Sie sind auf Seite 1von 115

112

D'r Gregor Cremošnik

u

i>riznamcl Radosava

iz

januara1439(v.

br.81),

a

natpis

oko

grba

je

tako

zgnJecen

i

oštećen da se

ne

može

konstatovati

da

li

je

to

možda

isti

Radosavljev

tipar

od

2,5

cm

sa priznanice iz januara te godine ili

je

to

tipar

si'na

mu

Ivanisa.

Drugo

ne

bi

bilo

sasvim isključeno, jer je Ivaniš već punoljetan, ali je vjerojatnije prv'o, naime, da

se

radi

o

istom

Radosavljevom

tiparu

upotrebljenom

od

sina

Ivaniša.

Razlika

od

2

mm u prečniku bila bi posljedica gnječenja, tj.

rada

oko .pečata sa

previše

vrućim vo­

skom.

i

žena

Povelja je presavijena neobično, naime, najprije paralelno visini sa lijeve i sa desne strane po oko 12 cm unutra (srednje polje ostaje sada 24 cm široko, a sva tri su još po 59-60 cm visoka), na to je to srednje polje još jedan put preklopljeno pa­ ralelno visini- sredinom unutra, tako da nastaju četiri polja od 12 X 60 cm. Sva četiri polja presavijena su . poslije toga odozgo oko 19 cm dolje i odozdo 19,5 cm gore, sredina ostaje dakle oko 25,5 cm visoka.

bečka oznaka ».1\, 261 an. 1439 «, na sredi­

šnjem polju recentno »N 1 del Pach 1. Radosavo Pavlovich testifica di aver ricevuto' il

Vjerojatno

je

središnji

mali

imao Radosavljev

jer

je

u

očev 'tipar.

veliki

tipar

od

4 cm prečnika,

pojava

da

i>ečat

a desni

pobočni isto

Radosavljev,

mužev

odn.

sfragistici

svakidašnja

i

si~ upotrebljavaju

Na gornjem srednjem polju nalazi se

suo

denar o dalla commune di Ragusa. 1439 Agos. 19.« Na donjem srednjem polju na­

lazi

se savremeni regest od ruke Nikše Zvijezdića »lvICCCC XXXVIIII agosto. Priuile­

gio

de Vo[iuoda] Radossau e de domina Teodora e de Iuanis suo figlolo confessorno

auer

tuti Ii ssoi depoxiti dentro una letera de Re Tuertcho per testimoniam':a «."") Ispod

toga

je Listo od Nikše Zvijezdića, ali tammjim smeđim mastilom, tj. !kasnije od gor­

njeg

regesta, bilješka »Extrata in libro grande de

le poueglie «. Velikog latinskog slova

kao

što ga Nikša obično crta na povelje koje on

kopira na ovoj nema, ali je 'povelju

kopirao i unio u Codcx ragusinus. Otstupanja kopije ud originala navedena su II

izdanju

Lj.

Stojanovića ispod crte.

83.

Propusnica

Radosava

Pavlovića za

dubrovačke trgovce od 10 apl'ila

1441 god.

Jb.

Oni'ginal u Držav,n'om

Izd anja: Ka'p'a.Ho·TBp'l'KOBHh, Cp6. cnml,. str. 226 br. 129;

arhi'vu

u Dubrol'ni,[w.

Miklosieh,

CTojaHoBHh,

CTape

epno

nOBe,'ue

II

[1HOla

I

str.

642

br.

610.

Mon. serb. str. 405 hr. 3.37;

Ova Radosavljeva, kako se čini po sadržaju, prilično važna propusnica za dubro­ vačke trgovce izdata je od Radosavljeve kancelarije za čudo samo na papiru."') Za nju je upotrebljen cijeli tabak papira, prepolovljen na dva lista od po 29 X 22 cm (dulja stranica je uzeta za osnovu), Vodeni znak, poznata tri brda (v. na pr. naš br. 55), nalazi se na donjem listu.

cm . Gornja

margina odvojena je od teksta crtom povućenom tvrdim šiljkom, lijeva i desna su bez

linija ~ zbog toga vrlo nepravilne.

Prazne

margine iznose

gore' 3,6

cm,

lijevo

2,7-3,3

cm,

desno

1,3-2,1

I

Dija'k ,Ivan

piše

propusnicu

opet

svojim

normalnim

plavim

mastilom

i,

prirodno,

svojom

običnom lijepom

diplomskom

minuskulom.

 

Ukrasi povelje su stilski apsolutno

jednaki

onima

na

prvoj

Ivanovoj

povelji

iz

god.

1437

(v.

naš

br.

80),

jedino krst

je na

ovoj

našoj

bez

vinjete

pri

dnu,

dok

prvo

slovo B,

izvedeno s

obzirom

na

oblik

obaju lukova potpuno jednako kao god,

1437, ima

istu

vinjetu pri dnu,

ali

donji

luk nema

 

unutrašnjost

nego

je

prazan,

isto

tako

u

našem slučaju stablo

nije

ispunjeno

kosim

crtic,ama.

Gornji

luk

ima

isti

poluglasnik

b kao

ii

u

povelji

iz

1437.

 

roO) IS1)or.

Mikl.

str.

402.

Od

pisma

kralja Tvrtka II za

koje se navod'i II ovom

reges,tu da

sc

nalazi

uRadosavljevoj

pDvc!ji,

izgubljen

jc

original,

ono

više ne

postoji

u ]J()ovc\.ii, ali

jc

sa­

čuvan Nikš';n prepis

toga

pisma

u njegovom Codex

ragu'sinus,

a

lobj avljen

')e

kod

Mikl.

s tr.

4i()2

hr .

3.35

oi

kod

Li.

Stojanovića I

str.

515

br.

532.

 

r.7)

Miklosich

ima

pogrešan

podatak

»originale

Inl:J1Ihrana cc lIJl] «, Li.

Stojanović pravilan, da

je

liU

papiru.

