Nikola Tesla - intervju iz 1899.

godine Intervju pokriva razne od teme od ishrane do Univerzuma i sve bi bilo sasvim obino da Tesla nije "ukinuo" vreme i prostor. Posle ovakvog "putovanja" novinar vie nikada nee biti isti, a ni mi. INTERVJU TESLE SA Don Smit NOVINAR: Gospodine Tesla, stekli ste slavu oveka koji se umeao u kosmike procese. Nedavno ste preplaili dobre ljude tvrdei kako vibracijama moete presei Zemlju kao jabuku noem. Ovde u Koloradu Springsu stvorili ste munju; ovek do sada to nije uinio. Nebo seku hiljade munja i hiljade gromova udaraju u planinske vrhove. Tlo podrhtava, a ivotinje i ptice bee u divljem strahu. Zahvaljujem vam na ljubaznosti to ste pristali da se sklonimo u ovu kuu; tu se oseam bezbednim. Moje ime je Don Smit i novinar sam u "Biltenu Besmrtnosti". Urednik toga lista je gospoica Emili Dikinson, a direktor gospodin Bolt Bitmen. TESLA: Gospoica Dikinson je pesnikinja ije stihove cenim, a gospodin Bitmen ima nazore koji su mi veoma bliski. Redovno itam va list, i da bi ovaj razgovor tekao lake i bre ukinuemo vreme i prostor. NOVINAR: udo je evo ve u poetku! Ko ste vi, gospodine Tesla? TESLA: To je pravo pitanje, gospodine Smit, i ja u se potruditi da vam dam i pravi odgovor na njega. NOVINAR: Kau da ste iz zemlje Hrvatske, iz kraja zvanog Lika, gde zajedno sa ljudima raste drvee, kamen i zvezdano nebo. Kau da vam je zaviaj selo koje nosi ime po gorskom cveu, i da je kua, u kojoj ste se rodili, pored ume i crkve. TESLA: Zaista, sve je tako. NOVINAR: Stub kue je bila majka. Imala je zlatne ruke. Njena bata se prva zazelenila, i njeno ito najpre vlatalo. Tkala je najbelje platno i vezla najlepe vezove u kraju. Vreme je znala po ptijem letu, a po travi gde e potei izvor. Pred oluju je brala u polju iglice groma i tako spreavala nesreu i vatru. Pesme koje je ona sluala kao dete, pevala je svojoj deci ili je smiljala nove. TESLA: Bilo joj je ezdeset godina i, ale radi, vezivala je tri svoje trepavice. Zar to nije udesno? NOVINAR: Zadivljujue je kako izvesni ljudi imaju roditelje kakvi su donekle i oni sami. TESLA: Seme biljke mora pasti na pogodno tlo, i treba ga zalivati, negovati i ekati da iznikne i olista. Tako je i sa svakim ovekom ili biem koje ima ljudsko oblije. NOVINAR: Znai li to da takvo handsome nije uvek i znak da je neko ovek? TESLA: Ja sam se mnogo puta uverio u to. NOVINAR: Gospodine Tesla, jedan pesnik je govorio o svemirskom brodu, koji se spustio u Smiljanu i estitom seoskom sveteniku i njegovoj eni ostavio muko dete, koje su oni nazvali Nikola. TESLA: Pesnici bolje tumae pojave ovoga sveta od drugih ljudi. NOVINAR: Pre nego to e se to dogoditi, nad likom se pojavio meteor, svetionik zvezdanom brodu. TESLA: Taj meteor je opisao i moj otac. On ga naziva usijanim nebeskim telom. NOVINAR: Ako je jedno dete tako roeno, zar nisu i sva deca nebeskog porekla? TESLA: Vasiona je bila kolevka prvih ljudi. Iz nje su potom izlazili jedino oni to e neto stvoriti i uiniti za ljudski rod. NOVINAR: Koja su deca iz te kolevke? TESLA: Bili ekspir, Leonardo da Vini, onaj momak Amadeus. Naravno, ima ih jo. NOVINAR: Prva je pesnik, drugi slikar i naunik, trei kompozitor. TESLA: Svi oni su samo razliite manifestacije istog Duha. NOVINAR: Jesu li i oni prispeli na Zemlju svemirskom letelicom?

TESLA: Bilo je i takvih koje su gurnuli dole. Ali ne brinite za njih. Oni su kao make: doekaju se na noge makar ih bacili sa poslednjeg sprata "Valdorf-Astorije". NOVINAR: Dok smo posmatrali kako blete munje i sluali kako tutnje gromovi, rekli ste: "To je kao u 'Lui Mikrokozma', kada Lucifer na elu milionske vojske polee u Nebo! " TESLA: U Lucifera su svi bili zaljubljeni. Ni onaj to je leteo umnim krilima, nije mu odoleo. NOVINAR: Je li i on iz vasionske kolevke? TESLA: Jeste. ujem da se moji Srbi neto ale. ta im nedostaje? Imaju Vladiku i mene, ono to je vrhunsko na Zemlji: Poeziju i Nauku. NOVINAR: Ko su, zapravo, Srbi? TESLA: Posredniko pleme meu narodima, trgovci sunanom energijom na Zemlji. Roba im danas slabo ide, pa su se zabrinuli. NOVINAR: Vratimo se vaem ivotu. kolovali ste se u Gracu, studirali u Pragu, slubovali u Budimpeti i Parizu. Zatim odlazite u Ameriku. TESLA: Amerika je spiritualno tlo, zbog toga sam doao i ostao ovde. Nakon revolucije Lenjin me je pozivao u Rusiju, ali ja sam zahvalio i odbio. Razlog za to nije to sam slutio ta e se tamo zbivati. Rusija je letnje podne zasieno tamnim energijama koje bi ometale moj rad. Amerika je svetlo proleno jutro. NOVINAR: Ne razumem vas, gospodine Tesla. TESLA: Na ovoj planeti postoje krajevi koji su izvor negativnih duhovnih energija, i oni koji to nisu. Amerika je kraj sa pozitivnim energijama (Jack987: bila je u to doba. Danas, 110 godina kasnije, tamo je sasvim suprotna energija). Ponekad, nou, vidim ete Maja i Asteka kako mariraju putevima ove zemlje, hitajui prema gradovima sa kapijama od Sunca i Meseca. Oni koji sada tu ive udiu njihov vazduh, piju vodu koju su oni pili, jedu plodove koje su oni jeli, i iste zvezde svetle nad njima. Iz tog ukrtaja e se roditi nova rasa. U Americi e nastati budunost ljudskog roda, zatim njegova privremena propast. Iza toga e nastupiti doba koje se naziva Zlatnim. I to doba e biti privremeno. (OPD 4. denzitet???) NOVINAR: Molim vas da to objasnite, gospodine Tesla. TESLA: Objanjenja prepustimo itaocima "Biltena Besmrtnosti", gospodine Smit, a mi nastavimo na razgovor. NOVINAR: Pretpostavlja se da imate hiljade otkria i izuma. TESLA: Mogue je, zaboravio sam im broj. NOVINAR: Futuristi kau da su Dvadeseti i Dvadeset Prvi Vek roeni iz glave Nikole Tesle. Oni slave Obratno Magnetno Polje i pevaju himne Indukcinom Motoru. Njihovog tvorca nazivaju lovcem koji je u svoju mreu uhvatio Svetlost iz dubine Zemlje, i ratnikom koji je zarobio Vatru iz neba. Otac naizmeninih struja uinie da Fizika i Hemija zavladaju polovinom sveta. Industrija e ga proglasiti za svog vrhovnog sveca, a Bankari za najveeg dobroinitelja. (Izgleda da su futuristi pogreili u vezi bankara) Beina Telegrafija i Radar dela. Bogove Rata je obradovao mnogim pronalascima i uvrstio u njihovoj nameri da nijedan dan na ovoj planeti ne bude bez krvi i smrti. U laboratoriji Nikole Tesle prvi put je razbijen atom. Tu je stvoreno oruje koje vibracijama izaziva zemljotres. Tu je otkriven i Crni Kosmiki Vazduh. Petak rasa molie mu se u Hramu Budunosti, jer ih je nauio velikoj tajni da se Empedoklu Elementi napoje ivotnim silama iz etera. TESLA: Oigledno je da u potaji piete moderne stihove ... Da, to su neka od mojih vanijih otkria. Ja sam ipak poraen ovek. Ja nisam ostvario ono najvee to sam mogao. NOVINAR: ta je to, gospodine Tesla? TESLA: Hteo sam da osvetlimo itavu Zemlju. U njoj je dovoljno elektriciteta da postane drugo Sunce. Svetlost bi sijala oko polutara, kao prsten oko Saturna. NOVINAR: Kakva radost nai se izvan Zemlje i to videti! TESLA: Hteo sam da stvorim polarnu svetlost u razliitim krajevima ove planete. To je mogue, i zato bi onda u njoj uivali jedino oni na Severnom polu iu njegovoj blizini? Ako ni zbog ega drugog, to bi trebalo uiniti iz estetskih razloga. Iz tih razloga konstruisao sam dinovska astronomska ogledala koja bi u naem nebu prikazivala zvezde iz drugih galaksija, tamnu stranu Meseca ili let komete koja e se pojaviti kroz sto godina. NOVINAR: Bio bi to kosmiki vaar, na koji bi pohrlili i Sveci i Aneli!

