Sve se deava sa razlogom

Ostala dela Mire Kirenbaum Faktor emocionalne energije:Tajne ljudi punih energije koju koriste da pobede emocionalni zamor Predobro da se napusti, suvie loe da se ostane: Vodi po fazama koji e vam pomoi da odluite da li da ostanete u vezi ili da izaete iz nje Poklon godine: Kako ostvariti najznaajniju, najbolju i najprijatniju godinu svog ivota ene i ljubav: Nai pravu ljubav u kojoj ete ostati verne sebi Naa ljubav je suvie dobra da bih se oseala tako loe: Vodi po fazama za identifikovanje i eliminisanje ubica ljubavi i vaoj vezi Nesporazumi izmeu roditelja i dece - tinejdera: Pristup odnosu (sa Dr arlsom Fosterom)

Pronalaenje pravog znaenja dogaaja u vaim ivotima

AUTENTINI DOKAZI SVE SE DEAVA SA RAZLOGOM MIRA KIRENBAUM Harmoni Buks Njujork

Ovu knjigu posveujem aj

ZAHVALNOST itavog ivota sa svih strana sam bila okruena ljudima koji se bore da pronau znaenje onog to im se u ivotu dogaa. ini mi se da sam poela da se bavim istraivakim radom za ovu knjigu jo od svoje etvrte godine. ivela sam u logoru za raseljena lica u Amerikoj zoni u posleratnoj Nemakoj, okruena ljudima koji su preiveli najgora iskustva koja se mogu zamisliti. Niko mi se tada nije poveravao, naravno, ali niko nije ni prestajao da govori kada bi meu njih usred razgovorala uetala malena plavokosa devojica sa lutkom u naruju. Ko zna koliko puta sam ula ljude kako se raspravljaju oko toga da li stvari koje su im se desile mogu imati ikakvog smisla! Koliko li sam samo videla suza oaja i ula uzdaha nade! A onda sam jue na radiju ula amerikog vojnika koji je izgubio nogu u Iraku kako kae, Nikad ne zna zato ti se neto desilo. Ali sam ipak u njegovom glasu mogla da osetim glad za istinom koje mora da je bilo i u svim tim glasovima koji su me okruivali u detinjstvu. Upravo ovim ljudima elim da zahvalim to su uinili moguim pisanje ove knjige. Upravo je njihova glad za istinskim znaenjem bila ono to me je inspirisalo. A i moja sopstvena. Postoji i druga grupa ljudi, onih koji su uspeli da dokue odgovor na pitanje Zato? Onih koji su ili su dalje i otkrili razlog zato im se neto vano desilo. Ljudi kojima je ovo polo za rukom su moji heroji, i njima elim najvie da zahvalim, jer je moja knjiga puna njihovih pria, mada su mi zapravo dali materijala sa ispuni na desetine knjiga. Bez njihove pomoi i inspiracije to ne bi bilo mogue. Moram da zahvalim svom muu i partneru, Dr arlsu Fosteru, zato to je zajedno sa mnom obavljao istraivanja i stvarao ovu knjigu. Svaka ideja, svaka re u njoj su jednako njegove koliko i moje. Jako sam zahvalna svojoj deci na njihovoj pomoi, podrci i ohrabrivanju. Moj agent Hauard Morhajm je i moj prijatelj, savetnik, moj sveprisutni guru, i veoma sam mu zahvalna na svemu. Posebnu zahvalnost dugujem svom izdavau i urednici, aj Arhart. Poznajem aj dvadeset godina. U svim kljunim trenucima bila je uz mene. Za to kako ova knjiga izgleda i ta u njoj pie velikim delom zasluna je ajina genijalnost i strast. Zahvaljujem se i Din Fort, koja je zajedno sa aj jako naporno radila na ovoj knjizi. Hvala i Sibil Kazeroid, svojoj mudroj tehnikoj urednici. Duli Vil me je impresionirala svojom energijom i sposobnou. Hvala joj. Puno, puno hvala Debi Natoli i Meri ak zato to su napravile zaista najbolje korice koje sam ikada videla. Izuzetno sam zahvalna i Katarini Bajtner i Melisi Kaplan na njihovom divnom radu na privlaenju panje ljudi mojoj knjizi. I konano, puno hvala svim ljudima sa kojima sam svih ovih godina bila u kontaktu. Njihove sugestije, njihovo traenje pomoi i njihovi izrazi zahvalnosti su veoma uticali na moj ivot. U mrana vremena, oko poinje da vidi. - Teodor Retke Srena je ona osoba koja moe da spozna smisao stvari. - Vergilije Nita nije suvie divno da bi bilo stvarno. - Majkl Faradej

SADRAJ Mojim itaocima Prvi deo Zato se bilo ta deava Sve se stvarno deava sa razlogom Putovanje otkria Deset razloga, a jedan osnovni Susret sa samim sobom usred ivota Dobrodoli u Kosmiko zabavite Drugi deo Deset razloga Veverice u pustinji Razlog br 1: da biste se osetili u svom svetu kao kod kue Tri poklona Razog br 2: da biste potpuno prihvatili sebe Glatko jedrenje kroz more nevolja Razlog br 3: da biste shvatili da moete da pustite uzde straha Vezivanje balona za stenu Razlog br 4: da biste doli do stanja u kojem moete da oprostite Zakopano blago Razlog br 5: da biste otkrili svoje skrivene istinske talente Pravi ivot, prava ljubav Razlog br 6: da biste otkrili istinsku ljubav vrst kao stena Razlog br 7: da biste postali jai Da li se ve zabavljamo? Razlog br 8: da biste nauili da uivate u ivotu Polaganje rue Razlog br 9: da biste nauili da ivite ivot sa oseanjem misije Ogromne tegle sa slatkiima Razlog br 10: da biste postali istinski dobra osoba Postskriputum Mojim itaocima Nadam se da e ova knjiga uticati na va ivot, a znam da je sasvim promenila moj. Kada sam poela aktivno da sprovodim istraivanje na kojem se ona bazira, nisam verovala u Boga. Bila sam vrlo religiozna dok nisam postala tinejderka, a onda sam izgubila ono neophodno da bi ovek imao veru. uli ste za ljude koji se probude jednog jutra i otkriju da su izgubili ulo ukusa. Ja sam izgubila ulo vere. I nisam ga imala vei deo svojih zrelih godina. Ne mogu tano da kaem na koji nain sam potpuno povratila veru u Boga, svoj unutranji oseaj da On zaista postoji i da je uvek sa mnom. Sve to znam je ovo: sluala sam priu za priom od strane ljudi koji su prolazili kroz neverovatno teke situacije a

onda na skoro udesan nain otkrivali istinsko znaenje u njima. I kroz to sluanje tvrdnji kako je ivot ispunjen smislom, postala sam ispunjena bojim prisustvom. Nemojte me pogreno razumeti. Ovo nije knjiga o Bogu. Ovo je knjiga o ljudima i njihovoj potrazi za smislom onog to im se desilo. Ne morate da verujete u Boga da biste verovali da dogaaji u vaem ivotu imaju neki smisao. Mnogo ljudi koje budete upoznali na ovim stranicama, a koji su otkrili smisao u neemu kroz ta su proli, nisu vernici. I to je u redu. Ali ovo jeste knjiga o tome da sve moe da se promeni na bolje kada shvatite da svi dogaaji u vaem ivotu imaju nekakvo znaenje i vrednost. Promena koju e to saznanje izazvati u vama bie verovatno razliita od one koju je ono izazvalo u meni. Sutina je u tome da postoje stvari koje su nam oajniki potrebne za naredne korake u ivotu, i na neki nain otkrie da u svemu ima nekog smisla daje nam upravo ono to nam je za te korake potrebno. Sve to mogu da vam obeam je da ete do kraja ove knjige otkriti smisao dogaaja u svom ivotu. I sigurna sam da e ovo znanje uticati i na vas i va nain ivota. Nadam se da ete me posetiti na adresi www.EverythingHappensForAReason.org i obavestiti me o tome. Unapred se radujem tome. PRVI DEO ZATO SE BILO TA DESAVA SVE SE STVARNO DEAVA SA RAZLOGOM Da li je zaista istina da se sve deava sa razlogom? Na kraju krajeva, zar ovo nije zadivljujua tvrdnja ta god nam se desilo, ne samo da iz toga proistie neto vredno ve je to ba ono to nam je bilo potrebno? Koliko god neverovatno zvualo, ovo jeste istina. Bilo mi je potrebno puno vremena, ali sada shvatam da ak i najgora nevolja a bilo ih je i u mom ivotu nosi u sebi divne poklone, skrivene mogunosti, vredne ivotne lekcije. I da nismo mogli da ih dobijemo ni na jedan drugi nain. Ako neko tako tvrdoglav kao ja moe ovo da razume, onda to moe svako. Naravno, ponekad nam nije lako da poverujemo da za sve postoji neki razlog. Razloge prepoznajemo u sitnim stvarima, na primer, kada nam planovi za veernji izlazak propadnu u poslednjim trenutku, pa otkrijemo da je zapravo ono to smo istinski eleli bilo da provedemo vee kod kue. Nekada to prepoznamo i u krupnijim dogaajima. eni koju poznajem ukoila su se lea i morala je da provede mesec dana u krevetu. Oseala je da je to poslednja stvar koja joj je u ivotu trebala, pogotovo u trenutku kada je trebalo doneti neke vane odluke. A onda joj je sinulo to je u stvari bilo ba ono to joj je potrebno. Njena stara navika je bila da nepromiljeno ulee u odluke a da ih dobro ne preispita. Ovim dogaajem kao da joj je ivot poruivao, Ako sama sebi ne da vremena da razmisli, dau ti ga ja. Mi jako elimo da verujemo da sve to nam se deava ima neko vano znaenje. Oseamo da bi tako trebalo da bude. Zaista, ponekad nam sopstveni ivot lii na nekakvu jeftinu telenovelu. Ali elimo, potrebno nam je da osetimo da sve to ima nekakvog smisla i vrednosti. I u pravu smo. elim da vas jo jednom podsetim: Kada otkrijete pravo znaenje dogaaja u svom ivotu, sve se menja. Oseate se jaima jer vam oseaj da sve ima smisla daje veliko samopouzdanje. Oseate se mudrijima jer poinjete da povezujete dogaaje. Imate bolju predstavu o sebi jer znate da ivite upravo onakvim ivotom kakvim bi trebalo. 4

I sreniji ste jer ste sposobni da prevaziete gubitke i zadrite oseaj da vas u bidunosti ekaju dobre stvari. Dok ne doete do ovde, nita vam nee delovati u redu. Recimo da ste napolju i da iznenada osetite kako vam kap neega pada na glavu. Ne moete ni o emu drugom da razmiljate dok ne otkrijete ta je to. Da li to kaplje voda sa nekog klima-ureaja? Da li poinje da pada kia? Da li vam letei majmun piki na glavu? Morate znati zato je ta kap pala na vau glavu jer se, hodajui dalje, ne moete osetiti sigurnim dok to ne otkrijete. Jo veu potrebu za odgovorima imamo kada nam se na glavu srui brdo nevolja. Ako ne moete nai smisao u traginim dogaajima, oseate se kao loptica na ruletu ako nita nema smisla, onda je sve sluajnost i sve je mogue. Bolno je iveti a ne znati zato smo se nekada razboleli ili zato smo izgubili ljubav svog ivota mnogo bolnije nego to neki pretpostavljaju. ena koju poznajem je kao student na Dan zahvalnosti putovala avionom. Dok je avion leteo est hiljada metara iznad zemlje, ona je osetila uasan bol u uhu. Ali to nije bilo ono to ju je nateralo da zaplae. U tami tokom nonog leta jecala je jer je oseala jeziv bol naizgled bez ikakve logike i smisla. Jedan momak je drugaije opisao ovaj oseaj: Kada pomislim na lou stvar koja mi se desila u ivotu, oseam, doavola, kao da sam izgubljen u svemiru. To je tako poniavajue! Na trotoaru punom ljudi, ja sam taj koji je zgazio u kuee govno. Niko drugi nije tako smotan ni takav baksuz kao ja. Problem je u sledeem: Kako mogu da nastavim dalje, kako mogu da imam poverenja u budunost ako se oseam kao budala i baksuz? injenica da postoji razlog za ono to nam se dogodilo spasava nas i oseanja krivice. Krivica je vie nego ljudski pokuaj da naemo smisao u traginim dogaajima, ali nam ona uglavnom ne prija. A ipak, kada nam se desi neto loe, skoro automatski pomislimo, To je zato to me svi mrze, zato to sam gubitnik, zato to sam baksuz. I tako se raa krivica. Krivimo druge i onda se naa razmiljanja zavre zakljukom da je svet pun loih ljudi. Krivimo sebe, i onda umesto da se oseamo zdravima i jakima, doivljavamo sebe kao bolesne, slabe i slomljene. I krivimo zbog toga sam ivot. Ono to moe jo vie demoralisati od oseaja da nam je sueno da nam se stalno deavaju rune stvari jeste oseanje nemoi da bilo ta popravimo. Krivica je kao bumerang koji krui i na kraju nas tresne u glavu. Pokuajte da uinite ovo: Kada vidite nekoga ko se bori sa tugom, uznemirenou i pesimizmom, sasluajte njegovu priu. Uskoro ete videti da ta osoba ivi u svetu u kojem vidi jedino loe stvari jer ne pokuava da nae pozitivan smisao u tome to mu se desilo. Jedini lek za ovu situaciju je povratiti oseaj da postoji dobar razlog za sve. Objasniti sebi, zato da ne? Pre nekoliko godina, da ste mi rekli, Sve se deava sa razlogom, ja bih rekla da je to besmislica. Stvari koje su mi se deavale u ivotu bile su toliko bolne da nije udo to sam imala potekoa da u njima vidim smisao, pa sam odustala od pokuaja. Sada znam da je to bila velika greka. Mnoge stvari koje nam se dogaaju zapravo su izazov za nae uverenje da se sve deava sa razlogom. To moe biti bilo ta. Teko se razbolite u najgorem moguem trenutku. Mislite da ste pronali ljubav svog ivota ali uskoro doe do sukoba i vi raskinete. Imali ste teko detinjstvo. Napravite greku zbog koje izgubite puno novca. Neko koga jako volite umre. Da, mislimo, moda ima smisla u nekim stvarima koje mi se deavaju, ali ne i u ovoj.

I ak i ako imamo u sebi jo zrno preostale vere da sve ima smisla, ne znamo kako da taj smisao pronaemo. Na kraju krajeva, ivot nam ne isporuuje dogaaje sa etiketama na kojima pie njihovo znaenje. Moemo provesti godine uzalud pokuavajui da ga otkrijemo. Pitamo prijatelje, ali oni nisu proli kroz ono kroz ta mi prolazimo. Pitamo nekoga ko je doiveo neto slino, ali verovatno je ta osoba i sama jo uvek u potrazi. U jednom trenutku moemo biti u iskuenju da odustanemo od traganja. To se desilo meni. Bilo je potrebno da se pojavi jedan od mojih pacijenata da me probudi i da mi nadu da se moe otkriti smisao. Sve vano to sam nauila o tome kako da radim svoj posao, nauila sam od svojih pacijenata. Skot* je bio jedan od mojih najboljih uitelja. * Ova knjiga je puna istinitih linosti, nekih iz mojih istraivanja, drugih iz grupa koje sam vodila, a neke od njih su moji pacijenti. Obeala sam svakome apsolutnu privatnost, to je jedini nain da obezbedim da i ubudue budu prema meni potpuno otvoreni. Zato sam promenila imena i prepoznatljive detalje. Ali sam sauvala sutinu prie svakog od njih, njihovih ivota, i jezgro onoga to treba od njih da nauimo. Poruka u boci Svi imamo snove o tome ta bismo voleli da uinimo sa svojim ivotima. Kada je Skot doao prvi put kod mene pre mnogo godina, sanjao je o tome da se ponovo vrati u kolu i zavri pejzanu arhitekturu. Ali, plaio se da napusti dobro plaen posao. Kao to moete da pretpostavite, vetina otkrivanja uzroka njegove uznemirenosti, niskog stepena samopotovanja i problema identiteta, igrala je vanu ulogu u naem zajednikom radu. Mada, sutina naeg rada bila je da pomognem Skotu da dobije ono to mu je potrebno da ostvari svoje snove. Na kraju je zavrio dvogodinje kolovanje u sjajnoj vioj koli i otvorio sopstvenu firmu za pejzanu arhitekturu. Doiveo je oseaj ispunjenja cilja. Jednog popodneva nekoliko godina kasnije, Skot je doao kod mene. Naalost, imao je non-Hokinsov limfom i mislio je da umire. (Skotov kancer se na kraju povukao. Jo uvek je dobro.) Rekao je da eli da otkrije zato je dobio ovu uasnu bolest upravo kada je njegov ivot poeo da funkcionie kako treba. Zar to nije zapravo teoloko pitanje?, upitala sam Skota. Istini za volju, nisam elela da se bakem ovakvim pitanjima. Moj stav u to vreme je bio da se odgovor nikada ne moe dobiti. I da je u svakom sluaju najvanija stvar da preostalo vreme iskoristimo na najbolji mogui nain. Zato pitati zato? Ali je Skot, neka je blagosloven, i dalje insistirao na tom odgovoru. On je trebalo da me naui vanoj lekciji da je krajnji cilj moje pomoi ljudima pronalaenje smisla. Kada sam odbacila ovo njegovo pitanje, Skot me je pogledao sa suzama u oima kao da sam ga upravo izdala i rekao mi: Ne razumete. Ne elim da umrem sa oseanjem da sam samo veverica koja je poginula pretravajui autoput ta e, ovee, loa srea. Znam da nisam samo rtva u igri sudbine. Ne mogu da verujem da ivim u univerzumu u kojem stvari koje nam se deavaju nemaju nikakvog smisla. Ovo sigurno ima neko znaenje, neku poruku u boci namenjenu ba meni. Poruku koju ne mogu da dosegnem, ali je vrlo vana. Pomozite mi da je otkrijem. Upravo te rei su me pokrenule. Setila sam se koliko sam puta kao dete i sama pokuavala ovo da odgonetnem. (Uskoro u vam ispriati o svemu to se deavalo meni i mojoj porodici, i to je u meni stvorilo oseaj gladi za smislom i kako sam bila obeshrabrena kada mi to nije polazilo za rukom.) Pogledavi u Skotove oi, izgubila sam oseaj da sam ljuta na univerzum zato to stvari koje nam se deavaju nemaju na sebi uredno zalepljene etikete sa znaenjem. Skotova potreba ponovo je probudila moju vlastitu i sve nade koje su ile uz nju. Mislila sam da je moja potreba za smislom mrtva. Ponaala sam se kao da jeste. Ali potpuna iskrenost i opravdanost Skotove potrebe navela me je da shvatim da moja vlastita potreba za smislom nikada nije umrla. Iznenada 6

sam osetila sasvim novu vezu izmeu mene i Skota, mog mlaeg izdanja, i sveta ljudi koji su udeli za otkrivanjem smisla onog to im se deava. Postojao je samo jedan problem: Kako uopte mogu da pomognem ovom oveku da otkrije zato se razboleo i to e moda i umreti, ako nisam mogla da pomognem sebi? Osetila sam se uasno potresenom kada sam morala da mu saoptim da shvatam da njegova situacija mora da ima smisla a potom mu priznala da ne znam kako da mu pomognem da taj smisao nae. Oseala sam se kao izdajnik. Bilo mi je uasno zbog toga. Ali sam obeala sebi da u nauiti kako da pomognem ljudima da otkriju pravo znaenje onoga to im se deava. Skot se javio nekoliko meseci kasnije. Oigledno nije bio toliko razoaran u mene koliko sam ja bila u samu sebe. Pretpostavljam da svi znamo kako izgleda ova potraga. U njegovom glasu se oseao trijumf. Znam zato sam se razboleo!, rekao je. Vidite gde sam se upravo nalazio u sopstvenom ivotu. Napravio sam veliki napredak, ali sam se jo uvek plaio mnogih stvari letenja, suoavanja sa istinom, loih vesti, i jo mnogo ega. Evo poklona koji mi je podarila ova bolest. Svakog dana uim kako da se ne plaim, i to najgorih stvari. Smrt je veliko suoavanje. Jednom kada se suoi sa smru, kako moe da se plai, recimo, toga da li e te neko odbaciti? Znate, to je istina, kukavice umiru hiljadu puta, a heroji samo jednom. Radije u iveti kratak ivot bez straha od suoavanja sa smru nego da ivim dug ivot ispunjen strahom. I ne bih otkrio nita od ovoga da se nisam razboleo. Ne znam jo koliko mi je ostalo, ali u ovom preostalom vremenu oseam manje straha nego ikada ranije. Svako ko preivi neto strano osea kao da mu je ostatak ivota poklonjen. Ali Skot je oseao da mu je ivot poklonjen ak i kada je mislio da umire. Spoznaja da ima smisla u tome to mu se deavalo i njegovo otkrivanje za njega su bili od sutinske vanosti. A bili su i za mene. Putovanje otkria To je bio poetak mog putovanjaa. Au, pomislila sam, stvarno se sve menja ako uspe da otkrije razlog zato vas je neto u ivotu sustiglo. Ali sam jo uvek bila sumnjiava bila sam daleko od toga da budem ubeena da je Skot otkrio pravi razlog zato se razboleo i da je uopte mogue taj razlog otkriti. Ali za njega je to imalo smisla, i kao terapeut, morala sam ovo ozbiljno da ga shvatim. Zamisli samo, pomislila sam, kada bi mogla da pomogne i drugim ljudima da otkriju ono to je Skot bio dovoljno srean da otkrije... Duboko u sebi, naravno, znala sam koliko i sama oajniki vapim za tim. Moja pria Sigurna sam da sam dobila poprilian deo kolaa sree. Bila sam sreno udata dugo vremena. Imala sam dvoje sjajne dece. Imala sam dobre prijatelje. Godinama sam bila privilegovana da pomaem stotinama hiljada ljudi, i zbog toga oboavam svoj posao. Pa moda se pitate, Hej, ta Mira uopte zna o tome kako to izgleda preiveti neto zaista runo? Dobro pitanje. Odrasla sam sa itekakvim gubitkom. Kao dete ljudi koji su preiveli Holokaust, izgubila sam ceo jedan svet u kojem je trebalo da odrastam. Tano je da su moji roditelji preiveli. Ali svi drugi u naoj familiji su poginuli: sedmoro brae i sestara moje majke, petoro mog oca, obe moje bake i deke. Izgubila sam i prve godine svog detinjstva. Prokrijumarena sam preko Evrope na dnu teretnog vagona. Skoro sam umrla od dizenterije kada sam imala tri meseca. ivela sam u izbeglikom logoru prve etiri godine svog ivota. Barake pune odraslih ljudi koji se 7

oporavljaju od rasturenih ivota nije bilo ba idealno okruenje za odgajanje jedne devojice. U etvrtoj godini moj ivot se opet okrenuo naglavake. Izgubila sam oca i sestru roditelji su mi se razveli i njih dvoje su nestali iz mog ivota. Onda sam napustila jedini svet koji sam poznavala, izbegliki kamp, da bih dola u Ameriku. Kada sam stigla u Njujork bila sam tako mrava da je jedan od mojih daljih roaka briznuo u pla kada me je video. Moja majka je ila na posao u fabriku odee, a ja sam morala da brinem o svom bratu. Na kraju se preudala, ali moj ouh i nije bio ba neka cveka. I bili smo siromani nisam dobila novu haljinu do svoje desete, a i tada sam je kupila od novca koji sam zaradila kao bebi-siterka. U potrazi za smislom Delovi mog detinjstva koji su bili surovi za mene nisu bili oni koje je opisivala istorija. Istorija je za decu nevidljiva. Delovi koji su me najvie pogodili bili su oni koji su ugrozili milione Amerikanaca: videti svoje roditelje slomljene, gubitak oca, nedostatak novca, oseanje da si autsajder, neposedovanje srenog porodinog ivota. Kao i svi ostali, odrasla sam pitajui se zato se sve to desilo. Zaista sam elela da znam! Plaila sam se ako je moja prolost bez smisla, onda e verovatno i moja budunost biti ista takva. Ali kada bih mogla da otkrijem razloge zato su mi se te stvari deavale a jo vie, ako bih zaista mogla da osetim da je iz njih proizilo neto pozitivno onda bih mogla da se oseam sigurno dok idem napred. Bila sam vrlo pobona, pa sam uinila ono to ine mnogi ljudi koji se bore da otkriju znaenje dogaaja u svom ivotu: Svake noi sam molila Boga da mi kae razlog zato su se sve te stvari desile meni i mojoj porodici. Kada sam odrasla, pokuala sam da naem bar objanjenje za sam Holokaust. Ali, ako mi je Bog i govorio, ja ga tada nisam ula. Jednako dugo sam mogla i da udaram glavom u kameni zid. Na kraju sam se umorila od tog veitog pitanja Zato? Onda sam krenula drugim putem. Zakljuila sam da je moje pitanje glupo. Bio mi je potreban odgovor da bih se osetila jaom, ali sam odluila da u biti toliko jaka osoba da mi nee biti potrebno da znam zato. Prozivanje Boga Ipak, nikada nisam zaboravila da je ljudska glad za smislom veoma stvarna. Videla sam to kada sam imala devetnaest. ena mog brata je upravo rodila prvo dete. Njegove ruice su bile bolno izvrnute. Imao je problema sa disanjem. Nije mogao sam da sisa jer mu je refleks sisanja bio nerazvijen. Doktori su znali da skoro sigurno nee preiveti, a ako i preivi, da e celog ivota zavisiti od tue brige. Provela sam te prve dane sa bratom kod doktora koji su pregledali njegovog sina i sluala nadugo i nairoko o njegovim zdravstvenim problemima. Na kraju, kada moj brat vie nije mogao sve to da podnese, otiao je iz bolnice a i ja sa njim. Nikada neu zaboraviti ta se desilo kada smo doli do parkinga. Brat mi je bio estok ulini momak, lan bande, bio je u vojnoj policiji. A sada je plakao. Bio je to prvi put da sam ga videla da plae. Ono to je tada rekao bilo je, Zato se ovo desilo? eleo je da prozove nekoga, univerzum, samog Boga, ili koga ve, da bi mu objasnio kakvog smisla ima u tome to se desilo njegovom sinu. Ali ni tada nisam znala kako da naem odgovor koji mi je bio potreban kako mogu da pomognem svom bratu? Nekih godinu dana ranije prisustvovala sam situaciji u kojoj je Bog zaista bio prozvan. Ona se odnosila na brata mog zeta. Svi su razmiljali o njemu kao detetu kakvo se raa samo jedno u generaciji brilijantan um, zgodan, atleta, istinski dobar. Tog leta uoi odlaska na studije radio je kao savetnik u kampu za decu sa zdravstvenim problemima. 8

Igrao je bejzbol. Stajao je na poljani. Bilo je oblaka ali nije delovalo da e poeti kia. Odjednom je udario grom i na mestu ga ubio. anse da se ovako neto desi su jedan na milijardu. Na ok i oseaj gubitka bili su ogromni. Zato bi se ikome to desilo, i zato se to desilo ba njemu, od tolikih ljudi? Kako su nedelje prolazile, ovo pitanje je poelo da opseda svakog u naoj zajednici. Na kraju su profesori i svetenstvo odrali simpozijum na kojem su pokuali da skinu veo sa ove tajne i otkriju zato je Bog dozvolio da se ovo dogodi. Ali nisu mogli da dou do zakljuka. Znate kako je to. Ljudi ili kau da je Bog sveznaju i svemogu, pa ko bi uopte mogao znati zato on ini to to ini, ili kau da je Bog za jedan korak udaljen od svakodnevnih deavanja u univerzumu, pa zato onda od njega traiti odgovore? Moja familija i svi mudri ljudi i milioni ljudi poput njih, bili su ubeeni da je potraga za smislom neophodna naim duama. A tu sam bila i ja ubeena da nema razloga zato se ovakve stvari deavaju. Oni su bili u pravu. Ja sam greila. Potraga se nastavlja Ostala sam zarobljena oseanjem sumnjiavosti dok mi Skot nije otvorio oi za mogunost da moemo nai pozitivno znaenje u bilo kojem dogaaju samo ako znamo kako da ga traimo. Ali u tom trenutku jedino to sam sigurno znala bilo je da je jedno ljudsko bie to otkrilo. I tako sam zakljuila: ak i ako ne poznajem tajne kosmosa, poznajem ljude. I pretpostavljala sam da ako postoji jedan Skot, mora biti jo milion Skotova u svetu koji su otkrili razloge dogaaja u svojim ivotima dok smo ih mi ostali jo uvek traili. Donela sam odluku da potraim te ljude i da uim od njih. Naravno da je ovo nain na koji uvek radimo istraivanja u Institutu estnat Hil, pa taj deo nije predstavljao nikakvu novinu. Posmatramo neki teak zadatak odnos roditelja i tinejdera, ouvanje ljubavi, odravanje maksimalne emocionalne energije, otkrivanje naina kako da promenimo svoj ivot - a onda traimo mukarce i ene koji su uspeli u ovome kako bismo svi uili od njih. I to je ono to sam i tada uinila. Bacila sam mreu, razglaavajui molbu ljudima koji su nali znaenje negativnih dogaaja u svojim ivotima da mi se jave. Lutala sam priajui sa stotinama ljudi, i sve sam ih pitala, Koji ste smisao na kraju pronali? Kako ste ga pronali? I kakvu vam je promenu to otkrie donelo? Trai i nai e Ispada da su mnogi ljudi koji su bili u Skotovoj i mojoj situaciji eznuli za znaenjem ali nisu mogli da ga nau. Kao i ja, mnogi od njih su proli kroz fazu kada su prestali da se nadaju da e ga ikada otkriti. Ali kao i Skot, nastavili su da ga trae... i trae... i trae. Na kraju su nali smisao u dogaajima za koje su smatrali da nemaju nikakvog smisla. Jedan momak je otkrio znaenje smrti svog prijatelja kada je rekao, U redu, to se tie kue koju elim da izgradim vlastitim rukama nema vie odlaganja, sada u je sagraditi. I izgradio ju je i poeo je spor proces promene od momka koji je sve svoje snove odloio na policu u momka koji shvata znaenje povremenog ostvarenja snova, ak iako nikada nije idealno vreme za njihovo ostvarenje. Kod nekih ljudi je taj proces dolaska do otkria bio jako spor ali isceljuju. Ponekad se radilo o unutranjoj borbi u najtamnijim dubinama due. Ponekad bi nabasali na mudrog uitelja. Ali bi na kraju nalazili smisao koji je njima bio logian i dozvoljavao im da nastave dalje sa poveanom unutranjom snagom, samopouzdanjem i ispunjeni nadom. Ipak sam elela da budem oprezna. ta nam dobro donosi otkrie ako se posle njega oseamo jadno? Zato sam obratila panju i na to u kojoj meri su ovi ljudi bili zadovoljni

svojim ivotima. To mi je pomoglo da se usredsredim na lekcije i darove koji su iz tih spoznaja proizilazili na unutranji rast, sreu, emocionalnu energiju. Do kraja sam se oseala kao da sam otkrila peinu sa blagom. Pokazalo se da ljudi mogu da nau pozitivno znaenje u apsolutno svemu to se deava u ovom ludom svetu. Saznanje da se sve deava sa nekakvim razlogom promenilo je moj pogled na ivot, na sebe na sve. Ono e promeniti i vae stavove prema svemu. Deset razloga, a jedan osnovni Dok sam priala sa ljudima o razlozima koje su otkrili, prvo sam bila zaprepaena njihovom raznovrsnou. Bilo je toliko razloga koliko je bilo i ljudi, a ponekad i vie, jer su mnogi nalazili vie od jednog razloga. Ali ponekad vam ivot nudi divno iznenaenje pokazujui se mnogo jednostavnijim nego to ste mislili. Traila sam obrazac u svim tim razliitim razlozima do kojih bi ljudi dolazili. Koristila sam statistiku analizu i analizu na osnovu intuicije i iskustva. Kako sam klasirala sluajeve, uklapajui razloge jedne osobe sa razlozima druge, oduevljena svim vezama koje sam meu njima ustanovila, videla sam na kraju da postoji samo deset razliitih znaenja dogaaja u naim ivotima. U Bojem umu Sela sam tada za kompjuter i otkucala konanu listu deset razliitih razloga koje sam otkrila. I bila oduevljena rezultatima svog traganja. Gospode, pomislila sam, ako se sve u naem ivotu deava sa nekim razlogom, onda je to jedan od ovih deset. Ako se jedna osoba kao to je Skot pojavi sa razlogom, moete rei da samo zavarava sebe. Ali to je bilo to. Svi razlozi su bili tu. Ovo su lekcije kojima je ivot hteo da nas naui. Ako je univerzum zaista uionica osmiljena tako da nam pomae da rastemo, onda su se lekcije sastojale od tih razloga. A onda mi je u jednom trenutku prola jeza kroz kimu kada sam proitala tih deset razloga i osetila da imam uvid u Boji um. Naravno, ne bukvalno. Ali kao to je Doroti Sejers rekla u svojoj knjizi Um Tvorca, ba kao to znate kako moete da upoznate um nekog oveka-stvaraoca preko njegovih rei i dela, tako moete stei predstavu i o umu Boanskog stvaraoca kroz njegove rei i dela. Mislim da je to istina. Pomislite na najboljeg nastavnika kojeg ste imali. Va profesor ili asistent sa fakulteta, ili neko ko vas je u letnjem kampu nauio da plivate. Znali ste da ta osoba mari za vas, ali nije sve bilo samo zabava i igra. Dobri uitelji uvek vas navode na obavljanje neverovatno tekih zadataka koji vam deluju besmisleno. Zato uopte moram kroz ovo da prolazim?, pitate se. A onda u jednom trenutku, moda tek godinama kasnije, otkrijete da je taj zadatak imao divno znaenje jer vam je pomogao da nauite neto to niste mogli da nauite ni na jedan drugi nain. I onda konano shvatite ta je to radio va nastavnik. Stekli ste uvid u to ta se deavalo u njegovom umu. O tome priam kada kaem da moda moemo da razmislimo o deset razloga kao nainu da se stekne uvid u funkcionisanje Bojeg uma. Sam ivot nam postavlja zadatke, ponekad bolne, ponekad neverovatno teke. Ali pretpostavimo da dobijamo neto vredno iz ovih zadataka. I pretpostavimo da je to to dobijamo osnovni razlog zbog kojeg moramo da se suoimo sa tim zadacima. Kako onda mogu da ne oseam da dobijam uvid u to ta Bog misli da nam je potrebno da bismo se razvijali kao ljudska bia? Kada kaemo da se sve deava sa razlogom, evo koji su to razlogi. Moda ne znate koji se od njih odnosi na vas, ali ne brinite. Uskoro ete saznati.

10

Deset razloga za sve to nam se deava u ivotu: Sve to vam se deava, deava se iz jednog ili vie navedenih razloga: 1. Da biste se osetili u svom svetu kao kod kue 2. Da biste potpuno prihvatili sebe 3. Da biste shvatili da moete da pustite uzde straha 4. Da biste doli do stanja u kojem moete da oprostite 5. Da biste otkrili svoje skrivene istinske talente 6. Da biste otkrili istinsku ljubav 7. Da biste postali jai 8. Da biste nauili da uivate u ivotu 9. Da biste nauili da ivite ivot sa oseanjem misije 10. Da biste postali istinski dobra osoba Ova knjiga je pria o ovih deset razloga, koji su i zato su vani. Da biste zavrili svoje putovanje Eto vas kako se suoavate sa nekim dogaajem iz svoje prolosti ili sa nekom situacijom u sadanjosti, i svim snagama pokuavate da naete u njemu nekakvo znaenje. Odgovarajui na nekoliko lakih dijagnostikih pitanja koja e se pojavljivati u svakom poglavlju, otkriete koji od deset razloga je onaj zbog kojeg ste proli kroz to kroz ta ste proli. Naravno, ne mora da bude samo jedan! to vie potencijala imate, nalaziete vie razloga! Proitajte celu knjigu pre nego to izvuete zakljuak koji od razloga je va. Dajte materiji ansu da deluje na vas. Moete biti iznenaeni onim to bude isplivalo na povrinu. Na kraju ete konano imati odgovor na pitanje Zato mi se to desilo? Pred vama e se otvoriti vrata budunosti koja obeava, budunosti u kojoj vas eka unutranji rast. Evo kako treba razmiljati o ovome: Zamislite da je va ivot dug, naporan put. U jednom trenutku vam ponestane neto to vam je potrebno. Dok se probijate napred, iznenada padnete u rupu i povredite se. Joj! Ali ispostavi se da to nije sasvim negativan dogaaj. Naprotiv! Ako samo malo bolje pogledate, otkriete da je ba u toj rupi neto to vam je bilo jako potrebno da biste uspeno stigli do cilja. A to ne biste nali da niste pali. Kada proe neko vreme, moda ete moi da kaete da je to otkrie bilo vredno pada. Upozorenje Razlog zato vam se neto dogodilo je da bi kasnije u vaoj budunosti neto ispalo bolje. Kosmos je naporno radio da bi vam dao taj poklon, pa bi vam bolje bilo da ga iskoristite. (Ne brinite, pokazau vam kako.) Ako to ne uinite, jednostavno ete nastaviti da padate u rupe sve dok ne prigrlite taj dar koji kosmos pokuava da vam urui. Pa zato ga onda ne iskoristiti sada, dok jo uvek imate dovoljno vremena? Jedan osnovni princip Razumevanje istinskog znaenja dogaaja u vaem ivotu je mnogo vanije nego to mislite. Kako to? Otkrila sam jedan razlog koji lei u osnovi svih deset:

11

Dobro koje proizlazi iz svih loih stvari koje vam se dogaaju je to vam one pomau da izvuete iz sebe svoj najbolji deo, svoju sutinu. Svaki od deset razloga je jedan od naina na koji se pribliavamo onom najboljem delu sebe. A va razlog je ono specijalno orue koje vam je potrebno da biste vodili ivot kakav vam je suen, kao osoba kakva bi trebalo da budete. Stvari se deavaju da bi vam pomogle da se oslobodite onih delova sebe koji zapravo nisu vi; da vam pomognu da budete stvarniji, da budete vie nalik sebi, a ne svima ostalima; da vam pomognu da vodite autentiniji ivot: i na kraju da bi vam pomogle da otkrijete ko ste zapravo. Obino nam se deavaju stvari koje nas odvlae od nae sutine. I to dalje plutamo u pogrenom pravcu, sve je vea ansa da e nas struja na kraju odvesti do nekog konanog gubitka ili potekoe koja e nam u lice baciti injenicu da vie i ne znamo u stvari ko smo. Ovo nam pomae da se probudimo i ponovo otkrijemo svoju sutinu. Lora je uvek sebe smatrala dobrom osobom, punom ljubavi, prijateljski nastrojenom, spremnom da pomogne. Bila je samohrana majka i radila kao broker na berzi. Za vreme ekonomske krize su je otpustili. Jedini posao koji je mogla da nae u svojoj struci bio je u jednoj firmi na loem glasu, koja je koristei vrlo agresivne metode prodavala deonice po niskim cenama. Lora je to radila nekoliko meseci, padajui sve nie i nie u vlastitim oima poto je u sutini varala ljude za njihov sopstveni novac. Pritisak na poslu uticao je da prema svojoj erki bude sve plahovitija. Jednog jutra je njena erka prosula mleko dok su urile da izau iz kue i Lora ju je udarila. Tog dana je na poslu bila sva sluena. Kako se pribliavalo popodne, Lora je poinjala da plae. Dola je kui i plakala celo vee. Narednog dana nije otila na posao i bez prestanka je plakala. Veoma uzrujana, sve vreme je ponavljala, Gde je Lora? ta se desilo sa Lorom? Prava Lora nikada ne bi udarila svoju erku. Prava Lora nikada ne bi radila za takvu firmu. U pomo su priskoili familija i prijatelji. Lora je dobila potrebnu pomo i dobro se odmorila. Naravno, nikada se nije vratila na taj posao. Vratila se sebi. Ipak, mnogo ee ovaj proces samootkria odvija se na sasvim drugaiji nain. Umesto da krenemo poznajui sebe, pa se kasnije udaljimo od svoje sutine, kao to se to desilo Lori, mi ivimo mislei da znamo ko smo dok se ne desi neto to nas natera da shvatimo da nikada nismo poznavali sebe, to nam pomogne da tek tada otkrijemo svoje istinsko bie. Evo prie koju sam ula od nadbiskupa Kanterbarija, Rouana Vilijamsa. Rabin Jehuda je bio najsvetiji ovek svog vremena. Jedne noi je sanjao da je umro i da je doveden pred vrata raja. Aneo koji je stajao pred vratima rekao mu je, Ko si ti? Ja sam rabin Jehuda iz Praga, odgovorio je. Reci mi, gospodaru, da li je moje ime upisano u knjigu onih koji e uivati u carstvu nebeskom? Saekaj, rekao je aneo. Proitau imena svih koji su danas umrli i koji su ovde upisani. I proitao je naglas hiljade imena. Kako je aneo itao, rabin Jehuda je video duhove svih tih imena koja su prozvana kako lete u nebo. Na kraju je aneo zavrio itanje, a rabinovo ime nije prozvano. Poeo je gorko da plae. Aneo je rekao, Ali, proitao sam tvoje ime. Rabin je rekao, Nisam ga uo. A aneo je uzvratio, U knjizi su napisana imena svih ljudi koji su ikada iveli, svake due koja je stanovnik carstva nebeskog. Ali mnogi koji ovde dou nisu nikada uli svoje istinsko ime sa usana oveka ili anela. iveli su verujui da znaju ko su zaista, ali zapravo nije tako. I tako, kada ih mi oslovimo njihovim pravim imenima, oni se ne prepoznaju. Ne shvataju da su im vrata raja otvorena. Pa moraju da ekaju dok ne upoznaju sebe i prepoznaju svoje pravo ime.

12

Tada se rabin Jehuda probudio i ustao iz kreveta u suzama, pao je niice na kolena i poeo da se moli, Gospodaru svemira! Podari mi da pre nego to umrem ujem svoje pravo ime, da saznam ko sam u stvari. Ljudi poput rabina Jehude je mnogo vie nego to mnogi misle. Na povrini imamo potpun identitet ime, prezime, diplomu, zanimanje, poloaj na poslu, drutvene veze. Onda nas neki naizgled surov dogaaj probudi i navede da shvatimo da zapravo nismo poznavali sebe. U isto vreme, naui nas neemu prui nam jedan od deset razloga koji nam pomau da zaista shvatimo ko smo. Susret sa samim sobom usred ivota Zato nam je toliko teko da postanemo ljudi kakvi bi zapravo trebalo da budemo? Mom psu Dejviju i mojim makama Tipi i Kamili svakako ne predstavlja problem da vode ivote u kojima su istinski dosledni sebi. Nemaju nikakvih problema sa autentinou! Mislim da ljudi danas imaju problema da prihvate ono to zapravo jesu jer kao drutvena bia ivimo u hijerarhijskom svetu u kojem u velikoj meri zavisimo od drugih. Zbog toga, da bismo dobili ono to nam je potrebno ponekad moramo da se udaljimo od onog to zapravo u sutini jesmo. Ovo inimo da bismo stekli neije odobravanje, ili zato to nas neko izdrava, ili da bismo sauvali mreu odnosa netaknutom. Neverovatno je veliki broj ljudi koji su mi u razgovorima saoptili kako, da bi preiveli u ovom svetu, moraju da nose maske. Ali, koliko sebe moete dati pre nego to izgubite sebe? Zbog toga nam je ponekad toliko teko da ponovo uspostavimo vezu sa svojim istinskim biem. Ali onda se desi neto loe to nam prui upravo ono to nam je potrebno da bismo se vratili svojoj stvarnoj linosti i ivotu. Pre mnogo godina, pesnik Den oja, u to vreme predsednik Nacionalnog fonda umetnosti, izgubio je prvoroeno dete, koje je umrlo od sindroma iznenadne smrti odojeta. Deak je imao samo etiri meseca. Kao to je to oja rekao, Grif je proao kroz nae ivote kao poar. Mora da se pitate kako moe biti ikakvog iskupljujueg smisla u smrti jedne bebe. Ali upravo sluajevi za koje deluje najneverovatnije da postoji opravdan razlog jesu oni za koje je najvanije da se on nae. I, kao to ete videti, oji je to polo za rukom. Naravno, razlog moda ne opravdava ono to se desilo niti vam daje zauzvrat neto drugo jednake vrednosti. Da budem iskrena, smatram da ni milion razloga ne moe opravdati jednu smrt. Ali, to nije kosmika raunica. Znaenje koje otkrivamo nema svrhu da nam nadoknadi ono to smo izgubili. U svakom sluaju, ne mislim da treba oekivati potpunu kompenzaciju. To nije obavezno. ta god da se desilo, desilo se. Gotovo je. Gubitak je gubitak. Sada je pitanje da li e biti ikakvog dobitka, a to moe da se postigne razumevanjem onog to nam se dogodilo. Mislim da se u veini sluajeva u tom dogaaju moe nai neto dobro, pa ne oseamo da treba da pod konac ravnamo raune. Ali potreban je razlog na osnovu kojeg ete na zgaritu prethodno izgubljenog nai neto to vam je bilo potrebno. A onda kada jednom budete uspeli da doete do zadovoljavajueg odgovora na pitanje Zato mi se ovo desilo?, po prvi put e vaa panja biti skrenuta sa prolosti koju ne moete da kontroliete i usredsredie se na vau budunost, nad kojom imate izvesnu kontrolu. To je ono to zapravo traimo kada priamo o zatvaranju sluaja. Nita zapravo nikada nije do kraja zatvoreno ne bar stvari o kojima ovde priamo. Ali moe da se izvri potpuno preusmerenje emocionalne energije, njeno skretanje sa neproduktivnog fokusa na prolost na visokoproduktivni fokus na budunost. To onda nije zatvaranje nego

13

otvaranje. Sutina je u tome da li emo napraviti ovo preusmerenje ili ne. Ako to uinimo, eka nas ivot pun zadovoljstva, znaenja i radosti. To je ono to je otkrio oja. Postojao je period alosti u kojem nije mogao jasno da misli. Ali onda se upalila lampica. On je bio pesnik, ali je uvek radio neki drugi posao od kojeg se izdravao. Sada je odluio da napusti posao da bi se usredsredio samo na pisanje: nee vie raditi nita drugo osim pisanja. Zato? Zato to je za njega znaenje sinovljeve smrti bilo da je trebalo celim svojim biem da prihvati enjenicu da je pesnik i da je pisanje poezije ono to treba da radi. Bilo je to kao da mu je neka mrana sila rekla, Promeniu tvoj ivot na uasan nain, ali onda je oja eprkao po zgaritu i naao na njemu dar mogunost da prihvati i slui onome to istinski jeste i to mu je najvanije u ivotu. Veina nas ne slua univerzum dok ovaj ne pone da vie. oja je uo viku univerzuma i razumeo poruku. Probudio se i pronaao sebe. Evo drugog primera. Nala sam ga u Njujork Obzerveru od 27. januara 2003, a govori o novinarki Orijani Falai i njenoj borbi sa kancerom. Kada je poela da se oporavlja, krenula je da pie ono to je nazvala svojim velikim romanom. Trideset godina je taj roman uao negde u meni, a ja nisam imala petlju da ga napiem jer sam znala da e biti veoma dugaak, veoma teak, veoma sloen, rekla je, To me je plailo. Kada sam dobila kancer, dobila sam hrabrost. Zahvalna sam ovoj bolesti jer me je pogurala napred. Rekla sam sebi, 'Hej, ako ne napie to sada, umire'... I tako je taj glupi alijen zovem kancer 'alijen' morao da me ostavi na miru dok ne napiem knjigu. Ako umrem i jedan dan po zavretku knjige, umreu srena. Ne zaboravite, ako ujete da je Falaijeva umrla, ali je zavrila knjigu znajte da je umrla srena. Trideset godina Falaijeva je odlagala ostvarenje svog sna jer ju je ono zastraivalo. Bolest joj je dala sposobnost da se oslobodi straha. Pokazuje nam koliko je bolje imati oseaj da ivimo u univerzumu u kojem loe stvari koje mogu da nam se dese nose u sebi dobrobiti - pomau nam da postanemo ono to istinski jesmo. Trei primer odnosi se na oveka po imenu Tomas A. Dorsi. On je proao kroz pakao, ali je jasno da mu je ono kroz ta je proao pomoglo da otkrije svoj glas i nae svoje mesto u amerikoj muzici. Poeo je kao kompozitor bluza. Propao je i pao u uasnu depresiju. Jednog dana kada je otiao u crkvu imao je religiozno iskustvo i pronaao je Boga. Ali jo uvek nije pronaao samog sebe. A onda, dok je raala njihovo prvo dete, njegova ena je umrla. Narednog dana je umrlo i njihovo dete. Dan nakon toga, usamljeniji nego ikada a ipak blii nego ikada samom sebi, Dorsi je napisao svoj veliki klasik, Spusti se na mene, koji je postao jedan od najuvenijih hitova Mahalije Dekson. Otkrio je svoj glas. Dorsi je bio na putu da postane najvei ameriki kompozitor crkvene muzike. Niko od nas nije mnogo drugaiji od ove tri poznate osobe. Koji god da je razlog onoga kroz ta ste proli, to iskustvo treba da vam pomogne da dobijete ono to vam je bilo potrebno u ivotu. Hoe da kae da je sve do mene? Kada se desi neto to u sebi nosi odreenu lekciju, ona se uvek odnosi na vas. Moda je ovo razlog zato je toliko teko otkriti razlog zato nam se neto desilo. Previe smo se koncentrisali na dogaaj a premalo na sebe. Znam misliete da znaenje dogaaja dolazi samo po sebi. To je ono to svi misle. Na kraju krajeva, to je ono to svi radimo - posmatramo neki dogaaj i pitamo se, ta 14

ovo znai? Ali znaenje nekog dogaaja ne vidi se jasno kao na rendgenskom snimku. Njihovo znaenje nije uvek tako oigledno. Znamo to jer ljudi koji su proli kroz isti dogaaj prepoznaju u njemu sasvim razliita znaenja. Dozvolite da vam ovo pokaem navodei primer dve ene. Obe su bile silovane. Obe su bile jako povreene. Na izvesno vreme su izgubile veru u ljude, veru u ivot. I obe su udele da otkriju zato se to ba njima desilo. Ali svaka je otkrila sasvim razliite razloge, i u ovome lei vana lekcija za sve nas. Dozvolite da vam ispriam ta su mi one rekle. Evo ta je rekla prva: Neto dobro je proizalo iz tog uasnog iskustva. Uvek sam bila tretirana kao nula od strane mojih momaka, prijatelja, svih. I zato sam uvek smatrala da sam niko i nita. Iako nisam to shvatala, to je bila bitka mog ivota kada u se probuditi za injenicu da sam ja neko vaan? Poteno govorei silovanje vam zaista stvara utisak da ste niko i nita. U tome je za mene bio uas tog dogaaja. Biti tretiran kao nula na najoigledniji mogui nain. Dobro, trebalo mi je puno vremena dok najzad nisam shvatila da dokle god o sebi razmiljam kao o nekome ko nita ne vredi, iniu sebi upravo ono to mi je inio ovek koji me je silovao. To uasno iskustvo me je prinudilo da prihvatim sebe kao osobu vrednu potovanja. Zarekla sam se i da nikada vie neu odbaciti pravu sebe. Sada sluajte ta je druga ena rekla: udno je ta vam se deava u umu kada vam se dogodi neto zaista uasno. Kada me je taj momak silovao, seam se da sam razmiljala, Pa, provela si ivot plaei se, a strah da e biti silovana bio je jedan od najveih, a sada ti se, eto, ba to deava. A evo i dela kojeg se stidim da priznam: To to mi se desilo zaista je neopisivo. Ali biti silovana nije tako strano kao ivot sa strahovima svih tih godina. Taj ovek je eleo da ga se plaim. Zato bih to inila sebi? Tada sam poela da uim da ivim bez straha. Eto ta imamo: dva ista dogaaja, ali dva sasvim razliita znaenja. Ovo nam jasno pokazuje da lekcije koje morate nauiti ne lee u samim dogaajima. One dolaze kroz to to vam se desilo, a dolaze zato to je to ono to vam je tada bilo potrebno. Dobro doli u Kosmiko zabavite Kada sam otkrila deset razloga svih dogaaja u naim ivotima, morala sam da naem nain da otkrijem smisao toga to sam imala u rukama. Verovala sam u ljude znala sam poto su ove razloge navodili ljudi, da su oni bili stvarni. Ali odakle su oni poticali? Prvi korak u otkrivanju smisla napravila sam kada sam konano shvatila jednu stvar. Bila sam toliko vezana za ideju da je univerzum mesto sluajnih dogaanja zato to sam potpuno odbacivala ono to sam smatrala jedinom alternativom: ideju o Bogu kao nekome ko vue konce, nekome ko se pomalja iznad nas i kontrolie svaku i najsitniju stvar koja nam se dogaa, ko je direktno odgovoran za saobraajnu nesreu u kojoj je poginuo neiji brat, nekoga ko je odgovoran za kancer vae bake, za prolonedeljnu avionsku nesreu i za smrt 6 miliona ljudi u Holokaustu. Odbijala sam da verujem da Bog moe da bude neko ko na ovaj nain upravlja dogaajima. Ne mogu ak da zamislim ni Boga koji bi namerno povredio i jednu dlaku na glavi neke bebe. Ne postoji kosmiki plan koji je vredan toga. Deset hiljada ljudi ne umire u zemljotresu da bih ja spoznala injenicu da je ivot neto u emu treba uivati! Pa ak i kad bi svi u svetu ovo shvatili, cena je previsoka.