 

Bosanske i humskc povelje srednjeg vijeka

1J3

 

lova

propusnica

zapečaćena je

na1Jisnutim

pečatom, a

podudara

se

i

s

obzirom

na

pričv·ršćivanje pečata pomoću papirnate trake, i s obzirom na

tipar koji

je udaren

na

papir

a

ne

na

vosak,

do

najmanje

sitnIce sa

pečatom na

povelji riz god .

1437 .

I

ako

leži

između jedne i

druge

povelJe

više

od

četiri godine,

izgleda

ova

povelja

 

i

s

obzi­

rom

na

kićenje oi s

obzirom

na pečat kao

drugo

izdanje

prve

povelje,

ddkaz

 

da

je

to

bio

stalan

oblik

izrade

manje važnih

kancelarijskih

akata

u

Radosavljevoj

kancelariji.

Papir

je

presavijen

odozgo

7,3

cm

dolje

čime nije

pokriven

ni

posljednji

red

teksta, na

to

sa

lijeve

i

sa

desne strane

po

1/3 unutra. Biće da je utom

složenom sta­

nju

povelja

umetnuta

u

drugi

omot

od

papira

koji se

zapečatio izvana,

kao što

je

to

bio slučaj u

bosanskoj

državnoj

kancelariji

(ispor. naš br.

53).

U lijevom donjem polju nalazi se bečka oznaka »J~I.! 263 an 1441 «. U srednjem (adresnom) polju je savremeni regest »1441 die 18 april5 S) de v. [oiuoda] Radosau sauo konduto a li mrchadanti[!]«. Ispod toga je rukom XVI/XVII vijeka "Salua condotto di Radosau Voieuoda alli Mercanti.« U desnom se polju nalazi recentno »N 4 del Pach

III Radosav Pavlovich accorda la sua pr{)tezione a tutti i mercanti Ragusei nel di lui

dominio

1441

Apr.

10«.

84.

Privileg

vojvode

Ivani~a Dubrovniku

od

29

septembra

1442

Jb.

Original

Izlialllja: K8iP'SHO-TBpTKn Sl-d'i, Cpu. enOM,. str. 236 br. 133; Mikl ()osiciI, MOli.

II

Državnom

arhivu

u

Dubrovniku.

CrojaHOBllh,

(Tape

epn o ·nonc.be

H

IfIHCMa

II

str.

100 br ;

688.

~crb.

str. 411

hr. 340;

Pergament povelje je italijanskog načina izrade i pretstavlja takođe jedan re­ kord, naime, rekord ružnog ,izgleda. On je doduše na mjestima čak malo tanji od po­

velje iz god. 1427 (v. naš br. 76), debljina m u iznosi 0,37-0,37-0,23~,3l mm, ali po iz­ gledu se čini najmanje dva puta deblj,i i kao prava koža za cipele. Tvrd je neobično

i glasno puca kada ga sa izvjesnim naporom otvaramo. Vanjska strana mu je bila

prvobitno tamnožuta, kao što to pokazuje nekoliko preostalih mrlja, a danas je prljavo

nje do sada nema .

Dimenzije ovog najružnijeg pergamenta su gore i dolje 48,5 cm, lijevo 67 cm, desno 67,5 cm. Plika počinje tek na otprilike jednoj četvrtini od desnog i lijevog ugla i odatle se u nepravilnom luku penje do naj više 12 cm na sredini. Najveća visina per­ gamenta sredinom iznosi dakle gotovo 80 cm! lova povelja sa više oo 3.500 cm" po­ vršine spada među najveće južnoslovenske povelje. Od same njezine plike bi ban Matej Ninoslav 200 godina ranije napravio dvije povelje!

tamna. Ljubičasta bolest je počela napadati i njega, ali štete od

Dijak Ivan, koji poslije Radosavljeve smrti ostaje u službi sina mu Ivaniša, na ovoj povelji- slabo je ocijenio prostor. Računao je da će mu tekst zauzeti više mjesta nego što je !kasnije uistinu zauzeo, te je Linijama odvojio pri vrhu samo 4 cm i sa -

svake

a poslije

vodoravne koja odvaja gornju marginu povučeno je još osam pomoćnih linija od jedne okomice do druge, a ležećih po 5,7-6 cm jedna ispod druge. I ako, dakle, redov l

nisu

Ivana je opet njegova lijepa di­

­ 10 cm neispisanog prostora. Osim prve

strane

linirani

Mastilo

po

3

cm

prazne

je

margine

pri

dnu

za

tako

velike

dimenzije

svakako

malo

pisanja

oni

ove

ostalo mu

na

osnovi

povelje

je

oko

ovih

opet

pomoćnih linija .ipak teku

crno,

a

pismo dijaka

prilično pravilno.

plomSka

minuskula

pisana

vrlo

brižljivo.

Radi

toga

nema

slova

u jednom potezu,

slovo ~

je vrlo rijetko pisano u

jednom, većinom u dva poteza itd.

-

U kićenju povelje

je Ivan ovdje opet pravi

umjetnik . Crtež krsta

(v . sliku

br.

29)

­ prošireni krajevi uspravne i poprečne grede kvare utisak - ali su dimenzije greda pro­ porcionalnije. I prvo slovo B od 5,3 X 1,7 cm sa svojim neobičnim spajanjem obaju lukova zaostaje za istim slovom' iz god. 1439. Kao da hoće to da nadoknadi, on crta ispred 9-tog reda još jedno povećano (2 ,6 X 2,5 cm) i iskićeno T (Tor;\.!), a u prvome

od

manje

11,6 X 5,1

cm

izveden

je

doduše

sa

ukusa

nego

na

povelji

iz

god.