TESLA: Veina mojih otkria nastala je radi dobra ljudi. Gradio sam vetrenjae koje e pokretati Sunce i mleti u njima deo svoje toplote i svetlosti; to oblano brano uvalo bi se za mesece hladnoe i tame. Pravio sam mainu koja upravlja strahotnom snagom vetra, stvara od njega bedeme vrste kao elik, i oruje iza kojeg ostaje pusto; njome se izaziva i oluja nad itavim oblastima i gospodari oblacima, kiom i snegom. Pronaao sam nain da se elektricitetom dovode iz okeana velike koliine vode i pustinje se pretvore u zelena i plodna polja. Izmislio sam automat iz kojeg e postati Rasa Robota; oni e u miru ljudima biti od koristi, a u ratu e ratovati umesto njih. Postoji Energija pamenja, koja uva ono to predstavljaju tri vremena. Zarobio sam njene estice kojima u snimiti svau bogova na Olimpu, bitku na Kosovu Polju, dolazak Lafajet u Ameriku ili neki drugi dogaaj. U vasioni nema razlike izmeu onoga to postoji i onoga to je izmiljeno; i delo i misao su stvarni. NOVINAR: Gospodine Tesla, otkuda to da su sva ovekova stremljenja i napori ka veliini i dobru tek zapoeti ili napola zavreni, a ono to je zlo i tetno bez muke biva gotovo? TESLA: To je zato to ljudski rod nije sazreo za veliko i dobro. U Kolorado Springsu napojio sam Zemlju elektricitetom. Isto tako je moemo napojiti i drugim energijama, kao to su pozitivne psihike energije. One su u muzici Baha ili Mocarta, ili u stihovima kod velikog pesnika. U Zemljinoj unutranjosti postoje energije Vedrine, Mira i Ljubavi; njihovi izrazi su cvet koji raste iz zemlje, hrana koju dobijamo iz nje i sve ono to je ini ovekovim zaviajem. Ja sam proveo godine traei nain na koji bi te energije mogle uticati na ljude. Lepota i miris rue mogu se uzimati kao lek, a sunevi zraci kao hrana. ivot ima beskonaan broj vidova, a dunost naunika je da ih pronalazi u svakom obliku materije. Tri stvari su bitne u tome. Sve to inim jeste traganje za njima. Znam da ih neu nai, ali neu ni odustati od njih. NOVINAR: Koje su to stvari? TESLA: Jedno je pitanje hrane. Kojom zvezdanom ili zemaljskom energijom nahraniti gladne na Zemlji? Kojim vinom napojiti sve edne, pa da im se srce razveseli i da shvate da su bogovi? Znam, sa pet hlebova mogue je zasititi pet hiljada, i voda moe postati vino. Znam, isto tako, da su gladni i edni ubili onoga koji ih je nahranio i napojio, i da bi to opet uradili da se on pojavi ... Druga stvar je: kako unititi energije zla i patnje u kojima prolazi ceo ovekov ivot? One se katkad javljaju kao epidemije iz dubine vasione; u ovom veku te bolesti su se sa Zemlje rairile po svemiru. Onaj kojeg nazivaju Svetlou Azije zna odgovor na to. Njega vie nema, a zlo i patnja su od usijanja postali jedino nebo nad nama ... Trea stvar jeste: postoji li u vasioni suvina svetlost? Ja sam otkrio zvezdu koja, po svim astronomskim i matematikim zakonima, moe nestati, a da se naizgled nita ne izmeni. Ta zvezda je u ovoj galaksiji. Njena svetlost se moe zbiti do takve gustine da stane u kuglu manju od jabuke, a teu od Sunevog Sistema. Ona je izvor ivota koji e potei kada ivot na Zemlji pone venuti i gasiti se. Persijanac je tu kuglu nosio u ruci, ali on je bio jedan na ovoj planeti. Iza njega su ostali hramovi u kojima Vatra vie ne gori. Religija i filozofija ue da ovek moe postati Hrist, Buda i Zaratustra. Ono za ime ja tragam lue je, vee i nemogunije. To je: ta uiniti da se u vasioni svaki ovek rodi kao Hrist, Buda i Zaratustra. NOVINAR: Gospodine Tesla, jednom ste kazali da verujete kako je Arhimed pronaao taku oslonca iz koje je mogao podii Zemlju, ali da to nije uradio. TESLA: Bilo mu je jasno da e, pokrene li nju, morati da pokrene ostalih devet planeta, Sunce, Mleni Put i tako u Beskraj. NOVINAR: Zar bi stigao izvan Mlenog Puta? TESLA: Da je pokrenuo Zemlju, sve bi bilo mogue. On je, meutim, bio razuman ovek, a takvom oveku ne prilii da se lomat po Beskraju. NOVINAR: Pretpostavljam da sve to nije ala. ta biste vi uradili na njegovom mestu, gospodine Tesla? TESLA: Ja se ne bavim polugama kao Arhimed, ve elektricitetom i trudim se da ne zapalim Zemlju. Zapamtite, mladiu: dokle god ovek ne shvati da je Minhauzen postupio sasvim prirodno kada se izvukao iz jezera drei se za sopstveni perin, ostae na Zemlji. Logici Minhauzenovog perina dugujem mnoga svoja otkria. Gravitacija je sila koja sve dri na okupu; dokaz da to nije opti zakon jesu ptija krila. Ja znam da je Gravitacija naklonjena svemu to treba da leti i moja namera nije da napravim avion ili raketu, ve da oveku povratim svest o njegovim sopstvenim krilima ... Sledei, ja pokuavam da probudim energije koje se nalaze u vakumu. Vakum su najvei izvori energija; ono to se smatra prazninom samo je manifestacija neprobuen materije. Nema praznine na Zemlji, niti u vasioni. U crnim rupama, o kojima govore astronomi, najmonije su energije i izvori ivota. NOVINAR: U mladosti ste hteli da stvorite Perpetum Mobile. TESLA: Otkada postoji Nauka, a postoji otkada i ljudski rod, nita drugo nije ni inila, ve pravila Perpetum Mobile. Sve to je izmiljeno i stvoreno samo su tokovi, poluge, zamajci, spojnice i ostali delovi, te maine. Ubeen sam da je bila stvorena od mnogih genija i potom unitena. NOVINAR: Ne shvatam zato bi je unitavali ako je san celokupne Nauke? TESLA: Zato to je ona savrenstvo, a u savrenstvu je uvek kraj. Ja je stvaram itavog ivota, ali se trudim da je ne napravim. NOVINAR: ta to znai?

