You are on page 1of 138

GLASNIK ZEMALJSKOG MUZEJ A U SARAJEVU

B LLETIN DU MUSEE E L A REPUB LI QU E POPULAIRE DE BOSNIE


ET HERZEGOVI I E A SA RAJEVO
N O V A S E Rlj A - 1952 - SERIE NOUVELLE
SVE KA - VII - TOME
RED AK CL J A
r Ale .rZ BENAC, nau ni iJradnil,
PIRO KU LL' lC , cloc fl Fil ozofskog fakult ta
Odgov()r ni u r e dn ik :
Dr ALOJZ BENA, n a l l n i sarad ni k
Stampar kl zavOd Veseli n Ma l e. " , ' ar a j ev o - 1952
CljENA 600' DINARA
TIRA 1000 PRIMJERAKA
l e h n i k i uredili k: CVETKO D. PQPOVIC
SADRAJ - SOMMAIRE
I RASPRAVE - AIlTICLES ET TRAITES
Dl' .Josip Koroec
Nek i elemcnti Iwl t llre Vl i VII veka - Quelques
de la cu lture Sl8VC Lill VLc e t VII-e ieclcs ... . . . . . . 5-17
Branimir
Lit urgij sko prikaz;) ll;] rever "ll Mit rine kultne sli ke - Le sens Iiturgique
de ['image au revers du reli ef dc Milhr a ... . . .. .. . .
np MII.qynlH B. rapalllaHIIH - Dr MlJutin V. Garaanin
Ka llpoG.lleMY LL!IiI1Y!IlH j\lllrpa1{ lI jc ur lc pr()hl(:JlI l' dC' \; 1 llli g- ra ti ol l de DilIliiii 27 411
Dimitrije Sergejevski
spomenici iz ipova - Monull lcn( , de la kL' se il
i povo 41-57
Doko
Stari grad Jajce - .Jaj ce, un vie ux ch[lkall iJos nien 50-100
Dr Aleksandar Solovjev
Engleski izvjetaj XVII vijeka u ilosanskiIl l Polurima - Un tel1loig nage anglais du
XVII- e siecl e ur le:.; Poturs dc Ilo:i nie .... . . . . . . .
Irma
Sredn.ievjekovna I<apa iz Bile Lod Tr avn ika - Une eoij'fe de Bila pre" de
Travnik. . . . . . . . . . . . . . . . . . ....... Ilj - 12li
Dr Alojz Benac
stanovanja II periodima i l [en:egovine Les haiJila
tion, de la Busnte et de I'HerzlgUvinc pr ehistorique ... .. . 121 - ],'38
BojflcJlaB EiorHlieBHh - Vojisla.v
I3:Iac.reoCI{a nOpO; (HL(J N1.U,10P ai'(OB 1"1ha- Xpa OP<:'f1H X Y XepLl,eroflllHlJ - La f amilie
noble ues en 1:)9- 1(j()
)l,p Baco r .qyrnau. - Dr Vaso Gluae
3 allHC o.n: 1329 rO}(HHe HeW I IICToPHjCKC llPC} (1I0CTH de 1'8n 1:329
n'a pas dc valeur hi sto rique lol - IGG
UBeTlm 13. nonoBlIh - Cvetko D.
5 0C <1 HCKO-Xepl\eron:IQKH 1l();,Y!jePH - Lcs cuf fill s Cll Rosnie ct . . .. lG7- 200
1*
4
PY)f\li ua 6 mf( uh - Ruica
rpOUOBH y Ll.O.-111 II H - Lc , t(J 1 dc Don.i a Dol ina . . . . ... . _ .. .211 1 22! )
Dr J osi p Koroec
Ljudsk e s ta tue t e iz - Sta tuett es de 2:.11 - 239
I r ma Cremonik
l(er all1ik a iz rinl sl<og N\ogu'rj eICl La du ca" t.rlll11 rOl1la i,l de
Mt)gur.i clu . . . . . . . . .. . . . . . . . :241 - :271
II HOBI1 HAYLJ HI1 n pI1Jl0311 - NOUVELLES CO ' TRJBUTIONS SCIENTIFIQt ES
Dr Gregor llremonik
BO!' ansk c i hlll1l s l{e pOl'el je s re dn jeg vij e ka - II I povelj e i pi s mn - - eha r
tc ' dc Bosni c ct Hll m - 1[1 Le" cli i.lrfe- ct le de lluIlI (hil ) 27:l- :n 6
7
Jl p MlIJleHJ(o C. cIl u.muoD"" - Dr Milenk S.
Paola Koroec
Sr cdnj evjekt) vll c II ckropol e oku[ine Travnil; a ropu[ llI edieva[es dans [a con
t ree Lie Travnik . . . . . . :i75--4() 7
!\Jarko Vego
Zlatni k vi z[l nti sk og ca ra Mi hai[ n III - Uli ,' pi ece d' o r cle l'el1lpereur il y zan lin
M ichel III 4(\9-41 0
111 TOPOGRAFSKA GRAD - MATf.: RlAlJX SClENTIF1QUE DE TOPOG APmE
Duro B 'ler
A) I va njsko Polj e (Bosansk i Brod) 412- --420
8) Gorn j i tok Ukrine (Klll ai Krt-IIHI 'I) 420- 4:24
IV "16Jl110rpA<I>HJA - BIBLIOGRAPHm
DI' Matija I ..opac
Bibli ogr [l fsld podaci et not[r afsk o-folkl v rn i h radova o Bosni i Hercegovini (Sv del ak)
- iJ ib lio g r .lp hiql1 s dl' , ull vr iJ )!e- e t llll ugra pl1 ique, et fo lk kl ri s te. dc nos n je
41;)- 400
/ lanci l rasprave
JOSIP KOROEC
Neki elementi slovenske materijalne kulture VI VII veka
Intenzivnijim radom na polju sloven&ke arheolog ije dana:; je lIPel.O
mnoge dement'e, kojj SLl bili u slovenskoj materiljla,ItToj kulturi raruOlg srednjeg ve.'ka
do nedavna nepoz'nati . Oni pOored toga dall[l s ne pret. [Ia'V1Ua.i u u:;amljenu pojav1!
nego naprotiv pmtstavljaju lt kontin uitet. izmedu svuda priz'nate kul
ture VIII i kasnijih na jednoj SJlra'lli i rani,j,ih na drugoj, do'" , e ra.nlije
uopte ,smatralo da, Sloveni 'pre VIII veka i,ve jo u kullturnom siromatvu. Smatra.lo
Se bk da je to siromatvo bi!'o na takvom s tup'nju, da nam 8e iz tih perileda nije nita
Tek u dodi.ru sa viom civil,izadj'om Sloveni su, navodno, iz pro
vincijalne rimske !kulture, primili deo kllltlJlrnih elemenata, koje su ili prilaglC>
dili sv,om ulw II ili _u ih nep,romen.jene. Uzrok nekadanjem navodnom
ma:teriUIa:lnom siroma'tvu bio je dov'oden II HLU sa sLanOi
li
3:njel!! u neproihodnim i
predelima, gde nije bilo. dovoljno komu;nikacija niti dodira
sa dr ugim civilizir.anijim i ku l tUlrni,iiTn grupaillla. Tako .ie nas tala i hipoteza o drvenoj
kulturi Slove,na, kloju je nedavno 1\1iJj.atev.") :a .ie nasta.loi .iJe
drugih srodnih hipoteza. Deo ne veruju6 u takvIo 'kulturno siromatvo Slu
vena, pokuavao je da Slo vene u nekim ranijim kulturama brol1zanl()g i
doba. II prrolom broJu Glasnika izneo sam neka gledita i hipotJeze
Sa kOji!l1Ila su razni alrheoil()zi pokuavali ldentifikclvalt!i SIO\f'tille u tzv.
kulturi 'Gdnor:l1io u 1110,o,i o'Ci nl!3 grobalja sa urnama.") . a tih :-; bajarli
su, pa jo i danais stoje p01UlSki arheo.l'o>z i i lingvis t:i (Korsbrz.ewski, ezeka
now.::ki Ad.) , a 'nljima e pribliavaju i nClkri (Filip), kao i so'Vjetsl<i Ma
!<o[jko da postoji p,r:i'vi.wna

(lo takvoj ipaU{1 ne postoji ni


kal,.' av ko nt i'n u lI:le t iZll1edu kuHure l1.el jedI1lolj1 i ' lJoIvenSike kulture na drugoj
!'> t rani . Dodue razma:k izmedu tih dveju kuli tura, koji je nekad bilO od je dnog
n lJJemijla', se II;) ok o -OO godill1l3'. No on ipak jlcl postoji, priblino od po
nove ere pa do seobe Slovenia. ako uzmemo kao po ' ve pouzdane
Filipa I() pIO ' Loja n)u lui slanovnFt va na nekadanje kuL:ure
u to doba, up rkos promenjene materijalIle kulture.") MeduItim, strogo uzev mi ip.alk
ne smelllo sa arheolokog gledi ta cteme'llIte ma.ter.ijal:ne kuJ,t'ure ubrajati u sla
0) lVlijatev, Slavjanska keramika v Biga rija, Sofija 1948.
") Glasnik Zemal.isk.og muzeja, Sarajevo '1951, 71.
0) Filip. POi'atkr V 'eskoslovensku. Prahq l!!'*I).
6 J osip l(oro ' ec
velllske rna kohl<o bi i bilo prividne vero za taln ' o :shvatanje. Dol< s.e ne
stvori pot'pun>i :klclrl'tinui:ret izmedu s,11O e. n ' kc i kulture doitile kulturu
uopte ne moe mo uzinwti u obzir. M dlltti!1l , II p,o!'l led!1je se vreme sve vie
el ementi koji l\t o,ntinuitet ' a slovensl\lom 1\Lt I,t u1rom, a kojli ILlo
kJ,],o nisll bili poznati . ' o oni j'O nj,kalk,o IlC povezuju Iku \' tu,ru sa kasn,ijom
lli ,3 lim elerl1e!1it,ima :'c post::pe no, po"inje i. unjav.a<ti prazn.i.na izme
du VIlI veka i do ' eobe naruQ.a. Ip<l l( ti no\ <1 elementi daJ1al:-: !j:o nisu do
vu,l,j,n'i dn bri p ret t avljlaH t u hazu klolje bi e mog la ilSl tra.iv2ti sl o,venrska
I\,uitbu'ra pre :>eJobe nar da, Iwj u za ' a' ua .re di no per:-p ektivno pretpostaviti,
a Z'a p o tojarnjL nemamo nika'lwih ma ter ijain ih cl< tka za . No< u peri,odu
pod e seo'be nar,oda a pre VIJ[ veka, rasp olaemo da na. sa im nliz om kul
turno m3'terij allnih elelT1 t'.'na.l a, kOljti Ile obuh vaJtaju ':;<lmu jednu granu nego 1 pUljledine
element e arh iite'ldu r , (o-r obne i Ikult nte ) orud , nalkdta i d. lSIt ina, rneuu tim lobjekti
rna pojedine mC'l11en t
'
e nij e .iiO p ra ' il,no i medu pove
-
za-ti, 't,o medutim ipak ne uma<rlju,k vredn o t tih novih k,o'I1'S-tMadj:a.
Gradevln!,h ta nb .nih cb jekat a dana 5'a .i'O nell1la!!11<O za
vreme pre VIII veka, mada su oni eki ukazuju Ila Itlakve
objekt e, ruo mora mo prizna ti da trenllJtno ni tl PIO<ZI!H1t i u l11f1cini, a pored toga
n.i211 ni si stem Ta kav .ie na pr. sa nadt'nim u Lubomiu,
koj e Kos<trzew ki datira II VII- VfTI velcl) Tc II bil e izraden:: u obliku okru
g'lih jalm!a, zemunica . .J edna od njih je bil a 1,45 m duboka, a imala je 3,80 m u
ku. U njoj su :::c nal nHa ct a ognj ita, .i clno iznad dru g1(,i g. Tor ag:o v i greua daju
slut.iti da' l;,e iz, nad ognj iVt a krov bio uzdi gnut. ") N pre tpo5tavljaju ne
ki (Ravdonika ) da najnii slojevi II ' t a -oj Ladoo' j s.iu oci VII- VIII sto I
Naa,llQ&t Inije mi 'pl 'znat u da li su t i . lo.i vi danas v Lpitani i kaJ ,Me Su dali
rezulitate. i e pocllata'ka imamo iz Ika:nti j ih \ek<wa. o "<ll daljn im raciovima na tom
polj u i La ranij e ve'kovoe konkreJ(,oije II datke_ Prema sad anjem statnju
nauke mogli bitS f110 u nekoli,I<o la II Sl o\neni II VI! i ranijim velkto v i rna
llpot r blj ;1\-a.li II oblihl zell lun ica, ali ti'me nij'e da Su on,i upo<trebll.;la
vali i iz vert ikal no P'O, ta vlj enih gre'da, k:l' kve se upc<trebljavaju u
kasnijem vremenu. izg,ra< 1 lI ih iz \'C)doravno gr eda vero
vatnio ka<s'ni.ieg datum a i ako imam da nas \ dokaze da se, !la pr. u Pooi.i,slkloj, !taj
tip up'oterbl Java'Ol ' " .. :'. i II VITI H: ku.
Kulturni (J'radevirLki objekti do ko-r a i ,to rako nis'u, bili 'poznati. U ()stalro m .ta
kvi .olbje'kt i up rkO's mn ogi m i te,r i'ki l11 iz vorima, iz.uze v samo nekolilko primer.a
kalo
t
to k. hr 21111 , vantovilt'a LI rkO'fli na cl trnr Rujani l1a moru i kijev
1< 0 svetilli.te nepoZl1a<t.o!11 boa n. tvu' ) - arheoloki uopte ni,;u k:l cl!lISlt a
to'v. ani. Gcrnji objekti pored nekih, J\Oji medu t im nlisll poU'zd,mi, stavlj1al;'u se
u kasniji peri'O'd, jedino zaJ<,ijesl o pre:: tp wtavlja da bi moglo biti iz
VIIl- IX ve,ka. Godi'D i 1947 k cl iskopavanja . ta rosloven,.k.e nekropo,le na
Ptu.j S'I{JOllll gr,adu ol k01pan je objek t, lwjli sam s ziro m na dimenzije, tlocrt,
i pod atI e Ika o slo'Ve n:ko Taj ,obje-l, a,t je bio Za ok,)
') Kostrzewski, Kultu r a prapolska, Pozna 1'1 1947, 117.
') L c. str. 117.
G) Slavjanska a rheologija i etnografij a v Sovjelsk ii sojuz, Sofija 1947, 60.
' ) Schuchal'dt , Al'kona, Reth:' a und Vin te, Berlin 1926. - Ni ederle, Rukovet slovanske
ar heologie, Praha 1931, 102. - Sovetskaj a et nogr a fi ja, Ifoskva 1947, sv. 2, str. 73 sl.
') K oroec. svet ite na Pt u jskem gradu, Ljubl jana 1948.
7
[ eki el ementi Illatc rij aill e kulture Vl i Vl! veka
2 ITI d ub'oko llJwp a n II zemlju, kvadn! tn cg tl oCl"t a, oriel1'tis an od istoka pr ema Zc
padu sa ul azom na za.padnqi 'tr alni, 11,90 >< 11,90 m. la sred ini Se die
zemljani blok l<'mdr aJtmog oblika, 5,70 X 5,70 m i 1,45 111 ViS-OIK, dok e oko
ri jeg;! Ilal ' z ' Iwcill ici irill e :3, 10 lIJ . Na bloku nal azi oval'na uduhina j punje .
na pe-k J11 na elm- <;.e nalazila mer ll1 ern a 0,47 X 0,37 rn), ve
postament bua ll st vu. Dno hodni ka bil .i c valueima, a
pien Ikad i kOllladima me rmera iz .ra ll '.ph rimskih g ra devina Ll neposrednoi b.Lizilni..
U uglov ima hOdnika Sll bi li blukovi iz mer mera , koj i Su nd "a,d isto t
1
3;1\0 pri
pa,dali g radev inama. Na th blo kovima s u tajali tuplc vi, koji su no ili
krovnu ko,"s'l'flJ.kciju, Z mlJIane t na k oj.ima se na mnogo mesta malter,
smatram da su bile omal1terisane a !le ozidane. i rima hodn,ika koji .ie vodilo ka ula
zu bila j e l m, a sam ulaz io je 0, 70 ITI iznad dl a ho,dn ika, taJ]w da Se tu morala
nal'aziti jo ,iedna tepeni ca. Pril az ni hodn i\< e na drugoj trani zavrava ranijim zi
dom lKJ s' tvrt!a\ ice u kicIme su bi le e stepellice. S obzi rom na ulaz kOlji
je mn og' o ni;; i od zemlje (ca 1,30 111) s matram da je i pril azni hodni,\< mo
rao biti preIzr ivelI. lj p!c'gl ' du Ila uni tenja to o- a kao i Ina mo'
n3stanJku. a Ll vezi a snrlatilg-.n.lf5ki m i arheoJrokim momenti ma, da ti rao sa m
ga II VII
Prloti'v te moj e pn' :) u" jc cbjoekat slovenska grade\',ina i dir ug'o
da .ic mogao ima t i Ikll.Li t nO!.:' mc i 3, J o su pcjavi li ,od arheologa i
drugih prigu cir i od kojih neki ni: u na bazi.") eki pOlku.
avaju pojerl i,ne drelta,l,i , ua obj a ne taj obj t 'kat I;;ao s rednicvc ,
ko\' ni. 10) Budu ,\ m:: duti m, da t1 pr i,yovori lIlJe Ic bj'a nj avaj'u vana arheoloka fa kta,
koja je potrebnu protuma negc . amo ne!I\' 8 nova lI1i lje'nja, to i dalje
Oc![laj eIII kod svo,g r ali i.: ' g Q'ledi ta, jer zasaJoa nije cDokazano da c,bjekat ne bi mo
gao bi:ti o ' \,ct;li :<t e.
Iz ranijih periloda imamo dana,s pOzli art u j g robnu arhitekt uru ! a1lw za
sada ispitaJ1rll S:1 1l1 0 II primeru. Ne l11 i: lil11 tu na gr/o!bove i
razne <'-r obne il-iJo n t. rlJlkdje, koji su \1 ; .1' Za ll, t,o doba i,sto tako r I(iki ,
veroov,ait!1lo i zbop: . p l.i ivanj
'
8 p,o,kojn inc) i llallla li,o; ne,pozl1ati h pokO'pavanja,
usled nam har prri \ri dino ILije h!'!w ni ta . Pa ipak izgleda da .ie
kod Slov na \TU;; r;3'I1 0 p ost ajalia i pr a\' gr obna a rhiltek: ura o najbolj e
govo ri g rorb kc ii je tkriv,en II urali U LI Jvlor8'\' kJoj. Tu e na la g robni m !kioja je
tnepozn3'ta kod loven. rroblla j :.:!l13 ,' C' nar sam oj p,onin'i imala 6,5X
5,5 m a dubini od 3,8 III -e na 3 X.5 m, a ka'o
taikiva je dostigla dubinu ICKI 5,6 m, :'-J'a povr:' ini . tepenika j e grob'nica biJ.a prelui
vena gredama koje , Ul . ta anicu. Izna'a te II se i1 3113!zi li ,na rubovima
jame tl zemlju uJ.; 0pcilli Slt uDO\' i, koj i su go rnji deo drvene grobne kOin
Sttrukcije. Na nOll kOI1', tr ulk1ciji " e' po m:: l.'c nju xkih arheologa. nalaziLl ka mena ili
ze mlj ana obl oga II obliku I(;utp olc. Taj g rob l11 edultim nije jedini, jer su ranije u
bl izi'ni na :..; rob, ali koj'i ni,i c bi o i: pit.an. N O\i10, ot kr ivelIlIi g ro'b
je bio por oblj en ubrw na,ko n pul opa. No ipak :'LJ p.reostahi predmet i u nj emu za
nill1Iji'\'i. 'Darko _ Ll na ni f ral;memt i piJ1<rs ide oci iz doba,
fragmer1ti itd. Za na. ,i e najka ralkrf: cri s ud sudovima
pralvog tbipa, kaku ih ,ol,ma6ava B odnosn.o slovenSkoj kerami,ci I. stupnja,
k3'ko ih Pouliii . Tai baZi l1 alla7a II ,e;r obu PouHk datu.i e grob pre: i.minarno
' ) Zgodovinsk! pi s, Li ll lj ana 1948/48,206. - L c. 21 3,
1. 1. . l !lfiQ
I
127 -l. - a ri n i i i' l f) ii o 381 -- Sl a, o'i na o" '1950, 39 s l.
1-1. Jos ip !(oroec
plod kraj V U pogledu ,('; robni e i bog atst vo nalaz'a, iako
poroblj enog ,l!;r'Oba (!lacIeine su i zla tne nilui), mi. !i Poulf k da e u ZUr%TIU plo;!wpa,vali
namal nl;:'poznate knee\'<: ke ili moda i krali, eYSke poraeLee po padu r in,l
impe ij aY) Prema emu 111 e 111 e' i, ulaJ i all\lC .i e o'vele kon tr ukci,i a g r
bIllice, koj a .ie ba,r za .. <1> cl \Ioveni rn a (lJSI . ada bi to hio prvi b ,kav primer) ,
kao 'to su :::lt ra II i ,i p1ej lini n31l!:n i kao deo i m' entarra, ipak je tu
\'ewk!a' kerailnik a. Prema t ome je 'ta' p;r-o bnic,! p' 'P ut druge ra (;e ot kri v ne, koja j<!
ill11ala k OI) ' trukci j u,'") taiko . Me(tuti m, Il1 ozemo cQek ivati , da
tu bilt i Jo drugih g- rob nlica. Pod J< a,kvilll upllv,om _u (jlIe izradenc t r C'TllUt II O
j le! gov'orAi. Na! . vaki jc najlvla11Ii j- , da ,'U j,e upolt'r b!.i'avali Slo\'cl ni
vrlo Irano, bez obzira ela li j e Poulii{'oVU dall ir wrU 'u ' " v "k pravillnlJ i,!;' ne.. je
nj eg-mtlCl! l<iclnsta.talci,ilal da g robO\i u u ra l i u nis u na. tat i llKi Su , uport: r2b!JI8iVali
po paldu Samove drave, j er Iprot iv to g;] govoIr i i ker amiika, Tako bi n;J i ka
o . nije padali rcd kr aj l ve1<a,
U glaVinom su t o , i do s.aJa PIOiZ l1Jat i 01 je1,L,i i<o.i e 1l10ellll pripi .:arti
Sluve nima. da ih illl a mnoglo \ ie, e li d( sad a nis u oliUu iveni , Mno'go
bolje s. t
l
ojinlO u ClIl1 p o,g l('du Sa nekim drug im pr ' 111 ima, koje bilSJmo mogl i JI,,3
tegori Si3iti kao u. naLik e izrade\'i n mada Ll rn nOl(' o .i eva pr uv k
iz radevine, kio(j e jc "\.(l lki izr aci i VCl.'U za Na prvom lll e.' tu p o t rebno
i arh eologa, h )ii Stl infe ll zi vIIim i precizni'm radom riu
li do mn'::;,gih za nliml,i'i "ih r ezultat u, T alku je BOlrl)wv nc 't pre drtlg10g svdskog
rata izdvoj ilo grupu kerami ke ili bol je bp kera mik e. kc ji je s obzi rl:';1111 na Iiala,ze u
Prag u n'azvao Ik ao ker amjll<u p,rak og- t i pQ,I :; ) Ta.i tip je on i ka u IHII.: ltJa
ri jli do sada li.p sIovells\{e ke'ram ilke, d el at iralO' g' a je obzircm na ko.rn p'(l;ra ti
van materi al u IV- V vek, ma da slllatra da p ujedi ni objlelkti pri.pac j i v r eme nu
pre IV veka , el a k se lLpo tr cb3 to g;a ti pa mogLu zadrati i d Vl \ eka,u Ta.i t ip I era
mi'ke bi po Bor1k'ov,:kclln Upi ( 10" t i izmedIl pro vi nc!jalne r i mske i , ll ven, l e
keramike ill ao svoj iz\'c ;r U Ial t: 11 ! 01,; ke rami ci .i r Ll po njemu Sllc1v eni doli li dedi r
Kel11i'llla pre ; to s u dovl i Ll dodi r sa prm :n ij aln i'f1l r im:kill1 Istanov!lJi tvol11
odnosno njiho\l Cm k.e raIII ikol11.1' ) l doi ta. l(cr 'n.a p/OI BCJlr k,()\ \"'110
praki tip ima dust .., Qle menata. Ti : ll izrade.llli pro
bez kog kol'a. im je neravna, a su iz zc
mlj e kojoj ,.',e bio priciodat pes ak, Oblik im je ' a}a t cnl lall g de je l1a j\'c l; a pe'ri fer ijn
na vie iZll1aci sr eel i. l1e suda., a vr at od no ' ll ebueJ j:, vr lo kr M aiI , lod st a

rijih Bez ob,zi r a na iz\' or li'{.la I!u' r amil,l' i bez obzi ral na
po,tpunu at acije BOI"k'o v,kc'g , moram o d i la priz.Hat i da .ie It o onaj tip
k'eramiike iz k og':J ru. eV1(' luc:ijom mc,gli r az viti k al:-nij i tipo\ i sll. )\cn. I' ker HlIl1ll1 e
poznat i pc el i'll1 2!l()111 ker'a lll ike, od nu Ill ) P ll Po ul:,ku keramike If i
dall j nih .:Ul1Jpnjeva. a ' \' J-ki t:J k er all1ill\ a ,pad'! U I.ic.da n ' d r ani .iih perilcIda. O
t ome se sLa1 u . vi a rheolozi, koj i ba\ ili s nj om, ma a ,e u pogledu hWlJIoI()
g ije II l1'elwli'l(() razi az . Plrluli.k je ll;] pr. r\ ;rti ra od 500-650, a mi.! li da su ::'e po
" ) Privremeni izve-' taj Poulika II Archeo logie e rozhledy, 1949, 12 sl.
'") 1. c. 12.
,a) Staroslovanska keramika ve s U-edni Evrope, Praha 1940,
" ) J. c. 63 sJ., 59 sl.
L.) 1. c. 34 sl.
1(' ) P OLIlik, Staro ovansk<i Morava, P raha 1948, 15.
----------------
Neki elementi slOI'cnske ma te rij alne ku lt urc Vl! vr r veka 9
jedini pril1l eri mogli upotrcblj av,al tl i i k3'SJn. ije,t') dok jc i1i p da ti ra poput Borilrovsl< og
LI V i VI vek '")
Sa izdvaj anj em kerami,ke I stupnlj:a mi nis mo II slov 'n-I;: .i arheolo'Ti j i dn'llili
samo tip UZ koga SIli' se kasnij e fazvi,li novi tip ovi nego ,mo dobili
u mnog ome i pol'aznu za i nel, ih dru.'r ih poj ova. iL ta
kon;;t a1t'2cij a uopte za Iker ailllogran jltl "Iov'en"ke arhe logi.k, hez obzir.lie I i onu
pro!vi ncij:al no-rimskog ili latenskog izvcIra, i !Jez obzi ra koji ,' ll uplji i uti l.ali 1 il n.ien
ka.: niji r<iz voj. D,mas je ta kreram ika p 07. l1 ata LI Poll)sI .i. lt
stri ji , a po Borkov I,,::;m u p.ojl6din i oblici puzl1Ia!,j i tl ."1c 7.i,i i. l\; el<i pri meri tih oblik]
pripiS!ULiu se ciana - jlo l:aten:J;:'Ojk'eramici, dr ug i o'pet na rtl da, dok u neld J fl
meri bili pre dM,o'\' ani tl vrlo ka n1 per iod. Op'(te uze\' t <l
j e 'I<c'r alllika r'3 ' pr os tranjena na vrlo velikJc. lm p r osto ru. Al i do d:mCfs nille na
BalJka nu; a t ai:w :nj jei p'::lZ nat a ni u Evr opi. PO ta \-Ija' e pit ho ' e l i
se i t amo odnos!1/ol jc li i t amo' bila tt up Oitrrcbi . U lw 1iJw "e p okae TlI :
lkllJe Bo'rk clV!skClg da je Iaina nat enlS!kog izvo ra i od Sloverna pr imIj ena [1utem kelt
.' ke eksp anzile, onci'a' Se t a sloven ' ka ker alll ilkl3 mogla razvi t i JUlku u };:o
tl-ini t a!kio i II Pretkarpa bJkoj o bla. t i. Do-dLl :e, !lagin.ie lm hip !)t zi da .ic
ker
'
a
i
ll1i,ka pTakog tipa u aillltoht ona i el a nck adw ':i ni pn:laz 'ka I ennTl ici
trebljla\' a noj u g robl'Jima 's,al umama, Il Cls i!oci su bi li t ano\ nici kul>tur ."')
Medutim za t'akvu hipotezu da nas nemamo ni,ka:kvog o.- Ioll,ca, uprli\) .;
raznih po'lj skih i o S :lTI1 naveo
na drugOI\l1 me'Stu."O)
Vaan momenat je i pit allj e g r oboi\'a u koXi una se sll :\' ell::;kll l,eralllirkl<l 1
stupnja. Ist-j,na je da se on a nalaz i i na n: a,seobinama/!) a li nij e kow"taJu\'ano S:J kn
kvim se drugim mat!: er ij;alotl1l ona IClVde pojavl".u ' e. MeduJtim, gr uhrl\'; u l\Ojima e ln.'!
pojavljuj'e su mahom ,spa1Ij:eni, te ;'a'ko dob ija mo ipaik nelw kn
'
lllut!tI1L1 ....d'ilku 10\ !I[}
pokop,alvanja, Jk10ju do sada nis mo' i.malli. 'ile' da taj Jll ()mena ll .. memn gc
llerali'zirati, tj. da j e svuda, bio 'taj pokopa\ cmj a. Ip'!lk za -Inj.u E\ Ji\J1p U har
otpada hip'olt ezJa
l
o ptOlsipanj upepd a p'ukoj nil:-'3 ili . t3v lj anj e ur i e
na stub bez po,ko,paitd., ma,da s druge st ra ne ni ,(aj ,nijl(' S31l !O la. pr iclf i potpullU
Po-t rebno ga j'e :amo t cl< ut vrdit i, pog ot ovo je'r I prim'a;, loji -" na, .Id
kao kompa.na1tivtTo g radivo za ru'ke i drug- e Sluvcne, t1la,jvi;e n,a hi pot za
ma, pio..;;t o raniji slovenskli ma1t erij aJ nil.;1 bi o poznat. Da.na::> !!l cd lt/tUTI i za' ru_ ke Slu
vene pojeciilTi mn:;g'c momentc na drugi n' T.'111 o ulbnJja,iu 1l1 0
giL, koj e se pro;:-t iru u pOil\lra'jinama koje su nek21d n 3 ': avali a im aju '0'\'0 -
Iain obl'i,k, u na. nilj:i p'eriod t e ih d:a tuju kraj em VII-IX P . toj i j izvestun hro.i
koji p okuavajru, na bazi ma!t1eri j'ail a, te gomi'le e1 at ina, ti i ILU VII cl tl P J
jedini;m primeri'lll a i do V ve ka.
21
) gl'edi t,e zastu pa i Smirn (Jv, l<Jo .ii vi e
sa gledi;a ident ifiikiaci j,e Slove:nal mnoge u p oJ-rajlnal1l R oko Don Je i Sred
nje Volge p.ri pi suj e SI,0'venima, ciak s u ih do sada priptsivali armatill1a i lanill1 a.
" ) L c. 93 sl.
18) Filip, Praveke Praha 1948, s tl'. 320.
l . ) Borkovsky, Star oslovanska ker amika, 64.
''') Glasnik Zema ljskog muzej a, Sarajevo 1951 , 65 sL
"') Poulik Staroslovanska Morava, 15.
' O} ESA IV. 284. - Trudi arh. sjezdov, Moskva IL 81. - Materiali po nrheolugil u ii.
Petr ograd XXVIII, 105. Itd. No u glavnom ti t umuli do sada nisll obrndeni.
U) Sovetsl<aj a et nografij a, 2, HH8, 82.

10 Korak e
Smirnm' pa i neki drugi dat ir aj u te Ikiurgane u vreme od IV- VII veka.
2
-l) Na
nlabn mu ralmo tu hjpC't ezu prih\' atit i da nas jo" vrlo velikoiu r' zen' Oo , jer Smir
nov O'peri'se Sla' \TLe . k!roll lnim materijalnim do ka zima, Talw mu je dck az za nij egovu
pr.eitp-os ta\ku . amo pok opava nja poko jni..ka, il<lcj i joe s rodan i iden.U
sa pokopa ;anjem lt ve na Ll sev'e. rn im i zapad nim predelillll <1 RU5i,i . Drugi mu je
do,kaz da g robovi to bi Il av uno("} I lP t udgovara !.:: luv ,m' ki m g robo
vim al na mest ima, Na svaki tu iIwl'IIl o II IV i . \ 'eJ!\ lll poja i ' J druglim
nar odima pl mc,nima, k ta-ko p , taje ta hip teza \ rln ne.,i gu r n3, .t'aJw
je da nia':' tT n U;J' u6e dobiti pr,a viln'u. \Sliku o ,('Tcbovitt18 II u ' :JiIni lii ktJ rga ni'l11a jer ti
gr obuvi ni ,; u 'i /t''11l at : ki ubradeni niti publilk,o'\' illli , Gt1olbl .[3 koi ;] bi pr ip!ada la VII i
VIII \'e ku nallaz i u Pod .i koj, no , ni e tr .n tn!.) IIC fIlQ, r tl jlOI p' ral\ ilno d: altira.bj,,"')
Pored , palji van ja, koj 1\1 0,ra1l1101 na svaki tavi'ti ball' u VI vek, ponegde
sve elo xr \ eoka , tl k(),li,ko !ll o7.emo da ll'31S pms dIti sc vr lo raniC' i ske
letni g robovi. Tak ih imamo 'U! Mar tinov koj kultu ri tj . II II ,\neli{Ju. Kod ,nas bi
za taj g ovor ila a is tIc' ,(a,ko su sc : kehetni g rolJ evi nali i u 2 uranu i
drugi m !!,' robovimC:l ' 3 kera mi,kOIT1 I S!tiupnja.
2G
)
spaljenim !! robovima imalm isti na vrl () malli n, objel, at:J . Razlog t ome Je i pot
puno raz umIli i " :e uzme IUI obzir da su e prilozi ( dno' no "voj ina pc,koj niika : pa
lji v;Jli -kupa s nji me. tog-JJ mil, lim da ji ' [llCItpu no pogr ' '; no izvodi.tli O si
rC'Il1 aQvl1 kult ure na baJz i "iromatva u ,o-robol!irn a, kao ";.l'o II t o II1n ogi pa
kao 't o i el' ' ,\ zi '1 keram ikc l11 I -tlI pn ia Pouli k .i . kupio ni z
objeJ<ata CI IlUlg'1 \ r t e 112'\..leni h ponal,:,vic u ur nama , a upo rebj o ih je koci cl atir anj Cl
ker amill{]e I st upnja."') fa ulost Uh n,ema mnolJ' o. Ug]lalvn oli11 se sa::-t' oj e cd
nekoli'l\Io' f'rag rn ellrut a V'e; ljeva, i kr emena upo t l1e ".i av<1nog pril ilw l11 kr esanj a.
PO'lllik j t o t aiko nave di i lI eke dr ug,;:! preUl1l'6te, !J;;:o j i SU po 11lj,egoi' orn bil i
do sada kri vo dat ir ani, kau ' to su T-fi bule, tr obrid ne ' tr lice, no,
klena zrn ca (pl' rl e), ja'l1!t ar ova zrna., itcl, Na s\'aki mi l"'\' t e objekt'e da
nas ne SllI elt1lo da smatramo ka o 1' 2 'll , ma.tl mn'ogi od n,il h Ill Or; U trO i b,illi .
No, iaci tih p-rE' ,dnwta !'u Il a bili llJ\' ' Il i, [lJ na !kakavg od naein uni dl o
spdi cio tih predm t a. Dan ' je t o 'll t,oliiko vanije jer e love,tll'S' koj kUlIt uri
ranilj ih vremeiilal v l1l Ilfo>gO izra.zit ij a mi lJen,i'\. edut illI, ,egko je i'Pal/< tl t ini , mo
em o pr edm t.i ma dobiti odred 'Il ij u sliku. Pre .'vega, bez obzira na
malIe'n .njihov boro'; , on,i pre la \'l jaj u Ll rIavIl om , :llil() po,i-e di!l e ::i t ne obj.ekte nakita.
or uda i,li obj ekata Z3 hi g-ij nu. koje su upo.t'febl ja\' ali i.llQ ta'kn u istOlrn c'I' Li ku i dru
gi narodi i drlli,n'a plemena, nml:iJl\lo 11131111 Je dana'!' puzna. t o. Nije stoga to
s u 'sc takvi .'J' r obovi k riv,o dcl ti ra 1i i l{' riv'o (J predel i,i \ a I i, il ogicltlO vo j,o i o b
zi rom na! kri vo ("xet1.jiyalJtj lo\nelnske kul tur ". TaJ{:.! \ ' na : \' ak,i Pl"Qlt
s.tavJj'31 i grob II Urr nu sa s\' ojim r ims,kim ub,lelk1ime:l i sl O\'t: I1_ ko m I;,'era mi llwm.
Ku d i kani j:al' niju nam 'pr uaj u razni dcp i, !\jcji II il,dvoj ni iz ostal og
ma ter ij ala i kao sl ovenski. van, ako ',e z<lnimljiiVo da mn p i od tih depoa
pr ipadajiu rBnij 'l11 peri du, kah:on su bar ELne r i ll en" j drugi u
Ti cl poi 'a re orude, oruj e i druge pr dmete. , os i{xi i izradi
tih predm eta II SoU bi li \ eni. Taka\' primer na pr.
dep o naden tj Leteh-u kod P r<a g a, u Ikome Ll e dva kotl a od mjedi sa gvozde
"l) L e, 75 sJ.
"U ) Kost rze'.'!ski, Kultur a prapolsk21, 92,
"ti Archeologicke rozhledy, 1949, 14 - Pouli k, Stal'oslovanska Mol' va, 92.
;t ) Poull k. Stal'oslovanska Mor ava, 90 sl..
---------------
I el{1 element i s lOl'enske D13te rij a lne k ullure Vl i VII veka II
nom i1U:cI<CiC' iIll , 2 zdel'e Old m'; edi, gvozde.ne nllalli:laze, 2 sek;j:re, ralial, :3 kosa itd.
Ei 'ner taj depo datira II !JI vk, laJ .ne:ki drugi mils.le da je i raniji .O") Pore:d tog'a
depoa post j i u "('(koj i niz drugih, kala' u Mo r. sv . .Janu, Braniklo icah,
Tuoalpi ma, I3r-tul\ ' , llld. Svi se datiiraju u vreme od kraja II- IX veka,"") a
ne'ki 11'8 '. alki kao onaj iz M OL v. Jana, padati i II VII vek, u kome u z,a, da
LICi jll nb'i'e:kt i: okov i bronza ni avarski (?) predmeti. ' u
II tim depoima !lad na r I'a , kre:lliila, k:otse, srpovi, vedra, ko,tlovi, odinllge,
konj ki dem ovi, lremena it d. a temelju Uh raznih depoa doao je I
Eisner do Ll a su lo veini razne iz r<adevin,e zanata, pre negg
urucl' i oruje l vri o rano i to pre gradinslhog
peri'o da . Taj Z3na
i
t je p ielmu doi veo svoj uispc, n J starij:ell1 gl,atdimli-::am p'e
ri odu.:
III
) U S time poku uV'a Ei.ner ba'f neJze oibje!ld<' >kon tati ra t i i njiho,v iz
vor. koji naIa
'
Zl kak lj kllltlllWi odnosno civi,lizaciji t alki o d i u
rindzL.i_\Jeke ka nije 01 U.e'kte dovodi u ve:z.u sa merovinkom kuliturom il i sa ,no
Ill ad im a, 1{;lO Ua su A\'a ri i dr.
elem ' nal a! La druge. Ikrajeve mi danas jo nemamo. 1 'o oni "e vre
IIJ enO l11 na 'i i alko llloda bi ti skr omni. Svi gornji i 11>0va pr,et
II stvari z<.lnim \.i i\' c ml,A11Cnte i debaJje iklolj,i IIp,rko<s voj vano ti ne daju
IiI II o I(oj malterija,ln,oj kuLt'Uri ranijih vremena.
Na vaki .' lo je da nas potpuno j<a.-: no, 1Hc,emo sa Iatenskim
upl ivlOl lll na I \-en ke b z obzira jesu li tu Kelti uplivisali neposredno ili je
upliv vIi lo k t [zirano nciw drugo s,ta.I10Vni tIVO. Ne smemo medutim zahoraviti da
lat enslkJih elemena ta ima' dovo,V.;ino i u provindjal:noj ril1l lSlkoj 11{llituri.
MnDgo vaniji 'u I. a arhelologiju pojedini iz nc)'Vi,ieg vre
mena, koji J ono' e pos\e nova gledit a u tom piolgledu i lovens-ku kllHu
ru II po. V'11jVlI \'eotll,o-t. Za Iliml ji vo jie da se ti doneli ne ovi no na dva
mes.t a i da .' ll do nji h L1 uJa .ha koji ni u imali ni'kakvog meduslolbnog ,ko,n
takta. Pa ip aik , li rezu:t ,l ti p'( ;sve pa i lU pojedinim detaljima. Time su
novi ne "amo prihvat ljivi nego moemo da su dana: skoro pot
punlc: s igurni. Nc:oS]lo rn u Je cw bilt i potrebne jo poj:edine kOIfe'ktlure, koj,e se
v'remen olll i7. \ e. li Ali p red svega toga, mi sm'0 ipalk nali sigurne stepe
ba tamo gde smo LJ ll lat erijalu dJ I najvie i oSlkiudevali, a to je u Rusiji ih bo
Ij,e u kralji ni.
P rot iv' hip ote ze n i gloltls:koj dravi, je cen.tar
II II i IV V ]{IU bi o U il. Evropi, a u su saMa v nav
l
odi11lo ullaz:i,lii SI olvleni ,
istupili i su . o jeLki Po dil.' ad'1nlj,em gleditu u sastavu te veli'ke gots,ke
dr) bi bi-i i IkrRjina, od nosno ona bi se morala n:a,laz ;lti pod njenom
OI kup ac i,II\:lrn, a tel, lt na.ibo
l
lj ell1 bila bi . amo 'pod g .tskim ikult!lllrnim upli
vom. prot ivnicirn'a te t.eori j bio Je Udaljco\" koi) je tvrdio efa; pro
tiv o';] go or arhe olo:;;ki izvor i i da Go ti kod svoga do.! ka lli ' ,u sa sobom doneli
nikakvIe lm lll'ure vi':;eg .t upnja. Po UdaUcovu Goti su ukulturnoI11 pogledu :b illi na
ni 111 :turnju, 3 S\ nilU h dt uru su primili tek od dQlll1 orroclnih 100ka<IIlih crnomorSlk,ih
pl emena I c..ja u illIala "i 0<1tl kIult ur,u na:-:lecin icu grako-,;kihke kuMure. Us>le,d t.oga
se t a kulitura Il t' raz.l ilkuje uLi domoro,dn.e sa gledita. Isto tako
u p,o o'le,fltt veliike dra've Udaljioo v smatra, da je ona mit i da Goti u stvari,
) Slavia anti qua I. 377 '1. - Obzor 1946, 39 sl.
:0) Slavi a antiqua I, 370 sl. - Altb6hmen u. Altmahren 1941, 153 sl.
'0) Slavi a antiqua I, 368 sl.
I ')
,Io ip I
izvore, do kraja dr uge f 'o\C1y in c !V I'eka ni u i muli
Jedinsl\:1. . II . e nJ \ i:'c TH) VL ' nmc t alnih plemt!na. <lm ll pon clHld Su
a pl 'IlJCIIU u.iedinia\ alil Za rralt ne [1dh/J(1 tt "a.illll.l :;u -uJ 21<wala
i Q tala plemEna. '.J ohalJ Cmog- I i Dl 'za, koilU jc preuzeo l