1439

:,") D~i.!um » 18

uistinu

datiran<l.

ili

aprila«

jc

IS

je

april

ili

dan

·pogreška

primitka

registrator a

povelj e

\I

mjesto

»JO

Dubrovnikll.

aprila «.

kao

što

jc

povclja

t 14

D-r Greg-or Čremošnik

~------------------------~~~~

redu

dva

puta povećano, ali ne iskićeno M, isto

piše

tako

ova

u

petome

redu

jedno

pove­

l

pi­

ćano neiskićeno '>1-'1 «. Podvući treba da Iva n

zajedno sa cijelim tekstom,

dok drugi pisan

povećana slova

ostavljaju

istovremeno

prilikom

za povećana slQva

sanja 'Prazan prostor i naknadno

ih

onda

unose. Da

su

kod

Ivana

povećana slova pi­

sana istovremeno sa

tekstom

vidi

se

po

tome

što

povećanja u sva tri slučaja sižu

u

donji red, a u

donjem

redu

pismo

dopire

tačno do tih povećanja (osobito

jasno

u

dopire tačno do tih povećanja (osobito jasno u SI. 29 -- Inv o kac iia i

SI.

29

--

Inv o kac iia

i

in ic ij ali

na

pove lji

vo .i\"ode

h -an is a

od

29-IX

1442.

Dijak

Ivan

petom

rerlu gdje

je ime "P'1AOCI\~ -

Del" razdjeljeno tim povećanjem na dva dijela) .

Obratno

su,

naravno,

crteži povećanih i iskićenih II i T

ispred

teksta

izvedeni

prije

pisanja

i

redovi

pisma

se

uvijaju

i

prilagođuju širini

tih

crteža.

Za provlačenje vrpce napravio je dijak Ivan

prvi par

2,;)

cm,

drugi

fi

cm

i

tri para nepravilni h rupica kroz pliku

a

i pergament,

treći 7,5

cm

iznad

donjeg

ruba

povelje,

Bosansk e i hUl1lske pove lj e sr e d ::l1 J; e~g,-- -,-v .o;iJ.:::e ::k a~'

I

l

it.

"

pojedine rupice po 3,5 cm jednu od druge. Za vrpcu su upotrebljeni dvostruko preden.i svileni konci crvenkasto-smeđe boje. Po jedan krak provučen je kroz gornji par rupi­

ca sa poleđine na lice gdje se prosto ukršta vaju i prolaze kroz srednji par rupica opet na poledinu. Tu se opet ukrštavaju i kroz donji par rupica izbijaju po drugi put na lice.

cm dugu pletenicu do pečata. U pečat ul a ze blizu jedan do drugog ležeća kanala izla ze

Sastavljajući ih koso Ivan ih plete u

na jedan kanal, račvaju se u njemu i na tri

iz njega. Ispod pečata vise još oko 20 cm.

br. 82) glomazna i nespret na

nepravilna

dubinom od 3,2 cm. U

udubljenje

Cca

11

Pečatna grudva je isto kao

zdjelica

sa

na povelji· iz

1439

(v. naš

najvećim prečnicima širine 6,5 crn. i visine 6,2 cm, a najvećom

gornju površinu zdje lice

urezano

je prilično pravilno okruglo

3,5 cm. Nabor izmedu tog oboda i vanj sk og

čiji prečnik gornjeg oboda izn8si

oboda zdjelice

je ravno

porezan i

širok po

1,3-1,5

cm!

I

dubina

tog

u'dublj e nja

je

no

u

ijednom

drugom

slučaju, ona

iznosi

1,3

cm!

U dno

udubljenja

naliven

je

crnozeleni

Ivaniševog oca Radosava sa prečnikom od 2,5

ispao

je

vrlo

Lijep

i

reljefa\l1.

vosak

i

na

cm

(ispod.

njega

naš

broj

udaren

81).

srednji, tipar

Oti sak

·tip ar a

visini

Povelja

je

otprilike

presavijena

dvije

nezgodno

ines tručno.

na

NajJlrije

cm),

na

polovine

(upravo

23: 25

na

je

to

,pr eklopljena

oba

su

polja

parale ln o sa desne

strane previjena još 9 cm unutra

i

ta

nejednaka

polja

su

onda prekloplj ena v\i­

sinski na dva po 33 cm visoka dijela.

.

U

donjem

srednjem

polju

nalazi

se većim dijelom

istrven

i

nečitljiv savrem eni

regest

Ni'kše

Zvijezdi ća "MCCCC

XLII

set

XXVIIII.

Priuil eg io

dc

Vo[iuod :l]

Ivan l s

«"") Sa drugim mastilom i dobro čitljiv je nastavak od istog Nikše »Extr ata

in libro de, le priuileg.ie«. Crteža velikog slova od Nikše ni ovdje nema. P o,velja je

ko pirana od njega u Codex ragusinus, otstupanja kopije od 'Originala navedena su II

izdanju Lj. St6janovića ispod crte. U Ujevom donjem polju nalazi se recentno "N 1 del Pach. II. Ivanise figlio di Radosav confer ma ai nob [ili] Ragusei la Contea di Canah,

castello Socol etc. etc.

265 an. 1442.«

conferrno

144.2 Settem

29.«

U

lijevom

gornj e m

polju

je

oznaka

."

bečka

85. Priznanica

vojvode

Petra

i

brata mu

lmeza

Nikole

Dubrovniku

od

26

juna

1<154

 

Original

 

II

Državn om

arhivu

u

Dubrovniku." O )

 
 

Izda n ja:

Vu<::etić Antun.

Spom e nici dullrova<::ki. Srd, V,

1906,

str.

3 11 .

JI>.

Crojallo Rllh,

Crape

cpn.

ncmCJbe

H

'TI'H'C,\la

II

str.

145 br.

726

(po Vučetiću).

 
 

Za

priznan li cu

upotrebljen

je

jedan

tabak

papira

preklopljen

u

dva

li s ta

od

po

22

/ < 29

cm

(rubovi

su porezani).

Kao

0:511ov\1ca

služi .manja

.stranica

od

22

cm.

Oba

lista su

danas

spojeni

papirnom

trakom

za, pečat koja

je provučena k r oz njih.

