Dr Marina Simi1

STUDIJE KULTURE POSLE KULTURE

(Jelena orevi, Postkultura: uvod u studije kulture, Beograd, Clio, 2009) Knjiga Jelene orevi, Postkultura: uvod u studije kulture, izala je u ediciji Agora, izdavake kue Clio i dobila Nagradu grada Beograda za najbolju knjigu iz drutveno-humanistikih nauka u 2009. godini. U ovom tekstu elim da ukratko opiem neke od glavnih smernica i dostignua ove knjige i osvrnem se na analizu samog koncepta kulture ponuenog u ovoj knjizi. Neu, meutim, ulaziti u detaljan opis svih poglavlja ove knjige (o tome vidi Simi 2009), ve pre elim da ukaem na teorijske implikacije koje analiza postkulture, iznesena u ovoj knjizi, ima za studije kulture, ali i za druge discipline koje na razliite naine upotrebljavaju pojam kulture. Knjiga Postkultura: uvod u studije kulture, Jelene ordevi, donosi sveobuhvatan prikaz istorije studija kulture, kao i najaktuelnijih teorijskih kretanja u okviru ove discipline. Knjiga ne nudi jednostavan, jednolinearan prikaz kretanja teorijskih tumaenja kulture od Birmingemske kole do danas, vec pokazuje sloene i esto kontradiktorne puteve razliitih tumaenja ovog pojma, smetajui ih u jasan politiki i istorijski kontekst irih drutvenih kretanja. Kritiki se osvrui na razliite savremene teorijske koncepte koji nose prefiks post, autorka objanjava da se pojam postkulture odnosi i na tumaenje kulture iz prizme savremenih teorija, i na raanje novog tipa kulture u vremenu informatiko/tehnoloke revolucije i globalne ekspanzije multinacionalnog kapitalizma (orevi 2009: 5). Drugim reima, terminom postkultura oznaava se i odreeni tip socio-politikih promena i nain tumaenja tih promena kroz razliite teorijske postavke, koje autorka razmatra u knjizi. Detaljnije u se osvrnuti na koncept postkulture i predstaviti neke od naina na koji je ovaj pojam tretiran u knjizi. Kako navodi Jelena orevi, prefiks post pre svega implicira pomak od klasinog shvatanja kulture i njenog mesta u drutvu (ibid, 5). Dva uobiajena shvatanja kulture kao, s jedne strane, sfere posebne vrednosti u smislu u kojem je Rejmond Vilijams, na primer, definisao kulturu kao praksu i dela intelektualnih i posebno umetnikih aktivnosti (Williams 1983: 90), a, sa druge strane, kao nain ivota
1 Docentkinja, Univerzitet u Beogradu Fakultet politikih nauka. E-mail: marina. simic@fpn.bg.ac.rs