15

Kako onda, zapravo, nalazimo smisao u naizgled nepobitnoj injenici da se sve deava sa razlogom? Uionica prirode Kada god sam zbunjena, okrenem se prirodi. Izgleda da me taj pogled spusti na zemlju. Kada mislim da razumem kako svet prirode funkcionie, onda oseam da imam u rukama klju razumevanja kako funkcionie kosmos. Ako je ita istinito u vezi sa prirodom, onda je to da je svet prirode mesto gde se ui. U redu, moda kamenje ne ui. Ali biljke i ivotinje svakako. To je sutina svega to smo uili o evoluciji. Vrste ivih bia rua, pela, kaktus, kamila primer su za lekcije koje se ue u prirodnom okruenju. One postoje zato to su se neke ranije vrste suoile sa izazovom i nauile nov nain postojanja. Sa take gledita jedne gazele, razlog zato su lavovi brzi je da bi uinili gazele jo brim. I to sam bra, blia sam svojoj sutini gazele. A ako sam kamila, pustinje su vrue i suve da bi mi stvorile grbe i zapravo mi dale bar neku svrhu, s obzirom koliko sam runa. Igra prirode se zove prilagoavanje ili uenje. I mi ljudi smo deo prirode, ali imamo dodatnu privilegiju. Ne treba da postanemo nova vrsta da bismo nauili lekcije kojima nas ui nae okruenje. Ako mi se neto desi i ako iz toga neto nauim, onda momentalno postajem nova vrsta samog sebe. Iskusila sam vrstu mini-evolucije unutar same sebe. Nii oblik mene je evoluirao u malo vii. Vreme zabavita u ivotu Kod ljudske vrste kao dela prirode, sutina igre je takoe uenje. I poto i vi i ja imamo puno toga da nauimo, razmiljam o ljudskom ivotu kao nekoj vrsti zabavita. Napokon, za vreme zabavita u najdubljem delu sebe stiemo oseaj da se sve deava sa razlogom. Padnete - dakle, nauili ste da pazite kako idete. Va drugar se odseli i vi nauite kako da sklapate nova prijateljstva. U veini detinjstava, u njihovom najsrenijem delu, ivot odie smislom i svi se nadamo da to nikada nee prestati. Dobrodoli u Kosmiko zabavite. Dobijene su modrice, prolivene su suze, raspoloenje je pokvareno. Ali ovo je zabavite koje nikada ne naputate, niti zapravo to ikada poelite. Vredne lekcije se stalno ue i postoji beskonaan niz divnih poklona koji nas ekaju, posebno kao rezultati surovih iskustava sa kojima smo morali da se suoimo. Moda vas grozan ef u kancelariji non-stop kinji. Ali univerzum je, sam po sebi, preteno prijateljsko okruenje. Za ljude koji su spremni da ue, ivot postaje mesto izobilja, a uenje mu daje smisao. Evo primera. Zbog sukobljavanja sa starim rasistikim reimom, Nelzon Mendela, prvi crni predsednik June Afrike je vei deo svojih zrelih godina proveo u zatvoru. Bio je to velik udarac sudbine. Posle toga lako moete provesti ostatak ivota ispunjeni gorinom i aljenjem. Ali Mendela to nije tako video. Naravno da je osudio politiki sistem koji ga je smestio u zatvor. I svakako bi vie voleo da je sve to vreme proveo na slobodi. Ali je na te godine provedene u zatvoru gledao kao na neverovatnu mogunost. Mogao je da raste i ui. Najzad je imao priliku da javno progovori i stekao je ogroman ugled u borbi za svoju stvar. Svet ne samo da ga je sluao nego ga je i duboko potovao na nain na koji nikada ne bi da nije proao to kroz ta je proao.

16

Mendela je svim svojim biem razumeo da se sve deava sa razlogom i da je razlog onog to se njemu desilo bio da bi razvio mudrost do koje nije mogao doi drugim putem. Ovo je postalo temelj svega to je kasnije ostvario. Da se Mendelin elik nije kalio u vatri zatvora, ko zna da li bi mogao da bude tako mudar i delotvoran kada je na njega doao red da vlada. Kosmiko obdanite je poslalo Mendelu u zatvor. Meni je dalo teko detinjstvo. Ko zna ta je vama namenilo! Kosmiko obdanite zapravo funkcionie na hiljade naina, velikih i malih, neverovatno suptilnih i vie nego oiglednih. To je, jednostavno reeno, ivot. Ali ako moemo da gledamo na ivot kao na Kosmiko zabavite napravljeno po naoj meri, to nam daje nadu i oseaj vee sigurnosti. Duhovna strana Kosmikog zabavita Da prihvatim ideju da ivimo u Kosmikom zabavitu jako mi je pomogla injenica da sam videla da je ona u svim svojim manifestacijama u sutini duhovna. Na primer, danas postoji u Americi iroka aktivnost ljudi koji trae duhovno razumevanje stvari i van organizovane religije. Duhovnost je danas kaleidoskop nada i opaanja. Ali ako postoji ikakva veza meu ovim neverovatno razliitim tezama, onda je to verovanje u univerzum u kojem postoji povezanost, znaenje i nada. Preesto je ovo verovanje suvie neodreeno da bi nam pruilo vrste argumente. Ali u njegovoj sutini je ideja Kosmikog zabavita. Stvari koje nam se dogaaju imaju razliita znaenja, zavisno od pojedinanih sluajeva, i imaju veze sa naim linim rastom. Na taj nain nismo nikada izgubljeni stalno smo u procesu linog razvoja. I iako se to obino tako ne zove, ideja o Kosmikom zabavitu stoji u sutini veine svetskih religija. Uprkos meusobnim razlikama, indusi i jevreji, baptisti i budisti, metodisti i muslimani, katolici i kongregacionisti celog sveta vide univerzum kao mesto koje je osmiljeno tako da nam pomae da rastemo, da budemo vie mi sami, da budemo bolji, a istovremeno nam daje i znanje koje nam pomae da kvalitetnije ivimo. Dananji hriani ne slau se toliko sa starom idejom provienja to je doivljaj Boga kao gospodara koji pokree sve konce. Ono na ta se mnogi hriani fokusiraju je doivljaj sveta kao mesta punog prilika za manifestaciju boje milosti. Desi se neto loe. Bog to nije uinio, ali desilo se. I eto nas, u ranama i sa modricama. Onda do nas dopre boja milost i izazove neku vrstu isceljenja. Kao to kae Pavle u svojoj poslanici Rimljanima (8.28), znamo da Bog uvek radi za nae dobro. Proitajte bilo koju od divnih pria Flaneri Okonor da biste videli ilustraciju ove tvrdnje. Ali milost obino ide dalje od injenice da bol na kraju proe. Milost u najboljim sluajevima dobija formu lekcije ili nove prilike. A upravo ovo sam otkrila u tih deset razloga zato nam se stvari deavaju. Kada smo povreeni, Bog prua svoju ruku i daje nam poklon, poklon koji nam pomae da rastemo. tavie, pomae nam da rastemo u smislu pribliavanja svojoj sutini, najboljem delu svoje linosti. Evo kako je to objasnio nadbiskup Kanterbarija Rovan Vilijams: in stvaranja se moe gledati prosto ovako poziv stvarima da budu ono to jesu. A pria o Bogu kao tvorcu znai da u svakom trenutku prepoznajemo da je njegova elja za nas da budemo osoba kakva u sutini jesmo... Sveti duh nas poziva da budemo vie, ne manje, mi sami ui Petra da bude vie Petar, Dona da bude vie Don. A ovaj poziv nam upuuje sa posebnom moi u prilikama za milost koje nam nude teke stvari koje nam se dogaaju. ta je sa Jevrejima? Proverite u Bibliji. U Starom zavetu, Bog je mnogo toga, ali pre svega uitelj. Naravno, ponekad taj uitelj bude besan i ispunjen gaenjem pa izazove

17

potop koji traje etrdeset dana i noi. Ali, svi smo imali nastavnike u koli koji su lako gubili ivce. To ne znai da nisu eleli najbolje za nas. Takav je Bog, na primer, u Knjizi proroka Isaije, u 57. poglavlju: 17. Za bezakonje lakomosti njegove razgnjevih se i udarih ga, sakrih se i razgnjevih se, jer odmetnuvi se otide putem srca svojega. 18. Vidim putove njegove, ali u ga iscijeliti, vodiu ga i dau opet utjehu njemu i njegovijem koji tue. Bilo da je besan ili milostiv, sve to Bog ini je sa ciljem da nas naui lekciji koja nam je potrebna. Kada govori o tome kako e nas isceliti, to treba da shvatimo kao da e nas nauiti i pomoi nam. U stvari, ceo Stari zavet se vrti oko ideje Boga koji nas ui kroz dogaaje u naim ivotima. I ne samo to pokuava da nas neemu na taj nain naui, ve nam daje i Bibliju kao nastavno sredstvo. Rabin je samo druga re za uitelja. Bog je uitelj, a istorija i nae line prie su udbenici. Postoji itav niz tradicija koje su imale ogroman duhovni uticaj na dananje Amerikance. Govorim, naravno, o religioznim tradicijama u Indiji, a posebno o hinduizmu i budizmu. Hiljadama godina, hinduizam je gledao na ivot kao na uionicu. Umesto da kae da smo roeni, ivimo i umiremo, hinduizam kae da se raamo, uimo i ponovo se raamo to je ideja samsare. Sve to inimo, mislimo i oseam stvara posledice, tj karmu. Dua ui iz ovoga i napreduje, ili ne naui pa nazaduje (kao lo ak u koli!) dok ne naui. Naravno, u srcu hindu tradicije je guru, osoba koja pretvara tamu (gu) u svetlost (ru). Guru je, drugim reima, uitelj. I budizam istie lekcije koje su nam neophodne kada se suoavamo sa dogaajima u ovom svetu. U stvari, budizam je klju razumevanja onog to je dui potrebno da bi napredovala. Celo nae postojanje je vezano pratitjasamutpada, dvanaestolanim lancem uzronosti. A prva karika ovog lanca je neznanje. Neznanjem poinje lanac koji vezuje duu u ciklus ponovnog roenja i patnje. Jedino kada se prevazie neznanje (kroz znanje kojem treba da nas naue dogaaji u naim ivotima) moemo da se oslobodimo od ponovnog zapoinjanja ciklusa i da konano dostignemo nirvanu. Moda potiete iz okruenja gde je religiozna tradicija drugaija od ove koju sam pomenula. Razmislite o tome kako vaa tradicija zastupa pogled na ivot kao mesto na kojem se ui, osmiljeno i stvoreno od strane Boga. Kako se to desilo meni? Kako sam ja uspela da prihvatim mogunost da Bog ima najvaniju ulogu u Kosmikom zabavitu? Evo kako sam se konano sa tim izborila. Mogla sam da prihvatim da postoji neka via sila iza Kosmikog obdanita ako je to bilo u skladu sa onim to sam ja znala o tome kako funkcionie priroda. injenica da je priroda neto to nam je poznato, vredan je dar. Konano, to je dar slobode: slobodni smo da razumemo i delujemo u ovom svetu, da kreiramo nove stvari, nove mogunosti. Nismo potpuno paralisani onako kako bismo bili pred nepredljividljivou nepoznatog sveta. Zamislite kada biste ispustili jabuku, da ona jednom padne dole a drugi put odleti gore! Nikada ne biste mogli da otkrijete kako da napravite raketu. Prirodu je mogue upoznati jer funkcionie po nekim pravilima fizike. Pomislili biste da ova pravila iskljuuju boje prisustvo. Ispada da Bog ili deluje kroz pravila i nema sam po sebi slobodu, ili kri pravila prirode i ograniava nam slobodu, osuujui nas da ivimo u nepredvidljivom svetu. Dakle, ispada da je nemogue imati oba sveta koja su opisana zakonima prirode a u isto vreme i svet u kojem Bog ima slobodu za svoje delovanje. Ali, ovo je verovatnije nego to sam prvo pomislila, s obzirom na novo razumevanje nauke koja je poela da se raa u dvadesetom veku. Najbolji fiziari danas vide vasionu kao neto to funkcionie sa beskrajnim prazninama neodreenosti. Nebrojene su mogunosti da se egzistira na kvantnom nivou. Svaki od njih daje Bogu novo mesto za 18

delovanje. Toliko o nivou atoma. Sada hajde da pogledamo makro nivo, objekte nanizane po veliini od leptira do supernova (Redak nebeski fenomen koji podrazumeva eksploziju veine materijala jedne zvezde, koji za rezultat daje ekstremno svetlo telo kratkog veka koje emituje ogromnu koliinu energije prim.prev.). Ovde imamo novo razumevanje dinamikih sistema, gde teorija haosa dozvoljava neodreene ishode kao rezultate prethodnih malih odstupanja. Krajnji rezultat je da imamo svemir kojim upravljaju principi koji su istovremeno puni naina na koje Bog moe da deluje bez krenja pravila koja je sam stvorio. Svemir jo uvek ima smisla. Jo uvek imamo slobodu delovanja. I Bog jo uvek ima slobodu delovanja. Kosmiko zabavite sa Bogom u njemu sada ima smisla. Pogled unapred Kada krenete u kolu postoji prirodan napredak od uenja slova do itanja cele knjige. Kada odete u vojsku, postoji prirodan napredak od eliminisanja runih navika do obuavanja u vetinama specifinim za odreeni rod. Na isti nain, u samom ivotu postoji prirodan napredak od graenja temelja i isceljivanja rana iz prolosti do dostizanja viih nivoa onoga za ta ste sposobni. I poglavlja ove knjige prirodno se nadovezuju. Svako od narednih deset poglavlja raspravlja o jednom od deset moguih znaenja dogaaja u vaem ivotu. Svako poglavlje ukazuje na jedan nain na koji je Kosmiko obdanite oblikovano da bi ba vama serviralo odreeno iskustvo. Nijedan od deset razloga nije vaniji od bilo kog drugog. I ne zaboravite: Moe biti i vie od jednog razloga koji objanjavaju neki dogaaj u vaem ivotu. uete prie ljudi koji su se borili sa istim izazovima kao i vi. Ali najvanija pria za vas, naravno, je vaa vlastita. Do kraja, otkriete sve razloge onoga to se deavalo u vaem ivotu. DESET RAZLOGA VEVERICE U PUSTINJI RAZLOG 1: DA BISTE SE OSETILI U SVOM SVETU KAO KOD KUE Oseaj da ste u svetu koji vas okruuje kao kod kue je isti kao oseaj doma u kui u kojoj ivite. Pretpostavimo da ste se upravo preselili u novi stan. Lepo je, ali je pomalo hladno i strano. Onda ga uredite. Donesete nametaj koji vam je blizak i tako ga i doivljavate. Poreate ga onako kako to odgovara vaem ivotnom stilu. Dodate neke svoje stare stvari i primetite odmah kako sve deluje jo bliskije. I onda jednog dana ponete svoj novi stan da doivljavate kao dom. Takav je oseaj i u ivotu, a on je ak i vaniji od ovog prethodnog. Problem je u tome to ne moete preurediti svet po sopstvenom ukusu. Sve to moete uiniti je da pronaete mesto u svetu u kojem ete se oseati kao kod kue. Ovo ukljuuje prijatelje, posao koji radite, vrstu drutvene zajednice u kojoj ivite, naine na koji ispoljavate svoja verovanja i kreativnost. Kada naete neto ovakvo, ako uspete u tome, oseaj je divan. Evo kako su neki ljudi to opisali. Sve u mom ivotu mi je potaman. Imam oseaj da sam svoj na svome. Oseam po prvi put da sam to zaista ja. Najzad se oseam slobodnim. Znam ta elim i znam kako to da dobijem. Imam poverenja u sebe da u umeti o sebi da brinem.

19

Ali nije uvek lako u ovom svetu pronai sigurno utoite. Veina nas je iskusila ovakvu situaciju: U novoj ste vezi. Druga osoba svakako izgleda dobro na prvi pogled. On ili ona je neosporno fina, prijatna osobe. Trebalo bi da vam je sjajno. Ali neto nije kako treba. Jednostavno ne doivljavate tu osobu kao svoju. Isti je oseaj i kada ovaj svet ne doivljavate kao svoj. ak i ako stvari deluju savrene, za vas one to nisu. Va ivot moda izgleda sjajno, ali vi se ne oseate u potpunosti da tu pripadate. Ovo ne znai da se oseate kao udak. To ne znai da se ne oseate prijatno ni u jednom pogledu. To samo znai da ste jedna od onih osoba koje jo uvek nisu pronale ivot koji im u potpunosti odgovara. Na ovaj ili onaj nain oseate da se ne uklapate. Moda ste dobri u skrivanju tog oseanja od svih ostalih. Ali je teko sakriti to od samog sebe. A kada se u svom svetu ne oseate kao kod kue, mislite da postoji neka druga karijera koju bi trebalo da stvorite, neka druga osoba sa kojom biste mogli da delite ivot i koja bi vam vie odgovarala, neko drugo mesto na kojem biste mogli da ivite i koje bi vam vie prijalo. Ali moda i ne znate ta je to to vam nedostaje i kako do toga da doete. Nema vanijeg i suptilnijeg oseanja od tog da si u ovom svetu kao kod kue. To je kao da najzad die punim pluima. Niko od nas ne pravi senzaciju od toga to se probudi i moe da die. U veini sluajeva mi to i ne primeujemo. Ali biste to sigurno primetili ako ne biste mogli da diete. Na isti nain, neki ljudi shvate ta znai oseaj da si kod kue tek kada taj oseaj izgube, kada se desi neto to im otrgne taj oseaj koji im je bio poznat i blizak. Kada se u sopstvenom svetu ne oseamo kao kod kue potrebna nam je pomo, a Kosmiko zabavite je osmiljeno upravo tako da nam tu pomo prui, samo ako obratimo panju. esto je ono to nam je potrebno za povratak kui talas plime. Za mnoge od nas taj talas se ve desio. Degustiranje vina ivota Dozvolite da sa vama podelim prelepo pismo koje sam dobila od svoje divne prijateljice Duli malo pre nego to je umrla. Jo uvek vidim te velike, tople, smee oi koje me gledaju ispunjene nadom, ak i pred sam kraj. Duli je bila slikarka. Jednog hladnog, kinog subotnjeg jutra uetala sam u galeriju u Ulici Njubari. Svee, svetle, tople i uglavnom osnovne boje njenih pejzaa odmah su me opinile. Znala sam da je neko ko je to naslikao morao biti osoba ispunjena svetlou. Duli je sluajno bila tu tog jutra i zapoele smo razgovor. Kada sam je upoznala shvatila sam da je jednako svetla i topla kao i njene slike. Naalost, Duli je bila ozbiljan bubreni bolesnik. Nakon par godina, ula je u poslednju fazu bolesti u kojoj su joj bubrezi otkazali i umrla je. Moda se pitate da li je mogue shvatiti da se sve deava sa razlogom ta god da vam se desi. Na primer, moe li osoba rei da se sve deava sa razlogom a razlog zbog kojeg umire je...? To je ono to pokazuje Dulino pismo. Iskustvo mi govori da svako ko ima vremena da se prilagodi situaciji, nae naina da pronae smisao i u sopstvenoj smrti. A ako moete nai razlog za sopstvenu smrt, onda ga moete nai i za sve ostalo. Najdraa moja Miro, Ako ita ove rei, hou da zna da sam srena. Mrtva, ali srena. Sa iskrenim osmehom na licu. Ne znam da li iko ko nije proao kroz ovo kroz ta sam ja prola moe 20

da me razume. Naravno, niko ne eli da se razboli, a kada otkrije da si bolestan, ne eli da umre. Ali u jednom trenutku kada se jako razboli shvati, O, pa smrt moe biti prilino korisna. Dobra je stvar kada se telo istroi. Sada razmiljam o smrti kao o svom prijatelju. Pre izvesnog vremena sam pronala mir. Prvo stvarno, stvarno nisam elela da umrem. Ali kada sam jednom prihvatila injenicu da umirem, usledio je zaista dobar period. Tada sam razmiljala u stilu, Gospode ovo je ionako odvratno, pa zato da ga pravim jo gorim nego to jeste? Zaista, zato patiti vie nego to mora? To mi je dalo ansu za koju smatram da mnogi nikada ne dobiju: da gledam na ivot i uivam lagano u njemu kao u gutljaju vina na nekoj degustaciji. Sav budui ivot je pao u vodu. Shvati koliko ivota si potroio pokuavajui da stigne negde a da zapravo nisi bio nigde. Pa ja svakako vie nigde nisam mogla da stignem. To je bilo to. Evo ta sam shvatila. To je ono to elim da zna. Hej, ak iz groba ti ovo poruujem. (Kako jeziva slika, ali koliko puta e je u ivotu zamisliti?) Zna, nikada se nisam oseala tako komotno u sopstvenoj koi kao sada. Jednostavno, puno puta nisam dobijala ono to sam elela. Uvek sam se oseala pomalo kao vezana vrea. Onda sam se setila tih dana kada sam plakala i plakala - O, boe, ne elim da umrem, zato mi se ovo deava? - A onda mi je sinulo. Shvatila sam da je to uasno aljenje koje sam osetila bilo zaista divan dar. Sjajno. Bila sam tuna jer sam se opratala od ivota to je tako divno! To znai da mi je ivot bio dobar. To znai da sam se u njemu oseala kao kod kue. To je takav paradoks. Na izvestan nain, gubitak sopstvenog ivota doneo mi je dar sagledavanja koliko je zapravo bio kvalitetan. Volela sam svoj ivot i bila srena. Smrt mi je podarila nov ivot. S ljubavlju, zauvek, Duli Duli mi je dugo bila neiscrpna inspiracija. Bilo je teko izgubiti je. Ali, kakav mi je samo poklon dala nakon svoje smrti! Potvrdila je moj oseaj da se mnogo vie ljudi nego to pretpostavljamo bori da bi poelo da se osea dobro u sopstvenoj koi. Duli mi je pokazala da osoba moe da nae pozitivno znaenje u apsolutno svemu to joj se deava. Duli je otkrila smisao u svojoj smrti shvativi da ju je ona navela da se u sopstvenom svetu oseti kao kod kue. Nemirni duhovi i drugi posebni ljudi Evo kako moete biti sigurni da se ovaj princip odnosi na vas. Odgovorite na sledea dijagnostika pitanja: Da li biste sebe opisali kao nemiran duh? Da li ste u koli imali problema sa uklapanjem? Da li postoji neka tajna, intimni deo vaeg ivota za koji se ne biste oseali prijatno da ga bilo kome otkrijete? Kada vidite ljude koji deluju da stvarno pripadaju negde ljude koji ive u malom gradu, ili koji dolaze iz porodica u kojima vlada velika bliskost da li im zavidite? Da li ste osetili nekada kao da u ivotu traite neto ve dugo vremena, ali niste ba sasvim sigurni ta je to?

Ako odgovorite sa da na tri ili vie pitanja, moete biti sigurni da ste proli kroz to kroz ta ste proli da biste se u sopstvenom svetu konano osetili kao kod kue. To se desilo 21

moda da vam pomogne da otkrijete zato ste izabrali ivot koji ste izabrali. Ili da vam pokae nov, bolji nain ivota. Ako vam ovo odgovara, estitam. Ovo je teka stvar za mnoge ljude. Iza mnogo osmeha i samouverenih lica koje gledate svakog dana, krije se nezadovoljena enja za oseanjem sigurnosti. Ali vi ste dobili dar koji e vas vratiti kui. U igri ivota ste napravili veliki korak napred. Kada pomislite na to, ideja da vam neki znaajan dogaaj u vaem ivotu pomae da se oseate sigurnije, deluje pomalo udno. Deavanja koja kod nas izazivaju udnju za njihovim smislom su obino neka vrsta izbacivanja iz ravnotee. Izbacuju nas iz ve poznatog mesta i odvlae na novo na kojem ne elimo da budemo. Pa onda, kako nam dogaaj koji nas izbaci poput katapulta na neoekivanu putanju pomae da se oseamo sigurnije? Talas plime vas moe odvesti kui ako je vaa prethodna kua bila klopka. Tanka je linija izmeu pravog doma i klopke. Razmislite o vezama. Sjajna veza lako vas moe navesti da se osetite sigurnim. Ali ta je sa onim jedva podnoljivim, u kojima vas udobnost i inercija navode da previdite na desetine stvari u kojima se va partner i vi ne slaete? Ovo je klopka. Ne zato to je uasna, nego zato to nije dovoljno uasna da vas pokrene na akciju. Na ivot je pun ovakvih klopki: Ne ba najbolji posao koji ste izabrali jer je siguran i jer se bojite da je posao koji zaista volite suvie rizian, stan koji je jeftin a ne onaj u kojem elite da ivite ali ostajete u njemu jer je prilika suvie povoljna da bi se propustila. Mnogo puta ove klopke sami stvaramo. Ne verujemo sebi. Ne poznajemo sebe. Kao da smo se zalepili za mesto na kome smo trenutno, ali ba zato moramo da koristimo jo lepka jer je kombinacija suvie klimava. A onda je potreban dinamit da bismo takav lepak razbili. Moda ste ve preiveli eksploziju. Dakle, tako izgleda moj dom... Za neke ljude poput Duli, znaenje nekog dogaaja u ivotu je da otkriju da im njihov svet pristaje bolje nego to su mislili. Sutina toga to im se desilo bez sumnje je pre svega otkrivanje oseanja da smo kod kue. Evo jo jednog primera. Dvadesetdvogodinjakinja Zoi je bila osoba sa sjajnim ali pomalo staromodnim ukusom koja je kupovala svu svoju odeu u buticima klasine garderobe. Imala je kratku crnu kosu i nosila uske crne naoare i svetlocrveni ru. Zamislite kombinaciju Sindi Loper i anin Garofalo. Kada je Zoi imala trinaest godina, oba njena roditelja su poginula u saobraajnoj nesrei. Nikada neu moi ni sa kim da priam o tome kakvo je to oseanje kada ujete da su vam oba roditelja poginula jednostavno ne moete da diete. Zoi je bila neko ko je doao kod mene upravo da bi pronaao smisao u injenici da je ostao siroe. Nisam imala ni brae ni sestara. Ali nije se radilo samo o tome da sam ostala bez roditelja. Drugi ruan deo prie je bio taj to je trebalo da ivim sa svojom bakom. Znam da je ona radila najbolje to je umela, ali ona me nije elela i nije imala nita da mi prui. Oseala sam da postoje stvari koje treba da dobijate od roditelja a koje ja nisam dobijala: da razgovarate sa njima o raznim stvarima, da im postavljate pitanja, da uite kako da postupate u nekim situacijama, na primer, u odnosu sa drugim devojicama ili deacima kada sam imala trinaest godina, to mi je bilo potrebno. Neki ljudi misle da mi je to potrebno i sada! Moja majka je bila jako lepa. elela sam da me ona ui kako da se minkam i oblaim. Bio mi je potreban otac da mi kae kako sam lepa. To je kao da imam... rupu u odrastanju. Upravo sam se tako oseala, da imam rupu u odrastanju.

22

Jednostavno ne mogu da podnesem misao da se ovako neto desilo bez razloga. Znam da razlog postoji. Samo ne znam koji je, zbog ega sam propustila to to sam propustila. Ne elim da idem kroz ivot sa oseanjem da postoje kockice koje mi nedostaju. To je kao da se nikada neu sastaviti. Sve te rei izletale su iz Zoinih usta brzo, hladno, ak grozniavo. Onda je zastala. Usput, u septembru upisujem postdiplomske studije. Prouavam istoriju crnih naroda. Usredsrediu se na period ropstva, verovatno na ispovesti robova. Toliko kockica nedostaje u ivotima ovih ljudi i u naem razumevanju njihovih ivota. Pretpostavljam da imam sklonost ka ovim temama jer i sama imam problem izgubljenih kockica. Dozvoli da te neto pitam, rekla sam. Da li bi opisala sebe kao nemiran duh? Ne znam, rekla je Zoi. Uvek sam se oseala kao izrod. Kad god idem u neto imam oseaj da gledam na stvari sa pogrene strane teleskopa i oseam da me i drugi tako doivljavaju. ak i studiranje crnake istorije...to elim da uim i to mi se jako svia. Ali ne oseam da sam na istoj talasnoj duini sa ostatkom sveta. Kao da traim neto drugaije od onog to ostali trae a jo uvek ne znam ta je to. Pa, pretpostavljam...aha, rekla je Zoi. Sva ta potraga za neim drugaijim naravno da sam nemiran duh. Uvek razmiljam da radim neto novo ili da idem u nekom drugom pravcu. Ne oseam se komotno ni na jednom mestu. Kao kada sedi na jednoj od onih stolica na kojima ti nikada nije udobno pa stalno menja poloaj. Tako se ja oseam u sopstvenom ivotu. Ali ja sam se pitala da se Zoi moda ne osea u svom ivotu komotnije nego to je ona to mislila. Kakav misli da bi bio tvoj ivot da ti nisu poginuli roditelji? Boe, toliko sam znala to da idealizujem: kako bi sve bilo apsolutno savreno, rekla je Zoi. Onda je zastala i uzdahnula. Vidite, oni su stvarno bili dobri roditelji. Stvarno su me voleli. Ali su bili i prilino konvencionalni. A ja sam bila ivahno dete. Imala sam toliko energije koja se rasipala na razne strane. Oseaj koji imam za svoje roditelje je da su pokuavali da obuzdaju tu energiju za moje dobro. Mislim da bih se prilino opirala tome u tinejderskim godinama. Umesto toga, poto si imala trinaest godina, morala si da nae sopstveni put, ali moda je gubitak manji nego to si mislila. Moda se osea onako kako se oekuje od tebe kada sama trai svoj put. Hou da kaem, kada su roditelji ve poginuli, moe i u tome da nae neki smisao. To ti je dalo ansu da ranije nae sopstveni put, sa vie slobode, da pronae vlastiti dom u svetu i to na svoj nain. Jo uvek trai, ali sama ta potraga je tvoj dom. I jo neto. Tvoj dom u ovom svetu je poseban. Ti nisi neko kome blagoslovi jednostavno padaju u krilo. Bilo ti je potrebno sve to vreme i sva mogua sloboda da nastavi svoju potragu. Dozvoli da te pitam sledee: rekla si da se osea kao izrod: da li si ikada i za trenutak pomislila, ako bi nala svoje mesto pod suncem, da bi to bio klie? To je neto to sigurno znam, rekla je Zoi. Koje god mesto na kraju budem izabrala, to nee biti klie. Smrt tvojih roditelja nije bila besmislena katastrofa. Tvoj gubitak je ogroman. Ali si na izvestan nain dobila neto to ti je bilo potrebno. Verovatno se osea komotnije u svom svetu nego veina ljudi tvojih godina. Zna da eli da prouava crnaku istoriju. Zna da eli da se usredsredi na prikupljanje izgubljenih kockica ivota Afro-amerikanaca i njihovih potomaka. ak ima i sopstveni oseaj za modu. Zoi je zablistala, kao neko ko je upravo dobio dva divna poklona. I dobila ih je. Videla je da zapravo svoj svet doivljava mnogo vie kao svoj nego to je mislila. Otkrila je da je pronalaenje svog mesta pod suncem dalo smisao smrti njenih roditelja. Zoina pria nas ui neemu veoma vanom o tome kako se kod nekih od nas ispoljava taj oseaj lagodnosti u sopstvenom svetu: Dom nije uvek tamo gde mislimo da jeste. Neki od nas su nemirni duhovi. Neki od nas su udaci nismo stvarani svi po istom kalupu.

23

Nemirni, udni... zato je nekima od nas teko da prepoznamo sopstveni dom, a on moe biti vie proces nego mesto, vie put nego krajnje odredite. Ali, nemojte greiti u jednoj stvari. Zoi je otkrila znaenje toga to joj se desilo u njoj samoj, ne u dogaaju. Nije svakoga gubitak roditelja u trinaest godina lansirao u potragu za mestom na kojem e se oseati kao kod kue. Ali Zoi jeste. Nije sam period ivota bez roditelja bilo ono to je nateralo da trai svoje mesto pod suncem. To je uinila njena neumorna, buntovna priroda, koja nije dozvoljavala da bude ugurana u uobiajene kalupe. Uasna tragedija je imala svoje znaenje za Zoi jer joj je dala vie slobode da razrei ovu dilemu na svoj nain. Pa to je besmislica! Zoi je imala sree. Veina ljudi jo nisu pronali svoj dom. Za njih je znaenje onog to im se desilo ukazivanje puta ka vlastitom domu. A ovo je neto to im je bilo istinski potrebno. Kada se u svom svetu ne oseate kao kod kue, oseate da neto sa vama nije u redu, a ni svet koji vas okruuje ne deluje vam ba kako treba. Evo dobrih vesti. Vi ste u redu. I svet je u redu. Samo se nalazite na pogrenom mestu. Vi ste kao veverica u pustinji. Dozvolite da vam objasnim. ula sam da ih neki zovu pacovi sa drvea, ali ja oboavam veverice. Moja velika stara kua je sagraena na jednoj padini i okruena je visokim drveem. Moja spavaa soba je na etvrtom spratu, i u sutini spavam okruena vevericama sa okolnog drvea. Svakog dana ih posmatram kako ive svoje veverije ivote, igraju se, jedu, skakuu naokolo, skupljaju orahe, i ponekad, usred toplog letnjeg popodneva, isprue se na grani i dremaju. Mogu svakog dana da vidim kako se oseaju apsolutno kao kod kue meu svim tim drveem. Ali zamislite da uzmemo jednu od njih i spustimo je usred pustinje. Ova divna ivotinja bi iznenada postala depresivna, uznemirena, zbunjena, sasvim izgubljena. Ima puno ivotinja kojima je pustinja dom, ali ne i veverici. Toj veverici u pustinji zapravo nita ne fali. Ona je savreno u redu. Ali samo kada je kod kue, na mestu sa puno drvea. U pustinji veverica je jedan nesreni izrod. Sada zamislite da uinimo neto glupo: da odvedemo tu vevericu iz pustinje kod psihoterapeuta da bi se oseala bolje. Kao to bi moda ta veverica rekla, Pa to je besmislica! Moete drati vevericu na terapiji koliko god hoete u pustinji, ali ona e se i dalje oseati jadno. Ali ako je samo odvedete u umu, ona e se oseati kao kod kue i bie srena. Ima toliko ljudi koji se oseaju jadno jer su poput ove veverice u pustinji. Misle da neto sa njima nije u redu. Neprestano pokuavaju da dovedu sebe u red, ali ne uspevaju. Ali i dalje pokuavaju, jer je teko suoiti se sa injenicom da se nalazite na pogrenom mestu. A opet, kako bi sve bilo jednostavno samo kada bi oni uvideli da nema nieg loeg u njihovoj pravoj prirodi, da je samo loe mesto na kome se nalaze. Na jedan vaan nain, oni se u sopstvenom ivotu ne oseaju kao kod kue. Ali mogu da se oseaju mnogo bolje nego to su ikada verovali da je mogue. Samo treba da potrae naine na koje im dogaaji u njihovom ivotu ukazuju na njihov istinski dom. Jer ovo je ono to im je potrebno, ovo je neto to univerzum iz sve snage pokuava da im prui. Viki se viala sa Piterom, bogatim, zgodnim momkom iz Volstrita koji je nekada igrao bejzbol za Jejl. Bila je to ljubav kao iz bajke. Bili su poznati u krugu svojih prijatelja kao savreno srean par. Jednog dana Piter se otkrio da se Viki na letnjem raspustu uoi poslednje godine studija bila venala. Bila je pijana. Momak je bio rok-muziar. Cela stvar je bila besmislica. Viki se iz sve snage potrudila da to profunkcionie, ali posle nekoliko nedelja bilo je jasno da je taj brak katastrofa. Razveli su se. Za Viki je ovo bila jedna od

24

stvari o kojima nije elela da pria jer je to neto to nikada nije ni trebalo da se desi. To je bio samo mali propust u njenom ivotu, beznaajna greka mladosti. Ali Piter je ovo doiveo kao izdaju. Za njega je to bilo jako vano. To nije bilo kao kada zaboravi da pomene biveg deka. Za ime boga, to je bio brak. Nije prihvatio njeno objanjenje da joj je taj momak od svih bivih najmanje znaio. Piteru se sve svodilo na to da je ona prikrivala vanu informaciju. Nije znao da li e ikada vie moi da joj veruje. injenica da je ona bila divna osoba i da su zajedno bili neverovatno sreni nije mu pomogla da zaboravi i oprosti. Raskinuli su. Viki se plaila da je izgubila ljubav svog ivota. Vreme je donelo novu perspektivu ovog dogaaja. Umesto da osea gubitak Piterove ljubavi kao nepopravljivu tetu, Viki je poela da shvata da je postojao razlog zato se sve to desilo, i to jako dobar razlog. Evo kako je to formulisala: Piterovo odbacivanje mi je na kraju pokazalo ta mi je potrebno da bih se u svom ivotu oseala kao kod kue. Kada sam se konano oporavila od tog udarca, poela sam da inim mnoge stvari za sebe. Mnogo sam putovala i poela sam honorarno da piem lanke o mestima koje sam obilazila, o hotelima, turistikim centrima i takvim stvarima. I onda sam sve jasno sagledala. Moja sudbina nije bila da budem domaica i pripadnica visokog drutva, a u tom pravcu sam ila sa Piterom. Meni je bio potreban ivot pun podviga, akcije i promene. Piter je bio sjajan, ali on mi je nudio kokoinjac. A meni je potrebno da letim kao orao. Spas u zadnji as! Najzad slobodna Pretpostavimo da ste jedna od onih osoba iji su odgovori na dijagnostika pitanja pokazali da je smisao onoga to vam se desilo pronalaenje mesta na kojem ete se oseati kao kod kue. Ali da jo ne znate gde je to mesto. Kako ete ga pronai? Kao to ete uskoro videti, dogaaj ije ste znaenje pokuavali da otkrijete e vam pokazati put. Htela bih da vas zamolim da neto uradite. Tu ste, i nekako se oseate izgubljenim. Zamislite da, tako izgubljeni, preplivate najdublje reke i popnete se na najvie planine da biste pronali peinu u kojoj ivi najmudrija osoba na svetu. ta mogu da uinim da bih se u sopstvenom svetu oseao vie kao kod kue?, pitate. Ova mudra osoba vam pokae gde da idete priajui vam priu o dogaaju ije znaenje ste pokuavali da razumete. I to je to?, kaete. Kako me to upuuje u pravom smeru? Razmisli o svojoj prii na nov nain, kae mudra osoba. Razmiljao si o tom dogaaju kao o gubitku. Sada razmisli o njemu kao o oslobaanju. Ono to ti se desilo u stvari te je oslobodilo. I ne samo da te je oslobodilo na jedan od starih naina. Oslobodilo te je nekog bespotrebnog tereta prolosti tako da moe da nae novi dom koji e vratiti u ivot jedan deo tebe, moda tvoj najbolji deo. Ovo je upravo zakljuak do kojeg su doli svi koji su otkrili da je razlog zato im se neto desilo bio da se oseaju u sopstvenom svetu kao kod kue. Uvek se radilo o oslobaanju jednog dela sebe koji nikada ne bi izaao na svetlost dana da nije bilo tog oslobaenja. I taj deo linosti koji je osloboen ukazao je jasno na put do kue. Viki je izgubila Pitera i ivot koji bi imala sa njim. Ali kada je poela da razmilja o istom dogaaju kao o osloboenju, odmah je videla smer na koji je on ukazivao, koji je vodio dalje od dosadnog, umalog braka, a u pravcu ivota u kojem je mogla da napravi neto od sebe. Ovo oslobaanje se desilo da bi dolo do otkrivanja doma koji moe biti bilo gde. Moda ete shvatiti da je za vas bolje da prestanete da se bavite nekretninama i 25

postanete nastavnik. Ili obratno. A moda e vas dogaaj usmeriti ka prekidanju trenutne veze ili ka njenom konanom uspostavljanju. Ovo bi moglo da znai da ete postati odaniji svojoj umetnosti ili da ete zaraivati vie novca. O emu god da se radi, to ima veze sa pribliavanjem samom sebi. Kosmiko zabavite vam je dalo poklon - osloboenje. Razmislite o tome to vam se desilo. Naite put svog osloboenja. Onda ete videti putokaz ka sopstvenom domu. Duhovni dolazak kui To to vam se desilo moe, na primer, da znai da ete se oseati komotnije u sopstvenom ivotu ako probudite duhovni deo sebe. Za neke ovo znai da postanu poboniji, posveeniji nekoj religioznoj ili spiritualnoj praksi. Ali za mnoge druge ovo moe znaiti da postanu strpljiviji, promiljeniji, vie u kontaktu sa stvarima koje su im istinski vane u ivotu. Meutim, jedna stvar je zajednika za sve, a to je injenica da svakodnevni ivot koji vodi veina nas teko ostavlja prostora za duhovnost. Teko je odoleti povrnosti i uznemirujuem pritisku nae svakodnevne radne rutine. Nije udo to je esto potreban ok nagle promene da bi se oslobodila naa duhovnost. Nakon sranog udara ili saobraajnog udesa teko je vratiti se svom poslu na stari, uobiajen nain. Evo ta na tu temu kae Kerol: Otila sam samo na manju hirurku intervenciju. Tokom perioda oporavka, seam se da sam jednog dana polako ila bolnikim hodnikom zakljuujui da sam pregrmela najtei deo, kada sam iznenada osetila slabost i umor. Izgledalo je kao da ivot izlazi iz mene. Bila sam ubeena da umirem. Ispostavilo se da sam imala postoperativnu tromboemboliju. Stvarno sam skoro umrla. Kada sam se konano oporavila, moja porodica je plakala. Ve su me bili otpisali. Zato mi se ovo desilo?, pitala sam se. Onda sam poela da razmiljam. Nakon ovakvog iskustva da li ete i dalje brinuti o tome da li zavesa dopire tano do poda? Nisam mogla tako da nastavim. Ono to mi se desilo oslobodilo me je toga. Kao dete sam zaista bila religiozna, a sada je sve to sam elela bilo da ponovo budem osoba jednako odana religiji kao tada. Bila sam tako zahvalna sudbini na tom susretu sa smru. Volela bih da mogu da kaem da sam uinila neto zaista zadivljujue. Ali ono to sam uinila za mene je zaista imalo veliku vrednost. Ne samo da sam ponovo poela da idem u crkvu. ta je to? Jedan sat svake nedelje? Ne, zaista sam se sasvim posvetila crkvi. Bila sam toliko dugo odsutna da nisam znala ta to zapravo znai, ali sam nastavila da traim naine da se tome vratim i onda... pa, onda sam uletela u to. Moram da vam kaem da sam nastavila da se pitam gde je to bilo celog mog ivota. Moj ivot je i pre bio sjajan, ali sada se oseam kao kod kue. Doivela sam oseaj da sam to zaista ja, neto to nisam osetila od detinjstva. Pria o slavi Nije sluajnost to je Kerol priala o tome da se opet vratila Bogu i religiji na isti nain kao kada je bila dete. Evo korisnog saveta: Ako zaista ne znate gde vam je dom, onda zamislite sebe kao nekoga ko je odavno napustio svoj dom. Za vas neka dom bude mesto koje ste napustili. To je neto iz prolosti, moda iz detinjstva kada smo svi imali mnogo intenzivniji oseaj sigurnog doma. tagod da se desilo, oslobodilo vas je neega da biste mogli da se vratite tom oseanju.