 

Pisar priznanice nije više dijak Ivan nego dija ile knez Miotoš Đurić . GI ) On osta­

vlja vrlo male prazne margin'e oko teksta, a pismo mu je doduše još di tl lomska m inu­ skula, ali mnogo manje lijepog izgleda nego što je bila minuskula Ostoje ili

Veoma je zanimljivo što jedan

vlastelin uči kancelarijsku vještinu uRadosavlj evoj kan­

celarij,i, ali pismo nije u skladu sa visinom njegovog socijalnog položaja. Moglo bi biti ljepše. Najviše kvari opći utisak to što su slova i njihova pr oduženja osjetljivo nag­

izvježbano glatki i sigurni, kao što .ih po­

nuta u desno, a i potezi slova vIse nisu oni

kazuju stručni pisari Ostoja i Ivan. Oblici pojedJnih slova imaju još karakter Rado­

savIjeve kancelarije, tako, na pr.imjer, ista poletna produženja slova A, iste dopn-

r\>I) Ispor.

"ft)

I

\e vn.j

M' :kl.

str.

415.

se

dokument do

nedavno

nalazio II

Gradskoj biblioteci

II DuhrovIliku. ka o što Sli lO

to

napomenuli

i

ko d

našeg broia

63

(GZiv\

1949/50· str.

 

191).

 

III)

Lj. Stojanović meće u tek s tu

poslije

imcHa

 

lIpiLn ilk

(,tr.

146 tI \edt a·k ~)\

kao

da

prezime

nije

~i)!;urno. medutim.

prezime

jc

i

II

tckstu

pisano

jasno.

a ' Ilavodi

sc

':

II

tali j all ~ kolTl rc"estu Ila pekdi n i povel.ie od 15 jllla 1454 (i s pol'. 1Ii;~c kod d()rsll~dnil! Z rI lli~a lIaš e g;

broja

8iJ ).

i 16

D-r Gregor Čremošnik

dljive petljice na svršetku produženja slova ~ itd., ali se u pismu sve jače ispoljava težnja za bržim pisanjem. Tako, na primjer, pisaru se kod slova E tako žuri da mu je žao povući dva poteza, te ga piše u jednom samom potezu sa kvakom povučenom koso desno gore: G, oblik koji uskoro postaje u Hercegovini predominantan; na sličan

način slovo ~

 

piše

u

ov.oj

priznanici

vrlo

često u

spojenom

obliku

<.Y; dok

ga

u

ka­

snijoj

povelji

iz

iste

godine

piše

redovito

u dva poteza, a rijetko. u jednom .

 

Ukrasa

nema

Miotoš

u

ovoj

priznanici

nikakvih,

početno slovo

1\'1

mu

je

jedva

nim

nespretni

primjetno

1\'1 kod

povećano -

ispor.

dijaka Ivana iz januara

i

ružni

krst

od

2,9 X

1,5

nasuprot tome, na

primjer, priznanicu sa

poveća­

god.

cm

1439 u

sa

našem

broju

81

uvinu1:im

potezima.

-

a invokacija mu je

Za

;pečat je

ostavio

Mi6toš

u

posljednja

dva

naime, raspoređen na sljedeći način:

reda

dovoljno

mjesta,

tekst

mu

je,

[]t,PO[]~NOMb ~~ICONHTOMb n:EY4Tf-o

IN~ []OE[]OAE nETP4 H ICNE~'1 NHICOI\E

~ ~nHC~ no ~~no[]HAH

MHWTowb AHtlcb

 

Uprkos

tome

on

pečat ne stavlja

u

taj

pripremljeni ~razan prostor nego ga stavlja

ispod

teksta,

a

onu

pra,zninu

ostavlja

neispunjenu.

U svrhu pričvršćivanja pečata napravio je Miotoš kroz oba lista .po dva proreza, 2,3 cm udaljena jedan od drugog, kroz njih je provukao sa poleđi'o€ traku od ·papira na lice i tu je na sastav obaju krakova nalio običan tamnosmedi vosak, položio preko njega vlažan kvadrat papira od 5 cm stranice (stojeći na jednom uglu!) i na njega uda­ rio tipar.

Tipar je isti kao

na

idućoj povelji obojice

braće Dubrovni,ku,

od

15

jula

iste

go­

dine, sa prečnikom 3,5 cm. Otisak na našoj

priznanici

je veoma

nejasan,

kao

što

jc

to

idu­

ćeg broja. Priznanica je presavijena odozgo polovinom dolje, na to sa desne strane 5 cm i sa lijeve strane 6,6 cm unutra. Na donjem s'l'ednjem polju nalazi se savremeni regest koji sa nekoliko riječi prelazi i u desno donje polje, a nije od ruke Nikše Zv.ijezdića nego od jedne druge ruke koja piše mnogo ružnije »1454 die 15 Julii .r.2) Espeditoria de Vo[iuoda] Petar e conte Nicola filii de R[adosau] Paulouich como confesorno aver re­ cevuto de la signoria de Raguxi del profito del comun perperi 345 per li anni III de perperi 2300. Ambastori (!) farno Radosau Bradueuich [! mjesto Bradieuich] strainich e Radi<; CQpieuich duorschi e Miotos diach«.'l") Drugih zapisa nema nikakvih.

redovito slučaj sa otiscima

tipara na papiru.

Potanje

ćemo o

njemu

govoriti

kod

86_

Privileg

vojvode

Petra

i

kneza

Nikole

Dubrovniku od

15 jula

1454

Jb.

Original

II

Državnom

arhivu

u 'Dubrovniku.

, lzda[].ia : Ka'p,Q.HO-TopTIKOBl1h, Cp6 . enml '. str. 237 br 145; NHklosieh,

eTOjaHOBHh,

eTape

epno

H 1!l1101a

II

str.

148 br.

728.

M

o,n. serb . str .