bil a flH!Uutim ll igde dol an'na. Trc'tja:lov. lw!j i stoji 11lBI j'<;uolTTl , ledi.
t IJ, II vcn ic doo(lu.\; d . e nn zapadll CJ n1 p,rimurj I Crno.!! MeJra sa cm Gota
ne f)O ic1\ \.iujll nikal"'i III \ i ej Ilenti LI ma t eriJal Il oj Iulturi, u,lcd bi SJ, arIlea
lakog- Goti kud \-vga t!oJaB'ka na niel1l Imlfurno111 ll i \ I :U, ne.';o t o
- II bill . nlll obu'lama Crno ' MM..! cd kojih Go ; . preuzeli mat ri\jal,nu
hul ili! 11.:1.. ) No n; (::\ rrl!tpu l,lIka nUe bil a i 11l:1'. erij'OJino j ()kaZGlIIC1. PorecI
! u gn Trct.la':'-o\'u .i n !lu tla li :- 11 P' ld imelJ()oJlJ ",Goti,:, :a k<l:,i i m 'U:'le
II ril11-lwl1l i mperi -II .-"a \ an au-o ka plem-ena .-n :c\ ernzap< dnL Ill l.!110r.sl\e lbalL' , III i
' ljelli i ,kl\'.e.ni. T k Riha,1w\ .it! rrnhlem dotakao "a arhed ll" l<og g iecli." ta na
:-: l rol!oj 11'ateri.iaI1l(],i t ni. Kod . \ \},i all a! ; :!!.! posluio:e tl \,;113 VL ta ma j im],;!I. de li
mirll!O t irol(1 kcg, Gl ,,;1 ralZvnjnog gledi.;:1 htu t ako ,j e duta,ka i pi.
la ni tZ\ _ :am ko)! emajl:a 113 rnni.ii m predmeLima I\o,p II nadeni II Za bazu
i 'piti\ anja jl1'lTI;,kOt
r
ernaj ia uzeOl je n depn, \CIki i\ n II l !ll Gu
r l kll blIzu Mu Objek ti koji !'-ll 111 ld ni lj to( o ta'\ i i osta'li clh.leldi
kulture rri,!,! iv..!! -II e bD lt itko 1,t{) n koj kit II t uri, J .. e da
jlo;;rednoo i plld got. kim up];,011l . Nelki drt l }.! i .1I ih pOvezal i i sa don ki m i
dlI.iep rov" dll1 .'\IauiJll3 (. ied rie, i dr.).''') J.-t n tako je bil a .;;p!clr na i 'alt,al ija.
Poneki u 1 ta\ II dallirali u JfI-I\ (K ndalkov i TOI!'toj),") ne k i ( ic
derle) od Vr- \11 \ l: k;] ili od vr-vlII \' t.'aU-l ( rici1l). Na -I'ski naein ']11
'
s ie moemc
, it i od \ ! \'dka dal je. Po dataqii kajlu ,;c i!.vr.cio Ribakov ll ;] ba7i emallj a mogli
hiSlTIl l;:u\turu urutirat i II V i \ T,tol :klun :;a11l mctiuLim "i.:! pret
p l ,_la\ Cl ria . e Ifl I-UItUftl datira 11 Vl i ll' '1;; .. lolllirom Ila lu n' fi bule lw,ie . e
11<1111 ll' P"'[l! u2!irHju u VU \'el\ Pnr ed r azIli h p'l ldmetn h.l;] -u f i bul ' , kn'r iSe,
na rul" Lt: itd. !lU ll,lil l1 a .ie. eli 'fl,lj , Po c: mnl.i.i do
;, () k rui\lulll . L'Cvcllim8 i:to tW\iOI ' 8 al ala Cn OK Mora.::") Medut im, Ribakov za t u
[l a :;;.Jda )10. e drugu glel1i'r' On ,'maU"n tla pr(ltotlp .iam 'kog- emajjia ima zal.' ec!.
iz \ or, il ka nije II uln ata pr u 'nriju od Rajne i jU7.DOIY PrlbaMi ka pa I
sv' on P "dnjcproYljIJ' KJl\kai' tI II ,il: P,J' Ribi:!lkQJvlu e:ma\U iran,ie
e11l i:1 lj I a il1lklru-tacija ' tRr ij'a'. RlI1::lkoy i-to tru!w .. 1i1e Spi.cino.m, koji je
miljenja Ju kao pr,) tolt 'p ema:lju II Ru ilji ;!uili granatuj i . baklwi ulIQci (i n
kril, ta'cija), ne 'o IHl.no r!1Il,'id emalj , jer se rroonl di na laj i dati
ra lli ;:8 n)l\ eni naJaz JU r.\b,!laJllIl Crnog Mo ru II III vd\U, Jp:...!!\. at ra tla za
iz\or cmaJia u El, rnpi n.c i: t() vr !1l t' l1lJ i jediwtro ip ovu_ .t olJi-ai Ij e
$\-alka . ol, ra.tina razvila l , oj, lasUti em. ij.l 'l) Na' -;\":]I} j m)l:in je pr ihva lIj iva hlpO
lO ) lsiol'i:ki Glasnik, Beograd 1948(1), 30_
" ) I c. l ,*5,
''' 'j T reljakov, nska plemena 1948, 63 . I.
"'J Ribakov, Reme.:Uo drevn ei Ru.r; i, 1948, 46 l.
''''l De BDye. Les e.maiUes des Mos t. chma, Pad 1892,
'''J NiederJe ZS I 541 sl. - Niede rle, 266, 226. - Spici 1, Zapiski otdelenija ruskoi
i sl avjanskoi arheologi ii Ru 'kogo arh. 1903, V, 192, 160.
7 K fl ndakov. Dr:evnosli ilI. 102,
'.J Ribak ov. RemesL , 70.
") Niede1' 1c. 226.
'OO) Ti,chler Obet' vOlTomi ches und riimisch . Email , Cones . BInt t . 1886, 1890, - Filip.
v pr< veku. Prah iJ 1941, 156 sl.
13
Neld el emenLi .!m'erd;t! lIlaleri jai II c ku lt u t Vl i VII veku
._ - - --- -
teza ela sc m:o 'Id t: 11 alj ra1J\ lo i izr adi v:JO nu :n! dr jl:nt Dll jep ru Gla
Id e se ], a<S Il i}e pr na g OrI1Ui t ll k reke Oke i D :ille. \ 1 Dnj epa r je p'al1 doau
iz crno'lfi o-r s-ki b pcdu aj li na, U) .
a eman jeru kul t ure su bil e pre svega u!kraene flbule, nal u
k vir e, pri vesoi i ru. j tl akiltrn i predmel i. Emalj se 'LavJ.i ao u male jamice, k .i e su
hile liv ne ku.pa s mi m p r edm t U1ll . RUbovi j amiea bili u n:U .ezal1l. B ).ja em<l
i.1 je crvena, zelena i bela, \ rio retko i ut no Ernalj , koj i l e iz.ulZev illte b "j > bi o
1< debelim s!(] j e\ irna, ni je p rozir an.
Macla RH kov d.iH'!ktno ne nvrdi da li e jwl ura s Oh7i r ()1l1
Ila nj enu darta,ei ju, r a-p r os ranjenost , izrddu emalja na Dnj pru, ipa:l, 111 ,r atl l()
ozb il}r o l njezhno op !' del ivam.le. Po ve1l1U danas pred
meti ke kult ure se pr ipi sati Slovenima VI j VII veka, bez o zi r a ILI
tn gde !'ezi ll j i hov i:lvur i b z ()bzi. r ko Ih .Fel p-()Jred Sl ol 11 a upo lret 18\ ao(), .l er
nliJe da ih ne bi mogli u_p utreblja vati i Ll r ugi. U (} tal o m, i Niede,rle je del i
l1 o -i; olce te kulture smatra o i Slo ve koja ' e po nj emu zadria la eatk i u !.Lv.
luci'llijJ koj f a!2'!i (X Ipalk da da je llikaJ;',o ne. mo ' 111 0 matra1lj arnu ka(]
upliv, j r proti l oga 'ovo re i fibule tZ\ . dnj eprovs.ko.g ti p , koje ta kuit ULI
isto t aiko upcJ'l rebJjava. a valkii na ;in po 'Ie clrnja r e o j kulturi za ada ll ij jiu-it
d-alta . se medu ti i.spitat i i dl1ugi dc mcn: i. ,Tedi no : to mo el11'j. -ao poz.i
t ivno pr e-trpo j t e, dt8! ' 11 U lilj:O j imali j Sl l jl n i.
U vez,i pila nje m emalj a Ri ba-ko"I" j iZ\ eo i tip ol oki razvoj lzv. pro rezane
fibul e, koj a sc poj avlj ure na a t , :(11) i U mO ot j. kul. uri, a l"oju
l ibakcw z aljedt 'tl ra ZTlC l1l c\' o!u<: i.i k,im t ll pn.i'evintl:l nazi\ Jje dnjepro-\'SkLm l ip m.
Ribakov t aj tup iz\' udi di re.k!t/1;o iz pnovli ncij allli h r im ldh nbula, kUJ e u bi le u nI
i IV \'clku r a' pr l r anj c' j !l a Dl1j epr u. U Vl.:lllu .i e pov "Zlao I JeUU sllbJl l1 7 r azni h
Kao j odno-sllle l{rul niji ll Iiibula b j!,e bi r illl !'-ke pr ovi nci j al
ne f,i'bu! ' . II por t lavljaju fibul e tzv. ve1H.'/skog Upa, koj e u IlHllago \ ie
ali jo" uvek rimsko izra-ti e. II -uupa,ruj preUavtja i1ibula
ve ndsk, g lipa na k oj l .i ,i e IIp-oilrebljc.n \ l. i erualj . VI ki pada po Ri ba! ovu t aj
t i,p II l i V vele IV t up aJnu pre tsta vlj a po i zgi, du niO poll punQ p!owa tu
fibul'u. Kolt- <: e ibule na !t.l!ku, koje je kod ranta)h Lipo\ a izrazi Ot, ovde se p ot
PU'IlO izg..l'bilo. El11a li .se Sve vi :e up'(Jltr eblj ava Za u);: raava njc . .rJbute t{){T(l ti pa tl u
st v31r i IpotPI[l1f1
I
O pr on1f!i l1i i l. S\ o.i jzgI ct obzir om na rani j I iz
radu. V l upa,nj p r 't.slal lj a dal j'll,i u (!Ir,oll ucij u t oga tip a gd fibula dubiJ_ .i o i tro
l{Jutne 'Proreze. \ e.z a izmedu t ih i !1-ejl ada; nj!i h ih j-e potpuno izgubljena .
U VI t upnj u su fib uJc kod kojih ema l.i pr et tavlja pOltpUJ10 poseban de.k- Ir li't ivan
t:ll:TI1 .<IIt, do'k se u VII Sl tlpnj.u na laze f ibui e kuje li e upot rebJj8\'a.1u ali
zadra".' .hL <Yeornet ri j ' j-e p roreze." ) Svad,a lw da celll o m ci poj edllllC tipov t ih flil'mia
pripi 'a t i i l venima vec l bzir'()m Ila \w jc j e r .b<.!lt\(Jv dao u p O.<' i erlu
Lmal ja, a isto tali"o i s obzirc!l1 na /lust fib ul a dl1 jepr u\o sku<r lipa, kuie
se. nal aze, lw Jiko j e L1 an3s p oz n.:.:.,t o, ti i{ii e\ ' l{(}.i obbas i , na ,' r ednj em Dnjcp ru, tl
pr 'Ja,ze i !lIa gor,nj i bo'l, r ke Oke i D eSIlE.
'kOjlU Ije Ribako\ aUllo l na l z\ . g'u L )' e i autrop()
mod n fi [}ulc. Do ada:e mairajo da je !ip ,vdl1t:J ' Il g( l. ke l'i blJ le Josuu Ila
Dnj t pa r pod goLki m uplivom . . lj rt .k iu el,Ho Stl l1 l nj tt da bi l l: flblJl e II
' ) Ribako , Remeslo, 92 '1.
lO) Ni de rle, Ruk vet, 260.
"') Ribakov, Remesl o, 51 sl.
_14 --= o.::.: _______________ J:..: sip
j Evropli , kao i neki drugi obj,eJkti stajali pod go kim u:plivlom. On sam
da bi mogle biti sl oNenskie i ih !-alO dokaoz za slO\ensku ek '
panzij'll.ll) RibaJwv tlipo,lo viki piOl\nezuj,e an tro.pomorf ne fi bule i SJ!11a,tra da sll
prve iz drugih daljnom e ,o,lutc!ijom. On .ie u prikazu lC\ olucije t ih ri bi ulla iz
dvojio 14 Ilip-o'va od kojih prvi tUp pretst'avlj,aiju fibul e. ' J poluJ<runom pl o' natom
gl avom i nogom. U ' \Tom dad!j l1tem raz\ ,oj u te se tibule inkru' U'
rati sa sta,lden'ilm ul oY.'cima, a g.Ja'va je dobila vie izrru ll. g kLVnorn je t-a
n .' ,la fibuua ra6p. rostr Inj'erua II jU.n,ill11 predelima, na Krim a, dok
-e na Dnjepru n ' Il,all,a,zi ili pa,k u najbolj em amo u pojedi nim
re Ul<:im p.rimercima. Kasnije pak te fibu,Ie, ma,da su na izgled dCSl:a ral li1jlim no
druge -t ra,nle ipak dlotJa, rad iaite, dDbijajll na' Dlljepra drug i razvoj, a
zav avaj,u . te 3,fIi lropomorfnim fibu:lama, korj e su na kraju u IX veku posve "e
llla{jzi'r Ine i sa r-anij'im 'tJeiI1lajiu v'i. e eze.,n)
fihule Ll Ru'si ji i ih a j; oLkim rnai' ' riJ ak,m
iz groblja u SUUk-SUll na Krimu, Ribakov je doao do zanimlJi\ ih i o tkiri
Prvo ,;;e ko 11'- tatO\nao da te fibule imaju terutlo rijalno dva me'la
Jedno mesto zahvaita B0 5Jp r, J uni Krim, Zihi j'u i kuban ku bla:l, tt k drugo za
Iwata sredlnj,i Dnjepar do j unij,e ()Oel Kijte va i ohI a t oJ a -I "e Vi ri
prema doku. Na t aj je on gotJske m uLe po>clelio u dve grupe IO U ko
}ih j e tek ka' ni ja grupa, ona, koja se ja vlj a na Dn jepru i pripada po nj emu I ve,ku.
Dok se daljtn'i razvoj u komplilcimn.ije utblii{1 izvrio liU \I VII j VlII velk'u (ant roPIQ
modne figure, fi guIre ptica, iv'otinja i zmija) . Ta gntpa :e po Ri bal DV l1 IM ! Onje
prti razvii,la po ve sam o&t a'lno i sa kril1lskom OelIlG IIIl.1 [,;,I)nl ne.ma ni:ta zaj d
odno no n.ikatkve' veze. Tati :5voj po LlO'epljiJ,je time: l ) : to na
dnje.provskim fibulama nema uloen'0lg' drarg() cY l an1!enja i lJLJ le fibule [..s u poz.la
poput kriuns,kih ; 2) >:t o su ve dnjeprov ' ke fti bllie izraden lZ br nze dot!< su one
u iz srebra i 3) t<o r,azli:ke u nzrdJi ,1e,dn ilJ i t.1rugih.lil) S obzi
rom na dataci j,u prve p1o j,alve fibula na Dnj1:!pr u dt dtJzi Ribalwv i d
da got ki upI t na dnjeprovsku uop : tJ Ilije de1 u\" ni i je UU 'Po, toimo, je r SlU
e te fi bule ra!Zv,i,l:e po ve samO' talno pod Uipl ivo! l ob luk na crno mo koj
obadi tada kada Gota na ,ebalama Crnog Mora nije vie nl hilo, Gotp"t uzev smatra
Ribakov ela u fib ule 'li gotskoj sredini (na l<rimu) hil e. i ne
mogu "C datira.ti rar1ije od Vl CIka. I Itina j da . (' ri bul e tu 'zapaelu
moraju do:v,e,sti tI vezlUl "a Go'tima u :i U a'vezu bili i urugi Il::l'roocii , kako kae
Ribakov. " )
To bi u g,jaVI110m bilii R'ib8!kO\;1. Du i ti h je,
u pitanju gotskih fibula doa;o i \V erner puput Ribakova mate
rijal liz g robo,va u SL!Illtk-Suu. lIO on za krug voga i pi[iv" nj .! ni je uzeO' j d-no Ru
!'.iju nelgo ga jie p.r.o iT io i na Ba l-kan, Pan owku Ravnicu, Malu z<i,iu itd. l'! )
nam je elao I11nogo iri i u bo,lli:l<: o dragole/eniji pregled rasp ro lir runja pod Ji
nih oblIika .:jlov,ens1d h fihula, ne oYde i mnogO' br oj tip,ova.
Medu fibulama razlH uje dve glavne grupe : a) ribule sa m3JS'kulI1 na nozi i b)
reljefno ornamenti rane f,ibule sa no gom II obliku ivotinjske glave. Vr emen ki
") ESA 1937, 154.
.o) Ribakov, Remeslo, 57 sl.
) l. e.
17) l. e. 66 sl.
, ) Re ineeke Fe tsehrift , Mainz 1950, 150 sl.
15
Neki elernenti slovel! ske 111aterijaine kulture Vl i Vl! veka
fibul'e Ll II vek. Po \Vernenu bi i radi olli<ce ti h f,ibl1lla bi,le isto tar!\io I<a'o
i po Rib al<ovu ne I1Ia Sr lcinjem Dnj.epru. A izv8!n RLLi'j,e II Jugo la"v' ij,i, ll ba,niji,
Bugars\' j . Panor1'lwj Ra m CI , edrnogr ad_koj, Mal,ej zij,i, Lit vi, Pruj j,i
I Mona) , koj , gde . u nade n , do bi po miljenj u \. ernera ili Sa sel)'bo m Sl'ovena
id.i puten . Za pojedi ne Iwj,ih Werner 'P,o znaje d aleko broj
llego li Wba!i:o\' (tan10 fibulta rlliaskoJn na nozi Wc'rne>r razlilk:uj.e 11 tirpov<a,
reljefn ornamenbira'nih fi:bu,la 9a 7Ji\ otilnlj 'kom g;la \ 'cm1 ll a Dlozi S bip,ova) ,
ia'ku ne upotr eblj a'v!3 ll j <l!n!,romo!rfn' fibule na Dnj pru, sln atl"'at da su se mog1i
i II clrllgim krajevimc d rane Slove na i da ne pre ts.talVl,ia.i:u ilnpc rt. Nji
hova pojava po r'a,z nim del ovima Evrope pa l i II Maloj z.ij i pret !Javlja po Wer
neru trag sl \r.e' n.:k'e ,k,p anzij e.....') Iu joe meduti m ranij e izmzio i
T<aBgrl'11 laIii ju .ie We'rner 'ada ma lerij aino ciokaza,a.:
III
) Zani'll1 lj'i\'3'u i dr ll o;a zafpa
anja Wern 'ra koja j e i'Z,veo na te melju t ih fibula. Taiko Il a pr. te fi bule u Ugal tkoj
i ciw,l nir!ll po'[-]-ajJnama vrem ' l <i pad .i ll u vr eme va'rw II Pa no'l1 slm Rav
ni'cll. , io Jll eelu im, kae:: We rner It,ime nije d-a, te fib!l'! p,rLpadaju ava r:-kim
gro'bcwilll a, jer je a.wurskoj nar odnoj fi bula i nepoznata . Prema .tome,
le fi bule prirpadaju lov Inlim a, OI) N. oemu da je \ ern r u mnogo 'upo t
punio Ribailw a., rad R meslo drevnei Rw;i Il ij e p cznavao, i nije ni mogao
poznavati, kao ni i traiv3 nja Ribakova. Medu o alim sma.tra Werner d, f.ibule
dnjepro vstkog tipa 11 de n !l a Kri'fllu bil tajiTlO i izradene nego da SI LUdospeJe
fila Krim put em sa Dnj epr a."") Po,red t ga pokuava. \ Ve rner dta.nas po
znate fibule sumarna priJp"sati i pojedin iJll1 radio.nama, ';to jc t renutno i ,s uvie p ro
usled nlfI:og materij ala . TO sa Ri bruk,ovol1l i njegov im
kOj,i me mnoge teo-rij.e mi smo dobili u , JoVlCl1 kOlj' arh.eo logi j.i po
,t aak!u na rca'lnoj bazi z i. -s<[luve nrs:kc kJl ture vek10IV a lniakon
Seobe. vez i , II SVi m t im \Ve rnero v3 jc t o j,e ukazao na pu't, kojim treba
da krenu naa i tr aivalJ1 j a. Sam malerij al, odnosn o fibuJ, !lJave'le su fa na razmat ra
nje i 110 0'\10 upre.delj.iV'a nj,e, nalaza tipat e l"ul,t ur e nnvane po d:epou II Mar
hno\'ki. Fettich J depo u Mar t. inovki pripi sao nomad koj step<sll<!oj l ult uri odnos no
po tQt ll1Ci llla Ilu na i pra,s tarih r'ko- S1\lita i Sarl1lata.r" ,) W mer ltatkvo 0pr ecleljivanje
za ba cu j.e i nck r;o'pollu II dal,i -, naJ,aze u ruc'l\Ji, ll\ al aji Sjlenllm
V Ut iltd , S.l ov nima. o,) - odl1e ta,ko radi i Ribalkov, ko ji. e. 1lI l'c1 utin ne upu ta u
picIIemi lu LI p,ogJ du pri pladno, Li.-':') Vr mens kii tc nalalZe Werner po<stavlja u
drugu pulovinu VIi veka, a Rib akov u pe r iod od I- VII vek a. U vez.i sa Vakv'om
dataci.om lIl ogao je Ve,rner Sloven:i 1l1a i mno ge dr,ug n alaze, 'koji su se
do ada pripi. iJvali dr ugi Ill a, kao Imbas, Coroo ve'l1iii-cle-Jo , cl u .Jugos.lavij i
kOjiU Fettich '.i,e is-to t ako II urupu ma.rtino e kult ure pr upi
suje Kuturgur ima."') \ enler .ie medut im uveren da e kao i modeli t1i Llte
nja tl Bis "L1pij,i .kod tl Dalmacij i i flibul a naden'a u t. vill11 Bano'V<Ci ma
mo ra pove.za ti sa hWteLn k i1ll ver nog BaHullla.
G7
)
lO) 1. e, 166,
.' ") ESA 1937, 154.
.;.) Reln eke Fest chriit, 166 sl.
" ) L c. 168.
;" ) F etti ch, Di e Mehllk unsl der l nndnehmenden Ungarn (Arch. Hlmg.) 1937, 282 sl. -
Vi estnik Hr atsKog arheolokog dru tv a, Zagi'cb 1942/43, 57,
. ' ) Re inecke Festschrilt, 168 sl.
.') RibaJ ov, Remeslo, 81 sl.
""l Reineeke FestseI1l'itt, 171. - 1. e. 60.
o' ) Re inceke es tsehrii t , 17 I sl.
-
--------------------------------
Iti
Josip J{oroec
Po,ma . e no\ e moeIllo da su Sloveni u VII veku imali
rel , l i\ li U \ rI o v,isoku kulturu nastalu pod uticaCem Ponta, Viza-nr ij e a i llckih drugih
elemenata. Nije da Se uskoro ,;a mnogo el eifl1 cn:i te
tzv. nmrt inl \, te i tl Vl ve ku, l1Cl ravne ne na Balka nu ne ' 0 prvens tveno li
Ru ij i. nemamo p la a poj edinim predme-tilt1a, koje nije bilo
oprede:J.ili nego naprot i
l
\, ima mo celinu u j ednoj kult uri k ja ra ' pros tire kako
po UI<ra jini I ako i pre ma j,ugu sve do Balkana. fibule medutiJl11 za sadal pret
.la, lJaj u amu detal j, ll, .ii j vrlo vaan za kret anje Slovena. od,nosno za st,opc
mart un o\ .-ke kul ture. a na drugoj st/ ran' i za njihovu trg-ovi.nu. Mada II da
na. u anj u tOl:!;U pf'laN a tel, prvi ipak II rezultati veOllla vani,
. e pral\ ,i hI O oce'!1iiti telk j{a!snije onda kada biti i .drugi
Ak o Ili m rezl.IltaLima po!>le ralta dodamo i one, I oji Su bill poznarti i
ranij e ju ' U 'I: btu l ko poja\riLi u no,vij e kal) z i o lo,ven.sli:oj keoramici,
dalj e rezulla t i o ! O\ arhiteldlu<ri, g rohu'. ima pa 0<1.k i u slkromnim i1bnijim
predm tima i J e-poima, mn'emo d'ana ' da j e slo e.nska arlle'ologija. og-r,o
!lIan korak unapre I i cl, moemo sa velikim nadama da se tokom
vremell a raJli3 ' niti u do r,ulj no j meri nama jo nedavno arheolo xki nepoz'nati period
VIl, pa i Vl \- lG!.
Nisam na1l1era\ aO i pr ilkazati . e nove dernente mate' rijall1,e sloveHlIske
kuiture Ll VU \ eku, !lego a.rn o e,ieo likazati na Ilove Ovde
meJ U/t i'1l1 mor am pume nuti jedan ili bolje hipotezu, koja ' e u
Vl' -Im poj avHa. KlPd :I.)!\(o pa\ 3rnja Ila BIedu je II 1D49g-ocl. oti[{,riven dco ne'kropole,
k Ij,i po pol aju keicta, pnlwpavanja i gr obnom inven'taru otstupa od rani
j eg del a Il ch opuk al karakt,e rulll l kul!tu nne gnrpe. l drugi de-o n;(:>I!-:J'opole
Kast U(! l!l knde pripi uj,e lo venima i tn pelriodu VII ve!ka, t' ) mada j'ma po mome
po tpu.no germanski ka ra klter. Pored toga Ka telic s\' oj . t alv u jednom su
ma rn Olll prhka7.U cl ukaz i'!ll,3. koj-i su i uvie mal o vero\atni. Tako mi
jZCTJeda da lllj ego 10 mi!.ie.nje nema nikakve materij!3
1
lne baze, jer ne post oji izmedu
prvog i drugog de la ll ekru.pule vrem nski l\:ol1til1Juit et. K'a te!.lC je 'voje nlliljenj.e iz
g radilo u gJa\ nOm !ld b.:: lZ: tcrell'.:.IJ g' kloni inuit ta, tj. abe Se nekropol'e nalaze na
i:rr 111 TIl e tu. AJ<o sada r ri ll\ a, i Ill o Rib:::t!\O\' Iienl i \Vern r ont hi po tezu onda bi::;mo mo
gli na loj II kr-op i li , lt jl3 ima 111 3.stt larlgol.:Jard-kih ele menat a kako u poko
p 'I'anlja tau-o i II grobnom pre elemente martinov. ke kulture. A
aJw prihnlti I11' I IlipuleZ' u ondJa po.-;toji Ll VII vek u vi' e posve 510
\ en l ih l'u Jtura na Balkallill od koj.ih bi jedna bila p o le langobard."koj,
h 1'O to j ' ta na Hk du. NJ bli ililo poLrcbnu Ofllda reVIZIJI l sve
o"fJI ' lang-oban! ke ll alaz (t <li ko na pr. Kr8nj) , koji bi smo iSl'O tako morali p!rilpi
,a-li Si o\eni nl [J . . to to mi izgleda neverovatno.
Quelques el ments de la clllture nt ater ielle sla\'c du VI< et VIle siecle
Nous disposons a pre;;ent . dans le domaine de l' al'cheologie slave, deja de quelques
matelicls concrets d la culture slave d pl'emiers siecles du haut Moyen age. Ces
elements sont encor e modest es, mais il s existent tout dc meme. Cependant DOUS ne pouvons
nuli men l. a u moins a pres t, pl' endl'c en con, ideration l' hypothese de l'autochtinisme des
Slavt.!s SUL' le terrain de la haule culture de Lusace. De memc, nous ne pOU\'ons encore lier
a j \"al'SlVI) SP( meni kov, L.iubljana 1949, 61 sl.
17 Neki elementi slovenske mate rijaine kulture VI i VI! veka
les elements materiels de la culture lusace avec la culture slave, parce qu'il existe une trop
grande lacune temporelIe entre elles. Cependant nous tl'ouvons deja des elements materiels
ooncrets du VIle siecle dans quelques exemples de constructions, de poterie, de petits objets
d'industrie, de depots et meme dans des cultures entieres, qui etaient encore recemment
attribuees a d'autres groupes ethniques.
Les objets de construction sont des maisons en forme d'abris creuses en terre (en Po
logne), Quant aux objets de culte, nous pouvons piacer dans ce groupe le sanctuaire slave
de Ptuj, date du VIle siecle. De cette epoque, nous connaissons a present aussi l'architecture
fenerail'e de Zuran en Moravie, ou. la tombe etait couverte par un haut toit en coupole, et
le sepulcre meme avait un plafond. Plus nombreux sont les objets ceramiques, classes dans
le type de Prague, comme le nomme Bork03k)', ou dans la ceramique slave du I
comme le nomme Poulik. Cette poterie pourrait dater, d'apres l'opinion de quelquesauteurs,
deja du Ve siecle, et, en tout cas, elle appartient au VIe-VIle siecle. Elle est surtout
repandue en Europe Occidentale et Centrale, tandis qu'on ne la trouve pas jusqu'a present
dans l'Europe Orientale et Meridionale. Outre la ceramique, on trouve dans les tombes, en
connexion avec elle, aussi quelques autres objets, comme des briquets, des scramasaxes, des
peignes etc. Cependant, les outils et les armes sont beaucoup mieux representes dans quelques
depots qu'on date aussi du VIle siecle, comme les depots a Lety pres Prague, il Sv. Jan
de Moravie etc.
De beauooup plus grande valeur pour la connaissance de la culture slave sont les re
sultats auxquels aboutirent - Rubakov d'un cote et J. Werner de l'autre. Il est intp.ressant
que tous les deux vinrent, en se basant sur les memes objets, a des conclusions identiques.
Les objets en question etaient les emaux de la :>culture de et les fibules du type
soi-disant gothique et dniepl'ien. D'apres les resultats de Rybakov qui a prouve que les
emaux de la culture de etaient executes dans le bassin du Dnieper meme, il serait
posible d'attribuer toute la culture de aux Slaves, au moins en partie. D'apres Ry
bakov, les fibules du type dnieprien se sont aussi developpees SUl' le Dnieper. Mais le moment
le plus grave cst trouve dans les fibules soit-disant :ogothiques ou en forme d'arc. En se
basant sur les foui1les du cimetiere de Suuk-S'u (en Crimee), Werner et Rybakov conclurent
que ces fibules etaient executees sur le Dnieper sous I'influence du littoral de la Mer Noire,
et que d'apres cela elle sont slaves. Werner, qui embrasse aussi les matet-iaux en dehors
de la Russie et de la Crimee, voit dans ces fibules les restes de l'expansion slave du VIle
sciecle. En surplus, place dans le domaine de la culture slave aussi la culture de
Martinovo avec toutes ses localites. D'apres cela, en Yougoslavie et tout un nombre
de stations en Ukraine, font aussi partie de cette culture.
C'est ainsi que I'archeologie slave obtint line base solide pour des investigations futures
de la culture slave. Cependant la tentative de qui voudrait attl'ibuer aussi aux Slaves
du VIle siecle une partie de la necropole de Bled (qui selon l'opinion de l'auteur appartient
aux Germains), ne pourrait etre juste.
Glasnik Lemaljskog muzeja
2
BRANIMIR
Liturgijsko prikaza na reversu Mitrine
kultne slike
Kada je godine lRm Patsch obj avio izvjetaj o miltrejs kog sve
tita u KonJ)cu,l) zainter -s irani ,;vijeta odmaih f:>U izvan
rednu vanost, za poznavanj.e Mitrine reJigijle ,ima pr,i.kaz n12! reverst!
kuHne slike. Go,zba je, naime, - do reljefa - J,iikOlv
l
l1io
na mitrejskim kulbn:im sllioklama bna poznata po p.ri/<;azima gozbe Mitre iSolta,
; tu na jednoj o.n: 'c, nih . po'recinih SICena, koje na ,tzv. sloenim Lip'ovima
rnitrej ske slikc,a takv'a se, kao Je pozna,to, na ilazi prven'S tveno u oblasti
ma oko Rajne i u Pudunavlju.") Na je spomeniku prikazana gozba sa
mih vIj-ernika, i talklO su pn' i put dClk1umentirane vijest.i pi
saca, koji -u S razullllji\im bijesom zabiijeili, da i MiltTini vjernici imaju
ali da j.e- to djelo koja .ie drznula da imitira sveti miste.rij.
Reljef iz Konjica, zajedno s ostal'im mi.trejs kim spomeni.cima .i ste vr'Site izrade
nim s obe strane, prua p'c, mom miljenju sigurnu da bi sc
postupkom mogal osv'.:,etliti ka:;,1() sam li>turgij slki pToces, tako i cio,gmat
ska p'czadina tog pro.ce'a. Pos11avlja se, naime, pitalIje: zaJo neki miltpejski re\.iefi
ima.iu p'oseball1 prikaz na r 'Versu? DakL: , ne t o prika'zi n'a revNsim:a
kako je dosad interesiTaio nego z a t o su prikazi na
reversima bili izr,adeni.
Prije svega treha oci cla r'elj efi, l od ko!)h ;: u i avers i rev'ers
bili izraCIeni, nisu bili filkisira:ni u zidu da su stajali sloboclno, da
hi mo 0"1,; rok.reta.ti i da bi vjennici mogli vidjeti obal p'rikaz'a:) U vezi s tim po
s.t avijam odmah dHlgO pitalnje, kuie je s navedel1' cm CltnJenicom u najuclj,
vezi: k a II a su 'S e takvi reljefi okretall.i i da li je ,tl() okretan.joe u
zahlijevuo neki odredeni liturgijski moment? - U navedenom je pi,tanju ujedno
sadran preblem, a >odg' cvor na imj - ukoliko bude poziti van i argumentiran - do
osvjetljav'anju liturgijsko
o
' procesa u Mitrinu kulitu, to je veoma Vla'no
ne samo Za p'clZ:n:a.vanje mitraizma Ikalo 'takveg, nego i za poznavanje
") GZl',\B1-i 1897, str. 629 i d,
") O ti,p,u mi.tlnej ke kultne sl,ike u P,odu.navljll vidi: Sa nila., Razvitak Mitrine kuHnt lS.Jil{e u
dunavs'kim Qlb.ia.still1a. Starina'f. serija, (za god. 1923).
- 3) Tert. De hanet. 40.
') CUll1o'nt: Tc.'Xt.es .et 1l10nUll1t,n.ts rda.tifs aux mysteres de Mithra, 11, mo,n. 251a
251d.
2*
I
20
Br animir
kojeg- Sll analogije s r eIi g ilj arn a , vi.i eta u nauci dobro
po zn 3't e-,G)
Da je 'c,kr'etanje relj efa i[raio TI' j, i odredelli lil t urgij -ki m om nt , Lo je ist'3kao
i Curnon t/) :arn o : to o n !lij ", koli ko mi je po,znat o. i a'o da lje i po'kazao 'koji je
to moment mur ao billi , Odg- ovO<r , pak, na t o pi t. 1.;c po mom miljenj u,
do'bi' lI i int erpr ehciioJ11 sadrajn II reve r ' ll kul ulC mit rej ,.: l- li'l . ko bi se pOlku
;; ao dali dgovor.i dill'(\> Il a '-o n inte l-p'r t a ii e rel'er- a Ila ;-,p ome niku lz I(olo,ji ca , onda
I i hiD hrz i .iedn Ol..:.t'aV<1 Il : - milrai'oi Su II w l-u sl o.i e lit'lIi rgi je uz imali pr i
t: .< t, i 'l'OIlI Ij,e pr i,lill\l,, 111 . lill\', 31 UlII'r okt oni,if II njiho vu s\ et i:::t ll bila za rnje njena slilkom
;'!,'ozbe. () val ' av on.g-olOi" - iako - d,a '-l vje rnika nemamo pr i
ka'za lu na g' ot O\ \') od >il ti na mirre j.' 1 ih kul tn ih relj cra,' ) ne bi imao u
-c bi U'f1 11 nakaznl l SI131g11, kojo m ,; c eli da t.! .i dnom za hi'. t orijSJke
pril il\ l' ll niv'rza lflll ll l relig-i o7.Jnlo l1l probl emu. naj bolj em Ibi o,dgO'vo!r
\' ri.i eci iu 7..3 ili lI1an.i il.O liran'Q, o ]l' (B(J _' na), na kojem je
l11it r'aiz<i 111 lll og- ao (1r, primilti adr /.ai i ohl ike P',.u ut j ea.i em razno razlI1i:h
fal n ora, vj r()\',3'! I1 () i p() fla jpri .i e od samog I ll.'h a. Da hi ni,eenj e rH Xeg problema
dobilo ka rak ter i vanu _t" pOl 1' >1)[1' ,:, .i e dali s ud rajlnu i dogrna{ s.k u in
terpretac i.i'u ':; I' ih poznati h iz rade ni h rel mi'l r::lj" l e kllitll!e !ilk,E'. UJI{lolik o
, vi t a,ln' i spome.nici imajl .i dn aki sadra.i. ()dno.' II O ako im j j b'uem j edan 'l e LS ti
c!og' ll1 at:h onda \ It \'r cl it i da .ie na j ed noj mnO()'o
.' i1 ro.i - akIJ ne i na - a re ni le i. lj lit ur ,l?;.i.isk i 1l1'(; l!l1en.t
bi'ol to liJ o I' " an, d'a j p(j !1ekad t rai i pn>: Il nu li'kn\ nu prcts:tavLI na s\nojoj !kult
noj sIk i.
Karl.i CUl1lOn L nb,iavio . vOlje 1l1 untll nent alno djelo '0, Mit ri,n!lJJ kultu, tj . po
-' Ij edllj ill J" oli in<J pn,;J( g , poznatih mit rejskih relJef a s obe st rane
hil u je. ::: i111 pri lll .i rl< a iz KOli jica. dva : kuil l na sl ika iz J fcdcl e rheil1la
8
) i fr ag
ment iz ea te il'e di '. ll t' nno koji SE' II lUuz .iu u Tr ntu. O) a oba ta ''PO
lll elli k;1! _acl ra.\ prik, 'Za Ila r u pot'PUII O s c razlikuje :l ei re\ ersa.
d<:lll:::,(e, II prvi mah, da r alZ lozi k ji .'u. II l( onj iclI t ra ili oJuct clinjc kultne li ke, kod
tih dVd,.i.u pOl'lI enika!ll dol, ze II obzir.
NaJ.i,prije . emuramo za'll ::, talvi' .i na re\' ' rsu sr c menika iz Hedderh'i" i'1l1 3. Na tlu
lei ub ijeni bill<, a IZ:] nj ga s desne i S lijeve sl ra l1l: dva no< el n.eka-kv II du
g' ul.i a:L\lu rl! pUlI U - talho .. e pl'o<..lo \' a. P.U, s rc.din,j : Iike, iza
bika. st oj i s desne ' t rane S 1 i p'I-kazuje Mitri velik g r )Z ci. i\ ['('ra stoii do 'nj ega s li
.l eve t r n ' i ' <.I rt_nj em die ruku uvi ' . P()v i::i e S.ola i Mit re vid i se f ri gi j kapa"O)
e,) O ,Hl<ll ogi .i alll u i 7.)11 ,lu i mi ( r;li'ri J<I g m'oril i - ma njt ili vbe smi on,o - svi
i s( r al.i \3 ':i an i,k tl ih Icl il!i''' a. t i lli vi di: Du ll' 'Tl e, Hls t. o:r t' anci enne dl'
I. t 906, . Lr. 543.
") o. c. I, str. 025.
7) M.oua pr iU.q " ,ernika pr ikae, na ll:! .:edll'(J l11 r el j ef u iz Ri ma ( Ca, [ rn Prel-or io) , no, o
l ome 6e' !l i ti RO\' OoI;'I.
8) Curnonl , o. JI , mryn, 251.
") Ibid. mon. 111 4,
" ') f ij!ijsl(e ]" lpe - kad j e na Illi trej 'ki m 'pvmcni cilll' 3 Ir- Irik az ana 7.3,s ('b:no - 11 1
.:c' ohja; njeil 0. P ni m.ieclljell1 , da Je i pr i l ik om otk r i v<l n.i"1 mi t r e'.: a naden.a na 'po,,"eJ)Jl'ol1l
kalllcn'OoIl I uloll lku la<in a k ,;" 2 t GZN\ RH HN7, st r. 642. 51i l(8 6), za Iw ; u j c Pat s:ch sma tr ao
da kul, orn ,J'e'!j d u, ,d i 1I i.,' e Zllao g dj,,, da.i smi'e "i. S nliz i r om na dog-mats!, u
,;ad:ra .i'1\ Ila ..er.:i i ma I ultn l! sdJi!ke ir. KOlI jica i H't'ckle rh e.:ma , - 'to Il a ' (oj ati dokaz at i u t oku
ovog - da frag-Ill ellt fr igu,,; koll l k 3P'Olll li r ip au3 kultn e 'Like,
kno .:e i Il a . p() lIle niku iz l-lc dder i1 eiIl 13. l{ak j . pal" t<l bila radir an u!ll
krUIl \ m, flo taklI) smat ram ela s u n wLe n3 l\air i /' r ;J gl1l ent a sluiie da bi , eo II n,;.i h
ut a]( li rn l al ni ';i L'd .
21
Li t urg ijsko prikaza na reverSl1 Mi t r ine ku ltIle ____ _
Iradir all CI11 krunom. pr iz' N je zasvoden l luko m a p ovie toga
pri kazano joe :'.tado iv oti n.i a. Nl du nj ll1l 3 je i neka (] ," t ba, ali" .ie 'nj ez ill Lik
i previe a da bi s'e moo' lo ul vrditi I'u ga pr e'lr,.:tav lja.
Revers sp omeni ka iz CaS' teLio eli T'll'l' lI ll D lllUrao .k p'rikaz iva,t i go,t'ovu i:; t i
ili bare m - pr iw [, kao to .Je i na SpUll lt llil\J iz l--I cclderheilll'3, j' r . e, usprlw<
nek ih ll ovi h deta lj a, l l<: fr agmentu u di, drt .ic i ll ,] [om, bio
prik aza li ub i: ll i bik kako le i n a IUU
LJ t oku posliednj ih ll ek oliko decell ija utkr ivt:'ll(] je nekl)1ik o spomeni,k a,
k'oji Su bili izraden i ::. t e lltt i p() trebn(J UpOZll Ci.i ,i n.ii
hovih reversa.
Na reversu f rag Ill en ta naciel log u R! II IiU ((a' t r() P re tu ri u) I' ) \' id i Se jed,Il a '0 ' 0
ba kako le i na klJi >n i dre" i II de,; noj ruci P re d ,Id ill o rn, l\Oj o.i s st ran e
v'isi bikova glm'8, st o " ,klrul om( ?) , puci pas. S desILe . t rane, [;1.].
lo povii';e, nalazi Se a pod nji m illeika usobar s 111 8 ',k CHI U obli ku gaH ano
ve gllave dri u m ei Bez obzira 't o nJc\cl IS ta.ie lijeva p ol,o vina relj efa,
moe Sol' ipak tvrd iti, da .i revt! rs ovog bio vC'c nla prikaz u go
zbe na reljefu iz Konl,hiIG.!L.
Drugi jecl'a n reJ.i ef , kojem .ie revers biu iv.raden, nadu l j e pri je dvade::;,e't ak go
diilna u Fienu Roman n bl izu Rima, ci za vri je nl e rala dos pi'ol ,ie na neka,kav [1la
'::in LU' Prvi put Je publicir all t ek il aik,o n ()VI1 g' rata..l") Po . redini na rc
ve r:-- u Pl'O:-it'I': a j c bikova 'l"oa na kal) na dll xeku, sjed dvi je usobe u p ozi
koja je za ili r in lsko clr ui;t V' o za ,t,oklm. TIi :-- u ' ol i tv\ itra. le u!,alzlim II
poj edinost i nj iho va dr a nj a, sa rn o nap' c IlI inj em da j . Soj pruio des-nu r u,ku
prema jedn om orl Jado[I) r';], ika,j i mu pruil rhyt>OIl, Dr un i d:1d ufo'r li j evu m rul-d)! lI
dr i zub'lj u, cl de- llo lll puta: katduc ' .i. al i Ilij e po t pun'o j asno u J' oj u
Na svoj je ill tert.' sa ntan ll1 i
l
l rcj 'ki prcnac! n u Tr oji u Po'r t ug: a!;l
Cae t o-br i,Q a). ";) Na ovo m je spo me. ll iku t ak oder pr ikaz gozbe, alli ne ina re
versu, nego rIa ave r.'u pa-ra le lIl'c s kO!l Vellci CJo Ila.lnoJl1 slikom tall' rotktlonij e. NUt ra j
Sol sjede u rukal ll a r hyt olIl. De.s ni dadofor ima tal.::,o u ru i i
da nj im zag rabi vocl. iz k ra tera. Lijl' vi dado f or, hvata. pladanj rkoma,di1ll 3
kruha.
- ' im spornenubih SpOnll:' flLk a, revel' '; je bill izr' de ll i na jednom reljefu :;
rimske Da!nl ac ij , a kuji .il' II svijetu gryt uvQ potpuno ne
zapaen. 1'0 je f ra.o lll t.' llt reljefa Ul GclH!unll ko d ' inje ,' l) all ll aalost uri cent ral Il og
pri zo ra ni je na nj-nIlU nit a P I je unajem bez in te resa,
Ako uZIne!ll o s,l da Ve dosad p'oz natc neverSte na mi t r jsli:i Ill ku!t'nill ll sli kama
II obzilr i dv ,1\1' r, iz Por t ugala - vidl.i et t elIl O ela u tom
prilikom bili prikaza ni ovi pri zo r i:
a-) Sol li Mitr a suoje nad ,ub ijenim bikom
b) Gozba N\ut re i Sob
e) Gozba s' mih vje r nika.
Iz medu dr uge i grupe V!EIZa je ev idt.' llt na i lugi' na. Ona uo' talo1l1 po
(" rduj e da VIl O iz ni je't o milj e1l je, da je ii t urgi.i ska Mit rinilI vIJe rui ka u'spo
") Rev. 1902, stil. 12. Bull. cOlll un. 1 12, st l' , 243.
1') [bi,d. J946, l. sur, 1 3,
l:!) o Archeol ogo Por tLlgi.i L'S 1930 (XXI X), ' tr. 5. Fotog rafi ja lo,vog "pomcIlika du ne 'dIle .i c i
II Rev. 1946, I, str. 192,
"') Bull. Daim, XXVI, str. 'lBS- 136,
22 Branimir
mena na gozbu Mitre i Sola, kOlja je uslijedil'3 nako' n to Je Miltra zavrslO svoje
zadatke na zemlji. Koliko su obe grupe poveizane, vidi 'se p,o spomeni,ku iz Rima (Ca
stre, Pretorio), gdje .postoje elemen,ti za gozbu Soh i Mi:tre (dado
fari), ali i,ito tako i eleme'J1!ti koji govore za go,ZJbu (o oba s maakom na
glavi).
to Se sp'cll1lenil\"a prv'e grup'e, danas - kad imamo spomeni.ke iz Fieno
Romano i Cae't'obrigc - nije tdko ot,kr,iti njihovu veZiUI s rrikazol1l 'na
reversima o t'a,lih l11itrejs.kih reljefa. Ne rael i Se same" po mome lIIi6ljenju, o hikov
n,cm fiksiranju jedne cene, Ikloja I,:e gozbom Mitre i Sola li najuoj sadrajnoj i
\"f.emenskoj vezi, o pri,kazu, koji je '( b': anjenje inlSti,tlJlcij'eJ
. hao takve. To se d::gl11'at sko obj,a njellje dade iz da ubijanje bika
nije budil,o u vjernicinla sa mo kozlllogoni.i "'ke predodbe (iz krvi bika rada Se S\'t:
ivo na zemlji), nego i Olle i kaor'a'ktera. Po
naime, autorima' -') zname" da su stari \' je ro\'ali 'u mrtv'ih, a u
maz,dejskoj 'litembur i sadrano je Ipf()r o tvo, po kojem - .po"ljednjeg dan,l
svijeta - he'roj ubiti j'edrl'(; g biJ,a, a zatil1l isti heroj iz bi,kove
sa so,kom Hacme, pripremiti pos eban neki napiotak Svi, ljudi ko.ii taj
m:p j':'3'k budu pili, ivot I<ro.z Na temelju ovo;:;'

vj'c-rovanja Cumunt je iln,ter,pretilraCl ,adraj re\"eL. 3' na spomeniku iz Hedderheillla,
zapazi-vi i,zmedu da je sok Ha'ome na Zapadu, 'te bi,lj,ke nije bilo, za
mjenjen vinom. Stoga na ,sp'cmenuto'lll reversu col dr i u mei onaj g-rozd,
Prema svemu to S1I10 dos-a,d da je na revensil\1a prv,e grupe
(I-Jedderheim i Ca-stello dii Tuenl1o) p'rii<a:z ana osnova mitrejske
a Ina rever'Sima os'tlalih g rupa dana .ie sal11a bilo da je uzimaju SCil i Mitra,
biho pak sami vjernici. Da,kle, '_vi ti rever ' iilustriraju - svaki dodue n'a SVGI,i l1a
- jo :dno te isto :rij sko tim to jede r-ryu, koja je proli La klfV,
da bi dc,nijela svijetu besmr': nost, i II sticanju te b SITI rtn:;,<;! ti. U mi
traizmu :Lrtva legendarni bik. Sto'ga jot' i prik'alzan Il a "p,omeniiku
kako lei ubijen, a u prizorima gozbe -iva remin::scen,cija na r,hu j'e glava ,
odllo, noklo'a, na s>p' GlIlle,n.ilcima iz Rima i iz Fieno Romaao.") IS'Du stV'ar nalazimo
i na 'naem reljefu iz K,o111Jiea. Zatl ol .i e; pak na 0 \'0111 nae m Sly:: men.iku
preko /;dine a ne bikova koa j gl'3va, (Hoda b:, se, po 1110111 miljenju,
dalo objas niti sinkretizl1lom t;o ga ',;,e 112 Balkanu rni.traiz<l1\1 po svoj priki imao
s kultol11 Kabira,J') No, to Ile mij enja sm isao t\,"ari, jer l<o a s glavol[1[ za
te,) Izmedu ostalih i He.rodot 1Il, 62.
J6) O svemu ovom vidi Cumont, o. IC. I, stl. 187, gdj e :,u i 'cr,PIl O iZII'loni i li,t(!lfla,tut:a.
17) U {lv,ome se vidi kontinuitelt jc,d.nog prastarog vjerovalIja dGll10edavna i u
ku ltu mnogih nareda, Prema tOIll vj,er{)\nanju, koa rhova ne ivoti!1l,' e u stbi
di,o vitaln,e energije je rtvo,vama irornj:l boila If,rot, f;,. ene rgi.j a prelazi na
odlllOsno ",.JeTnika, koji se ,njom zaogrne, odno ' Jl O -alko na nju ih naltjgn (O tome vidi Fra
zer, GolodelT1, BO'llgh
3
, Sp iriL of the Corn. J912, II, st r. lG!) i d.). I da , e boanstvo ,je
d'e, lt. . korij el n od isto T pr imitivn og \". i,erlol'3ni a, o govo'ri i A. Diet-erich: Eille
Mithrasliturgi e. Lei'peig 1903, str, 100.
lS) Na po'znatim kabir>l k,im u polju "'di,:e Je prikaZJ 811a goztra, vidi se .:edan
v'j-ek kak,o .para ovna, objeena stran:,im nogama o jedno .t ablo. PO, : ed nj-ega sc n'a,l azi ncl, 'a druga
o o,ba s ovnuj sk,om obrazinom na g laVi (Vi.;,i , Ila .pIrimje!', olol1n;u i7, kod Gla
GZJv\BH 1894, str. 201, Spomt" IIout a ;jlll alog,iH s ka.o lrs\( il1l "e r.;ocI p'rct ;',o
s t avJ.\lom , da 'P'reko kJ.i.ne oVl1u,i.-lka koa :; gba,v(]Ill , dakle (Jnako
i, u!"o je t,o ,iznio
B r. G a b r i e v i Liturg. prikaza na reversu Mitrine kultne slike
aj Avers
bJ Revers
Reljef iz mitrej;a
23
M.itrine kultne slike
klane ziv'olti.nje jasno pOlka'zuje na genelsku vezu prizorom biI<a i s miste
rijem, koj,i je u vezi s tim potekao.
Utvrd.ivi dogll1a'tsJku povezanost u sadrla'ju 'vih do ad po-znatih revers,]
mi.trejske kuliline slike. nuno se 'rjeenje, da je i liturgij ski ll1'oll11err , kOJi
je traio o,kretanje reversa, bio , vuda isti KulTna sli,ka se je morala okr> tati ondR
kad je dajde. ka.d se je litulrgijski p'ra,kticirati 'o'no. ; tc je
sla,drialj rieversa pr.ikaziv(1,o. Nije da .. ' a i dnlo'i zIICIkovi 11'aj av'[lj.ivali
tng vano o', a po svoj prilhci i bit.nog poglavlja lllitrej,J;,og obreda, OV'OIlI p'rili
kom mislim i na zvonce."') kojeg upotf'eba u milirejskom bogo:sluju nn
upot>rebu sistruma u miste.rijama Izide. Da je zvonce upotrebllj avalo ba pri p'c)'
iIi u toku na to navodi i a.nal ogna po java u lit urgiji,
gdje se zvonce 'u to:ku m ise nlaj v i'e upo'tlrc blja \ a u naj b i t n ij i 111 'cbrecl n i 111 III o111 en
t!ma, ' j. ka,da se !k,ruh i vino - p,o nauci crkve - pretvara'.iH u ti jelo i krv
POl\{luavi rekon>St rui'rati Mitrinu li'ltlrgiju. (Ulllon! .ie iznio tvrdnju. da .ie UllIU
tar obreda POlSt o'jlalo jedaill posehni dio (un rnomellt s().lenneJ de l'of
fi.ce) i da Se je tom prilikom Qibkri va,o zast'u,r. koji .ie vis io p'red shkoll1 tau
roktonije, odno_no da s Ij,e tom prilikom okretao rel.iet", ,k;oji je imau, liku
na reversu, ?' O) Knji je to dio bio. tt to se CUll1unt ne uputa. ali 'ako prilhva
Urno da je to bila (to je ovai p'rilob' pok'uao dokaZ1ati), onda da je
u 'onim ikad revers ,n,ije bio izr'a elel1. sama slika ta,uroktolli ,ie. kako jc
to izloio Cumont. iniala ne samo kOZ1110g011ij ,' ki, nego i e ha' llo loki Ikaral,ter, jer
ne bi imalo miula da je ot/<rivaju tek onda kad je olliaj di()
litmgije. Tek rkaSl1 Kj e, po mom miljenju. ka{:I se ,ie ':'Illi sao prika ZIai t:aJU
roktonije gubi,t i,"l) os jetile su pojedine pcltr'ebu da izrade
novu. Ik o n k r e t n i ,i u s,liJ<u, koja vj.e rnkima, P'I' zbo.riti ivlje ineposrednilje.
Tako je dolo do toga, da " LV se izradi vati i rever i. tom , nije
bilo po!tr,elbno otkrivaiti zias,tor pred pri,kaz' um t3urOlktoni.ie, e .ie r eljef okrenuo
! vjernici su vidjeli jasno sadraljl i -lllisao novog li'tlurgij skog III ome n(la" Da li se je
ta:'novlarcija zbila pod utjeca,;:em o tOl1le bi se Galo p' olse:bno ra"pravllja
ti. ali pitanje ikonografskih utljecaja ne bi II oveI11 rijeiilo osnovni hil<lorij
s!\o-reli g i' clZni problem izmedu i mitraizl11a : - ko j,e od ,I{]oga p'rimio su
tinu mi S' tierijskog o blagovanju bo7-a'l1::;tva. dakl ' onaj problem to ga jc
unako zaJj'edlj.i vo postavio Tertulijan. Sama da ovaj apolo
get govori o k'od miltraika, da Z'S, jJost a,nal mi,s-terije
izrada reversa s prirl.;:azum gozbe nellla ni'kakvo krolloiog'ij.::ko
Osim tOlga - cl to SlIlO prije mveli - ideja sticanja bCls ll1rtno 'ti n a,l:a'z i se u m3
;kll1jigama, a da je ba taj malZ ci e,iski Il'Mlk kOllltiIlui'raml ivio Ll mi't
'
raizll1u
Zap;alda, cl nkalz je i prikaz na reverSll spomenutog reljefa iz Hedderheirna,
(9) U mitr.eju u Hedderheill1u nade-na su dva zvonca i flauta.
'0) Vidi bi,li 6.
21) Vrlo ,i,e vj'erovatn.o da mitraizam nij.e imao pisane toolog.il,;le .jeziku ma sa,
kOI." e su taj kuH na Zrupadu prihvati:le. Ako k tome dodamo da Mitrina religija Ilij e iiiiala
organi.zadj,e, kao to j,u .:e imalo onda sc da.LI,e lako r'aizllmj.eti,
da .ie ippv
l
obitlla alegoruj'a, lik,ov-n.o izraena u pri,ka.zu t auno>ktonije. morala u toku wemeJna sve
vie i vie
22) Cini mi se da su iP,rikazi na reve nsima dosta kasne po>j ave. Tako je i CUll1oont ,
o rd)e fu iz H . d ....rh e.ima. s.pomenu.o: :oCe d'un trava ni so>igne, maris Ct rta.i'lle nr lJl!t tar if., ,.
to :i e reljefa iz Ko'njka, smatum - ll1a temelju dio'sta sigurnih e'pi in,dkij'a - da
Ilir e ranije od IV st. n. e.
24
Branimir
PosebnO' je pitanje, za,to prikazi na reversima mitre.i S'ki h ,kultnih reljefa nisu
ik o-t100'gr'a fs,ki jednaJKli, prikazuju sad cJbij enog' bika S,a Sa lom i Milt rom, sad go
zbu ove dvojice, a na rell.:,efu iz Konjica i blago\' anj-e sa mih \jern i.ka . Na tl I se pi
tanj'e dade odg,o:voriti kad uzmemo' u obzir, da nij e na Zapadu imao niti
svoju pis.anu teoJogiju, a niti urede;n.u o,rgani zaciiu, koj a bi Se brinula
kakcr o dogme, taIko i 'o .i,edinstvll li. turcrije, ta,k\' im po't'Puno j e
p r'i,r0'dno da su razne IC!pbn,e rjeav:a'!e iz v je ne po trebe na poseban
prema priJ,jlk,a.ma u kojima ;;u se nalaz ile. l o, u naem - k,a'd
se radi o ikonografskim 'ra,zlilkama na reve rsu kuHn sli'ke - vano:; j'e . kao t o sam
u prethodnim redovima nalSltoja,o do,kazat i, da je dogm3rtska - trana svi,h :Iih pIrilkaIza
jedna te ista. Radi s.e samo o ili manjoj pO'trebi konkretizi'mn j:a te
dogmatske posuavke.
da se je u toku obredal kultni rel,:ef mcrao o!kret a't, i, odnos no otkriva
ti, kad posebno cr prilkaza na reve'rsu nije bilo, g c'Vo r i ne' dvojbeno, da ,:e mitrej &ki
obreld Ibio s'a,,,,t avlj e'!1 od dva (ili vie) di.iela. To odgcvJara j CUl11ont- ovoj rekon
s! t,mk1ciji liturgije, jer ako je p'os tojao cho, mor ao je p i neki drugi ,
manje Pri t'ome bih elio pot sjetiti na 'lu gen Zu mi-e, da
bi se iL5ta.k!la jo jedn'a ilzl11edu OVe dvi je reli gi je. PClZna t o j, " da se kr
mi sa aSlt:OIjli iz dva dijela, kojih je nczavi an jedan od drugog.
Dvovrsni su, na ime, bih prvi'h kr;bna. Ta jednc m Se od njih pjevaju psal
mi i molitve, se 'Svete knjige i Pavl-ove poslanice. OV':j vrsta sastanaka IkI C
rijen od jevrejiskih sastanaka po sinago,l?,'a rna, na ke/,'e su i1.i i apostoli, a kas nij,e
se razvila u prvi dio mi se (L-' avant mes",e - kako je naiZVall1<O t11
\i't,era-turi). Na 'eva,kove sastanke mogli .s u dolaziti i Druga je vr st'a sasta
naka ona, ikoju o.pi'suj e sveti Pavao u jednoj od sv,oj ih pos lani,ca Svaki
vj,emik dona.s i sa ,: obom SVOI.:, obrok, la onda se SVe 1-0 bl aguj e. Tc je za
metak mi st erij'Skog dijela mise, kada se kruh; vino prelt araju Ll tij'e,lo i i(rv Kr i
stovu (Ia messe dec fidel es - prema fralKlI' ckoj te rminolog iji). T
'
3,kvom . astan
ku mc,gli su priSllllsltvo !a,ti samo U Jerusalimu -' e jlO u IV prvi, di,()
mise oba vlja u jednoj crkvi, pa Ik:a,d Se t o svr i. vj,ern k i idu u drugu crkv,u ,i o'n.dje
se obavlja orliaj drugi, bitni dio
Kako vidimo, utv!fCli'vanj em li,t11llrg-i .i's i< ih di jel cJ\ 'd
l
Ll kultu. kao i
bliem determina:cijoU1 bi't1nog u njemu, relj efnij e izbija j o jleidna analo ija mitra
i;z ma i dviju rel i gil.:" a , koje su se u prvim n, e. ona'ko dramat
bori'le za prevlast na ,alfe i rims, j"e imperije pa, prellla t om, i na na'em tlu, g,djc
Su ostaci i pflli br ojni .
Contribution il, l'explieation de la Iiturgie dans le eulte de Mithra
En s'appuyant s ur le fait que les relief mithri aque 5culptes SUI" les deux faces etaient
tournes pendant l'office rituel, l'auteur pose la q uestion: quel moment liturgique etait si im
portant et si solennel, qu'en certains cas il e xigea it metne une nouvelle representation sur
l'autel du sanctuaire.' - Il est sans doute, dit l'auteur, que ce moment devait etre en relation
truite avec le sujet sculpte sur la face qui venait d'etre exposee. Il serait donc logique de
chereher ce moment solennel de l' office - fixe par Cumont dans les chapitre: La liturgie,
O") O liturg,ij skom f!Osta nJk. u mi'se vidi Cabr ol: Les origvn.cs Paris 1906, str. 12j':-
139.
25
Liturgijsko prikaza na rever su Mitrine kultne slike
le clerge et les fideles de son oeuvre monumentale relative aux mysteres de Mithra
dans l'image des revers de ces reliefs.
Le repas des fideles, represente sur le revers du monument de Konjic, pourrait nous
donner une reponse prompte et logique, mais malheureusement - etant donne que sur les
autres monuments jusqu'il. present decouverts on ne trouve 'pas la meme representation icono
graphique - cette solution ne serait valable que pour une region aussi bien determinee que
restreinte (Bosnie). Il est donc necessaire d'etablir pour tous les monuments en question au
moins le meme sens dogmatique, auquel partout et tou.iors aurait du etre conforme le meme
acte liturgique.
Sur les revers des mithriaques nous trouvons les scenes suivantes:
a) Le repas des fideles,
b) Le banquet de Sol et de Mithra, et
c) Le taureau abattu s'etend aterre. Derriere lui se tiennent Sol et Mithra, assistes par
deux enfants portant une corbeille remplie de fruits.
La relation entre les monuments des deux premiers groupes est evidente, parce que
le !'epas des fideles etait accompli en commemoration du banquet de Sol et de Mithra.
Quant aux monuments du troisieme; Currumt a montr'e qu' il s'agissait d'une eschatologie
mazdeenne d'apres laquelle - le jour supreme ou le taureau legenda ire serait abattu - un
breuvage sera prepare. fait de la graisse de la bete sacrifiee et du jus du Haoma, qui assur
erait l' immortalite il. tous les hommes qui en gollteraient. Donc, les monuments du groupe
cl traitent la base dogmatique dont est sOl,tie l' institution de la communion mithriaque.
Il s'ensuit de ce que nous venons d'exposer, que tous les revers des reliefs mithriaques
illustrent - chacun il. sa maniere - une meme doctrine des mysteres, alaquelle devait etre
conforme un meme acte liturgique: - le repas sacre.
Dans les cas, ou les reliefs n'etaient pas sculptes sur les deux faces , ce sens eschato
logique etait contenu - c'est Cumont qui nous en assure - dans l'image de Mithra tau
roctone, voilee jusqu'au commencement du moment solennel de l'office. Selon l'opinion
de l'auteur, le sens eschatologique de cette image se perdit au cours des temps, ce qui ne
devrait pas nous etonner, etant donne que la !'eligion mithriaqlle ne possedait - au moins
en Occident - ni sa theologie ecrite, ni son o!'ganisation centrale laquelle, en veillant sur la
purete de la doctrine, aurait prescrit une litul'gie uniforme. Voila pOUl'quoi dans certaines
communalltes mithriaqlles, en ce qui concerne le sens eschatoiogique de l'image de la tau
roctonie, on sentait le besoin de lui suppleer une representation plus concrete et plus com
prehensible. Il semblerait que ce phenomene soit plutot tardif, et a ce propos l'auteur fait
noter que d'apres certains indices epigraphiques bien surs, dont il se reserve la publication
pour une aut!'e occasion, le relief de Konjic n'est pas anterieur au IVe siecle.
IIp MYl.JIYTYl.H B. rAPAWAHvlH
Ka npo6neMY AMMHHH
Je.uHO O.u BeOMa MHoro 1,JII1CKY'TOBaHHX f1WfaJ-ba y npeW:1'opl1jl1 5aJIK(:\HCI<Or
r10JIYlK1'PB3 l1 Ereje, HeCYMI-bHS ' je nl11'aI-be 1'3S. .LlHMIl1Hl1 nOCJle CeCI<JIO
f1ep.l1o.ua ca I-be,rO'l3l1'M r<3'paK1'epl1CTl1
l
IHl1M KyrJlaCTlH1 06JII1U'l1M'3' CY.ll:UI33. CJ 'PH3Y1eH'TH
KOM o.u re,OMe'l'pl1CK'I1X MC'"rHS3 UIHKaHMlX 6e.710M l1 upBeHOM 6ojO'M li Hey-rsp!)eHHM
Hace.TbHM3, f1ojas.lbyje ce l13HeHa.uHO y .ueJIY TeC3JIl1je, HOBa ca
OWTPl1j'l1Y1, 6l1IK{A-fWIHI1M (pOpMaMa, nOJII1XpOMHl1M eJII1KaH,eM l1 f1'PIH1::'HOM HCBor
opH3MeH1'aJIHOr MQTHB3-en'!1Jpa.ne, I<oja ce Ha cy.u'OBl1Ma J(OM6HHyje ca crap.HM
BHMa paHMje cpa3e, Haj3a.u ca Y1'BpljeHHM HaCe,TbHM.] YI 3rpa.J,aMl3 1"1-1'''3
OBa H3MeHa y Kapalnepy I<yJlType 33l1HTepeeOBa.lIa j e MHore apxeO.TIore, l<ojH ey Cc
TP}\NfJI'l1 .ua 3a I-bY Ha!)y YI o.uro13ap3jyha o6jawl-bel-ba. He MYIGlehl1 .ua .uajeMo l1CTO
pl1j:a'r pa.ua Ha oseMe f1UTaluy"), 3a.uOBOJbHheMO ce HIMe .ua np'l1Mepa
pa.ul1., Hel{a o.u fIocTojehJ1x no.us.lIalJehJ1 .ua ce .H OHa, Kao Ii OCTa.na 'SJLe
Ht'HaBe.ueHa, Mory yr JlaBHO'M rpYfIl1CaTI1 V Ise SeJI,l1]{'e rpy"e. Je.uHiH 3pxeCJ103H CM J
Tpajy YCJle.J, HeCYMI-bHSHX C.1IHlJHOCTli Koje IIO'C1'oje H3MeiJy
cpa3e TecaJIl1je 11 l13SeCHf1X KYJITypHHIX rpYlla Y nOlllHlcjy HJll1 I<3pf1a'I'CKO-f1o.uYHan
cl<oj 06JI3C1'I-I, l..La ce os.ue paJl'I1 o j 'e.uHoj MHrpaUl1jH y npasuy ceBep- ,:yr, !(o.ioM cy
HOSI1 eJ1 .J, ocneJI)OI y TeCa,TIl1jy. r1P11 TOMe oe Ka-C' l.(eH'rpH H3 /('ojI1X
je MHrpalLIl1ja MorJIa IloTetH y3HMajy cJlei t-ehe I<YJITY'PHe rpyne: Kukuteni-Er6sd \ '
N\O.'I.ua'B!-l ,;iH H Ep.ue.1J,Y, l". 'IHI{3'He epl(VbCKe ]{epaMH!(e l'1J111 '-IaKflOTllCI<a I<YJI
Typ a Mal)3pcKe l1 ceBepHor 5aH3Ta. TYMalJel-be o-se T3lwl') e j 2 ,:t3TO ml
pa3He H3lJl1He: HeKI1 apxeOJ1C3l1' Hal1Me ola-rpajy J,(a je YCJleLll1.:la .J, Hp e1":
THO 113 rope f10MeHYTHX Tal{o, Ha K. Grundrna:nn, 3 3 I<OTa Jll [ '
MHHI1 rpy-lIa npeTCT3!:l.:b3 npSH OfIl1f1Jbl1S .uOKaG f10.uYHaSCI<Or npOt lcpa Ha jy!', H3
.lIa3H ljaK y I<OMIl:IeK: yynm: pTOBaHY KepaMl1I{Y H3 Ep.J,e.1ba': ). 3a C.
Schuchh;:lr d t-a, llm1H.HH .ie :1O!(133 nOXO)l 3 HOCl1JI3ua TpaKacTe rpHlJa-pl1je Ka 5,UIl<a
HY. ' ) S. Ga!llus naK, HaJIa3l1 e KOjH My YKa3Yjy Ha lI)lU:Ll1paH.>t'
HOQWaua IIOTI-!.CI(e [(yJl1'ype 11 3 MahapeKe, npeI<o, Bl1Wle, rpa.uua ,H' n JIOlWH!<a ,UO
') Yn. Chr. Ts'ount a:s, Prois.t ot:likai a1uOtpvleis Dimrnilo\U 'kiwi Sesl,lou, Abna 1908; 'vVaICic
Thessaly, Camblri<dgc 1!9l2; H. Hansen,Early Ci viHzatLOI I1 in Th-essaly, Balll i
Ill Oore 1933.
2) KI:'3raK l.UpIH Jle;" nOlcrojeh:11Lx u;o 1934 rO.lJ.I1H e HI3JHeo joe A. .J. B. Wa. e. Thes 'al y
a llu E. S. A. IX, 19(314-, 123 11 Il.
il) h . Gru ndirn'd11111, DOln.au1iin ri i:;;cher Import iIII "teinz,eifI.ich n Thl,:s.ali.en. Athe1ll.i.schc Miolt.ci
IUllgt:n I!:JJ4, 123 11 .n.
') C. Schuchha.rdt, AI,beurop.a. 4 AurI" Bcrhn 'W41, 18911 j,.
28
_______________. n-p MI1 JIY2 11H B. rapaWJHHH
L1.pyrH apXeOJI U'3 11 o6jaWI-b<lBajy HaBO}IHe B 3e ce Bepa ea Te
KO:Vlll JIl!KOl:laHl1jl1:VI I<CHCTpYKUl1ja . . TIf:'!{ O Frankf u rt ol a l' p'l ' -Ia HOCTOjl1
)"HyTpawI'ba Be3a H3Yl e!)y Jl.wMHHl1ja H I<UMH.'l eI<Ca C.7I11KaHC Kepa \! H'f(e V lle.'J-beM n O
.uYHaBJbY, :la l:l e38 HH.ie )ll1pCK'l'Ha, Beh 'j e HCTI1 eTHI1l(KH e: I n OWTO ,ce Ca
ceI:lepfa! npece.JII!lO I I;:: jYl" , yn,:'p e;lO pa31mo CJI!H4HY "l. H. Sc hrr oll t r .i ::' MH
llJ.Tb el-ba .i,e cll ajall>C np ; Ubea3I1Cl('Or CIL TC\ l a (CeCl<.iTO), C,BI n O.l .yHaB
CKOM CIlH;pa.'I O'M YC,lk,1l !J.ilO Her)le Ha jyrv, cl )la ce o,u<1 T,ne n OT' M jen 3H I I eo, HOCH
.naua H:OB O HaCTai l'e l<y Ty pe Bpaneo Ha CeBep, 4HMC je +lana.'Ja CJIHKaHa epJJ:eJbCKa
4 ',1{ II OOa3prJB.H' J. HeCTOp, f! O,1l Bpr aB3j yh,}I KPHH!lIKOj' peB.H
3l1jH rpa HHja ;IO."IC13 H t lO 31a1KJby'lK(l ,.J a Il() CTOie TpH pa3'He NlOryi1Ho CTH 3a
co6 jaWJ-befue OB,Ue lI peTnOCTall.lbeHHX l:le33, aJ!H . (BIH'I HO'MeHynnl C.JIytfaj eB,HMa Y311
MHrpaUHjy Kao CCHl lBY 3a r Y.Il a4 eI-b:' n ':; :VleHyTHX lIojaBa'). CJIll'l HIJo MHU! Jbe!-ba
ITOHaBJbajy c e -j'Olil rt y Ha jHuBHje spor e : 3 a F. ' cl! ach Tll1 avr- a, Ha lIpl1Mep, 1111
MHHH M.HrpaUl1j a j e lIeOC nOpHa na F. M2l z. HaKa o oa3p'HB, 113r.l l' J( 3
:IO lU ) B pY.i e y LlIl. l l1 HH MIH' pal.lll j y ' lJ) HaCYTIp-Cl T TO>:VIC ,
3HaTHO pebe, Fl3pa3H.I! H r v Jl'Pyna HaylfHt1UI1 ,1l pYI<
C
l11je l' e' HWTe 11"0 TO:Vle flI1TaI-by.
A. J. B. Wace, jeJlaH 0:1 H3.i60Jb'HX Cml!{ 3oHe TCCaJICh ,epaMYI'I<e, H3Heu
,: e l'<neJJ:HlUT . 1], a HOB rI X n ojaBJ ca [{ jlD1 fl cc. (lAaj Ko:vuweKC
O,6H,4HO Be3yje HeMa CTBapHO HI1,l(aKl:l e Oso y rHUaJ! O .i,e H Ha
V. G. Cl1ilde- a TaI{Q II OH Y HOH l1jl1:Vl n y6: !HKallH.iaMa Cl-13-rp a .na TaKBa Be3a He
n CCTo jl1.
1
") G. K . ' chni;Itz-'V. ei nber g , y j enHO'M LI JlaHKYO n opelOIY CITH
p a.fIe y Er<H, Y I((.J'Me CMinpa .ua Ha Kpwry H ll OTH'l e ca O,PH
jeHTa, HCTHl( e y 13(' 3 11 ea I I l1T31-b eM Jl.H'MHHl1j a n pOO,l] eM ollBaj aI-ba KOHI:lep reHU3 0 ; (
CTsapHHX )'THuaja l1 Be3a, ;wll y u !TajyhY! MOI )I1HUC.T ll PSI1X."; !'LI j 3i.l JI. M 11 JlI':: .j 4'11 i1 ,
HaKO CM
i
3Tpa )la j e Ky JlTypa HaCT3 JIa H3BeCHH M nUMepaf-b t' M ![.'l CMeHa H3
TpaKHj e. r' ',Jl.pH'-le fbeHY ea J{ O.lIn.'I C]{CO\t l<u k ut t!li-Erijsd.")
Kao llHO ce 113 OBO l' ll pCr,1[ e}(C! BI1; [I1, () UROYI !lrlTal-hY II l ! CTu.j e i 133
cynpOTHfJ f' JIe)lH!!lTa Koja Oe !-!YIINlKO IH' MO'I')," 'H'3 '!HpT-rnI . npOO.' leM !{(J,iH c e ITO
CTaBJba Y CTBap.H je 4HCTO MeTO;J.CI{ Of' I( "lpm,T(;pa II ll: ao 011 c e cpO,pM),.II HCan! Ha CJIC,
;reh'll Ha'-lI1H: CMe J!H ce, Ha OCHLSY :: 11'lHHX noja'sa Y ll.Be pa3He
[{YJlT TpHe o 0.'13CT11 O)1\1a X r OBop,lHH I o C\la'rpaMO, TO MO}KO! O
HCTai1H, t la .i e OBa KaB f! c,c-ry lIal( He.Hcnpan aH. )lOJI ' LU' OB <1.i j e \l eTOJJ: Ha
PO'-lHTO y n'epil+o.uy 113Mel)y ':I.Ba CBe'! ("Ka p ,a Ta OH :,.. AP,-IO '.IHo ro
CH4
I
Z\H OBa Ko r H8'IHHa pa JIla, OHO OHt I{a)l. a C. SellU ,hhardt, Ha OCHOFlY !l oj a
Be MerapOHa Y Tpaj H I, H CIJOpMaJIHe c'71H'IHOC1'>H nexapa Il a H(J3 H 6o,Upo'!'!<epeCT'yp
5) S. GaJllus, D ' mOUIlement', VNS la fil\ du I\e'ol,ith iqu e-,
d ' III. 1937/38, 520 YI ; C
") H. Frainkfo nt, StuJ:ets in Larl y PI I ter;, ' 1[, LOil1,t.!I()o.n 1\1" 7, 'J 7 YI A.
7) H. Schro'lIe'l , Di'e Stei,n- (I nd KlI.pfe r. .ei t Si e.be-l1.iJ lir
rr
ItS. Be rl in 1933, 2'9 H i l.
") J. Nos,(lor, Der :::;t al1d ci<1r V.o. rges1Dh I i n RUl11 iilden, 22 Bericht der Iorn i&ch
gNll13'ili sch ElIl a. M. 48.
9) F. SchaJ( hernl}T. Uie o,rilt'n.l!ali,:;cjl-.I; i t t e'lmeeri ehell Gru n<ilnn' cn dCI' \'or !,>1L' . hilchtl i,chclI
(h:'Ol1l i['o'gi,e, Priihi stori :-che- Zert XX XIV/v, 314 II .1.
1U) F. Matz u. \V. U t t o. ,rlamlbuch CI ,Anchiiologi e. I V, Mti rnl! tul 1950, 189 tl 1'.
") \Vac,e, OP. cit.. pa sirn.
l') V. G. Childe. The Dall'lI ,o f ElIr'o:pe<lI1 Cil"iiiz ' lti'oll. 4 ed., L cmtl Cl'11 lY47, 6:3 II ; l.
"') G. Ka,chllitz- \ \'1,i ll l1l' rg, ZlIr I"'erl' ldlft der SphPak i ll dm Acg1ih, L: ei'l
,c h llifl, [elle. ci t., 193 11 /.1. .
ll) V. Ch roJl1ologie der jlin.g-e!t'1l Stpinl eit NUltel und Bell 'jin 1949, 38,
29 Ka npo6Jl eMY 'uI1.MUHlI
I.
JO
OPH TOMe !-rnje Y3eT y 003JHP HH BeJH1I<H rrpOCf cpHH pa3MaI<, HWrH 3HaTHe XPOHOJIO
WKe pa3.iIHI<e .l(Bejy rrOMeHYT.HX 06J1aCTH, Ll,a H He O TOM'e Ll,a je r,,'!eJ,JJH'WTe
rpyne ,H rrexapa rrpBor TpojaHcIwr Hace,lba, .lIi(}Ka3yje eS'P,o nCI<O rro pel{,1l0 Tpoje )
o HOP,lI, I1iC'I<OM rr Cp e'KJIY Mera'pOHa HeO,lI,p)KHBO H ; UlHI a,c Beh CC\ ,CBHM 'O.ll.6a'4eHO y H3y
LIH,I ") Y H'::HH:1c Ce 3a YTBpl) HBa!-be Be3a 11 3Melyy noje,lI,HHHX I<YJI
TYIPHHX J{ OMIT Jl eHa OWTP,l1jH I<pHTepI1YM. T aJ{ i.: , a 611 ce ,lI, 0l{a3a.lIa HCTOBpe
MeHOCT J!Ba Ha.lIa3JH'WTa, Tpa)j{H ce JIa Mery y IbH'Ma n ocr oj H n 'OTnYHa je.jlHaI<OCT Y
CBH YI .lI.eTa.rbHMa :Vl a'l1e p'Hja IHe I( i JIType, a Be3a .lI. Bej y KyJITY.PHHX rpyrra Y3lHla ce Y
063H'P ca:v1O yI< OJI!H<KO rr o c mj'H CHryp31-1 mmop1' H3 j e;r, He 'C6JlaCTl1 y .lI.pyry ,I1'JI'H c e
!vwry n Oy3,lI,aHO YCTaHOBy!,T'I1 n O.J" pa)KaBa!-ba 06mlI..(<I1Ma j e;.(Hor I<YJI Ty pHor KO;VIITJIeI<ca
y ,lI,pyroM, npH L! eMY C,e c rp o r c' BOl-lH .pa4yH'a 11 o CTpa,TI1 f'paCp;l-lIj.H
17
) . Ha C.7fH4aH
H34HH o OH' ce n OCTaHHTH H HelI<OJIHKO YC.1I0Ba no,ll. I<o jHMa ce CTBapHO M'O')Ke rO
BOPHTH (} TH 6l-! yc.:IOBH 6 11.11'H l'JIe.Ll.e fiH :
A) JXa nocTojl1 I IOTII YHaHI;11eHTH4oH<O CT y MaTepHjaJ1Hoj I<y JITypH ,lI,Bej y pa3.IlI14<H
THX H T O, 3a CBe Bpe:VI e I-beHOr Tpa j 'll-b a I-f.lIH naI< TaKO ,lI, a cy n 0 4 eUH Mare
pl1ja.lIHe Ky JI Typ e 06j laCr H H}.(eHTIH'4HH ea je,ll. HOM (j) a30 M pa3BOja
Ky,7)Type .lI.p y r e, noc.ll e 4cra Hac-r aje .He3aSI1CHa eBo.lI YI..(H.ja . Y OBOM nOCJl eJ.(!-beM CJIy
4ajy YCTaHOBJbeH .i e H llpe 'Vl eHCI{,H n pIHO[H!t' t' T je.ll. He 06JlaCTH Haj.( Ap y roM a l%Me Ii
npaBau MHII' p aI..(Hi e.
6) na n OCTOj e reo rpal!) U(H YCJ1URI1 3 3 :(OKa3 HB3IJ.., C Tj . ; (a ce Ha
OCHOBY apXeOJI OUJKI1 X H3JI a3I1Ili Ta HOY: Ll,aHO npa T,WfH H yc-raHoBHTH nyT KO
jl1M ce Kp n a,TJla, H J.(O.l.('HP J.(Bej y 06J>CICTH,
U) .na oe MO)( e L(() I<a3 aTH XP OiHO',iIO!'uI{O IlOJ{JI a na!-bC rI.ll l( ,lI, OJ.( I1P
I{y,wrype 06,1I3 C1'H 3a Ko j e ce nas.rba j Ia C. n CB e311 He :V1'HrpaUrHj'OM.
Y J{O.7I.HI<O .i e,ll. a H (J';1. OB' HX YCJI OS3 HH.le '1-IIcnY!-beH, MHrpaUHj a ce He MO)Ke Y3 eTH
.\' 063Hp. YI<O.lI1J{'Qo cy YC.lJ ()BH no;! 5 11 U Mo r y l1 e je r o sopwm o I<YJI Ty p
HOM ).IO/.(HPY H.lJIH YTHI..( a,.i Y, a YKOJIHKO je H II YI-beH ca:vlO j CJ'( ;] H ,,;.;r, fl OCTaBJbeIf;I1X
YC JjrOBa MOJ(('e c aMO GI1T1'! pe LJH 'O KOHBep r eHqH,I H .
.na BI1I {.!HvlO Il OC!MaTpaHO llBH\1 y r JI OM, K c] K ( ' Ha :VI Ce rr OI<a3Y' j e IIHTa
!-be LJ.H:MIH'HH MHrpaqI1j e.
nOlJHIHI O npBo r YC.7) OBa.
Y 1<O'Mfl .neI<CY Kul<,urt eni-Erosd Y3efi c Mo c aMO )l 0 6 3Hp 33II atJ) H1 ,.Jeo Tor a I{ OM
n .lI eI<Ca, ep.lI.eJbeI(H, 1.J Hj H J r l I aBHH npeTCTaBHHK Eros.d, n OlIIro j e HeM()'r y I1Ho cT BC3C
Kukuteni-Oimini Bek yoe,ll.JbHBO n OKa3 ao Wace." ) l-'1313 e'CH a C,'IWIHC-: T H3Mel) y no
MeHy-ror I<O" 'IIl.?I eKCa H .Ll:I1M.HHH'ia j e HeeYMI-bHoSa,. OHa c e I13pa}I,aBa y I IO jaBI1 nOJI,H
XpOi\<JHij 'e H y I<OM6 HHaqHjH ,lI,Bejy apCTa MOT-HBa, COHpa.IlHHXH MeH)l,JpaCT'HX HC1 HCl1HM
ey OBIHl'3."') Ho HI BAe I10 C1'ojH H3B5Cffa p a3.1I'H,J{a. Y LJ.HMHHHjy rrOCJ'ynaK npH I< OM
OI1HOBm bY OB'HX opHaMeHaTa- MHo r o j e C,I] 0 6rO).lHl1j'I1 ,r 'O',lI, HOCY Ha npHMeH>eHe MO'TH
Be. nOBpmHHa C)lILa ,lI,eJIH ce y n OJh a, a OBa ,ce HcnY!-b aBajy Ha nOTnYHO wapO.!jIHK i}ila
li') Schuchhardt, Wer hut I !!,t'g r Unde(? Abh andlu ng.en der P'fDU s 9i,90hen, Akademire de r
Wi.s senschaJt e-n, BerIi'n 1940, l 'H .L\ .
lR)Yn. K, Bi ttei! , Kl eli'nasla ti'sche Studi el! , Isttamb.ul e r M ittei'lu ngen 5, Istambul 1942, 137 ff
.:I .. r.1 e je ,H l.\ eo . huchhar dto\l eTaa.
17) M"HJJO-j'mli, op. cit. , 4.
18) \Vac", op, ci,t., 124 11 ,LI,.
10) Yn. Schrolier, op. cit. Sl fl J(., T. :3:3--:16, I<o:ile CJLI1 KY o
H UP'() ' fW[lO yn. T. 33, 5, ll, 16, 28; 34, 4, ()--I:!, l l , 17; T. 35, 2- 6, r;re ce y 'Be r,'K'HH (,1)'
lJ aj , a, He a6e npc e Ha ': Y./ll.i; T. 36, 6, 7, 9, r }(:e Y TI' Or ; l f U'y r(Q.\I 6Hlfi '3I.{I1,:e
nO'CT10UI1 aCTa cflfl'yal.\Hja Kao KO: l o{)j,e,I< a ra T. 35.
3_0 ___ ___ _ ______-'=JJ. :!--.P MHJlYTHH B_ fapalllamlH
LIHH .lI.epl1Ba' I'HoMa ,11 .lI.eJIOBHMa 'H .lI.eJI OBI1Ma C/ll1lp a,)Ja Y Ero ' du n One,1Ja j e
HeWTO Crp'O}KHja. Beha nOJba H'3.l1.Bajajy ce MeI))' 0000 M II 3aTHM Hcny lba
!:laj y nOMeHYT'Hl\'1 CeM TOra paCflapQaB'311-bC Op H::I M HTaJ1Hl1x MOTIIDa '/ E
rosdu HIlj e HU IlpHHeT U TO,lUKO Ka o WTO je TO CJl Y4 aj y !.L I MHHHjy. WTO ce na'l{ '[w[ e
0 6J1I1'Ka fl ()oCy l j a H OBLl n o cToj,H caM'O npHJll1L[HO n a.ll eKa ep o. .HOCT. Y 0 63H'P Ty no
J[a3e OH[{ QiHHLJH-e 3ne'Jle H je aH 06,)JHU{ cYJI,a ca KOHHLJHHM BpaTOM H nBe MaJIe
; lpWKe Ha caM'OM o60ny "" ). npH TOMe Mc bY I'HM He Tpe6a ()H'/'HI H3 BHn a l[H; ht
HHUY .u: a cy 6HKOHJ.fLlHE 0 6 J!HUH Y He . Wl1'p OKO pa y 6aJlKaHCI{(; \I\
H aHaA o ,nCKOM KOMn Jl cKCY. H aJIa3HMOHX. Ha npHIMep, II y BI H/lJH, a n o r o TOBY y TYI '
r3HHjy Ha 'KOjH n peTCTalBJba Be p OBaTHQ KOMn.TIeH H.'3 Ko ra j e
fHIHLJlHICI{a KyJITypa H T3B. I< aCHIH' HeOJllrr MaKe.n:OHI1'Je Y KOMe "ra Jl a3l1MO l1ere 01'.'1 11
I{ e. "') TaKO j e 6 HKOHwIHa (p epMa n OTnYHO HE\ l iOHCJbHa 3 a . ,l( HpeJ(THe Be
3e . A .npyr H n aK 06,I[ HI..(I1 He rOBo pe y npHJIOr Ta'[{Be Be3e )].HM'I1HHj a H Eru:;
(:13.; nexapH Ha, H'03H, Ha N -' nOCTo .i e y 0'6a [WMfI.1( eKCa, p a3,'IWIH'I'H cy Kal{O y Cp =-rnIH
Hore, T31<O H Y 06J1 HI{Y p eUl1nl1eHTa, "") a 06JI HK ai\1cpop e KCj 'H y Eros.du Laszl o na
pa.'1 e.l ,Hwe c a ,lJ;HM'HHH,j eM cTBapHo lIpHna,l( 3 paHuJ'oj C em,JI o (l)a3-I1.
2O
) WTO c e TH'l e
rra.paJI,eJJ HCal-ba T3B. lIOCTO.lba H3 E r 6 sda Ca T3B. schauow bowl s, Han O'MHl-beMC n a je
OHO a ,A a j e nep en Tora ,11 Tai ODJl l1K TI1HH'4aH 3a CeCK.l0 a
He 3a (pa3)'. 24)
11 y n,fIaCTliUH ,ll Bajy I< O MfIJI C'[{C a TeWKQ ce MOMe yC1'3HOBI1TH n Hp eKTHa 'Be3a.
,Y 0 6 a CJJY4aj a paJI.H ce YL'IaBHO<M o npeTCTaBH IHar o r M eHClwr 60)KaHCTBa, a.7IH OH::!
npe1' CT3Ha 'U.L\ rOBap a' y o nwTe BepClHIM J(oHll enuHj aM3 \WMnJIeI<Ca KOj 'l1' y
OBO BpeMe H'n e O,l( npe,l( lbe A 3uje .n'o Cp e}(lbe E &p o n e. )].HpewfHHje napaJ1eJle TeWK::>
je .rera'HOBIHTlI. "" ) BHlue OB,a:J<B I1X 6 11 Ce' Hal1
'
H c a' BHH4aHCKHM KOM
lf,IIC'[{CO'M lI'I-:Ija ce n .'1 3CT,I1Ka o neT y n o .i e,ll HIiHM clw pM3 M3 MO}Ke fl ap a,1eJlH'CaTH ca
OH'C; M y )]. HMHHHjy. "'; ) A ,'II1 .i e OB,O HenOBOJb HO 3a y rBpl'jl1Balbe Ma'l{aI<Be MH
rpaUHje.
HaKa y npHHUHny CM3Tpa'.I Q Jl. a 0 6 J1HUH'.Ia CTaHOBa He Tp e6a np,l1 JI. aBaTH BeJIHKI1
3Ha4 aj Y YCTaHOBJbaBal-bY Kyi ITy p HHX Be3" OCBpHy li eMo ce fiIlal{ 11 Ha H:>I1X. M o r : l c 611
"U) F. L a';;z1{) , Les f o rmes des vas e, p eints d' A ri u d, Oacl"J I , 1924, !1, Pl. I, 8- 12 (OMK' ,
1! J1lHle i bid., ll , Pl. IV, Il '5, yn. Tw ,u.n.tal , op. cit" T. 17, l.
"Oa) 3a nope.' JIO (j,IIKOH HlIfH f X oO.'I'HKa H B'eGY ea Y I1. H V. Mi l,o.:
Re inecke F es t schri n, M ai nz 1950, 113 11 /I' II. 6 1 (g-ckni .. l( t e S h.l
!.eIll r.o'rm.C!n).
"l) W. A. H eurt l ey, Prehi-t'o i ic Ma,ct dO'l1 ia, C3mblri dge 19:39. e lt. i! Og' l U' . IIfllP04HTO, 142 II ,' l. ,
op . 44--48, 52, 108, Ul l li- I 17, 122, 126, 12 - 130, ];12 ] :34, 1:36. 1:3 7. ( ' 3 p a 3 11lfX 1( [l eIJ O
He o .HI 110KJI1X ,;;IO:KaJI HTe r ao
") L a,szlio, 0iP. 14 15, Pl. VJ, 17 19, PI. VII.
Z') Ibid., 14 Yn. Ts (}U11l t as, op. cit. , T. 6, l .
) Ibrd. 16, PI. \Ill , 2. vl3 '0 8Hx {!3J1 0I'a II t' CXB M'JhI1 BO .la G lllll dma1l1HI , o.p. c :t. . pas: im
I' OB'OP'H {) HMIWPTY '11 3 Ep eJba. Kojl, liP 11I\i'Jp'GIj(,a Ha B O',:( H GlUl ictm - n, n n UCT'OIj'l1 C.l I1QhIOCT
y o' IOK j e <CJI 11-4 HOI- T I"oj y -OH Ha.)1'33H y OO:IH>l\ I1 .\Ia sm il e Ht rv np 6:r eJMa'1111 4H 3 , y r o;l :I1IKO
npe llIro ICy n CY8HIl k III Aa 6H cle o H, '. V,osoj (I )OI; '1oI H Ma UlTfa n'OIY;3)l.aHO
'rep)!,H'!'H. To, yo craoJlml , Ha j e; (IH, .I! )'I'ec ry .11'H,'lIHf eKTHO npH3H .if' If call G Jlundmann, OP. ,cit. 130
131, T. XI, 2, now'ro f08IJIIJe'h'H o q) pa.nleHTY Ka, he :l a ,:e OO:l lI h 1HII 1I 41-1'0 aJI H )!,3
oC'Taje OT'S'OipeH'O n W!1allbe a r ce ,p.3jl,11 Qp anr e:rlTY 3>.18Jl'e ll ! n CTO.1bY ! Ce)'1 To.ra HH KO .:.L
jeAH'Or 'NOjl" Haso.JjH Gn.lfIdma'11 n Hflj.e H3 Bt;: ,me,i'a aHa.1H3a Koja 6H je;J, HlH,O
f Jl a .lI. a n.OI'I'B'PJl:ff, .
Beli je H6mes '1llCr31KaO )!, a y onwTe Km tnJleiKCa Ha oeBepy He ;l.()ny
WTru;y 6J1HlIVe B,e3ltBatbe 3a KOJy I(YJi'lMPHY r py.ny EBI 'o,ne. Horn ' M.en ghin, Urgt >schi,chte
,].e r bildenloen in Europa, Wi en 1925, :312.
Yn. M. fapawaHHH, XPO,HOJl OrHj a BHH4alH<:Ke r'f:yne ()J;l1JCepT 1l. Ih.; a - Y rUT3Mniu).
Ka np06JIeMY 'uHMHHM MHrpal.\Hje 31

