Sie sind auf Seite 1von 208

.

2012

UDK 940.53(497)
So-121

2012 .



. 31, -03111, ,


50
, 2012
ISBN 978-609-408-241-2
HTTP://ANTI-TITOLOGIJA.WEBS.COM

UDK 940.53(497)
So-121

Vladislav B. Sotirovi

ON THE CATAPHALQUE OF
TITOGRAPHY
Design by Vladislav B. Sotirovi
Vladislav B. Sotirovi 2012

All Rights Reserved


First edition
50 exemplars
Printed by Lithuanian University of Educational
Sciences Press Edukologija
T. evenkos g. 31, LT-03111 Vilnius, Lithuania
Vilnius, 2012
ISBN 978-609-408-241-2
HTTP://ANTI-TITOLOGIJA.WEBS.COM

.......................................................... . 8
1.
.................................. . 9
2. ? ................. . 15
3. 12. 1944. .
................................................................ . 22
4. ................... . 32
5. ............ . 50
6.
......... . 62
7.
1944. . ........... . 72
8.
................................................... . 84
9.
...................................... . 93
10. Saradnja Brozovih partizana i
Pavelievih ustaa ............................................... . 102
11. ............................... . 131
12. ...... . 137

6|

.
13.
, , ! ....... . 139
14. ? .... . 158
15. ...................... . 168
16. :
27. 1941. .
!.................... . 174
17. ! ............. . 182
18.
............................................ . 186
19. :
1943. .? ......................... . 192
........................................................... . 203
........................................ . 205
Summary .......................................................... p.

7|

208

,


.



.

.


,
,
-
. , ,




.


-

-

.



.
.
7. 2012. .,
, .

8|

1.

(.

-
)

()

.

()
18.

. ,
24
(
1944. .)
,
( ) ,

,


.

,
,
( 1941. ./1942. .) .
1944. .

1944. .

1945. . (
6 )

9|

.

. ,

.



O


(
)

(
1944.
.
1991. .


). ,







(. ,
...)
. ,



.

( )


, ,

.

10 |

.
, . ,
( )
(
)
-

(,

)
,
(Mihailovichbourg).
,
( )
, ,

, ,
- ,
--

-
,
. ,
, ,
,
,
.



( ).
, ()

, (
), .



,
.

11 |

( )

( )
(5) . ,
(
, )
( -
) -
- (2) .

1914. . 1915. ., -,

(
) ( )
.
(. )-
- ,
1914. . 1915. . . ,

-
. ( -
, .
). (
) ()
( )
- 42. .
. .

.
45. 42.
: -
---
-----.
(
)


-
-
.

12 |

.
(
) , , ,
( )
( ) (
). -
, ,
, , .
(
-
)

( )

() . 1915. .
, . ,
.
,

- .


,
.
,




. ,

, 15. 1946. .

.

21. 2011. .,

13 |

, , (
) 1944. .

, ,

14 |

2.
?
,

,
,
20. 1944. .,
,


.
,

.




1944. . 1945.
.




,
-
1948. . 1953. . ,
, ,


.
,
! ,
-


.

15 |

.
,
,

,
:
, -,
,
,



,

,


,
,


, ,
...


, ,
.
, ,
?


.



. , ,

, . ,
, . ,
.

16 |

.
.
17. 1946. .,
.
, ,
, ,
: -
, . ,
! ,
.


, ()
,
, . ,
( ).
, :
. ( - , , , , .)
,
. , ,
.

....

.
- ,
1946. . ,
: , ,
,
.
: ?
,
:
( )
,
,
.

() :

17 |

,


,


25 ,


(, , , , ...).


(. )
,

, . ,
,
, .,
-
.
, , , , ,

, ,
,

, . ,

(
. ).



. ,

. ,
(
),
(?) . ,
,
(1914. ., 1941. . 1944. .).

18 |

.

.
( ) .
, ( - )
,
. , ,
.
,
.
- . .
.

12. 2011. .,

19 |


1946. .

1944. .

1946. .

20 |

1946. .

13. 1946. .
.

17. 1946. .
.

21 |

3. 12.
1944. .
2011.- .

(, )
(, , , ...)

.

, , -

()

(2011. .). ,
1945. . ,



.



66

, - (
-- ),
. ,
, ,
,
.
2011.- .

22 |

.

(), . ,
(, . ),
12. 1944. .

, .
, ,
1935. .,
,
,
70 ,

,
.
.

(.

) , ,
, ,
, ,
. ,
. ?
, (
- ,
- ),
,
.
, , :
1. , ,
,
(),
(), (
/). (
) , ,
(
- , ,
, , ), . -.
,
, .

23 |

.
:

,
.
,
, ,
.
, (
), ,

,
(

,
,

).
, , ,
.

,
. ,
, -

.
,

.
,
.
,
( ),
? .





1948. .
, , .

24 |

.

,

( . ).
,

, 1944. .
( )

(
,

, , ,

...)
.

,

.

, -
(3. 1918. .)

()
1917. .
,
.
. - ,
28./29. 1943. .

1943. .,
. , ,


() 1980. .

(
- ),
-, .
.
2. :
, .

25 |

.
, ,
(
),
, ,
( ) ,
, .
?
, ,
( ).


-

1941. .

- 23. 1939. . (
1932. .
).

- .


27. 1941.
.
. ,
1941. .
1944. .:
,
,

- .

, ., , .
: ,
.
,

( -)
.

26 |

.
, ,
,
. ,
,
27. 1941. .
() ,
.
, -
,

,
.
12. 1944. .?

:
,
.
, ,
28. 1948. .
( ):
, ,
.
( , [] ).
:
, . ,
, . -
?
. ,
, ?

1945. ..

, (



), ,

27 |

.
,
(
,

(14921992),
,

,
, 2010, . 494).
?


,
. ,
:

.
:
, ,
. .
, ,
... '
?
.
. ,
( ,
).
(
), ,
. ,
,
. ,
, ,

.
30.000 . , ,
, (
). -
1932. . .
.

28 |

.
P.S.
( )
12. 1944. .
, 20, 25. 1944. . 1.

29. 2011. .,

29 |



28. 1944. .
.
.





- ()
28./29. 1943. .
. ( )
(
, , )

:
,
.

30 |

28.
28 1944.
1944 .

31 |

4.

:
,
. ,
.
, , -


(. )






.
,
1945.
.


.

/
.
( ) .


.
: , ,
, , , , .

32 |

.
()
( 20.- 25.- 1920. .)1

(1920.
.1941..).2



1941. .
- ,
. ,
.

- (. -
) (.
) 1941..1945..
. ,
-
3.


(). () 20.-
23.- 1919. .
.
.
( 1919. .) .

.

, .
, . .

1941. . (. )

. 1941. .
(. . ,
, , , , 2000, . 1924).
2
,
( ). (4,704,876, . 39%),
(2,889,102, . 23,9%), (1,023,588, . 8,5%),
(756,656, . 6,3%, (630,000, . 5,3%), (512,207, , 4,3%),
(483,871, . 4,0%), (472,079, . 3,9%), (183,563, . 1,6%), (143,453, . 1,2%),
(11.630, . 0,1%) . 1921. . 12,055,715
(Branko Petranovi, Istorija Jugoslavije, 19181988, NOLIT, Beograd, 1988, str. 32).
1918.- : Ivo Banac, The National Question in Yugoslavia:
Origins, History, Politics, Cornell/Ithaca/London, 1984, . 58.
3
- -
, , ,

33 |

.


-

, ,
- .


, ,
1942.

.
:
,
, '' ,
,
,
. ,
.
[

-
, . . .]
[1941. ., . . .] .

35


,
. ' '

,
: ' ?'
(. 5859) .


, . . ,
, : , 19181992.
, , , 1994. ,
,

, . .

34 |

.
(
)

. ,



(1918. .) (1936. .) .

-
: .


4
(
)
()
. 1945. . .



.5 , (
4

Branko Petranovi, Istorija Jugoslavije 19181988, prva knjiga, NOLIT, Beograd, str. 157

,
: , . ,
, 19411945, , , 1999; Marco Aurelio Rivelli, Ia genosido occulte
Etat independent de Croatie 19411945, Tosana, I Age d Homme, 1998; - ,
- , . XIII, 4750, ,
2011; . , , III, , , 1994; Viktor Novak, Magnum Crimen.
Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb, 1948. ,

1945. .
.
,

U ( )
.

31. 1966. . (
1966. .!). ,
,
. ,
, :
. , ( )
. ,
35
.
5

35 |

.
)
10. 1941. . 15. 1945.
. . ()

( ,
)
( 24% 12% )6
-
,

(, ).
(. )7
/ ,
( )
,

.
/
(.
)
/
()
(
) (
- )8.
1945. . ( )

,
(/ )
6

1981. . 3,455,000 532,000


25,000 , 25,000 379,000 (Andr Seller, Jean Seller, Atlas
des peuples dEurope centrale, Paris, 1991, . 143166). .
1981. . 1991. .
.
7
- :
. , . -
, , , 1975.
8
: , : , ,
. , , , 2008, . 445610.

: , , .
. , , , 2010. 242


.

36 |

.

. ,

-
(1920. .1941. .)
.


, ()

1923. .
.
.
23.
1918. .9 1. 10

1. 1918. . de facto
de iure 23.
1918. . .11
, (. ) :
,

( -

9

Proclamation by the National Council of the unification of the State of Slovenes, Croats and Serbs with
rd
the Kingdom of Serbia and Montenegro, Zagreb, November 23 , 1918 Sneana Trifunovska (ed.),
Yugoslavia Through Documents. From its creation to its dissolution, Martinus Nijhoff Publishers,
Dordrecht/Boston/London, 1994, . 151153.
10
st
Proclamation of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, Belgrade, December 1 , 1918 Sneana
Trifunovska (ed.), Yugoslavia Through Documents. From its creation to its dissolution, Martinus Nijhoff
Publishers, Dordrecht/Boston/London, 1994, . 157160.
11
1918. .
: 1.
, . ,
- 1915. .1918. .
1914. ., 2.

26. 1915. . ( ,
).
1918. . .
, . ,

, .
( ).
. ,
: Vladislav B. Sotirovi, Creation of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes,
19141918, Vilnius University Press, Vilnius, 2007.

37 |

.
)12 -
. -
. (
1941. .
)

( )
,
, 1918. .
.



(
)
: .

, ( ), ,
1914. .1918. .
.13
12

-
33 .
30. 1917. . , , ,
-
-
(-) . ,

.

(Declaration of the Yugoslav Club, Vienna, May
th
30 , 1917 Sneana Trifunovska (ed.), Yugoslavia Through Documents. From its creation to its dissolution,
Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London, 1994, . 140 [
: Ferdo ii, Dokumenti o postanku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 19141919, 1920, str.
94]).
13
, . ,
-


.
. ,

. ,


.
1991. .
.

38 |

.
50%

, -

1941. .1945. .

.

(
.

)
( )
,
, . . -

1914. .
42

.



(. ).
,



.


- .
1923. . 1945. .
()
1974. .

-

.

39 |

.
()
.
() (

)
( )
.


.
1924. . .
:
,
, , ,

-

, , , ,

. , , ,


, ,
(
1918. .)14 .
,


, ,

. , ()


, ,

,
, .
).

14

, : Resolution of the Great National Assembly


of the Serbian people in Montenegro concerning unification of Montenegro with Serbia, Podgorica,
th
November 26 , 1918 Sneana Trifunovska (ed.), Yugoslavia Through Documents. From its creation to its
dissolution, Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London, 1994, . 153156.

40 |

.
,
, -
.

-

1945.1946. ., (.
) 1974. .,
1991.1995. ., 1998.1999. .,
(1995. .) ( 1999. .)

2006. . 1924. .



.
,


.

-

/
15.
15

/

1924. . .

,
.
() -
.

,
-
1945. .1946. .
: . 1924. .
-

1991. . 2008. .
/
. ,
1928. . (
)

41 |

()

(), . , 1929. .

( ),
28.-
1932. . (
) .
:

,
.

,

. (-),

,

.

/ . .

- , .
sadanje imperijalistike drave SHS, za punu nacionalnu nezavisnost ugnjetenih nacija, za
svrgavanje buroazije, za radniko-seljaku vlast i za uspostavu Balkanske federacije radniko-seljakih
republika (Branko Petranovi, Istorija Jugoslavije 19181988, prva knjiga, NOLIT, Beograd, str. 160).


.
(.
1932. .
) 1929. .
privremeni strateki sporazum sa stranim imperijalizmom

, . velikosrpske hegemonije (Branko
Petranovi, Momilo Zeevi, Agonija dve Jugoslavije, Beograd, 1991, str. 191).

( ,
, , , , 2006; .
, (19411945), , , 1965; ,
19411945, 2005).

42 |

.

.16

-

(

1945. . - )

, . ,
.
,


23. 1918. ., .

.17

( )

.
.

.



, . .
, , -
(
) .



()


,
16

- .
, : Proclamation by the National Council of the unification of the State of
rd
Slovenes, Croats and Serbs with the Kingdom of Serbia and Montenegro, Zagreb, November 23 , 1918
Sneana Trifunovska (ed.), Yugoslavia Through Documents. From its creation to its dissolution, Martinus
Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London, 1994, . 151153.
17

43 |

.


.


,
,
.18


1.500 . ,

,


.
:
, , ,
.
, , .
,
,
, .

. , ,

, .

.19

1941. .

18

. , 19411945, , , , 1966.
.

. .
19

, . 181217.

44 |


, ( 1929. .
)
,
.

,
,
.
17.- 22.- 1926. .
,

.
,

1928. . .


: ,
. .
- 29. 1943. .

1878. .
1912.1913. .

,

()
. ,
,

45 |

.

, ,

1941. .1945. . ,
1990. .,
1920.-

.

.,

:
,
,
.
, , , 2008.
Banac I., The National Question in Yugoslavia: Origins, History, Politics,
Cornell/Ithaca/London, 1984.
Novak V., Magnum Crimen. Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb,
1948.
Petranovi B., Istorija Jugoslavije, 19181988, IIII, NOLIT, Beograd,
1988.
Petranovi ., Zeevi ., Agonija dve Jugoslavije, Beograd, 1991.
Rivelli M. A., Ia genosido occulte Etat independent de Croatie 19411945,
Tosana, I Age d Homme, 1998.
Seller ., Seller ., Atlas des peuples dEurope centrale, Paris, 1991.
Trifunovska S. (ed.), Yugoslavia Through Documents. From its creation to
its
dissolution,
Martinus
Nijhoff
Publishers,
Dordrecht/Boston/London, 1994.
Vladislav B. Sotirovi, Creation of the Kingdom of Serbs, Croats and
Slovenes, 19141918, Vilnius University Press, Vilnius, 2007.
. ., , , ,
, 2000.
. ., . , ,
, 1975.

46 |

(), ,
1942.
., , 1923.
. ., (19411945), , , 1965.
, 1918-1992.
, , , 1994.
- , -
, . XIII, 4750, ,
2011.
. ., 19411945,
, , 1966.


( ), br. 28,
decembar 1932.
M. A., . ,
, 1941-1945, , ,
1999 ( : Marco Aurelio Rivelli, LArcivescovo
del genocidio, Milano, Kaos Edizioni, 1999).
., ,
, , , 2006.
., ., . . ,
, , 2010.
. ., , III, , , 1994.
., 19411945, 2005.

ANTI-SERBIAN PARTY OF YUGOSLAVIA

Summary: The aim of this article is to bring a constructive


contribution to ex-Yugoslav and primarily Serbian historiography to the
studies of the subject of anti-Serbian character of the Communist Party

47 |

.
of Yugoslavia (KPJ), ie. later the League of Communists of Yugoslavia
(SKJ). This subject, unfortunatelly, has not been yet adequately
addressed primarily because ideological and political reasons. This article
is an attempt to understand the roots of contemporary national disaster
of Serbia and the Serbian people in general whose roots are one of the
thickest branches called the Communist Party of Yugoslavia
Keywords:
Yugoslavia,
communist
party,
totalitarism, bolsheviks, Serbs, Serbia, anti-Serbianism.

communism,

11. 2011. .,

Serbian
Studies Research , (ISSN 2217-5210)

48 |



.
( ) ()

-
1914. . .