469

br , 372:

Pergament povelje je italijanskog načina izrade i u srazmjeri sa dimenzijama pri­

44 ,5 cm, lijevo 59 cm i desno 57

3,2 cm, prema

sredini se penje sa svake strane u veoma nepravilnom luku i dostiže najveću visinu od 9,5 cm. Sa svojih preko 2700 cm 2 povelja spada takođe među najveće južnoslovenske povelje. Kod toga njezina debljina iznosi samo 0,19-0,17-0,23-0,23 mm, spada dakle među bolje produkte naših kožarskih majstora srednjega vijeka.

lijevo

lično dobrog kvaliteta. Dimenzije iznose gore i dolje

cm. Plika je na lijevom rubu s početka visoka 2 cm, na desnom rubu

Dijak

Miotoš

ostavlja

srazmjerno

vrlo

male

prazne

ma:rgin.e,

gore

2,8

cm,

2,5 cm

i desno

2,5 cm. Sve

tri

margine odvaja

olovkom, a

osim

toga povukao

je Miotoš

još

11

drugih

vodoravnih

linija

od

jedne

okomice

do

druge,

4,5-4,7

cm

6') Priznanica

od

26

juna

primljena

je,

dakle. u Duhrovniku

tek

da,na ,kada

dl'.:lak M ioboš u DubrovniklI 'počin,:e i~lisati povelju

o kojoj

je

15 jula, prema

tome istog

govor u

idućem broju .

•')

Zapis

i

kod

s.

Vu(:;ctića

.112

ta(:;all,

osim

»anni

VII« mjesto

»anni JJk

Bosanske i hurnske povelje srednjeg vijeka

117

jednu ispod druge.

Zanimljivo

je

da

redove vješa na vodoravne linije tj. piše red uvijek

blizu

ispod

povučenih linija,

kao

što

je

u

bosanskoj

državnoj

kancelariji

radio

dijak

Vladić (v. br.

Pjsmo kneza Miotoša je ista diplomska minuskula kao na prethodnoj priznanici od

26 juna, samo je brižljivija . Uprkos tome ne čini tako lijep utisak kao Ivanova ili Osto­ jina. Kićenje povelje je tako nespretno da se čini upravo jadno u poređenju sa maj­ storskim crtarijama Ivana. Već invokacija (v. sliku br. 30) mu je nesigurna i' neizvje­ žbana, još nesigurnij.e poteze ima na 2,5 X O,8 cm povećano prvo solvo B, koje Miotoš

I Miotoš ima u prvome redu dva puta povećava, ali kako izgleda to njegovo

povlači prostim potezom pera bez odebljavanja. početno slovo M, i on zna da se to slovo obično povećavanje! Jedva se opaža.

Naša povelja je neobično interesantna jer je sastavljena i pisana na dva mjesta . Prvi dio povelje napisao je Miotoš 15 jula Ll Dubrovniku, kada je tamo boravio kao član poslanstva (ispor. dorsuaini zapis prethodne priznanice). U Dubrovniku je napisao

to u povelji sam ističe - cijeli tekst zajedno sa datumom i svojim potpi­

som, sve to naravno sa dubrovačkim tamnosmeđim mastilom. Možda je i pergament du­ brovačke izrade, ali se to ne može sa ·sigurnošću konstatovati. Sa na taj način zapravo

d.ogotovljenom poveljom vratio se Miotoš zajedno sa dubrovačkim poslanicima na dvor

51

u

GZM

1949/50

str . 174).

- kako on

­ (
­
(

f

Sl.

30

-

Početak povelj e vujvode

Ivaniša

od

IS-VII

1454.

Dijak

knez

Miot oš

svojih gospodara u Borač. U Borču su dubrovački

poslanici

primili

usmenu

zakletvu

vojvode

daje Miotoš

Petra

u

i

kancelariji

kneza

Nikole

i. osim

njih

još 12-torice vojvodinih plemića . Sve to do­

tamnoplavim mastilom, koje

u Borču, sada,

naravno,

svojim

je karakteristično za većinu dokumenata iz kancelarije Jablanića. Uz taj borački do­

datak on ne stavlja nikakav datum, nego kaže samo da su se spomenuti zaklinjali »u izabrani dan u svetu nedelju «. U izdanju Miklošića taj dodatak plavim mastilom nije ničim obilježen kao »postscriptum«, u izdanjima Karano-Tvrtkovića (str. 276) i Lj. Sto­ janovića (str. 151) obilježen je novim stavkom, ali nije napomenuto da je promije­ njeno i mastilo. Dodatak počinje sa riječima "H 8') 1('11(0 AOrOwE WAb MNOrO­

nO~TENOr'1 I(NE1'1 H

QI\'1CTEw---".

.

Za pečatnu vrpcu napravio je Miotoš kroz pUku i pergament isto tako kao Ivan na

Ivaniševoj povelji iz god . 1442 (br. 84) tri

njeg ruba povelje, a po 3 cm jednu od druge. Vrpca se sastoji od dvostruko predenih svi­

lenih konaca crvenkasto-smeđe boje. Način provlačenja vrpce je potpuno jednak onome

na povelji iz god. 1442, isto tako počinje na licu povelje još iznad samog donjeg ruba

u njemu se račva i izlazi iz pečata kroz. tri

kanala, ali ne blizu jedan drugoga, kao što je to do sada bio stalni običaj u kancelariji

pletenica, koja ulazi u pečat na jedan kanal,

para rupica, 2 odn . 4 odn . 6 cm iznad do­

6') Kod

svih 'izdanja

to

početH() "H" jc ispušteno,

118

D-r (1r,,;or Č.rcIlHlšnik

Jablanića, nego jedan krak na sredini zdjeličnog kruga dolje, a ostala dva na lijevoj i desnoj četvrtini toga kruga.

Pečatna grud va

od

crvenkasto-smeđeg voska 'ima oblik nisko-plosnate zdjelice koja

je n ep r av iln a, iako je širi n ski prečnik jedn:lk visinskome (7 cm). ZdjeEca

ima najveću

ornju površinu zdjelice urezano je nepravilno okruglo udubljenje sa

i vanjskog

oboda zdjelice je ravno porezan, širina mu na mjestima iznosi do 0,5 cm. Dno udubljenja

dubinu

od

3

cm.