ce H3111Me npeTrrOCTaBJbaTH .na je npHJII1KOM M'I1I , JaQHje rrpeHe'I' 113 je.lI.Hoe D6JIaCTH y
,ll;pyry 'H THrr Kyhe H J!. a ce o.Baj TeK KaCHI'!je HDJ!. Y1'HQaje'M reo.rpacjJCKH:>:
H J{,lI:H,MaTCI<HX npIH',lIHKa H3MeH'H'o.. MefjynlM, fill o.B.ne He rro.CTDjH 1.nlHpeK1'Ha Be3a.
MHor@ 'j'e .no.nywe rDBopeHD o. MerapDHY y f:rosdu, aJIH' je K. Bittel Tae(HD YD4HO
Aa ce o.B.ne Y CTBapH He .pa.nH 0.' rrpaBDM o.QJIIIKY o.Ha:J<Bo.M KaK!a,B j ,e DH,
Ha np'H<Mep, y )J,HMHtHH'jy. A HCT o. TaKO )l,aHaC .i jaCHo. .na je Merapo.H Mo.raD YI MOpa!)
HaCTaTH 'H ca'CBHM He3aBHCHo. 4eCTo. Ha Seo.M I y.naJbeHHIM 'repH1" OpHjaMa, a caMD
IlOJ!. UIH4HoHM YC,lIo.BHMa.
2 8
)
HeIllTD B,Hme CJIH4H 'CTH rrocTDjl!1' H3Mefjj )J,I1MHHHja H KDMiTlJJeKCa CJIHI<alHe ep
)l,eJbCJ{e KepaMHKe. D o.p e)!! nDJJHXpDMHje, OB,lJ"e (y CJIH4Hl1'j :H IH npHHL(Hnll1 y pacrrDpe
fjHBal-bY 11 I<DM6I1HDBaI-bY MDTIf aa pa3He 'KQlHlL(errL(Hje, na cy 4aK H ca
MI1 M 'TfYIIBH 6JIH)KI1I,H apD,lJ,HHj,l1. T31<D y Doa [<OM lJJeI<Ca HaJI
'
33H!M'O rpyne MD1"HBa y 30
HaMa, HaKO MDTHBH M'Dry 6l1TH p33.1JH4I1TH,2" ) 'rH'M H3,lJ,B aj al-be MDTHBa .1JIHIHHj aMa,
np'H 4eMY cy TaKDfje MDTHB,H 4eCTD pa3HH,"") s. I MaJIe MeTDne y I<'DjHMa ce H3JJa3H
ncnl Mo.T[IB - .lI. eo. CI1l1paJJ e, Il1'aKD ce y ,lJ. H M 11 H I ' IY Mo.{fI1.s jaBJba y TeXHI1L(H H3pe3H"
Bal-ba ,lJ,OK .i'e y Ep,lJ,eJby CJfH<KaH,'" ) ,lJ,aJbe MDT,t l le nOJIyKpyro.Ba y 3o.HaMa,"2) PDM
6H4Ha rro.Jba 'O,lJ, Bl1me ,1IHHHj a ea, .ne.lIDM cnHjl l JIe y Cpe)l,HHll, "") yrJIaCTe JJ'HHHje I1C
HYl-beHe Tal-bHM '['paKaMa,31) Iwrrpe4HO WpatP,Hp.l -Ie y r JI aCTe H MeaH1,llJjJaCTe Tpa'Ke.
au
)
Mefjy o.6JJ<11L(HMa nocyfja [1<oj 1a'BJbYje ce KaO. 3a.i: L(HH4Ka orreT 6 H'Ko.HiHJ4Ha 3,lJ,eJJa, 36)
,lJ,O,K ce rrexapH Ha HD3.H lep)I:eJbCKe r:pyne Kalo. ; , l-beHa rrOCTC'Jba 3a cy.nDBe, " 7) CBIOjlHM
0 6JIHKo.M I1n aI< pa3.1JHhYjy 'D.n o.nrDBapajyhHx (I ' ) PMH ,lJ.,H'MHHI1 KDMnJIeKCa. Ho, Tpe6a
na)KI-bY Ha OHO. WTO. je y n O'LlI eAY 6 H); 'HH4He 3' e.l[e Beh ,113HeTD y
H3JIar al-bY, Kao. H Ha 4Hl-beHHl( Y i la JJ,H'MHHH f( , l\1]!l .lIeKC npHMel-byje ,H' ype3aHe H 113
pe3aHe o pHaMeHTC, KOj iH" I<D.IIHKo. HaM je [1<0'3H lTD, 3aca.na HHCY 3acTyn.1beHH y Ko. :l-I
nJIeKCY C,lHKaH EP.:.lte,'bCKe rpH4apHje.
O n.llaCTHL(H y nOMeHYTO:\>IKDMn.lIeK'CY He fl,HCMo. MDrJIH r o. BDpHTH. H. SchrO'ller
omKyje HeK e KDMa,a;e rrJIaC11HKe [(o. j e npHHHCYi,e o.B' OM Ko.MnJIeKCY, aJlJH' He .naj e o
I-bH'Ma 6JIH)Ke [1<O,lJ,aTKe HH penpo.J!.YKl(Hjy.3S) CeM TD'ra, Tpe6a BDjJ:HTH pa4YHa ,a;a ce C
063H<Po.M Ha He.nDBo.JbHY OH HeCH<CTeMaTCKY HcrrH raHDCT llDI\-leHYTDr K-o.-MnJleKCa no.CTaB
Jba H np06JIeM )J,a JI,l-! ce CTBapHO o.BI11 D6JIHL.(H J( \1ajy l-be'MY npHTII-!CaTH.
"7) Buttel, loc. d t.
"8) Ibid. YI!l. M. raJpa'lll3HHIH, Halc.eJbe .H CTaH IlIPISIII)HTHOr 'l'OBeKa He'OOIHroKor )]"06a y 0p:6nj,H,
r Jl3CHHJ< 1949, 2,61 H 'A'.
20) Yn. Ha !lp. Schroller, O'P'. 'c.it. T. 24, 7; TOOU1tJ31S, op. cit., T. 20, la.
"") Sc hroJi!er, O'P. T. 23, Tsou.nt a.>, 0 ;1 cit., T. 25, 4.
:OJ ) Ha Ilir;'. SchroU.er, op. 'c'i-t ., T. 24, 8; T&o LLruta;> , Dip. cit., T. 17, 1.
a") Schroller, o.p. cit., T. 25, 18; Ts.ount as, op. , i t. T. 29, 8. Yill. HI Aus neoli
thi-:::.chelfl \\ ohnhUgeln bei Lari'ssa, Atheni sche Mittei.lun gre-n 1932, T. XXX, 3.
"') Sch,poller', op. crt. , T. 22, 4; \Va,ce--Thomp<s'c n, OIP. cit., 46, figo 22, T.peruH pe}!
(Ra chmani).
"') Schwller, Olj). cit" 'T. 32, 4. Y!l. Gmlldmann, Ha.dziunissioltiki l\<\ a-guha., Athemi'Sich e' Mittei, lun
gen 1937, T. 33 (.H3 Ormalfl Malgul e).
:<c,) SchfO<lI er, OIP'. ,oit., T. 22, 3 ; Loun't.as, op. <t it" T. 20, l; 26, 4. Os)]' e T.p<e6a H
hOWK,aICTor MeaHApa, KOjH c-e jaBJba r! ,ooe 06J1acTH, !Ha:KO -He y H)],eHTH'lHOM 06.I1 HKY
SC hroMer, op. 'cit., T. 24, 3; Tsounltras, oP., <cut., T. 22; i.i[undmaJllll, OP'. cit., T. 32, I. (HadzJimi,ssi, oJt:i,ki
Magul,a).
36) SchroHe.r, OP. d t., 28, T. 24. H-ap OIllHTo l, 8. Y!l. Nestor, op. cit., 51 H A., Abb. ll, 2;
12, 6; T. l, 8; 3, l.
37) Schroller, op. cit., 27 H A, T. 22, l ; Nestor, op, eit., 54, T. 1, 4; 3, 2-3.
as) SchroU:er, o.p, cit., 28 :HI A,
------------------------------------
32 .n-p MHJIYTHH B. f apallJaHHH
VI o TI1HOBHMa CTaHOBa 113 HCTI1X pa3JI'Ora, HeMoryhe je peh'l1 Ma WTa o,'LI1)Ke,
HaJla3H' w\'l'iHC' r JIen a Koje n OMIHlbe Schroller,:IU) He Mory HaM Y TOM nc,r.1Je)(y HI1WTa
a 11 npeTCT3'Ba Kyhe Ila jC)(HO}<! cjJpanlCHTY OBe rpy n H3 T o p )(o wa,''') ca
CBHM je He.J' OBOJbHa 3a YCTaIHOB.rbaBal-b-e lJ: TaJba KOjH 6li 6 HJIH a 611 ce H)(eH
Tl14HnCT ca )(' OKa3aJIa ,
Hajc.1J a
I
6H,i, ' c y cBaKaJ{O Be3e H3MCl)y j.Ln}<!IHHHj,3' H 1I 0THC[{e h: y.'lType, Ha n co' O'j' 3Jbe
)(l1pe[{THe Be3e Gallus YI<a3Yje Ha 'OCHOBY JUJa cppaOl,e!-lTa l< epa'! H[{e Hal)e'Ha y LJ,H
MI1HI1 KOMnJIe"KCY, 3a l<oje (MaTpa ,L(a cy CHrypHO [[OTHC!(:I1:") H:>'H'XC'8a CPO)(HO,CT ca
nojasaMa y n OTHcj y CTBapHo je HecYMJ-bHBa, Ho, y norJIe)(y Mor,fIH 6H MO )(ony
HJUI1 Gallu a H Hafil1 jow !-leKe HapaJIe.'1e HCTO TOJIHKO Y e,ll)bHBe : TaKO cell Y LJ,111 -
MHHHjly jaB_ba CTenel1aCTI1 MOrI1E, Tl1nl14aH !-ta T3R. MOHYMeHTa.1J HOM muocy H3 BI1H4e,
KOjl1 je He<;Ylv! lliH,BO !1011H<C[{Or n o p eK.'1a;") 3aTy' ,\l ype3H p cnop(1)eHI1 y 06/ lii'K)' rua
XOBCKHX nCJba KOjH cy Ta1<oI)e 1l0 3HaTl1 H'3 nOTl-ICKO'r 1( 0 "!f1 Jl'eKC'31:") AJII1 OCBpHeMO
JIH ce Ha OB1a"!l.Sa M 3tl'epl1,1a.1IHe Ky.'lType Y3eTa y ueJTIl'Il-HI, BHr' JeheMO .na je Be
3)" H TO Be3Y CaCBI1M HeMor yl'ie yc' raH 'BHT'I1. Y opHaMeH
],'I1[(e nOTHCKe I(YJlType li .ll l1MI1HHja Y3CTli'ol y !J:eJII1I-lH n o e[ojl1 CPO)(HOCT caMO y 1'0
.I!HKO WTO Ce nOSp!llHHa cYJ(a )(eJI I1 y n OJl> a ;;:oja ce HcnYl-La'sajy ( pHaMeHTHMa . H o, .y
ll OTHCKOj ' 'KYJlTypll1 K30HCe4UI1 noje,L(I1HII X \lOT11 83 I!PlDkJ-by jy ce C3}!O Me8HJ(pOI1Jl, H
H )(epl1BaTH MeaH)(pa, KOj H ce Ha O<Baj Ha,{I1I-1 HH Ka/1a He [(Cn!6YlHyjy ca Cf1npa'JI3<Ma.
H
)
JJ.a.be, n0l1H1CKa KyJlTypa f W3Haje caMO nac[' 03h O (.f!111l<al-be nOCJIe ne4' J-ba, a HHKa!(O
OH3KBO c.1Jl1I(a!-be [{al<80 j ie nHlH'4HO 3a LJ,H\1HHI1 [{OMI!Jle KC.";) MelW OOJII1!J,H'Ma nocyl)a
Cp'O.nHH cy y o6e U6 Jla'CTl1 caMo ,neX3pl1 Ha H 311, )( OK cy OCTaJI'H OCHOBHIl1' - 06.1IHU,11
pa3,1JH4l1'TYI.
4G
) WTO ce THlfe n .1JaCTI1Ke, OHO !liTO .ie yrJ!aBHOM CMaTpaHO THnH4HO'M n'o
TI1CKm,1 ersa'pHO je y KOMOJIeKCY OBe KyJr rypHe r p yne npeY3eTO H3 cy
iH HCTOBpeMeHor BJoIH4aHCKc r J('OMf1JleKCa Te Fmje opHrYlHa,'!HO nOTHCKO."" ) LJ,o
J(Y!lI<: ; .Y HOBHj e ),CTaHOB<beH3 j 'el YI nOTl1CKa n.lJaCH!I<a, ea THnH4
HO'M 1I 0THCKO<M amI !-be H ,ll I1MI1H' 11 II aCTHKe HeMa HHKaI<.se
)(YOJbe 11 yHyTpaWJ-be Be3e.
t
" ) Uho ce TH4e TI1 11 0B3 3rpaJ(3, OHH cy Y 06a KOMnJleKCa
,L(l1 jaMeT'pa,ll Ho cyllpo' nm, IVIt!i ' 6ap, y [{ O,71H[(O ce pa.'1.H o l!eTSpTaCT!H'! I<yi1awr 3< y n o
1'I1CKOM KOMHJleKcy, He oneT He"vrajy H!1I(3l<Be )( y6Jbe Be3e ca nOTnYHO CpopYlHpa-
HHM 06.1HI<!OM A!erapOH<a 'KOjH H3 y lD!HHl1 j y. " )
;19) Ibid., 29.
ill) Ca.J1a penpo;\yKOBaH'(l K0,;l M. R' -ka. Die Sammlu llg ofia v. Torl11a ,,in der NlIm,i:;lna
tL ch-3 !1chao,IIGogischen Ab t il ung des Sicil eJll1biirg'i,schen Nrut!i'0,naJmll seums Koil,oszv!8.r 1941, T. (XXIII,
17.
.\!) Galhl"'_, o'J)I. cit" 524. ;).' n . then l he Mit teilun ge.n 1932, 116 II : (. , Abb. 3,fI Ahb. ii .
2) T O'li ntas, 'op, cit ., T_ 17, 7; 1Vt M. BacHI1, nr;{"HoC1' OpIH!CI(a BnHlJa II , brU(}['pa,!l. 111936,
fj2--68.
4") Tso.un'l!alS, GoD. cit., T. lIS, 3; .J. Banne r, A a st el ep, Dolgozatok-Sz,eged, xr,
1935, 76 li T. IX, 13.
") :011, :'1 arrep'H' jail y F. T0111'i'a, Di Ballldk{:ramik in Ungann., Ar-cha,eulo:gi,a
HlIngarilca V- VI, Buda!;;!!! ' tl 1929.
40) Ibid. , o",e.'baK o n.o TlicKo j II cJlHKaHo.i KCpaMHl.\H. li)panleHTH KOjH ce
jaBJbajy y n Orr:HIC'jIY li li !coe BC33'l'JI 33 Kar as I'IP'Y.11Y, naKO OBa iP'[TKO
n03Haje CJl HKaHY 0pHaMeHTHKY, yn. 1. Kutzian, The Karas Oi e.sserta' t:i, o'l1tE'S Pa'llnOmCDe , II, ::3,
Bu dalp.es t 1947, 6.
") Tompa, OP. , lit ., 65. Abb. 7 (l1i p
'
erJi ej,' \ 06 n'l1 Ka KepaMllK-" ).
4,) f ap allJ 31HMH, llH'HlJallCKC r.{:yne (O,11; eJb,aK J\-\::iI)arp: Ka) .
8) J. Banne r, A kakke.nydomb.i Vellus, Delvi.ct.el"l 1942, 11 Szeged 1942, 1 li
19) 3a l1P1e'r ICA oo.THK a Kyfia y yn. .I. Ban l11' r, L' etat aretuel de I.:lII1echerche
des habhtat iotl n'S ne oMhique ' en Hongri e, E.r.t es it0 [I[ S. IV, Budalp est 1943, 23.
K ao WTO ce H3 [Y p f be r H3,l! a r::ll-ba B'H H, HH [, 0)'1, je,Al-lor Cl ), nOMe'HYIHX r.: OM
Il JI eKCa CP O,AHOCT ca I I.1lHl Hj M HHic I1qp,l}l{eH3 Y 'I uj Mepl1 ,Ira OH ce MOf JIO r O'BO
pHTH o HaKO j e H CYMlbl1 BO : l a IlOCT .ie Il o j e'.A"HHa4He Ht l{C1,1(g
Ll al{ 11 BP,;IO cpO,AHe ll oj ase, Hap'C''1 HT U [<O ll I{(HIfl .ll eKca crfHKaHe ep,!LeJhCl{e r pHtJapHj e,
na BH.n. !1lMO ca]'la I< a1(0 noju ca y ll'OfHI M8. AKO 6,11 ce XTe.18 OK33aTH
D. HMHI-I H MHrpall'Hja Mopa,IJO Or ce Ha Il pon o.p: H3. ,relw tlp. Mr(l! [l1 j a lt 06,naCTH 'B3 1( 0
j!lX ce IlpeTI1 0CTaBJb3 .ll. a jc Il UW a, II aIHI '"IH iHl R11 3 nncpe: [IHHX QJ1LlHOB8,
.)]o[( a'JI HTe Ta II1CTe KY,1Type l o j a 6H ll DI<a311Ba.lJ H I>I Hrp a[VI CH H n y T. Ho, KaKO te MO Ok
\1 aX rlOKa3 aTlH, Ta KFla HaJW311WTa lie [ [() CToj e. K aKO j e Beti H 'TaKa o .J. HecT P, YTl3 p
I)HB3I-be OB aKBe 6 H \ !or yh e Y ;Ifl a npaBU<l I I'fKI<O
,1( UJlHHe Ha 3a'na.uy . HJI H Il per u Y l' apCKe, :;") Ha MOpaBCK( - B<1 p';tap CI( O'\1 nyTy . ,7I <13 I1 JI a
6H j e,1(IHHO y 0 6 3 f1P Ka .LIiOI<a3 C' a [leBa4Ka l,y.rIT. p Ca CBOjOM CJ[H K<l HO\\
3 a K'Oj y seh 'l'S.PLl 11 H I Urla Ha OB OM ll y Ty npO,1'Hp e
no )J, aJIeKO Ha jy!'. "!) BO , I-lap a HU, no;I, Y JIIJ 0 .\1 ,J. ::l 3a ClCT3 FlHMO 110
C'l'paHH Xp OHOJIOWKe Te l UIW he, [{OJe he I10CT3T,H j aclle H3 ;I,aJbe r H:-J JJ ar alb<1 . Hu, H
UBJl e j e He\l or yh e r OBopH TH u :'IHl rr al(H.iH. I(YJ!Typ a CTs a.pHO n 03Haje,
02P y j e.ll. HOj cBojaj (l}a3H, Ll JHp aJI HY cl<opaUf! ,i : ,") Ilup e,A TOfCl , Y c Ta'pLfeSatI lW M
IW MnJYeKcy n 03HaTa j e fi a )' n p ,l:) 06,'I,tl KY:" ' ) Ho, o pHa
MeHTaJI HH MO' rHBH y C r ap'[ eBY p acnop e!Jyjy Ce IT u ea smr .rr pynl :\[ rr o
BjJ WHH a CY,D:3 He ne m [ c e y [[ O. a I<o'.;a Cf:' j'ICJlYl-baB::J jy 0Plial1U I TH :\1 3, r. ,) a Cl I Hp a.'l3 jc
[' OTOBO n o n p aBHJl y nOBt3aHa IH HHje ,!l,aT:J Kao I1Ce
1
ra K c nnp,1'J1H>U 1' 3 :\W THBa. r. 5) T a]( o
tle y nocyl) a noC'r o j 'H' p <3JII1K(l , j ep ' TapLf CBat[ Ka [{ Y,l! l ypa KY
f'JI3CJe a He 6 HKOH H4He JOpMe rL'lacn\l[ a je . Cr pLfeRY Bp olJO p eTKa YI
sC3yj e ce 3a n .I! aCTI1 KY rC3.'ICI( ' .r[ O lt) 8oe lr al{ 3a (iHY KOjy H3J[ 8
I y Mecon()Tal>'lI1j H,b, ) Ca ll Jl3<C l'!Il<OM JJ,lll.\.[!iHHj a UHa
se3e. Haj3a,D: , ' 3a_3):(a y H3 CrapLl eSal[ KOI' I-:o:\rn. l er-:c a II 03Ha-r e a o rr o j al3H
M,er ap OHa Ka,[{ al3 n OCToj H y .IJ.I1 MI111f rj y Ile .\JOA'l;; om 1 r )'8 B e3 a OH Ce Mor .na
Tpa}!(HITH v!oi!<.u a H3MCi )y CTaptf eBC1 'H C,::CI<.'la, HJl B TCcaJ1 CKC .6 ClHl 3C BaH ' j[( e r
rr,11tKC3 npa-sor tlHMHI1HI CHIJl a, a.H! je ):( l1p KnIa BC3U ea UBI1 \1 IIOC: IC}Hb H, [ HCIUbY
tfeH3, KaKO j e n paHH: [ HO HaCJry HO YI V. Fowkes."")
W TO. ce ,[, WI e HCTOlJ HUr nYTa, lI peKO .6y,r a pen :, 11 er a Ht' MO)[:, e, yIO 3TH .
norOTOBY 3a Be y H } I, G. 3 11 Y Uf1311'P KO'MTI .l o.: !' C O.. ra,p CKe BapHjaHTc
B ojaH A y[ l( 3CHHj e GUlll elll.it a " Y.'llype."") oaj' ;\ a ce n HTaH>e IOr yhHu
"") l :est r, Q.P. i t" 17 11 , ',
6') Ta' IKa O.Be ll. IY m: y )C)Tljll '6, 11.110 OH r c naa.1'om.\ e j YiKHO U; l
BPIWbo3. YU. op. ci t " 112; HeIH, -Chr oooJog ie, 66,
109 II .1. OB,J, e c.- e y r" lalHr O.\ 1 li e !wI J6 f1Hyj,e
e a K3!I(IO j e TO n pJ'Dl l rl Ji Ml j .'IOj 4I1h, ',! ,'cl ., I I .
5" ) V. Fewkes. H. Gotl Li ma'JJIl, F. 1:: h ri.r h , at Start' 'VII, Gl ti'le t ill ot' lTiedLan
School of P re hlsto ric Resea rch 9. l (na, 4h,
"') l bvo ., PI, Xl-t II.
',O) [IJ id., Pl. . l. ' -I, 37, 39, 40, 47 ( r ), 50-.
Ml) MH. Oj lf} I F. , ci t .. l 14, Ky r;1 aC'r1! {l G,'!'IH," , Oay KltIlCT3lr3ll f!jy f1 0(I1TJ f-;!1.I1 JJ. 3
ll. II:.OB 3 ,.le r a . l , H C! CT3IPlll efBa'4 J( r . IU e ;Il'j a\ll 3 ( )<' ':ll e JJQ np,al f n,pal ll il HHH:I) ,
07) YII . 1'-'\ , r [ I,}!3W<lHIIH. BeHEipil o .... Clap'lclla, HnY' Hl H ' OO<P HfIJ( {:p'Il Cf( '; I, I I(: B!! e a 1
1950, 267 w 1.1'. , r,J,e Je! .l aT il O'CiIl P T H,a nm "'(J I'I1I'Y I,T 'leBU'i Ke fl
O" ) M. r alp J JJI UH1fl ll , 1r:1 lt .1.
"") Foe ",!,,,,, , G()I dma,n.n . .: hr i h, c'l., ,'jO.
"n) a oOIJ3 HX I\y. JTYP,I .\'11 . J. GUIlI, The :\l' 1it !l i.: Periml <or BI I, " 31r i3, uII,!' l i JI Il l'
A111 cr il : ,m Sehogl or P I"<::hi ,:tOllli,c R:' f:l r cli lli . fi-!- ! -1.
G!t:nn il i: Zernu.! fI1u'ejo
3
----
34
n -p MJIJIYTHH B. rap aUI3HlI H
CTH s e3e npeKO 3an aAH06yr a>p [( or KOMn I-e Kca CH!l{ 3 H1e KepaMI1K . Ynp
T{OC lUTO j e .naH<a,c ylJ!1:J( y l{3p
1
aKTep OfWl'ra 3IHlatrRO OJI,al(
Ul a1-1 ope r C...l HOM ny6,'I'l1
I
I<aUHj oM .I . H. Galil -a,';)) :Vl o p a ce n o ayhl1 a c.n a6 a HICillwna
HO'Cj' OTl I "I!-I - rpyne j OlU y eK jaKO OTe)KaHa I h elli O TaLfHHje U i-bHBarbe. Y C,lIHI(3'HOj
ose ne nOTpe6 RO j e HCT' h H ,u, a .ioj npe Bera He o Ta'j 'e
l< epaMI1l<a Koj a je THfHflH[ a 3 a Jh [ M H H!H H [{ce e (ll! n lI!l.jfi HlI er a
j aTl1 B 3H. npeKO 6y rap CKl: CJl l1 KaHe KepU):!lHKC. H anpo l HR, OBj1e ce j a B.TbC! C]!1Kdlhe
oeJ! GOj OM Ha IWBeT-! j OCHOBI1, [(Oj e, YI{ CloIIHI(' O .i'e. 3 1IH.b(J C :lU[I- oBa TS p, (l ba
a ce o e pa,n111 o cr ustcd !"e. XHHL\H, Ht' ) I( e liMa H [ B '3e ca CJIH1(aH'OM
[( ep <l! M If KOM f{)a<Kltr HaBUi l.H (jOj O'M Ha Ul Be HO.\! nu -
3al} y n03HaTO ,i ' a C3 .'l, 3 CBe r a ea 6 HaJIa3I1 l UT<l Olil. pyne 0 /.( 1(0jHX ce . Ba Hd.l la3e
y O.iI H! 11 WTO ce T l14 e MOTH B3 H I-bHX U B 'M'O') Ke ce Y O'lI 1"l"l'r
H3lieCHa HeC), MI-bl!B.a CilFl l IH() CT Ca )J, I1 MIHIHH a.'!H je OHa ,l.l a.'ICKO O,l.[ H.L(eH
"l"JI "I HOCTI1 y o:eJI HHIl l\ u M 6HHa UHja. T al(Q ce UB.J. j aB:ba 1< rM6l'LH3LJl l ja H3YKp unaH
'
ur
CHQn a I,HHlr jla h arO) LtJHHIHH.i y , H; ) Be p n ll\3JIHO plaC(l o<p1lfa
H3 Bc,.'.( e HH '!Ip)Iyltl e llpnE'!-[OM Ha Up &eH O.I n 0 3a!}y,"") .lIJaQba
. p Oll1.l1,lHH op HaMCHTl1, a ce oI-m y )leTa,r IH l a 3HI THO p a3.rn ll.;yj r O,l1. , 'HHX Y H
MI1HH.';O) l1aJb H Bjl,t II o C' I" Uj ll1 Op Il a.. I Ha Ta y 3aff e FI ,l; , ) mTO je C.TIH
eW H PH3MC/-l aJIlil1 npl1HUHn I{ 3 0
r
yHJM IIHHj y . Ul'! cl c e Tf1Lle o6.mulI< a noc Mo'pa
C IKTaL,H lI.a OB,n', Kao H y CTap t i'eBY, npeTe }I" Y I<) [ ' :I JC TI! 6 ,jH IUU n ocyl) a, cy 6H
f{OHl'[LI HH, He f1 Q3HaTH.
UB
) Lt p y rH o6.r]l 11o[{ l1 ocyl)a Koj H Tpe6a l,!!Ja OB oj
rpyrm - n,pI'SeHTHK - Be3yje c e 3 a !l oj aBe C e CI Jl O lj:J a3e _ TeeaJIHjH, H E' 3 a Lt Hilm
'lm.
r
.,, ) O noCTojal Y n.n acrl1l, H oG :3 r pa,u, a rr li ace.Tba He paOlO<la,I<eMO HJ1I{a -
1( 8HM n o
Y3e'l1!1 IT ,lIHHH, C.BH a BH n CH<[elrVHI I ncjy Ga,7]]( aHCKH X r py na C1J H
I<aHe [ ep a:'I HKC loj cy c::me .Yl e t TCo6HO nOBt3aHe JI E! ' y m -b HBO 1 pO,J, Ho m h y He
ee He3, TH 3a JJ.!H I I1IHH fal () Ce Y H,U Ma f1 0 C[1e:lIIII UH MHr pal (l1je I{ o j a nM
r pe6aJIO ,.'l, , j e Ha j y r !l.oseJl a HMI1-H'11 r pyny ,
I j 39,.:.(, Tp e ll e II IITalhe : Xp OHOJI'O'r l1ja.
[JpeT Il OCTa 8 Jba MI e ceo6a ca CCBe p a Ha 'jy]' , y HOM CMH
U I Y Y (( OMC TO, ,Ha n p IH tep , '1HHH Grun iman,ll , Mop a. IO tm l I.O 33aTl1 l.:L a je ).l:H} I HHI1
ryn a ,M.lal)a OHJ-J. ' ]( OI\i1Me l{ Ca Ha ceB 'PY 3a 1( oj Ce OHa 8e3yj e. TU j e n OTn YHO
'-leHO. [J(N!HI MO 1J ,.'l, r p) !l e Kukll' l eni - r 6.- d. I-bell U alHrp ar-be y o HOCY Hai D H
j HHlI,)1JpeJ{ Tl-I:HiM 11)" I' e M, npeKO lHf HLI JHCI {'O- T,- 'p i xa W[{'o rr 1(,o:Vi lweKC8,
o .i e Beh 611JIO r OBop a Il a lI.pyro
'
M M cry, r ,e 0 [0 ce AeT ,7bHl1j 3 a6aBHJlH II H
TaI-bHMa XpoHo .'l OrHj e. ' (I) K ao 6 a3a 3 a ,naT!{JpaI-be M r y 1I 0 CJrY )({,H'T!i H3BeCHJ1 eJl e:VleHTH
Iwjrr ce y 10'):[<[[ eKCY Kwkwteni-E ro, d H3,1[33e Kao CTp atfH, I.;.t OI( cy I<aPaJ<T5P HCl'l1 qm!
3 3 BHlj tl aHCKO-TOP)I, OWI<Y ep a3)" Te C,- :\fu')Kc n p eTn OCT3BWI'I-1 A H ce p a,JJI 11.711(1 o
, ,HJl 'H ilaK o RI'I H1IaHCI{I1 X n ojaBa, WTO je Tcpwr OpH-
Ul) Ibid., 1\ '0 H ,:l.
"") Ibid., 1.5, 21.
"") (h ieJ" 21 .
>t ) Ibid. , T. \ ., .)' 11 . T, ou nt":,,, oj} . cit ., T. 24, ( OfU,e 6e3 Cn H!pI3l1Te).
'iC') Gall , op, dt., T. \ '. G, T ",l l lll:t ;} . o'P. ci t. , T. ( oBAle y I B :.l a) .
lj ") "arul , OP. cit ., T. IV, J, 3; I). ci!., T. 21i, .5.
r17) Ga.ul, T. I , l, 3, 4.
") II id., T. l U, 1--5.
"") Ii.J id., 24.
''' ) r JIHl l iJ llill' Ill, XIIOIlQ.'I UI'HjJ BlI lILl qlll" ll{e rlpiyll e, O !e,ij ,l \ll ' \l Y l l l l j :.l , p' rrc] .
- ------_ -.:...:.:.. _ ____ Ka JJ.lIlII/.HH MHrpaUHj e
35
jaAHo a BHM Mucyke, n o w -, o ey Ep""",y HOWa ABa "o'm.,'a repHTOpHj HO ' 0
W: II1 Y KOHTaKT. T KO je Y Era- d u, Y VIT c.nojy, Haf)eHa Hora alI. II X8pa 3a KOjy Ca J';1
Schroil r TapAM ,ll a jeCHa CaojHM o crpaHa Y oaOM l{o'MnJI el{cy,71) OI{ ce
Taj 06m'I K .vI O)f{e 6e3 Teli1KOfi a B 3aTH 3a BHH4Y. Cm'I4aH je CJIYlJa'j Ca CY.lW
lll-n!a 1'Mna, ca OTBOPC :l1 pel.(l1TlHeHTa Ha -pe,lll1Hl1 Iw j ,l1 cJl TarWrye
L
1
THlI foI I HI1 3 a BHH f3HCKO_TOP ( OWI{ cj)a3y. 72) Te)L{e je Y3C1'I1 y 063HP cTeaTMIHnry C'ra
r aljt'HY Y,ll Be O.'I OBHH WT() OlI,rOBapa Tl1lI ORI1Ma IJ 03Ha1)HM y BHHLJH Y Byf H
II 3HCIW - TOplI. OrUlwj ep a3>H, Ha ,lly611HH 9--8 M, Tl OWTO 'e y .ll pyrl1.\ 1 cyce.llHHM HeO.1HT
CI\l1M K) .nypal'rla OBa.j 06JIHI( 1I 0jaBJby je l1 I aCJ.l'Hj.e. Tn) O,a,e:.lO JfI{ malibe IHahH he.vl'O
aTa
eJI CM CHTC >1 W 'lje '11 Y K YI<YTeHH !( O.';lJ1JJ eJ{cy. TaKO j e y K YI<yrcHH y C Q1jy KYKYTeHH
A HaljeH !lex ap Ha H0311 KOjH nOTTlYHO o)..(r O'Bapa HC1'O'M 06JHfI<Y Ca I1 0'4eTKa BHHlfaH
CJ{0-Tl:IOLIH'H1IKe epa e y B HIH'4H, ") 11 3.lle.T( a, y '06JlHKji H.lleHTH4:Ha Ca .i :LJ.HiHiM B'HJHlI aH
CKI1M Tl PH:lI CPKOM CJ ,a,y611l'Ie 7. 2 O.llH. 7.7 M."') CTa-ryeTE:; pea Il1CTH4I-: Or THI/a, KaKBe
C_ Tl03Har(! !lOllea O' CJl ojeBa - 7 .\1 Y BHHllfH, Hal)eHe cy Ha HaCeJb'HMa KYKYTeHH
A II T ' cJl ojy IV Hi8,C JLa y H Y R uginoasa.'7) CBe OBe Tl 'o jaae rOBope
}1aKJl .} TlllJJJor TOMe }la KOMn ,qeKC KUkut eni - Erosd Bp O.llT OB3pa' BHHlJ HrClW
ro .;ijO Il{oj lt)a.31l, l1 A a, l, aKO H3r Jle,QJa., l-ber UBH n Ollel.J,Yl na.llajy y MJI al) e pa3}lo6Jbe
0'13,:: epa WTO ce naK 1'l1
L
f O HOca .LJ.HMiI1HH-B1I1 H4a OH ce lWO)f{ e Y TaHOBHTH Ha OCI'fOBY
HMn C'PTa 11 TlOc.pe.lliHHM n TeM, rrp eKO TpOj-e. D UI{ 83a.'1H 010 HaHMe }la TlO LJeUH B'HfH
lJ8HCI<O-TOp}1 oWI(e cra3e na,a,aj y Her ,ll,e OKO rrpe.l}a3a Tpo.j .e I- ll, 10 TaiKO lI,a' cy n 0 4el.(H
1.
78
BI1'H4e JI,tao,).! Tl apaJIeJJFl'H Ca T POjOM ) ,u:aHac j Mei)Y1'I1M >IT,O K833HO lI,a ce Beh y
c.IJojy Tpo j a 1 Halli1JJa p Hox e.T(la'.ll'CKa' KepaMHKa.
70
) O}l HOC paHoxe Kep aM HK.e ca
.lX
H
MHHl1j 1\1 HHje rroT n YHO YfBpljeH, TlOWTO H KH apx O.iJ:O-3H CMaTpajY .ll.a JlHM.HHH y
1
l.(e.'B1'H11 Tlpe TXO,QJI1' paH ,'eJIaJl, CKOj (P3'.3H, lI.Ol( pJTH CTOj e Ha CTaHUBHIlJTY }1,a je JlH
: " (';'J OM I1apaJl JJa H Ca 1',;111 010 CIOlOHH \ll'a ce TlpH PYif{HMO '0'BO:'r1 MHfH I1 Je,"" .> " rh T "
n oc.IJC IheM J. . B 611 J
JbC!-b" Y CBaKO:\! C!IVlfajy 'PO Hal.lH }1a j e JlI1'MHHH '1' 3'3a
MOpaJI a !l OlJ TH
npe
BHHlJaHCKo - 'J'UpJl,OIlJI..:e (p a3e 13.HHlJ8HCI(e Ky.ll'f ype. peMe Ka.lla op -
nenaJl a JJ.IBIHHH epa3a 1\10 [' ,110
1
6H ce lI,aTHpaTH H r.J,e OKO Tl O.7}0BHHe 'J
p . rh, 'j' , Y HHHLfI1 Hal)eH Cji A KOjH OOJJ HWGIM 113r.'1C.lla .ll31 nperCraBJbc
,'rOli1I,e 'jJ cl 3 , TlOW r o l 0 1'KOTlaH
. Gap HeC"MI-bHBO !l U.ll )"l'l1l.J,ajeM .LI.JH1IHH!H UOpM'H a
n !1l\1HHH I1 )"IIl OPT II IH Je J' Sl) OBO
I-l. . ' 9:0.1 u.e HaJl a3HMO Tl OV3 _ .ll 3HH L.{yfM'HHH e H I .llOK KacHHJe ln eMeHaTa. ,
je Ha \l.lIYO HH
. "0
"
'80JbHO
,
nOKail\e
. a JlH
.
mHlHl lJ04Hl-be Hp J{ OM!l.IJ,eKCa Kukulenl
' " a .ll M
Je Me' JY1'H,'I " . . , f 06a I..:a 'l:a OTIlOQI1l-be oBaj K H-
Eros-d, a np (' aj e OTllpHJIH:,e oaw j ,,a, ,
rpal.(Hja

lI p aB",,)
Ir I c eI
. ,
>ep-jyr npeMa je HCI..:JbYQCHa
. .
.
I
- op. ci L, 55, I, ao IlpHAl e paK H3 TOP}.l0l.U 8, Ibid, T. 4, .
-,' L ' lop cit 'JI H ./(, PL XII, 1- 2, .
' -J asz o, . ," - , . . ' . CKe r ne ( O)l!e<baK Py.II,yHHJ a).
7:1) r 8lpra lll a'HI1'H, X'(J o.II0L'lOf'I1J a . y T 8 3 Yn Ba "}th, n,; e li CT OPlhlC 1< a BHHlI IV,
" ) H. Schmi lt, CUClI ['e:n i, Ber lI ll- Leu IZ l g ,., . .
' I. Gl b. ' t 67b
;") hmi!Cl>t, p. ci t., B. , 2; Ba'cl1li, OIP/. I., . . Da<:.ia Ill- IV, '1927- 1932, !O9,
7U) V. Dumi! I.
ta tion rJr ehi bori que de-
figo
20, l. 7T) H. DUIllI tre ( U, La .' p.re ()t.' ti quc .' Rughnloasa, aCla, I'O C. 'I . statl'oll1 .'1 '.-t
i D ' . 't
.,
clO, f ig. 20, 2, S-n.
8 <t .:tHh , np '.II_'-1111:C]( 3 B.HH'Ja Ill, Col . . 130. H4 aH'Cl<e npyne O'.l.eJball< Ma.Ta A 3>Hja.
;S) Nl, f aj:a llr . HH, Xp.oHO.1l0nll;,a BH . . . Bit kI ('it. , 128 H .
' 9) Yn Ha 11)). Mf:/,lOj'Il1fi, CIHon logle, 2? H ;,!l'., '. .. Ti Iq- lI'RXoaTaH>e H3B'e<: 1I0r Bl()ie
. " ' t :3- H 'I CVrL!J'O' flilO n.leAI1l.U , , . F Seh"
fl) Ha np MH.l0j4' i1l n, op. CJ . . , I . , 0 \ 1 33'CTy n3 11 lI e l) y OCT3JlliX Jj. ,. _
. )l "aJ ca p alle ' .I a I PYIJ .
' Kor H,IHlI-QH - . > '6 Ill a)
(her may r, op. Cili .. ' t 3-5 ' yn fl B I\-' :r Ta e . ' . _ Ila 0130\1 'L,Vl lY .:.e rt p'0/,a3 1 ''O' 47 (, P '011'()<1 0 1U1<;] li5 Pe'K'o.lI CT,p'YI<L(l!.:.a 1101
8 ) BalGI it , nr. 'Hel'UlplICKa II 1'1 3 " . l
fl(l i hlW.
3
,u-p MItJlyHm B. fapaU1uH_'_1H_-_
_---- _.0.---
e p )l. .'hC!{a h:epUMHK;I XPOHlJ;'! Ollll<ll IIl1jl! n ) 3;IaHO cpU\'CilpaHa. 3acaJ.:I
113r.i1 e.'la HajBepO a'THl1ia npeTflOc r aBl<a .l . lleCTop.l. no K 10 .1 6H OHa na.la.13 Ha !{ pa
BI.fH1.faHCKO ' o p .!I'Olll!(e tP 3 . 2) KO.1HI{(l Je '0 T3'tHU 3I1a'lll:ro 611 'W (1.: R e ra'\ll (}
l
C,JUI a!! e cy Y 3a6a4eHn 61a IH! e KOj .rf C nepl1lpcpI.ml
ili C OLlYBa.!I1, Ka WTO j e T , H3r JI Aa, 6 11 ') C.1YQaj H Ha XaJlKH,J.Hlll1,. 011\11 ,:' ) Ho
y OM c.aYLlajy \1 01'1)1.. n a)l, a M11 p aunja y n aBUY ceBep--.iyr 3
ill'po c e nal' nOTIKKC I(y.n y ,e 33 IbY MO Ha :tP) rUM Mecry r!C'1{333.1l 11 :1.
OHa oTrT q l1lbe H r ;I; OKO 8-7 .M _ 1<30 TO nOJ{<l3. 'j 1I\\11 p r, H I}la j e
npCM3 Tml e H OHa Hecy),!\-b I1 BO M.naha IO,l HIHl1j a .
Kal<O ce 113 r o pH>er H3.1J araJba BH H, \1 lmje:t 3H (JA yC1( Ba l{ lj}! 6a
CHO
n
n Ka3 HBa.'l 1-l Aa ce MO)\( rOBopIHH O llMlI'1-tJH MH pall,H.i . OeT .k OTBC'P ffiiTU
Aa ;qH cY JiecYMI-M!Be c.JHfL!HO 'rH !1,'Dll!HHj3, C.1I!1aH\! epne,IbCKC
11 no.i 1l,HHHX e:Ie.MCH3'f 3 Y E ra ' du il n OTIICKoj rpynH. q ljH I I.oHS prt!HTHe
noj aBe, H.li'! c }!Il a ({ MO)(Ze p 4YHan l ea H3BCCHmI n o pe.J.1-I 1 M BeSOM. M.H )I10l0 ce
3a oay 1l,pyry llpeTnOCTaBKY. no Hame\1 Y o03
1
1.p Gl-! (JBI.lC AO la
3 11 :13 p" t H Boi-a n A KyJlI 'pa T P ITOpHja.'lHv osa t<YJlTY Ha rpyn
IlpH .'1'}\:,I' J j e ce. ,UH:I<I I1HJ1 nuLUM Ha \! je Jl.aauc Tlo3H T o" HiHl
M' pl1 ne., a CT .; ll '9, O)l. HPY (H ea oeTaJ!HM K(}l!ll,leKCH. Hl o KcjHMa j OB)l. e peLJ, IlO
WTO DPO I1pe Ha ce.a P O Y Ep1l,eJb.
U
) WTO ce 111\le opHa . lCHTHKe, 8)1. n,pe eBera
Tp 6 n, t eHy' TH T XH I" Y 11 3pe311BaFba }, o.ia .k 611THa '33 o S)' (z y:nypH) pyny a KOj ),
Hi:l ,T133H. 10 H ' Jh (:'.ll IHI1 Key,'") :l llapOLJHTU rrpHHll,JlOe pHaMCR Ii" lt (beHor
paen p e.l-, rfBalba Ha n BPW1!HH C ,'l.a, ({ ao H M Tuse, Ha .J. p y roM M CT\
YJ{ a a,1 1! Ha B' 3e H3Met,y Bo'la,n <\ KO tn 'terea H nOTIl CK l "
. h '. ' . . . \J .1T\ Ih!,
Ma J) H,].:a .le. OBa nOe,!le1l,lba H s eCHe opHaMell'l'a.lIIl.! .1 n!Be II TeXHHK .
'I pc. '3" ( 1 .a B ' A" e 1\I0r.'13
' . I, ' 1::1 11 _ fl !laJ( IIllJ.,n:,B.'l<1 LUi:\ [ C' TeiKlb) 3:.1 nl :le.10M opHaMeflara \.
3 0lle, ' . OH Ha4 11 H li e
l
! aK,l noje;lItHI1 .' UpH::I.leH alIlII . \10'11183 . Tmw
, : " J , ,,,,e.TJ illi !\teaH.lp<. . 3C mnl' ..") !\leaH.1.p OH;J,IUl 1'\1
Ce cn l1paJl \: MeT li H ' ) II , O
RH KC
t
J
I1 c) .I3 1(
,,
cp .lHH mrm (,a y ,LLHM I1 HH
'
>") 30HC e
_ J IU" I. I
.
. "
nO"\'1
<I;
P\"L'LII
opHaMCHl'lUm ,..')
H Hap04H o " OMOI1Hau. l1je HaenpaMHJ I X !\le'fODa ) Ko jHMa ee HJT33e
II H!aH:lpa OI ) no . . ;J,C.10BI! cnHpa lJ
. . lIe({ a.J, cy OB H lI::ir.ltI Y li paenope :rv r
ea u mlMa y )l1.f\l li HH a vrJl 3HHO' ! ' l:I e l( \' , - ) OBO H)1.ellnl'\H I
, _ .y \ npHH HII\' 'P0:J, H
II C.THK3He epA .!bCKe' ii . ,- fil 'OM 'uli a
li j , H OHa . apa.!. WTO Ce TIji!' xp JH010
____
M rytulOCJ' Osal,Bt! tll':i
.
P""" .
. lU _ " ... TIII:IHU pOli e.>
,
"e) :in. op. Cit, - ,j,
" 'J I I " Irt ley, v o' , ' t " -- .11 .l. ; MH oj
c
l l1l . I p Cit ,r ron CI l i.>
. ) a ...Ia 'TlilOCTPllibewC1 T OO ,. 'o o.
r ' y,1'rype y bY/' . KO:, yn. G I
.le;!, r:a.cwiO A ,au. up, t .. 6.5, .\\ 'P I I. np '.
I Je K
, 'est or.a, op. c i t ., 50l li ll. K. ".llyp e y Py IYl'lQ II l!Olhe e ':)'06 1 I .!U KIJ:!lh:1!
;. . .) ) l eT u;LHlfje oopai]eH'O KO;( .I. et r . ' ..
P .lh t,,(O,,: h" Zel.$chr' f[ XIX 19 8 (I, Zur LI! 1.1 lo U1(l'gII! dd IUII1Uni. I eli " ;1\ lIII f. '. '1 .
SU) M " 11 4.
8 '. n ()TI!k'\Ka KY,Hypa y [j aHaT},. Cr' tlHla H
.. ") D. BereIU, Sa'{:at uril e . nhe olog ioe dela 1 ,,_ zi! if. ,C. l, 6' 0 a , 1%11, 2.!.
Ilg. 7, l , YI "PYrH \ tOl'lt:1lH 11 3 OB' O\I lit: J, ' U, Bulet. lul lJllll 'ulili ,Ill Jelulill \
J
.. ",n . ' ' ;:LY O.D.r apaJ\ "
nil'
lu':
ll.!
I.
.... "'e..bCKOJ - . a y .....1 MHlHl KOM e.'c' .
IbirJ. , fi g, 7, ( ; ) 5, figo l , l ,
.
) IbId
."
13 t' g
'."
9' 0_
O1:I, ICI
'
U
p
r
'
ll ne c{)nsick a\, .
Bll, I I1UZ. judo ".' I. 37 as noolilhiClUJui dion ,:J"-'.1 Duna n ill .
_. 1 II lW!J0411 ro, T
. , ,5, Oo . oJ<>. ". lUlIaus, ) , , .., T. 'CIlI

