Milan Vukomanovi

Filozofski fakultet Beograd

UDK: 297.1 DOI:10.2298/FID0802129V

SUFIZAM UNUTRANJA DIMENZIJA ISLAMA*

Apstrakt: Prvi deo ovog rada predstavlja krai uvod u sufizam kao osobeni vid ispoljavanja unutranje, mistike dimenzije islama. U tom odeljku razmatra se povest, doktrina i ritualna praksa glavnih dervikih redova. U drugom delu, koji se uglavnom temelji na autorovom preliminarnom terenskom istra ivanju postojeih dervikih zajednica u Bosni i Hercegovini, vie pa nje posveeno je o ivljavanju islamskog misticizma u savremenom kontekstu. U terminima sociologije religije, revitalizacija sufizma u BiH bi se mogla razumeti u irim okvirima obnove klasine religioznosti na Balkanu. Nakon Drugog svetskog rata bila je na snazi dugogodinja zabrana delatnosti dervikih redova u BiH, emu je najvie doprinela modernistiki nastrojena Islamska zajednica koja je imala podrku vladajuih struktura. To, svakako, treba uzeti u obzir kada se razmatra pitanje odnosa izmeu islamske ortodoksije i misticizma. Potpuna obnova sufizma usledila je tek devedesetih godina, po raspadu Jugoslavije i zavretku ratova. Tu je, dakle, re o obnovi klasine religioznosti, jer se sufizam, jo od osmanskog perioda, razvijao unutar ortodoksnog islama u Bosni. Kljune rei: sufizam, islam, Bosna i Hercegovina, tekije, zikr

ta je tesavuf?
Tesavuf (tasawwuf) je arapska re za islamski misticizam, sufizam. Ona bukvalno znai biti mistik, sufija, a po obliku je infinitiv pete vrste glagola od rei sf (vuna). Prve sufije su inae bile poznate po svom specifinom dr anju, kao i gruboj odei od vune koja ih je izdvajala od ostalih grupa, zajednica. Prema alternativnoj etimologiji, termin sufi dovodi se u vezu s izrazom as-suffa (klupa, sofa), a ljudi s klupe bi bili Muhamedovi savremenici koji su iveli pobo no i asketski. Postoji, doista, puno razliitih definicija sufizma, etimologija i teorija o njegovom poreklu. Cilj islamskog misticizma je pribli avanje Bogu, a put kojim se mistik pribli ava Bogu i koji vodi do odreenih duhovnih stanja naziva se tarq (pl. turq).
* Ovaj tekst je odlomak iz autorove knjige Homo viator Religija i novo doba, igoja tampa, Beograd (u pripremi).

129

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2008

MILAN VUKOMANOVI

Sufizam, najoptije reeno, obuhvata, s jedne strane, teoriju, filozofski, spekulativni put, a s druge strane institucionalni put, derviki red, bratstvo ili tarikat. Glavni uitelji sufizma, pristalice tog prvog, filozofskog puta, bili su Abulhasan Ali Hud viri iz Lahorea (umro 1076), D elaludin el Rumi iz Anadolije (1207-1273)1, Abu Hamid Muhamed el Gazali iz Persije (umro 1111.) i Ibn Arabi iz panije (1165-1240). El Gazali je nainio pokuaj da ortodoksni islam pro me mistikim elementima (da o ivi erijat), te da, s druge strane, misticizam zadr i u okvirima ortodoksije. Zbog toga se od njegovih dela izdvaja O ivotvorenje verskih nauka (ihy ulum ad-dn). Ibn Arabi je, pak, bio veliki sistematiar mistikih uenja i islamske duhovnosti pro ete platonizmom, ovek koji je, pomou svog velikog znanja i nadahnua, bio u stanju da objedini tradiciju zapada (Andaluzije) i istoka (Horasana). On je Kuran tumaio u duhu platonizma, a Platona i Aristotela itao u duhu islama. Glavna njegova dela su Mekanska otkrivenja (al-futht al-makkiyya) i Dragulji mudrosti (fuss al-hikam)2. Zbog svog velikog znanja i ugleda meu sufijama, Ibn Arabi se esto naziva a-ayh al-akbar (najvei uitelj) ili, na latinskom, doctor maximus. D elaludin Rumi (Mevlana, na Gospodin) bio je veliki mistiki pesnik na persijskom jeziku i religijski filozof koji je pisao o jedinstvu prirode i savrenom oveku. Najpoznatija njegova dela su Mesnevija i Divan-i ems, a red mevlevija je zvanino ustanovio njegov sin Sultan Veled. Bratstva ili tarikati su se, u organizovanom obliku, pojavila tek u 12. i 13. veku. Tarikat je, prema tumaenju bosanskog ejha Fejzulaha Had ibajria, plan i program, te metoda i re im nekog sufijskog reda (Had ibajri, 1990: 17). Tarikatska pravila ponaanja, koja podrazumevaju re im ivota u tekiji, ali i propise vezane za zikr i druge aktivnosti, nazivaju se adabima (adb). U pokuaju da objasne poreklo dervikih bratstava u komparativnoj religijskoj perspektivi, razni autori naglaavaju ponekad uticaj amanizma, joge, tantre, budizma ili, uopte, religijski sinkretizam. Slinosti s drugim
1 Rumi je, zapravo roen u gradu Balhu, u dananjem Avganistanu, ali je njegova porodica, pred najezdom Mongola, prebegla u seld uku Anadoliju, blizu grada Konje, gde se i danas nalazi Mevlanin mauzolej. 2 Ovo drugo delo je dostupno i u prevodu na srpski jezik: Ibn Arabi (2007): Dragulji mudrosti, prev. J. Kuzminac, Beograd: Prosveta.

