##9$98,PRIRUNICI PRIRUNIK 3 #NNGRAEVINSKI #PPTEHNIAR

Urednik #URVojislav

. Popovi

Jezika redakcija Mih. Petrovi Korektura M.

Pretampavanje zabranjeno sva prava zadfana za preduzec odgovara direktor Ljubica Jurela

Spremio za tampu Ing.#URMIHAILOS. PETROVI

Saradnici: Ing. STAVRI VELIMIR (Zemljani radovi) Ing. RISTI BORISLAV (Zemljani radovi) Ing. UKI Z. IVOiRAD (Zemljani radovi, Tucaniki kolovozni zastori) Ing. DOLENC JANEZ (Odravanje donjeg stroja puteva i objekata na njima) Ing. NAJDANOVI NIKOLA (Mehanika zemljita) Ing. Svet. CINCR JANKOVI (Inenjerska biologija, Zemljani putovi, Ekonominost kolovoza) Ing. POPOVI VLASTIMIR (Tuneli) Ing. MARKOVI MIROSLAV (Putovi, opti deo, trasiranje i projektovanje) Ing. GUCI RIST (Oblikovanje putova i signali na putovima crtei) Ing. PETROVI S. MIHILO (Gornji stroj putova: Opti deo kamene kaldrme, cementni kolovozni zastori, od vetakog kamena i dr. o Izboru kolovoza i podloge i kvarova na kolovozima) Ing. MITROVI MILORAD (Ugljovodonini zastori: terni, bitumenski i ostali) Ing. NIKOLI ILIJ (Obeleavanje trase, rekonstrukcija i odravanje putova sa Ing. Stevanoviem Dobrivojem) Ing. STEVANOVI DOBRIVOJE (Putno zakonodavstvo, signali., zacija, belezi, ograde, rekonstrukcija i odravanje putova sa Ing. Nikoliem Ilijom) Ing. TODOROVI BRANI SLAV (Idejni i glavni projekat)

Ing. FURUiNDI BOIDAR (Drveni mostovi) Ing. ILI EDOMIR (Masivni mostovi) Ing. RADOJKOVI MARKO (Gvozdeni mostovi) Ing. JANKOVI SVETISLAV (Montani mostovi) Ing. IVANOVI SVETOLIK (eleznice) Ing. FILIPOVI MILIVOJE (Uvod u hidrotehniku, melioracije) Ing. GAGI MILAiN (Regulacija vodotoka) Ing. BOBROV KONSTANTIN (Rena pristanita, uvod u saobraajnu hidrotehniku) Ing. TOPALOVI IVAiN (Odravanje plovnih objekata) Ing. JOKSIMOVI MILUTIN (Iskorienje vodnih snaga I i II deo) Ing. JOVANOVI DRAGUTIN (Iskorienje vodnih snaga I i deo) Ing. STEFANOVI ARKO (Iskorienje vodnih snaga III deo) Ing. MOSTARLI MILUTIN (Navodnjavanje, ribnjaci) Ing. MARJANOV MILENKO (Osnovi hidrometrije, Zatita zemljita od erozije) Ing. NEI SAVA (Regulacija reka za plovidbu) Ing. PETROVI SINIA (Kanalisanje reika i kanala) arh. ZRNI PREDRAG (Registar)

SKRAENICE tj. to jest, itd. i taiko dalje, napr, naprimer str. -^-strana tsl. tome slino si. ' slika, tzrv. tako zvani, v. vidi, NJVLg norme Ministarstva graevina, MB marka betona, 37 U elik 37, privremeni tehniki propisi

PREDGOVOR Ova trea knjiga Tehniara obuhvata Zemljane radove i Tunele, Putove, Mostove, eleznice i Hidrotehniku. U zemljane radove date su i Mehanika zemljita i Inenjerska biologija, uz Putove i izvodi iz putnog zakonodavstva i standarda. Ove partije su potpuno i koncizno obraene. to se mostova tie, konstrukcije od armiranog betona i Statika ovih i gvozdenih konstrukcija, unete su ve u prvu knjigu Tehniara, te u ovoj knjizi nisu obraivane. Fundiranje je takoe izostalo, jer je uneto u drugu knjigu. Za eleznice, svakako inenjeri i tehniari na eleznicama, potrebuju svoj prirunik. U ovoj knjizi, pak, obraena su samo elementarna znanja potrebna i svima drugim graevinskim tehniarima. U Hidrotehnici, isto tako, nedostaju partije ve unete u drugu knjigu (vodovoda i kanalizacije), a druge opet imaju se posebno obraditi (graenje morskih luka i pristanita i njihovih instalacija). Na ovoj knjizi radilo je trideset saradnika, po unapred sporazumno utvrenom programu. elja je bila da se zbijeno da to vie i to boljeg sadraja sa to manje sporednog. Koliko se u tome uspelo, ocenie itaoci. GRAEVINSKA KNJIGA

SADRAJ
"Z E M L J A N I RADOVI I T U N E L I Str i 1 i i i 2 2

t. Z e m l j a n i r a d o v i 1. Prethodni radovi na ispitivanju terena -- -- a) Prouavanje terena sa geolokih karata b) Prouavanje terena na licu mesta po spoljnjem izgledu i Vegetaciji -.-r. _ c) Geoelektrina i geoseizmika ispitivanja d) Sondiranje terena 'jjzk . e) Prikupljanje podataka o stanju povrinske i podzemne