26

Evo jo jednog korisnog saveta za otkrivanje putokaza do pravog doma. Dovrite ovu reenicu: U ivotu mi nedostaje ono to bi mi stvorilo oseaj da sam kod kue a to je... U redu, sada razmislite o tome to ste upravo rekli da vam nedostaje i razmislite o tome kako vam je ono kroz ta ste proli stvorilo ansu da to naete. Ve sam rekla i da je mnogo ljudi shvatilo da je jedini nain da steknu ono to im je potrebno da bi se oseali kao kod kue bio da prou ono kroz ta su proli. Setite se, na primer, velikih duhovnih tragaa i uitelja u istoriji. Za veinu njih, putovanje je poelo kada ih je neka nesrea gurnula u najvei mrak due i oslobodila ih da bi mogli da pronau ono to im nedostaje. Uzmite, na primer, brata Lorensa, autora velikog duhovnog klasika Vebanje bojeg prisustva. Njegova pria o sopstvenim patnjama bila je jedini put u neto to se pretvorilo u priu o slavi, koja je doprinela njegovom oseanju pripadanja sopstvenom svetu na nain na koji je to iskusio vrlo mali broj ljudi. Roen 1614, brat Lorens je postao vojnik sa osamnaest i sluio u tridesetogodinjem ratu, bio zarobljen, optuen da je pijun i zamalo obeen. A potom puten. Kada se vratio u borbu bio je svedok mnogih zverstava i bio je ranjen. Nakon vojne slube, postao je sluga, ali je otputen jer je bio prilino nespretan. Onda je postao fratar laik, to je najnie zvanje u religioznoj hijerarhiji u Karmelianskom redu. Radio je u kuhinji, ali kada je dobio bolnu kostobolju bio je prinuen da radi sam u obuarskoj radnji. Pao je najnie to je mogao i bio je sasvim sam. Ali, bio je sam sa Bogom. A to je, a da on to tada nije shvatio, bio dom za koji ga je njegov ivot konano oslobodio. Sam sa Bogom na dnu crkvene hijerarhijske lestvice, nije imao ta drugo da radi nego da pria sa Njim. I upravo tu je razvio svoju zadivljujuu sposobnost da ivi sa bojim prisustvom unutar sebe kroz konstantne razgovore sa Bogom. Knjiga koju je napisao o tome kako to postii, klasik je ve vie od trista godina. Viki, Kerol i brat Lorens su bili veverice u pustinji, savreni u jednom smislu, ali na najgorim mukama u drugom. Onda su, kao to se to obino deava u Kosmikom zabavitu, proli kroz neke teke dogaaje koji su ih oslobodili ukazujui im na put ka njihovoj sutini. Igra samopouzdanja Postoji i drugi nain na koji moe da se razmilja o oseanju kao da ste kod kue. Radi se o dubokom samopouzdanju: ne gde ste u svetu ve kako se tamo oseate. Evo jo jedne prie: Ako ste sin ili unuk admirala i postanete krupna zverka, recimo pilot u mornarici, lako je biti ispunjen onim jeftinim samopouzdanjem zbog toga to jesmo i ta moemo da uradimo. Vi ste zlatan deko. Postigli ste sve bez po muke. To je bio poloaj u kojem se nalazio senator Don Mekejn kada je kao mlad oficir oboren iznad Severnog Vijetnama. Narednih pet ipo godina proveo je kao ratni zarobljenik, sa jo jednim vojnikom u eliji. Bilo je muno. Trpeo je dodatnu psiholoku torturu jer mu je nueno da bude osloboen zbog ugleda njegove porodice ali je znao da ne moe prihvatiti ovu ponudu. Koje je znaenje bilo ovog tekog iskuenja za osobu kao to je bio Mekejn? ivot mu je ponudio test za koji je pripreman tokom karijere. I uspeo je da ga proe i ostane iznutra netaknut. Ostao je tamo. Nikada nije uinio nita ega bi se stideo. Preiveo je. Pomogao je svojim drugarima zarobljenicima. Sve je ovo bio put da Mekejn pretvori povrnu razmetljivost u duboko samopouzdanje koje se moe stei samo kada se ovek uveri koliko toga moe da uradi. Makejn nam pokazuje koliko je oseanje dubokog samopouzdanja vaan deo oseanja pripadnosti sopstvenom svetu. Ono to smo videli kod njega viamo uvek iznova. Moda prolazimo kroz teak period, ali samo suoavanjem sa tim potekoama

27

moemo razviti novi stepen samopouzdanja i vere u sebe i kao rezultat tog razvoja stiemo sjajan oseaj pripadanja vlastitom svetu. Ovo se esto deava ljudima a da toga uopte nisu ni svesni. Proputamo da primetimo ovo jer ne razumemo ba najbolje kako zapravo funkcionie samopouzdanje. To moda nije ono to vi mislite. Pretpostavimo da verujete da ete moi da odrite govor ili budete domain na nekoj sveanoj veeri. Ovo znai da sumnjate da to to ete vi pruiti u toj aktivnosti nee biti dovoljno i da e cela stvar na kraju ispasti uasno. Dakle, normalno je da ete poeleti ono to nemate: unutranji oseaj da ete biti apsolutno sposobni da sve odradite kako treba, da ete odrati sjajan govor, ili da moete zamisliti sebe kako vam estitaju zato to ste sjajan domain. Evo kako zapravo izgleda unutranji svet samopouzdanih ljudi koji se suoavaju sa tekim zadacima. Oni ne razmiljaju, oni e jednostavno biti uspeni. Oni razmiljaju, Prihvatam ono to mi ovaj zadatak nosi. Neu biti savren. Moda u naleteti na potekoe. Ali ta god da se desi, snai u se. Nastaviu da radim na tome dok stvari ne budu dovoljno dobre, neu brinuti o stvarima nad kojima nemam kontrolu. Biu u redu ta god da se desi. Zato, kada stvari postanu komplikovane, sutina samopouzdanja je da se oseamo prijatno u sopstvenoj koi. Duboko u srcu samopouzdane osobe je prihvatanje a ne razmetanje. Gledaj i videe Na kraju krajeva, Kosmiko zabavite je upravo to to jeste zabavite. Pokloni koje dobijamo su vrlo jednostavni, kada jednom shvatimo ta smo dobili. Lekcije koje izgledaju jako teke dok smo ih uili postaju vrlo lake kada ih jednom nauimo. Bar tako to veina ljudi kasnije opisuje. Znaenje onoga to nam se desilo bilo je da otvori put ka samom sebi, ali ako vam jo uvek nije jasno ta to tano znai za vas, onda vas molim, samo pogledajte malo bolje. Budite strpljivi. Nastavite da traite. Napisali ste poruku sopstvenim ivotom. Ako proitate svoj ivot, razumeete poruku koju vam je kosmos preko njega poslao. Prvo nije jasna, ali e biti ako nastavite da je tumaite. Evo dvoje ljudi ije prie ovo ilustruju. Moj brat je bio dete izbeglica, naravno, ba kao i ja. Imao je osam godina kada je stigao u Ameriku; ja sam imala etiri. Bila sam ilavija od njega. Poto je bio stariji, trebalo mu je vie vremena da naui engleski. Bio je siuno dete koje je moralo da otkrije kako da preivi u surovom okruenju. A jo je bio i prilino boleljiv. ta je mogao da uini? Da razvije grubu spoljanjost. Ovo je funkcionisalo, odrastao je u opasnim njujorkim ulicama. Prijavio se u vojsku i kada se vratio postao je sjajan zanatlija i dobar trgovac. Ali mu je jo uvek bilo potrebno da nae nain da se u sopstvenom svetu oseti kao kod kue. Onda je njegovo prvo dete roeno bolesno, napatilo se i umrlo. To je bio uasan gubitak, ali univerzum je mesto u kojem se sve deava sa razlogom. Za neko vreme je pao, ali je na kraju shvatio sutinu kada je prepoznao nadoknadu u svom gubitku. Evo kako je on to objasnio. Zna, kada mi se rodio sin bio sam tako izgubljen, proveo sam mesece u bolnici pre nego to je umro. Na tom specijalnom odeljenju, video sam i druge zaista bolesne bebe, i njihove roditelje koji su prolazili kroz iste muke kao i ja. Ali mene zapravo uopte nije bilo briga za njih. Moj stav je bio, vi imate vae probleme, ja imam svoje. Ali kada je moj sin umro, bilo je uasno nepodnoljivo misliti da ivot i smrt mog sina nisu imali nikakvo znaenje. Moda su i imali. Moda je on doao na svet da me neemu naui. Nisam imao 28

nijedan odgovor ali sam nastavio da ga traim. Onda je jednog dana momak koji je radio za mene priao o sestri koja ima rak i rekao, Zato mora toliko da pati? Ovo su bile iste rei koje sam ja upotrebio za svog sina! Nekako sam u tom momku prepoznao sebe. Bili smo isti. Nije bilo razloga da razmiljam o njemu nita drugaije nego kako sam razmiljao o sebi. Iznenada svi u svetu su poeli da mi izgledaju kao braa. Ne znam kako drugaije da to objasnim. Video sam kako svi jednostavno izlaze iz neke nevolje ili e upravo u nju ui. Svaki put kada gledate nekome u lice, gledate u stvari u ogledalo. Dakle, ovo je bilo znaenje koje je moj brat konano otkrio. Bilo je potrebno da se desi neto uasno da bi do toga doao, da bi se oslobodio svog grubog, zatvorenog stava i osetio se u svetu koji ga okruuje kao kod kue, na nain na koji se nikada ranije nije oseao. Njegov oseaj da je svet ispunjen nepoznatim licima koja brbljaju neobine jezike to je bio nain na koji sam ja gledala na svet kao dete bio je pretvoren u oseaj da su, u onim najvanijim stvarima, svi ba kao i on. Moj brat je naizgled vrlo razliit od Kasandre, mlade bezbrine ene ija je porodica imala puno novca. Putovala je sa prijateljima kroz Centralnu Ameriku, jednostavno traei zabavu i avanturu. Petljala se sa pogrenim ljudima i sledea stvar koja joj se desila bila je da se nala u zatvoru zbog optunice podignute na osnovu nekakvih lanih iskaza o njenim neprijateljskim aktivnostima i podsticanju pobune. Kasandra je ostala tamo mesecima, ne znajui da li e ikada izai. Kasandra nije bila zla cura. Bila je samo razmaena i zato se borila protiv ideje da moe biti za nju neega vrednog u injenici da je bila baena u enski zatvor u Centralnoj Americi. Ali iznenaujue brzo je shvatila ta to znai, kao da joj se iznenada upalila lampica. Imala je i sree, jer je mogla nikada ovo da ne shvati. Evo ta mi je rekla: Prvih nedelja u zatvoru, sve je bilo tako odvratno, puno oloa, a uvarke su bile jako zle i grube prema nama. Nastavila sam da mislim da se ovakve stvari jednostavno ne dogaaju ljudima kao to sam ja. Ja ne pripadam ovde. Ove ene tu pripadaju. Ali ne i ja. Jednog dana sam se pogledala u ogledalo. okirao me je pogled na staru enu u njemu koja mi je uzvraala pogled. Bila sam jedna od njih. Bile smo iste. Tada sam korigovala svoje dranje i poela da se druim i inim usluge i nalazim naine da komuniciram sa ostalim enama. One za koje sam mislila da su najgori ljam postale su moje sestre. Ponekad su mi bukvalno davale koulju sa lea. Sada kad god doem u kontakt sa ljudima koje su upali u neto uasno, oseam da su oni ja. Svet je pun mojih sestara. Ovo me je uinilo mnogo boljom osobom. Kasandra je odrasla u svetu zavisti, takmienja i asocijalnog ponaanja. ene u zatvoru koje su izgledale kao da su sa druge planete bile su prve osobe koje su navele Kasandru da se oseti delom neke zajednice, a ta zajednica je bila njen dom. injenica da je ovako neto mogue promenila je Kasandrin pogled na ivot. Zaklela se da kada bude izala nikada nee izgubiti to oseanje da je svet koji je okruuje njen dom zato to je sa svakim na izvestan nain povezana. Ne mogu da kaem da je Kasandra dogurala dotle da je postala zadivljuju humanitarac. Ali jeste napredovala i postala je posrednik umetnikim delima i unosi toplinu i irokogrudost u svoj posao, to je ini posebnom. Ovde imamo grubog momka i razmaenu mladu enu dve veoma razliite osobe, koje su doivele vrlo razliita iskustva, nalazile su se u dve razliite situacije, bile sasvim razliitog porekla i koristile sasvim razliit renik. Ali, u sutini, rei kojima prepriavaju ono to im se desilo imaju isto znaenje jer je i jednom i drugom bila potrebna lekcija. I otkrili su je jer su je traili. Da ste ih poznavali pre nego to su proli kroz muke, moda biste imali oseaj da su prosto prizivali nevolju koja je trebalo da ih naui neemu. Moda ste osetili ta je nedostajalo u njihovom razvoju. Onda im se neto loe desilo i gle! ivot ih je poslao u 29

kolu i dao im ono to im je nedostajalo: nain na koji e se oseati u ovom svetu kao kod kue. TRI POKLONA RAZLOG BR 2: DA BISTE POTPUNO PRIHVATILI SEBE Na roenju ste dobili tri poklona. Prvi poklon je ivot. Mogli ste da diete i oseate i vidite i kreete se, a kasnije i mislite. Svakog dana ste ivi i slavite ovaj poklon. Drugi poklon je va ivot. Stvoreni ste negde, od strane odreenih roditelja. Roeni ste kao muko ili ensko, kao Amerikanac, Azijac ili Afrikanac. Va ivot je optoen neim, ba kao i dijamant. I svakog dana, ivite jedinstven ivot koji vam je dat. Trei poklon ste vi sami. To je ono to vi zaista jeste, sa svim svojim nepravilnostima i udima. Sutina je da ste vi sami sebi poklon, svi vi, ne samo oni vai dobri delovi nego svi, i nain na koji svi ti delovi ine celinu. Ovo je vano. Ne moete slaviti poklon samog sebe a onda ga rasklapati i sortirati na razliite gomile, pa onda odvojiti jednu gomilu na koju stavljate etiketu sa natpisom LOI DELOVI MENE. Slavite ceo poklon jer svaki deo vas ini vama samima. A ko je od nas tako mudar da bi znao koji delovi ne bi trebalo tu da se nalaze? Naprotiv. Ako sve ima svoje znaenje, zar ne bi trebalo da zakljuimo da su ak i delovi zbog kojih alimo oni koji su na izvestan nain neophodni da biste u celini bili takvi kakvi jeste? Pretpostavimo da vam je neko poklonio ostrvo sa kuom na njemu i amac da odete sa tog ostrva. A ipak pretpostavimo da to ostrvo i nije ba doslovce raj. Moda je leti suvie vrue. Moda ima gutera ili komaraca. Moda kuu treba malo popraviti. Moda amac proputa vodu. Da li biste prihvatili ovakav poklon? Ko ne bi?! Jako biste bili sreni i prihvatili biste ga u celini. Ali mnogi ljudi imaju problema sa prihvatanjem samog sebe. Dozvolite da vam ispriam o manekenki koja je upravo bila krenula na svoju najveu turneju. Bilo je tamo, naravno, i drugih manekenki, ali ovo je na izvestan nain bilo njeno arobno vee. Zraila je nekom unutranjom svetlou. Svi mukarci su je eleli, sve ene su elele da budu ona. Sigurna sam da su je svi smatrali vrlo uspenom. Videla sam je narednog dana. Kada se revija zavrila, rekla je, stajala sam na ploniku sa svim tim ljudima koji su mi govorili kako sam bila divna, a onda sam zamakla za oak i iznenada se nala sasvim sama. Niko mi nije pravio drutvo na putu do kue. Ispostavilo se da se stidela sebe, svog ivota, svega. Deko ju je upravo ostavio. Zbog stalnih putovanja imala je malo prijatelja koji su joj bili na raspolaganju kada bi dola kui. Borila se sa alkoholizmom. Mislila je da je debela. Mrzela je sebe. Ceo sat je jecala, govorei mi ove stvari. Ova pria je pravilo a ne izuzetak. Razmislite o najuspenijim ljudima koje znate, nekome za koga mislite da je ba uspeo: moda nekome ko je poznat, moda nekome iz vaeg komiluka. Garantujem vam, ako biste dobro upoznali tu osobu, da biste otkrili neke razloge zbog kojih se ta osoba stidi sebe. Otkrili biste okantne prie o ponienju i iznenaujuim rupama u samopouzdanju. Postoje milioni i milioni mukaraca i ena koji se bore sa prihvatanjem samog sebe i nikada ne uspeju u tome. To je veoma tuno. Ali s vremena na vreme desi se neto veliko to treba da ih probudi. To im da ansu da uvide da im je potrebno da prihvate sebe, i ukae im na nain kako to da uine. Zar ne bi bilo korisno ako bi moglo da se desi neto u naim vlastitim ivotima to bi nam na udesan nain dalo poklon samoprihvatanja? Moda se to ve desilo. To ete otkriti.

30

ta je dobila na ime onoga to je izgubila Sara je dola kod mene jer je izgubila nogu u saobraajnoj nezgodi. Voza u autu ispred nje na autoputu je izgubio kontrolu i udario u Sarina kola, koja su proletela kroz zatitnu ogradu i otkotrljala se niz nasip. Ja sam bila u timu za njenu rehabilitaciju. U jednom trenutku sam je upitala, Da li vam je teko da prihvatite sebe kao nekog ko nema jednu nogu? Da li joj jo neto nedostaje iznutra, to tada jo nisam znala. Ponaala se hrabro. Znate, kada izgubite obe noge morate da koristite kolica. Ja sam imala sree. Moram naokolo da skakuem kada ne nosim protezu, ali sa njom bar jo uvek mogu da igram fudbal. Ma hajdete, rekla sam. Svako ko je izgubio bilo ta uskoro smisli mudre odgovore koji mu pomau da izbegne suoavanje sa gubitkom. I to je dobro ne elite da budete sve vreme ranjivi. Ali znam da niste ovde zato to se oseate dobro iako ste izgubili nogu. Njeno lice se brzo smrklo i samo to nije zaplakala. U redu, evo kako je to bilo. Kada su mi rekli da moraju da mi odseku nogu, sve se desilo tako brzo da nisam imala mnogo vremena da razmiljam o tome. Samo sam se plaila da ne umrem. A onda posle operacije, prvih nekoliko dana, osetila sam nalet energije. Jednostavno sam razmiljala, U redu, dobro, suoiu se sa tim,nema problema. Ali taj lak period nije dugo trajao. Toliko sam izdrala da budem vesela. Posle te prve nedelje, postalo je veoma teko, a kako je vreme odmicalo, nije mi bilo nita lake. Male stvari su teke, svuda gde se okrenem, dok stojim pred kasom Mekdonaldsa bilo gde. I ne mogu da se naviknem na ljude koji bulje u mene. Da li gubitak noge znai da u biti sama do kraja ivota?, upitala me je Sara. ak i ako imam sjajnu protezu, kada treba da kae nekome sa kime izlazi da si jednonogi kreten? Pa kako mogu da prihvatim ovo kada su sva moja oekivanja od ivota sada promenjena? Sumnjala sam da je problem prihvatanja sebe kod Sare leao mnogo dublje. Ako je samoprihvatanje bilo tako vana stvar, moda je razlog to se ovo desilo bio da konano uini moguim to prihvatanje za kojim je toliko eznula. Sara je odgovorila na sledea dijagnostika pitanja. Odgovorite na njih i sami: Da li biste rekli da ste proveli ivot previe brinui ta drugi ljudi ele i ta oni misle da je vano? Da li vam se ini da stalno pokuavate da promenite neto kod sebe a ne vidite nikakav trajni napredak? Da li se plaite da kaete bliskim ljudima ta elite? Da li se esto oseate kao neko ko nije vaan, ili da li esto dozvoljavate ljudima da se ponaaju prema vama kao prema nevanoj osobi? Da li oseate, ako bi vas ljudi zaista upoznali, da im se ne biste dopali? Da li imate jasan san o neemu to elite da uinite ili o nainu na koji elite da ivite i koji se zasniva na onome to je najvanije za vas, ali nita ne inite da ovaj san ostvarite?

Moda vas je otkaio deko/devojka u koli, ili ste proveli veliki deo detinjstva bolujui od astme, ili ne izgledate onoliko dobro koliko biste eleli. ta god da vam se u ivotu desilo, ako ste odgovorili potvrdno na etiri ili vie pitanja, onda vam se to desilo da bi vam dalo ono to vam je potrebno da biste postigli potpuno samoprihvatanje za kojim ste eznuli. Sara je od est pitanja na pet odgovorila potvrdno. (Videete za trenutak kako se ovo odnosi na vas.) Poeli smo priajui o prvom pitanju. Rekla je, Boe, uvek se koncentriem na to ta drugi ljudi ele, kao da je ono to ja elim gupo. Kada sam se 31

posle nesree probudila u bolnici, opet sam se nala u toj neobinoj situaciji. Doktori su mi dali mogunost izbora a ja nisam mogla nita da odluim dok nisam pitala svaku osobu koju sam znala ta treba da uinim. ak i kada je dolo do toga da moraju da mi odseku nogu delovalo je to kao neto to se mora uiniti - doktor je eleo da se oseam kao da imam izbora mada ga zapravo uopte nisam imala. Mogla sam da proitam na licu svog deka kako se osea zato to e iveti sa enom sa jednom nogom. Naravno, u to ne mogu biti sasvim sigurna. I onda, poto nisu mogli da apsolutno tvrde da ona mora da se odsee, ja sam brinula o tome kako e se oseati moj deko zbog moje odluke. I onda sam se sloila sa operacijom. Razlog zato sam to uinila bio je to nisam elela da razoaram doktora. Kada sam se probudila bez noge, nisam imala oseaj da je to neto o emu sam ja odluila. Da li vam to izgleda kao staza kojom ste i ranije ili u ivotu?, neno sam upitala. Itekako, rekla je. Na primer, zato sam postala raunovoa? Da, bila sam pametna i dobra sa brojevima ali kao dete bila sam nekako smotana i mislim da su moji roditelji smatrali da e za mene posao raunovoe biti dobra sigurna profesija koja e to sakriti. I ja sam se apsolutno slagala sa tim. Seate se onog pitanja koje ste mi postavili, Ako bi vas ljudi zaista upoznali, da li biste im se dopadali? Pa, oduvek sam razmiljala, Ne, nema anse. Ja sam samo dosadna beznaajna osoba; dobra sam u matematici, ali nisam ni pametna ni kreativna. Ja sam, znate, jedna obina nula. Nikada mi se nisu previe udvarali. Zato bih se sviala ostalim ljudima ako sama sebe mrzim? I tako, naravno, nisam imala prava da idem naokolo i govorim ta je to to ja elim. Samoprihvatanje je odmah tu, iza oka Sara je sada bila u poziciji da otkrije da je sa gubitkom dobila i jednu vrednu stvar. Gibitak noge ju je skrenuo sa puta na kojem je bila i odveo je na novi na kojem je mogla da pronae samoprihvatanje za kojim mnogi od nas eznu. Ali kako je do ovoga dolo? Svako na isti nain postie oseaj samoprihvatanja. To je kao da se setite neijeg imena. Na vrh vam je jezika. Skoro da ste uspeli. Imate oseaj ba zato to elite da ga se setite, da vam ne ide od ruke. Ali nema nita, nita, nita, i onda je iznenada tu. Isti je sluaj i sa samoprihvatanjem. Kada ga zaista dobijete, onda ga potpuno dobijete i to u jednom trenu. Kao da osetite nekakav novonadoli talas snage koji vam konano omogui da prestanete da kinjite sebe. Kako nam neki veliki dogaaj u ivotu ovo donosi? Ima neeg stihijskog i neukrotivog u uasnim dogaajima. Bilo da se radi o napadu, bolesti, ili budete ugroeni surovim ekonomskim vremenima, talas plime koji vas preplavi moe da uini da se oseate nitavnim. To je prilika da uzvratite povikom, Ja sam vredna osoba! kada ivot kae Ti si niko i nita, to moguava nekim ljudima da doive bljesak samopotovanja i na taj nain pronau smisao u tome to im se desilo. Hajde da ponemo od nekog ko je imao problema sa prihvatanjem samog sebe na primer, sa vama. Verovatno ste bili jako strogi prema sebi. Moda ste bili u situacijama koje nisu dobre za vas, ali ste u njima ostali zato to... pa, zato to ste ubeeni da ne zasluujete bolje. Onda doe ivot i tresne vas u lice nekom nesreom ili problemom. Dobija ono to zasluuje 32

Ono to se sledee desi ne deava se odmah i ne deava se svima. Ali na kraju se desi veem broju ljudi nego to mislite. Na kraju postanete siti svega. Kaete, Saekaj, majku mu, pa ja ne zasluujem ovo sranje. Shvatite odjednom da ne zasluujete da se prema vama ivot tako ophodi. I onda vam padne na pamet jo neto shvatite da ste se i sami prema sebi tako ophodili. Ako je ivot prema vama grozan, sasvim je besmisleno da se i sami prema sebi tako ponaate. Dakle, to je to. Za veinu ljudi to je kao da se upali svetlo. Samoprihvatanje je bilo nemogue, a onda odjednom postaje apsolutno neophodno i lako. Kakav je to oseaj? Otprilike kao da su pred vama delovi vas koje ste mrzeli i odbacivali a sada ih posmatrate i iznenada oseate da su oni sasvim u redu. Moete da ivite sa njima. Moda vam se ak i sviaju. Po prvi put u svom ivotu cenite poklon samog sebe koji vam je dat. To je ono to sam elela da Sara iskusi. Znamo, rekla sam, da je postizanje samoprihvatanja smisao onog to ti se desilo, na osnovu tvojih odgovora na dijagnostika pitanja. Ali mislim da moemo da idemo i dalje i tvrdimo da si prola kroz sve to da bi mogla da dostigne oseaj samoprihvatanja. Hajde da priamo o tome kako e to postii. Zamolila sam Saru da pria o delovima sebe koje je najtee prihvatala pre nego to je izgubila nogu. Znate, sve vreme dok sam odrastala, moji roditelji su me pourivali da se udam i imam decu, iako ne shvatam zato su me pritiskali da uinim neto to je normalno da veina ljudi ini. Kada mi je mama priala o tome da treba da budem raunovoa, prva stvar koju mi je rekla bila je da je taj posao dobar jer u moi da radim pola radnog vremena dok mi deca budu mala. Ali znate ta sam zapravo elela da radim? elela sam da postanem doktor. A zbog naina na koji sam vaspitavana to je delovalo nekako ba sebino. Onda kada sam bila povreena mislim da se ovo esto deava videla sam ta doktori mogu za vas da uine i oseala sam takvu zahvalnost da sam poelela da i sama budem u situaciji da pomaem drugim ljudima. A onda sam opet rekla sebi, Ih, ne moe ti da bude doktor. Ne znam nekako kao da u se oseati nelagodno ako ustanem i kaem da elim to da radim. Ali to zvui kao neto to eli svim srcem, rekla sam. I da si provela ceo ivot do sada odbacujui tu svoju eju. Dok to ne prihvati, ne moe prihvatiti ni samu sebe. Ako bi trebalo da bude privaena u novoj grupi ljudi, recimo u neku novu crkvu, na koji nain bi elela da bude prihvaena? irom otvorenih ruku. Pa, tako treba i da prihvati taj deo sebe. Rairi ruke pred svojim eljama. Moda si izgubila nogu da bi se zaustavila i prihvatila realnost injenice da eli da postane doktor, dok si jo dovoljno mlada da to moe da postigne. udno je to priate o tome, rekla je Sara. Kada sam tek saznala da u izgubiti nogu, ak i dok sam plakala to me niko vie nee eleti i to u biti sama do kraja ivota, jedan deo mene je bio opsednut tom blesavom milju, Sada mogu da postanem doktor. Svaki as mi je to prolazilo kroz glavu. Verovatno u svetu postoji dosta doktora sa jednom nogom. Mislim da sam se oduvek plaila da prihvatim odgovornost za ono to zaista elim. Za to je potrebno puno snage. Ali sada vie niega ne treba da se plaim. Pa zato onda da ne pokuam da upiem medicinu?, rekla sam sebi.

33

To to mi se desilo je skoro metaforino. ivot se sa mnom runo naalio kada mi je odsekao nogu. Pa zato onda ja ne bih odsekla deo sebe? A to je ono to sam inila kada u potpunosti nisam prihvatala svoju istinsku elju. ak i najmanji dogaaj... Evo ta je manje vie rekao svako sa kime sam razgovarala: Prihvatam sebe jer shvatam da ne mogu sebi da uradim ono to mi je uradio ivot. Setite se dve silovane ene o kojima sam pisala u prvom poglavlju? Oprostite mi to ponavljam ono to je jedna od njih rekla: Dozvolite da vam kaem silovanje vam stvarno alje poruku da ste niko i nita... Pa, trebalo mi je puno vremena dok konano nisam shvatila da ako razmiljam o sebi kao o nitariji, iniu sebi isto to i ovek koji me je silovao. A ja odbijam da to inim. To uasno iskustvo stvarno me je prinudilo da prihvatim sebe kao vrednu osobu. Obeala sam sebi da vie neu odbacivati onaj istinski deo sebe. Tako je ona dola do te spoznaje. ak i mali dogaaji mogu da nas probude i otvore za samoprihvatanje koje nam je potrebno. Ovo pokazuje Dekova pria: Pre deset godina bio sam u na odmoru u Njujorku sa nekim drugarima. Troili smo vreme na gluposti, na striptiz klubove, none barove i slino, i treeg dana sam se probudio rano da bih izaao i kupio poklon majci. Kada sam se vratio u hotel svi momci su odleprali! Ostavili su samo poruku, Umorili smo se od ekanja. Odluili smo da odemo u Atlantik Siti. Vidimo se kad se vidimo. Nisam mogao da verujem. Bila mi je ovo najgora uvreda u ivotu. Zaista sam bio povreen, a ni moja oseanja prema samom sebi nisu bila ba najbolja. Drugari to ne treba da rade, pa ko sam onda ja kada su mogli tako neto da mi uine? Neko vreme sam snudeno etkao naokolo. Onda mi je jadikovanje dojadilo i jednostavno sam pomislio, Jebi ga, u Njujorku sam, bar u to iskoristiti. Poto sam bio sam, poeo sam da razmiljam ta u stvari elim zaista da radim. I ve sam se naao u Prirodnjakom muzeju, Metropolitenovom muzeju umetnosti, na koncertu inio sam stvari koje nikada ne bih pomislio da uinim da sam ostao sa onim momcima. Seam se da sam u jednom trenutku pomislio da se sve deava sa razlogom. I bio sam srean zbog toga to se desilo. To me je nauilo da mogu da budem... da moram da budem ono to jesam, a to je znailo pre svega da inim ono to elim. To je upravo to. Deka su odbacili prijatelji. On nije mogao da odbaci samog sebe. Prijatelji su ga napustili. Ali nije napustio sam sebe. Evo jo jedne prie koja pokazuje kako ak i relativno obian dogaaj u naem ivotu moe da nam omogui munjevit uvid koji samoprihvatanje uini moguim. Teri je dobila grip. Bio je teak i razvlaio se nedeljama. Pre nego to se razbolela vodila je drutveni ivot koji je bio jako vaan njenom muu i roditeljima: stalno su organizovali zabave i ili na zabave drugih ljudi, ili su na odmor sa drugim parovima. Mrzela je da radi te stvari ali nije mogla da prihvati taj deo sebe koji je to mrzeo. Oseala se kao da sa njom neto nije u redu jer nije elela da stalno bude sa drugim ljudima, to joj je bila draa samoa. Kada se oporavila upitala je sebe, Zato sam morala da proem kroz svu ovu muku? Shvativi da je njen ivot dragocen, Teri je shvatila da mora da prestane da unitava sebe isto kao to je to pokuavala da uini i ta bolest. A kada nije prihvatala sebe i nain na koji je elela da ivi, unitavala se. Sve ovo je za nju bio razlog zato se razbolela. Pa zato onda i vas iza prvog oka ne bi doekalo samoprihvatanje? 34

Sticanje navike prihvatanja samog sebe Kada ne prihvatamo sebe, traimo neki deo svog tela, misli, elja i onda razmiljamo o tome kako je grozan. Ponaamo se kao filmski kritiari koji se jako uzbude kada priaju o filmu koji im se ne dopada. Da ova navika nije tako destruktivna, bila bi takorei divna, kao to je i ogovaranje neke odvratne osobe sa prijateljem. Koristimo svoju energiju i inteligenciju da bismo odbacivali sebe. Treba razviti nove navike ulaganja energije i inteligencije u prihvatanje samog sebe. A zato da ne? Ve ste shvatili da ne moete i neete da inite sebi ono to vam ini ivot. Dakle, stekli ste osnovno samoprihvatanje. Sada ga samo razvijte do kraja. Prihvatite sebe kao osobu koja ima problema sa prihvatanjem sebe. A zato da ne? Dananji ivot je osmiljen tako da oteava ljudima da prihvate svoje slabosti i nesavrenosti. Samo uzmite, na primer, neki asopis. asopisi su puni lanaka koji vam pokazuju kako da stvari inite na pravi nain. Puni su saveta kako da poboljate sebe. Puni su slika i pria o ljudima koji bolje izgledaju od vas, koji su sposobniji i uspeniji nego to ete vi ikada biti. Teko je posle ovakvih stvari razmiljati u stilu, Dobar sam ovakav kakav sam. Jedan deo problema potie od toga u kolikoj meri elimo negde da se uklopimo. To nas vraa u srednju kolu. U vreme kada se veina nas oseala nelagodno ako bi se u bilo kom pogledu razlikovala od drugih. Jednostavno smo eleli da budemo popularni. Zato se veina uenika oblaila i govorila kao i ostali iz njihovog drutva. Moda je poriv da se uklopimo u drutvo nain da nam priroda pomogne da postanemo timski igrai, jer na toj osnovi funkcionie veina stvari u svetu odraslih. Pa tako ako ste debeli, nauite da to mrzite jer je to ono to vam onemoguuje da budete deo tima. Ako ne priate kao ostali, ljudi mogu pomisliti da ste udak i odbaciti vas. Ako ste zainteresovani za neto za ta nisu ostali zainteresovani, nauite da je to neto sramotno, neto to treba sakrivati. Tako svi postajemo sopstveni kontrolori. Prouavamo i kritikujemo sebe. I mrzei ili ignoriui onaj svoj deo koji nas ini posebnima, ne moemo da prihvatimo sebe i zato odbacimo taj najvaniji trei poklon koji smo dobili na roenju: poklon samog sebe onakvog kakvi zaista jesmo. Naravno, ovo je jednim ljudima mnogo vanije nego nekim drugim. Neki ljudi lako prihvataju veinu stvari u vezi sa sobom; a oni drugi imaju velikih problema sa tim. Zato je ovo nekima od nas toliko teko? Moda su nas puno kritikovali u periodu odrastanja. Moda nas je samoa uinila oajniki eljnim da se uklopimo u drutvo. Moda jednostavno nismo onako divni kakvi bismo eleli da budemo. I moda smo se, primetivi ono to nas ini posebnim, prepali to nam deluje tako bezvezno ili suvie udno: biti gej, ili ena koja eli uvek sve da kontrolie, ili biti momak koji voli da sanjari, ili ena koja voli da bude sama. Kao posledica ovoga, mnogi od nas ive kao pijuni na neprijateljskoj teritoriji, uvek na oprezu da ne bi bili otkriveni. Naravno da puno nas shvata da nismo tako loi zbog onog to nas ini posebnima. Ono to je zastraujue je kako lako progutamo ovu injenicu kada nam je ponuena pod maskom pomoi. Hajde za trenutak da priamo o enama, iako ista stvar vai i za mukarce. Nae drutvo ima opteprihvaenu predstavu o Normalnoj eni. Ona je vitka, privlana, doterana, dobro obuena i puno se smeje. Moda ima neku karijeru ali jo uvek voli enske stvari: bebe, cipele, kuvanje, unutranju dekoraciju. Fina je i ima puno finih drugarica. Radi, ali neki tipino enski posao. Sada pretpostavimo da ste majka. Znate mranu istinu da vi sami i niste ba Normalna ena kao to drugi misle da jeste. Vei deo nas iznutra ne ivi po 35

drutvenim normama. I znate da vas je to povredilo. Ili ste morali da odbacite one delove sebe koji su drugaiji, ili su vas drugi kanjavali zbog toga to ste razliiti od njih. I tako gledate svoju erku spremni da hvalite to to je ini posebnom, a onda se uplaite. Znate koliko e joj ivot biti laki ako bude vie liila na Normalnu enu. Znate kako e njen ivot biti teak ako se ne bude uklapala u uobiajeni kalup. I tako, kao dobra majka, obrnete irak. I okreete, obrete, pritiskate, pritiskate. Sve vreme vrite pritisak jer elite da vaa erka ima dobar ivot, ba kao to je vas uila vaa majka moda je taj pritisak malo drugaiji, ali je u sutini isti. Pa, moda e se buniti, ali ona vas voli, potuje i eli da vam ugodi. I tako kao i toliko drugih erki, i vaa na kraju pristane da mrzi kod sebe one stvari koje vi ne volite. Prema mnogima od nas su se ponaali na ovakav nain. I na kraju, porodica, kola, posao i drutvo u celini se iskombinuju tako da nam poalju poruku koja glasi: Mi elimo da kod sebe ne voli sve ono to se nama kod tebe ne svia, a to ukljuuje svako razmiljanje van uobiajenih normi. Pa zato ona mrzi sebe zbog vika kilograma, ba kao to je i nauena. Ili mrzi sebe zato to je ne interesuju deca do te mere da sama sebe ubeuje da to nije tako, ba kao to je vaspitana. Ili mrzi sebe zato to je ambiciozna pa nalazi hiljadu naina da potroi svoju energiju pretvarajui se da nije ambiciozna, ini ba onako kako je nauena. I eto, to je vie nego opirno objanjenje zato je tako teko istinski prihvatiti samog sebe dok vam ivot ne prie, utne vas u zadnjicu i olaka vam posao. Debeli, mravi, visoki, niski Hajde da se suoimo sa injenicom da kada priamo o samoprihvatanju zapravo priamo o tome koliko se dopadamo sebi samima. Pa, odau vam jednu stranu, mranu tajnu: Nekada se ne sviamo sebi jer imamo pogrean pristup. Mislimo da treba da osetimo jaku zaljubljenost ba kao to oseamo prema nekom drugom ko nam se jako dopadne. Ali to nije sluaj sa ljudima koji se stvarno dopadaju sami sebi. To je nemogue. Suvie dobro se poznajemo da bismo se u sebe ludo zaljubili. Ako elite da se dopadate sebi, prihvatite sebe takve kakvi jeste. Za veinu ljudi to je sutina ljubavi prema samom sebi. Vidite zaista ko ste, prihvatate ideju da imate dobrih strana, i prestanete sebe da muite zbog nedostataka. Zar nije to ono to inimo sa svojim prijateljima? Prihvatamo ih. Zato ne moemo to isto da uinimo i sa sobom? I onda kada pri suoavanju sa svojim osobinama budete imali problem sa njihovim prihvatanjem, pomoi e vam da se setite da se i ovde sve deava sa razlogom. Moda ste imali problem da prihvatite neto u vezi sa svojim izgledom. Kako moete voleti sebe ako ste debeli, mravi, previsoki, preniski, ili runi? Ali i za to postoji razlog, moda onaj isti o kojem smo ovde ve priali da vam pomogne da prihvatite sami sebe. U Kosmikom obdanitu sve to se deava je na neki nain poklon ili ansa. Hajde da kaemo da ste imali problema sa prekomernom teinom. Naravno, izgubite nekoliko kilograma ako to elite, ali isto tako znajte da nosite sa sobom fiziki podsetnik svoje potrebe da prihvatite sami sebe. Svaki put kada pogledate sebe, imate ansu da kaete: Da bih istinski volela sebe moram da volim svaki svoj deo. Moemo da prihvatimo svoje nedostatke kada ih posmatramo kao uslov za neto to nam se nije moglo desiti na drugi nain. Moda je jedan deo vas bio sklon perfekcionizmu, pa je nekoliko kilograma vika nain da se podsetite da ne mora sve

36

da bude savreno. Aha, zato imam veliku zadnjicu, rekla je jedna ena kada sam joj ovo rekla. Evo vebe. Pronaite nain da se svidite sami sebi gledajui u ono sa ijim prihvatanjem imate problema i pitajui se: Zato je ovo dobro? I potraite odgovor, kao da vam ga daje najmudriji guru na svetu u vaoj meditaciji. Niste jo uvek pronali odgovor jer nikada niste postavili pitanje. Pokuajte da ne pokuavate I na kraju, prihvatanje sebe je stvar sagledavanja. Vidite da neprihvatanjem sebe inite upravo ono to su vam ve inili drugi. Onda potraite nove naine da prihvatite sebe. Nemojte initi jednu stvar nemojte pokuavati da prihvatite sebe. To ne pomae. I nije vam to potrebno. Svako iji je posao da pomae ljudima da promene svoje stavove rei e da pokuavanje nije dobro reenje. Ljudi stalno pokuavaju i ne uspevaju: na primer, pokuavaju da izgube na teini, da im sto bude uredan, da budu tolerantni prema ljudima koji ih gue. Pokuate, za trenutak uspete u tome i onda se sve vrati na staro. A ipak neki drugi ljudi uspevaju a da nisu pokuavali. Znam enu koja je pokuavala da dri dijetu ali nikada zapravo nije radila ono to je dijeta zahtevala. Vaga je pokazivala iste brojke. Ogledalo joj je pokazivalo nju kakva je oduvek bila. A onda je jednog letnjeg dana etajui ulicom uhvatila svoj odraz u zatamnjenom staklu izloga jedne prodavnice. Bila je uasnuta ovim pogledom na sebe za koji je bila potpuno nespremna. Najzad je videla sebe. To joj je dalo svu motivaciju koja joj je bila potrebna. Evo jo jednog primera osobe koja se promenila zato to je najzad videla. Bio je to momak koji je puio. Svi njegovi prijatelji i porodica su godinama pokuavali da ga ubede da ostavi cigarete. On je uporno pokuavao. Nita nije upalilo. Onda je njegova sestra od strica, divna ena u cvetu mladosti, umrla nakon duge bolesti. Tamo je bila cela familija. Sat vremena nakon to je umrla, on je otiao da se oprosti od nje. Nagao se da je poljubi u elo. Nije se radilo samo o tome da joj je koa bila hladna. Osetio je na njoj neto to nikada ranije nije iskusio. Osetio je smrt. I sa time je video ono to je bilo potrebno da bi prestao da pui. Nikada vie nije zapalio cigaretu. To je sve to je svima nama potrebno. Godinama sam pokuavala da ukaem na to ta ljude navede na preu liniju i uine istinsku promenu. Najbolji odgovor koji sam nala je u tom jasnom vienju situacije. Mi vidimo sve vreme, ali iznenada vidimo neto novo i drugaije to nam dopre do svesti. Razlika je tolika kao izmeu tame sna i svetlosti buenja. Samo nam je potrebno da se desi neto to e nas naterati da progledamo. I zato loe stvari koje nam se deavaju imaju mo da izazovu istinsku promenu na polju samoprihvatanja i na svakom drugom. Nita vas tako dobro ne probudi i ne natera da tako jasno vidite kao eksplozija. Bez muke nema nauke Ima neeg udnog u uenju ivotnih lekcija. Bez obzira koliko nas je kotalo da ih nauimo, bez obzira koliko su duboko one prodrle u nau duu, nekada ih ipak zaboravimo. Kada pomalo zaboravimo to to smo nauili potrebna nam je prilika da to primenimo u praksi. Dakle, kako u tom sluaju nauimo da prihvatamo sebe kada ponemo da klizimo u stare koloseke?

37

Ako se promena dogodi kada vidite neto veliko i novo i znaajno, klju za odravanje ove promene je da ovek nastavi da gleda to to je jednom zapazio. Dakle, moramo da primetimo kad ponemo da se vraamo na staro. Za to je potrebna budnost. Suvie esto nam odbacivanje samog sebe dolazi preobueno u konstruktivnu kritiku ili preko potreban ut u zadnjicu. Ali ako u tome na ta ste se okomili prepoznajere stvari koje je jako teko promeniti, onda je to upravo ovo odbacivanje. Drugi nain da se okona neprihvatanje sebe je da se upitate da li bi to to govorite sebi pre govorio va prijatelj ili neprijatelj. Prijatelji su oni koji daju podrku. Neprijatelji nas osuuju i potkopavaju nae samopouzdanje. Ako govorite neto to bi govorio va neprijatelj, prekinite sa tim. Recite u sebi, Biu sam sebi podrka. Kao prijatelj, ono to moram da kaem sebi je... Onda recite rei podrke. Drugi dobar nain da odrimo samoprihvatanje je da podseamo sebe, Nisam Supermen. Sve to mogu da uinim je da dam sve od sebe. Kada se ljudi bore sa samoprihvatanjem, primetila sam da sude o sebi iz previe uglova. Ako ste novopeena mama, na primer, to je onda dovoljno samo za sebe. Teko je ubediti sebe da ste savrena majka. Ali oekivati jo pri tome da izgledate kao milion dolara, to jednostavno nije fer. Veina nas jedva mogu da urade i jednu stvar kako treba u ivotu. A da bismo dobro uradili tu jednu stvar, moramo makar malo zanemariti ostale. Konano, ako ste osuivali sebe, moda ta stvar sa kojom se borite jednostavno nije deo vas. Vi biste eleli da jeste, ali nije. Moda vam je sinula sjajna ideja da napiete lanak za lokalne novine. Ali onda sednete i ne moete da stavite nijednu re na papir. Pa zato da muite sebe? Moda vi imate dobre ideje, ali vam ne lei da sedite u sobi satima sami i stvarate neto ni iz ega. Setite se, samoprihvatanje poinje i zavrava se sposobnou da kaemo, To je ono to sam zaista ja, i to je sasvim u redu. A ono to je uinilo da sve to preraste u samoprihvatanje je da vam se u ivotu neto desi, i da znaenje toga to vam se desilo bude da biste mogli da se osvrnete na to i kaete, Neu sebi da inim ono to mi je ovo uinilo. GLATKO JEDRENJE KROZ MORE NEVOLJA RAZLOG BR 3: DA BISTE SHVATILI DA MOETE DA PUSTITE UZDE STRAHA ivotno putovanje odvija se kroz more nevolja. ivot je pun stvari koje nas na smrt plae. Neki strahovi su savreno razumni, ali neki su uasno tetni jako nas stisnu u svoj zagrljaj, spreavajui nas da prigrlimo neki vaan deo svog ivota. Onda proemo kroz neko bolno iskustvo i shvatimo da je poklon koji smo dobili od njega ivot bez straha. Ponekad nas lekcija pogodi pravo meu oi. Jedan momak je imao skoro fatalni saobraajni udes. Reeno mu je da je za trenutak srce prestalo da mu kuca i da je doslovce vraen iz mrtvih. Uvek se plaio siromatva, pa je uvao svaku paru. Ali nakon to se suoio sa smru i preiveo, nije eleo da dozvoli da ikada vie njegovim ivotom gospodari strah od nemanja novca. To je bio trenutak kada je mogao da prigrli ivot. Ponekad nam se pokae nain da ivimo bez straha a da toga nismo svesni. Razmiljam o jednoj svojoj prijateljici, Meri, koja se i sama rvala sa smru. Jedrilica kojom se sama vozila uz istonu obalu od Nove Skotije, uletela je u uasnu oluju. Ceo dan i no posmatrala je jedra iskidana u paramparad, talase koji su udarali u njena jedra kao da su ibica. Svakog minuta je oekivala smrt.