49 |

5.



1974. .
, . ,

.
- 14
( ) -
,
,
.
() () . (7. 1892. .,
4. 1980. ., )

, .
, .


,
,

.


.

13. 1943. .
838, III11/15.

50 |

.
.
:
,
,

, ,
, .

.


. ,

, .
,
.

.
,
,
.
, .
,

.
,
.
, ,


, .

.

[]
[],
.
,
.

51 |

.

.

.
,
. []
,
, 40 ,
.


, ,
.

, .
,
.
:
, ,
, .



.
1.

. ,
, ,



. , -
,
.
2. , .
,
-

52 |

.



.
1941. .
1941.
. (

).


.

(Jasper Ridley)
, ,
, 2000. . ( ).
, ,



.



.
,
, .
-

.
,
- , ,
,
()



( ).
3.


.

53 |

.
1941. .


19. 1941.
. . ,

.
( ) ,
,



.
[ , 516, , 2958, .
57].
4. ,



, .
.


. ,

: .

.

. .

1944. .


.


. .
,

.

54 |

.


1915. .

.
5.


40 , .
.

.
. ,

.


,




(
, , )

.
(
) , -
,
. ,


, .
-, . -
- -
.

, ,

55 |

.
.
. ,
( )


.

-
.
( ) 1950.-,

, 1950.
. 1980. ., .
- ,

, 1950. .
1% .
,
.
21
, ,
280. 1950 .
(, 496-27721/1)
:
. 22
:
1. [. .
, ...].
2. [
1948. .
, ...].
3. ,
, , , .
4. ,
[ , ,
...] ,
[ , ...].
5.
.
6. , , .

56 |

.
7. .
8. .
1%
250.000 (, ,
, , ).

:





, .
. ,
-

.
1950. .


.
,

.

- 28. 1948. .

1948. .

.


.

- (
)

.
-

57 |

.

( 5
1% )
1980. .
7% .
,



.
:
-
-
.
,


. .

13. 2011. .,

58 |

()
- 28. 29. 1943.
.
. ,




, -


.

59 |

-

27. 1942. .




.




, ,

60 |

61 |

6.



,
-

(27. 2011. .), ,

,


(



)
. .
.

-
1949. .
, -


-
---
- . ,
, .
, 1943. ., , ,
( )

.

62 |



.
28. 1943. .
,
14. 1943. .

.
(
)


.

,
1943. . -


.
( ) 1943. .
-

.




.





.
,


:

.

63 |

.


100.000
1941. . .
( 1943. .)
.
, .
, .

.
(. ) (,
)

, II
( 25.
1943. ., ,
, ):
(

).
-
.

,
.
.
(
15. , .
).



. ,


-


-

1943. . .

64 |

.

(

).
, ,


(
).
,
, ,

- ()
.
:

.



.


.

.

.

(
)
-

1941. .
1941. .


.

. (2009. .),

65 |

.
( )

(

).
,




( )

.

.


, 28. 1943. . (


)

.
4. 1943. .
:

.



.

(
)
.

1943. . .
:

66 |

.
, . ,

:






-
.


( )

1943. .
. ,

20

.


.

(
)
:
-

.

1. 1944. .


. (
)
(

).

.
20

Jozo Tomasevich, The Chetniks: War and Revolution in Yugoslavia, 19411945, 1975.

67 |

.


.
1943. . (
)
1943. ., ,
.


(. ) .

(28. 1. 1943. .)



.

(


)
.

1944. . ,
,
.
,
(

.
1918. .
, ).
.
, , . ,
- 23. 1939. ?

,
-
1938. ./1939. .
, ,

68 |

.
1944. .

1944. .
-,
1941. . . , ()

,
,



21. ,




-
. ,

.

17. 2011. .,

21

. , 19411944, . 275; .
, , . 194195; Spomeni Alberta Speera, tom drugi, Delo,
Ljubljana, 1972, str. 81.

69 |






1941. . 1944. .
/

70 |

71 |

7.

1944. .
-
(1914. .-1915. .)

. -
(
)

(
,

,
, , , ...)
( , ,
).
-

()
,
,
, 1945. .
1944. .


(

72 |

.



).
22 ( !!!)




.
,
(
)



(
).

,
(
, ,
)



.
, , (
)
,
,

-


.
,
--
.

73 |

.
, , (
- )

(
):
Dragi Iso, malo e te zauditi nain na koji ti dostavljam ovo
pismo. Ali neka to ne dovodi u sumnju. Kad se jednom
sastanemo objasniemo vam sve. Evo o emu se radi.
Sa VI Brigadom, pojaanom sa delovima majevikog odreda ili
frukogorskog, hitno se prebacite izmeu Gorada i Medjedje na
sandaku stranu i istite teren od etnika u pravcu Zaborka i
ajnia. Ovde ete uhvatiti vezu sa levim krilom nae I Divizije i
dobiti dalje direktive.
Na svome putu, tj prilikom prebacivanja ne sukobljavajte se sa
Nemcima, ne preduzimajte ma kakve akcije na pruzi, jer je to u
interesu sadanjih naih operacija. Jo pre vaega prelaza
poaljite kurire u pravcu Ustikoline, gde e uhvatiti vezu sa
naim jedinicama.
Najvaniji na zadatak sada jeste unititi etnike Drae
Mihajlovia i razbiti njegov upravni aparat koji predstavlja
najveu opasnost za daljnji tok narodno-oslobodilake borbe.
Sve ostalo saznaete kad se sastanemo.
U istonoj Bosni ostavite manje odrede iji e zadatak za sada
biti borba protiv etnika i mobilizacija novog ljudstva.
Pojaavanje VI Brigade nesme ii na raun brzine pokreta u gore
predvidjenom pravcu.
29-III-1943 g.
S drugarskim pozdravom
potpisali: Josip Broz Tito, Aleksandar Rankovi i Sreten
ujovi22
,

22

, , , , -12,
30/12.

74 |

.


- (-)
-


- :



,
1917. . ,

,
,
, (
) .

()

- .
, .
,
,
, . , 30. 1943. .
.
:
Svu vau borbu upotrebite protiv etnika u centralnoj Bosni i
Krajini, a odbrambenu borbu voditi protiv ustaa ako vas
napadnu.23
, 1980.- 1990.-


-
Weiss 1
23

, , ,
, , -12, 30/12.

75 |

.
Weiss 2 (. ) ,
, . ,


! ,
Weiss 1 Weiss 2

, ,
.
1943. .


! ,
(. )
1943. .
-



- ,
. -.
, .
, , ,

. , -
1941. .1945. .
, ,
70
,
, 10... ,
.

(), / ,

,
.
, ,
,
, ,
, .
( versus

76 |

.
), (. versus ),
( )
. , , ,
,
- .
, ,
-
1945. 1995. .
, ,
1941. .
,
. ,
( ),

--.


1917. . .24


1941. ., .
,
.
.
,

/ .
,
,
,
,
,
,


24

1941. . (
- 23. 1939. .)

.
, -
,


.

77 |

.
, ,
.

,
100 .
. (.
),
(. ),
(.
)


.
, ,
,

.
, . 60 ,

1941. .



()
.
( )

, . (
).
( !)
!



() .
.
, : 1.
2.

78 |

.

.
-
1941. .
,

.
, (
) -
. ,
.


(
).
:

. ,



.






. ,

,
,

.

79 |

.
- ,
(.
)
(. ),
-
1944. . (
, , ),

.
, , .

,
,
. , ,
.
, ,
1944. ., ,
, ,

(. ) .
, 1944. .

,
20. 1944. .


( )


1944. .
(
) ( )
.
,
,
.
.

1. 2011. .,

80 |

81 |

82 |

1943. .


.
-
.

,



.



:
http://vimeo.com/34413303
http://vimeo.com/34414025

83 |

8.




:
,

.

1941.
. 1945. .
:
,
. ,

,
,

1944.
.





. , .,

,


.

84 |

(.



().
,
,



()
.



-

1941. .

1946. .



-


-
.
, ,


:




.

85 |

.
,

,





. .
10.
1943. . :
30. 4. 1. 5. 43.
. 8. 7. 43.
( 45 ).
,
: .

:
,
,
(: 10. 1943., ).
,

:

, 8. 7.
1943. 50 . 25.


31. 1943. .
5. 1943. .
25

, , , -32, 30/1.

.
.
, 45 50 7. 8. 1943. .

86 |

.
, - 1941-194526 . 238
:

, , 15. 6. 1943
8. 6. 1943
31. 6. 43
25 .
,
: ... 15 :
15

25 .

5. 1943. .
: (25)
: (15)27.
, ,
, ,

:
?

26

, , - 1941-1945, , 1978.
, ( ).
(.
) . 19-20 1945

. ,
( )
d-ru ALOJZIJU STEPINCU, nadbiskupu zagrebakom i metropoliti hrvatskom
15. 1945. (
) .
, ,



.

.
27

87 |

.


,
,
. ,
()


((-)

)
-.
,

,
,




(-) (-).
, ,


( )

28.

-
, .
, .
28



- .
.
1941. .

.

88 |

.


,
,
. ,
,
,
, .

- .
-.


() , -12, 30/12.
.
- 1942. . .


:
,
.
.
. , .
, ,

.
, ,
.
.
,
...
. , ,
, .
, ...
,
, ,
, ...
(
,
, ),

89 |

.


-
, 1941.
.1945. . . ,
:
,
,

.

1943. ., .


. ,



( )
.
- ,
, ,
:






( ) , .





-


, .
.

90 |

.
, - ,

1941. .


(
).
, ,
(. ),
,



.

10. 2011. .,

91 |

-


.

.
-

92 |

9.

(1893. .1946.
.).

( )



. 1946.
.



)

,
()
,

- ,
( , , )
.

.
:

93 |

.
1946.
(.
)


.


- 20.
1944. . ,


1944. .

()
.
()
-
(
)


, . ,
(
). , . ,
1941. . 1945. .
(,
,
) ,


(100
50 )


1941.
.
, -
- (
)

94 |

.
22.
1941. . ( )


. ,


.
:

( 1941.
.)
!


.
- :
, ()
(
1941. .
)
(

)
.
,



, ,
-
, .
- (
)
.
, .
: .
-, , ,

95 |

.
, ( )
(
1914. .1915. . -
).
10434.
, ,
,


-


.

( )
22. 1941. .

( 22. 1941. .).
24. .
17.
( ) .
(
11. ) .


,
,


( -)
1937. . .
, - (. -)
1932. .
( , . ,

)

1932. .


.

96 |

.
, , .
:

,


.

.

--
.
(

U
(.
).

.
, ,



: .

97 |

.


, .
-
1943. .
1946. .
.

., -
.


,
()()
(
- - -


, ,
() . -
--


)



1941. .

:
(1.) ()
(
)
(2.)
, . .

.


- (

98 |

.
1941. . 1942. ., .
).
,
(
.
()

, .)
out of order
(
,
,
)

() . ,


:


.

,
.


. ,
,
.

.

,
.

...

99 |

.
.
.29

(-


1941. .
)

:
1. (
,
)



.

(
)
,

,



1941. .



- ( 1942. .
1943. .)
.
2.
,

29

, , , , -12,
30/12, , 785 25.
1943. :
19411945, 19411945, , 2008. . 336.

100 |

.

.
3.
(
, , ) .
.
-


( )
,

.


(
) - :
11. (1941. .)
.
,


.
-
(

).

.
15. 2011. .

101 |

10. Saradnja Brozovih partizana i


Pavelievih ustaa

Sotirovi B. Vladislav, dr. docent, Univerzitet Mykolasa Romerisa,


Fakultet politike i upravljanja, Katedra politikih nauka, Valakupi g. 5,
kabinet 57, Vilnius, Litvanija, vsotirovic@mruni.eu
Saradnja Brozovih partizana i Pavelievih ustaa
Zgodovinski asopis, Ljubljana
Izvorni nauni lanak: jezik Sr.
Cilj ovog lanka je da konstruktivno doprinese balkanskoj i
junoslovenskoj istoriografiji rasvetljavanju pitanja direktne i indirektne
vojno-politike saradnje izmeu partizana kaplara/marala Josipa
Broza Tita i ustaa poglavnika Ante Pavelia na prostoru Nezavisne
drave Hrvatske u toku Drugog svetskog rata, 1941. g.1945. g. kao i da
ukae na ideoloko-politike korene i ciljeve ove saradnje. lanak je
uglavnom zasnovan na primarnoj arhivskoj povesnoj grai koja se uva u
Beogradu a koja nije nikada koriena od strane titoistike istoriografije
kao i na svedoanstvima uesnika u dogaajima iz redova Jugoslovenske
vojske u otadbini (tzv. etnici) a koji su se nakon 1945. g. nali u
emigraciji.
Kljune rei: partizani, ustae, Josip Broz Tito, Ante Paveli, Nezavisna
drava Hrvatska, etnici, Drugi svetski rat, Jugoslovenska vojska u
otadbini
Autorov saetak

Titografska istorija protiv znanstvene istoriografije


Kako vreme sve vie i vie prolazi nakon preminua najveeg sina naih
naroda i narodnosti Josipa Broza Tita (1892. g.1980. g.) i kako sve vie
i vie blede filmske trake o herojskoj patriotskoj borbi Titovih partizana
u reimskim propagandnim igranim filmovima (tipa Neretva, Sutjeska,
Uika republika, Dvoboj za Junu prugu, Crvena zemlja, Valter

102 |

.
brani Sarajevo, Desant na Drvar...)30 protiv okupatora i domaih
kvislinga istina o pravom karakteru te borbe na podrujima Nezavisne
(Neovisne) Drave Hrvatske (NDH) 1941. g.1945. g. polako ali sigurno
dokumentovano ugledava svetlo dana domae znanstvene povesti
(istoriografije). Za razliku od vremena Brozove samoupravne Jugoslavije,
ali na alost i dugo nakon 1991. g., u kojoj se ovaj period junoslovenske
povesnice tretirao samo kao (h)istorija smatramo da je dolo krajnje
vreme da na znanstvenu scenu stupi objektivna (h)istoriografija umesto
ispolitizovane titografije.
Uopteno govorei, u novijoj povesti junoslovenskih naroda fenomen
titoistikog revolucionarnog preuzimanja (tj. preotimanja) vlasti na
prostorima Jugoslavije u toku Drugog svetskog rata (DSR) jo uvek ostaje
nedovoljno razjanjen usled niza okolnosti od kojih su najbitnije po
naem miljenju dve: 1. nedostatak arhivske grae, i 2. nevoljnost
dravnih povesniara da isteraju istinu na istac.
to se tie okolnosti nedostatka relevantnih (originalnih i autentinih)
povesnih istonika za period graanskog rata i nasilne komunistike
revolucije u DSR moraju se napomenuti osnovni razlozi za ovakvo de
facto stanje stvari:
revolucionarni pobednik u graanskom ratu, tj. Titovi
partizani (tzv. NOVJ, tj. Narodnooslobodilaka vojska Jugoslavije) i KPJ
(Komunistika partija Jugoslavije), je smiljenom i dobro organizovanom
politikom uklanjanja, pa ak i fizikog unitavanja, kako svoje sopstvene
tako i neprijateljske arhivske grae uspeo da u kratkom vremenskom
razdoblju nakon vojne okupacije Beograda i Srbije u jesen 1944. g.
30

Film Bitka na Neretvi je bio najskuplji igrani film ikada snimljen u socijalistikoj Jugoslaviji. Titoistikom
reimu je bilo izuzetno vano da glavne uloge igraju poznati holivudski glumci kako bi reim dobio na
veem kredibilitetu kako u Jugoslaviji tako i u inostranstvu. Tako u filmu Bitka na Neretvi pored
jugoslovenske glumake ekipe igraju i Orson Welles, Franco Nero, Yul Brynner pored Hardz Krugera i
Sergeja Bondaruka. U filmu Bitka na Sutjesci budueg doivotnog predsednika SFRJ igra niko drugi nego
Richard Burton koji je za ovu ulogu dobio honorar od jednog miliona amerikih dolara. Barton je, inae, po
povratku u SAD nakon snimanja filma izjavio da mu je bilo vrlo teko da glumi ulogu jednog pravog
(politikog) glumca. Falsifikovanje prave povesti DSR u ovim filmovima se moda najoiglednije vidi u filmu
Dvoboj za Junu prugu Zdravka Velimirovia u kome su diverzantske akcije ruenja pruga etnika
enerala Drae Mihailovia (JVuO) jednostavno pripisane Titovim partizanima. Ratni (partizanski) filmovi
su u SFRJ bili udarni anr sedme umetnosti. Prema nekim procenama, u ove ratne filmove Titove osobne
kinematografije je drava uloila vie novca nego na sve ostale filmove zajedno a razlog je jednostavan:
partizanski filmovi su bili najefikasniji opti i javni asovi istorije naroda i narodnosti Jugoslavije u DSR.
Prikazivani su u kolama a aci su kolektivno odvoeni u bioskope. Sadraj filmova se naravno adekvatno
poklapao sa sadrajima iz obaveznih kolskih udbenika tako da su dobrim delom imali i funkciju nastavnih
vebanki. Ipak, ni jedan jedini od takvih partizanskih filmova nije snimljen prema stvarnom istorijskom
dogaaju tako da svi oni ostaju u domenu politike propagande jednog totalitarnog jednopartijskog
sistema i reima i njegove titografije (opirnije videti u: ,
, str. 79121). Snimanje ovakvih filmova je direktno pomagala JNA kako to i stoji u pici filma
Uika republika.