130

religijskim grupama i pokretima stvaraju tu donekle problem oko njihovog porekla. Dervii, naime, podseaju na monake redove u crkvi, ali su i bitno razliiti po sledeim karakteristikama: a) oni nisu ukljueni u viu organizacionu formu i nisu ortodoksni; b) mali broj je zaista posveen asketskom ivotu, pa ima dosta laika, svetovnjaka; c) ne ive u celibatu, osim manjeg broja ljudi, pri emu to nije nikakav uslov pripadnitva; d) kalueri ive u manastirima, ali dervii, po pravilu, ne stanuju u tekijama, ve se tu okupljaju samo u odreene dane (obino u vreme zikra); oni, kao i ostali muslimani, stanuju sa svojim porodicama i bave se redovnim zanimanjima. Politika uloga onih redova koji vode poreklo iz iizma-alevizma je osobito znaajna. Dervii imaju i ulogu u misionarenju, pa su se, istorijski gledano, obino kretali zajedno s vojskom i esto bili prvi kontakt s islamom domorodnog, nemuslimanskog stanovnitva. Sufije su tradicionalno otvorene prema hrianstvu i judaizmu kao religijama knjige, odnosno prema Jevrejima i hrianima kao narodima knjige. U nekim sinkretistikim obredima i praksama pojedinih heterodoksnih redova prepoznaju se tragovi predislamskih verovanja, nalik na panteizam. Zbog toga je ortodoksna ulema uvek upozoravala na opasnost od mogueg skliznua u jeres, naroito kada je re o tim neortodoksnim pokretima i pravcima u sufizmu. Odlike pripadnika dervikih redova su siromatvo (faqr)3, pokajanje (tawba), asketizam (zuhd), podnoenje nevolja (sabr), oslanjanje na Boga (tawakkul), te zadovoljstvo onim to dolazi od Boga (rida). Sufije su sklone meditaciji (murqaba) i kontemplaciji, umnom sagledavanju (muahada). U svojoj praksi, oni prolaze kroz razliita duhovna stanja (hal, ahwl) i stepene, tzv. mekame (maqmt). Mekam bukvalno znai mesto boravka ili odmora, ali ima i razliita druga znaenja kao, na primer, dignitet, stanje, muziki ton ili pitanje. U sufizmu ovaj termin se, pak, odnosi na odreeni stadijum u kome se nalazi dua tokom neijeg ivotnog veka. U izvestan mekam se stupa ve nakon roenja, a ljudska dua mo e obitavati u samo jednom ili vie takvih stadijuma, u zavisnosti od svoga razvoja i Bo je milosti. Postoje vii i ni i nivoi takvog razvoja, prema sledeem redosledu: mekamun-nefs (samoljublje), mekamul-kalb (stadijum srca), mekamur-ruh (isti duh), mekamus-sirr (bo anske tajne), mekamul-kurb (bliskost Bogu), mekamul-visal (sjedinjenje).
3

Otuda i naziv faqr za dervia.

131

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2008

Svaka osoba se raa u stadiju samoljublja, ali napredovanje ka viim stepenima evolucije due, teko je, prema sufijama, ostvariti bez podrke ejha (Muinuddin, 2006: 75). U svakom od tih odmorita due deava se veliki broj promena (halova), kao to su, na primer, oni koje dervi do ivljava tokom izvoenja zikra. Poseban znaaj imaju stanja pribli avanja Bogu, odnosno d ezbe, duhovne ekstaze, koje zavise od Allahove milosti. 4 Razliita su, dakako, i odreenja sufije u mistikoj literaturi. Sufija se ponekad opisuje kao onaj ije misli prate ritam njegovih koraka, ili potpuno prisutna osoba iji duh je onde gde i telo. On je putnik koji se vraa svome Stvoritelju. Ili, opet, sufija je onaj za koga nita ne mo e prionuti i koji ni za ta ne prijanja. Sufizam posebnu pa nju posveuje odnosu izmeu tri elementa ili aspekta islama: erijat, tarikat (put) i hakika (haqqa, istina). erijat je nu na osnova za stupanje na Put. Metaforiki se tu ponekad islam opisuje kao orah ija je kora kao erijat, jezgro kao tarikat, a ulje jo nevidljivo, a svuda prisutno hakika, tj. neposredno iskustvo Bo jeg prisustva. Kao etvrti elemenat, ili etvrta kapija, dodaje se i marifet (maarifat, spoznaja), odnosno istinska spoznaja Stvarnosti, koja se retko dosti e i vie spada u put Poslanika, prorok i mudrac. Ibn Arabi je isticao, na primer, kako na nivou erijata postoji moje i tvoje; na nivou tarikata: moje je tvoje i tvoje je moje; na nivou hakikata nema ni moga ni tvoga; a na nivou marifeta nema ni mene ni tebe. Jedno drugo poreenje erijat predstavlja kao lau, tarikat kao kompas, a hakikat kao biser na dnu mora za kojim se traga. Cilj duhovnog puta u sufizmu je ne samo spoznaja istine i pribli avanje Bogu, ve i proienje i preobra aj due, nefsa (nafs). Sufije veruju u to da dua nije loa sama po sebi, ali da je podlo na iskuenjima elja, potreba i prohteva, svog ni eg sopstva. Put sufije nije povlaenje iz sveta, nego tra enje istine i preobrta aj nefsa dok se uestvuje, ivi u svetu. Kod razliitih autora postoje razliiti spiskovi glavnih dervikih redova (tarikatski usuli). Meu njima, inae, postoje samo manje razlike u ceremonijalu, prijemu u red, izvoenju zikra, mesta gde se zikr izvodi, i sl. Tome treba dodati i razlike u adabima (adb), nekoj vrsti etikog kodeksa i pravilnika ponaanja koji mo e varirati
4 Tako se, recimo, za bosanskog kadirijskog ejha Fejzulaha ef. Had ibajria veli da je jednom neprekidno proveo 12 dana u d ezbi.

MILAN VUKOMANOVI

132

od tarikata do tarikata. Ovde bismo izdvojili nekoliko glavnih tarikata: kadirije, azilije, rifaije, mevlevije, nakibendije, halvetije, bedevije, desukije, sinanije, suhravardije, itije, kubrevije, bektaije. Kadirije su, istorijski gledano, bile prvi sufijski red. Oni su arapskog porekla, a njihovi poeci se katkad vezuju uz godinu el Gazalijeve smrti (1111), iako bi, po svemu sudei, bilo pravilnije da se oni asociraju uz svog prvog ejha, Abdulkadira el D ilanija, koji je roen 1078, a umro 1166. godine. Rifaije, dervii huktai, poznati su po svom glasnom, temperamentnom zikru s id rom, koji podrazumeva probadanje zarfovima i drugim otrim predmetima u stanju kontrolisanog transa. Mevlevije, vrtee dervie, osnovao je Rumijev sin Sultan Veled. Njihov centar je danas u Konji (Turskoj), gde se nalazi i Rumijev grob, mauzolej, koji je mesto hodoaa za mnoge sufije, ali i ostale muslimane iz celog sveta. Nakibendije su tradicionalno bile vojniki red kao, uostalom, i bektaije, koje su, meutim, iitsko-alevitskog porekla i danas imaju najvie predstavnika u Albaniji i na Kosovu. Nakibendije su, s druge strane, vrlo ortodoksan sufijski red sunitskog porekla i predstavljaju dominantni tarikat u Bosni i Hercegovini. Halvetije (od halwa, osama) su ostale poznatije kao intelektualni red. Tu se dervi povlai u halvet s ejhovom dozvolom, najvie na 40 dana, gde u skuenom i tamnom prostoru provodi svoj ibadet. Suhravardije su, opet, red rairen u Ju noj Aziji, dananjem Pakistanu i Indiji. Iz Irana su se u Ju nu Aziju, oko 12. veka, proirile i itije, iji centar u Indiji se nalazi u gradu Ad miru, pokrajini Rad astan. Osniva toga reda u Indiji je Hvad Muinudin iti, ije se turbe i danas nalazi u Ad miru, zajedno s klinikom za homeopatsko leenje lekovitim biljem. Holistiki pristup medicini kod itija ne tretira bolest nu no kao neprijatelja, ve kao put ka oienju tela i uspostavljanju balansa na fizikom, emotivnom, mentalnom i duhovnom planu (Muinuddin, 2006: 30). Od itija vodi poreklo jedan vid ekstatine religijske muzike (kavali) koja je i danas vrlo popularna u Pakistanu. Qawwal je, zapravo, mudra izreka iji se smisao bolje razume nakon to se sluaoci pomou muzike otvore za njenu religijsko-filozofsku poruku. Za kavali muziku je posebno karakteristina tenzija izmeu ritmikog ponavljanja i iznenadnih vokalnih improvizacija koje bukvalno presecaju glavnu temu i melodiju pesme.