f) Korienje geotehnikog uzdunog profila 4 2. Vrste i osobine zemlje -grj - . . --' 4 a) Glavne frakcije u zemlji prema podeli p t p br. 11 4 b) Vrste zemlje 5 c) Kategorija zemljita (prema GN 200) W 6 d) Zapreminske teine za razne vrste zemlje 7 e) Rastresitost i zbijenost zemlje ^ ; 8 f) Odreivanje nagiba Za useke i nasipe h 9 g) Odreivanje podobnosti zemlje' za izradu, puteva prema grupnom indeksu _ 10 h) blici zemljanih : radova^ - 11 .-.-'vi) Obraun - zemljanih radova ' '.; 12 j) Osvrt na zemljane radove u vezi oblikovanja pri iz- 1 radi autoputeva ! 19 3. Prethodni radovi ha terenu v 'Wr. 2 0 a) Izrada useka . ^ ^ ^ ^ ' ' 21 b) Razni naini izvrenja useka 22 c) Ostali oblici iskopa pil izvrenju zemljanih1 radova 28 d) Miniranje 33 4. Kamen za puteve .||||||| . ' 38 5. Sljunkare MRtP . ' 6i Transport materijala --. _ 39 7. Izrada nasipa WEM 1 43 ) Metode nsipahja v ' . 43 1) Izrada nasipa u podUnim horizontalnim slojevima 43 2) Izrada nasipa s ela u punim profilima ' 46 3) Izrada nasipa sa strane .' 47 4) Izrada nasipa pomou skela 'v Ufeg 47 b) Sleganje nasipa za razne .vrste zemlje 48 c) Nabijanje nasipa i maine za nabijanje 48 d) Kontrola zbijenosti za vreme izvoenja zemljanih radova 50 e) Obrada povrina nasipa i useka 52 f) Izrada nasipa na slabo nosivom tlu -r- 52 g) Obezbeenje donjeg stroja puta i pruge 53 h) Zatita od mraza " . 4- 58 8. Klizanje kosina ^ ^ ^ ^,,,-: gx a)v Opte g | | . .--^ 61 b) Oblici, klizanja s? \ 61 c) Prikupljanje podataka sa kliznih terena r-62 d) Ispitivanje uzoraka uzetih sa kliznog terena i dono-' enje zakljuaka , 62 e) Klizanje zemlje kod useka 63 f) Klizanje kosine nasipa :,r-r '. -:. 65 g) Ureenje pozajmita i materijalnih rovova M 66

. Odravanje donjeg stroja i objekata

67

A. Donji stroj ' W ' ^ ~ ~~ ~ 7 4 B o r b a sa v o d o m ' ^ 1 1 1 67 2. O d r a v a n j e k o s i n a u s e k a i n a s i p a . , 68 3. I s p r a v n o i n e i s p r a v n o d e p o n o v a n j e z e m l j a n i h m a s a -68 69 4. B a n k i n e n a p u t ; ' . 5. R o v o v i k r a j p u t e v a > 69 B ) O b j e k t i mostovi i propusti ==; m . 70 Mostovi i propusti 7Q 70 a) C e v i "fe ~~ '"""T^-' . b) P r o p u s t i o d k a m e n a i b e t o n a |5|||||; 70 c) D r v e n i , m o s t o v i plSK-T'' III 70 d) K a m e n i i a r m i r a n o b e t o n s k i m o s t o v i 71 72 e) G v o z d e n i m o s t o v i ii , 73 C) D r u g i o b j e k t i - V ' . 1 ^ . U-:^ a) O b l o n i , p o t p o r n i z i d o v i ' '^'y'-'r^f ' 73 73 b) T u n e l i i g a l e r i j e ' 73 c) D r e n a e | l i | | 74 d) O s i g u r a n j e o b a l e - * ~ e) Osiguran j a g | ' 74

. Mehanika zemljita

75

75 Opte -W t^^r--J':^: A ) P r o u a v a n j e z e m l j i t a . " VTT' '-"11- 7 6 I) P o s t a n a k z e m l j i t a , v r s t e z e m l j i t a i n j i h o v e o s o b i n e 76 a) P o s t a n a k z e m l j i t a ^ ' 76 b) Vrste zemljita . - i g .. 77 77 c) F i z i k e o s o b i n e z e m l j i t a .' , '' 1. F a z e m a t e r i j a l a u z e m l j i n o j m a s i , -- ' 77 2. G r a n u l o m e t r i s k i s a s t a v z e m l j i t a 78 3. M e a n j e z e m l j a n o g m a t e r i j a l a 80 i. Struktura zemljane m a e ^ . ^ 8 8 1 d) P o r o z n o s t i k o e f i c i j e n t p o r o z n o s t i e) R e l a t i v n a z b i j e n o s t ' ' -r--...- 83 f) Specifina t e i n a -r 83 h) Z a p r e m i n s k a t e i n a . 84 g) K o l i i n a v o d e u z e m l j i . . " . ^ 8 4 h) P l a s t i n o s t i k o n s i s t e n i j a ; - 85 i) H e m i s k e o s o b i n e z e m l j i t a . 86 j) E l e k t r i n e o s o b i n e z e m l j i t a - 86 k) Hidraulike osobine z e m l j i t a ; - ^ . 87 a) K a p i l a r n o s t - - ^ , " - 87 v b) Propustijivost -. r-'SfV v 88 89 1) U z i m a n j e u z o r a k a i z z e m l j i t a ~ a) V a e n j e p o r e m e e n i h u z o r a k a ' ^ 89 b) V a e n j e n e p o r e m e e n i h u z o r a k a g l |p||jj; -. 90 _c) I z r a d a - g e o l o k o g ' p r o f i l a ' m) Dejstvo mraza n a zemljite' j^Pllal 92 a) D e f o r m a c i j e z e m l j i t a u s l e d m r a z a ' 92 b) O c e n a p o s t o j a n o s t i z e m l j i t a n a m r a z u . 93 c) Z a t i t a p r o t i v d e j s t v a m r a z a ' 93 n) vrstoa zemljita " --r 94 94 a) SUI j i v o s t b) vrstoa i pritisak pri n e s p r e e n o m b o n o m irenju 97 c) O t p o r z e m l j i t a n a s m i c a n j e ^ w a s l l i ^ f s f e 98 . Statike i dinamike osobine zemljita .. 102 a) O p t e ^ '' i*. 102 b) S t a b i l n o s t z e m l j a n i h k o s i n a ' v f e } - ' ; " 102 c) A k t i v n i i p a s i v n i z e m l j a n i p r i t i s a k i s t a b i l n o s t p o t p o r nih zidova | - .. FSpPg 107d) S t a b i l n o s t f u n d i r a n j a ^^ ||j - H6 III. O s n o v i i n e n j e r s k e b i o l o g i j e i/ -U 131 1. Z n a a j i z a d a c i i n e n j e r s k e b i o l o g i j e | | | | | | 131 2. Z a p a a n j a u p r i r o d i - : " 132 3. K a r a k t e r i s t i n e b i l j k e 1 | | | 1B 133 4. O s i g u r a n j e k o s i n a -^! , ' ' 135 5. K l i m a .'^^^ ^ : . i r -=r4:. - 136

Zakljuak^:

KSSEI . ,

137

IV Tuneli

'

A) Opti pojmovi ^? _ i 1. Uvod fes _ _ | _ _ 2. Svrha i tehnika podela tunela _ _ _ _ 3. Projekat tunela _ _ 4. Geodetski radovi ' _ 5. Sastavni delovi tunela: prstenovl (kampade), portali, sklonite (irte),^drenae (i izolacije), odvodni kanali, ahtovi B) Ifcs -

Uf ili

G) D)

E)

6.. Slobodni profil i tipovi tunelskog obzida Za glavne vrste 1 6 tunela i njihove osobenosti _ 149 Graenje tunela ' ' _ 155 1, Izbijanje, podgradivanje i oplaivanje tunela _ 155 2. Osiguravanje eone padine iznad portala 156 3. Stolna - .. . : m . ' iM 4. Prosto oplaiVan je tolne _ _ _ . 5. Oplaivan je tolne pobijanjem _ '.' 158 6. O pdgradi i oplati '-- _ _ _ _ _ ieo . o p l a t a ' *** ieo 8. Izbijanje na puni tunelski profil metode rada W--" 9. Nova austriska metoda ' ^ ^ _. _ . jgi 10. Belgiska metoda "'A?- ^ . 164 11. Metoda temenog proeka (firstlic) -r* _ _ jgs 12. Nemaka ili metoda centralnog jezgra.; '',-mZ 166 13. Italijanska metoda ^ , ^ J67 14. Kunc-ova metoda ili metoda gvozdenih okvira (obrua) 168 Specijalke metode graenja tunela r . ' 169 1. Metoda metalnog tita i polutita - 169 2. Graenje tunela otvorenim putem (s povrine terena) 171 3. Metoda vetakog sputanja nivoa podzemne vode 173 Metode ojaavanja zemljita (tampona) 174 1. Metoda bituminiziranja (utiskivanja bitumena) 174 2. Silikatiziranje hemisko ojaavanje zemljita 175 3. Metoda zamrzavanja zemljita _ _ 175 4i Metoda sa zbijenim vazduhom 176 Ostali radovi i problemi graenja tunela ' 176

V. Putevl ^i' -..

- -

179

A) Graenje puteva ;':.;. - ~ 179 I . Opti deo. Vua 179 1. Znaaj puteva,,^- " ' . ^i. 179 2. Principi klasiranja puteva igo 3. Putna vozila -=~ -" J g i8i a) Konstrukcija, dimenzije i teine Zaprenih kola 181 b)-. Motorna vozila SSS . ig ~ 4. Slobodni profil _ ^ _ _" 183 5, Vuna sila i otpori kretanju - 184 6. Vuna sila i otpori kretanju kod vonje sa prikolicama 188 - 7. Koenje vozila igg a)- Sila .koenja-. i igo b) Vreme koenja -r- < |||| 191 8. Kretanje vozila po putu ; w 192 a) Vrste kretanja toka po kolovozu m - - 192 b) Vrste kretanja vozila po putu - c) Jednaina kretanja vzila ' 193 9. Eksploatacija karakteristike '-4, -r^ 194 a) Saobraaj ho optereenje puta ^fett, 194 b) Raunska (proj ektovana) brzina ' i S / : 195 ) Propusna mo puta i gustina saobraaja 195 . Trasiranje i projektovanje puteva 197 1. Odreivanje elemenata trase, uzdunog i poprenog profila u pravoj |g=s i 197 a) Oblici poprenog profila u pravoj _ 197 b) Odreivanje elemenata poprenog profila 199 c) Odreivanje nagiba nivelete (uspon-pad) 201 d) Odreivanje poluprenika krivine R 203 e) Odreivanje nadvienja i proirenja u krivini 205 ) Prelazne krivine. , 208 : . Z g) Preglednost puta u planu ^ . 210 . h) Ublaavanje preloma nivelete vertikalnim krivinama. Preglednost u vertikalnom profilu i g ' 214

xi

2. O d v o d n j a v a n j e p u t a ' " ^ I I I P I ' a) P o v r i n s k o o d v o d n j a v a n j e b) Odvodnjavanje U trupu puta - # ; ; - 3. O d n o s p r e m a d r u g i m s a o b r a a j n i c a m a a) P r i k l j u c i i u k r t a n j a p u t e v a u n i v o u b) P r i k l j u c i i u k r t a n j a v a n n i v o a ' 4. B i c i k l i s t i k e i p e a k e s t a z e ig 5. O p t i p r i n c i p i t e h n i k o g i e k o n o m s k o g t r a s i r a n j a a) T e h n i k i p r i n c i p i t r a s i r a n j a ' ' b) E k o n o m s k i p r i n c i p i t r a s i r a n j a , c) E s t e t s k i p r i n c i p i t r a s i r a n j a * " .' 6. G r a d s k e u l i c e |g a) E l e m e n t i p r o f i l a u l i c a ' ~ ^ . b) T r o t o a r i ^ ^ .. 7. P u t e v i m a l o g z n a a j a

r' ^ ^

puteva ^ ^ ^

215 215 1 219 219 220 222 223 223 224 225 225 226 227 230 231 231 231 232 233 233 233 234 234 235 235 235 235 236 237 238 238 238 239 244 247 248 249 250 250 251 253 256 -7

