Naslov originala na nemalwm:

Ermahnung der Seele, Hermes Trismegistos,

Rozel<ruis Pers, Haarlem, Niederlande, I 993.
Copyright: Rozekruis Pers, Haarlem,
Niederlande
Copyright za Srbiju i Crnu Goru:
Zlatni zmaj, Beograd
Prelom i pri prema za tam pu:
Damir Mati
Korel<tura i lektura:
Maja Adi
-
Stampa:
Zu h ra, Beograd
Zahvaljujemo se Vojl<anu Adiu i
Ivanu Pavieviu
Drugo izdanje
Beograd 2005.
ISBN 86-83495-12-4
Tira: 500
,
Opomena dui
Hermes Trismegistos
preveo
Neboja Bara
Beograd, 2005.
-
r
I
,
Predgovor
Onaj preko koga Istina postaje re,
sam ostaje istovremeno nepoznat i
nevidljiv, al i i tri puta vel i anstven (i l i
tri puta veliki ).
Hermes (Tot, Merkur) je i me boga koji
vlada prenoenjem, razmenom, reima.
Kada je, dakle, Hermes Trismegistos -
tri puta veli anstven - to upuuje na to
da se iza takvog imena, ko god to bi o -
jedan ovek i l i vie ljudi - krije vrlo
uzvien um koji prenosi vrlo uzviene
poruke upuene srodni m umovi ma.
Takve poruke su daleko od banal nosti
svetine i potpuno nedostupne onome to
nazivamo obi ni m ljudskim i ntelektom,
koji je voden logikom uzroka i posledice
i potpuno slep i gl uv za razumevanje
paradoksa.
Verovatno i z tog razloga sva uenja i
sve ono to govori jezi kom ti h paradok
sa, i to uzvieni um upuuje srodnom
umu - po Herresu se naziva hermeti
zam .
5
***
Za Hermesa Trismegistosa ne zna se
pouzdano ko je bio i Iada je iveo. Al i ,
ono to je jasno u svakom sluaju je da
je to i me koje u sebi nosi znaenje i
ukazuje na to da se iza njega Irije "veli
ki posveenik" - da se linost povukla i
da je ostalo samo posveenje.
Pripisuje mu se nekoliko dela: "Tabula
Smaragdi na" , "Corpus liermeti cum",
"Opomena dui", i sva su i z Egipta stigla
u Evropu uglavnom prel,o Arapa.
* **
"Opomena dui " je jedan od manje
poznati h tel,stova Ioj i se pri pi suje
liermesu Tri smegi stosu. Postoj i 01,0
sedam verzija ovog dela, od kojih samo
tri sadre celokupan tekst.
Kako je navedeno u predgovoru
nemakog izdanja, i hriani i musl i mani
su ostavi l i svoje tragove u njemu, to bi
moglo da ukae na to da su ga Ioristi l i i
jedni i drugi.
Al i , bez obzira u iju batinu, kulturu,
uenje i l i tradi ci ju ga svrstali , sval,om 1,0
6
ga proita jasno je da je njegova poruka
bezvremena i da ne poznaje prostorne
granice.
"Opomena" je upuena ovel,u,
odnosno dui. Meduti m, kao to je ve
napomenuto, to nije poruka koju e
svako razumeti, uprkos tome to je vrlo
jasna i nedvosmi sl ena.
Da su mnogi razumel i i da sada
razumeju ono to je tu napisano, i svet
bi bio drugaiji . Ali 1,0 zna? Moda uda
i pal, nisu nemogua?!
Beograd 2003.
7
l
1 .
okazau ti, o duo, vene principe.
Primi i h u svoje bie tako da
postanu tvoje vlasni tvo i da bude
toliko proeta istinom, kao to si sada
uverena u to da vatra sagoreva stvari i da
je po prirodi vrua i suva, a da voda
utoljava e i da je po prirodi hladna i
mokra.
Ako ti se neke stvari i ne pomalo
nejasni m, mora se u sebe samu, u
svoju savest povui, tako da tvoje moi
ostanu slobodne od suprotnosti i za
bune. Onda e kroz spoljne stvari bi ti
odvedena Ia unutranjem gledanju. Kada
neko 10 posmatra sl i ku, iz nje izvede
postojanje sli kara i u iscrtavanju li nija i
nai nu sli lanja prepozna sli karevu rulu
u pokretu, ako, znai, biva poluenut
nadahnuem stvaraoca, dobija uvid u
ideju tvorca.
Tako je sa svim, o duo. I ako Tvorac
nije neposredno vidlji v, moemo mu se
pri bl i i ti preko njegovi h del a. Tako
9
moemo postati svesni i Tvorca vasione
i dela sudbine, naime kroz njihova dela.
Mol i m te, o duo, seti se svega, bilo da
je opaeno mi sl i ma i l i oseajem. I znaj
da ti Istinski Postojee, Prvi Uzrol" Pot
puna Svetlost, daruje mogunost da
spozna unutranju sutinu stvari i nji
hove Fi ne razl i ke, ukratko reeno, gnozu.
Sve stvari u odnosu na Njega postoje
izdvojeno, i nisu deo Njega. Jer On je,
sveul,upnost, a ne zbi r svega. Razmisli o
ovome duo' i oslobodi se neistote
prirode. Budi ponizna i udi za Njim,
Izvorom i Ocem Dobra, "orengm i
Tvorcem moi milj enja, Vrarem Zivota
i Mudmsti. Njim, I,oji je jedina dobrota i
mi lost, tako da moe zadobiti uee u

Zivotu i iskusiti sreu i blaenstvo.

Uzrok, Tvorac i Poelo vasione - nel,a
su i znad sve bl agoslovena i sveta
Njegova i mena - tebe je, o duo, ni i z
ega stvorio i stvaralal,u ti mo
mi ljenja darovao. Ta mo se sastoji u
tome to moe da vi di stvari onalwe
kakvim i h je Tvorac zaista stvorio. Ali, ti
obl ile stvari koje pri padaju svetu
1 0
misl i i ija je stvarna ideja od tebe
sakrivena. Ti ih obl i kuje i z sveta I,oji
vi di , jedan obl i l, i z drugog obl i ka.
Ti dobija saznanje I,roz sl i ku koja je
nastala otiskom peata, koji je izgravi rao
njegov tvorac. Tako ti bi va dato da pono
vo prepozna stvarni obl i k kakav je nas
tao udahnuem due od onoga ko je
gravi rao peat. Drugaije reeno, pokret
vode upoznaje prel,o obl i ka koje je
voda obrazovala u pesl,u i mulj u. Veruj
mi, istina je to to sam ti objasnio, i znaj
da su svi obl i ci i sl i l,e u svetu stvari koje
dolaze i odlaze, koje vidi oi ma. svog
tela, samo alegorije i otisci ideja koje su
ui sti nu nepromenjive i koje poseduju
neprolazni ivot.
Ono to je u duhu, moe bi ti videno
samo duhovnim okom. Onome ko je u
duhu, u istinsl,om ivotu, i ko poseduje
telo, mora bi ti jasno da je taj ivot vena
stvarnost.

Covek u materi
ji obl i kuje sl i l,u o
samom sebi . On vidi sebe u svoji m sop
stveni m idejama i otiscima. To mu se
dopada i zato je radostan. On vidi lubav
l l
I
,I
u samom sebi ; on u samom sebi
poseduje dopadljivost i radost. A to je
istinska, neprolazna srea koja veno
traje.
Trudi se, o duo, da zadobije istinski
uvi d kroz ot!rovenje i da upozna
sutinu stvari, ali negi raj njihov Iwantitet
i kvalitet. Otkrovenje i sutina stvari su
jednostavni i dua i h moe razumeti
neposredno i bez posredni l,a. Kvanitet i
kvalitet su, pak, mnogostrul,i i ogranieni
prostorom i vremenom.
I, znaj, o duo, da je nemogue stei
uvid u svet mnogostrul,osti . Jer u tom
svetu ne moe ostati, i i z njega nita sa
sobom ne moe poneti.
Uvid je osobenost due. Uvid je odvo
jen od spolj ni h stvari. Zato se lati
poznavanja jednostavnosti i napusti
m n ogostru kost.
Od kosmikih elemenata, o duo,
zemlja je najtei. Mani festuje se dublje
od drugih stvari. Gustina je vel i ka. Gruba
je, gusta, teka i kruta. Izolovana je od
svetlosti i i vota, to jest od samo
delotvornosti .
12
Zatim dolazi el ement voda, koja je fini
ja i istija i koja stoji iznad zemlje. Sadri
vie ivotnih mogunosti.
Sledei el ement je vazduh, koji je fini
ji od vode i sadri vie svetlosti i ivota.
Zatim sledi el ement vatra, najfi niji od
etiri el ementa, I,oji poseduje najvee
ivotne mogunosti.
Posle vatre dolazi element - nebesl\O
telo - koji u sebi sadri najistiji od etiri
ni a elementa. On je poseban i jedin
stven: prvo, zato to je sastavljen od vrlo
fi ni h supstanci, zato to je prepun i vot
ni h mogunosti, zato to je l epo ureden
i stepenovan i zato to je blizak ivotu i
savreni ma koji sudel uju u duhu. I"ao
drugo, zato to poseduje obl i k koji je od
svih obl i ka najlepi i koji je savren i
si metrian, obl i l, nebeskog tela i l i kugle.
Tree, zato to sve to je nji me obuh
vaeno pol\azuje isti obl i k, obl i k kugle u
obl i ku I,ugle i sve tako do dole, do
Zemljine kugle.
Posle el ementa nebeskog tela, koji je
najvi i od svih el emenata, sl edi u
uzdiuoj putanji supstanca due.
1 3

Dua je ista i zrai svetlost. Ona
nebesl,im telima daje harmonino kre
tanje. Dua je suptilnija od svih tela i
el emenata koje obuhvata.
Dua je bestelesna. Sve to se nalazi
ispod due ne moe imati uee u
ivotu, izuzev uz pomo due. Dua u
sebi poseduje mo mi ijenja, voije i
suda. Ona iri svoje moi nad svim sa
ime se povezuje, u sl uaju da je to u
stanju da primi njene moi . I tako ona
donosi ivot.
Sve sa i me dua nije povezana, li eno
je mi sl i , voije, pokreta i suda. A kada te
moi ne postoje, nema ivota.
Iznad due stoji duh i obuhvata je. On
je najsupti l niji od svega to se moe
opaziti i uzvien je iznad svega ostalog.
Duh od Boga prima i bez posrednika
rasi pa svetlost ivot i l epotu nad svim
to i z njega ivi. Duh je najvii posred
ni k. On stoji najblie Bogu kao kraijev
namesnik uz kraija.
14
Seti se ovog poretka, o duo, budi
proeta ovom istinom i budi, kada je o
njemu re potpuno sigurna. Tako su
stvari sastavij ene, uredene i stepenovane.
1 5
Dua dolazi na ovaj svet kako bi stekla
sposobnost razl i l,ovanja i uvi d. Ovde
prispela, ona, medutim, zapostavlja svoj
zadatak, zaboravlja sutinsko i biva obu
zeta dobrima ovog sveta, i zbog svega
toga ona ziboravlja cilj svog postojanja
na zemlj i . Covek se pogreno slui svo
ji m ulima, jer preko nji h ne moe dobiti
uvid, iako je ovaj svet i pak mesto na
kome se moe upoznati istina. Vidljivi
oblici I,oje opaaju ula dodue prolaze,
ali su oni senke i slil,e ivota koji je
uistinu vean.
U svetu prasl i l,a ne postoji nita to u
ovom svetu i u procesima I,oji se
deavaju sa stvarima ne bi moglo da se
pronae u vidu odraza. Sa druge strane,
na ovom svetu ne postoji nita to kao
sl i ka ne potie i z sveta praslika. Varlj ivost
i rastakanje ul nog sveta navode oveka
da se oluene od njega i da se usmeri
iskljUivo na istotu prasl i ka. Slabi,
promenljivi i prolazni oblici ovog sveta
ukazuju na tragove delovanja prasl ika.
Naizmenine protivrenosti i neposto
janosti ulnog sveta pri moravaju ovel,a
da se usmeri na sklad koji postoji u
svetu praslika, svetu istih mi sl i .
18
Sve dok prebiva u materijal nom
svetu, o duo, ne vezuj se za delo krug
ula kroz koja biva spreena da stekne
uvid, jer tvoj zadatak i ci lj ive u tebi
samoj . Tako e bi ti sposobna da
posveti sve svoje moi jednom cilju: da
stekne uvid i kroz njega bi vsvuje u
Izvoru. Ako udi za Jedinim Zivotom,
mora da svue svoju neistu odoru, da
odstrani gadosti i z svog tela i uniti
ono to protivrei tvojoj istinskoj prirodi.
Kada to uini, osvrni se I,a Jedinom

ivotu i iskusi njegove radosti . Obuci

tada odoru koja je u skladu sa tvoji m
unutranji m biem. Okrui se oblicima
koji odatle proizilaze, oblicima I,oji su
veni i nepromenji vi , oblicima od koji h
si, dok si boravila u svetu nastajanja,
cvetanja i nestajanja, videla samo odraze
i sl i ke.
Budi svesna, o duo, svega to sam ti
objasnio. Dopusti da te ta istina prome
i pokuaj da je razume. Znaj i ovo: pos
toje tri stvari koje su u svoji m razliitim
obli cima kvaree: mnogobotvo, nepra
vednost i udnja za ul ni m uitkom. One
izvi ru iz jednog korena, nai me ljubavi
1 9
.
prema ovom svetu. Dakle, izbegavaj ih i
bei od nji h kao ptica od loveve mree.
Uspee da izbegne mnogo botvo alo
bude dopustila da te vodi jedi nstvo. Ako
eli da se sauva od nepravde, onda
pusti da te vode uvid, istota i izvesnost.
Ako ne odgovori na ul ni uital, oslo
bodie se gori ne, bojazni , straha,
brige, neznanja i elje za posedovanjem.
Uveri se u to, o duo, da su ova pra
vila ponaanja ispravna, tako da zadobi
je duevnu sreu umesto propasti.
Da bi zadobila sveproimajui uvid i
ivela u slladu sa nji m, Bog je stvorio
oveka. Ali ovek sazreva samo postup
no u smeru ispunjavanja tog ci lja, isto
Iao to se i grozd postupno razvija i
sazreva.