133

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2008

Nazivi redova uglavnom reflektuju imena njihovih osnivaa (tzv. pirova): npr. Abdulkadir el D ilani, Ahmed ar Rifaija, Abu el Hasan el azili, Omer Halveti, Muhamed Behaudin Nakibend, Had i Bekta Veli, itd. Autentine sufijske redove obavezno prati i silsila, neprekinuta tradicija ili kontinuirani lanac imenovanja glavnih ejhova, unazad do Poslanika Muhameda. Silsila mevlevija, suhravardija i halvetija sledi, na primer, alevitsku genealogiju koja ide preko etvrtog halife Alija: Muhamed Ali (umro 661) Hasan el Basri (u. 799) Habib el Ad emi (u. 768) Davud el Tai (u. 800) Maruf el Karhi (u. 815) Sari el Sakati (u. 855) D uneid el Bagdadi (u. 910 ili 911). Potom kod mevlevija silsila ide od D uneida Bagdadija do Mevlane (u. 1273) i njegovog sina Sultana Veleda. Razliito je, kao to se vidi, i geografsko poreklo spomenutih tarikata: Mesopotamija, dananji Irak (suhravardije, rifaije, kadirije); Magreb (azilije, bedevije, desukije); Horasan, odnosno Persija, Turska, Indija (mevlevije, kubrevije, nakibendije, halvetije, bektaije). Od osnovnih tarikata dalje se granaju tzv. kolovi, podredovi. Moglo bi se, u stvari, rei da su derviki redovi nicali irom islamskog sveta, a da se praksa njihovog imenovanja po odreenom broju ejhova poela uvrivati tek od dvanaestog veka. Sami ejhovi su, prema oskudnim biografskim podacima o njima, bili poznati kao veliki putnici unutar islamske ume, pa nije onda sluajno to su sticali veliki broj pristalica u razliitim sredinama, od panije do Bliskog istoka, od Horasana do ju ne Azije. El azili je, na primer, bio poreklom iz dananjeg Maroka, iveo je u Sevilji, poduavao u Tunisu, a ustalio se u Aleksandriji. Umro je 1258. na putu za Meku, s namerom da obavi had . El D ilani i Ahmed Rifaija su roeni u Persiji, a poduavali su u Bagdadu. Jo za D ilanijevog ivota i neposredno nakon njegove smrti, kadirije su ve bile prisutne u Jemenu, Siriji, Hid azu, Turkestanu, Egiptu i Maroku. Ibn Arabi, veliki ejh, ali ne i osniva reda, putovao je irom islamskog sveta, od panije do Hid aza. Istorija odreenog tarikata je, zapravo, skup (pri)povesti o njihovom pojedinanim ejhovima koji su se smenjivali unutar zvanine silsile svakog reda5. S obzirom na to da su sami ejhovi iveli u razliitim geografskim oblastima, vremenima i okolnostima, istorija pojedinih redova nije toliko homogena, jedinstvena, kao to bi se to, mo da, moglo oekivati.
5

MILAN VUKOMANOVI

Od takvih pripovesti videti, na primer, El-Arebi 2005 i E arani 2005.

134

Tradicionalna mesta dervikog okupljanja su tekije (tur. tekiyye, ar. zwiya). Izvorno, koren rei tekija (w-k-), znai mesto ili stvar na koju se neko oslanja, gde se odmara. Tekije su, dakle, posebne graevine ili centri namenjeni ivotu dervia u zajednici. One su obino podizane u okviru kompleksa graevina koje sadr e prostor za molitvu (mesd id, d amija), poduavanje (medresa), stanovanje (kua, ribat), seanje na mrtve (turbe, mauzolej, niani), odmor za goste (musafirhana), kao i javna dobrotvorna kuhinja za siromahe i putnike (imaret), a poele su se podizati jo u 12. veku, s osnivanjem prvih tarikata. U Bosni su, na primer, one prirodno ugraivane u specifian ekografski ambijent koji bi ukljuivao neko vrelo, vodu, stenu, peinu i sl. (Had imuhamedovi, 2006: 43-50). Po svom ekografskom prostoru naroito se istie tekija na vrelu Bune, u Blagaju kod Mostara. U svojoj najranijoj povesti, dok su njome upravljale bektaije, ova tekija je bila i svojevrsno misionarsko, pa i vojno stanite. Uz tekijske mauzoleje negovao se i kult svetaca, praksa koja nije sasvim nailazila na odobravanje ortodoksnih krugova u povesti islama. Danas je ta praksa, recimo, zabranjena u Saudijskoj Arabiji. S druge strane, uveni mauzolej D elaludina Rumija u Konji je i sada znaajno pokloniko mesto za sufije iz celog sveta. Svaka zajednica ima svog ejha (stareinu, duhovnog uitelja murid), predvodnike (muqaddam), vernike, brau (ihvn) i iskuenike (murdun, sing. murd). Pojedini redovi, kao bektaije, imaju i iri krug pristalica, simpatizera (muhiba), pa se smatraju i zasebnom religijskom zajednicom ili sektom u Albaniji i na Kosovu. ejh je u sufizmu kao lekar muridovog nefsa, kao ogledalo u kome murid vidi sebe. Njegove glavne osobine treba da budu zrelost, strpljenje, znanje o tome ta je muridu potrebno (ukljuujui i njegove unutranje misli) i sloboda od sveta u kome se ivi. Tu esto postoji vrlo izra ena emotivna veza izmeu murida i murida. Dva osnovna verska obreda kod dervia su zikr (dhikr) i sem. Zikr je priseanje na Boga koje se u ritualu posti e ponavljanjem Bo jih imena i atributa (kojih u Kuranu ima ukupno 99), kao i njegovih naredbi i zabrana, uz podsticanje da se te naredbe i zabrane izvravaju. U Kuranu ije recitovanje je, samo po sebi, najuzvieniji vid zikra istie se, na primer, sledee: O vjernici, esto Allaha spominjite i hvalite (33.41).6 Prema istoj suri, El Ahzb (33.21),
6

Svi citati iz Kurana navedeni su prema izdanju Kuran s prevodom (1412 h.).