B) Oblikovanje puteva -f-, ' ||||1 1. O p t i p o j a m . spi ~ 2. O k r i v i n a m a i p r a v c i m a k o d t r a s e -7"^' 3. P o l a g a n j e t r a s e k r o z u m s k e p r e d e l e , k a o i k r o z r a v n e i otvorene krajeve ... . - 4. P o l a g a n j e t r a s e u b r d o v i t o m t e r e n u . ' - 1 '. : ^ 5. K r a t k i p r a v c i m e u d u g i m k r i v i n a m a ' = ? B^^K 6. P r e l a z e p r a v a c a u k r i v i n u i o b r a t n o , t r e b a r e a v a t i p r e laznim krivinama odgovarajue duine , ^. 7. O b j e k t i h a p u t u ^ _ 8. V i s i n s k o v o e n j e t r a s e ( p o v l a e n j e n i v e l e t e ) -r9. C e s t o m e n j a n j e p a d o v a S ' I | 3 I '1 ' ~ 10. I z j e d n a e n j e m a s a ' ' ' 11. T r a s a u u s e k u ' 12. V o e n j e t r a s e u i v o p r o m e n l j i v o m t e r e n u 13. D r v o r e d i i z e l e n i l o p o r e d p u t e v a " - 14. V a n a u p u t s t v a z a o b l i k o v a n j e p u t e v a . C) O b e l e a v a n j a p r i t r a s i r a n j u p u t e v a ga^s^j' 1. I z b o r g e n e r a l n e t r a s e 2. S n i m a n j a . G e n e r a l n i p r o j e k t -3. O b e l e a v a n j a i s n i m a n j a z a d e t a l j a n p r o j e k a t 4. T r a s i r a n j e p o k r a t k o m p o s t u p k u E S H i P D ) I d e j n i i g l a v n i p r o j e k a t p u t e v a - 1. T e h n i k i i z v e t a j ; ; . 2. S i t u a i o n i . p l a n ^ 3. U z d u n i i*" p o p r e n i p r o f i l p u t a 4. P o p r e n i p r o f i l i ili 5. P r e d m e r z e m l j a n i h r a d o v a . 6. P r e d m e r r a d o v a ^^^^^^ 7. A n a l i z a c e n a 8. P r e d r a u n . ^ " ^ ^ -4 >~ -g ^ .

' - : 4-'" , . -^ ' ' . Sf| ^''.^&

E) G o r n j i s t r o j p u t e v a | 258' I. Vrste kolovoznih zastora " ' ^ ' ' ^ . ' ,:- ' 258 Opti deo W . . 2 5 8 a) M a t e r i j a l -- ' . 258 b) K a m e n v - . . ' -r' 259 1. T e h n i k a p o d e l a k a m e n a i z n a a j m i n e r a l n o g s a s t a v a - 259 2. I s p i t i v a n j e k a m e n a , n j i h o v z n a a j i p r a k t i n i c i l j 260 3. O p t i p r o p i s i z a k a m e n ' , 262 a) K v a l i t e t k a m e n a . \ 262 4. O b r a d a k a m e n a z k a l d r m u 262 a) S p o j n a g r a a _ _ _ _ _ _ 263 b) U g l j o v o d o n i n a s p o j n a g r a d a ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ ^ 263 c) B i t u m e n z a p u t e v e 264 F) Tucaniki i ljunani kolovozni 7 zastori 265 1. T u c a n i n i k o l o v o z n i z a s t o r n a k a m e n o j p o d l o z i Telf o r d ili S o s e | | . . , -r 265 2. T u c a n i k i k o l o v o z n i z a s t o r b e z k a m e n e p o d l o g e - r M a k a dam -rr ^- ffffijfgP ^ : '271 3. l j u n a n i k o l o v o z n i z a s t o r r 272 a) P r i m e n a t u c a n i n i h i l j u n a n i h k o l o v o z a 273 G) I z v r e n j e s a v r e m e n i h k o l o v o z a i ^ f e f . v ^ M S ^ V 4 I. K a m e n a k a l d r m a _ _ _ _ 1. K a l d r m a Od k r u p n o g k a m e n a k r u p n a k o c k a i l i p r i z m a 274 274 274

opSte . iit > a) Izbor kamenja b) Ispunjavanje sastavaka c) Podloga 2. Kaldrma od sitne kocke
T]fgH n y q d o n i n i zastori

-nr-*
|pj

-==, W' 274 274 ..s-- _ _ 275 . .' . 1 _ 275 -i. ; ; i-, 277
/, 278

1. Terni (katranski) zastori 4 a) Povrinska obrada terom b) Izvrenje povrinske obrade terom ' c) Razastiranje splita i valjanje terisane povrinske d) Ponovna povrinska obrada terisanjem e) Poboljanje povrinske Obrade terom f) Poboljanje upotrebom meavine ter-bitumena g) Poboljanja upotrebom teme emulzije ' h) Penetracija (natsipanje) terom i' -i) Terni meani makadam j) Terni beton . k) Meavina ter-bitumen g 1) Meavina filer-ter m) Terne emulzije ' w ^^

278 278 279 obrade 280 280 280 281 281 281 282 . ** 282 283 283 283 284 285 285 286 287 288 288 289 289 289 289 290 290 291 292 294 296 296 297 298 298 299 299 299 300 300 301 301 302 302 303. 303 303 304 304 305 305 307 307 310 310 311 311 311 312

-'

LU]PovrinskaSt obrada (sprameksiranje) sa zagrejanim bitumenom '^ a) ienje kolovoza. e b) Razastiranje veziva (sprameksiranje) : 1 c) Kamena sitne i razastiranlfg^v '4?;- d) Odravanje u kritinoj periodi ~ f) Dvoguba povrinska obrada 2. Bitumenski zasuti makadam : 3. Meani asfaltni makadam (tucanikl asfalt, bitumak). 4. polunatopljeni (polu-penetrisani) makadam sa toplim bitumenom ES a) Stanje kolovoza gde treba da se vri polu-penetracija b) Polaganje i valjanje novog tucanikog sloja e) Natapanje bitumenom ) Razastiranje agregata i valjanje e) Izrada povrinske obrade . 5. Asfaltni beton - s j K S H a) Izvrenje kolovoza . b) Krupnozrni asfaltni beton c) Tvrdi- liveni asfalt ) Peani asfalt ' 6. Kolovozni zastori od razraenog bitumena a) Izrada kolovoza - ^ ^ b) Tepih sloj debljine 23 cm C) Zasuti makadam sa razreenim bitumenom d) Kolovozni pokriva 5 cm debeo sa razreenim bitumenom ' J) Bitumenske emulzije .==; 1. Izrada povrinske obrade sa emulzijom od bitumena 2. Spremanje kolovoza ^ 3. Izvrenje prskanja emulzije : ' - 4. Razastiranje kamene sitnei . ' . 5. voslojne povrinske obrade i. 6. Opravka rupa 7. Polupenetracija, natopljeni makadam sa emulzijom 8. Asfaltni beton sa emulzijom od bitumena 9. Masa za zalivanje spojnica . . 10. Upotreba prirodnog asfalta za razne vrste graenja a) Pojaana povrinska obrada s aupotrebom prirodnog asfalte -r- : v . . b) Betonski pokriva asag -ft. c) Pokrivai od nabijenog asfalta u hladnom stanju ) Makadam i asfaltni beton u hladnom stanju K) Kolovozi od tucanika i kamene sitnei sa hidraulinom spolnom graom cementni kolovozi =i? l. Kolovozi od cementnog betona ' . 2. Popreni profil kolovoza 3. Koliine cementa r .-.. 4. Mineralni materijal g l 9 5. Sastavci .