Covek se moe posmatrati kao bie

koje je sainjeno od ul no opaenih
stvari. Meduti m, ovek se talode moe
posmatrati i kao bi e koje potie i z
duha, odeveno stvari ma koje se mogu
ulno opaziti.
20
Posmatrajui iz onoga to se moe
ulno-organski opaziti, ovek isprva, kada
dode na svet, nije u stanju da primeni sve
mogunosti koje su njegovom biu date.
Medutim, kroz unoenje hrane koju dobi
ja moe da odraste do stadijuma u kO
'
l
"
postaje prijemiv za ue

je. I
p
a
.
k, tada
)
o

nije sposoba
'
l da ob

azuje .h. Ako zudl

za uvidom, biva hranjen najvIsIm Dobrom,
savrenstvom koje vodi do savrenstva.
Talo stie mogunosti da postane samost
varalac i da se oslobodi obl ikovanjem
pravih mi sl i. Od tog trenutka on postaje
potpuno odrastao ovek.
Posmatrajui iz onoga to se ulna
organski ne moe opaziti, ovek je na
poetlu iva snaga koja, povezana sa
organom stvaranja i semen om, biva uve
dena u slut. Zatim se posredstvom nebes
ki h tela obrazuje embrion i zapoinje rast
jednog ivog bia. Potencijalno, ono e
posedovati mo da bira ili izbegava. To
ivo bie postaje ovek im u njega ude
jedna mo Ioja je savr
_
ena i kroz koju
.
i
ono samo postaje savrseno. Ta moc je
istinska sposobnost mi Uenja. Tada je
2 1
ovek opremljen svim. Savren je. Iz tog
savrenstva on sada mora da ivi.
Na poetku ovek nie postojao, ni kao
mogunost, ni kao rezultat. Kasnie je
postojao kao mogunost, a sada je stvar
nost, sada je savren. Zato sada moe da
dela slobodnom voljom. Kroz mo
mi lenja moe da deluje kreativno za
sebe samog i druge.
A Tvorac vasione, neka je hvaljeno
njegovo i me, neprestano i zgovara svoje
misl i, tako da ga mogu uti sva bi a koja
poseduju istinsku mo mi ljenja. Ali, ne
razume svako ko uje te rei, nameru
onog ko i h i zgovara. Postoje bi a I<oji ma
je potreban prevodi l ac koji e i m objas
niti nameru govornika, dakle posredni k
izmedu govornika i sluaoca. Zato to
sl ualac ne poseduje mogunost da
neposredno razume. On je kao neko ko
slua strani jezik i zavisi od prevoda
prevodioca.
Ali, ti ne bi trebalo da si kao oni koji
ma je potreban prevodilac. Prevodiocima
se ponekad ne moe verovati, esto
menjaju smisao rei i izvru njihovo
22
znaenje. Zato te molim, izdigni se i znad
oni h koji ne razumeju Boij i govor i
povei se sa oni ma koji dobro razumeju.
Stremi ka tome, o duo, da spozna
posledice pre nego to dela; da zna
koji e plod nositi drvo, pre nego to ga
zasadi . Ako si usmerena ka tome da
stekne uvid pre nego to dela, stei
e slavu, bi e ti lako i ubi rae dobre
plodove.
23

)
3.
voj stva materijalnog sveta ni kada
nisu stalna. Ona su neprestano u
meusobnom sukobu i neusaglasi
va su. Zato budi oprezna, o duo. Okani
se tog privida, jer to su stvari sa koji ma
ne bi trebalo da se povezuje.
Ti si, o duo, jednostavna - one su
sloene. Ti si osloboena obmane - one
su varlj ive. Ti si istinski iva - one istin
ski ivot ne poseduju. Ti si takva kakva
si - one se zaauravaju i prekrivaju; one
su i l uzije - nepostojane i prolazne.
Zato budi budna; pazi na samu sebe
da ne bi postala nji hov rob, tako da te
one odvrate od cila. Ne zaputaj, o
duo, svoju istinsku sutinu koja je
jednostavna, istinska i visoko dostojan
stvena. Nemoj i mati poverenje u materi
jal ne stvari koje su mnogostruke -
obmanjujue i neverne i meusobno se
odbijaju, tako da ne zaluta i propadne.
Koliko e dugo, o duo, nezadovoljene
udnje za ulno-rganskim svetom jo
25
uticati na tebe, jer one bee od jedne
krqnosti ka drugoj, od vrueg ka hlad
nom, od hladnog ka vruem, od gladi ka
zasienju, od zasienja ka gladi?
Sve dok bude ostala zavisna od
materijalnih stvari, tvoja je sudbina
udnja za njima koja ne moe biti zado
voljena. Kad se jednom nadu u tvom
posedu, eto patnje da ne budu ponovo
izgubljene. Kada ti se oduzmu, ta patnja
nestaje, ali tada te izjedaju briga i alost
zbog izgubljenog.
Zato, o duo, odstrani ono to tu pat
nju i brigu uzrokuje. Ne ali to kao
posledicu nezadovoljenih udnji napu
ta tugu, brige, strah i bol i nemoj se
dugo srditi, ve zadovoljna budi ,
oslobodena straha i radosna.
Ko i zabere nezadovoljene udnje
umesto mira, taj je l uda. Luda hoda
stan puti cama, a ko stranputicama hoda,
hita ka svojoj propasti.
Materijalni svet dole, o duo, mesto je
nezadovoljenih udnji, straha, beaa i
26
tuge. Gore je svet duha, mira, za strah
nepristupaan. On svedoi visokim dosto
janstvom i radou. Videla si oba sveta:
ivela si u oba. Sada izaberi u skladu sa
svojim iskustvom. Moe boraviti u oba
sveta. Nijedan od ta dva sveta te nee
odbaciti i l i zaboraviti. Medutim, za oveka
je nemogue da istovremeno bude muen
nezadovoljenim eljama i da ivi u miru,
da bude uzvien i odvojen, radostan i zlo
voljan. Ljubav prema ovom svetu i lj ubav
prema drugom svetu u oveku ne moe
bi ti sjedinjena. To je nemogue.
Ti si, o duo, rodena iz jednog
posebnog stabla. Ti si grana tog stabla.
Koliko god da je grana udaljena od stabla,
ipak ostaje veza i sklad izmedu stabla i
grane. Svoju hranu dobia od stabla. Ako
se, medutim, neto postavi izmedu stabla
i grane, veza i hrana bivaju prekinute.
Tada grana mora da se osui i umre.
Razmisli o tome, o duo, i u svom bi u
uvrsti to da si predodredena da se vrati
svom Tvorcu. On je stablo iz koga raste.
Zato odstrani svu prljavitnu i sav teret
materialnog sveta, tako da nestane sve
27
I
I
, I
I
I
I
to te spreava da se vrati svom
sopstvenom unutranjem uzvi enom
svetu, svom stablu, svom porel,lu.
Jedan vojnik koji je pobeen u ratu
spu

u
!
sv
?
je oruje i predajui s

nep
.
n
}
atelj

, blv

.
z

r
<
.
blj en. Vojnik koji se
bor
!
I brani odbljajucl da se pokori, biva
ubijen. Tako svaka dua koja uroni u
materiju doi vljava i l i zarobljenitvo i l i
smrt.

noj koja izabere zarobljenitvo,

p
redstOJI dugo muenje i ropstvo. Ko
Izabere smrt, umi re da bi iveo. Umirui,
on ponovo zadobija istinski ivot i biva
sauvan od zarobljeni tva, ponienja i
obeaenja.
Ako eli da izbegne niska i nedostoj
na dela, usmeri svoje mi sl i na izvor iz

oga
.
potiu i udalji se od njega. Taj izvor
je ljubav prema svim stvarima ovog
sveta.
Ako eli da ini plemenita i boanska
dela, u
.
tom sluaju usmeri svoje mi sli na
koren
.
IZ k
?!
a nas

aju. Posadi taj koren u

sa
.
mo
)
sebi I neguj ga. Taj koren je odus
tajanje od stvari ovog sveta. Ako tako
28
dela, i zbegavaj u tome svaku la i pri
vi d. postaraj se da preteranom o
p
rez
nou ne bude navedena na kukaVIciuk,
.
kroz koji gubi hrabrost i ast i samoJ
sebi se ruga i poniava se.
Sve to nije sainjeno od mate

ie je
stvarnost. A ta istinska stvarnost je ne
materijalna. Kada se istinska
.
stvarnot
povee sa materijom,
.
ona zauZllna obl i k
koji je u skladu sa njenom namerom.
Udalji se to j
_
e vie

ogue od
raspravanja, o duso. Kada SI luoz
.
sam
ivot voena do jedinstva, do unlver
:

zalnog, iskusi to u slOb

?
di i
f
reda

ostl
:
Tada e sa tebe spasti patnja, bnge I
napori. Bie kao ovek
:
ko
j
i uz mnogo
truda stie svetiljku da bl nO
\
l mogao

a
vi di , a kada sunce izae vise mu nije
potrebna.
uvaj se svega to je ni s

o i ne
?
os

<
j
no. Ni ta od toga ne primaj u svoJe bice,
da se tvoj karakter ne bi izopaio i t
.
vo
joj istinskoj prirodi delovao suprotno I da
ne bi samoj sebi postala prepre
.

a
.
na
stazi povratka svom istinskom zavICaju.
29
:- 1
I
I
I
Znaj da je cenjeni i uzvieni Tvorac
vasione najplemenitUi od svega to pos
toji . Povei se sa tim Pl emeni ti m. A, kada
u svom biu postane jedno sa Izvorom,
pribliava se Njemu koji te je stvorio.
Budi uverena u to da se plemenito s
plemenitim udruuje, a neplemenita sa
neplemeniti m.
Ti si u svetu stvari koj i je stvoren i u
njemu trai mi r. Kako moe postojati
mi r u svetu koji je u pokretu? Sve dol
amac pl i va na vodi, on ne stoji mi rno i
mi ra nema. Ako se, pal, na tren i umi ri ,
to je samo sluajnost. Vrlo brzo voda
ponovo p<i nje da UuUa sve to pliva na
povri ni . Camac dolazi do mi ra samo ako
se i z vode izvue na kopno. To je mesto
odakle amac potie i koje po gustin i i
teini li i na amac. Tada - a ne pre toga
- amac zaista dolazi do mi ra.
Isto tako dua, sve dok je vezana za
uzburkano more materUainog sveta, ne
moe da bude mirna i l i da se malo
odmori. Meutim, ako se vrati svom
izvoru i Iorenu, eto i ti i ne i mi ra. Tada
je osloboena patnje, ponienja i zab
lude u zemUi tui nskoj.
30
4.
svet se sastoji od istih i
stvari. U ovom svetu ovek
prvo mora da ispU e neiste stva

L a
zatim iste, ukoliko eli da pos

ane
.
s
.
re

n.
Budi uverena u to da je bolj

pItI CIste
stvari nalon neistih, nego neClste nakon
istih.
Ludilo je pomislit
.
i
.
da
.
se y
gr
y
bo

varn
?
m
svetu moe pronacI bIlo sta sto Je zaIsta
isto. I,ada se pomisli da je pronae
r
.
o
neto to izgleda ist, ono
.
IP
'
.
nue
stvarno isto, jer ne moze
.
p
osto
J
atl IstInS
ka istota u neemu to nIJe vecno.
Materijalni svet je n
.
e

istot
,
neistote.
On je u najveoj men IspunJe bukom.
Mi sl i na to da te ovim p
,
sta

lam pred
znamenje. Ako eli o
_

o sto Je
_
apsolut
no isto, neul,aUanu cIstatu duse, onda
mora da je trai negde
.
drugde, a ne u
svetu stvari koje dolaze I odlaze.
Ono to je neukaUana, apsol
'
.
tno i s

o,
.
i stota due, moe se pro

aCl n
_

_
nJoJ
primerenom mestu. Ako Je trazls na
31
I
I
I
I
I
, ,
l/
'I
,
I'
I
drugom mestu, nee je pronai. A ako
ne pronae ono za im traga, i ne
dosegne ono za im juri, bie muena
alou i bolom neusliene udnje, obo
lee i umree. Radost istinskog mi
ljenja i venog ivota u tom sluaju
iskusiti nee.
VozilO u kome Si
.
roena, o duo I,oja
plutas po zemaljskom moru ivota

U
sacmJeno je od vode koja se smrzla i
postala led. Sudbina te je postavila tamo.
Dodue,
,
sunce e uskoro izai i otopili
led. Led ce opet postati voda, a ti e bi ti
ostavljena da pluta na vodi. To ne
m

e !zdrati.
_
Zato mora da traga za
n

clm sto mo

e da te nosi. Ne postoji
msta
_ .
dr

go sto bi tome moglo da

POSlUZI, IZuzev spOsobnosti da pliva u
pravom smeru, sve dok ne bude naila
na vrsto tlo.
u bi stroj i istOj vodi se sve moe
videti. Meutim, ako je isprljana blatom
ili otpacima, prizor je pomuen i ono to
je skriveno u vodi ne moe se opazi ti . To
je kao i sa Sunevom svetlou: kada
Sunce obasjava stvari, moemo da i h
vi<imo o

akve kakve u stvarnosti jesu.