135

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2008

navodi se jo i to da je sam poslanik Muhamed esto spominjao Boga, to bi zapravo znailo da je i on inio zikr u raznim situacijama. To, uostalom, potvruje i Muslimov hadis Rijadu salihin, na osnovu svedoenja Muhamedove keri Aje. Sam Bog je, prema suri El Baqara (152), poruio: Sjeajte se vi Mene, i Ja u se vas sjetiti. Kako se konkretno vri to priseanje na Boga? Zaziva, onaj ko se prisea Boga i zaziva njegovo ime, izgovara reenice ije ponavljanje, samo po sebi, sadr i odreenu vrednost i duhovnu energiju, snagu. Ti iskazi se najee oblikuju kroz etiri osnovne forme ili varijante: tehll potvrivanje Bo je jednosti; tesbh slavljenje Boga; tahmd zahvaljivanje Bogu i tekbr velianje Boga. Na primer, bo anska jednost, unikatnost, iskazuje se pomou formule Nema boga osim Boga (l ilhe illallh), to znai da pored jednog Boga (Allh) ne postoji bo anstvo (ilh) koje zavreuje da mu se ini ibada, bogoslu enje, odnosno da ne postoji nita drugo to zavreuje obo avanje. U drugim zazivanjima potvruje se, pak, Bo ja uzvienost, zahvalnost i pokornost Bogu, kao i verovanje da je on vei i vii od bilo ega drugog. Zikr, dakle, s jedne strane, predstavlja potvrivanje bo anske transcendencije i unikatnosti, veliine i neuporedivosti, dok, s druge strane, u svom praktinom izvoenju, on simboliki oznaava i odvajanje due od tela koje se posti e uz pomo kontrolisanog transa. Kao svojevrstan religijski obred, zikr je, u stvari, jedinstvo daha, zvuka i pokreta, pa i jedinstvo zajednice u tom zvuku i kretanju. Zikr mo emo klasifikovati u nekoliko vrsta, tipova: 1. sedei (na kolenima); 2. stojei (devran, kijam); 3. kombinacija sedenja i stajanja; 4. ples (kod mevlevija). Razlikuju se, pored toga, glasni (d ehri) i bezglasni (hafi) zikr, ili zikr srca (kalbi). Ovaj potonji zikr se praktikuje, na primer, kod nakibendija, a naroito ga primenjuje njihov halidijski ogranak. Sema (sam) je ritualno sluanje muzike, oratorijum i ples uz muziku specifian za mevlevije. Dervii se tada, uz doputenje ejha7, vrte u krug, obrnuto od kazaljke na satu, pri emu desna noga uvek ide preko leve. Istovremeno se svi dervii okreu i u svojoj sali, zajedno s drugim derviima, neto poput planeta koje kru e oko sunca, ali se okreu i oko svoje vlastite ose. Semazenbai je naziv za
7 ejh pritom sedi na crvenoj prostirci, okrenut u pravcu kible, dok dervii naklonom (selamom), ili poljupcem u ruku, primaju doputenje da otponu ples.

MILAN VUKOMANOVI

136

majstora ceremonije, stareinu plesa koji se tokom izvoenja kree izmeu dervia-plesaa. Sema traje oko jedan sat i podeljena je u etiri uzastopna dela s desetominutnim plesom i kratkim meu-pauzama u kojima se svira, peva i recituje iz Kurana. Simboliki gledano, ta etiri dela oznaavaju kretanje posveenika prema Bogu, sa Bogom, u Bogu i od Boga (povratak). U tom poslednjem segmentu mevlevijskog plesa uestvuje i sam ejh, koji se, dodue, puno sporije i mirnije okree u sreditu sale. Instrumenti koji se koriste tokom seme su obino nej ili naj (dervika frula, flauta od trske, du ine 40-80 cm), oud (lauta kratkog vrata), tambur (lauta dugog vrata), kudum (mali dupli talambas) i cimbal (Tahirovi, 374-377). Klasina sema je vokalna, dok je mevlevijska i instrumentalna (Ru e 1994: 311). Dananji mevlevijski ansambl je relativno mali i ima najvie 12 instrumentalista. U drugim redovima se tokom zikra koriste udaraki instrumenti, kao to su bendair i def (bubnji). Prema mevlevijskoj legendi, prvi sem je, oko 1249. godine, izveo sam Rumi, u ariji Konje, ispred radnje jednog zanatlije, uz ritmike zvuke kovakog ekia. El Gazali je objasnio neka od pravila seme u delu Knjiga o pravilnoj upotrebi sluanja i transa (Ru e, 1994: 297). On ne upotrebljava arapsku re grkog porekla msq za ovu vrstu muzike, a pravi i jasnu razliku izmeu termina tarb i sem. Prvi termin se odnosi na muziki u itak koji ima profanu dimenziju, dok se drugi odnosi na duhovno sluanje muzike. Gazalijev adb sadr i pet osnovnih pravila: 1. odabrano vreme, mesto i uesnici; 2. predostro nost s muridima; 3. samokontrola u transu; 4. kontrola plaa i plesa; 5. korektan odnos prema drugim uesnicima (Ru e, 1994: 304). Sve to je ustanovljeno da bi se spreile nepovoljne reakcije uesnika, kao to su nesvestica, cepanje odee, pla, pa i smrt u transu. Otuda je pri svakom zikru od izuzetne va nosti kontrola transa, pa se mo e rei da sam zikr, za razliku od obine ekstaze, predstavlja u stvari, jedan takav kontrolisani trans. Zikr s id rom se obavlja kod rifaija, i to uglavnom u mesecu muharemu, kao znak alosti u spomen na pogibiju imama Huseina i njegove porodice kod Karbale. Za Sultan-i Nevruz (21. mart), dan roenja halife i imama Alija, takoe se obavlja id ra, pri emu se dervii probadaju otrim predmetima. Pripreme se vre desetak dana unapred, i ukljuuju post, molitvu i uzdr avanje od dodira sa ena-

137

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2008

ma. Neki derviki redovi, poput bektaija, ali i rifaija, nakibendija, upueni su u nauku o izgonjenju d ina, duhova (tur. ilmi havas), to predstavlja neku vrstu islamskog egzorcizma. Koriste se i zapisi za pojedine mentalne tegobe i bolesti, kao i leenje travama, blatom, glinom, vodom i melemima.