.., ) :in. G uJ , il T" ' X\' II I ( \ I ' YKOlla


!I ') Bereiu, op. ci L 3, c . 3" '::.: T . K(U
, ' . " . II. ,ou lt '., OJI, il T. 2:2.
Ka l l P OOJlCllj m t r p :ll(llj ,, 37

rl1 ja PYMYHCKHX HeO,1jHTCKHX l<y.JJ.Typmn.. rrY-TIa ,l aHtl C .ic HeC),1>U'b HBO :lTBp h eH3 crpa
rliJf1atjnIJO. I H8.JIa31IWTa y r ,7f!il:fH, B H.!lpa, !i ll <l.geaua -Ta br:J sOct _"") e _lpyle
!f aK e pa'HC Gur lc ll1 ilZ<l r p\na Sre""eH.CKI I 5e napa.rr eJlH a Ca Ky .n ylp o . ! tI
TO n um lla je ctn13a TTI O D_ Berciu-8 ( DeTp y Papew), n O'l eJ1 a .Y HCTO' Rpe Me
J( a;l.a lT LW!T143ncJ(o-TOPJlO[IJ I,a.l. ,) T o 3H3'-lH ;'l.a Bcti,a'll A s p e.HcHc IOI IIpe Txo.J, H [3111-[
4GlHCKU-T\}p..'IJ1WKOj (pa31i, Te u..lrC'Bapa C r ap' l eBY vl llI1'vHIFI Vljy, a Mor,Tl a j e II
IW I !'raKTa ea nel nr L:KOl1 Tl Erod I<y,llTypOIM, ITa W T O YKa Y.i e II lJilil-IJ(:, Hl1ua )t a .ie OB a
l' J1yna y l(pajeBH"la :\J( r. fI 3 jlWBcH r II lIOWT() cy y Top HaJjeH!{
(l)panrcH III ose y H8.:eJbY BHI [' I f\!l CKO - TC.pJloLUKe c!1a3e_" ')
Hoian .\ rpyna, HerrY1haRa nr eMa TCM )' CJ!OBe n oc pc.Il HHK<l H3Mcl )y H<1111 HX
Ky ,lI YPHJ.1X rpyan_3anal;THH Ba.. ll<aH H TeC(1 ,Tnr .i a o 6 YXBaheIH! cy y p a HO:VI HeU,TI HTY KOM
II.'IIeJ{Cl)M CJnI KaRi;! J<ep8MH1<e lJlH,je eJ1CMeHTe, H3 L 'I ':' .'( a 3aOCT3Jl y ](aCHHje Bpe Mi.' , Ha
. l a311MO H ,\ EpJ1:cJbY, Ha n'Ba j p alIH JWMn.TIeKC, J( O'j H I! ajnpe HC n 03Haj c cnHpa,lIY, MO
(" lI a je TIIH;)1 U cyce..'J'Ha B (')i:'? 1l ft. J<y,nypa H3 Ko i e .i e (IH I1p ey3e o e,ne),ICHH'
cl a C}!11H11'O'fl(lQ MX CI3II.\1 on lIn eM opHaMeHr a.JJ.l IO. I CHeT MY' H CBOj.HM
T[l I(Q /.(a cr :1 pI13HIH! Y.l iM.. e.l1IBf KpO iCI3I ! M3, Ge 3 ,ll, HpelcrHoI' ]( 1)wr a I<'ra, MOf'.1I H IIac r a
Tl! (.iU ! '-fHIi OilJlIIn Il . Hl: pell1lWl' ll .'l ::: ,lfH Y ORO 1l'c6a IH-rj e 6W1O
! fJH X n .l \1'Ra M OA<!ia 113 06.!J. aCTl! 6 JIHi!\ Il X Bui0 11 I KI
ea I (Oibe npeMa TecaJTTrjlf ."") A,'l J! .i C)l. Hl} TBP; U1T l-1 a T je:
;JU lJ, IB!:I.fHH Hl.frra!J,Hje Y 'NJOMe y KO Me cc OB;J 06WlHO np CT!lOCr aB.Tba !Hi
Ki l ,1 l a AlIje 011;10.
!-fa !(pa.l\ Os ora !l3 !a r a n,3 )KC.lIC.'[11 n!K .M f) .io ru JW Ce n p H!-lUHfl
H3ltllje opHaMeHa'fa ORal<aB Ka!\aB H8.1r 33 H l\!O Y IlD IHHl-I jy II Y rpynaMa 3a Ko je ce OrI
tJOH'nt .) BC::IV.ilt:, l(a O JJ . Buia'n A l{ y JlTy p H, O,1J. jlj1U1O BPJlU !1)'J' O. Ha.:ra3HMo ra, Ha !l Jl I!
1(' 11, Y le!<cy B,fHtWHC h: e e a !60D}f Ma Koj a 'j e TaKO n I
lHf'l lI <I 3a BHR48HCI< o- nJl OlJ HH' II<Y <pa3Y, cl I, Qj a j t: IImpOIW paCIIpOC1'patbel-la Y ( pUH
.1 11 H BOj BOJ.nnIn no) Caal(ar<'o .ie osa Cp O,ll r-r QCT )'1 Ho r o H ) (onp ml t ,1<l. I< aCHo M 1.J 3TJl palbY
Doianl A I<y.ny' pe f o je Ir p eJvra)I{Y 113Be( fIl ! ap xeO,7JO'3H._
07
) MH CMO !-l a )J.PYf'OI!V[ MeCTy
\, IU! 3 a:n l Ha Be3) OBe opHa.'vteHTHKe K ea MJl a! )I1 M p y M )'HCK!fIM Bap, 3CTpa
rpyne r O.l'reH1l-f,i JLO
B
) KaKO je npaBHJIHO 1I C'l :I K(!,O .J. HecT1cp, BalW::lc r pa o p!H'a<Mle HTI1K8
Up e'f CT3B -ba nO.1HB'l. 'WY. pa:,!,' I()Kc tI V, cl .\' li .lI.a.Tb e e'BO JIYHc aIlY (l)a3),
9' ) ,Vu_ MIM tOj'Hlh, Ch rr I!o!q(e, 10_ MIl,"i'Q,; tl!,1l1 O<\!'S IUhl()\[ n03K8 a Ha n eTPY riJ: C, Me
' JYH!M fT")CTDja c1'O .i G Un1llnil7t! l JI CM!P.IC".JJY Berc:Ll -a .F! 3KClI{ i) ICe np}! T m lC );IfllC..1IH! Ha nre
.'e l smlO qllnl{l."IJ1'P:J1I3 : IarJrrw,1 clJ ll ja Bni-a n A-Gum-c lnita.
9J ) YfT, ra p.aJJJ dIl liH, OP. 13, 11c I H, OH'Oi.l onrj 1< -:;11l', Oj\ \:\1) 3 K PY \l \" HHI.;a.
:\thIJ1lO(j,CflII.k, Chn>lI
l
o\ ogie, flO 11 1_
OI) R0'51 a, :)OP. cit ., T exv_ Yu. Ne' lr'f. lip. cit., Sn H WW . 198. nI.IC;U( H CTl{LI C ,:1,:;] r e \"
bPJlCJbY Boian A Jl3r!IIe.!l.3 jlllB.1...a YBClK ea lJ HJ-llf afll:XHl1 a ce
OBil rpYH3 .'!IP_Kll..jl!l .1Y)I{C II Y Gyr;l"iCK{ .t. I' 1: i:' .11 'I ad-H II Bc 3>fII ej Gu mt!],n i! 1l O B.O liO
: .7,l: .J,U,": .1- \ll.:'liy l"I!\t ff6C!HYiPiIHl, L OOJ.Hl'O \1 rl:) I OlliY l'eJ.. ffHEY IICKon aB a:lha IY Ol1lH!
"., ) :\! on 1\1., THir,l e.l.\Y yn;IU::l k fl:llp'(l 'l liIT<I 'll! <I'l o j :m .\ I: n ef illja.n [13 AklopOlt amo, KoLIH Y He
_l()CrarKY Uf! IIp:lrY\."le Ojl'ft 'iK (: o u e'll'H I' H. Y ll _ M!Y1.TOt; 'l Hh, Cltr nll<o
hiIJ ie. 45 II .n.
OO) GU:II Mal"l!p11j:!.1 ..n;-eT:J . 1>1l0 .. o pa:I;1[1111 Ha X ,P'OHO ",O l" H.,I(\ Im.H
4111+c!<e O.J, .b';]!' H! 1.1Jh __ KO- [l JlC ' HI, l!J ,.1Sn ; e o- !C :,'P SICfle'P'Y Mll';t(e 'ce \il'0
UWT'H, la.B lk flC>lITyJ J, ,1(3 r l 'n O..1 .\'"Xul!jn IW.l. B 3J('I}1 ha, B HW! :J n, c.lf_ 231 -237_
"1) :-rrL Goui, up cit. 7:}- i b. r tl' ce n ui an A 'C3 CP' '''lHLHL\j GJlloj elJa MG BIHI{t! e;
CITIf 'i1iO f', Hol-tt". ZI r ch rQ\ll')I'Ogisch en :teJl urt ).[ d'er W icne>r <p r5hist o
l
llische Z,e:t
schrifl, XXVI, W3P. ::2 II A" XlJ:lOfI O T llIn,a T,Ifi c.n;l 21. 3!! 1<'p;;111'tlKi,l' Gal1'I-,O'Bor I'JIle ;IJlrWrn yn . .M. l!JJ o i
'wl.es ITpm<aa y Gennanla 2R, 19041--l950, 110
08) rapaw3wf Il DCl!TIncn<a KY llypa Y 5 3_lIaTY. Crlljj}.'1map I, 22 Jj Han, 42.
38 MH: rYll1J-1 B. LIl,--:.:..III:.:.. II:.;.II;..._______ -'-______ )[1 :.:.. <l:.:.. I:.;.1 __
S lvlian . ."") He } uUl y-rFlp,iJ:HTI1 Kal( je HaCTa l U OBa 0PH3MC\i
nIKa y THM 3a Koje c e CBOj H\1 BC3yj e H op
Ii<":VI CHTHI{a 5 y nll1pa.
'
'' (1) AJIl1 .i e He Cy :VI'l-bIHB 0, Kal{O n OKa3yje C' j lYlI aj Bonia.1l A -B a,1l.a
crpa, YI c.ny q a.i c,1 11KaHe ep! l C:bCI<e KepaMI1Ke Y KO.lJ l!I(U .i e OHa 36HJba ORaKO
M,'l a:w KaKO cl o !aTPa J. H ' [,Pop ',,'lJa cc Ha OHHX IlPHiH l\ H1l3
3a Koje npnH ;'l aj e B oi II rpy rra
l
, o,ll,p)!(a:ra Bp o ,ll,yr o, YI Y I< OCHH,; xl Hl' O'
:llfT)" r Jl e' Y pa3Hm.1 'f e,' HHKa\l a YKpaUlaBalba' am, c a Hc n lM rr priHlJ, HlHl\lJ H " I TH
Ll H\1 3 llOjl<tl'lBe,lIa cB o j e lJ, SeTmbe y rpynail1 3 B'a anpa, Bm'ILJ a-1 H 5yniH)l. III ' )
RESU ME
Sur le probleme (l e la. migration de Dimini
La question de la migration de Dimi.ni, suscit' e pa l' l e.; a nalogies de la
Dimini (nous cntendons sou cet te denominati on la d u Thessali en II comprenant
les groupes B2 et la ceramique polychrome), av c cer tains element s des regions car
patho-danubiennes (Cucuteni-Ariusd. ceramique peinte de Tl' nsylvanie) et t ibisci nes, a ete
[' objet de mainte di scLI ss ion dans l'archeologi e Ell ' ct donne lieu a l a formati on
de d ux opinion di st inctes doni ['une admet une mi gration en direction Nord-Sud. t a ndi s
que l'autr'e, soutenue pa r Wace, plus recemm;)nt par Chiide et par d' autres archeologues
em inents , ne trouve da ns les an alogies en qu estion que des elements m :J. is s'etan t
developpes de faGon independante. Nous sommes d' avis qu'il s' agit ici d' une question de me
thode, et. qu' il est nec saire de proceder fl la revision du probleme, en tenant compte des
conditions sui vantes :
L' e xpli cation de cert a ins phenomenes a n:heologique a l 'a id de migration n 'est possible
que si: A. l a civilisa t ion dc deux region est sur tout pOint identique soit dans
toutes les phas de son developpement, soit dans un cert ain moment, apres lequel i1 est
possible de suivre lU1e evolution inde pendante dans les de ux region en question ; B. il es t
possibl de fi xer a la base de decouvertes a r cheologique , le contact des deu. region, et
la voie 5uivi e pal- l a migration supposee; C. les donnees chron ol ogiq ue pennettent. de fixer
Ull e nl act da ns le t emps d s elements de civili siti on dans les deux r egions.
L' etude du probleme Dimini, operee so"u ces conditions . cl emontr'e l' impossibilite
d'admett rc la t hese d'une migrat ion. Les analogies entl'e Dimini et riusd (il ne peut etre
question de rela tions Dimin i-Cucuteni. comme le d0mont re l'analyse de 'INace ESA I X. 1934),
se bornent a la polychromie et au p ri ncipe de romement a tion (combinabons d'orn ments
en zones ou m tupes), bien que celui-ci n e soit q ue sembl able et nulle
ment identique (19) . Pa rmi les formes ce n e sont q ue les "ases biconiques et le . mphores
"") I\ st! '1', lur Ch r<J nol ugie l iT. : 1. Prlih. ( hr., ,Tl , . 1928, LO, lI>2llT. 29: . . . e:l e \ 'e r wil
dept!". ;}Ufrr'el16, t l'. ' iclf <lch . '!l eh ""e'il Ir geh'illdet e Pl1 a'le der B01an A VClPzierung.
11"') YlT. Gy 1' \ " HjJD I<'IDi H,ua:nf1llT' .'.\I 1! Cpu H.i c:,
r..J3'CH,H I< 3c ll a.'hCKOr Il Y3 cja y C:l pn j elJY. H. , ll, 1947, 9 II .'l .
'''') na p a 1<:.7<1 5ynl v.lP a, 'C.81 IHIJI 'I 2H' O II:I OlJ HIf'! KO.\1 cl" 3 0 \1 \!!c'Ha,' .te
.'I II. ra,p aW:lIflfHl ay'. c't .. l l1 '.!IJ. Llo .H 0 '011' p'e3Y.11'l'ara fl II ,l. f{ IlPOWit:u . Bu tmi rs\(,a ker8I1lik:l.
Zg0.dO\1lllski , 1!.;17. 123 tl )1. , Mcryh.e j e- .IW j e lai lHH ' HeTe" Ha
\iWIP n;pe KQ 3atl U-;:lIJ Bo.im,O:JjF!HC ln C.'ras mlHLie , o,,(a'l< 'Ile .'lo,;t a'3e !t:ngye!' '' : e Y
06.infll H11 3 ff \Jle K ])Ol.('".\{ t,:,ojl1 " Y Y 6yr " 1iHp<:KONl J{?I)tO TO ,tJ<1U j :;,cllf!lj'e
nO'1(33;a.o )l aTe.pH.ia j ea '111CiK'OlTaB an,a A. 5 elHll 3 na E ::ClH, TI . ff r'aI cH .. 9 . . v
c1YT! aj y , .lla,J]. a: B,l1lUe' file Gli .\1'0 C' l'a j a .'l ){ Ha .l a .:,e l'IO[{:I.I H,a lla:p!jaHTiI B HIHl[C. Y
n p'eTep" O>CT UB'ora Cl'UllU _ Betp'jl\TlH 'CII'O C>e Ha,p O"IH o H.a (l OJfDBY ca II, Hy'l HX ,\.11( 0
l!!Ja &WI }!. .Me!)y HIM, "" eCY.llfbHHO Je ,!l. a j e 0YT.II I1PCKII KO) Il l:I,,:'M : )lap eK'r HO B IH lIH), lj
pC.K1'HO 'C1'aj 8l0 acan[ eJ [, ala 11 Gl Ky.n Koje nl;'H)l eILY. i)"
[{lj' y 301-ta )l a II \I ("TO n aM . ft .1.a >01." .n OSlll'X KO.\1lI1li:,GlI n:p'H Il'HCa'1 H
y lt.clTepHj.a.'llllO,i . 6yn lHlpa 11 OIl'H1X rr na. O .1.a r e no.:aBe O'CT3j y II y a)KI'U'
C1"1I !!'OY3.I<lIl'H (.l eMt;.HTIf! 11\ VTSp r)Hfl 3lbe pe,1d'J'IfBHe " 'Y ll e,
3\-)
1(a IO I I1 HH ______
col conique ornees de deux a nses sous le b31' d, qui soi ent scmb!ab12S groupes.
Not ons neanmoin;; que l es formes biconiques, si commun s dans l es regions balcano-an ado
liennes au troi sieme mUlcnaL!' e, ne peuve n t servir de preuve d' un contact direct. L'aUir
mation de Gr undmann a u sujet d'i mport a tions des region carpatho-dnnubiennes fl Dimi.ll i es t
de i ondement (20-24). De meme dans la plastique il pas impo ' s ible dc tro uver
de preu ves a J'appui d' une rnigration (25-26). Quant a u ln q Ll - ljun a e te recemment
I"epnse por Ditlcl ct nOLl s -memes et il est Bu.ioLlrd.'hui imposs ible d'at tribuer a cet t e forme
d' habitation , la valeur d'une preuve de mouvements des peuplades (27-28).
La ce ramique peinte de Transylvanie montre bi en plus d'anal ogies avec l e groupe de
Dimini, t ant an les principes d' orner!1entati on que dans les motifs ornemen taux et dan
le uT" appllca t ion Notons t outefois l" ofnemcntati on inci!'ee et excisee de Dimini,
sembl l ui ct 'e rc'tee inconnue. Nou, ne possecl ons point de donne s pre ises S W' l a plaslique
et les formes d' habita ti on de ce grnupe.
Pour ce qui es t de la civilisation tibi sche, lIe d iffe re sur t. ut point de cell e de Dimj ni.
Les fo rmes des vases sont differentes, exceplio!1 f, it e de l a coupe fl pi ed; l a ceramique
pein t e d:1 ns l e genre de cell e de Dimini fait en ti E. r emen t defaut ; le' ornement!' en pit'ale,
dl. tri b'les en metopes et combines avec des meandroi: des egalement en metopes, manquent
a l a civili sation t ibi scine classique, qui n'emploie dc cett e fac; on que 1' 6rnement meandro'ide.
La plastique de l a civil is a ti on tibiscine, qui du l'este, . our une bonne part, tire se. origi ne:' de
ccll e de ainsi que les f ormes d'habita ion sont egalement difierenLes (46- 49).
II est de meme impossible de fi xer la voie s uivie par l a migration suppose , mem e
sans Lenil' cOr:1 pte des d ifficllltes ch ron ) logiques, il est impossibl e de la civilisation
de all la variante de cene-ci, repres en Buigarie occident ale (West bulga ri an
pa inted ware), comme au x porteurs de la migrat ion e.n ques tion. C'est ainsi que
I s pri.nci.pes de l 'ornementation de d iffe rent dc ceux de Di mi n l ou du g:'oupe t r D
sy lvain (54-55). Les formes des vases rattachent il Sesklo et non fl Domi ni, dc mem du
r est e que la p lastique, tandis que le megaron est inconnu dans le compl ex e o-Koros
- Bulga rie occidentale (56- 59). D'autre part, la cera mique peinte bulgare sembl e ignorer la
polychromi e, a insi que les vases biconiques (6 1-69). Il es t impossible d' admettro une mi
gr ati on <.1 traveI's le complexe de la civili sati ,m Boia n A en Bulgarie.
Il est a uj ord' hui demont re pa r les influ _l1ces de la ci vilisrt l ion lin": ::! dans l e gm upe
Cucuten.i -Ariusd (70- 77), que ce derni e r a ux couch.e de partir de 8 m.
de profonde ur , tandis que Dimini correspond a .J x couches .iusqu'a 8 m. de profon deur dc cette
statio n, tout en ayant ses or igines il line encore plus ancienne (78-81). li en n?sulte
qu' un e mi gra tion en directi on Nord-Sud es t imr- )ssible. Il en es t de meme pour l a ci vi l isati on
tibi scine, dont nou avons tra it e l a chronolog relative, et qui egal em.ent con espond aux
couches de de moi ns de 8 m. de profon deur (cf. Starinar 1.950, p. 25) . La ch!'Onologie
de l a cera mique de Trans ylvani e r este incerta ine. Il semble t outefois q ll ' il s' agisse iei d'une
sur vivan ee d'epoque plus ;:ncienne da'Il" un e r:er iode plus recente (82-83), ce qui rend egal e
ment impossibl e d: admettre une migration en directi on l ord- ud.
Des fa it il ressol't donc qu' il lJ'y "jnmais Ll dc mi,gr a tion Dimini , a u sens
OLI le voudraient cert ains n rc:heologues. Il n' est pas excl u, qu des mOli ements de
peupl ades de mnindre importan ce aient eu lieu peut- etI' e de r egiuns de la Struma vel' S l a
Thessal ie (95). Pour ce qui est de analogies Dimini-c<2 r amique de Tl':l nsylvanie et, en second
li eu Ar illsd, eL des rares co'incidences avec la civil isation t ibis ine, nOllS s.ommes en d ins les
exp1iqueI' par l' infl uenc d'une civili sati on voi sine. cont.enant son invent fli' les . analogies
en question et ayant inrIuence les civilisa tions Ft ceramiq,ue peinte de Bal kans et des r egions
carpat ho-dan u biennes, a insi que la civili ' a ti on tibiseine . !lUli pensons ici il l a civilisation de
Boian A, qui emploie des principes d'ornemen t a t ion (divi si n en <.Ones et metopes) et des mo
!ifs ornementau,' (meandro'i des , pir ales, spirales en metopes, demi- cercles concentriques,
rhombol des t.c.), qll..i pOllr un bonne pa rt sont identique il ceux des civUi 'a tions a
pei nte en quest ion (87- 91). C tte ce ra mique COnna!t egalemen t les ornements excises q u' em
ploi e de meme lu civili sation de Dimini. La po iti on eographique de la civilisation de Boian
A permc d' admcthe une influen ce de cette es pecc (84 ) . Cbl"onolo<Yiquement elle e. t antel 'ieure
a la civilisation de Gumelni(a, qui, elle-meme, correspond ;) cell e de mais el! emble
t outefois s'etre maint enue plus longtemps en certaines region., notamment en Tr ansylvanie (94)
Nous a vons de ja aHi re l 'at tention sur les que ette c: iyili'atiqn <1 a it Qperee sut" 1<\
Ciyilis<lt ion t ibi . (j (Rt a ' !nOJ' l. 20),
40
JI. -p 1 HJl YI IIJ I U. r ll pallHIH ,I!l
------------------------------
Notons enfin que le princi pe de suhdivis ion de l\um.'ment a Lion en <. ones et metopes,
mplies d'ornement meand!' i"des et en spir ale". comLine:; sans tenir compte du caraetere des
motifs ornemeni a u x eux- mi!.mc-, s'e t mailltenu lQngtemps dans les r egions du Bas
Danube. Ol le ret.rouvons .'1. Vnd stru, a (phase de - co ue hes de
6,5-3 ln (96) , e nfin il. Butmit', qu i correspond chronologiquement a la phase de
Il est p l"obable que l a civil isat.ion de B"ia 1 A all tmnsmi cc p r incip au.' civili sation
voisi nes, ainsi qu'a des eivilisat ions p) ll ; ' r 0cen l s (Vadastra), quj ell es , l 'on t t r anspl ante vers
l' ues t. par l eur rel at ion e vec les c.i vi hsatious voisines cenlemporai nes .

DIMITHIJE SERGEJEVSKI
spomenIcI IZ ipova
Kratice
GZM =
Glasni],1 Zema,]js!wg muzeja, Sarajevo.
IL ( orpu ini..<; crip,tio nulI1 !'altinarul11
W. M. = \Miss{! ncS chaftl iche Mitteilung,en, Sa'rajevo.
P r ije 60 <l' ,dina II vom A rhc I/oik ispit iv anje
g- rada i naj bli e okol ine' ) je, k ako je on navao r oj ka Jl1 euih anti ":
I ih pomen il a, ke d ip o'\ a 20 kl11 zapadno IOld Jajca. O to rne on oV<1lko g O'v or i: 23
SVO'" ])o'l'<1'1,ka u J ajcu imao sam taik'od er prililke, poiski va ti rim 'ke' spome,nike u dn
lini Plive. I dallje : Tilk do mosta koji preko Pl'ive vindi II n31gJ Irti u poj1ecli ni
g ragje'V ni ;0 tanci ' a , kul p,turama, ko}e S'a)111 drugom pr i,likom 'y1idin . . . Svi nagjeni
fr agl11 c. llJti ot premljeni u Sa mjevo, a go rnj i dio . po meniike rest aur ira'n i plostavlj en
II Zemal j. l{lom muzej u, kako g a prilkazu.i e pri dana ovdje fotografi ja. T'a;ko Truhe llka.
U pomenuto m on vrl'o opi suje -j'eda'n dio t ih nadenih fr a,gm nat a,
onaj dio, !w .ii j e po nj egoIvim restau ri r'3
1
11 i post av li en Ll ZcmalJ.:Jwm Il1iU
zcj u. ( )s-tale nad ' It e f ragme n'te Tnuhe;llka s amil.';' sumar nl() "pominj " i to dost a ne
ja>S 1l , rt ni broja. Potrudih :;e da ove 'k'omade nader 1 u muze.i ' koIl\ po
drumu, gdj e su oni leal i bez provenijlel1'ci jc zajedno sa dl'lwim
fr a,CTrncntima. in.i mj se, da mi j,e u sp jie 1'0 od Truh etkc pomt' lllwte komade.
Dal li oni imaju navedenu pr ovenijencij-u, 'e dokazati ko d nj ihov,"
opi sa. Ovi <'<pom ni,ei zasluuju p unu nau pa'nju, jer p ri padaju la'!cv'im grupama
. PI om nHz J, ko.i i e r ij et ko nalaiz e kod na'_ u Bo ni i Hercego\' ini, a iz dob
j('o.ie z'3nin1la . arh eologe. Pojedini od njih zani mlj i i su i a 'ldiJta
ilSto rije Za n<l (-; je od int ere" a da;:,e up07. narn osa topografi j onl onog l ra
j,a gdj e bili In deni ovi ost'al ci , kakio tak o i Topogra,filjfll . nam
do neJd e PO>ltt'O.' da ,c; bjaj,' ll,imo karak t! Ir i osobin e rMdellih objekJ1 9 .
. ipl) \' o lei II jednoj' doli ni , pokraj Pl ive, dvadeset Id !cmet ar a
preItl a zapadu od .J ajca. U bo-me mj,est u planine otst upaj u od ri j ke i osta 'l jaj u
el o ta pr o to ra za jedn u p it omu ravn icu. Tu Sie sa", t aj u dvije r i:j, ' kle: Pli\;a, k01j,a iz
vi re i 'poel Pl i\'sld h P odova i Janj, k oji s juga od Polj a. Sa sj evera
pal dolazi po t,ok, ok na svo m putu mnogobrojnla mlim Iw iUa.
l) I , .]892, 31 9 i d. W M. If, 1894, 92 i d. U tim izd anj ima LI tek t u ima razli ka, o
gomriti na vame mjestu.
42
Dimi tri.ie Sergejevski
Pored same Pl ive, preko vode od Janja, protegle SlUi Se livade, koje SIl
sada vlane, a kakve su bik za vrijeme' Rimljana, ne moemo r Cl , Je r ne Z I1:1
mo, 'klalk\'a j c lila \' i' ina Plive u (.0 ' doba,") Nialok1()'IIOI se dill amfi:tle'atral'ICor brreu.q,ci
u i gorSIke kose. Tlo je do tla
i
plodno, ,a puc\neb1,joe blragp , Tu, u
kraju doline, lei selo ipovo. Ce t a dolazi iz Jajlca po,kraj Pli ve,
1915 godine ' 3)Tade,na je bila ipaJd.ova pru:'a i sban ica ipovo. Poreci
ki lo meta r i po od sela iptOtva, niklo ,i e jedno novo, na el je, lwjc.
dubro napreduj e, kraj konvcr gir a ovome mjestu. I Rimljanima, !k'alko izgleda,
se ov mje t . Tu je bilo rput eva: e .iu Slal Kup rekog Polj a dola
zila je jedna dobro cesta, koje je olVaj krarj bio v'e'Zall1 sa glavnim
g radom ri m&ke provincije Oa\lm3cij e Sal'Ol1'o,m. Ona je moraJa preklO Plive
vjero\-arf: no oko sela gdje se i salda nalarzi most. Odm;]lh iza 1110 tla na kO" i
koj a e pr- tegLa pre ma je eroist1olku lea l'a j varo i,ca nepO'Zna.t'og na111 imena. Tu
se Cresta jedan krall< j-e iao prema ejeveru drugi prema i torku niz Plivu LI
sadanje Jajce, j e i u rim, ko daha bila na eOIb ina, a u oklo/l iJ ci jo' nekoli ko.
Kod ipovc, j eda n kil omet ar od varo i, niz vodu, gdje se sada nal'azi most ,
agratdili su Rimlja,ni l< a, tel (log-'or) za jednlu ko \1f\>rt u. <lI da l e njegov
zovu GrOlllile'. Glavit a . na perif,er i'j i sela ipov'a, nad logorom no:- i kar all< te
za prehistoriske utvrde naziv Gradina. Arheolokih o tr3lt alka na Gradini
e ne vidi, Mi nema noo nrifk'akvih pOrvJesnih za ,ovaj kraj . Ne 'lI1'oemo
ni koje je. ilirsko pleme obitavalo ovdje. Njihovi susjedi , u na m poznat i: jug- oZJa'
paclno od pliviSlke doline sjedjeli SLI Delmati; sjever arzalpadno, a moda i $jevemo SL!
ob i!tlavali Medzeji - ilirska pJ!lemenla. Ali n'ij e nam gdje u bm!e 0'r 3
nice tih dvaju plemena. moemo mi utvrditi, kada 'su ,.tanovnici oVlolg
dobil i pr avo ri mskog gr,'ldanstva, jer tu i u susjlerdin,ol11 Jajcu nade nro je premali
naagrobnih spomemika, ko ji bi pfos:llllili za fu vrhu, Rimski n vac iz ovog luaiJa
nije jo
ip'o'vo jie Od3iV'[lJOf tpozna,to kato nalazi te tlarin-aL O im Truhelk po
je OoVO mjest o i Pa L-ch i opi 'aio j e antioke ,objekt'e nla lene od 1906 do 1912
godine, NaIaZi:i', o' koj em Illi da govo'rimo, PM ch oije olpis ivalo. On 'je ht io
(prije pnog- ',v j c't 'kJolg ratai) da ,poduzme i':"rlmtpava l1je rilJl1sko,O" logorra, a!l,i do toga
nije Sada na ko i Crkv,inta ne vidi s ruevina ili gr omila ; pro tor s ore, ali
'SJe izO' rravaj u kamen i objekti iz doba ili r im ka op Ga,. Piol do
br oj izradi i r aZlToIWSno'Si t'i kamenih odlomajka vieli ce da je va roiica mona/la da !budc
boga'teu i kulturn a, O Ll tvo vidlji vih rtlllevi,na iznad remlje mi Iti m , ' to je
t aj kraj bio od d;:wn ine gus.t o 113lstl3njlel11, pia' "e oda,\'[lO one'. Puno antidmg ma
telrijaJICl/ 1I10ral1 0 j na g-rad njiU susjednih sela - ilPfOVa ,
a i s'koro s8gr adene 'c rkve na samoj Crkvi ni. Prili,kom g radnje ct1 [.w ' bi li Ll OItik.opani
"'robovi, 131 u njima je bio madmski nov'alc iz XVI vije
l
l{13. \ 0
,da j,e i u srednjem vijeku tu billa crkva (drvena). I Grtomile - mjcs.tl o ri mskog
logora, se onUl. Kao sve ruevine ima pl,odno, tl o. Ovde ima ob imnih gro
mila, vjero,\113,tnlo sa osta!cin1Ja zgrada. Kameni b'e.dem jo s'e ra poznaje
du :s'.i ervcrozarpad ll e str ane. Gl'edani S.<Il susjednog breuljka (Gr.adinc) ostaci logora
pmve u ravnici jeda n praVrC)l ugarOnik. Log(o r lei na robaI!i Plive, koja .i c moda
t Olklo'lll vrem Ila lodnijda nrert10 od logors.l<lO'g arelala (ali maloI). Sal jugozapadne !.rr a
ne du bede ma mal i rpro.duenje vrelta
Pilva tV (l r a velike lI i\ sl agre se'dr-e kQj,e menjaju yi",inu vQdo taija.
43 l\a"llu an SPUlIlCllici il. ipova
LIll e r imske va'r o ice ostaje nam nepoznato, uprk,o t ome, to n:cm je iz Itiulera
r,ia i iz Tatmi a P eLl ing er iana p UZ I!albo do s. ta naz iva mznih va'roica u cen
l ra,lnroj ii zap adn'oi Busni. Prat ch s e i sam odrekao svoje pretrpo:: t avl\e da t u treba
t raiilbi r imsku Pelivllk; )
Od svi h k Ul ladJ::IJ koje jc vloj ecrobn/u otkopa'o Truhelka, t ada su billi izlue ni s a
illO ovi : l) p o,d b ro jem 288 s-kup kamelIlih 'odl() maJ.:a il oj i Sl! II Lap ida riJu muzeja
:;'kllcpljeni II nelku vL tu 11l 3uzolej''l, 2) pod bro jem 289 kom ad t,or dirallO'g
stupa i 3) pod broj em 30J kamena o'lava Meduze. Od tO ,e:a ie bi o izdat, kakiO smo
rekli samo broj 288 i t o pr ekr at ka.
i
) Ostlall,o je IlL m uze Jski podrum,
a nij'e biu o ni,ka\<lo zabillj el el1'o. poslje dnjih godinal veri,i,ki b roj odluma
Ika ka menih p omenil\a u rnuzeJslwil11 podrltIn u, cl bez ozmaik", 'prov ' ni:jlencij,c, na- lialo
':; 2iJ1l rIlU r azne IOldlomke za ]\Oj e mi je U5' ipjeLo da ih identi fki'r ::r IJl1 , Tak o 9aolll sa sigur
(ta!<>o mi sc makar upoznao sve- spomenute od Tr uhdke ()'b je:k t"" osim
el I, !\Je g lave. i t a, mi 'lim, da se moe identi ficira,ti (v . SI. 13 i Taib. V, 1, 2).
Objekt i, !wii piO rllorll mi"lje nju 1891 godine na o ba,li P live j esu
Br. 1- -9 [Ta b, l , II l, III , 2 i sl. 1- 41 - Irrv. broj 288. U J2.lpida rijlu muzeja pod
broj e,m 288 nala zi sh Ip lkamenih odlomak::r montiranih u obl Hw mallZO
!ej,a i tlo uz obilnu up Olt-r ebu cement a. Ov'o 'j,el bilo m o ntirano i Ll t'apo.m
llluzeju u zg radi ;, St are Po:<te. Kasni ,i'e, II m,ieseci ma 1913 ili Ll p rvim
1914 g' oJi ne, o n G' j c preneseno i POllCVO III novuj (sada; nj,oj)
zg-r acLi muzej a. Na Tab. I dono si mo fot o OTafiju ov'og l11auzo llC j
l
a iz 1892 ?',oelit1te,
kalbJ j e (J n izgled al O II zgradi muzeja. Ova fotografija je repnodlvci r,ma (..:I,a
bo) Gla niku Z. M. IV, 1892, istr, 319, fi ,g . 5, a ne:to holj e II Pat ch-evo1l1 'jJrilog u uz
k nj ig u Ha'llrid'-'(j R. ii Il li,' che' in Busn! en und dt".r Herc,egovina, Taf. VIII , PI3ltSlch
l1,a stmn i 60 Dog- p ri lo,g'a ,g-ovo ri o spomeniku samo ukrattlJ;:lo i ne daj e nj egova opisa.
l la,tp i je ;zaao i i\.ll CIL, III, n, 13237, p. 2270.
na prvi plog- lied vid imo razliku ilzme cl u Sp 0 11l21l ll te f okgr s. fi je i :sada nJeg
:'Jtanj a s.pomcnika: na f o tl og rafiji ima rnanj'e cemema, nego s.ada. Irn a i drugih ra
zlika: .s ada n.i i koma di 3 i 4 (v. lef11U l) na f o,togra n ii kao da p rai\ c j t:Jdan ]w mad
dolk ' adl.'l p r:! \' e lllis ,lI' dvaju kO'll1ada. traka iznad pleL:rnog Qikvira nM
pi I1I og polja 113 fo t ug ra fi ji e idi iva , elok Ll sadanjo m st anj u 0 11'3 jc zatrn azana ce
111 nto 1U, tako la, s'e kamen vidli s.amo na pojedinim mj st!>rna, Na ku
mad brlo,j 9 jak,o j e obijiein, a lii sav :--:e vidi; s.ada je le n li mjer i p'o!kri ven cemen
ham; rozet a j e di.i doll1 elopunjeina o,d istog mat' er i\ai<a,. 'va strana larhi.
trava dopullje na .ie ; i t,o t al u i lije va. Pozadina g01:0\10 potpuno pod ce
fll cntom, Gornje kose. lu,g lad ene su i zamazane, I a pr (' dnjoj st ra ni sve ,t,o
:-: e mo."' l o dOPlI ll ill'i, sV31ka rup ica ili mjesto, pa Uiv{) j e Z 3.!11la0aln,o. Ova iz
da na cement'a j e, d'a danas nJe moe rn.ry sa koli'l\o
.IC ocl Icl III aaQi;J sptuj'elIl!o II ,'iada> nj'olfi1 m L10UZ ok.i U, ka;j{\le njih'e Vf: eli mem ije i el a j i
' u [H \'r hl tno bi'li zaj edn o,') Za r. azum.ievanj e ovog (Ui o vih) obj ekt a jJn?:dj llio je da
') Onu Peh u k uja s.e : pomin,i,e u T ab. Pt' ut" a k O'jla j e daloe ko p re,ma' Z,liP,ard u,
[:P'ak ne z.a\l)'o r.ayi ti da (j e ,a sada Fln'j a iU Plj eva ravna
"p ' 1, ,1 ('( , Uopte t oji vl luk.a, p'ot cilwb " 31 l uka li za.ci j om stanka [nti neJ.m i a: Leusa,!) s'
(- La; \' a?), Ae llla.l e, SaiPIlJa , k,o; e ' ll IPO hmenim8 ri,:,eka i f. 'rell1 <-1 I:.a denim spomt 'lli,ci.ma
da budu II elak ,prema g'ore SprJlIllt' ll'utiI1l iZl1or i' Ill a kao del 'u le a;'eda-iL'ko
pre'mJ zal? 'dll.
' ) K,od Truh,,,Il{e O. "., .J 11 2t p i, Qd Patsl)ll J (,, :1 sHkom II Balli f , 'che :::l tra) '(:11 B, tl. H.),
',) I a .- r beu :2 d,Jj emu II II II Ie.nac ij u (),dl nmaka i 11!.iihole di l1loe'l1Z ilJe uko llko : mo hUi u stanl,; u
da to DilnCl1 z:l,e " tl u ct: nti metr1ma. Prav di menzij e vj er ol'.a tn o {lId
[st o tOll<o .l e ldk,u II t anj u p r,osudM i 'u ,pr v obnl l1'OIIl i7gl eclu OI 'il g ;JI lJ.nog o()!dl omka j
ada ne uk()llko II po 'edini sP,o}elnl n.a st an,ia di pr i Hn' Cl .
----- ---
44
________ Scrgcjev ki

......
fb.
III
3
OJ
'o
..,
o
;.
rl<

..
3
OJ
e
2

OJ
,


'o
o
<:
D
e
tt
W
o
-I:
o
C:J
(>

I
I
I
I
,
--...
w
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
-v
l'
I
I
I
I
I
I
1..- -L'6 ---).
_<- - - - - - - f. r
J.) - - - - - - - - - - - ->r
( - - - - - - :J' -- - _o - - ")
, {xl
N
I
I
I
I
I
..
I
+
\- 1.,-- ->
_____________K_<l_!>r_ 1o_-ant j ld spomell ici i 7 :-:, j pUV;J ___ _ _______45
up oz nam , kaku TI"'1Jlhclka opis u'je ovaj lllJJllaz. Stadoh na to m !lI j t u 'kopalti, te.
po Ije rada Ila dv.or pravilnim : Iugom g raden Il adgroh ni
niko Po obli'ku :iv'ome pri pada Ill- IV vieku po ' lij e I: u a, te j dosele r im-
J' a 'r ul<ol vorliJl1<a', l1 agjien u I Ima) j,e obl ilk? hra movo O" ::: a .: t up'()lvi nl a,
k,nr niil l1 a, vij IliC m i t impa nom. Id li jepo iliUe ljenih lw.ii, kako .. 2
nije.::u imaJ,i glavie'a., n,a.rje no je f1 IIlU''''O fra"' lI1en3' t a, 11I du im dva od 1 lU dulj in e.
a ' t upovima Plo:l'oe ni lOLl neni t. i Ji re:k, II oji .i e p rednj im nl" rajkolll vo ri'O vij ena'c, bilO
, ukraen ni zom ova Inih tit ovt3" od koji h lt na izlI1j en. e po dva b il i pr azni, a
PiO' 'eda n ur ijeen izrezan om dj.ecijont gl "\ri, OlTI. 'd alo. ' t nagjen j e od Itrng lijlepo?,
direk a " mo jedan i j, da n manj i fragmenat. OstataJk valjda! j e raznesen ili ne
gdj e uzi da n. Na bi,o je p oloen dr u "' i, koji ',e im<w lovaj, lozom
opa'sa n nat pi's: FFLLAPOLLIN Rl ET HONORIO FILTI CARI ET F ONTl.J\I
FRATRI T MA ' IME MATRl. po tome nMpi s n II ii
nado' roblli m po meniei ll1 a f orrmul!om D( i M(anibll' ), bio- je t o ki gro b, a ime
na Apo llin ar i , HO'11i ri Ll, ron in,u , na I iSpi. ane'g di rcl<lai bi,u
j e z11<110010 ljlebo!\ it kor ni Ci m,), ukrai n hi nJU: 0 111 i akan to vi m g r3II <l 111 a ;
I!,C<YO se da su i o t uda kom di raz neseni. Take' Truh<:l:J< a" l ,a p'rvi pogl d moe
se dobiti " da su kod pli,' k g 1I]()"'l a zai':;la bile r u'e'vine j ec.i noO" mau
Ali lm d pal'j,i\' ij 'g [ it anja da Tr uhelka nio' cf1j e ne govuri izri
i j a, no, a i ne daje nit a, po bi.i!lll o mug ll da je r u 'vina bij a
in situ : ne ma ni pla na Mg mauzlU:lie jJl., ne (" ovori ni o njeg ovim dimcnzijama, ni cl
te melj ima, ni o g r obc\' i'l1la . a!k se ne vid i, da li je to k a!ITlenje bilo nadena j,e 111 0
pored dnuo'og, bud 11 10 pr gleda li poj ' dine komade j edan za dru
gi m ba' do pl"'ot imu()" nij e to bila ti k do most a j ednog
ma uzcl j a, n go bili na "omilani l<1r olll 3'dI od r az Il ih Il adgru bni h ' P' rne llikil , iz,
razn O\'\" menu. V.ie r va,tna imallIo ]J u:i la :: a ka'mellilll IlIa l ri'j'al;lom
- 3 t\' rctblj a (nllli gr adll,k na ne znamo II koje doba, lll oda
i II Sa d p r edimo ur i. Ll pojedi nih k Ulll ac!a .
Illl a,m pr cl olbom kl made J i 2 od z:.! ba ta I,;r ).i! pu je(i;-],n tl Z dru gi , Vidi
mo da .i e t il\11p an!on (za!b at, kal ka n) bio sa,.t a\',ljen od t ri - a:mostal ne
\'a n I I dvi.i e - srednj,i i cie ,' ni dio - li je\' a II je. Da broj 1 i 2 zai sta
l
, pada'ju

jeda n LI.Z drugi vidi e i po dime nzijama, i pc mate r ij'a,lu, i po radu. Isto Ibal<o i a
cl r21j rel jef a cilobr o odgo\' aIra jeda,n 'dr ug ome. rim.panoll 3 L broj l, -od
lomlj ena je go re; lvisina sada j,o': iznu i, 9a m dd, deblji na, ka'ko izgleda,
je 32 cm. Ku e tr ane recent nio u o,tesa,ne i za m31Zane ce mentom, L: in,i e, da je prvo
bi tna po vri na o bala inrt: al tna samo n,a jt:! dnolll 111j lyl u. Po. t a\'l.i m, pita lI je, kaka\'
.ie bilO im nal t impano\1lu, Vje ro1v'a!tn.o je ilO II pr vl j en o,d dvije posebne To
pot vrc!uj e f alk-n't da j e na li.i evoj kos oj po rilli nOI udubI j nje 13 X 3,5 ada
i. punj.eno cementom; mod::lI I}e bido .to i r u,gIO udubljenJe. Des na osa. povr ' Ina
. k roz .ie za1ll laZ l.ma tal, da s nit a ne idi. cla ta d1\nal udu
bIJ nja Iuii'a za ims ova. Iako ("To r nj i kraj b!'l ':a 1 odloml,jen, ipa'k
se vid i oLralga da je na t impan'onu bio na.-a dak ( uf 'atz): w ta l,o je vlclill\lo udubl.ie
nje, \ idlj ivo otraga. Ovo uclu blj nje 'joe' bil o \"el iki.h el im nzij 3J j pr"I11a tome i nas a,dal
.i' biu v lilk.
U sred ini timpanona i klc, a'll .i ' medal jon (Tab. III, _), tj . lo!l'!rugl a ni a uokvi
rena \l ij ene tm od J(w o rO\'og Nia je iroka .55 Cil i . MedalJo n dre d\"-a
i
nag,l
krilaJt a g 'Ilija, ko ja lebde u zraku. U lI ii j ' IIl j na !I1u
v
' kar ca "Zi vi t
I{l om II l ij c\ ' j m ei (l " b lll cnt um), ILl k de:iI II)lll pok;;zu.i e Il a ;; vilak . ( lli it: II
46 Dimitrije Sergejev ld

hl amidu, ko-j a je fi bulom 11la
l
desncIl1 ram ' nu, al i je pr iJ upljena na li
j \'ol1l ra menu, t al< da stavlja lij'evu ruku ::;Lc-bodnu. Fil ul je pOZ1latog li pa iz I
IV Pokcj nik je p ri kaza n bez brade, kosa je crti cama srerln.;e du
iH< ; zenica je pr il{a'Zana al i nij udublje nl 8l. Re ljef j raden dlijel{)[TI. Geniji . u itSl o
laJ.vo rade n! pIa aui -"'a upotrebom \inila , 'fl 'o kuj eg Su Ziein,ic
i u ta ( ab . II, 1). Treba JI dIodat i. da! Ije. k Imad timpn nOINl (dio ni e a
de 'nom rukom i glavom de nog gel1lija) recent no old ij n. Izlom Je '0 lalO II
taiko dia e jedva a,a. ,a; emi (SI'. 1) o'vaj je prel nl isp re:1idanOl11 li
nijom.
esni kornae! l imp3Jn
l
ona (komad br. 2) nesum nj ivo produe nje r dl1ij eg dije
la : i te dimcnzij , i ti materijal i izrada ploivrine. U labo udublje.nom pO'lj,lI priJ{la
zana je 11 lm riba. (delfin). Komad je rece nt no ebiln zamazan cementom
otraga, gor i ue ne t r,ane. Rad reljefa kod lobad a komada' 'j, vrlo g rub. Pada
u ne samlo, fl\ ;,!iprir dnost i fi g ura i njihovih dilj lova, ne'go i
kr ajnja nema,rno, u radu. Uti'aJ< je takav, 'kan da p,rije majstor ruje n1aipra
vic na k amellu vog crt e , izuzcvokrugJog okvira: n'a pr. , usta pokoj n1og
i 'krivl1j en al, no se ne I1la,lazi iznad redine usta; nog CI n g genij a izlaze van okvi ..
rao I t 1[1 prkos t Olme st je majst o r, kal w se tiOlpo ve mu vi di , imao u 'r u1 all1 llJ jeLian
cr! -uzor, na pL, na gle.nij ima se vidi 1l1U k ul atur .
Br. 3 i 4 - O im' u, koo ji u reU(Io n t ru.kdi.j i ma uzoleja do,laz,i dmah i pod ti m
pa nona, Tr ull eika O'o \'ori lo".' ak!o : Iznad i' pisanog di reka bi je znatno u}e
bewit lwrn l ( i 11l 5), ukr aen ehillus'OIl1 i 21' anto im ?,ra l1a na; neglo' da Ul i
ot u a kom di raoz e' eni. K3.!. o vidimo, o t0111 ' im u Truhclka govori vr lo malo.
Kad gledam\O f'Ot ogr::r fiju iz 1892 godiJle (a t o je naa slika l ) da je Itaj s iuns
sa tla;vlje n od 4 ,kic m da, od kojih 3 lijeva su jednaka, tj . orn a-men,mt po ve
i:, t og obli ka, dok lona.i d sni (n,a ima dn wi oblik palmeta (alka l1 ttL"a) . Kal\< o
. 1110 rekLi taj ma llzcle j'( bi j prenre.;;e'n iz st ar e zgradt: lll uzeja i ponu\ omlonti ran
u 1100\' Oj . Tom prilikom ot im gore navede Ilih promje n3r s njim, e d ' ila i
pr mjella, Oc:dine 1892 'i m:. se sa. tol.i a:o od koma da (1\ ij u \'1'sta ; :;, ,da na im U vi
d i 111 () t r i razli' i,[I:' \' rsje pa.l me t a, i raz ne jJ ro t'i lc : Il a lll j e '. t Iij evog k.o1l1 aCI a s.i n1' a,
ka l o O'a vi dimo na fo l]..", "raJiji iz 1892 godine, n a,laz i jedan (ili dva) hWIada sa
p tpun o dru.sri m oblik 111 palmeta (all(antu ::; a) i drug'o," prof il a. K ak, .: e UOI dogodiiD,
odatide je bio uzel Il o\'i l'o,ma,d siru la, mi ne znamo. I to U!l.' O u nl uzle-j'u II
fr agme.natal ne:ma nikakv o' oclllomka koji bi bio Likr aen o,rnamentom -- ni
oT1Jo:ga i,z godine 1892 (I uji bi m OIf::1!O da ostall1ie) . Nama nij'e pre'o La'lo ni ta dntgo
nego da opiemoo 11>0 V i I cmad, ga kao dva hJll lada - br. 3 i 4 (Sl. 2).
l(Jcd komada :3 i 4 malteri jiali .i, e ' iv i! lapor. rnamen31t' ,i e urczaJlh dost a plitko.
palme.ta, lj . lU ailmnt usa irok .i e 13 cm, ima POl 6 li ralZ l1 e obli
ka i p'o lonalj a, \'ake -tr ane. d ll.ilil1 dva donja posve lto rizo ntalnlQ Srednji
gornji vuda j e odbi jen. njeg'orom ob'lliku ne mccz-e mo ni nagad2lL i.
poj edi nih li tfclva gore _ nalazi l t. alli koj eg .i e samo p/ar
li Kod ell inu: li>..:rovi u oluugIL}eo'hl i.ka nego na korna'din la 5 i 6. l{lomadi
i 4 rooeni su aJ',lO r lije tom b z upotr ebe vrdla, a bl ik li tova .i ' mnogo tei,
rekli bi smo zdepa ,t ij i ne O'O Ila br1c jevima 5 i 6. ie ima II pog-ledUJ c!bldka
palmete (a:- antu..:ova iz iZIl1 cl u 3 i 4 s jedne - ran ' i brojia 7, koji j'e jedll1o
"tavniji .
Br 5 i 6 [ l. 3] - Ove komade 'Vid im o i na f or! O' rafi'i iz 1892 godil1e. Mat
rij a'l je t a1l111o:i vi la air. li::.: t va akan Lusa izno si 16 d 16.
h
cm. JIl1 3I po pe li
47
spomenici iz ipova
sa svaike -ni su t 'aniki i i tegnutli illi duhnu; horizontalno Lei samlal donji
par Go re se zav r'avaju s po j-e.cinimmallim civQlrazdj.elnim li, Na komadu
(1 vici imu ilzmedu 2 lis t a .iecinlJ us lw O'k mitu tr.aku. Ehinus ima izmedu li stova jo po
jedan mali [ror az Ijeini Radeno je dli jeta .
Sl. 2 - Sims br. 3 br. 4
Bro.i 7 [SI. 4] - Komad j,e od na sli.ci je prikaz/ana strana.
Materijal lapor, po boji i na kloma.cte l i 2. Rade.rltO Ile sarmo
dli .i'eJDOlll neg"o i SVrCHQl Ill. irina lista 3Ikantusa iznlosi 13 cm. Li ' t.ovi S .astoje od piO
iri sa , tr ane, go-re se za:vrarvaju srednjim dvorazdijelnim okruglim
Sl. 3 - Sims br. 6
111. p jedinih listova aJkantusa nalazi se po jleda/ll vel!ilki Itnolfazcli je i!1li
Ehin.u ima .i edno tav ni lolb'Jik i vile na ist i kod broj,eva 3 i 4, nego Ii na onaj sa
broja i 6. Kalko ,.'ll10 rekli pIrofitl jC' neg-o ko-d c\Stallih k1o!mada.
Bro.i 8 i 9 [Tab. f] - Dva ik10mada nat,pi'Sl1lOg friza. Iz !1latpi.sa vidimo da izmedu
kom ada t) i 9 ni ta ni.ie propalo. 8, po [<oitiQrgrafiji, ralZ!bijen je II tri di
j la , ali e ni po tp uno IS pajraju. Desnom komadu 9 odil'oJl1il,j,en je jedan mall koma,
de: no oore) . Materijal je lapo'r sive !:ioj e. Fi-iz se sastoji od jedne ta
bula alL art a. Lij var ansa dj. je Ona je ul<raena. li6ellll tl
48 Dimitrije Sergej evski

i \ elikum rozeto m II redi ni an..e. ada je rozet al dijelom rekonst ru isaJla
cementa. redinu zauzi ma

a usko natpisna po.Jje : a okvirom od


pletera. atp i je od dval retlklal i gLasi : FFLL APOLLINARI ET HON[,oj Rl FILIIS
CARIS lemi ) ET M XIME M TRI.:. : . Pag-peke Ide- ar a: . uvi Da \' odora na crta
ko d prvog P, jedna ud"na IkiOlS-a Ic rta izmedu dnJO"og L i II pn Om ret u.
Slova su vLoka: II prvom kuccaJ 7 CIll, 'Ll' drugOlII cca 9.5 cm, Oblik 0'., ;1
je zn I \ al i , l l/ nl ni:;.u pretj era
l
l1'O vit.ka. Plemen l ime 'l av ju na..:e
dat iranje.
nm mo zan il i opise pojiedinih komaida Ikoji su 8ldoplj ni zaj ' dno pod inv.
broj,em 288. Vi l i ma da poj edini Iwmad'i :-.i msovla, ne . pa,da.iu zaJ,e.ci no, Oni , ll, J
izgleda, pripadali j<; p tril1la zgrad alf11a. Vjerovrut no svi koma di pa
dal.ilu u IV vij k, 111, da neki (5, 6) ma lo sta,r iji. Zaljedno spadaj u komadi l i 2, a
S njima vje.ronJtno idu i kemadi 8 i 9. jie na.s j,lnu i proiz \ oljno
priJr uze ll() I'omadima 1 2, 8 i 9, nrelwm mauzolej u nema ni govora.
Sl. 4 - Sims br, 7
e OpI a T!1U1h cli<1C , prelazimo razmatrani u t Up OV<1. O Tru
tl ka gl;., rl OV3I1 d lij,epo iJ ijebanih st upova, koji ka1ko e (ini, uij e Ll imal i
g- la\ :cn, nugj nl jc mnO l"O fra gmenatta, I11e,e:ju diva oJ 1 m dub lj inu
Br. 10 ITab, II , 2} - muzeju ima jeda'n fra gmenat tl rd irano,g' tupa, koji .ic
und II i,lwel Il ar ud tr an " Pa,tsch (l ,}o' 1913 godi ne ' a oznakom da j iz Sip ova (inv.
br. 289) . MaH' ri j'd je tvrdi lapor. da'o!l111j:cn Je !' Jednog kraja. Visina je jOl 0.83,
cHa'l1l eta r 0.3::3 ClI !. St'Lup je ukraen Sa 32 kanelir , koje su napnwlj ne na taj
[ , u na poni nli II ki ,t;ordir:ani grebeni. l a. a UV3 l1'Om kraju
ima pit r-a h lion. tup .i ' ne. umnjivo bio l11'o
'
f1J ollita,n. U muzeju ilma jo kOI!Tlad:a, to,r
di ra nrih bez oznake provenijerucije, dosta 0\' JJI1 e, ali je te'ko a 'i gur
110OU tHdi ti , da . u i L g Ida. [,0 nije ni od vanos ti. Godine ]Cl2 7 vidio
II lP1", VU ml Gr m jllama komad , li "' nog tupa, l oji j UlIll O isku ali
49 spomenici i z Sipova
------------------------------ --------.-----------------
zeml.i,i' ta. Kakvoj ."u zg radj p,rip'a'dia.li ti stupolvi Ile moemO Sa br'OJ,e
vima 1, 2, 8, 9, kako je to drao Trullelka, m,cl im da nema,ju veze: 'na tim,pa
nOn je svega 3.20 cm irine, a osim 1troga ll1 auzoleji u Ila'im :kra'jevima
bili su jednostavne zg,rade sa ravnim Pr ma tome naj:vjerorjatni
je je da tordirani stu{je,vi pripadali kakvoj drugoj zg radi iz Ika doba.
Sada oJOlI'ga odl C'1l11<a , k,oj i .prema' naem miljenju 'S 3
ji dnu gr upu.
Br. II -- Od,l'Omak kamene g-redj,ce. ln\' . bticj 452 [Sl. 5 i Tab. IV. l, 2]. TrJ
helka u svom govori eia..i naalo zajedno . a go re opisanim fragmentima
jedan ,kameni di.r'el< i ov.a.k'0 ga opi suje : Der auf de n Liul en ruhende Gesimsba:lken
war a1uf der Stirnsei[le' mit je zwei leere n oV31en a'u-f wdche i.c h je eines
milt.' ei.nem .e ingel11e.isse l:t le\l1 Ki,ndeskoprfe 31bchl i 'st, v,erzi'ert. LeidClr fa'nden S' ich v'on
sci1i:inen Balken nur ein (mi t \' i'-:r ' childem) ll nd ein Ikleines FrJ O'
ment vor.O) ovih ri'jdi lako .i,e bito iden:t ificirati dv a od'lclmka f<:o ja ISu se
Sl. 5 -,-- Predn,ia strana br- a 11
II l11uzej ">kol11 po,c!rumu. odJloma'K je i bol\je On je odlomljen sa
oba kraj,a i dug je jo 0.77. O tal e dimenzije Yidi cr le n< sl. 6. Nlat eri ja,1 j IkaG\ i kod
o' talih fragmenata lapor. Kalko vidimo on (] niJe kvad r3t no g presje'ka, nego je gornji
kraj ist uren napf'ijed, ':ooimsa . la taj na Ipr dnj,oj ,;;e strani profi
liGani sims, 'Ulkme'n zupcima gore [a) na . 1. 6[ i 3S1l raga
'
lc'l11 (SI.. 5). Mi i dOlljla po
Hina gredice ukraena je [b) na cr eu o; !. Gl i to: du ruba prem31 prednjoj st;rani
ide prosta traka , na protivnoj S2 strani prot egnu o a,st ragal. Izmedu njih _lllj.eten
je niz ovainih tilt'Ova, oJ ko.iih u dva ukra ' ena reljefima;, [1 tri su prazna (Tab.
IV, l). Kako iz-gleda, izmed u pojedinih lor nament ir anih ,t i't oval bila ISU po d a prazna.
Visi na t ih !:titov[1 iZ11O'si od 0.135 do 0. 145, .'i,ri na je 0.095. Or na'l11CIV3.'t na\ t,i,to vima
izveden je u pl osnaltom reljefu. To _Ll gla,vi ce. K I' ,Sa je na dv ije
'>lt'r ane, zeni,ca je prii<.aza'na, izrada je dost a dob ra (Tab. IV. 2). i,dimo, dakle, da se
!1laa gredi,ca mNa'la glie,d3lti .s. al dva pravca: spri} da e vidi'o orn
l
3ll11e i1'tli
1
ra'ni sims,
odozdo crore opisani (C' rnamellalt- sa g-lavicarna. OV3' gredilea slilll illa je Ij)fel!11a
tome ili A(:ao a-rhit ra\' na st upovima, :<Lo ni.ie vj,ero\'atno, zbQlg slabost i materijala,
0) Ci t i ramo r 'o \vi :'. Mitt. Il, 92, u Gla .. nU]\lI t <l.: pasus 111 3 1'0 ; 1\ \ ;1 stulflovi rna
I>oloe:ni dinek, koji I.'I{! prednj i_llI ok r ajkom rvorj ,o vij-Ena :, bho je s u_kracn niz ol1l
olvalnih tit ova, od Iwjih su p,o dva lJili pra7.J1i , a po ',edan urij een i z'!'ezanolTl
jom gl,avj,c ol1l. Na a l'ost nadEIll ti e od t og l ije,j.l'ogcii r t u' 3 "Ill Uj 'dall i i.'edan ll1anji f r aglll enat .
Taj [)Ipi s ,mi nije p ot'PJll O j asa n.
Gla snik %em alj$k0l:! mu ?ej;l
4
Dimi t Iiie Sergeje v ki 50

illi kao nad\'r aJt.ni k u kakvom l1l auzo leju. U po,.l}eun.i em bio potreban
i a1ki ma,tlcrij al , ti m t o s u - tal\ vd \ rala redILivno g rad il a vrl o uzana.
Tak vo ukraav'anj e d_ nje p vri ne nadvratn1k!a', volte iznad ulaza, na
nadgr obnl) l11 pOlll eni ku iz k ld (Laplidarij muzeja !Jr. 260). A li ni ie
da o\agredic Sa HO,g ' poll1enika IIMO i nai brcjevi l , 2, 8 i q;
..
rald je mnogo bol j i l mi ga datiramo sa III vijekom.
Br. 12 -- Odl'oma\{ g re ciiice, hroju 1t. Obijen je a . vih . t ra ll a IC. im
do nje. Vi i na .19, dUlina Ci ri na) 0.26, d.J)liin2 0.25. Na d strani o t uci (h' aju
ova Ini h .i er ovat no .i e r uhe'lka Il jeg-a i imao u \'idu.
Br. 13 -- (.1I 0111 3k . InN. br. 57'1. Tab. [\. 3). Odlo Ill aik -e nal azi ol II
muzej skum pudrumu bez oznaike prove nijenci je, ali zbo!! ti a naim \Yl' oj el1l
14, a lloll ekle i broj.em l l , dri m za -ig-u rno da je i on bio naJen u Sip uvu zajedno
sa ost alim f ra'g mcnti ma : ma terijal, rada. opt i ut i:ak, a [ sa,draj g C)\7o re Zi1 to.
Odl nll1aJ{ prikazu,ic mrtvolg d: eteta. VibinCl .ie dn 0.20, ir ina 11 0c), de
bljiina 0 2:3. dok licJa: iznosi 0.14. ()"oui t,o.st m e skulpture sastuj i se LI to-11I e,
:{-- - - --- - . ()3o-;--- ------
Sl. 6 -- Proru arhllt'ava bl'. 11
;,1[0 to nije ni relJef, ll i okr ugta sl u!plura. ()va gJava bila .i-c S\ oj um li jevom :: tr ano rn
uZ neki kameni p,reldlll e.t, bolje bila J>e izradena II jednum !loomadu a
nek im 1< menim predmeto I1l . Ona Ilij e IDIogla da bu le dllO visokog reljefa, jer ot r aga
i ll i;! \' ratu nije odbije na. Po iz.radi i . ta nju Pu\ :t! \'i rli da g la\ d ni:>laJ ni .je imala
ni vr alta ni r ame n.a . Ona jie dakle sv oj ,0 1l1 lijev- nl stranom bija 3a 'kla'
1l1 cnim ofbj ektuTI1 . 0 , je uesna li jl Vl obraz, gornja us na, neto
no. . Ipak me povrede !liGu pre' el ike i skulptura i 'auCI pr ,wi uti i\ oj i jlolj jie bio na
mj nien. a prri pc",; Ied na se panju polllzal\ orene i poo-rj
:;"iLi adw k aelll u, da ' e pr!l'azarliaJ glava mrtvoJg rije llt!lta. Drim, da Joj nij e bLl a n,ul1j e
njena utega po r t reta, neg ua je to bi,o simI 01 smrti, mni i i da j e bil al 3
"t avn i g robn og sp:ome nika. ALi koji dio ? Gdje i .ie r( la dio? N,l j\-jero vJ t
ni je joe b! l 31 di'(l "ark,ofaga i naw8!Zila na njegcw u'l1l li jet\llom
O t ome govoril i ka nije. Rad .;te dolJar . "tl naim rO.l evima 1, 2, 15-20 sv'a
kako lli !lla veze. Qil a je :.t.arij a od njih i spaJa \ jeno\ atno lJ IJI vije;k Tl e.
Br. 14 -- Go rg oneiu l1 Meduze). Im'. br. J Ol (Tab. 1Il , J). Odlomlj eno
j e dol je, \' jc. ro\ 3lno i ou-aga. v ore ii a strm a Ubi j enu, si lne o'lete po cij el'G .i povr
ini. Vi::; ina je 0.23, dehlji na je (r Oft: 0.09, 0.19. O('rag>a j
l
--------------------------- - -- ----- ----------------------
.pomenki iz . ipo 3
5 1
ili i,zrackna g rubo:, ili ka niJe; grubo utc,' allJ. TL.; I<o. .ic lo je r j e l, amell Ill e
kan i la:ko s-e krnji. Ta -o na li u p(wr vil (l kall1t..: na pravi uti ak kame n, koji je .ie
tar izg.r;iz30 : vide se : Iojle\'i Ikal1!lell a.
Pr ag- m nat l1l a ku MJdul.e \Je.swnnjh o, dCJ j e Tr tlh{. lka imao u vi du
ovaj s-pomenilk, kada je napi sao pravihlO izgrad a Meduz.ina glava
Ipak stvar.no dimenzi.ie llloda \1' 10 malo prill'odne.
VjerowlIhno je "lui LI klalo na naug"robnom spomeniku. n'a prvi
pogled cpaa se sa II bru.i em 13 (illI' \ o di jele) i' to tl mj.er,i, da
, mo sldoni dr ati, da ih je i ZlI' al il a j:edI1 3 e da ruka. Li e ,k rprilkaza no ok!ruglo,
kao kod go rg-
t
onei olL8r; jlC ,ll poluza'lvnrcnc. Ko a u i.t n,im
u\'ojtCirl1la uokvir uj e lice. G r e na g,llavi vi dimo dva krila, a I)kn 11,j,ih dvijle male zmij
ke gla,ve, sa va-dloll1 izdubljeniJl1 spu. ti le : u do amug' l a\, Te (h i'je
znIitjske "' Iave vi 'e na !l eg o Ila -- moda .i ' ma.istrolr tako i izra
clio sa namjenom;J pri kazuj'e lIIrt\ u Meduzu, al i na ci jel 1 litu blagi
-- II tome g lava ima sa broj em 14, a t o dobr ,odgova ra nadgil'lolb
Il om spomeni'ku. Rad (te a lal naI.c lJ. ) 'an::;ke pri like i po ' v dobar, RaZl1i1l1i.i e
- e, nema ni gO\1oil' a ela "u ovi k OIl w Li.i dij lovj je nog I. pume nilka zaj,edllo
sa bmj,evima l i 2, kalko je to ht io Tnuhelka.
to 'e s.atmog ti pa Meduze, O D .ie i mal()J \J amici . ,' oju dugu ist mi,ju . Oci
j d nog LI I1Q1g Meduzal sc pret vorila II li j epu zenu. Ovo !i j,t"p:o li ce mo'g,llo .i e
da dobije izraz pre mal fa nt aziji 11l11j lll Jka' hlall llic bezo ti, p,oll pu
nog mira, ill,i pa t iZraz gnje'Vo, iLJ . Vrlo . ll rijctld j e pri
k a'za na III r t va l\11eduz a.
Poh:)opCi kamenih urni - SVOIII Truhelka lZllledu o. t a,log kalel o'vo :
O' im g r agjevl1Jih f rag:llI e't1Hta JlJ Cllgiene _Il i dr ug " .l-\utptllre, tako . . . n,elwrlilw d',i:c
piolprsj a izv denih u r ljef u. \ ak.d\.:.o ,'C IZ toga ne vi di , kalkvi , ll to bUi
obj!ckti" ali tl l11u.z e,isJwm podrumu s _est komada kam en'ih pioJdropalca na
Ic1blika, t z oZlIall e pr oveni j ncij,e, na om proi::c lju u!,ra ' enl:h reljefima kO.i i
prilka!zuj u popr .ia. Nji ho, a <iz rada (i mu' Leri jaJ) .iak o na izra1(lu rc,
ljefa na naim broj evi ma 1 i 2. Drug- Lh poprsju II muz Ju nema, pa prema ho
me drim ela su tlO, ba: all popr- ja, koj a . pcifIl i nj e Truh tka. Zani'lll lji!vo je, t o
t o iskljluijvlo P 1,1
I
c:pci, dok ami,lI ,ml\ufaga, tj. Jndurrw nema, i t o su to sam'o
p'r;ednj,i di,jielio\vi po'klorp aca. Ali i bo moe luko i Ill, ,;to j e l.I ll1uzej
bilo po IdtO 'HU11O one 1( lamenje kO.i j e bilo ornall1cnli,rann, Jok ." talo, ;xna
menta, ni.i;e uziJma no i p'rupili je. Mogli $111<0 [aikouer llekoli1QO 'FJu ta konst3Jt irati
da e radi laik eg tr <l n5IPoJl'tJolVal1 j a ' pome!1l:,ku ndbi ilaJo zadnj,i, II1Ieu'1 !ra'&e'ni cli o.' ) Dr
i m da je na pro tlupl,i en!O' i u O\'() 1Il Sarmi r d je fi ni : ll ,tlO
lrirk o joeclllos.tar '111 0 i 'laiJlo, l a vi'Clr ovatno zbog roga IWll hili i z:llo!e'nj k )d prel aza
lI1u zeja 19 13 g ijdilll' li novu 'L' 11 radu, nego .' U u po !rru mu.
Br. 15 -- P r ednji dio kame! !pok lopca urue, l nv. broji 450 (SI. 7 i 8) . Iv\a.te'r1 T
jalI j e tvrdi lalfliOrr. IiI]. pnlkl op a dotfl cld upon'aa krov na dvij v dc. traga: je
ocl!bijen!iJi, i to L1ko j j,tai' 10 ..:Ijeme. Ot LLca Il C ." ll lwse strane, VL;;i111<JJ jc 0.21, ir ina
0.28, duina jre joo: 0.31 . DOrIliJa povri na grubo ali plitwo izdublj e'na taiko, da jlC k nov
l.I slj eme l1u deh o O. 2, ,\Ja dO,t1n01j povrini , hlle predn}em r ubUI oci ruba) na
pravlj ena Su Liva t n-tast a udu lje.n.l'H dil llenzl ja 0.035 >:0.03, Illbolka 0.07, a pro
u labo U cl l b!j,e'flloti ni "' i i sld.e_3I1o .ile popr":.i el.iet ,t u. Ohi,ie n 'J1;! g or nj'i clio glav .
------------------
52 Dimi tri je 'erg eje Ju
Rad ""[ ub. Di j te .ie pr uk zano II tun ici ill iz r zanil !! ve' tvrla. tim vr tom. Ureza.!lo
je i nekolitl .o naboc ra tunici . :idi e ' a mo g r nji dir ruku. Li e je okruglo sa
.i g1udicama i i kles ano .i e u g rubim pol ezima. u g tavo okrugle;
zellica j e duboko izb ue na pomo 'Lt , rdla
Sl. 7 - P klopci urni br .16 i bl'. 15
Br. 16 -- Pr dnji dio rn ' !1t Oig pol,lopca l\' rta te urne. [nv. br. 451 (Sl. 7).
Mmter ijal j e b rd i' lapo r. P <llo1p 3 COn Id e na k r ov n dvije vode . amo
pr o ' Ije ima oblik po lukruga. Za'dnti.i di poklop a nedo.:: laje. tu a n e sa' sviju
trana, osim t ga .i e predn.i t rana 'Ilagrih ll fl ,cJ(i vnde. Dunja pO\'ri na zracIena je
Cf;60'Y'- ;fJVTljna. (z. No
1 to 'I .pm..
l. 8 - Dunj a po rsi na br-a 15
l<ao i kod broj ar 450, a li je II ubljen.i e i Z\'ede no nemarno. j e o3 mn
j dna ta rup< (za na adi anje poklopca) i 1['0 nepotpuno; dimenzije ' LI .ilo:j:
O.Oo- x o. o:r, dubl j" na U.06. Vi ina po ' lapca je jo 0.19, ir ina j'O "; 0.24, uina jo
0.235. Na pril azano dj-e Je poprsje . ka i na broj u 1- (450), na
na i u i II ,blilku. O-i l11 zeni ca. \ rd lom u ni i ll, ta. 'j
.i'la po ' r Yi na lica lIag ri na j \ tf m.