38

Ali nekako je brodi ostao ceo i uspela je da se probije kroz oluju. Kada se oteturala do obale, iznenada se u njoj iskristalisala odluka. Uvek je mrzela da bude akvokat, pa je odluila da napusti posao. Da li je naputanje prava bilo razlog zato je Meri prola kroz ovu patnju? Samo na povrini. Meri je napustila zato to joj je ta patnja dala neto to joj je uinilo moguim da donese odluku da to uini neto da se oslobodi dubokog i monog straha. Ljudi su mislili da je Meri prosto traila nevolju. Usamljeno jedrenje po nemirnom moru, alpsko skijanje niz najgore strmine, ili ronjenje na ekstremnim dubinama -delovala je kao uzor ene bez straha. Ali da zavirimo dublje. Ko bi se tako suoavao sa opasnou ako strah nije bio sastavni deo njegovog ivota? Ljudi esto idu u susret izazovu kojeg se najmanje plae da bi skrenuli panju sa onih delova ivota koji ih plae najvie. Meri je odrasla u jednoj od veoma monih porodica koje vre veliki pritisak na svoje naslednike. Njeni roditelji su bili neverovatno kritini u odnosu na sve to je inila a to nije odraavalo odlinost i ambiciju. Konstantno su joj stavljali pod nos kola odobravanja, ali su joj retko doputali da se njime poslui. Ona je umirala od gladi za odobravanjem i kao svi ljudi koji umiru od gladi bila je uasnuta mogunou da ne dobije to ega je gladna. Zato je Meri provodila ivot radei ono to je smatrala da drugi oekuju od nje. Zato je postala advokat. U njenoj familiji je bilo vie istaknutih bostonskih advokata. Pritisak porodice je bio nemilosrdan. Da Meri nije zavrila prava, svet bi propao. Dakle, istina je da je celim Merinim ivotom upravljao strah. Uputanje u rizinu aktivnost koju ona zapravo i nije smatrala tako zastraujuom bio je jedini nain da sakrije ono ega se zaista plaila: neodobravanje okoline. Ali kada je skoro umrla sama na moru, potpuno bespomona, shvatila je, Dakle, tako izgleda nemilosrdna poraavajua sila. Bilo koja sila manja od ove nije neto ega bih se sada plaila. Njeno iskustvo bliske smrti na moru zaista je bilo muno. Ali razlog zato se ovo desilo je da bi Meri mogla da dobije divan dar - saznanje da moe da ivi svoj ivot onako kako eli, najzad osloboena straha. ivot bez straha Kada otkrijemo znaenje dogaaja u naem ivotu, to je uvek zato da bismo upotpunili svoj rast. Mnogima od nas je potrebno da se razvijaju u raznim pravcima osloboeni paraliueg straha. Zar to nije sutina svakog obrazovanja, a ne samo onog u Kosmikom zabavitu? Uite da itate da se ne biste plaili da proitate sve to vam se ponudi, bez obzira koliko to bilo teko. Uite da piete da se ne biste plaili kada se u ivotu naete pred bilo kojim zadatkom koji iziskuje pisanje. I to vie uite, vie uite kako da uite tako da kada se suoite sa ovladavanjem nekim novim znanjem, ni to vas nee uplaiti. Kao i Meri, mnogi od nas ne dobiju to to je potrebno da bi mogli da ive bez straha. I, usput, kada priam o ivotu bez straha, ne priam o malim fobijama koje mnogi od nas imaju. Znate ve paukovi, zmije, visina. Ovo obino i nije neto mnogo bitno. Takve situacije moemo zaobilaziti a da sutinski ne poremetimo svoj nain ivota. Strah o kome govorim a koji mui mnoge od nas je onaj koji nam zagorava ivot i vodi nas u pravcu u kojem zapravo ne elimo da idemo. Priam o strahu od odbacivanja, na primer, tako da ivimo sami ak i kada su nam preko potrebni kontakti. Ili strah od poraza, pa vodimo osiromaen ivot iako smo eljni novih dostignua.

39

ta je to to stvara ljude ijim ivotima upravljaju ovakvi strahovi? Naalost, sve je vie nego prosto. Ispunite ih uasom, i uskraujete im iskustva koja su neophodna za stvaranje oseanja da mogu da se suoe sa svim tim stvarima koje ih uasavaju. Meri je bila pod stalnom pretnjom uasnog neodobravanja, ali nikada nije dobila ansu da se sa njim i suoi. Suoavanje sa olujom na moru je otklonilo svaki eventualni budui strah od neodobravanja. Nije vano o emu se radi, ako vas neki dogaaj u ivotu ostavi gladnim za obanjenjem zato se to desilo, odgovor bi mogao da bude - da vam pomogne da se oslobodite straha i pronaete u sebi hrabrost. Ako elite da znate da li je to va razlog, molim vas odgovorite na sledea dijagnostika pitanja: Da li vam je teko da verujete da ete se snai u nekoj novoj situaciji? Razmislite o par stvari koje ste uinili u svom ivotu i zbog kojih vam je ao. Da li je glavni razlog zato ste ih uinili zato to ste nastupali sa pozicija straha? Kada donosite odluku, da li je strah vaan inilac kojim merite svoju ravnoteu? Da li biste rekli da je ivot pun stvari kojih se plaite?

Ako ste odgovorili potvrdno na tri ili vie pitanja, moda je uzrok onoga kroz ta ste proli da vam prui neto to e omoguiti oslobaanje od straha. Straha od ega? Straha od bilo ega. Moda se desilo to da je sestra od strica koju ste voleli poginula u besmislenoj saobraajnoj nesrei. Ili je moda vae dete roeno veoma bolesno. Ili vas je moda ostavio brani drug. Ali sve se deava sa razlogom. Ako ste odgovorili potvrdno na tri ili vie ovde postavljenih pitanja, razlog zato vam se to desilo je da vam pomogne da prevaziete strahove koji su kontrolisali va ivot. Nain da se razume poklon koji vam kosmos nudi je spoznaja koji je to poklon koji treba da dobijete. Ako je strah duboko ukorenjen u vama, onda je znaenje onoga to vam se desilo bilo da dobijete ono to vam je potrebno da biste se oslobodili straha. Oslobaanje Moda sada razmiljate, U redu, do sada sam razumeo. Ali kako sam dobio ono to mi je trebalo da bih mogao da se oslobodim straha? Shvatite da se katastrofa ve desila. A ipak ste preiveli. Jo uvek ste itavi. Iako moda niste to odmah shvatili, iskustvo suoavanja sa katastrofom na kraju vas prinudi da vidite da je va strah sporedna stvar. Dat vam je poklon osmiljen tako da vam pomogne da se prebacite van teritorije strahova. To ne mora da bude komplikovano. Ponekad samo bacite pogled i shvatite koliko je jednostavno. Dozvolite da vam ispriam ta mi je Def, vii policijski inspektor, rekao. Imao sam prilino bezvezno detinjstvo. Otac nas je ostavio. A moja majka je bila hipi izika. Mislim, nije mogla da se snae, nije umela da zaradi novac, samo nas je vukla naokolo, od jednog do drugog grada. Morao sam u sutini da budem roditelj svojoj mlaoj sestri ali nije bilo nikoga ko e meni biti roditelj. Mislim da nikada nisam imao detinjstvo, zaista. Ali udno je to. Na neki nain oduvek sam znao zato je to tako. Sve je to imalo veze sa strahom. Moje detinjstvo je bilo vrlo zastraujue za jedno dete, ali sam morao sa njim da se suoim, i ja sam to uinio. Na primer, jednog dana kada sam imao etrnaest godina doao sam kui iz kole i odmah sam zakljuio da smo u nekakvoj velikoj nevolji. Majka mi je bila pijana i uplaena. Jednostavno sam imao oseaj da moramo brzo da odemo odatle. Ovakve stvari su se i ranije deavale. Spakovao sam nas sve, strpao svoju majku u kola, i vozio sam ne zaboravite da sam imao etrnaest godina do kole moje sestre da je 40

pokupimo. Onda smo izali na autoput i krenuli van drave. Vozio sam dok se moja majka nije dovoljno otreznila da moe da vozi. Ispostavilo se da je pozajmila novac od jednog zaista loeg momka. Koliko ja znam taj tip ljudi, oni bi nas sve prodali u belo roblje da bi povratili ono to im pripada. Ali oduvek sam znao da su te godine na neki nain bile dragocen dar. Kasnije sam mnogo puta pomislio da posle toga ne treba niega da se plaim. Niega, ba niega. Bio sam, da kaem, prilino neustraiv celog ivota. Sada primenite ovo na sebe. Evo nekih primera. Ako vam je dete roeno bolesno, katastrofa se ve dogodila. Sada znate ta je zaista vano u ivotu. Sada znate koliko ste jaki. Sada ste dobili ono to vam je potrebno da se oslobodite nepotrebnih strahova. Ako je roaka sa kojom ste bil bliski poginula u saobraajnoj nezgodi, katastrofa se ve dogodila. Mogli biste ostatak ivota da provedete uplaeni, ali sada kada znate koliko je dragocen ivot, moete shvatiti i koliko je vano iveti bez straha. Ova perspektiva je ono to vam je potrebno da ga se oslobodite. Ako vas je suprunik napustio, katastrofa se ve desila. Znate kako to izgleda iveti sa maem koji vam visi nad glavom i znate da to nije ivot vredan ivljenja. Vae novo razumevanje doputa vam da prestanete da se plaite. Evo prie koja ilustruje ta se to deava u nama tokom ovog procesa. Da li svako dobije svoj deo kolaa? Stiv je imao trideset sedam godina, bio je zgodan momak usamljenog izgleda, kao ovek koji je izgubio psa. Nakon koleda, dobio je stipendiju zahvaljujui kojoj je putovao po svetu par godina prouavajui decu odbeglu od kue, od kojih su neka imala samo sedam godina a ivela su na ulicama grada Sao Paulo i Kalkuta. Stiv je eleo da otkrije kako ova deca preivljavaju. Kada se vratio kui bio je obuzet idejom da napie roman koji bi se bazirao na onome to je video, i radio je u knjiari da bi izdravao sebe dok je pisao. Deset godina kasnije napisao je dva dugaka romana ispunjena gorinom i besom na svet koji nije eleo da mu se najruniji delovi ivota bacaju u lice. Nije mogao da ih objavi. Znam da moram da se pomirim sa injenicom da sam protraio mladost, rekao je Stiv. Jednostavno sam je izgubio. To je moja katastrofa. Sada moram da nastavim dalje. Ali ne mogu jer jednostavno ne vidim nikakav smisao u tome to se desilo. Greka je suvie velika da bi se mogla ignorisati. Mora da u tome ima nekog smisla. Mora da postoji razlog, recimo, da sam neto nauio, ili da sam dobio neto to ne bih mogao da dobijem na drugi nain. Jer jedini zakljuak do kojeg sam do sada doao prilino je nepovoljan: da neto sa mnom nije u redu. A sa tim ne mogu da ivim. Mislim, ne mogu da nastavim da mislim da sam momak koji je bacio celu svoju mladost ne uinivi nita korisno. Pa ta to znai? Da li je to moj deo kolaa sudbine? Stiv je odgovorio na etiri dijagnostika pitanja koja sam vam upravo dala. Dobio je etiri vrsta da. Rekla sam mu da je znaenje toga to mu se dogodilo u tome da je bilo neophodno da dobije ono to mu je potrebno da bi se oslobodio svog straha. Stiv je utonuo u sopstvene misli. Najzad je rekao, Ne znam. Toliko je delova mog ivota za koje sam smatrao da su glupi, i to me je inilo veoma besnim. Hteo sam da prevaziem sve to i ponem da piem sjajne romane. To je bilo pre deset godina. To je trenutak kada treba da kae, U redu, ovo ne funkcionie, i da nastavi ivot dalje, radei neto drugo. Ali ja nisam nastavio dalje. I nakon tih prvih nekoliko godina mislim da sam znao da je razlog to sam nastavio da uludo troim svoje vreme zato to sam se stvarno plaio ivota. Plaio sam se da nisam dovoljno dobar. Plaio sam se da bi mi to tresnulo u lice ivotne probleme i pokazalo mi da sam veoma mala osoba, 41

mediokritet. Dakle, u pravu ste, Miro. Mislim da se plaim svega. Ali kako prevazilaenje strahova moe da bude razlog zato sam izgubio tolike godine ivota? Zamolila sam Stiva da mi navede neto konkretno ega se plai. Pa, plaio sam se da radim u nekoj velikoj korporaciji. U redu. ega ste se plaili da e se tamo desiti? Da se jednostavno neu uklopiti, razumete, da neu biti srean. Da e to biti katastrofa. Postojala je doza lane razmetljivosti u glasu dok je odgovarao na moja pitanja, kao da se podsmevao katastrofi koja ga je zapravo jako plaila. I posle toga? Na kraju bi me otpustili, pretpostavljam. I ta bi se onda desilo? Pa, to bi bio veliki gubitak i oseao bih se uasno. Zastala sam. Zar se ne oseate sada tako?, rekla sam skoro apatom. Stiv me je zaprepaeno pogledao. Upravo tako se oseam u ovom trenutku, rekao je tihim promuklim glasom, dok je iz njegovog glasa nestajalo podrugljivosti. U tome je sutina onoga to ste uradili, rekla sam blago. Sve ega ste se plaili ve se desilo. Nemate vie ega da se plaite. Dakle... dakle, kaete da je razlog zato sam protraio ivot bar ovaj do sada da bih video da ne treba da se bojim gubljenja vremena? Zar nije to ono to ini da se plaimo bilo ega?, rekla sam. Bili ste uplaeni; sada se to desilo: sada vidite da moete sa tim da se suoite. Mislim, vidim vas da stojite ispred mene. Ne izgledate mi kao korpa za ubre. I niste sami u toj situaciji. Mnogi ljudi u ivotu ne mogu da nastave dalje dok se stvar koje se najvie plae ne desi i oslobodi ih njihovih strahova. Stiv je ustao sa stolice na kojoj je sedeo. Poeo je da koraa po sobi onako kako to ljudi ine kada ele neto da svare. Mogu da kaem da je bio na ivici da neto kae. Onda je doao do svoje stolice, stavio ruke na njen naslon i naslonio se napred. Dozvolite da vam ispriam neto o svom ocu. On je bio jedan od momaka koji su uestvovali u Korejanskom ratu. Kada je izaao odatle, radio je kao tehniar u vojnoj industriji. Kompanije su propadale a moj otac je otputan. Kako je stario a njegova umenost se smanjivala, bilo mu je sve tee da nae posao. Radio je neverovatno naporno, ali umesto da ide napred, stalno je padao nazad. To ga je slomilo. ivot mog oca me je na smrt uplaio. Stvarno moete da protraite ceo ivot. A uiniti to radei posao do kojeg ti zapravo nije stalo.... kako mogu da se ne plaim? Stiv je uzdahnuo. U pravu ste. Moj strah je kontrolisao moj ivot a da ja to ak nisam ni znao. Morao sam da proivim taj strah da bi se oslobodio njegovog vrstog zagrljaja. Ii hrabro napred Stiv je otkrio kako funkcionie Kosmiko zabavite. Prolazi kroz neko teko iskustvo i onda shvati koji dar ti je ono donelo - uinilo je tvoje strahove beznaajnim. Ali ne moete se tu zaustaviti. to je krupniji dogaaj, vei je i poklon. to je vei poklon, vea je promena u vaem ivotu. Znam da se jo uvek isto oseate. Ali zbog toga to vam se desilo, vi ste ve na neki nain pobedili svoj strah: Dobili ste ba ono to vam je bilo potrebno da prevaziete strah. U to morate verovati. ak iako jo uvek pomalo oseate iste stare strahove, morate da ivite kao da su ti strahovi sada mrtvi i nestali. Dat vam je dar koji ini moguim ivot bez straha. Sjajno! Pa ta ete uiniti ako zaista vie ne oseate strah? Ovo pitanje je klju za otkrivanje naina kako da iskoristite to to ste nauili. Na neki nain va strah vas je odvajao od ivota. Shvatanje da ne morate vie da se plaite vraa vas ivotu. ta god 42

da radite, to mora da bude neto to ne biste uinili ranije dok ste se plaili. Moda vam je potrebno da dodate neto novo svom ivotu. Ili da dozvolite da neto ode iz vaeg ivota. Ili da inite ono to ste i do sada inili, ali na drugi nain. Kada napravite promenu zato to verujete da ste dobili dar oslobaanja od straha, zaista ete razumeti znaenje onoga kroz ta ste proli. A suprotno od straha je... Jednom kada vidite da je razlog to se neto desilo bio taj da se oslobodite straha, strah postaje drugaiji. Shvatate da je on vie navika nego istina o svetu. Ali je to dosadna navika. Pa kako se onda oslobaate navike da se plaite kada ste shvatili da vam ona vie nije potrebna? Ono to vam je potrebno je nova pria o samom sebi. Vaa stara pria mora da je bila o tome kako se plaite. Vaa nova pria e morati da bude o tome kako ste snalaljivi. Jedna ena koju sam intervjuisala je bila zarobljena u poaru u spavaonici internata usred noi. Bilo je to uasno iskustvo. Uspela je da probudi svoje drugarice i sve ih izvede napolje. Ipak, tokom cele ove akcije, nagutala se puno dima. Pretpostavimo da se to desilo vama. Sa stanovita stare navike straha, ovaj dogaaj pokazuje kako stvari mogu krenuti naopake i kako moete biti povreeni. Svetlo se pali kada vidite sasvim drugu sliku sebe u istoj situaciji. Neto loe se desilo. Vi ste preiveli. tavie izali ste iz toga kao pobednik, iako je bilo jako teko. Sada je to postala pria o vaoj snalaljivosti. Kada ljudi vide da je znaenje onog to im se desilo da ne treba vie da oseanju strah, onda vie ne gledaju sebe kao uplaene mieve ve kao nekog vrlo snalaljivog: doivljavaju sebe manje kao rtve, a vie kao heroje. Osvrnite se na neki period u vaem ivotu kada ste bili ispunjeni strahom. Sada ispriajte sebi priu o tome to vam se desilo, ali ovaj put neka to bude pria o vaoj snalaljivosti. Vano je da shvatite da je najvei dokaz snalaljivosti sama injenica da smo preiveli. A to novo iskustvo moe odvesti osobu i mnogo dalje nego to je oekivala. U dvadeset osmoj, Artiju je postavljena dijagnoza multiple skleroze. Doao je kod mene uasnut onim to ga je ekalo u budunosti i sa jakom eljom da sazna zato mu se to desilo. Njegovi odgovori na dijagnostika pitanja pokazali su jasno da je smisao tog dogaaja bio da mu pomogne da se oslobodi straha koji je za njega bio najvei problem jo mnogo pre nego to se razboleo. Upitala sam ga, ta biste uinili kada se ne biste plaili budunosti? Dela govore glasnije od rei. Nikada ranije nije bio posebno aktivan, ali je sada zapoeo program tranja. Prvo je to bilo samo da bi odrao tonus miia. Ali uskoro je odluio da tranje za njega bude i neto vie. Poeo je da pretrava vea rastojanja, ee i bre. Na kraju je poeo da tri trke na 10 km, pa i maratone. Podigao je instinkt borbe za opstanak na mnogo vii nivo. Bio je inspirisan da doda svom ivotu novu dimenziju. Njegov oseaj samog sebe kao fizikog bia zapravo je rastao uprkos njegovoj bolesti. Vie nije morao da se plai ne samo zato to je preiveo, ve i zato to je pronaao nain da napreduje vie nego to je ikada zamiljao. Naravno, na kraju svi umiremo. Zato ete ekati dok ne ostarite, a kada budete klizili kroz vrata smrti videete da smrt sama po sebi nije neto ega se treba plaiti, i onda ete shvatiti koliko ste vremena izgubili plaei je se. Nema potrebe za tim. Za vas, katastrofa se ve desila. Svi dolazimo do toga da vidimo da strah nije nita vie do bespotreban element bola koji dodajemo procesu ivljenja. Shvatamo da teroristi pobeuju ako ivimo sa 43

strahom koje oni pokuavaju u nama da izazovu. Dakle, kada dozvolimo da nas kontroliu nai strahovi, postajemo teroristi prema samima sebi. Ali zar strah nije va prijatelj? Neko me je jednom upitao, ta je tako strano kod straha? Mislim, on je prirodan. Zar strah nije signal da treba da bude oprezan? Kako kau za prekaljene borce? Oni jesu hrabri, ali nisu nerazumni. Zar nije tako? Jedan od najstarijih argumenata straha je Sa mnom si siguran. Dobili ste poklon koji e vam pomoi da se oslobodite straha. Znate to zahvaljujui dijagnostikim pitanjima u ovom poglavlju. Taj poklon je smisao onog to vam se desilo dobili ste neto to vam je pomoglo da pronaete u sebi hrabrost. Ako elite da korisno upotrebite ovaj poklon, morate da razumete da je reenica Sa mnom si siguran jedna od najveih lai naih strahova. Strah nas ne ini sigurnima. Obazrivost nas ini sigurnima. Bivi premijer Izraela Ehud Barak suoio se sa ovim izazovom oi u oi. Bio je voa jedne od elitnih komandoskih jedinica koja se suoavala sa najrizinijim, najteim zadacima. Otkrio je da se takav ivot ne moe iveti sa strahom. Toliki stres bi nas ubio. Ipak, moda ete pomisliti da je pre neustraivost ta koja bi nas ubila. Pa kako onda preiveti? Barak je rekao, Sposobnost da se preivi kao komandos je zasnovana na vrlo opreznom planiranju i veoma obazrivom ponaanju. Kada hodate uz samu ivicu provalije, nastojite da se maksimalno zatitite rizika. Rekao sam svojim ljudima, 'Mi nismo avanturisti!...' Dakle, moete hodati uz samu ivicu provalije ako ste se potrudili da vam svaki korak bude stabilan. Ranije vas je panika drala podalje od opasnosti. Ali vam je pruala i ivot ogranienih mogunosti i ispunjen bolom. Sada je vaa hladna glava ta koja e vas tititi od opasnosti. ak i bez straha, vi ne elite da padnete sa litice. Pa razmislite o tome to radite. Vaa svesnost je ta koja e vas initi bezbednim. U svakom sluaju, strah nikada istinski ne pomae. Razmislite o strahu sa kojim nekada ulazimo u odnose, kako nas on tera da se zablokiramo, povlaimo ili pak da napadamo druge. Tada uvek izazovemo ba onu stvar koje se najvie plaimo. Ovo se deava svuda gde deluje strah. Kako izgleda iveti bez straha? Evo ta je reklo dvoje ljudi koji su se suoili sa najveom opasnou. Bred Viners u Gargojlu nad Menhetnom kae, Svi iskusni planinari znaju sledee: to si vie u gru, bre se umori i lake pada. Piter Matjasen je to rekao malo poetinije u Leopardovom snegu: I naravno da je to grevito dranje za neto, ta panina stisnutost, ono to odvodi ljude u smrt: 'Gr' u starom Egiptu i 'grevito se penjati uz planinu' u asirskom jeziku, bili su eufemizmi koji su oznaavali smrt. Barak nas podsea da je sutina u oprezu, a ne u strahu. Viners i Matjasen nas podseaju da oprez ide ruku pod ruku sa oputenim stavom: oprezan ali ne u gru. To je ono emu nas mogu nauiti o ivotu osloboenom straha ljudi koji su se suoili sa najveim opasnostima. Dok prihvatate dar hrabrosti i razmiljate o tome ta on znai za vas, setite se da moete biti oprezni a da ne budete u gru i onda e sve biti u redu. Smrt runoj navici

44

Strah je posebna tema. Ne samo da je oslobaanje od straha jedan od deset razloga zato nam se neto u ivotu dogaa. U stvari, svih deset razloga na ovaj ili onaj nain imaju za cilj okonanje straha: straha od nevoljenosti, straha da nismo dovoljno jaki, straha od nesree, itd. Zato je vano da uinimo sve to moemo da bismo se njega oslobodili. U jednoj fazi naeg zajednikog rada, jedan od mojih pacijenata je rekao neto jako mudro. Izluivala me je pomisao da sam kroz neto proao da bih mogao da se suoim sa svojim najveim strahom i da bih dobio ono to mi je potrebno da bih nastavio dalje. Moje pitanje je sledee: Strah je za mene bio navika. ta da uinim ako me on opet epa? Strah jeste navika. Ono to ljudi ne shvataju je da je to jedna od navika koje se najlake lee. Razmiljajte o tome na ovaj nain: Kada smo uplaeni, ispunjavaju nas misli koje naduvavaju balon straha Umreu; Sada je sve zauvek uniteno; Sada e oni misliti da sam ja lud. Ljudi koji izlaze na kraj sa strahom imaju suprotne misli koje prave rupe na ovom balonu sve dok sav strah iz njega ne izae. Kako to uiniti? Koristite Kirenbaumin metod za prevazilaenje straha koji se sastoji od sedam koraka. Sve to je potrebno jeste da postavite sebi sedam pitanja. 1. ega se, u stvari, plaim? Ovo nije glupo pitanje. Ponekad to znamo, ali mnogo puta i ne znamo. U vaoj borbi sa Strahom morate da razmete jednu stvar: Strah pokuava da bude to amorfniji i neodreeniji. Tako on preuzima mo nad vama. Recimo da zapoinjete novu vezu. Strah eli da se vi plaite da ta veza nee uspeti. Onda se vaa glava puni bezimenim fantomima i strah pobeuje. Vi pobeujete kada uspete precizno da definiete svoje misli. Tano odredite kako i zato nee uspeti? Zato to niste jedno za drugo? U redu, dajte vezi dovoljno vremena da vidite da li ste jedno za drugo. Onda pobeujete jer to je strah preciznije definisan, utoliko se lake prevazilazi jer je manji. 2. ta je ono najgore to bi moglo da mi se desi? Mnogo puta se plaimo jer smo se bespotrebno uspaniili. Jednostavno, nema razloga da se plaite, jer kad jednom zavirite u svoj strah, to najgore to moe da se desi i nije neto tako uasno. Mnogi ljudi se plae, na primer, da govore u javnosti. Pa, zamislite da treba da govorite na sledeem sastanku roditeljskog saveta. ta je najgore to moe da vam se desi? Neete odrati ba sjajan govor. Oklevaete, biete dekoncentrisani, moda e vas zamoliti da govorite glasnije... i ta onda? Najgora stvar koja se moe desiti je da je govornik amater nastupio kao govornik amater. Pa ta? Vi niste profesionalni govornik. Vi ste samo roditelj. 3. Koliko je verovatno da e mi se ba to desiti? Mnogi od nas, dok lete avionom, plae se da e se ovaj sruiti. Ali, koliko je verovatno da se tako neto desi? Kada bolje razmislimo, ispada da je mogunost da se ovo desi jako mala. Mnoge od stvari kojih se plaimo gube mo da nas uplae kada shvatimo koliko je mala verovatnoa da se one zaista i dogode. Ljudi koji se uspeno suoavaju sa strahovima imaju naviku da sebi postave pitanje Koliko je verovatno da e se to desiti? i kada dou do realnog odgovora (a on je obino, Zaista, prilino malo verovatno), taj odgovor ih umiri. 4. Mogu li to da spreim? Ispada da ako provedemo malo manje vremena uplaeno grickajui nokte a malo vie razmiljajui o tome ta moemo da uinimo da zatitimo sebe, strah se drastino smanji. Ovo se smatra obazrivou. Ovo je razlog zato kaemo da je bolje spreiti nego leiti ili da vie vredi zrno preventive nego tona leenja. Mora se priznati da ne postoji nita to moemo unapred uiniti da bismo spreili da dinovski asteroid udari u zemlju. Ali veina stvari kojih se plaimo je daleko lake spreiti. Veina ljudi se, na primer, plae raka. I iako je istina da e svi umreti 45

od neega, kancer je jedna od bolesti sa najedelotvornijom preventivom, posebno kada imamo u vidu da rano otkrivanje otklanja mogunost fatalnog ishoda ove bolesti. 5. Mogu li da se osiguram da mi se to ne desi? Ovde ne govorim o osiguranjima koja se kupuju. Osiguranje samo znai da preduzmete korake kojima ete obezbediti da, ako se i desi ono ega se plaite, vi ipak budete dobro. Uzmite, na primer, nekoga ko je u vezi, a plai se da e biti odbaen. Neke osobe, kada uu u vezu, odbace svoje prijatelje. Pa, onda, ko e biti tu za vas ako va partner raskine? Odravanje jake veze sa prijateljima je nain da sebe obezbedite u sluaju da vam veza ne uspe. I uvek postoje stvari koje moemo uiniti da bismo se obezbedili u sluaju da se desi bilo ta ega se plaimo. 6. Da li bih uspeo da se snaem ukoliko bi se desila stvar koje se plaim? esto se toliko uspaniimo da propustimo da shvatimo da i ako se desi neto ega se plaimo, da emo zapravo biti sposobni da sa time izaemo na kraj. Pretpostavimo da vas otpuste. Obino govorimo stvari u stilu, To bi bila zaista katastrofa. Ne znam ta bih radio. Zapazite kako koristimo rei koje stvaraju oseaj panike. Ali, dajte, molim vas. Potraiete nov posao, zar ne? Sutina je, pretpostavljam, u tome da vae prognoze o sposobnosti da se snaete budu najbolje, a ne najgore, jer veina ljudi se snae mnogo bolje nego to su oekivali. 7. Sa kime bih mogao o ovome da porazgovaram? Strah najvie dolazi do izraaja kada pokuavate da ga zadrite za sebe. Nemojte. Podelite ga sa nekim kome verujete. Nekada ga moete podeliti i sa nekim strancem. Na primer, ako spremate govor i na smrt ste preplaeni, recite publici da ste nervozni. Mnogo e vas lake prihvatiti, a vi ete biti zadivljeni u kojoj meri je vaa oputenost neutralisala strah. Svako od pitanja namenjenih ubijanju straha je igla koja ima mo da probui balon vaeg straha. Sve u svemu, ova pitanja su komplet igala kojim bi trebalo da moete da izbuite svaki balon straha. Postavite pitanja. Zaista razmislite o odgovorima. I onda gledajte balon kako se izduvava i na kraju skroz splasne. VEZIVANJE BALONA ZA STENU RAZLOG BR 4: DA BISTE DOLI DO STANJA U KOJEM MOETE DA OPROSTITE Samo budale oprataju, zar ne? Zato vi ne opratate ljudima koji su vas u ivotu povredili? Pa ta? Koga je briga? Zato bi to bilo neto posebno vano?, pitate se. E pa, dozvolite da vam ispriam neto o paru sa kojim upravo radim. Bili su u braku etrnaest godina. Jedne noi u prvoj godini braka vodili su ljubav na nain koji je bio vrlo nezadovoljavaju za enu. Bilo je kasno, oboje su bili umorni, i po sopstvenom priznanju, ona je bila loe volje, a ni prethodnog puta kada su vodili ljubav nije posebno uivala. I tako je te noi rekla neto svom muu o tome kako je lo ljubavnik sa malim penisom: Pa ba i nema ime da obavi posao, zar ne?, glasile su rei koje mu je te noi uputila. Nije to stvarno mislila, ali - to je rekla. Naravno da je on bio jako povreen. Posebno zato to je bilo i pomalo istine u tome to je njegova ena rekla, i znao je da je ona svesno elela da ga povredi. Nije to nikada mogao da joj oprosti. Njegova nekadanja spontana elja da vodi ljubav sa njom je iezla. Skoro da nikada nisu imali seksualne odnose osim kada bi ih ona inicirala, tako da je ena prestala da osea da je on uopte eli. I on je zaista i prestao da je eli, isto kao to prestanete da elite da stavite ruku na vrelu pe. Neopratanje je pojelo njihovu ljubav kao termiti drvenu kuu. Dopustite da odmah preem na dijagnostika pitanja: 46

Da li puno razmijate o nainima na koje ste bili povreeni ili razoarani u prolosti? Da li se esto naljutite ili ste ve dugo zbog neega ljuti? Da li esto oseate krivicu? Da li provodite puno vremena u fantazijama u stilu ta bi bilo kad bi bilo, u razmiljanjima o tome kako bi va sadanji ivot bio drugaiji da ste vi ili neko drugi u prolosti drugaije postupili? Da li esto oseate zavist? Da li na neki bitan nain oseate da u izvesnim oblastima svog ivota niste sigurni ili bezbedni?

Ako ste odgovorili potrvdno na tri ili vie pitanja, onda je razlog zato ste imali odreeno iskustvo taj da biste kroz njega nauili da oprostite sebi ili nekom drugom; zaista oprostite, a ne samo da izgovorite rei oprotanja. Oprotaj koji vam je do sada izmicao, sada je mogu. Ako se ovo odnosi na vas, dobili ste vredan poklon. Vidite, nesposobnost da se oprosti ne bi bilo tako strana stvar kada bi se radilo o nekom starom dugu. Na primer, neko je od vas pre milion godina pozajmio sto dolara i vi ste izgubili kontakt sa tom osobom i, eto, setite se duga i voleli biste da vam se novac vrati ali vas nita ne kota da nastavite i dalje da uvate ovo seanje u nekom delu svog uma. Ovde nema jake veze sa tim oseanjem. Ali nesposobnost opratanja nije ovakva. Ona je otrov. Na kraju krajeva, ono to vam je neko uinio ima toliki znaaj samo zato to vam je tako teko da oprostite. Moda ste bili ponieni. Ali dok ivite ne opratajui drugoj osobi, vi i dalje utvrujete to ponienje u svom umu, i taman kada pone da se gasi vi opet raspalite stari plamen i ponovo oseate isto ponienje. Pijete otrov ponienja. Moda je neka osoba uinila neto ime je izneverila vae poverenje. I sada, kao neko ko se uasno plai da e biti povreen, traite naine da budete ranjivi i uveavate svoje strahove kao krtica svoje zlatnike. Ovo vas prinuuje da razmiljate o tome kako ste nesigurni, i tako sebe trujete strahom. Ovo vas i dalje uznemirava, to oseanje se krka i bez vaeg znanja. Znate da zbog svoje estine ovo oseanje stalno iznova izbija na povrinu. Niko ne namerava da bude zlopamtilo. U naem drutvu neopratanje vie doivljavamo kao neto sa ime ne moemo da se izborimo nego neto ime se ponosimo. Ali u tome je sutina. Ovo stvarno deluje kao neto jae od nas. Zarobljeni smo tim oseanjem, kao ovek sa zagnojenim zubom kojeg nema ko da mu popravi i prui mu oseaj olakanja. Ali ne razmiljajte samo o tome kako bi to bilo bolno. Zamislite kako ne biste bili sposobni da vodite normalan ivot sa takvom zuboboljom. To se deava kada se naemo u orsokaku, kada ne moemo da oprostimo drugome ili sebi. U dananje vreme sa ovim se sretnemo svaki put kada otvorimo novine. Skoro svaki problematian deo sveta predstavlja mesto na kojem se nasilje hrani neopratanjem. Ciklus nasilja je potpuno zavisan od nesposobnosti da oprostimo. Na svet je deformisan od silnog neopratanja. Stavljanje take na okrivljivanje Deo onoga to nam toliko oteava opratanje je nain na koji se automatski prebacujemo na okrivljivanje. Ako bilo ta bilo gde poe naopako, prva stvar na koju bilo ko pomisli je koga okriviti. To je kao kada osetite neprijatan miris u liftu prva stvar koju elite da znate je - ko je to uinio? Okrivljivanje je vrlo dubok instinkt jer nam pomae da se osetimo bezbedno. Ako poraste smrtnost u bolnicama, otkrijete krivca i smrtnost opadne. Ako se desio teroristiki napad a vi znate ko je za njega odgovoran, onda poinjete da se oseate sigurnim od terorista. Te serije veza nesrea, krivica, sigurnost usaene su duboko u nas. 47

Okrivljivanje je fitilj preko kojeg se pali neopratanje. A zato ne moemo da oprostimo? Na kraju krajeva, mnogo puta to i inimo. Kada vam neko sluajno stane na palac dok ekate u redu u banci, on ili ona se okrenu i velikoduno izvine. I ta vi kaete? Ma, nema veze. Ali kada ne moemo da oprostimo, to je zato to ne moemo sebe da nateramo da kaemo Nema veze u vezi sa tom konkretnom stvari koju su nam uinili. Bila je suvie velika, suvie bolna. Rei da nema veze bilo bi kao da kaemo da smo bezvredni, a to ne moemo. Ne moemo da oprostimo kada oseamo da opratanje podrazumeva unitenje samog sebe. Pa tako ispada da smo osueni da zauvek nosimo u sebi otrov neopratanja. Zarobljeni smo njim. Nije udo to nam je potrebno da se desi neto krupno da bi nas protreslo i oslobodilo nesposobnosti da oprostimo. Upravo ovo bi, zapravo, moglo da bude smisao nekog dogaaja u vaem ivotu. Moda vam se neto odavno desilo i znaenje tog dogaaja za vas ostalo je misterija, kao pronalaeje kljua u fijoci u kui mrtvog roaka i razmiljanje koja je to brava koju taj klju otvara, s obzirom da je tako brino sklonjen. Isto tako neki dogaaj moe da bude klju koji vam je bio potreban da biste otkljuali svoje srce i dopustili neopratanju da iz njega izae. Ako vas neopratanje tek eka, a nadam se da je tako, moda e vam pomoi da saznate o kakvom se oseanju radi. Mada, neki od nas ne bi prepoznali neopratanje ni da ih ujede za nogu. Dar sposobnosti da oprostimo Kakav je to u stvari oseaj oprostiti nekome? Rei u vam ovoliko: vrlo je razliit kod ljudi koji zaista znaju da oprataju od onog kod ljudi koji to jo nisu nauii. Kada ne moete da oprostite, fokus je na sposobnosti da se kae, Opratam ti. Ovo deluje kao da nije nita, samo rei, ili vam moda izgleda kao nemogu magijski in koji prevazilazi sve to vi smatrate realnim kao da opratanje moe da se desi jednostavno zato to kaete da se desilo. Moda to moe da uini svetenik, ali ne i obini ljudi. A sada, evo kako to izgleda kada ljudi istinski oproste. Hajde da pretpostavimo da vas je neko povredio. Sestra vam je preotela deka. Kolega vam je ukrao ideju i odneo zasluge za nju. Uh! Sada zamislite da je neopratanje koje oseate teak kamen koji vam lei na grudima. Kada zaista oprostite, bie to kao da ste dobili sveanj helijumskih balona koji taj kamen podiu i sklanjaju sa vaih grudi. Ima razliitih balona jer je lakoa opratanja rezultat korienja razliitih sastojaka razliitih misli, razloga i oseanja. Priveete balon za stenu i moda se nita ne deava. Zaveete jo jedan. Jo uvek nita. Ali moda kada budete zavezali i trei balon za stenu, ona e se podii. ovee, odlepila se od zemlje. Dogodilo se opratanje. Vai razlozi da oprostite najzad su podigli neopratanje i odneli ga daleko od vas. Koji su ti baloni koji omoguavaju opratanje? Ponekad bes jednostavno zavri svoj ciklus i proe i potrebno je samo da registrujemo tu injenicu. Ponekad jednostavno zaboravimo to to se desilo. Ponekad vremenom uspemo da bolje razumemo zato su se neki ljudi ponaali tako kako su se ponaali. Ponekad dovoljno napredujemo da nas vie nije briga za ono to se nekad desilo. Ponekad postanemo svesni koliko nas sopstveno neopratanje boli. Nekada se desi dovoljno lepih stvari pa ponovo steknemo poverenje u osobu koja nas je bila povredila.

48

Kada vas neki dogaaj u ivotu potrese dotle da ipak moete da naete snage za oprotaj, to znai da vam je dao dovoljno balona da se kamen sa grudi podigne. Dozvolite da vam ispriam o Dagu, koji je imao veliki problem sa opratanjem. Njegova pria e nam pokazati kako da iskoristimo to to se desilo da bismo sebe doveli do stanja u kojem je oprotaj mogu. Izgubljeni deak Dag, zgodan etrdesetogodinji mukarac sa izgledom Stiva Martina, vodio je reklamnu agenciju. Njegove rei kao da su upravo provalile nekakvu branu i sada nije mogao da se zaustavi. esto ovo sreem kod ljudi koji se dobro izraavaju ali imaju neki ogroman, teak problem koji su krili od svih. Moja pria je prilino teka, rekao je Dag. Imam osamnaestogodinjeg sina, Dagija. Pre etiri godine poeo je da se petlja sa nekim loim momcima i drogom. Bio je tako sjajno dete i onda, u roku od dve nedelje, postao je pravi narkoman. Uinili smo sve to je mogue: bolnice, rehabilitacija. Onda je uhapen zbog dilovanja i morali smo i sa time da se suoimo. Hvala bogu to je bio maloletan. Nije prihvatao nikakvu pomo. Ova nona mora nastavila se i narednih godina. Onda je pre est meseci nestao. Iznajmili smo detektive. Policija je uinila sve to je do njih. Mislim da je jednostavno nestao u nekoj oronuloj kui Njujorka ili Los Anelesa ili ko zna gde. Samo se nadam da nije mrtav. Ali ponekad mislim da bi bilo ak i bolje kada bi bio. Tada bih bar znao na emu sam. Ono to najvie mrzim u celoj ovoj stvari je neizvesnost. Sve to znam je da je Dagi verovatno tamo negde na ulici, a ako jeste, da mu treba moja pomo. A ja ne mogu nita da uinim. Nikada nisam uspeo nita da uinim da mu pomognem otkad je poeo taj problem sa drogom. Zato moram da naem neki smisao u ovome. Ne moe biti da je sve to uzalud da sam podizao divno dete a onda je to dete postalo neprijatelj sebi i teret svima ostalima. Rei u vam jo jednu stvar: Ne mogu da radim. Ljudi nee moi jo dugo da me pokrivaju u agenciji. Potreban mi je nekakav pozitivan stav koji ima smisla da bih mogao da nastavim dalje. Suvie dobro znam da ove prie nemaju uvek srean kraj. I ta onda? Postavila sam Dagu dijagnostika pitanja iz ovog poglavlja. Au, rekao je, ova pitanja su me ba uzdrmala. Imam veliko da za svako od njih. Pretpostavljam da se njihovo objanjenje i te kako odnosi na mene. A to je udno jer opratanje nisam smatrao neim na emu bih trebalo da poradim. Znam da treba da oprostim sebi zbog ovog to se desilo mom sinu, ali... pa, jednostavno ne moe biti da je razlog zbog kojeg je moj sin uao u nevolje taj da bih ja mogao sebi da oprostim zato to sam i sam doprineo tome. To bi jednostavno bilo suvie uvrnuto. Da, rekla sam, apsolutno ste u pravu. Razlog zbog kojeg je neko pao sa merdevina i polomio nogu moe biti taj da bi mogao da oprosti sebi zato to je pao sa merdevina. Ako je dobijanje oprotaja bio razlog zato je momak pao sa merdevina i slomio nogu, onda se radi o opratanju zbog neega to se desilo mnogo ranije i verovatno je bilo mnogo krupnije, kao to je recimo to to je njegov stariji brat bio suvie zauzet kada su bili deca i tretirao ga kao napast. Onda momak padne sa merdevina i shvati, Hej, ljudi su zauzeti, dekoncentrisani, i ne postoji nain da izbegnu pravljenje greaka. Pa moda bih onda najzad mogao da oprostim svom bratu. Pa sigurna sam, nastavila sam, da se vaa potreba za opratanjem rodila mnogo pre ovoga to se desilo vaem sinu. Koga ste krivili pre nego to se ovo desilo? Pratite oseaj optuivanja i nai ete osobu kojoj morate da oprostite. Prvi koji mi pada na pamet je moj otac, rekao je Dag. Bilo je to jedno zlo kopile, hladno i sklono osuivanju. Nita to bih uinio, njemu nije bilo dovoljno dobro. Recimo, u 49

desetom razredu kada sam dobio aku knjiicu sa samim etvorkama i peticama. Doneo sam je kui i sve to je moj otac rekao bilo je, 'U redu, idui put se potrudi da donese sve petice.' Dagov glas je postajao promukao. Jo uvek je ovo u njemu budilo jake emocije. I vi mu to nikada niste oprostili, rekla sam. U pravu ste. Nikada mu nisam oprostio. Zovem ga telefonom svake nedelje. Kada priamo, ponekad se ponaam kao da me nije briga za njega, vie da bih ga kaznio nego da bih sebe oslobodio, u stilu, Ha! Vidi, nije me briga za tebe. I naravno da mu nikada nisam oprostio. A kako se to odrazilo na vas? Ne znam. Nije me ubilo. Sluajte... ta bi trebalo uopte da kaem? Opratam ti? To bi bile samo rei. Za trenutak smo utali. Onda sam ja rekla, Mislite da je to ono to vas ini jakim, da ne oprostite svom ocu, kao da vas to titi od njegovog negativnog uticaja. Mislim da sebe time puno povreujete. Bes i seanje na bol koji nosite svuda sa sobom su poput neisceljene rane. Pa ta zapravo znai oprostiti nekome?, upitao je Dag. Lice Opratanja ta znai oprostiti nekome? Dobro pitanje. Ako vas neko poseti u vaoj kui i razbije vazu koju zaista volite, u jednom trenutku sagledate celu stvar realno i kaete, Pa ta, deava se da ljudi razbiju neku stvar, to je samo vaza, a ta osoba je moj prijatelj. Time vi ne potcenjujete gubitak. Ali nijedna vaza nije vredna prijateljstva, i nita to moemo izgubiti nije vee od samog ivota. Niste svesni vrednosti opratanja dok ne uvidite da vam ono vraa ivot u ravnoteu. Kada oprostite, kaete kosmosu, a pre svega sebi, da je sada sve u redu. Kada ne moete da oprostite to je kao da objavljujete da vi niste u redu, a rei da niste u redu nekako vas potkopava i ini da jo vie niste u redu. Vi dakle tvrdite da treba da sagledam stvari iz prave perspektive koja e mi omoguiti da naem u sebi snage za oprotaj?, upitao je Dag. Naravno. Pogledajte svoje odgovore na pitanja. Ljudi koji su odgovorili na ova pitanja kao vi na kraju su mi rekli da je razlog zato su proli to kroz ta su proli bio da bi postali sposobni da oproste. A koja je prava perspektiva? Iz samog dogaaja. Ako moete da zamislite kako opratate sebi ili drugome za lou stvar koja vam se desila, onda e to biti razlog zato treba da oprostite i onoj osobi u svojoj prolosti. Ovo zvui kao nemogue, ali je istinito. Seate li se prie o momku koji je pao sa merdevina? ta je bilo znaenje tog pada za njega? Da bi mogao da oprosti svom bratu. Kako? Pa, kako je oprostio sebi to to je pao? Rekao je, Nekad si zauzet i dekoncentrisan, i onda pravi greke. E pa, iz apsolutno istog razloga treba da oprosti svom bratu. To je skoro kao da su dogaaji u naem ivotu posebne lekcije iz opratanja. Ima smisla u tome to se desilo vaem sinu, a smisao je u tome da vam je data prilika da nauite da oprostite svom ocu. Kako? Ako naete nain da oprostite sebi zbog toga to vam se desilo sa sinom, onda ete znati kako da oprostite svom ocu. Pretpostavljam da bih verovatno rekao da sam radio najbolje to sam umeo i da nije moja odgovornost to je Dagi takav kakav je. Kladim se da biste upravo to rekli. I to je poklon koji vam je dalo to iskustvo. Ovo je upravo ono to vam je potrebno da kaete za oca da biste mogli da mu oprostite. Kaete mi da u morati da kaem da je on radio najbolje to je umeo i da na kraju ne zasluuje ni pohvalu ni pokudu zbog toga kakav sam ja ispao?! 50