TESLA: To da je imam gotovu u glavi, ali je ne ostvarujem kao druga svoja otkria. Perptum Mobile je spiritualna maina, i ako se prenese u fiziku realnost ona prestaje da radi. Da smo u nekom svetu izvan Zemlje, to bi bilo u redu: radila bi i bila vidljiva. A moda e to ipak biti mogue u asu odlaska odavde? Priredie sjajnu pozorinu predstavu, pozvati na nju elitu grada Njujorka, novinare i fotografe. Bilo bi zabavno! NOVINAR: Gospodin Tesla je veliki ljubitelj pozorita. On je pisac komada, reditelj i glavni glumac. TESLA: Ne preterujemo. Ja sam samo maioniar na trgu zvanom planeta Zemlja. NOVINAR: Gospoda Edison, Markoni i jo mnogi besnela su i pravili vam grdne tete zbog toga. TESLA: Bile su to ale koje su oni shvatili kao neto protiv njih. Glavne predstave su one na ikakom Sajmu i na Pariskoj Izlobi. Izvodio sam smejurija sa metalnim jajetom koje se obre na moju komandu, oglede sa plamenim maevima, proputanje velikih struja kroz telo, topljenje eline ive sopstvenom telesnom strujom. Bilo je i nepredvienih predstava, kao ona sa zemljotresom izazvanim vibracijama. Viespratnice u kvartu su se ljuljale, pogotovo zgrada policijske stanice. Seate se biblijske prie o Isusu Navin? NOVINAR: Onome koji je, obilazei oko Jerusalima zaposednutog neprijateljem, trubama poruio bedeme i kule toga grada? TESLA: On je iste vibracije pretvorio u zvuk. To je ipak lepe ... Pozorite su i moje uvene veere; ljudi su smatrali za izuzetnu ast da budu pozvani na njih. Imali su kraljevsku trpezu i mogli da vide Teslina uda. Pravio sam mala sunca i drao ih u ruci, pleo venac vatrenih munja oko svoje glave, ili raznobojnim svetlostima koje su isticale iz mojih prstiju i ukraavale odaju. Nikada nisam ponovio neki ogled, te je goste uvek ekalo iznenaenje. Uivao sam da prireujem takve veere, a uivao sam i kada su ih drugi meni prireivali. Posebno mi je draga ona u Londonu; posadili su me u Faradejev naslonjau i astili viskijem iz zaostavtine tog najveeg oveka meu fiziarima. NOVINAR: Je li bilo u mladosti pozorita, gospodine Tesla? TESLA: Jeste, ali drugaijeg. Kakva je slavna tua izbila na brodu kojim sam putovao u Ameriku! Pre toga je bila ona jo slavnija prevara austrougarske carsko-kraljevske vojske. Postao sam vojni begunac i godinu dana se krio u likim planinama. NOVINAR: ta ste radili onde itave godine? TESLA: Izmeu ostalog, zapoeo konstrukciju Perpetum Mobila. NOVINAR: U te mladalake komedije spada i kocka. Jedno vreme, kau, toliko vas je obuzela kockarska strast da ste troili sav novac iz roditeljske kue. TESLA: To, gospodine, nije bila komedija. Kocka je kosmikog porekla, provera naklonosti izvesnih sila prema nama i otkrivanje tih sila. U njoj postoji zakon da uvek dobijate. Na alost, nisam ga otkrio. NOVINAR: Bilo je svakako i godina daleko od igre. TESLA: Pogotovo ovde u Americi, kada sam se uhvatio sa gospodom naunicima i profesorima. Gospodin Edison je tu prednjaio. Sa njime sam vodio Rat Struja, koji je predugo trajao. Sa jednim drugim Italijanom vodio sam rat zbog Radija. Bilo je kraa izuma i iezlih patenata. Tu je i onaj strani poar 1894, u kojem su nestali svi moji spisi, planovi i maine. Gospodin Adams mi je ponudio pomo, ali ja sam mu zahvalio i nakon pet godina stvorio sam sve iznova i podigao novu laboratoriju. Gore od toga bile su este besparice koje su me spreavale da radim, i ostvarim ono to sam nameravao. Najgora je ipak bila ona godina kada sam, ubrzo po dolasku u Ameriku, kopao jarkova za kanalizaciju. Nije manje grozna bila ni sirotinja u Parizu pre toga. Toliko o tome! NOVINAR: Gospodine Tesla, zaprepastili ste Njujork time to ste vratili ek Vestinghaus na tantijeme jednog vaeg pronalaska. Izgubili ste milione dolara, a u to vreme niste imali centa u depu. TESLA: Gospodin se Vestinghaus je bio prvi u ovoj zemlji koji je imao razumevanja za moj rad i koji me je pomagao. On se tada nalazio u novanim neprilikama, te nisam mogao da uzmem taj ek. NOVINAR: Dogaalo se da ste bili bogati, a niste stekli ni kuu ovde. TESLA: Novac mi je bio potreban kako bih radio na novim pronalascima. Osim toga, kad god sam mogao pomagao sam prijateljima i ljudima iz mog zaviaja. NOVINAR: Gospodine Tesla, u poslednjim danima neete nita imati! iveete od sitnih pozajmica i poklona koje e vam davati dobri ljudi. TESLA: Tako i treba da bude. ovek se vraa svojoj kui, gde ga sve eka. NOVINAR: Na prozor vae sobe u hotelu "Valdorf-Astorija", na trideset treem spratu, svakog jutra sleu golubovi.

TESLA: ovek mora biti sentimentalan prema pticama. To je zbog njihovog krila. I on ih je nekada imao, prava i vidljiva! NOVINAR: Niste prestali da letite jo od onih davnih dana u Smiljanu! TESLA: eleo sam da poletim sa krova i pao sam: pogreni deji prorauni. Ne zaboravite, mladiu: krila su sve u ivotu! NOVINAR: Arhangel sa est pari plamenih krila i likom Nikole Tesle naslikan je u crkvi Uranove Brae u San Dijegu, u Kaliforniji. Svakako ste bili onde? TESLA: Nisam stigao, ali jednom u otii. Premda, priznajem, posete crkvama izbegavam jo iz detinjstva. Otac mi je bio svetenik, pa je i mene hteo da poalje u bogosloviju. Uinio sam sve da ne doe do toga. NOVINAR: Crkva vam je, izgleda, suena. TESLA: Bez moje krivice! NOVINAR: Vratimo se, ako dozvolite, na poetak, a to je pitanje: ko ste vi, gospodine Tesla? Jedan va prijatelj je rekao: kosmika pojava. Jedan naunik: najvie ostvarena ovekova mogunost. Pesnici vas nazivaju Anelom, koji je siao na Zemlju da obavi neke poslove oko Svetlosti. TESLA: Urednici vaeg lista gospoici Dikinson verovatno bi vie odgovarao Aneo? NOVINAR: Ne samo njoj, gospodine Tesla. Aneo je svima potreban! TESLA: Onda neka bude Aneo. Nastavite sa pitanjima, gospodine Smit. NOVINAR: Imao bih jedno vrlo lino pitanje. TESLA: Crvenite kao devica na prvom ljubavnom sastanku. Pretpostavljam ta je to. NOVINAR: Nikada se niste enili! Nije poznata nijedna vaa ljubav prema nekoj eni. Fotografije iz mladosti prikazuju vas kao izuzetno lepog oveka. U ezdesetoj ete izgledati kao etrdesetogodinjak, a snaga i hitrina e vam biti nadljudski. Jedan znanac videe kako ste se jednog decembarskog dana okliznuli na poledici, okrenuli u vazduhu i doekali na noge. Tako neto ini samo maka. TESLA: Po elektricitetu, ja sam u bliskom srodstvu sa tom ivotinjom. Ponekad pomislim: cela priroda je maka koju Bog miluje po leima i eto munja i gromova. NOVINAR: Rast vam je znatno vie nego u ostalih ljudi, te vas i po tome odmah prepoznaju. Prve lepotice uvek su se vrzmale oko privlanog i slavnog naunika, ali on je celog ivota ostao samac. TESLA: Mnogi su me enili, ali Najsmenija enidba bila je ona kojoj je provodadisao doktor Laza Kosti, inae sjajan poeta. Poto je sam bio odbijen od Lenke Dunerski, pisao mi je da ja treba njome da se oenim. Hteo je da vena najvei srpski um i najveu srpsku lepoticu. Potsealo je to na njegovu filozofiju ukrtaja, po kojoj je lepota osnovno naelo u ustrojstvu sveta. Zahvalio sam mu i objasnio zato je to nemogue. NOVINAR: Zato, gospodine Tesla? TESLA: On je eleo da stvori nebeski par na Zemlji, a vreme za to nije. Rei u vam ta mislim o seksu. Dva su puta: mnogo ili nimalo seksa. Sredina slui za obnavljanje ljuskog roda. Previe seksa kod izvesnih ljudi pothranjuje i snai vitalnost i duh. Uzdravanje od seksa to isto ini kod drugih ljudi. Ja sam izabrao taj drugi put. NOVINAR: I jo jedno lino pitanje. Kada je 1917. trebalo da sa Edisonom podelite Nobelovu nagradu, vi ste je odbili. TESLA: Gospodin Edison je veliki naunik, ali se odve petljao u moj ivot. Ne, nisam mogao da uestvujem u toj italijanskoj operi. NOVINAR: Glavna otkria uinili ste ve ranije, a niste dobili tu nagradu. ta je posredi: zavist, intrige, nerazumevanje? TESLA: Toga je neosporno bilo. Neto drugo je, meutim, odbijalo ljude od mojih otkria. NOVINAR: ta je to? TESLA: Ja mislim da je to ljudski strah od onoga to predstavlja veina tih otkria. Ljudi su nasluivali da e ona, pored velikog dobra, doneti i veliko zlo. Zato su ih previali i esto zaboravljali.