482

FPN Godinjak 2010 VI DEO: Osvrti, prikazi, recenzije

odreenog naroda, odreenog perioda ili odreene drutvene grupe 2 (ibid, 90) ili, neto drugaijim jezikom reeno, kao celovite, jasno ograniene celine koherentnog skupa karakteristika odreene grupe, potpuno su dekonstruisana. Tako kultura, poput drugih holistikih pojmova modernizma, ijom upotrebom je bilo mogue objasniti razliite drutvene pojave (ti pojmovi su nacija, drava, drutvo, identitet), prestaje da bude analitiki upotrebljiva i u teorijskom smislu nalazimo se u vreme posle kulture ili postkulture. U tom smislu i studije kulture, kojima se Jelena orevi bavi u ovoj knjizi, jesu studije postkulture. ta to u stvari znai? To znai naputanje ideje da je svet ljudskih razlika konceptualizovan kao raznolikost meusobno odvojenih drutava ili drutvenih grupa od kojih svako drutvo ili drutvena grupa imaju/poseduju svoju posebnu kulturu, odnosno posebnu potkulturu. Na slian nain to znai i naputanje ideje da je kultura sistem znaenja koje treba deifrovati ili proitati da bi se otkrila jedinstvena dubinska znaenja koja oblikuju poimanje sveta razliitih drutava ili drutvenih grupa. Takva ideja kulture kao reda-poretka, koji stoji iznad drutva poput Hobsovog Levijatana, spremna da se usprotivi uvek prisutnim opasnostima haosa, ima dugu tradiciju u zapadnoevrospkoj misli, bilo da je kultura zamiljena u funkcionalistikom kljuu kao neka vrsta lepka koji dri drutvo na okupu (Dirkem), apstraktni kod koji omoguava drutvenu komunikaciju (strukturalistiko stanovite), ili kao polje znaenja koju dele lanovi neke grupe i koji omoguava razumevanje simbolikih akcija (Veber, Gerc). U svim navedenim sluajevima koncept kulture je shvaen kao sistem znaenja koji dele lanovi jedne grupe. Ovakvo shvatanje kulture, koje jo uvek nekritiki dominira u mnogim disciplinama koje koriste koncept kulture, pri emu im taj koncept nije i centralni istraivaki fokus, ozbiljno je uzdrmano studijama kulture jo ezdesetih godina prolog veka. Jelena orevi navodi da su se sa studijama kulture, te sa marksistikom i feministikom kritikom ezdesetih i sedamdesetih godina prolog veka, prouavaoci kulture skoncentrisali na pitanja moi i dominacije i poeli da postavljaju pitanja kako su napravljena kulturna pravila, za koga i od koga. Tako su se rane studije kulture, ezdesetih godina prolog veka, fokurisale upravo na ovakva i slina pitanja, usvajajui neo-marksistiku orijentaciju i bavei se pre svega marginalnim aspektima dominantnih zapadnih kultura. To je dovelo ne samo do interesovanje za do tada veoma malo prouavane drutvene pojave, ve i novi pristup njihovom prouavanju, koji je kritikovao etnocentrinost dotadanjih teorijskih postavki, ukljuujui i sam marksizam na koji se oslanjao.

Navedene citate je sa engleskog jezika prevela autorka ovog teksta.

Marina Simi STUDIJE KULTURE POSLE KULTURE

483

Neo-marksistika prouavanja kulture, na koja su se nadovezali radovi poststrukturalistikih autora (Jelena orevi se osvre na radove Lakana, Deride, Fukoa, Kristeve, Deleza i Gatarija i Bodrijara, kao i na radove Laklaua i antal Muf), doveli su u pitanje mogunost identifikovanja kulture ili kultura kao entiteta, celine ili strukture oseajnosti, kako su kulturu razumeli oevi osnivai studija kulture (orevi 2009: 107), te tako dekonstruisali i sam pojam kulture uvodei u prouavanje kulture nove teorijske paradigme. U okviru razliitih vrsta postmoderne kritike, koje autorka opisuje u ovoj knjizi, kultura nije shvaena kao zatvoren sistem ideja, simbola i znaenja koje dele svi pripadnici nekog drutva, ve pre kao apstraktna kategorija ije su konkretne manifestacije fragmentovane i usko isprepletane sa silama ekonomije i politike. To znai da se naputa ideja da se na kulturnu stvarnost moe referirati imenicom, kao na stvar, kao na supstancu, fiziku ili metafiziku ili nauni objekat (up. Appadurai 1996), te da je svaka upotreba kulture kao celovitog entiteta u stvari njena reifikacija koja onemoguava tumaenje kulturnih pojava. Jelena orevi se u ovoj knjizi osvre i na razliite postmodernistike teorije, objanjavajui da su razliite teorijske orijentacije, koje se obino oznaavaju kao postmodernistike, dovele do svojevrsnog pomeranja analitikih granica izmeu disciplina (teorije/filozofije, umetnosti i drutvenih nauka), kao i do dekonstrukcije (zamiljenih) granica socijalnih pojava koje se prouavaju (izmeu visoke i niske kulture, prirode i kulture i tako dalje). Autorka objanjava da se to proimanje razliitih sfera moe razumeti na dva naina: kao svet u kome se otvara mogunost za izraavanje i potovanje razlika, ali i kao svet jednoobraznosti kome preti smrt pod naletom vetaki proizvedene stvarnosti, u kojoj on gubi svaki razlog postojanja (orevi 2009: 234). Ovakve apokaliptine analize savremenog sveta posebno su vidljive u delu ana Bodrijara, koji sebe smatra teoretiarem hiper-modernosti i ije su analize popularne kulture i potronje snano uticale na studije kulture, posebno kod nas, bez obzira na kritiku koju su njegovim analizama uputili Stjuart Hol i Don Fisk, neki od najznaajnijih autora u istoriji studija kulture. U svakom sluaju, Bodrijarovo delo je izvrilo veliki uticaj na studije kulture i u velikoj meri otvorilo prostor za prouavanje popularne kulture, kao jedne od najprepoznatljivijih uporinih taaka u itavoj disciplini studija kulture, pa u se kratko osvrnuti na njihovo mesto u ovoj knjizi i na znaaj koji su neki od postulata prouavanja popularne kulture imali na savremeno razumevanje i prouavanje pojma kulture. Teoretiari studija kulture, koji su se bavili prouavanjem popularne kulture, dekonstruisali su klasni karakter kulture oslanjajui se na radove Pijera Burdijea i dela Gramija, Barta i Bahtina. Prouavanje popularne kulture doivelo je svoju najzreliju artikulaciju u