Tako je. Upravo tako. Stvari nam se deavaju da bi nas nauile odreene lekcije o opratanju. Rei u vam sledee: Dok ne uspete da oprostite a sada za to imate priliku ivot e vam biti jako teak. ivot mi je ve jako teak, uzvratio je Dag kao iz topa. To to vam se desilo sa vaim sinom treba da vam otvori put ka lakem ivotu, rekla sam to sam saoseajnije mogla. To se desilo da bi vas probudilo za mogunost da postoji jo neto osim okrivljivanja. Ako sada ponete vie da prihvatate sebe i ostale, kao i stvari koje vam se deavaju u ivotu, moete imati dobar ivot. A on e vas odvesti do srene budunosti. A ona e isceliti vau bolnu prolost. Kada ste se poslednji put radovali budunosti? Mislim, pre nego to se desilo sve to sa sinom? Dag je zbunjeno gledao. Nikada se nisam radovao budunosti. Zbog nje sam brinuo. Na taj nain sam se oseao bezbedno. Brigom nekako ovek obezbeuje sigurnu budunost. Zastao je. Tako je inio moj otac. Ono to sam ja video spolja mora da je njemu iznutra izgledalo sasvim drugaije. Moda zato on nije smatrao sebe zlim kopiletom. Moda je jednostavno smatrao da e mi svojom brigom obezbediti dobru budunost. Moda je najbolji poklon koji moete dati sinu taj da dignete ruke od bilo kakvog okrivljivanja, tako da moe da se vrati u atmosferu osloboenju osude. U stvari, to i jeste oprotaj okruenje osloboeno okrivljivanja. ta da kaem, 'Moj otac je tip kao i svaki drugi jo od Adama?' To ispada tako...nitavno. Ali morate to uiniti. A evo i zato. Papir, kamen i makaze Vidite, Dag, nastavila sam, Sigurna sam da ste nekada znali da se opustite. Dobro, sada brzo, recite prvi odgovor koji vam padne na pamet: Ako sve ovo vreme i energija koje ste potroili okrivljujui ipak ima svoju svrhu, koja bi to svrha bila? ta bi u tome moglo da bude dobro? im sam ga zamolila da to uini, Dag je bez oklevanja odgovorio. Moram da pronaem ljubav. Razveo sam se pre est godina. Moja ena je rekla da sam gadan drkadija. Izlazio sam sa mnogo ena od tada i nikada mi nije uspelo da ih zadrim. Mislim da nikada i nee jer sam jako kritian i one me ne vole jer misle da ja ne volim njih. Okrivljivanje ubija ljubav, rekla sam. To je kao kada se igra papira, kamena i makaza. Papir pobeuje kamen. Neki ljudi to ne shvataju, jer je kamen vri od papira. Ali papir moe da se obavije oko kamena i uini da ovaj nestane. To je ono to osuivanje uini sa ljubavlju, to je ono to se deava u vaem srcu. Znai, treba da prestanem da osuujem svog oca. Zakljuujem na osnovu onog to ste mi ispriali da je on zaista i bio otac kao milion drugih oeva. Ali moda je injenica da ste imali tako grubog oca ono to je vama dalo vrstinu koja vam je potrebna za voenje agencije, to mora da je jako naporno. Uasno naporno. Ali volim svoj posao. On je jedino mesto u vaem ivotu gde nema okrivljivanja. Uh! Tako je. Moda ga zato toliko i volim. Dakle, moram da oprostim. Upravo tako, rekla sam. Dakle, kada naete nain da oprostite sebi, ukazae vam se i nain kako da oprostite svom ocu. Moete li to, Dag? Ne znam. Tako sam umoran od tolikog okrivljivanja, kivnosti i svih tih stvari. Ali kako da oprostim sebi? Umoriete se od neopratanja. Shvatiete koliki je to teret bio. To je kao da doputate sebi da najzad mirno zaspite. Ne treba nita uiniti. To se jednostavno desi jer ima toliko 51

razloga za to, kao to dozvolite sebi da zaspite kada ima puno valjanih razloga za to. Moda deluje nemogue, ali to se jednostavno desi. Za Daga je dogaaj u sadanjosti (problemi njegovog sina) bio taj ije je znaenje omoguilo da nae snage za oprotaj za neto to se desilo u prolosti (nain na koji se otac prema njemu ophodio). Hajde sada da upoznamo Elen. Kod nje je bio suprotan sluaj. Radilo se o dogaaju iz prolosti koji joj je omoguio da uspe da oprosti za neto to joj se deavalo u sadanjosti. Klupko kose i vrea kostiju Tridesetsedmogodinja Elen je dola kod mene zbog problema neopratanja koji se odraavao na njen posao. Elen je bila psihijatrijska sestra. Previe ljudi koji su doli u njenu bolnicu podseali su je na njene vlastite probleme i zato je reagovala nestrpljivo umesto sa razumevanjem. Evo ta mi je rekla: U tinejderskim godinama i tokom dvadesetih imala sam taj monstruozni sluaj anoreksije. Napravila sam da Karen Karpenter izgleda kao Dom Deluiz. Godinama sam izgledala kao klupko kose i vrea kostiju. Nekoliko puta sam imala ozbiljne aritmije. Cela ova stvar je praktino ubila moje roditelje. Bilo je stvarno grozno. I ne shvatam zapravo kako sam se izvukla. Nisam iznenada 'shvatila' neto to nisam shvatala ranije. Jednostavno su mi jedan dan rekli da moram da pojedem krompir, kao to su to inili i milion puta ranije, ali tog dana sam jednostavno pojela taj prokleti krompir. I nikada se vie nisam vratila na staro. Za mene je to uasno jer... da li sam ja stvarno izleena, ili, mislim, ta se desilo? Na nekom nivou sam se pokrenula. Bila sam zdrava deset godina i vei deo vremena nisam razmiljala o tome ko je bila ta blesava devojka od ranije koja je radila tako naporno na sopstvenom unitavanju. Ali na nekom drugom nivou taj deo mene je jo uvek bio tu. Nastavljate dalje, ne razmiljate o tome i onda, kada najmanje oekujete, neto se desi i bum!, cela stvar se vrati kao da je bilo jue. Moete li mi navesti primer?, upitala sam. To se zapravo stalno deava. Pacijenti nastavljaju da dolaze i u veini sluajeva mislim da sam dobra prema njima. Ali onda je doao, na primer, taj mladi mukarac iao je u medicinsku kolu, popustile su mu konice i pokuao je da se ubije. Oseala sam uasno neprijateljstvo prema tom oveku. Kada sam mu postavljala pitanja bilo je to kao da ga peem na tihoj vatri. Ono to me uvek razbesni je ta autodestruktivna crta kod ljudi. Tako sam stroga prema ljudima: nemilosrdna, zaista. Ne mogu da im oprostim njihove slabosti. I ta stvar upravlja mojim ivotom. ivela sam sa jednim momkom, arlijem, oko godinu ipo dana. Stvarno sam ga volela i trebalo je da se venamo, ali kada god bi on u neemu makar malo pogreio, bila sam neverovatno stroga prema njemu. Nije vie na kraju mogao da podnese. I ne krivim ga. Ako ne moete da oprostite sebi, biete strogi prema svakome do koga vam je stalo i nastaviete da gubite drage ljude. Zato bi se iko oseao sigurnim pored vas ako ne osea da ste u dubini due spremni da oprostite? Jedini momci koji bi to izdrali su oni koji su iznutra toliko hladni da i ne primeuju da ste puni elje za okrivljivanjem. Onda sam zatraila od Elen da odgovori na dijagnostika pitanja u ovom poglavlju. Odgovorila je sa da na skoro svako od njih. Vai odgovori na dijagnostika pitanja pokazuju da to to ste proli ima nekog znaenja za vas, rekla sam, a znaenje lei u sposobnosti vaeg bia da oprosti. Potrebno vam je bilo da dobijete ovu mogunost i dobili ste je. U jednom trenutku ete rei 'Razlog zato sam prola kroz tako uasan poremeaj u ishrani je bio da mi zaista pokae koliko je vano nekome oprostiti.' Jer ovako stoje stvari: Ne mislim da je to to vam se desilo napravilo toliku tetu. Mislim da ste roeni sa ve razvijenom osobinom strogosti. 52

Mislite li da biste mogli sebe da izgladnjujete do te mere da niste ve imali u sebi tu grubu crtu? Ja mislim da ne biste. Ono to vam se desilo je bilo vaa ansa da nauite da lake pratate. Nakon trenutka utanja Elen je rekla, Kome ili emu treba u stvari da oprostim? Ako utvrdite koga okrivljujete, onda ete znati i kome treba da oprostite. Krivim sebe. Ali koji deo sebe? Jo jedna pauza. Bolesnom delu sebe. Bili ste anoreksini delimino zato to niste mogli da podnesete svoje nesavrenosti. Sada ne moete da podnesete nesavrenost koja vas je dovela do anoreksije. Kada znate ta je predmet vaeg okrivljivanja, znate ta treba da oprostite. Zamislite nezamislivo: kako opratate sebi svoju nesavrenost. I znate ta?, rekla sam, rizikujui. Kladim se da ste nekada naleteli na nekoga ko bi mogao da vam poslui za primer kako treba oprostiti ljudima njihovu nesavrenost. Elen se odmah setila jedne osobe. U jednoj od bolnica u kojima sam radila bila je jedna sestra ije prihvatanje i neprihvatanje mene nije zavisilo od toga koliko u tog dana pojesti. Uvek je bila ljubazna. Uprkos mojoj bolesti, gledala je u meni linost. Bilo je to skoro kao da je nije bilo briga za moju bolest, nego samo za mene kao osobu. A u njenim oima ta osoba nije imala nikakve veze sa boleu. Strano sam je volela zbog toga. Skoro kao da ste se razboleli, rekla sam, da biste mogli da pronaete tu osobu koja bi mogla da vas naui lekciji samoopratanja. Konano, ako ste imali tako teak oblik anoreksije, to je bio jedini nain, s obzirom da ste bili toliko nespremni da oprostite sebi i najmanje odstupanje od vaeg plana za idealan ivot. A onda vam je ta ena pokazala da moete da oprostite nekome ko nije savren, ak i ako ste ta osoba vi sami. Znam ta je ta ena uinila. Samo ne znam kako ja to da uinim. Zaplakala je. Putevi opratanja Nije lako oprostiti. Ali rei u vam ono to sam rekla Elen: Mislim da e vam od sada biti lake da opratate sve osim onaj deo prolosti koji nastavlja da ivi u sadanjosti. Strah je taj koji vas spreava da oprostite sebi, to je sluaj kod veine ljudi. Mislim da oseate da je ta ena koja je skoro uspela u pokuaju da sebe izgladni do smrti jo uvek u vama, netaknuta. Ne znate kako da se oseate sigurnom dok je ona u vama. Doputate da ta osoba kakva ste nekada bili odreuje kakvi ete biti sada. Ali moda postoji nain da prihvatite to to vam se desilo a da ne dopustite da vas to u tolikoj meri odreuje kao osobu. Znate, to e se ionako desiti. Jo uvek ste mladi. Za deset, dvadeset godina od sada gledaete na ivot koji ste izgradili i videete koliko je va ivot potekao od vas, ne od vas anoreksine, nego prave vas. To je ono to e odrediti zaista ko ste. Pa onda zato ekati, zato to ne uiniti ranije? I u trenutku kada anoreksian deo vas prestane da bude tako vaan u prii vaeg ivota, verujte mi, bie vam mnogo lake da oprostite. Ima mnogo puteva kojima moete ii da biste doli do oprotaja. To je bio jedan: Shvatiti da je vaa sadanjost drugaija od vae prolosti. Evo jo jednog: Usredsredite se na to koliko vas boli sopstveno neopratanje i na to ta vam je potrebno da biste se oseali sigurnom. To vas je povreivalo, Elen, zato to vas je uinilo tekom osobom za sve one do kojih vam je stalo i to ih je jednostavno teralo od vas. Ono to vam je potrebno da biste se oseali sigurno je da shvatite da vas vaa strogost ne spasava anoreksije. Ta strogost je upravo bila njen deo. Spasili ste se anoreksije zato to ste vi vi, takvi kakvi ste poslednjih deset godina. Da li mislite da bi va anoreksini deo ikada doao kod mene i pokuao da nae nain da oprosti sebi? Dakle, to to sam ovde znai da nisam onakva kakva sam bila ranije? 53

Samo pogledajte sebe. Ima hiljadu razloga zato niste vie kao ta mrava bolesna devojica. ta da vam kaem? Hajde da potraimo jo razloga da oprostite sebi. Setila sam se jo jednog, rekla je Elen. Zato to sam dovoljno propatila. Bila sam sama sebi kazna. Samo moram o tome dobro da razmislim i mislim da u biti konano u stanju da oprostim sebi. Da! Mislim da kada bismo svi shvatili koliko su ljudi koje okrivljujemo i sami propatili, oprotaj bi poeo da se iri kuglom zemaljskom. Radi se o tome da morate opratati sebi jo tokom tog prolaska kroz proces traenja oprotaja. Nije to kao kada iznenada vidite svetlost. To je vie kao da se telujete na tu frekvenciju na kojoj zaista oseate da moete da oprostite sebi ili nekom drugom. Onda izgubite frekvenciju. Onda ponovo dobijete signal, pa ga ponovo izgubite, a onda se ponovo vratite na prave frekvencije. Signal svaki put biva sve jai i sve ga lake nalazite. Potrebno je vreme, ali postepeno sposobnost da oprostite postaje deo vas. Samo budite strpljivi prema sebi dok idete ovako u cik-cak. ... i gledajte ga kako odlazi Pretpostavimo da vai odgovori na dijagnostika pitanja pokazuju da je razlog zato ste proli kroz neki dogaaj da nauite da opratate. Ovo znai da osoba koja zna da oprata predstavlja va nedovren deo u procesu razvoja i da vam je Kosmiko zabavite dalo priliku da nauite tu lekciju do kraja. Vi sada moete da oprostite. Evo kako da to postignete. Prvo, setite se tog dogaaja, ak i ako vam deluje da nema nikakve veze sa opratanjem. Moda ste samo pali sa bicikla. Ali dobro razmotrite dogaaj da biste videli kako je u njemu mogue nai oprotaj. Dogaaj za koji je Dag pokuavao da nae smisao bio je sinovljevo odavanje drogi i njegov nestanak. Oprotaj bi bio mogu kada bi Dag uvideo da je kao otac postupao najbolje to je umeo i da se ponekad neke stvari dogode bez obzira na to kakav ste roditelj, bilo da se radi o neem dobrom ili loem. Onda primenite ovo razumevanje na dogaaj u vaem ivotu u kojem niste nali snage za oprotaj. Za Daga, to je bila nesposobnost da oprosti svom ocu. Ali sada je mogao da uvidi da je i njegov otac postupao najbolje to je umeo i da to kakav je Dag na kraju postao velikim delom nema veze sa tim kakav je bio njegov otac. Ovo razumevanje koje ste postigli nije nita drugo do razlog za oprotaj. To je ono to vam je pruio va ivot. Moda je taj razlog dovoljan. Zamislite da je razlog za opratanje balon ispunjen helijumom. Zamislite da ga vezujete za kamen sopstvenog neopratanja. Moda je taj razlog dovoljan da podigne kamen i da ga odnese daleko od vas. Ali moda vam je potrebno vie razloga. Moda nijedan sam za sebe nije dovoljan, ali svi zajedno su dovoljni za podizanje kamena. Ovde su neki najmoniji razlozi koji omoguavaju oprotaj. Razmislite koji je taj koji vama ima najvie smisla. Zamislite da vezujete sve one koji za vas imaju smisla za kamen krivice. Neki ljudi su sposobni da oproste kada shvate da druga osoba jednostavno nije mogla drugaije, zato to je bila bolesna, ili na neki nain oteena ili ograniena. Neki ljudi uspeju da oproste kada shvate da je druga osoba propatila vie nego oni sami. Ima i drugih. Opratamo kada shvatimo da je druga osoba dovoljno patila, ak i kada on ili ona nisu patili vie od nas. Oprostimo kada se konano osetimo sigurnim. Oprostimo kada shvatimo da ne elimo da budemo jedna od osoba koje ne oprataju. Opratamo kada se druga osoba iskupi za to to nam je uinila. Ali moda je najvaniji razlog taj to smo, kada ne oprostimo, mi ti koji najvie patimo.

54

ZAKOPANO BLAGO RAZLOG 5: DA BISTE OTKRILI SVOJE ISTINSKE SKRIVENE TALENTE esto nismo svesni onog to je najbolje u nama zadivljujue sposobnosti za koje nikada nismo znali da ih posedujemo. Kako smo ih prevideli? Mnoge stvari nas uine slepim za bogatstvo koje je u nama: ono to moramo da radimo da bismo imali od ega da ivimo, ograniene mogunosti tokom odrastanja. Ali iako ne znamo kojim bogatstvom raspolaemo, znamo da nam deo tog bogatstva nedostaje u svakodnevnom ivotu. Znamo da se oseamo nepotpunima, neispunjenima. Tako se Monika oseala kada se njen svet raspao. Bila je sreno udata majka dvoje kolske dece koja sedi kod kue. esto je volontirala u koli i ponekad pomagala svom muu u sreivanju papira za njegovu prodavnicu auto-delova. Pretpostavljala je da joj je ivot savren. Zato nije mogla da shvati zato se ponekad osea tako uznemireno i nesreno. Onda je jednog dana, dok je trkarala po radnjama da bi nabavila kune potreptine, bukvalno naletela na biveg momka iz srednje kole: onog koji je odveo na maturski bal; onog kojem je dala svoju nevinost. Nedavno se razveo, izgledao je sjajno i bio je srean to je vidi. Izali su na pie i rastali se, ali nekoliko dana kasnije on je pozvao i ponovo su se nali. Iz nekog razloga shvatila je da izbegava da kae muu bilo ta u vezi ovog susreta. Znala je da je u neto uvuena, a deo nje je to i eleo. Monika se videla sa bivim momkom pet puta pre nego to se njen svet raspao. Samo bi priali i poljubili se na rastanku. Monika ovo nije priala muu jer je znala kako je znao da bude ljubomoran. To je bila njena greka: s obzirom na njegovu ljubomoru, trebalo je svom muu da pomene ove susrete, poto su u sutini bili neduni, ili da to jednostavno ne ini. Kada je ovo otkrio, odbio je da poveruje u istinu, da se meu njima zapravo nita nije desilo. Odbacio ju je i razveo se. Njoj je izgledalo tako nepravedno da joj ivot bude uniten zbog tako male greke. Tako se oseamo kada nam se desi neto loe. Od svih ljudi koje znamo, mi smo ba ti koji su se okliznuli na koru od banane, i sedimo na zadnjici, sa bolom zbog ove avanture, dok svi gledaju dole u nas i smeju nam se. A situacija postaje jo gora kada je ta loa stvar koja nam se desila, kao to se desilo Moniki i mnogima od nas, posledica naih sopstvenih greaka. Ipak, svaki ovakav pad daje nam neki poklon ili ansu. I to ba onaj koji nam je trenutno najpotrebniji. Taj poklon ili ansa je razlog zato smo pali. Nita ovo ne pokazuje jasnije nego kada proemo kroz teak period za koji se ispostavi da je imao svoje znaenje, jer smo otkrili zakopano blago, neki talenat za koji nikada nismo bili svesni da ga imamo. To je kao da se okliznete na koru od banane, pa dok padate, osetite kako vas neto bocne u zadnjicu i onda otkrijete da ste se prizemljili na dijamant. I ko je sada gubitnik? Vi ste pobednik. Proli ste kroz neto runo ali ste izali iz toga sa neim vrednim. Koji bi to talenat mogao da bude? Moda se radi o neemu jednostavnom kao to je otkrie da umete da baratate novcem. Moda ste otkrili da ste dobar organizator. Moda se radi o tome da imate u sebi vie saoseanja nego to ste mislili. Moda ste shvatili da ste sjajni u sklapanju i odravanju prijateljstava. Moda se radi o tome da imate pravi umetniki talenat. Moe se raditi o bilo kojem talentu. To je ono to se desilo Moniki. Zadrala je starateljstvo nad svojom decom, ali ak i pored alimentacije koju je njihov otac redovno plaao, ona je morala da zarauje za ivot. Kao i milioni drugih bivih domaica, dugo nije radila i nje imala ba puno kvalifikacija. Ali s obzirom da je pomagala svom muu u njegovom poslu, znala je kako se vode knjige. Zato je Monika pozvala svaku radnju auto delova u gradu, nudei im da doe i sredi njihove papire, pomogne im u plaanju osiguranja i prikupi novac od dunika. Mnoge od 55

ovih radnji su bile male i znaio im je svaki dinar. Neki su bili spremni da daju Moniki ansu. Tokom nekoliko narednih godina Monika je izgradila malu firmu koja je nudila usluge knjigovodstva veoma malim preduzeima koja su jedva mogla sebi da dopuste ovaj rashod, ali Monikin kec u rukavu je bio to je bila usredsreena na firme za koje je pretpostavljala da imaju puno naplativih dugova. U sutini je plaala sebi, a uskoro i njenim honorarnim saradnicima, od novca koji bi izvlaila od dunika. Bilo je to skoro kao da je bila sa poslovnog aspekta osloboena trokova. To je bila stopostotno dobitnika kombinacija. A evo sad najboljeg dela. To je deo koji govori o razlogu zbog kojeg je bila dovedena dotle da joj se uini da joj se ivot raspada. To se desilo da bi dobila ono to joj je bilo potrebno da se vie nikada ne oseti nekompletnom i neispunjenom. Imala je talenta za posao. Reavanje problema, sticanje klijenata - sve to je inilo da se oseti ponovo vrednom. Iako su prie veoma razliite, zasnovane na istraivanju, pomo da otkrijemo zakopano blago u samima sebi je jedan od najeih razloga zato nam se neto u ivotu deava. Svet je pun mukaraca i ena od krvi i mesa koji su proli kroz probleme kao to su vai, i sa vremenom i strpljenjem su shvatili da su zaista aterirali na dijamant kada su pali na zadnjicu. Da li ste vi jedan od njih? Molim vas da odgovorite na sledea dijagnostika pitanja: - Da li oseate ve due vremena da ste vei od svog ivota ili bolji od okolnosti u kojima se trenutno nalazite? - Da li ste oduvek nasluivali ili prieljkivali da budete posebni? - Kada ste odrastali, da li ste esto oseali da ljudi potcenjuju vau inteligenciju ili sposobnosti? - Da li ste nekada uhvatili sebe kako kaete ne nekoj mogunosti jer se plaite da neete biti sposobni da se snaete? - Da li smatrate da ste kao mlai imali talente ili sposobnosti sa kojima vie niste u kontaktu? Ako ste odgovorili sa da na tri ili vie pitanja, znaenje toga to vam se desilo je da bi vam pomoglo da otkrijete svoj skriveni talenat. Otisak stopala u pesku Neke od najdirljivijih pria koje su ljudima kroz istoriju privlaile panju na dui period bile su prie o ljudima koji su otkrili do tada nepoznate talente u sebi nakon nekog gubitka ili velikog iskuenja. Uzmite za primer Robinzona Krusoa. Priamo o gubitku. Robinzon Kruso je izgubio sve, i jo je i baen na ostrvo na kome naizgled nije bilo niega. Svaka verzija ove prie ima isti tok. Prvo ok, bespomonost, frustracija, oaj. Ali onda se polako, korak po korak, javlja oseaj da niste bespomoni, da imate mnogo vie sredstava na raspolaganju nego to ste mislili, da moete da stvorite mnogo lepi svet za sebe nego to ste ikada zamiljali. Izgubili ste sve i otkrili da ste vi neto mnogo vie od onog to ste mislili. Pria o padanju na zadnjicu i pronalaenju dijamanta! Robinzon Kruso nije na svom ostrvu pronaao zlato, ali je pronaao zlato u samom sebi, sasvim novu predstavu o tome za ta je sve sposoban. Svaka pria, istinita ili izmiljena, o nekome ko prolazi kroz veliko iskuenje, ima ovaj element otkrivanja blaga u samome sebi kojeg ima mnogo vie nego to ste zamiljali. 56

Jedna od najinspirativnijih ovakvih pria je ona o Helen Keler. Bila je i gluva i slepa u vreme kada ljudi nisu imali puno razumevanja za osobe sa ovakvim nedostacima. Da, i ona sama je bila u izvesnom smislu brodolomnik koji je iveo na ostrvu tame i tiine. Ali suoavanje sa ovim izazovom a imala je odlinu pomo, nekoga poput Robinzonovog Petka pomoglo joj je da otkrije talente koji moda nikada ne bi izali na svetlost dana da nije morala da se bori. Interesantno je koliko smo gladni pria kao to je ova. Naa glad potie od injenice da ne elimo da se oseamo kao gubitnici. Kada ljudi trae razlog zato im se neto loe desilo, neki zakljuuju da je to zato to su gubitnici. Ljudi koji se ozbiljno razbole, ljudi koji izgube u nesrei svoje voljene, bilo ko kojeg dodirne nesrea, osumnjien je da moda razmilja o sebi kao o gubitniku. ula sam ljude kako govore, To je kao da je Bog na moja lea stavio nevidljivu metu u koju puca nesrea. Korienje etikete Gubitnik ima izvesnog psiholokog smisla. Kada vidimo da se nekome deava neto loe, teko je pomisliti da ivimo u univerzumu u kojem sa takve rune stvari deavaju bez ikakvog razloga. To je nepodnoljiva misao. Pa onda krivimo rtvu, a ako smo mi rtva, onda krivimo sami sebe. Kancer? Pogreno sam iveo. Ne moete da naete partnera? Mora da inim neto zbog ega zasluujem da budem sam. Izgubite posao? Lenj sam i glup. I zato traiti pojedinane razloge kada moete jednostavno rei gubitnik? Pa, moram vam rei kada kaem da se sve deava sa razlogom, gubitnik nije ono to sam imala na umu. Razmiljanje da smo zasluili svoju sudbinu ne dovodi nas ni do kakvog vanog zakljuka, ne daje nam nadu, duevni mir, niti snagu da nastavimo dalje. Problem je u tome to kada nam re gubitnik jednom ue u glavu, ne moemo vie da je se otresemo tako to emo joj jednostavno rei da ode. Budimo iskreni. ivot nije fer. Neki ljudi ive ivot iz bajke. Drugi deluju kao da im je zapala prevelika porcija nesree. Ako ne moete da krivite nekog drugog, teko je ne vratiti se na okrivljivanje samog sebe i nazivanje sebe gubitnikom. Ali to je nepravedna i lana kvalifikacija. I svi to znamo. Etiketa gubitnika je duboko destruktivna. Zahvaljujui njoj ljudi prestaju da se bore i dozvoljavaju svom svetu da se smanji. Ovo je upravo suprotan smer od onog u kojem bi trebalo da se kreu. Osoba moe da preokrene ovaj proces sagledavanjem injenice da je svaki gubitak ujedno i nova mogunost. Ovo je injenica. A ta injenica vrlo esto lei u otkrivanju skrivenih talenata. Dobrodoli u Dozin restoran Kako prepoznajete talenat koji vam je Kosmiko zabavite dalo ansu da otkrijete? Dau vam jedan savet: To to inite dok ste nasukani na svom naputenom ostrvu je upravo ono to otkriva va skriveni talenat, moda ba onako kako se to desilo Moniki. Potekoe nas uvek dovode na novo mesto u naim ivotima. Na starom mestu talenti koji smo koristili suvie su nam dobro poznati, ali oni nisu dozvoljavali nekim drugima da se ispolje. Novo mesto na kojem smo uvek se ini da zahteva nove talente, to je i razlog zato se na poetku oseamo na njemu nekomotno. Samo vam je potrebno da poverujete da ako ste aktivni umesto pasivni na tom novom mestu, ako ste puni nade umesto oaja, da e va talenat izbiti na povrinu. A sada ve moete imati ovo uverenje, jer znate kako funkcionie Kosmiko zabavite. Sledea pria e ovo pojasniti. etrdesetdvogodinja Dozi je drala ugledan italijanski restoran. Zvao se, nimalo iznenaujue, Dozi. U njenoj maloj zajednici u predgrau miljama daleko od Bostona, Dozi, jedini italijanski restoran u kraju, bio je veoma poseeno mesto. Ovaj restoran je radio tako dobro da je Dozi dobila kredit od 57

banke, iznajmila jo jedan prostor i spremala se da uskoro otvori u oblinjem gradiu restoran Dozi II. Naalost, sve ovo uradila je pre nego to je saznala da e se u toj oblasti otvoriti dva lanca restorana Oliv Garden i Bertui. Ba kada je Dozi bila pred velikim dobitkom, konkurencija ju je izbacila iz igre. Izala je iz posla i izgubila najvei deo novca koji je uloila. Dozi je bila jedna od onih osoba na koju mi je ukazano kao na osobu koja je uspena u otkrivanju pozitivnog smisla u negativnim dogaajima. Evo ta mi je ona rekla: Znate, kada vozite po gradu ponekad primetite da je neko izaao iz posla prodavnica poklona, sladoleda, ili neto drugo. I verovatno pomislite znam da pomislite Uh, ba gadno. Ali ne mislim da dobro procenjujete ono to se zapravo deava u mnogim od ovih sluajeva. Dogodio se zemljotres. Nekome je ceo svet uzdrman. Uniten je dom. I budunost tih ljudi je na staklenim nogama. Znam da je bar ovako bilo meni kada sam izgubila svoje restorane. A onda je tu i veliki raskorak izmeu mesta na kojem ste bili, ispunjenog vaim nadama, i pepela koji ostaje kada se sve zavri. U poreenju sa onim to ste imali, oseate se kao da nemate nita, a i sami se oseate kao da ste nita. Ponekad bih pomislila, Ne, ekaj malo, ja sam stvarno bila dobar trgovac ali sam jednostavno stradala kao rtva sudbine. Ali ovo uopte ne zvui ubedljivo, jer mislite da ste osoba koja ide okolo sa oblaiem zle sudbine iznad glave. Ali sve vreme sam imala oseaj da postoji razlog zbog kojeg je moj ivot otiao doavola na takav nain; i to vraki dobar razlog. Imate te nagovetaje, tihe apate, van domaaja svesnog. Ali znate da su tu i da moete da ih pratite. Za mene su ovi nagovetaji znaenja onoga kroz ta sam prola imali nekakve veze sa mojim odlascima u crkvu. Bila sam tako izgubljena i oseala nekako da u u njoj nai odgovor. Ionako se u crkvi uvek oseam dobro. Uvek se oseam dobro dok se molim. Ali sam uvek mislila da je religija uglavnom dar za mene. Nikada nisam razmiljala da ja nosim taj dar u sebi. Ispostavilo se da je ovo bila prekretnica u Dozinom ivotu. Kao i toliki drugi talentovani ljudi, ona je sve vreme potcenjivala svoje talente, kao neko ko ne zna nita o svojoj sposobnosti da divno peva jer peva samo pod tuem ili u kolima. Nije ni udo to toliki od nas smatraju da zasluuju bolji ivot, a upravo se tako oseala Dozi. Nismo jo uvek nali mesta za sve nae talente. Da li ste se ikad pitali ta bi se desilo eni kada nikada ne bi donela na svet bebu koju nosi u stomaku? To bi je ubilo. Isto tako, na neki nain deo nas umire zbog svih posebnih darova koje nosimo u sebi a sa kojima nita ne inimo. I tako sam nastavila da idem esto u crkvu, priala je Dozi. Iskreno, mislim da to ine mnogi ljudi koji su proli kroz teak period u ivotu. Ali poela sam da oseam da tamo ima za mene i neto vie od duhovne hrane i utehe. Kada sam prevazila oseaj stida i straha da u zvuati kao da se hvalim, popriala sam o tome sa svojim svetenikom. Bila sam zadivljena kada mi je on rekao da je oduvek smatrao da sam posebno bliska Bogu. Onda je rekao, 'Ima mnogo zvanja u crkvi znam da vi imate talenta za neko od njih. Vie nego veina nas.' To me je jednostavno oborilo s nogu. A onda mi je sinulo. Niko me nikada ranije nije cenio zbog toga to imam talenta za bilo ta. Kada mi je otac Bojlan to rekao, nastavila sam da se pitam koji bi bio moj talenat pored toga to umem da budem srena dok sedim u crkvi? Jer, za to vam niko ne plaa. Ali otac Bojlan je umesto mene upalio lampicu. Ako sam imala neki poseban talenat, on nije mogao da bude sasvim nevidljiv. I tako, priseajui se vremena kada sam drala restoran, pomislila sam ovo e zvuati smeno kako sam zaista bila dobar uitelj kuvarima i konobarima. A i esto bih ulazila u salu za ruavanje i askala: Ono to sam zapravo radila bilo je da sam nae muterije poduavala italijanskoj kuhinji. Ljudima se to dopadalo. udno je sada 58

bilo to seanje na moj restoran i razmiljanje o poduavanju kao neemu u emu sam bila najbolja. U redu, rekla je Dozi. Sve se deava sa razlogom. Kako otkrie da ste roeni nastavnik moe da bude smisao gubitka restorana? Istina je da nisam ba uivala u svim tim peripetijama vezanim za voenje restorana. Ula sam u taj posao jer sam elela da budem... iskreno, zato to sam elela da budem vana, da kada ljudi dolaze, ja budem kraljica. Bilo je jako zabavno biti uvena Dozi. Ali ta initi sa talentom? Osetila sam da imam talenta za poduavanje, ali ja sam poznavala restorane. I tako nakon... htela sam da kaem, nakon to sam bila u depresiji, ali mislim da mi je ovo pomoglo da iz nje izaem, dobila sam viziju kakav treba da bude jedan restoran, mesto zabave za sve, i poela sam da se oglaavam kao konsultant za restorane, to je znailo da sam zaista bila nastavnik. To je prilino dobro ilo jer sam imala mnogo prijatelja u tom biznisu. Ali jo uvek sam imala oseaj da imam talenta i za vezu sa Bogom. Kakav god da je taj talenat bio, nisam elela da on ostane neiskorien. I tako sam odluila da priam sa raznim dobrotvornim ustanovama i misionarskim ograncima nekih religioznih redova. Moja duhovnost me je ubedila da me negde tamo eka moj pravi poziv i ako samo nastavim da traim, da u ga i nai. I pogodite ta se desilo! Ispostavilo se da je jedan verski red puno radio sa mladima koji su upali u nevolje i pomagao im poduavajui ih trgovini. Prijavila sam se kao svetovni lan ovog reda. I sada obuavam mlade za kuvare i za voenje restorana. Nema tu nekog velikog novca, ali je ovo prvi put u ivotu da sam istinski srena. Oseam da ivim ivot za koji sam roena. Dozi je intuitivno uinila ono to svi mi moemo ako nam se ukae put. Moda je bila jednostavno srena zato to joj se njena intuicija isplatila. Moda je to, meutim, bilo i vie od sree. Moda duboko verovanje da se sve deava sa razlogom i sremnost da se uporno trai razlog moe da odvede ljude do onde dokle je dovelo Dozi. Ali, moda ete upitati, talenat je dobra stvar zato bi nekom trebalo veliko izbacivanje iz koloseka da bi ga otkrio? Morate da pogledate nae prie. Svi mi, kao i Dozi, bili smo obeshrabrivani da razmiljamo o svojim talentima. Mnogi od nas plae se svojih talenata. ta ako imate dara, recimo, za muziku da li zaista elite da preuzmete rizik i postanete muziar? Za mnoge od nas sam ivot je taj koji skriva nae talente. Odozdo Neko ko bi odgovorio potvrdno na skoro sva dijagnostika pitanja u ovom poglavlju je moja majka. Sudbina joj je u detinjstvu zadala prilino nizak udarac. Mora da je tada dobila jasnu i glasnu poruku da nema nita posebno da ponudi ivotu i da ivot nema nita specijalno da ponudi njoj, nita osim rada, poslunosti i smrti. Moda nikada ne bi osetila da ima ta da ponudi da nije bilo Holokausta. Hitler je osvojio Poljsku kada je moja majka imala esnaest godina. Svi u njenoj porodici su ubijeni. Ali moja majka je upoznala mladog konjikog oficira i udala se za njega. Uskoro je on poginuo i ostavio je sa sinom, mojim polubratom Do kraja rata, est godina kasnije, moja majka je ve imala drugog mua, pastorku, drugo dete (mene), i poela je sasvim drugaije sebe da doivljava. Na sasvim drugom kraju sveta u Centralnoj Aziji, moja majka, koja za malo nikada nije napustila maleno selo u Poljskoj, koja je mogla nikada da ne otkrije da je sposobna za neto vie od brisanja deijih noseva i pranja sudova, otkrila je da je sjajna poslovna ena onda

59

kada je dola u situaciju da mora da smilja naine da izdrava svoju porodicu. I jako je volela svet biznisa. Ovo je bilo iskustvo upravo u stilu Robinzona Krusoa. Upropaena i na ivici unitenja, otkrila je divno bogatstvo u sebi samoj. elim da budem sigurna da niste pogreno razumeli ono to ovde priam. Istina je da kaem da je otkrivanje skrivenog talenta razlog zato je moja majka prola kroz sve to. To lino otkrie dalo je smisao uasnim gubicima u njenom ivotu. Ali ja ne priam o tome da jedna stvar opravdava drugu. Ne mislim da ni 6 milijardi linih otkria moe da nadoknadi makar i jednu smrt, a kamoli 6 miliona smrti tokom Holokausta. Ali ovde se ne radi o tome da jedna stvar nadoknauje drugu. Ovde govorimo o tome da se uasna stvar desila, ve se desila, i to je gotovo, i sada ste vi tu sa tim gubitkom. Da li e to biti potpuni gubitak, ili ete biti u stanju da vidite da je iz toga proizalo neto vredno i znaajno? Otkrivanje skrivenog talenta je znaajna stvar. On moe spasiti va ivot, kao to je spasio mojoj majci. On moe spasiti va emotivni ivot, dajui vam nadu i energiju da nastavite dalje, kao to je dao Dozi. Moda spasi ivot vaeg istinskog ja, onog dela koji vas ini posebnim. Ali kako prepoznajete svoj talenat ako je jedino to ste saznali na osnovu odgovora na dijagnostika pitanja da je otkrivanje talenta razlog zbog kojeg ste proli to kroz ta ste proli? Velike misli Imamo suvie ogranienu predstavu o tome koji su nai talenti najvaniji. Ako vam kaem da je neko jako talentovan, koja e vam misao prvo proi kroz glavu? Verovatno neto vezano za umetnost: pevanje, slikanje, pisanje, ples. Moda pomislite na nekog sportistu. Moda pomislite na matematiku ili runi rad. Ali ve smo videli na Dozinom primeru da se pojam talenta mora shvatiti mnogo ire. Ispostavilo se da ona ima talenta za religiju. Talenat moe biti bilo ta to je ljudima vano. Vano je, na primer, biti srean. Moje istraivanje (i istraivanja mnogih drugih) pokazalo je da neki ljudi zaista imaju talenta za sreu. A zato da ne? ta re talenat uostalom znai? Znai da na neki udesan nain jednostavno znate stvari a da ih niste uili. Ako ih i uite, uite mnogo bre od ostalih ljudi i mnogo vie napredujete. Zato osoba ne bi imala talenta za bilo koji aspekt ivota koji moete zamisliti? A onda, zato vam ne bi neki veliki dogaaj u vaem ivotu doao u susret da bi razvio va skriveni talenat kao to je, recimo, strpljenje? Setite se Daga, oveka iji je sin upao u nevolje sa drogom i nestao? ta mislite da se deava ljudima kada neko koga jako vole nestane i ne mogu da ga nau i jedino to mogu da uine je da ekaju i da se nadaju? Evo ta mi je Dag rekao: Nikada nisam mislio da sam strpljiv. Vodim sopstveni biznis koliko je ljudi poput mene strpljivo? Ali mislim da sam puno sebe povreivao svojim nestrpljenjem. To je nakodilo mom braku i odnosu sa sinom. Mislim da je nanosilo tetu i mom poslu. Potrebno vam je strpljenje da biste ostvarivali dugorone ciljeve. Ali ja nisam imao nikakav plan, bilo za firmu ili za to kako u sticati klijente, niti za bilo ta drugo. Ali mislim da sam kroz sve ovo zaista otkrio koliko mogu da budem strpljiv. Deo toga je da sam jednostavno rekao sebi da je strpljenje vrlina koja mi je sada potrebna. Pretpostavimo da se Dagi vrati? Da li u da sve da upropastim svojim nestrpljenjem u kakvom god on stanju bio? Puno sam razmiljao o tome kakav sam otac bio i kako bih voleo da sam bio strpljiviji sa Dagijem. Meutim, sada ne mogu sa njim da vebam svoje strpljanje, ali mogu na poslu. 60

U radnji tako zovemo agenciju po malo sam svima kao tata. I stvarno sam postao mnogo strpljiviji. Ako neko ima neku ideju ili primedbu, a ne moe to ba najbolje da formulie, ja mu dajem ansu da se koncentrie i kae to to je eleo. I to je bio dobar potez. Ljudi vie priaju i javljaju se neke ideje koje ne bih uo da nisam bio strpljiv. Ako ljudi imaju potekoa u realizaciji nekog projekta, uloim svoju energiju u to da im pomognem umesto da viem na njih. Moda ga ne zavre onoliko brzo koliko sam ja oekivao, ali obino ispadne mnogo bolje nego da su ga na brzinu odradili samo da se ne bi suoili sa mojim nestrpljenjem. Uhvaen u vremenski vakuum nade i iekivanja, Dag je doneo jednostavnu odluku: da prua vie ljubavi, da vie oprata, da bude strpljiva osoba u svim oblastima svog ivota. ak se promenio i njegov odnos prema bivoj eni. Dagov nov pristup je imao iznenauju uticaj na njegov posao. Strpljiviji pristup ljudima odrazio se i na njegov odnos prema klijentima koje je eleo da pridobije za reklamu. Njegove reklame su postale humanije, toplije, srdanije, zabavnije i uspenije su stupali u kontakt sa ljudima. Po prvi put Dag je poeo da dobija nagrade. Ovo je privuklo panju novih klijenata i donelo mu vie posla. A pre oko godinu dana uo se i sa sinom! Ispostavilo se da je deak otiao u Los Aneles sa samo jednom milju u glavi da tamo ima droge. Ali je tamo bila i industrija zabave. Proao je kroz uasan period. Bio je prebijen, bez doma, baen u zatvor, a da bi doao do novca za ivot, morao je da radi neke stvari o kojima nikada nije priao svom ocu. Ali imao je oseaj da moe da preokrene svoju situaciju (da li se i kod njega radilo o talentu za strpljenje? moda se radi o porodinom zakopanom blagu) i da ne treba da kontaktira svog oca dok ne bude ponovo stao na noge. Dagi je odbio pomo koja mu je bila potrebna da bi spasio svog oca tereta da vidi koliko je nisko pao njegov sin. I uspeo je da preokrene situaciju. Kada je pozvao oca iveo je u ustanovi za rehabilitaciju u okviru centra za leenje od droge. Upravo je dobio radno mesto asistenta producenta u jednoj kompaniji koja je snimala reklame. Bio je neverovatno ponosan na injenicu da je sasvim sam uspeo da se upusti u neto to ima veze sa oevim biznisom. Dag je nekoliko puta leteo u Los Aneles da vidi svog sina. Razgovaraju telefonom nekoliko puta nedeljno. Dag je sada dobrodoao u ivot svog sina. Sagledavanje svojih posebnosti Kako mogu drugi ljudi da realizuju svoju verziju putovanja na kojem su bili Monika, Dozi i Dag? Prvi korak na ovom putovanju napravljen je kada su shvatili da je razlog zbog kojeg su proli kroz neki izazov bio da im pomogne da otkriju svoje skrivene talente. Sledei korak je bio otkrivanje tog talenta. A poslednji korak je bio korienje tog znanja da bi se popravio vlastiti ivot. Evo kako moete i sami da krenete na ovo putovanje. Prvo, odgovorite na dijagnostika pitanja. Verovatno ste to ve uinili, pa ve znate da li je znaenje toga to se desilo bilo da vam pomogne da otkrijete skriveni talenat. Ali koji je taj talenat? Moda jednostavno znate o emu se radi , kao to je to bio sluaj sa Dagom. Konano, kada sam razgovarala sa ljudima, oni ne bi govorili da je razlog zbog kojeg su se desili neki nemili dogaaji bio da otkriju svoj talenat. Samo bi rekli, Shvatio sam kako sam dobar u... Ali nikada to nisu videli kao rezultat sedenja kod kue i krkanja u sopstvenom sosu. Videli su to kao rezultat bacanja samog sebe u novi ivot koji im se pojavio nakon velikih lomova. Svoj skriveni talenat su videli u tim novim stvarima koje su inili u svom novom ivotu.