NOVINAR: Vi ste bili svesni da e ona doneti zlo, ali ste i dalje radili na njima, gospodine Tesla? TESLA: Moje je da radim, a ne da brinem ta e ljudi uiniti sa time. NOVINAR: To su rei Leonarda da Vinija, kada su ga pitali zato pravi ratne maine. TESLA: Seam se! Prebacivali su mu zbog onih smenih katapultova za vojvodu od Milana. Bio je u pravu: dunost naunika je da stvara i da ne misli o posledicama stvaranja. NOVINAR: To je amoralnost Nauke! TESLA: U vasioni iu prirodi postoji vii moral; naunik treba njega da sledi. to se tie ljudskog morala, sva istorija bi se mogla svesti na dve rei: Krv i Zlato. "I samo krv tee i zlato sja! "To su stihovi Endre Adija. Tako e biti dokle god meu ljudima ne zavlada moral zvezda. NOVINAR: Moral zvezda? ta je to, gospodine Tesla? TESLA: Najstarije filozofsko uenje o kosmikim zakonima i upravljanju po njima. Ti zakoni su narueni; moraju se ponovo uspostaviti. NOVINAR: Vai potovaoci veoma ale to napadate Alberta Ajntajna i njegovu Teoriju Relaviteta. udna je vaa tvrdnja da materija nema energiju. Sve je proeto energijom; odakle ona? TESLA: Najpre je bila energija, potom materija. NOVINAR: Gospodine Tesla, to je kao kada biste kazali da ste vi rodili svog oca, a ne on vas. TESLA: Upravo tako stoji stvar sa roenjem vasione. Materija je stvorena iz prvobitne i vene energije koju znamo kao Svetlost. Zasjala je i pojavile su se zvezde, planete, ovek i sve to je na Zemlji iu univerzumu. Materija je izraz beskonanih vidova Svetlosti; zato je energija starija od nje. Postoje etiri zakona Stvaranja. Prvi je da je izvor svega u Nepojamno, crnoj estici koju um ne moe zamisliti, niti matematika izmeriti; u tu esticu stane cela vasiona. Drugi zakon je irenje tame, koja je prava priroda Svetlosti, iz Nepojamnog i njen preobraaj u svetlo. Trei zakon je potreba Svetlosti da postane materija. etvrti zakon glasi: nema poetka ni kraja; tri prethodna zakona oduvek traju i Stvaranje je veno. NOVINAR: U neprijateljstvu prema Teoriji Relativiteta idete dotle, da o proslavama svojih roendana drite predavanja protiv njenog tvorca. TESLA: Upamtite nije zakrivljen prostor, ve ovekov um koji ne moe da shvati Beskraj i Venost! Da je tvorcu Relativnosti to jasno, stekao bi besmrtnost, ak i fiziku ako mu je to po volji. Dokaz njegove naopake teorije jeste i njegovo sviranje na violini. Njemu je to razonoda i uteha; on svira na kunim sedeljka sa neznalcima kao to je i sam! NOVINAR: Zaista ste nepravedni prema njemu, gospodine Tesla! Zar vi nemate poeziju kao razonodu i utehu! U Ameriku ste prispeli sa prtljagom pod mikom u kojem je, po vaem sopstvenom priznanju, najdragocenija bila sveska sa stihovima. TESLA: Stihovi su rei, a gospodin Ajntajn se usudio da takne u muziku. To je ravno zloinu. Da je njegova teorija tana, on bi postao veliki muziar kao to je Hendl ili barem Gluk. NOVINAR: Izvinite, to niste ni vi, a tvrdite da je vaa teorija ispravna. TESLA: Ja sam deo Svetlosti, a ona je muzika. Svetlost ispunjava mojih est ula: ja je vidim, ujem, oseam, miriem, dotiem i mislim. Misliti je kod mene esto ulo. estice Svetlosti su ispisane note. Jedna munja moe biti itava sonata. Hiljadu munja je koncert. Za taj koncert ja sam stvorio loptaste munje koje se uju na ledenim vrhovima Himalaja. NOVINAR: Ne razumem ipak zato ste toliko protiv Ajntajna. TESLA: On se ogreio o Pitagoru i matematiku , a naunik se o to dvoje ne moe i ne sme ogreiti. Brojevi i jednaine su znaci kojima se obeleava Muzika Sfera. Da je Ajntajn uo njene zvuke, ne bi stvarao Teoriju Relativnosti. Ti zvuci su poruka umu da ivot ima smisla, da u savasioni postoji savren sklad, i da je lepota uzrok i posledica Stvaranja. Ta Muzika je veno kruenje zvezdanih nebesa. Najmanja zvezda je zavrena kompozicija i, ujedno, deo nebeske simfonije. Otkucaji ovekovog srca su delovi te simfonije na Zemlji. Njutn je saznao da je tajna u geometrijski pravilnom rasporedu i kretanju nebeskih tela. On je spoznao da je harmonija vrhovni zakon u svemiru. Zakrivljeni Prostor je haos; haos nije Muzika. Albert Ajntajn je glasnik vremena Buke i Besa. NOVINAR: Gospodine Tesla, da li vi ujete tu Muziku? TESLA: Uvek je ujem. Moje duhovno uho je veliko kao nebo koje vidimo iznad nas. Svoje fiziko uho uveao sam radarom. Po Teoriji Relativnosti dve paralelne linije sastae se u Beskraju. Time e i Ajntajnova kriva postati prava. Jednom stvoren, zvuk traje veito. Za oveka on moe da iezne, ali nastavlja da traje u tiini koja je njegova najvea mo. Ne, nemam nita protiv gospodina Ajntajna. On je

ljubazan ovek i uinio je izvesne dobre stvari; od toga e neto postati deo Muzike. Ja u mu pisati i pokuati da objasnim da Etar postoji, i da su njegove estice ono to dri vasionu u harmoniji i ivot u venosti. NOVINAR: Na list namerava da otvori Dopisnu kolu Besmrtnosti. Za nastavnike su izabrani Platon, Homer, Kalidasa, Balmiki, Li Taj Po, ekspir, Milton, Mikelanelo, Rafael, Servantes, Gete, Dostojevski, Bah, Betoven, Mocart i drugi. Svakome od njih bie posveen praznini broj "Biltena", u kojem e se tumaiti njegovo delo i ispriati njegov ivot. Srena okolnost je to to ste vi meu ivima, pa emo zapoeti sa vama. Ovaj intervju moemo nazvati i prvim asom te kole. TESLA: Varate se, gospodine Smit! Svi koje ste izvoleli pomenuti jo uvek su meu ivima. ta vie, ivlji su od mnogih onih koji sada hodaju Zemljom. NOVINAR: Bez sumnje, ona se zbog njih i dalje vrti. Mislio sam na njihovo fiziko prisustvo. TESLA: Ima vremena, susrest ete neke od njih i skinuti eir da ih pozdravite. Sada iskoristimo srenu okolnost mog fizikog prisustva ovde. NOVINAR: Recite, molim vas, koji su uslovi prilagoavanja jednog anela na Zemlji? TESLA: Ja ih imam deset. Beleite paljivo. NOVINAR: Zapisacu svaku vau re, potovani gospodine Tesla. TESLA: Prvi uslov je visoka svest o svom poslanju i delu koje treba izvriti. Ona mora, makar i mutno, postojati u najranijoj mladosti. Ne budimo lano skromni; hrast zna da je hrast, a grm pored njega da je grm. Kao deak od dvanaest godina bio sam siguran da u doi na Nijagarine vodopade. Za veinu svojih otkria znao sam jo u detinjstvu da u ih ostvariti, premda ne sasvim jasno ... Drugi uslov prilagoavanja je istrajnost. Sve to sam preduzimao, zavravao sam. Bio sam devetnaestogodinjak kada sam, po savetu jednog prijatelja, odluio da proitam celokupnog Voltera. Taj knjievni monstrum napisao je oko sto tomova velikog formata i sitnog sloga. Proitao sam ga, ali nisam uspeo da saznam da li je to uinio i onaj koji mi ga je preporuio. Sa istom istrajnou odnosio sam se prema svemu to sam radio. Ona je postala deo mene, te sam se nekom izumu vraao i nakon trideset godina kako bih ga usavrio. NOVINAR: Koji je trei uslov prilagoavanja, gospodine Tesla? TESLA: Usmeravanje svih vitalnih i duhovnih energija na delo. Otuda i oienje od mnogih stvari i potreba koje ima ovek. Ja time nita nisam izgubio, ve samo dobio. Toliko sam dobio da sam se radovao svakom svom danu i noi. Zapiite: Nikola Tesla je bio srean ovek ... etvrti uslov jeste prilagoavanje telesnog sklopa delu. NOVINAR: Kako to mislite, gospodine Tesla? TESLA: Najpre, to je odravanje tog sklopa. ovekovo telo je savrena maina. Ja poznajem svoj sklop i ta je dobro za njega. Hrana