103 |

.
eliminie uglavnom sve kompromitujue autentine i originalne
dokumente koji bi mogli u veoj ili manjoj meri da ospore politikantsku
propagandu zvanine titoistike istoriografije nakon rata. Tako, npr., u
jugoslovenskim arhivama se ne mogu nai kljuna dokumenta o
otvorenoj saradnji Titovih partizana sa ustaama, iptarskim balistima i
Nemcima kao i o otvorenoj antisrpskoj politici i vojnim akcijama
titoistikog Vrhovnog taba NOVJ kao i njemu potinjenih operativnih
komandnih tabova na samom terenu. Stoga su u ovom kontekstu
sauvana nemaka i italijanska dokumenta (arhivska graa) kao i
memoarska literatura (zajedno sa dnevnicima) nemakih i italijanskih
komandanata (npr. austrijskog generala u slubi Vermahta Gleze fon
Horstenaua)31 od kljune vanosti za razotkrivanje prave istine o politici i
ciljevima borbe Politbiroa CK KPJ u vremenu borbe za preuzimanje vlasti
u Jugoslaviji 1941. g.1945. g.
pobednik je takoe, isto tako dobro smiljenom politikom,
ubacivao falsifikovana dokumenta a naroito falsifikovane fotografije u
fajlove suparnike strane a koji se i dan danas mogu nai po raznoraznim
arhivama irom bive Jugoslavije ali se ova politika falsifikovanja
povesnih istonika naroito sistematski primenjivala u sluajevima kada
je trebalo kompromitovati rukovodei kadar Jugoslovenske vojske u
otadbini (JvuO) pod komandom enerala Dragoljuba Drae
Mihailovia.32
31

Videti npr.: Ratni arhiv u Beu (Kriegsarchiv Wien = KAW), Ostavtina Gleza fon Horstenau (B/67)
ukljuujui i njegove zabeleke u formi dnevnika iz Zagreba od aprila 1941. g. do septembra 1944. g. (KAW,
B/67-dnevnik); Kazimirovi, Nemaki general u Zagrebu.
32
Na primer, postoje dokumenta sa falsifikovanim potpisima komandanta Kraljeve gorske garde Nikole
Kalabia (tj. itava pisma) kao npr. jedno datirano 19.20. decembra 1945. g. kao i retuirane fotografije
etnikih komandanata a omiljeni objekt je bio opet Nikola Kalabi kome je pripisana i lana izdaja
vrhovnog komandanta JVuO. Ipak, mora se istai da je od strane Titoista ubedljivo najpodmukliji
podmetnuti falsifikat navodno pismo (i to u dve verzije latinicom) koje je toboe Draa Mihailovi uputio
d-ru ALOJZIJU STEPINCU, nadbiskupu zagrebakom i metropoliti hrvatskom 15. aprila 1945. g. a u kome
se trai prisna saradnja sa hrvatskim narodom (tj. sa ustakim i domobranskim bojovnicima) uz
Stepinev blagoslov radi suzbijanja komunistike pobednike plime. Ako nita drugo, da zaobiemo
raspravu o originalnosti i autentinosti ovog pisma sa tehnike take gledita, bilo bi apsolutno nelogino
da pred sam kraj rata Mihailovi trai prisnu saradnju sa ustaama i domobranima protiv kojih se do tada
borio a koje naputaju i Zagreb i ostatak Jugoslavije za nekoliko dana ili sedmica pritom odlino znajui da
su i Pavelieve ustae i Brozovi partizani dve iste hrvatske vojske. Ipak, u ovom sluaju zauuje krajnja
aljkavost titoistikih falsifikatora obzirom da su izdali jedno te isto pismo u dve razliite varijante
zaboravljajui pritom da onu prvu unite ili bar sklone na sigurno. Naime, u stenografskim belekama sa
procesa stolea, tj. Drai Mihailoviu 1946. g. u Topideru u Beogradu, faksimil Drainog pisma Stepincu
je objavljen na jednoj jedinoj stranici (97-oj) ali 39 godina kasnije to isto pismo se u zborniku etnikih
dokumenata u etrnaestoj knjizi u etvrtom tomu objavljuje na dve stranice i pritom se razlikuju mesta
kako adrese tako i samog datuma pored poslednjeg pasusa koji se u ovoj drugoj varijanti nalazi na
sledeoj, tj. drugoj, stranici. U prvoj varijanti Drainog navodnog pisma Stepincu natpis Vrhovna
komanda, 15. aprila 1945., armijski general sa Mihailovievim potpisom se nalazi ispod teksta pisma dok
se u drugoj varijanti pisma natpis Vrhovna komanda, 15. aprila 1946. nalazi u gornjem desnom uglu
pisma iznad poetka teksta samog pisma. Oba ova pisma, inae, nemaju odgovarajui memorandum

104 |

.
Razlozi za ovakvu politiku ubacivanja falsifikata u fajlove etnike grae
se lako mogu objasniti i shvatiti ukoliko se zna da je ve od samog
poetka graanskog rata u julu 1941. g. pa sve do samog njegovog kraja
poetkom 1946. g. JvuO bio i ostao jedini vojni i politiki neprijatelj koji
je
ozbiljno
stajao
na
titoistikom
putu
preuzimanja vlasti pa stoga
nije nimalo udno da su
sami Titoisti graanski rat i
zapoeli u julu 1941. g. u
zapadnoj Srbiji i nastojali da
ga skonaju tek hvatanjem
ivog komandanta JvuO to
im je i konano polo za
rukom 13. marta 1946.
godine, u jednoj kui na putu Vardite-Priboj, pod jo uvek
nerasvetljenim okolnostima.33 eneral im je bio potreban mnogo vie iv
nego mrtav kako bi ga zvanino u ime naroda na montiranom
staljinistikom tipu procesa osudili za kolaboraciju sa okupatorom i tako
bar isto formalno legalizovali svoj revolucionarni nain preuzimanja
vlasti u zemlji ogromnim delom i preko direktne saradnje partizanskih
vojnih formacija kako sa inostranim okupatorom tako i pre svega sa
njihovim domaim satelitima, i to pre svega sa hrvatsko-bonjakim
ustaama.
Povesnim istonicima za istoriografiju protiv titografske istorije
to se tie rasvetljavanja pitanja glavnog, ako ne i jedinog,
vojnopolitikog protivnika i krvnog neprijatelja Brozovih partizana za
vreme itavog DSR u Jugoslaviji, a to je u direktnoj vezi sa temom ovog
lanka saradnje Brozovih partizana i Pavelievih ustaa, ovom prilikom
navodimo prepis samo jednog arhivskog, originalnog i autentinog
partizanskog dokumenta iz perioda narodnooslobodilake borbe iz
koga se jasno vidi protiv koga se Brozovi narodnooslobodilaki borci
Vrhovne komande, peat, ni broj pod kojim su zavedena za razliku od originalnih dokumenata Vrhovne
komande JVuO. Sam Draa se potpisivao kao eneral dok u ovom sluaju stoji general (,
, str. 365; Zbornik dokumenata i podataka, tom XIV, knjiga 4, str. 989990). Videti takoe
i: Zeevi, Dokumenta sa suenja Ravnogorskom pokretu; Izdajnik i ratni zloinac Draa Mihailovi pred
sudom). U navodnom pismu Stepincu aprila 1945. g. je falsifikovan i potpis Drae Mihailovia kao i u nekim
drugim falsifikovanim pismima (Braiu, Mati Matieviu). Originalni Drain potpis latininim grafemama
se nalazi npr. u pismu grkom generalu Zervasu koje je pisano na francuskom jeziku. Pismo je datirano 5.
februara 1944. g. i verifikovano je sa jasno itljivim peatom Komande Jugoslovenske vojske u otadbini
to nije sluaj sa npr. peatom na pismu Mati Matieviu datiranom 29. studenog 1944. g. (,
, str. 36).
33
, , III, str. 314.

105 |

.
nisu a protiv koga se jesu borili. Iz ovog dokumenta, to je jo bitnije,
jasno proizilazi i za ta su Brozovi partizani ratovali itave etiri godine
(dokument je u originalu napisan latininim grafemama i obiluje
gramatikim i stilistiko-jezikoslovnim grekama) a glasi:
Dragi Iso, malo e te zauditi nain na koji ti dostavljam ovo
pismo. Ali neka to ne dovodi u sumnju. Kad se jednom sastanemo
objasniemo vam sve. Evo o emu se radi.
Sa VI Brigadom, pojaanom sa delovima majevikog odreda ili
frukogorskog, hitno se prebacite izmeu Gorada i Medjedje na
sandaku stranu i istite teren od etnika u pravcu Zaborka i
ajnia. Ovde ete uhvatiti vezu sa levim krilom nae I Divizije i
dobiti dalje direktive.
Na svome putu, tj prilikom prebacivanja ne sukobljavajte se sa
Nemcima, ne preduzimajte ma kakve akcije na pruzi, jer je to u
interesu sadanjih naih operacija. Jo pre vaega prelaza
poaljite kurire u pravcu Ustikoline, gde e uhvatiti vezu sa naim
jedinicama.
Najvaniji na zadatak sada jeste unititi etnike Drae Mihajlovia
i razbiti njegov upravni aparat koji predstavlja najveu opasnost za
daljnji tok narodno-oslobodilake borbe.
Sve ostalo saznaete kad se sastanemo.
U istonoj Bosni ostavite manje odrede iji e zadatak za sada biti
borba protiv etnika i mobilizacija novog ljudstva. Pojaavanje VI
Brigade nesme ii na raun brzine pokreta u gore predvidjenom
pravcu.
29-III-1943 g.
S drugarskim pozdravom
potpisali: Josip Broz Tito, Aleksandar Rankovi i Sreten ujovi34
Iz ovog navedenog arhivskog korpus deliktija je jasno ko je ne samo
najvei, ve pre svega i jedini neprijatelj Brozovim revolucionarima koji su
bili u Jugoslaviji nita drugo nego podruniki odredi Staljinove Crvene
34

AVI, pismo Isi od 29. marta 1943. g.

106 |

.
Armije ije je politiko rukovodstvo nekoliko puta na moskovskim
zasedanjima Kominterne u meuratnom periodu izdavalo direktive o
razbijanju Jugoslavije kao velikosrpske i versajske tvorevine. Stoga i
nezauuju napisani redovi u dokumentu da su etnici Drae
Miha(j)lovia jedini i pravi neprijatelji na putu stvaranja nove
socijalistike Jugoslavije. Na ve navedeno pismo bosanskom
komunistikom komandantu Isi Jovanoviu, koje su pored Josipa Broza
potpisali i Aleksandar Rankovi i Sreten ujovi, se direktno nadovezuje i
pismo, tj. depea, koju je Tito svojeruno napisao i potpisao 30. marta
1943. g. u vidu naredbe i uputio tabu Bosanskog korpusa NOVJ a u
kome doslovce stoji (u originalu latinini) tekst:
Svu vau borbu upotrebite protiv etnika u centralnoj Bosni i
Krajini, a odbrambenu borbu voditi protiv ustaa ako vas
napadnu.35
Zvanina dravna jugoslovenska (h)istorija iz 1980.-tih i 1990.-tih godina
ima i umesne odgovore na ovakve korpus delikti arhivalije iz DSR da se
tu navodno radilo o izdvojenom sluaju koji se objanjava trenutnom
vojnom i politikom situacijom na zapadnojugoslovenskom ratitu
obzirom da su Nemci organizovali operacije Weiss 1 i Weiss 2 (tzv.
Neretva) protiv Titovih partizana a, kao to je poznato, davljenik se i za
slamku hvata. Meutim, smatramo, ovde se nije radilo o trenutnom
okretanju urka naopako usled novonastale situacije kako bi se
spasla iva glava ve se radi o stratekoj politici i delovanju Brozovog
Vrhovnog taba na terenu u toku itavog DSR. Naime, Nemci nisu
organizovali ofanzive Weiss 1 i Weiss 2 protiv partizana ve protiv
Mihailovievih etnika kako bi ih razbili na prostoru Krajine, Bosne,
Hercegovine i Dalmacije pre planiranog saveznikog iskrcavanja na
istonu obalu Jadrana.36 Sklopivi direktan sporazum sa Titovim
politikim predstavnicima iz Vrhovnog taba marta 1943. g. (Martovski
sporazum) Nemci su faktiki poslali (tj. gurnuli) partizane na etnike
da im na Neretvi odrade posao to su Titovi borci i ispunili uz stihove
Partizani spremte mitraljeze da pucamo na kralja i Engleze! Dakle,
zajedniki i jedini neprijatelji i Nemcima i Titoistima su bili etnici (tj.
35

AVI, kopija Titove svojerune depee.

36

Na neposrednu saradnju Brozovih partizana i Pavelievih ustaa na prostoru tzv. Bihake republike
ukazuje nemaki general Fortner koji je bio komandant nemake 718.-te divizije. On je u svom izvetaju od
26. decembra 1942. g. procenjivao da komunisti vladaju teritorijom oko Bihaa u duini oko 250 i irini do
100 kilometara. Na ovoj teritoriji se prema njemu nalazilo oko 63.000 partizanskih boraca. U svom novom
izvetaju od 6. januara 1943. g. isti Fortner izvetava svoje nadlene da su Brozovi partizani u
domobranskim i ustakim vojnim garnizonima bez muke mogli doi do plena u hrani i oruju (Zbornik
dokumenata i podataka, tom XII, knjiga 2, str. 952; Zbornik dokumenata i podataka, tom XII, knjiga 3, str.
18).