Obnova sufizma u Bosni i Hercegovini8

Da li danas dolazi do obnove tesavufa, islamskog misticizma na Balkanu? Bosna i Hercegovina je, pored Albanije i Kosova, jedan od glavnih sufijskih centara na Balkanu. Tu je, najzad, dolo i do vidljivije obnove islama nakon ratova u protekloj deceniji. Kako, onda, odrediti mesto sufizma i dervikih redova u Bosni? Prema podacima asopisa Kelamul ifa, koji izdaje hastahanatekija Mesudija u Kaunima, nedaleko od Sarajeva9, u Bosni i Hercegovini danas ima ukupno 56 mesta gde se izvodi zikr. Od tih 56 mesta, 17 su tekije u pravom smislu rei, dakle, centri s propratnim objektima i prostorijama u kojima se izvodi zikr (semahana), konaitima, kuhinjama, odajama u kojima boravi ejh, itd.10 Ukupno 16 objekata su zavije, uglavnom privatne kue ili njihovi delovi koji nisu prvobitno bili predvieni za ivot dervia. Ostalo su d amije u kojima se takoe izvodi zikr. ak 84% ili ukupno 47 od tih objekata pripada danas nakibendijama, ubedljivo najrasprostranjenijem tarikatu u BiH, dok pet tekija pripada kadirijama, tri rifaijama, a samo jedna (u okolini Tuzle) azilijama. Nisu sve tekije pod okriljem Tarikatskog centra BiH: to, na primer, nije veina kadirijskih, jedina azilijska i sve rifaijske tekije u Bosni. Rifaija danas ima u Sarajevu, Vareu i Srebreniku, a azilija u okolini Tuzle.
8 Ovaj odeljak sadr i preliminarni pregled mojih terenskih istra ivanja dervikih zajednica u Bosni i Hercegovini u periodu od 2004. do 2007. godine. U tom razdoblju posetio sam 9 od 17 aktivnih bosanskih tekija, jednu zaviju i dve d amije u kojima se izvodio, ili se jo uvek izvodi, zikr (Sara Ismailova u Sarajevu i Jeni d amija u Travniku). Neke od tih tekija sam obiao vie puta, razliitim prigodama (prisustvovanje zikru, sohbetu, susret i razgovor s ejhom u mejdan-sobi, obilazak sa studentima ili strancima, itd.). Najvie tekija posetio sam u Sarajevu (ukupno 5), a po jednu u Kaunima, iviima kod Fojnice, Travniku i Blagaju kod Mostara. 9 ejh ove tekije, Mesud ef. Had imejli, predsednik je Tarikatskog centra BiH. 10 Prema odreenju uglednog bosanskog ejha, Fejzulaha ef. Had ibajria, tekija je duhovno uilite i odgajalite, bogomolja i klub, a po potrebi pru a i konak (Had ibajri, 1990: 17).

MILAN VUKOMANOVI

138

Bosanske tekije, po pravilu, potiu jo iz osmanskog perioda, ali ima i novih, kao to je tekija Mejta u Sarajevu. Ove grupe uglavnom rade pod blagoslovom Islamske zajednice, unutar njenih struktura (iako su registrovane i kao udru enja graana), ali treba imati u vidu da su derviki redovi tradicionalno imali izvesnu autonomiju u odnosu na tu centralnu instituciju islama. Svaki tarikat bi, u principu, trebalo da deluje kao nezavisna grupacija, bez kontrole centralne institucije, ali s njenim neposrednim ili preutnim doputenjem. Halvetija danas nema u Bosni, iako su poetkom 16. veka (pre 1531.) imali hanekah u centru Sarajeva, na mestu dananje Gazi Husrev-begove medrese. To je bio svojevrsni sufijski zavod, centar u kome su se obrazovali ejhovi i iveli prema strogo propisanim pravilima (ehaji, 1986: 83). Halvetije su imale tekije i u Viegradu, Rudom, Bijeljini i Donjoj Tuzli. Do 1930-ih taj red je doslovno iezao iz Bosne, a ve krajem Drugog svetskog rata nije vie imao nijednu aktivnu tekiju. Mevlevija, isto tako, vie nema, ali je u toku projekat obnove istorijske Isa-begove tekije na Bendbai, u Sarajevu, koja je pripadala mevlevijama i bila prva, najstarija tekija u Bosni. Nju je oko 1462.g. podigao osniva Sarajeva i Novog Pazara, Isa-beg Ishakovi. Sruena je 1957, a etrdeset godina kasnije otpoelo je iskopavanje na toj lokaciji. Nakon odluke o zabrani rada tekija 1952.g., srueno je jo osam tekija u BiH, pa se tarikat poeo odr avati preko domaih i kunih verskih okupljanja. To je, dakako, ote alo, ili potpuno prekinulo, sukcesiju pojedinih tarikata, jer su bile zabranjene i sve pratee ceremonije i obredi. Presti ne su, po ugledu svojih ejhova, bile jo i tekije nakibendija u Vukeljiima- iviima (osniva Husein-baba Zuki), kao i u selu Oglavku, kod Fojnice, po ejhu Abdurahmanu Siriji. Sultan Mehmed II je tu drugu tekiju fermanom oslobodio od svih poreza i davanja (ehaji, 1989: 56). Nakibendije se u Bosni javljaju u 15.v, a vrhunac dosti u u 18. i 19. stoleu. Had i hafiz Husnija Numanagi (1853-1931) i Had i ejh Behaudin Had imejli smatraju se, mo da, poslednjim velikim ejhovima u Bosni. Prvi je rukovodio tekijom u Travniku, uz Jeni d amiju, a drugi tekijom u iviima. Porodica Had imejli, sa najstarijom tradicijom tesavufa u BiH, a verovatno i na Balkanu, dala je nekoliko ejhova nakibendijskog reda. Nedavno je u Kaunima otvorena vrlo moderna tekija (Mesu-