I

I
'"
<]
E
3
sjlon!\:!nici il 53

Br. 17 - Pol -lopzc ka me ne tHlp ln\' , br. 537 [Sl. 9]. Razbi jell (re
cent lI o) II dn ]' !,c ma :l . Nedostajt: z dnj i diu (o ko 0. 20 do 0..30) i li jeva
tr8nc1 tl cij,elo j UZll1l. ' i'i na 0.23, sirina je .in' 0.24, Ju.ina jo 0.77. Poklopac LI
presjeh u i ma o l i k hcl ' an" n3. Izd ub ljc n jie na d !l joj povr- in i. l a .ire po-
SL 9 - old pac urne br. 17
prsJe djetet a u r "lj' fu. Svr dl om ll,ap rm I it: IV club ol<e r up.ice 'll OCi m a , uYin;a i tl
U6t a. a djct je t un i'ka sa naibo ri tI10 i hlamida I , je zal o'p 3<na na
I i j e v O !ll r <'l rnenu ( de; no j rame o. t Ra'd.i pri l11i tli van.
Br. 18 - Pred il .Vi el i) pok l op 'J I tn ' ne um. Im". br. 536 [SI. 10].
Lapor. Obli'k jie brOJU 17 (.537) . Zaunji l io ne 'ostaje. d ila 0. 19, ir ina 0.28.
Sl. 10 - Poklopc mo b. 13
duina je jlos U.7l. Popr.'JJe u reljefu Il a je vr\;o slab- ni kakve
pota.nko sti ne mogli , c razabr ati . Oo nj,a poklOpCa ' rubo jie izdublje na. a
vertril k1a,Inim stran.a su t r ago'vi
Br. 19 - Pr dnj i cl i o. pok lopca kam ene te mne. Inlv. br. 448 [SI. 11
I 12]. Tvr d lap r. Vi in" izn i (). 2G5 duin3 jrO ().42. PO'ldl()'pac je LI
54
----------------------------
.blilku krOVili na cl ,'od, atU jI.: LI cbliku pulul fug a'. Odb ij, 11.i .. 3 desne
st ran . dolje je utLll<1 I1 . Zad n ii dio nedu ' l;]je Donja ,ie po\. ri na izdubljena, osim
Voga ima rupa Z3 n3 adl\'3nje. Dlme,lIzije \"j,ti i crte Il a sl. 12, a pr u ,'l ab o
udubliell'011l polju prukazaJt<J ie II rel iefll II eiGl l\' Gti nja. moda di vlji krmak, kalko
na Je no.
Br. 20 -- Prellnji dill pok" pea kamene te lIrne. Inv. br. 449 [SI. 13 i
14] , Lrup'or. Vi Illa je cca' 0.30. irinu Jlul 0.35, dutin..: 0.42.'). (.ldb,i,JIe11 je za dn j i clio
i neto ck snu dolje. Po- t Oji 11dubljen.i na dr njo j' ponin i, t oga ima
o
\' rtan) Il j e za lIa;;ndi\'anjc poklopca dubdw 0.07, sta k: dimenziJe vi di
na l i ci l -t. Na po!U!-rUg-ltllll prikaza na j' L!\'Ut irlljls)<a gmuipa II reljefu: 'p'an
ter i l i ur u,"'a i\' otinja m' riJda nap.a!lH je mill,farca konja. Re'l.i ef je do bro Ot u
\' all , rad je O\' uj jJ'ok!ll,' ipt11: jc nal ;bo!j ei' ek seri,i e, a i na.i
110l ji rdd .
..,
b
Ln
3'
A
I<>
1"/
'"
.
. \
'"
Sl. 12 - Donja strana urne br. 19
V l ika j ' ,!(kt.1 ,to l OnlaJd po,klopc.a'. a ni Sami al1Jduk ni'jl(.;
J' r, k a,l'O IlliO' r kli, ilO .iII" jedini llaJ.U lal{\'1! \'r;..l urna tl ]310 ni. Zbog svoj e r e i,a l
tivne d.uill (J taje i :'a1Cla ll ,ltegova upoLr ha neja:-na: za l al k vu u vrst u pol op 8va
nja sl u'ile t e urn e
Br. 21 - Kamerufr enSkJa gllllV'H, p,riroUnt:: \e.J.i(i ne. Inv, br. -7 [T,ab. V,
l , 2]. Ovaj obj kat ne bi .tr balllo ni lpi i":lti Ll Idal ih, g10
l
re objle
l-ata, ,ier ne . pada tl ovu g-rupu, IpaJl; Ini [rn i to rurti t og,at, t o ga
55 il .' ipO'. ,J
Truhe!l<<1 u \OIl1 ovi m Mala en-,ka ;,13'Va,:) fr iz.urO'1ll a la Fcmti
na. Drug' e e u nmzeju, l<loda n _ bi bi! :l inv ntari.:anJ i izdat a. Va n
sumnj e .i, Tr'UiheJ!\;3 ill1 tl'O nju u vidu. AH t u ima jedna Ik a ( ll na odll()lf1.!u
(na \'r at u) i ma natp i. crnom bU.lmJ1 Voljavac 26 G, Vakuf . PaIt ch nij unCQ taj
, polllel1Iill<. u iH\'e nt, L Men i ni ' U poznati nil' a1kvi nal azi u VloIljevcu Gom j re g
aku fa i na !;lornj II I t Jku Vrba 'a), l1Ji:ann t 3nlO lJ i<o i ne mogu ni-t a da
I,aem o moglu nost i ma: ta'1 ' g' ItdJ.aza u to me 'l\ra j u. 1;-al t aj purij eklo tle Vl a
u. t aje nepOz.naJLO. Mil im da sa o;;tal i lll frul Jlllcnti m;J ove gr upe ona nema za-
S l. - Urna br. 20 Sl. II - Urna br. 20
. orij-e kla, neg o j,e. J.oo;;pjela zajedn ' ) Po-tp uno K<atl o vidi mo Tr u
li clka punio rGlzgkd al' 31l ,ove bjelkIte, pa lui ,i e l d opa,zlo !1J'trp isa na od lomk u, te
spl;:: nTl en'liO i njeg.al.
pom tlJik j e lOrdlu III LIk okrug! .kulp l ur . i'''P-od r r iJodnc vel!ii irt e, 'ou
Vi:,i na Je 0. 18. Gla a jte otr aga odbijena ' va [CiLU alla, l1 3!r ,tiit o j-e r s t ra
dalO n'o. . Pr ikalZuj mlad u e n l\Ju gl<li VU. Dat inal!11o u II
* :j:
U hih II l i o da i ZlJ esem ILe 'IO! i.lw koje .s u mi iSlI,r lokolll Jlpi
<Inja ovilJ oujckala. Ovi "'{>iu menti ci j\ J'S ll o - a Hl vremen '
vi U broj ] 3 kojli prihrl..uj<e gl a u mrl\ og i brlJj !4 - GOfIJ' O'IlICDU'n, tj . glava
mrt ve Meduze. Kako znamlQ G rci ( I Rimljani) ni . u \' oJ.ie! i prilkaJzi vati
l llrtvalce.
H
)- vakatlw Illa n.adg>r broim : P' rnenJ-c i lll a r ec1Q1\rlI U vid imo p-olk oj.n i'lw III re<i .i ef ll
ili olkru lTl oj . kuirturI, ali : u pckoj nici pri karza'ni kao iv,i Ij uui, k au da sp ai laUILI.
SILI mr t\' ac'8 velikih di me nzi j,a, pri!k aza nih r eruli vrlo U r i,jelke.") Till1 zani m
Ij i vi :ie II II t om ptogl'edu na'e :itkulptur . Mrtve Medwze u Il a,n pV,z1l1,abe (!la pr .
Meu urza Ludovizi). :'-Je da ."e nai! Meduza ka'ka'v ol r i g: i nlCl1l an rad, ba obratn:o :
mi l il l11 da, se (J il a poja\ i lla Ila u zlh; Plive zhog llOga ':: to je u\'aj kraj ima!o dub.r e v.e ze a
Sa-lonl ::'Tll . Iz al'ont imlai lh a prim.i,erka gl,a1ve mr 'e M Iuze [J a g,a,tiko az,im a, ' amo
8) La la phi ; direete d.e fi J.:ur r !'e 90'mmcil du mort 111' <lY,e !i ci 31l- la tambe L:; t
de le rE"j, ' .' enler d Ol I11;;nt , ,d:'( Il ge ,ur ul1 e fl uche ... Ma l;; le de,tail ljue 110 U$ ..lh CP\ i{1 11 Jla raj (
plu(ot dil ;j e tt e r e pU&'lIl>:'L11
'
.:e qll 'er m Ul' e !'i dea,lj me gl1ec il r eJJ:'I<!.',ant r :(JUS SOIl aspt' ct lugubr e
l.t; , Pi1P's morl, Fr. llmon. Re hc Ches ' . ur le symbrnlisme: i'u nenti re de:s R'Ornains, p. 406.
&) Nm 'f , l,ip fil rl \' Ain<1'wnke i ciml!i It1 ovi \'remena,
56 Dimit rU' Serg", jevski
one illI aj u bezi zraz llo, Ee , duk na hell nae J\lt: uze jo lebdi bl' ag:
IlJj ealk. t o , e gl,cwe mrt io.g d.le tetJ3, on3 padaLI onu velli,l Ll ldasu maski i
' nih ;" la\ 3 ko j su ll am dnb ro zgrada, u prvo.m redu SJa ,k,alpija etru
; kilh g rade,va i :'<1 elt r u.'<: ki h : 3'r kofa
u
'I'}' . I Ila Ika rne n'illl ke'Ul- kim , oll1enirOima (ill dioba
keHSlke .2I1Il Q> t,ail no' t i) ,-q- etamo o o' lave knje \' an rp rilkaz uju 111 r tv e
0' 1ave, Ill) Al i o t rn i 101 P i t 3nj im 3 1\0.i'a -'u u vc zi .' Ill in: , r3!S1!w31vlj at i, je r bi
nas illO preda :el\O ali moramo I13p omell ut i da gl31va nije bina sa

Ino ratnJi tr1... if .i, rue'g o i C;l l11u let .ko .ii im31 lj. ' luila. jei k,a.o apolt'ro
paiOI1. Svaka
1
lw l1aljpu'1'Ddn ij e mje', to za nau ;-r lavu bio bi kO'.ti nad,u-flcibni , spome
nik, bi e 0'11,3' ulkr avalua sa st ra.rue . Taj . 11 1l1eni" l1'ijie 11100'3\J' da bude
velikti h dime.nz ij a, ,ier : IC glava malena. f\nailogiiJe nalm imo 11a el;irtttkill1l :;alrkofaizi
Ill a - dajlemo ;,; Iiku d tih -arko rag-a s tom razlikol11, t o jc naa gl-a val bila
s .. l ra il (' I. 1;") ,1
1
)
Na br oj> l pokazuj .... 'l ik u II ,iccI no IlI ll1ecla l'Jlonll kloji_ nlose ili, dre
dva !;,ril'3lla g,enija. Ta.i motiv biu je jako omi lje n u antici. Njegov
S1. 15 - ar kof ag iz Firence
lei II t akoz\ all uj illl ag.o cl'i:peal ak< . a u a nl lli i t o .: e upot rebljav,a,
p rtr et e ddt" geniji , ci.! t rij,c, i druga st .... () \'amo Sipa>ciaju i hrisme i
d'rugi ,i'll1boLi , koj ' !la Illad n dre a'nd e! i. IstJe/j gnuipi pripada ,i
::- pol1l en.i k iz .ipo\a'.
I( a(.;:.o .' 111 0 reHd.i, 1I:1;i .pre:tpcnav lj,a j u di usta l,iic:; nu kuHur-nu vezu do
I,ine P\iv e sa ' IO'llc l1 l_ iJt' o vri.iNne ne v,idimo ICI!li ll crta ko>.iie u
za spoJm nick " i t g d ! a iz doliIla L,al ve i Do.:nc, laik va mj'cLsta !llisu puno uda'lj!e
!la Ic\ iip O\'a. I< adw izgleda, in"lel1z'i.tet ll'ij,e za \'i sio od
i'li mainjie uda'ljeJlIo:.ri oci lI1 ors'ke oba l't' i nj ezinih g r adova.
Ht io b,ih JJ ,' oS\rll el ll ,' Ila j'edan momena , lJ vcljle i u drugim kr31j-e
vima B'oo:ne, 'kul t urn i ivot niji zamr o Ll I V vijeJku na;e crt' . Iz t'oga doba ll atl,a,zjmo
spomenike i II Kako . mlol rek lli na ;;, Crkv in i l1Jeml:!1 \' idl.iliv.ih Iruevina (g rIO'mi
"') j\'1r t vl:! gl3 \' e u . !udptu r i - v . .'\1a,n JIa , L' alllt 240, 241. Cu n1 r>l1i , ll. e, .p.
406: Le re.31Ii"rl1tl des Et rusqu a d o, k s pall piC:r tS d <' cle fll nts qui ,1 jamais
sur I'eur 'arcl(}ph ::l "' es,q: g i avl' tl Ke-Ita : De' .: l! elet te: .v\anuel d'Ancheol oai e Pr e
hi5t " JI , :3, 15.3'6, f i l!' . 7ll 7; A, Rt:.i nach, Rev, 19 1,s. i 2'i3: o gl avanw II Roqu'e-Pentu,< : R.
Lal1Jti'er, Jahi b, d, D. rch, In s-t" 1929, Beibl, 282 i d,; M Rt; narcl, Le - o( o'upees cI'Eutrmont.
= cla.:" iqll , 1:;;-17 , :307, l n ajnovij i raci: W, Lk, "OJ1'I l;I, Phah': r co.; RC\l, Arch"
1950, l , 3.'), i,7mecl u on govori : L'u II ',o de n1uliler l e >CO'I/P'S cl e I'acl
versa-lir e. cic COfK e n a ttl ll cOin l i h: et 'u rtOll t comme tal i. man - ca r l a tele, siege
ele i'ame, dt'ivra sc In cHI''' :JU sCI,vi.ce du vai>IIQll t'Uf - e",t Ul li \ N, et. d,1i1''' I'anlt!iquite, ai ..;;i qu t} {bez
' ertailn6 IrIOpuiat io,n ' de: le nir", ell" ,ore . ,. P. 1<17,
P re ma : M dest v' , v' I-imslwj u is- IO<l i 'u !I, lab, Vl
D. S e r g e j e v s k i: spomenici iz i)ipova
Tab. I

D. S e r g e j e v s k i: Kasno-ant i k i s pomenici iz Sipova
Tab. II
o
3
Q)
Q
I
D. S e r g e j e v s k i: spomenici iz Sipova
Tab. III
Sl. l - Gorgoneion iz Sipov:" br. 14
S l. 2 - Detalj sa mauzoleja iz Sipov ::l
D. S e r g e .i e v s k i: spomeni ci iz Sipova
Tab. IV
SL l - l\thitra v iz ip ov.1, b ,. II
SL Delal.i hr-a 1.1 Sl. :l - Odlomak s kulpt u re l, br. 13
D. S e r g e j e v s k i : spomenici iz Sipova
Tab. V
I(a ,; PU lIlCIlil: l IL J
57

ll, dOlI, kI"e' ll , i Lo \el jlldb cl i Jl1 en7.1 11:1 tlu bi\' I() g'or a na Gromi LalIn a( ,
Po-cl o,ran ico ll1, ukc1' iko :e Gr,)mil e (lru, pruLegl i su se prLJs/l,rani temelji z"'r a'da, a
u Plivi :l' , Ii le I eli ke k ol i rilll'k'Og crijpa, Ikoj i .lc vj eru,v<1ltno t u
n pr i'hl om !1L,ird zelli jit a, I ,ada GP,-,II nit : ,- l ue okoln om : t Jnovn.itvu k 3;0
kameni majdan. O \jda Pl)! veliki dj,o' kan enili ( kr..l.lrark
[eru ovog' l oU<laUlli.ta mi o II ieCT von pil. nu i pl J!olaj u, l
je ta j k'd- tel bio izgrad n II l i II \ jeku II ' , Ali g()\ o ri Za t o, d!JI u V i
Vl , a lll ul.ltaJ 'u IV vi jdw k asl 'I nlrjle I'i.e "t uio ka u [oU' ur, je gra
danskom na:e'ohinul11. j e, da ,i'!.' IJlllllir..:ipiulll (na Crkl' irlr:) i
taI1IJJvJli .:lIo, J' uj_ .i2 hi lo U!CClimirano u naro' [l , 1')1' ,s'li l o Re u bivi lio
gol' pod 7.atil:'ll njeg- o il l a Z::J ,1lJaptli:lJcijlU l og ora lIrjl'CJ!rcbi\;() .k ITIno g101 gra
devJ10g 11l 3ttcr i'.;lai;'1 lcd o "a Cr'/wi,n, , l.k!O i gTCl'b JI ,i13l. k ako to rec!ovl !JO' r adliho
II to doba. J drWlll r prct('lo,-tm>l jalll da e drugorJ ii ) o IK., .'to . e II obimu
dogod ' lo i -a s: arOlll Sa;lormm. Utvrd b:,;eg lagura pUkaz.3!I . ,1.lo :' '' , kak:::; i zgl eda,
dOtst al jalke da iz(1re al a rsl ,ih - tV3i1' ,ie u bom e, da imamo j,' 5T1 e
inLiicij'e, da ava!"$j, a ruadezda p ri O",raju ' I I jell\a nh,'e r Olll all :zo\r.arH , anovo
llitv,o ol' og kra ja, da je illuL t i nj ao 0\ cije i dal l,ile i pri "lal\ lJ sko,g
d'oba, ,k3'\\.1OI jc ! Ll h' h. i II daIIfO{{) i P 3I1 Cllll,i i. R]'l.un iJ' l'e, t,..,. 'u : alil o 1121Vkc.
Mi sl j'm da bi ,;edn'O isk opal' cwllje u Gr ul ll ilama bilo j,l'Iw puzrd.ilnu, i mogl o
bi dalli rezult aic, na kOlje rhi u l1 )I(J "'li fl i dJ m i.'J e a,d Jeol'oz i rrcd :30- 40
godin.a , tl U .:- va k01l1 ,lutaju ra I jc!tlil() hi nekoliko st r o.nj ca 1ll'[.lUrzna t.e ll am
BD n,e.
Munumeo\. dc la basse antiqoite a ipovo
Ava nt Cju lq ues dizaines Oil tro uva SUl' lc bord de lu rivie re P l iva , pres du
v illage de ipovo (en Bosnie occidental e) une qucmtlte de fr agments de pienes omementees,
architectoniques et autres. On l es transporta dans le Mll see de Sara.i vo, et. une partie de ces
fragment s tut assembl l'!e comme une espece de far,:nde de ma uso lee ('rao. l) . Les autres
fragments n'ont pas ete publies.
L ' a uteur decrit, SOLlS le5 numero 1-9, les fJ'<lgment' diver ' , dont on f rma la facade
factice, 115 appartienllenl tous l' e poqll a lique ta rd ive all IVe s ied e, Le medai.llon avec
la fi gll r e du det un t , porte par' tIcu,' ailes (Ta\). Ul, fi g, 2), appal'licnt a u gl'oupe favori de
divers po rtraits antiques Sul' medailIons soutenu pal' cs cren ies. v ictoires ou a nges. Bien
inte resscnts sont monuments 11 (Fig, 5, Tab. IV- J. 2), L e II etait sur ement une archi
t r ave sur l 'entree d' un rnausole . Le 1:3 (Ta \), lV-3) r presente la Le e d' un enfant mort, qui
etait vl'ai.sembla bleme nt a,ius tee, c' s l ;'1 dire fO l'mai l un partie du oLl vcrcle d'un sa rcophage.
-L<1 fig. 13 trouve son a n!ilogie dans le c()uve r ele d\m sar copha -c et l'Usqll e dans le Musee
de Fl orence. Le 14 (Tab. TIT- l l es t un gorgone ion qui sel' vait r.; () mme ant iphi x sur un mausolee
ou SUI' un grand sarcophaae. La Meduse y c t l'epresentee morte, ce qui es t un cas assez rare.
De meme que l ' tele d'eruanl mo!' , elle se d ast;e dans l a, categori e de ces rares sculptul' es
antiques que l' presep.tru.ent les de'unts d' une maniel'C l'eali s1iquc, Les !5-19 (fig, 7-14)
sont de c() uvercle ' d'urne!; n p ien du commen cement du IV-- siecle.
Ces mon umen ts ;jont inlel'essant p OUl' l' h istoire de la cultur de II . nie. Il demontrent
que la vall ee de Plh'u \ lail en rel ati ons culturelles p i li ell'oiles avec l e. litlor al roma nise
(avec Salona) que les pays voi, ins. L e m u n i - i P i u m qui se tr ouvait sur la place de Si
povo, poyvait et re relat ive ment ri ch!". P l us tard, a !" puqu des migration des peuples (au
VC et Vll' .iecles), ses habi ta_nls pa.s 01' ent ce qu' il para it, dans l e t < s te I I u m qui se
trouvait ' Ul' le bord me me de la r ivlere, prcs ci l a ville,
DOKO M
Stari grad Jajce
(Novija arheol,oka isbraivaHlja)
Jajce je pr a.. taro Njegova okolica obilovalia je pl odnom zemljom, dr
vet,om, kamenolll , s.e-drom, dobrom vodom, lovum i riboluvom, a kame.l1lta
piramiida na kojoj lei dalrua:,nji stari grad prual'a je uvijek nase !j,eni/Cilm a .mjest'?, na
je bi!lu ]al;\.ro lwalI1ri1ti "'e od Manje i peCne u s'edraSJtoJ obalI Vr
baISa i Pli ve i ."ama edra koje ima u ogrornni'iI1 da'vali u na d ,ienircima
(}Voga kraja: s.klon.i tia i llalko cbradiv mat'ei rijal zar irvutne potrebe. ije ni da
su iloveni ovdjr ral1to os novali s,vojre na selije organizovano u .upi Plivi, a tragovi
stari h cnk'ava -al ll va nih do dan.as, to u materij alu, to lU imenima l,okalit et a do-
7. \oljavaj u pretpost avku dal je to naseJje II srednjem billo! znatn:o.
Jajce se pod svoji,rn ,i menom re\la.titvrf1o kasno ,javlja II d ,kumentima
s. rednjeg vij e/ka, t ek neO' dje oko vremena kalda je Hrvoje, veliki vojvoda, no
-] fi ti't ulu hel1Cegal. Oklc1a pojava da ne!kii pisci njemu i sall110
osnivanje ,[';r ada. No za to nl:'ma nirkakvih dokaza, al ima arilite'kt'Ulr.i koje
k.azuju da postaln.ak g rada treba prebaciti na mnogo rani.i'e vrij,el\l1 e. na
LemelI,i.u poziltivnih podataU(.a z namo da je Hrv'olje bi,o gospodar g ralLi a ,ki!.'ca i
ske u.pe, d'a je na g ra,du izdavao povelj,e i gradi o sebi o'robl1'icu, te pr'ell11a
tomc mOe mo pretpostalviti da je on ' ,po javom vatrenog oruja i vremena
prilagodavao arh itekt uru grada zahtjevima n,ove ratne fO r1t ifi!kacij
r
e'.
Od 1463 godine !pa da1ie do bitke lealo je Ja jl re II bo j.noj li
nij.i, na kOjOij, s-u pede etak i vie godiirna mj eri le t'l1lrs.i<e i k e , nage za ko
obr Ta lini ja iprot,ezala, se od Livna preko Kl1prelSa, Pruca, Vinca, Te
nja i Dubo.,i a do Zvornika . Livno, Prll'sa'c i Z'\Orrnik bile 'su od turske po
lazn'e napada, a JaJce, Vina,c i Tel3lnj, sa Srebrenikom, madarska obramben.a
urporita. IZll1 edu nji h leao je nudom n,aSltJa,o poja:s z'e.ml'jita - ze'flllj:a _ .

lt kojoj "au nije bdo zako.nlCl. Svako je sebi kroj,io pravdu, kal<o je znao, no-
i gla\ u u torbi. Jajce jie lreJal0 i na ve lilkom bosan,s.kolll dnLUIllU, pra!Staroj sao
tr an. \'c rm
1
j1j kojlclm su Se u gore .pome:l11.1
r
to vrijeme kretale
ske, hrvats ke i Lur ke oruane snage J a oprobajru II bojlevima, ah i
blrza kOlnjjca t'U r kih alkindij'a koja se bezobzirn e) zalijetal a i u vrij.eme ugil,wljena
mira II lude kraJj'ev{: da robi i pali, tako bazu za lake uSlpje1he u
Ta zalijetanja, uznemiri,vanja i sve oprusnost
od Tur ak::; bihi _u povodom s talnom nas.t ojanju da llt V1 rde grad u .Taj,cu na
:' vo) !<asnij opet, kacI je tur-ska bojna sna a posrtMi i bril a pri-sUj e
tiO
Doka
na da prede u c1e hlIlzivu, a w)j skeulpadahe u Bo, l1'u i Turci su na svo j
poci irl.ali na gr adu napad. Tako nam Se u grads:kim kula
ma i ziJdina,rna le drug hn objektima -tarog grada Ll por;e'd bosanske
a,rhite'ktur e ,Tednj eo' vijelJ"a i ta'c!anja l1udar..-;,ka i kasnija tur 'ka, o kojiI1l3
ovcije izni jet i na:a zapaanja. Ta arhit'eklllr a nij e ,do dana ob,radena je u
.Jaj u do:ta tog, pi ano i je kr oz nje o' a mnotvo
koj i su se bavili i o:- racima ,T dnje jekovne i ka", ni je arhiteJ{tune, alj je mnotvo
umjeln iC'k ' Ij ela-tno, ti ch.t al o dosad Ileizapae no, -e t o Od tlOsi na
am st ari o' rad i \'r [u arhe c!o'ke obj,ekte u n!je tJ111 , koji nam ,'vo pruaju
z'nla ta n broj novih poda taika za kako nd ih sami'h, tak uopt e nae na'
r odne prolo, ti ,
*
U .Jajcu Ll do-a,ci izdane etvi.i, ve6e monografi je, n jedna je' sa -tavljena u pre
velikom zan.OSlI, klalku e t vidi i iz samog predgovora, i sa desta ma Xte, a druga,
nap'i,ana lJ'tinerd prvoO" sv'.ret kog rata nilj!e se lllogla oduprijeti te ndenciozno-sti, no
obil uje vel ikim brojem drag,o cjenih podat 3Jl<a k Jji uveliiko o vje:Uju'ju razdo
bl.i > bosan -ke i t orije \<'0 111(: je govor. Ni II jednoj nije opi sa n stari grad,
iako se o,snova obiju III 11> grafijia temelji ba! nia nli-emu, Truhelka se osvrnuo u neko
liko na l oTada, .kaka v je on mo,ga,o biti II v,rijeme Hr vojeva ') bez
ski ca i pl ano,va, ne pozit i Ilnitll l u . vOju zami2 lj enu . liku ka
stela. Tnluci , pak, Ll cijelu neki plan koj i nilje raLI ein na terenu, iklcji je
II velikoj mje ri te se n,e tIlOe is koristi'ti za [u,ci U grn,dslkre !arhitektllre,")
Za tim dOll o i u s om dj lu 'neki plan kastel'a i dijela varui iz g'odin . 1915") koji ,ie
raden prema. aust ro-u katasla rsko'.i k arti iz godin 1:::; 84 i kojli, ,ie tali:ode di,
.i,elo lTl pu <" re"" an, Prikazuj i dvij,e !>ike Ikao rekon, tntlkJc ij e u vezi sa 'opsa
dom 1463 Il te be s[i 'ke " U ,iz,ll1i lje t1l2 , u koli'ko e ocimlo"e na arhi
tekturu gra da,' ) r i1<.lene od nekog dileta.nt a, bez studija dananje O"rad 'ke arhitek
tur e koja go tovo ni.i- iZlllij eru:t[a, Ni te :"lilkle ne mogu s Illi,kako is kori stiti ka o
pr'ikaz nekadanj.eg izgleda jer i -lik,e kajsItIela, kula u donjem gradu, te
J\I\edved-rkiu.le, nemaju s arhite kturom , reclnjeg -vi jle.k a nikatklve veze, a ni
sa 'a danj otl1 Isto ta'jw, te ,' like grada nema ju ni !i n o,nim dijel ovima
to ':)iLI izg' racle ni 'od Mad/ar a Ll 'an.ovine g ot ovo
Nazivi na Itim o:. likama i !la s1ifkama Franje V'a.jgla") koje se ponavl jaj u kao l'abia
kapija, a[ ef !ku[a. Voljak ili i p ogreni u, to
e dalo lako rado tll IUa lerenLl, ba rad i prD-vjeravanja podiataika
na terenu ima kud ove ma pisca jlol' mnotvo pogre; nih imena i pretp cs tavki ko j1e
treba ,iiSp ra vi tli, Tako un na karli koju j priJ.oi o svom dj ILl i f!' la :;t rani 232 nazil\a
Otre-grad ( taro na imeno 111 Otr2, svakako da j e JUI spe'ci
jalnoj Ikarti ime pogr no ot:; ampano (e lat. l11jes (.() c), Pot ok KrezLuk p,od Buko
' ) Truhelka : Kral jevski gra d Jajce, Sarajevo 1904, st\'. 47 i da lj e.
") Thalloczi- Sllffl ay: Povij es t Jajca, Zagr eb 1916, str. 79. se II naem
osvrtati na r anij e put opisne biljeke o Jajcu osim II iznimnom jer su one pisane bez
s tudija. Takve s u tl dje1ima: Ami Boue, La Turquie d'E urope; Blau, Reisen in B.
ll. H. ; Schweigel'-L rch nfeld. Bo nien; Hoernes, Dinarische Wanderllngen; Bankalari, K6nigs
stadt .Jajce ll. ihre Katakomben ; Thoemmel, Beschreibung des Vilajets Bosnien i dr.
") Isto t amo, s tr. 231.
'J Is to tamo, str. 80. 81.
Isto t amo, s t r. 284, 285.
61
Stari grad Jajce.
vl!Co m (juno od Jajca l/ i sa t a hoda) naziva Kozluk, zaveden imcnom 'g ja
a grad Crerpanjski (na BU'kovici)") situira na 101 a:litet
kula (kod Bugojna) bez ika,kvog r a zl'o gla , a tim prebacuje g,rani!CL1 nekada nje upe
Plive usred LlJpe USlkoplja, t o' nema nikakJvw smisla. No naknadno prihvat) i Tru
hebbno milj,enje da j:e to dananje Cri\jlepan!slko tar,o 5e,lo ;,tlo II . tvari nije, nego
je ,Lo kka1l1et na BllKoviiCi, jedva sat hoda od Jaj>oa na jug u eo'ko", optini
Crepa n,js ka. Gr,eben-grad nije leao 7 km. sjev. od .Jajica. Truhe!lka ga je situ
irao kod grada i . ela Kntpe, 47 km. sjev. 'o,d J'aljlca, izmedu i ade se
jo, i danas vide rue.vi n;e grada i manalSJt ira, nrelkadanje Grebens,ke ku
stodije, pod koju je spada,la; i crkva Sv. Nikole LI gradu Glau (na s' :avci1l1a obje
Ukri ne). Sedam km ad Jajica ima doista lokalitet Grebem n.a. lijev, ',i .strani
Vrbasa, to je rnollQgr'afije i r,;: avelu da tu situli,ra Greben-Gr'ad. ! ae poznato
selo Obrovac (od bri) zap. od BanJallu!ke, 'Pneltvorio jc pisac LI Opboval': (v. u prilo
enoj Mart,i njegovog djella (da moe od nee 'a da lTaplI' a.vi madar, ko Orbas (Orbasz).
Za Jezers"ki grad Ikod Jajca veli da je ruevina,7) ,a od !I1/jega nema o'davno ni
traga:! Grad situira Juno od G. \'a:;\Ufa (l) i to jo II godinama 1514- 1525,
iako Turci 'od 1500 drali u svojimrukarTlla Sve g rado\' e i zemlji,<'ta juno od
grada Vinca (13 km. jlUI. od J alj.ca). Grad Gla ill l11e:ti s Wzo.re) zamiiDa
zap. od B'a.njaluke i pored onoga Wzore (Usore)) itd.Daljle pi'e Tallo ci u vom
cijelu (st'r. 69) kako mu je :;aoptio fra Avgu 'tin da je l\lpnik II
fra B. Sj kari'ca ,naaO u narodu naziv za jedan vrh kod Jaj ca Herngovina i t\rdi da
je ta Hercegovilla uspomena Illa Hrv!O'ja. Kak o narod II onim IH<.lje\rima nije
uopte nikaJkv,u, uli'pomenu Ina split ',kog hercega ka,o ni na svoj e kralj vc., to ee ta
tvrdnja ne moe ble'z rezerve prihvatiti. Na narod je u-pamenu samo na
jednog hercega, onoga i,z Ko a ne sl11ijel11'o II ovom zaboraviti da
je njego\' sin herceg Vlatko logo rovao sa svojom \o.kkoI11 pod .Jajc 'Ill i da je IPO
njegovoj izj avi on i Jlajca O 1463 godin,e. Svakako j,e njegova
v'ojlsl\ia
'
(p3ltJa;remili.a) ka,o u bo rbi iprotiv Tura!ka io!lLponiralla ol:<:olnom na
rodu (pataren-kom) kod .Jajca, te i taj podatak mm,a,mo ulzimati u ,obzir kod ocje
rijivanja porijeklla imena Hercegovina, iznad Dnod'ud<e Iki d Jajca. Ime toga lokali
t'eta moe da i od na,seJjenih Herrceg.o,vaca. II BO. ni imamo !llazilV Her
cezi kod Fojniice i ali on Illo'e da od prezimena I-Ierceg, kOlj,e i danas
na1alzil110, za t,illl imam lwd Srbc:a, na,ziv Hecegov Do i He rcegov,ci kod
to se p'ronaiaSlka toga naziva od upnika ika rijee, odnosno od Tlaiocij'a,
napominjemo da je v, za njega znao i Abot 1888 godine (Asb6t'h : 13osniel1, st r.
412), a 0. \1 joe tada doao i.I Bosnu, Ul' o kao stran'ac
pre tlp,o,' tavka da j,e u Hrvojevo vrijel11te' ili ka:omij e posWjalo i neko
podgrade, odno no posebna var06 u !bede ll1ima izvan dana,nj:ih z,idir1la grada,") mo:ra
::;e odbadui, jer tli be'diemi ne bi mogli ne. tati bez (-naga u Jednoj tu rskoj, k,a'
sabi, koj a se do aus,tlro-ugarsU<e ol{!ulpa.cije (1878) n.i.jle izgradi'vala izvan dana nij.ih
zidi,na. Ali t u demanhidrei s;ama stvarnost i T all:o ci veli da su
trupe knaJj a Matije kod prvog juria na grad, izmedu 12 i 14 oktobra 1463, pro
valil e p r e k o' .z i ci i tl a v cl r o i na to se .tlurska pos ada po'slije borbe
") Grad Crepanjski bio je zapravo samo kula-straara (iznad Skele na VI'basu) na Bu
kovici, gdje se poznaju tragovi temeljnih zidova.
7) U priloenoj karti.
' J U nav. dj. stl'. 238.
vJ I s to t amo, s ll'. 78 i s l. tJ, 10.
62
p o v u k 1a II k a s t e PO). Zato bi se posada ukaJ el, alko je osim dana
njeg p ojasa, kOlji bi bl'O i u 0)110; vrijeme o \ i1Ji v, [l olstoj ak ) jo
jedno LL lbedemima, koje Taloci me6eis.pred kul e kod
kapijie itle tmh iifl obi.iu s,trama (kod 1. Kr lal 2 i c1all lli ilje.
' J
) Kad .Ile
onda za,UZJ N da:n a,3ll1j i t vrc!avni pC)'j,3ls i pod kas tella? Iz dal jnj eg t okJ bor be\'1ic!i se
jaSlno da se radilo o dananjoj varoi u zidinama, po'cI Ika. (elom, a lwja Ll ono \'Ti
.i:eme niJe bila ovako kao danas, to 6e . e vi cI jeti iz naeg kas ni ieg iZlIa
ganja. Taloci v,el i dalje da ne vj eruje da jie tI g radu bil,o vie bra ni telja od 1500
2500 zla j e ChL o s p o rodile a m a t") iz se moe 7al Ij u6iti ela je naj v,ie
600- 800 bor aca, a i to je Ipocla:Vad< po Ikome se moe p,O, ll mnjati cl a je pos.t ojalo
jo jedno utvrdeno pocl g'rade, osim c1IanaJ nje varu.i pod kastdOlll, je ocl l,)ram
beni pCJ!jas iznosio i tada blizu hiljadu metara. Kako bi ' e l11 L g'[ O onih SOO boraca
na.S1porediti ZLI bo rbu na sam0111 t om pojasu, a kamo li na jo jednum pret polsltavlj.e
nom pOdg-nI du II bedemima? Broj onih 4:30 za'roblj enih tur 'kih boraica potvrduje
da ih ranij e nij e bil o ni 800, to opet ne cl ozvolj,ava pr o pc.:: t 0Jjanju .i o;
jedinog utvlrJe !1lo,g pojaSi3, izvan dSil1ia:njih zidina. l ij e s ultan Mehmed bio nikakai'
optimi sta pa da odbranu tako velike, pretpostavlje ne tvrdave, onako malo m
broju branilaca. Tai mali broj UijleJdno je potvrda cla I-lfiojev graf! n,jlje blio ovake
utvrclen '[Zla'k o da nas iiZglecla, tlO medultil11 potvrduje i sa ma arhit ekt ura, da i ne p;o
vorima vie o kakvom drugom u:tvrdenom odnosnu utvr denoj iz
Vian dananjih bede ma. Nuzgredino da napumenemo da je poznati putnik X Il vi
jeka Evlii ja b;, u Jajcu. Spominje i on jo )ednu varo fl a p u l j ll, diO! vnal a s banjl()
s trane, tlO ne veli da je IUi bedemiHla. Ono n a p o l j u j a::; no izvan ul1vrde.
Ne bi Ev>lija propust io da je vidio kakve bedeme.
l
;)
Dok Truhd ka zanosi ne,kim \dikim i g racI a .J aj ca pred
nj'egoNu propa st, dotl e Tal cci u elji da oboga;t'i mada dw istorij u i opravda hab s
burike aspiracije na BOSI1U" ) pridaje Jajcu i p,revelik u vr ijeme Ba
novine, ga elj eznim vmtima Z'apacla, koja izd ravaj u j uri,
u,!wren iz arita balllkal1iskog pol,uost rv8, iz Cari g rada prot iv $r ca Enope, H) Pi
sac je previdi o da Turci II napaclu na Jajlce od osvojenja Bosne 'pa, dalje ni, u ni\kad
bacali voj s-luI. I1Ijihove st ra ne bille su to samo dobro smi ljene
diverzije kao i one p,relTIla ili allstrisk01I11 pusjedu. Tur ci uzeli BOl, nu,
da zaMite s\oje lij evo iklrilo, jer je g'lavn i pravac njih cvih ve li kih osva,;anja bio pr eJ\:u
Beograda u ugarsku na,vnilcu i dalj,e. Jaj'ce je doiUe bil o samo tr n Ll nOZl uj ihovillI
cliverzant skim akcijama. - Jo neto_ Taloci veli na jednoll1 mjestu ka'ko je bo an
:3Jki velika 'srednje O' viljeka hio tol iko nehIlturall da j e mora o i pis ara i graditelj a
dobavljati ,iiZ' Dubr ovniika i Mletakal
16
) Izgl eda da je ta n8pi.sana 'lk hiitrini,
jer da je Talolci 'P 0mi lio na poZ!nate ,povelje bosans.kih veli kaa . rednjeg vi:j eka, , je
tio bi s e da II one pi sane bosans kom narudn im a oci
'pisa,ra. j npokon i sam kralj Torna, koji se odreka[) bos ai!1Jske narocIne
crkve i slaviu s e poci okrilje rimskog pape i ni'egov j,n StekIll, ,posljednji bo
'0) Isto tamo, str. 78.
") Isto tamo, str. 78, Na naem priloeno m planu (sL 3) kula II i t abi.ie IV, V.
' ") Isto tamo, stI'. 83. Moramo u taj broj i odnosno Bosance koji su
preli na tursku stranu.
"' ) KemUTa: Iz Sejahatname Evlije Celebije, Gl. Z. m uz. 1908, str. 292.
H ) Tha1l6l:zy- Suffl y : nav.-dj. str. 222.
10) Isto tamo, str. 1.
I s10 t amo, s t!'. 18.
,
63
Stari grad Jajce
:;an:;ki kralj, kom je papa i!{ru nu po-,' Iaio
l
, povelje istim pismom i 'jezi;k'O:Ill
s pot.pi 0111 pi sa ra, ljudi (iwimkc su malobroj ne latinsJ(e povelje). A da je
Tala,ci upor edio l o ke sredn j g vijel(Ja, a nji h je puna centralna
Bosna, Sa d"lmati n,'ki m, ubrzo bi doao ,'am CI da postoji ogromna raz
lika u t ehn ici zi danjia Bosne i Dalmacije, dal Mletke ni ne , pominjemo. Teko da bi
i jedan da:'Ill a[i n 'ki majs tor htie da j e on podizao zidine bOSal1<sldih gradova.
to e voo' gr oba 'ko,ii jeTrul1dka pr :kopao, napominj et11 da je u
Jajcu i vio do n dav no t arac Osma n kO,ii j e kao ra,anik S TruheLkonl
prekopava nje odno nog g roba 1888 g ocl ill e, On j ("ovo rio da je tada naden u grobu
i jedan pr_ten, loji je Truhel ka zamotao u papi r i 'p remio. Truhelka medutim nije
nikad :pc me nuo t aj prsten, a on je moda pruao i podatak za idenltifikaciju kostura
ili to dr ugu.
17
) Truh U{ a pominje Ih II u d jeznukuku i dva ugarska nO\'1C'a
XIV viiekd kao pri l ge pored ko tura.
IS
) A u slube nOlll izvje:taju tadanjeg kotar
skog prettojni ka u Jaj-cu, Geze knji j e po dunMti p ri sustvovao iS/kiopa
vatj nju, pO'll1i nj e se takoder jeda,n p rste n/") nav odno gvooden
Ne moe :OS ' dokazal i da je t I bi o g rob Stefal lJa
posljednj eg bosa n kog kralja, Na:pormi njelll () ela su i Hrvoja zvah Ika'alljem, a isto taku
i sitrica lllU Radi'voj'a. _ o b,ez obli r? n,;] to, vano je ela 'llalrodnlil,iie maltil I ni, za, jle'dl1'og
od po Ije-dnja dva bo an ka kral j,a, Oni su izdali vla ,titi narod i progonili ga. Otud
im nije u na r odu nikakvIa uspo mena, Ima u Jajcu jo jedan grob sa veli
kitn ni a nom je nazivan Kraljcvi l1l (Yr bOIl1. O njemu bi:ti kla,snije govora.
Stefan n je u t ur skom labo ru kod Jajca. U t ome Se slau
sva glavna vrela , a i najblie je pameti, Tud 'l tabo r mog/aa j,e kampi ra,ti Ila odgo
mj, t ll , a lo je samo Car e o olje. Da\kle, moe se ulze ti s vje
da Je kra l,i t amo posjcL' en i u bli zini zakopan nezn'ano gdj e, jer sultanu
nije nimal o bilo talo da mu e grob a ll1anj e da mu se
s'provod i t ' at dal eko od taborCl, u{aJ o- t o iz nosi Truhelika po narodnoj tradiciji.
am jc Trul le llul za,boravi o ela j la tr adici.ya u narod litera;ture, kOIl
kretno iz redova fr al njev3ca, koji SUI se napaja,li razni III o dogadajima II
Bosni 1463 Rekli $mo gore, naro,d nije mario Z'Cl kraljeve iklo ji Su ga za volju
vla'sti proda,li , i narodn u crkvu. A tradi!cija j e da IS e
stvar a. onda, kacl .i TUI"- ka pl:; rnuh tj . od . -VIII vijleka pa dalje li 'klad j hr,i'6amhLk
u Bo ni da sa Zapa dom, lm jJU i otuda svo j s.pla .
Da fl, zabor3vjmo i ovo : Mac1ari tl nakon 6 mjeseci preoteli 'od Turaika
Jaj ce. Da se tada znalo Zla grob St efana Toma nema ni "umnje o tom da bi
1I1U oni, a papa, za koj e s ' iI1 i r tv(l\'ao, podiu'li sjajIliji nadgrobni spo
meni k, nebO je ona bijedna na Hu mu, cl kroz 60 godi'na tako bi taj lokalitet
ostao u mj e_tu i okolici L1p oZlta t, da Se na Iljeg;} ne bi laiklo zaboravilo. A sigurno bi
bar koji putni'! onoga vremena Sp I i6aJnli.n, lili koji b.ilo) ZJa

I il j lio kao zdllim!jiiv 'P'cldat wl da 'ile viel io grob bosanskog kna,lja. Iz gor
njeg vidimo J a su Turci bi li tadeJ .; ve p reduz li da sc za njegovu smrt i grob nita
ne dozna . Sultan je bio na Toma' i te kako Kostur koji sc u sita
klenom lije u Lt J1 1 manast iru u Jcjcu ne bi se f!lio poka1zi'vati narodu
kao Ikna lj ev, kao to je t o pr ije rata radio sam ured Ll Jajcu ili Ba.rlska
upra II Ll Ba nj oi Luci.
" ) GQrnji podat ak d ' o mi je usmeno dl'llg H jrucli n Kril la k II .Jajcu, bivi a ktivni
j' a ni j eg MuzejSKog drutva Ll .Jajcu .
ll) Trul elka : st l' , 12, 13.
"' ) Tt a1l6czy : Nav. dj . sil' , 288, 23D ,
64 Doko
o t l rdaye St: dost a l rag CJ\'i3 prei!' ori.'kc i ri rn:s l\.e k ult ur e, Za
padno l; cl M dl'ed-kule, u Bar mB, 1I10ralo j e bili rim..;kl1 !la, 'elj e 'a hral11ol11,
CIJI "U temelji Sa n:lildJl1 Milnt 'u 'l m r cUl.fnn! dalla vi je t a
i t uri ta k oji doluze i pr olaze kr oz Jaj'ce , Nau nu je i drugi h t r age a il il
-'el jla, na t 'r it ori j,j g-raJa_ 1\,\ !->j e\'c.n , I j ' ,l e \er.lapadl10.l :trani iznad g racia , II
lokali tet i l(lill1en la."" Kati Il a i Yul ujak, to ll<.! ' 11<1 :.tar a ']uvell\a !la elja u
o\'om kraju, . I'. I limelll ,; e bio pust I'a n . l o\'erl'I ' Ll na"i m l<r aje
vim CI 10- 1:2 vi ka. (z g() rIl jegla moe 111 U t i da liU 'el.ic!l i i u\ O 'a zc nJ lj ita
nisu nikako mogli pu titi iz lwr i.,t i [,I .. ije im ,ie fuala za za: titu 'ka: I1e,
Illa piramida na I ul.!oj se dall as j ajnu {a ut lT -la. l,oga -e pr \'a riti
ako da jL'. UGl m,le l u j<a. tela bi lo lj Uli k ug Il a eljla od naj stari
jih vr melia pn i nL:O\'e i pri k Hr v().ie \ LI neJ1lL'I1a. Pi. Li mo nogra
fija g- rada .la jtCa navode LJ s\';,jiI1l d i lima () lin' '.iu it.;radLl .J ajcu. lj Truhdka
veli na 6: a da je HrvojI: i. II g'()dine (1 40-i.) !l. 110\ al) .Jajce, -\j eJ ll am du
k je. nelLi .. aju Ll gudi ni 1-10-1 !--ln oJa u 11h: di .raJcL i dal.i e Ita
istoj Ir ani : III UClI IO uzeti da je .J ajce ove godin IJtul1eljen u,Jo: vel i da je Hr
,oj pu preclaji gr ' U. ,'ajice im aLI na [1 011 lU t: i gr:ltlilelja i7 Lu ' lllicu : . la stra ni
,S8 Il avodi kaklo I,;e l--!'n' ()j e boravi o u .laj u il! l t"'du 1-111 i l-t 1:2 :) i LJ t o ni jeme dovr;a
van g rada .Ja.ioa.<, a . . a ll i 47 da htj' Hrvoj u pripi au . mo )';,,!1 utak i g r fl ci ll
al,ropnlt: _ Dru:- i pi 'u \al tl : VUrtI djeltt lla strani 22, \ remenu
ka, o: ra wd: 110 puziti \'n i pudatak z a \ rije nll; sa,2' r a den j a t vrdave
e! ,o s a cl a n i j > pr [) II a U e 11, I11n lo daJ.je na istoj 'rrani uzima 1-::1 0 sigurno ela
t.\'rda\ a J aj 't; .. liD ,,,odille 1404. fi;l lJ adaIie \eli i l)It: te dai a dr i da je
Hn' oj c POl-j ri o 'rraJllju lluko m ill1enom L1lc1Ilii, l\ojl ,k agraLhu gr acl
i,le! . Taloci ve.l i dalje na ,=t rani 2G: I(ao ,()zili\' I1U u l11 oZemo utvrd it i samo
to, da j e kat el uz . :1111U varo:' l -oo sV1c j :-, ,iedi ' t d!l:l o. lI r vo.ie od dalmatin
skih zicla ra iza 1380., iZl ledu 1:39 1.- 1404., no ni:: 1l(:!1' (;di otkuda mu L1,i podallal< .
Iz gornj e"'a vi dimo da d J ana: dOl eta ne ra r oLa / etno I1lkaJ, \': m do kaz ima o vr e
menu po tanka g rada, ni I l[) lll e da ,iL Hrvoje I I, ni lYratla. Il i da je On Ila Ilj emu
to radio. niO o CI a tar ij a f. Jol.l1al a pisca do \'idimu ka kve lJni imaju
podat ke o t ome . :\.'bot veli u svom uj e. lu o BO'; ll i na :Iralli 'Hl ! i .tO" i mpr esi oni
ran na d nim 'ar hit t:"!< t()n.k lll! frag melllil 11 a na k as l-e lu k lji ,u!;!a na i tIali
jansku umjet.nu t: a je Hnuje .:a g radio g r ad, j ecl !log g radit elja
iz Lucull a (pr()v1oid s n,jem.). mi H!l ue, po znat i pi:'ac djela La Turqui ,d' urope,
ko ji je i zmedu i I 08 ,c bi: ao Tur'!{u ne :-polll:nje Hr v j a nikalw, a
ni g rada, Tli ,rijeme posl.Jnlka a 7 i] :.111111 !.!rCldl2vi nu veli da je Ila
vodno podi g nuta p l ugleuu na dell UlJV-C (pogr :'\lU OIJ,<:ll Il t nuovo) u
Nap ullj u.
cl
) l iz u\ ih p da <ll' a " j'd i ll ! da !l en ta Il ikak\ i l1 dul,aza pu kO.\i ma, bi ,;:' e
ut rdio g r adJ ili n ij eme njego\ a po tank:}, a ld da J.!' je ha I Irvoj , podi .
gao. Dalkle, j uino .. Lo sigurno I namo je a je lin jc bi } go' podar gra
da i da je ItJ ni n tu h rhi o.
'0) U specijal-karti l: 7 .000, pogreno ozna 'eno Klimenia, 1 II D. Vaku LI nalazi
se lokalitet (zapravo mahala) K1im<! nt , :cl istu t< l o 1la negdan jim imanj ima se lj, ka LI
selu Busnovima (sr eza p ri jedorskog),
"' ) Ami Be)ue; nav_ dj , sh. 550 (>Di e n unmeht, Fcslungswel'kc soll en nach dem
Vorbilde des e s lella dell (n)UflVO von eapcl (I baut \.'orden . ein. Njen izdanje, Wien 1889,

snost od Tur aka nije ga manj e na bo gonila, kao ni nemiri u sam .i Bosni, koje je
ugarsl<i ladar stalno potpirivao. Tako je po SVOlJ pr ilici on da i
prepravlj a svoj ra niji grad, ,povi mu zidine i mu nove. U to vrijeme
t ko da bi mu pada o napamet kakav vanj ki sjaj i luksuz. Truhelkra je zammj ao da
je tada Hrvoje sagradio nekUJ divnu sa .tup-ovima S'lavni dvor u kastelu, na
temelju malobrojnih nalaza raznog ma,terij ala.
3t
. ) Hrv je 'nije bio nika
kva ilZni ml<a ostali h bo anski h vel ikaa svog vr-e mena, ist o tBlko i
bog,atih, l<O'ji su bi li ceS' ti gost i Dubrovnik a u kom su imali i svoj palate, poklonje
ne ' d Republ i-ke, ali arni II Bo ni nisu ,nikad sagra di li nikakvu palatu a :kamenim
stupovima i ni m deko rafci jama. Kako Sandal j, taJko ni Herceg Stefan, ni Pavl e
ni Radosav ni drugi, a imali , u ogromna imanja i po vie de
etina dvorova i gradova. Bosanska narodna crkva koj a se uo'p te bila vratila ranom
izO' leda da nij e! trpila va nj -ki sjaj 'ni lukiSt uz naro ito u ,arhi tekt uri. Hr
vO'je ni je ni u Splitu ni"ta gradio, ja st anovao u nelkom enecijanskom kaste
lu.
3 l
) arn o je a crikva tada, u Hrvojeva vrijeme, tl .l o \ri e u rijeme kralja
Tome i njegovog si na, b il a w stanju da podie u svrhu pr opagande crkve sa-
luks uzom i mi moramo predmete te rste po g radu tu
i tamo pripi Slati amo ost acima razo renili crkava u dva, tri teka bombardovanja
1463-4 godine. Abot je miljenja da oni fragmenti kameine dekoraCli.je,
na g radu, od neke cnkve koju 011 zamilja u samo m kastelu.
U
)
No moramo napo me nut i da Ij.e u Jaj oUl bilo u srednj em \'ijeku najman te t ri crkve, a
materijal je f!3znol iJ{ po sti iu. Znamo si gurno da je Hr voje gradio -onu pod
zemnu grobnu crkvu, zvanu katakomba. a njenom ulazu nataze se dvije nedovr
ene fi gure, no i po izra di katakombe i tih figma lak o de ogrom nu razJi ku
koja ih dij eli od oni h fragmenata je.dne vie, profi njene kult ure. Hrvojevi radovi
u naprotiv silni Il ao i nj gov gr ad no glomazni , pr-osti, got ovo -irovi i surovi
kao i 'Sv'a tadanja arhitektura srednje Bos ne Da iz Hrvo.ic vi h gradnja oni
fragmenti, ne bi ,ni njegova grobna erk a bil a
St ar iji grad, koji je Hrvoje, kako 'Smio pretp k ta\ ili , dalje ,izgradi!V ac., vj:e:ru
vatno od 1400, kad je konfl ilkt s kraljem zauzimao sve otri je forme,
opasnost od TUra'ka poMalj ala ocigledna, 21 vlatr eno oruj'e ll1 ijenjJal,o borbe,
j e dana nj i kas.tel - razumije se amo njegov va njski okvir zidova (ne
bedema), debellih 1.75-2.05 rm Sa ponek im zadebl janjem - Sa Jed,nom ilSt ur e
nom kulom. Kastel je imao dvije kllle (na naem plar.-l.II basti,oni I i
II) koje su kasnije zasute. Sjeverozapadna je i-oX jedan uski p'rozor, gore
polukruno zavren (Sl. 1) . Taj ka -t l imao jie sam jedJaln ulaz, danas ona.i u. ki , 3
sjeverozapada, Ikoji yodi k roz t ri metra debeo zi d. Kula nad nj im, koj u &pomenu
srno, bila je< tada kapijska kul a. Prol az klao i 'kapija jedva su dana 1 fi i roki. Ka
pija (SI. 2) Z! apr.avo 90 cm, 3 pro,laz iza nje 95 cm. Deb!lj ina zida ,lli t-om prolazu
(3 111) jasno se razl i!kuje od kasnijeg zadebljavanja izgradnjom bas-tiona. Iz-van toga
grada bila je d urena kao straar a jedna kula ko ju danas zovu sat
kulom (na l1I.1em planu :k:l1tla II) . Ona je st!l .ial . na li ni ji na k joj se gradski te ren !1lalgl O'
ohara za vie metara. TIJI linilja pr ijeca grad u pravcu do <-zapad. Ona je im3ta
vanu ulogu u odbrani g rada. U kas-tel u. je !J io bu nar,
gdje je i dananj i, jer mu je tu prirodno mj esto
vjerovatno na istom mjestu
' 0) Trtthelka; J aj ce, str. 47-49.
"') Karaman : Umjetnost u Dalm a ciji, Zag reb
..) Asb6th: Bosnien , Wien 1888. str. 407.
L933, s tr. 135 inaporn. 44.
65 Stari grad .Jajce
Iz 'a rhitektu re gra da vidjeti da njegovo postanje see II mn ogo ranij e
nijeme od Hrvojevog. li iz igurnih po dataka znamo da je on bio gospoda r upe
Plive,"2) znamo da je boravi o LI Jajcu i izdavao tlamo povelje, 3) gra,dio.i kriptu
Z\n3'nU katakomba, ll1'odtlL IkalJ' gpobnicu, 2' ) naziva.n je od 1396 g rofom od
Jajca (conte di Jajce) "a) te mo IHO prema turne uzeti kao igurno ela je on bio Ll
to nijeme i go. podar grada.
pul c vini etr,nae tog vijeka javlja se u zapadnoj Evropi jako vatreno
ur uje: Illcrzer i i topovi, velikih kalibara, kovIani od gvoda.
28
) U Firenci 1324
vlasti na lcg da se fabrU<uju gvozdeni topovi i ovo oruje brzo
svuda iri. U Bos nu ti e jedan top 1378.
28
) Sva ta bojna oruja bila , Ll ugl av,nom
samo ali u vrijeme kad je Hrvoje nositi herce. ku t it ulu, on(l
su za stare srednjevjekovne ()'radove postala 'opaSll\a. Je l,i Herceg da II
:0 vrir,ieme ostane krtenih ruku Ll svom ()' radu? Vjeruj emo da nije. Sama njegova
sigurnost gonil a ga ie na, to u onim okolnostima: nepri jatelj i Ll Splitu i o. ta
loj Dalmaciji, nep rijat el!ji II Bosni (Sandalj, kralj) isto II Ugar koj (veli kai, kralj) i
sve opasncst e d Turaka, St oga moemo s dosta sigu rno ' ti pretposLaviti ela .ie
ba Hrvoje dao gra du .lajrcu temeljni oblil k veJi!kel kO'ja je l11o (J'[a ela zado
volji tada'nje zahtjeve bojne fortifi! acije. Nju su moda ponet o i po
slj'edtn.jl 21 dva bOS3 11 S'ka 1 dok ,nli 'u sa osnutkom Banovine iz
g rad ili LI njezin dan a'; nji iz.,p ltd. \)a .ie Hr v je imao jeda'll gr ad na mje::: tu da
nanjeg ja, fl ) j po tome to .ie kas t el prvobitno imao tr i tra ne
kule koj e su danas i pored prep ravaka svoj raniJi t emelj-ni obk k. Dal su
one bile podignute II Hr vojevo vr i.ieme - odnosno negdje iza 1400 godine, kal o se
tO' uzima - sig-urno bi dobil e bar neike od nj ih oblik po\:igonal nih prizama,
ili bi bil e. okrugle, kako .l c tu z<lh ti jrcvala Itla1da'nja IQtb raJll1benla radi
vatr,enog' or u'ja. Hn'oje se zove, gospodarom Jaj ca (conte di
Jarjce) jo u 1396 gudi ni,"") t u da je "rad Jaj-ce pod tlm imenom post'ojao te
godine ali \'jerovatnu .jo od mnogo ranij eg vremena.
Naivna je tvrc! I1lj a, da su g radovi KOlT1ot in, Kmpa i Vinae sa
graueni da za:tite Jajice, kako t o govori c1r . Mih. u Star inaru (Beorrrad,
]930, tr. 43). Ratovanje -rednj eg ijeka nij e ni izi kiva lo grupe t Taj s istem
odbrane s-tv,oren je t ek u XI vijerk,u. Turci su, dok Ij e Jajce bilo Ll r Uli< ama
bez il{Jakva straha prol azil i kra,' njega, kao i kraj i drug ih ,"rad ova i pust o ili ,
kako Bes nu, ta ko i Hrvatsku, Fmlandiju, Austr ij u. Osim tog a Zve
i Krupa :,u pr ast ar a sloven8J!\,a imena te su ti gradovi mnugo st arij i od Jajca, a
vjerovatno je t o i sa koji m od ostalih spomel1l1>tih gl"' a.ct ova, Iba r u ikoliko e
tu un-og' a Jajca st u ,:.e U Hrvoje\'o vrijeme prepravl jano. Uostalom svi ti
gradovi bili ' u prvobitno vlastelin.ski dV'orci, a ,nikakve Komotin je to o tao
we do pada Jajca,
Kad Hrvoje LlpUZna,) vatrenog oru'ja i osjetio da ga vrebaju zavid-
IlICI i neprijatelj i sa _\'ih strana pr gnuo je bio da Se za svaki oigur a,. Opa
"' l Thalloczy-l1ffl ay : nav. dj. str. 9, 13, Fermendin, Acta 34.
'") Isto tamo str . 27.
" ) Truhelka: .Jajce, t!'. 57- 59.
" ) Thalloczy-811ffl ay str. 21.
Demmin: Die Kl'i egswaffen . Leipzig 1893, str. 109 dalje, 914 da l.ie.
c .) Isto tamo.
"8) JHpre''le'K-Pa.n.:OHl1h: Ke'l'. Cp6a, IV, 109.
'"l Isto tamo, str. 21.
Glasnik ZemalJskojf muzeja
5
-----------------------------------
Stari i rad Jajce 67
Taj tariji grad matno je proi ren i tako pret voren u jako ut vrdenje. Maj
:: lor je najprije vezao jakim zid om isturenu kulu ..; traa litll s lkastel om. Trag toga
zida jo j e vidlj iv pr i sa moj kuli i pri bedemu ka tela (Sl. 3), to do danas nije bil o
zapae no u lit ratur i. Zatim j i'z.gradio bastion IV. TaU je ima o