107 |

.
JvuO) Drae Mihailovia koji su se u prolee te 1943. g. spremali da
saekaju i prihvate anglo-amerike saveznike u Dalmaciji to je za Nemce
znailo otvaranje drugog fronta u Evropi i povlaenje nazad u Nemaku a
za Titoiste kraj kominternovske politike o komunistikom preuzimanju
vlasti u Jugoslaviji.37
Ovde je u kontekstu tematike lanka neophodno skrenuti panju na
jednu epizodu iz povesti Titove sovjetske Bihake republike kada su
partizani pri naputanju bihake teritorije silom pokrenuli veliki deo
srpskog, ali ne i hrvatskog i muslimanskog, ivlja sa sobom prema
Neretvi i eventualno dalje prema Srbiji. Tada je pokrenuto izmeu 40.000
i 50.000 srpskih civila a ovaj pokret je imao trojaku funkciju: 1. civili su
predstavljali komunistikom vostvu ivi tit, 2. na ovaj nain je izvreno
etniko ienje terena, i 3. narod je spreen da prebegne na susednu
teritoriju oko Gacka koja je bila pod etnikom kontrolom. Povodom ovog
dogaaja vrhovni komandant JvuO Draa Mihailovi je uputio
(izbeglikoj) Jugoslovenskoj vladi u Londonu sledeu depeu:
Zbog ovog komunistikog terora mase naroda povlae se od
Bihaa ka Glamou. im se Nemci priblie, ove nezatiene
narodne mase ostavljaju se na milost i nemilost Nemaca i ustaa
koji ih nepotedno masakriraju. Ono to sluajno izbegne, smrzava
se na snegu i ledu. Izmeu Drvara i Glamoa ima preko 500
smrznutih leeva ena i dece. Ovo je vie nego uas. To je borba
koju vode komunisti i na koju ih podstie inostrana propaganda, da
bi se planski unitio na narod.38
Nakon DSR dravno-partijska jugoslovenska istoriografija je plasirala
tezu da je u navedenom sluaju (srpski) narod dobrovoljno poao sa
Titovim partizanima, tj. da se u ovom sluaju radilo o humanitarnoj
akciji spaavanja civila to je i sam Broz potvrdio 1948. g. na Petom
kongresu KPJ u Beogradu doslovce rekavi sledee:
Sa naom vojskom ogromna masa od 50.000 ena, dece i staraca
povlaila se ka Livnu... Sve jedinice ostavljene su na svojim
poloajima, dok se Vrhovni tab sa tri proleterske divizije povlaio
ka Neretvi.39
37

Kominterna je 1935. g. usvojila stav da se usled nadolazee nacistike opasnosti i rata Nemake (kao
eksponenta zapadnih buroazija) protiv SSSR-a ne ide na razbijanje Jugoslavije kako bi se mogla i sama to
due odupreti nemakoj invaziji pre nemakog pohoda na istok. Nakon napada Nemake na SSSR 22. juna
1941. g. i u toku itavog rata stav Moskve je bio da jugoslovenski komunisti pod platom antifaistike
borbe preuzmu vlast u itavoj zemlji nakon ega bi Jugoslaviju ukljuili u sovjetski vojni, politiki i
ekonomski blok.
38
, , str. 186.
39
Ibid.

108 |

.
U stvarnosti je, meutim, dotini civilni narod protestvovao traei da mu
se omogui prevoz i obezbedi hrana i odea kako bi preiveo otru
bosansku i hercegovaku zimu. ta se nakon ovog protesta dogodilo
moemo proitati u sledeem istoniku:
Nekanja naroda staraca, ena i dece komunisti su proglasili
vrstom pobune, saboterstva, faizma i sveg drugog. Ubijali su oni
tada na licu mesta. Ubijali su za svaku sitnicu. Ubijali su majke,
koje su se borile ne za sebe, ve za spas svoje dece, jer ih nisu hteli
voditi u smrt. Politkomesari, narodni odbori, terenski radnici i
njihove sluge, dali su se na posao. Ili su oni od kue do kue,
izbacivali su iz istih ene i decu. Izbacivali su ih na ulicu, na
puteve. Svrstavali su oni ovaj jadni narod u kolonu smrti, koja je
krenula putem golgote, na kojoj se moralo umreti.40
Jasno je da su u ovoj akciji (srpski) civili morali da odigraju ulogu ivog
tita Brozovim partizanima u nastupajuem sukobu u dolini Neretve sa
glavnim i jedinim vojnim i politikim protivnikom Mihailovievim
etnicima na koje su ih gurnuli Nemci kako bi nakon definitivnog
obrauna partizana i etnika dokusurili pobednika u novoj ofanzivi
(Schwarz, tj. tzv. Sutjeska iliti Peta neprijateljska ofanziva). O linoj
sudbini jednog dela civila iz ove kolone smrti govori, nadovezujui se na
svedoenja Maneta Peuta, i jo jedan svedok dogaaja Vladimir
Dedijer, ovog puta sa komunistike strane:
Ide veeras majka po ledu bosa, s nekim krpama oko nogu, koje
su tako duge da se vuku po mrazu za njom. Na leima u daku
dete kuka. Drugo vue za ruku, a tree najstarije, ide i plae. Nisu
jeli nita ve dva dana...
Priem jednom prozoru zakovanom daskama. Neko narie iz
prizemlja. Obiao sam kuu, siao na drum i doao pred vrata
prizemlja. Vidim kroz razvaljena vrata ljudi sede kraj vatre,
prekriveni ebadima, nemi, nepomini. Jedno dete iz sveg glasa
zapomae. Neto se otima pod ebetom. Priao sam korak blie i
viknuo to sam jae mogao. Presta rvanje, ali deji glas ne. Podie
se ebe i ukaza se lice one majke, koju sam danas video s troje
dece. Oi staklaste, sva je bila u znoju. Shvatio sam ta se dogaa.
Ona je davila roeno dete. Dojadilo joj. Kuka, kuka, trai hleba.
Ona je umorna, gladna, lea su joj otpala od noenja najmlaeg,
ruke od teglenja ono dvoje. I jednostavno je htela da oslobodi i dete
i sebe daljih muka. Da sam doao minut kasnije ujutro bismo
40

, , str. 225.

109 |

.
zatekli samo detinji le. Nije sluajno ena rekla veeras kad sam
je sreo na drumu: Sveta smrti, uzmi me!
Ve dvadeset i jedan dan ona bei iz Banije s decom pred Princ
Eugenom i Vrajom divizijom. Prepeaila je na ovom mrazu 350
kilometara.41
O grupnom stradanju (srpskih) civila februara meseca 1943. g. iz gore
spomenute kolone smrti svedoi komandant Dinarske etnike
divizije, vojvoda Momilo uji a ije svedoenje baca potpuno novo
svetlo na titoistiku istori(ografsku) floskulu o humanosti i bitkama za
ranjenike (Neretva) Brozovih partizana:
Komunisti razglase da Nijemci, ustae i etnici idu zajedno, da
kolju sve, sve redom. I povukli su za sobom dosta ena i djece iz
Like. Ja sam na visini Grahova saekivao Titove kolone i kupio taj
narod, smjetao ga u moja sela i kasnije vraao kuama. Mnoge su
ene, meutim, vukle djeicu sa sobom: nee mater da ostavi dijete!
Tito je lukavo doao na ideju poto se vojska sporo kree radi
ena i djece da jedan poseban bataljon preuzme djecu, a matere
neka idu sa svojim muevima. Bolniarke i posebne jedinice,
navodno, vodie rauna o djeci. I sada, on je pokupio tu djecu...
jedno sto pedeset. A ispod vrha planine atora postoji atorsko
jezero, vrlo ive vode, i tu je bila dravna kua za uvara ume.
Luksuzna vila, planinski stil. Sva ta djeca, ja sam brojao kosturie
njihove, sva su smjetena u tu kuu i kua je zapaljena.
Ja sam kasnije naiao, mjesec dana kasnije, snijeg je bio, a koice
one djeice virile su iz snijega. Tu sliku takoe ne mogu zaboraviti.
Nijesmo imali fotografskog aparata, ali jedna scena mogla bi se
uzeti za vjeni spomenik: Lianka, majka koja nije htjela da preda
djecu, sjela je na kamen umske staze, otprilike jedan kilometar od
one kue. Jo se leevi nijesu raspali, jo su bili zamrznuti. Majka
jedno dijete ovako na dojku pritisla, jedno je, na koljenima, uhvatilo
ruicama ispod pazuha, a jedno lei na zemlji, najstarije, uhvatilo
se rukama oko njene noge. Ta slika mi nikada ne izlazi iz glave. I
ko onda ne bi ubijao komuniste, ko ne bi ubijao ustae?42
Da ovo svedoenje iz prve ruke o ponaanju Brozovih partizana prema
ranjenicima iz ranog prolea 1943. g. nije izmiljeno i da u stvari
odgovara pravom stanju stvari na terenu u toku samog DSR (za razliku
od igranog filma Bitka na Neretvi, tj. tzv. bitke za ranjenike) potvruje
41
42

Ibid., str. 227.


, , str. 132133.

110 |

.
nam jo jedan relevantni izvor iz te iste 1943. g. iz decembra meseca.
Ovaj povesni dokument je takoe jako bitan i za razreavanje enigme
ratnog lika i dela Josipa Broza Tita o kome je pisano do sada mnogo i
nairoko ali uglavnom bez osvrta na relevantne, tj. pouzdane, arhivalije.
U svim ovim biografskim napisima ostalo je ipak do kraja nerazjanjeno
njegovo stvarno poreklo i njegov osobeni karakter do osvajanja vlasti
oruanim putem.43 U nameri da konstruktivno doprinesemo
rasvetljavanju ove nepoznanice prilaemo jedan od bitnih arhivskih
dokumenata koji baca dosta svetla na reavanju oba spomenuta
biografska problema ukljuujui i pitanje ranjenika. Radi se naime o
strogo poverljivom dokumentu beogradske specijalne policije o Titu od
13. decembra 1943. g. a koji se nalazi u Arhivu Jugoslavije u Beogradu.
U ovom dokumentu otkucanom na pisaoj maini irilinim grafemama
se kao poiljalac navodi Uprava Grada Beograda, Odeljenje specijalne
policije a kao adresant Pretsednitvo Vlade u Beogradu. Dokument je
sledee sadrine i prenosimo ga onako kako je autohtono i izdat sa tri
leksiko-faktografske dopunske ispravke u velikim zagradama:
Ovom Odelenju je ast izvestiti Pretsednitvo, da je primljeno
obavetenje, koje sadri izvesne pojedinosti o akciji partizanske
vojske, o linosti njihovog komandanta Tita, njegovom nainu
ivota, kao i o odnosu izmeu njega, njegovih najbliih saradnika i
njegove vojske. Ova obavetenja primljena su od lica koja su pre
izvesnog vremena dola iz Crne Gore.
Tako je primljeno obavetenje da je Tito sa svojim tabom prologa
leta boravio na planinama blizu Nikia i to na mestu zvanom
Goransko. Tu na Goransko, partizanski tab je organizovao i
sanitetsku slubu koristei tamonju bolnicu, gde su se leili i
ranjeni partizani. U ovoj bolnici leili su se i metani, od kojih je
jednim delom i primljeno ovo obavetenje. U odnosu na samu
linost Tita podaci s kojima se raspolae su apsolutno identini s
podacima koji su primljeni od ovih lica. Pored poznatih podataka
primljeni su jo i ti, da je Tito uzrasta srednjeg, spoljanjosti
uglaene i da nosi graansko odelo koje je mahom novije. Govori
jednim pokvarenim srpskim jezikom, koji lii na kajkavski.

43

Godine 2010. je u Beogradu izala prva do sada objavljena zbirka strogo poverljivih arhivskih
dokumenata o linosti i delu Josipa Broza Tita u kojoj se nalazi vie od 250 dokumenata: , ,
, . . Rezultate psihopolitike analize linosti Josipa Broza
Tita videti u: , : , , . . Ovo
je, inae, do sada najbolja i najkompletnija Brozova psihobiografija.

111 |

.
Odnos izmeu Tita, njegovog taba i lanova je autoritativan i to
bilo u slubenom ophoenju ili privatnom ivotu. Ova razlika
naroito se ogleda u ophoenju Tita prema svojim saradnicima, ak
i onim najuim. I sam nain ivota znatno se razlikuje od ivota
ostalih, jer dokle Tito ima izobiljnu hranu, razne slatkie i ivi
nemoralnim ivotom i ima kraj sebe jednu mladu devojku jevrejskog
porekla sa kojom je i ranije iveo, dotle njegova vojska dobija vrlo
slabu hranu. Ovakvu slabu hranu dobijaju ak i bolesnici ranjeni
partizani.
Njegovu najuu okolinu pored ostalih sainjavaju i jevrejin Moa
Pijade kao i biv[i] jugoslovenski oficiri general Orovi Savo i
kapetan Jovanovi [Arso], mada se za ovu dvojicu tvrdi da su
sluajno prili njima. Pored ostalog tvrdi se da u tabu Titovom ima
samo mlaih ljudi, ukoliko se to ne odnosi na njihove vane
funkcionere.
tab Titov je vrlo pokretljiv i redak je sluaj da se negde due
vremena zadri. Pokret se javlja uvek onda kada je primljeno
obavetenje od strane obavetajaca o pretstojeoj opasnosti. Takav
sluaj dogodio se je i s ovim poslednjim mestom bivakovanja,
odakle su i potekli ovi podatci. Prilikom pokreta s planine i mesta
zv[anog] Goranjsko partizani su spalili svu arhivu, kao i samu
zgradu u kojoj su bili, pa ak i 40 svojih najteih ranjenika, to oni
to esto i rade.
Obavetajna sluba razvijena im je u vrlo jakoj meri i mahom su za
ovu slubu upotrebljavane tamonje metanke, ree metani, iji
spoljanji izgled nije skretao panju tamonjih vlasti. Iz istih izvora
saznaje se da se danas Tito i njegov tab nalaze u planinama
izmedju Plevalja, Pavinog Polja i Nikia.
Prednje obavetenje ustupa se naslovu, s molbom radi znanja i
upotrebe istog.
Po naredbi, Upravnik Grada Beograda, ef Odelenja specijalne
policije, Inspektor.44
Za nas je ovom prilikom najbitnija vrednost ovog dokumenta upravo ono
to se donosi na samom njegovom kraju a to je da su Titovi partizani
prilikom povlaenja pobili svih svojih 40 tekih ranjenika, tj. one koji
nisu mogli da se kreu pa ih je stoga trebalo nositi. I to nije prvi put ve
44

AJ, strogo poverljivi izvetaj beogradske specijalne policije o Titu.

112 |

.
esta pojava u redovima Brozovih bojovnika kako to tvrdi izvor. O tome
dakle svedoe metani informatori koji su i osnova pisanja ovog
policijskog izvetaja. Dakle, nita od dobro nam poznate partizanske
neizmerne humanosti za ranjene drugove zbog kojih se rue na Neretvi
uprije ali oigledno samo u reimskim partizanskim filmovima.
U kontekstu naeg konkretnog priloga reviziji zvanine titografske povesti
naih naroda i narodnosti u DSR ukazali bismo na problem
rasvetljavanja pitanja odnosa Brozovih partizana i Pavelievih ustaa.
Naime, nakon raspada i rasturanja Brozove Jugoslavije isplivavava na
povrinu arhivska graa koja potvruje (do sada samo etniku
propagandu iz inozemstva) o otvorenoj i sistematsko-stratekoj saradnji
hrvatskih ustaa i Brozovih partizana. U ovom konkretnom sluaju koji
bismo ukratko elaborirali radi se o dokumentovanoj saradnji ustaa i
partizana na prostoru gore ve spomenute oblasti oko Gacka Gacke
doline.
Ova dolina kao i itava Gacka oblast je dobila naziv po reci Gackoj a
prostirala se od Medaka preko Gospia i Gorskog Kotara pa sve do
Srpskih Moravica na severu nedaleko od granice sa Slovenijom, tj.
Kranjskom. Na ovom prostoru su se nalazile italijanske, ustake,
partizansko-komunistike i etnike (Dinarska etnika divizija pod
komandom biveg popa a ratnog vojvode Momila ujia) vojne formacije.
Partizani sa sovjetskim vojnim oznakama su tokom itavog ratnog
perioda pokuavali vojnim udarima gerilskog tipa da preotmu ovu zonu
od etnika Dinarske divizije ali im to nije polazilo za rukom i zbog toga
to se lokalno srpsko (veinsko) stanovnitvo uglavnom opredeljavalo za
etnike (JvuO) a ne za partizane a jedan od krucijalnih razloga za ovakvo
prestrojavanje je bila i vidljiva saradnja partizana sa Pavelievim
ustaama, kao i injenica da su partizanski odredi komunistikog tzv.
Glavnog taba Hrvatske svojim ponaanjem na terenu uestvovali u
genocidnoj politici ustakog Zagreba prema lokalnim Srbima. Upravo na
ovim prostorima je i dolo za vreme DSR do otvorene i nedvosmislene
saradnje ustaa i partizana a jedan od klasinih primera je sluaj sa
saradnjom na terenu izmeu dva roena brata Hrvata Ive Rukavine,
komandanta Glavnog taba Hrvatske i Juce Rukavine, komandanta
najzloglasnije ustake bojne formacije Crne legije.45
O kakvoj konkretnoj vojnoj saradnji na terenu se u ovom sluaju radilo
govori povesni izvor iz prve ruke kazujui da su komunistike formacije
povuene na narodni zbor u selo Kuni i to u trenutku kada 1.500
45

, , str. 181217. Mane Peut je bio komandant bataljona Dinarske etnike


divizije. Nakon rata je emigrirao u Nemaku gde je napisao spomenutu knjigu koja je istorijski izvor prvog
reda obzirom da ju je pisao oevidac. Peut je u Nemakoj ureivao asopis Beli orlovi.