484

FPN Godinjak 2010 VI DEO: Osvrti, prikazi, recenzije

teoriji kruenja kulture i delu Kodiranjedekodiranje, Stjuarta Hola, koji je u svoju teoriju popularne kulture inkorporirao filozofske ideje postmodernizma objanjavajui da ne postoji aideoloko miljenje, kao to ne postoji stvarnost po sebi, i da se oblikovanje svake kulture zasniva na borbi oko znaenja (orevi 2009: 274). Ovo je, dalje, donelo promenu fokusa u istraivanjima popularne kulture premetajui istraivako teite sa prouavanja kulturnih poruka na prouavanje primaoca poruka, to je rezultiralo u velikom broju studija koje su se bavile izuavanjem najrazliitijih vidova publike, koja nije vie viena samo kao pasivni konzument, ve i kao aktivni proizvoa kulturnih znaenja, pri emu su se studije kulture oslanjale na razliite teorijske pristupe, poput teorije strategija i taktika Miela de Sertoa, teorije semiotikog otpora Dona Fiska i teorije prizmene estetike Pola Vilisa. I pored nesumnjivog znaaja koje su ove studije imale u pomaku prema analizi praksi popularne kulture (umesto statinog prouavanja struktura) i otklona od elitistiko-etnocentristikih stavova ranijih tumaenja kulture, ovi radovi su esto bili nekritiki usmereni prema konzumerizmu popularne kulture i neretko su zavravali kao ideoloka podrka komercijalizaciji drutva. Pri tome je iz analiza iskljuivan itav niz kulturnih pojava koje su markirane kao elitne ili elitistike, ali i svaka mogunost donoenja vrednosnih, odnosno kritikih sudova, ime su studije kulture znatno izgubile svoju raniju politiku i kritiku otricu (orevi 2009: 311317). Iako su mnoge od ovih studija postavile vana pitanja o prirodi i nainu prouavanja kulture, razliiti epistemoloki i ideoloki orsokaci, pre svega, nekih postmodernistikih studija kulture, pokuali su da nau svoje razreenje u postkolonijalnim teorijama diskursa, teorijama orijentalizma, kulture i nacije, te razliitim teorijama globalizacije, identiteta, hibridnosti, dijaspore, prostora i mesta (orevi 2009: 318408). Fukoove teorije o diskurzivnoj prirodi znanja i moi kao znanju, te feministike studije kulturne proizvodnje znanja (Elen Siksus, Lisi Irigre, Dudit Batler, Bell Hooks, Gajatri Spivak, Lora Malvi, Dona Haravej), koje su se oslanjale na neke od dekonstruktivistikih radova postmodernizma, uticale su na oivljavanje interesovanja za politiku dimenziju kulture za kulturno kao politiko i pomeranje od ideje kulture kao teksta koji se jednostavno moe proitati. Tako centralni problem analize kulture ili postkulture postaje odnos kulture i moi, tj. pitanje relacije izmeu procesa identifikacija, proizvodnje razlika i lociranja smetanja kulture (Baba, 2004). U vreme kada kulturne razlike sve vie bivaju deteritorijalizovane usled masovnih migracija i transnacionalnih kulturnih tokova u kasnom kapitalistikom, postkolonijalnom svetu, potreba za razumevanjem naina na koji su artikulisana pitanja identiteta, razlika i moi postaje posebno vana. Kako objanjava Jelena orevi, ovi razliiti teorijski pravci ne ine jedno-