vi i prsobran neo'o da nas. Bastio n je vezao j ak im zidom s gore spi:::ll11'enut om
[I ( I. 3) . Taj zid protezao se po Ql noj liniji na koj oj se O' nads.ki teren naglo obar a.
to smo gore pomenuli. Njegov tr ag pronaao sam u ulici koja danas istim pravcem
spa-ja oba o jekta i to pod opl at om zida kcji ' titi kao podz id ul bml! sa ;s jeverne
strane. Ta oplata sastoji se od raznog gracte\rnog, dobr o teSJanog kamena, koji po
od mn<ljih zgrada ( I. 16, e) . Oplat a je ozidana bez maltera, te se 01<0 sredine
ul i,ee bil a o-b r Ll! ila. Iza nj e e pokazaJo jezgro st arog zida, sa
Sl. 1 - - J a jce: Unutranjost kast el a; nekadanj a ka pi jska kula
lllal ter uf1] koji ,ic upotreblijavan kod gra dIl je 'svih starijih zgrada. Jezgr-o je ostalo, .
je njegova stara opla ta upotrehljena u nedavno vri jeme za gradnju okolinih
pri vatn ih kao t o je bio sa, ost alim unutr a njim zidovima donjeg gra
da. Izgl eda da je majstor tada i na sredin: razmaka koul e II i bastiona IV po
digao jednu kuJu, od koje su se t ragovi tl stlterenu dananje Hajru
dina Kr"la'ka (vidi na plan), o kojoj ka""nilje biti g,ovora. se nalazi na
sredi ni gor spomenute ulice, s june strarne, Za ti m je vezan i ugao kastela
ba tionom IV i tako .i e dobiven obo.r mn o'go od Slalmog lkastela.. Da
l sigur a taj obor i prilaz cest e, i turi o je graditelj ispred bastiona IV,
kul u traaru, podignutu na samoj iznad da,nanje kapije. Sigur
no st je zaht ij evala da se odatle zid do "trme obale Vrbasa i tvori Banjo
kapi ja, ikoja je kasnije odigrala, ulog u 'w borbama olko grada. No
68 001<0
o na nije bi,la utvrdena kao danas. Vatreno oruje bilo je tek u razvoju. Zidovi koji
su ta,da plc,dignuti izno' ili , u 1.75----2 m debljine. jihove t ragove lako je
Oni s.u. teko izdrali bombardovanja top ova iz 1463 godi ne, ia ko su bolj e zidani
nego gradovi istog vr emena u centralnoj Bo ni, l(,amen oplate t esan Ij e u manje
pravilnije kvadre Ikoji s u j eda'n uz drugog bolje pr iljublje ni, nego je to Iwd
gradova srednje Bos ne.
Tako g r ad i raz oj podgrada izi'l;:ival i su lak i prilaz te de ta,ko
etvorena II j ugozapadn um ughl Ilava kap ij a. Da Ji je nju podligao
il i jedan od posljedn . a dva bosanska k ra!.ia Ile moe se danas nita sigurno
Sl. 2 - - J a jce: Sj everozapadna kapija na
Svakaiko je otva r aIlje zahtijevalo onog zi da ud te kapije prema
dana,i njoj Medved-kul i. On j e sezao ne(Tdje do onoga velikcg koljena, to ga taj
zid danas u vhni kule II (Sl. 3) i bio oda tl e spojen s tom ku-lom
i tim dat gradu te meljni obl ik velikog truucr la u vrhu se nalazio !<Jastel, a t o
je oblik koji sretamo Ikad utnda u susjednoj Dalmaciji.
33
) I ta konsta t acija
nas na hercega split kog. Tna g pomenut og zida koj i le paj ao kulu II sa ,susjednim
zidom prema zapadu ni mo mogli al i njega vj erovatno kr ije podzid ulice,
to od te ku,le vo di pmma Dizdar evoj da mij i ili onaj ma lo nii podzid to takode
>a) Karaman: Umjetnost u Dalmaciji, str. 134;.
_ _________ _____ S_t_ar_i g rad Ja.k:.: e________ _ ___
vodi od kule II zapadno prema 0l10me velikom Razumije se, da je ll: slu
postojanja ta!kog zi.da morala posto jati u njemu i jedna kapija za ulaz u obor.
Ima i druga vjerov1atna kombinacija. Od kule II moga o je zid kako smo gore
rekli, na Di:zdarevu damiju i od nje dalje ispred Hadi- Ala:1.begove u pravcu
dananje ulazne k1apije u kastel. I na t aj bio bi potpuno osiguran prilaz glav
noj kapiji kastela, jer bi se stvorila stupi-ca (Zwinger), kod gradQlva
,;red-njeg vije!ka, koja 'je bila za prilaz kapiji na jsi gurnija zatita.
Ispod tako podignutog grada se razvijati podgrade oko. dananje
crkve kod tornja Sv. Luke, se daU pr-ama kapiji.
Sl. 4 - Ja.ice: Medved-kub. p ogled sa zapada
U kastelu samom bile Su izgradene drvene z racle za stanovanje, a u velikoj
kuli, u junom ugl, U! kastela (na naem planu bast ion II) biJo je dov01jno prostora
i za primanja. Ta kula, Ikoja je mogla imati Iprizeml jie i d\' al, t.ri kalta ima t.akve
dimenzije da su prostori' je u gornjim kat-ovima bile velike oko 12: 18 m, a to su
dvorane. Pa i sama, zazi,da na bifora s prostim stupom u
sredini (sl. 16, e) koj1a se vidi i danas u j unom spoljalnjem zidu te kutle govo ri
za prostoriju na tom mjestu. Po tragovima popravka na tom zidu, izgleda da
je do te bif,ore, prema istoku, bila j o jedna. moda i dvije, to bi arhitektonski
bilo sasvim opravdano.
70
a ko ncu je bila podignuta i (SI. 4) . Da li j nju po di ga J Hrvc}jc:
ili neko iza njega, moda predUIzet ni tknalj Toma koji se uveliko ' premao za ra t s
Turcima, ne l1we se Ona Ije svaka,ko podignuta kad se dt.. bro dej stvo
vatrenog oruj,a. Sasvim je da je ta kula podignuta II vremenu pri je va
treno,g oruja. a. ) Cemu bi bili pot r.ebni prij e vatre nog oruja zidovi debeli 5--6
m, kakve ima dana Med ' ed-I ' ula u pri zemlj u! Pa i njezina ,ckrugl ina dolazi tu
u pi tanje . Veli,ki broj okruglih kula u bl isk j Dalmaci ji s 15 vi j lu
Trogir, Ston, Dubrovnik itd. ), a i t i je i sa ostalim okr u
g,lim kulama u Hosni u Ikoli !\O su im t rago vi ani (Markova kLil a kod Vi segrada,
na dobrunskom gradu, na 'amob oru - . ad poruene, itd.) do,k s
kraj.a XIV vije/ka kllle u Sokocu kod Bll imu i [ u su
sj ednim je i ti lu aj sa o,kmglim flud ama gradova u Hr va t oj,
Vojvodini, pa dalje u'z Dunav. U je broj okr uglih ,kula iz XV vi
jeka. Razumiije se da e po .koja okr ugl a kula srednjeg vijeka i iz vremena
prije vatren o,g oruja no, ona imati nikako debl je zi dove od 140 do 240 cm,
I"ao t,a je moda kod ruas sa starom kulom gr ada Ost roc3. il i I rupe.
Medved-kulla je tl tOlJ u prolog rat a probij na lt i tako se danas
v,idi cL", Su zicf\o\V,i kule prema z pladu na glo zadebljani. Deblji na iznosi u pr,obijenom
prostoru sa st rane 4.70 m, a a zapadne 5.70! I dalk se ta debljina poj-a
vjerovatno do 6 m, ako ne i vie. Malter upotrebljen kod zidanja te kul e isti
je ka'o kod svih gore spomenutih Hrvojevi'h ili ranijih gradnja: Velika
rs malom sedrene pra ine. to se u mal teru oplate te kule nalaz i tu
i tamo Hi manji opeke ne da .ie on hot irni no primjean LJ! mal
ter je doao u njega. U probi jenol11 prost oru kule na 20 m" zida nema
nigdje ni t raga ope,ei te se prema tome raniije miljenje II tom pravcu mora kori
Oplata kule je popravl jana,. MaHer oplat e a tavi jen .ie od i
grubog rijecno.g pijeska. Unutranji promjer kuj,e u prizemlju iznosi 5. 70 m, a vanj
ski obujam ravno 50 m! Izgleda da je u prizemlju bila kao ciste rna. Masiv
nost i nezgrapnost ove ,kule pravi je pri mj r bosanske odbranbene arhite'kture. onoga
vremena. Turci su kasnije pored te ,k ule r.apravili uski izlaz iz gr ada na put t o je
vodio k zapadu prema Jezerskom gradu. 'je kula do ta al jkavo
Nje'zin juni zid spoilja je uspravan, dok je sjeverni za/ko en prema unu:tranjosti. Po
duprta je . juga i zapada potpornim zidovi ma (Sl. 4). Iza nje, Iki IjUgU, izbijen je ne
davno u g radskom zidu izlaz.
Kad su Turci zauzeli gr ad u ljeto 146.3, oni nisu mogli za oni h 6 mj eseci , ko
liko su ga drali , ni t,a ni ni prepravl jati. To vrijeme bil o je pot rebno
za ukl anja nj e r,u. evina i popra-vlja'nje zi dova obrucenih bombardova ruj m. Kad SlI
u zimu ist godine nakon dvo mj e opsade uzeli grad u svoje ruke i kad
su ga poslije 6 mje eci Qdlb ranil i od bijes nih juria El -Fat ibovi h. oni su o-a
osposobljavati za savre.meno rat ovanje, a imali: su pr{'ko 60 god'ina vremena l drago
cijenih i-kustava. Naj prije doao je na red katel. Vi- oki bosanSiki zidovi srednjeg
vijeka morali su da pretvo re Itl bedeme. Hitnost posJa u pr i mah :h je od
ruenja. KuLama su skinuti ,krovovi i 'por ueni p dovi te su nabij ene kamenom i
zemljom. U unultranjost i kastela podizani su novi zidovi udalj eni od starih 3-12
I11e ta ra, a meduprost or se dobro nabio zem[ij om, lomljenim kamenom i svim ru
") Tha116cz ,- Su ffl ay : J a jce. Na sk 21 veli da j e si gurno Medved-kula post jala Ll XIV
vijeku, no ne navodi poda ta k n a temel j u kaira to tvrdi.
oo ) Truhelka: J a j e , l r. 45, 46.
71 Stari V 8d Jajce
=
::::.
..
. \
JRJLJE
KReTE..,
&'''' , i p A r p. 1J,H'H KA
P fl 3 EPH HK :
MII t, AP. r V tl Q,/\) A 0""1f -im)
c TVPCI<Il tPAI1K> B
1""lt"'1 M
lO 5, o '' 0
1. 5 - Jajce : Osnova kastela
72
evintama koj e u se zat ekle na prostoru g rada. Truhe,lka je pretpostavio da su ru
zami l jenog sl'avnog dvora i drug ih zgrada u kastelu bil e t olike da su
namirile nabi j,anj e bedema pa da je jo preostal a oO'romna hrpa te r uevine do 10 m
vi ' OiliJa I
SS
) To 'Ie samo flanta.zija. na je billo .kakvog divnog dvora sigurno ga ne bi
Madari ru- ili, I' er bi bi o pot reban njihovim banovima, koji u bili navikli
na g ospod ki ivo t (Zapojja, Horvat, Egervari, Dod, i dr.). Napo
kon, amo veli,ki bas tion (SI. 3 i Sl. 5) na Ikastlu koj i je oko 50 m, irok
6-12 m i 4 m visok progutao bi nekol iko dvorova. Njegova sadrina
Imo i sko ro 2000 kubik a naboja! A kamo jo dva basti ona sa istom sadrinom i
bedemi ko,' i ih veu a istoIka, i sjevera sa jo 2000 kubika .sadrine! Za nabijanje
bed ma i bast io na poikl1pljeno je sve to se u kastel u i izv,an njega moglo
r uevine privatnih zgrada i crkava, a kad nij ni to b ilo dosta, kopat je
te r 2n i u samom Ik1alSt elu, !:l.JI e v,idi i na lIJa oj slo i (SI. 5). Otuda je i nastala
o nol ika j ama , l kastelu i strm teren da posj etioc u izgleda k ao da se nalazi u ka
zanu. Razumij e e da e nije s mjel o kopat i u blizini bedema, te su UZ njih ostale
k ao nagomilane hrpe r uevina, za Ikoje j e Truhelka mislio da su ostaci dvora.
aIllo mala hr pa ispod zapadnog ugla bastiona, I od nj egovog ka ni jeg ob
r u' ava nja, zati m malim dilj el m pod bastiono m Il (Sl. 5) , uko!tilw ova ne od
turskog sa r aj a k oga je jo u ru evnom s ta n.j u vidio EvJ ij,a u XVII vi j eku
il i od Dizda r e k O.ia je bil a t ada u 'kast elu.
31
)
Dase parira p ot is ak naboja basti o na i bdema na bosanske zidove,
su ih &a s trane vrl o jakim kontrfo r ima gdje god je to
bilo Potis ak naboj a vel i,kog bastiona na s.polj a nj i zid bi o je tako velik
da t ari hQI: ansk i zi d ni,j.e mogao da g a lako izdri, a kOln,trfo roJ!11 se nije mogao
r adi provalije pod njim, te je na zap adnoj t ra ni popu tio i izvalio se pri
udaru mal og topov3kog metk,a Ll prolo m ratu.
Mada ri uvjer va tno na da nanj im ni veli sa nim pr ost o r ij ama u kas telu, pored
Il OV ' kapije k oj u su oni podi gl i i pored ba' t io na I, imal i neke s t allbene prostiorije,
gdje su kasnije i Turci i Austrijanci imali svojre. Na'p::IlTl!:lnjlemo da jie unutra nji zid
\' likog bastiona Ll s ve m junom dijelu vrl o . li dno u j evernol1l
vr lo loe. Osim onog' a ho dnika to vodi kroz vei i1ki bals tion nema drug ih podzem
nih prostor ija, a ni kaz amata t o ih spominj u Abot
3S
) i Tr uhelka,"") no moda su
nedav no zazidane,.
Izgradnj om velikog bas tiona zatrpana j e do pol ovine i star a g lavna kapij a
ka::; t ela, to j u j e moda s agradio Hrvoje(SI. 6). Ona j e bila ugradena u zid debeo
205 cm (kod Truhelke 150!), Jasno se razabire debljina zida, kome je dovratnik
'") t'uhel ka : Nav. dj. str. 49.
" ) Kemur a: Nav. dj. str. 293. U prvo vdjeme iza 1527 morao je i turski zapovjednik
II: ada st anovati u kastelu, r adi j e i podignut neki saraj u n jemu. Ali t aj saraj mogao
bi bit i i nek i obj ekt II kastelu koga je vidio Evlija II ru evnom stanju, jer su i ma
banovi i zapovj ednici grada st anovali u nj emu. Napokon Evli ja je mogao vidjeti i ru
evine dvor a posl j ednjeg bosanskog kralja no to bi onda da su dvor zauzevi
J ajce 1463 zatekli dok nije otiao u be deme grada i time bi opet otpala Truhelkina
pretpost av a d a j e r uevina dvora iskoritena za nabijanje bedema. Ali koliko poznamo Ev
liju on ne bi propusti o napomenuti da je vidio poruene saraje :.latinskog kralj a, da su one
p t icaje Iz pr edt ufskog vremena, stoga moramo ostati pri naoj tvrdnj i da je Evlija vidio ru
evine ne og turskog zdanja.
0) Asb6th: Nav. dj. str. 408.
lO) Truhel ka: Nav. dj . st r. !Il.
73
Stari grad Jaje!
kapij oduzeo 3 C!ll. l u tome zidu vidi e ona.i malter, to smo ga ranije
"pomenuli kod Medvedlk ul, u zicio\.'ima bast iona i bedema ,koje Su
podiza,li mal ter . e redovno asto ji od kr i g rubog rij pi'je ka , Mor ame na
pomenuti da ta ra bosan ka hapi j a, iznad kO.i c I lazi onaj b an ki k raljevski
g rh u reljefu, n i .i e b i l a n i do v r " e II a, t o.. vi di po n dc\ renom profilu lije
vog dovralni ' a. Od njega je dO\Te n samo gClrnji rl io 50 cm du 7jne. l u g rbu hila je
dov rena defini! i\' no ,a rno p rjanica na kru ni, d k je o tal i io, grublji II izradi,
n dll vr 'en. Iz rnoga bi.:-mo da su u .ra -i k8pi. eizradivarLi za
kruni sanj posljednje{! bosa k g kr alja il i i7a n.iebov g krul isal1'ja i stali ne
dovreni , to dosad nije zap ae no, o od tuga j e j f,a,l\ at , da je taj grb
na cpakn izraden, uporeduj u 'i ga s grb m 11 II vc ima h o<;a ll Idh kra ljeva, to u
hcrald iJc i ne moe nitk ko da bude, Pa I o ii je onda r ra vi grb 1 Onaj t o je licem
kaci ge okr enut lijevo, ka o na no ncima, iU LJ laj gdje.i sve okr nuto ob ratno? .lt'
Ji to L10p" te g rb II . lu zapadn he ral dike? <anda nije.
SI. fl - Jaj . . . rUn'l k api j a n l !castelu
veliki bas t Ion Madari ,J ostavili prvobitni ulaz u kastel sa sjevero
zapadne strane, produiV'i g za 8 rn tune lom ispod bastiona. Tunel je polukruno
z'asvo(/e n l ao i onaj :> tari prol az, no sadanji . v c d, a i zidovi njegovi novijeg su
;' remena. Po zidovima ima u mekanom kamenu urezanih zapi sa aU t ri. Jdh vojniika
od SO-tih odina proslo . vijeka pa OVl3m O,
bc. a' n. l<a ko a.i naboj m v likog ba ' tiona zas uta, lei za dobar
met ar '!llie P':':I Vlisin_ oj ra.zl ici od ma'dars.ke. koja je od nje udal'jena l k za 2.70111,
Nie lei zat o, to je (,ll t eren bi'Q vr lo str m, a to . e vidi po Macl,arskoj kapiji, Jwja
j podignu ta na pr irod nom terenu, Izgle da, da , u napravili is-p red obe ka
pije neki ma li plato koji " do pola uo taru kapij u, no s kakvim namjerama
nije nam jasno. Jesu li ispred pomenutoo' pl atoa imalj kl,kav jarai) s clrvenim mo
stom da osujete juri na kapiju ili su podi gli pl
l
31to, a 'ttLm i ni,v o ranijeg p'wba' pr1erd
da ublae pr ilaz tekim topovima ili je oboj e igralo ulogu, ne moe se
'74
l>oko
No i star a bosanska kapija, a i pot onja madarsl a, bil su ekim na inom
od dir ektnog pril aza . Najvj ro atnije j ar ko m i mo's t om. P ilaz kap ' j ama,
odnos no put, na ipa! 'je i tl novije vrij m ob lr,ane uva le, ka.ko se
vi di i iz nae like ( l. 3, 4). Tek bi se opanjem ispred obe ,kap ije moglo usta
Ilovi ti kako su b' l
l r cugaoni obli k g r ada pr o: ;rili na sp oj iv i I<.uJu III
a nije i. t uren kula-st raa r a) s ba ti on m I Lakim masivnim zidom, deblji n '
2.70 m, m . i da o r ani j em bo anskom, zi u Hrvojeva vr emena. Zid
SLI poki t il i tit ovima, koj i svaki za sebe mal o nje (Sl. 7) : ) Zat im .'> u od
l_ul e III pa rema Vrba u zi d Banjalu ' e kapij e na deblj inu od skor o 5 m
(zapravo 4.70) i po jo-Ii nedaleko od kap ije has ion V (SI. 3), s olidno
upor it e velike vr ijednosti na ovom mj t u. P o red i zida bas t iona, od je
\'e r a k j ug u, e el iki lUJk izveden od 4 re da tesa nika kao kakav og r oman
por t al. Zat o lj 7. d ba: t' na s t im lul Gm 1 ismo dosad mog li o:dg one tnuti,
!l a moda ra di bolj e tabil nosti. Iz ove eli'ke br ige oko utvrdivanja
kap ij e vid i ' -e da j e t o bi lo j din o mj e t o na koj ,u psadne oj ke 1463 i 1464
Sl. 7 - .Ta j e: Stitovi sa pu.5ks r ni c.: ama " ma arskog bedema kapij e
\ ril e jur ie s izgl . dom 11 uspjeh, Od ba st iofLa V p a prema ri jeci su po
ra11'ij m bosan. k !TI podib1i ugro man pa dzi d 8-10 m visine po trmini terena,
koji ,::U Il a mjest ima oLsjecali. U uglu t o ga ovaj zid sa r ij k om izgradi li su
od koj e e jo na1.aze t r agovi i ost at ak Ijednog p lul r uno zavre nog
ut vor a II pr obra nu st raare. Za t im s u poli prema jugu isokom, verti k alnom, si
gast om ob31Lm rba a, Ikoj a j e bil a po red sil ne ri jel e prirodan bedem prot iv svake
navale. I nju ,:; u ut vr dil i na n ki m mjest ima podzi di va nj em. Tako s u doli do vodo
!Jada i ! r nuli llZ Plivu. Na mj t u dana nj e kul tlad ,kap ij om podigli
su jak zild kroz koji je vodi o prast ari put. Pr olu!Z je bio potpuno osiguran utvrde
' U) Tl' uheika, zave en izgl edom vih titova, a al.'o': it nj ihovih konzol a, ne
g edu uci ih iz eposredne bliz 'ne, naziva ih ma-'ikuli ma (Truhelka: Nai gradovi. st r . 7), to
lJni nikako ne mogu biti. jer nisu iz gl avne ravni zida, to je upr avo karakt er is tii'\ no
Zc m il le. O m lim konzolama sa s lj anje st rane spomenuti h titov.., iznad pukarnice,
vi sj eli su gvozdeni poklopci kojim su se mogle pukar ' ce sasvim ili za
t vori t i.
7
Stari grad Jajce
nim t renom s obe njegove 't ran i dalj do M d\'e cl kul , Taj utvrdeni poj as !titio
je i prelaz pr ko rijek Pli ve na t om mjestu, a pre av J i ev ntual an poku aj na
da prijede vodu s namjerom da forsira spomenut i pul kapij u_ Svakako
'll na toj obaLkoj I1nij i od basti ona V do M cl v d-kul , drane LI ratn o
vrijeme jake t rae_ Vj erovatno IS U Lp red obe kap ije, k l spolj a
lJi li isk opani dub 01\, i i iroki jarci s mostovima, Teren je bio prikLadan za
to, a san emen2 st rateg ij a iziski 'ala. u tako dali gradu zap,adnih
tv rd \ ' <1 . li: ji u Turci jo dopunili iza 1527 /, eline. Madar- ka zida nj a solidno SlI
-- -- \

. -==----::::5'
j
I
I
S1. B - Jajc; e: k api j a
izv dl: na dobro t .' anim kal11 ell Ull1, Una .: u se ala do danas i ' amo se talll o
obruavaju gidje im je ubstmk i'ja s tara bosan a, kialo! ko d kule !i znad
kapij e lli gdj e dugo tr aj ne I ra kvase I aboj bedema te on nadme, Ikao to je
nedav no bio I ' aj a bt.: dernom na kome se t ako obruila kruna
Il a t1\ a 11l'.;esta.
Predobivi ' rad 152 7 (Yodi n Tur:ci su amu popravili t o je posljednjim napa
daj il1l a bilo obr eno i oi. tl za nj eg aJj brinuli, jer SUi e granice turSke dr
av bile p mek dale ko prema sjever u. Grad je izgubio vano t za
pa Karl l, vc" 3 pravac gl a nlh t ur. kih napada vo dio je od Beograda . lI Pa nonsku
76
!loko
Nizi'j J. U to vrijeme izgraden .ie i lidniji mOSl preko Plive, malo vi'e
J,apije.
Istom nakon poraza pod i kasni,ie ko Sente kad su vojske
da Se prebacuju i preko Save, tur ke vla "ti pregiedale su sve tvrdave u Bo
sni, te l'-U one koje su bil e na vanijim pravci ma hri ' n kog nadiranja dale popraviti
i ospesobiti za borbu. Tako je i J aj'ce dobil o tur ku tabiju (bastion III
na ,na em planu) sa plartn om 'od gla,tko kamen,a i kordonom po!;.tlk'runog
profila pri vrhu. Kasniij e s u Tu rc i ispod te tabije probili g r ad ki zid i napravili na
tom mjestu tzv. Tabiju-kapiju koje vie nema, ali j prol az n.a tom mjest,u' zadrao
ime. Nad kapij,om podi g li su Turci vrl o j aku, solidno izgradenu
veliku kulu i pored n'j e mal u tabiju. Kula j e kakav obLik sre
tamo kod t urskih kapijs kih k ul a s kraja X II i XVIlf \'ijeka (SI. 8) . To je
,je dina kula t\'rdavnog pojas,a Jaj ca ko,ia ima lkameniti . vod izn act prizemlj a. I mos:
1._- _I
,
, "
.-
:----,
1_ _ _ 1

I 1
, , r- -"1
,
I
\ ''"''--.-.
I
.
, "
I ,
\
,
-
-

-.
l
I
I
,
\ ,
\ I
},
,
'
"
II.
",
'.
.
Mn.
,
, ,
Ini 1.,
I l
,
I I
O 1 .. 5 G
"
"
,

"'
Sl. 9 - Jajce: Barutana Ll kastelu, Hori zontalni presj k po pmzori ma prizemlja
preko Pl ive Turci Su talnu odravdli u redu, je lucia vodio I'eliki bosanski drum
Iwjim s u kretale njihove ' ojske i vo,i ni orl Travnika preko Karaule
j Vitovlja dalje ka granici i obratno.
LJ samom kastel u Tur,-i . u u isto vrijeme kulu ba rutanu, najbollje odr
lanu i zgradu u kviru tvrdave koj a j e. ostala do danas
nezapaena u lit erat ur '. Os nova zgrade je kva dr at , a stranicom od okru
glo 10 lli (Sl. 9). Zidov i pri z mija debe li uko _ m. Pr ize mlje j e niskim
svodom koji sa\ija na 1.30 m imad poda i ima na vis ini <>d
m. Svjetlo II tu prostoriju ctolazi indirektno sa kroz pravougaonu ru
pu. Stepenite vodi na prvi kat koji j e kupol om (Sl. 10, ll). Prelaz iz Ikva
drata na krug izveden je pom uglovnih l.tkova ha oblik trampe i malih jedva
vidnih pandaritifa, umetnutih izmedu ti h lukova. Visi na svoda je 6.50 111. Ova pro
storija dobiva direktno svjetlo kroz tri prr.1vougaon. otvor i indirektno kroz je
77
Stari .rad Jajca
'i
M ET ,
Sl. 10 - J<ljce: Barutana II kastel ll, Hori zon talni presjek po prozorima I kat.l
SI. II _ . Jajce: Bal'utana II kailtel u, Vert.ikalni pl'esjek po sredini (pravac SkOl'O ;;jevel'-jug)
78 Ntaza\l \:
dan manij i .:a ., tepenit a. Zidovi o e gornje pros torije debel i su oko 90 cm, :- al11 o Zil
pa,dni je nevrazmj erno i nekon debeo oIklo 2.50 m (Sl. 12) iz e moe
pretpostavit i posto janje neke skrive ne prosto ri je u tome zidu, t o bi t rebaln ist razit i.
Iznad ul aznih vra ta o:e kul , koja je II po ljednje tu r ko \'fj'jeme sluila i kao tam
nica, i ma visoJ O gore uzidana k onzoi lij pog profila ( I. 13 . Kome vrem nu
prip ada, za,-'a d je neodredeno. Ni '1'11 0 mo bLi na tOJ kul i pr uzida n ul'omak
luk a sa prubit tn rQ-zelom koh pot1li l je Tr uhetka,
41
) 'er je vj erovat no izvad II
za l1 elci !lI L1z ej . p o lja po zi dovima kuJ' ima zapi a au. Lriski h vojnih jedinica iz 80
tih i de\' edeseti h g dina prolog vijeka.
MET

"O 1 II J, s G 1 8
Sl. 12 - J ajce: BaruUltlJ u k astelu, Vert ika ln i presjek po sredini (pr U'h (; skoru is t ok-zapdd )
Kula II ' tu je popravljana i prep ravljana. Citari njezi ni g- ornii cI ij lovi Sll
nespret no izm ij njen i. Turci u od nje nap ra\ i!i sat-kulu i pr o\eli ulicu kroz nj u
izbi vi ziduve za tl ap ije, Starija .ic Ona ' e. moda prvobitnI'
dovr atni ke rednjeg vij eka. Pod pr vog sp rata !Jj je drven, nn vie ne po: toji. NemCI
vie na kul i ni st roja sata ni zv na.
Prvostepena pl astika grada Jajca kao fllonumentaln g ':pUIl ni "a posma trall a
kao 'ej, lina, zaO ta je daleko za 'onom grada Tenja 'l i Pru ca, lakocf " veli kih tar ill
H) Tr uhelka : Nav. dj , str. 48,
------------------------------
Stari grad J!l jce 79
(Jradova. Razlog lei II lome to !)u bedeml O"racia raz\ i Ila veliki pr ostor LJ
kome sc pojedini arhit ekt on9ki impresivni , dijelovi gube ( sve kapi je s ku
lama) i P l ebde li prazni ni hau o amljena Medve d-kula ili t oranj S, . LLl';{e. Sam pak
l a tel sa svoj im og romnim bedemima, bez kula, na gl edaoca dojam rno
llot oni je i pu. toi. -- .
Op- eg g rada Je og roman, oko 1300 m ::;a povri nom od 112000 m"! Opse' sa
mog ka tela j e o,ko 260 m sa povrinom od 4800 m' . Nac! mor.- ka vis iina l\cl skla jt
470 m.
1620 .Jaj ce .i e i na jednog dobrog vojni,ka kao jaku impre iju.
,-'arho Ibra himpa a koji j e t ada pregLedao sve u Bowi veli
za Jajce, da je naj znatnija u ci jeloj Bosni, da irna u bedemi ma 400 a
moe dati vie od 400 bor aca. Grad je snabdj even ar tiljeri j om: Ima diz
dar a, kapetana i kadiju.
i2
) Ali iz je dne molbe gradana, od mada 1628, na
bosanskog namj esnjka da se g rad op ravi, vi dimo da su bedemi i svodovi bili t ako
da se is.p od nji h nije moglo prO lazit i bez Po- prilici ,to go
dina ka,snije imamo o Jaj cu sasvim drugo milj.enj e neg10 .i'e h:Jo 1bra.hil11pia.il/1o.
Neki anonimni aust ri ski vojni (pijun) vel i da je J ajce mala da
L
,.



,
..
l'
I
pr;'
, I
,1.;lL' l'f l
e
.j
-
SI - .J a jet' Konzoi,) uz id1:l na II b a r ut an u
,ie v!'lo star a i olkako II je T urci uzeli nij e na nj u'.! ni ra upravlj ano, a ll ekad je bila
glavna u Bos ni. Ima mal u posadu i net o artil j eri je.
H
) Put nik EvIi j a ne ,' 0
vori mnogo o samoj Opis grada mu Je tur. Veli da je grad veoma sta r.
') t ij em: gradsl<e Su visoke do nebesa. :&Grad je tvr d na obli k jajeta na jednoj litici
od t rI k opnene strane bedem je dvostruk(?). Doli r ijeka Vrbas
pop ut mor a( !) Tako doslov'no. Zati m sp ominj e. dvoj a gvozdena vrata na gradu od
kojih su juna p okvarena (misli na kapi j u) i veli , da II ima hiljadu
Napominj,e da je za na mjoes.nikovan a Melilk Aluned-paxe (1 658) izgorj,ei!ai va
ro' II bedemi ma t e ju j e am paa izgradivao s vojskom: i svaki aga izgradi po
jedno imare (mi sl i dom), a Ahmed-paa medresu, te-kij tl , banju, me kt eb i ha n (da
naS im nema ni traga) . Za kastel veli da 'u nj emu nema ali da unutra st anuje
") P r ilozi za geogr. opis bos . p aaluka. St ari ne XI T, str. 187.
Ul Truhel ka : P abir ci iz :e dnog s idiila, Gl. Z. m . 1918. HIS .
lO) Bodenst ein : Povi jest naselja u Pos avini, Gl. Z. m. 1908, str . 100. Ovaj izvj etaj n e
moe biti ni kako pouzdan, jer j e grad jo u XIX vij eku, ial: o zaput.en, bio jos uv ijel{ jak kao

80 "oko MII%lI lit
dizdar, da ima mesdid i o b o r e n e a r a j . J o velii Evliia na nad ttarom kapi jom
ima flaznih pismena(?), a i ve liku drv'enu na Plivi i mlinove
(sve Ilia! 'danaY- njem mje t u),", ) zat)m Kozluk, ne nI u imena inaiSelje
iznad Varonica.
4
")
Od XVIII vijeka, kad su ojske da prel aze avu, a Tur
sJ{(J ca,rstvu tnakun :j'ajnog uspona ma!ak'avati , se i na
.Jajce, no niko se nije brinuo da o. po obi z moderni rat, a pozivi pod alaje
ostajali su u Bo ni o' lns u pu. t inj i. Topovi i muni cij a starog tipa
leali tl beskorisno u sp re mi tima. bilo je t <r a j o uvjel mnogo na gradu. Pri
likom '.: ednog ,pop isa 1833 na lo ,-e u t vrctavi o. im drugog, 12 topova raznih 1110
dela, kali bar a i vrij edIlO l i, oko .300 bombi , .5200 oka barut a, oko 50000 oka dvo
peka (od toga 10.000 ka pol varenog!) i prekn 1, OO lo\ar a( !) razn og i ta.!') Sva
kako impozalltll a pr ijanta i r u,ia u vrijeme L'ptih nereda II dravi. Fra
veli tl 'vom zemljo pi su da je u njegovu vr ijeme bil o !la g rad u 6 topova
a natpi ima kr al.\a Mati jt i cara F rc\i nanuiI I, l:I -\xhot. kaj,i ,i,e ci o: ta obia'D. tvr
dal II 38 g dina I asni.i e veli (u nnv. dj . BO.ili ), d:t :,e na gr adu nalazilo u LO doba
ih ci j 'vi iz vremena kral.ia Ma t i.je i F r tlil anda I, c d k jih su dvije bile
sa natp i. om i arbon!.
Od dr ugih fur skih vezani h za tvrda\ fli pO':taS i'e. tz . Dizdarreva da
ll1ij8 , na mj e. tu ' e ranije- - po cijlu - billa- crkva . Kalani,ne. " ) Unu
tranjost ove male damij e (5 : 4.50 m) za vodena .i e ItupoJ.om na isti kao !
barutana u ka telu. Nj ezin majst or nesumnjivo se ugledao na kupoi u barutane. Juzpi
prozori Di zdar e\' e damije za reni su ore vrlo deko rativnim L lam kim lukovinu.
Zap i veli da je podi l"nuta 13 od gracLkog dizdara ul eJman-bega Dva
1\lra<.:na mramorna b;:lgm la sa mram rnim baluci ma,
ukraen im, leal i s u po ie na kd<a li tetu Har mani. Bili u tako lijepi dl su
ih Nije m i II prolom ratu demont ir ali i neke ui j el ove tp remili lt dok
Su ostalim utvrdil i bunker na isto m mj e' t,u.
nam je p afllenuti l(iepu arhi te kturu da mije 'ultani je, podignutu
1753, na mje tu st ari j damije, koj u je bio podigao neki Musta fa-beg, nepoznate
godi ne
4G
)
Gore ' mo iznijeli nove podat ke koji sc odno e na stnri grad, a sad
se o vrnuti na ostal e , t arine u gradu i izvan njega
Crkva Sv. Luke - Na prvom mj est u mo . e na Vu crkvu. Iako je to
po imenu n ka dr uga crkva, moda mi za drati nj ezin naziv
kakav joj je dao ll arorl i t ak o je zvao kroz )voj crkl"i je do
:;; ad bez razloga vrl o mala panja u li t er atu ri. Truh -'k.a je opis-uje' samo
par reda,ka, n . zapaa ju i na vrl o z nimJ.i ivi h de ta1"a. Zvoni ku je po
sveti o malo vi e redalea no i oni su povr ni. Truhellw 1 zanimal e vi e prohlema
kosti Sv. Lu ke Talaci crklu nika KO l li ne up i uje, a amo s ne
koliko redak a.
fi l
)
) Mlinovi su ne tali zbog p romje ne toka rij e.ke, a li im sc t l' agovi pozna.iu.
' '' ) Kemura : Iz Sejahatname, str. 292-293.
47 ) I vent ar bosanskih gradova jz .183 (u lukopisu).
" ) Tba1l6czy- $utflay: Ns\' . dj. s r. 39. Ne navodi se otkud taj podat a.k.
u ) Po saop ten ju g. Hamdije Kr e evl jako vi a.
) Atanasije Georgiceo naziva j e r h--vom Sv. Franje (Tl'Lt hel ka, Jajce, 40).
" ) Asb6th : Nav. dj ., s t r. 411, 412, 415.
- - -
'3R3HJlRH
':I nA3 up- . ___
KB':1-,- _____ 1n ,'O.., __ - - -- .,... - - .- .- - .- ,.... - - I
:-
cl
" iO'
N
n
3

".
O
OO
3
,.
"
1'1
.'ii'
-}
' vwcu
nPAOR 4
JE '....LPKBE
-"

vl
I
- - - -
H
- 18'50-
f - -- - - - - - - - - - - - - 13 - - - - - - - - - - -- _ __. _
UPK[3R [[J . t1::JKE 'j J AJU :I : O[ HOB A
(tlA Iif1Wlilt CT/HU)
ef A P H J A r p Ail H> lt .r p 13 HJ E lo( A np r np A !3 JbA HO
m K AC H f'fJ.A - -11 - ----- I I - 3A 3 litl AH O
T'::IP CK A 1l0I"' PRAJ.t A _ HEOOPE1jE' H O

I
311 .aR i!A
A
IPO JET(I
IH3H Ra
HHlUE
o>
\ " ,,1 I M
, o S. S 10. 15
Sl. 14 - Jajce: Crkva sv. Luke, osnova
2'
::1.
f/q
.,
'" o
'
I"
';=;
B
oo
82
Prvo to se kod te zgrade 'je njezina osnova. Juni zid crkve
dui je za metar od sjevernog, a zapa,dni isto ( ako od junog (Sl. 14). balj
fakat nau panju. Paljivom izbje(:i iz v,ida ni fakat da je
dio sjevernog zida oko glavnog otvora pa ispao iz pravca ostalog di'jela
t )ga zicla za do brih pola metra. ZaNm da je zapacIni zicl deblji od ostalih, cla je dio
zida izmedu zvo nika; p rvog c tvo ra de beo l 111, a dio iza otvora ,dalje
samo 0.90 m, pa se penj e iduc:i zapadu na 1.40 m o,klQ srednjeg otvora. Sva dananja
z,g'rada iz g leda jedna krparija. dalje zid ove na zapadnom,
pod malter oIl1, a iznad one pravougaone ni e, trag velikog okmglog :zazi<ianog
prozora (promjera 2.20 111) za romanske i g otske <Crkve. No nas
da se taj prozor ne nalazi na sredini zapadne crkvene fasade gdje mu je
uvij ek mj es t o. od te k o nstataci'je moramo pretpostaviti da je taj prozor
pripadao nekoj ranijoj crkvi koja je proirena i da je sta/jao na pravom mjestu.
52
)
Ako prene'se mo udaljenost toga okrug log prozora od sjevernog zida, na protivnu
s tranu (Sl. 14) do nekog po pravljanog dijela zapadnog zida, iz se
moe da je tu stajao juni zid one ranije crkve. Kraj toga starog zida
dobro se pozna na t OI11 mjetStu, jer kasniji zid nije bi o za njega konstruktivno vezan,
te se neto odvojio, tako da LIspravna pukotina izmed u zazidanog romanS/kog pro
zo ra i dana nje
o
' t urskog jasno pokazuje kraj starog i novog zida. Ovaj
se u p ogledu razlikuje od starog, jer je njego v gractevni kamen
slabije tesan, a nije dobro priljubljen uz drug i, to je upravo obratan kod
starog zida. Ta razlika vidi se najbolje na spoljanjoi strani zapadnog crkvenog zida
o (k,om j'e govor. Spolj'a se lf;3zlik a i u donjim dijelovima zidanja. Zid stare cr
kve dolje je iznad kamenih kvadera kako smo ranije rekli, a dozidani clio od sedre.
Ako s t oga mjes ta, g dje Se dodiruju stariji i mladi zid pravac junog zida
ranije crkve kako se t o vidi na naem planu (Sl. 14), nam odmah i jasnije ono
zadebljanje sjevernog zida za 20 'elm koci g lavnog ulaza. Zi'cI je moda zadebljan
radi toga, to se tu na njega prenosio potisak nekog g ornjeg zida, vjerovatno tri
umfalnog- luka. Dal Je prema istoku bilja je oltarska prostorija, no kako je ona u o
sno vi izgl edala 1l10.o10 bi se samo k o panjem tragati. Kakva je to crkva biJa i iz kog
vremena teko je Zato je ona prizidana zapadno od zvonika? Ima jo jedna
zan'im'jl j iva 'p ojava tl o dnosu onog-a veili kog oikrug log prozora prema krajevima
zida na k01l1 se nalazi. Njegova udatIj enost do kraja toga zida prema sjeveru, uzevi
u obzir i onaj dozidani turski clio, iznosi toliko k oliko je njegova udaljenost
do kraja tog a zida prema jugu, no t o .ie samo i po njoj ne smijemo pra
viti nikakve kombinacije. Turci su dozidali uz zg radu sa sjeve ra oba krajnja zicla no
mnog o tanja od starih cnkvenih, da dobi'ju predvorje p red damijom, su krov
drali drveni stupci, kao kod mnogih dru g ih njihovih bo'g omolja. Vidi se da oba
spomenuta turska zida nemaju na sastavima sa crkvenim konstruktivne veze. Onaj
zapadni vidno se odvojio od crkvenog. Ranija crkva bila je orijentisana OD
kasnije pro irene i bila je na svoju podunu os. Pravougaona nia na
.;0) Zanimljivo j e i vano, da je taj prozor pod turskim svoju prvo
bitnu sivo-plavu boju, Da je bilo u Bosni u vrijeme kralja Kolomana (1102-1116) poru
enih crkava i poslije n j ega vidi se iz kronike dominikanca Suiberta, iz 1259 god,. u kojoj
veli, kako je papa, kad biskup nije u Bosni nita uspio protiv jeretika, poslao do
minikance koji su propovjedanjem i uz kralja Kolomana mnoge krivovjerce priveli k
istini vjere i poruene crkve, nad kojima bij ahu izrasle i ikarje obnovili. (Na
pretkova Poviest Bosne, S arajevo 1942, str. 755). Mnotvo poruenih crkava zateklo
se jo II polovini XIV vijeka za vladanja bana Stjepana (nav. dj, str. 265).
83 Stari gr.ad Jajce
zapadnom zidu duga 160 ,cm nalazi se u zazidanim zapadnim vratima te ranije icr
kve. Ona je zapravo jedan dio vrata, koja lee gotovo lcijela pod nivoom dananjeg
terena na tom mjestu. Sa spoljanje strane zapadnog zida vidi se jo njihov polu
'kruno zasvedeni diO, dva metra ispod zazidane rozete, danas prikriven ljetnom ku
hinjom Isusjedne irina toga portala od dovratniik:a do dovratnika je 150 cm.
Dovralnik je profilisan Jednootavno na uglove sa umetnutom dekoraci
jom tordirane vrpce, kako se u romanskoj arhitekturi :pa i u susjednoj
Dalmaciji (zadarski dom, trogirski Idom i dr.).
Pored portala sa sjeverne strane, a izvan spomenute Iijetne kuhinje vidi se uzi
dana masivna sa svrtkastom zvijezdOlI11 (Wirbell:roootte) sa 'osam lalt:ioa..
Je duga 105, a iroka 60 lom.
Od te st3lrije. crkVle 'se Slalmo z3lpa.dni diosjevennog to s.e hva
ta liai njega pa dio otv\olra. Jo oo: spomenerno malllj.i o,kulus, zazi!d.alfi sa spolJa
nje straIl1e iznad gl,a'VlOOg ulaJza 'u dalTllatnj'U ruevii,nu. Ko je zazidao IVleliki okrugJii pro-
zor ,j zapa<inLi ulaz u l1a1111i:jlU cr1klVu? TUJrci izja 1527 illi j o u ,sredInjem vijeku,
proi:ruj'll6i crkvu. Moe se pnipil5ati j(e'dl1Jbm i drugim, .no prije biltii da 'Su to 2J3lZtlda
vanje Turci, po, ,tehnici rada. Nairmei os tala zaZlidaJ\lYcllnj;a !kloja s u s.itgur.no
izveli Turci (.romalflls'kiil .pro:zJori) js:tog su z.i,danja.
Ako :paljivo promatramo juni zid dananje ruevine s unutranje !Strane pri
iznad krajnjih turskih prizemn ih prozora- a na visini od 2 i po metra od
zemlje tragove zazidanih romanSlkih prozora irokih oko 80, a visokih oko 150 cm.
Kanda :ti prozori nisu pravilno rasporedeni. I na junoj strani zapadnog zida vidi
se pod malterom zazidan romanski prozor (i'zmedu turskog prozora i ugla to ga
juni i zapadni zid). Mo promatramo 's polja zid iza zvonika primj.eti
i tamo jedan zazidan romanski prozor, g otovo na sredini zida i jedan zazidan
otvor drugog oblika do samog zvoniika. Ot;kud taj na tom mjestu? Moe se po
odnoiSu zvonika prema sadanjoj zgradi crkve da je on stariji i
da 'je pripadao onoj ranijoj crkvi, ako ne i jednoj, Jo ranijoj.
Ako .posmatramo s.polja juni zid crkve lako po njemu razne :pre
pravke. Tako izgleda da su na udaljenosti od 4.50 m. od ugla prema za
padu bila juna vrata zgrade. Kanda se profili sani dijelovi njihovih dovratnika nalaze
uzidani jedan u .polukrunoj nii u un.utral1Ijooti ,crkve, a jedan u tunskom prozoru
do nje. Do traga junih vrata vidi se neko pravouJgaonog otvora. Dalje
k zapadu vidi se ispod krajnjeg turskog prozora jo jedan, di
menzija, kao da je bio tamo radi ubadvanja svjet la u ne.ku prostoriju, a liznad spo
menut og turskog prozma vidi se jedan manji, pravougaoni, napravljen od dijela za
zidanog rOImanskog. po tom zidu ima i krparija.
Dana:nja tri ob-ruena otvora u sjevernom zidu crkve jo prije 50 godina su
pretstavljala .lJIlazna vrata u muslimansku bogomolju i dva prozora. Njih su Turci
svojevremeno i izbili u tom zidu, moda na mjestu S' jevernih prozora ranije crkve.
St'a je bilo sa OlItarskom prostoriJom i kako je ona izgl'edala? Je li uopte i
postojala dananjeg ravnog zida? Kakva je to, moe 5e
anomalija da ISe 'Zvonik nalazi uz f-alS;adu c,rkve, gotovo u samom IOIM:aru,
a :poznato je da su zvoni.ci r,omansk,ih crkava prigradivani redovno uz zapadnu fa
sadu. Na mo'gao nastati !Samo radi 'izvanrednog pregradivanja kao to
ga imamo u susjednoj Dalma6ji kod icrkve Kolegijata (La u Kotoru,
gdje je kod prepravke crkve u prvoj polovini XIII vijeka prizidan zvonik do
apside, a sluta'j je i sa zvonikom ckve Sv. J ovana Krstitelja na ostrvu Rabu
6*
84
u-z koju je arhida,kon Kuzma, gOlovo UL samu apsidu, prizidao 1160 godine zvo
nik. GJ ) Go re poj,ave nisu r]osadzapaene na crkvi Sv. Luke U Jajcu, a one
suad interesa. Iz njih bi se moglo da je zvonik preostatak
Jedne crkve uz je on zapadnu fasadu bio prizidan. Poloaj te crkve bio bi na
mjestLl dana njeg doma (Sl. 15) . Ise i tim, to toranj tj.
zvonik' sto'j i na vrlo strmom terenu, a ispred dananje zapadne fas ade crkve bio je,
bar tako izgl eda, bolji teren za gradnju zvonika.
Sl. 15 - .Jajce: Zvonik sv. Luke
"
' 0
. ; U .iu {)zapadnom ,unutranjem uglu crkve tik pri zemlji otkrio sam uzidan
'frag-meaa.t , reljefa sa starom dekora'cijom tordirane vrpce, odnosno usu
,Iean-og .ueta i'li .guve (SI. 16, b). Reljef je' neto povij en i s nekog
I. . 1 1 , '. :
to) B-aCHfi: ApxH.1\eKTypa .H CKYJlJJlTy!p,a Y naJL\lal.lH;;H. 6eorp)!, 1922, str. 38 i 125-130. I ,p'o
. i ' kosi ' totarij li ' Pisi: podignut je nedaleko od apside Doma, no ' to je zato, to je na za
. pifinoi strani 'bila podignuta ranije zgracia krstionice (Baptisterij), a do ' gradnje tornja
je . mnogo iza toga, jer nije ranije bio
Stari grad Jajce
luka, vjerovatno od onoga velikQg otkruglog prozora ili zapadnog portala ranije
crkve. Nisam prona'ao' nadgrobnu to je spominje Truhelka, a koja je bila
uzidana u desnom zidu toga Isto tako nema vie ni one rimske
to ju je vidio uzidanu Abot 1888 god.,"') ako nije t o onaj reljef, to tek malo
viri iz ze-mlje, tik pored junog kraja pravougaone ni e zapadnog zida (SI. 14). Na
tom relj.efu, li ,koliko se nalazi izvan zemlje, vidi se ona ista loza s g rozdovima, to
le vidimo na prikazanoj slici kod Abota,56) a vide se i gornji dijelovi i' tave.
Duina toga spomenika u cjelini 'je 87 cm, i d Iblj,i'l1\a sene rnog-u izrnj1ef' h i, d;<Yk
se ne bi izvadio iz zida. Na njega se osvrnuo dr. no sEka II
govom .ie nega ti v reljefa, ane p? zitiv! Dotakao se toga spomeni,ka i Serge,
jevski ga u kasnu Kao kuriozum navodimo i ovo: Dr.
u svom o ovom relj efu veli doslovno Gvako : kad je () t ,k o.p a n i,z

... .' . , \ _ __ I
,_,:,' _:. I
\'---'
l
I

, ____.--L_-"
--
Sl. 16. - Jajce: Arhitektonski fragmenti i dijelQvi iz starog grada i varoi: a) sa Va
ronica, b) fragment nekog luka, c) oblik gra devnog kamena iz podzidova u donjem gradu,
d) detalj jednog kordona sa zvonika sv. Luke, e) zazidana bifora na kastelu
zida) i P re v r nut a, pokazao ISe iznutra na njoj ovaj ornamenat itd. Pa
ljef vidio .i e prije 60 godina Abot! Osim toga, kome bi pal o na pamet da ba t aj
kamen vadi iz zida i pa da ga opet natr ag uzida?!
. Visina zidova u unutranjosti .c rkve je 6- 8 m. Od toga otpada na tursko do
1,5 m. Turci su na sjevernom zidu prig-radili od drveta' mahfil, k oji da
nas vie ne postoji, no leita. njegovih podnica vide se jo dobro , na vi ,i ni od
2.70 m. Na junom zidu izgradili su niu l11ihraba, konha je u vrhu dekoritSan a
"') Truhelka : Nav. dj . str. 53.
:':' ) Asb6th : Na v. dj. str. 412 .
.,") Isto tamo.
O, ) Dr. Mih. Arheoloke biljeke iz Jajca, Starinat., Beograd 1930, str. 47
i 51 (sl. 10).
M) Cepl'ej elliCK'I1: Ka.CHO-3HTlf.lfKI1 '11\3 QtKeoJI:HIH-e Jajl(a. r JI. 3. lJ. 1938, st-r.SI, 62
(sl. 17),
86
retje.fom stalaiktita, izradenih ou tuku. Pri .vrhu zidova crkve izbili su sa
i zapadne strane po dva prozora islamskog tipa (na Kie1bogen), a td sa
june, su zazidali ranije romanske prozore. U prizemlju izbili su IS june strane
tri pravougaona otvora, a jedan sa zapadne. Do mihraba, ima polukruno
zasvodena nia,koja je prvobitno (u bogomo'1ji) pretstav1ja1a ne.ki
otvor u zidu. Moda je ostatak junih crkvenih vrata.
Unut'ranjost !crkve zatrpana je jol od turskog osvojenja, 1527 godine, od
poda pa do vi'Sine neto preko 2 m. Turci su, u svoju bogomolju
izravnali zatrpanu unutranjost (SJ. 17) i na tOj visini izradili pod damije (jer im
je trebao, po propisu, ulaz sa sjevera), a to kad bismo danas htjeli do
crkvenog 'poda... trebalo bi otkopati sav taj nasip nast ao usljed ruenja 1527. U
tome nasipu nalo 'bi se ulomaka, vjerovatno i deJkorativnih
fragmenata ,crkve, a duhije dolo bi se i do kripte, bez koje onovremene
crkve nisu mogle biti (SI. 17).
Zidovi ove crkve kao i zvonika su na nabn u Bosni u
srednjem vijeku: spolja oplata od manje vie pritesanog kamena, a unutra kaa
lomljenog Ik'amena i maltera. Malter je ils ti kao ,u Medved-kuli i na starijim dijelo
vima grada koje su Bonjaci zi,dali. Pri zidanju crkve upotreblljeno je i mnogo
sedre kojom obiluje teritorij grada. Upadaju u niz kvadera tvrdog ka
mena uzidanih u juni zid sasvim pri temelju i u zapadni pri dnu zida s unutra
nje i st'nane. Moda- SlU rimskii it i
Z von i k - Osnova zvonika je nepravilan kvadrat . Njegove stranice nis.U' jed
nal<e, a zapadni zid znatno je deblji. U tom zidu pri dnu, Tur1ci su izbi.li otvor Ikoji
im je sluio kao ulaz na minare (toranj). .'spod toga bio je prvobitan otvor
- danas zatrpan ruevinom - kroz koji je ulazio zvonar u zvonika,
,koje je bilo oivalno presvodeno od sjevera k jugu. Po usmenom saoptenju star.ca
mU'tevelije Esme-'sultanije damije, svod je bio u sredini tjemena upalj;, a
kroz tu upljinu sprovedeno je bilo, po njegovom mi ljenju, koj-e je i'spravno, ue
zvona u prizemlje. Tragovi oivalnog svoda su i .danas za palj.iva posma
Takav svod' javlja se istovremeno i u srpskoj arhitekturi srednjeg vijeka,
kamo je d0spio iSa istoka posrednim putem preko June Italije kaoto je doao
u' Dalmaciju i ovamo :k nama. Prizemlje je imal.o sa strane jedan uski du
otvClr gore zavren r'C.manskimdjeoleUnaiSitlm lulklom. Na ,klattu IizmJaJd 'Pri,zemlja ima
sa sjeverne i june strane po jedan pravougaon otvor i jedan ni'zak i uzan
izlaz u jugozapadnom uglu. Izlaz vodi na dananji turski zid (Sl. 18). Nije po
trebno Q.aJ . "ttr-a.itIl1o a.na\og'i'j.e arhik:ikrturi ovog zvonil<a II ItaliJi, kako to Tm
he:\ika, kad nam je blia Dalmacija (Rab, Zadar), a i prirodnije je da u susjedstvu
kome je zapadna Bos na gravitirala traimo uporeclenja, jer i za njihovo da
tiranje sigurniju bazu. Ne smijemo zaboraviti da se II hrvatskoj umjetnosti u
Dalma.ciji pojavijuju zvonid jedanaestog vijeka, prizidani redovno
uz zapadnu fa'Sadu crkve ikao onaj Sv. Spasa na vreliu Cetine koji je kakvoj
:k'uH, aodo.zdo se prema gotre uava. Istom vremenu pr ipadaju i zvonici poru''enih
crkava u ikod Bribira, u Biskupiji kod Knina na lokalitetu Stupovi i ruevina
stolne crkve u Biskupiji, sve sa zvo'llDoima. Moemo ovdje .i zvonik sv.
Duje u Splitu, no on je graden od xm pa do XVIII vijeka. Truhelkin navod da su
prozori zvonika razdijeljeni sa tri stupca u tri ua otvora,ii9) sasvim je pogrean,
) Truhelka : Nav. dj. str. 53. Pravilnije je bilo Truhelkino miljenje o tim triforama 10
godina ranije. Naziva ih tamo arkadama (Die christHchen Denkmaler B. u. H., Roma 1895,
str. 38--39).
Stari grad Jajce 87
jer prozori pretstavljaju romanske t r j for e s a p o d VaS t LJ; P e a. Tri
bi tetraforu. Pogrena je i Itvrdnja da SlI ka.pilteh stupaica obLika sp!o.
tenog kola i da -Su vrlo jednostavni. Nisu jednostavni. Naprotiv. Naa slika 19 pri
kazuje izgled jednog IStup-ea, no on nije bio osamljen, nego je iza .sebe imao jo
l:

..,

.
..,
U
X.
(&J
...,
X
U
W
o...
c:
.
X
:s:
f
a.
tO "'"
c:{
:7'
.,
::s:
::3
.,
'"
cr
:r
7-

u
\&I
Q.

::7'
7'
c:
....
c!)
U
a:
cl
X
ti..
::t
\.OI ....
cc al
X X
A.. Q.
:::i':f
cf
:x:
...
,.,
3; J:
....
J: X
Q. ' :r

....

l

1 00
,..

3: 1.:1
::z:
Q...
"..
LU

4'
E
,...., ....
'tt:
cl...
...
CI
jedan stupac radi podravanja otranjeg dijela prozora. Dakle trifura
imala je po dva para stupaca: par spoljanih i par unutranjih (SI. 20). to je naj
interesantnije i pretst.avija rjedu pojavu il spoljanji i unutranji
stupac jedno tijelo, jer ISU vezani arhi travom u kome su isklesani i njihovi kapi

88 Doko

teli , a i. t o ta ko ' u rez.lIli .i .dnitm podnojc lll u ka lll e SL! d desane njihove baze
s[i 'ne kapilelilll <1 . VOl1l ubliku b, Le i kap ite li jedne trirore pokazuju medUlSohno
I1 C/l l'df ll () otstupanje. bta tak o i P(' izra li, odllU:-; no sa li dn sti izrade. Jo daspome
lI eIlI u da :, Lupci gCJrnj e t ri fo re Il a Z(lP (;ldlI Oi str ani zvonika ne lee u vertikalnoj liniji
l1a d clUllj i l11 C1 , t o .i , \' cd' ak u !\ow l r uktivl1J ,L';rd ka. Gor nji pomjereni Su prema
.i ug'U zcl II () l j ll .i i huvc deb l j i ll . va Ll nutr a Ilja :; t II pc il :u. pa.ni .i'e p r'opala izami.ic
Il .k ll a dn ' lI i 1l1 , 3 jo .;edan je toliko ua ,' 12 mo rati zamijeniti. su
\' is oh ' ul, r) :.2 Hl Ill ) , a ir\ ;k > l. RO I l l. Imaj tl :-.Cl usp r avnih s tr a na kao okvir
p, lu. lU jlu\-c i.t (] g" _t ila kalni .'Ll i : t upc i,
.ic po j a\'ti nu (")\' 0 111 zv()ni ku , t o slna nj i\' anje i eliminisanje zidnih
111<1 :< :1 radi slahi lll o:li ,Hl Le l l l d ja pr '11 1;,1 g Of " ll i :c iL deno izbij a njem sve irih i
Sl. 18 - .raj 'r: : H <l ltm nkilnt pr -" k
7vontlm s Luke po l
; irill (l! I LTd , JC t rJ l' ()d rUIII ,IIl ,.-kilJ Z\ o ll i k a, Ilego kOll stal}tnim s1ll3nji
\ :lll.iCI I I \ g Obll jllld, lalw dJ j c 7. \ (l l1 i k T e l il a L Il a r Il U sue n (Sl . 15), dok
:, u tr i f re : I e t r i o. tale i:till , (najg'o r nje su zazidane).
:-; ua vanj e t urnj a .ic - llul j}1 !;:m ci olli l ll a, Da ll a' ih je ; est . Pr vi se' mota oko
IVO lli ka piJ dnu l lJ.i do ll jC a ! l a.i,'f (Jr Ilj i zavr; ll i k or don gradevi ne. Pro
f i li su i lli .i Cdl lO l (;l \ ll i kdU i pb. I dek() racija. Arh i t ekt i i
iz Sa\, ez ll og i n:;t i t tl t a za k. u:: tafl (j vili sU pr C> lll jer anjem da s u zidovi zvo
i ;:; lIlI tI t ra;llj e :l r alle prelllJ go re epcllo 'st alljivdni, ; t o j e zvoniku dal u
\ i; c cldsti cik ta i. stabilnusti. Meduti m bi:l ze i arll it ravi s kapitelima nas.tupdma tri-
SJ. 111 - J aj 'e: uzvon i ku
er k v .sv. Luke
89 Stari grad Jajce
fora, izradeni po narudbi svi jednake st re kod gornjih trifora, u unutra
njosti zvonika, sve vie izvan zidova, ba zlJC'g nog t an,(iv,anja zidova (SI. 20).
Iako je na zvonik lijepa, rOll1;:lll :, kd g'ratl cI"ina , 1l ikako :i e ne moe pri
Mbotova ocjena da ,; e on prekrasno gr udc\' Jl djl" lo Prachtvoller Bau ili da
je u Icijeloj Bosni naj,bolj e maj,.torsko dj elo >Ht a: III ci t rhafteste Kuns.tdenkmal in
ganz Bosnien.';") Kakve ocjene bi smo onda dali ITI zvoniku na ili
onome Sv, Mari je u Zadru, da i ne spomi njemo k:1:-Ili jc da lmatinske (Trogir, Split,
Hvar i dr.), Na;; je prema njima . ut a s: rolll <l."ti na i P' lzveclbi i po mat erijalu. A kao
da Abotu nije bila u Bosni .!STael 'l lJi:l epUhel Husrcvb:=gova, arh itektura
Ozrenske 'cr.kve, unutranja arhitektura LOll lnice', r a uij a arhi L ktura Dobrunske crkve
i d1rugih spomeniki1 iz razn ih vrem211 ,:L Pot p ' ll ;: .ie opet pro:zvorlj:nost
kad Hernes na jednom mje:; tu tvrdi, p OlO j e pla ,.liku .:r ednjeg vijeka oci
jel'1io kao barbarsku na;karadu da su Talija ni sagr adi li lijepe (l'radove i
.Jajce sa ostacima jajnih Icrl(av'a i
SL 20 Jajce: Horizontalni presj ek zvo ika sv. Lu ke po tri forama V s prata. U presjek . su
uneseni samo glavni gr ddevi ne
lipa-k, ITI'c'rra se prj1zna1ti, da JI zvo !lik pn s: il u ,f!;radl'vni llllikul11 u Bosni i
Hercegovini, a po obliku unikull1u cij el oj dra, i. Kao spoll1enik kuH'ure,. on
ima savezni i stoga mu treba posveti ti pa nj u,
je na ovom spomeniku to na f- ariama nerna dekoracije
friza, pojave na romalll-; koj ar hite ktur i, fl(} taJ mU l1ia
l
k moe se zapaziti i na
nekim crkvama istog vremena u It al iji (SI. Nt arija u 1" 0. meclinu, u Rimu, s t ornjem
vrlo na"em, Sv. Ce'cilija, Sv. PlldenCij; na II Rimu, Sv. Minijato u Fireoci),
Do's ad nije pokuava no da . 'e oclrecLi po:it anka ovome' zvonikU,,;er t o
izgleda u prvi mah i Ila ip ak nij e Iz do:aclanjih studija dalma
tinske umjetnosti poznato je da rCl11 an:i k8 ,ul1l jdllo:> t razvija se Ikao
"U) Nav. dj. , str. 410 .
. "' ) Hoernes: AlteGJ.'a be r in Bosnien. und dN I-'fi'rl (l\titk>i. l lln;o,<l n der Anthropoiogiscben
Gcsellschaft ' in Wien 1883, XIII. sepa ratan dt u;ld< slr. 8: ",Viel fr 0h er , aber v o n Italie
n e r n g e b cl II t s i.n d die schi.inen Burgen in GI Hmn(;. und .T:l.ice mit. de n Resten s t Q I z e r
Kirchen und .
Miljenje Taiocija (nav. dj" s tr. ::lD) du j(; nkva porlignut<J Ll vrij e me kralj a Tome (oko
polovice XV vijeka) , je proi7.volj no, k,.lO i l VJ'dl j'A dD SIJ. od zvonika napravili
sat-kulu.
90 E...ko
stil l Siri se u naem Primorju tek trinaeistog vijeka. prilike u
Bosni u to vrijeme karakterie dolazak papinskog legata Ivana (de Casamaris) 1203
da izvidi je li Bosanska crkva (ecclesia bos nensis) zapala u jeres. Ban Kulin kao i
njegovi knstjani nali su se u neprilici, ali su znali svojim izlag anjem da zadovolje
legata, a j.edno da se shizme, priznaju rimsku crkvu za svoju
majku i obvezuju se da to im rimska crkva nalae.
sS
) Trebalo je .u'jedno
zadovoljiti i madarskog kralja Emer iha, otkuda je Bosni i prijetila opasnost. . Ako
uzmemo u obzir gornje podatke mo'-emo s dosta vjerovatnosti odrediti postanak
zvonika i crkve (uz koju je bio sagn.lten) malo vremena iza 1203 godine, a svakaiko
prije 1233 kad .ie r imska kurija oduzela Bosansikoj. Icrkvi pravo da s ama bira sebi
bis.kupa, joj ujedno za poglavara Nije'lUca Jovana Teutonika ii Vild
hauzena, dominikanca. Imamo i, osim opteg romanslwg stila, jedan romanSiki
dekorativni motiv na zvoniku, zbog kojega ne smijemo nikako pomicat'i godinu nje
govog postanIka daleko iza XIII vij,eka, a n ogli bismo je lake pomaknuti
u drugu polovinu XII-og, kad bismo smjeli pretpostaviti da je romanski stil sti.gao, II
Bosnu' mimo Dalma ciju. No kako j'e to malo vjerovat an a Dalmacijom i
Bosnom vladao je u drugoj polovini XIi vijeka (1167-1180) silni Manoj.Lo Komnen,
pri naoj gornjoj pretpOlStavd o godini po:tanka zvonika, pogotovo ,kad
u njegovoj arhitei<.turi vidimo romans:ki stil u punom razvoju. Dekorativni mo
tiv koji smo spomenUli je takozvana dijamants ka vrpca (Diamanbband,
Diamantschnitt) od koje se sa,stoji glavni dio kordona ispod gornjeg reda tri fora.
T'aU, dekorativni motil\! (SI. 16, d) najbo:ljle se vidi u unutrai'njosti zvonika na odgo
mjestu, jer je proveden i oko uglovnih dije lova zida zvonika, zapravo
oko doprozornika trifora. Poznato je da je dijamantska vrp-ca ,dekorativni mo
tiv ranijih romanskih gradevina,"I) no mi moramo smatrati da ISmo ga
dobili tek iza ullaska razvijenog romanskog stila u Dalmaciju.
Gf
,) Istina ne smijemo
smetnuti s uma ni fakat.: Madari su u godinama izmedu 1102 i 1138 zauzeli
Hrvatsku, primorsike gradove Zadar, Split, Trogir i neka ostrva, zatim Ramu i Bosnu.
Od 1138 Rama se s matra stalno kao sastavni dio mactarske kraljevske iHule, a
G6
1137 daje Bela II b san<s:ko vojvodstvo svome sinu Ladis lavu. ) Od tog a k vremena
u Bosni i crkva stalno pod nekim nadzorom drave imadar
skog visolwg klera. I tim putem mogla je romanska umjetnost u Bosnu. Razvoj
madar:Slke umje,Lnos.ti sitajao j.e uvdiiko pod uticajem ul1ljetno-s ti. Karakte
je za na da u blizini u u c.r:kvi
opatije Cister1cijenzevaca, sagradene 1150- 1187, nailazimo na dvostruke stupce
su glavke i abakusi, te postolja sal'lintama, is1esana .iz blolm katI11ena,
isto kao i kod nas na zvoniku Sv. Luke.
G
') No jo je da samo ovdje na
. ' ) Sidak: Crkva oosanska, Zagreb [940, str. 15.
" ) Ebhardt: Burg Trifels, Marksburg ob Braubach a. R. 1938, str. 23.
') U nekim mjestima se taj dekorativni motiv i na kasnijim djelima, kao u Ve
neciji na nekim vijencima bunarskih ogro:ja ili na stupCima starog dvorca u Trientu. (Brock
haus, Bilderat1as V, tabla 40, sl. 9, 10, 11, (2.) I poznati umjetnik Orkanja (Andrea du Cione)
XIV v., iskoristio je istu de!wraciju na svom tabernaklu u 01' San Michele u Fi
renci (Ferrari: Gli stili nella larma e nel (olm'e, Torino, vol. III, tabla 113. Ista dekoracija vidi
se i na kasnogotskom l uku (iz 1701) port: lla st al' e Ivanjske crkve iz kod Jajca,
koji se sad nalazi u muzeju samo stuna u Jajcu. Napominjemo da u ovim
jevima J spomenuti dekorativni motiv nem nik akve veze sa stilom i djeiuje kao
zastario.
0) l'W!10BHh : XHl'T o.pl1ja str. 156, 157.
';') Brockhaus: nav. dj., tabla 27, l 14 i 23.
91 Stari grad Jajce
ilazimo na analogiju onih pseu:dolistova, to ih vidimo na uglovima baza i glavica
naih stupova (Sl. 19). No i taj uticaj iz na nau tadanju umjetnost, mo
gao je isto tako preko Dalmacije kao i direktnlQ preko S,ave. K3Jsndj:i cd 1233
na zvonik ne moe da bude stoga, to je Bo's anska crlkva (patarenska) drala . u svo
jim rukama sav vjerski i ivot Bosne od tada pa sve do kralja Tome. A
iz Tomina i kasnijeg vremena ne moe da bude, jer je u to vrijeme ti Italiji i Ugar
skoj te u Dalmaciji, odailde su dolazili uticaj i u Bosnu, bila i gotika na izmaku.
U vremenu izmedu 1203 i 1233 godine pa do 1247 kad se biskupska sto
lica povukla radi otpora Bosanaca preko Save, Icrkva .ie biJa vjerovatno u vrijeme
vjerskih nemira poruena i nanovo jo u'Vijeku rOl11anskom
stilu, moda u vrijeme bana Matije Ninoslava, koji j.e pod pritiskom i rimske kU'rije
i drave svojim i zemljinim prilozima da se u Bosni
gradnjom katedraine crkve. Po sluomnosir izvedbe i zidanja mo
emo da su i zvonilk i crkvu sv. Luke gradili bo'Sans,ki majstori, koji su
u Dalma6ji zanat. Stupovi trifora na zvoniku, njihove baze, glavice
i abakusi, izvedeni su dosta alj:kavo, ali ipak sa nekim znanjem.
se ukratko i na ona tri kapitela to se sad nalaze u Ze
maljskom muzeju u- Sarajevu, koja i Truhelka prikazuje u slikama.
68
) Po svojoj
zaldujanim cvjetovima i listovima savijenim u grude, oni pripadaju ka
sno'j go't.i,ci, bou)e kitnjast oj gco>tid, koja je u 'l1a, em Pr.iiI11'ClrjIUl do
ivih SViotju zavrnu f:azu u dje>Liifl1.a .Jurja Dalmatinca, po:kralj XV v.i.i'eka, i nj:egovih
nasJjie'dnlilk1a. Bos na je mogla primati :p'O'ti,c <l.je za razvoj svc.je umjetnost.i uglavnom
otudal. Hrvtolj.e je bio davno mnta.v i nema smisla p,rip.i,5'ivMi pos tanaJk ovih ikJapi
tela njegovom vremenu. Oni su mogli nas: aLi saline. u bosa'I1JSkog kraJ.j:a1 To
me Hi nj,eg,o.vog si'na; kada je cl Bosni podignut znatan broj ,crkaVa: .od
ugllednih i k,ada j'e Jajce posUajalo ce'l1'ta;r ;ivota BooIlle. UpraVlol u
to vrijeme, oiko poJov:i!ne XV vijleka, je gradeViI1U um'1el:lI1Iost u Splitu 'kloo
pOZl1ia1'Og majiSltoQ f13 Andirij,e Aleija, Bosalnlfllc JUfa'j
iz VeseLe Shae kod A koklko je biJa drugih, zasald nepoZ1lJart:i:h? Ne smi
jemO' iigubH:i .iz vida da jie i ,zla krunli,sanje poslj'ednjeg bosaruskog kraljlaj IUmba\.a,
crkva, pa bi,lo dase podie !l1'ova i,li PIl2/P'fa'vljI3 staTa, a istlOI tako da su li MadaJri zal pre
ko 60 godina svoga bor1atV'ka 'u Jaj,cu ltinebali lJ31 vecu erk-vu uhi ballJSke dvore.
Tome vremenu, odin.Q'SonlO ICll10nie poi.Si\j:ednjih kmvjeVl8 pri>p'isao bi'll
proilrenje ranije crkv'e i njezin dan1anj,iizgl1ed li dimetnzij,e.
. Postojanje ovog zvonika na XIII vijeka uvjetuje postojanje i nekog
naseilja u to vrijeme i.spod dananjeg kastela. Kako je svako naiselje
u vijeku trebalo zatite, to bi slijedio da je potkraj. ' XII,
odnosno na XIII vije,ka na mjestu dananjeg kastela bilo neke utvrde.
Mogli bismo pretpost aviti da je to bio dananji sjevero-zapadni bastion, tada
kuia kao :kapijska kula sa dvoritem koje opasuju dananji perirne
traini zidovi kastela i donon-kulom, na mjestu sadanjeg bastiona.
Za dalje stUdije zvoni,ka i ctikve Sv. Luke potrebno obi ti sav turski i ra
niji ma\.ter sa zidova i otvor iti sve zazidane dijeiove. Zatim napr aviti 'spolja na junom
zidu otvor radi ispitivanja donj.ih dijeilova crkve. Drimo da je ova Icrkva, ako ne i
l'na starija, imala kriptu. Mogao bi se otkriti i pod u unutranjosti, .ier je sad zasut
ruevinom i zemljom i pokuati kroz njega do kripte, odnosno u donje dijelove
cr:kve, kako SIll0 to rani1j,e rekli. ....
h) Truhelka: 'Jajce, str. 49.
G') Karaman: Umjetnost u Dalmaciji, str. 70.
92
Dananje stanje i crkve i zvonika je loe. Zvonik se j o nekako i dri, ali crkva
slabo. Njezin zid se izvijati te 6e mu treba.ti \wn:trfo,r ili lemelj.ita
opravka. Juni zid je zbog mnogih prepravaka oslabljen i dijelom potkopa!). U zvo
niku bi trebalo zami,;eniti ne'kolika stup,ca u triforama. Napominjemo da ' je jugo
strana zV'onil{a potpuno uspravna je sje"ver .zapadna nagnuta prema
onoj za oko 30 cm duine nagiba pri vrhu, to je svakako g reka zidara.
Tu u neposrednoj bIhini crkve, s druge strane puta, nalazi "e u kojoj j.e
neko vrijel1le proburavio drug Titu Sa Stabom u toku prolog rata (jesen 1943)
Tada Su udareni i temelji nuvoj Jugoslaviji (Il zasjedanj,e Av'noja)
Nadgrobna s grbom - U zapu:enom dvoritu s june s.trane crkvene ru,
evine, na 'samom rubu gdje se dvorite zavrava, viso:ko nad Icestom koja vodi
pored Plive, otkrio sam bosansku nadgrobnu srednjeg vijeka, vjerovatno jo
na sv'om starom mjestu. Poto na neku betonsku nije niko na nju
panju, a bila je nekad nad njom i I feka drvara. I taiko lei tu ' totine, godina. Ploca
je duga 2.26 m, iroka 1.05, a debela 0.30 m. je od jedrog vapnenca. Mnogo
- - - . - . - . - - . w')t Z -------+; oo
I I I
: CH


ne
1\
c:
===:J
J
Sl. 21 - .Jajce: Nadgrobna iz dvorita kraj crkve sv. Luke
je izlizana no na njoj, je jasan grb kl)ji se s-astojl od 'tita sa dvije trake, koso polo
ene i polumjeseca (?) iznad lijeve strane tita (Sl. 21). Do grba s desne strane gle
daocu, iisklesan je veliki pozna:og tipa sa Ima na i, par
s\O\ 'a, no, izgleda, da su iz kasnijeg vremena. Orijentacija je I-Z. -
Iz poloaja ovoga nadgrobnog sp omenika i fakta da se Tur,ci nisu kopati tu u
dvoritu d()lk je crkva bila damija k roz nekohko da je s
june strane crkve pa dalje prema Medved-kuli bilo veliko bu 'ansko groblje srednjeg
\rijeka, st! sp0111el1!:'ci plcis:lije 1527 O'odme, a 1110d3i i za madars.ke ere upotr.ebLjeni
ka q materijal, a sami grobovi os t ali netaknuti. Mjesto je za
bosanska groblja srednj e'g vijeka: ogranak brda, koji se naglo sputa prema rijeei.
Odmah sa sjeverne . trane 'crkvene rue vine je i majdan kamena za gradnju
$pomenika, a drugi Ll blizini iznad katak ombe. Poznato je da se kod gradnje
u neposrednoj okolini nailazilo na grobove.
Trebalo bi izvrWi probno kopanje u spomenutom dvoritu i'za crkve, a pre
kopati i grobni,cll pod Sall1u pak koja sa 'Svoj om dekora
cij0!1l (grb) pret s. tavlja jedini primjerak u srednjoj Bos ni treba skloniti na bolje
mjesto.
Katakomba - Truhe1ka je iscrpno opisao tu gradevinu i njegov da
je oila imala da poslui kao grobna crkva Hrvo!jru i njeg,ov.ima hspnav3in je. Moemo
93 Stari grad Jajce
samo dodati da je ta podzemna gradevina imala da bude kripta p'od jednom crkvom,
koju je Hrvoje kanio To .se vidi i iz fakta, da se ilo direktno u zemlju i da
bi prostorija zaki,savala, odnosno bila plav!jena vodom, kad ne bi imala nad sobom
zgradu, a, da se radi:lo samo o grobnici kopala bi se u visoke stijene koje se tu,
odmah iznad katakombe nalaze. Vidi ISe i po lijepom platou u koji je sputena kata
k omba da je tu imala biti crkva.
Donosimo u prilogu Icrtee onih nedovrenih fi g ura, na ulazu u i(ata
kombu. Vj.erovatno je mUlka figura imala da pretstavi samog Hrvoja, a enska Je
lenu Hrvojevu suprugu. Ta e ll ska figura ne dri krin, kako je to vidio
Truhetlka, neki ,drugi znak (SI . 22). Treba,lo bi pogledati grb .
.
.
Fi
Sl. 22 - Jajce: Reljefne figure , II ulazu II katakombu
Mitrasov reljef - Ovaj reljef boam-lv,a sunca, zajedno sa ostaci
ma hrama, vrilo Je I'oe 'c:svjoetJljen, te gubi svaHIl Ne da li je relje{
otkopavan i s nalii;ja. _Poto je od tvrdog kal'lena, a taj je bio sa svih strana zara
stao u sedru, se da je ;stajao slobodno u r,j ost oru i mogao se Postoj.i mo
da spomenrk irna i s neki reljl'f.
stare utvrde i bunar Spomenuli srno ranije starinsku
Hajrudina Krlaka, koja se nalazi na 'sredini L)uta izmedu kule" i bastiona IV (Sl.
:3) s june strane puta, udaljena od njega 12- 13 m. Ona je podignuta na staroj, sub
stwkciji, oblika su osnovne s tranice 11 : 12 m. Usuterenu se
nalazi s june strane kazemat, 6: 3.80 m, sa dobro izgradenim pukarnka
ma. U kazemat se dolazi iz dvorita preko ste penica, koje su danas zasute svakakvim
smetljem, zatim hodnikom irokim 105-120 cm. I taj hodnik je zasut najmanj.e do
2 m visine, to se moe ocjeniti po za odvod vode, Se izljev vidi sa spo
94
ljanje strane zgrade. U hodniku su dvije pukarnice od koj.ih je jedna
zazidana usljed ne/kog (Sl. 23). I u samom kazematu . za
zidan je jedan manji prostor, nepoznato radi tako da je zahvatio i juni do
vratnik ulaznih vrata (Sl . 23, 24). I hodnik ikavalmati zalS v ode,ni su p 0:1 ulObli aSt:Ji m


.{'
<...o

n"
11>
".

c:
.-:.