AI! kada Je Sunce pomraeno maglom,
32
dimom i prainom, oku ni je mogue da
opaa stvari.
Isto tako je i kada se svetla i jas
!
a
svetlost duha pomea sa grubim, gust
l
i mranim stvarima. Nastaje m

t
.
n

t I
sama dua biva spreena da vidi ciste
oblike i ispoljavanja koja su u uhu
stvorena. Tal,o dui biva uskracena
mogunost da za

.
isli svarnost d

ho

nog sveta i zadobIJe uVid u ono sto Je

neophodno da bi se kren

lo u pravom
pravcu i kroilo na put bl azenstva.
ovek ne ostavlja kuu l kojoj
.
ivi
.
ako
samo proputa da je uredi, ukr
<
sl, a l
?
a
bez gnuanja ostaj

da

tan
.
uJe u nJoJ.
On pokazuje najvec

gnus

nJ

tek kada
eli da je napusti pnpremaJucl se da se
i sel i I,ako bi stanovao negd
.

drugd

. Is

o
tako, o duo, ne postOji odumlranJ
.
e
sveta materijalnih stvari ako ovek

?bl
je od sebe radosti i htenja oJa su
r
:
P
ov
sastavni deo, a ipak ostaje da ZIVI l
ovom svetu.
Istinsko odumiranje, o duo, vatr

na e
udnja da se ode i z svet
a
materljalmh
stvari i od njega se oslobodi, da se oslo
-
bodi neprijateljstva, sukoba, nesklada I
33

II
tame. Zato, o duo, ivi sa smru i ne
dozvoli da te mui pogled ka smrti . Jer
strahom od smrti unitava svoje bie.
Ako, medutim, smrt posmatra samo kao
kapiju, zadobie blaenstvo.
.
Ti zna, o duo, da umiranjem stie
jedan drugi ivot u jednom drugom
predel u. Tamo e stanovati ne u si ro
matvu, ve u blagostanju; ne u brizi.
ve zadovoljna; ne u strahu, ve u miru;
ne u naporu, ve u spokojstvu; ne u
bolovima, ve u radosti; ne u bolesti, ve
u zdravlju; ne u tami, ve u svetlosti.
Zato se ne alosti, o duo, to mora da
sline svoju odoru zla i varljivu pojavu,
l<a
I
0 bi zadobila odeu koja je lepa i
vecna.
Ne alosti se, o duo, to sakuplja uvid
i isl<;u
;
vo
.
!

o istini pristupa s jednos

tavnoscu I Jedi nstvom koji su tvojoj sutini
svojstveni, tako da gleda licem u lice.
Ti trai, o duo, prijatelje i istomi
ljenike u svetu nastajanja i nestajanja.
Ali , zna li ti da je nemogue pronai i h
tu? To to trai jedino se moe pronai
34

u carstvu duha, poto je to carstvo po
svojoj prirodi jednostavno,
.
isto
.
.
i
nei skvareno. Ako, dakle, za tlm ZUdIS,
onda se okreni ka tom carstvu, kako bi
dobila ono to ti je neophodno, i ne trai
u svetu nastajanja i nestajanja ono to
se u njemu ne moe pronai. Njegovi
stanovnici su zarobljenici i robovi. A
I<ako se moe oekivati prijateljstvo od
zatvorenila, vernost od roba? Budi ovim
proeta i i vi u skladu sa tim.
Teko je, o duo, biti primoran da se
odvoji od prijatelja. Ali, jo je tee b
!
ti
povezan u prijateljstvu sa nekim ko
. .
ce
svog prijatelja sasvim sigurno napustitI.
Stanovnicima ovog sveta biva injena
nepravda i oni drugima ine
!
1epr
'
vdu
:
Drugi i h odvode na stranputicu I Oni
druge zavade na stranputicu. Kada,
,
na
primer, jedna dua ude u
.
tu oblast bnga
i jada, ona biva pozdravljena

ad
<
sno I
prijateljski . A kada opet na
p
usti
.
taj
.
svet
:
njen odlazak biva propracen zaloscu I
kukanjem. Po tome se moe lako pre
poznati kolike su ljudi lude i koliko su
suprotstavljeni istini i pravdi.
35
Znaj, o duo, da postoje etiri stanja
koja su za duu smrtonosna i vode je u
propast: prvo je neznanje, drugo briga,
tree nezadovoljstvo, a etvrto strah.
Dua koju mue ova etiri stanja je
nesrena. Ako, o duo, moe nezain
teresovano i postojano da podnosi
gori nu smrti, onda e biti oslobodena
ne samo straha, ve i nezadovoljstva.
Zatim, budi ravnoduna, da se na tvoji m
lutanji ma po jednoj tudoj zemlji nezado
voljstva i straha, ne pojavi jo i briga.
Divno je umreti postojano; sramno je
doiveti smrt kao pobeden, potiten i
obeshrabren. Umi ranje, o duo, kratko
traje i brzo prolazi, dok su sramota i
poni enje i propast u zarobljenitvu traj
ni . Zato nemoj nedragovoljno umreti i
oprostiti se od ovog materijalnog sveta.
Al i , pazi se zarobljeni tva, jer umi ranje je
ivot, a zarobljenitvo je smrt za duu.
Ljudi se nalaze na tri stupnja. Na
najni em stepenu ovek, dodue, zna, ali
ne dela. On je kao hrabar nenaoruan
ovek. A kako da se neko ko je
nenaoruan u borbi suprotstavi nepri
jatelj u? Drugi stepen je stepen oveka
koji dela, ali ne zna. A poto je hrabrom
36

oveku lake da nabavi oruje nego
kul,avici da bude hrabra, tako je i onaj
ko dela bez znanja bolji od oveka koji
zna a ne dela. Trei i najvi i stupanj je
stupanj oveka koji zna i dela. On lii na
hrabrog i naoruanog oveka.
Mesec sija sve dol, ga sunce obasjava.
Kada se, meduti m, zemlja postavi
i zmedu meseca i sunca, mesec gubi svoj
sjaj i postaje mraan. Tako i dua zrai
svetlo sve dok je duh obasjava. Kada se,
pak, nastajanje i nesajanje
.
po

tav

i zmedu due i duha, dusa gubi svoJ sjaj
i postaje mrana. Kao to ni mesec ne
moe da pobegne od mraka sve dol,
zemlja ostaje na svom mestu u vasioni
:
tako ni dua ne moe da se oslobodi
tame i kvarenja ul\oliko se vezuje za
materiju nae prirode. I z ovoga postaje
jasno da dua moe dospeti do mi ra
samo al,o se to pre odvoji od ovog
sveta.
37
,
)
5.
stinska, delotvorna i ntel igencia, nije
nita doli stvaralaka mo koja se
i zraava u stvarima i mi sl i ma. Sval,a
dua koja se od toga uzdrava, gubi
samu sebe i ivot. Razvoj predstava i
uvida i del otvornost i nteligencije je
zal,on venog ivota. Ui vanje u stvarima
ovog sveta je smrt.
Sve to je sainjeno od materije i u
emu ne postoji istinska misaona snaga,
kree se u skladu sa svojom prirodom u
pravcu svog porel,la. To je mesto I,ome
pripada. Jedino tamo moe da se osnai
i dode do mira. Tako e se sve to je
sastavljeno od zemlje, kao na primer
kamenje i slino, vratiti zemlji, I,orenu i
porel,lu svega to je na zemlj i nastalo,
izuzev u sl uaju da ne postoji suprot
stavljena sila. Kad se podigne pare
zemlje i zatim ispusti, ono se sopstve
nim pri rodni m pokretom brzo vraa
zemlji, elementima svog porekla.
Tako se i voda, ako je neto ne zadri,
na osnovu svoji h svojstava stalno vraa
39
najveoj kol i i ni njenog elementa. Zato
voda svih izvora nezadrivo tee u rel,e,
a voda reka neprestano hrl i ka moru. U
nji ma se rastvara zato to se tu nalazi
najvea koliina elementa vode. Tako je
i sa drugim elementi ma. Vatra i vazduh
se stalno uzdiu, zato to oboje el e da
se vrate svom porekl u.
Tako vidi da sve emu nedostaje
istinska sposobnost razli kovanja i mi
ljenja, biva pol,renuto samo putem sle
pog i mpul sa i prirodne udnje. Tal\Oe
uvia da sve bi va pokrenuto u pravcu
mesta gde nastaje, i vi i gde je snano.
U stvarima postoji unutranji otpor da
ostanu same i da ostanu izdvojene od
svoje domovine i svog porel,la.
Zato se onda ti , o duo, protivi, ti
I,oja si naoruana sposobnou milje
nja i razli kovanja, da se vrati domovi ni
i svom sopstvenom elementu? Samo tu
moe rasti i iveti. Zato se kree
nasuprot toku i zato el i da ostane
odvojena od svog korena i porel,la?
Zato bi ra boravak u tuinskoj zemlji u
I,ojoj doivljava samo sramotu i po
rugu? Reci mi , da l i je to to te vodi
40
i nsti nkti vna udnja i l i inteligentna mi sao?
Ako je insti nktivna udnja, onda je to
urodeno ponaanje materijal ni h eleme
nata u tebi , nai me neprestano stremlje
nje vraanju svom el ementu.
Ako si , meuti m, gonjena i nteligent
nom stvaralakom sposobnou i moi
rasuivanja, kako onda moe dopustiti
da bude zavedena i izabere tuu
zemlju, a ne domovi nu, da bude
poni avana i da porie svoje visoko
dostojanstvo, da pokudu i sramotu
doivljava, umesto neuni ti v mi r. slavu i
mo? Ko u talwoj dual nosti i vi , nie ni
jedno ni drugo, u stvari nije ni a. Nij e
materijalna stvar, a ne spada nJ me

bi a I\oja sudel uju u del otvornoJ
intel igenciji . On je neko bez poseda,
neko neodluan.
Nakon to sam video sve, o duo,
doao sam do zakljuka da postoje tri
osobenosti I\oje prevazi/aze sve: prva je
uvi d, druga zadovoljstvo, trea sigurnost,
bezbrinost. Uvid se moe zadobi ti samo
preko due I,oja se vraa svom poreklu,
stapajui samu sebe sa jedi nstvom,
Zadovoljstvo se moe postii tako to
41

udnja nestaje i samim se tim zadobija

ono to je neophodno. Sigurnost i
bezbrinost nastaju kada se u sebi pre
vazide strah od smrti i kada se zapone
odvajanje od ovog sveta.
uvaj se, o duo, sve dol, boravi u
svetu nastajanja, cvetanja i nestqanja,
druenja sa dve stvari koje su
smrtonosne za duu. Okreni se od nji h
kao da i h se plai. Te dve stvari su:
ene i alkoholna pia. Ko dospe u ensl,e
mree, kao ptica je u rukama nera
zumnog deteta. Dete se radosno igra sa
pticom, dok ona proivljava samrtni
strah i pati. Isto tako se mora uvati
opijenosti, jer kroz nju dua postaje brod
koji plovi bez kapetana i kormi lara po
Olujnom moru. Tako i dua koja je odvo
jena od duha biva bez kormila gonjenja
prirodnim silama i propada.
i m uvid koji je nekada postojao vie
ne postoji , izvesno je da se svet materi
je, tela, sa svojim moima postavio
izmedu tebe i izvora spoznaje. Ako
padne u zaborav, onda je to prouzroko
vano tvoji m sloenim biem. Mrano je i
sa samim sobom u svadi. Nosi teak
42

tovar i umiljeno je. Suprotnosti ma te
dri zarobljenu. Tako nastaje zaborav i
od sveg predanjeg znanja, ne zna vie
nita.
Odnos izmedu uvida koji je dua neka
da posedovala i gubitka uvida, moe se
uporediti sa okom koje vidi tamu i svetlo.
Kada je oko okrueno tamom, ono ne
opaa nita, al, i kada s

stvari
.
nal
<
ispred njega, ono ne moze da I h
.
VidI.
Medutim, kada na to padne svetlost I oko
biva obasjano, ono moe i da razli kuje
stvari koje ranije nije moglo da prepozna.
Svetlost je, dakle, spajajua spona izmedu
oka i stvari. Svetlost poklanja mo razli ko-
. . .
vanja i uzrokuje da stva n 1,0Je su ranue
bile prisutne samo kao mogunost, posta
ju stvarnost. Sve dol, oko prima svetlost,
moe da vidi stvari i razli kuje ih. Medutim,
kada oko izgubi svetlost, bivajui

onov

obuhvaeno tamom, odmah gubi moc
opaanja i sve to je I,roz nju moglo da
primi. Ako mo opaanja treba da ostane,
svetlost uvek mora biti prisutna; onda je
oko oslobodeno tame.
Vidi li sada jasno pred sobom, o duo,
da svetlost dolazi i z duha, a tama iz tela?
43