139

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2008

dija), najvea na Balkanu, s bolnicom (hastahanom) za leenje od narkomanije, alkoholizma, razliitih trauma i psihikih bolesti, epilepsije, nesanice, tekih ko nih bolesti i dr. Nakibendije su tradicionalno bile bliske ortodoksnoj ulemi, a Islamska zajednica danas i sama ponekad alje hod e i delegira pojedince da budu ejhovi u dervikim redovima. Kadirije danas imaju tekije u Sarajevu, Zvorniku, Travniku i Jajcu. U Sarajevu je uvena Had i Sinanova (Silahdar Mustafa-paina) tekija iz 1640.g. I tu je nekad bila bolnica za duevne bolesnike, a njen prvi poznati ejh, Hasan Kaimija (umro 1691), leio je travama i melemima, zapisivanjem i bajanjem. Ta istorijska tekija je delimino stradala pod Austrijancima, restaurisana je 1956, a ponovo ureena tek nedavno, iza rata devedesetih godina. Aktivne tekije su, po pravilu, uvek otvorene u vreme odr avanja zikra (najee etvrtkom uvee11, ili, ree, petkom ili nedeljom uvee), a manji broj njih stalno, jer imaju kuepazitelja. Neke tekije su skoro podignute kao, na primer, tekija Mejta u Sarajevu, iji ejh je svoju id azetnamu dobio od Mesuda ef. Had imejlia i danas ima vrlo veliki broj sledbenika, naroito meu mladim ljudima. Pa ipak, veoma mali broj tekija je stalno aktivan ili neprekidno otvoren, s nastojnikom koji mo e u svako doba da primi goste. ak i u Had i-Sinanovoj tekiji, koja je istorijski spomenik od prvorazrednog znaaja, tek s vremena na vreme neko dolazi da otkljua prostorije i obavi redovne poslove. Ta tekija ima i prilino impresivnu biblioteku. Zikr se, po pravilu, obavlja jednom sedmino, i to kod veine nakibendija i kadirija etvrtkom uvee, a kod nekih i nedeljom uvee, obino izmeu akama i jacije namaza. Tada ima i najvie dervia u tekijskim prostorijama, pre svega u semahani. Oni su razliite dobi i profesija: ima tu i univerzitetskih profesora, i studenata; umetnika, lekara i zanatlija; omladine i penzionera, a neretko i ena i dece. U nekim tekijama (d amijama), kao to je Mejta (Sara-Ismailova d amija), zikr se izvodi nedeljom kasno uvee, nakon jacije. U Mlinima se, pak, to deava petkom uvee, nakon jacije. Ima varijacija u izvoenju zikra ak i unutar pojedinih redova: kijam-zikr (stojei), na primer, nije uobiajen kod nakibendija, ali se izvodi u Kaunima. Takav zikr je bio uobiajen kod halvetija
11 etvrtak uvee je, zapravo, poetak petka, najva nijeg obrednog dana u muslimanskoj sedmici.

MILAN VUKOMANOVI

140

Bezglasni zikr se praktikuje unutar nakibendijskog kola halidije, zajednice koja ima jednu zaviju u centru Sarajeva. 13 Turskim zakonom br. 677 iz 1925. godine bila je, naime, zabranjena delatnost i organizovanje dervikih redova.

12

141

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2008

(tzv. dalga-zikr), koji se takoe obavljao stojei, uz kretanje tela, pri emu su dervii bili okrenuti u pravcu kible. U stojeem polo aju, dervii se mogu njihati napred-nazad, ili s desna na levo u struku, i tu postoje varijacije s obzirom na tip tarikata ili, pak, muslimansku zemlju u kojoj se zikr izvodi. Inae se sedi na kolenima, s podvijenim nogama i obema rukama polo enim na kolena. Noge mogu biti i ukrtene u sedu, ali je uvek va no da se tabani ne okreu u pravcu ejha ili drugih dervia u halci. Tokom sedeeg zikra, uobiajeno je da se glava pokree u raznim pravcima, poevi od leve strane brade koja poiva na levom ramenu. Glava se potom pomera levo-desno i gore-dole u lukovima i pravilnom ritmu koji prati ritam disanja i uenja zikra. Kao i za vreme molitve, uesnik zikra mora biti pod abdestom, koji se uzima neposredno pre ulaska u semahanu. Devrn, stojei zikr, obavlja se kod kadirija u kombinaciji sa sedenjem. Izvode se d ehri (glasni) zikr, lisani (jezikom), hafi (bezglasni, skriveni), kao i zikr srca (kalbi)12. Glasni zikr, prema sufijskoj tradiciji, uju aneli, meleki, a bezglasni i srani ne uju ak ni oni. Uopte se smatra da je zikr srca vredniji, ali i te i od glasnog, manifestovanog zazivanja Boga. Zikr-daim je jo naziv za stalni zikr, onaj koji se neprekidno izvodi. ene su ponegde aktivnije, pa i brojne (npr. u Kaunima), ali uestvuju u zikru iza tarikata i po pravilu se ne uju, tj. ne izvode glasni zikr. U pojedinim tekijama njihovo mesto je i na galeriji (Had i Sinanova tekija). Kada je re o sufijskim publikacijama, od asopisa se u Bosni i Hercegovini izdvaja mesenik Kelamul ifa(bukv. zdrav govor, od 2004.g.) i ebi arus asopis Udru enja dervikih redova BiH, Tarikatski centar Sarajevo, koji je redovno poeo da izlazi jo 1982. godine. Naziv tog drugog asopisa bukvalno znai prva brana no i odnosi se na obele avanje Rumijeve smrti kod mevlevija, 17. decembra 1273. Tada mevlevije ne izvode svoj sema ritual, ve provode no u razgovoru i postu, svojevrsnoj duhovnoj akademiji. Ova tradicija je obnovljena u Turskoj nakon 1953. godine13, u formi tzv. okupljanja u spomen na Mevlanu odr avanih u Konji. Poevi

od 1960. godine, Turistika organizacija Konje je preuzela obuku mladih plesaa, ljubitelja Mevlane, koji su se na specijalnim kurevima pripremali za izvoenje mevlevijske seme. Instrumentalisti neophodni za muziki deo tih sveanosti bili su regrutovani sa Radio Istanbula i Radio Ankare, meu najboljim izvoaima turske klasine muzike (Uzel, 2006: 184). Danas se u Bosni prevodi puno sufijskih dela, bilo pri tekijama (tu je re o neto slabijim prevodima i izdanjima), bilo pri boljim izdavakim kuama, gde su i sami dervii ponekad prevodioci, kao i pri Fakultetu islamskih nauka, gde je, ipak, daleko najstruniji i najkvalitetniji rad. Prevode se Ibn Arabi, Rumi, Gazali, a od domaih mislilaca Abdulah Bonjak i drugi. Paralelno je u Bosni prisutan filozofski, spekulativni, kao i praktini put, onaj u okviru tarikata. Neki mislioci su tu vrlo cenjeni kao strunjaci za sufizam, ali oni sami se dr e na izvesnoj distanci od tarikata. Krajem Drugog svetskog rata otpoeo je period opteg pritiska koji je ostavio posledice na tarikatske organizacije. Godine 1952. njihove aktivnosti u Bosni su u potpunosti bile zabranjene (Novakovi, 2002: 106) i to, pre svega, od strane modernistiki orijentisane uleme koja je rukovodila Islamskom zajednicom pod sna nim uticajem vladajuih struktura. Oni su bratstva i ejhove smatrali ostatkom praznoverja i uvoenjem novotarija u veru. Sve tekije u BiH (a bilo ih je ukupno sedam)14 zvanino su tada zatvorene, dok su one na Kosovu i u Makedoniji nastavile svoje aktivnosti zbog toga to su tu privatne kue ejhova uglavnom slu ile kao tekije. Ova zabrana se odr ala sve do sedamdesetih godina, kada, najvie zahvaljujui nastojanjima uglednih uenjaka muslimanske zajednice kadiri-mevlevi ejha i imama Fejzulaha Had ibajria (u. 1990) i rifai ejha iz Prizrena, D emalija ehua dolazi do obnavljanja sufizma u Jugoslaviji. Zajednica islamskih dervikih redova Alije u SFRJ (ZIDRA) osnovana je u Prizrenu krajem 1974. godine (Novakovi, 2002: 108), dodue bez podrke reis ul-uleme i Vrhovnog sabora Islamske zajednice sa seditem u Sarajevu. S druge strane, u Had i Sinanovoj tekiji u Sarajevu je postavljen domar 1973. godine, pa se zapoelo s nezvaninim praktikovanjem kadirijskog zikra (Had ibajri, 1990: 21). Tarikatski centar u Sarajevu otpoeo je s radom 1977. godine, a tada je
14 Tri u Sarajevu i po jedna u Vukeljiima, Oglavku, Visokom i Travniku (Had ibajri, 1990: 19).