veine ljudi meni je tetna i opasna. Zbog toga katkad umiljam da su svi kuvari sveta u zaveri protiv mene ... Dodirnite moju ruku. NOVINAR: Ona je hladna. TESLA: Da. Krvotokom se moe upravljati, kao i mnogim procesima u nama i oko nas. Zato ste prebledeo, mladiu? NOVINAR: Setio sam se jedne prie. Ali pustimo to, molim vas, gospodine Tesla. TESLA: Neemo nastaviti razgovor dok ne ujem ta je to. NOVINAR: To je pria da je Mark Tven napisao tajanstvenog stranca, onu divnu knjiicu o Satani, inspirisan vama. TESLA: Re "Lucifer" mi je draa. Gospodin Tven voli da se naali. U detinjstvu sam jednom ozdravio itajui njegove knjige. Kada smo se ovde upoznali i to mu ispriao, bio je toliko ganut da je zaplakao. Postali smo prijatelji i esto je dolazio u moju laboratoriju. Jednom je zatraio da mu pokaem mainu koja je vibracijama izazivala oseanje blaenstva. Bio je to jedna od onih izuma za zabavu, kojima sam se ponekad bavio. Opomenuo sam gospodina Tvena koliko sme da ostane pod tim vibracijama. Nije me posluao i ostao je due. Zavrilo se time to je, poput rakete, drei se za pantalone, odjurio u izvesnu prostoriju. Bilo je to avolski smeno, ali ja sam sauvao ozbiljnost. Vratimo se na prilagoavanje telesnog sklopa. Pored hrane, vrlo vaan je i san. Od dugog i iscrpljujueg rada, koji je iziskivao nadljudski napor, ja bih se posle jednog sata spavanja potpuno povratio. Stekao sam sposobnost da upravljam snom, i zaspim i budim se u as koji sam sebi odredio. Ako mi neto u onome to radim nije jasno, primorava sebe da mislim o tome u snu i na taj nain nalazim reenje. NOVINAR: Bekon kae da Genije ponekad utekne od pisaeg stola i iz laboratorije u san. TESLA: Peti uslov prilagoavanja jeste pamenje. Moda je kod veine ljudi mozak uvar spoznaja o svetu i znanja koja stiu u ivotu. Moj mozak se bavi vanijim stvarima od pamenja; kod mene on lovi ono to mu je u odreenom trenutku neophodno. To je oko nas i treba ga samo uzeti. Sve to smo jednom videli, uli, proitali i saznali prati nas u vidu svetlosnih estica. Meni su te estice poslune i

verne. Geteovog Fausta, moju najmiliju knjigu, nauio sam napamet na nemakom kao student, i sada ga celog mogu recitovati. Svoje izume sam godinama nosio "u glavi", a tek potom ih ostvarivao. NOVINAR: esto pominjete mo vizualizacije. TESLA: Njoj moda imam da zahvalim za sve to sam stvorio. Dogaaji iz mog ivota i moja otkria su pred mojim oima stvarni, vidljivi kao svaka pojava i predmet. U mladosti sam se toga plaio, ne znajui ta je to zapravo, ali kasnije sam tu mo primio kao izuzetan dar i preimustvo. Negovao sam ga i ljubomorno uvao. Vizualizacijom sam na veini izuma vrio i ispravke, onda ih, tako zavrene, pravio. Njome reavam i komplikovane matematike jednaine, a da ne ispisujem brojeve. Na Tibetu bih zbog tog dara dobio in visokog Lame. NOVINAR: Mocart bi ispravio tek dve ili tri note na nekoj partituri. Kompozicija je pre toga bila gotova u njegovoj glavi. TESLA: Da, to se tako radi. Moj vid i sluh su savreni i, smem to slobodno rei, jai nego u ostalih ljudi. Ja ujem grmljavinu na sto pedeset milja, i vidim boje u nebu koje drugi ne vide. To uveanje vida i sluha imao sam i kao dete. Kasnije sam to svesno razvijao. NOVINAR: U mladosti ste nekoliko puta bili teko bolesni. Da li je i bolest jedan od uslova prilagoavanja? TESLA: Jeste. Ona je esto posledica nedostatka ili iscrpljenosti ivotnih sila, ali esto je i oienje duha i tela od otrova koji su se nakupili. Neophodno je da ovek boluje s vremena na vreme. Izvor veine bolesti je u duhu. Zato duh i moe da izlei veinu bolesti. Kao ak razboleo sam se od kolere koja je harala u Lici. Izleio sam se time to je otac dozvolio da upiem studije tehnike, to je predstavljalo moj ivot. Privienja za mene nisu bolest, ve sposobnost uma da prodre izvan tri zemaljske dimenzije. Imao sam ih itavog ivota, i primao sam ih kao sve druge pojave oko sebe. Jednom, u detinjstvu, etao sam sa ujakom pored reke i kazao: "Iz vode e se pojaviti pastrmka, ja u baciti kamen i njime je presei." To se i dogodilo. Uplaen i zaprepaen, ujak je povikao: "Bade retro Satanas!" Bio je uen ovek i govorio je latinski ... Nalazio sam se u Parizu kada sam video Majinu smrt. U nebu, punom svetlosti i muzike, lebdela su prekrasna stvorenja. Jedno od njih je imalo Majin lik, koji me je gledao sa beskrajnom ljubavlju. Poto je vizija iezla, znao sam da je moja Majka umrla. NOVINAR: ta je sedmo prilagoavanje, gospodine Tesla? TESLA: Znanje kako da se psihike i vitalne energije pretvore u ono to elimo, i postignemo vlast nad svim oseanjima. Indusi to nazivaju Jogom Kundalini. Ova znanja se mogu nauiti, za ta su potrebne mnoge godine, ili se stiu roenjem. Ja sam ih veinu stekao roenjem. Ona su u najblioj vezi sa polnom energijom, koja je posle Svetlosti najrasprostranjenija u vasioni. ena je najvei kradljivac te energije, a time i duhovnih moi. Ja sam to oduvek znao i uvao se. Od sebe sam stvorio ono to sam hteo: misaonu i duhovnu mainu. (Meseeva enska energija ... ko je spominjao da Mesec usisava nae izvesne energije???) NOVINAR: A deveto prilagoavanje, gospodine Tesla? TESLA: Sve uiniti da se nijednog dana, nijednog trenutka ako je to mogue ne zaboravi ko smo i zato smo na Zemlji. Izuzetni ljudi koji se u ivotu mue boleu, oskudicom ili ih drutvo previe ranjava svojom glupou, nerazumevanjem, progonom i ostalim nedaama kojima Zemlja vrvi kao movara insektima, ostavljaju iza sebe delo neostvareno do kraja. Ima mnogo palih Anela na Zemlji. Ekermana je pitao Getea: ta bi se dogodilo da je njegov ivot, koji je protekao u skladnim i ak srenim okolnostima, bio drugaiji? Gde mu je odgovorio: "Meni se ne bi desilo da ne izvuem glavni zgoditak." NOVINAR: ta je deseto prilagoavanje? TESLA: Ono je najvanije. Napiite da se gospodin Tesla igrao. Igrao se itavog svog ivota i uivao u tome. NOVINAR: Gospodine Tesla! Da li se to odnosi i na vaa otkria i vae delo? Je li i to bila igra? TESLA: Jest, dragi mladiu. Ja sam tako voleo da se igram elektricitetom! Uvek se najeim kada sluam o onom Grku koji je ukrao vatru. Grozna pria o okivanje i orlovima koji mu kljuju digericu. Zar Zevs nije imao dovoljno munja i gromova, pa je bio oteen za jedan ugarak? Tu je neki nesporazum ... Munje su najlepe igrake koje se mogu nai. Ne zaboravite da u vaem napisu istaknete: Nikola Tesla je bio prvi ovek koji je stvorio munju. NOVINAR: Gospodine Tesla, maloas ste govorili o Anelima i njihovom prilagoavanju na Zemlji. TESLA: Jesam li? To je isto. Moete napisati i ovo: on se drznuo da uzme na sebe prerogative Indre, Zevsa i Peruna. Zamislite nekog od tih bogova kako u crnom veernjem odelu, sa polucilindrom i belim rukavicama njujorkoj eliti prireuje grmljavine, poare i zemljotrese! NOVINAR: itaoci naeg lista vole humor. Ali zbunili ste me izjavom da i vaa otkria, koja su neizmerna dobrobit za ljude, predstavljaju igru. Mnogi e se namrtiti na to. TESLA: Dragi gospodine Smit, nevolja i jeste u tome to su ljudi odve ozbiljni. Da to nisu, bili bi sreniji i znatno due bi iveli. Kineska poslovica veli da ozbiljnost skrauje vek. Li Taj Pe je posetu krmi pretpostavljo poseti carskom dvoru. Ali da se itaoci novina ne bi mrtili, vratimo se stvarima koje oni smatraju vanim.