Ako to razume, zato onda ali to
mora da napusti telo? Jer, kroz telo
doivljava najveu bol. Ono te odvraa
od opaanja onoga to po svaku cenu
mora znati. Pre bi morala da ali to si
daleko od sveta duha; jer kroz uti caje tog
sveta prima najveu milost i moe
postii ono to ti je primereno da trai i
~
uzmes.
Okani se ove prirode, o duo; odreci je
se. Prestani da je voli. Plai je se. uvaj
se patnje ka kojoj te na kraju vodi i okreni
se svom svetu koji je koren i praporeklo
tvog postojanja. To je mesto za bie koje
je tako visokog ranga i ugleda kao ti. Talm
e stei vean ivot i potpuno blaenstvo.
Dokle e jo nastaviti da se napree, o
duo, kako bi lutala od jedne stvari ka
drugoj, ka svetu nastajanja, cvetanja i nes
tajanja? Koliko e jo dugo traiti prijate
lje i saputnike, as izdati prijatelja, as
pronai novog? Meu svima sa kojima se
u prijateljstvu sjedinjuje, nema ni koga ko
kao ovek ne poseduje i drugu stranu:
nevernost i izdaju, pa bilo to makar samo
u mislima, dol, ti eli da mu bude verna
i da mu pomogne. Nema ni koga ko se ne
44
pretvara, dok ga ti smatra iskre

im
:
Takoe nema nikoga ko te ne prija I
obeauje, ak i ako ga ti smatra
istim. I nema ni koga ko nije neprestano
celom svojom prirodom i svim svojim
biem protiv tebe, isto kao to si i ti svim
svojim biem i prirodom protiv
.
nj

ga. I na
kraju, posle svega ovoga, r
,
skld

spo

u
koja vas je meusobno spajala, lako nue
postojalo nita to bi to opravdalo.
Tako sve vreme zbog tih razdvajanja
doivljava veliku bol i patnju. Istinskog
prijatelja i saputnika nema zato to te oni
za koje misli da su ti prijatelji izdaju, dok
si ti sama nepristrasna. Oni ti ine zlo, dol,
si ti prema njima dobra i iskrena. Zato to
uvek iznova eli da iskusi? Zar ono to
si na poetku zakljuila nije dovoljno?
Zato to eli da isproba ponovo? Zato
odbia da prihvati upozorenje koje

si
primila iz dugotrajnog iskustva? Zasto
odbija da ga smatra istinitim? Koliko e
jo dugo nastaviti da trai loe i neasne
ljude, prevarante i izdajice? Zar si zaista
glupa i slepa ili samo dela kao da si glupa
i slepa.
45

6.
ovoljno je uzeti gutljaj vode da bi
se upoznao sa prirodom vode. Ko
poseduje i skustvo jednog dela,
preko njega poznaje i celi nu. Potrebna je
aka puna peska da bi se zemlja
uopteno upoznala. Iako postoji mnogo
vrsta zemlje, pojam zemlje i njena
sutina ostaju uvek isti. Tako su i svi pri
jatelji iste prirode i iste sutine. Ko se za
jednoga vee, otluie da razume sve ako
shvati jednog prijatelja. I svi ostali bi va
ju obasjani , ako se na jednog baci svet
lost. Budi zadovolna, o duo, ovim
objanjenjem, ono e ti doneti uvid i
bi e ti oslonac.
Vidi m, o duo, da slino privlai slino.
I ti mora da spozna isti nu. Ti si, o
duo, bl istava i uestvuje u Zivotu i
Rei. I nteligentna si i estita, ista i bez
mrle. Poseduje mo rasui vanja i
razumnu volj u. Zato se ne vezuj u pri
jateljstvu za materijalne stvari; one su
iskvarene i m rane, bez svetlosti i ivota,
bez uvida, neisluene, neiste i prljave.
.- --------_ .. ----

One bi vaju pokrenute samo sl epi m
i mpulsi ma i nai zmeni ni m udnjama.
Ako, o duo, ne veruje ovom
objanjenju, ti mi pokai kako se tvoje
osobenosti koje sam nabrojao mogu
uskladiti sa osobenostima oni h koji i ve
u materiji . Nemogue je pretpostaviti da
dve stvari I<oje se medusobno sukobe
mogu bi ti obuhvaene i sti m pojmom.

Covek kome preti da se utopi, ne

pokuava da ulovi ri bu. On i ma vanija
posla. Jako je i sa stanovni kom ovog
sveta. Ci m uvi di koliko je bolna njegova
situacija, njegovo delovanje e bi ti tol i ko
usmereno ka spasenju svoje due, da se
vie nee obazi rati na svetovna dobra i
razonodu.
Ako el i da ide putem duevnog
blaenstva, o duo, usmerie svoju
panju samo na ono to si spoznala
iskustvom i za ti m e tragati. Ako se
tvoje znanje ogranii na ono to se moe
opaziti ul i ma, onda e te to znanje
voditi dok koraa dalje. Al i , ako u tvom
iskustvu postoji spoznaja duha i ti tu
spoznaj u postavi iznad svega drugog,
onda e to bi ti tvoja smerni ca i oslonac.
48
Vi di dva stanita pred sobom, o duo:
oblast koju moe da opazi svoji m
ul i ma i oblast koju moe da opazi
duhom. Oba ti bi vaju pokazana. U oba si
sakupljala iskustvo i oba si v!dela soj
.
i n
:
oima. Sada odl ui . Bez obzira da l i ces
izabrati jednu i l i drugu oblast, ni jedna ni
druga te nee prognati i l i odbi ti . I di u
onu koja ti je mi l ija.
Ako izabere svet koji moe da se
opazi ul ni m organi ma, onda ovo mesto
prebi vanja prihvati sa svi m uslovima koje
si upoznala kroz isl<ustva. Meduti m, ako
hoe da hodi svetom koji se moe
opaziti samo duhom, m
_
ora
l?
re neg

t

se oprosti od sveta cula, Jasno videti
pred sobom put koji m mora i i i znati
da e se na njemu, korak po korak,
luetati dalje i postepeno dospeti do
venog spokojstva.
Ako taj put i ma pred oima, obrati
panju da se pri opratanju ne uunjaju
zaborav i strah i zmedu tebe i puta, da sa
staze ne bi zalutala i I<renula pogreni m
putem. Ako i pak padne u zaborav,
pokuaj da se prizove k seanju, a da
bi to ui ni la pri meni ono to su ti rekli
oni koji su ve i li putem i poznaju ga iz
49
iskustva. Oni su tvoji prethodnici i puto
kaz. Oni su sveti U ke u tami, vodii koji ti
pokazuju put na kome moe dosegnuti
svoj ciU.
Takode znaj, o duo, da sve to stremi
na gore mora biti lako, isto i bistro da
bi brzo stiglo do ciUa; i da sve to nagi
nje na dol e mora biti teko i neisto. Sto
je tee, bre dospeva do ci Ua.
Tudinci visokog porel,la se sputaju i z
svog sveta u prirodu da bi joj sluili. Ako,
pak, koriste samo svoje telesne organe
I,ako bi prel,o ukusa, mirisa, oseaja i
lica opazili stvari iz sveta ula i svega to
mu pripada, zaboravUaju svoj sopstveni
svet sa njegovim svojstvima i smatraj u
da se ne moe pronai nita to ne vide
u svetu ula. Tako zaboravUaju svet duha
i gube sval,o seanje na njega. Ako ne
mogu biti vraeni vrsti bia koja posedu
ju duh, o njima se govori da su 'mrtvi ',
propali i nadvladani tokom prirode.
Ako se, medutim, vrate svom prvobit
nom nainu ivota i seanjem prizovu
svoj unutranji svet, onda se govori da
vie nisu ' mrtvi', ve da su ponovo
50
uskrsli u

ivot. Tada se nji hove misli

usmeravaju na delovanje praslike koj u
prizivaju pred svojim duhom. Zatim po
I,uavaju da duboko razmisle o tom
dejstvu i istrae njegovo znaenje, ne
samo zbog te delotvornosti, ve istovre
meno i zbog svih drugih dejstava koja su
zaboravili. I , sval,i put kada u mislima
ponovo razumeju neku od stvari koju su
zaboravili, njihovo oko biva sve vie
oslobodeno tame. Postaju zdraviji i opo
ravUaju se od svoje bolesti.
Tal,o u sebi otkri vaju da je sve to
opaaju u svetu ula uobra

i 1ja,
.
sarr

o
il uzija, a ne stvarnost. Neki pnzor Je
samo senl,a ili odraz stvarnosti, isto I,ao
to se senl,e i odrazi mogu videti na tl u
ili u vodi . A poto je dua u zarob
Uenitvu drana UubavUu prema slikama
u raznim oblicima, a ne UubavUu prema
samoj stvarnosti, zaboravila je duh kada
se spustila u svet ula.
Kada se, meduti m, seti del ovanja
praslil,a u sebi samoj, bie i zleena od
svoje bolesti i posle dugog vremena
neznanja, ponovo e ozdraviti. I tal,o o

a
naputa svet ul a i opet se vraca
51
spoznaji stvarnosti i besmrtnosti,
nom ivotu.
^
vec-
Duh je otac due. Telo je ena due.
Dua se usmerava i ka jednom i ka dru
gom. U jednom trenutku je usmerena ka
duhu kao si n prema ocu. To je njen
istinski i naj svojstven ij i nai n ponaanja.
U sledeem trenutku je usmerena ka
telesnom kao mukarac koji sagoreva od
udnje za enom. To delovanje je usput
no i prolazno.
Vidi kako ena svom oveku, kada je
sa nji m sama, igrom i osmehom el i
dobrodolicu, pri ajui sa nji m ljubazno
i prijateljski. Medutim, ono to smera,
neto je sasvim drugo od onoga to
spolja pokazuje. Njena je namera da od
oveka napravi roba, da ga iskoristi u
sopstvene svrhe i da ga baci u opasnost.
Daje mu med koji je, u stvari, pomean
sa smrtonosni m otrovom.
Pogledaj kako otac koji je sam sa svo
ji m si nom, naprotiv, njemu upue stro
ga upozorenja i pokudu, razgovarajui sa
nji m strogo. Al i , u njegovim mi sl i ma ivi
neto sasvi m drugo u odnosu na ono
52
I,ako izgleda spolja. Cilj njegovog delo
vanja je prednost i korist koju bi njegov
si n trebalo da zadobije u svemu to se
tie ivota. Daje mu da pie gorak napi
tak od koga se si nu gadi, ali koji je
pomean sa zdravljem, i votom i
srenim zavretkom.
Telesna priroda je tvoja ena, o duo,
a duh je tvoj otac. Bolji je udarac tvog
oca od poljupca tvoje ene. Od svog oca
se razvesti ne moe; rodbinske ni ti
izmedu njega i tebe ne mogu se pol,idati.
Bilo da e ga napustiti i l i kod njega
stanovati, bi l o da je odnos dobar i l i lo,
u svi m okolnosti ma vae je srodstvo
obavezujue. Meduti m, ovek od
.
svoj

ene moe da se razvede. Tada Je ni t
I,oja ga je povezivala sa
.
njom poki an
,
.
A on ne moe da odbacI svog oca I pn
hvati drugog. Alw si svome ocu
posluna, o duo, zadobie ivot j
sreu. Al i , ako svog oca - duh, ne budes
sl uala, ve svoju enu - telesnu prirodu
- propae u smrt i patnju.
Kada dode vreme za delanje, o duo, a
ti ne iskoristi tu priliku da ispravno pos
tupi, izgubie radost i nee njeti
53
plodove dobrih dela i nee dobiti
nagradu. Ako ovek ne posadi drvo kada
je vreme za sadenje, ne moe ni da
uiva u njegovi m plodovima kada dode
vreme da se oni sakupe.
)
54
7.
oli lo dugo jo mora da traje, o duo,
koliko dugo jo moram da te pri
iskam da kroi na put koji vodi do
spasenja i sree? Ali, ti se protivi da veru
je mom vodstvu! Koliko e me dugo jo
primoravati na to da sa tobom idem
putem koji vodi u propast? Ja se, pal.
proti vim da popustim tvom navalj ivanju da
zajedno sa tobom idem tim putem.
Ako taj raskol miljenja izmedu tebe i
mene ostane. o duo. onda ne preostaje
nita drugo sem da se razdvoji mo. Tada, o
duo. moramo da se razidemo i svako od
nas e ii putem koji m eli da ide kako bi
sledio svoje najintimnUe sklonosti.
Ne ponaa se islueno. o duo. Ne pos
tupa ni zrelo ni mudro. Tvoj otac ti go
vori pouno i upozorava te, a rezultati toga
su oslobadajui i puni krasote. A ti mu
okree leda i olree se ka svojoj eni i
njenom zavodenju. mamljenju i njenom
slatlom umiljavanju. Plodovi toga e biti
briga. alost, strah i bol zbog neutoljene
udnje.
55
I
Uveri se u to, o duo, da su se uzvieni
tudinci povezali sa svetom postojanja
kako bi mu sl ui l i . Meduti m, poto su
stigli u taj svet i upoznali stvari koje se
u njemu nalaze, zaboravili su svoj sop
stveni svet, svet duha. Svest nji hovog
sopstv
,
nog materijalnog bi a postala je
pomracena.
Ako, medutim, prizovu u seanje zabo
ravU eno, pred sobom vide i jedno i
drugo ivotno stanje. Pri met. 0u veliku
razliku izmedu nji h i shvataju da je jedno
stanje plemenito, a drugo nisko. Poto
opaaju obe i votne oblasti, i maju
slobodu da izaberu u Iojoj od nji h ele
da borave. Ako svojom istinskom moi
miUenja vi de uzvienost i di votu sop
stvenog ivotnog stanja i uporede ga sa
drugim, onda bi radije da se vrate stvari
ma koje su srodne nji hovoj prirodi i
ispunjeni prezirom kidaju vremenske
veze.
Upozorenji ma i pokudama se due
glaaju i poli raju i tako bi vaju oiene
od svoji h sramni h mrUa. Ogledalo koje je
zbog nekog prolaznog uti caja zamag
Ueno, isti se brisanjem i glaanjem. Ako
56
je, medutim, neko ogledalo zamagUeno
stalni m delovanjem koje ni kada ne pro
lazL Iada, dakle, prolazno delovanje
postane trajno, onda ogledalo dobia
sasvim drugaiji karakter koji traje i kvari
ga. Ako je tako, ogledalo ne
'
oe
_
!ti
oieno, izuzev ako se poven procls
avajuoj vatri.
Tako i due koje su isprUane nekim
prolaznim dogadajem mogu biti proi
ene upozorenji ma i pokudom tako da
se sete ivotnog stanja u kome su neka
da boravi le. A, due koje su isprU ane u
dubi ni nj i hovog bia, mogu bi ti oiene
samo ako su baene u bedu, ako dugo
ostanu u takvoj situacji uvek nanovo
doivUavajui patnju.
Kol i l,o esto mora zlato pomeano sa
drugim metal i ma biti stavUano u vatru,
pre nego to oie
t
0 i bl i stavo
. .
ne
izade na vi delo? Koliko puta savijen
gvozdeni tap mora bi ti zagrejan vatrom
pre nego to se ispravi? Koliko esto
ito mora biti proputeno kroz si to pre
nego to se mogu otkloniti trice sa koji
ma je i zmeano? I , koliko esto upr
Uane i otvrdle due moraju da prolaze
57
sve vrste prljavtine da bi pronale pravi
put i povrati l e prvobi tnu istotu?
Koliko je bolji sladak ukus meda od
gorkog ukusa aloje? Samo on< ko je
probao i jedno i drugo moe to da zna.
Tako i dua slatkou sree i gori nu bola
moe da upozna samo ako je doivela
obe stvari. Velika je razlika izmedu
oveka koji neto prezire i odbacuje
nalwn to je to preispitao i oveka koji
biva privuen udnjom da to preispita.
Ko je u borbi iskusio napor i teinu
oruja, taj e se iz toga povui. Ko, pak,
ni kada nije stajao na borilitu, pun je
entuziazma da to iskusi i i sproba.
Ako tada, o duo, posle svega to si
doivela, smatra da si stigla do kraja, ti se
vrati svojoj najvioj mogunosti koja je
nekada bila tvoj posed, koji si zaboravila.
Stremei ka najviem cilju, razmisli o tome
i usmeri se prema Njemu koji ne poznaje
ni poetak ni kraj, koji je stalno prisutan
od najudalj enije prolosti pa sve do naju
daljenije budunosti, koji moe da uini
da se sve pojavi i nestane, koji otvara i
zatvara, koji daje i oduzima, koji je sve u
svemu i svaka pojedinana stvar zasebno.
58
Spoznaj, o duo, da odvojene stv