Stf. Armatura, modanici, kotve . 313 Sastav betonske smese,. - . -tp'.: 313 Podloga posteljica , 315 Izvrenje betonskih puteva S '-r-' 316 kolovozi od cementnog makadama g g f 318 Kaldrma od lomljenog kamena u betonu (Konkre) (konkrelit) r" S - - 318 319 12. Kolovoz od betonskih ploa. | s | ^ L) Ostale vrste kolovoza - 319 1. Vodeno staklo (natrium silikat) '' 319 2. Kaldrma od klinkera 5!5 ^p3ffi320 3. Kaldrma od ljake v t*. 320 4. Drvena kaldrma " ^ ' ^ _ . ^ 320 r M) Ekonominost kolovoznih zastora ^ S^H3i2i A. Opti deo ^ ; P i 321 B. Ekonomsko poredenje rjsp > ^ ^ .-r-.- 322 1. Godinji trokovi odravanja S lag 323 2. Uticaj jaine saobraaja na promenljivost trokova odravanja h* ^, 4-.- .324.a) Zavisnost veka trajanja nekog kolovozhog zastora (n) od jaine s a o b r a a j a ^ ^ ^ ~ffff| ^ ^ b) Zavisnost trokova Odravanja od vremena trajanja jednog kolovoza %;-^ 325 c) Trokovi prevoza u odnosu na kolovozni zastor ',.- ' 325 N) O izboru kolovoza .fr 326 A. Opte A* ^ ' : ' - . 326 B. Trajnost kolovoza ^ . ; 327 a) Veliina saobraaja. - 327 b) Vrste saobraaja . ^ ^ 327 c) Zemljite ^ 327 d)- Klima ~ . Wm H f ^ r ^ - B B 328 e) Prave i krivine, usponi i padovi v^g g | | p | | 328 C. Razliita stanovita na kojima bi se prilikom izbora vrste kolovoza moglo to jati lesu: E3> 328 a) Saobraajno-tehniko stanovite 328 b) Higijensko stanovite 329 c) Sa gledita ekonomije od puteva se trai 329 D. Nekoliko napomena ' ^ fer 239 I. Kolovozi za^teak saobraaj, preko 3 000 t. dnevno , 330 II. Kolovozi za srednji saobraaj od 1 0003 000 tona dnevno 330 . Kolovozi za lak saobraaj > -- 331 O) O izboru podloge za savremene kolovozne zastore 331 P) Zemljani putevi j - v- - 333 1. Uvod i teoriske osnove stabilizacije = " . ''.. 333 a) Mehanika stabilizacija tla tla " ' 337 b) Vrste mehanike stabilizacije : ' 337 c) Hemiska stabilizacija tla I i - 341 R) Kvarovi na kolovozima ; 5 : . 344 ) Stete opte vrste 344 b) Stete tipske vrste 345 c) Stete na kolovozima naroite vrste I 348 S) Rekonstrukcija puteva 349 > T) Odravanje puteva j ^ 352 : l. ienje puteva ggggj ' . ' 358. 6. 7. 8. 9. 10. 11.

VI. Standardi 362

1. Iz putnog zakonodavstva i propisa, putna mrea, katastar puteva, brojanje saobraaja * 362 a) Podela puteva p putna mrea - ^ ^ ^ 362 b) Zatita javnih puteva ; Ipsfft 366 2. Bezbednost saobraaja na javnim putevima a 366 3. Katastar puteva i mostova A- : 369 4. Brojanje saobraaja p^vj. . - 369

VII. Meunarodni saobraajni znaci, belezi, ograde, zasadi i druga postrojenja na javnim putevima 374
a) Saobraajni znaci 1 I. Znaci opasnosti ||||g| II. Znaci zabrane i obaveznih propisa | IH. Znaci obavetenja . 374 374 374 34 7

b) Izrada i postavljanje saobraajnih znakova c) Putni belei -r d) Obeleavanje osovine puta ' e) Ograde v,r-v' -r- _ _ _ _ _ _ f) Drvoredi i umski zasadi _ _ _ g) Zgrade putne slube na putevima MOSTOVI _ _ _ _ _ _ A) Drveni mostovi . 1. Uopte o ' drvenim mostovima a) O veliini otvora mosta b) 0 prednostima i manama drvenih mostova c) O trajnosti drvenih mostova d) Naela za projektovanje drvenih mostova 2. Veze u drvenim konstrukcijama r 3. 'Kvalitet drvene grade s i l i l i ^ ; a) Vlanost drveta rr-:,: - b) |1|: . G 3 9 ': i - ... c) Obrada 9 | I d) Razvrstavanje po kvalitetu fe? 4. Kontrola kvaliteta drveta 5. Napon drveta a) Opti propisi gr*. b) Doputeni naponi drveta fe c) Doputeni naponi za metalne delove 6. Veze grade SiC r j a) Drvene veze pomou zavrtnjeva r ' -t" ; c;5r. avrtnji 8. Veze kosnika sa horizontalnom gredom pomou zaseka a) Ekseri (avli). b) Drveni klinci 9. Nastavljanje vertikalnih ipova 10. DrVene veze kod nosaa .sistema podupirala 11. Drvene veza kod nosaa sistema vealjki 12. Opti propisi : W ^ ^1- U 13. Osovinsko (centrino) zatezanje , f l i 14. 'Osovinski (centrini) pritisak 15. Savijanje ^ 16. Savijanje sa uzdunom silom r-.V* 17. Modanlcl .. 18. Veze kod nosaa sistema armirane drvene grede 19. Veza vertikala sa gredom A B i sa zategom 20. Veze kod reetkastog nosaa sistema . Hau (Hawe) 21. Postavljanje patosa na donjem ili na gornjem pojasu 22. Ojaanje defektnih mesta kod zategnutih tapova 23. Uputstvo za konstruisanje i montau drvenih konstrukcija 24. Uputstvo za zatiavanje drveta 25. Gornji- stroj drvenih mostova ': 26. Sigurnosne ine * _ 27. Dimenzioniranje naslona i stupca ograde 28. Donji Stroj drvenih mostova 29. Krila drvenih mostova 30. Drveni mostovi razni sistemi glavnih nosaa a) Prosti nosai sistem proste grede b) Nosai sa sedlima ili jastucima c) Nosai Sa sedlima i kosnicima r - d) Nosai sistema sloene grede Nosai sistema vealjke. , B) Masivni mostovi ' 1. Propusti i mostovi na putevima a) Materijal , 2. Izvrenje radova od kamena 3. Zidanje opekom - 4-.-. ^ * '; 4. Betoniranje ,- | 5. Zidanje svodova :; 6. Temelji i zidovi = a) Peake staze . ": - ' b) Kolovoz f>k- r - 7. Nasip izmeu krila, ispred i Iza objekta 8.. irina propusta i mostova ^'*- 9. Zidani propusti i mostovi f' > 10. Betonski cevasti i paraboUni propusti ' 11. Zasvedeni propusti i mostovi '."'. V a) Tipski zasvedeni propusti i mostovi