U

od

prečnikom oboda

4,1 )< 4,4

cm,

a

duboko 8 mm . Nabor između udubljenja

ima prečnik od

3,5

cm,

toliko

isto

mjeri

i

prečnik tipara.

Tipar Petra

i

Nikole

je

po

grbu

potpuno

jednak

velikom

i srednjem

tiparu

Ra­

dosava

Pa vlovića., ali ima

nešto

manje

dim enzije

i

natpis

je

malo

stilizovan

te

ime ' "nETPc1"

gla

i

"t

CIH nE~c1Tb I ANc1 OOOO[AE!] - - - - -". I me se ne može pročitati. Za samo

pre­

je

previše

mjesta,

a

za

oba

imena

"nETPc1

H

NHlcOI\E"

opet

malo.

Moglo

bi eve ntu alno glasiti ,:DOC[c1NCICOIc1] nETPc1". Kod Ivića ne ma slike ovog

tipara .

Povelja je presavijena odozgo polovinom dolje, sa lijeve i sa desne strane po 1/3

po

ca

DorsuaIni zap isi nalaze se svi na donjem srednjem polju. Pri v rhu je bečka oznaka

" A:' 27 9 an 1454«, ispod nje je savremeni reg est Nikš e Zvij ezdića » MCCCC LIIlI die XV

Nicola de Radosau Paulouich confermando

Canal con tute partinoue"") e Sochol e tute le scriture antiche fa ambasatori Radosau

duorschi et Miotox Zurich diach.« Nikšine

napomene o kopiranju povelje nema ~ ona zaista nije kopirana u Codex ragusinus (Nik­ ša je umro već sljedeće 1455 godine). Ispod Nikšinog regesta ima samo recentni zapis

slroinich" ;;) Bradieuich et R a d<; e';' ) Copieuich

julii. Pr illiJ egio· de Vo[iuoda ] Petar e conte

unutra, na

14 >( 14 ,5

to još

cm .

jedan put polovinom

paralelno širini,

II svemu,

dakle,

na

12 polja

" N

9 del Pach

IV «.

Ova

povelja

iz

god.

1454

je posljednji očuva.ni elaborat kancelarije

Jablanića.

RESUME

Chartes medievales de Bosnie et Herzegovine HI Les chartes et les lettres de Hum

Apres la descr iption dal1s lc derni e r torne du

des

c\()c ull1 C"nts

~ ia'~l1ik" dans

·d es

c tOllle

et

lettres

l'

llc

autclIr

la

ciIancdlcrie

uu

decrit

les

documcnts

J''lJ\ya llllle

et

les

bOSnll:ll

de

lettres

la ciIaJlcel icr.ie d e \:, rrmu s ! e oda llx. dc 11I 3<gnat;;

SankoYićs dc Primor je et de .TabiaJli~s dc

la

Bosnic

orientaic.

 

tk

la

challc c llcr :(;

d c ~atlkovićs Ill:

nUlI s

sunt

parVCI1US

.iusWlI'a

1I0S

.iours

lju 'lI ne

lcllre

et

trlJis ades parec qlle ie s plus iDris Kosačas les Olit alll:alltis d

qui appartcnait a Sanda!'. Les pwtlll its tle la

i'h isto ire clliturelle paree qllC. suivant les caracteres de , leurs lettres. ();n peut ćtablir que la littć­

ratlIre

les lIJa.~na-ts Sanknvićs SOli t les seu.ls ct 'lIJliques

de tous 1('$ fć otla llx bosn ic ns Qui cIlIPtolent la drc rou>:e ,1 cacileter ce qui cr.<Jinaircment n'cst reserve Clu'aux sou cr ai ns ćouronnćs,.

Ses

icur tcrritoire int a nnexe il Hum San,kovićs sont impnr(a.l1t s ,POUJ'

c iJanc e Il e ri e

dc

dc

a Primorje

s'est

devc b p[)ec

imlbp e ·ndamment

1" i nflul:llce

de

cxis[CIJCC

la

chancelleric

plus

dc

I'ćt at

bo~nioll. II nous

La

irapl)c aux

~;eux l' illexp!ic".bJc faH que

<lva ' ; t

cilancelleric

d (~ .f ah lanićs (1.397 -1 454)

ulle

hcaucQup

IOI1>:uc.

produ its Il O lIS dćmolltrcnt qu ' a

la

cour

dc

.Tablanićs cxist ai t

UIlC

ecole

s<pćciale 'POlIJ'

les

scrib 's'

O';) Miklosich,

koj i inat:c

uzorno

i

savjesno

reprodukuje

tekstove.

ima

II

ovome

zapisu

nc­

koliko os;'eti.i·i-\-ill j':Iog' rd aka,

a n ekoltiko riječi n i!)e

prečitao. Isp or.

str.

472.

 

U'') U tekstu povelje

Il e

navodi

se

da

je Radosav

B ad~:le \ 'lić iJogumiisk,i

 

s tro .i n : k,

MiklIO si d,

nij,e ·cl,e~ifrovao

tu ni~,e~, ;Jli

g a

is \.()

tako

titul iše

dorsuaiIIi

zapis

priznanice

od

26

juna

1454

(v .

br.

85) , ciok

ga

tek" t ist e priznanice dva

puta navodi

k aJO »gosl

Rad osav

Brad1i:lević« (I'"

Sto­

janović II 146).

 
 

ti;) Radče se

II

samoIlIe

tekstu

povelje.

a

i u pFizllanici

od

26

juna iste

godine

navodi

kao

Radič Kopijević.