113 |

.
ustakih bojovnika prodire preko Korduna i Like. Dakle, u trenutku kada
jedan roeni brat Hrvat prodire sa svojim bojovnicima da zatre sve to je
srpsko koliko se to moe u datom momentu, u tom istom trenutku drugi
brat Hrvat umesto da brani narod od pokolja svoje vojne formacije povlai
sa pravca prodora formacija drugog brata i to na narodnu konferenciju.
Dakle, oni koji bi trebalo da brane narod od pokolja umesto da to i rade
idu na seoska politika posela.
Evo ta konkretno pie o ovom dogaaju Mane Peut:
I dok su, partizanski heroji, igrali kolo i veselili se, dotle su ustae
nesmetano vrile svoj krvavi pir. Koliki je bio plen, lov na Srbe,
videlo se najbolje po vrsti ubijanja. Plen je bio toliki, da ustae nisu
imale vremena po njihovom uroenom principu, rtve najpre
sadistiki muiti a potom ubijati, ve su samo presecali vratove.
Najvei zloin poinjen je u Triu i Primilju a potom u Veljunu i
Perjasici. Mnoge rtve, koje nisu odmah umrle, prevezene su
volovskom upregom na etniku teritoriju u Plaki, gde im je
ukazana prva pomo. Za celo vreme pokolja nije ispaljena ni jedna
partizanska puka na ustae.
Ovo svedoenje umnogome potsea na sluaj krvavog Kragujevakog
oktobra iz 1941. g. kada su partizanske jedinice bukvalno enluile u
oblinjem selu Divostinu za vreme streljanja civilnog stanovnitva od
strane Nemaca uz komunistiko obrazloenje seljacima iz Divostina da
onaj ko nije sa njima jeste protiv njih.
Meutim, ovde nije i kraj prie o dva brata Hrvata iz obitelji Rukavina.
Naime, postoji i svedoenje kapetana Ilije Popovia, koji je bio oficir
amerike obavetajne slube poznate kao OSS (kasnija CIA) a koji je bio
poslat kao obavetajna veza u partizanske jedinice za vreme Konferencije
u Teheranu novembra 1943. g.46 Ovaj ameriki oficir je svojim roenim
oima video ustakog zapovednika Jucu Rukavinu u statusu gosta na
gozbi u jednom tabu partizanskih bojovnika i to ba u vreme zasedanja
velike trojice u Teheranu na kojem se izmeu ostalog reavala i sudbina
posleratne Jugoslavije. Tom prilikom je politiki komesar dotinog
partizanskog odreda pozvao i kapetana Iliju Popovia na veeru i sa tog

46

Da se potsetimo da su Saveznici (SAD, Velika Britanija i SSSR) u okviru antifaistike koalicije na ovoj
konferenciji koja je trajala od 28. novembra do 1. decembra 1943. g. priznali partizanski pokret Josipa
Broza Tita kao savezniki i antifaistiki pod pritiskom Staljina i to je jo vanije, ovaj pokret je priznat kao
jedini legitimni politiki predstavnik Jugoslavije. O sukobu izmeu vlade SSSR i Jugoslovenske kraljevske
vlade u Londonu i JVuO vidi u: Popovi, Jugoslovensko-sovjetski odnosi, str. 90108. Najnovija mini
antologija dokumenata izbeglikih vlada Kraljevine Jugoslavije u DSR je objavljena 2008. g. u: ,
.

114 |

.
gozbenog dogaaja
obavetajnog oficira:

ostalo

je

sledee

svedoenje

ovog

amerikog

Doao sam u jednu kuu i za stolom video kako sede dvojica


ustaa (porunici) i major Rukavina (isto ustaa). Taj major
Rukavina imao je na sebi nemako odelo i gvozdeni krst. Ja sam
onda komesaru rekao: Nisam doao u Jugoslaviju da sedim i
jedem sa krvopijama koje su ubijale srpski narod. Ja sam doao da
se protiv njih borim. etiri puta sam ulazio u Jugoslaviju i nikada
nisam video da su se partizani borili protiv Nemaca. Iz Jugoslavije
sam izneo mnogo ranjenika u Italiju i svaki mi je kazao da njegove
rane nisu od neprijatelja nego: Moje su rane od mojega brata.47
Na direktnu saradnju partizana i ustaa na prostoru NDH ukazuje i
izraena mapa ustakih zloina nad srpskim stanovnitvom od strane
Bogdana L. Bolte (takoe uesnika u dogaajima) koji u svojoj knjizi
Graaka etnika brigada faktografski zakljuuje:
Mi znamo, da tamo gde su bile etnike jedinice u junoj Lici, ili ma
gde, ustae nisu mogli ubiti ni jednog Srbina putem masovnog
pokolja. A tamo, gde su bili partizani, i to sa svojim jakim snagama,
kao to su ih imali u srednjoj Lici i Krbavi, u srezu udbinskom i
korenikom, ustae su u tamonjim srpskim selima nesmetano
vrili pokolje tokom rata, kao to su i 1941. g. Dokazano je da je
partijska partizanska komanda Hrvatske u leto i jesen 1942. g.
namerno sklanjala partizanske jedinice iz srpskih sela u tome delu
Like, da otvori put ustaama, da u njima izvre pokolj.48
Na isti zakljuak o partizansko-ustakoj politikoj i vojnotaktikoj
saradnji na prostorima itave NDH nas navodi i jo jedna mapa pod
naslovom Pokolji Srba u Jugoslaviji (april 1941.avgust 1942. g.) a koja
je tampana u knjizi: , , str. 44.
Nova nemaka dokumenta iz nemakih arhiva o saradnji partizana i
ustaa u borbi protiv Dangievih etnika49 objavljena su 2005. g. u
beogradskom strunom asopisu Vojnoistorijskom glasniku i to u prikazu
47

Ovo svedoenje amerikog kapetana Ilije Popovia je tampano u asopisu , Kragujevac, br. 74,
11. januar 1991. g. Kao direktan dokaz otvorene saradnje Brozovih partizana i Pavelievih ustaa u DSR
slui i autentina fotografija na kojoj se vide jedan ustaa (stoji) i jedan partizan (na konju) kako se rukuju u
uniformama i sa orujem okrueni sa jo nekoliko svojih saboraca. Fotografija je objavljena u: ,
, str. 163.

48

Bolta, Graaka etnika brigada, str. 205206.


Major Jezdimir Dangi je bio komandant etnikih jedinica Jugoslovenske vojske u Otadbini u Istonoj
Bosni i Hercegovini do aprila 1942. g., gde je prvenstveno titio srpski narod od ustakih pokolja, kada je
zarobljen od strane Nemaca i poslat u logor Strij u Poljskoj.

49

115 |

.
knjige nemakog istoriara Klausa midera Partizanski rat u Jugoslaviji
19411944. U prikazu se na jednom mestu, pored ostalog, doslovce kae
da je na slom etnikih jedinica Jezdimira Dangia u Bosni i Hercegovini
uticala taktika saradnja izmeu ustaa i partizana poetkom aprila
1942, koja je trajala oko dve nedelje. U tom periodu su ustae dva puta
isporuile municiju partizanima.50
Ukazali bismo i na jedan dokument iz jugoslovenskih arhiva koji takoe
nedvosmisleno ukazuje na direktnu fuziju partizana i ustaa. Radi se,
naime, o nareenju Brozovog Vrhovnog taba Narodnooslobodilake
vojske i Partizanskih odreda Jugoslavije (NOV i POJ)51 kao strogo
poverljiva depea zavedena pod brojem 785 od dana 25. jula 1943. g. Deo
nareenja koji je za nas u ovom trenutku najbitniji glasi:
Da to pre uhvatite vezu sa ustaima drugom Drekalom, koji je
upuen iz glavnog taba Ustakog u Zagrebu. On obilazi ona mesta
u kojima se nalaze ustake jedinice i propagira odnosno nareuje
fuziju ustaa i partizana...a u vezi dobivenih instrukcija iz Zagreba.
Do sada je obiao sve ustake jedinice koje se nalaze u Primorju, a
kao najzadnje obiao je Imotski. Posle sastanka u Imotskom otiao
je javno u Zapadni deo Imotskog sreza po selima: Studenici,
Arano, Lovreno i ista, da bi sa njima utvrdio detalje. Sa njim
sarauje Bogli ustaki stoernik iz Omia, kao i veina fratara
Franjevaca, koji za njegov raun vode najeu propagandu u tom
pravcu. Ovi podaci primljeni su od druga pukovnika A. Jovanovia,
kao potpuno tani dostavljaju vam se radi orijentacije. U vezi ovoga
stupite odmah u vezu sa drugom Drekalom i ukoliko to nijeste
uinili u vezi ranije izdatih instrukcija otpoeete na toj bazi
organizaciju U-2 teritorije.52
Sporazumi o saradnji
Iz svega gore navedenog smatramo da je jasno da je koordinacija vojnih
akcija, politika i taktika saradnja Brozovih partizana i Pavelievih
ustaa u toku DSR na prostoru NDH bila pre svega unapred planirana i
sistematski sprovedena u delo. U vojnom i taktikom smislu ova saradnja
se zasnivala na sporazumu kaplara/marala Josipa Broza Tita i
50

Citat preuzet iz knjige: 19411945, str. 332.

51

Ovako su se zvanino nazivale partizanske bojne formacije KPJ od decembra 1942. g. do marta 1945. g.
Od marta 1945. g. do 1951. g. Brozove oruane formacije se nazivaju Jugoslovenska armija (JA) a od
1951. g. Jugoslovenska narodna armija (JNA). Ove formacije se od jula 1941. g. do januara 1942. g.
nazivaju Narodnooslobodilaki partizanski odredi Jugoslavije (NOPOJ) a od januara do decembra 1942. g.
Narodnooslobodilaka partizanska i dobrovoljaka vojska Jugoslavije (NOP i DVJ).
52
Citat preuzet iz knjige: 19411945, str. 336.

116 |

.
poglavnika Ante Pavelia krajem decembra 1941. g. kada je na sastanku
generalnog sekretara KPJ Josipa Broza Tita sa predstavnicima hrvatskih
ustaa u Rogatici (Bosna) dobijena saglasnost ustakog poglavnika Ante
Pavelia za isporuivanje oruja i municije Brozovim partizanima kao i za
dozvolu nesmetanog boravka na teritoriji i prolaska kroz teritoriju NDH.
Na osnovu ovog sporazuma partizansko vrhovno vojno i politiko
rukovodstvo je neometano boravilo na teritoriji NDH od 25. januara pa
sve do 25 maja 1942. g. u Foi iako su u njihovom okruenju bili ustaki
i italijanski garnizoni i to na domet topova, minobacaa pa ak i
mitraljeza. Ovo neometano bivakovanje partizanske vojne i politike
vrhuke od skoro pola godine na teritoriji NDH je rezultat potpisivanja
partizansko-ustakog sporazuma o kolaboraciji sredinom januara 1942.
g., u svakom sluaju nakon 12. januara kada je Brozov specijalni
poverenik Edvard Kardelj, kao lan CK KPJ, iz evljanovia (kod
Rogatice) otputovao u Zagreb da ovaj sporazum i potpie nakon ega se
uputio za Ljubljanu. Kod Tita je ve 16. februara 1942. g. u Fou doao
ustaki kurir iz Sarajeva sa linim Pavelievim pismom za formiranje i
naoruavanje komunistike Druge proleterske brigade. Municija i
oruje su od strane ustaa za ovu brigadu uskoro i predati na teritoriji
Mataruga, u blizini ajnia. Ovom prilikom su primopredaju ustake
municije i oruja obavili sa partizanske strane Sava Kovaevi (kasnije na
Sutjesci ubijen s lea od partizanske puke) i Sava Brkovi, vii politiki
komesar, dok je sa ustake strane u ovoj primopredaji uestvovao jedan
major iz Crne legije Jure Francetia. Ovako dobro naoruana tek
novoformirana partizanska Druga proleterska brigada je odmah
upuena na oblinje ratite ka Srebrenici i Vlasenici u istonoj Bosni gde
se u sadejstvu sa tamonjim ustakim formacijama borila protiv jedinica
JvuO pod komandom majora Dangia i Todorovia.
Tito je krajem marta 1942. g. poslao svoja dva zvanina pregovaraka
predstavnika, Ivo Lolu Ribara i Petra Velebita, na pregovore o sklapanju
sporazuma sa vlastima NDH o ustupanju odreene teritorije u okviru
NDH partizanima u sluaju da ovi budu proterani iz Crne Gore zbog
narodnog revolta a koja je bila pod italijanskim protektoratom. Ribar i
Velebit su zajedno sa ustakim pukovnikom Beirom Kulenoviem
krenuli iz Zagreba. Dok se Beirovi usput zadrao u Sarajevu do dana
kada je sastanak sa Titom trebao da bude ugovoren, Ribar i Velebit su
nastavili put sa dodeljenom ustakom pratnjom stigavi u Fou preko
Gorada pravo kod Broza 1. aprila 1942. g. Tada je ugovoren taan
datum sastanka Tita sa zvaninim predstavnicima NDH u Rogatici 5.
april 1942. g. Na ovom sastanku sa partizanske strane su prisustvovali
sam Tito, Petar Velebit i lan engleske vojne misije pri Brozovom tabu

117 |

.
major Aterton.53 Kao pregovarai NDH se ovom prilikom pojavljuju
Sulejman Filipovi i Beir Kulenovi zajedno sa drugim sarajevskim
muslimanima. Tada je u Rogatici uglavljen ustako-partizanski sporazum
o konkretnim uslovima pod kojima Brozovi partizani mogu prei preko
NDH teritorije do njima dodeljene oblasti koju su kasnije komunisti
proglasili za osloboenu
Bihaka
Republika
(nakon
Uike ovo je druga sovjetska
republika koju su osnovali Titovi
komunisti i partizani).
Poetkom juna meseca 1942. g.
usled besa naroda Crne Gore
prema politici levih skretanja
partizana
i
crvenog
terora
komunista
(Titova
pasja
groblja) Broz je u Pluinama na
kraju bio prinuen da donese
odluku o realizaciji sporazuma
sa ustaama u Rogatici tako da
su se ostaci Prve i Druge
komunistike
proleterske
brigade zajedno sa Treom
sandakom i dve crnogorske
proleterske brigade pokrenuli
poetkom
juna
1942.
g.
naputajui teritoriju Durmitora
izvlaei se preko Volujaka.
Brozove bojovnike su na putu od Kalinovika do Trnova ustae iz Sarajeva
saekale sa punim kamionima hrane i municije koji su predati
partizanima uz zvanino objavljivanje da su tu hranu i municiju partizani
zarobili od ustaa koje su navodno presreli i napali na drumu iz zasede.
Ova farsa sa navodnim zarobljavanjem velike koliine ustakog oruja i
municije od strane partizana e se ponavljati sve do kraja rata kada su
padali i itavi odlino snabdeveni i opremljeni ustaki garnizoni koji su
faktiki dobrovoljno i sporazumno predavani komunistima. Ovde je
neophodno napomenuti i to da je nemaka komanda na teritoriji NDH, tj.
Glez fon Horstenau, prihvatila ovu direktnu i indirektnu saradnju i
53

Major Aterton, koji je bio oenjen jednom sarajlijkom muslimankom, je zajedno sa svojim tehniarem
likvidiran od strane partizana oko 16. aprila 1942. g. i to u momentu kada se spremao da poalje
radiogram engleskoj komandi upravo o rezultatima sporazuma izmeu Tita i Pavelievih predstavnika.
Broz je nakon ove likvidacije zvanino objavio da je engleski major, zajedno sa generalom Novakoviem,
napustio njegov tab i prebegao na stranu etnika koji su ga navodno i likvidirali.