NOVINAR: Oni bi rado da uju u emu je vaa filozofija. TESLA: ivot je ritam koji se mora spoznati. Ja oseam taj ritam i upravljam se po njemu i preputam mu se. On je vrlo zahvalan i dao mi je znanja koja imam. Sve to ivi povezano je dubokim i divnim vezama: ovek i zvezde, ameba i Sunce, nae srce i kruenje beskonanog broja svetova. Te veze su neraskidive, ali one se mogu pripitomiti i umilostiviti tako da ovek i sam pone da stvara nove i drugaije odnose u svetu, a da stare ne narui. Znanje dolazi iz vasione; na vid je njegov najsavreniji prijemnik. Imamo dva oka: zemaljsko i duhovno. Treba nastojati da ona postanu jedno oko. Univerzum je iv u svim svojim manifestacijama, poput kakve mislee ivotinje. Kamen je misaono i oseajno bie, kao to su to biljke, zver i ovek. Zvezda koja sija trai da je gledamo, i da nismo ovec obuzeti sobom razumeli bismo njen jezik i poruke. Svoje disanje, oi i ui ovek mora uskladiti sa disanjem, oima i uima univerzuma. NOVINAR: Dok govorite, ini mi se da sluam budistiki tekst, besedu taoist ili traktat Parazulzusa. TESLA: Dobro vam se ini! Znai da postoji opte znanje i istine koje je ovek oduvek posedovao. Po mom oseanju i iskustvu, u vasioni ima samo jedna materija i jedna vrhovna energija sa beskonanim brojem manifestacija ivota. Najlepe od svega je to to otkriem jedne tajne u prirodi, otkrivate i ostale. One se ne kriju, tu su oko nas, ali mi smo slepi i gluvi za njih. Ako se emotivno veemo za njih, one nam same dolaze. Jabuka je mnogo, ali je jedan Njutn. On je traio upravo onu jabuku koja je pala pred njega. NOVINAR: Pitanje koje je moda trebalo postaviti u poetku ovog razgovora. ta je za vas Elektricitet, potovani gospodine Tesla? TESLA: Sve je Elektricitet. Najpre je Svetlost, beskrajni izvor iz kojeg istie materija i rasporeuje se u svim oblicima koji predstavljaju vasionu i Zemlju sa svim njenim vidovima ivota. Crno je pravo lice Svetlosti; to je ne vidimo takvu, to je izuzetna milost prema oveku i ostalim stvorenjima. Jedna njena estica poseduje svetlosnu, toplotnu, nuklearnu, radijacionu, hemijsku, mehaniku i zasad nepoznate energije. Ona ima mo koja moe pokrenuti Zemlju sa njene putanje. Ona je istinska Arhimedova poluga. NOVINAR: Gospodine Tesla, vi ste odve pristrasni prema elektricitetu. TESLA: Elektricitet sam ja sam. Ili, ako hoete, Elektricitet u ljudskom obliju. To ste i vi, gospodine Smit, ali toga niste svesni. NOVINAR: Je li otuda vaa sposobnsot da kroz telo proputate elektrinu struju od milion volti? TESLA: Zamislite batovana kojeg napadaju biljke; to bi zaista bilo ludo. ovekovo telo i mozak sainjeni su od mnogih energija; u mene je najvie elektriciteta. Energija koja je razliita u svakoga jeste ono to ini ovekovo "ja" ili "duu". Kod drugih stvorenja to je njihova sutina; "dua" biljke nije "dua" minerala i ivotinje. Rad mozga i smrt se manifestuju svetlou. Moje oi su u mladosti bile crne, sada su plave i kako vreme prolazi i naprezanje mozga biva jae, one su blie belini. Belo je nebeska boja. Kroz moj prozor jednog jutra je sleteo golub, kojeg sam hranio. Hteo je da mi javi da umire. Iz njegovih oiju izlazili su mlazevi svetlosti. Nikada u oima nekog stvorenja nisam video toliko svetlosti, kao u tog goluba. NOVINAR: Radnici u vaoj laboratoriji priaju o bleskovima svetlosti, plamenovima i munjama koje se javljaju ako ste gnevni ili pred kakvom opasnou. TESLA: To su psihika pranjenja ili opomene da se uvam. Svetlost je uvek bila na mojoj strani. Znate li ko mi je otkrio Obrtno Magnetno Polje i Indukcioni Motor, to me je proslavilo u dvadeset estoj godini? Jedne letnje veeri, u Budimpeti, posmatrao sam sa svojim prijateljem Sigetijem zalazak Sunca. Hiljade vatara okretalo se plamtei hiljadama boja. Setio sam se Fausta i recitovao stihove iz njega. I tada, kao u magnovenju, video sam kako se obre Magnetno Polje i radi Indukcioni Motor. Video sam ih u Suncu! NOVINAR: Hotelska posluga pria da se u vreme grmljavine zatvarate u sobu i razgovarate sami sa sobom. TESLA: Razgovaram sa munjama i gromovima. NOVINAR: Sa njima? Na kojem jeziku, gospodine Tesla? TESLA: Najee na mom maternjem jeziku. U njemu ima rei i zvukova, naroito u poeziji, koji su pogodni za to. NOVINAR: itaoci naeg lista bili bi vam veoma zahvalni da to protumaite. TESLA: Zvuk ne postoji jedino u gromu, ve iu munji; kod nje je on pretvoren u sjaj i boje, a boje se mogu sluati. Jezik je od rei, to znai da je od zvukova i boja. Svaki grom i munja su razliiti i imaju svoja imena. Ja neke od njih nazivam imenima onih koji su mi bili bliski u ivotu, ili po onima kojima se divim. U nebu sevaju i grme moja Majka, sestra, brat Danilo, pesnik Zmaj i linosti iz srpske istorije. Imena kao to su Isaija, Jezekilj, Leonardo, Betoven, Goja, Faradij, Pukin i sve neugasle vatre oznaavaju jata i spletove munja i gromova koji ne prestaju svu no, i zemlji donose blagorodnu kiu ili pale ume i ljudska naselja. Postoje munje i gromovi, i to oni najsjajniji i najmoniji, koji ne iezavaju. Oni se vraaju i ja ih prepoznam meu hiljadama. NOVINAR: Po vama, Nauka i Poezija su isto?

TESLA: To su dva oka jednog lica. Vilijem Blejk je uio da je ceo univerzum roen iz Mate, da ga ona odrava i da e on postojati dokle god na Zemlji bude postojao i jedan ovek. Sa njome je kao Takom astronoma u koju se mogu sakupiti zvezde svih galaksija. Ona je stvaralaka energija ravna svetlosnoj. NOVINAR: Mata je za vas stvarnija od ivota? TESLA: Ona raa ivot. Ja sam se hranio svojim mislima, nauio sam da upravljam oseanjima, snovima i vizijama. Oduvek sam je negovao, kao to sam negovao i svoj zanos. Ceo svoj dugi vek proveo sam u zanosu. To je bio izvor moje sree. On mi je pomogao i da tokom svih ovih godina podnesem rad, koji je bio dovoljan za pet ivota. Najbolje raditi nou, jer su zvezdana svetlost i misli u bliskoj vezi. NOVINAR: Kazali ste da sam i ja, kao svaki stvor, Svetlost. To mi laska, ali, priznajem, nije mi sasvim jasno. TESLA: Zato bi i trebalo da vam bude jasno, gospodine Smit? Dovoljno je da poverujete u to. Sve je Svetlost. U jednom njenom vazduhu je sudbina naroda; svaki narod ima svoj zrak u onom velikom svetlosnom izvoru koji vidimo kao Sunce. I zapamtite: nijedan ovek koji je postojao, nije umro. Pretvorili su se u Svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne estice povrate u prvobitno stanje. NOVINAR: To je vaskrsenje! TESLA: Ja to radije nazivam: Vraanje u neku od prethodnih energija. Hrist i jo neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se ouva ljudska energija. Ona je jedan od vidova Svetlosti, katkad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za time radi sebe, ve radi dobra svih. Verujem da e moja otkria da uradite ljudima ivot lakim i snoljivim, i usmeriti ih na duhovnost i moralnost. NOVINAR: Smatrate li da se vreme moe ukinuti? TESLA: Ne sasvim, jer prva osobina energije jeste da se preobraava. Ona je u veitim preobraajima, kao oblaci taoista. Ali mogue je uticati u tome da ovek ouva svest i posle zemaljskog ivota. U svakom kutku vasione postoje energije ivota; jedna od njih je i besmrtnost ije poreklo je izvan oveka i eka ga. Vasiona je duhovna; mi smo tek napola takvi. Vasiona je moralnija od nas; zato moramo spoznati njenu prirodu i svoj ivot uskladiti sa njome. Ja nisam naunik; Nauka je moda najpogodniji nain da naem odgovor na pitanje koje me oduvek progoni, i koje je moje dane i noi pretvorilo u vatru. NOVINAR: Koje je to pitanje? TESLA: Kako su vam oi zasjale! ... Ono to sam hteo da saznam jeste: ta biva sa zvezdom koja pada i suncem koje se ugasi? Zvezda padne kao praina ili seme po ovom ili po drugim svetovima, a sunce se raspe u nae misli, u ivote mnogih stvorenja, u ono to e se roditi kao nova svetlost, ili ga svemirski vetar razveje po Beskraju. Shvatam da je to neophodno i da je uraunato u ustrojstvo vasione. Stvar je, meutim, u tome da se jedna od tih zvezda i jedno od tih sunaca, makar i ono najmanje, sauvaju. NOVINAR: Ali, gospodine Tesla, vi shvatate da je to neophodno i da je uraunato u ustrojstvo sveta! TESLA: Kada oveku postane jasno da je njegov najvii cilj da tri za zvezdom padalicom i pokua da je uhvati, razumee da mu je ivot dat upravo zbog toga i bie spaen. Zvezdu e na kraju uhvatiti! NOVINAR: I ta e se onda