34 7 375 375 37g 37 7 379 379 379 379 380 380 381 382 382 382 382 387 387 388 388 388 390 391 392 393 392 398 403 405 407 411 416 423 424 424 429 131 437 438 440 442 444 447 447 449 450 452 453 455 456 453 458 473 474 483 488 505 505 506 510 512 513. 514 516 513 518 519 519 521 521 534 534
376

' Str. . Dimenzije stubova za polukrune svodove ^ ? eoni zidovi . gfte Dimenzije temelja. ^ ^ ^ . . ~ . J ggf Zasvedeni propusti pod nasipom pgj Zasvedeni propusti u jako nagnutom terenu - g g g Ispitivanje i dimenzionisanje renog i obalnog stuba ^ 555 888 a) Reni stub ~~; b). obalni stub' ^ jBjSp# : . : ; 888 19. Pokretno optereenje ^ ; ^ 20. Ispitivanje renog Stuba (ispituje se ceo stub) ^ 557 21. Teine oporaca 22. Ploasti propusti 7" , ~ WS *T, &^ 23. Popreni i poduni presei kolovoznih i peakih ploa 8 8 2 i konzola ograde - ^^ ~ 24. Statiki proraun kolovozne ploe ** 568 25. Dijagram momenta i raspored armature . rr .- .:-~"1| 8 7 2 a) Ekonomino dimenzionisanje ploe . ^ - 572 b) Proraun konzole peake staze 82? 574 26 Ispitivanje i dimenzionisanje Stubova ' ^ 27. ispitivanje krila 581 28. Konstrukcija ravnih normalnih i kosih krila -e g ; ,585 29. Konstrukcija .kegle : .^ sjf; 5 8 6 G) Celini mostovi , ' *- 888 8 1. Opte M l 2. Materijal ' 3. Elementi Sli . . ^ ^ - . - - . - ^ B l l l l 88 f 888 a) Opte S i li "rT'-'-'^fi b) akivi . .^ . foo' - " c) Zavrthji ' -^HK^f 5? .d> Zavarivanje ' ^ .gg,' 52 9 e) Zategnuti delovi : w . ""^I 594 g) Nosai ' 596 601 h) Reetke ' ~ 882 4. Konstrukcije * - a) Sastavni delovi ; : 882 602 b) Kolovoz : s - . ' 607 c) Kolovozni nosai pf-, ' , 8 8 8 d) Glavni nosai ' . -. 1. .' | , e) Spregovi ^ . \ f) Leita ^ ^ ^ .614 ^ ^ 5. izrada 11 ' " ' a) projekat. f p . --r'. -tr--- 8 b) Rad u radionici ^ *; c) Montaa ^ lil d) Bojenje ^ ^ _ ^ H H H . " ^ e) .Odravanje m^gt " ^ f) Obnova mostova -IM - l K | g | f i 621 D) Montani mostvi ' . - j ^ ^ ^ 625 1. Montana sklapajua mostovska: konstrukcija tipa Bailey 625 826 2. Opis delova , ' ^ ^ . 3. Montaa konstrukcije ^ ^ ^ ^ ^ ; 631 A) eleznice javnog saobraaja " 8 4 8 1. Opti pojmovi o eleznici 848 2. Zeleznika prug ' 643 843 a) Trasiranje i obeleevanj e nove eleznike pruge 3. Donji stroj ^ elezniki trup c ^ 644 4. Gornji stroj .- kolosek > B' 644 '.-Zelezniki pragovi ^ .- " N " '648 6. Ureenje koloseka. u pravcu i u- krivinama ' 649 a) Prelaznia . ^ ' 651: 7. Oprema pruge i zaStits 'pojas 0 652 B)- '.2elezniSke stanice i staniki ureaji '''^ ' 884 - i . Vrste stanica ' 654 857 2. Koloseci i'.skretnice!"'^' -r* ** ^ -' 3. Stanine zgrade 661 882 4. Magacini i rampe A-' . 15 5, liOionice 4SBgH|' ~ ""^ ' '" 8 8 3 6. VOdostanice ' . 664 7. Signali i signalni ureaji ^ 666 13. 14. 15. 16. 17. 18.
12. D i m e n z i j e svodova, s t u b o v a i zidova "
838

ELEZNICE

JF

640

 C) Odravanje eleznike pruge i osiguranje bezbednog saobraaja 667 1. Odravanje donjeg i gornjeg stroja 667 2. Izmena ina, kolosenog pribora i pragova g; 671 3. izmena zastora, podbijanje pragova i odravanje po metodi Sufla" '.- - ~ . , 671 4. Obezbeenje od zavejavanja ? 672 D) industriki koloseci & ; 673 1. Industriske pruge 673 2. Industriski koloseci ' 675 a) Opti pojmovi i gornji Stroj 'zjM* 675 b) Kolosecne veze i skretnice 676 E) Radni kolOSek (dekovil) f l f e fe.' 3 1 '-.,- 680 : 1, Opti pojmovi, karakteristike i Upotreba sd . 680 2. Donji i gornji stroj (koloseni materijal) ' 681 3. Kolosene veze (skretnice, okretnice i prenosnice) 687 4. Vozna sredstva (vagonetl) 690 5. Pogonska sredstva 691 F) 2ine eleznice (iare) - r 692 1. Opti pojmovi ' 692 2. Uad i stubovi 695 3. Podizanje i odravanje iare 699