MILAN VUKOMANOVI

142

Meu istra ivaima na Kosovu ostalo je zabele eno da su kod njih i za vreme Ramazana neki dervii puili tokom dana, pa ak i konzumirali alkohol (Videti Dejzings, 2005: 154 i dalje).

15

143

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2008

doneta i odluka o saradnji sa ZIDRA-om. Prema popisu iz juna meseca 1977, zikr se ve obavljao u Bosni i Hercegovini na ukupno 41 mestu: u 23 d amije, 12 mesd ida (zavija), 5 tekija i jednoj privatnoj prostoriji. Nakibendije su jo tada preovladavale sa 36 mesta, kadirije su imale tri, a mevlevije i rifaije po jedno mesto okupljanja (Had ibajri, 1990: 22). Moglo bi se rei da su u bivoj Jugoslaviji postojale izvesne tenzije izmeu dervikih redova na Kosovu i Metohiji i ortodoksne uleme u Bosni. Postoji jedan broj heterodoksnih redova na Kosovu, ali i u Bosni (uglavnom su to rifaije, ali i neki drugi) koji ne deluju nu no pod blagoslovom Islamske zajednice BiH. Njihove specifinosti su ba u tome to oni ispoljavaju izrazitiji stepen heterodoksije koji se ponekad kosi sa erijatskim propisima. 15 Navedimo ovde i neke od problema i prepreka na putu pune revitalizacije sufizma i tarikata u Bosni i Hercegovini. Prvi problem je tu, svakako, gubitak stare generacije i elite meu ejhovima. Sve je manje ejhova od autoriteta starog kova, primetan je gubitak harizmatskih lidera iz bli e i dalje prolosti, kao to su to bili Fejzulah Had ibajri, Husnija Numanagi ili Behaudin Had imejli. Gotovo svi ejhovi ortodoksnih tarikata halvetija, nakibendija i kadirija pripadali su, tavie, sve do 19. veka, najvioj kasti uleme. Mnogi ejhovi koji su uveli tarikate na Balkan bili su, uglavnom, obrazovani na uticajnim teolokim institucijama Istanbula, Kaira, Damaska, Bagdada i Medine. Brojni sledbenici tarikata, naroito mevlevija i bektaija, bili su izvanredni prozni pisci i autori teolokih dela, ne samo na arapskom, persijskom i osmanskom turskom, nego i na jezicima zemalja u kojima su iveli. Uslovi ivljenja u ruralnim podrujima, daleko od obrazovnih i naunih institucija, podstakli su sasvim drukije sklonosti i prakse. Tarikati koji su se ovde pokazali dominantnim naginjali su ka heterodoksiji, populizmu i sinkretizmu, kao to je, recimo, bio sluaj na Kosovu (Dejzings 2005). U vezi s prvim pitanjem je i problem neimenovanja ejhova naslednika u pojedinim tekijama. Nedavno je, na primer, umro ejh kadirijsko-bedevijske tekije u sarajevskom naselju eljigovii. On je svoju bedevijsku id azetnamu stekao jo u vreme dok je iveo u severnoj Africi, ali za ivota nije imenovao naslednika s hilafetna-

MILAN VUKOMANOVI

mom. U razgovoru s nekim od njegovih pristalica stie se utisak da on, zapravo, nije ni imao koga da imenuje na taj polo aj i da je to pravi razlog nepostojanja naslednika. Nema, dakle, dovoljno pravih ejhova, i to ne samo ejhova zvanja, koji mogu da otponu i vode zikr, ve i ejhova terbijeta (odgoja), koji mogu da imenuju naslednike. Njihova ovlatenja (izuni) nisu ista. Prvo zvanje je ni e i odnosi se na punomonika, zastupnika tekije (vekil), koji ima pravo da otvara zikr, ali ne i da imenuje nove ejhove, da izdaje hilafetnamu. On sam ima pisani dokument (id azet), dobijen od starijeg ejha. ejh terbijeta, pak, ima pravo sedenja na postu u mihrabu tekije, i ovlaten je da uvodi u tarikat, odnosno daje bejat. Najte i prijem je u mevlevijski red, jer podrazumeva ukupno 1001 dan priprema provedenih na razliitim zadu enjima u tekiji16. Danas se to, pak, retko primenjuje. ejh terbijeta odreuje i propise halveta za ejha zvanja u trajanju do 40 dana. ejhovsko zvanje je javno, potvreno hilafetnamom i dvojicom svedoka. Novi ejh dobija peat od ejha matine tekije (to su npr. ivii za nakibendije) i u to zvanje se ne imenuje osoba starija od 62 godine. Nije uobiajeno da se neko imenuje ejhom pre 40. ili nakon 63. godine. Ispitanici u Bosni ukazuju i na problematina imenovanja, na razliku izmeu pravih i la nih, samozvanih ejhova ili penzionisanih hod a. Mnoge hilafetname ili id azetname dodeljene su tek nakon najnovijih ratova, za zasluge ili nekim drugim, svetovnim povodom. Tokom rata od 1991-95. tarikati i njihovi sledbenici imali su aktivnu ulogu u vojsci BiH. ejhovi nakibendijja i kadirija uvrstili su mnoge dervie u jedinice koje su aktivno uestvovale u borbama. Ima tu, s druge strane, i ljudi koji ranije nisu bili naroito orijentisani ka sufizmu, ali je jedan broj njih ipak dobio dozvolu da rukovodi tekijama. Neki centri su, opet, izgubili stari sjaj praktikovanjem skraenih i pojednostavljenih verzija zikra, kao i metodama tradicionalnog leenja, dakle, popularnim oblicima (kvazi)religijske prakse, na utrb ozbiljnijeg pristupa islamskom misticizmu. Ti povrni ili skraeni zikrovi17, s primesom egzotike, zanimljivi su, pak, za TV kamere. U Blagaju, na glavnom godinjem skupu dervia za Muhamedov roendan (mev16

Zato ba 1001? Taj broj ima numeriku vrednost rei rida (riza) zado-

voljstvo. Sejid Davud Ikbali, lider avganistanskih nakibendija, smatra, na primer, da svaki zikr koji traje manje od etiri do pet sati predstavlja puko zavaravanje (Muinuddin, 2006: 221).
17