ri
nisu stabilne i postojane. One '
:
1es

aju
:
gube svoje samostalno
'<
sto
)
anje
.
.
vraaju se celokupnosti kOJOj pnpadaj u
:
Tako i celokupnosti mogu
.
odgov

tl
venom kretanju Prvog Principa kOJI je
vean. Kada nji hova snaga
!
estane,
vreme i m je isteklo i sve nestaju. T
<
kO
su i celokupnosti neprestano promenji ve
i prelaze i z stvarnosti u prolaznost.
Koliko je samo velika ra

ika,
.
o du
?
,
izmedu jednog i drugog pnJ
?
teIJ
.
a .
.
T

J

jedan prijatelj koji se bogati
'
pIJac

JuCl
te i koji te u stvarnosti mrzI
.
1
.
pOnlz

va,
koji ti nanosi patnju i
.
bo
J ,
JI p
.
o
usava
da te ismeje i prevan, obescastl
.
I
.

skr
navi, koji te zaslepljuje kada
.
zehs da
vidi; koji te vodi na stran
p
uticu k,
da
eli da sledi pravi put k

JI te o

as

pa
ljubavlju koja je prolazna I
.
nestaJ

I
.
l
kojoj i stine nema, koji te pusta d
<
zu

:hs
za stvari ma koje u stvarnosti ni SU
stvarne, ve neasne i niske.
Kao rezultat toga, o duo, biva p

i ti s
nuta si romatvom i nudom, mucen,
strahom i brigom, pouen
.
a n

dole I
okruena tamom, uprljana I bacena u
stanje ropstva.
59
r---------
Svaki put kada tog prijatelja uini
bogatiji m ngo to je bi o, on postaje si
romanij i . Sto ga vie isti, utoliko
prljaviji i neistiji on postaje. to ga
ee izlei od njegove bolesti, utoliko
bolesnii i krhkii on postaje. Ti misli da
je njegovo prijateljstvo traj no i da je on
postojan, ali isuvie lako on odluuje da
te napusti i ostavi na cedi lu. Kada se to
desi on ti donosi bol odvajanja i potresa
tvoje mi sl i . A to je tvoja lina krivica.
Svojom neopreznou, slepilom i glu
pou si sve to izazvala.
Kakva samo razlika postoji izmedu tog
i jednog drugog prijatelja sa koji m moe
da se povee u priateljstvu! To je pri
jatelj koji te obogauje i pomae ti kada
si u nevolji; koji te izvodi na pravi put
kada zaluta; ui te i daje ti uenje kada
nema znanje; ini da moe da vidi
kada si slep.
Taj prijatelj ti nee, kao ovaj drugi,
praviti velike tekoe i li uzrokovati teak
rad, brigu i napetost. Osim toga, on e
veno ostati sa tobom; ni kada nee ras
kinuti nit prijateljstva sa tobom, ostaviti
te na cedi l u i l i odrei te se. Koliko god
60
esto bi l a u njegovom drutvu, zadobia
visoku poast njegovom au, svetlost
njegovom svetlou, ivot kroz njegov
ivot, mudrost i i nteligenciu kroz nje
govu mudrost i i nteligenciju. M! r i mo
kroz njegov mi r i njegovu moc. On te
obasipa dobrima koja nee prestati da
teku i koja traju veno. poklanja ti
radosti koje su istinske i nemaju ni kakve
veze sa ulima. Kada si sa nji m sjedinje
na ima samo korist i ne gubi nita.
Izaberi njega za prijatelja, o duo, sjedi-


OI I povezI se sa nJi m.
6L

8.
ada ovek izgubi prijatelja i u istom
trenutku sretne drugog koji moe
zauzme mesto izgubljenog pri
jatelja i da dela umesto njega, brzo e
odbaciti seanje na prvog prijatelja i
zaboraviti ga, utoliko pre ako je novi pri
jatelj snanije povezan sa nji m i ako je
vieg porekla od prethodnog. Ali, ako se
izgubi prijatelj a nema ni koga ko bi
mogao da zauzme njegovo mesto, onda
se dugotrajna tuga i strana patnja ne
mogu izbei .
Ako, o duo, ima prijatelja za koga si
sigurna da e ga izgubiti, da e se ra&
tati od tebe, zar nie dobar savet da te
zamolim da potrai nekoga ko e doi
na njegovo mesto i ko moe da zauzme
njegovu poziciju; i da ti kaem da
pronae nekoga ko e ti biti dobar drug
i veran prijatelj? On mora da bude
snanije povezan sa tobom i da se nalazi
na viem nivou od prvog priatelja. Jer,
kada neko neto izgubi i zatim pronae
neto bolje, njegova nesrea se pretvara
u sreu, a briga u radost i vedri nu.
63
Tako i ti , o duo, mora da se pripre
mi pre nego to bude mogla da
napusti ovq svet nastajanja, cvetanja i
nestajanja, da bi se sjedi ni l a sa svetom
duha. A pre nego to napusti svog i zda
jnikog i izopaenog saputnika, mora
ve u sebi da stvori odvojenost u odno
su na njega i postepeno se od njega
odvoji , hi taj ui i stovremeno svom
buduem prijatelju u susret, navikavajui
# . . . .
se na njega I sve se vise spaJaJucl sa
#
nJi m.
Ako ovel, o duo, dospe do take da
mrzi neko mesto i el i da ga napusti,
mora pre nego to ga napusti pronai
drugo mesto na Iome eli da boravi . Jer,
ovek Ioj i napusti neko mesto ne
znajui kuda da ode, ostaje bez zavi aja.
Bespomoan, bie prisiljen da se bez
mogunosti izbora smesti na prvom
najboljem mestu koje pronade. Moe bi ti
da e tako biti prinuden da stanuje na
mestu koje je gore nego prethodno, tako
da ga srea zaobide i ivot mu dospe u
nered.
Ni ko,
tesnom
o duo, ne boravi
i pustom stanitu,
64

u mracnom,
a da nema
elju da stanuje u kui koja je bolja,
vea i prijatn ija.
Ako, dalle, o duo, eli da napusti
svoje prebiivaIite, preseli se u bolje. Ko
napusti kuu koja je mrana, tesna i
pusta i preseli se u svetliju, iru, pros
traniju i lepu, radovae se toj promeni .
Bie radostan zbog svoje odluke da se
presel i .
U sluaju da si saznala za neto sasvim
drugaije od onoga to se moe opaziti
sa pet ula, krenula si putem koji vodi ka
tvom spasenju. Medutim, ako ne zna
nita drugo izuzev onoga to opaa svo
ji m telesnim ul ni m organima, onda si
na putu ka unitenju i bol u.
Panja, o duo, je neto iji znaaj tek
mora da dokui. Ako se ovek uva od
uni tavajui h sklonosti svog sopstvenog
bia, on je palj iv. Ako sledi svoje nega
tivne sklonosti, onda je nepalj i v.
Zato, o duo, budi oprezna i uvaj se
svega to na tvoje bi e deluje uni tava
jue i trai ono to je lekovito za tebe.
Sve to je u skladu sa tvojom prirodom
65
za tebe je lekovito. Sve to u tvom
unutranjem bi u izaziva otpoL za tebe
je unitavaj ue. Meutim, ni jedno ni
drugo nije samo uni tavajue i l i samo
lekovito.
Dakle, al,o eli da bude spasena,
potrai ono to je u skladu sa tvoji m
biem. Ako eli unitenje, potrai stvari
koje su tvom bi u suprotne. U sluaju da
eli uzbuenje, pometnju i sumnju, trai
oboje istovremeno.
Zato, o duo, ako si po svojoj prirodi
svetla i bi stra, nemoj se . povezati sa
tamom. Ako uestvuje u Zivotu i Rei,
nemoj se povezati sa neim emu ma
njka svetlosti i ivota. Ako si obdarena
inteligencijom i sposobnou razl i kova
nja ne vezuj se i dalje za ono to nije ni
svetlost ni ivot.
Bol je proizvod greha. Ispravno dela
nje raa sreu. Onaj ko posadi urmi nu
palmu i ubira urmine plodove I,oji su
svei i zreli, taj se tome raduje. Ko zasa
di l i vade i ipurke, nee ubi rati plodove.
Njegov je rad bi o beskoristan.
66

Zato, o duo, uradi ono to je lekovito
i ostavi razarajue stvari iza sebe, tako
da bude primljena u redove oni h I,oji
ui vaju Boiju pomo, slede pravi put i
sudeluju u najvioj srei.
Uveri se i sama, o duo, u sve to ti
objanjavam i otluivam. a
.

am ovaj sv

t
iskusio i ispitao ga. Zaklj ucIo sam da Je
materija od koje se sastoji ve od
poetka bila tu. Zatim je dolo d
C
raz
dvajanja nenog i finog od grubog I gus
tog, posle ega je prvo otilo gore, a
potonje se spustilo
.
:ole. Tako je mat
E
i
ja od koje se sastojI svet. delotvornoscu
neba podeljena na etiri elementa: vatru,
vazduh, vodu i zemlju.
Paljivo sam ispi tao kako ta etiri el e
menta bi vaju pokrenuta i koja svojstva
poseduju. L zakljuio sam da bivaju
pokrenuta svojom sopstvenom prirodom,
slepim nagonom bez i vota, a ne razu
mom i inteligencijom. Ali sam takode
zakluio da postoje stvari koje su sas
tavljene od el emenata i koji ma je dat
ivot, razum i i ntel igencija. Pitao sam se
kako je mogue da stvari koje su bez
67 W
ivota i i nteligencije, sainjavaju elemen
te bia koja poseduju ivot i sudeluju u
inteligencij i .
Doao sam do zaklj uka da ti elemen
ti , kada se nalaze u telu bi a koja pose
duju ivot i razum, kroz nji h ivot i
razum dobijaju.
Al i , kako se moe razumom shvatiti da
ivo bi e moe nastati i z dve beivotne
stvari koje su medusobno povezane? l l i
da bie koje sudeluje u inteligenciji
moe proistei iz dve stvari koje ne
poseduju inteligenciju?
Tako sam iz toga po svaku cenu morao
da zakljui m da bia koja poseduju ivot
i inteligenciju ne nastaju iz materije od
koje se sastoji ovaj svet - mi sl i m na svet
nastajanja, cvetanja i nestajanja - ve da
su i z ovog i l i onog razloga sili iz nele
druge obl asti u ovaj svet i da e zato to
su se u njega spustili, ovaj svet ponovo
i napustiti. Tako sam doao do zakljuka
da jedna beivotna stvar ne moe bi ti
poreklo ivog bia i da neto bez
i nteligencije ne moe bi ti poreklo bia
koje sudeluje u inteligenciji .