HIDROTEHNIKA 702 I. Hidrologija 702

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15.
1. Opti

Hidromehanika Kapilarnost . -r . W Hidrostatiki pritisak - - > ' - M , ' Hidraulika presa - ^ ^ ^ E Debljina zidova kod cevi ^ - Pritisak na dno i pritisak na bokove suda Potisak' (Arhimedov zakon) ^ Udar (reakcija) pri isticanju tenosti) Isticanje vode iz sudova u dhu. Brzina isticanja Isticanje iz bonih otvora Lebdenje, tonjenje ili plivanje vrstih tela Pojam konjske snage '- Rad vode _ _ _ _ _ _ _ Potrebna snaga za dizanje vode | .
reka . ;

pojmovi

^^'

702 704 705 706 707 709 710 711 711 711 711 711 _ 712 712
713

,#

702

. Ureenje vodotoka .r' 713

2. Osnovi regulacije reka ^ . a) Svrha regulisanja Vodotoka b) Reim reka ' -c) Fargo v zakon ,.' d) Reni nanos ' . 3. Odreivanje padova na uu i odreivanje uspora na pritokama' ^-^. ^ 4. Odreivanje depresije na pritokama 5. Odreivanja, normalnih krivina . 6. Proraun normalnih proticajnih profila : , a) Za reke koje ne nose nanos, ili ga pronose u neznatnim koliinama - : b) Za reke koje nose nanos 7. Ispitivanje otpornosti Obal 8. Izvoenje regulacionlh radova - 9. Materijal za izvrenje regulacionlh radova 10. Vodograevine ' 4 ~ .' ^fe 11. Proraun otvora mostova
12. P r o r a u n o t v o r a mosta i uspor 1. R e g u l a c i j a f=i

734 734 735 735 736

736 740 742 745 745 749 752 753 754 755 774
777

III. Saobraajna hidrotehnika 779

A) Uvod ' i 1. Predmet' saobraajne hidrotehnike 2. Kotanje prevoza plovnim putem --7' 3. Odnos prema drugim vrstama saobraaja 4. Prednosti i nedostaci vodnog saobraaja ; B) Regulacija reka za plovidbu . 1. Uslovi za plovidbu l i ># 779 779 782 784 784 786

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Mere. za poboljanje plovnosti Regulacione graevine ". Dejstvo vodograevina na plovnost Regulacija korita za malu vodu Trasiranje korita za malu vodu Poveanje dubine iz vetakih jezera Odreivanje plovne dubine Odreivanje irine za plovidbu Odreivanje poluprenika krivina

gp ' |lg|ggg| ^ --! ..

707 789 791 793 794 * 795 795 796 797 798 799 799 802 803 803 804 804 804 807 809 809 810 811 811 811 812
812

IV. Kanalisanje reka i kanali

; 798

1. Svrha kanalisanja J 8 | i l | f 2. Brane " -v.-^ -j a) Brane sa ramovima na obaranje (sistem. Poiree) .. b) Brane na sklapanje sa titovima (tip Chahoihe Ober) c) Brane sa gornjim mostom | | | I I Brane sa Vertikalno pokretnom pregradom e) Brane sa valjkom f) Segmentna brana - : - 3. Brodarske ustave : - -'-sS 4. Kanalisanje 'Wk ^^ 5. Plovni kanali a) Opti deo . . ' ' b) Trasa kanala . c) Krivine ~ ^ d) NiVo vode u kanalu ~ e) Popreni presek kanala i brzine -. f) Snabdevanje kanala vodom ||| .
g)

h) Pristanita na kanalima f) Ostali elementi kanala

Kanalska

vua

rr

"^ 1 813 813

V. Rena pristanita

- - . j 814 ?

1. Opti pojmovi o pristanitu. . 814 a) Opti pojmovi . " ^ 814 b) Delovi pristanita ' ^ 814 c) Fizike osobine reka i njihov uticaj na graenje pri; : stanita | | 815 d) Rena plovila i njihove karakteristike 815 e) Tipovi renih pristanita , 815 2. Pretovar robe u renim pristanitima ||||||||- 817 2. Pretovar robe -u renim pristanitima (po Ljahnickom) 817 a) Pretovar robe t, 817 b) Klasifikacija robe -r- f g | | | g 817 c) Proraun kapaciteta pretovarnih mehanizama ' ^ 818 d) Proraun s k l a d i t a ^ ^ ^ ^ _ *** e) Proraun osnovnih dimenzija pristanita 820 f) Transportna oprema pristanita 821 g) Pomona oprema pristanita v 822 3. Obalni ili kejski zidovi i*. / 822 4. Oprema obalnih zidoVa ' ! | | | | | 834 5. Mehanizacija pretovara BSM a837 7 a) Opti pojmovi . - C F " ' * b) Mehanizmi periodinog dejstva ^ ^ 837 c) Mehanizmi koritinuelnog dejstva ^ 837 6. ProjektoVanje pristanita _ _ _ _ 842 843 7. Spoljne sile koje dejstvu ju na kejske zidove

VI. Odravanje plovnih puteva 845

1. Uvod A) Plovna mrea ||F; _ . I B) Tehnika sredstva za odravanje . plovnih puteva C) Izvrenje radova odravanja D) Obeleevanje plovnog puta gilallll . 845
845 888

851

885

VII. Iskorienje vodnih snaga 888

Opti deo ~ >*> , 888 1. Jedinice i mere | | | | | | | 888 2. Vodne snage u sv.etu i u FNRJ 889 3. Vrste postrojenja g ~ 883

4. Dimenzionisan je postrojenja - gfll 5. ...Kotanje energije ^ _ ^ _ _ _ 892 6. Prethodni radovi . tr*.. .. I ; - - 893 1 B) Graevinski deo . . 894 1. Brane j *;. 894 2. Izbor mesta -?4 895 3. Vrsta brane IPfS * ~ ^ 895 4. Zidanje brane , ^ - 896 5. Organi za evakuaciju voda epi 6. Sporedne graevine .' ' ; 904 7. Buenje brane -4. go4 8. Ulazne graevine i talonice ' i f^ 905 9. Dovodni organi fe 4- 906 10. Vodostani -f . .. 908 a) TipoVi vodostana 909 li-.' Cevi pod pritiskom ' ss %r 910 12. MainSka zgrada || . . Odvodni kanali E 9 I -.- 912 G) Elektromainski deo ^^ . ^ 912 lv Hidromehanika oprema f 912 a) Zatvarai ' .' . i 912 b) Dizalice & 915 2. Turbine 917 a) Izbor tipa turbina 022 3. Generatori ^ ^ ^ ^ - ' ^ ^ ^ 922 4. Transformatori - . ' : 925 4 5. Komandni prostor '- -, 925 6. Razvodno postrojenje . ' f l p : .