61

Ako to ve vidite, onda shvatite koliko je to vano. To nije samo okoladica na jastuku pre spavanja. To je znaenje onoga to vam se dogodilo. Ali ako to jo niste videli, evo sledeeg koraka. Priao sam o tim neotkrivenim talentima kao zakopanom blagu. Ali istina je da blago kao to je ovo nikada nije sasvim zakopano. Vi ste ve imali priliku da bacite kratak, letimian pogled na njega. U sutini, ne radi se o otkrivanju skrivenog talenta. Problem je vie u spoznaji ta je to to ste ve otkrili. Da biste to uinili morate to da osvestite. Evo jedne tehnike: Uvek ste predoseali da u vama ima neeg posebnog. Kaite ta je to, ta god vam padne na pamet. Ne traite samo jednu stvar. Potraite minimum deset stvari. Zapiite najduu moguu listu svega to moete da se setite. Na taj nain naveete sebe da zapiete neto to je zaista zakopano blago. Evo jo jedne tehnike: Svi smo imali trenutaka u ivotu kada smo zablistali. Bio je to va blistav trenutak kada ste uinili neto posebno ili na poseban nain, kada ste bili divni, makar i na trenutak. Moda to niko nije video, ali ste oseali kako sijate iznutra. Svaki od ovih naina na koji ste blistali su vae posebnosti. Na primer, moda ste primetili kada prijatelji imaju problem da dou kod vas i obino ste u stanju da im budete od neverovatne pomoi. Ne biste eleli da se hvalite, ali da budemo iskreni, vi znate da su to trenuci kada vi blistate. To je signal na koji ste to nain posebni. Ili moda imate kod kue jedan od onih paketa od pedeset flomastera razliitih boja i njima crtate neke blesave crtee. Ko zna da li je to umetnost? Ali divan je oseaj to raditi i divno je gledati to to ste uradili. Znate da se oseate sa time kao da blistate, pa znate da je to jedan od naina na koji ste vi posebni. Ili moda se osvrnete unazad i shvatite da ste bezbroj puta ulazili u zbrku koja je druge izbacila iz koloseka a vi ste nekako uspeli da ih brzo organizujete: ekovna knjiica ili kuhinja ili biznis u haosu. O kojoj god vrsti haosa da se radi u vaem sluaju, vae seanje na to kako ste zablistali ima veze sa pretvaranjem tog haosa u red. To je ono to vas ini posebnim. Budite jasni to se tie jedne stvari: oseaj naina na koji ste vi posebni nema nikakve veze sa nagradama ili pohvalama koje vam je uputio bilo ko drugi. Vi znate da ste posebni. Vi ste taj ko o tome donosi sud. Moda ste napisali puno pesama i nikada niko nije hteo da ih objavi. Ali umesto da mislite da ste autsajder, nastavite da ih piete i one e vas initi srenim jer sijaju nekom posebnom svetlou koja dolazi iz vas. Onda bi trebalo da verujete i nadate se da negde postoje ljudi koji e prepoznati va talenat. Morate i paljivo da razmotrite runu stvar koja vam se desila da biste videli da li je na neki direktan nain razvila neki va talenat u koji moda na drugi nain ne biste poverovali. Uzmite za primer Lindu. U svojim srednjim tridesetim poela je da primeuje da je stalno umorna, danima se prosto jedva vukla, stalno joj je bilo potrebno da odrema. ak i kada se zdravo hranila i imala dovoljno sna, bila je iscrpljena. Obilazila je lekare koji su prvo rekli da sve potie iz njene glave. Na kraju je Linda dobila dijagnozu bolesti koja je bila neobina ali ju je imao veliki broj ljudi. Linda je na sve ovo reagovala na specifian nain. Umesto da postane jo jedna rtva sistema zdravstva, Linda je obavila masu istraivanja na Internetu i u medicinskim bibliotekama a onda otila i dalje poevi da osniva grupe pa ak i vebsajt koji slui kao rasadnik informacija za druge ljude sa istim problemom. Fiziki, Linda se jo uvek nije 100 posto oporavila. I dugo vremena je bila loe. Ali kao direktan odgovor na bolest, Linda je otkrila sposobnosti koje su joj dale nov ivot. A sada trei korak. Ako ste imali dovoljno sree da otkrijete da imate da ponudite mnogo vie nego to ste mislili, onda morate to i da uinite. Izvucite to iz sebe i pruite svetu. To nije lako. Podrazumeva proces pokuaja i greaka. Moda ete naii na prepreke u otkrivanju najboljeg naina da ispoljite svoj umetniki talenat, na primer. 62

Samo se setite sa koliko sigurnosti ste utvrdili da ste posebni. To je realnost. Morate da dopustite tom talentu da ugleda svetlost dana i da uinite neto sa njim. I ne odustajte dok to ne uinite. PRAVI IVOT, PRAVA LJUBAV RAZLOG BROJ 6: DA BISTE OTKRILI ISTINSKU LJUBAV Ne znam kako je u vaem gradu, ali ovde u Bostonu, ako izvadite novanicu od sto dolara da platite raun u samoposluzi, pregledae je sto puta pre nego to se uvere da je original. A zato da ne? Verovatno su se mnogo puta opekli sa falsifikatima. Ovih dana ima i mnogo falsifikata ljubavi. Ima veza gde se ljubavlju naziva sebinost, zatvaranje u sebe i bes. Ima ena koje kau Ali ja ga volim da bi opravdale brak koji im donosi vie bola nego zadovoljstva. Ima mukaraca koji ele da dobiju ljubav ali ne ele da je daju. Svako moe da bude u vezi. Svako moe da bilo kakvo ponaanje pravda ljubavlju. Ali ba kao to je bezvredna i lana novanica, ba kao to nas hrana bez kalorija ne hrani, tako i ljubav koja nije prava nikada ne moe doneti zadovoljstvo. Vreme da se odgovori na svoj poziv za buenje Ponekad nam je potrebno da nam se ivot okrene naglavake da bismo mogli da vidimo da je naa ljubav zapravo bila falsifikat. Neto ogromno se desilo u naem ivotu da nam pokae da postoji alternativa. Potrebna nam je kriza da nas izvue iz nae lenjosti, slepila, strahova. I to je dobro jer duboko u sebi, svi smo eljni pravih stvari, i one su nam potrebne, ak i kada to jo uvek neshvatamo. O, usput, ovaj poziv za buenje moda nije dogaaj koji je u bilo kakvoj direktnoj vezi sa ljubavlju, kao recimo veza koja se upravo raspala. To moe biti saobraajni udes, gubitak radnog mesta, bilo ta. Zar ne bi bilo divno znati da ste ovaj poziv za buenje ve dobili i da vam je on dao sve to vam je potrebno da unesete istinsku, trajnu, kvalitetnu ljubav u svoj ivot? Moda niste uspeli do sada da shvatite koliko ljubavi morate da pruite. Moda ste bili suvie spremni da trpite odnos koji vam nikada nee pruiti istinsku, zdravu ljubav. Moda ste se plaili da se prepustite ili radite na ljubavi koju ste pronali. I sada imate priliku da sve to promenite. Samo odgovorite na sledea dijagnostika pitanja: - Da li oseate da pravite jako puno greaka u ljubavi? - Da li se plaite da vas nije mogue voleti? - Da li ste suvie esto oseali da niste nali pravu ljubav? (Moda ste imali puno veza, ali niste nali onakvu ljubav kakva vam je u tim vezama bila potrebna.) - Da li ste se preesto u ivotu oseali usamljeno? - Da li ste ikada izgubili sjajnu vezu u kojoj je bilo puno mogunosti za pravu ljubav zato to niste znali to da cenite, negujete, da mu date dovoljno vremena i date sve od sebe? - Da li vam je obino teko da u vezi budete ono to jeste? Ako ste odgovorili sa da na etiri i vie pitanja, razlog zato ste proli kroz odreen dogaaj bio je da nauite vanu lekciju o unoenju istinske ljubavi u sopstveni ivot.

63

Da li je to va sluaj? Ima nas puno ovih dana. I to je pre svega zato to navika, strah od samoe, oboavanje imida, nizak stepen samopotovanja i itava vojska drugih faktora oteavaju nekim ljudima da prepoznaju pravu ljubav ak i kada im je pred nosom. ta je prava ljubav? Provela sam nekoliko godina prouavajui ljubav dok sam pisala svoju knjigu ena i ljubav, studiju o potrazi ena za pravom ljubavlju u ivotu i o tome ta je enama potrebno da bi njihova potraga dala rezultate. Tokom istraivanja otkrila sam elemente prave ljubavi, zasnovane na nainu na koji mukarci i ene definiu pravu ljubav kada ih navedete da se otvore i da ponu da priaju o svojim nadanjima i razoaranjima, kada mogu da vide greke koje su pravili u prolosti i razumeju ta im je potrebno i ta ele da drugaije rade u budunosti: - U pravoj ljubavi nije vano samo ono to oseate prema vaem partneru. Mnogo je vanije kako va partner utie na vaa oseanja prema samom sebi. - Prava ljubav nije kada izgubite sebe zbog partnera ve kada postanete blii svom istinskom biu zahvaljujui njemu. - Sutina ljubavi nije u tome koliko je sjajan va partner, ve u tome koliko vi moete postati sjajni uz njega. - Prava ljubav nije u tome koliko volite svog partnera ve u tome koliko vam va partner pomae da volite sami sebe. - Ljubav ne znai samo da je partner u svom srcu naao mesta za vas, ve da li u ivotu vaeg partnera ima mesta za vau snagu, energiju, ambiciju, strasti, interesovanja i potrebe. - U ljubavi nije vano koliko va partner ima dobru duu, ve koliko te svoje dobrote ispoljava u vaem zajednikom ivotu. - Ljubav se ne zasniva na tome koliko va partner u vama budi elju da budete zajedno, ve koliko on/ona ini da se oseate oputeno u njegovom/njenom drutvu. - Sutina emotivnog odnosa nije samo u uzajamnoj ljubavi ve i u svakodnevnom ivotu koji delite potpuno, ravnopravno, duboko. - Prava ljubav je kada se prema partneru odnosite onako kako biste voleli da se on odnosi prema vama. - Prava ljubav znai da vam se neko stvarno svia kao osoba. Bitka ljubavi U sred ratne oluje u Evropi, mukarci i ene su udeli za sigurnou i bliskou. To je ono to je spojilo mog oca i majku, a ne ljubav. Isti uzburkan svet koji ih je spojio stvorio je stresove koji su ih razdvojili. Moji roditelji su se razveli neposredno uoi mog etvrtog roendana. Nakon razvoda moja majka je dola u Ameriku i nastanili smo se u Njujorku. Preklinjala sam je da mi nae novog oca. Oajniki sam elela ljubav koje sam smatrala da e biti ako se moja majka uda i ponovo postanemo prava porodica. Imala sam est godina kada mi je iznebuha saopteno da imam novog oca. Mama je ivela sama sa dvoje male dece. Bila je izbeglica. Jedva je preivela. ovek za kojeg se udala bio je dosta stariji i traio je nekoga ko e brinuti o njemu i pomagati mu u njegovom poslu. Najzad da kaem, ovo nije bio ljubavni spoj. Bilo je to vie kao beskonani emocionalni boks me. Od samog poetka izgledalo je kao da se mrze i ne ine nita drugo osim to viu jedno na drugo. Danas kao

64

profesionalac koji je radio sa hiljadama parova, mogu da zakljuim da su jednostavno imali uasan odnos i da nikada nije trebalo da budu zajedno. Provela sam vei deo svog detinjstva posmatrajui ih kako se svaaju i matajui o mogunosti prave ljubavi. Jednom kada ponete da razmiljate o istinskoj ljubavi, otvara se hiljadu pitanja. Ponete da proveravate svaku novanicu da nije sluajno falsifikat. Tako i ja nikada nisam bila sigurna ak ni da li me moja majka voli. Jako je brinula o mojim fizikim potrebama. Nikada nisam bila zlostavljana. Ali nedostajala je toplina i prihvatanje koje se obino oekuje od majke. Ne mogu ni sluajno da kritikujem ovu enu koja je prola pakao i koja mi je sauvala ivot borei se da svi preivimo. Davala je sve od sebe. Ali nije imala ba puno da ponudi. Mislim da nikada ni sama nije dobila nimalo prave ljubavi. Ono to je ona znala o ljubavi bilo je to biste i vi znali da ste, kao ona, bili najstarije od sedmoro brae i sestara, sa roditeljima koji su siromani jevreji, zemljoradnici na tuoj zemlji, i da morate da brinete o svakom drugom samo ne o sebi. I onda kada ste imali devet da su vas prebacili da budete neka vrsta slukinje u drugoj porodici a vaa prva i jedina ljubav gine i pre nego to ste ga istinski upoznali, pre nego to ste napunili sedamnaest. I da su vas svi drugi ljudi koje ste poznavali loe tretirali. Posmatranje majke i ouha kako se svaaju i oseanje sopstvene gladi za ljubavlju svakako je neto to bi se moglo okvalifikovati kao lo dogaaj u mom ivotu. Bila je to jedna od stvari za koje sam se pitala, Kako moe ovako neto da ima ikakvog smisla? Sada znam da je sve to imalo pozitivno znaenje i istinsku vrednost za mene. Pogledajte samo ta se desilo kao posledica toga: Udala sam se u devetnaest i jo uvek sam udata za istog oveka. Nije uvek bilo lako, ali za mene je sve vreme najvii prioritet bio da nau ljubav ouvam netaknutom. Deluje mi logino da sam tokom detinjstva bila uskraena za atmosferu ljubavi da bih mogla da shvatim koliko je ljubav vana za mene, za sve nas. Moete pomisliti, Ko to ne zna? Pa, to nije bilo tako oigledno nekome kao to sam ja. Ja volim da budem sama. Volim da naporno radim. Ne volim da me ometaju. udljiva sam. Moglo je lako da se desi da nikada ne naem nekog koga u voleti. Moglo je lako da se desi da unitim sve svoje veze time to u zanemarivati svoje partnere. Ali lekcija koju sam dobila kao dete omoguila mi je da imam ljubav svog ivota i bila sam spremna da uinim sve to je potrebno da bih nala pravu ljubav i da bih je sauvala. Tako je moje iskustvo sa ljubavlju tokom odrastanja imalo za mene znaenje ne zbog prirode tog iskustva ve zbog moje prirode. Moda su me im sam se rodila ljudi koji vode Kosmiko zabavite pogledali i znali tano kakva je lekcija potrebna osobi kao to sam ja. Ne kaem da to tako funkcionie. Ali kaem da svakako tako izgleda. Jedno od znaenja dogaaja u mom ivotu svakako je razumevanje istinske vanosti ljubavi. Iskreno, malo sam bila u zaostatku kada sam ovo shvatila po prvi put. Ja?! Bila sam sreno udata. Bila sam terapeut za parove. Napisala sam tri knjige o emocionalnim odnosima. Ali u Kosmikom zabavitu nema mesta za gordost. Nita ne ubija mogunost da se ui tako temeljito kao gordost, jer vam ona onemoguava da primetite da postoji ita to biste mogli da nauite. Kada sam odbacila svoj ponos, shvatila sam da je moja potreba da ponovo nauim lekcije o ljubavi beskonana. Zato kada shvatimo da su lekcije Kosmikog zabavita tako osmiljene da iz njih neoto nauimo, trebalo bi da se zbog toga dobro osetimo. Ako ove lekcije imaju veze sa pronalaenjem ljubavi, to samo znai da e naa budunost biti mnogo bolja od nae prolosti. Lekcije svuda oko nas

65

ivot uvek napravi da nam se dese odreene stvari koje nam pokau pravi znaaj ljubavi. Lekcije mogu doi sa bilo koje strane. Poznavala sam lepu glumicu koja je otkrila da je neplodna. Kada je Suzanin deko to saznao, otkaio ju je. Bilo je to uasno bolno odbacivanje. Dugo vremena ona nije mogla da prestane da se osea kao jalova, bezvredna, da misli kako nije prava ena, kako nijedan mukarac nee eleti sa njom da bude. Ali sve se deava sa razlogom. Suzan je imala nesreu da je godinama bila sa pogrenim mukarcima koji su je voleli iz pogrenih razloga. Njen problem je bio to ne samo da je sjajno izgledala ve je imala i ljubazan, prijateljski stav prema svima. Mukarci bi je upoznali za dve sekunde i zakljuivali bi da je neverovatno laka, ne u smislu da e odmah otii sa njima u krevet nego u smislu da e to biti veza u kojoj e dobiti puno a jako malo e se od njih traiti. Drugim reima, Suzana je stalno privlaila povrne, sebine mukarce koji su mislili samo o svojim potrebama. Sada je morala da svojim potencijalnim momcima saopti istinu o svojoj neplodnosti. Prvo je izgledalo da je ovaj krst uasno teko nositi. Ali to je zapravo bio dar. Svakako da e mnogi momci zbrisati kada to uju. Ali to su upravo bili oni koji su unesreivali Suzan. Neki su, meutim, ostali. To su bili oni koji su razmiljali, Hej, nikada nisam ni oekivao da e sve tei glatko, ali vredi probati. Ovo su bili momci koji su bili spremni da plate ulaznicu. I ovo je jako puno pomoglo Suzan da razume istinsku vrednost ljubavi. Pre ovoga, njen ukus kada su u pitanju mukarci bio je prilino povran: mukarci za pojavljivanje, tipovi koje je koristila da impresionira prijateljice drugim reima, partneri koji su joj skoro garantovali da je ozbiljna veza poslednja stvar o kojoj razmiljaju u odnosu sa njom. Sada je bila prinuena da postane obazrivija, da se usredsredi vie na ono to je najvanije u ljubavi, s obzirom da vie nee imati posla sa momcima koji nisu mogli da cene ono to je kod nje bilo najvrednije ljubavi. Sada se moda pitate da li ima ikoga ko i sam ne shvata istinsku vrednost prave ljubavi. Zar, na kraju krajeva, ne sluimo svi mi na oltaru ljubavi? Moda na tom oltaru obavljamo slubu, ali se ona uglavnom svodi na rei. Priamo o tome koliko je ljubav vana a onda dopustimo mnogim drugim stvarima da nam budu pree. Razultat je da ako pogledate svoje ivote onakve kakvi zaista jesu, preesto zakljuite da je u njima malo prave ljubavi, ljubavi koja ini da se oseamo dobro u svojoj koi i koja izvlai na povrinu ono najlepe u nama, ljubav koja je zasnovana na istinskoj naklonosti i potovanju prema drugoj osobi. Nije udo to nam je tako esto potrebna lekcija o ljubavi. Hajde da otkrijemo o kakvoj se lekciji radi u vaem sluaju. ta bih voleo da sam drugaije uradio Ovo je poziv za buenje. On nas vraa na injenicu da ljubav moramo shvatiti mnogo ozbiljnije i stvarno pokazuje da bi trebalo uporno raditi na najkvalitetnijoj moguoj ljubavi. Ako ste odgovorili potvrdno na etiri ili vie dijagnostikih pitanja u ovom poglavlju, smatrajte se probuenim. Sada znate od sada ne traite za sebe nita manje od istinske ljubavi. Ovo je neverovatno korisna lekcija. Veina ljudi kae da znaju kolika je vrednost ljubavi ali da je uspostavljanje uspenog odnosa sloen i misteriozan proces. Istina je sasvim suprotna. Gledam ovo svakog dana na svom poslu. Veina ljudi poseduje mnogo informacija o tome kako uiniti svoj odnos sa emotivnim partnerom zadvoljavajuim. Ali ne primenjuju ovo znanje jer ne daju vrhunsku vanost stvarima koje e im obezbediti pravu ljubav. Oni znaju ta treba da rade, ali to ne ine.

66

Al je bio moj pacijent. Vremenom sam otkrila da se u sutini radi o dobroj osobi. Nikada ne bi namerno nikoga povredio. Ali evo ta se desilo na njegovom venanju. Nakon slube i prijema u kantri klubu, bio je sjajno raspoloen. A zato ne? Upravo je oenio najlepu, najdivniju enu na svetu. Sedeo je na travnjaku sa svojim drugarima i puio cigare, uivajui u svojoj srei. Vreme je prolazilo i njegova nevesta ga je ekala. Organizovala je sa Alom ceo taj romantian ritual, izmeu ostalog, da on doe oko deset uvee i pomogne joj da skine venanicu. Ali Al nije otiao. Zaboravio je. Ali njegova mlada nikada nije zaboravila kako je morala da moli svoju majku da joj pomogne i kakvo je razoaranje oseala dok ga je uzalud ekala. Ali je znao ta je trebalo da uradi. Samo nije to smatrao trenutno najvanijom stvari. Nije udo to nam je potreban poziv za buenje. Ba kao i Al, u svojim vezama, na ovaj ili onaj nain, stalno proputamo prilike. Lekcije o ljubavi krojene po sopstvenoj meri Dogaaj kroz koji ste upravo proli ponudio vam je vredan pokazatelj na emu je potrebno da vie ili mudrije poradite da biste uneli u svoj ivot istinsku ljubav. Koji je taj pokazatelj u vaem sluaju? Evo kako tumaimo jedan dogaaj ija je svrha da nas navede da shvatimo ta nam je potrebno da bismo pronali istinsku ljubav. Ponekad se poziv za buenje odnosi na kvalitet ljubavi. (Znate to na osnovu svojih odgovora na pitanja u ovom poglavlju.) To moe biti bilo kakav dogaaj, a esto on nema nikakve veze sa ljubavlju. Upitajte sebe ta biste voleli da ste tada drugaije uradili. Doi ete do odgovora u stilu, Da sam samo obratio vie panje na ono to mi je stvarno bilo potrebno, ili Da sam samo bila iskrenija prema samoj sebi. Sada morate da uzmete to Da sam samo i usmerite ga ka budunosti. Umesto da razmiljate o tome ta elite da ste uradili drugaije u prolosti, razmislite o tome kako moete to drugaije uraditi u budunosti. Od sada u svojoj vezi u obratiti vie panje na ono to mi je zaista potrebno i potruditi se da moje vane potrebe budu zadovoljene, ili Od sada u svim svojim odnosima u biti iskrenija po pitanju toga ko sam ja zaista ak iako to smatram pomalo zastraujuim. Ne moete promeniti prolost, ali moete promeniti svoj ivot ako u budunosti budete radili ono to biste eleli da ste uinili u prolosti. ovek kojem je pala saksija na glavu Evo primera kako nas Kosmiko zabavite ui lekcijama o ljubavi. Luis, momak sa kojim sam priala tokom istraivanja o znaenju dogaaja u naim ivotima, etao je Park Avenijom u Njujorku. Biljka u maloj plastinoj saksiji je pala sa prozora, tresnula ga u glavu, oborila ga i izazvala potres mozga. Da je saksija bila tea ili da je pala sa vieg sprata, mogla je da ga ubije. Kada je Luis odgovorio na dijagnostika pitanja, postalo je jasno da je znaenje onog to mu se desilo imalo veze sa obezbeivanjem onog to mu je bilo potrebno da bi pronaao pravu ljubav. Ali koja je bila konkretna lekcija koju je trebalo da naui? I kako otkrijete tu lekciju kada vam padne na glavu plastina saksija? Upitala sam Luisa ta bi eleo da je uradio drugaije u vezi sa ovim iskustvom. Rekao je: udno to ste me to pitali. Ne postoji nita to bih uradio drugaije. Jednostavno sam iao ulicom. Ali postoji neto drugo: Kada sam doao sebi nakon udarca i konano shvatio ta se desilo, prva stvar koja mi je pala na pamet je da je lako moglo da se desi da izgubim ivot. A tada sam pomislio, Voleo bih da sam bio bolji prema svojoj eni. Tako 67

smo grozni prema ljudima do kojih nam je stalo jer mislimo da emo zauvek iveti i da imamo sve vreme ovog sveta da izgladimo stvari. Ali to, naravno, ne uinimo. Ako mogu da umrem svake sekunde, onda bi moje rune, sebine rei lako mogle da budu poslednja stvar koje e se seati moja ena iz ivota sa mnom. Luisovo Da sam samo bilo je Da sam samo bio bolji prema svojoj eni. Lako je to prevesti u to ta je potrebno da u budunosti radi drugaije da bi ljubav njegovog ivota bila stvarna: Da bude bolji prema svojoj eni. To je oigledno. Znaenje nekog dogaaja u vaem ivotu ne dolazi od samog dogaaja. Dolazi od vas i te lekcije koju treba da nauite. Ali kada jednom saznate, nakon odgovora na dijagnostika pitanja, da je znaenje nekog dogaaja za vas bilo da dobijete ono to vam je potrebno da biste otkrili istinsku ljubav, eleete da znate o kojoj lekciji se radi. A ovo je mesto na kojem moete da se vratite na dogaaj, o emu god da se radi. Samo upitajte sebe: Na koje me greke ili propuste u mom ivotu ovaj dogaaj podsea ili mi na njih ukazuje? ta bih voleo da sam uradio drugaije dok se to deavalo? Vai odgovori e vam pokazati ta je potrebno da uradite da biste ostvarili kvalitetniju vezu u svom ivotu. To je ono to je uinio Luis. Ako je on do tog zakljuka doao na primeru saksije koja mu je pala na glavu, onda to moemo uiniti i mi u bilo kom sluaju. Najvanija lekcija Sada znate kako da protumaite dogaaj u svom ivotu, onaj ije znaenje traite, da vidite ta treba da uinite da biste ostvarili istinsku ljubav. Ovo nam olakava da prepoznamo posebne lekcije kojima Kosmiko zabavite pokuava da nas naui. Naravno, svako ui drugaiju lekciju. Ipak, postoji jedna lekcija koja se pojavila kod tolikog broja ljudi i bila je tako jasna i glasna da u vam pritedeti trud da sami do nje dolazite. Ako iz nekog razloga ne moete da se setite ta biste voleli da ste drugaije uradili u prolosti kako biste to saznanje primenili u budunosti, primenite ovu lekciju i neete pogreiti: Ljubav je najbogatija, najiskrenija i najdugotrajnija kada se usredsredite na to da budete ono to jeste i da inite sve to moete da omoguite drugoj osobi da bude ono to jeste. Istina o tome ko ste vi i ta vam je potrebno e ionako kad tad izbiti na povrinu. to pre se pokae, pre ete moi da krenete stazom na kojoj vas eka prava ljubav. Ovo je ono to je otkrila Denifer. Kada sam prvi put priala sa njom imala je etrdeset etiri godine, izgledala je sportski od pojasa na dole, u udobnim izmicama i farmerkama, kao neko ko je voleo da se vere po planinama. Ali od pojasa na gore nosila je senf-uti demper i bisere. Pet godina ranje njen mu je poginuo pri povratku sa slubenog puta kada mu se avion sruio pri poletanju. Jo uvek je bila u alosti. Dok smo priale, ostavljala mi je utisak da su bili jedan od onih zlatnih parova, da su bili sreni i u velikoj ljubavi, sa jo mnogo lepih stvari u perspektivi. U jednom trenutku, njeni snovi i njena budunost su se rasprili. Sve to je mogla da uini bilo je da nastavi da radi i da podie svog sina. Ali u jednom trenutku vie nije mogla da se vrati u ivotne tokove. Apsolutna besmislenost smrti njenog mua inila je Denifer jako ranjivom. Poto se sve to desilo bez ikakvog loginog razloga, rekla je, onda nita vie nije imalo nikakvog smisla. emu planirati? emu se nadati?

68

Mogla sam da vidim ta je kod nje bilo u igri. Da li e provesti svoj ivot emotivno obogaljena time to se desilo ili e nai naina da se sa tim pomiri i da konano postane sposobna da prigrli ivot kakav je trebalo da ivi? Ovo je bila sva razlika izmeu toga da bude sama do kraja ivota i mogunosti da nae ponovo istinsku ljubav, izmeu oseaja da je zarobljena u predvorju pakla i oseanja da opet die punim pluima. Nemojte me pogreno shvatiti, rekla je Denifer. Mislim da sam prilian optimista. Volim ivot i ne oseam se krivom ako sam srena. Samo se radi o tome da... znate, kada je Edvard poginuo bila sam izgubljena u tami i onda je poelo da se nazire svetlo i mislim da u se ponovo vratiti na svetlo. Ali, ostala sam zarobljena u tamno sivom. Zato sam dola kod vas: da bih ponovo pronala svetlo. Dok smo priale imala sam oseaj da u Deniferinom i Edvardovom odnosu nije ba sve bilo savreno. Ovo je bio znak da je bilo stvari koje je Denifer trebalo da naui. Kosmiko zabavite moe biti vrlo surova kola. Vraae vas nazad dokle god ne nauite lekciju koja vam je potrebna. Zato su mnogi od nas zaglavljeni u sopstvenim ivotima u nekom od razreda. Zato uite! Tako ete moi da nastavite dalje. Denifer mi se poodavno otvorila. Kada je moj mu umro alila sam zbog mnogo toga. Boe, alila sam zbog svega zbog svake prilike kada sam se na ljutila na njega, svake noi kada je on eleo da vodimo ljubav a ja ga odbila iz nekog glupog razloga. Ali to su stvari koje se svima deavaju. Krenula sam da razmiljam temeljitije o svom braku i poela da oseam jednu sasvim novu vrstu aljenja zbog kojeg ak i sada imam problem sa opratanjem samoj sebi da sa Edvardom nisam bila ona prava. Vei deo vremena sam pokuavala da budem onakva kakva je on eleo da budem. Onda bih ponekad postajala udljiva i grozno bih se ponaala. Ali nijedna od ovih osoba zapravo nisu bile prava ja. Mislim da sam sanjalica, prilino otkaena i mnogo romantinija osoba nego to sam doputala da primeti. Volim mnogo vremena da provodim van kue. I tako to. A razlog zbog kojeg me ovo jo uvek rastuuje - niz Deniferine obraze su poele da klize suze je taj to... da li smo ikada zaista bili u braku? Da li me je ikada stvarno voleo ako nikada nije poznavao pravu mene? Dakle, alite zbog injenice to mu niste dopustili da vas istinski upozna. U redu. Sada, ta ete uraditi drugaije sledei put?, upitala sam. Kako mislite sledei put? Nema sledeeg puta. Vidite, zato ste upali u orsokak. Ne moete ak ni da zamislite sledei put jer niste prihvatili lekciju koju treba da nauite. Zarobljeni ste u paradoksu. to je vanija lekcija koju treba da nauite, utoliko vie mislite da ona umanjuje znaaj vaeg braka sa Edvardom - bar je to ono ega se plaite i utoliko manje elite da je nauite. Ali ne treba da brinete zbog vrednosti vaeg braka. Vaa istinska tuga je najvei dokaz njegove vrednosti. Sada treba da razmiljate o tome da krenete dalje. Ali to nee biti mogue dok ne vidite lekciju koja vam stoji pred nosem. Ve ste rekli koja je. U pravu ste. Nisam se stvarno usudila da zamislim mogunost da budem ono to jesam u bilo kojoj vezi. Moda sam se plaila. Koja zastraujua misao da jednostavno budem ono to jesam. I to je bilo to. Za mnoge ljude ovo je najstranije pitanje koje mogu da zamisle: Da li bih bila voljena ako bih pokazala svoje pravo lice? Ali ako pokaete zaista ko ste i odbaeni ste, to svakako boli, ali bar ste sebe potedeli doivotnog skrivanja. Ako pokaete ko ste i budete voljeni, onda znate da ste zaista voljeni, i to je jedini nain da to proverite. Zato se korenita odluka da budu ono to jesu javlja tako esto kod ljudi koji su proli kroz pakao on je trebalo da bi im ukae na vanost pronalaenja prave ljubavi. Teko je, rizino je, ali ako ne pokaete svoje pravo lice, nikada se neete osetiti zaista voljenim i nikada va partner nee dobiti onakvu ljubav kakvu ste u stanju da pruite. Ako samo na trenutak razmislite o tome, ovo itekako ima smisla. emu uopte slui Kosmiko zabavite ako ne da vam pomogne da postanete najbolji, najautentiniji vi? A gde je uopte vanije da se ovo desi nego na polju ljubavi? 69

VRST KAO STENA RAZLOG BR 7: DA BISTE POSTALI JAI Ono to nas ne ubije, uini nas jaim. Navikli smo da mislimo da nas tekoe u ivotu jaaju. Postoji u vezi ovoga samo jedan problem: Ako vam kaem da ste proli kroz neki ozbiljan problem da biste postali jai, vi ete se upitati u kom smislu jai? Kada sam priala sa ljudima koji su konano razumeli da je pravi razlog zato im se neto desilo bio da bi im pomogao da postanu jai, svi objanjavaju u kom smilu se njihova snaga uveala. Njihov gubitak ili teko iskuenje ne samo da im je dalo svojevrsnu snagu, ve im je dalo upravo snagu koja im je bila potrebna da bi nainili sledei korak u svom ivotu. Moda je proivljeno iskustvo bilo test za njihovo strpljenje. Ali ih je nauilo kako da budu strpljiviji, i to je bilo sjajno jer su se upravo spremali da postanu roditelji. Moda se desilo neto to ih je nateralo da uasno zaale to nisu sluali sebe. Ali ih je nateralo da uvide koliko je vano sluati samog sebe kada god donosi odluku, i to je bilo upravo ono to im je bilo potrebno da bi se suoili sa periodom promena u ivotu. Moda su imali neku sranu bolest ili strah od kancera. Ali to ih je nateralo da ponu da vebaju, da bolje jedu, i u svakom pogledu vode veu brigu o svom telu, a to je upravo ono to im je bilo potrebno s obzirom da su ulazili u srednje godine. Zato vam ivot ne bi bio ispunjen darovima? Tri nedelje nakon zavretka fakulteta, Sendi se udala za momka sa kojim se zabavljala prethodne etiri godine. Deset godina kasnije shvatila je da je provela sve to vreme sa dosadnim ovekom kojeg nije volela i koji je nije inio srenom. Znala je da je njena veza zavrena, ali jo nije mogla da je okona. Ono to je spreavalo Sendi da ide dalje bio je njen oseaj beznanaajnosti svega toga. Da li je zaista mogla da protrai toliko godina sa pogrenim mukarcem? Sendi je imala potrebu da ostane u vezi samo da bi izbegla oseaj da je izgubila sve te godine bez nekog valjanog razloga. Takvi su mnogi od nas. Dok ne naemo nain da otkrijemo smisao nekog dogaaja, ne moemo verovati sebi ni budunosti, i tako ostajemo paralisani. Sendi je vodila sa prijateljima beskonane razgovore o svom braku. Kada je rekla da u njemu ne dobija nita, oni su je ohrabrivali da ode. Kada bi rekla da mrzi pomisao da je to sve bilo gubljenje vremena, oni su rekli da bi moda trebalo da ostane u braku i potrudi se da on pone da funkcionie. Sendi se oseala sasvim zbunjenom. Najzad, Sendi je odluila da o svojoj dilemi porazgovara sa bakom. Ovo je bio veliki korak jer je baka u njihovoj familiji bila centralna linost. Dola je sama u Sjedinjene Drave iz Kine ranih dvadesetih. Izgradila je malu ali uspenu veletrgovinsku firmu, uvozei rune radove iz Kine koji su se prodavali u prodavnicama poklona. Sendi se setila da je kao dete radila u izlobenom salonu svoje bake postavljajui uzorke, i ak i kada bi sruila paljivo araniranu robu njena baka se nikada ne bi naljutila na nju. Stara dama je bila jednako mirna i kada joj je Sendi ispriala priu o svom klimavom braku. Baka je odmah prela na stvar. Trebalo bi da si srena. Zato iveti ako ne moe da bude srean, zar ne? A ti si jako lepa devojka. Lako moe da nae nekoga ko e te usreiti. Ali ja znam zato ne moe da natera sebe da ostavi mua. Misli, Koji gubitak, sve te godine, iako ne eli na to tako da gleda. Ali ja ne mislim da su te godine izgubljene. Mislim da su one poklon sudbine. 70

Seam se kakva si bila u srednjoj koli i na fakultetu. Bez imalo samopouzdanja. Takvu sam te ja videla. Kada si imala devetnaest ponaala si se kao da ti je devet. Seam se da sam razmiljala, U redu, mojoj maloj Sindi e trebati puno vremena da postane ena koja se osea dovoljno jakom da stane na sopstvene noge. A sada si ovde i misli da je tvoj brak gubljenje vremena i bez ikakvog znaaja. Zato si tako sigurna da je on tako beznaajan? ta ako je on bio poklon, ba onaj koji ti je bio potreban? Tada je njena baka odmahnula rukom kao da kae, Ma, pogledaj samo ove poklone kojih je pun salon zato tvoj ivot ne bi bio ispunjen poklonima? Kako je taj brak bio za mene pokon?, upitala je Sendi, ako sam potroila tolike godine sa muem koji nije bio za mene? I nemam ni dece niti za nas ima budunosti? Boe, kako usko gleda, rekla je njena baka. Tuno za nekog tako mladog kao to si ti. Ali pretpostavimo da si se spasila od pakla. Pretpostavimo da je mala devetogodinja devojica u telu ene od devetnaest, ene bez samopouzdanja, potroila sve te godine izlazei sa razliitim momcima. I ja sam bila mlada. Znam kako to izgleda. Kada nema samopouzdanja, mukarci mogu da ti iscrpe svu energiju. Bila si jedna uplaena mala devojica, i slomili bi ti srce svi ti mukarci. Kakvo bi onda bilo tvoje samopouzdanje? Ali ti si bila dovoljno mudra ak iako misli da si bila glupa. Rekla si, U redu, ako sam tako nesigurna, daj da kupim vreme. Kako si zapravo bila pametna. Udala si se. I to te je oslobodilo sve brige i nesigurnosti sa kojom bi morala da se suoi kao slobodna ena. Na ta si potroila poslednjih deset godina?! Veoma sam ponosna na tebe. Uspena si u svojoj profesiji. Koncentrisala si se na posao jer si imala za to vremena i bila si udata. Brak ti je dao snage da bude uspena. On ti je dao temelj koji ti je bio potreban samopouzdanje koje si dobila zahvaljujui tom svom uspehu dalo ti je snagu koja ti je potrebna da potrai pravog oveka. Vidi? Zar nisi pametna cura? Kad su joj prijatelji govorili da se sve deava sa razlogom, Sendi je to smatrala samo praznom frazom. Ali ona nije bila prazna ako je stvarno postojao razlog. A baka joj je pokazala da on itekako postoji. Njega baka joj ukazala na njega. Zato nije mogla to sama da vidi? Kao i mnogi od nas, Sendi se nalazila u klopci razmiljanja da loi dogaaji imaju samo negativna znaenja. Gledala je u neto loe to joj se desilo kao da se radi o loem drvetu koje moe da daje samo loe plodove. Ali dogaaji u naem ivotu iji smisao pokuavamo da dokuimo nisu drvo. Drvo su sami nai ivoti. I uvek iznova gledamo kako su nam ivoti osmiljeni tako da raaju kvalitetno voe. vri temelj Najbolji nain da znamo da li su dogaaji u naem ivotu dali kvalitetne plodove je da se osvrnemo na ono to nam je potrebno. Sendi je bila potrebna prilika i vreme da ojaa svoje samopouzdanje. Moda je na neki nain i vama bilo potrebno da ojaate, i moda vam je taj nain ivot ve isporuio. Da li pripadate ovoj kategoriji? Evo kako moete da budete u to sigurni. Odgovorite na sledea dijagnostika pitanja: Da li smatrate da ste do sada imali i previe gubitaka u ivotu? Da li je ste imali problema sa samopouzdanjem? Da li imate potekoa da identifikujete stvari koje vam ne moe niko oduzeti? Da li vam iskustvo govori da je veina stvari u ivotu prolazna veze, prijatelji, poslovi, i tako dalje? Da li oseate da ste u ozbiljnoj opasnosti da ete izgubiti to to imate? Da li elite da postoji neto u vaem ivotu u emu ste zaista dobri? Da li ste osetili da u vaim uspesima neto vano nedostaje? 71

Da li oseate da je vaa sposobnost da nastavite dalje u budunost blokirana?

Potvrdan odgovor na etiri ili vie ovih pitanja ukauzuje da je razlog zato vam se neto desilo da vam pomogne da na neki nain postanete jai. I ovo je istina o kojem god dogaaju da se radi, jer znaenje jednog dogaaja dolazi od toga ko ste i ta vam je potrebno, a ne od samog dogaaja. Kako mogu rei da ova pitanja odreuju da li nam je neki dogaaj u ivotu omoguio da postanemo jai? Priala sam sa mnogim ljudima koji su otkrili da je znaenje toga to im se desilo bilo da postanu jai. Oni su odgovorili potvrdno na etiri ili vie pitanja. Veina ljudi je jae nego to misli. Oni se uplae, izgube ili postanu tuni, i sve ove emocije nas navode na pomisao da smo slabi. Ponekad nas ak i obore na zemlju. Ali onda se oporavimo, snaemo i pobedimo. Ne dopustite da vas vaa oseanja navedu da pomislite da ste slabiji nego to jeste. Ipak, mnogima od nas je potrebno da ojaaju. Evo zato. Temelj nam je odskona daska Moramo postati jai jer su nam potrebni jai temelji. Temelji nam daju osnovu za neto drugo iznad i vie od toga, kao to betonski temelj ispod nae kue predstavlja osnovu za kuu. Izvesne osnovne vetine u tenisu predstavljaju temelj ove igre. Posedovanje dobrih temelja po pitanju meuljudskih odnosa su deo osnove za uspenu poslovnu karijeru. Dakle, moda vam je bilo potrebno da ojaate svoje temelje u izvesnom smislu jer vam je bila potrebna osnova za neto sasvim novo, ili zato to nikada niste imali dobru osnovu za neto to ve imate i to je vano u vaem ivotu. I zato nam se u ivotu ponekad stvari deavaju da bi nam dale posebnu snagu koja ini nau novu budunost moguom. Odrastanje je za sve ljude doivotni proces. Znam ljude od osamdeset devedeset koji jo uvek skupljaju izgubljene delove svog razvoja. I na sreu, ivot uvek iznova priskae u pomo ba kada nam je potreban. Kada je Sendi, na primer, ve odrasla, njeno samopouzdanje je jo uvek bilo u izgradnji. Kosmiko zabavite joj je priskoilo u pomo. Omoguilo je Sendi da izgradi samouverenost na poslu, a ovo joj je dalo upravo toliki oseaj samopouzdanja koliki joj je bio potreban da krene dalje i pronae vezu kakvu je elela. Kada mislite o svim stvarima koje sada pokuavate da uinite i onima koje ete initi u budunosti, potreban je prlino irok temelj koji e sve to nositi. Pa onda nije iznenaujue da je jednom delu vaeg temelja potrebno ojaavanje. Kojem delu? Bilo kom. To moe biti neto jako posebno. Na primer, va otac je prebaen u Pariz kada ste bili tinejder i proveli ste etiri tune godine, etiri dragocene godine srednje kole pohaajui kolu u Francuskoj. Quelle dommage! Ali sve se deava sa razlogom. Zaista ste dobro nauili francuski. To ne mora da deluje kao neto vano, to se tie izgradnje temelja. Ali na neki nain ovo vam je omoguilo da upiete zaista dobar fakultet i otvorilo vrata karijeri meunarodnog prava, to je bilo uzbudljivo i savreno vam je odgovaralo. To moe biti i stavljanje vaeg ivota na vre noge. Doovo preduzee prebacilo ga je u svoje objekte u izolovanom seoskom okruenju. est godina je mislio da e poludeti jer nije skoro nita radio. Zato sam ovako kanjen?, stalno se pitao. Ali sve se deava sa razlogom, i tih est godina tokom kojih se dosaivao ispostavile su se kao est godina bez prilike da se potroi novac. Prvi put u svom ivotu, Do je bio mogao da utedi prilinu sumu novca koja mu je dala finansijsku osnovu koju nikada ranije nije imao. Moe se raditi o razvijanju unutranje snage. Jedna ena koju znam odrasla je sa ocem koji pije, a onda je morala da gleda svoju stariju brau koja se uvaljuju u nevolje jer 72

su i sami postali teki alkoholiari. ivela je godinama u svoj toj bedi i patnji. Ali sve se deava sa razlogom. Videla je da je oveku potrebna osnova za sreu i da je, zapravo, srea stvar izbora. Videla je u svom ivotu mukarce koji su sami izabrali svoju nesreu. I to joj je dalo zadivljujuu snagu: uinilo je moguim da ona izabere da bude srena, i ovaj izbor je nastavila da pravi svakog dana od tada pa nadalje. Snaga temelja je seme nove budunosti. Ali koje budunosti? Kako otkrivate da vas je to to vam se desilo ojaalo tako da vam je dalo novu budunost? Neto to vam nikada ne moe biti oduzeto Dvadesetdevetogodinji Adam je bio moj pacijent. Bio je tih, ljubazan, stabilan, razborit ovek koji je tek zapoeo karijeru istoriara umetnosti na jednom od najjaih univerziteta. Doao je kod mene jer je prolazio kroz krizu u koju je iznenada upao. Odmah mi se jako dopao. Nedavno se oenio enom koju je jako voleo i sa kojom je jedva ekao da stvori porodicu. Ali nakon venanja uhvatio je sebe da je poeo da pada u depresiju i da iz neobjanjivih razloga odbija ideju da imaju dece. Zato mi se to deava?, upitao me je. Ovo se esto dogaa ljudima sa kojima razgovaram probude se jednog dana svezani u vor i dolaze kod mene da bi otkrili kako se odjednom sve zakomplikovalo i ta treba da rade. Uzimamo zdravo za gotovo da su svi imali manje-vie normalno detinjstvo. Adam je propustio najvei deo svog detinjstva jer je roen sa viestrukim sranim manama za koje mu je postavljena pogrena dijagnoza pa su u ranoj fazi pogreno leene. Od pete do jedanaeste godine, Adam je bio poluinvalid. Nije mogao da ide u kolu niti da se igra napolju sa drugom decom. Bilo je to kao da je u njegovom ivotu u tom periodu postojala ogromna praznina. Kao i veina dece, Adam se na kraju navikao na ivot pod ovakvim okolnostima. Ali, upoznavanje sa porodicom svoje ene podsetilo ga je koliko toga je propustio. Sluao je prie i gledao video snimke svoje ene i njenih sestara koje su imale normalno detinjstvo. Kako je sam rekao, to vie vremena sam provodio sa porodicom svoje ene, postajao sam sve tuniji. Kao da nikada do tada nisam shvatio koliko sam toga propustio i morao sam opet da proem kroz period aljenja. Naalost, imao sam utisak da se radi o trajnom i nenadoknadivom gubitku. Svaki put kada bih video porodicu svoje ene, podseao sam se svega to nikada nisam imao. Zastao je. I to mi je jo uvek potrebno. Pokuao je da mi objasni kako se osea. Ne radi se o tome da ja alim sebe. Evo o emu se radi. Za mene jo uvek postoji neto to ne mogu da razumem. Poredim svoje proputeno detinjstvo sa divnim detinjstvom svoje ene i pitam se da li ono uopte ima nekakvog smisla? Zato ne biste pokuali sledee, predloila sam. ta ako mi samo mislimo da ne znamo razlog zato nam se neto desilo, kao na primer, to vi samo mislite da ne znate zato ste izgubili tolike godine svog detinjstva? ta ako duboko u sebi znamo i nainom svog ivota pokaemo da znamo? Pretpostavimo da smo shvatili ta vi radite u svom sadanjem ivotu i rekli smo evo tu ete nai odgovor na svoje pitanje 'ta sam iz svega toga nauio? Kada vidite ta ste nauili, videete i razlog zbog kojeg ste kroz sve to proli. ta sam nauio?, Adam se na trenutak zamislio. Ponekad mislim da nikada nisam prerastao slikovnice koje sam itao dok sam kao dete bio zarobljen u krevetu. Kada sam krenuo na fakultet, zaljubio sam se u slikarstvo. I upisao sam uvodni kurs istorije umetnosti i ena koja nam je predavala poznavala je svaku ikada naslikanu sliku. I kako su na sve umetnke uticali drugi umetnici. Tada sam pomislio, Au, to je ono to bih ja voleo da uinim sa svojim ivotom. Da gledam sve te divne slike i da znam sve. I moje kolege 73

zaista vole umetnost, ali injenicu da toliko toga treba nauiti oni smatraju dosadnom i prezahtevnom. Za mene je to upravo ono to mi se toliko dopada kod slikarstva. Dobro, dakle, naui sve o istoriji umetnosti... i ta onda? I dalje idem kod svojih profesora koji sve znaju. Oni su kao stena. Tako vrsti. Ako ima neku teoriju, neko moe da dokae da ti je teorija pogrena. Ali ako zna svaku sliku koju je stvorio Rafaelo ili Rembrant i stotine slikara za koje niko nije uo to ti nikada niko ne moe oduzeti. Nikada. I tada su suze poele da klize niz Adamove obraze. Sada brzo recite prvu stvar koja vam pada na pamet. 'Razlog zato sam izgubio svoje detinjstvo je...' koji? Razlog zbog kojeg sam izgubio svoje detinjstvo je da nauim da mogu da izgubim skoro sve, ali da postoje neke stvari koje ne mogu nikada izgubiti, kao, recimo da zaista neto poznajem, i da je bolje da postoji to vie ovakvih stvari u mom ivotu. Tako u i dalje biti jak u neemu to mi niko ne moe oduzeti. Iznenada je uutao. Shvatio je da je naao ono to je traio. Dakle, to daje sasvim posebnu vrednost znanju koje si stekao, zar ne? Mora biti da sam zato jo uvek toliko eljan znanja iz oblasti umetnosti. Svaki put kada nauim neto to ranije nisam znao, oseam se sigurnijim i jaim. Nismo jo zavrili, Adame. Zato ba vi? Mislim, ta je to kod vas to vas navodi da ovo smatrate toliko vanim? Bio sam mrav, siuan, tamnokosi deak i bio sam jako tih. Radio sam redovno domae zadatke ali nisam bio neki poseban ak. Moj najgori strah je bio da neu nikada ni u emu biti dobar. Kao da je najvanije pitanje bilo, Da li u postati neko u oima svojih roditelja ili u ostati niko i nita? A ta pomisao bila je veoma zastraujua. Mislim da je sada razlika u tome to ne mislim o tome da budem poseban i divan. Nema vie tog pritiska. To je samo umetnost, i divna je i interesantna i ja je oboavam. Ali mi je bio potreban vrst temelj. Nato kao oni nasipi koje grade Holanani da bi zadrali more da ih ne poplavi. Moj temelj bi zadrao oseaj gubitka. Tako bi se osigurao od gubitaka. Ne moete izgubiti znanje. Dakle, razlog to ste izgubili detinjstvo, rekla sam, bio je da nauite koliko je vano zaista znati neto. Jer ete onda imati snagu koja vam nikada ne bi mogla biti oduzeta. Je li tako? Da. Mislim da je to ono to sam dobio. Da se to nije desilo, onda bih moda bio jedan od onih koji samo ele da budu posebni. Znam mnogo takvih ljudi u svetu umetnosti i duboko u sebi oni su oajni jer znaju da zapravo nisu ni po emu posebni. Ali ako dobro poznajete neto ili znate kako se neto radi to moe biti i pravljenje hleba, bilo ta to je tako stvarno i vrsto da nikada ne morate brinuti o tome koliko ste posebni. Povezivanje taaka Ako jako elite da otkrijete znaenje nekog dogaaja u svom ivotu, setite se da ste ve prilino vremena proveli u Kosmikom zabavitu. Moda ste ve pronali znaenje ovog dogaaja i dobro ga iskoristili, ali, kao i Adam, jo uvek toga niste svesni. Sve to treba da uinite je da pogledate ta je to to ste dobili u svom ivotu upravo sada a to vam puno znai. Poveite take. Postoji neki prilino neprijatan dogaaj koji se desio pre izvesnog vremena... Znate da vam je on bio potreban da bi vas u nekom smislu ojaao... Postoji ta divna stvar u vaem ivotu upravo sada, ak moda i samo kao mogunost. U redu, onda. Lo dogaaj... postajete jai... i onda - divan ivot. Samo poveite te take na dui. Lo dogaaj kroz koji ste proli dao vam je snagu koja vam je bila potrebna da biste izgradili divan ivot koji sada imate. 74

Na primer, jedan momak je otputen, bio je nezaposlen est meseci, dobio je nov posao, ponovo je otputen, i bio je nezaposlen godinu dana pre nego to je pronaao pristojan posao. Ovo je bio bolan i zastrauju period ( lo dogaaj ). Nikad vie, rekao je. Onda se posvetio daljem kolovanju i usavrio svoja znanja ( jai temelji ). Radei ovo on je zapravo dao znaenje onome to mu se desilo na osnovu onog kako je reagovao na to. Ovo se desilo pre skoro dvadeset godina, i ovaj ovek nikada nije prestao da radi i razvija se ( divan ivot koji je sebi stvorio ). Ali ne povezuju svi tako lako ove take na dui. To je zato to ne mogu svi da vide gde ih treba povezati. Svako ko je odgovorio potvrdno na etiri ili vie pitanja je postao na neki vaan nain jai nego to je bio. To je znaenje onog to im se desilo. Nisu svi jo uvek neto izgradili na tim ojaanim temeljima. Moda je to zato to im je teko da poveu take. Da li ste vi jedan od njih? Sam po sebi, temelj deluje beskorisno, kao suvian balast. Nema nikakve svrhe u tome to imate temelj ako na njemu neete nita da gradite. ta ako se ovo odnosi na mene?, ujem vas kako se pitate. Pa dobro, nemojte da paniite. Vano je ojaati temelje. A ako znaenje onoga to vam se desilo lei u tome, onda ste ih ve ojaali. Preduzeli ste sve osim poslednjeg koraka. Ali, naravno, kao to je rekao ovek koji je trao da uskoi u brod i pao u vodu, uvek je poslednji korak taj koji vas dovodi do cilja. Verovatno ste mnogo blie nego to mislite. Kada bih samo mogao da to uinim... Imala sam razgovor sa jednom mladom enom. Liza je iznenada skoro potpuno izgubila sluh, sa malim ansama da e ga ikada povratiti. Komunicirala je i-mejlom. Kao i veina ljudi kojima se ovo desilo kao ve odraslima, Liza je bila jako obeshrabrena. Postavila sam joj dijagnostika pitanja iz ovog poglavlja. Odgovorila je na sva potvrdno. I oseala se nesigurnom. Nije mogla da shvati na koji nain je ovo ojaalo njene temelje. I bila je sigurna da nije uinila nita da bi na njima neto izgradila. Evo ta je Liza rekla: Nedeljama nakon to sam saznala da u ogluveti, poela sam da razmiljam, U redu, morau ovo nekako da nadoknadim, kao to je Rej arls nadoknadio sebi gubitak vida tako to je postao zaista sjajan peva i pijanista. Znate, mi invalidi moramo da naemo nekakvu kompenzaciju. Ali kako? Ne umem da pevam. A onda sam shvatila da je to to. Ne mora to da bude pevanje. Vano je da naem neto to zaista umem dobro da radim. Onda sam krenula na rehabilitaciju i shvatila po prvi put da imam taj nagon da stvari uradim zaista onako kako treba. I ta je trebalo dalje uiniti? elela sam da budem u neemu zaista dobra. Ali nisam znala u emu. Na koji nain ovo moe biti smisao onog to mi se desilo, da bih se osetila dobro i jako znajui da elim da neto radim zaista prvoklasno, a da ne znam ipak ta je to? Zato vam je toliko vano da neto inite zaista dobro? To nije teko pitanje, rekla je Liza. elim da budem zadovoljna sobom. elim neto da postignem. elim neto to mi nikada nee biti oduzeto. Onda upitajte sebe sledee: ta bih volela da imam u svom ivotu to nikada ne bi mogli da mi oduzmu? Rekli ste da ste ba razmiljali o nekoj oblasti vaeg ivota u kojoj biste neto zaista radili kako treba. Da li moete da poveete te dve misli: elite da neto radite zaista dobro i elite da imate neto to niko nee moi da vam oduzme? Liza dugo nije odgovorila. Vreme je stalo. Iznenada je poskoila izgovorivi jednu re: Kolai. U redu...