...,
!/.<
.S'
;>;'
i
JJ
e
tr.
::s
o
<:
ll>
'ul
.:
10
...,
rc
2.
II

Q
:r rl
cl -1
(JJ
:n
:t: u
L I
:;:

l.>l
ul
I
P
}:::.
svodom. Visina tjemena u ka'ZJ2!maihl .ie s.ad 3 m. ta e nalazi u sj!elVero-zapadnom uglu
iZ'8ov,ih p!l1clstorija ne zna se, jler se na Zlidovima ne vidi nikakvog traga ulazu u njih.
je izgleda i prizemlje ove zgrade (Sl. 25). i u njemu se ne zna ta je u
zazidanom sjevero-zapadnom uglu, osim da su rani je iza onog kamina (Sl. 25), jugo
zapadno, vodile na kat neke stepenic'e koje su davno zazidane. Trag ulaza vidi
95

Stari grad J ice
se. Navodno ima i jedna grO'bnica pod patosom gornjeg sprata. Jaj.ce u zidinama,
izgorjelO' je potpuno 1658 godine te je i ova podignuta tada iza poara na
staroj substrukciji smO' dijelove gore IGIp:ilSali, a koji niisu ruiota dTltJlgo nego
O'staci jednog utvrdenja kO'je je imalo zadata!( da onaj veliki prO'stor izmedu kule
II i bastiona IV dri pod vatrom u nar,ada, razumi.:,e se uz :,Oba
spomenuta O'bjekta. Iza navedenog poara, pOllignuta je i ona lijepa O'plat,a od tesa
nog ikarnena, vis()lka oko deset metara. Debi jina zidova u suterenu je prema jugo
zapadu 1.30 m, 0.90. Jedan dio zida izraden je i od sedre. Da li
je on ,starij.i od kamene oplate ili zas a, I se ne moe utvrditi.
U prizemlju zgrade u sjevernom uglu irna bunar poodavnO' zasut, a
pokriven pregradnim zi.dom, st.epenita (Sl'. 25). mu se
nizak kameni O'krugao okvir promjera 1.40 n'. sa otvorom promjera 55 cm. Ranije
Sl. 24 - Jajce: H. Krlaka, suterena (stari kazemat)
je bio na njemu i kameni okrugli poklopac, sai razbjcj.en. Bunar je pO' kazivanju vla
snika koji ga je upamtio, u ivac kamen, okrugao je i prema dolje se
iri u oblik. Dubok je oko 20 m, a pri dnu ka.o da ima stepen:icu ,oko vode.
Svakako je taj bunar pripadao prvobitnoj zgradi na Ovom mjestu, a mogao bi biti
i mnogo stariji. BiO' je i jedini bunar ove u gradu.
Td, k . do Isuara :kamena (baza drvenog stupca)
one osnove, visoka 76 'cm, debljine 50, a 40 cm. S vrha joe udubljena da drveni
stupac bolje legne, a da ne trune O'd' mokrine, vode na sve 'strane iz udubJoje
TIja odvodni je s dvije strane ukraena islamskim lu
kom (Kielbogen). Ona i sada slui kao baza jednom neuglednom drvenom stupcu.
Ova rsija 's neke druge zgrade, vjer ovatno od neke davno poruene
damije.
Crte voJnika (urezan na sjevernom dovf;ltniJkiu ,i mailom dij,ebu ziida
k,aipije) nije ,je :tmskiolg v,r,eme'na, j'er bi drao II rUCi sablju, a Ine na
96


Taj crte po svojo!. :1 primit,ivnc,-,ii pr ip ada srednjem vijle:ku, 'o!t1ome ni,z'U fi
gura ih vidi mo na 'teta .i'e ;'(' j kaptije
[j .;e dr': ma u ii .i cyuj ruci! Duvnllt'Jl,:'k je monolit, visok oko 3 m. P.rV'o
bitan je kao i n.i' g O\ ' pandla n s ni.ie dia su 'C031 dig.nuta s
rlJ >2Vli!1te neke -t' hV i;grade.
Varoice (Varonirce) - Lokalitet t o,f!,'(! inl ena nalazi Se na suprotnoj -'strani
grada uz desnu obalu Plin!. To j plalo, prili i:' Jl o uzdignut iznad a
pr otee se sve no vodoPJcla i clo.-ta daleko uz Vrbas. Sa\ je od same sed re i nekad je
bio ravan kao j "z ' I""l\a \ oda . .fedIl ak o .ie Il ug i i rok - oko 300 metara. Cio je po
kriven muslim w"1 i m g-rr bovi ol<1 kuji h ima na hil,i ade, sti snutih jedan do drugog, a
ima ih i jednih !lad dr ugimD, Istocni dij el o\i pl atoa polkazuj.u po povrini .ogromne,
no relativn, pli tke jame, l-oje u pr kri\'e ne, zapravo nabijene prastarim
Sl. 25 - .Jaje H. Krlil ka . prizemlje (hori z n t alni presj ek po prozorima)
1Ol1'iiman.skim g robovi m' . Ima ih i P :' a:11i ll1 izvienim rubo vima jama. Ove jame
izglodanim rubovi ma na le su r ovnda kap ela je tu bila varo od
je lokalitet dobio ime. Da l.n(1snjc na- Ije bil o je na juznom rubu platoa i penjalo
Ise neto uzbr d . Nj e'Td pominje. Evlija. : POlll t' I1U tr jaul1(' st varn o su -p,nas :ari rud
ni ci sedre, koja je .- pu n ine vadena, ni su cl ali gradevni materijal prvim isto
rijskim naseob inama II (w Orn 1traju, a i z sa,mo podizanj e' t\Tclave. Turc.i su oovoje,
.njem Jajca pret voril i lokalitd u gr oblj e. ( ct ogromnog broj.a nadgrobnih spo
meniika malo ill :lll a ' na tpisima, a jo3 manje ll1ollumentalnog izgleda, Ni po obli,ku
Se ne Od ni;ana za aa ' nj ih nekoliko Sa jednostavnim profilom,
koji se u JhorizontalnOll l pr' :i jeku pribliu.k - blicima vizallt iskog krsta no to je
samo ( l. 26 . a gotnvo i nem a poznate dekorativne reljefne
pl2tsti'ke: sabalja, .luk va, buzdova na it d. iJli se, ,Ja su najstariji spomenici oti:li
97 Stari grad Jajce
u podzidivanje starog puta, koji vodi kroz ovo groblje ipu.ta to isto
tuda v,odi k JI! !vij-im .. nla.seJtj,ima. U tim podzid'ovima ima mnotvo izrezanih od
" mekog kamena na 'oblik rimskog krovnog cr(lepa (SI. 16, a). Na;iU mo i na j,edaln
,natpis XVIII vijeka i lijepo rezan pa prebojen biljni ornamenat na jednom kame
nom fragmentu.
Na ov.om groblju ,ima ijedlan zanimlj.iv detalj. U mnotvu sti:snutih grobova na
strani nekropole ima jedno mjesto (nepravilan, dosta velik peterougaanik
sa stranicama 22, 22, 30, 30 i 46 metara) na ,kome nije niko ukopan! Lokalitet j.e
Olvlcen telT)eljnim ostacima nekadanjeg perirnetrainog zida. Upravo slika
" r prua se gledao!cu od gusto nabijenih mus limanskih grobova uz Sanl -rub"spomenutog
prostora, a on Iznimka je u najnovije vrijeme (1940) sa grobovima
. . I .,
pok. Fuada i porodice, koji su iza samog ogradnog .zida. KatoliCi
vele da je na tom mjestu bila crkva Sv. Katar ine i groblje u to mnogi
. vjeruju, jer je poznMo da se l11uslil!TIall1.i da kopaju na mjestima cr
kava i grobalja. No koja je crkva bila, da li Sv. Kat arine ili druga ne znaju sigurno
.' ni onj koji u to vjeruju.
Medutim, muslimani odbijaju i pomi:,ao da je tu bila kakva crkva. Stari mute
velija Esme-!Su\.tanij.e damije Mustafa ikoji dobro poznaje starine po
< ;
Sl. 26 -: .Jajce: Varonice, oblici starih niana (horizontalni presjeci)
.Jajou, kae 9a Je tu billa musalllal, mJest o koje Se nade na inuslimanskim gro
bljima',a slui za odravanje skupne molitve jedanput godinje). Zato je
na takvim mjestima podignut stalan mihrab i mimbera kao i u damijama. I na ovoj
mUlS ali bio je ranije mihrab i l11imbera. Na mu.salama se niko ne ukopava kao ni u
damijama, ali nije apsolutno zabranjeno. Taiko je uprava vakufa, ranij.e iskoristila
prili ku te je dozvo]oij'8J da se 'ovdje mogu proda l i parcele za ukopavajne mrtvaca,
razumije e za skupe pare mjesto) i tako je kao prvi ukopan spomenuti,
pok. Ali ni katolilci se- ne 'hi varali u .svojoj tvrdnji, jer su Turd mogli mjesto
na Iklom i,e ranije bila c.rkva prehliolri:tii umusalu istokao to su crkve pre
tvarali u damije. Neto svjetla moglio bi se u ovo pitanje unlij.elti
'
ko
panjem.
Neposredno ispod ,(aronica, sa zapadne strane nalazi se lJgrada' u koj,o.i je
odrano istorijsko' zasjedanje (drugo) Avnoja.
Ivanjska damija - Abc t s.pominje na zapad
1
u od Medved-ku.le damiju koj,u da
zovu [vanjskom, j er je navodno bila crklva sv. Ive. Zap-adno ICICi Med\neid-.kule
. iJ okv ii"ugrad:S. ke fvrdave nema niJmkvih zg,r'ada. NilS/OlO mogU ni sp'o
menutu damiju.
Glasnik Zemaljskog muzeja
7
98
Madarsko g-robl.fe - Postavlja Se pitanje gdje su se ukopavali gra
dani i vO.inici od 1463- 1527, 'Koji su poginuli ili umrli Ll .Jajcu? Ka:ko narod ne po
zna nikakvo drugo groblje osim sadan.ieg pored Vrbasa i pravoslavnog
na Katini, moramo se za ta dva groblja. IS U bili uglavnom katolici
i sigurno im je bi lo groblje na mjetstu i t o u njegovom do
njem dijelu, dolje pored Vrbasa. Tamo "e nalaze najstariji nadgrobni spome
n;:ci, a nalaze Se i dva bosanska sredn.ieg vi.ieka, kO.ii dOlS ad u literaturi nisu
zapateni.
Stare kapije - Na zaputenoj Hadi-Ala,i.begovoj podkastelom, za
parlno od Sat-kule, ima kapija s kamenim okvirom koji .ie iznad nadvratnika polu
kruno zavren. Okvir je u.k(aen Lozastim ornal11entol11, u istom
kamenu. Ista talkva kapi.ia ima i na pod ka t.elom, samo
c d Sat-kule.
Katina - Na lokalitetu toga imena bila je do nedavno stara pravoslavna crkva
koja je sruena, a materijal Lokali t et je vrlo , jerovatno dobio ime
po crkve sv. Katarine koja je tu davno postojala i ali jOi je mjesto mo'glo
biti tu gdje su ostaci s tare pravoslavne crkve. Veli!ki lijepo tesani Ikvadri u teme
l.'ima te bive crkve 11l0gli bi da od one arod je
tradiciju po' koj o i je cri,va bila na zaravanku brda iznad tog a mjest a.
Obelisk s Volujaka (Voli,jaka) - U bliz ini l ';1 zimbega u
starom ITIuslilllanska m groblju na Voiu.i a ku, lei obore n \'e liki ni an, tipa obe!.is,ka,
duine 3.20 m, irine 45 cm, a debljine 40. Sama piramida na vrhu visoka je 33 cm.
'ian je pridn.u na udaljenosti 63 cm ozdo naokolo ka o da je neko hti o da
taj komad Os im toga je po jednom bridu i plohi na duini od 118
cm. Ukraen je jedne strane lijepom rozetom promj era 15 cm, sastav
1,ienom od tri vijenca, sa po osam polukru7.nih, i'2duhljenih la ti ca. S druge strane
vidi s neke dekora,c i.i e: di , tapa polukrunog profila. Poto je
ovaj spomenik skroz ravnomjerno ote: an (i onaj di o to je bio II zemlji) moe se
da je bio od kamenog stupa ili arhitrava neke poruene zgrade
s r,eclnjeg vijeka ili ranijeg vremena (moda poruene crkv'e Sa KaJtilne) 'kloja se tu
II blizini nalazila. Materijal .ie jedar vapnenac, tehnika Za ovaj nian zabUje
:o .ie Aho[ u :'VOm dijelu'O) da ga narod zove Kral'l evim Gr bonH. Tada je jo
stajao usaclen u zemlju. Kad .ie oboren ne zna se. Abot veli dalje da ovaj spomenik
iz !"rednjeg vijeka i da narod dri da je tu ukopan neki bosanski ;kralj. Da
nanji stan ovni,ci iz okolice, gotovo svi dosel jeni ci novijeg vremena, ne znaju da je
to Kraljev Grob. Na sli,ci toga niana to nam je prikazuje Abot vidi se na jed
noj strani isklesana sablja. Po obliku te sablje sa
plitak ug a u) i optem svom obliku ovaj nadgrobni : pomenik pripadia prvom tur
s,kom vremenu Ll. Bosni, drugoj. polovini XV vijeka. .Je li ili turski
ne moe se sa odrediti. Kako se njegov o mjes to nadovezuje neposredno
na Ca'revo !a pr.ipolVijedalo Se da jie grob nekog kralja, i nehotice pomiljamo
na tra dane iz ljeta 1463, .no bez osnova ne mogu se praviti nikakve
kc mb inacije. Naprijed spomenuti mutevelija Esme-sultanije damije zna, po predaji,
da je to g rob glavnog topdije sultana Mehmeda II, koji je prigodom opsade .Jaj.ca
1463 ili 1.464 poginuo, grad iz t o'pa Zelenka sa jedne male platforme, koja
"'J Asb6th: nav. dj. , str. 400 i 404. (Napominjemo da je Abotu bila poznata narodna
p r edaja o grobu p sljednjeg bosanskog kralja pod Humom, kako se vidi iz njegovog nav. dj.
str. 412),
Stari grad Jajce
99
'e i danas vidi iznad Katine, na domalk Carevom Polju, Top Zelenko stajao je na
gradu sve do austro-ugarske okupacije 1878, Toliko mutevelija,
U malom groblju, gdje se nalazi spomenuti nian, irna oko sredine okruglasta
gromila, viso'ka oko jedan metar, a iroka u promjeru oko deset.
Klimenta - I na tom predjelu postojala je vj erovatno u ranijem srednjem vi
jeku crkva sv, Klimentu. Na terenu t oga Ikr aj a nismo mogli odrediti mje
S::IO gdje j,e ona mogla stajati, ali liima,ju dV'3 loka:hteta koj-a Se u tom pOO')ledu 101Clva
j(ljuod ostalih, To 'SlI lo.klaLilte ti Maeta i Glel\'ica, Maeta je zaravanilk na kome je
do prije 30 godina stajala lijepa nekropola sa nizom ul<raenih
arkadama . Po starca An'te . pomeni.ke j'e .p,otpune, lliOliti,o
teak Mijo Mate-kalo, dobivi Maeta od dra ve 7a obradivanje. Od razbijenih ste
napravio je ogradni zid oko imanja, Sa Mal eta je krasan vidi'k na svu okolinu,
a po mjesnog stanovni tva bila je na tom lokali:etu crkva. POd GlavilC'om
nalazj se tu i tamo kamena. Na tom lokalitetu naao je nedavno teak
Ante u svojoj njivi tragova zidd i komad ,kamenog krsta. U bl'izini je
i jedno zemljite koje se ne a za ke je narod veli da je bilo groblje. Na nje
mu se i sad nalazi jedan velikikr.' t od kamena, je izrade. Iz gornjih po
dataka mo,e se pretpostaviti da je tu negdje mogl.a bi t i i crkva. Sa ovoga lokaliteta
je i onaj kapitel to ga je svojevremeno opisao Sergejevski71), a koj i je mogao
da kao ponovno upotrebljen i Sa crkve ,:v, I<!il1ltnta. Na Klimenti nema
vie spomeni'ka srednj-eg vijeka ali na atarskoj grani,ci sela Katine i Kli
mente ima starih jevrejskih nadgrobnih kamenova,
Kraj naputene Sime Karade u KliOlenti, ima u ogradnom zidu oko,
;;me i iZil starog kamena, kvadera i velikih Zatim uz
pod ledinom, jedna mala zasvcdena prostor;ja, u koju bi mogao tek
mrtvac da se poloi. je od jec1rog kam,ena, Sa rasponom svoda Old 150 om,
sam u Klimenti da u nedalekom selu en:ku
ima u zemlji veliki kameni kvader tl koga niko ne d;ra, jer ga smatraju pragom
nekadanje crkve; je stoga mjesta preselila na drugu stranu Vrbasa
- -- dananja Ivanjska crkva,
Reljef Silvana - U selu Volarima (oko 20 km daleko na Jugo-zapadu cd .Jajica)
nali su radnici Pliva u kasnu jesen 1948 'u majdanu sedre,
m duboko, mali reljef poznatog umskog b'e ga. Pri iz se-dre reljef pn
bio na po.J'a, Uz Silvana- kao :: j edne strane pas, a s druge srna, no
reljef je zanimljiv s toga 'to Silvan dri u lijevoj ruci kao neku posudu. a u desnoj
kau grozd (?). o ovom reljefu da kae, Sad se nalazi u ured
skim prostorijama muzeja u .Jajcu.
R ES U ME
Jaj ce - un vieux chateau bosl1ien
Dans cet article l'auteur decrit le vieux chateau de Jajce en Bosnie, qui e"t souvent
mentionne dans les travaux histori.ques sur Jajce, mais qui n'a pas encore ete decrit spe
cialement. Le chateau ne se composait d'abord que de deux tours moins hautes avec une
cour entre elles, entou!'i!e d'une haute muraille. La tour nord-ouest etait la tour d'entree,
car c'est elle que se trouvait la seuJe porte du chateau, etroite et basse. Plus tard, le
chateau rel;ut encore une tOllr, exposee vers la riviere. Ce chateau pouvait exister encore
7.) Cepr.e.ieBCJ<H: KaCHo-aHTH4KH cnOMcHHllH 113 OKOJHfUc .Ja,;ua, r ,:r, 3. M. 1933, str, 55, st 6.
7*
tOO

ava nt le XIIle siecle, parce que dans son voisinage immediat on trouve des localites, dont
les noms presument une colonisa tion sl ave ancien ne sur ce terrain.
Encore dans l es pre miers siecles de l' epoque romane une eglise iut edgee au dessous
du chat eau; cette egli se est encore en explorati on. Le chat eau fort est c,onstruits SUI' un rocher
en forme du pyr amide, dont le cote meridional descend en pente douce vers la r ivi.er! Pliva,
tandis q ue les trois a utres pen chants sont tres escarpes. Apres l'apparition des il feu, le
chateau commence recevoi r un nouvel aspect. Il pa rait que dans ce temps, son chatel ain,
le gr and vo'i vode de Bosni e Hi-voje, duc de Spal at o, commen<; a il l e r econstruite et il l 'adapter
a llX exigences de la nouvelle technique milita ire, ayant compr is l e peri! dont le ' mena<;ai ent
ses ennemis dan le pays mBme, le roi de Hon gr ie et les Tll rcs , En tout cas, c',est dans les
[)l'emi el's lustres du XV" siecle, quand l' efficaci t e des a rmes il feu se fit senti!., que la tour
exposee fut reli ee pal' des murailles a la cita delle, et que l'ence inte f ut prolongee, en pente
j usqu'il l a r ive escarpee de la rivi ere Vr bas et l'l anquee de deux tours (f ig. 3). La tOllr plus
basse se troll vait au dess lls de la porte de Banj aluka, comme sa defense. La mura ille, du midi
fut aussi pI'ol ongee la rive t res h a ut e et escal' pee de la riviere Pliva. Ces deuxrivieres
_ P liva et Vrbas , avec le urs gr andes masses d'eau et leurs hau t es rives, defendaient .le chateau
du cote du mi di et de J'e t. C'est ve rs cette epoque ou un peu plus tar d, qu' on dans
la ci tade ll e une nouvell e porte plu ha ute, du cot e meridi onal (fi g. 6). C'est ce chateau fort
q ue les Tur c assiegeren t n 1463 sous l a comma nde person elle du sultan Mahomet II et le
priren t d'ass<l ut , mais apres une demi- annee il, leur [ ut n?pr is pa r l' aI'mee hongroise que
commandait le r oi meme, Mathi as Corvin, Depuis 10 1'5 commencerent des luttes sa nglantes
a lltour de e q ui dUrel"ent plus de 60 ans,
Les li ngroi eUl' ent a. sez de t emps pour f{)lt i fi e r le cha teau d' apres la nouvelle ma
niel' e de gelToycl . l b on t I'affermi la citudeUe en combl<tnt l es tours . et , en elargissant
l' paisseur des muraill es (sur quelques places jusqu'a 12 metres) , e t en f irent ainsi une "fol'teresse
impl' ena bl . Les Hongrois elargil' ent aussi l' enceinte du chateau bas, specialemei1t sa partie
pres de l a porte de Banj aluka et l a fl anquer ent de p t its bastion s et de redans. Ils per cerent
dans le cote sud la ci tade lle, il cote de l' anci enne porte bosni one qu'i!s ont muree nouvell e
pod e plus l arge, Le cha t eau, ainsi fortifi e, representai t a lors une 10rteresse de
premier nmg, qUI a valt PL! resi st el" pen dant un demi-siecle a ux assauts des Turcs, meme
'ans etre munie slI Hisament de mat eri el de glterre et d' hommes. Il parait qu'i! exist ait encore
un donj on a u cent-r du cha tea u bas, qui fOl:mait avec les deux tors voisines une ceintu-re de
d ,fense, en cas que l' ennemi pen etl' a. t dans le cha teau. L . l' estes de ce donjon casema tes
a vec plusieure, mel u,tl' ieres) se trouvent dans le ' ous- sol de la maison. de H. Krlak, habit ant
de la vill e basse (fig. 2:3- 25). Un mul' nouveau de cette maison couvrit a ussi en pa rtie l'antique
puit s, t aille coniquement dans la r oche, j llsqu'a une profon deur de 20 metr es. Apres que les
TUI'cs eUl' ent occllpe Jajce en 1527, il s ne fir ent points de r econst ructions serieuses, pa rce
que leurs f rontieres avai ent dej a ete deplacees bien . loin au nord de I Ils ' coi1struisirent
pourtant dans .l a citadell e une poudrerie de belle ar chitecture (fig. 9-12), une tour al\ dessus
de la port e de Travni k et une t abia dans . le chiHeau bas.
Au dessous du chat eau fort se developpa bien t ot une ville chretienne medievale. Les
seuls res t es de cett e andenne colonie sont les l' uines de l' eglise de St. Luc et de son clocher.
On di tinguc dan l a construction de l' eglise deux epoqu s. Dans ses r uiries on peut discerner
les I'estes d' une egli se plus ancienn e t plus p t ite, avec un cl oche r il' part (du ..siecle)
de belle a rchit ectul' (! I'oman e, avec t rois l'ange es de t riforium. Le clocher fut e.rige ,pres de
l 'egli se, de 'on cote or iental (fig. 15-16). Celte eglise av ait un beau pOl' tail sur sa fa<;ade
d 'ouest et une r osace habitueIle au dessus de la porte. Pl u5 tard, a u XVe siecle, l'eglise fut
ela rgie du cote meri dional et r e<; ut une porte de mi di (fig. 15). Qlland les Turcs eurent
occupes l a ville, iIs transformer ent cette eglise eh mosquee; mais parce que d'apres l eurs l'egles
l'entree devait e tre du cote nord, et l e terrain, de ce cote-ci etait presque de 2,5 m plus eleve
que le pavag de l' egli e, ils la combler ent jusqu'a cette ha ut eur (fig. 17) et poserent l e pavage
de la mosquee s ur cette hauteur ; ils y construisi rent le m i h l' a b, le m a h f i l et le m i m b e l'.
lis ferme:rent a ussi dans l e chocher le tr iforiLlm superieur, construisirent , au dessus de cet
et age m LU'e un e re f pour le muezin en eri ger ent un t ois . conique. dessus. Tout est
ma intenant en ruines.
On t\'Ouva, il n' y a pas l ongtemps, dans la cour de l'eglise une dalle funeraire du
Moyen age, portan t lin blason a deux bandes, avec un croissant(?) en dessus du blason et une
pee il deux mains il. cote de Illi (fi g. 16).
Aleksa'ndar Solov jev
Engleski izvjetaj XVII vijeka o bosanskim Poturima
U cLrut lal Bosne i Hercegovine objavilol sam Ricautov
izvjetaj o lYcsC1nskirlTi PotU!rhna, kalo i dosada izvor za bo
s-3insku
,
istOriju, a za i'sto riju

. Na'veo sam uluaitrko dar sam se posLuio francuS!i<ilTl prevodolII iz 1570 godin,e/)
italijanskim i,z 1672 g. ,") iz 1671') i 16.14 g.,0) i >rll:Slkim iz 1741 godi'ne,(;)
ali da nisam mogao do engleskog origin;alla, to bi bilo po,lrelJno poto Se
navedeni prevodi u razlikuju medu s,obom.
'. Sada .s'all1 doib rotol1l l11i s.tera Carra, bib:lio,ti<ara ul1ive;r si,tetsi<.e knjinice u
Cambridge-lu., dobio e'ngle ki Itekst tog' izvj etaj'a, te poda<tke o samom
kO,;, i vrijlede da se objave,
Paul Ri Cla,ut ili Rycaut r odi,o se 1628 godine u E!lgle.s.kloj na imanju svoga oca
bliiu' Aylesfol'da u Kent'si<.o.i g rofo viji. jega \' d)ed Andre Rycc u!t b';lo j,e bo.f:,'1ilt trgo
vac u Braibarrtu, oenje n panjolkom Eme'fa
'
l1!tij'clITI Gonzalez; otla,c Petar, krupni fi
nansjlj;er koji je pozajmljivao novac i panskom i engleskom kralju, prea,o je za
vrijeme kralja, Ja<koba I 'Stu
'
3rta (1601- 1625) u EnglesJ(II, gdje je kupio vlasteli,nska
im anja j dobio god ine 1641 pJ.erns.tvlo, o,d kralja Karla I; oenjell1l Marijom Vercolad,
") Nestani\k bogomilstva i islamizaLija Bosne. Godinj,ak ls toriskog drutva Bosn.e i He nce
gOlv,ine I, Sarajevo 1949, str. 66 sl: Taj je izvjegU!Jj bio ukratko naveden od T a d i .j e S m i
i k l a s a, Dvij,estcgodinjka Slavoili -e I, Zagri: b 1891 , str. 59, al,i j.e os tao neza,p.aen.
2) de retat present de j'Empi,re Ottoman ". t radui,te de l'Ang1ois de Mon- ieur Hi
caut .Es0uyer, Secretaire de M. le Comte de WIIl cheI 5ey Amba,ssadeur txtpa-orili'J1aire du Rc.y ck la
Gra,nlde Bretag'llt' Charles Il. v'ers le Sultan !\-\ah omet I-Ia n qua-tricme du nom, qui reg n,e a present.
Par Mo,nsieur Briot, Amsterdam 1670.
3) Istoria dello stato pnesente dell'Imperio Ottomano .. , tran!SIPortat,a in it'aliano da Con
stantin() Be lli. \le-nelia 1672.
4)HLstoria oder Bbsch reibullg vo,n dem jetzigen Zustand dess Ottomanisches Reiches . .
Fr ankfurt 1671 .
6) Beschreibung :;latt Vor-Beri'chts vom Zustand und Beschaffen
helt des ganze n Ott omani s.: hen Re'iches.,. durch hierm besterfahrten Englischen Staats-.rviann
Mons, R i ,c a II [ gesle:tt ulld mit den 3, hr und judicieusen Anmerkungen des nicht we
J11ig r i n Ori.entaHs.: hen Ge&chkhte'n und S.Plrachen hochverst1indjgen und woh1ve:suchten Mo,ns.
P e s 'I=' i e rs vergeste1lt und iJ)i)oust-riert. Augs1burg 1694, in-foHo.
6) /v1c)lHapxil1 Typel.\l< al1 OHH!081H'Hal1 'I\P,e3b Pl1 l<OTa 6bI!Jwaro ar.ninc!{,aro no-
COl lbcrll a npH Orr 0 .\1 <I HLlW'(l !l upr!> ne,pelJ e,u,eJ-Ia 'n, llU ,IbCI<UI ' O Jia POCciHc!(Q.H H3bll(' b. Bb Ca'H'J( T-!l C'
Tep6y!pri> 1741 ro.l\ta.
102 Aleksandar Solov.iev

ist.o iz imao je dosta djece . povezla,n Sa kraljem, ppopalCl je finan
si ski Za vrijeme Revol( u'cij-e' i, progl aen za ins,olventnog dunika godine 1649 ba
kada je kralj bio Umro je 1657 godine.
sin te po rle,dice, Pavle, zavri,o je sretno godine 1650 svoje studi.:e u
Cambridge-u, u Tr inity C j lege-ll. Prev'eo je do'st 21 vremena u inostralllSJtvu ('ka o
p'ristali-c'a Stuarta) i . 'ek poslije pc.vra,t\{a kralja Karl a II na prijles'to dobio polo aj
po'slaiI1S tva koj e je godine 1661 poveo u Tursku grof WinlChdsea. U Ca'ri
gradu, j e Paul Ricaut p'nl. VCO eJ;<t godi,na, ali je d a put a opet posje'tiiQ Englesku,
jednom preko Mlet aka, a drugi pUlt: preko Ugairske. godine 1663 objavio je II
Carigradu II tampariji Abra hama Gaha ja :e<kst mir'.:: .v I1'og ugovo-r,a iz
medu Engleske i Tur ' ke, pod naslovc m The Capitu:l-atio ns and Artides of p.eac:'
hetween Eng-Ialnd anci the ' P(. lrt-e, a;; modi fied at Adr iaulOpl e. jl311 uar y 1661. U medu
vremenu, prikupl,ia:n, je gradu za Js'Voje n djelo, z;al-novano na n.it2govilil
opaa.nj ima i objavl 'eno u Londonu po njegov' 111 p::Anatku iz Cari grada p'od
nas[.ov0111: The present State o f the Ottoman Empire, comaining the Ma'Xims of
t'he TurkvSlh Politie, Ithe most materi'a,l Points Ic,f the Mahometan Retigion, their Mi
li,ta.ry Disoilpli ne . a' particular Des-crip.(i;Cln 'of the er avlio . ,. iJ'lusft1rated wi':h diver s
pieas GJ "cutp ure, repre: : nti.ng the vari etie.s of Habits among the Turks, in three
DO'oks. Lond o 11 1668, i,l1 -q uarto.
Ovo je jedan ,cd najboljih opi'sa Turske careville u XVII vijeku,pisal\l od vrI:.
inteligenltnog j objektivn g koji je savl adao turski jezi'k, Stoga je
govo i' malJn \'eli,kel ' l 'pjeha: goO d. 1669 i ]670 su u Lon.donu drugo
i izdanje. zati m a godi,ne 1682 - peto, ispravljeno i pO'Pun joe no od
pisca, najzad god. 1686 - es to izdan.i,e, od pi "ca J,o rdu Arlingltonu.
Bilo je odmah prevedeno godiln'e 1670 na francuski od BriJo\\:'a' i II
Amsterdamu, godin'e 1671 11'a u Frankfurtu, O'o dine 1672 na italijainski od
K. Belilija lU J'vHe:cima, Godine 1677 objavljen je II Rout:n-u nov fral1lCuski prevod SJ
mnogim primjedbama i do, unama' od orije nt' lli , te Pesp.ie rs-a. Godine 1678
javlja Se prevod (p o francuskom od Bri o: a), a g i 694 - nov II
Aug'-.burgu (in-folio) po izdanju. Nap ukon, '. 1741 obja'Vdjen je II
Petrogr.a;ciu ruski prevc,d, pre ma pol jskom prevodu : a francus kog.
Od godi ne 1667 Paul Rioaut nal azi se u Smi rni ka o konzul engle ke trgo
Levant Company, Tu je provel ';. jo'; esanmalest godina medu Turcima i Gr
cima, te Se ralko jo'; bolj e l'p oenao Sa carevinom. Vratj,o Se u LI::: iJ1don go
dine 1678 i objav io novo djelo The preseI1lt St a': eof the Greek and the Armenian
churcf1tt , Anno Cl1r i:':':li 1678, lIkoj etIll .i,e pokazaic, vel iku objehti'VnoS!t prema ino
vjercima, a u predg'o\'or u .i e izrazi o nadu o ul.:.e(\i ll jenju k ih .crka1va,
godille izdao je i"UJrij u Tu:- :;kc II .p c ljednje doba - Ile Hislo ry of tlie Turkisc!I
Empire, 162:' to 1677, contai'n. ing :he relgns of the la: t thr ee emperor!; (Amu
rat IV - Mahomet I ) , LOIld II 1679, ,:.lI-quar lO ; POS\ : L no kr alju Karuu Ii. Ovo je
Jjel o hi:jo pr e, ampano gh..1di ne 1700, kao I1'3sl3va,k 1 f e . .;l\. e Kno ll n;ove
isto.rij e, a i po "bno god, ! 701.
Godilne 168.') Pau l Ric2Iut je dob:o plJItvrdu piel w t\'a od l ralja i podan u Ir
:; ku kao sekr tta r \ ralja, lorda C1 .s ,re ndO' na; \Tnt i'O ;:;.:. ui a:n'u.8,ru 1688 II L':;ndo'n.
Ka.o p z ava la c II1I1 ogi h jezika i meuunare dne je 168<)
god. Za' kral jev:' kog rezi enta II i drugill1 gri:ldovi ma Haitze. Ostao je II
Hamburgu n8 dunost i dc, juna 1700, kad Se vratio u bo,le:;;t' a'l1 i umr o 16
novembra te godine.
________________ ______________1:03
Pred samu sv,oju S1llrt lobjavi o I,:,e jo jedno veli,ko djelo -- istoriju Tursk,e od
1679 do 1699, koja obuhv1a!ta cijeli rat sa A!ustr iJom, opsadu i P'ete i ratova
nje na B'a'l,kanu do mira.')
Bio godine 1666 izabran za Nana Kra,ljevskog drutva (Royal
S.odety) i objavio u njego vim Phil,O!sophical Transa.ctio ns br. 251 lcd 1699 g'edine
o mievima (lllures decumani). Preveo je sa panskog jezika go
dine 1681 Kriti'ku o d Baltazarra Gmc.ia na, s -- ivo,te papa od
g. 1471 do danas od Bapti,sta Pla>tine 1685 g. i opet Sa panrs.klcg -- opis Perua: The
Royari Commentaries of Pre!ru, from the spani,s.h of GaHilasso de la Veg,a,
1688, wofo'lio. B)
Vidi s.e da je bi,o /c,zlbi,ljan pi sac sa r'aZl1IQ,vrsllinl naUCrlll11 interesima, a da .i e bi o
paznavalia,c Turl$.ke u kojo/, ;' je provelo, n,a'j,ljep.e god:lI1<e svog
ivota. Odrasta/u je za vrijeme v.ier:9kih borbi li Eng leskoj, ':e Su ga nm::go zanio
vjerska pi"tanja ko .iima se dostra bavio. Stoga se o.p ilS Tru,rske carevin e
mnogo razlikuje 'cd drugih orp,isa po t ome to je cijela druga k njiga njegovog djela
pitanjima, turske religije, a razliti.tim sektama u islamu, o
drugi pi61ci ni6u ni pi sali. Kao 't,o velii njegov francuski prevodilac iz gJodine 1670,
Briot -- ,on je doznao sve ono to nam kae o nijihrCVOj vjeri i 101 vjer::;kim redovima
kod Injih, od zna;l!a,ca n.iihovog zakona i od t.alrj-e: iria tih redova, koje je
on pri(k bio nov:Ca i poklona.") Pored toga pisac veli da j,e: mnoge
podatke o isl'amu dobio u Carigradiu, od Polj' a:ka Albe,r:,a Ro1Yc'vskog
koji Ij,e u Turskoj bio prorveo 19 godin,
Stoga "Ri cautrOvom jzvjetaju rO' PO':urima u Bos ni treba po,kloniti pa
nju, ka o po!tpuno pouzdanom izvoru.
>.: *
Ni u Cambridge-u nije mlC' tr,(.O da se nade prvo izdanje Rj,caut ovog djela, ali
dOJbi,o cid M-r.a Carra prep,is iz izdialnja "odine 1670
koje jie pr.e tampa.rvol sa prvog izdanj a/ O) i" tla'l ,le prepi s uporede' l1
7) Potpun j,e naslov: The Hv"oory 'o,f tite Turks; b.eglinnLn.g with the Y,eaT 1679. Beilo'g a full
Relation lof the II:3!st TlmubLes Ln Hungary. with the Si ege:s of Vi,enn3, and Buda, and abli the se
veraIl BarWles both hy Sea, nnd Land, the and the Turks u1nthl the End of th,;, Year
1698 and 1699 iln \Vhi'c h the Peace lbd\\' e,n the Turks a,nd th e Cont'cd,e ra't e CIl)CIiS1 tli an P rinc : and
St :,lt s IVas happily concluded Ca,rI'owitz by the M,edi'ati,on of H. M. of Great Bnitain, and thl'
State.> Genelral of th e Unht,ed Pnovin.ces. By Sir Pa-ul RY'caut, le:irght.eelo, .yealfiS COlnsu l at Smyma ,
now His M':l!,jOC3 ty'S Reside'nt a,t Hambu,rg, an.d Fe:ltoll' of the R'oyal Soci et:y. London: Robe rt Cla
\"61 and Abel 1700. pp. b06 + XVIII rilll-foHo. (ini III svesku res tog izdanja Rhchard
KnolUe-s' TUrik,ish Hi,s bory. Voj li:s l a v J o v a . j, o v i Engle\Ska <bribl,iografija o
II Evr OI ii , S; omenik SKA. XLVIII, Beogroarcf) 1908, , br. 13, 81, j.o.$ br. 44,50,56,57 j 69.
ll) Za 've te ]:odatk,e' ZJahvaijuj.em Mti.steru CaH-u kojli ih je prikupi;o iz bogate l,ite
tu re, a i ill aI<hivskih dokumenata u Cambri,dgeou.
9) :oH a tout :.:e qu'il nous dit de leur Religion et dLS Ord'res 'l ,eILgirerux qui sont op a'rmi
<' lIX. des plus s>aNans Doeteurs de ,leur loy, et de3 Superieurs de ce's Ordre.s, qu'il s'est.oit aqui\') il
force d'arg'fIIl t et ,de pre-sens. H(ils toire de i'et'at ... Amsterdam ,1 670, predgov'C r,
10) PotipuH jc naslov tre6e'g izdan: a: Thoe State Oof the Ott'o.ma,n Empirre. Cont a,jOj,ill g
the Maxims of the Turk'ilS h PO'Jiti e, the 11051 material points ,of the- Mlahometan reJ.igilClIllo. their
sects and her. ies. the:ir a'nd r'eligi o'u's v.o.t a:rl
l
c5. Their mi;h,t,ary \V'j,tll an exa;ct
computation of th.ei r forces both by land and sea. Illust rated with di.veTSes of s'cuLp,ture, re
prese.nHng the va ti,ety of Hr 2bits amo'ng the Turks (ln t'hr ee Iwoks). By Paul Ry,oa ut Esq, Lat e Se
to his Ex'ce!rliency th e Earl of Winlchilsea, (Embassa dor Extr'a DordiHary for Hi - Majesty
the Second,. & to Su,itz'll Mah-o met Han the FotJrth, ,of the< Turks) now Cons ul
of Smyma, and F,ellow of the ROIyal Sodelty. The Th ilr d Edliti ()lll. LondOIl.. inted by John Starkey
and H enry Br,orne, and are t.o be said by Robert Boulter', at the Turks-He ad in BLs holps-gat e
-tre-et. MDCLXX.
104
Aleksandar Solovjev .
petim i'zdanjem iz g. isprav\jenim i popunjenim od pisca. , Teks!t tog, od}eljka
kOi) je za ua-s, ne razlikuje se u ('ba iidanja,") ali je razlika izrIledu
nj,i'h i francuskog prevoda klolji ima nekoliko krupnih greaka, a posluio je kao'
o-snov skoro za .Ne ostale pr'evode.
Donosimo engleski tek.:' t i francuski
tekst u dev'et
Book II, ,chapter XII, p. 131
(pr,ije t-og.a govlo'pi o se1liJti KadeZ8'
dall koja ima neklu primjes'lIi
i
(1) But t;hose of vhis sect who stran
g,dy mix Chri tanity ,alrrd Mahometa
nism togetJ1er, are many 'Lhe Soul
di'ens that liv on the "C'onfines of Hun
gary and Bo' nia;
(2) reading the GOI' pel in the SdaVlc
nian tongue, whith whkh there are sup
plyed ou-t of Moravia, and ILhe neigh
bouring Cityo'f Ragusa;
(3) besi.des wh:,ch, they Bire curious to
lela-rn the MysterileS of the Alchoran,
and the Law of the Arabi,ck tongue;
buit nlO!t to be acco'uinted rude and illite
ra,te they affect the Courtly Persian.
(4) They drink wine in ,the month of
Fa,st :caHed the RamaiZan, bUrt tiOl take
off ' the scandal they refuse Cinnamon
or other Spices in i,t, and tlhen call it
Hardali, and passes currant for lawful
liquor.
(5) They haNe a Chariltly and Affecti
on for Christians, and are ready bo pro
telet them from laj-uri'es and Viol'en-ces
of the Turks.
(6) They beli'eve ye,t that MahaOlet
was <the Holy Ghost promi'sed by
and that the descending of the Holy
Spirit! on the day lof Pent e!oos,t was a fi
gure and Type of Mamomet, interpre
/<ing in all pbces the word j'w.pCtxA'l)tOi;;
prevo,d 1670 g. uporedo, podjeli\li izvorni
..
Livr e II, chapitre XII Des Sec'be\S et ' .
ue's Heresie" modernes des Turcs, p.
322.
II y a d' autres p er so nnes de cette
secte; qui f:c'nt un Il1elange du