68
Zato, dakle, o duo, budi ubedena da
bi a koja poseduju ivot i intel igenciju
nisu sainjena od elemenata ovog sveta,
ve od neeg sasvim drugog.
Ispi taj stoga, o duo, ove stvari, kako
bi i h upoznala. I , stremi ka tome da
duboko u nji h pronikne tako da kroz to
dospe do iskustva. Tada e biti srena
i blaena i usavri e svoje znanje.
69
"

I
II

9.
sl uaju da poseduje istinsko zna
nje, o duo, razumee da si sa
Tvorcem u srodstvu. Kroz to e
iskusiti stvarnu sreu. Ako, pak, ne
poseduje znanje, mislie da spada u
' bezvrednu vrstu stvari' i usmerie se
prema tome. Rezultat e biti izloenost
mnogim vrstama patnje i muke.
Usmeri se zato svom snagom ka
dosezanju istinskog znanja. RazmiUaj o
ovome bez prestanka tako da spozna
i sti nu. Pusti da te to na pravi nain vodi
u tvoji m delima. Oslobodi se neznanja,
slepi l a i grenog ivota koji potie i z

neznanja.
Bol nastaje tako to dua vi di i privlai
stvari koje su promenji ve i koje se
nalaze u meusobnom sukobu. Dua je
srena kada vidi i privlai stvari koje su
harmonine i vene. Dakle, ako eli da
bude osloboena bola, o duo, mora
napustiti ovaj svet suprotnosti i uzajam
ni h sukoba i kroiti u svet venosti i
postojanosti.
7 1
Trgovci i zlau svoju robu da bi je
pokazal i ljudima sa zdravim oima, a ne
slepi ma. Pripovedai i govornici koji go
vore na raskrima priqu da bi bi l i uti .
Ne govore gluvima, ve onima koji i maju
zdrave ui .
Tako se i mudraci ne obraaju duama
koje hode putem smrti da bi ih posveti l i .
Oni se obraaju duama I<oje i du putem
ivota i ele da ih ispune mudrou. To
su one due koje dolaze kod nji h i mole
da prime pouku. One due, pak, I<oje se
nalaze na putu smrti. ne trae ni kakvu
pouku. One se od nje okreu i preziru
sva uenja.
Ako el i da i zbegne kaznu, o duo,
uvaj se greaka i i zbegavaj ne-vrl i nu.
Ako nagradu el i , dopusti da bude
voena pravim putem; jer ne-vrl i na
donosi sa sobom kaznu i tamni cu.
Ispravan nain ivota donosi nagradu i
dobitak.
Ako se povee sa svojom sutinom, o
duo, tvoja e svetlost porasti , tako da
e oima duha prepoznati istinski nain
delanja. Ako se, meutim okrene od te
72
sutine i povee se sa ul i ma, gubi
svetlost inteligencie. Tada si okruena
tamom i slabi svoj unutranji vi d.
Posledica toga je da se zbog svog sIepi
Ia i tame preputa ulima.
Lekar savetuje bolesniku da ne uzi ma
hranu koja mu l<odi . AI<o bolesnik sledi
njegov savet, on postupa ispravno i kao
plod toga e povratiti svoje zdravlje. Ako
se ne povi nuje savetu on postupa
pogreno i njegova patnja i muke e
ostati .
Ukoliko eli da zna u kakvom e
stanju biti dua kada napusti telo, onda
posmatraj okolnosti u I<oji ma ivi dol< je
jo u telu. Ako postojano postupa
ispravno, onda e, kada napusti telo,
takode, kroz dobru naviku postupati
ispravno, bie vodena ka srenom cilju i
nagradi .
Meutim, u sl uaju da se, dok je bi l a u
telu, preputala ne-vrlini, onda e, to se
podrazumeva, preko te navi ke bi ti
voena ka ne-vrl i ni . A kao plod e nas
tati kazna, naime slepilo i nesrene okol
nosti u buduem ivotu.
73
I
I
I I

1 0.
pisau tvoje stanje postojanja, o
duo, jer dugo sam o njemu
razmiljao. Ti kae i potvruje da
bi se rado oslobodila napora i alosti, al i
i h u stvarnosti trai i juri za njima i
zavidi onima koji i h poseduju. Ti kae
i priznaje da udi za sreom i radou,
ali i h u stvarnosti i zbegava, okree i m
lea i odbija da nastavi putem koji
vodi ka njima. Takvo ponaanje je pro
tivreno. Ono moe da se oituje samo
u oveku koji nije jednostavan i ne stoji
u jedinstvu, ve u kome su razni ele
menti izmeani i kombinovani. Jer, kada
je neto jednostavno, onda je naravno i
nain ponaanja toga takoe jednosta
van i osloboen protivrenosti.
Kada je, pak, neto izmeano i sastav
ljeno od razl i i ti h el emenata, onda je
ponaanje toga takoe izmeano. Stoga
je jasno da jo uvek nisi oiena od
svoji h ne-vrl i na i osloboena zl a koji m si
u ranij i m vremenima, u nekoj ranijoj fazi
ivota, uprljana.
75

l
Ostalo je jo otpadaka i rde i zato je
tvoj nain delanja protivrean. Ako je rda
koja je na tebi prouzrokovana prolazni m
dogaajem, stremi ka tome da je ot
kloni ribanjem, trUanjem i glaanjem
pre nego to te nagrize. Kada je,
meutim ra prodrla duboko, ti se baci
u vatru i dopusti da te ona oisti, tako da
i z toga izae bl i stava i ista. Jer, ako je
ogledalo izgrebano i zaralo, glaanje
vie nije dovoUno. Ra tada moe biti
otl,lonjena samo proiavajuom vat
rom.

im bude oiena od otpadaka i re,

tvoj nain delanja e bi ti postojan i
oSloboen pometnje, suprotnosti. lai i
privida, tako da e u stvarnosti tragati i l i
za naporom i alou i l i za radou i
srenim ivotom.
Prvo se uveri u to da telesna smrt nije
nita doli odvqanje due od tela. A onda
razmisli o tome da e ovek koji je u
svojoj zemUi mudar i oprezan i u tuoj
zemUi bi ti mudar i oprezan. Ni kada nee
izgubiti svoju mudrost Kuda god da ode
i u koju god zemUu da otputuje.
76
Uveri se u to da dobro drvo daje
samo dobre plodove, a loe drvo samo
l oe. Kada bi drvo davalo drugaije
plodove nego to to odgovara njegovoj
prirodi, onda bi onaj ko posadi l ozu
mogao na njoj da ubere i i r, a ko
zasadi hrast. ubi rao bi i groe. I z sve
ga moe da proistekne samo ono to je
u skladu sa njegovom prirodom.
Vebaj se, dakle, u dobri m stvarima i
posadi , del ujui tako, dobro drvo, tako
da tvoje oi budu osloboene tame i da
kroz uvid moe da zadobije jo vei
uvi d, i da posmatranjem dobrog nje
jo vi e dobrog i kroz i ntel igenciju
postane jo i ntel igentnija i stekne
lako i ispravno iskustvo. Tada e sebi
raskriti put ka najvi i m predel i ma i
stei e trajno blaenstvo i venu
radost.
Zamisli, o duo, da moe da iskU ui
delovanje svoji h pet ula, a onda obrati
panju da l i e i mati drugaije uvide od
oni h na koje si i nae navikla posred
stvom pet ula. Ako tada zakU ui da
razume neto to ne moe bi ti
77

obuhvaeno ul ni m orudem, onda je
jasno da si se vrati l a u svoju domovinu i
da si svoje interesovanje usmerila na
svoj istinski zadatak.
Ako sutina eli neto da razume, ona
razdvaja sutinsko od onoga to je pri
dodato. Ono biva prepoznato jednos
tavnim razumevanjem koje je u skladu
sa njenom jednostavnou.
Kao to ul ni organi ne mogu da obuh
vate jednostavnost neega, tako dua ne
moe da shvati njihovu sloenost. Ona
dobija znanje preko poznatog, osim ako
se razliita svojstva razdvoje jedna od
drugih tako da su medusobno izolovana.
Kada se to dogodL dolazi do razumeva
nja svakog svojstva pojedinano.
Poto su ulni organi sloene prirode,
oni mogu da razumeju samo sloene
stvari. Al i , duh, koji je jednostavan i
nedeliv, razume ono to je jednostavno
i nedeljivo. Zatim, obrati panju na misl i .
Kada se poveu sa sloeni m konkretnim
stvarima gube jednostavnost koja je
svojstvena stvarnosti i radosti isti nske

spoznaje.
78

Kada se miljenje pak, vrati jednos

tavnostL kada napusti ono to je sloeno
i medusobno i zmeano i odbije sloene
stvari koje su vezane za prostor i vreme,
razume jednostavnost i venQst.
Putem ovakvog objanjenja postaje
jasno da ivot due zavisi od toga da l i
je ostavi l a iza sebe materijal ni svet i da
smrt due i njene brojne patnje bivaju
prouzrokovane njeni m ostankom u
materijalnom svetu.
79
l ) )
l l .
pustila si se u materijalni svet, o
duo, i kroz iskustvo si nauila
kakav je. U njemu si nala samo
stvari koje je runo videti, gadno uti,
odvratnog ukusa, tetnog mi ri sa i koji h
se oseq gadi .
A ipak, poto si sada tu gde jesi , nad
vladana si ljubavlju i vatrenom udnjom
za nji m! U njemu si traila svu svoju
sreu i zaboravila si visoke moi koje su
tvojoj prirodi svojstvene. A, poto si
spoznala da si greila i zalutala, pokuala
si da uvue i druge u svoj greh i da i h
oluivi.
Ali tako ne moe! Krivica mora da
pogodi samo one koji su je zaslui l i .
Samo je onaj grean ko je poi ni o greh.
Stremi ka tome da ispravi svoje grehe i
greke, jer poto si svojom krivicom
dospela u alosno stanje u kome se sada
nalazi, moe jedino svojom sopstve
nom slobodnom voljom da se izdigne i z

njega.
8 1
Sve dok si boravila u svetu stvari koje
nastaju, bi l a si iskuavana svakojakim
tekoama. Uveri se u to da su uzrok i
izvor ti h tekoa u tebi samoj i u tvoji m
gresima i prestupima. Ako sebi jasno
predoi svoju prolost, seti e se i
spoznae to. Ukoliko, pak, naie na
tekou iji ti uzrok i izvor nisu poznati,
ne prebacuj krivicu na druge i i maj na
umu da uzrok mora biti pronaen u
grehu koji si poinila, a na koji si
zaboravi l a.
Ako ovek u svetu punom jada trai
krov nad glavom, onda jad koji ga
spopada i iskuenja koja mora podneti,
nastaju i z zablude da je utoite traio
ovde! Zato nemi novno doivljava jad.
A ono to tu stvar jo pogorava je to
je bio pozvan da se uva od te nesree,
al i nije bio palj iv. Naloeno mu je da se
toga plai, ali on se nije plaio. Bio je
upozoren, ali to upozorenje nije primio k
srcu, ve je sledio sopstvenu volju i
htenje.
Nij e l i tako, o duo, da si sve mogla da
vidi i uje dok si bi l a izvan zatvora? A
82
poto si sada zarobljena, sve je pred
tobom sakriveno. Zarobljena i zatvorena
si i uzaludno pokuava da neto uje i
vidi. Zato si ula u zatvor? Sve dok si
bi la u svetu jednostavnih i jedi nstveni h
stvari mogla si sve da vidi i zna. Jer,
mogla si da vidi pred svoji m oKom sve
svetove, iste, svetle i blistave. A ispod
tebe na
'
tlu nalazio se svet nastajanja,
cvetanja i nestajanja, mraan svet koji u
poredenju sa oni m svetom, skor<da nije
svetlii od crrog kamena koji se moe
opaziti u svetloj bi stroj vodi.
Mislila si da mora da ue u ovaj svet
kako bi kroz iskustvo otkrila kakve je
prirode ta obl ast. Nakon to si to
odluila, negirala si stanje jednostavni h i
jedinstvenih stvari i utonula si u nisko
stanje izmeanih stvari. Tragajui gramzi
vo za oni m to si htela, i zgubi l a si svoje
visoko stanite i dospela u svet prome
na. Poto si negirala svet jednostavnih
stvari, traei i udei za svetom sloenih
stvari, postala si kao ptica koja je ula u
zamku da bi klj ucnul a bobi cu, a onda
upala u klopku. \I i , kao riba si koja eli
da pojede ribarev mamac i tako biva
sama pojedena.
83
l
Tako svetla i blistava, o duo, kakva si
po svojoj prirodi, krenul a si u svet tame
i upustila si se sa tamom u borbu. A svet
tame je ugasio tvoje svetlo i okruio te
tamom zaslepevi i oduzevi ti tvoju mo
opaanja svega onoga to si nekada
mogla da vidi i naveo te je da zaboravi
sve to si nekada znala. \, naposletku si
zarobljena i zakljuana. Sve to se desilo
kao posledica zablude u koju si na
poetku upala.
Meutim, ako eli da se vrati svom
uzvienom zavi aju, onda usmeri svoju
panju na smrtonosne stvari koje su u
tebi prisutne i uvaj i h se. Jer, samo ako
se bude uvala tih stvari moe biti
spasena. Samo je tako mogu povratak u
tvoj istinski zavi aj . Kako bi lako mogla
da prepozna od koji h stvari mora da se
uva, ovde u i h navesti u jednoj
reeni ci : 'To je udnja za zemaljskom
razonodom. ' Odvoji se, dakle, od svega i
brani se od svega to svoji m materijal
ni m ul ni m organima doivljava kao
prijatno. Zgrabi i iskoristi sve to tvoja
sutina osea prijatni m.
Vatra
udnje
moe bi ti ugaena, ali
ni kada. Bolovi mogu
84
plamen
kratko
vreme uticati na telo, a zatim opet
prestaju i ostavljaju ga na mi ru. Bol
udnje te ni kada nee ostaviti na mi ru:
sve dok ne bude imala sutinu koja
udnju odbija i dok ne bude nauila da
se uzdrava od onoga za i m si do sada
udela. Jer udnja dobija sve veu snagu
ukoliko joj poputa, a umire ako od nje
odustane i uzdri se.
Jedna udnja u svetu ula je pohlepa.
Al i to nije jedina, i ma i h vie. Alavost je,
dodue najsmrtonosnija od svi h, zato to
telo ne trai alkoholna pia i telesno
zadovoljenje al,o pre toga nije hranom
zasieno. To se, takode, odnosi i na
noenje fine odee i mnoge druge
nevane stvari, kroz koje dua biva
namamljena u opasne i uasne predele u
Ioji ma biva navedena na loe navil,e
koje je poni avaju i izopauju je.
Pouio sam te, o duo, kako da delu
je ispravno. Dal,le, ne pravi se kao da
ne moe da izbegne pogrean put.
Vratio sam ti mo videnja, zato se ne
pravi da si siepa. Kada slepac upadne u
rupu, on se za to ne moe kriviti.
Meutim, ako neko sa zdravim oima
prie rupi, vidi je i dobrovoljno se u nju
85
I
bacC onda za njega ne postoji ni kakvo
opr

vdanje, Tal,o ni za tebe nema oprav

danJa ako uprkos svi m upozorenji ma
n

merno P?pusti svom htenju. Pati e

vise nego II,ada ranije i zbog toga e
platiti dvostruku cenu,
Ako se ovek oslobodi udnji ovog
sv

ta
:
onda e se nesrea ovog sveta
d
.
r

atl pod

leko od njega. Tada radi vieg

CilJa napusta ovaj svet zdrav i dobro
ouv
.
an. Taj vii
.
ciij je da se priblii Bogu.
Ukoliko, pal" Jurca za udnjama ovog
sveta, pratie ga nesrea ovog sveta. U
tom