75

elim da nauim kako se prave fini kolai. Da pohaam kurseve kako bih postala vrhunski poslastiar. Nakon to sam saznala da u ogluveti, kad god sam mogla izlazila sam i ugaala sebi finim kolaima u nekom dobrom restoranu. Mislim da veina nas ceni ukusne kolae, ali tada sam ba pomislila, Boe, ovo je stvarno neko napravio. Svi imamo te trenutke u stilu Kada bih samo mogla to i to... Ne znam zato mi ovo nikada ranije nije palo na pamet. Evo neeg to elim da radim, da imam u rukama pravu vetinu koju nikada niko nee moi da mi oduzme, a do sada to nisam mogla da vidim. Liza je nastavila. Ne mogu spreiti gubitak sluha. Moda ovo ak nije ni racionalno, ali kada se neto zaista loe desi, izgubi osea sigurnosti. To je razlika izmeu ljudi kao to sam ja i svih ostalih. Neto mi se desilo i onda me je to jednostavno, ne znam kako to da formuliem, jednostavno me je sledilo. Ali ja elim da se odmrznem. A mislim da nas sve to uimo odmrzava. Sve to nam daje smisao ono to nas zaista ini je da nas odmrzava od naih prolosti i daje nam budunost! Sve to sam mogla da kaem bilo je, Fantastino! Ako ste kao Liza i znate da je znaenje toga to se desilo bilo da vas ojaa, i vi se moda pitate, Za ta? Odgovor je da je sada vreme za snove. Ako vam se desilo neto to je dovoljno veliko da vas ostavi eljne znaenja, ako ste odgovorili potvrdno na etiri dijagnostika pitanja, to je bio dovoljno veliko da vas ojaa na neki vaan nain. A ako ste ojaani na neki vaan nain, onda sada imate temelje za neto veliko u ivotu. Ruan dogaaj dao vam je snagu koja vam je bila potrebna u temelju vae linosti da bi uinila moguom narednu divnu stvar u vaem ivotu. Zato, za ime boe, nemojte sada sve upropastiti. Odsanjajte svoj san i ostvarite ga. A ako jo uvek ne znate o emu se radi, obratite panju na koji je nain va temelj ojaan. Novi temelji verovatno ukazuju direktno na ono to elite a to niste bili spremni da sebi priznate. Moda ne bi trebalo da priam o snu. Znate, veini nas nije potrebno mnogo da bismo u neemu videli smisao kojim emo iskupiti prolost. Ali morate da krenete i uinite to stvarnim. Pretvaranje sna u stvarnost Spoznaja bez promene je kao veridba bez venanja. Sve je spremno, a nema isporuke. Spoznaja sama po sebi nije lek. Moramo da pretoimo novosteenu viziju u nov, bolji ivot. Ne kaem da je to lako uraditi. Ne kaem ak ni da znamo u tom trenutku ta treba uraditi. Ali iz dubine due verujem da je pronalaenje naina da promenimo sebe ili svoj ivot ono na ta treba da usmerimo svoju borbu za pronalaenje smisla. Zato ne potcenjujte znaenje onoga kroz ta ste proli tako to neete nita izgraditi na novim temeljima koji su vam dati. Znam da nam ovo namee vrste standarde. Lake je misliti da e neka velika spoznaja sama po sebi napraviti nov raspored neurona u naem mozgu i poboljati stvari. Bilo bi dobro da je to tako jednostavno. Ali pre nego to smo neto spoznali, uinili smo stvari kojima smo sebe povreivali i iveli smo ivot koji za nas nije bio dobar. Shvatanje ovoga samo po sebi nee promeniti to to radimo i nain na koji ivimo. Samo promenom menjamo stvari. Mislite o tome na ovaj nain: Pretpostavimo da gajimo rue i da one ponu da venu jer ne znamo kako da ih negujemo. Onda pretpostavimo da smo otkrili po neto o uzgajanju rua. To je sjajno. Ali to nee uopte pomoi ruama u naoj bati. Sada morate iskoristiti 76

to to ste nauili da krenete i uinite neke nove i drugaije stvari sa ruama. Samo tada e se one oporaviti. DA LI SE VE ZABAVLJAMO? RAZLOG BR 8: DA BISTE NAUILI DA UIVATE U IVOTU Jedan od najeih komentara ljudi koji su upravo izali iz tekog perioda je, Bar je neto dobro iz toga proizalo shvatio sam da je ivot kratak i da treba vie uivati u njemu. Ponekad je razumevanje mnogo konkretnije. ula sam ljude kako govore da su ih potekoe nauile da je ivot suvie dragocen da bi se tek tako ario, i da treba vie vremena da provedu u putovanju, pecanju, plesu, izlascima sa prijateljima, lekarenju na plai, zaljubljivanju, itanju sjajne literature, ili bilo emu drugom u emu najvie uivaju. Ovo je mesto gde se sreu autentinost i uitak. Moete rei, Da, ali zar Uivaj u ivotu nije samo prazna fraza? Moda, za ljude koji ve uivaju. Ali kao to ete videti u Dimovom sluaju, ovo nisu samo prazne rei za ljude kojima nije lako da se prepuste uitku. Moda ste vi jedan od njih. Dim je proao kroz mnogo toga da bi otkrio da u njegovom sluaju iskrenost prema samom sebi i sposobnost da se uiva u ivotu idu ruku pod ruku. Upisao se na fakultet zahvaljujui stipendiji koju je dobio jer je trenirao fudbal. Njegovi roditelji su svakako bili suvie siromani da bi mogli da mu priute studije. Dim se osvrnuo na svoj ivot setivi se kako je podizan i to ga je uplailo. Zakleo se sebi da e njegov ivot biti drugaiji. Da e naporno raditi, paljivo razvijati svoj biznis i, kao Skarlet Ohara, da nikada vie nee biti gladan. Profesionalni fudbal nikada nije interesovao Dima. Umesto toga, radio je za veliku i uticajnu lokalnu osiguravajuu kompaniju. A rad je bio prava re. Rad bi ga spasio od siromatva kog se plaio. Radio je i na traenju prave ene za brak. Radio je na tome da ima pravu vezu sa njom. Radio je na podizanju dece na pravi nain. Radio je na osnivanju vlastite agencije. I radio je na upoznavanju onih ljudi koji e mu pomoi u njegovom poslu. Dim je bio jedan od momaka koji bi, ako ga pitate da li je srean, rekao da nikada ne razmilja o srei, ali pretpostavljam da ivim kako treba, pa mora da sam srean. Onda, kako je on sam to rekao, Stvari u mom ivotu su poele da se dogaaju. erka tinejderka je upala u problem sa drogom. Ispostavilo se da njegovo najmlae dete ima problema u razvoju. Dimu je postavljena dijagnoza artritisa. Oba njegova roditelja su umrla za godinu dana. Njegov najvaniji klijent je poveo protiv njega parnicu kada mu se dogodila nezgoda protiv koje nije bio osiguran. Dim je shvatio da je u problemima do gue kada je uhvatio sebe kako pita ljude, Zato mi se ovo dogaa? Jednostavno, to njemu nije imalo nikakvog smisla. Izmeu ostalog, razmiljao je o sebi kao nekome ko je imao znaajan doprinos u dobrim stvarima, pisao je ekove na velike iznose svake godine katolikoj dobrotvornoj ustanovi i inio druga dobra dela. Jednog dana, u nadi da e na udesan nain izravnati raune sa Bogom i prekinuti lanac loih dogaaja, Dim je odluio da volontira na pedijatrijskom odeljenju za kancer u lokalnoj bolnici. Dok je brisao ela deci u groznici, imao je maglovitu predstavu o sebi kao Majci Terezi. Ali deca na odeljenju elela su da se igraju. ak i najbolesnija deca su samo elela da im ivot bude bar malo zabavniji. Dim u tome nije mogao da im pomogne. Niste zabavni, gospodine, bila je presuda koju je izgovorila jedna devojica. I po prvi put u svom ivotu Dim je video da je omanuo u aktivnosti koju je sebi zacrtao da odradi. Bio je tu, u zemlji uda i misterije, u pokuaju da spasi sopstveni ivot, i to je bilo kao da sam Bog isporuuje poruku preko usana bolesne devojice. To je bilo kao da je Dim sasvim skrenuo sa koloseka i da je mogao da se na njega vrati jedino kroz zabavu i igru. 77

Prvo je to izgledalo kao nekakvo prokletstvo. Ali to je stvar u kojoj sam najgori, rekao je Dim u svojim molitvama jednog nedeljnog jutra. Kasnije tog dana se naao na terenu za golf i igrao je uobiajenu partiju uetvoro sa svojim kolegama. Kao i obino, Dimov ukoeni stil igre donosio je loe rezultate. Onda je video ostalu trojicu kako se smeju i ale dok su se pribliavali kupici za osamnaestu rupu. O, boe, pomislio je Dim, ja sam vodio neki drugaiji ivot. Sve ovo vreme sam samo igrao golf. Ovi momci su se zabavljali. Svaki put kada pobedim, izgubio sam. Znaenje onoga to se Dimu deavalo iznenada je postalo jasno. Poslednja stvar koju je trebalo da ini bilo je da izravnava raune sa Bogom tako to e jo marljivije obavljati svoje dunosti. To je ve bila njegova jaka strana. Ono to je nedostajalo u njegovom ivotu bilo je ono to je i njemu samom nedostajalo. Evo ta mi je rekao: Bio sam religiozan ovek celog svog ivota, a sasvim sam propustio sutinu svega. Bog mi je dao toliko darova, ali su svi oni bili objedinjeni darom samog ivota. A sutina ivota je bila kao i sutina svakog dara tu je da bi se u njemu uivalo. Ovako smrknut, Isuse, proveo sam ivot odbacujui boji dar. Sve u mom ivotu desilo se da bih bio doveden kod te bolesne dece, da bih od njih nauio da imam veliku duhovnu obavezu da uivam to je vie mogue u ivotu koji mi je Bog dao. I ta je Dim uinio? etkao je unaokolo sa abaurom na glavi i nosio majice sa smenim natpisima? Naravno da ne. Za Dima to je vie znailo da treba da se oslobodi oseaja da je odgovoran za sve. Opustio se tako to je poeo da prihvata svaku priliku za uivanje. Sada je mogao da se igra jer je otkrio igru u svakodnevnim aktivnostima, oseaj da moe da pusti da stvari teku, da pusti da se razree same od sebe i da pusti druge da brinu o njima. Poeo je da uiva u lanovima svoje porodice zbog kojih je do tada proveo toliko vremena brinui, i shvatio je da je uitak bio jedini poklon koji su oni uopte eleli da mu daju. Odvezivanje vorova Zato Kosmiko zabavite ide u takve krajnosti da bi nas nauilo nekim tako jednostavnim lekcijama? To je zato to je uivanje u ivotu ono to je nekim ljudima potrebno da bi bili kompletne i autentine linosti. Istinsko uivanje u ivotu ne mora da znai da se neko etka naokolo i radi stvari koje do tada nije radio. To esto znai da dopustimo sebi da uivamo u ivotu ba onakvom kakav je. Ali ponekad je jedini nain da se to uini da prestanemo da shvatamo toliko ozbiljno stvari koje inimo jer nas to spreava da u njima uivamo. Govorim o brigama, ambicijama, opsesijama, zbunjenosti, rastrojenosti i stresovima koji nam isisavaju uitak iz onoga to bi trebalo da bude srean ivot. Znam preesto nam govore da moramo da shvatamo stvari ozbiljno. To je ono to smatramo da znai biti odgovoran. Ali ovako razmiljamo dok ne naie neki dogaaj koji nam promeni ivot, koji sve stavi u pravu perspektivu, i pokae nam koliko smo greili. ta je sa vama? Evo dijagnostikih pitanja: Da li duboko u sebi oseate da ne zasluujete da se zabavljate? Da li ste u detinjstvu dobijali poruku da je ivot ozbiljna stvar, da se sastoji od rada a ne igre, da je to jedan trnovit put? Da li ste uvek matali o tome da se jednog dana zaista dobro zabavite, ali niste nikada na tome poradili? Da li vam ljudi ponekad kau da preozbiljno shvatate stvari? Da li je zadovoljstvo neto na emu treba da poradite? Da li vam je teko da uivate ako ne procenite da je to to inite na neki nain isplativo? 78

Ako ste odgovorili potvrdno na etiri ili vie pitanja, onda je jedan razlog zbog kojeg ste proli kroz teak period taj da bi ste se podsetili vanosti provoda, uivanja u ivotu, i da ne treba ivot shvatati toliko ozbiljno. Meutim, interesantno je da ponekad ba oni ljudi kojima je najpotrebnija ova lekcija imaju najvie potekoa da to uvide i prihvate. Pojedi svoj dezert Veliki dogaaji koji nam menjaju ivot ne deavaju nam se da bi nam doneli bajate vesti. Stvari koje u nama probude jaku elju da otkrijemo razlog njihovog deavanja to su dogaaji koji predstavljaju prekretnicu u naem ivotu. Oni nas ue neemu to nismo znali, ili nam daju poklon koji nikada ranije nismo dobili, ili stvaraju priliku koju nikada ranije nismo imali, ako uspemo da prepoznamo njihovo znaenje. Ovako se negativna promena transformie u pozitivnu. Ali naravno, lekcija za koju smo bili slepi je ona koju nam je najtee da nauimo. Za mnoge ljude, uivanje u ivotu je komplikovana stvar, ona koja dosee do samog korena nae linosti. Ona donosi brige ako uivate u ivotu, onda ne brinite o poslu. Izaziva oseaj krivice ne zasluujete da uivate u ivotu. Stvara nesigurnost nemate potrebne unutranje potencijale da biste uivali u ivotu. Nekako ste tokom odrastanja dobili pogrene poruke i imate pogrena iskustva. Dozvolite da vam ispriam o Ejmi, koja je, kako je sama rekla, tridesetogodinjakinja bez dece i sa loim stavom. Bila je to sitna enica prijatnog izgleda, koja je u svojoj marinsko-plavoj suknji i beloj mukoj koulji vie izgledala kao kariktura bibliotekarke nego kao policijski detektiv, to je zapravo bila. Tek kada bi ustala i poela da eta naokolo, mogli biste da primetite njeno ukoeno autorativno dranje. ta se dogodilo Ejmi? Neke nesree smenjuju se kao u super-usporenom filmu, i tako je to bilo kod nje. Ejmi je elela da bude udata i da ima decu zajedno sa poslom koji je volela. Ali je imala tu nesreu da je oboavala itav niz mukaraca za koje je mislila da i oni nju vole, ali se ispostavilo da su bili kreteni. Kada je razgovarala sa njima o braku svi su se ponaali tako da je ona ispadala luda ili slabi. Govorili bi stvari u stilu da jo nisu spremni da se sasvim nekome predaju. Otkaili bi je. Kako sam u sve to uvuena?, pitala se Ejmi. Ceo moj ivot je zasnovan na tome da mogu da imam poverenja u samu sebe. Ali ne mogu da verujem sebi sada kada znam da sam ostajala u tim glupim vezama toliko dugo bez ijednog valjanog razloga. Ejmi je odgovorila sa da na svih est dijagnostikih pitanja u ovom poglavlju. Ali jo uvek nije shvatala kako znaenje toga to joj se desilo moe eventualno da bude ono to joj je potrebno da bi vie uivala u ivotu. Nije ak ni elela da to bude to znaenje. Da proem kroz sve to samo da bih shvatila da treba da se... zabavljam? To deluje kao prilino blesav razlog za prolazak kroz pakao. Ejmi je istina bila pred oima, ali ona nije mogla da je vidi. Razmislite o nainu na koji su mnogi od nas vaspitavani. ivot je mnogim roditeljima bio teak. Imali su problema, patili su zbog mnogih greaka koje su napravili. Ako bi i uspeli da postignu nekakav uspeh, morali su za njega da plate visoku cenu. Briga i borba su bili lajtmotiv veine njihovih dana i najveeg broja njihovih misli nou. Malo nas je imalo srene i zadovoljne roditelje. Onda smo se pojavili mi deca, a deca samo gledaju da zabuavaju, blesave se i zabavljaju. I tada poinje propaganda protiv zabave. Prestani da se ludira. ta misli ta je ovo, ala? Bolje ti je da se spusti na zemlju. Duboko u sebi oseamo otrinu roditeljskih rei. Oni to stvarno misle. Oni su zabrinuti. Plae se za nas. Zabava i zadovoljstvo su ono to nas skree sa puta, a najee su stranputice ka neuspehu. 79

Zato se tolikima od nas lako desi da propustimo injenicu da je razlog zato nam se neto desilo bio da bi nam to pokazalo kako je vano uivati u ivotu. Plaimo se da razmiljamo o ivotu kao o neemu u emu treba uivati. Znala sam da e biti izazov dovesti Ejmi do faze kada e sagledati istinu. Hajde da opet preemo neka pitanje, rekla sam. Da li je, na primer, zadovoljstvo i uitak neto na emu treba da poradite? (Svi mogu da koriste sva dijagnostika pitanja u ovoj knjizi ne samo kao dijagnostika sredstva ve i kao odskonu dasku za razmiljanje o sebi i svom ivotu.) O, apsolutno, rekla je Ejmi. Imam puno problema sa oputanjem. Mislim, izaem sa nekim ljudima nakon posla na pivo i krene razgovor, ali jedino o emu ja elim da priam je posao. Ne priam o nevanim stvarima. Nekada ostali ponu da se smeju i blesave i to me natera da se osetim vrlo usamljenom. I kod kue uvek elim neto da radim. Znate, ponekad legnem u kadu da se opustim, ali to procenjujem kao neto to je dobro za mene. A ta kaete na ovo: Da li oseate da ne zasluujete da se zabavljate? Ejmi je na trenutak utala. Mislim da zasluujem da se zabavljam, ali ne oseam to. A zato? Ne znam kako to da objasnim. To je kao kada moete da pojedete dezert kada zavrite obrok. A ja ne oseam da sam ga zavrila. Uvek ima neto da se radi. Radim na odeljenju koje se bavi ozbiljnim zloinima. Ono to zaista oseam je da mogu da ponem da se zabavljam tek kada je svako ubistvo reeno i svako nestalo dete pronaeno. I naravno, nikada se nee pronai svako nestalo dete. Nee, rekla je Ejmi sa tugom u glasu. I ja sam bila neka vrsta nestalog deteta. Ili je moje detinjstvo bilo ono to je nestalo za mene. Nikada kao dete nisam imala roendansku proslavu. Jedna od mojih cimerki elela je da joj ja organizujem roendansku urku a ja jednostavno nisam znala kako. Mislim, znala sam da uzmete tortu i duvate sveice i kupuju se pokloni ljudi idu u radnju pa ih kupe. Ali kako se zapravo sve to radi? Kako znate kada se gase sveice i predaju pokloni? Kako da sve to pretvorite u proslavu? I nikada niste nauili takve stvari? Nikada vam to niko nije organizovao? Nije samo da toga nije bilo. Nekako je to sve delovalo pogreno i opasno. Kao da je ivot napunjen pitolj sa njim se ne igrate. Onda mora da vam je jako teko da prihvatite da je smisao onoga to vam se deavalo da ponete da uivate u ivotu. Ne znate kako se to radi. Aha, i jednostavno ne shvatam vezu izmeu uenja da uiva sa gubitkom svih tih godina u vezama sa pogrenim momcima. Ma, dajte, Ejmi, rekla sam. Zar nije sutina veze da se u njoj uiva? Zar ne mislite da biste stavili taku na svoje veze i sav bol i izgubljeno vreme ako biste dozvolili sebi da se upitate, ekaj malo, da li sam poela da se zabavljam? Sva sutina onoga kroz ta ste proli je da ako shvatite koliko je vano uivati, potedeete sebe mnogih bolnih trenutaka. Ejmi je ponovo utala, dok joj je gornja usna bila blago napuena, kao kod deteta. Mislila sam da je sutina u tome da pronaem nain da moja veza funkcionie. Moda je znak da su to bile loe veze, rekla sam nenije, taj to ste se uvek oseali kao da radite neto naporno. Svako ko je odgovorio potvrdno na dijagnostika pitanja moe da primeti neto slino i kod sebe. Kroz ta god da ste proli, bilo bi mnogo bolje, va ivot bi bio mnogo bolji, da vam je najvei prioritet bio izvlaenje i poslednjeg grama radosti iz svake mogue situacije.

80

Dopustite da vam prepiem recept za uitak Ejmi je nastavila sa priom rekavi neto to smatram zaista frapantnim. Mogu li neto da vam priznam?, rekla je. Mislim da deo mene ne eli da to bude smisao onoga to mi se desilo jer stvarno ne znam ta da uradim po tom pitanju. Ovo je deo ivota u kojem se oseam sasvim izgubljeno. Nije uvek lako primeniti lekciju koju ste nauili u Kosmikom zabavitu. Mnogi ljudi su u Ejminoj situaciji. Oni shvate da treba da se pokrenu i ponu da uivaju u ivotu, ali misle da ne znaju kako se to radi. I onda slegnu ramenima i odustanu. Velika greka. Uivanje u ivotu nije samo trenjica na lagu na torti: Ono je ceo kola. Uivanje ne mora da bude budalasto. Moete najvie uivati kada pomaete nekome u nevolji, ili otkrivate neto u laboratoriji, ili itate detetu priu pred spavanje. Deo vae psihe koji vam daje motivaciju najbolje funkcionie onda kada uivate. Uivanje hrani motivaciju. Kada ne uivate, vaa motivacija postepeno opada. Ako elite da imate vie istinskog zadovoljstva, prvi korak je da se oslobodite prolosti. Logino je da mnogi od nas ostanu zarobljeni jer ne mogu da ostave prolost iza sebe. Ali, moete rei, ono to se desilo bilo je loe. I ta onda uinite? Samo slegnete ramenima i produite dalje? Znam da je teko, ali ljudi koji uspeno ostavljaju prolost za sobom prestaju da prave svetilite od svega to im se desilo. A postoji milion naina na koje od prolosti moemo napraviti svetilita. ak i terapija moe tome sluiti. Tano je kada je neko imao vrlo nesreno detinjstvo, da je korisno da popria sa nekim i dobije pomo. Ali kada ovo traje godinama i godinama, postaje jasno da toj osobi nije cilj da ide napred. Takva terapija mu je postala hram u kojem se oboava tuna prolost. Uzmimo primer majke koja odrava sobu svog deteta ba onakvom kakva je bila na dan njegove smrti. Napravila je od nje svetilite. Moe zaista da pone da veruje da postoji neko znaenje u tome to se desilo mada nikada ne i opravdanje, naravno i moe u dubini svog srca da zna i koje je to znaenje. Ali u jednoj taki mora da ustane, ode u tu sobu i preuredi je tako da ona prestane da ima funkciju svetilita. To podrazumeva bacanje nekih stvari, odlaganje drugih u kutije, i moda stavljanje treih u album. I onda mora da pretvori taj prostor u sobu koja se moe koristiti za ivot. To znai initi neto, to je uvek najtei deo. Kada doe do otkrivanja znaenja toga to nam se desilo, znaenje samo po sebi je sjajno i zaista je vano, ali ono nee promeniti nae ivote dok oboavamo sopstvena svetilita, o emu god da se radi. ta su najee svetilita? Sve to koristimo da bi naa sadanjost sluila prolosti. Postoji razlika izmeu svetilita i uspomene na nekoga. Ako neko koga volite umre, naravno da ete eleti da sauvate fotografiju te osobe. Vi jednostavno uvate uspomene na prolost. Ali ako provodite cele dane kleei pred tom fotografijom, vaa sadanjost je unitena time to ona slui prolosti. Razumem kako je teko ukloniti svetilite. Ali ako elite da otkrijete promenu koja treba da se desi, morate da identifikujete svoje svetilite. ta je to u vaem ivotu to predstavlja ono to vas i dalje vezuje za va gubitak, to identifikujete sa njim, to ini deo vas? To je vae svetilite. Kako ete ga ukloniti? Uinite neto drugaije. Uinite bilo ta to niste inili. Naite nain da ivite drugaije. Ako ste iveli u svetilitu vaeg gubitka, uvoenje promene je teko, ali ve znate ta treba da uradite. Nakon to se oslobodite prolosti, potrebno je da napravite veliki korak napred, u budunost. Drugi korak je da odredite istinske izvore zabave i uitka u svom ivotu. Mora da ste bili prilino smrknuta osoba ako nemate ove izvore. Svi smo nekada bili deca, i ak i oni sa zaista tekim detinjstvom mogu da se sete kako su se nekada zabavljali!

81

Ova iskustva uitka i zabave su pravi temelj. Seanja na takva oseanja nisu sasvim iezla, samo su se izgubila u gomili papira na naem mentalnom stolu. Ali su nam na dohvat ruke. Moete iskoristiti svoju sposobnost da naporno radite i ozbiljno shvatate stvari koristei svoju snagu da pobedite slabost. Vai odgovori na dijagnostika pitanja vam kau da je uitak lek za vae srce i da e vam on spasiti ivot ako ga popijete. Zato prepiite sebi recept. Zavrnite rukave i bacite se na posao unoenja vie uitaka u svoj ivot. Dobar nain da se pone je voenje dnevnika zadovoljstva. Ne mora to da bude nita posebno niti da oduzima previe vremena. Klju je u praenju istine o vaem zadovoljstvu u svakodnevnom ivotu. Kao to moe postojati velika razlika izmeu naina kako mislimo da se hranimo (prilino zdravo) i naina na koji se zaista hranimo (Au, nisam shvatala da jedem toliko praznih kalorija), obino nas ekaju velika i vana iznenaenja kada vidimo od jutra do veeri, na poslu i kod kue, u drutvu drugih ljudi, radnim i neradnim danima koliko zadovoljstva zapravo postoji u naim ivotima i odakle u stvari crpimo taj oseaj. Dok vodite dnevnik zadovoljstva, obratite panju na sledee: - U toku narednih sedam dana, zapazite trenutak kada vas je preplavio najvei, najjasniji oseaj zadovoljstva? - ta vam u ivotu prua najvie zadovoljstva? Koja je to vrsta zadovoljstva? - Koliko vremena ste proveli ove nedelje ugaajui sebi na bilo koji nain? ta vas je najvie razoaralo? Kada ste se najvie osetili neodgovornim? - O emu ste najee sanjarili? Traite siune, kratkotrajne pokazatelje zadovoljstva u stilu Kad bi bilo koji vam padaju na pamet. To su misli koje kau, Kada bih samo mogao to da uinim, onda bih zaista uivao. One e vam rei koja vam zadovoljstva nedostaju u ivotu. Sutina je u tome da registrujete sve to nagovetava mogunost da pronaete vie stvari u kojima ete uivati, i nove naine za uivanje u onome to ve postoji u vaem ivotu. Niko nas ne moe nauiti kako da uivamo u ivotu. Moemo samo da nauimo sami od sebe i vano je znati da je to mogue. Ve znate puno o uitku, vie nego to mislite, a ostalo moete graditi na onome to vam je ve poznato. Svi su skloni uivanju Ima mnogo Ejmi u svetu. Ovakav nain razmiljanja je est kod dece doseljenka, kao to sam ja, ili na primer kod dece iji su roditelji imali puno problema. Nije da mi ne umemo da se smejemo i budemo sreni, radi se samo o tome da nas nije lako razveseliti. Dakle, pitanje kojim treba da se pozabavimo je ta tano da radim? Ono to ovakvi ljudi treba da shvate je da njima nita ne fali. Nema nikakvog felera u njihovoj linosti. Na nekom nivou, izmeu ovoga i injenice da nikada niste nauili da vozite bicikl, nema nikakve razlike. Moete da nauite kad god hoete. Uvek na poetku deluje udno i nemogue, ali vi nastavljate da pokuavate, puno puta padnete, nekoliko puta se i povredite, i onda uete u tos. Radite pogreno dok ne uradite jednom kako treba, verujui, iako na poetku pravite greke, da e vas neki instinkt u vama dovesti dotle da ete to uiniti kako treba. Ali morate uvek iznova to da inite. Tako dolazi do promene u ljudima, a preesto patimo jer ovo ne razumemo. Pogreno mislimo o promeni kao o drugaijem unutranjem oseanju. I za time tragamo. To je ono to pokuavamo da postignemo. Ali sasvim promeniti sebe iznutra je jednako lako kao i... zato ne probate sledee: Ustanite. Nagnite se. Uhvatite oba nona lanka. Sada poskoite.

82

Dakle, kako ete to uiniti? Kladim se da ste uspeli da se podignete jedva dva santimetra od poda. Zaista, to je nemogue. I jednako je nemogue sasvim promeniti sebe. Istinska promena se deava spolja ka unutra. Znam to iz sopstvenog klinikog iskustva i istraivanja i rada bezbroj drugih profesija. A ovo je dobra vest jer znamo kako da izvrimo promene spolja. Niko ne zna kako da dopre do svoje unutranjosti i u njoj izvri promenu. Prema tome, evo kako ete se zaista promeniti. Prvo se upitajte gde elite na kraju da stignete. Recimo da treba puno da se menjate. U kom delu vas e se to desiti? Kako ete znati da ste se promenili? ta ete videti? ta e drugi ljudi kod vas primetiti? Ovde traite ponaanje, neke posebne stvari koje radite, a ne unutranje transformacije. Drugo, inite stvari sa kojima imate anse da doete do ove promene. Preduzimajte male ali znaajne korake u pravom smeru. Sve to vas pribliava mestu na koje elite da stignete je dobro. Vanije je da uinite bilo ta nego da to inite savreno. Nastavite da inite razliite stvari dok ne doete do cilja. Na primer, recimo da ste dobili povratnu informaciju da niste ba zabavna osoba. I plaite se da je to istina. Zavirite u sebe i vidite nekoga ko je sav u odgovornostima, a nimalo u zabavi. Ali kako da postanete zabavna osoba? Pa, znate kada biste bili zabavni da bi ljudi primetili da inite zabavne stvari. Dakle, to je ono to inite. ak iako niste iskusili nikakvu unutranju promenu, samo pokuajte da radite sve zabavne stvari za koje ste sposobni, dajte sve od sebe. Tree, ignoriite injenicu da, uprkos tome to inite, ne oseate jo uvek da ste se iznutra posebno promenili. etvrto, nastavite da radite stvari za koje vam se ini da vam mogu doneti promenu koju elite. I na kraju, jednog dana ete se probuditi i shvatiti da ste se promenili. Najzad e vaa unutranjost biti drugaija jer ste se ve due vremena ponaali drugaije nego pre. Ne borite se sa tim. Ako elite promenu, ovo je put kojim treba da idete, a ne iznutra ka spolja. I ovo je nain da se promenite u nekoga ko crpi iz ivota svaku kap zabave. Svako ko je otkrio da je uenje da uiva u ivotu bilo razlog onoga kroz ta je proao treba da zna da je za ponovno uspostavljanje kontakta sa instinktom uitka potrebno vreme. Ali, hej, jadni vi morate da probate da uinite mnogo razliitih stvari da biste utvrdili koje su one u kojima uivate! Neke od prijatnih stvari koje inite e vam zaista doneti puno uitka. Nastavite da ih inite. Evo jednog malog saveta. Moda poznajete nekoga ko zaista zna da uiva u ivotu. Ili jednostavno zamislite neku takvu osobu. Hajde da je nazovemo Pet. Neka Pet bude va unutranji vodi za zabavu. Saznali ste da imate celu nedelju na raspolaganju, bez ikakvih obaveza. Nameravali ste da provedete ceo dan obavljajui kune poslove. Umesto toga, zamislite ta bi Pet radila. Pet e znati ta znai zabava. Uinite to. Poklon uitka Poslednji korak je da uutkate glasove u svojoj glavi koji ine uitak bolnim. Tu je glas straha. On vam kae da kada god uivate u ivotu, ne brinete o onome to se mora uiniti. Va posao e otii doavola. Vai klijenti e upasti u nevolju. Vaa porodica e se raspasti. Evo ta ete rei ovom glasu. Uivanje u ivotu je jedna stvar. A dozvoliti da ti ceo ivot ode doavola je neto sasvim drugo. Nikada neu to dopustiti. Neu dopustiti da mi ivot ode doavola zato to sam sebe liila zabave. Neu da dopustim da mi 'briga o poslu' bude izgovor da ne uivam u ivotu.

83

Moda ete morati vie puta, u razliitim situacijama, da se suoite sa napadom straha na vau sposobnost da se zabavite. Onog trenutka kada primetite da va strah pokuava da vam uniti uitak, pitajte sebe, ta ima loe u ovome? Ranije ste uivali samo ako ste imali eline garancije da nita nee biti zanemareno ni u jednom pogledu. Ono to ete od sada raditi bie da uvek uivate osim kada postoji vrlo moan i poseban razlog da to ne inite. A onda ujete glas krivice. On kae da ne zasluujete da uivate u ivotu. Mnogi ljudi pate od Atlasovog kompleksa. Nose ceo svet na svojim leima i oseaju se uasno krivima ako ga spuste na zemlju i zabave se. Dakle, evo ta ete uraditi. Razmiljajte o ivotu kao o dragocenom poklonu od Boga, od univerzuma. A Bog vam je dao taj poklon ivota da biste u njemu uivali. Moda je imao i drugih razloga, ali je uivanje jedan od osnovnih. Umesto da se oseate krivim kada uivate, osetite krivicu ako odbacujete dar ivota ne uivajui u njemu. Jo bolje, nemojte oseati krivicu. Jednostavno uivajte. Neki ljudi oseaju krivicu zato to ne mogu da zaborave da neko negde pati. Ako to kvari va uitak, evo ta predlaem. Ili pomozite tim ljudima zbog kojih oseate krivicu tako da i oni mogu da ponu da uivaju ili ponite da uivate i bez njih. Ali sedei i oseajui se krivim ne pomaete nikome. Ila bih i dalje. Budite oprezni sa pomaganjem ljudima ako u tome ne nalazite zadovoljstvo. Kada oni koji se staraju o drugima imaju problema sa uivanjem u ivotu, oni unose smrknutost, ak zlovolju u to svoje davanje. Razmislite o tome. Pretpostavimo da, ne daj boe, umirete u nekom domu za beskunike. Ko biste eleli da o vama brine? Neko ko je ispunjen samo oseanjem obaveze? Ili neko ko je u vrstoj vezi sa zadovoljstvima koje ivot nudi? Najzad, odreeni ljudi ne mogu da krenu napred zato to im neki glas govori da nemaju neophodne unutranje izvore za uivanje u ivotu. Obino se ljudi ovako oseaju zato to znaju da su tokom detinjstva dobijali pogrene poruke ili su imali pogrena iskustva. Pa, znate, ak je i Dikens imao preteno dikensijansko detinjstvo. Deca koja odrastaju pod zaista surovim uslovima pronalaze zadivljujue naine da se zabave. Ako ste bili dete, onda imate sve unutranje potencijale koji su vam potrebni. Dakle, recite tom glasu da umukne. Ono to vam je potrebno je vie iskustva sa zabavom. Krenite i steknite ih. POLAGANJE RUE RAZLOG 9: DA BISTE NAUILI DA IVITE IVOT SA OSEANJEM MISIJE Kada je imala trinaest godina, Ketrin Hepbern je pronala telo svog voljenog starijeg brata. Upravo se bio obesio. Terapeuti su nekada dizali ruke pred ovakvim tragedijama. Koncentrisali bi se na negativne psiholoke posledice koje je ovaj dogaaj ostavio na Ketrin Hepbern. Ali ljudi su esto jai nego to se od njih oekuje. Ovaj dogaaj je svakako bio dovoljno veliki da je imao ogroman uticaj na Ketrin, ali njegovo znaenje nije proizalo iz tete koju joj je on naneo ve iz lekcija koje je Hepbernova nauila: ivot je neverovatno dragocen, ali nikada ne zna kada e te napustiti, i ne moe da ga troi vie nego vodu iz poslednje uturice usred pustinje. I tako je Hepbernova proivela ostatak ivota kao ena sa misijom. Znate kakvi su ljudi sa misijom. ive ivot sa posebnim arom. Kao da oseaju da treba da uine vie od nas ostalih, ili kao da je to to moraju da urade vanije nego ono to radimo mi ostali. Ako ivot gledamo kao partiju pokera, onda smo mi oni koji igraju za sitne pare dok oni igraju u velike uloge.

84

Ljudi mogu da usredsrede ovu posebnu snagu na bilo ta. Posedovanje misije je samo za izuzetno aktivne ljude, ljude koji strasno veruju u neku stvar i spremni su da potroe veliki deo ivota borei se za nju. Skarlet Ohara je imala misiju: Neka mi je Bog svedok, nikada vie neu biti gladna. U redu, u redu, Skarlet Ohara je bila izmiljen lik, ali mnogi od nas su razvili isti oseaj misije ako su bili rtve ratne pustoi. Moja majka je imala istu misiju kao i Skarlet Ohara; ivela je svoj ivot istim intenzitetom, a razlog za to bio je to je i njen svet izgoreo pred njenim oima. Drugi ljudi mogu pronai znaenje u onome to im se desilo gorei od jake elje da vide kako su sva njihova deca otila na studije i napravila neto sa svojim ivotima. Postoje umetnici koje rade sa posebnim arom, kao da je svaka slika koju dovre umetniko delo koje su spasili od poara u nekoj zgradi. Postoje ak ljudi ija je misija jednostavno da iskuse ivot u potpunosti, ija glad da vide svet poseduje posebnu estinu. Veina nas se divi takvim ljudima. Ali kada razmiljamo o posedovanju misije koja nas vodi napred i okupira nam cele ivote, veina nas se osea ambivalentno. aa puna vatre Strast je zaista divna stvar, ali ko eli da provede ivot u vatri? Ko eli borbu i rtvu koju podrazumeva posveivanje misiji? Ko eli neizbeno razoaranje i poraze koji dolaze od suoavanja sa monim silama? ak ni Isus nije uvek bio raspoloen za svoju misiju. Proveo je svoje dvadesete izbegavajui buran ivot za koji mora da je znao da mu je suen. Kasnije, jako cenei ast koja mu je ukazana, rekao je, Nek me mimoie ova aa, reagujui kao i bilo ko od nas na dodeljenu nam misiju. Za veinu nas, dovoljno borbe ima i u obinom ivotu. Kome je potrebno da se bori sa dvoglavim adajama? Uprkos ovome, ideja o ivotu ispunjenom strau jako nas privlai. Mislim da je to uglavnom zato to smo svesni ambisa beznaajnosti u koji vrlo lako moemo upasti. Znate na ta mislim kao kada u krajiku svesti registrujete pomisao da ste roeni, radite, ponekad se zabavite, i onda umrete, i emu sve to? Ponekad mislim da su najbolji ljudi meu nama oni koji poseduju najveu glad za znaenjem. Oni oseaju da ivot moe biti mnogo sadrajniji kada je zasnovan na borbi da se on uini boljim. I tako je deo nas eljan oseanja misije, dok se drugi deo nas plai cene koju za to treba platiti. Obino pobedi onaj deo koji se plai. Svakodnevni ivot je kao da sedi za volanom. ivimo, smejemo se, suoavamo se sa stvarima onako kako dolaze. I to je u redu. Ali nekima od nas je potreban oseaj misije. Moda ga neemo eleti, ali da bismo postali ono to treba da postanemo, moramo biti voeni nekim strastvenim ubeenjem, nekom vizijom o ivljenju potpunim ivotom. I mi se molimo da nas aa mimoie. Ali onda doe do neke line nesree ili bolnog problema koji ostvari ono to sve dobre namere sveta nisu bile kadre. Da nam dozvolu da oslobodimo okova snagu koju smo sposobni da unesemo u svoj ivot. I ovo, po prvi put, da ivotu sasvim nov smisao. Hajde da ne traimo nikakvu prostu vezu izmeu dogaaja i oseanja misije koji iz njega proizlazi. Ketrin Hepbern nije potroila svoj ivot kao borac protiv tinejderskih samoubistava. injenica da je vau baku udario autobus ne znai da ete zapoeti krstaki rat protiv razuzdanih vozaa autobusa. Potreba da se ivi ivot sa posebnim arom (a ovo moe ukljuivati i borbu za neku stvar) dolazi od toga ko smo mi, a ne od tog specifinog dogaaja kroz koji smo proli. Uzmite za primer protestantske i katolike majke ija su deca rtve sektakog nasilja na ulicama Belfasta i Londonberija u Severnoj Irskoj. Sve te majke su bile nesrene zbog smrti svoje dece. Svima im je bilo potrebno da nau nain da se suoe sa svojim 85

gubitkom. Ali samo neke od njih su otkrile da se njihov bes transformisao u elju da se bore za neto organizovale su kampanje, mareve i proteste da bi spreile dalja krvoprolia. Ne radi se o tome da je jednim majkama bilo stalo a drugima nije. Svima im je bilo stalo. Ali mali procenat majki koje su se posvetile borbi za stavljanje take na krovoprolia u Severnoj Irskoj imale su glad koju je ova borba zadovoljila. Ta borba je bila deo ivota za koji su oduvek bile predodreene. Neke od ovih majki su razvile oseaj posedovanja misije kakav nikada niste videli. Nije se radilo o misiji u smislu borbe za neki vii cilj, ve o misiji odvoenja svojih porodica to dalje odatle da bi mogli da ive neki bolji ivot. Neko je uvideo da gubi vreme i jednostavno je odluio da e, u onom smislu koji je najvaniji za njega, voditi ivot sa arom koji mu nikada ranije nije bio poznat. Svi poznajemo ljude koje vodi strast. Kada sam tek upisala fakultet, postala sam prijateljica sa enom koja je ivela vrata preko puta mene. Roni je studirala sa vie ara nego iko koga sam poznavala, ne kao bubalica ve kao neko ko ima misiju. Jednog dana sam bila u njenoj sobi. Dok smo priale, promrmljala je Izvini i onda, kao da je to najnormalnija stvar na svetu, izvadila je pric i dala sebi injekciju. Nikada ranije nisam tako neto videla. Bila sam suvie stidljiva da bih je pitala o emu se radi. Ali je ona ve bila navikla da pria sa ljudima o tome. Bila je vrlo otvorena. Ispostavilo se da je sebi davala injekcije insulina od svoje osme godine. Poto joj je kao detetu bila postavljena dijagnoza dijabetesa, postala je svesna koliko doktori mogu pomoi ljudima i koliko je ljudima potrebna njihova pomo. I tako je njen lini zdravstveni problem dao Roni snaan oseaj misije. Svaka devojica koja ima ozbiljan zdravstveni problem ne biva ispunjena strau da se bori protiv bolesti. Roni je to uinila. To je bilo ono to je njoj bilo potrebno. Jedini problem sa Roninom priom je da je mogla delovati moda previe jednostavna: Bolesna devojica postaje lekar da bi pomogla drugim bolesnim devojicama. U veini sluajeva, ivot je manje predvidljiv i pun je iznenaujuih preokreta. Ne vidi se uvek veza izmeu onoga to se deava osobi i njene strasti prema ivotu koja se iz toga raa. Grejsina misija Jo kao dete, Grejs je patila od znaajnog vika kilograma. Kada je zavrila fakultet, bila je teka 90 kg. Stvar koja bi je razbesnela vie od bilo ega drugog bila je kada bi joj ljudi priali o gubitku teine kao o sasvim novoj ideji, kao da nije ve imala mnoga bolna, poraavajua iskustva sa dijetama, kampovima za debele i ko zna sa ime jo sve ne. Kao mlada ena zakljuila je da ono to treba da uradi jeste da prihvati sebe ba takvu kakva jeste. Grejs je znala da e biti teko nai momka koji e ispod njenog alternativnog imida videti ensku lepotu. Ali nadala se najboljem. Prolazile su godine. Sastanci su za nju bili prava retkost. Grejs je imala par kratkih veza. Ali i to je bilo naporno, pogotovo to se kao producent u muzikoj industriji kretala meu ljudima koji su puno polagali na spoljanji izgled. Otkrila je da su momci sa kojima je izlazila a kojima nije smetala njena debljina bili ili udaci ili su imali komplekse zbog sopstvenog fizikog izgleda. Shvatate, rekla mi je Grejs, Bukvalno nisam elela da pripadam tom klubu iji sam lan bila. Delovalo je da ima vedar odnos prema svojoj situaciji, ali se ispod povrine nazirala tuga. Ono to ju je najvie bolelo bio je oseaj da zbog svoje teine mnogo toga proputa. Znala je da je zaista dobra osoba i da moe da prui puno ljubavi. A ipak je moglo da se desi da zauvek ostane na polici zbog problematinog pakovanja. Grejs je primeivala da je duboko potresena svaki put kada bi ula prie o ljudima sa neotkrivenim talentima koji stoje na nekim policama kao stvari bez ikakve vrednosti. 86

Onda je primetila da postoji vie od jednog naina da se ovek osea bezvrednim i da postoji vie od jednog naina da se neto uradi po tom pitanju. I to to je bila osoba sa puno energije, talenta i elje da pomogne takoe je bila beskorisna injenica, jer nita nije inila da to iskoristi. U svom poslu primeivala je talentovane mlade devojke sa ne ba jakim leima koje nisu imale anse da stvore nekakvu karijeru u muzikoj industriji. Bila im je potrebna pomo, savet, mentor. Nekima od njih je bilo potrebno pokazati kako se talenat pretvara u proizvod koji se moe prodati. Drugima je bilo potrebno ukazati na druge puteve izgradnje karijere u muzikoj industriji. Inae e ono to su oni imale da ponude ostati neiskorieno. I tako je konano dolo Grejsinih pet minuta. Imala je viziju o ivotu koji e iveti sa vie ara. Uloila je svoje slobodno vreme u osnivanje neprofitabilne organizacije koja e zalaziti po susedstvima i pruati tim mladim enama pomo za koju je Grejs znala da im je potrebna. Grejs je kontaktirala i pokretae i ogranizatore muzike industrije, kao i uticajne ljude u gradu da bi obezbedila finansijere. Takoe je i direktno mentorisala i savetovala devojke. Oboavam to da radim, rekla mi je Grejs. To ini da se oseam mnogo bolje nego to moete da zamislite. ini da se oseam dobro jer stvarno mislim da spasavamo mnoge od tih devojaka od toga da protrae svoje ivote i talente. Kao mudra i samosvesna mlada ena, Grejs prvo nije mogla da uvidi da je taj divan posao koji je uspela da obavi i to kako se zbog toga oseala bio zapravo smisao toga to je bila jedna od ena sa prekomernom teinom u Americi. Oseala sam da je potrebno da pomognem Grejs da to shvati. U redu, rekla sam, a sada dovrite reenicu 'Sve se deava sa razlogom, a razlog zato sam preivela ovu zaista teku situaciju i oseala se tako neprivlanom i to nisam imala pravu vezu bio je... Pretpostavljam da bih mogla da pomognem siromanoj deci da pronau svoje mesto u svetu muzikog biznisa. U redu, ali hajde sada da otkrijemo dublje znaenje. Mislim da je razlog zbog kojeg ste imali takvu linu borbu bio da biste mogli da pronaete neto u ta strasno verujete, i mislim da je razlog zbog kojeg je bilo potrebno da se to tako desi bio zato to mislim da je to neto to vas plai. Uh, rekla je Grejs. Kako to mislite? Vidim vas kao ve odraslu, poinjete da se bavite svojim poslom. Radite i vidite svu tu decu za koju znate da nemaju nikakve anse. To mora da je jako tuno. I, ispravite me ako greim, ali mora da ste pomislili, Moram da uinim neto da im pomognem, ali sigurno ste i shvatili da je malo toga to moe da uini samo jedna osoba. Sada u moda stvarno preterati, ali razmiljam o tome da su vam na izvestan nain dok ste odrastali poslali poruku da neete biti vani ako ne uinite neto veliko. Grejs je na ove rei skoila. Znate ta bi mi rekli roditelji kad bih se vraala kui plaui zbog toga to me je neko ismevao zato to sam debela? Rekli bi, 'Pokazae ti njima.' I to sam ee plakala ili to je gori bio incident, oni bi vie potencirali to kako u ja njima jednog dana pokazati ko sam. Znate, ne mislim da sam celo svoje detinjstvo znala ta je to znailo 'da u im pokazati.' Ali da, uvek sam oseala da u uiniti neto veliko. Samo nikako nisam mogla jasno da sagledam ta. Zato mislim da mora da sam postala uspena u ovom zaista sjajnom poslu. Bila mi je stvarno potrebna velika doza uspeha i pribranosti da bih im stvarno pokazala. To je bilo namenjeno njima. Ali rad sa tim siromanim devojkama je bio za sopstvenu duu. Nisam udovoljavala nikom drugom osim sebi. Mislim, pretpostavite da nikada nisam bila debela. esto se to pitam. Znate, nisam sigurna u to, ali ini mi se da me roditelji sve vreme nisu pritiskali da 'im pokaem' samo zato to sam bila debela. Mislim da bih i pod bilo kojim drugim okolnostima bila pod istom vrstom pritiska. Jednostavno, takvi su moji roditelji. I nisam ba tako sigurna da kao dete nisam bila Gospoica Povrna.