Bosanske i humske

POVl:ljc srulnil:g

vijl:ka

t 19

QuelQucs-uns entrc eux ont meme devellus des cop-istcs de premier ordre. Lc dernier d'cux etait

le comtc Miotoš Durić. Le sc ribe Iv an etait un

vćritable artiste (1437-- 1442). Ses croix ornelllcn­

tees comme invoeations sym l:ic liques ct ses

lettres initiales sont considerćes comme des produits

d'art

Qui

sont

entre

les

plus

beaux

chez

les

Sla vts

L'e

Jćveloppcl1lcnt dc recole des scribcs it la cour de Jablanićs atteiguit SOll point cutminant

justement

en ce ten1Ps-lit quam! la chancelleric dc l'ćtat bos-n'ien SOUS , lc regime dc Tvrtko II

Tvrtković attcignit lc point le plus bas de SOil L1ćc,~dcnce. Les actcs dc la clWllccllerie dc Jabla­

nićs

SOllt

caracterist:Ques

par

leur

prodigaJ,itć.

Bosnic toutes les autrcs

chuncelleries royules et feodales. Entrc les chancellcries yougoslavcscc IIC sont que les actes dc la chancellcr-ic du despotc Đurde Branković cn Serbie qui les slIrpassent. Mais COIlcernalIt la fi­ nesse .cte Quelques exemplaires de parehemins ils OCCUPCl1t la premiere placc entre tous . L'occupati<m dc Bosnic par les Turcs it causć la iiII dc t'existence dc cctte chancelleric' Mais Qll ne pcut pas dout o r Qu ' il y avai -t encore des scribes dc l'ecole de .Iabtanićs qui sont-elltres all service des digllitaires d ' origine oosnienne et serbe sur cc tcrritoire, commc par exel11p,lc I~a­

doIma le serioe dc Hamzabc)!. dc I'a dministratellr dil sandžak d'Herzegovine fl foča en 1471.

Quant

ii

la

granucur

des

actes

dc

Jab la ll ics

ils

surpassent

CII

I

MIL.

S

FILIPOVrC

Narodna nošnja u Rami

U

današnje

vreme

Ramom

se

zove

samo predeo koji obuhvata ceo sliv reke Rame,

desne pritoke Neretve, kao i kraj

oko

gornjeg i srednjeg toka rečice Doljanke, takođe

neretvine desne pritoke. Nekada, u srednjem veku, Ramom je nazivana znatno šira oblast.

Rama

je

predeo

sa

svih

strana

opkoljen visokim planinama. U upravnom pogledu

jednu

celinu,

jedan

srez

čije je

središte

u

Prozoru.

Međutim, u samoj

različite. To su

oko

gornjeg

Rami

G o r n jo a

se

izdvajaju

ili

sta

depresiju

R a m a

toka

Rame;

D o n .i a

i

manje

R a m a R a m a

predeone

u

ili

užem

celine,

među sobom

koji

do­

obuhvata

smislu,

kraj

2; u p a, brdoviti

kraj

ok <) donjeg '

toka

Rame;

S r e d n j a

R a m a

ili

U z d o l s k a

Z u p a

(tj.

parohija),

kraj

sa

neko­

liko

sela

istočno od

Prozora;

najzad,

kraj

oko gornjeg

i srednjeg

toka

rečice Doljanke

koji

nema

posebnog

,imena,

a

u

kome

su

prostrana

naselja

Doljani

i Sovići oj kome

pripadaju

Polja

na

planinskom

okviru

sa

novim

naseljima

Hercegovaca.

 

U

ovom

članku opisana je

narodna

nošnja: u Rami kakva je bila 1931-1935 godine .

OPŠTE

NAPOJ.\'IENE

O

NOŠNJI

U

RAMI

Stanovništvo Rame deli se na katolike i muslimane, i ta razlika se ogleda osobito u nošnji, naročito u ženskoj . Po kazivanju staraca, u ranije vreme razlike u muškoj nošnji običnih seljaka katolika i muslimana bile su neznatne. Pa i u ženskoj nošnji nije baa većih razlika do oko 1900. I katoličke i muslimanske žene su nosile bele ćur, dije i crvene čarape. Muslimanke nisu nosile počelica nego jemenije, ali ni sve kato­ likinje nisu nosile poćelica. Podvajanje je nastalo uticajem hodža i tada su počele mu­ slimanke u nekim " selima da kriju lice. Nošnja ramskih muslimana ima više sličnosti sa nošnjom muslimana u susednim krajevi ma nego li što je ima nošnja ramskih kato­ lika. Muslimanska ramska nošnja je gotovo ista kao i u Srednjoj Bosni, a katolička ima više sličnosti sa nošnjom katolika u Zapadnoj Bosni, ma da se i od nje oštro razlikuje. Znatna je .razlika u nošnji već prema susednoj Zvirnjači, gde je nošnja slična sinjskoj. Muslimani u Prozoru, kao i begovi u Kopčićima i Dugama, imali su muslimansku varošku (balkansku) nošnju od čohe i atlasa; u varoši se je već gotovo izgubila, a ne­ što više se je držala u pomenutim selima. I nekolike katoličke porodice na Sćitu, do­ seljene iz G. Vakufa, imaju (1931) staru katoličku varošku nošnju. Manjih predeonih razlika ima i u okviru same Rame. Tako, ima osetnih razlika

(u Gornjoj Rami dugačak beo gunjac, u Donjoj Rami

kratka crna džoka) au Srednjoj Rami (Uzdo i okolina) je nošnja sličnija donjoramskoj.

između Gornje i Donje Rame

Drukčiji je i vez u Gornjoj i Denjoj Rami. Izuzetak u Donjoj Rami čini selo Hudutsko, koje prima hercegovačku nošnju: dok starije žene imaju (1933) ramsku, mlađe su imale hercegovačku nošnju, a i muškarci su odeveni gotovo već »pod hercegovačku<c.

domaćeg prtenog platna, a gornji haljeci od sukna. I platno

i sukno je veoma grubo

. Rublje

se

izrađuje od

i jednostavno

Kudelj<no

vlakno

) nabijati

konoplju<c.

se

vadi

iz stabljike pomoću »stupe<c koja ima četiri žleba. Kažu:

122

n-r

Mile 'llko

S . Fi lipo vić

,-------------------

Rad oko vune je i u Rami uglavnom ženski posao. Sem u Doljanima, u ostalom

delu Rame muslimani muškarci, naročito čobani, pletu čarape i za to sami predu i

vunu . Ali,

predu

tkaju

od kudeije ili kudelju potkivaju pamukom .ili kučinom (otpadak, lošija vrsta kono­

pIjanog vlakna). Po većim kućama imaju

muškarci ne pre-:.!u na preslicu nego vunu omotaju oko leve ruke i desnom

vito «

(Tab. I,

sl.

kuĆa ima

»stan«

1).

za

tkanj e,

na

i

kom

dva

se

tkaju

stana.

platno

i

sukno.