118 |

.
sporazume o saradnji Pavelievih ustaa i Brozovih partizana u cilju
odravanja ravnotee, kontrole zaraenih snaga i to je najbitnije,
meusobnom unitenju Titovih partizana i Mihailovievih etnika.54 Ovu
saradnju Berlin, a pogotovo Hitler, nije nikada odobrio.
Partizanima ustupljena teritorija u okviru NDH je obuhvatala oblast
izmeu gradova Karlovca, Livna, Petrinje, a centar joj je bio u gradu
Bihau. Dakle, Zagreb je Brozu ustupio slobodnu teritoriju od oko 15
srezova Bosanske krajine, Like, Korduna i Banije to nije spreilo ustae
da nastave sa svojom genocidnom politikom prema srpskim civilima na
toj istoj ustupljenoj teritoriji iz razloga da partizani te civile nisu ni
branili.55 U novembru mesecu je itava dva dana na ovoj teritoriji (26. i
27. novembra 1942. g.) u Bihau zasedao Brozov AVNOJ potpuno
neometano od strane ustaa (isto kao i godinu dana kasnije u Jajcu 29. i
30. novembra 1943. g.). Brozovi partizani su na ovoj ustupljenoj teritoriji
bili sukcesivno pomagani od strane ustake vlasti u Zagrebu u ratnoj
opremi, oruju, municiji i hrani tako da su potpuno neometano mogli da
reorganizuju svoju armadu i pretvore je u monu armiju. Tako je Broz od
pobeglih i razbeanih Srba pred ustakom soldateskom na ovoj teritoriji
mogao da popuni i novoformira Prvu i Drugu proletersku diviziju,
Treu crnogorsku udarnu diviziju, dve krajike divizije, jedni liku
diviziju, jednu banijsku diviziju i jednu dalmatinsku diviziju od kojih e
54

Na ovu nemako-partizansku saradnju na lokalnom nivou ukazuje i injenica da su jake nemake snage
u jesen 1941. g. jednostavno predale Titu itav grad Uice sa sve fabrike za proizvodnju i remont oruja i
municije koja pre povlaenja Nemaca iz grada nije niti unitena niti razmontirana. Vojno-politika
meuigra izmeu partizana, JVuO i Nemaca na podruju okupirane Srbije u toku DSR je analizirana u knjizi:
Gruji, Boromejski vor.
55
Nezavisna (Neovisna) Drava Hrvatska proglaena 10. travnja 1941. g. kao deklarativno faistika se u
mnogo emu razlikovala od svojih modela, uzora i pre svega sponzora: nacistike Nemake i faistike
Italije. Ustaki NDH ideolozi su uvek i neskriveno napominjali da je ova dravna tvorevina zasnovana pre
svega na uenju Rimokatolike crkve i to iz vremena tzv. socijalnog katolicizma. NDH je bila pre svega
rimokatolika diktatorska tvorevina ideoloki zasnovana na ideji srednjovekovnih krstakih ratova protiv
nevernika. Prihvaeno je uenje Vatikana da su demokratija, parlamentarizam i liberalizam destruktivna
uenja koja vode ka ateizaciji drutva. Hrvatske iroke katolike mase u NDH su ideoloki pridobijene
propagandom da ova katolika drava stvara buduu boiju zajednicu na zemlji, naravno bez nevernika, tj.
Srba pravoslavaca. Stoga je glavna putanja vodilja postao Civitas Dei. Za razliku od pravoslavlja, koje je
proglaeno za neveru, islam je prihvaen kao gnezdo hrvatske nacije. Osnovni ustaki politiki cilj je bio da
se putem sveobuhvatnog genocida protiv Srba pravoslavaca stvori neophodna veina hrvatskog katolikog
ivlja u NDH. Prema originalnoj ustakoj zamisli prvi ogroman koncentracioni i logor smrti za Srbe
pravoslavce je trebao da bude podignut negde na sektoru donje Neretve ali poto italijanske okupacione
vlasti to nisu dozvolile izgraen je na Savi u Jasenovcu, tj. u nemakoj okupacionoj zoni (,
, str. 445446). O direktnom sauesnitvu Rimokatolike crkve, tj. klera,
u injenju zloina genocida u Jasenovcu najbolje govori injenica da su tri komandanta ovog logora smrti
bili katoliki svetenici, i da je masa njih van Jasenovca uestvovala u ustakim zloinima. Najkrvoloniji
meu rimokatolikim svetenicima komandantima u Jasenovcu je svakako bio fratar Miroslav FilipoviMajstorovi (fra Satana) koji je bio pre rata franjevaki fratar i kapelan u selu Petrievac u Bosni. Filipovi
je ak jednom prilikom odrao i misu u katolikoj bogomolji u krvavoj ustakoj uniformi i sa revolverom
oko pojasa preko koje je navukao sveteniku mantiju (, , str. 263). O
ulozi rimokatolike crkve u pokoljima i prekrtavanju Srba u NDH vidi u: , .

119 |

.
kasnije biti formirana udarna Brozova pesnica za osvajanje Beograda i
Srbije u jesen 1944. g. Sve u svemu oko 25.000 boraca zajedno sa
oformljenom itavom (Bihakom) republikom, omladinom, AF-eom,
AVNOJ-em, itd.56
I upravo za vreme boravka na ovoj ustupljenoj teritoriji u NDH od strane
Zagreba sredinom i u drugoj polovini 1942. g. sam Politbiro CK KPJ nam
otkriva svu sutinu komunistiko-partizanskog naina osvajanja vlasti
revolucionarnim putem. Radi se konkretno o delu izlaganja Moe Pijade
na Prvom zasedanju AVNOJ-a novembra meseca 1942. g. u Bihau. Evo
konkretno kako je ovaj visoki lan KPJ i njenog Politbiroa kratko i jasno
objasnio koji je to najbolji put stvaranja komunistike armade pod
rukovodstvom Josipa Broza Tita:
Potrebno je zato stvoriti toliko mnogo beskunika, da ovi beskunici
budu veina u dravi.
Stoga mi moramo da palimo. Pripucaemo pa emo se povui. Nemci
nas nee nai, ali e iz osvete da pale sela. Onda e nam seljaci,
koji tamo ostanu bez krova, sami doi i mi emo imati narod uza se
pa emo na taj nain postati gospodari situacije. Oni koji nemaju ni
kue ni zemlje ni stoke, brzo e se i sami prikljuiti nama, jer emo
im obeati veliku pljaku.
Tee e biti sa onima koji imaju neki posed. Njih emo povezati
uzase predavanjima, pozorinim predstavama i drugom
propagandom... Tako emo postepeno proi kroz sve pokrajine.
Seljak koji poseduje kuu, zemlju i stoku, radnik koji prima platu i
ima hleba, za nas nita ne vredi. Mi od njih moramo nainiti
beskunike, proletere... Samo nesrenici postaju komunisti, zato mi
moramo nesreu stvoriti, mase u oajanje baciti, mi smo smrtni
neprijatelji svakog blagostanja, reda i mira...57

56

, (19411945), . 140, 173. Ovde emo navesti i jedan upeatljiv izvetaj


nemakog armijskog generala, obergrupenfirera Artura fon Flebsa sa prostora NDH o partizansko-ustakoj
saradnji. Sektor Flebsove komande je obuhvatao junodalmatinski, bosanski i hercegovaki prostor. Ovaj
general je u toku 1943. g. i 1944. g. slao vojne izvetaje direktno Himleru u Berlin a vodio je i svoj privatni
ratni dnevnik. Tako Flebs pie o begstvu partizanima pet ustakih oficira koji su svojim vojnicima izdali
kratku zapovest: Spasavaj se ko moe!...Ni ustaki bataljon kod ua Neretve nije u stanju da odbije
najjednostavniji napad bandi, bei se kukaviki pri prvom metku... i obavetavaju partizane. Posada jednog
uporita osim toga prodala je municiju partizanima (Tagesbuch Nr. Ia&545).
57
AVI, izlaganje Moe Pijade na Drugom zasedanju AVNOJ-a.

120 |

.
Koreni i razlozi saradnje ustaa i komunista/partizana
Koreni i razlozi ratne saradnje ustaa i komunista/partizana seu u
vreme predratne Kraljevine Jugoslavije i to, na osnovu dokumentovane
grae, bar od 1932. g. Razlozi za ovu saradnju su bili ideoloko-politike
prirode a njihova osnova je bio zajedniki cilj i jednih i drugih da srue
Kraljevinu i na njenim ruevinama formiraju nove dravno-politike
tvorevine. Da bi se ostvarili ovako zacrtani ciljevi KPJ je logino
podravala sve antijugoslovenske pokrete ali je takoe i nastojala da
uspostavi prisnu saradnju sa njima. Obzirom da su Hrvati bili najbrojniji
Jugosloveni posle Srba kao i da je njihova finansijsko-industrijska
buroazija bila najjaa u Kraljevini logino je bilo da e KPJ podrati
svakoliki vid hrvatskog separatizma i antijugoslovenstva zarad razbijanja
Kraljevine SHS/Jugoslavije to je KPJ i zvanino uvrstila u svoj partijski
program kao dugoroni politiki cilj. Stoga nimalo ne zauuje injenica
da u meuratnom periodu ak i u svojim javnim partijskim glasilima KPJ
otvoreno podrava (veliko) Hrvatsku revolucionarnu organizaciju (HRO),
tj. ustaki pokret, formiranu 1929. g. Tako je u zvaninom Organu
Centralnog Komiteta Komunistike Partije Jugoslavije
(Sekcije
Komunistike Internacionale), kako tano stoji u zaglavlju organa
Proleteru u broju 28.-om iz decembra 1932. g. (dakle manje od dve godine
pre ubistva kralja Aleksandra od iste te HRO) objavljen lanak o podrci
KPJ ustakom pokretu. Prvi i glavni pasus tog lanka glasi doslovce
ovako:
Komunistika Partija pozdravlja ustaki pokret likih i
dalmatinskih seljaka i stavlja se potpuno na njihovu stranu.
Dunost je svih komunistikih organizacija i svakog komuniste da
taj pokret potpomognu, organizuju i predvode. U isto vrijeme
Komunistika Partija ukazuje na dosadanje nedostatke i pogreke
u tom pokretu, koje se razjanjavaju tim da u pokretu dosada
znatan uticaj igraju hrvatski faistiki elementi. (Paveli-Perec),
kojima nije u interesu da protiv velikosrpske vojno-faistike
diktature razvijaju jedan Srbski masovni pokret, jer se boje da bi se
takav pokret okrenuo ne samo protiv diktature nego i protiv njih i
njihovih talijanskih gospodara. Zbog toga se oni ograniavaju na
akcije malih odreda i metoda individualnog terora.
Ovakvo komunistiko stanovite o komunistiko-ustakoj podrci je bilo
direktno inspirisano stavovima staljinistike Kominterne (pod direktnim i
hegemonistikim rukovodstvom Gruzina Josifa Visarionovia Dugavilija
Staljina) o reavanju nacionalnih pitanja irom Evrope to je znailo u
praksi da svaki istinski ili isfabrikovani narod, tj. nacija, ima pravo na
samoopredeljenje do konanog teritorijalnog otcepljenja. Stoga je pod

121 |

.
njenim uticajem KPJ zauzela stav da je Kraljevina Srba, Hrvata i
Slovenaca (SHS) bila versajska tvorevina bez obzira na injenicu da je
hrvatski Zagreb proglasio ujedinjenje sa Kraljevinom Srbijom i Crnom
Gorom jo za vreme samoga rata, tj. 23. novembra 1918. g.58, odnosno
jo pre poetka zasedanja meunarodne posleratne konferencije u Parizu
i njegovim unaokolo dvorcima. Sutina ovakvog stava KPJ se ogledala u
injenici da je Politbiro CK KPJ usvojio zvanini stav Kominterne donet
na Petom kongresu Kominterne u Moskvi 1924. g., nakon sugestije same
KPJ, da se Jugoslavija kao velikosrpska i versajska tvorevina ima
razbiti to praktino znai da je svaki antisrpski i antijugoslovenski savez
legitiman i dobrodoao. Ovom prilikom je u Moskvi usvojena i izdata
posebna rezolucija o nacionalnom pitanju u Jugoslaviji a ija je okosnica
bila zahtev za izdvajanjem Hrvatske, Slovenije i Makedonije iz sastava
Kraljevine SHS nakon ega bi se sve tri pretvorile u nezavisne nacionalne
drave. Istom tom prilikom je Hrvatska republikanska seljaka stranka
(HRSS) od samog Staljina oznaena kao napredno-revolucionarna partija
sa kojom jugoslovenski komunisti treba da sarauju. Ovde je neophodno
naglasiti da ovom kominternovskom rezolucijom iz 1924. g. nije
predvien izlazak Bosne i Hercegovine i Crne Gore iz sastava Jugoslavije
niti su odreene granice Slovenije, Hrvatske i Makedonije pa je stoga
praktino ostavljeno domaim jugoslovenskim komunistima da sami ree
pitanje dravno-republikih granica na jugoslovenskom tlu to je
konano i uraeno 1945. g.1946. g. bez ikakve javne rasprave i uopte
daleko od javnosti zajedno sa zvaninim proklamovanjem i tri nove
nacije: Crnogoraca, Makedonaca i Muslimana. KPJ je te 1924. g.
prihvatila i kominternovsku politiku o pravima naroda na
samoopredeljenje do konanog teritorijalno-fizikog otcepljenja od
postojeih i meunarodno priznatih drava to je u jugoslovenskom
sluaju sprovedeno u praksu od 1991. g. do 2008. g. Dakle, pod
direktnim uticajem Kominterne jugoslovenski komunisti su usvojili
zvanini stav da je Kraljevina SHS/Jugoslavija vetaka versajska
tvorevina to je samo opravdavalo ve usvojene politike smernice KPJ o
razbijanju Jugoslavije.
Konano uobliavanje stava o razbijanju Kraljevine SHS/Jugoslavije je
zavreno na etvrtom kongrasu KPJ u Drezdenu novembra 1928. g.
(odranom u zgradi partijske kole Komunistike partije Nemake Roza
Luksemburg) kada je razbijanje Kraljevine SHS uvrteno u zvanini
partijski program a jugoslovenski proletarijat pozvan da se u buduem
imperijalistikom ratu zapadnih sila protiv SSSR-a bori za poraz
Kraljevine SHS i pobedu sovjetske vlasti u Moskvi. Ovom prilikom je
usvojen i revolucionarni zadatak jugoslovenskih komunista da predvode
58

Trifunovska, Yugoslavia Through Documents, str. 151153.