desiti? TESLA: Tvorac e se nasmejati i rei: "Padala je samo da bi ti potrao za njome i uhvatio je". NOVINAR: Zar sve to nije u suprotnosti sa kosmikim bolom, koji tako esto pominjete u svojim spisima? I ta je to kosmiki bol? TESLA: Nisu suprotnosti, jer smo na Zemlji ... To je bolest o ijem postojanju ogromna veina ljudi nije svesna. Otuda mnoge druge bolesti, patnja, zlo, beda, ratovi i sve ono zbog ega je ljudski ivot apsurdna i strana pojava. Ta bolest se ne moe sasvim izleiti, ali svest o njoj e uiniti da bude manje teka i opasna. Kad god je neko od meni bliskih i dragih ljudi bio povreen, ja sam oseao fiziku bol. To je zato to su naa tela od sline grae, a due vezane neraskidivim nitima. Neshvatljiva tuga koja nas ponekad obuzme, znai da je negde, na drugom kraju ove planete, umrlo dete ili plemenit ovek. Cela vasiona je u izvesnim periodima bolesna, od same sebe i od nas. Ieznue neke zvezde i pojava komete utiu na nas vie nego to mi to slutimo. Veze meu stvorenjima na Zemlji su jo jae; zbog naih oseanja i misli cvet e divnije zamirisati ili uutati. Te istine iznova moramo uiti da bismo se izleili. Lek je u naem srcu i, isto tako, u srcu ivotinje koju nazivamo vasionom. MALO POZNATI TESLA Malo poznati Tesla - Svetlost bele golubice Naizgled paradoksalno, Nikola Tesla, tvorac savremene elektrotehnike i teleautomatiku, inae veliki racionalista i zastupnik prosvetiteljskih ideja, po svemu sudei, bio je podloan neobinim parapsiholokim doivljajima, vizijama i mistikim stanjima. Na to, pre svega, neumoljivo ukazuju brojne injenice o kojima izvetava sam naunik, kao npr o svom parapsiholokom doivljaju koji je imao

kada mu je majka umrla (Tesla, "Jedan udan doivljaj", u lanci, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd 1995) i mnogim drugim. Tako, recimo, Tesla u autobiografskoj knjizi "Moji izumi" navodi niz primera vlastitih udesnih, parapsiholokih doivljaja iz detinjstva i rane mladosti. On tu spominje "svoju udnu boljku", neobine slike koje su mu se priviali kada je bio deak. "U tiini noi, nepozvane ive slike tih prizora javljale bi se sada pred mojim oima i uporno odolevala svim naporima da ih odagnam. Ponekad bi bile tako stvarne u prostoru iako sam kroz njih mogao proi rukom ", opisuje Tesla. Poto su ga ove pojave uznemiravale, stvarale nelagodnost i izazivale zabrinutost, on se obratio strunjacima, ali oni nisu imali pravi odgovor. Dete groma Na veliki naunik bio je ubeen da mu je samo Provienje ve na roenju podarilo izuzetnu sudbinu i natprirodne moi. Postoji legenda, draga Tesli, po kojoj je izumitelj naizmenine struje, roen u jednoj zastraujuoj, olujnoj letnjoj noi kada su sevale munje i udarali gromovi. Babica koja je poraala njegovu majku, preplaena tim sevanjem, protumaila je ove nebeske pojave kao znamenja izuzetne sudbine novoroeneta i rekla je porodolji da e ono biti "dete groma". Kako pie jedan Teslinog biograf, ova neobrazovana ena iz naroda "nije mogla ni pretpostaviti koliko je bio taan ovaj njen opis oveka koga e sudbina uiniti kreatorom vetakih munja, dovoljno jakih da prodrmaju ceo svet" (Lomas, ovek koji je izumeo dvadeseti vek, DN Centar, 2000). Tesla kae da se kao deak davio desetak puta, te da su ga gotovo "ivog skuvali i jedva je izbegao da ga spale". Ali i to nije sve: "Bio sam iv zakopan, izgubljen i smrznut. Za dlaku sam izbegao besnim psima, Veprov i drugim divljim ivotinjama. Preiveo sam strane bolesti i prolazio kroz raznovrsne udnovate nezgode, a to to sam danas zdrav i krepak - pravo je udo ", sea se slavni pronalaza (Nikola Tesla, Moji pronalasci). Prosto je neverovatno koliko ovi Teslini opisi vlastitih udesnih doivljaja lie na opise inicijacijskih bolesti i smrti kroz koje su proli amani pre nego to su zadobili svoje izuzetne sposobnosti! aman je, po Elijadeu, vra, gatalac, prorok, mag, psihopomp, iscelitelj, naunik, pronalaza, pesnik, vidar i vidovnjak (Istorija verovanja i religijskih ideja, tom III, Prosveta, 1991). amani se prepoznaju po svojom karakteristinom, neobinom ponaanju, skloni su usamljivanju, sanjarenju, imaju udesne vizije, napade, nesvestice itd Ali i oni, odabrani, moraju da prou kroz inicijastika iskuenja (snovi, bolesti, vizije, komadanja i mistina smrt) i da tako steknu sposobnost za ekstatike putovanja izvan ovog sveta, u Podzemlje ili na Nebo. Idila ostarelog naunika Jedan od verovatno najudnijih Teslinih doivljaja, zbio se u njegovoj poznoj starosti. To je, zapravo, bio kraj ve slavne idile ostarelog naunika - osobenjaka i njegove bele golubice, koju je neno voleo. "Golubija ljubavna pria" Teslinog ivota, kao i mnoge sline, zavrila se tuno. Ekscentrini naunik godinama je brinuo o "hiljadama golubova", meu njima je bila golubica, "divna ptica", bele boje, drukija od svih ostalih. Na grkom "leukos" znai - beo, ali i svetao, ist, jasan, srebrnast. Belo je drevni simbol svetlosti, prosvetljenja, oienja, preobraaja, otkrivenja. U hrianskoj likovnoj umetnosti Sveti duh se prikazuje kao beli golub. Ali, vratimo se beloj golubici: "Ma gde da sam se nalazio, golubica bi me pronaali; kada bih poeleo da je vidim, samo sam pozvao i ona bi doletela do mene. Razumela me je i ja sam razumeo nju ", ispovedao se Tesla. Boleo ju je i to nije krio. "Da, voleo sam je kao to ovek voli enu, i ona je mene volela. Kada je bila bolesna znao sam i razumeo sam; dola bi u moju sobu i tu ostajala danima. Leio bih je dok ne bi ozdravila. Taj golub je bio radost mog ivota. Ako sam joj bio potreban, nita drugo mi nije bilo vano. Dokle god sam je imao, bila je to svrha mog ivota ". Ali, ovo ne bi bila prava ljubavna pria, da ne sledi dramski obrt, koji nagovetava tragini zavretak. "Onda, jedne noi dok sam leao u krevetu, reavajui probleme kao i obino, doletela je kroz otvoren prozor i stala na moj sto. Znao sam da sam joj potreban; elela je da mi saopti neto vano tako da sam ustao i otiao do nje ". I tada se zbio taj najudesnija, najmistiniji dogaaj u dugom i neobinom ivotu naunika - sanjara, zanesenjaka i vidovnjaka. "Kada sam je pogledao znao sam da eli da kae da - umire. A onda, kada sam primio njenu poruku, pojavila se svetlost iz njenih oiju - snani mlazevi svetlosti. Da, bila je to prava svetlost, snana, bletavu, zaslepljujua svetlost, svetlost daleko jaa nego to sam ja ikada proizveo najsnanijim lampama u svojoj laboratoriji. Kada je taj golub umro, neto je otilo iz mog ivota. Do tog vremena zasigurno sam znao da u dovriti svoje delo, bez obzira na ambicioznost svog programa, no kada je to neto otilo iz moga ivota, znao sam da je moj posao okonan ", zavrio je s tugom svoju priu Tesla (Margaret ejni, Tesla : ovek izvan vremena, Kodeks, Beograd 1991). Mada slavni istraiva kao racionalista nije priznavao da je religiozan, ovde je oigledno u pitanju jedan izvorni numinozne, mistiki doivljaj u ijem je sreditu simbol goluba, simbol koji sam Tesla izgleda nije sasvim dobro razumeo, mada je osetio njegovu snagu. Kao ptica, golub je simbol uzdizanja, sublimacije nagona i prevlasti duha. Mlaz mistine svetlosti Za ovaj mistini doivljaj bele golubice, vano je ono to Tesla kae o "snanim mlazevima svetlosti" koji su izbijali iz njenih oiju. Ono to Tesla nije znao, ve je samo slutio, o smislu tajanstvene svetlosti, mi danas znamo. U mnogim mitologijama i religijama, svetlost je univerzalni, arhetipski simbol duha, boanstva i mistine spoznaje. Svetlost simbolizuje prosvetljenosti, dobrotu, boansku prirodu i ivot nasuprot tami koja simbolizuje neznanje, zlo i smrt. U Starom zavetu Bog reju stvara svetlost i odvaja svetlost od tame. I u hinduizmu, budizmu i drugim religijama svetlost simbolizuje istinu, spoznaju i apsolutnu, onostranu realnost. U drevnom indijskom spevu Bhagavad-gita uzor Teofanija je "blistava bujica svetlosti". Bienje neobine svetlosti je dakle, numinozne doivljaj, susret sa boanskom snagom i onostranom, apsolutnom stvarnou. U poglavlju