87

Moda je trebalo da iskusim kako je to biti ugnjetavan da bih mogla da brinem za ljude koji su ugnjetavani tako da bih mogla da uinim neto to bi moglo da pokae meni da stvarno imam neto posebno da ponudim. Ne samo lepo, ve i istinski vredno. Stvarno je udno. Uvek sam razmiljala o svom telu kao o zamci. Sada vidim da me je u drugom smislu oslobodilo zamke. Prepoznavanje svoje misije Moda ste vi kao i Grejs. Znaenje onoga kroz ta ste proli bilo je da moete da otkrijete svoju misiju, i ve ste je otkrili. Ili moda jo niste otkrili o kojoj je misiji re moda je i sama pomisao da imate misiju za vas nova. U svakom sluaju, potrebno je da utvrdite da li je to razlog zbog kojeg ste proli kroz odreene dogaaje. Molim vas odgovorite na sledea dijagnostika pitanja da vidite da li se ovaj razlog odnosi na vas: Da li ste oduvek u dubini due gajili elju da se rtvujete za neto u ta verujete? Dok ste bili dete, da li ste nekad dobili poruku da morate uiniti neto veliko i vano sa svojim ivotom? Da li ponekad oseate da morate opravdati svoje postojanje, kao da obian ivot bez povreivanja drugih za vas nije dovoljan? Da li je oseaj ponosa na sebe neto to vam je jako vano? I kada razmiljate o tome, da li je taj oseaj ponosa uvek vezan za to da uinite neto vano? Da li su vai heroji obino bili ljudi iji su ivoti obeleeni arom sa kojim su iveli ili nainom na koji su branili ono u ta su verovali?

Ako ste odgovorili potvrdno na tri ili vie pitanja, onda je razlog onoga to ste preiveli da biste se oslobodili za ivot koji ete iveti sa veim arom, i koji se zasniva na neemu to elite da ostvarite ili na nainu na koji elite da ivite. Ovo ne znai da morate da posvetite ceo ivot borbi za neki ideal. I ne znai da taj ideal mora da bude znaajan za bilo koga drugog osim za vas. To moe biti dobrotvorni rad u crkvi, sinagogi, damiji ili hramu. To moe znaiti rad sa komijama na saenju cvea kako biste uinili svoju ulicu lepom. To moe biti putovanje u svaki daleki kutak sveta. To moe znaiti da elite da ivite na takav nain da nikada nemate vremena za televiziju. Sutina je, meutim, da ne radite to samo da biste se neim bavili ili zato to to ine vai prijatelj. inite to jednostavno zato to duboko u sutini neega vidite neto to daje smisao vaem ivotu. I znate da vam je potrebno jae oseanje znaaja. Vie od krivice Pronalaenje ovakve strasti nema nikakve veze ni sa oseanjem krivice. Istina je da se neki ljudi oseaju krivima zbog neeg to su preiveli. Kako mi je i samoj suvie dobro poznat ovaj oseaj, moda se oseaju krivima zato to su uopte i preiveli, ili zato to nisu spreili da se neto desi. Ima mnogo razloga. Ponekad kada se oseamo krivima, oseamo da moramo da uinimo neto da bismo se iskupili. Ali evo ta sam nauila: Ako buenje elje da verujemo i borimo se za neto nije razlog zato vam se neto desilo, onda to nee pomoi vaem oseaju krivice da nestane. Dakle ne morate se oseati krivim zato to se niste neemu posvetili, jer to nije neto to vi treba da radite.

88

Ali ako je to va razlog, onda e vam otkrivanje neega u ta verujete i sa ime elite neto da uinite dati vie od obinog oseanja oslobaenja od krivice. Dae vam nadu i usmerenje jer ete otkriti znaenje toga. Otkrivanje strasti Za mnoge ljude je ovo otkrovenje da je znaenje onoga to im se desilo bilo da bi poeli da ive ivot sa veim arom to je sve to im je bilo potrebno. Sada mogu da razumeju zato su iveli tako intenzivno. Drugi ljudi otkrivaju da mogu da nau smisao u oseanjima koja su do sada za njih bila zagonetka aha, dakle, to je ono to mi je nedostajalo: bilo mi je potrebno da diem punim pluima, nije udo to sam oseao takav nemir i teskobu. A opet, drugi ljudi mogu osetiti da im je najzad data dozvola da zaista krenu napred i postupaju u skladu sa misijom za koju su uvek znali da je imaju. Ipak, nekim ljudima je potrebno da imaju u ovom trenutku i neto vie. Oni prepoznaju smisao u tome to im se desilo. Mogu da osete potrebu da ive sa posebnom strau. Ali ne znaju odakle da crpe tu strast. Ne znaju koja je njihova strast. Teko je ne prepoznati misiju ako je imate, onda znate koja je. Ali ako je jo uvek ne prepoznajete, kako je otkriti? Ovo je vano pitanje. Sve ovo godine rada sa ljudima pokazale su mi da mnogi od nas imaju elju da uine neto posebno sa svojim ivotima... i tu se zaustavljamo. U kom smislu posebno? Gde? Sa kime? Nemamo pojma. Znamo ta nam je vano, ali obino nam je vano previe stvari i ne znamo ta da inimo sa tim svojim oseanjem. Uostalom, misija znai da imamo jednu posebnu stvar do koje nam je stalo i da su naa delovanja usredsreena na nju. Znam iz linog iskustva kako moe biti naporno identifikovati svoju misiju. Kao dete ljudi koji su preiveli Holokaust, bila sam okupirana mnogim brigama koje su muile i druge ljude poput mene. Nismo eleli da se neto poput Holokausta ikada vie ponovi. Nismo eleli da ljudi zaborave to to se desilo. eleli smo da neko zbrine preivele. I poto smo shvatili da i deca preivelih imaju svoje potrebe, eleli smo da i njihove potrebe budu zadovoljene. Zato sam se kada sam imala trideset godina prikljuila organizaciji po imenu Druga generacija. Bio je to nain da se deca preivelih okupe i uine neto za potrebe koje sam upravo pomenula. Najzad sam nala neku svrhu! I cela sam se tome predala, kao to inim sa svim drugim stvarima. Nala sam se na elu njihove ekipe govornika i drala govore na sve strane. Bila sam jako srena to sam ukljuena u neto u ta sam toliko verovala. Ali onda je usledio niz otkria koja nisam mogla da predividm. Kada se borite za neto, onda morate da poseujete sastanke. Ono to sam tada otkrila bilo je da stvarno mrzim sastanke. A onda sam mrzela sebe zato to mrzim sastanke. Kakvo sam ja to dete koje je preivelo Holokaust kada ne mogu da podnesem sastanke koje su nai roditelji toliko podravali? Ovo je bio jasan koflikt izmeu mog oseanja misije i onoga to se od mene zahtevalo da u to ime podnesem. To mi je sve postalo jasno kada je od mene zatraeno da predstavljam nau grupu na posebno vanoj manifestaciji u Izraelu. Ljudi koji su preiveli Holokaust i njihova deca, roaci i prijatelji svi zajedno su doli na ovu istorijsku komemoraciju. Emotivni vrhunac je trebalo da predstavlja trenutak kada svi stavljaju po jednu crvenu ruu na odreeno mesto u Muzeju Holokausta u Jerusalimu. To je trebalo svi da uinimo, hiljade nas je moralo da stoji satima u dugakom redu na vrelom suncu. Dok sam stajala u redu, a moja rua i ja venule na suncu, neto se u meni pobunilo protiv misije za koju sam smatrala da mi je dodeljena. Bila je to misija koja je bila zasnovana na ljudima koji su bili rtve. Sve se odnosilo na njihovo stradanje. Trebalo je da smestim ovaj oseaj stradanja u sutinu svog bia. 89

I shvatila sam da to nisam ja, u najdubljem moguem smislu. Sve vreme sam se kao terapeut, istraiva i pisac borila protiv toga da ljudi sebe doivljavaju kao rtve. I sam razlog zato piem ovu knjigu je da pomognem ljudima da se pomire sa nekim dogaajem iz svoje prolosti da bi mogli da ga ostave iza sebe i nastave dalje onog trenutka kada su iz njega izvukli pouku koju je on nosio. Najzad je doao red na mene. Spustila sam ruu na vrh gomile. Uskoro e nestati ispod svih tih ostalih rua koje su nosili ljudi iza mene. I znala sam da sam tada stavila taku na misiju koja zapravo nikada i nije bila moja. Zurei po povratku kroz prozor aviona, otkrila sam neto novo u znaenju mog preivljavanja u trenutku kada mnogim drugim ljudima to nije polo za rukom. Vratila sam se sa svog putovanja sa totalno pomerenim fokusom. Itekako sam imala za ta da se borim. Ali odavanje pote prolosti nije bio moj cilj. Bilo mi je potrebno neto drugo za ta u se boriti. Moj heroj nikada nije bio neko iji je ivot bio posveen seanju na prolost. Svi moji junaci su bili ljudi koji su spasavali ivote. Ali ja sam ve spasavala ivote, na svoj nain, kao terapeut. Nisam nikada mogla da spasim ivote ljudi koji su poginuli u Holokaustu. Nikada nisam mogla svojoj majci da poklonim detinjstvo u kojem je bila voljena i u kojem su o njoj brinuli, ili mladost ispunjenu nadom u bilo ta drugo osim u preivljavanje. Ali sam mogla da pomognem ivim ljudima. Dakle, ne prepoznajemo svoju strast uvek na samom poetku. Lako se moe desiti da mislimo da nam je neto strast a da zapravo nije. Ali ta moete da uinite? Ako znate koja je vaa strast, onda znate. Ali ako je sve to znate to da je razlog to vam se neto desilo taj da vam da oseaj sopstvene misije, sve to moete da uinite je da date sve od sebe da pogodite o emu se radi, da se celi predate tome, vidite kako ete se oseati, i ako se ne oseate dobro, da probate neto drugo. Ovo je upravo ono to su uinili svi oni koji su otkrili svoju strast. Ali nemojte sedeti i ekati da se to desi samo od sebe. Ja imam tri itekako vana saveta za ljude koji trae na ta e usmeriti svoj ogroman ar. Zasnivam ove savete na priama koje sam skupljala godinama od ljudi koji su sreni zbog svojih ivotnih misija. Prvo, razmislite o malim stvarima nadomak ruke. Ono lino i blisko uvek ispadne mnogo znaajnije nego neto apstraktno i daleko. Zato, na primer, ljudi obino imaju misije koje imaju veze sa ljudima i dogaajima koji su u direktnoj vezi sa njihovim vlastitim ivotima. Isto tako, ako razmiljate o malim i bliskim stvarima, bie vam lake da delujete. Sada moete da razumete zato toliko ljudi koji su puni ara poinju sopstvene male preduzetnike poslove. Drugo, konkretna akcija, a ne dobre namere, je ono to stvara oseaj zadovoljstva. Nakon to joj je mu umro od raka debelog creva, Kejti Kurik je dozvolila da joj urade klonoskopiju uivo pred kamerama u emisiji Tudej da bi naglasila koliko je vano da se ljudi pregledaju i da taj pregled nije tako straan kao to se obino misli. Ako ne znate ta da uinite sa svojim oseanjem misije, ne brinite, veina ljudi nije sigurna ta treba sa njim uiniti. Ako uinite neto, bez obzira ta, osetiete se ispunjenijima, i jo ete saznati u kom pravcu treba da idete. To ne mora da bude neka ogromna posveenost. Priam samo o tome da treba neto uiniti. I tree, udovoljite sebi. Ovo moe izgledati kao udan savet. Ali otkrivanje ivljenja punim intenzitetom ne odnosi se uvek na pomo drugima. Vaa misija moe da podrazumeva i pomo samom sebi. Ljudi koji su se najvie ostvarili i dobili najveu satisfakciju iz svog oseanja misije bili su oni koji su najvie sluali sebe i najvie nastojali da sebi ugode. Mislim, na primer, na Engleskinju Gledis Ejlvud, heroinu knjige i filma Gostionica este sree, ija je radnja zasnovana na njenom ivotu. Bila je neobrazovana sluavka, ali je imala san da bude misionar u Kini. Samo to ju je moglo uiniti zadovoljnom. Na putu su je saekale sve mogue prepreke. Ali nije dozvoljavala nikome da je odgovori od njenog

90

sna. Na kraju je dola u Kinu, gde je uinila zadivljujue stvari brinui o deci i spasavajui njihove ivote. Ako postoji kontradiktornost izmeu toga to treba da uinite da biste udovoljili sebi i onog to znai da razmiljate o malim i bliskim stvarima, prvo udovoljite sebi. OGROMNE TEGLE SA SLATKIIMA RAZLOG BR 10: DA BISTE POSTALI ISTINSKI DOBRA OSOBA Nita vam ne moe obezbediti bolji ivot od injenice da ste istinski dobra osoba. Mnogi ljudi nikada ovo nee moi da razumeju. Ne radi se o tome da su oni loi. Ali nemaju sluha za pravu dobrotu. Povreuju druge a da to nikada ne shvate. Milion prilika da uine neto istinski dobro ih mimoie i nikada ne vide nijednu od njih. Naravno, oni poseduju materijalna bogatstva, putuju, kontaktiraju sa ljudima. Ali u njihovim ivotima postoji uplje sivilo od kojeg nikada nee pobei jer im nedostaje sposobnosti da postanu istinski dobre osobe. Neki od nas, meutim, takoe ive u praznom sivilu, uskraeni za svetao, ugodan ivot koji pripada ljudima koji su istinski dobri. Ali nismo zarobljeni zauvek. Imamo neiskoriene izvore dobrote za koje nismo ni znali dok se u naem ivotu nije desilo neto to nas je probudilo. Nikada neu zaboraviti Rodera. Bio je otprilike bogat i lep onoliko koliko se to uopte moe biti. Delovao je i kao prilino dobar momak, na svoj bezbrian, pomalo lenj i samoljubiv nain: nikada nikoga nije namerno povredio, ispisivao bi ekove za razne humanitarne akcije ako biste mu to zatraili, ali bi se retko sam pokrenuo da bilo kome pomogne. Roder je bio potpuno skrhan jer je njegova mlada ena odluila da ga napusti. Kada sam ga bolje upoznala, moja predstava o njemu se promenila. Roder nije bio tako dobar momak kao to je on mislio da jeste. S obzirom na sve darove kojim ga je priroda obasula, Roder nije uinio mnogo da uzvrati za to to je dobio. I na svoj trapav i nemaran nain zapravo je povredio prilian broj ljudi izgubio je nekoliko starih prijatelja, pravio zajedljive komentare na raun svojih kolega. ena ga je napustila zbog brojnih primera surove napanje nita okantno, radilo se uglavnom o nepromiljenosti, nemaru i povremenim izlivima besa. Iako je maltretirao druge, ipak je najgore maltretirao samog sebe. Otac ga je zlostavljao. Ne u smislu bukvalnog zlostavljanja, ali je otac bio savreno voljan da ga povreuje da bi napravio od njega oveka, ignoriui tetu koju je naneo deaku stvarajui mu oseaj da je potrebno da bude povreivan da bi postao ovek. Roder je doao kod mene u potrazi za nekakvim objanjenjem za to to mu se dogodilo. Pre bi se zapravo moglo rei da je to bila pria o tome zato je njegova ena odjednom poludela. Ali, bio je spreman da prihvati da i on sam ima psihikih problema. Zamislite njegovo iznenaenje kada je shvatio da je razlog zato je izgubio enu koju voli bio da bi nauio lekciju o tome kako da postane istinski dobar ovek. Roder je bio odlian koarka i bio je naviknut na prihvatanje onoga to mu trener kae da uradi. Tako je kao dobar timski igra prihvatio to to sam mu rekla, i dao je sve od sebe da postane onoliko dobra osoba koliko je to mogao u svojoj mati da zamisli. Drao je oi otvorene za ljude u svom ivotu koji su imali problema a kojima je mogao da pomogne i postao je Veliki brat. Nakon godinu dana bio je sreniji nego to je ikad bio sa svojom enom. Nije uvek potrebna velika lina katastrofa da bismo nauili vane lekcije. Moja prijateljica Viv je ila jedne veeri kui kada je, zamaknuvi za ugao, videla ljude koji su se okupili oko oveka koji je oigledno umro od sranog udara. Naravno da se Viv uzrujala

91

kada je ovo videla. Ali ipak, s obzirom da oveka uopte nije poznavala, zato joj je to bilo toliko znaajno? Evo ta mi je rekla: Kada sam videla tog momka kako lei tamo ve pomodreo, bang! Odmah sam pomislila da sam to lako mogla biti ja. Morala sam da ponem da se ponaam kao bolja osoba ako ve mogu da umrem tek tako, svakog trenutka. Mogu i sebe da naem u ovoj prii. Ima trenutaka kada verujem da sam dobra osoba. Nikada namerno nisam nekoga povredila. Pokuavam da pomognem ljudima kada god mogu. Ali, istini za volju, prilino sam i lenja. Vrlo je mogue da bih mogla da se mnogo vie potrudim da budem jo bolja osoba. Takoe mislim da dobri ljudi mare za to da dobro i rade, a primeujemo sve te sitne postupke kojima odstupamo od sopstvenih standarda. Ili, da li primeujem sve te male moralne propuste jer nisam ba tako dobra osoba kao to mislim? Teko je to znati, zar ne? ak i ako je nedvosmislen odgovor, da, vi ste dobra osoba, kada se malo bolje time pozabavite, ko zna? Dobro, bolje, najbolje Znam ta sada mislite: Kako se ovo odnosi na mene? Ve sam prilino dobra osoba! Zato bi mi se desilo neto to treba da me naui da postanem bolji? Znam. Verujem vam. Ali ne radi se o tome da li ste zaradili dovoljno poena pa sada moete da se bakarite na lovorikama jer ste ve zasluili titulu dobrog oveka. Radi se o maksimalnom iskoriavanju potencijala sopstvene dobrote, zapravo vaeg najboljeg ja, nekoga ko nije dobar na mek i povran, ve na jak, posveen nain. Barbara Bu je bila jako dobra osoba godinama pre nego to je njen mu postao predsednik. Onda je prola kroz iskustvo koje opisuje kao est meseci najdublje depresije, kada je oseala da je protraila svoj ivot i izgubila elju da ivi dalje. Umesto da potrai pomo, ona je jednostavno ostala u tom depresivnom stanju, koje ju je na kraju, hvala bogu, napustilo. Ona opisuje kako ju je ovo iskustvo uinilo boljom osobom. Ranije, kada bi videla ljude koji prolaze kroz teke trenutke, ona ih je osuivala zato to nisu jednostavno iskoili iz toga. Ali sada je nauila svoju lekciju. Niko ne ostaje u stanju patnje zato to voljno odbija da izae iz njega. Barbara Bu je otkrila kako oveku moe biti teko da se izvue iz problema. Razlog zato je ona prola kroz sopstveno bolno iskustvo bio je da bi stekla saoseanje, neto to je mnogima od nas potrebno s vremena na vreme. Moje istraivanje mi je pokazalo da postoji jedna zajednika stvar svima koji su shvatili da je smisao onoga to im se desilo da bi vie poradili na tome da postanu istinski dobre osobe. Bila je to spoznaja da je patnja drugih posledica loih stvari koje su radili. tavie, obino bi maltretirali i sami sebe. Tako su i znali kako to izgleda kada si rtva. U ovome lei dijagnoza. Ovog puta, samo jedno pitanje: Da li ste iskusili oseaj gubitka ili bola u ivotu zbog toga to ste bili maltretirani i zato to ste vi maltretirali druge?

Ako ste na ovo dijagnostiko pitanje odgovorili potvrdno, onda je znaenje onoga to vam se desilo da vam pomogne da shvatite koliko je vano da postanete bolja osoba, ne malo bolja, nego puno bolja osoba. Biti dobar i initi dobro

92

Nekim ljudima je teko da prihvate da se ovo odnosi na njih. Na primer, kada odrastate i sirotinjskom kraju kao to je to sa mnom bio sluaj, uvek se pitate da li ete uspeti, to u najdubljem smislu znai da ete uiniti neto zbog ega ete biti ponosni na sebe. Znate da ste na izvestan nain zarobljeni u svom malom svetu, da on ograniava vae nade i anse i vue vas nazad u svoje blato. Vidite mlade ljude starije od vas, koji dobro izgledaju, pametni su, armantni, a onda jednog dana eto ih, venaju se i ive u komiluku, sa vlastitom decom i bave se nekim besperspektivnim poslovima. Znate kako je teko zaista uspeti. Dakle, biti dobra osoba je zahtev koji pada na dno vae lestvice prioriteta. eron je bila moja prijateljica iz detinjstva, jedno od one dece za koju znate da e jednog dana uiniti neto veliko. Imala je tu usredsreenost koja donosi uspeh, i pored toga i istinski talenat. eronini roditelji su bili radnici u fabrici tekstila. eron je elela da bude modni kreator. U svojoj raskupusanoj svesci stalno je pravila skice mravih dugovratih ena belih lica koje su nosile raznoraznu divnu odeu, od balskih haljina do kostima. Kada vidite jedanaestogodinju devojicu kako crta ene koje nose kostime, onda znate da stvarno ozbiljno misli. I eron je uspela. Ranih osamdesetih je ve naveliko radila i postala mlada kreatorka o kojoj se puno prialo. Zahvajujui roditeljima koji su radili u tekstilnoj industriji poznavala je posao, tako da je i puno zaradila. U stvari, imala je sve, ukljuujui i uticajnog mua sa Volstrita. Sutina je u tome da ako niste znali pozadinu njene prie kada je sve ovo poelo, ta ena bi vam se mnogo dopala. Za razliku od ljudi koji gaze preko mrtvih, uz eronin uspeh ila je i injenica da je bila zaista dobra osoba. Ako bi je neki prijatelj zamolio za pomo, ona je priskakala. Ni eron tokom svog napredovanja nikada nikoga nije namerno povredila. Ali poto je postala prillino zauzeta, nije bila vie toliko zainteresovana za to da bude dobra. Retko bi bilo kome nudila svoju pomo. Biti dobar za nju nije znailo nita vie osim da ne bude loa i da povremeno ispie po koji ek, to je lako sebi mogla da priuti. Ali je i dalje o sebi mislila kao o dobroj osobi. Onda joj se dogodilo neto to ju je porazilo. Pozvao ju je advokat. Njen mu je rekao svom advokatu da kae njenom da je odluio da se razvede. I eleo je starateljstvo nad njihova dva deaka. On nije smatrao da je njen ivotni stil dobar za njihova dva sina jer, kako je tvrdio, ona je samo radila i visila naokolo sa nekakvim udacima. Naredne tri godine su bile gore nego da joj je mu umro. Povrh njenog gubitka, muio ju je i oseaj odbaenosti, uasnog straha da e izgubiti decu, i njene nesposobnosti da shvati zato joj se to desilo, to je stvarno bilo uasno. Sve to je mogla da izvue iz svog mua bilo je da ne eli vie da bude sa njom u braku, i uz to nekakve neodreene aluzije na uasne stvari koje je inila. Otprilike pet godina nakon ovih dogaanja me je nazvala. Nisam bila u kontaktu sa eron, ali sam ula za deo njenih problema iz tree ruke. Kada smo sele da veeramo, bila sam iznenaena kada sam primetila da ena naspram mene zrai emocionalnom energijom. Kada mi je eron ispriala sve to joj se desilo, nastavila je, Ali sada sam dobro; vie nego dobro. Postojao je period kada nisam znala da li u iz svega toga uopte izai normalna. I ak i kada su se stvari raistile i kada sam dobila zajedniko starateljstvo, jo uvek sam bila slomljena. To je bilo toliko duboko odbijanje i bila sam tako uplaena. Naravno da sam se oseala uasno sama sa sobom. Pomislila sam, ta, doavola, nije u redu sa mnom? Zar sam tako loa osoba? Pa uvek, uvek sam o sebi razmiljala kao o dobroj osobi. Onda se desila ta stvar na poslu. Radilo se o slubeniku koji je bio zaduen za nau proizvodnju na Dalekom Istoku, ali jednostavno nije poznavao Daleki Istok. Nije umeo sa 93

ljudima tamo. Oni su nas ive jeli. Bio je to stariji ovek. Jedna od mojih potpredsednica ga je otpustila. Vratila se i rekla mi kako je ba teko primio otkaz i kako je i njoj samoj bilo vrlo teko. Jo uvek sam bila besna zbog svega pa sam rekla, 'Pa, ako ne moe da podnese vruinu, izai iz kuhinje. Ne mogu ljudima da glumim dadilju.' Moja potpredsednica ona je zajedno sa mnom zapoela posao samo me je pogledala u stilu, Ko si ti, doavola? Ja te ak i ne poznajem. I izala. Njen stav je bio da i ne pomilja da ulazi u raspravu sa mnom, kao da sam nekakav izgubljen sluaj to je ono to mi je zaista neto reklo. Nisam znala sa kime da razgovaram. Otila sam kod svoje tetke koja mi je bila kao druga majka. I upitala sam je, 'Tetka Rouz, da li sam ja dobra osoba?' Uzdahnula je. O, ba divno!, pomislila sam. Kakva preporuka! I onda sam je zamolila da bude iskrena. A ona je rekla, 'Vidi, eron, ti si bila jako srena osoba. Imala si puno darova. Nekada si se jako trudila da bude dobra. Ali sada mislim da si povredila puno ljudi ne vodei previe rauna o tome to radi'. eron je iznenada videla mnogo stvari koje nije videla ranije. Poela je da se pretvara u jednu od onih hladnih, grubih ena koje se ale da niko ne vidi koliko su iznutra ranjive. Shvatila je da je moda najbolji deo sebe izgubila. Rekla je sebi, Ne elim da budem neko ko u najboljem sluaju bar nije zao. elim da budem ba dobra osoba znate, ona koja zaista ini dobre stvari. ena koju sam videla preko puta sebe bila je ena koja je doivela transformaciju. eron je shvatila da je njen mu bio kanarinac u rudniku uglja. I drugim ljudima je ve poinjalo da bude muka od njenog ponaanja. Njeno usredsreivanje na to da bude dobra osoba preobratilo je eronine odnose sa svima u njenom ivotu. Javljanje na zvono Postoji mnogo vrsta poziva za buenje. Neki dolaze u snu. Fredi je bio u svojim srednjim tridesetim. Bio je preduzetnik - novajlija koji se vrzmao naokolo sa sumnjivim drutvom rasipnika. Na putovanju za Los Aneles Fredi je bio na urci sa sumnjivim devojkama iz poslovne pratnje i kokainom na stolovima. Predozirao se, odvezen je u bolnicu i skoro je umro. Izgubio je jedan vaan posao kada se ovo proulo. Njegova verenica ga je napustila. Zato mi se to desilo?, pitao se. Niko od drugih momaka nije upao u nevolju, a neki od njih su konzumirali i mnogo vie droge od njega. Par noi nakon ovog dogaaja, Fredi je imao jedan san. Bio je deak i ulazio je u dedinu radnu sobu. Njegov deda je bio okruen velikim teglama sa slatkiima. Uzmi ta god eli, rekao mu je deda. Probudio se u suzama. Ponekad jednostavno znamo ta san znai. Fredi je znao. Njegov deda je bio mrtav ve godinama. Bio je moan ovek koji je uspeo bez tue pomoi, stub drutva, glava porodice. Fredi mu je bio omiljeno unue. Oseao je da taj san znai da moe da postane sve to je bio njegov deda: Uzmi ta god eli... od svih dobrih stvari koje ja imam. Klju za san su bile suze koje je prolio nakon to se probudio. Bile su to suze krivice i kajanja zbog svog glupog, razmetljivog ponaanja. Sada je razumeo da je postojao razlog zato je uleteo u takvu nevolju. To je bilo da ga podseti na injenicu da je jedina stvar za koju mari da jednog dana moe postati kao njegov deda, bogat ovek, ne zato to je bio imuan ve zato to je bio dobar. I da ako ne postane dobra osoba, nikada nee biti istinski bogat. Ponekad ne shvatate ta imate dok to skoro ne izgubite.

94

Ima mnogo ljudi poput Fredija. Nezrelost, zabava, ivot od danas do sutra, lenjost sve su to stvari koje spreavaju ovakve ljude da shvate koliko im je potrebno da postanu dobri. esto je potrebna neka velika nevolja da im otkrije njihovu sudbinu. Da budete bolji nego to mislite da jeste Ispriau vam priu o Bredfordu. Imao je dvadeset devet godina. Bio je to krupan, nabijen, snaan Afro-Amerikanac. Posedovao je radionicu u kojoj je pravio runo fin drveni nametaj. Imao je na sebi smee pantalone od rebrastog somota i crnu rolku i delovalo je kao da mu je neprijatno da pria o svom ivotu i svojim oseanjima. Bredford je imao jedno od onih uasnih detinjstava pred kojim vrte glavom ak i ljudi sa iskustvom kao to je moje. Bilo bi bolje da je njegov otac bar jednostavno napustio porodicu. Ali on bi ih napustio, pa se vraao, potroio bi njihov novac, napijao se, tukao njegovu majku, opet ih naputao i ponovo se vraao, zapoinjui iznova ceo krug po ko zna koji put. Majka se snalazila tako to je vukla Bredforda i njegovu sestru s jednog na drugi kraj grada, gde bi prihvatala najgore poslove, petljala se sa okrutnim mukarcima, i pila da pobegne od sopstvenog bola. Bredford je morao da brine o svojim sestrama. Niko nikada nije brinuo o njemu. Nisam doao da se alim, rekao mi je na samom poetku naeg zajednikog rada. Upravo suprotno. Moje detinjstvo je jo uvek suvie prisutno u mojim mislima i ja elim da ga izbacim iz glave. Ono me samo povreuje. Zeznuo sam svaku vezu u kojoj sam bio. Plaim se da se nikada neu otvoriti i opustiti sa bilo kime do koga mi je stalo. Oseam se kao kola koja su napravljena u stvarno, stvarno looj fabrici i sve o emu ta kola mogu da razmiljaju je kako su stvarno loa. Ovo je pogreno i glupavo. elim da prestanem da se tako oseam. Ono to stalno sebe pitam je, Zato mi se to deavalo, zato sam imao takvo detinjstvo? elim da te stvari iz prolosti izbacim iz svog ivota. elim da prestanem da o njima razmiljam. elim da se zbliim sa ljudima. elim da prestanem da se oseam kao rtva. elim da budem srean. Kada bih samo otkrio razlog zato mi se to deavalo, bilo bi sve u redu. Brede, elela bih neto da vas pitam, rekla sam. Znam da ste proli kroz neke stvarno rune stvari dok ste bili dete. ta mislite, na koji nain je to promenilo va ivot? ta elite da vam kaem? Bilo mi je odvratno i bio sam jako besan. U redu, to je dobro. Obino kada smo besni kaemo 'Ja u...' uiniti neto. Pa, u vaem sluaju, ta je to neto? Bio sam ljut i nisam eleo nita da uradim. Samo sam eleo da ne uinim istu stvar sa svojom porodicom kada je budem imao. Neto u stilu, Ne ini drugima ono to ne eli da oni ine tebi, ili tako neto. Duboko sam uzdahnula. Sada u rizikovati. Biu spremna da se kladim da otkad ste odrasli niste ba uvek bili onoliko dobra osoba koliko biste eleli da budete. Umesto da se uvredi, Bredford se lako sloio sa mnom. Ne shvatam ba sve najbolje, ali sam zadivljen koji kreten umem ponekad da budem. Seam se svog oca... ako bi krenuo nekuda, a vi biste mu se nali na putu, jednostavno bi vas zalepio za zid. Seam se vrlo jasno kako sam razmiljao kako ja nikada neu biti takav. Ali ne kada momci koji rade kod mene u radionici naprave neku greku, umem ponekad da budem ba grub prema njima. Ne pokuavam da budem zao. I onda sam postepeno poinjao da shvatam da ni moj otac nije pokuavao da bude zao. Zli ljudi to jednostavno ine bez elje da budu takvi. I strano mrzim to to sam i ja takav mamlaz. Grozno se oseam zbog toga. Jo jedno pitanje, Bred. Da li vam je ikada prouzrokovalo bilo kakav istinski bol to to ste nekoga maltretirali?

95

To sam upravo i rekao, rekao je Bredford otro. Zar niste sluali? Nekako bih ubijao u pojam momke koji rade sa mnom i mogao sam da primetim da su bili povreeni. Moete to zakljuiti po tome to vas izbegavaju do kraja dana, kao da ete ih ponovo povrediti. To mi je ve bilo poznato i znao sam da sam ovog puta ja uzrok takvog oseanja. Dobro, Brede, moram da vam kaem da se savreno uklapate u obrazac. Mislim da mogu da vam ukaem odmah sada na nain na koji moete doi do znaenja toga to vam se deavalo. To to ste preiveli trebalo bi da vam pomogne da postanete dobra osoba, tavie istinski dobra osoba. Razmislite i sami. Bili ste maltretirani i to vas je bolelo. Maltretirali ste druge, i to ne samo da je njih bolelo, nego je i vama prouzrokovalo bol. To znai da pripadate klubu ljudi koji nalaze znaenje u tome to im se desilo u otkriu da im je potrebno, stvarno potrebno, da postanu dobri ljudi. Sada recite vi meni, nastavila sam. Zar vas nije iznutra grizlo to to ste znali da elite da budete dobra osoba, da moete to da budete, ali da vidite kako niste ni priblino onoliko dobri koliko biste to mogli? Opet sam rizikovala. U svakom sluaju, mogao je da kae ne. Bredford me je zaprepastio. Tihim glasom je rekao, Uvek sam razmiljao o sebi kao o looj osobi. To je istina. Plaio sam se da sam kao moj otac: lo kao on i slab kao majka. Idem naokolo i aljem poruke, Hej, ja sam dobar momak, ali to je samo fasada. Ne elim da znate za moje strahove koliko sam zapravo loa osoba. Moda uenje da budemo istinski dobri moe biti neto to ete izvui iz toga to vam se desilo jer vi imate sposobnosti da budete mnogo bolja osoba nego to ste ikada zamiljali. Jednostavno ne mislim da istinski loi ljudi misle za sebe da su loi. injenica da ste o tome razmiljali je znak da ste uvek eleli da krenete na putovanje koje vas eka. Pa ta sad da radim? Bredfordovo putovanje je poelo. Nakon naeg zajednikog rada dobila sam od njega poruku. Evo jednog njenog dela: Ponekad jo uvek ne mogu da verujem da je ivot pokuavao da me naui da treba da budem bolja osoba. Gledam u svoje ruke koji svaki dan rade sa drvetom. Svakog dana posle posla stavim na njih losion da ih omekam. Sada sam otkrio da je razlog zbog kojeg sam kroz sve ono proao bio da se i sam omekam i postanem ljubazniji i saoseajniji. Ne mislim da bih sam doao do ovog zakljuka za jo milion godina. Jednostavno ostanete zarobljeni idejom da vas grube stvari uine grubim. Sve ludilo kroz koje sam proao u detinjstvu nosilo je poruku Hej, ako ne moete da nauite da brinete o sebi, onda ste u nevolji. Nauio sam da brinem o sebi. Mislim da sam nauio da brinem o sebi ta god da me zadesi. I u tome je cela stvar. Ja sam grub momak. Razlog zato mi se sve to deavalo u ivotu nije bilo da me uini jo grubljim. To je bilo da bi mi pomoglo da upotpunim sliku, da postanem meki, blai, ljubazniji, i nadam se, jednog dana, da bi me bilo lake zavoleti. Samo sam eleo da vam se zahvalim, Miro, to ste mi pomogli u ovome. Kako sam dalje itala pismo, mogla sam da primetim da je Bredford uao u novi ivot sa svojom tipinom meavinom skepticizma i praktinosti. Odluio je po prvi put da e postati prijatelj sa enama. Osetio je da e mu to pomoi da nae nain da postane dobra osoba. Jedna od ena sa kojima je zapoeo prijateljstvo radi sa tinejderkama sa margine. Bredford je uspostavio program za osposobljavanje ovih devojica za drvodeljstvo. Ova ena je imala petogodinju devojicu. Na kraju se Bredford zaljubio u tu enu. Sada su u braku i on je usvojio njenu erku.

96

Hej, ovo je funkcionisalo kod Majke Tereze... Eto nas uurbanih u svojim ivotima prepunim obaveza. Iznenada saznamo da celo osoblje Kosmikog zabavita radi vrlo naporno da nas naui da postanemo zaista dobri. Ali kako se to radi? Kod svakog je drugaije, ali sutina je u tome da se neto uini ne da se eka i razmilja, bez delovanja. Ako se komiji zapalila kua, neete stajati sa strane pitajui se ta bi najbolje bilo uraditi zvaete vatrogasce, doneete ebad za ljude koji su izali, uvesti u svoju kuu njihove kune ljubimce tako da ne moraju o njima da razmiljaju, skuvaete kafu vatrogascima. Na isti nain, ako je znaenje onoga to vam se desilo bilo da od vas napravi dobru osobu, nemojte samo stajati, uinite neto. I uvek razmiljajte ta ete sledee uiniti. Na primer: Razmislite o neemu do ega vam je stalo, i uinite neto po tom pitanju. Razmislite o nainu na koji ste bili povreeni, i uinite neto da pomognete drugima koji su povreeni na isti nain. Idui put kada ste na urci, pronaite osobu koja deluje najusamljenije i popriajte sa njom. Stavite se na mesto vaeg branog partnera. ta mislite da mu je potrebno da bi bilo sreniji? Uinite to. Unesite u svoj ivot onu vrstu energije koja vam je potrebna da biste bili bolja osoba. Ovo je vano samo treba da budete bolji vi, a ne drugi vi. Ako, na primer, imate sopstvenu firmu, potraite mogunosti da uinite dobre stvari jednako kao to traite mogunosti za zaradu. Ako su vam jaka strana razgovori jedan na jedan, onda naite nain da pomognete ljudima razgovorima u etiri oka. Nemojte aliti sebe. Moe izgledati kao da vas eka strm put, ali to je put koji e vam puno dati, i daleko ste od toga da budete sami.

Istorija ljudske vrste je puna ljudi koji su nauili ovu lekciju. Svi znamo priu o ekspirovom kralju Liru, oveku sa svim bogatstvom i moi koja se poeleti moe, a koji donosi odluku da se povue. Pri tome gubi sve ne samo bogatstvo i mo, nego i erku koja ga je iskreno volela. Ali sve se deava sa razlogom. Za kralja Lira razlog je bio neophodna lekcija o tome kako da bude ljubazan. Kao kralj je imao sve. Ali nije mogao da napusti ovaj svet dok nije nauio da bude istinski dobra osoba. Kralj Lir je jedan od onih ljudi koji razmiljaju o sebi kao o pobedniku, kao da je u njihovom uspehu bilo neke neizbenosti. Moda ponu i da razmiljaju da ova neizbenost potie od posebnih talenata ili da su ak izabrani od Boga. Sa ovakvim ljudima moete uvek da predvidite dolazeu nevolju. Ali uspeh nikad nije neizbean. Ljudi koji veruju da su pobednici postaju lenji, razmaeni, arogantni. To nisu dobri ljudi, ne onako dobri kakvi bi mogli da budu. Zato kada se neto loe desi, lako je shvatiti poruku. Bila im je potrebna lekcija o tome koliko je vano biti dobra osoba, sa posebnim fokusom na skromnost. Ovo je vrlo pouna pria. Samo razmislite o tome na trenutak. Mi ivimo u Kosmikom zabavitu. Stvari nam se deavaju da bismo uili lekcije. Sutina svega je uenje. Pa onda moda, samo moda, moemo da preskoimo katastrofu tako to emo prvo nauiti. Ako zaponemo ponizno svoj put, malo je manje verovatno da e morati da se desi neto to e nas nauiti skromnosti. Na kraju krajeva, skromni ljudi napornije rade i ne smatraju da dobro dolazi samo po sebi. POSTSKRIPTUM 97

estitam! Vi imate unutranji oseaj da je ivot, va ivot, pun znaenja. Spremni ste da preuzmete veliki rizik i otkrijete koje je to znaenje. I sada ste ga nali. elim da vam zahvalim to ste takva osoba. Sve dobre stvari u ivotu dolaze od ljudi koji imaju duboko uverenje da sve to se deava, sve to rade, ima neko znaenje. injenica da ste ili na ovo putovanje sa mnom znai da vi ovo razumete. A sada mislim da razumete jo neto. Kroz ivot svi se iznova raamo kada ponovo stvaramo nove sebe nakon uestalih susreta sa ivotom. Svaki put desi se neto to je dovoljno veliko da nas protrese, bilo da je dobro ili loe, ono oplodi nau linost nekim novim saznanjem da nas je nae istinsko bie uvek na neki nain ekalo. I iz toga se raa naa nova linost. Prilike za neprekidno obnavljanje stalno se ukazuju. Zavisi samo od nas da li prihvatamo ovaj proces i pokuavamo da ga razumemo. Moemo to uiniti tako to emo biti otvoreni za injenicu da sve to nam se deava ima svoje znaenje i tako to emo to znaenje traiti na nain opisan u ovoj knjizi. Ako to uinimo, Kosmiko zabavite nam garantuje da su nam dostupna sva dobra ovog sveta, da sve dobre stvari koje mogu potei od nas, mogu se pojaviti i u naem ivotu. O AUTORKI U svim mojim knjigama uvek kau iste stvari o meni. Sada sam direktor klinike Instituta estnat Hil u Bostonu. Napisala sam knjige koje su dobile neke nagrade. Terapeut sam sada ve trideset godina. Ovo je sve istina, ali nikako nemam oseaj da sam to prava ja. Evo nekih stvari koje mi stvarno lie na mene. Moje knjige su na ozbiljne teme ali ja sam u sutini vedra osoba, oboavam da se smejem i zabavljam. Verovatno vam se ini da ja znam sve odgovore (uostalom, emu se muiti da napie knjigu ako ima samo pitanja), ali imam i puno nedoumica, i to sam starija, imam sve vie pitanja i mislim da sam sve otvorenija za novo. Znam da moda delujem kao vrlo praktina i tvrdoglava osoba, kakva i jesam, ali se iznutra oseam lepravo i puna sam snova.

98

99