122 |

.
seljake i ostale ugnjetene nacionalne mase u predstojeem graanskom
ratu za unitenje sadanje imperijalistike drave SHS za punu
nacionalnu nezavisnost ugnjetenih nacija, za svrgavanje buroazije, za
radniko-seljaku vlast i za uspostavu Balkanske federacije radnikoseljakih republika.59 Ovde treba obratiti i naroitu panju na injenicu
da tekst Drezdenske rezolucije u lingvistikom smislu odie renikom
standardizovanog hrvatskog knjievnog jezika to dosta govori i o samom
karakteru rukovodstva KPJ koje je i sroilo rezoluciju. Jugoslovenski
komunisti su u svojoj antijugoslovenskoj i antisrpskoj politici ili ak
dotle da je Milan Gorki (tj. Josip iinski od druge polovine 1932. g.
privremeni generalni sekretar KPJ postavljen direktno od strane
Kominterne) izjavljivao aprila 1929. g. da u sluaju ustanka u Hrvatskoj
KPJ mora da pravi privremeni strateki sporazum sa stranim
imperijalizmom na ta se mislilo na Musolinijevu Italiju i Hortijevu
Maarsku kojima bi se ak ustupile i neke oblasti Kraljevine Jugoslavije
zarad unitenja glavne politike opasnosti, tj. reima velikosrpske
hegemonije.60 Jugoslovenski komunisti su bili u toku DSR dosledni ovim
Gorkievim smernicama pa su tako zduno saraivali kako sa nemakim
okupatorom tako i sa Pavelievim ustaama.61
Drezdenska rezolucija KPJ je usledila kao direktan odgovor na
zakljuke donete na estom kongresu Kominterne 1928. g. u Moskvi da
se pribliava opta kriza svetskog kapitalizma i rat zapadnih imperijalista
protiv SSSR-a. Stoga je Moskva i izdala direktivu svim svojim
ekspoziturama u inostranstvu da se komunisti pripremaju za uee u
neposrednim klasnim sukobima kako bi preko socijalistike revolucije
slomili graanski poredak u svojim zemljama i zamenili ga
socijalistikim. Stoga je i CK KPJ ve te 1928. g. nakon kongresa u
Drezdenu izdao direktivu za oruani ustanak u Kraljevini Jugoslaviji.
Do prve konkretne politike saradnje izmeu hrvatskih ustaa i
jugoslovenskih komunista je dolo ve 1932. g. kada su komunisti
pozvali sve jugoslovenske narode na otvoreni ustanak protiv Kraljevine
Jugoslavije u cilju pomoi hrvatskim nacionalnim revolucionarima
(ustaama) u borbi protiv kraljevske diktature. Ovaj ustanak je izbio ve
septembra 1932. g. kada je uz pomo Musolinijeve Italije jedna ustaka
grupa napala andarmerijsku postaju u podvelebitskom selu Bruanima
sa namerom da povedu masovni ustanak protiv Kraljevine Jugoslavije a
za osnivanje nezavisne hrvatske drave na osnovama tzv. hrvatskog
59

Petranovi, Istorija Jugoslavije 19181988, str. 160. Inae, na jugoslovenskom tlu su prve sovjetske
republike osnovane u Labinu, Ptuju i jugoistonom Banatu. Ova banatska agrarna republika je osnovana
novembra meseca 1918. g. kao Kusika sovjetska republika.
60
Petranovi, Zeevi, Agonija dve Jugoslavije, str. 191.
61
, (19411945); mider, Partizanski rat u Jugoslaviji 19411945.

123 |

.
povijesnog i dravnog prava. Tako su se u ovom sluaju politiki
ujedinili Musolinijeva Italija, Pavelieve ustae i jugoslovenski komunisti.
Jedan od najmisterioznijih dokumenata i detalja iz povesti saradnje
Pavelievih ustaa i predratne KPJ jeste konkretan i sveobuhvatan
Sporazum izmeu komunistike stranke i ustakog oslobodilakog
hrvatskog pokreta iz juna (lipnja) 1935. g. potpisan od strane Moe
Pijade za komuniste i dr. Mileta Budaka za ustae u zatvoru za politike
zatvorenike u Sremskoj Mitrovici. Cilj ovog sporazuma je bio veoma jasan
i nedvosmislen: potpuno ruenje drave Jugoslavije i unitavanje svega
to je srpsko i pravoslavno.62 Tekst ovog sporazuma je obznanjen tako to
ga je u DSR vlada generala Milana Nedia nekoliko puta pretampavala i
obavetavala srpsku javnost ko su i ta su Brozovi komunisti i partizani,
tj. za koga i zata se bore. Sa istoriografsko-znanstveno-metodoloke
take gledita problematinost autentinosti ovog krucijalnog dokumenta
za tematiku ovog lanka se ogleda u injenici da je ovaj sporazum
sauvan samo u prepisu, tj. ne i u originalu. Stoga je i glavni i jedini
argument titografske istorio(grafije) da se u uvom sluaju radi o istoj
ratnoj propagandi vlade generala Milana Nedia, tj. o nedievskom
falsifikatu. Meutim, korienjem osnovnih principa analoke metode
dolazimo do zakljuka da je ovakav sporazum (pisani, potpisani ili
usmeni) izmeu komunista i ustaa zasigurno postojao obzirom da su se
take iz ovog predratnog sporazuma o saradnji i unitavanju Srpstva i
pravoslavlja realizovale u toku kao i nakon DSR. Da se samo potsetimo
da 1. KPJ nije izdala bukvalno nikakav proglas povodom proglaenja
NDH u Zagrebu 10. travnja 1941. g., a jugoslovenski komunisti su bili
poznati po svojoj sklonosti za izdavanje partijskih proglasa povodom
svega i svaega, 2. da Brozovi partizani nisu u toku itavog rata ak ni
pomiljali da oslobode deveti krug pakla Jasenovac i 3. da su nakon
rata od ovog stratita (najvea i najmasovnija nekropola u Jugoistonoj
Evropi) napravili park sa spomenikom (tzv. raspukla rua) koji se
sastoji od etiri latinina slova U koja gledaju na sve etiri strane sveta
a koje su Pavelieve ustae nosile na svojim kapama...
O direktnoj sprezi hrvatskih ustaa i Brozove KPJ i NOVJ iz ratnog
perioda u cilju reavanja srpskog pitanja u NDH indirektno govori i sluaj
od 31. jula 1966. g. upravo na otvaranju Mauzoleja i spomen obeleja
rtvama jasenovakog logora (fabrike) smrti. Tada je, naime, kao jedna od
zvanica i ujedno predstavnik vlasti SR Hrvatske na ovoj ceremoniji bio
prisutan i predsednik Sabora SR Hrvatske Stevo Krajai, inae jedan
od Brozovih najpoverljivijih saradnika. Kada se ceremonija otvaranja
62

Najglavniji deo teksta ovog ustako-komunistikog sporazuma je objavljen u: ,


, . 6667 a prema AVI, sporazum Pijade-Budak.

124 |

.
zavrila, a mislei da su mikrofoni iskljueni, Krajai se okrenuo
srpskim borcima rekavi im doslovce: Ovdje smo vas premalo pobili.
Meutim, mikrofoni nisu bili iskljueni tako da je nakon nastalog
skandala Krajai bio prisiljen da podnese ostavku.63 Na kraju, najvei
sin naih naroda i narodnosti Josip Broz Tito za vreme od itavih 35
godina svoje vladavine u Jugoslaviji nije naao za shodno da ni jedanput
poseti niti Jasenovac niti bilo koje drugo masovno stratite Srba u NDH.
Verovatno zato jer to nije bilo predvieno pisanim i usmenim
sporazumima izmeu ustaa, KPJ i Brozovih partizana kako pre tako i za
vreme rata.
Umesto zakljuka: Revizija titografije
Umesto zakljuka, predlaemo relevantnim dravnim i naunim
organima i institucijama sa prostora bive Jugoslavije da preduzmu
sledee konkretno-operativne radnje u cilju stvaranja objektivne slike ko
je bio ko, ko se borio protiv koga i ko se zata borio na prostorima itave
Jugoslavije u Drugom svetskom ratu:
da se formira kompetentna moralno-znanstvena Komisija za
utvrivanje pune istine o ueu jugoslovenskih naroda i
narodnosti i vojno-politikih formacija u Drugom svetskom ratu a
koja bi imala sledea dva struna zadatka:
1. da proverava autentinost i validnost ve objavljenih
dokumetata ija sadrina odudara od do sada zvaninih
titoistikih udbenika i lektire o Drugom svetskom ratu u
Jugoslaviji ukljuujui i proveru autentinosti, originalnosti
i validnosti do sada objavljivanih zvaninih partizanskih
dokumenata o narodnooslobodilakoj borbi u po
raznoraznim Zbornicima NOB-e), i
2. da otkriva nova i objavljuje do sada neobjavljena autentina
dokumenta iz domaih i inostranih arhiva a naroito ona
koja odudaraju od povesnice Drugog svetskog rata u
Jugoslaviji zacrtane u okvirima moralno-politike linije
Sabranih dela Josipa Broza Tita (i ostalih drugova i
drugarica).
da se nakon realizacije prve i druge take, ukoliko je to
potrebno, pristupi repisanju, tj. reviziji, dosadanje titoistike
istorio(grafije) titografije.

63

, , str. 99.

125 |

.
Koriena bibliografija

Izvori
AJ Arhiv Jugoslavije, Beograd, strogo poverljivi izvetaj beogradske
specijalne policije o Titu od 13. decembra 1943. g., signatura 838,
LF JBT III-11/15.
AVI Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd, Arhiva neprijateljskih
jedinica, br. reg. 3/2, K-116/1638 (sporazum Pijade-Budak).
AVI Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd, tab vrhovne komande,
etnika arhiva, K-12, 30/12 (pismo Isi od 29. marta 1943. g.).
AVI Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd, tab vrhovne komande,
etnika arhiva, K-12, 30/12 (kopija Titove svojerune depee).
AVI Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Beograd, tab vrhovne komande,
etnika arhiva, K-12, 30/12 (izlaganje Moe Pijade na Drugom
zasedanju AVNOJ-a).
Izdajnik i ratni zloinac Draa Mihailovi pred sudom, Savez udruenja
novinara FNRJ, Beograd, 1946.
KAW Ratni arhiv u Beu (Kriegsarchiv Wien), Ostavtina Gleza fon
Horstenau (B/67) ukljuujui i njegove zabeleke u formi dnevnika
iz Zagreba od aprila 1941. g. do septembra 1944. g. (KAW, B/67dnevnik).
Proleter, Organ Centralnog Komiteta Komunistike Partije Jugoslavije
(Sekcije Komunistike Internacionale), god. VIII, br. 28, decembar
1932. g., lanak Komunistika partija Jugoslavije pozdravlja
ustaki

pokret,

Arhiv

Narodne

biblioteke

Srbije,

Odeljenje

obaveznog primerka.
Proclamation by the National Council of the unification of the State of
Slovenes, Croats and Serbs with the Kingdom of Serbia and
Montenegro, Zagreb, November 23rd, 1918 u Sneana Trifunovska
(ed.), Yugoslavia Through Documents. From its creation to its
dissolution, Martinus Nijhoff Publishers, Dordrecht/Boston/London,
1994, str. 151153.

126 |

.
. , ., ,
, e, , 1981.
. ., (19411945), , , 1965.
. ., ( ), III,
: , 1998.
.,
19411945, , , 2008
().
., 19411945, ,
, , 1966.
19411945. ,
,

, , 2008.
., ., , . ,
, , 2010.
Tagesbuch Nr. Ia&545, 44 J. G. Kdos. Tgb. Nr. Ia&547&44 J-G-Kdos.
SS Frw. Geb. Division Prinz Eugen f. 1c Nr. 513/44 Jahr G. K.
Dos.
Zbornici

dokumenata

podataka

narodnooslobodilakom

ratu

jugoslovenskih naroda, IXIV, Vojnoistorijski institut, Beograd.


Zeevi M., Dokumenta sa suenja Ravnogorskom pokretu 10. juni 15 juli
1946, SUBNOR Jugoslavije, Beograd, 2001.

lanci
., , , , 1991.
Svedoenje amerikog kapetana Ilije Popovia, , , .
74, 11. 1991. g.

Knjige

.,

, Informatika,

127 |

, 2008.

.
., , , ,
2009.
Bolta L. B., Graaka etnika brigada 19411945: prilog istoriji narodnog
ravnogorskog pokreta, Sidnej, Australija, 1987.
., .
(14921992), , , Evro Giunti,
, 2010.
Gruji P., Boromejski vor. Ko je bio patriota u Srbiji 19411945?, ATC
Avangarda, Beograd, 2006.
Kazimirovi

V.,

Nemaki general

Zagrebu,

Prizma/Centar

film,

Kragujevac-Beograd, 1996.
Petranovi B., Istorija Jugoslavije 19181988, I, NOLIT, Beograd, 1988.
Petranovi B., Zeevi M., Agonija dve Jugoslavije, Beograd, 1991.
Popovi B. N., Jugoslovensko-sovjetski odnosi u drugom svetskom ratu
(19411945), Institut za savremenu istoriju, Beograd, 1988.
mider K., Partizanski rat u Jugoslaviji 19411945, 2005.
., , III, , ,
1999.
. ., . ,
, 19411945, , ,
1999.
., ,
, , , 2006.
., , UNA PRESS,
Beograd, 2010.

11. 2011. .,

Zgodovinski asopis/Historical review , .
Zveza zgodovinskih drutev Slovenije, Ljubljana (ISSN
0350-5774). 7. 2012. .
.

128 |

1943. .

129 |

130 |

11.

,
. ,
,

, ,
,

.

,




.




,
.


.
,


.
,
--
.

-
3 1944. . :
!

131 |

.
: !
- ,
!
,
,
!

.
!
,
!
: ,
. ,
? :
!
: , ,
:
' ,
, '.
, , , , ,
!
, ,
1.500.000
,
!? , !
, ,
,
!
,
,
! ,
, ,
!
, ,
!

132 |

.
,

!
,

!

21. 2011. .,

133 |


1944. .
.

134 |

135 |

,
, , 1943. .

136 |

12.



-
-


.
-
- (

) -

,
. ,
-



.
,
,


,

.

, . -
,

137 |

.


. ,
. ,

- , , !


-
,
, (

!).



1942.
.
:
,
, '' ,
,
, .
, .
[
' - ' ]
[1941. .] .

35

,
. ' '
,
:
' ?' ( 5859) .

7. 2010,

138 |

13.
,
, ,


,
()()
( -
- -

,
, () .
- -



.

()
,






1941. .

1941.
.1945.
.

.

-
:

139 |

.
()
(
)

, . .

, . (
,


)

- (

1941. . 1942. ., .
).
,
(
.

, .)
out of order
(
,
,
)

. ,


:


.

,
.

140 |

.


. ,
,
.

.

,
.

...



.
.64

(-


1941. .
)

:
1. ( ,


)


-
.
( ,
, ... ) ,
,
1941. .
64

, , , , -12,
30/12, , 785 25.
1943. :
19411945, 19411945, , 2008. . 336.

141 |

.


- ( 1942. .
1943. .)
.
2.
,

,

.
3.
(
) .
.
-


,

.


-
, ,

() .


,

, .
. ,






. ,
(/)

142 |

.


.


. , ,

/ .
,
.

.

26. 1941. . (
)
/, ,
(/)

.
:
...
,
, ,
.65
,
. ,
-


. , ,

,
.

,
, .


. ,

65

() : , 19141945,
III, , 1995, . 833834.

143 |

.
.
.

1945. . .
.

1941. .

(Foreign Office) (.
) ,
, . ,
,
,
. , , .
,
:

(. ),


.

- (.
)
( , .
)
.66
: ,
(
)

.

.


.67

66
67

, , .., . , 1-1-5.
, 19141945, III, , 1995, . 835.

144 |

.


:



. 1941. .
, ,



. ,
,


. ,


,
.
, ,
, , 1944. .