Marina Simi STUDIJE KULTURE POSLE KULTURE

485

znaan odgovor na izazove postmodernih teorija kulture, ve nude razliita polazita za tumaenje savremene kulture, zasnivajui se na kritici modernizma i analizi ideolokih i diskursa moi. U tom smislu, ideje postkolonijalne kritike i teorija orijentalizma fokusiraju se na podreene i marginalizovane kulture ili delove sveta, predstavljajui moda i najplodotvornije polje savremenih studija kulture, to navodi i Jelena orevi u ovoj knjizi. Ovi teorijski pravci, dopunjeni teorijama nacionalizma Benedikta Andersona i teorijom kulture i nacionalne pedagogije Homija Babe, izvrili su veliki uticaj na savremene teorije dijaspore i razbijanje ideje kulture kao jasno omeenog entiteta vezanog za odreenu teritoriju (posebno u radovima Pola Gilroja, Dejmsa Kliforda i Ajruna Apaduraija) i stabilne kulturne identitete (programski tekst ovih pristupa je Pitanje kulturnog identiteta, Stjuarta Hola). Problemi tumaenja identiteta kao nefiksiranih, diskurzivnih strategija usko su povezani sa tumaenjima problema globalizacije. U okviru studija kulture globalizacija se posmatra kao deo imperijalistikog irenja Zapada, ali ne nuno i kao proces unitavanja nekih fiktivnih autentinih lokalnih zajednica, ve se u analizama insistira na procesima adaptacije i hibridizacija kroz koji se usvajaju i transformiu zapadni kulturni trendovi, pri emu se rue jasne granice izmeu centra i periferije. Insistiranje na lokalnim adaptacijama globalnih trendova povezano je sa poveanim interesovanjem za prostor i mesto u odnosu na ranija teorijska interesovanja za vreme, pa tako Edvard Soda navodi da je neophodno izgraditi geografsku i prostornu imaginaciju na osnovu koje bi se teoretisalo o promenama savremenog sveta (orevi 2009: 395396). Na taj nain, interesovanje za prostor kao deo postmodernistike kritike univerzalizma i modernizacijskih evrocentrinih tendencija, na jedan paradoksalan nain, vraaju studijama kulture teorijsku i kritiku otricu koja je povremeno pretila da se izgubi u optem relativizmu. Problem nije samo u tome da kulture nisu ni na koji nain fiksirane u prostoru kao predmet, kao stvar, koja pripada nekoj drutvenoj grupi, ili pak kao njihova emanacija, ve i u nainu na koji vidimo vezu izmeu mesta, ljudi i kulture. Ta veza je uvek istorijska i socioloka specifinost koja zahteva objanjenje, a ne datost. S tim u vezi stoji i prouavanje svakodnevnog ivota i odnosa moi, kao nov nain da se govori o kulturi, ili jo bolje o diskurzivnim praksama kao kulturnim praksama. Meutim, ovo vraanje na probleme lociranja ili smetanja kulture, kako sline procese naziva Baba (2004), ne znai vraanje na ideju kulture kao zaokruene i jedinstvene celine koja pripada odreenom narodu ili odreenoj drutvenoj grupi. Ukoliko se prouavanju kulture prie kroz njena performativna svojstva, onda imamo mogunost da ovako dinamino shvaen pojam kulture upotrebimo za dekonstrukciju kolonijalnih praksi na kojima se dugo vremena zasnivalo evropsko shvatanje kulture.