I uaju ovaj svet naputa kao

bolesnII" kao neko ko je proklet da pati
u zatvoru. Taj zatvor je udaijenost od
Boga.
86
,
1 2.
ada ovek poseje drvo istrajnostC
on ubi ra plodove uspeha i slavie
advladavanje. On postie ono to
eli i srean je. Ako, pak, posadi drvo
lenjosti i nemarnosti, ubi ra plodove ne
uspeha. Ne postie to el i i nesrean je.
-
Zel i m da te postavi m pred nekol i ko
principa. Naui i ostvari i h.
-
Zudnja izvire i z due. Ona udi za
dobri m. Ono na ta ona iz koje izvire
udnja mora da se osloni je istrajnost. A
ono to joj pomae da postigne ono za
i m udi, nije ni ta drugo doli isto dobro
i ista dobrota. Jer, kada se delotvornost
onoga koji udi povee sa delotvornou
onoga za i m se udi , onda onaj ko udi
i ono za i m udi bi vaju spojeni .
Istrajnost i ma gorak ukus, ali daje
slatke plodove. Lenjost i ma sladak ukus,
al i daje gorke plodove i uzrokuje brigu.
Budi istrajna i postojana u oboavanju
jedinog isti nskog Boga i pazi da zbog
87
otudenja i bezvoljnosti ne postane

et
l
rava,
.
d
.
a ne bi umesto oboavanja
Jedinog Istinskog Boga slui la mnogim
bogovi ma. Ko se prepusti mnogim
bogovima, mora i da i m sl ui . Taj doiv
ljava napor i patnju. On postaje opsed
nut brigama, muen nemi rom i na kraju
propada.
<bu

etost nevolom i mrzovoljom

o

hka Je ani mal ne due. Istrajnost i pos

tOJanost su odlike zrele i istinsle Ijudsle
due. Zato pazi da zbog nevolje i mrzo
volje ne postane teturava i ne dozvoli
?
a bude zavedena i slui vie nego
Jednom Bogu. Jer to te dovodi do buni
la i iskoriava te, tako da se tvoje
svetlo gasi, snaga smanj uje, tvoja visola
. . . . A
pozIcIJa narusava, a tvoJa nezavisnost ce
prestati da postoji . To e biti tvoja smrt.
^
Cuvaj se takve smrti i okani se stvari
koje je uzrokuju.
O duo, mora stei istinsko znanje o
svom sopstvenom bi u, kao i o njego
vim shvatanji ma i oblici ma. Nemoj mi sli
ti da postoji i jedno jedino shvatanje ko
je eli da upozna, a koje je izvan tebe.
Ne, sve to mora da naui je u tebi.
88
i
Pazi se da ne bude odvedena na
stranputicu koja te zavodi, da
?
no to je
u tebi trai izvan sebe. Mnogi zaborav
ljaju gde se mor
.
a pron
.
ai uvi

. Oni tr

gaju izvan sebe I tako I z

lutaJu. Ka

nlJe
e se, medutim, setiti da je sve u nj ima,
a ne izvan nji h.
Ono to mora upoznati postoji veno
i neprestano za sva vreme

a.
I
it

od
toga nije izvan tebe. Ono
.
sto je

zvan
tebe su stvari koje su vec od pocetka
bi l e izvan tebe. I maju svalojake
osobenosti i deo su procesa nastajanja,
cvetanja i nestajanja. osi

takvih

vari,
izvan tebe se nita ne moze pronacI.
Dakle, vrati se sama sebi da ne bi
upala u vrtlog stvari koje su u l
'
ed

sob
nom sukobu i da te ne bl njihova
razliita svojstva bacala naokolo kao to
nemi rno i olujno more bacaka naokolo
brodove koji po njemu plove. U S
l
prot
nom nee stei ni dobro, ni znanje.
Uveri se zato u istinu koju sam ti
izloio i razmisli o njoj. Ne zabora

ita
to je ve u tvom posed u, traga
)
ucl z
_

ti m negde drugde. Jer sve to j e dusI
89
potrebno da bi stekla uvid, u njoj je, a
ne negde drugde. Uzrok zato to ne
uvida nije dua, ve telo koje se postavi
lo izmedu.
Ako je orude koji m radni k dela slom
ljeno i l i ishabano, ne moe mu vie
koristi ti . Bolje je da ga baci i uzme drugo
sa koji m moe dobro da radi .
Ukol i ko je radni k stej,ao dobro orude,
mora sa nji m da radi stremei ka tome
da od svog rada zadobije dobitak. Kada
se obogati, on prestaje da radi, prodaje
svoje orude po niskoj ceni i odmara se
od svog rada.
Pobri ni se za to, o duo, da stekne
dobro orude. Ako ga poseduje, koristi
ga dobro, radi marljivo i izvuci svoju
korist. Ako se obogati, prodaj sve orude
po ni skoj ceni, uzmi svoj dobitak i
napusti kuu u kojoj si stekla dobitak.
Ako ovek i ma uticu, med mu nije
sladak kao zdravom oveku. Tako su i
istinska uenja prijatna samo oni ma ija
je dua zdrava. Samo takav ovek moe
da razume nji hov znaaj.
90
Bolesti due su: neznanje, al
<
st i
strah. Onaj ija je dua ti me opt

recen
?
,
ne moe da ose ti ukus onoga

emu
)
pouen. Ne moe da obuhvatI znacaJ
uenja.
9 1
1 3.
stinska srea je stanje koje ne vodi do
prezasi enja. Sve sa ime se dua
suoava u svetu nastajanja, cvetanja i
nestajanja vodi do prezasienja, a to se ne
moe nazvati istinskom radou.
Ako dua u ovom svetu trai radost,
onda ona trai neto to ne postoji i to se
u njemu ne moe pronai. Mnogi stanov
nici ovog sveta _marljivo trae radost ali
trae uzaludno. Covel, se uputa u svako
jal,e situacie da bi i h ocenio i preispitao,
A zatim im, pak, ispunjen gori nom i
gadenjem, okree leda. Ne postoji ni l,o 1,0
je zadovoljan svoji m ivotnim stanjem.
Dua traga lutajui naol,olo po ovom
svetu kako bi pronala taku mi ra koja je
na poseban nain u skladu sa njeni m
visokim poreklom. Poto je ne pronalazi,
luta naokolo uzaludno tragajui za nekim
mestom na kome moe pronai mi r. Zato
e dua, ukoliko je mudra, obustaviti
svoju potragu u svetu nastajanja, cvetanja
i nestajanja i okanue se zavisnosti od
razonode.
93
Svaka si tuacija pred koj u je dua u
ovom svetu stavljena, zahteva postojano
trpljenje raznih zloba. Gorkog su one
ukusa, a sve to je sa nei m gorl,im
pomeano, i samo je gorko. I z toga sledi
da ovek mora i l i da provede svoj ivot
u bolnom lutanju, as neto ispitujui ,
as stvarajui - to je nedostojan nain
ivota - i l i da prebiva u nekom drugom
ivotnom stanju postojano podnosei
njegove zlobe. Ako se odlui za potonje,
mora da doivi gori nu da bude povuen
nado le, jer bolje je brati gorke plodove i
istovremeno zadobiti viu poziciju i mo,
nego brati slatke plodove i istovremeno
biti ponien i povuen nadole.
Dobro je da radni k koristi orue, a ne
orue radni ka, da konjani l, upravlja 10-
njem, a ne konj konjanikom, i da vladar
vodi svoj narod, a ne narod vladara. Ako
se u ovi m stvarima sl edi prirodan
poredak, posledice su sklad i lepota. Ako
je, meuti m, ponaanje obrnuto,
posledice su propast, ugroenost i
pometnja.
Telo ivi kroz delotvornost due i tal,o
dobija sposobnost da vidi , uje, mi rie,
94
okusi i oseti . Telo je dui no orude. Me
uti m, sramota je ako orue vlada rad
ni kom pravei od njega roba. Radni k je
taj koji mora da vlada, a ne orue.
Kada neznalica postane vlasnik orua,
ona vredno pokuava da ispravi njegove
mane i neguje ga, zaboravljajui tako da
ga koristi i radi sa nj i m. Tada on postaje
rob orua. Tako je i sa duom ako kiti i
neguje telo, a pri tome zaboravi da ga
koristi I,ao orue. Dua tada postaje rob
tela.
Neto to sudeluje u

ivotu i to je
opremljeno sposobnou da vidi i uje,
to je obdareno i ntel igenciom i to je
visokog porekla, tako postaje beivotno,
slepo, gluvo, nei nteligentno i bezvredno.
Kada narod vlada vladarom, to je izvrnut
svet, te i vladar i narod moraju propasti.
Kada telo vlada duom, takoe oboje
moraju propasti.
Stvorenja su potpuno neprikladna za
mo vladanja. Ona je iskuenje oveku.
Ako mudar ovek koji sledi pravi put
biva islwan tako to mu se poveri mo
da vlada, on shvata da ne moe sam da
95
vri tu mo. Skromno mol i Vl adara i Prvi
Uzrok vasione, onu mo koja obasipa
dobri m one koji za to zamole, da mu
pomogne.
Tako pri ma onoliko dobra koliko nje
gova dua moe da se povee sa dobri m.
Tako pri ma intel igenciju i biva Boijom
pomou voen ka ispravnom ivotnom
stavu. Stremie ka tome da ini dobro i
da se dri podaleko od sveg zla.
Takva dua crpi i z i zvora dobrote i
pravde. takav ovek obasipa vrednosti
ma koje poseduje one koji su podreeni
njegovoj moi . Tako su i vladar i podani
ci dobro.
Ako, pak, neznalica bi va iskuana time
to joj se poveri mo vladanja, ona se
raduje i kli ui smatra da njena mo
poiva na sopstvenoj snazi i da nastaje u
sopstvenom bi u. Tako zaputa svoje
vostvo i preputa se razonodama i
uitku. Plodovi su neznanje i slepilo,
zabluda i greh.
Takva dua crpi i z izvora zl obe i nep
ravde, a takav ovek ovi m osobinama
96
l,oje poseduje u sebi, obasipa one koji
su podreeni njegovoj moi . Rezultat je
nepravda i propast, kako za vl adara tako
i za podanike.
Kada ue u svet snova, o duo, ni u
njemu, ni u rasl,onoj p

edstavi oja _
u njemu za tebe izvodI, nemoj trazItI
sreu. Nemoj pomisliti da je to stvarnost,
jer e pri buenju doiveti porugu.
Svet dolaenja i odlaenja je svet
snova. Ko u ovom svetu spava i sanja,
sanja u stvarnosti dvostruko. Kada se
probudi, on je kao neko ko se i znenada
trza iz sna, preputajui se ponovo svom
prirodnom snu.
U ovom svetu neprestano spava. Sve
to vidi nije nita doli san. Kada se
probudi iz snova, ostavlja po strani
stvari koje si u snu videla i , kao i pre
nego to si zaspala, vidi stvari grubot
varnog sveta koje su sainjene od grubi h
obl i ka. Potom si vi e ubeena u
stvarnost ti h stvari. nego oni h koje si
videla u snu. Isto tako je i kada se
probudi iz prirodnog sna ovog sveta i
vrati se istinskom budnom ivotu, svetu
97
duha. Tada se vraa vienji ma i stvari
ma u iju si stvarnost sigurno jo vie
uverena nego u stvarnost materijalnog
sveta.
) )
98
1 4.
sto kao to je san nestvaran u
poreenju s oni m to vidi u budnom
ivotu, tako su i stvari budnog i vota
ovog sveta nestvarne u poreenju sa
svetom duha koji je jedi ni istinska
stvarnost.
Zato ne misli da se tvoja srea sastoji
od onoga to vidi u svetu ula. Ako u
njemu trai svoju sreu, onda si kao
nelo ko je zaspao i ko je u snovima
video fine i lepe stvari i u potpunosti
veruje u nji h. Kada se probudi, on je
alostan i zapanjen zato to je odvojen
od stvari koje je video u snu. Tako je i
sa duom koja prebiva u svetu dolaenja
i odlaenja, i na njega je naviknuta i
zadovoljna je to opaa njegove razo
node i radosti. Nadvladana je udnjom
za nji ma zato to tu trai svoju sreu.
Ako je, meutim, dua, dok stanuje u
ovom svetu, naviknuta da u njemu opaa
patnju, brigu i bol , onda je za nju radost
da napusti ovaj svet i srena je to moe
da se odseli i z njega. To je kao kod
oveka Ioji u snu vidi rune i bol ne
stvari, a zatim se budi iz sna i srean i
99
radostan je to je umakao snu. On e
takode odbiti da se ponovo prepusti snu
zbog bola i straha koji je osetio preko
uasnih stvari koje je video dok je