144

lud), u novije vreme se praktikuje svega nekoliko minuta pravog zikra, s prisutnim kiem i narodnim veseljem. Ilmi havas, isterivanje d ina, postalo je, u takvom kontekstu, unosan biznis, ali s prilino negativnim konotacijama (dervika posla). Na kraju bismo mogli istai da u Bosni i Hercegovini danas, svakako, postoji veliko zanimanje za o ivljavanje tarikata, te da se puno mladih ljudi okuplja pri tekijama, ali istodobno tu nema dovoljno dobre literature i pravih ejhova terbijeta. U sociolokim terminima teorije kultova Starka i Bejnbrid a (1998), reklo bi se da tu ima vie publike, a manje klijentele, i jo manje pravih sufijskih pokreta. Nejasno je i pitanje vlasnitva tarikatskih vakufa u denacionalizaciji i restituciji (Miijevi, 2006: 270). Islamska zajednica stalno odgaa reenje pitanja statusa dervia. Isto tako je va no definisati ko predstavlja dervie na skupovima u svetu, ko potpisuje ugovore s TV kuama, i sl. (Miijevi, 2006: 271). Sve u svemu, postoji danas interesovanje za sufizam, naroito meu mlaim generacijama u BiH, kao i pratea proliferacija literature, ali nema dovoljno pravih lidera starog kova, to mnogi sagovornici kritiki primeuju. Nova nakibendijska tekija Mejta okuplja, na primer, uglavnom mlade sledbenike. Sufijska literatura se prevodi i izdaje i unutar samih tekija (npr. u eljigoviima), ali tu, po pravilu, nije re o kvalitetnijim prevodima, kao kod renomiranih izdavaa ili, pak, pri Fakultetu islamskih nauka u Sarajevu. S druge strane, orijentacija ka tesavufu u akademskoj sredini je vie filozofsko-teoloke prirode. Meu onima koji su ozbiljnije posveeni tesavufu vlada izvesna rezigniranost. Postoje, dakako, izvesne polemike, pa ak i latentni sukobi izmeu pristalica sufizma i salafizma (vahabizma) u Bosni. Ali ni to ne treba prenaglaavati, i tu ima puno idealizovanja, naroito od strane nekih inostranih autora, koji ispoljavaju tendenciju projektovanja nepomuenog, sufijskog i tradicionalnog islama u Bosni, naspram raznih misionarskih aktivnosti spolja, iz pravca Saudijske Arabije i zemalja Zaliva. U terminima sociologije religije, revitalizacija sufizma u Bosni i Hercegovini bi se sasvim bezbedno mogla staviti u kontekst obnove klasine religioznosti na Balkanu. Nakon Drugog svetskog rata bila je, kao to smo videli, na snazi dugogodinja zabrana delatnosti dervikih redova u BiH, i tome je najvie kumovala modernistiki nastrojena Islamska zajednica koja je imala podrku vladajuih

145

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2008

struktura. Situacija je bila bitno drukija na Kosovu i u Makedoniji. To, svakako, treba uzeti u obzir kada se razmatra pitanje odnosa izmeu islamske ortodoksije i tesavufa. Potpuna obnova sufizma usledila je tek devedesetih godina, po raspadu Jugoslavije i zavretku ratova. Zbog toga smatramo da je tu re o obnovi klasine religioznosti, jer se sufizam, jo od osmanskog perioda, ipak razvijao unutar ortodoksnog islama u Bosni.

Navedena dela
ehaji, D emal (1986): Derviki redovi u jugoslovenskim zemljama, Sarajevo: Grafo art Dejzings, Ger (2005): Religija i identitet na Kosovu, Beograd: XX vek El-Arebi, Ibn, Sufije Andaluzije, Bemust, Sarajevo, 2005. E arani, Abdulwehhab, Uenjaci i sufije, El-Kalem, Sarajevo, 2005. Had ibajri, Fejzullah (1990): Djelatnost Tarikatskog centra u Sarajevu, ebi arus, br. 12, str. 17-32 Had imuhamedovi, Amra (2006): Prostorne osobenosti tekija u Bosni i Hercegovini, u Isa-begova tekija u Sarajevu, str. 43-56 Ibn Arabi (2007): Dragulji mudrosti, prev. J. Kuzminac, Beograd: Prosveta Isa-begova tekija u Sarajevu: zbornik radova (2006), Sarajevo: Udru enje Obnova Isa-begove tekije Kuran s prevodom (1412 h.), prev. Besim Korkut, Medina Miijevi, Senad (2006): Tarikatsko-tesavvufska prolost, sadanjost i budunost, u Isa-begova tekija u Sarajevu, str. 261-271 Muinuddin, Hakim ebu Abdullah (2006): Neke tajne sufijskog leenja, Sarajevo: Libris Novakovi, Dragan (2002): Delovanje Zajednice islamskih dervikih redova Alije (ZIDRA) na Kosovu i Metohiji 1974-1991., Istorija 20. veka, br. 2, god. 20, str. 103-115 Ru e, ilber (1994): Muzika i trans, Sremski Karlovci i Novi Sad: IK Zorana Stojanovia Stark, Rodni i Vilijem S. Bejnbrid (1998): O crkvama, sektama i kultovima: Uvodni pojmovi za jednu teoriju verskih pokreta, u D. orevi, Proroci nove istine: sekte i kultovi, Ni: JUNIR, str. 47-55. Tahirovi, Emir (2006): Mevlevijska muzika u islamu, u Isa-begova tekija u Sarajevu, str. 373-378 Uzel, Nezih (2006): O mevlevijskome redu u Republici Turskoj, u Isa-begova tekija u Sarajevu, str. 181-186

MILAN VUKOMANOVI

146

Milan Vukomanovi SUFISM THE INNER DIMENSION OF ISLAM

Summary The first part of this article is a short introduction into Sufism, seen as a unique mode of expressing the internal, mystical dimension of Islam. In this section, the history, doctrine and ritual practice of the main dervish communities have been considered. In the second part, predominantly based on the authors preliminary field study of the extant dervish communities in Bosnia-Herzegovina, more attention has been dedicated to the revival of Islamic mysticism in a contemporary context. In terms of sociology of religion, the revitalization of Sufism in Bosnia-Herzegovina could be understood within the broader framework of the revival of classical religiosity in the Balkans. After World War Two, the activities of the dervish orders in Bosnia were prohibited, mainly due to the modernist Islamic community supported by the ruling structures. This, of course, should be taken into consideration when discussing the issue of Islamic orthodoxy versus mysticism. A complete renewal of Sufism has taken place in the 1990s, after the dissolution of Yugoslavia and completion of the war. Therefore, one is dealing here with the renewal of classical religiosity, because Sufism had been developed within Orthodox Islam in Bosnia since the Ottoman period. Key Words: Sufism, Islam, Bosnia-Herzegovina, tekkes, dhikr

147

FILOZOFIJA I DRUTVO 2/2008