486

FPN Godinjak 2010 VI DEO: Osvrti, prikazi, recenzije

Tako pojam kultura moe da bude zamenjen, kako to predlae Dejms Kliford (Clifford 1988), konceptom diskurzivnih formacija koje nisu usko vezane za pojmove organskog jedinstva, tradicionalnog kontinuiteta i jednostavne veze jezika (kao kulturne specifinosti) i jedinstvenog lokaliteta. Koncept kulture moe biti zamenjen setom relacija koje uvaju relativistike vrednosti sadrane u ovom pojmu i funkciju koju ovaj pojam ima u oznaavanju razlika i njihovom razumevanju (Clifford 1988: 274275). U tom smislu smatram da je analiza kulture, ili postkulture, kao analiza naina na koji se politiko konstitue kroz svakodnevni ivot, nain da se prevazie dihotomija izmeu prakse i strukture i prouavanje svakodnevnih diskurzivnih strategija povee sa globalnim politiko-ekonomskim kretanjima. U tome vidim najveu snagu savremenih studija kulture i mogunost da se o kulturi ili postkulturi govori ne kao o nad-stvari, kao heruistikom oruu, ve kao o rezultatu dinamikih drutvenih odnosa koji nam mogu otvoriti vrata za dalja promiljanja savremenog sveta. Knjiga Jelene orevi, Postkultura: uvod u studije kulture, otvara prostor za razumevanje istorije studija kulture koje su oblikovale i reformisale sm koncept kulture. Kreui se izmeu studija kulture i analize raznolikih teorijskih kretanja u drutvenim naukama uopte, autorka uspeva da donese sveobuhvatnu sliku savremenih teorijskih kretanja u drutvenim naukama u celini, ukazujui na usku vezu studija kulture sa drugim srodnim disciplinama. Studije kulture izvrile su snaan uticaj na mnoge humanistike discipline, pre svega na teoriju knjievnosti, antropologiju, sociologiju i filozofiju, neretko bivajui nosioci teorijskih promena i briui granice izmeu disciplina. Stupajui u kritiki dijalog sa razliitim teorijskim pravcima i tendencijama u drutvenim naukama, ova knjiga predstavlja izuzetan doprinos promiljanju koncepta kulture. Pri tome, to je prva knjiga na srpskom jeziku koja na sistematian i kritian nain objanjava istoriju studija kulture i promenu znaenja samog pojma kulture, omoguavajui itaocima iz najrazliitijih oblasti da se kritiki ukljue u promiljanje pojma kulture i teorijskih pretpostavki njenog tumaenja.

LITERATURA
Appadurai, A., 1996, Modernity at Large: Cultural Dimensions of Globalization. Minneapolis: Univ. of Minnesota Press. Baba, H., 2004, Smetanje kulture. Beograd: Beogradski krug. orevi, J., 2009, Postkultura: uvod u studije kulture. Beograd: Clio. Clifford, J., 1988, The Predicament of Culture: Twentieth-century Ethnography, Literature and Art. Cambridge, Massachusetts and London, England: Harvard University Press.

Marina Simi STUDIJE KULTURE POSLE KULTURE

487

Simi, M., 2009, Jelena orevi, Postkultura: Uvod u studije kulture Etnoloko-ankulture. tropoloke sveske (n.s.) 13(2): 137140. Williams, R., 1983, Key word: A Vocabulary of Culture and Society. New York: Oxford University Press.