sanjao.
Kada ti svet neto ponudi, nemoj prih
vatiti. Jer, pravi od tebe budalu i njegov
je ci lj da se prvo malo nasmeje, pa da
zatim plae. To je put prirode. Ona se
ne pretvara, jer materijalna stvar ne
moe da se pretvara i da se pravi da je
neto to nije. Al i dua je obdarena ivo
tom, i nteligencijom i sposobnou raz
l i kovanja. Ona moe bi ti prevarena i l i ne,
sasvi m u skladu sa njeni m izborom. Ako
dua prozre planove oni h koji hoe da je
prevare, ako se okane nji hovi h l ukavosti
i ako je palji va, i zbei e rdave
posledice.
Ako podlegne svetovnoj l ukavosti i
svetovnoj prevari, onda se to dogada
njenom sopstvenom voljom. Kao to je u
njenoj moi da se tome prepusti, isto
tako je u njenoj moi da to odbije od
sebe. Ako popusti, propae. Ako ne
popusti, titi samu sebe od propasti.
1 00
Povei se sa oni m to zna, to svako
zna, i napusti ono to ne zna, to ni ko
ne zna. Ti, na primer, zna - i svako to
sa tobom zna - da je vatra vrela, da
sagoreva stvari i da iri svetlost; da je
voda hladna, vlana i tena i da gasi ed.
Zna da je celina vea od njeni h delova
i da je prava l i nija drugaija od krive.
Napustiti ono to volimo izaziva tugu.
Radost nastaje lada iza sebe ostavi mo
ono to mrzimo.
C
injenica je da mora
napustiti ovaj svet. Zato je razumljivo da
e biti nesrena ako voli ovaj svet, a
srena ako ga mrzi.
Zamisli, o duo, da se oslobodi
grubotvarnog sveta. Zatim vidi da l i osim
svog sopstvenog bi a moe da
pronade neto sutinsko. Kada bude
opisivala svoje bi e, rei e da dua,
kao prvo, lii na misao i da je sa njom
srodna; da, kao drugo, pokree i samu
sebe i druge stvari, da poseduje mo
razlikovanja i da se usmerava ka stvari
ma za koji ma udi i koje el i i da je
obdarena posebni m i dobrim osobinama,
nai me, pravednou, vel i kodunou,
1 0 1
l
jednakou, samilou. Ako tako opie
svoju sutinu i potvrdi da ove osobi ne
i ne tvoje bi e i prirodu, onda sigurno
mora priznati da si suptilno i vodee
bie.
Kada bude opisi vala druge stvari, da l i
e moi da prinade opis koji odgovara
tvojoj suti ni , i to na drugaii nain nego
izlaganjem njihove sutine? Moe li i h
opisati osobinama koje su strane nji
hovoj prirodi?
Ako se neka stvar ne moe opisati talo
da to bude u skladu sa vlastitom
suti nom, kada joj ne moe bi ti pri
pisano nijedno njeno obeleje, zar tada
nisi primorana da prizna da joj nedosta
je ivot i da je - u skladu sa svojom
prirodom - predodredena na pasivnost?
Mora razumeti da dua u fizikom
svetu ostavUa za sobom samo tragove
stvari koje je njena sutina sama za sebe
stvorila i da sutina u dui ostvaruje
samo ono to je Prvi Uzrok sam stvorio
u njenoj suti ni .
[ 02
Ako se dve ptice iste vrste uzajamno
poveu uetom, obe oseaju vel i l,u pat
nj u i ne mogu da se smi re. One se
smi ruju kada se odvoje. Jo je gore kada
se tako veu jedno za drugo bia
razliitih vrsta i obl i ka, na primer kamil a
i vul" i l i bi k i lav, i l i ivo i mrtvo bie.
Moe li postojati vea nesrea nego kada
je mudar ovel, vezan za budalu? Kamila
ne nalazi mi r sve dok se ne oslobodi
ueta koje je vee za vuka. Tako je i sa
bi lwm i lavom, sa ivim biem i mrtvim,
sa mudracem i budalom.
Sutina due je iznad svega uzviena
jer je povezana sa raznim svetovi ma i
moe da krene u svaki predeo.
Odredeno vreme dua ostaje u materijal
nom svetu. U tom stadij umu dua je
Uudska. Vidi samo ono to moe bi ti
opaano ul ni m organima, bavei se
samo jelom i piem i grub6tvarni m
stvarima.
U jednom drugom periodu dua pri pa
da svetu koji joj odgovara. U tom stanju
dua opaa i upoznaje stvari. Ona
[ 03
uzrokuje pokret i u stanju je da ispi tuje
i razmilja. I ma slobodu i zbora. To su
posebne odlike due.
U periodu koji sl edi, dua pripada
svetu mi sl i . U tom stanju ona ui da raz
l i kuje praobl i ke od material ni h obl i ka.
Ona razume prve pri nci pe stvari i razli
kuje i prepoznaje svojom misaonom
sposobnou sve jednostavne i nedeljive
obl i ke.
A u poslednjem periodu, dua pripada
i skljuivo boanskom svetu. U tom
najvi em stadij umu dua je dosegla
dobro i dobrotu i eli samo ono to je
dobro. Oslobodena je sveg zla i zlobe i
suprotstavlja se svemu to je zlo. Ona je
mudra i dela obazrivo.
To da je dua povezana i srodna sa
Prvim Uzrokom pokazuje se kroz, u
njeno bi e utisnuto stremljenje da obuh
vati zbi r svih stvari koje se nalaze u
Boijoj svemoi. Jer, dua ni kada nee
pronai mi r i biti potpuno spokojna, sve
dok ne stigne u svet duha i ne bude
posedovala sve to ide uz to. Jedino e
tada dua biti bez udnji, u mi ru i tiini
i potpuno spokojna.
1 04

O duo, ne postoji nita nesrenije od
tebe. Ti si kao usamljeni putnik koji je
dospeo u zemlu varvara. Razgovara sa
nji ma na svom jezi ku - ti kuka, ali oni
ne razumeju tvoj jezik i obraaju ti se na
jezil,u koji ti ne razume. Kako je tvoje
stanje nesreno, o duo! Kada govori,
nema ni l,oga 10 slua. A kada se ali,
nema ni koga ko pokazuje saaljenje.
Kalwa uteha postoji za nel,oga ko se
otudio od svoje domovine, 10 je daleko
od kue i odvojen od svog izvora i
porekla? Istovremeno je zarobljeni k svo
ji h pouda, tako da ne prepoznaje da
mora ubirati plodove svoji h greal,a i
zabl uda. Gonjen je smrtonosnom
udnjom i grubom poudom za uitkom
i pohotom. Ne polae sebi raune za
sopstveno delanje koje vodi do samo
uni tenja. On pluta po beskonanom
moru, noen nei m to na obmanjujui
nain l i i na neto to podsea na koris
no vozilo. Izabrao je saputnika I,oji e ga
ostaviti na cedi l u. Poverio se nekome ko
ga je odveo u zabludu i prevario. Kako je
alosno kada oveka prevari prijatelj koji
ga pljaka, saputni l, koji ga ostavlja na
cedilu.
1 05
Ko gaji slatke plodove, jee slatke
plodove. Ko gaji beskorisne plodove,
jee besl,orisne plodove. Plodovi dobri h
dela uvek su u skladu sa korenom i z
koga potiu. Plodovi ravi h dela su,
takoe, u skladu sa korenom i z koga su
nastala.
Malo znanja koje sprovodi u delo i ma
veu Iorist od mnogo znanja ije ostva
renje ne del ujui proputa.
Neka se 50g smi l uje onom ko zna i
dela, ko druge poduava, ko ovu knjigu
ita i razume to je proitao, ko druge
ui da je takode razumeju, ko je posti
gao postavUeni cilj, ko druge ka njemu
vodi i pri tome na pravi nai n prenosi, ko
istinu govori i u 50ijoj pomoi sudeluje.
1 06

biblioteka
Eliksir duevne sree
" . . . Koliko dugo traje ovaj svet i od ega
se sastoje njegove slasti?
"". Jer znaj: ovek nije stvoren ale radi
i l i ni za ta, ve je njegova vrednost
visoka i vel i ko je njegovo dostojanstvo.
Nije on i z venostL al i je za venost pre
dodreden; jeste da je njegovo telo
zemaljsko i da pripada ni em svetu, al i
je duh njegov i z gornjeg sveta i
boanstven je.
"". 00 najdublj e dubi ne sti e ako
padne na nivo stoke, zveri i davola,
postajui rob poude i gneva; dok se na
najviu visi nu uzdie kada dosegne nivo
andela i oslobodi se gneva i poude,
tako da te dve stvari postanu njegovi
robovi, a on kralj.
"" . Al i izmedu osobina ivotinja i osobi
na andela, nalazi se provalija kao od naj
dublje dubi ne, do najvie visi ne.
"" .Jedna od Boiji h blagodati je ta to
je oveku poslao sto dvadeset etiri hi
ljade poslanika koji treba da ga naue
receptu za spravljanje el i ksira vene
duevne sree i kau mu kako se srce
postavlja u sredite svete borbe i
odstranjuju rdave osobine i z koji h potiu
i skvarenost i pomuenost srca, i kalo se
ono odeva dobri m osobinama.
"" . Svrha tog el i ksira je da se ovek od
svega to ne valja - a to su sve
nesavrenosti - oisti i oslobodi; i da se
svim to je neophodno - a to su sve
savrenosti - okiti i ukrasi.
"". Plod ovog el i ksira je vena duevna
srea, ije trajanje nema kraja, a istotu
te sree nita ne moe pomutiti.
## 1 znaj: kao to se el i ksiri ne mogu
pronai u pajzu svake domaice, ve
samo u riznicama vel i kana i kraljeva,
tako se i elil,sir vene duevne sree ne
moe pronai na svim mestima, ve
samo u riznicama boanske krasote. "
al Gazali
Knjige koje e se nai u ovoj bi bliote
ci sadre u sebi taj recept i i z te riznice
su pozajmljene.
Do sada objavljeno:
bi bl i oteka BUDILNlK:
Gurdijcv - velika zagonetka, j . G. Bennett, Bgd. 2003.
Scksualnost i duhovni razvoj, j. G. lcnnett, Ilgd. 2004.
Rizik i sloboda, j. G. llennett, Bgd. 2005.
Razgovori sa davolom, P D. Uspenski, Bgd. 2003.
`
Cudan ivot Ivana Osokina, I' D. Uspenski, Bgd. 200 L
Tarot, I I)'Uspcnski, Bgd. 2005.
Lukavc ale ncnadma.nog Nasredina hode

sa komentarima Idrisa Saha, Igd. 2002.

Poslcdnji dan osudcnika na smrt
Viktor Igo, Bgd. 2002.
^
Casovniar, Gustav Meyrink, Bgd. 2003.

bi bl ioteka RUZICNJAK:

Carolija dervikc frule, A, I 1, Dorbrach, Bgd, 200 1 .

Sedam princeza, Nizami, Bgd. 2002.
Lejla i Madnun, Ni zami, Bgd, 2002.
hjna etiri dervia, Amir I1osro, Ilgd. 2005.
Knj iga Mi rdadova, Mikhail Naimy, Bgd. 2005.
Kalila i Dimna i l i Panatantra, indijska basna, Ilgd. 2(0)
w
bibl ioleka ELIKSIR OUSEVNE SRECE:
o natulnom ivotu, Jakob Bcmc, Bgd 2003.
Opomena dui, Hcrmcs Trismegistos, Bgd 2003.
Eliksir ducvne srce, O samospoznaji
al-Gazal i , Bgd 2003.
Eliksir ducvne sree, O prijateljstvu i bratstvu u Bogu
al-Gazali, Ilgd. 2005
Ko samog scbe poznaje, . , Ibn Antbi, Igd, 2005.
Jevandelje savrenog ivota, Bgd, 2005
bibl ioteka Mozaik stvarosti
Hronika Akakora, Karl Brugger, Bgd, 2004,
Teorija o vcnom ivotu, Rodni Kolin, Igd, 2004 .
bibl ioteka Zmajevo Srce
Poruka vode
M. Emoto, Bgd 2003,
bibl ioteka Li fe Quality Project
Put, Huan Zgolastra, Bgd 2003,
l
CIP KaT3JIOnnau,lIja y ny6J1L!K(!ljL!
HapO,QIIlI 6I1GJIJ1QTCK<t Cp6llje. bcorpa/t
1 41 . 331
1 28
TISMOISTS @ Heres
Opomena dusi / Hermes Trismegistos ;
preveo Neboja Bara. - (2. izd. l. -
Beograd : Zlatni zmaj. 2003 ( Beograd :
Zuhra). - 85 str.
vinjete ; I I I str. ; 2 1 cm.
<Bi blioteka Eliksir duevne srece)
Prevod dela: Ermahnung der Seele. - Tira
500.
ISBN 86-83495-1 2-4
C05ISS. SR-ID 1 09796364