Platno

»na

Svaka

»Struka « (uzica)

Praznični haljeci se ukrašavaju čohom i novcima. Ranije su kupovali gotove samo

dobi­

se

plete

od

osam

upr edenih konaca a

Glavne

sirovine

se

nadro «.

pomoću preslice.

za

izradu

fesove

vaju od ovaca, pa se kaže

i

kaiše,

a

u

novije

vreme

i

cipele.

na

odeće se

»s ovce sadro,

Rublje se presvlf\či obično na 8-10

dana, a

za

neke

kažu

»na

Gospu

nadra,

na

Gospu sadra«, tj. da se presvlače jedanput u

godinu,

odnosno

retko.

Kad

idu

u

crkvu

onda se 9blače čisto. »Burečiti se« znači: gizdati se, oblačiti fino odelo.

Turci

Prozor

odnosno

i

od

u

svetlim

Uzdola

je

mesni

muslimani

ta:i

nisu

način su znatno

dopuštali katolicima da

se

malo

uticali

ga

da

nose odelo od boljih

na nošnju . Kad je jedan

»Turci « nisu

materija

katolik

bojama

i

obukao

na

crveni

u

bio

poznat kao

džem3,dan,

ubili.

mesto

kom

izrađuju ćilimi. Izrađuju ih muslimanske

žene, i to u samom Prozoru. Ta veština preneta je u Pro'zor iz

Cajniča. 2ene

na

selu

ne umeju tkati ćilime, nego se ćilimi kupuju

u

Prozoru.

 

Kod

muslimanki

bilo

je

veza

svilom

i zlatom.

Glavni ornamentaini motivi su ve­

getabiini

i

metalno posuđe.

 

Od

oko

1930 bilo

je uvedeno

da

muslimanske

i

katoličke devojke

idu

da

uče da

vezu kod muslimanskih žena u Kopčićima. Banska uprava je davala potrebni materijal

strane. »stančiću« ili »malom stanu «,

i otkupljivala izrađevine. Vezlo se je po motivima

sa

Muškarci

su

obično tkali

šarene

podv eze

na

tzv.

tkačkoj daščici (sl.

dra

osnova,

čić se

diže

l),

ali

to

rade

L žene.

Nestaje ga. Kroz rupice na stančiću ide mo­

stan­

koja

gore i

Gajtan se plete na

se potkiva

dole_

crvenom.

Rukom

se

promeće potka, prstom

sabija,

a

»roščiĆ«.

NOSNJA KOD KATOLIKA

l.

Muška

nošnja

bili

beli.

Oko kape na glavi najpre su ljudi no sili bele šalove, a posle crne, i po tome su se poznavali Ramljaci u tursko vreme. Kažu, u Gornjoj Rami, da je ,crvene šalove uveo

stari Zane, kada je došao i počeo da se ba vi bojenjem . 1931 samo je još jedan starac

u Rumbocima nosio crn šal. Na Uzdolu prvi crveni šal poneo je Tomo Stojanović, a nje­

gova žena prva obukla ćurak. Kada je umro, šalom su ga pokrili i tako nosili na groblje.

prvi svetski rat,

drugog

drveta.

pregibati.

drvenih

A)

'u

starije

vreme

-

Kao

što

sam

pomenuo,

nekada

su

sukneni

haljeci

Uveravali su me da

je

u

Rami bilo u

prošlosti,

jasikova,

pa

i

sve do pred

opanaka. Pravljeni su od trešnjeva,

Opanak bi se izdubio od komada

vrbova, orahova,

lipova

i

drveta. Na sredini je bio prerezan da se može

Opšti

običaj je bio

da

se

nose perčini, duga

kosa

do vrata.

Nosili su ih

i

katolici

i

muslimani

do

pod

kraj

19

veka.

(Na

jednoj

slici

L.

Kube

iz

1895 ljudi

 

iz

Rame su

s

perčinima.) Starac

Kudušić u

nosio

je kiku do vrata

i

f931.

I

Ante Topić

iz D. Vasti nosio

je

(1932)

perčin:.bio

ga

je

obrijao pa

ga

opet pustio,

jer ga

je bolela

glava.

I

Stipan

Meter

iz

Podbora

(star

60

god.)

nosio ga

je (1932).

Ukoliko

je

perčin bio

duži,

utoliko

je

to

bila

veća

dika.

Pozadi

je

pravi

perem

pleten i spuštan niz leđa. Spreda je nošen raščešljan »mali perčin«. Momku bi češljala

perčin mati

ili

sestra,

a

oženjenom

njegova

žena.

"

 

N<Jlodna ll,ošllja

 

12_3

 

Priča se

kako

je

pok.

Stipo

Zelenika

(Uzda) davao tri dukata da mu ne seku per­

cm,

kad

je

došao

u

austrijsku

vojsku,

a

neka

žena

»risjanka«

mu

je

nudila

da

joj

proda

perčin za

pet dukata,

da

upleće u

svoju kosu.

A

on je otsečeni perčin poslao

kući: n i j e

h t e o

d a

j o j

g a

ga p r o d a,

d

a

o n a

n e

b i

n j e g a,