et clu Mahometisme:
sont La pluspart 'odd13lts, qu.i dEi1:neu-ren :
sur les frolliti.eres de Hongrie et de Mo,
ravie .
li s lisent le nouveau Te tament e n
lang u<e Sclavone, qu'on leur appiC!rt e de
Moravile et de Raguse.
ILs so nt curieux d',aprendr.e lies mystc
res de l'Al o() ran, et de les lire en Arabe,
Iclt ils affecten't mes me, pour ne paroitre
pas grossiers et ignorans, de sl;avoir le
Persan, qui e.d une langue de Cour.
!ls boivent du vin dans le mo.i du
jeJ. ne, qu'ils 'appellent R 8 m a z a n;
ITl,mi pour eviter le scandlal'e, iL nly met
tent point de candIe ni epice- .
ries et l' appeIl'e n Ha r I a I i S,I") apres
qlIiOY il pour une liqllieur permise;
(Nema) "' )
ils ne laissent p1c urtant pas, tout Sc;'aV3IIl S .
qu'il's pensent e. tre, de croire que Ma
homet est le Sa-int Esp rilt , qui a este
prolJ11is par Jesus Chrid, let que lia des
cente qui s.'len fit le jom de la Pelliteco
ste, en (p. :323) est;::)lilb le type et la fig'u
") Samo na d"JIa mjoe-s ta .je 'I=eto izdanje ispustila neke ri.jeci,. to sam obi<lJe'io
zagraidama.
L2) Isto tako prevode i ita.li'jan.s\{Jo i p,rvo 11'.:1:.111I<16ko i'l,da;n.i' ; ; dlruo'o izdanje
veli: Sie trincke-n. so lan.g der Monat des Ramazan OdN des Fast en wahret, We'in. D3mit s.i e aber
kei n Aer:gerniss gaben, thUln sie kej.nen Zimme,t oder !3nder CC-lvii i tz darci n, und hei ' sen ihn Ha,r.
dal,i, und so soll er erl'3ubt seyn zu tri.r.ic:keln .
];1) To.g pasusa n,ema u ,vim drugim p r 'Vodill!s . .J edi no II Ilt:'ciI1ai'ko iz.dall.ie'
veli: Si.e I'ieben un.d bes:hiitze.nl die Chri $t(;'il vo r andere !' Tii: c\( Cll Gewsit und Unfl ,cht, so,v,{el sic
kOllnc'Jl. Hi,stori sche Bcsoc hreibung ... Aug.sburg j 694, f. 95 b.
Engleski izvje taj XVII vijeka o bosanskim Poturima 105
t'OI signifietheir in who:;e ear
rc, ' interpret.ant dan,s toutes sortes de
(so often)"') the White Dovc revealed
rencontres le mo.t de Pa r ac l e't e' de
the infallible d'irediohs ' to happinesIs.
leur Prophete','
0
) ft qui pigeon blanc'
a revele si Ciuvent 'a ' l' oreille les mO');
ens infai[l[qbles de gagner le Par.adi " et
de j CJI u;ir des feliJCitez qui y sont 'pt6mi
ses.
,
(7) P:otures of Bos na are all of , Les PfGt'ares de Bosnie
'6
) S1om ' tous de ' .
llhis ' eet, but pay Taxes as Chri stila ns' celte Sle:cte, , mai s ill payent des ' taxes '
elo; comme l'es Chrelien::;
(8) , trley aibhQr Images and sign . its onl[ en veneralti'om hes images et le
of the CJ1CiSlS ; s.igile de l'a er c'ix; ' 7)
(9) they circumc\se, bringing the Au il s se eirconcisentl, et Se de .
" , .
thor(t y of ,example for it, whid,. l'exemple de J ' us Christ plcoLIr autoriser '
also theCopltkks, a Sect of the Gree k cet,t,e ceremoni'e, qui la este longtemps
Church ' (in Egypt)' S)im.itated; l)Ult en us.age ,parmi les eo p h t es,qlJi 's,O'nt
now, as I am informed, lately disused une Secte de I'EgliseGrecque 'en Egy,p:
lhalt cust'O m. te; ma's on n"a eli,tl qu'ijs ent qu rtte
puis peu ce-tte COLI t'Lune.
Sada v'idiil11o,k'ol.iko pognea.ka j.e napravio francu ' ki prevodilac Mr Brilc,t, ,koji
je timeo zaveo i <ostale prevodioce (osim drugog taj iz
v1etaj p.o
1) Rkaut .lasl1lQ, pie dalli sektal i koji mjesavi nu i mu,
hamedam.stva ive kao vojnici na krajinama Ugars.ke i Bosne; Briot
pIe: l1a krajirrama Ugarske i Morarvske (vjerova'tno, plod U' ti,eajem spomena Mo
ravS:k:e Ll p'D'na,vljaju i njegovi pne,vodi.oci, a dru go
izdanje 1694 g. veli jo.. ,gore:,auf den Griintzen von Ungarn und B h 111 e n sich aur
htallt6n, Iz Ricaut<Q\lIih I.,usn'o .ie da .ll 011 najprije diClll1a-o ,o DOSal1!"K.im
Illa' (i pahi,ialma) I1lal kra1i,nulma garsl<e i Bo's\lIe, a da j.e za.t.i m dCib.io Ip>c),cLaltke da >;o svi
Poturi u Bosni (da:kle j \.ia,ci) p'ripadall'u tome vj erskom (iUpOl'. 7).
2) je Vto Ic,n veli da oni Jev81nclelje (the Go- pel) na slov,en,
jeziku iakO' se sm3,tra'i u Za mu:-limane. Ovaj podatak potPUIlO oligova ra po
t e mcim a bo,gomiI.a koji su mnogo i komentari sal i Novi Zavjet l1 a na
;' ocln011l .iezku. Oni se slue tampanim izda,nj imakoja dobijaju: iz Morav 'ke - , o,lli
14) Tih u petom en g-Ieskom izda nj u.
Jr,) Tu .iie francu ski pr<e'l'lodili,ac l:;>prusr.i-o to signifie (d a istu i=o-greku ima
ll j' prevod 1671 g. : u.nd 'expl ic.ir-en 3uff aileri cy Wei e- da Wo!'t illl e, Pr op h.ten
(HuS/toria .. , Fra,nkfur,t 1671, ,.p, 408); i.tali j.slns ki p r'evodi1 ac, iako Je I!>rc:vodilo sa fra neusl<iO g, p{)
punio j,e taj propust ('i='rema originalu ?): :t in tut te I" QcC'or-cnzc k, pa ro,la
a fa,vor del ' lo ro Prvf,ete(Istori,a ... \ '<' n. 1fl72, IP', 181). D-ru i prevod ve li .slob'od nije:
Item ie st!aot uiren : Das, ifj all e.n Sp,r(i : hufl , \vo da \Vor t Para,dNus si:ch ihr Pror.: he-t
hedeut et werde. '
16) Tu ,;e francu ski IP're'I'{)dila'c dodao 'na ' ulbu P"o,l a r e s pcuplc ode Bos nie:-,
l"oj1a U1e 1J la i II ostai.e ppev!ode s .pogre-nim oblikom P,ota res. l
17) U prevodu J671 g . :!ls.ie verehr'en die Bilder und da::) Crelitz, u iLll ij3nskol; 1
1672 g. i n veneraz,ilone !' illlagLni. 'l:' 'I seg,n,Q dell a Croce (sve prelila, Br io tu) . Sumo
izdafll"e 1694 g. preolodi prema engleskom 0 1ilg-inaiu: die Blider, wie aut h das
Zeichen des Cre-utzes seyn ihnen ein Greuel.
lS) Tih nema u petom iz,dan,'u.
106
.A.leksandar Solov jev
koji su n31 ugar 'koj krajini, a i'z :susjednog Dubrovnika - oni klolji zlve na bosanskoj
i krajini (u francuskom prevodu nema ,.the neigh
bouring ci,ty). Mogli su da imaju i sta re rukopis ne !knjige, ali II nedovoljnom
st,oga rado na<bavljaju nove, i tampane od katol ika,
3) je njih va elje! vjerske prosvjete: oni ' e trude da i Kuran
na arapskom jeziku, da ga us('dade sa Jevandeljem, Lak Se pojedin,ci trude da
savladaju i pe!"sisk i .iezi,k, tai jezik sultanova dvc;ra i Lijepe Ilwji'ev11005ti da ne budu
:':mat raln,i Za i neobrazovane. U _e odje.k onog
prezi.r a koji su prave "lllanlije i:;.kazivalli prema bosanskim PoL'Urima - >.>balijama,
a koji bi ti P'oturi da izbjI2Ignu,'")
4) Interesantan je podatak o vinu koje oni piju o RaIl13Z3.n:u,; njega .i e
sauvim krivo pr'eveo i t ime zaveo, i ostale prevodiu Cle. Kod njega i:spada da oni
u vino ni cimk1 ni drug" dakle piju to vi nIo ; a,li pO:ltlo ga prozcvll
Hardali (kod pogrJel no - Haruali:;;), 'Clno prolazi kao dozvolijeno. Sam na,ziv
je dovoljan d'" za'branjeno od prorQ(",a vino Medutim, smi
sao u origina,lu je , br at , i: 80 ' anci ba tavljla!ju dmet (h a r d a l) i druge
u mlado vino, sto ga . a' i zovu ll.a r d a,l i, te mils ie da im je takvo vino dozvoljeno
poti I toboe nije prav vino. O 'taIne govor i i Evlij a eleblja koji je koro i tih
g'odina (1658 i 1659) Jarajevo i i kome je pao lU; taj bosanski
. p;,:cij cil1tet."O)
B r i'o.t ova' je pogreka utollle tu je on glagol to ne u rije.l
k'om rastvoriti, s.chmelzen, nego u nj govom - ot
kazati, je stavi,o ibs n' )' mettent
l
point de can l\lie ni epl'ce
ri'eM, i' 2,ko ispala beslnisliC'a': zovu t o ino h a r d a l i (po ci lTwtu), poto li ,nljega
n e m e u cimet. Pravi lucus a non llucendo!
5) Interesantan je st ava tome da ti bos ans k.i Pot-wri sarm.:\oQIs: i l.iuba\
prema i da ,Ll spremJli da ih tite od uvreda i zuluma Turaka, tj. pravi h
Osmanlija. Toga' s:f. a:va vjerova.tno nije bilo Ll prvom izdanju, "to-ga gla nema u pre
vodima; aji ga ::- m pisac 'U,nio u izdanj e 1670 g. i u S\ a PlQ ja 2i jie
razumljiv.a': ialkl ('" Su bogcrnili nekada biLi r ' pol:rl :errMi .pr,olma ka1oli
cima i pravoslavn.itn, sada. su se njiho.vi potomCi (poslije dva pribliili
nima - prvo, je r su 'se qei';to II i:slamu, "I) drub o, se jo,' u pol(l
{r
'
t2a.nima , preziran:m od Osmanlija, a gla no, su ti P. turi dO'lllOrClci koji go
vore iS!li m jezikom ku i njihova k l< al a znaju da su iste krvi
te s njill1a Izvj esnLl so.\idarn'Os t.
to) UpOl'. poda tke o p: ,ezi'ru OSlIla.nlij:a J: lrema ba I<'a'lll a, od nas u navedeno.i
,; tud,ij u God:i ; njzl!\U roi!. r. BjH, I, 58 ,I.i.
'0) U veli: " imade j,o jedna vJ1Sta ii ire od go: oda koj.u naziv;;c'U rama
zanj.; o'lll, Ta r,amazani,.'3 odl1zi'llllje pamet i hod, i= nem:da e i'p'a:k nl allazi got,ovo li sva.ko.:
Pravo k<!oo vino , raki':lu sas vim mrlZ>e1, a pijaInice (Gl. Zem. Muz. XX, 1908,
191); ,a u op i Ban;eluke k e d.a su bosanSIklal :o'vesela vo,eta. bardaii.ia. ram'alZ'alni'ja i VOD a
od nane (ib. 295). Izgle da da j'e iPosto;ala neka nezn3lUnla no,zllika i
ko',:u Inj sadalli ;'e mog n'ik,o da objasrui u Sarajevu, U na kra.il1i
,
zdar.)a, tvllijlin.a I> U
l,olplisa S. Komura h a r ct a I il j a ()ld kruaka, ,;makve, jabuk.a li 5L1v'ih l,jjlvla sa ma:L,' )
hardal a (sla(ke ko r, k e) . ib. 339. ';'cz'ui je s la'k3l<>o htio re'i da p tllr i :o stavLjlc.lj'u, utalp.aju cimet
u winu (r e f II S e - wi,e, r -ulll-schmelz tlll', up, rdu_i'an, to fus to infu's.e. M u r e t-S a 'Il ct er "
Encyclopa,ed:1C engli sh-g>erl1lan S. v. ).
21) Izvje'S no moglo je da nastupi: J) j!t!r ni,' u mll/ogo dobili u e-kOll'OIllSkofll po
l!'J edu, m;'Eslo su isti dukat klalo ;pu i ez na batinu i 2) poto su IPJ'ezitr<ani od p,ravih
OsmanHja_
Engleski izvjetaj XVII vijeka o bosanskim Poturima 107
6) Od osobitog j'e znala',i,a podatak o odnosu PIcitura prema Muhamedu. Oni
vjeruju da je Muhamed onaj Sveti Duh je dolazak Hristos svojim aposto
lima na Tajnoj (!Jo. XIV, l6e1t 26; XV, 26), a da I.;,e silaizak Svetog Duha na
Hr isto'/e p,eide'::;etog damd op" !:ije Uskrisa (Pentecost - Duhov dan) bi,o oblil<
i simbol (a figure ,and type) ili predZl1z,k pojave Muhamedove. Oni na svim
mje'tima, tj . 'li' Jevandelju,2') Pa;rakklt tak;c da o'na novog proro
ka, Muhameda. Mi smo Jednom plsaJ.i o tome kako su begomili, se za
gnostic.ima, sma':lra!i Isusa S<l'Il10 za od manifestacija boanstva i udno
,'ali dola'zak novog bci jeg cd Hrista, - Pa,rakl-eta.
Ba u bosa:ns.kim jeva.ndeljima Ita je tajanstvena ostada neprevedena kao
Ri.caut k,ae da bOSl ,ws.ki Poltur! primj>enj'uju Pa
rakJet. na Muh<lmeda . .Jasno je da su n)hovi preci masovno preli rna islam, prav
e tim to je M'Ulha'lned - onaj lani duh, od Hrista. U tom su se
njihove starjeine posluile zanimljivim Para!kl'et i,sto to i
obja,I1'.',ava, Mr Pe,spiers, saradni,k novog francu <w g izdanja
1677 g., persiski komentator Kurana vel.i: Muhamed je utjeitelj poslan od Hrista,
poto Paraklet i Ahrned ist o - n1nlo.go hvaljen, najslavniji. A Ahmed i
Muhamed ista su .imelnal . .. Svi oni kOj"i se kod Turaka slue tim arg
l
umeol1tom, ne
pra've raz'li,ke slavan i 1tCtpaY)' 1Jto<; koja utjei.telj.
Moemo smatrati 'da ta igra poti e jo od bivih koj:
su lc d XI vijeka prel,azili na isla.m u Maloj Aziji,2<) a da su je i bo,gom-i'ii
rado Pfihvatili Ikada su to od turskih propovjednika ili od svojih
starjeina.
7) Rkau't tvrdi:. Bo"S anski PI:; oluri S v i pripl3;dajw ovoj sekti, ali
poreze isto kao i Sada, kada znamo da su Osmanlije Sve islamizirane Bo
njake nazivafi Poturima!,z") Ricautovo p'cltvrduj'e nam da su oni sv i
b;li 's'ektai, tj. piO naem mi ljenju pOltomci booomda. 15e Ito Ipilsac 'na/v,odi
da su oni porene (the taxes) isto, kao i To i zbornik
na turskcm jeziku iz g. 1585, koji gov,ori o t,ome k3l!w su BosanJci prirnili islam,
se di'zije : e prozovu nlllsJoimanskim imenima, dizija bude U'ki nUit a, a mje
sto nj,e IH posjede kojimi! su na p =d,a-gal i i koji Se zvahu batine, lodrede po jedan
dukat, tj . opet isto toliki porez."")
8) Oo je Ricautova tvrdnj da : e Poturi g nua.ju ikona i I
zna,ka krsta, iako su mnogo tr 'lgova Te najhdje dokl3
ZUjll da :; e r'ad. i o PO'lom-cirna b:J gomila za ,kloje ZI131nl'O da ,' U mrziiii iU{:ol1le i znak krsta
- a, da ll,ij e o nekim pOlllu.;lil11anjenim pravosla.vnim iii pra'vlc,vjer
.2) Brilot prevodi: :.dans to:ute's sor,teJS de - u svim susne'ti<lTIIa. aH je aug'sbur
Sko sh'VaH1:o smisao (}rigin.aLa, i ved.i: :.;.n anen S.pru'chen, wo das' Wo,rt
<,=h fi'O-de. Po(uri J Oli'alloVlO j'eva'ndel'je i sva tri n.avedena stava gdje I us g,ovori
() P'3Jrakletu, da se to odl1Jo<si na Muhameda.
23) rijdi i sntih imena ima "e liki u 1 u ranom hri6anstvu;
LIp. R. R e i t z e II s t ,e i n, Di e he'J!,enistische My9fierim religion e.n, Le,ip'Zi,g 1910, 12:3- 124 (:.Gn()
sis des Name:ns).
"') O prijateljskom stavu muslimana p'r'e1l1a vidi pod-arke kod pisac.a: Seid ibn
Bitrilka (X st.), Ibn Hasm.a (XI st.) i Ebul Fate chri'stanil.: a (Xii st.) u ka,lenda,ru :.Narodnla Uz,dl3
nica liGi 1935 godinu, Sar. )934, 77- 80.
' 5) U fran:cuskom lP.rev,odiu pogrean (}blik P>otares, p,ona,vtaj,u i ostali p,e'Vodi.
'0) Mehmed Jedan prilog :plG-vijesti prvih dana i'Petn')a !slam3J II Bosni i IHer,ceg<O\ ,ini.
Narodna Uzdani'e a" za 19(38 godinu. 1937, 27 sij,
. 7) J.e'diIli je doputeni izuzeuak _ k,rst ka o i.la sa mog Isukins t,a; v. l1iai$ u
J esu li bogomili p'otova,li krst? u Gl'll1Sniku Zem MUl. N. S. III, Sanajevo 1948, 81-:-10'2.
108
Aleksi \ Idar Solovjev
nim Taj je podatak toliko zbunio prvog franmskog prevodioca Brio
ta koji nije moga,ol da shvaltli ka'ko to ja se potomd gnuaju Ik,rstil i ik olnia , .
te je hrabro preveo: oni p' o t u j. u ikone i znak lusta i time zaveo o,stale pi'e"
Vl odioee. Vti,e'!'lovatno je I malt rao da je they abhor tamparska pogreka mjesto
they adore. Ipak drugi fra.neuski pn 'lod 1677 .g. 'ai po njemul li '1694 g.
pi'u glnuaju se ikona, i znaka kr sta. Treba primjetil i da Ri'caut nigdje ne ! ,
spomiriJe sfarinSlke boglomile, pa izg,k::l1a da za njih nije ni (ZigadenJo.va Pano
pUjla tiila Je prvi puL objavlje'na te'l\.. g. 1711 ). Stoga, ako on izno i da se bOS'anSki seko .
ta'i >;gnl&;aj u ikona i znaka kr ta, t l> j-e opaanje iH njegovih tur
skih -iivjestillaoao, t,e se InJemu ne nioe Il i't3 prigovoriti. Ono je poto po- '
davno izneto, prelaza bosanskih (i mak,edonskih) , bogOlilil? . I
na islam: jedil'l1 je od uzr oka too' prel aza - zaj-eldni6ki puritaniz,am obiju vjera -
one se gnuaju sva:kilJ lilka II bogomloljal11a, ikona:, kip ova,
raspela. To jebogomiJle .pr ibliaval o lllusJ:m'anima."S)
9) Posljednli .tav gO \'lo,ri o (I:lml; l ako se ti Poturi obreziva:,u, a pozivaju
tim povodom na I usov primjer, isto. kao i ektai - K1c: p,ti 'll' Egiptu."")
I:us ostaje Za njih i nadalije osno I i primjer njihovog vjersko
o
' ivO! a. [ eva je
poto pO!kJazuje ubosaIl ski Pic turi u XVII vi jteilm jo 1s;[,6 to'liko vjero
vali LI ' Isuk[lsta i .Jevandelj'eo, koli'ko u Muhameda KUlfa n.
80
)
*
'* *
Poslije analize ovog dragocjenog i'Zvj e''taja za, nas Ote moe biti VI se sumnje
u to daJ su stanovnici Bo ne i Hereeguvine lU, Srednjem vijeku zad,a Ibili preteruo
boO'omiii - patareni,;)') i da je u skoro spo ru O bosanS:iwj, crkvi i O
uzrccim3 nj'e zinJ g nestanka bil oo,nlc, l11' ilj
l
erJI je koje j'e ukrat'ko iznio ' re- ,
28) Vid'i: VI. i ren,je isLama u B. i H. Ka[,eln<!la1 r_' Gajreta za 1940. Sa'r. 1939,
F. O , is lamiza'Ciji. , Ka,lencLar Gajre1.a za 1941. aral; eVlo 1940,. 6 78; .
i lak'olll i, ih. 105 (s i r i I.)
2' ) PCt:'tednja k o : to saz Jl ao, necLavno na-pusti e taJ 'odnosi sc 'na
l<'oIPJte, !IJe ma Poture u Bosni .
30) S ovim podatkom ,o Pot urima moemo dove .. ti u \'e'Z u fra! koji j,e
g. 1624 ; obilazio Bosnu. o knj ievnom slovinskom jezi,ku, v'el i da je :ogo
vori<l i s ljudmi od r3z li<::nih rru s-a ga slovinsk.h, po svi tu; i ja ,sam nj ih ovaka ,govo
renja r allumio, i oni su Il1oj a: raiani, II o l u v i r e i i tur,'i (zatim gov'o ri o ' ra.zlti:k:G'lll<J
iozI1lcd u bosa,nskog i di .:a,lekta). ' Ko su ti :opol uv irci koji nhSU ni ni SI1 .s ke
lli turske vjere, a koje je \;jerovalno naiio u Bos ni? Smat'r,a mo da su to potomci I}og'oni ila,
za kOje se zna,l,o da n.i n,i musilllani . Taj pod'd/ tak iz :.R tual,a rimskog 1640
g. ob1avljen' jie od V. j.o 1864 godille (v. V . lz abr-a:ni "p,is i. Zagre-b 194 , st r,
al) Da se u BosIli XVII v zn al,o z'a 'Ine bog-omila, dokazuju st:ho'vibos.a.nskog Ka
imij e:
1 ) [ u , rnrauu bi,li
1:;'10 bugom!i i
Obj, S. Kemura und V, SerbokfOi8 tische Dichl'llll gen Dosnl ' cher MosillIlS. SaraJt!I<J ,!11;2,
str. 17, Za, XIX vUek .ie zbonr!'ik narodnih poS'LoovioC1l1 h\. koj i, na<vod1i redolll , ,
brli s t 3! ri'll ke p{)sl'ovioe: uti IIlr Sll1 {) r, k,a ;" drl' e'll18 Mar i'.:,a i .' ute k8'o Hogo.miilii, te za P,Il'
sbxlnJ'u k.ae : :.Ova ponajvi e , e' 01 ;, nla leretvi i JabJaln.i>Ci , ' Moe biti d,a
,e prot ee jo' od onog vrelllen a, kada je a naro,d ,poprill1i obog<l lnj.j, ku ...
Oko Rame : Nenct v,c imJ i U,1I1 danas llluhalnedanskih seljdl"3, koj i II Il etke molhtv e! iJZ \}o
gumil-skih \'remena 'I='a ih u obitoe lj sl\im lo ugovi mJ na ,iz u:>t Mehmed beg'
LIjubuak, Narodno blago, Sa'r ajevo 1887, st r. 239. '
109
i
Engleski izvjetaj XVII vijeka o bosanskim Poturima
VolLlcionami pisa.c Vasa On je napi aD: to se naroda niJe ruoem
i paleol11 natjN3,no, je tu bi'lo unekolilkl.) dra o'ovoljruo, iz il1lteresa. Gospo
da se radi a silrotilnj -I za to, da se oprosti spahija ili nek'og
gonj'enjla. I sto{, j'He hi'ljlada n13r<0da voljleJo j'e o)ll.kicu t'ereta i maJte rij;a.un o
i ' loblo'du i sigurnost 110 vjeru svoju, te pr'evme j,ednu i 'Primi drugJ. Ovome je
mnogo dO'Prin;e,la i demokrat ska priroda mIJ] ,al11eda nske vjere i uprave. Uz to i bo
o'omili Su Se' I i S t o m jer Sl! ih zlJo.; njihove vjere lo bodoumne gonili
pravoSiI,a'vni i katolici.::2)
Ovo mil j,e.nje moe se i..s'Praviti u nekim poje,dino tima, ali je uglavnom
kao sjaj na intuicija pisca, slobodnog :od vje rs>k il\l i pnedrasuda, kao
i,ntui,cija koju sada p'otvrduj'lJI sve noviji; bc. 'prilj,ekorni iSltoriski podaci.
Un temoignage anglais du XVIIe sitt le sur les "Poturs de Bosnie
L'auteul' analyse le passage interessant SUl' une secte musulmane - les PotUl's de
Bosnie, qui se trouve dans le livre de Paul Ricam (secl'etait'e de l 'ambassadeur anglais en
Turquie): Etat present de l'Empire Ottoman pul ,lie a Londres en 1668. En comparant le
texte anglais il l a traduction franc;aise de 1670, nous voyons que le traducteur Briot avait
commis quelques fautes, dont la plus grave e5t celle-ci: il imprima: ils ont en veneration
les images et le signe de la cl'oix tandis que l'original dit: they abhor images and the sign
of the cross.
Justement ce detail nous prouve que ces sectaires semi-musulmans, semi-chretiens, qui
lisaient le Nouveau Testament en langue sl<:>.ve, m.lis abhorraient les icones et la croix, Naient
les descendants des bogomiles qui avai ent embr&sse l'isl am apres la chute du royaume de
Bosnie en 1463.
L'auteur donne aussi des details sur la vie et l 'oeuvre de Paul Ricaut (qu'i1 doit a
l'obligeance de M-r Carr, bibliothecaire de l' Unive t'site de Cambridge). Ce diplomate tres in
telligent, qui s'interessait beaucoup a ux religieuses, donna la meilleure description
de l'Empire Ottoman au XVIIe siecle. L'auteur SOL! ligne donc !'importance de ce temoignage
pour l'histoir de l'Eglise de Bosnie.
!l2) Vasa Istor,jr;'a bune Drugo izdanje. 1880, ' tr.
32. i r i I.)
fR /'v1A
Srednjevjekovna kapa IZ Bile kod Travnika
U februaru 1950 grodine obavijeten je l'v\uzej da su radni.ci prilikom lomljenja
kamena u Han Bili, na breuljku Glavica blizu Mjesnog odhMa nailli na kameni
sarkofag ostacima tekstila.
naJlaza sam obila Sal Prlot ZavodaJ za zatitu
starj,na, kome zarhvabjujem rsniman.je terena i sarkdaga. Na Glralvici smo nali sar'ko
fag ; zaltvore,n, a,\ri SlU, nam radnici re.k-li da su neki sark..Jfag otvarati i
ispreturali 1<'OIs.ti. Kapicu su bili izvadi,li i onda ponovo vratili. Po ilskazu radnika,
koji su prisustvovali otvaranju sarrkQrfaga, kapica je pokrivaila Ilirce pokojni'ka. Primi
jeti.li su da je lu-balnja i da na licu neldostraju neke kosti lilca.
Kad smo otvoril:i arkofag naE smo jalko isprertur ane kOlSlti, tako da nisam
vie mogla odredilt-i da li je tlo, bio kostm mukarca ili zene. Kapica Ure lel3!la
glave koja je bila JVifilo brilj.ivo osrtatrke nala sam na dnu
sairkofaga u talogu pet su bili vrho oksidirani. Naj,azi iSU predani na
Zemaljskom muzeju u Sa,rajevu. Kako Sll na ovom mjestu da vade
kamen nai'li SUI posli/ie dva mjeseca ponov,o na trri .-(l,rkofaga. U j'codnorm od ovih nad,en
.ie pelnovo
Breulj.alk Glavi:ca Je sas.vim u bi'izini Mjesnog nar'odnog odibJra Han Bila, s
lijeve strane purt'a koji od Odbora vodi za Goru (v. kartu). Glavica se die uz
:sam put, 'n,i,ska je i kupastog oblilk,a:. karmen skr::ro su pola GI1a,vice odva,lili i
sravr1ih sa nivoom pUlta. U pf'ersjetk,u se vidi da je ova Glavi!castije.na koja je samo po
pJovrini pokrivena slojelI1l zemlje dubOlkim l m. Sarkofazi S'U biJi pos tavljeni na iSlamu
tijenu, a c.ctozgo su bili pokriveni zemljom.
Glavka ima oblik blagih humk,i na kojima su se u sr'ednjeI1l vijre,ku
groblja i I iznad ovih sark'c'faga u Birli su moda 'staljrali To
miljenje iznose raniji pis.ci,') a j danas ovo miljenje prihva-taju pojedi,ni
ni-ci. Na to bi i koji je jo ostao na breuil' :J<.u neto vie i:znad Gla
vice. sa Glavirce SlU) mogli stradati prilikioil1\ gradenj'a puta koji ide uz samu
Glavi'cu. Na taj S!tra.ctra,l,a su mnoga groblja lj ONom kraju mnogo ra:n:ij,e,
to opirno opisuje i Oko Glavi'ce mora da j,e bi,llo groblje. Na njiVi
Sule/imaoa' izmedu puta i Glavi-ce nalaze se ispod zemlje kamene
za koje zapin.ie plug pri\irkom oranj'a.
1) M., Sarkofag od muljike iz (ukli, Glasnjk Zem. muzeja 1928 ll., str. 55.
") Listovi o Bosni. Bos8fI1JSki pr:i'jrateL,: IV, 1870, str. ;"i9.

c:
':/l
o
E
<lJ
....
>u
(lj
E
....
N

(;)
\
c.
('"1'

"Ji'
G"
fl :.:
-
.'
-.
o
:.:-
- -
e
..:
-;:

"Ji'
oNOVA .
. ZGRADA (-TALA)
--.....
/--
..... \"I\. I'OD-GLAVICA
...\.

..... _ , J
--..::--- tc.ip..R\
- -. "p... \OJ
-=-'::-IJ-"c-p.. GO . ;
G

. - _
_......
;:i':S'f>' =:_
= __

. //;/" \\-$'_ (y
/ \c.
Q IV \.
NJ I VA ZAGLAVI GA
. ,
L
l = RAZMJERNII<
I .qo <OF
; \:
3?'i
'

11
Karta okol:ine Bile kod Tl'avnika
1. r e ln o n i k: Srednjevjekovna kapa iz Bile kod Travnika
Tabla
Srednjev,iekovna kapa nadeni u sarkofagu iz Bile kod Travnika, u desnom
uglu dolje je u sarkofagu na sl. 2.)
113 Srcd ll j \'j ckol'lIJ kapa i l. Bile kod T ra vnika

Sa l'k fa, , a kapico m zauzima,o je moe : e ce nt ralini poloaj na vrhu Gla
\' ic r ijent' i an je na :',\ ve rozap,aid '1-;' 30 i osta,li , arkorazi. Bio je na
:i amLI IlU, al izn a I njega ,le bilo RO C11I zemlje. De::n,o od njega, tri metra uda.t.ien,
!laden j e pril ikom da ljeg vadeIlIja kamena J'lLJ 'g i sa rklofag-, a izmedu lli i l! j edan 11l1Jrnj,i ,
Dva metr a li j v'o od njega nladc l1 ,ie sarkv-; fag II kome je' bi,o jo j edan Ovi
a.r 1<lJ faz,i u 'c!bradtlll'i. dlij Om vdo grubo; a'ko su izvana i tlOlg oblika, kao i sanlw.fag'
a kapicom, desno (na karti mj est o 2; d l , du. 2 10 !TI , 55, i S5C lll, vi:;.
O CllI) ima plitak pokl opale na dvije vode, cl iz nutra je izctubJj cn u obliku
lijela, sam: ma nj e pre ciz!l o a kapico m, ar;)"o fag I'ij evo (na karti mj e
SLo ,3; sl. 2, du, l !ll, . ir, 60--80 cm, 60 cm) iz.c! ublj ell j e imult,ra j ednQ ,- tavno
ka,O ko ri t (J i:! bi o je plolk ri v 'll pio b ma,
{,
Sl. l = ;.\, Sl. 2 = h
::: ar kof ag sa ka.pi,corn (Ila kar li l1l ,i,e, t.u l ;;; i. :3, du, 2,20 ,cm, i'!', GO- gO c-m, vis,
(jO cm) odvaja e od ovih sa rkofag'a i po ob radi i po dimenzijallla, cl muljiike je,
lij epu )br ad-en. Povrina donj eg dijela ni,i e- vide slabi tr a
g \' i dl ijet a. Tilli je pon i;l1la; Ilij epog poklopca 11 a cIvije '\ ode,
unduik j clip, a -tog olbl ik a, kOlci nogu ;; c sua va, a iznut ra je izrezan tl Icb liku
\ ,i !ijel,a. Krun i iZ I1 2 za al avLI prelazi Ll : ir ol i dio za tij do, a pri dnu e opet ,
Ilegd';'e Ll ,' i 'in i koij enia, jako prost,o l' ZJ nuge. '31 dnu je Ll ,jeda n
ot\' or l- Jji ot ica nje II z,e lIj LI, Pone ki el a je ot vor Zi:! ,W , da bi
oti cale i tijel o s due Podno,j e g lave n6tJ\... uzdi g nuto iZlIati
povr' ine dn d, Pol\ lopac je masiva. nl, povrine na dvij e vode, iznutra
i7. cL..I blje ll u oblIku svoda. Greben, br id sLranc pukh::: pca se : puta na ubocl po
klopca ,].; od l l Og'll i g la ve , P Jkl opac je po ;; re liIl i prepuknut , Pomna izr ada i impo
8
114 Irma
------------------------------
z'antni izgled s:a rkofaga, koji Se p:o. obradi od ost alih, pokazuje da je u njemu
bi o sahr anje n "' vak ako n etko od odlicnilj,ih 'ta n:)vn;ka OVI"lg kr aja,
Ova vr.' :131 saTl<o faga je vrlo II Bosni i nalazi na d l1i t a d ilkoj t ritar iji.
Sva'kako su naj .i ed nast avni kor itas.ti sarI afazi, dok "amiDI bolji pr imjerci imaju
iZllwtra iI7,duhu.: 11 leaj u ob:iku ti jela. ark fazi o\' o.g a'biika su
lIa sada nade ni u okoli ni Travnika:) je ncdavn nad nlOl t akvo ,l!,' rublje u oko
lini J ajca, jedan pri nl jer je nade n klad Fal: ,Ci ) a nj ima je dOl1lek le i Ij,eda n pri
!l Ijer iz arcjeva.") Po o im nalazima do , ada ,:,e vi i da je ovaj po kop'av,anja
hi o vrlo ' [ II Bi .:; ni i vrlo daleko rasprost ra njen,
...
Sl . 3 - Sarkofag iz Bi le u kome j kapa
Ana,logij e ovoj \'r li sa rkofaga na,llaz imo do ta mn g brol,;ne na zapadu, .Javlj a
j u se II romall . 1 o doba kao II kr itpt i crk've II Hil de, hcill1 u. Ureza n oblik
tij ela je i 'u tzv. 'S . g robu u u . ' t ern u kraj Horn (Lippe),' ) i II
sarkui' agu u u Bonnu, ") je ovaj arko f g ot r lCl!Slt. Nalaze ,C
t1 o-ta dal \(10 rasp rost ranjeni pa i li Engle koj. Ur zani bli k g tij ela iln a i
' ) M., Glasn.i k Zt:'!m, muz, 192 , str. fiS.
6) Invent arn i bro.i Sr ednjevj e1lwvne zbi rke 516.
") D_ Sergejev ld . Arheol'oki nalazi u Saraj evu i utkoll i. GiaSin,ik Z'CI1l . muz, W47 , stll-, 25.
7) AntoIl Klissa Die Ext ern t e-i;ne, Bonne r J ah rbli che r 94, 1893, ' t r. l' 5.
") H, Lehn r- . Bader, Bauges ch i-cht1iche Unle rsucllungdll all l BOl1 1l en Mli n ler, BOlIn.. .Tahrb.
136 7, 1932, st r, 1&4 .
115 Srednjevjekovna kapa iz Bile kod Travnika
sanklofa
o
' koji stoji pred raz ru'enom crkvOlI1 II Dalmen j,z XII vijeka,. Po .vanjlskom
obliku ne na nae, je i w':ra'en Pio, ovome i;zgleda
c1a je ova v'r t'a arkofaga sa urezanim tilj. 10111 bila dOvta II za
padnoj E\ ropi , iz ,koje je put-em do ne ella i u na ' e kna'j,ev'e. lzgleua a
mo da e je u zapadnoj EHIOpi poj avlla J1ln ogo ranije nego kod nas, u,er naj,a,z i iz
ovih gr1c.bova, ukolik Sll dOI sada ,ilSp,ita ni. iz n<'a:' nij'eg ' ll cloba. Do dta;rua:s II OVa gro
blja l od nas mal,o te su miljen.ia anji ma U Listovima o Bosni
se ,anno ka le da se II !lj ima naJaz c l1i ovci , na, r ukv,i ce, i drugo, ahi 111::!t.3JlolS' t p:iJs alc ne
daje nikakive blie pod ltke ICI tim predmeti ma ni.! i ih odr<eduje. PIO ne
kim nadenim predl1letima konstatova,o, ela iz / vr i XVII vij elm.lo)


mi sli da , u u nj ima pokop,a,ni sred nJ ";). vijeka . Za ovo' pot'onje mill)j>enje go.
v'oTili bi i predmeti na(\. ni u -arkofag u u Bi'li . Za t moemo preitpostavi. ti da su se
on,i i prij,e XVI vijleik d. \1"1 mer!. 1' ll g ra,Illica Il j ih Cl ve 'upotr ehe mo
se si"'urt1o odrediti Lek onda, .; ada ;'c za <.t r O blja sa o'vim sarkof3lzima; bude
...Iobik); vi e podataika.
O s:adri,l1ti sarkofaga sa Bile smo rel{li da j e kapiGI i pet
koj i su b:,!i po unll, llf'1,i ed t-o,ga il o su kos ti bi le isprellletane. I kapi,ca
vie 'Ilije .ieala u SVIO<m pr imarnom PO i ' kazu nih ,kloji su bili prisutni
kad su s.anklofag ot vi:lrali, kapa j,e p'o,krivala lice. Pitanje je da li' -treba ovo pokriv,a
nje Ika smatrati nekim pogr ebnim U izgl,eda ela s to po
kriva,nje lica ne smije svoditi n,a, nuli mo da Su na skeletu ,nedo
stajale neke ko ti lica , i to .ic pal o II i onima, kOlj i LSlt.L prvi put otvaraji
Lice poikloj nika su pr ellla pukri,!,i kap icOIl1 pri jo za>to da n bi vidjelo izmhka
%cn() lice nlo'da u nclwI1l boju. Tu po-tkrep Ljuje i stanje u kome je 'na
dena kap ica.
Kapica , e a toji od t,e materij e i po tave od vil o. Gornji dvoltj,e sem zlatne
lIlctalne r.\.o j e postava Od svile ,ustala i(IQro a
)l1a je bila 8k'or101 sas vill11 kruta kad je izvade'nta iz groba tO d ma/terije ko
jom je bila natopljena. Ovom materi.iom, vj erm' , tno masn im ' ekretima iz tiUda,
bib je prost o impregnir,a.na i takjo ' e j.e i bolje od g10 rnj e,g' dijela.
Prili,ko'l11 su Ila po tm"; i () tal'i koe a na dva m,(' Bsta i mrlje, vj,e
rovat,no IOld krvi , ,od kojih je ok,si di a,na . Ll til a l1la dva mjesta na t,jemenu.
o vim okolnosti ma, kao i masivnom Sc rko fa gu koji je dobro bilO herme
za,t'vtOrcn i lealO na ' uhom ll1' jle tu, osta o I1>alll je ovaj elJo sada
ko mad .tekstila Ila l n II Bosni .
Kap ic a ima oblik koji , e nazi\ a "cllfflia . Ona porkLiVl<Il cijelu glaVI) i ui,
a vee ,' e i!s!p od brade. Danas iO'V .i 'obli k kape ko d nas jol 'l1Jose ma,la djeca. Vrlo
.j ona, je bila II up ot rebi Ll doba, i home'l" i<oo.
l ala.z.ilTllOI!J e na slikama II Herculal1Jlll!11U i FOlllpejirna i u grobovima, rimskih ena.
Kas nije, Ll doba sne,dnjeg vijeka, II XIII vi jeku nOSe je . i I1wkar.ci . ensikre kape su
bo O' a'tije i poja'vljuju se u varija n ama.
12
) Scuffi-u narla,zimo prvo kloid
mukaraca. Ona jc od bijelog platna ili 'a no ila , e poc!'e;irom 'iri i Capp'u
cio (tu rba/n). Ova Ik.api,ca o d svile b ila je i di o. tr adicionalne nonje Dog'a, a nO.lila
") Alan Reid, Chutchard memorial " Proccnlings uf the ciely ,of Ant iquari,es of S- otlalld
XLI X, I 1-, t r. 285.
10) M. ,olP" cit.. tr. 55.
" ) Ze mljopi s i povije' t BosIl,e, s tr. 23.
") di,i! itaJi " n:1 'xII T., GiuV,lflll i TJecOJ!l i , II )3'1, s. rl'. "Cl1ffia
8*
116 fm,
ispod kape orll o.(;; Nju sn uput rcbl\ll3val c i pape, a J aj i: . c u. na . la
ri Ill Iju !ima. Il )
e ne no:>c u XV vijeku. Tada.l bila mOlda putP Lmo po
luiva ri k O' ll kap 1f1.1) Zt: lle u vi jeku idu u pokri vene :rla\'c. Taj obi
t: aj j !l8sta
l
O pod uticajem crk\ eli ot; ril uab, lwji poriJ.;,ekl o JO;' led apo t olg
Pav,la. n II - vom pn'olll upucenol ll I nue<..luje : A.\\ o (eIla)
ua p'JI rije g lavu, .ivj :e odree k ulS3 Ali pu;lo je 'l u ru no da ena nem a kose,
neko oncla pokri \ cl ,l{JaHl<! . P,okr ivanje :iJllbnlizir,ll(J .il? u\ i ,ene ud IlI lI 73
Jedi no je mu mog'lo Ja \4.cli lei u I\."pokrivenu, "31110 dje\ oj,l<e u i;le g o!o,l-.'.Iave.' u
enska cuHia .. e Ill Il OgO hr, atija lJ.d Od . kupolcje l1ije J' .i e nl te
r i jala i I azni m ul<ra ... ima. Ile/hlada li drcu;im kalllenjem. Im a \' il. ' e v ri j nata
obli ! 3, . a ramini ludacill1a (Ila pr. ukra:. LI ob!Jku rot:'()va Il .Ylla) .'7) U XV vijeku
, curr i e prJ.i;l\ Iju C' kod rull.i awl-i h :;likara. .Jed n'G la\'I!1tu bijdu : .uffi -u
11 0 ' i jedn a L>{' \l a i na l ici Ik oja pn' l :>l.J\ Ija -cenu iz b( oku 1400-1 440 go
di ll f oel di Bart,l!o-a.' ) . a sl ici f r ancesku del Cu,, a eI a nO:)li C(lIU scuf
ri-tl. ltI ) usta kapi je kapa jz qual ta pr l ' (;1\ ljena l{o cl nari -a."")
I GI na i m a jako lZ\ l2elle rulJ o\ , u je trakama ili SamJ t r ake II
iJ u uzdu negy. p prijekI() g !UH.
Nal zIkape i7 Bile, lj ! tc oblik I tlana: 11(1 u IlOoj llaroull ()j po
kazuje da je moda. '\ e ka,pe CI :; : .iela i u Ila;;e kral.levc. \jero 'a l no i7 g d,ie se
ona ()lI a je prlJur l;) i 'll : krajeve k-oji - u bili pod ut i
caj em viz311 ti : h ! 11]( tl ()Ila "e nalc:1Zi r a rr\!:kul llu . rp. kill m a n ast i ra iz _ IV v ijlc'
ka! ') Bij lu ' cuffi-u nO.- i sluga il po nudama 113 prikazu . \ adbe u Kanfi II il ' i ti, "")
a II l !l arnastiru Deluni ma ru::si je Pital I" ji } _tr.. obliL ' seu ffi -i
lj dali l k apI.! LJ larol!noj llu;nii 11 Daltllaci ji i kraje\i ll ta. Sl ic!!e kap i
iz Bi l e LI i II Kupre. 'a. One umjes' tlC) zlatne i maju LJatni ': ir i t uzdu;;;
gJa ve. vi OVI nla 'edc lI ! [H!'!ll"eri pokazuju da, je \r.;.lCl kape bil a i II
lI a- illl k raj vima,
Kao lo ,010 r !di kapa iz BLI e sa. toj i ,iz d\ <l dijela, :vile nc postav i gor-
Pj ' 'l e maIL! ije (Tab. I, 7) . Ghavrt; uio le cipka, tt:! tIlateri je vrLo je ,'!,th e)
va n, jedinl :Jo me1talC1 i;1 koj a ide !ld ' eh prema pottljl\u, .ie wtPUl1o .
. ta jednom k ra.fu kare )e i vezic a lt )jom ",ah al;) i:pod brado. RaJi "kupo
l'Jj,ent izrade ITI emu ;vakak pret o-tavit i cl: ) je lO bra i.en. ka kapa . Glavni Li o
kape, . cm meta lne zla t,ne 'cipke, bit .ie ;zradcll C) Ih O-ZdLlUd i ' llIedLh ll i i i,rreple
:e nih zlatnoll1 nit I, .le laj d:
'
.1 t ak:,) da ,\.! t t:s;'o !11Ic'e 1f1lJueti ikakva
' '' ) Millia Dav('1 j"urt, Tht! l rJQk !J I!J.W, I. \ '" .' '\1' .a G lItile l1LI.i ni-;J i7.
1471 g od . sl. 7-14- - ,
l ' ) Hans F\.u...'rIl, i.l<, r It ali III chen RCll .li ,a I. \ II 1300 h,; 155t), Da en;. .: h
Ller R ' !JkJi B, l, Mun.:hen 1917, .st' . T.J.
1,;') ': ll . l -le-lin.:, ra._ 111. 0e. du liJU-bi iel r Pa(.; 177.
" ' ) M ' )( I'U II 130 ' lin, Di J\\rrJe, ,1I.1i i ndl o.i! 1:125, 1!M.
'") ll aw Flu.rke, otP. 'Ci L, sIr 74,
18) M i lEa aven'port, op, - i t., NI' ,
"I) . :1 aJ,no ILl liilll.i. \' tl T., n pittllrJ li 1 QUJl t roccnLol, I . I II.
1. l , ,t r. 61 1, sj. 4fi l Pala;lzo ' . hiJanu;a).
"o' (j iul i o I:;arrari. Gli , til j ndl a f l )rIIU 11('1 l i rt:, T rillu, L. Cl ll d /I.: CLXXll l.
Cl) a ovim podJcimll za fw a!iu.. clTI ku., to. u Vl.ir..:nni Ljullillk
""J V. PLlk,}\,I", La I. ,,11 11ure 't.rile t ili III OY 11 J. 8eog,au \\-1;30.
".' ) P t.: tk' J\'i ': Ilu'),o\ k' ..\\ I I" Lir J l:k(I';T.uJ HHI, T ill. LXX
Srcdll j\: \' j\!k VIl ') kupa 117
------
cjeli !! " ili mo t h, [lr cl1la f ol r: g r ufi ji Su mn jenja da .i ' i ov dl cli o
ra len Lel lll iloll l na iglll , a li .' matr aju J a je za ig-urnu LlCj Cll lJJ pot.rebn
. \ akako predill d u lui gi naJu
Tim b )I je ,i ' ustala zlat n' II h.:talll Cl (Tab [ 3) . na je ral1en<l
od ni ti \d le (l k o kOj i.: S1l oba\ij cf1It!. ta lll 'c trak, z!al il rJg l i ma. jc : ll1 edi m
g ajta il O!1l 11 .1 jQC'.ii se na.s L'dj a u uu I,.=i Lm met al na Ipl\ a, Met alI <
tt rai n : rado 'e t/\. na i'J' lu (ra (it Il a j t: i,glom) , Iwjc iI!l a ju uvijek s l roo'o
"c::: lll cl rij.-; k , Ill ori ve. I{( )n. na"e I,ic tu \W!1 Ct lltfl L ll I pored II .i'c ci all d() dru gog.
Mul i" rr1 ll1ba tla ' t aj e oci Il1 j enj il' a<ll j el1l pujase\; f au:.!1 . <1 Ovo j
nije vi: c o,' ll o va pl at ll'.:l k ao cIpke !l a ig lu -- tzv. ra, piil u l oi)
ja.vlja II II vi jle ku, O, n't va <;LI _<lIlit! niti fllLl r edane II g omet ri : . mo ti ve.
Kod to dv ije Ill et aine ni l i. (Jve JlI [lj Sl! on da t 7. V.
: t icl l-o m, \ r:kIl l rd a kujOIl1 'e o[1.' l\ aj u rup icI:! Za uugmeL.. , vu va rIi ant u r ,ela
II zi \ aj u punt u iln l2Icre, PUtlt iII a l"li ;H; ilt pUI IIIJ, ti n av rru. )d
. :l l;u,'aLa j ' j o; 'a mo (J'eOl li et ri '( ke l1l t.ti\'c.
c
r. )
Pc j [t va ov \ Tte u liter l uri po: ta\ll a II / Vl vi.i c1" a II lI o \'ij
l
o.i
II ./V v .tC:' ."") Prililwn1 uatiralll.;la na'e !TI[j r anu" 'l' dra,ti ovih podaL d{ <I , .i >r ' C
i cl o, ta linl ojwlI1osli ma. ;Jtl l iz leg- dobn , ne ki pri ll l jC' r'i l1,a
deni u l almao' ji i nI<o poJ\ro\' <J ,' i lll cull a n oglc: pril11i ud d0:'pota Durchi Ll
.i cri;{\'i ,'V. :i m Ht:... LJ Zacku , Il istt ,i o.' ,t r tI 11 0 obradene ni t i datir a'll .
Preci ZIl O da11n.;!Il j P tl ukviru op:"teg H IIZ\ 10', a lzr.Hk l11Jora mo prepustLi pozva nim
sl ci 111 a,
. pogl edu darira ll .ia mogu nam uonek le pr l 'l u.dri i nnv i I 'eloi . tl na,deni Ll . ar
kofag u. () ' li ' l iri lalij an k a reb rr a Jw jt: kovali all uIlirnni bi 'kupi
verIl I Lal i j l d 01<0 g od , 1170 do _I 133
/
) i m.,d",d, i Tl U\'a c kr ' lji ce Mar ije. Pik ti su
do t a nli t :e Ile lllog u ll l' j 1<
l ) llatpl;J lll.1I.\AH l' -, edal!> \'a r i j ant '
daj u u III vij elc !") (T b, I, I).
2) pi kol o, Sa na '1 0\ om MAl ReU I i ,klr't om na r ver. ll ,
l1'8 mu su 'e vid jo .1')1\ <1 AD i kUl t Vari Ja nta je I1 eg'd k iz 1300 godine."O) (Tab. [,2).
:3) Vrlo pr e[, om!j eI1 jJhlwlo 'a kr toni !l a av 'f. u ,ma IW 11e .i o' \' i di
t r g la lp i:a MANTU: E iz oko 1150--J2'-6 g'c dint 'Il) (Ta b. T, 4 ,
4) ;; 3 ,1) r sLol1 l Ila d\erU 1 re\er' u. :-.Ja ll <l'l pi- MA T AE. Variji3\1lt a
IZ 1150-1256 g- ocl in (T b. I, 3).
" ) U ol ..ratli POll Lvgli Su Oi l " U.: lll ' .u':Ut
1
n1 I !itl'rdlurOIll d; r l,t (Jr VLa
dilll ir i k ustos \' ,m-ti:.l PaV'di<:, iz ,\t\ uz L', ;\ 1 :1 i Qhrl uZElgrebll . II.U S0
naj!,ie, <-e zahval.i ujenl.
", ) 1-' redh: I" Alf red v 1I 1-[.llel:' fJ.!. 1'11 uml T echni k alten Sri tzc. Ber l i n 193! , srr. 26-7.
. Al l e Ban, ,IY2 1. ,t r. l i-27, a2,
- HI \.at-ka i.JLc ild , \, 1\ , 1'14:l, .. v. :.bpk;.
"'J L. ' rkveni .<el, Nl ul.tj. :Ite p <I VO L,n l1 cr kve, posehnlOJ iz danj a,
kn j, I, Beo n' rad 19-1-0, Tal , XI II , 2.
"'l 'I.Ia I '. ul{' pmf..1. Rl:ll de u j,z Zagr elJ a i A.
Jc lo': nik u. kil i l o'U Il umizmal k h:: zll ir!,{' muz II,,' u L ulllj.aui.
:Mi ) Corpu ' Nurlll ll of ll ll ItaH oru m, , I, VII.
"n ) I bl ,m, TalJ, I, If .
ll ) Ibidem, S\ , IV, sl r. 22 1, Tall Xl] , 5, vaf1ijanta 1'2. j l i 13,
"") [i)i ci el ll , V. I , ., f , Ul. Tall , [X, S,I Vll ; i i.mta 12 ili J3.
--------------------------------
118 l1"111 a
5) Madarski novac srebreni iz 13 g1oldine . a patriarski krst dvo
struki i natp i' MOr ET MARIE REGINE U. (Tab. I, 6).
r,anije smo p0111en!u,\i da Se Ij e joY. j eda n pikola II gr obu koji j e stajao
lijevo od sarkofaga kap ioo.m_ On ima na aver. Ll Z\ i,iezdu i natp.i. TARVISIUM, a
na revcrsu k'r t, je n Va-rija,nta j iz. 10 12 13 18 godinre.::l) (Tab. I,
Novare iz arkofaga sa ,kJarp i.eoI1l je dalkle iz XIII ,i XIV vijeka. Stariji
su talijanski pikali diOlk je novac. Pi ko li nam ,prema . ome ne mogu
slu,iti Za precizno dat ir3Jt1Jj e Ikalpice. Po mada rskom n DVCU kojim SL! zaj,e dno nadeni
!ll oe mio, vi djeti ela poj edini od nij ih : t avlj ni u g rob i \i e od sto godt:na poslije
nj.ihovo,g kcva njla. pr\) vI'om br oj u Gla.-nika ';') . lJlr ) :-pomc nuli da je bio vrltO ra
; iren ua Se ovi pt;llwli sta vIj aljilI u grob, jer ,' ll ni II broju nalaeni
svuda po crkvinama. Oni nam Za sadal, dol sc ne bude i."pbuad a Vl' e,l11'el1's.ka gra
!lio LI kojoj Se (mi pio/j avl j uju u g r obovi ma, mog u p luz iti 5; amo za priblino dalti
ranj e. Vie e izgleda prilikom datlir anl:,<l lllc crno osloniti na mallarski nIOV3lC, koji
.i e hio n!0 \'a1C u op ticaju, li za Ikoj i mi nij e pozna to da .lc. nalaen Ll groblorvil11'3
i time vezan za p,wrerbne Kovan h ajem XI V \'ijeka tOn ue ,kao nova!C' IU'opti
caj u mogalo do" pjet i u o'rob ito kolll X vijeka. odiljelo'il1 p'oll'Joj,nika. To
bi 6e vremen.' ki -lag'1Io i ,cl pojavom i : a poj al' om mode scuffi- e kioljle se tako
J po. tav1j.a.ju ll , vijek, Prema tOIH ' dlo.' ta govori za to da je Ik,aopi.ea
jz XV vi jeka. Svakal '::l da t ne slllij emo :i ,<J' urn o tvrdilt.i , .i er jo n,ilj,e ispitano ko
liko j e pouzdano dati,ranj e ka.,niji ll ::irednjevjeko\"!lJi h g- robova nc,vca. Za. sa.
da moemo tvrdi i prema !l OVC U ela.kl,apica iz doba poslije kraja XIV 'vi
,i.e ka, i da .prem3J novcu i cos t ahm podaoi ma ,' ,na ne hi muo' l bili mlada tO d XVI vij>eJl<a.
Prema tome mi z(! ' ada moemo vremen ' koi fiiksi ra t i grani c naLaza izmedu XV i XVI
vijeka,a tek d ta,ljno ispitivanj.e razv j a izra,d , ku ci na. na naim si<T urnije
da i r anim na,lazima da da pre'ciznije dati ranje.
Najzad o. ta!j,e pita'nj,e u've 'kapice. Kao cen tar illclius t ri.ie
v ,liki glas je uiv,ala tada enecija. Kah , ll ll a.i nabavljaJ,i i u Veneciji ,
Ill Oogla bi ' e pretpos la\'lit i da kapica uclatl e. Meti uliJ n mi rno tada ,imali
lflnogo blie vrl'D raz,vije ne rad ioIli ce II Da lma jj i. I o;a m obliJk. i izra,da ka
pice pre na ove radiiQ!uice. Od m.t.ih , ll u 'obil o bi le na radioni'ce u Du
brovniku. Jedan f r ancuski iz XVll vijeka ( 1660) -;pominj{! Dubrovnik medu
cIS talim najp oznat iji.rn radi cHl icama lJ vr opi. Po .ie dn .i pje mi ru')" alitCi doznatjemo
da je Dubrovni.\< bi o opas an takmac i cla su mu bile vdo' fi,ne i to ra
dene na iglu. Medut im i neke rel1 san n rade n na su Se ou
Izgl ecla da'kl e dc: .l. e Ivdje izradival I b \ l' t e To potvrcluj e
i el n su ube l )\ 'e v te iJpIke i II na"oj nar odnoj iumjoetno,sti
te dana.. ukra,waju Inau na rod nu llonju,
Pretpo_tavku da je kapa iz II na im ra tiilonicama jo
ti je i ka'Pa iz Dobro' t' !\(Jo.d K tOtr el ,::') (. 1. 4) jedl8 n li jep pr imj er nair,odne umjeii
no' ti ,jz 'Orv
1
0ig kpa.ja. I( a:p a na prvi p'ogled r okaz uje veliku sa ka.pom iz Bile, ma
"") Rathy, o rp l1 S , i l1mm O<! l1l11 HUIl g" 'lria e Il , 81. 114--155.
:H) Cor-rus Num mo l' ulll Ital iJcor ulIl . sv. vr, Tah. XX ll , 6, va r. br. 11 .
:15) I. Gla"nili: Zem. muze.i a 1951, str. 26G.
:lU) Hrya.tska enl: ikJ ,ped ij a, sv. [V, 1942 . \.
37) I la up'ot rebi ove -U<e, koj a mi je bi,:'l)I potre bn a ,rudi j{()'mp<ua:cije zahvaljuj em se Muzeju
z.a um;etnpst i obrt kOlJi 'ot! bi0 1,jubazan da mi ';<e ustll pi . PuhlikQY<1!mJ je u djelU 8Iruck-A\lffenher ,
Da1mat ie'n und seine olksl un.s t, \pl. XXI ).
rcdnjevjekoYnJ kapa iz Bile koJ Travnika 119
da je od l1la';lerija,II3'. Jedino pD obli,ku , kapa iz K tora pone
"to po t ome : bo ima nalbr an dio na potiljku. a to opet ne mij. nja n<i malo
izgled [(arpe kaL cuffi-e. i ona ima po .s redini, od prem,lp'oltil,ikll,
usku t raku - n ist im motivom r omba , a Sa strane je drugi !"M oti v Obe
su racl eilc na iglu. Kao to vidi mo ; I blik i ll1 ot,ivi i rald odgova.r aju s.a.svim kapi
Sl. 4 - kapa iz Dobrote kod Kotora
iz Bile. Taku nam ova kapa iz Koiora slui kao. iv dokaz nekada vrl o r azv,i.ie ne
II ovim 'k,ra jevima, iz Ikojdh su se snabdijev,a,li, po kapi iz
Bile, i b lS' nski naie kape nam jedi!no nepoznato kiD je
liV kape, j r nam ni samo groblje niltli predm,eti u grobu ne dajll
tome.
Un coine medievale dc Bila pres de Travnik
Sur une colline, nommee Glavica, pres du village Bila, on a trouve en brisant des
pien 'es de taille, W1 sarcophage de forme et de dimensions imposantes; sur les crane du
sq uelette se t r ttv;) it. une coiffe de dentelle doree metali que. Ce sarcophage (fi g, l) a une
fO I'me qui pas r al' dans se pays, - il est oval, se retrecit vers les pieds, CL en dedan
il es t ea e n f rm du corps humain. Il est d'un travail tres precis et se distingue par cela
de_ aut r es sarco huges, t r uves SLlr la men'1e place (fig, 2 et 3), CeUe forme de arcophages
apparalt ,1 j'Occ.i. d nt dej a a l'epoque romane.
On cl t roLIve dans ce sarcophage cinq monnaies d'urgent, dont quatre p i c l: o I i italiens
El l'effigie d' c:veques anonymes du XIIle et du XIVe siecle, et une monnaie de la reine Marie
de Hongr ie (13112- 1384), quoi on peut a tt r ibuer la coiffe au XV" siecl e. La forme de
la coiffe correspond aus ' i il cette epoque.
La coiffe e. t, d' apre sa forme, Line s c uf f i a de femme, qu'on portait le plus au XV
e
s iecle, SUl'tout en Italie. ELle se compose d' une doublure en soie qui est encore < ssez bien
conservee, et d' une partie superieure (en droit) en dentelle. Du haut de la t ete jusqu'a la
Duque s'etend \lne denteUe doree metallique, faite fl. l 'aiguille (Schlingst ich), au moti!
120 I r l l l ~ n: II 10"ll ik
mNJ'ique du rhombe. Le t ravail e l le motif remontent a l a pr emiere epoque du deveio
ppement de la denteUe. Le travail 'correspond a l a mani er e nommee punto in aere OLl
"punto in aria. La partie infe rieure de la coi[fe es t aussi fait e en dentelle, probablement
aussi il l'aiguille. Cet te partie de l a coiffe e t tllement abimee, q u'll est diff-ieile de defini !'
le travail. La dentel1 'e composait de fils de soie, gr- is-ver ts et brLlns, et etait brochee de
fils d'oro Cet te coi lfe devrait etre execlltee quelque part dans le li ttoral d , Dalmatie, ~ t la
vill e de Dubrovnik etait conn ue d j a u XVII" siecle par s . ' celIents ateli ers de cl entelle .
En outre, la forme e cette coiff.e a insi qu' un tel travail peuvent etr e trollves encorc a u
.iollrd'hui dans l' art nati onal de ces cont rees. Pal' exempl une eoiffe de ve uve (fig, ) de Do
brota, pres de K oto!', correspond completement. et pal' sa .forme ct pm' la t echnique de son
travail et par le mot if du rhombe, a la coHfe trouv ' e. Nous puuvons donc presumer que des
coi ffes pc1l'eilles etaient bi n ~ l la mode dan ,nus pay. ce que peuvent attester aussi les f resque
des monas tel'es serbes, slIr lesquelles eette coiIf appal'ai t qu lquefois.
\LCJ,(Z BEI f e
stanovanja II prehistoriskim periodiIna
Bosne i Hercegovine
Kadu priluzillI cbl adi [J\ lt l1H! u I'kdm 1;;1\, ilt fadt1vi1). II IDr ,lI l1 p:r -' 1
II (l UII'(, d.:! izn _em Illk' IHpl
[ poret! dugol! i raZlI'l1 N L r;l l' II l [H Ir prehi l{liUU: arh ,(J logi j '
II !:lo -nl i (I erceg' \'in.i, !lli delilU: ra puiazt!mci :sa d:v<l:t ,1,f{Jmnim POU<lcilll;) o n3JS(!
lji ma i ku6 :U II ,I tt tum p 'riu uu Tellan od Ita! II azniji h uu .ka t3'k\OIll . tauju -tvari
l ei II LOl1le ,lU f'1Jni ii n; u \)1 r::i'l:ali UI1\'oIIj IiO palljc 'Jrl1il klJ ubjoc;k
hill a. ()ni "'J ih PO"IUWI rali kao ne. tu -por ld lO, ne \ nt 0, ili ._a iIII II [1()t r eb.no
za arheoell, ''' l u n"uku, LJ.lt l f I rl r')!!,3' il.iL ulom J'nost i/ree n... lv o u
Jia r alIIi jim r dni dma 113 ,)V III T,l'h'() ,ie hilr hnUMlt,ile, twka \' (e bilO
-i<:t eJl1 i "r;il arh O!II fa la, .\r!leIJJt gija .le uLtimnll I'j'c di hi. tn rije umje
!1'u jj 11 rl'ul-lKI mallljt! l,a!u III JlulIl{' koja Lreba da i.;1 ntU,;l (hur u pr hi
ri jj !) _,lcl oli.upnu sliku i\ (Ha i rdZ\ cl LI orul\"..l. PrilikDI11 1_1{( r J I',lllja diCnlit irtaUta ,i' .
di latn/rt Int H":JI1II1'h l U III 1 njekI dotjcrCl!llih objJ{wta . 'it;u \ r ' ena
I.ld<Jijnl[l i . \'e trana :l.Cl'!'Ll/';m_a zel
'
Il.i,j I3 j' l, ojc\ :1, Ittedu .)hni,h oJlItJ.'J ar
11.'larakcl i tlJlJi.: Ilujpr c !zI1i\vIl1 lIal -/. . II I \'a'J\1 g- .; 1U',iH
j !1u,i'al\'a Ila ;'l!\aJitc-iIlW III n6Uo rt'(i i r;nim pilllll,ii nl ll o J{Ormo nam
II,j'La Ile l,!Ci\'Ore kClIllctti, rnfJlal11J, ]{j i drllg'i u lllllze.; killi I.blrkcl
l
ll1:1.
(ha,ii.tcl!lur:h tl Lile, ""l 'buJIVCIti ,u,.;ad, l>I.II;J! (';n kitiCe u na
"' ir i li _'r?o111: ,\o',hU,;,j por 'llt rl I ' k lt H jlU;')\ u' ka LJ flu. Ili i I (eleCt!' 1\ i,lli, '\1cdut im, zb-ug:
llapri,l tl IZU -.:Ilih raz1l!a, Uli tl. 1\ ari ,-kuro \ l'e d'a pt lc L' Ilrtll.l1i1l1e' II dl}sada
_'njem urlu (o . tim II \ed i Ila larhtJ( neli 1(,111 III Illi) I -'tu CI t i
j Llnu 7 a l I'{lrui 'Illi c.ld1l111 i IdWlrlt:l1't( \'alllJ I)pCU !' Iihl tV!.;J problel1H1.
(\:i'I,' tu .i t! !I l:i n.i-e II I i II pn lm radu I I" \'role,') t I" .. i ("dj' dr"tl Ino,
n:dJ, , ta !<l' rt, fHHntllll 'j i uzet ci kuji U dnr."I\ 1'11 d U<llum kom
f'r'LrCl ' ll \lIj ali 11kl pr Im,hlt! , IUIlO\';jIl,lU II pO,lediniJl1 p r ehlst lln-ildltl LJ u lldnl<l ,
Paleolit lJI -ad l ,i'o" nije arl ll'uiojiJ kum ttlttl\ all lIIjeJl1l1 ral ulH -J:.i l'i.i kct Li te t
II B, i H, ,1\ .IZi k1oot'iju P 'C 'D-Ik),g !I1Cdvjedlil' (uni' _pclaesl1) II lli Meg::Jri nil
B{'lallici':) I tl -I-im clru,l!'im p polww,iu t da le II lirrl l
ivio i palcO'lll:li.t bn'j'k, l' J t k clIldu J-ada te budu tl,rh i lraelllc.
se de f il1iri:\11O zll,ati dat Li .'t1 II 13. l II. ivjeli pakd.jt:ki ljudi i lcoakvc su hil '
o,obine ni!lllQ\;J na'ina ile,ta,
') GZ't 1%1, 27il i dalJe (O i ih [':tIlIn nila BD.-ne i Her'eg \'inc
.) I', r alu' Hijhknfor. IlUlll{t-n ill (\vMBll Od, l, 1893, .:. 32)
122 Alujz BCI IJC
Neolit - cl kraja XIX vijeJm do danas o,[iwpavan je niz neol it kih naselja
u i H., traku da ,: ovaj per i'od r eiaHvnio najbtolj:e ispitall1. Pr ilk upi je n,i 111 ater i j a1
po}edine ,;tInaine ivo'ta og stamovnitva" a izvj!e' n,e podatke i
a nji: hcvo 111 l i ll ta nlc,v a,njao.
Da,nm.; .:: j las no itri p )sebne ne'olit :,k > grupa'c i j u B. i H. se
met1usobruo r az ' kuju u i drugi m pr oizvodima, Lal.k'o ih up-otreba Ikla-me
n,og oruct a. vezuj za perio-dl. Dvije po ebne grupe razvij ail e su Sie u
Bo\Sni: \)IuItmi l ka (But miir, i r'eho u doHn.i Bile, l\rall'j evi ne k od . ,ehe'ra) i kakanuls'ka
(l<akc1J1lj , m al u Mujevi,l1lc u do l ini Bi.le). .i e posal\"'k!aI Trupa Ik ojojl p'ri
padaju D. KI, Ikar i . NlaJl alla. Ovo, naravno, Il e da ne posvoj.e i druga
, ki3! n'3l;;el j a i gru'PalCij (na pr. u do-li.nli Ukr i nc, krajlu i b. d.), ali 'te do
' ad nisu nl izd" l ek,! d \. :Ilno i pilt3'T1
l
e.
Wiho Ije jlt! (o. et rclah \ no!) is,tr aen,a butmir ka g rupa. jliI1la
l
, glaivna nalselja,
BU! lllir i Nebo, plrui l i :rUI i br'O.j pIodataika () ta nlolva.nja.
II pn' OIll r du i govor i i tim
Burtl111iru je oitOwp
l
3na povr;i n'a II od 11 .:10- m". J' [] toj p'ovni,ni otklri
v no .i'e 89 Ja ma u pIf/VI b'i't n j i\lova::;toj. podlozi. Te jame lU v rlo
t.og a oblikra i II r edovno lU bile C!luuen o_tatCitma tiljep,a.
\\ '. kojlj j. n i o ot koplalVlaol1j"a , ' matra ela ve!iij{({' jame pri'paldal}u ljludsik!im
_taJlll()vi'lll a - ZlE! mUli ilcam a, a m a11'e d,al su boi,le ne-\{I31 Vif. t a sp r e m n,ica i Li S/iIUosal.
3
) Po
r cd ovi h .iall1a su u gornjim didelo ima bu'tmi r ',k! g: !wl1bur ruog sLoljla, i ostaci
I1CHizcII1n i1i
GOod. 1894 is
'
kopai\' anj:1' II Butm:itru su p,osjetili i ::!,rh k OI\1igresa
kuja ta,dh:l, odravau 'tll ar aj'cvu. J\I\,edu r-e.n:o'lll ina,nim a,rh eo!( , II
to vri'J,eme rlazviln _' bi !::! na Ilicu mjlest<l' ilr ok a disku_Ua o OlSobi na;ma butmi'rsk1o-g
III el ja, ajvi c _e ra pravljlaltlo o pitanj.ima C(;ak\' u ,' U U!IQ,gll i mal e tMp'rijled pomenute
jam", n zatilIll da li je BlI'!lmi,r bil.) ili s.amo radilOIlla OIruda i oruj!a.r. ) L. Pigo
rin/i i R. M Ul1ir o su bi li mi l!}enjla daJ su ove jame _c: m,Q pri rodne Inerav nine Ibla, a
da j' [ a!Sc!'e bilo . agrad 10 po si.:tell1u Terr am 31r e. Kalu doklU!z Zlal t o sluiile su im
izvj, 1Je rupe. II zdr1a!'.rilci ! oj'e bi pret, avl!jal!e c tatl<e Z'a k/u6e:. DetaJlj.nom
alla iZOll ll (JI\" i h mp;] k '31 i onih vel ilkih jia III a u j t!. da mi''llitenj'e ove dvo
j ice arhei"log13J ni ji irna 10 Nav ' !denih 89 jama bil o j.e izgr adenIO
rukotn i pir cit l j ali II a rh i'tle'l< U)IO!sike dtije lo ve neoli t ki h gradev i na. P i tan-jiE' d a ,]rj jie
Butl11i r biroi 11" " elj
,
c ili 'amo radiona oSIt a,lio j t ada no. cbna atheo.\:o al hi'lla
je llli':l j nja dz O\'dje bila amo radiQlll' .")G. Modi llet uzima kao lj az ba 10, da
su 'nas.elja II pr elli vr ijeme bila na iiil11 i ut vr den.i m al!11a , dioik BUl.ll11ir
ima ,'asvim dru ri poloaj. Dr ug ima .ile dol az l ea-o u tome ..;to j.e na Irokallit eit u
nad rl/ o vr l o l11 al o ognljlita i \'aJtrLt'3i. Do 1894 god. otkrireno j e bhl o lamo .iledno
ognjite obl ocll o k,alm n.o'l11. a samo u i ri j ame nadena ' ll vahi tla. F. .kloji
je pi. ao dr ugi i zvjc taj o i k pavanjima u Butmir u, ' lIlatra diai Je tu i ll1a
i r adi'onica, a uz toO ' . vim pravitln.o pri.mjIC6uj.,- da IlcolitsklC1 na,sel.ia u B. i H. nd II
nikako l eahl' , am na


Prema al\' om mat,erij 3llu j p.oznalt sa ovog lokalit et a, butrnilrslklo nalseljje
je l-eailio na ICltvon:: nOI11 pol j,u i nije bi bo rt:vrclcno. tano\ ni ci su Ll 'toku ivota na
") Butmi.r l, S. I I
') Ibid., S. l l , J2
' ) Bu tmir Il, . . 4
u Ib id.,
. Ibid.. S, 42
123 ______ sta nova nja ti periodill1Cl BosIle i Hercegoviil e
OV:OI111 na,'ellj:u gradi,l.i dv:i'j.e vrSItie zen1U'Jlilce i kH' n,ije nadzem ne Od z'emu
nica 'Su nam ostal e j ame, ali u izveitaj:ima ne nalazitmo do,v
'
cU<jir1JO p!odia)tai{>3 o
kaJklo su izgJedaJi Ziidovi i krov tih zemunio. Stepenilee pred neki m j la.ITlama mtoigu
se wl11a.hati kao lllazi II .naSltla:nibe. Nadzemnle Su o.s nOVle
'
n ilSlu' IkloniSlta
{Jova ne) hiJe 'orpllete,ne od iblja 3i zidovi onda obl1ijle:plj'el i
Nadene jl311l1e od zemunica l<ela,Le su vrlo blizu j iedn a drugoj pa j,e il_kop runi te
ren gusto ,prekriven Il1r,dom zemurndica. Nijle stiolga da su one
'
ve iz
i t og stadiij!a iV'o'ta lllergO su plostle:pe,no - prema po,t.rebalma
je da SlU 'olstaJCi nadzemnih mnog o rjedi (barem prema podla(cillna
iz izvj,et1a,j.a) i da !Sie n1ad:arze u vi i m dVilelO'vill1a Imkturnog ZalbOl se mO1el
dtal su u BUltmiru z;enmn:ice prvi oblim, tana, a '(!eli, u Ika:.'nijem p erilO'dLl su se
graditi i 'n'adzemne
Uzev i u obzi,r sve/ Ic 10 to jie (),s tajle ipralk dosta l113@OoNiil:a pre{,;ta'va i o
ii 'Ot naslelj'LI u Mnogo jaJSiniiju sliku daje, lrueduotirn, nase.!Je leho li dolin.i
Biue ,i plOda.ci iilZ OVio!g InialSelja da se ral5v1ilj1e tlie ,i neka pHanjl31 u ButmirLI.
Nas-eJ.j,e Nebois<ko;p>alvalll1o jle diO' sada u tri maha, ali jo Ini sa,da nij e dovreno
I1Ijlegov'O lotkil' i" laln,j'c. OVO[11 p.regueidu se uglavn!o'rll reziuiltalti m31 lmpanj u
1949 godi ni .") Uzgre,d samo spomenuti i pezul,tate i z 195 1 godi ne, jeli' oni j'Ub nis,u
det 3JI,j n pr ou i pUlbliiikielva.ni.
Na pr,o":loru oci 315m
2
cltkriven!e su ovde II 1949 g;odin.i tri zemu
n,j.cei j 'edina n,adzemna Ova, po I'jlednja biba j ie s' traltigrafski znall ao vi;" Old zc
mUlnilca i zatiOJ j ie " va!kla'i<lO lOd niih li
Duhina jama, ull!a&e'lju Nebo, rIJjliho,v1e 011w1I11ite sUij,ene, pmvi,lall1l ap 'i
dlalln'i ,obLi k jedl1ie o.d nji h, }alSno govore iO t:01111 da Jie te jlam napra.vilO ne;Qilits.ki sta
novn,[;k Neba za svoj .'lItlaill!. U dvije j!ame o,tkrivene su l'iJp'e za ai. to tajm i
dijelovi izgor j Iog 'P,nelP'le1:ial lod s,u bili poboden i na dil1,Q i od ru
bO'vla 'o,dm3
I
knuti ll'l1lutlra za 20-40 'cm. Neki bili i Ika,me,nj em lItvrdeni. U sam,im
jlam3'11la i oko :njih jie vdiJ<ia masa i.zgorJleJIJlg I,ijiepa Old na k Oljem su
se ocrtanlil:i tragovi Iklol13lca, ,i ,plll uloa. Zidovi u, na IQvim ze'l1lLlrticama biiE ,izra
od prepleta koji j,e sa V 3!njlSlk e, la\ vjlt fOV3!t.no i ' a lInutalfinje sl/rane bio IOlb['ij:e
plj,en Taij rQlbhij1ep j,e 6a v3lnG!Slke strane debeo, .ller j'e ispunj'a
valo pr/osto,r prepleta i ruba j 'anre. K\'IolV:ni dlio ,e 1! 3!koder mogao
siO'umo mkol1lStru.ilsalt i. On jie bio lod slIlame', aa ih ne/kog biljil1!Og

Kod salnih oonova ze!11l1nita nen1!al nClkog odredenog sil tema. Samo jle-dnla, i:ma
p;ra
l
voug3!ClI1fU osno'vu sa aps.uda!1'llim z3IVret'klorn nlal jlednlo'j uoj dloik sou
dvi je ugl'avnom ovall1Jo'g oblika (aui \1iClpraviln.o ovalnogl). Meci uSlclbni ra';wMik izmedu
ov.ih zemu,nka je sa vim normal an .i svalkla ima ;(]OV1:JiljI1110 pr ol.,tora 0,1\0 s be. KUld dlv/i,j'
zemun:ice pim;:tOlja.o J ste;p'ell1liu{ za uluaz. zemu1ni.ca Ije irna,llal sa jlune Sltr31ne p'o
'nien ilri i u nj'u se ula,zil,,; \tez ik3!kvoO" te'pe'l1li
i
ka. Dio terena p,recl
ulazom bi o jie p'0iba.ra.can sitnim k a,menje'l11.
Na{lzel1111lru ima:l,al jlij/clval.an o bl ik. Njen je pod dobro na'bi,jlen i
maJo rUlZ diO'l1u.( odoikoulnog z'emlj,ita. Zido i i Ikr'ov billi Sll n,a rp'(;.tpul1iOI il-Iti
kalO i k;od zemu'fli,ca< pleter ob[ij,Clpljlol1 i.!ovaoom i k r ov od shame i li ZIa:
rJlimOj1i vl() je da se O'snova n3!dz'emne LI na el/jiU eJb!o ni j:e prc'l11ij,elnlilJ,a U odnosu
na zem un ild", .
8) Butmir I, S. 12
D) A, nas erl'je Nebo ,problem butm j'r ke kulture ' Stanlovi