: ,
, , , , ...
, .
Zarra.

(
)


1943. .

1943. . .
1945. .
, .
.

:

.

1944.
.
(Ratweek/ , 1.7. 1944. .)
:

145 |

,
- .
,
,


. ,


,


.
1944. .
.
1941. .

(,
,

/), ,



. (
1945. .
100.000 )

.
,

/



.


,
. . ,


, ,
.

146 |

.
1944. .

1941. .






. ,


,
, .


( )




.
, ,

7. 1941. .
1941. .


,

27. 1941. . - .



, ,

-


-.
:

147 |

.
, ,
.
. ,
. .
.
.
, 68
,

.
, .
, ,

. 1944. .



1944. .

.69

-


. 1942. .

- , .
. , 30. 1942. .
( ) ,

,

.
68

, , ,
5. 1941. ., 302-1/19-2
8./9. 1941. ., ,
(7. 1941. .)
20 10.000 , 600 , 4,456 181
(Vojimir Kljakovi, Velika Britanija, Sovjetski Savez i ustanak u Jugoslaviji 1941, Vojnoistorijski
glasnik, br. 2, 1970, str. 83.). ,
,
.
.

69

148 |

.

. ,
, .
, .70
, ,

. ,

71
! :
,
, ,
.
,
, .71




-
,
- .

,
. , 18. 1942. .
, .
, .



.
(
)


.

70

, , , 165-2/6-2, 170-1-515, 165-1/126.


71
, , , 165-1/1-26.

149 |

.



-

.

( )

-

.
, ,


.
,

. ,





.
, ,
.


.
, (.
) .
, 18. 1942. .

()
(Ralph Murray,
Psihological War
Executive):
,

,
,

150 |

.
.
,
,

.72
, 25. 1942. .,

,
,
18.

:

( ) .

,
.73

:
,
,

, . ,


/

,





,




72
73

, , 103-167-593/52.
, , 103-167-593/54.

151 |

.
-






.
, ,

. 1915. .
.

23. 1939. .
.

.
,
:
,
.

.
1948. . - ,
-
!

. ,

:
.

( )
!!! , ,
1942. .
,
,
, ,
,
.

152 |

.
! ,
.
. .
1942.
. (23. 4.
1942. .):

.
,
, ,
.
, ,

. .
,
, .
,
,
. .74


,
:
1942. .


.

? 22.
1941. .
.


1945. . 1980. .
. ,


, .
74

Bogdan Krizman (redaktor), Jugoslavenske vlade u izbeglitvu 19411943. Dokumenti, Zagreb, 1981. g.

153 |

.
.

-
.

,

.

,

.



-

, ,

.
, . ,

.
,

.
1941. .
1944. .

,
, , ,
,


.

24.
1942. .
:


154 |

.
.

,
.

.
.

:

.
, .
.

.
.75
.


. ,


.
,









.

, . ,

75

: ,
, UNA Press, , 2010, . 109.

.

155 |

.

-
(
)
.

()

(Militia Voluntare Anticommunisti - MVAC)




. ,


.

.





, . .
,

.
,
:
,
. ,

27. 1941. .
.
, ,

156 |

.
100:1
, ,


.
,
,
: ,
!

12. 2011. .,

157 |

14.
?

20. 2010. .
( )
. .
(

)

?76

. (






)

:






(4. ),
(29. )
(22. ).

.

-
76

http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/gde-su-cetnicke-bitke-protiv-okupatoraq.html

158 |

.
, .
,
. -,




:
,
24. 1942. . ( , . 10, 24.
1942. ., ):
,
...

,
. .

, ,
...


, 11. 1942. . ,
:

.



.
.
, ,
.
, .
,
1. 1942. :

159 |

.
24.
, ,

, ,
,
.
,

; ,
, .
,
- 4. 1943. :
-
,
, ,
.
, ,

.
.
, -
13. 1943. :
,
,
.
, ,
, ,
.
.
,
, 2. 1943. .
, :
,
, [ ]
.
, ,

160 |

.

,

.
5. 1943. .
, (
, . 37 9. 1943.
.):


.

.


,


.

.

Legion of
Merit 29. 1948. .
-
:




, , 1941.
1944. .
,

.

161 |

.
,
,

.

:
( ,
, , 2006):
4. 1944. .
.
,
.
?
38 800 .

, , .
?

3.000 . ,
.
?
10. 1944. .
200 , ,
.
?

( , ,
, 2006):


.
22. 1941. .,
.
, .
10 .

162 |

.

1941. . 1942. .

.



.
.

.

.

,
, .
.
.

:
:

.
,
.
.


:
,
(
):
,

, . ,
,
,
...

163 |

.
, ...

:
1.

?
2.


?
3.


deal- 1944.
. . -
1942. .
?
- 9. 1944. .

.
4.




(
)
(.,
1944. .

)?
5.

- 1948. . . .

1944. .
1946. .

164 |

.

-?
6.
1941. .
100.000
1943. ?
, .

12. 2011. .,

165 |

166 |

- 1944. .

167 |

15.

-



. 1389.


- .

-
2010. .
Danas- (

)






.
1943. .
.

: ,

,

168 |

.
.
1941. .

, . .

1941.

.
,
(
) , , 1943. .
. ,
-
(. )
1943. .
-
(
).


-
-

1941. .



. ,




.
1943. .
()
( )

, . -
.
:

169 |

.
. ,


.

:
() :
)
,
. ,
.


.
) .
,
.77
,


,
, () ,
,
-, :
,

,
.78
,
.
,


11.
77

, . .

78

, , ---501, . 267, 528 529.

170 |

.
1941. .
-
.


( ) .
(
)
:
[. -
, . . .]
,
,
, [.

, . . .].
.
.
:


.79
1943. .

( ).

.
,


. ,
,


,
.80
79

80

, , ---315, . 2271, 1475-1479.


, , 507, , 1943/718.

171 |

.



. ,

.


:

.81

, .
.

1937. .
:
? ...
.

.82
,


-
1945. . 1943. .


1944. .
.
1948. .
. 1944.
.
- 1948. .

81

, , , 12, X 305280.

82

, 791, -, 1943/73.

172 |

.
,
.

13. 2011. .,

173 |

16.
: 27.
1941. .

!

1941./1944.
. 1999. .
.


:
1. 25.
1941. .

,
,
2. 27. 1941. . , .

-


,
3.
27.
1941. .
, . .83

25./27. 1941. .
83

., : Branko Petranovi, Srbija u Drugom svetskom ratu 19391945, Beograd, 1992, str. 6397.

174 |

.

1941. .
- .
1940. .
,
,
.
,
,

.
1941. .

)

.




! 1938. .,
1939. .,
(1940./1941.
.)
.

,
,
1941. . --


.

175 |

.

.
, ,




.
. ,


.
.

.

. ,



.
(. )
(.
)

23. 1939. . ( )
. 1940. . ,



.


1940. .

.

(
)

176 |

.
.
,
.
.


.

.


.

.




,
(). ,




.
.

-
, ,
.

.
1.
1941. .
.

, ,
.
( )

177 |

.

.84

6. 1941. . (
18 , .
).
,


25. 1941. .
.

,
-

.
realpolitik. ,
, .

. ,
, ! ( )
. ,
,
( )

( )

. ,
(


)
.
:


? .
, ,
, . ,
84

Vladimir Dedijer, Tito Speaks, str. 130.

178 |

.
,
25.
.



. ,

.




( 1940. .). ,


(
) .
12. 1941. .

.

:
- .

(
)
( ) 6. 1941. .

,

,
. , 7.

(

)
( 1. ):

,

,

179 |

.


.

25. 1941. .

. (
)


:



,
...

,


.
, , :
( )
.
, ,
.

.

, . ,

1917. .


.
26./27.

.
27.
(

)

180 |

.

:
,
,

1939. . :
.


-

.





() .
1941.1945. .

( )
1944. .
.
!

20. 2011. .,

181 |

17.
!
,
. , ,
2010. ., . 21.
.

,


. , ,

(-)

,

,



!
2010. .
1
-


-
- !
,

. ,

182 |

.

:
1. - Vreme ( )
(
) ,

,
2. -
(
)




-
( , ,
, ...) ()

-,
3.

( 25. 1904.
.), . /-
.



( ) .

, 9. 9. 2010. .

.
1941. . 1945. .
. ,
-
.
,

183 |

.
,
.

, ,


, (
)

.
, ,
:
4. 1980. .
,
-
1944. .

!


.
1939. . 1945. .
. ,
, -, ,
, .
, . ,
, ( ),
.
23. 1939. .,

. ,

( ).




1918. . .


.

184 |

.


.
-

. ,

( )
.

25. 2011,

185 |

18.

(7. 2011. .)
- ( )
() (
- )



-. , ,




.
(4. ).


4., 7., 13...



1941. .,

()
,

. ,
6. 7.
, ,

186 |

.

.


, .
.


,
. 12. 13. 1941. .

.


,
,

,
.


, . 26. 27.
1941. ., .
26. , 1941. .

.

( ).
, 19. 1941. .
,
.
, .

.
!

187 |

.
()



.

- .

1941. . (.
)
Lex Specialis-a, .
100/50 . ,
,

. , -



.

1916. .,
20.000
,
.
,
!





.

,

-
.

188 |

.
, ,
, . , .
-
. , 22. 1941. .,
, ,
( -
- )
,
, ,
,
, ,
.
:

.
. ,


.
, 7. 1941. .


.
, .
:
7. .

.

, .
.
,
.
.
.
. ,
,
.
, ,
.85
85

" ", 1. 1999. .

189 |

.
, . ,
,

! ,
, .
:
!

?

1941 () :
, .
. , ,
,

. ,
,

,
, .
, . . .
1941. .

,
. , ,
,
,
(
)
,
,

( ).
,
, ,
, .
- .
, ,
(. )
1941. ., - (.

190 |

.
), ,
-. ,
,

.



.

( ) 7. 1941. .,
.
,
.

. ,
.

27. 2011. .

191 |

19. :

1943. ?


. , (),

, .
.
.
1. 3. (1939. .), .
(
)

(
- 17.
). ,
-


1939. .

:
, (

, ,


1938. .).




, .

. ,

192 |

.
, ,


.


-
.
,
,
. ,
.
.

(

I II)

, . . .
-

-
.

:
1943. . (
1922. .)
(1132 . . .) (
)
:

(
2000.- , .
,
),
( ) 1754. .,

1804. .
1815. . (
),

193 |

.

1805. .
. ,
23. 1943. .

1945. .

.
1943. .
: 1) ?; 2)
?
:
-

.

1943. .

.
24. 1943. . ,


( )

. ,
-
, ,
.



, . ,

. ,

.
, , .
(
), . , 21.
1943. . ()

194 |

.
25
.86 - ,
,
,
23. 1943. :
21. 16 400



25
60 5
. 20
1 .

35 ,
, 10

(). ,
(22. ) (
) 400
( )

.
, . ,

, 24 7

11:
22. 21 400

. 1
2 .
24 7

8 3 .87
,
, 22.
:

86
87

, , -IV-1651.
, , -IV-1650.

195 |

.

2 21
7
...88

21.

(22. )


.
()
, , ,

.
22.

( )
,


, .
, ( 24)
. ,
(
)
23.

.

.
,
,
,
.


.
:

88

, , -IV-1655.

196 |

.
27
, 420
.89

24.
1943. . :
(500 ) .
, 15
, 15 .
, ,
, .90


.

.



.



. , (
)

. ,


.

- .

89

WO 202/140, 12. 1943. . :


,
, , , , 1990.
90
,
(NAW) ,
2, 11/2, 2.

197 |

.
,

. ,

(
). ,

- .

:91
S-W-263
,
,

,
. , . .
1.- .
. ,
.
,
. ,
.
, .
, .
2. - . 50 %
.
.
3. -
, , ;
.
,
.
, .
,
91


http://i916.photobucket.com/albums/ad1/vsotirovic/Srbija/PamfletVIM-1.jpg

198 |

.
.
.
.
.
, .
4. - , , ,
,
, ,
. ,

.
.
5. - .
6. - ,
,
.

,
.
,
. ,
.
7. ,
- ,
.
.
7.
, .
8.
. ,

.
, .
,
,
,
. ,

199 |

.
3. 1943 ,
, ,
()
[
:
-

,
, . . 471, . 118]

, ,


--
.
,

. , ,
- ,


, .

:


/
,

-
,
,

.
,

.

.
.

200 |

.
,


.92

31. 2011. .,

92

. , , . 350351.

201 |

202 |

,





-


- ,
.




. 21.-

-

.

1945. .





.


.
,

.

203 |

.
, ,
. . . .
...-

.
. .

Boromejski vor. Ko je bio
patriota u Srbiji 19411945?,
Beograd:
ATC
Avangarda, 2006, str. 143,
ISBN 86-85117-15-1


.


. .



,
.
. .
, : , 2007, .
409, ISBN 86-82235-53-6

. .
, ,

.

204 |


. , 1./14. 1967. .
( ).

1991. . :
(1404.1521. .).
1991.1992. . - :
.
1992. . 1995. . (
) .
1995. 1997. .

( 1914.1918. .
,

)
.
(1996.1997.)

:
.
1998. .

() .
1999. . 2000. .
,
2000. .
( 2007. .)
(
2006. .)
, ,
.
2002. .
:

205 |

.

.
2005. . 2007. .
.
2007. .
.

, , ,
, .

, ,
.
2001. .
/ .
:
( 2009. .) Serbian Patriotic Front
(http://srbskipatriotskifront.webs.com)
- ( 2011. .)
(http://www.crucified-kosovo.eu)

206 |

:
http://ovsiste.webs.com
http://vsotirovic.home.mruni.eu
http://srpski-komonvelt.webs.com
http://www.novinar.de/author/vbsotirovic
http://byzantine-empire.webs.com
http://yugoslavia-sociolingvistika.webs.com
http://yugoslavia1914-1918.webs.com
http://anti-titologija.webs.com
http://chetniks-ravna-gora.webs.com
http://balcanica.webs.com

207 |

Summary
This is a book composed by nineteen chosen articles written during the
last three years and published at several internet pages. Some of them
are sent to be published at scientific journals while the others are waiting
to be firstly scientifically arranged and to be sent to the scientific
journals for publishing as well. In this collection of the articles you will
find at the end of each of them the date when the last version of the text
was prepared for printing in this book.
A thematic issue of this collection of the articles is a Communist
overtaking a power in ex-Yugoslavia and establishing of the Communist
dictatorship that was above all anti-Serbian and pro-Croat with a final
aim on one hand to destroy Serbia and Serbian nation and on the other
to satisfy all non-Serbian ethnic groups nationalistic claims. The
Yugoslav Communists, led by non-Serb party leadership, have been fixed
destruction of Serbia and the Serbdom as a party and national goal even
before the WWII. They succeeded to occupy Serbia and Yugoslavia at the
end of the WWII with a great help by redressed Croat Nazi ustashi and
Serbian peasant who both of them joined Communist partisan movement
led by half Croat and half Slovenian Roman Catholic, a former AustroHungarian soldier and sub-officer Josip Broz Tito. In Titoist Yugoslavia,
or better to say Croatoslavia, the Serbs and Serbia became the only
losers.
Post-war Titoistic raping of Serbia was systematically organized within a
framework of falsification of both the WWII history and the history of the
Communist Party of Yugoslavia that was based on notorious lies and
fabrication of the documents as well as on constant process of
ideologically-politically based washing brains of all Yugoslav citizens but
primarily of the Serbs from Serbia. On this way it was established a
quasi-scientific historiography Titography, which had as a main
political goal to legalize its own historiography fabrications for the
purpose to impose them to the rest of society as a universal ideological
dogma that we can call as Titology.
The aim of this collection of the articles is to beat a nationalistic great
Croatian Titographic Titology by using the relevant archival sources and
logical conclusions for the sake to finally bury the Communist lies
forever.

208 |

Bewerten