"Doivljaj mistine svetlosti", slavni istoriar religije pie: "Onaj ko je upoznao takav doivljaj (mistine svetlosti) pretrpeo je ontoloku mutaciju: stekao je drugi nain bivstvovanja koji mu omoguuje pristup svetu duha" (Elijade, Mefistofeles i Androgin, Gradac, 1996). Susret sa tajanstvenom svetlou je za Teslu bio tako upeatljiv zato to je izazvao u njemu radikalnu unutranju promenu, tanije, duboki i trajni duhovni preobraaj. Vie od 60 godina nakon smrti Nikole Tesle, lik i delo jednog od najuvenijih svetskih naunika i dalje predstavlja nereive zagonetku. Tesla je bio pod nadzorom Federalnog istranog biroa (FBI) od dolaska u SAD do smrti 1943. Ali i sledeih 40 godina svaki zahtev o Teslinoj zaostavtini, novinski lanak ili nauni rad o nauniku zavravao bi pravo na stolu direktora FBI. im je u januaru 1943. uo vest o smrti Nikole Tesle, agent FBI Foksvort poslao je telegram direktoru kancelarije u Njujorku sa sledeom sadrinom: "Istaknuti naunik iz elektrotehnike umro je u hotelu 'Njujorker'. Eksperimentisao je beinim prenosom energije, tzv. zracima smrti i konstruisao je revolucionarni tip torpeda. Njegove beleke se nalaze u hotelu i dosad nije uinjeno nita da se sklone od neprijateljski raspoloenih osoba ". Po amerikom Zakonu o slobodi informacija, ti dosijei su delimino objavljeni. Ali nedostaju kljune stranice i na vie mesta flomasterom su precrtana imena. Uvid u tajnu ko je naloio da Tesla bude praen objanjava poruka koju je FBI poslao tadanji potpredsednik SAD Henri Volis u kojoj se nedugo posle smrti naunika navodi da su Tesline stvari od "vitalnog interesa za vladu". Nakon Tesline smrti u SAD poinju istraivanja tajnih oruja koja se oslanjaju na njegove radove. Ali kako se FBI dokopao Tesline ostavtine? S obzirom na to da Tesla nije imao dece, njegov neak Sava Kosanovi dan nakon ujakove smrti doao je u sobu hotela "Njujorker", gde je Tesla iveo, kako bi pronaao testament. Iz sefa je uzeo Tesline fotografije, a zatim je nepoznati bravar namestio novu kombinaciju na sefu. Dan posle, uz pratnju osobe iz Slube za kontrolu imovine stranaca, sva imovina je zapeaena i odneta u skladite na Menhetnu. Nekoliko godina kasnije, Kosanovi je od radnika u skladitu saznao "da su ljudi iz FBI dolazili nou i snimali". Tadanji direktor FBI Edgar Huver demantovao je bilo kakvu umeanost, ali vreme je pokazalo suprotno. Naime, vlada SAD je tokom rata u Vijetnamu poela da istrauje tzv. ratovanje vremenom. Cilj je bio da se produi sezona monsuna i uspori kretanje neprijatelja. Istraivanje se baziralo na Teslinoj teoriji o obilju elektrine energije koja slobodno pluta u Zemljinom jonskom omotau. Od projekta se odustalo zbog zabrane UN, ali desetak godina kasnije, tokom hladnog rata, program je obnovljen. Rusi su ve znali kako da se utie na gornji deo atmosfere. Prema jednoj verziji, njima je Tesline dokumente predala vlada SFRJ. Prema drugoj dokumente im je dostavio Teslin pomonik Spanijel, koji je bio sovjetski simpatizer. Rusi su stvorili vetaku jonizaciju u atmosferi razorne snage koja slui i kao elektromagnetski tit protiv raketa. Amerikanci su reagovali programom "Ratovi zvezda". Veliku panju izaziva i tajna Teslinih "zraka smrti". Jedna teorija kae da je Tesla njima izazvao misterioznu tungusku eksploziju 1908. u Sibiru. Zamolio je istraivaa Roberta Perija, koji je tada krenuo na Severni pol, da ga obavesti o dogaajima s puta. S tornja "Bardenklif" pored laboratorije usmerio je zrani top prema Arktiku. Peri je javio o eksploziji u Sibiru, koja je ravna eksploziji do 15 megatona TNT-a. Ipak, najvie panje izazvao je "Filadelfijski eksperiment" iz 1943. Tesla je vodio projekat "Duga" u kojem je niskofrekventni magnetnim poljem pokuao da sakrije ratni brod od radara. Brod i jeste postao nevidljiv, ali ljudskom oku. Kad su generatori ugaeni, brod se pojavio. Al Bielek, jedan od mornara s broda, otkrio je da je Tesla jo 1942. poeo da sabotira istraivanje kad je shvatio da e ljude iskoristiti za eksperimente. Kad se povukao s projekta, bio je obeleen kao odmetnik. Tu pria dobija obrt. Na ulici ga pod udnim okolnostima udara automobil. Oporavio se, ali ga posle par meseci pronalaze mrtvog u hotelu. Prema slubenom izvetaju umro je od tromboze. Zanimljivo je da ni agenti FBI, koji su Teslu pratili u stopu, nisu znali tano kad je on umro. Agent FBI u dokumentu od 12. januara 1943. kae: "Naknadno istraivanje pokazalo je da je Tesla umro 8. januara, a ne u etvrtak, 7. januara, kao to je bilo javljeno ". Poetak ove godine na neobian nain istie dva datuma vezana za Nikolu Teslu. Pre 63 godine, 7. januara, u samotnom njujorkom hotelu okonan je ivot oveka koji decenijama intrigira ne samo naunu, ve i iru svetsku javnost, a cela ova godina u znaku je veka i po od roenja genija iz Smiljana za kojeg kau da je izmislio 20. stolee. Planetarno poznati naunik ipak je ostao linost ispod mnogih velova tajni, nikada do kraja objanjen ekscentrik posle ijih otkria svet nije bio isti. Nema tog osnovca koje imalo dri do svog znanja, a da nije upoznat s glavnim izumima naunika kojeg, izmeu ostalog, zovu i arobnjakom hladne vatre. Iako okruen misterijom koja ga je pratila jo za ivota, Tesla je decenijama predmet izuavanja svekolikih naunika koji se i posle toliko vremena nadaju da e u nekoj neotkrivenoj arhivi nai spise koji bi svojom originalnou potvrdili svestranost genija. ta je sve podario svetu u oblasti korienja elektrine energije gotovo je opte mesto. Malo je, meutim, poznat Teslin doprinos medicini. Istoriari medicinskih nauka najvanijim Teslinim doprinosom toj oblasti smatraju primenu struja visoke frekvencije. U pokuaju da odstrani zvune vibracije koje su oteavale korienje naizmeninih struja za lunu lampu, on je konstruisao alternator visoke frekvencije, to ga je, pak, dovelo i do prouavanja svojstava ultrazvuka. Uvek tajanstven U zimu 1891. Tesla je prvi put otkrio javnosti da struja brzih oscilacija moe da prelazi preko ljudskog tela, a da ne izaziva ni grenje miia, niti oteenje tkiva. Tvrdio je da je do ovog zakljuka doao eksperimentisanjem na sopstvenom telu. Nauni svet je ubrzo posle toga obaveten o fascinantnim svojstvima Teslinih struja. U Njujorku, Londonu i Parizu izveo je uveni ogled sa svetleom cevi u ruci, pri

emu se izloio struji od 50.000 volti. Eksperiment je odjeknuo kao senzacija i nagovetavao je mogunost terapijske primene struje visoke frekvencije i napona. Na predavanju povodom godinjeg skupa Amerikog udruenja za elektroterapiju, u septembru 1898. Tesla je sintetizovala sve svoje radove koji se odnose na elektroterapiju. Opisao je tri grupe fiziolokih efekata struja visoke frekvencije. Pomou opita na sopstvenom telu utvrdio je da ove struje mnogu da izazovu, osim toplotnog efekta, veliki umor, sanjivost i promene u disanju i cirkulaciji krvi. Osim toga, verovao je iu baktericidno mo svojih struja. Drugo podruje Teslinih istraivanja od interesa za medicinu bili su Ks zraci. Izvodio je oglede s cevima punim razreenog gasa i elektrodom od rubina, pri emu je dobio snop elektrona, danas znane Ks zrake. Savremenici su tvrdili da je bio prosto opinjen ovim misterioznim zracima, ali je eksperimente morao na napusti zbog poara u svojoj laboratoriji. Misao na mrenjai Jedna od prvih fotografija pomou Ks zraka koja je napravljena u SAD, kako se navodi u "flogiston", asopisu za istoriju nauke, delo je drugog fiziara srpskog porekla Mihajla Pupina, profesora na Kolumbija univerzitetu. Prema dosetki ovog naunika, "juri na eksperimentisanje Ks zracima podsea na juri na Zapad za vreme zlatne groznice". Uzbuenje je vladalo u laboratorijama Edisona, Pupina, Heringa, Frosta, Tomsona i Tesle. Samo je Tesla, meutim, koristio veliku prednost to je mogao da adaptira svoje aparate visoke frekvencije u mone izvore Ks zraka. Ipak, u tekstu objavljenom 1896. iskazuje veliko potovanje Rentgen za njegovo divno otkrie i opisuje usavrene metode za dobijanje rendgenskih snimaka. Tesla je kasnije vie puta doticao i probleme opte biologije. Kretanje je za njega osnov ivota. Ponaanje bia potpuno odreuju spoljanji faktori. Kao pravi inenjer, Tesla analizira automatizam ivih bia. Bez naunog obrazovanja iz fiziologije i biologije on se gubi, naroito krajem ivota, u metafizikim spekulacijama koje su zaprepaivale ondanju javnost meavinom grandioznosti i naivnosti. Nikola Tesla je bio oaran i osobinama ljudskog oka. Zbog pogrene interpretacije jednog naunog teksta poverovao je u postojanje neke vrste "fluoroscencije" oka za vreme modane aktivnosti. Posvetio je mnogo napora elji da fotografie ljudsku misao, jer je bio ubeen da se intelektualna aktivnost verno odslikava na mrenjai.