Vili. Hirotehnike melioracije

927

1. Zemljina voda (vlaga) " 930 2. Odbranbeni nasipi 950 3. Odravanje nasipa. Odbrana od poplava 935 4. Odvodnjavanje (isuivanje) zemljita | = | , 940 5. Odreivanje koliine vode za odvoenje 942 6. Crpke 1 motori Spggjg:^ ffi^ffi ^ . ^ ' ^ ? ' ' ' - 943 7. Profili kanala i njihovo raunanje | v ^ 943 '& Drenae. (pokriveni kanali) p- -.-^ 945 * a j Ptoracun koliine vode po hektaru 948 b) Proraun prenika drenanih cevi 948 c) Dubina polaganja kanala sisaa 948 9. Koimacija .- . ' r^-p^^-f-r;.-; ; 949

IX. Osnovi hidrometrije

949
- 949 950 950 951 954 956 959 961 962 963 963

A) Opte napomene - " ' ^ 1. Merenje protoke voe sudom poznate zapremine " 2. Merenje protoke vode isticanjem f j ' 3. Merenje protoke vode prelivom 4. Merenje protoke na prelivu tipa Parshall 5. Merenje protoke Wilm-Storey-ovom letvom 6. Merenje protoke krilom -/Sr? 7 Merenje protoke plovcima 8. Merenje protoke hemiskim putem 9. Sraunavanje protoke pomou hidraulikih elemenata 110. Merenje pronoenja nanosa

X. Navodnjavanje '-^ | 970

1. Pojam i svrha navodnjavanja . - fg=? .: -' | | | | 970 2. Uslovi navodnjavanja , . 970 3."Voda U zemljitu i vodni kapaciteti - 974 4. Kako i koliko vode troe biljke . m 975 5. Potrebne koliine vode za navodnjavanje 978 6. Vrste navodnjavanja i delovi sistema z a navodnjavanje 981 7. Vodozahvat / : 981 8. Glavni dovod i razvodni organi 984 9. Objekti mree za navodnjavanje ^ 988 10i Putna i odvodna mrea : . 990 11. Uslovi za odreivanje naina navodnjavanja 991 993 12. Navodnjavanje iz brazda ||| 9 9 5 13. Natapanje prelivanjem i preplavljivanjem ^

14. Deonice i detaljna mrea ^ ' 1000 a) Deonica kod navodnjavanja, brazdama 1000 b) Deonica kod navodnjavanja prelivanjem po gredicama 1001 c) Protok deonlnih kanala i unutarnje mree g | g 1002 15. Natapanje plavljenjem i potapanjem rr- 1004 a) Natapanje plavljenjem (pirina) 1004 1. Elementi naVodnjavanog polja 1 1004 2. Vodni bilans - ~~ v . 1008 3. Hidromodul i kanali : 1008 b) Navodnjavanje u vetakim zalivima . | | | l f l l 0 0 8 1. Nain navodnjavanja i Vrste zaliva - 0p#||ioo8. 2. Norma navodnjavanja Li^V 1009 16. Navodnjavanje pOdlivanjem (podzemno) r - , 1010 17. Navodnjavanje r oenjem (oroavanjem) 1012 18. OsnoVne osobine i sistemi ^ ^ ^ ^ ^ -'1012 a) Sistemi niskog i visokog pritiska : ^-".' 2 b) Karakteristike" sistema prema mogunosti premetanja po terenu \ ; . ' ' 1014 19. Elementi za proraun sistema ' - ^ t v - - ' 1015 20. Intenzitet, ravnomernot i kvalitet oroavanja g=| '* 1017 21. Odlike i uporedenje s ostalim nainima navodnjavanja 1018

XI. Graenje i odravanje ribnjaka

- r 1018

A) Ribnjaci uopte - '' , ' " 101 1. Vrste ribnjaka i ribogojstvo -^ 2. Uslovi za podizanje ribnjaka '.""''l^^' 1 1 B) Toplovodno ribogojstvo ' 1020 1. Voda Za toplovodne ribnjake 51 1020 2. Zemljite za toplovodne ribnjake . |||||||1022 3. Baseni toplovodnog ribogojstva . ,-r- ' 1023 4. Hidrotehnika postrojenja ribnjaka i razmetaj ribnih bsena ' ' . M # " ' A 1027 5. Ostali objekti ribnjakog gazdinstva : 1035 6. Kotanje, pogon i odravanje ^ ^ f~ - 1035 C) Hladnovodno ribogojstvo ft 1035 i. Hladnovodni ribnjaci ^ 1035

XII. Zatita zemljita od erozije . . -f- 1037

A) Tipovi erozije '' % 1037 B) Priroda plu Vi jalne erozije- T ' 108 C) Elementi koji uslovljavaju erozione procese ; 1038 . 1. Energetski agensi erozije r 1038 a) Kie 1035 b) Slivanje -aloticani e ; ' -- 1040 2. Otpornost zemljita prema eroziji . 1044 3. Biljni pokriva ^^^^^:. 1045 D) Mere za zatitu zemljita od erozije ^ ' ^ ' 1045 1. Karakteristike zemljita " - _ 1045 E) Posledice sliVanja vode i spiranja zemljitaI 1050 Prilozi' I M.^ 1053:

R E G I S T A R

88. Dasag 305 Deformacije zemlj e zbog mraza 92. Dekovileki kolosek 680. Denzimetar 79. Deonice 1000. Deponov'anje zemlje 68. Bageri 32, 774, 852, 878. Depresija na pritokama 740 -Derivaciona postrojenja 890 Balvani 497. Dinamit 33. Bankme 68, 356, 200. Dizalice 837, 858, 915. Barut 33, Donarit 33. Baseni 1023, 1027. Donji stroj 53, 67, 644. 4 Begej 750. Doputeni naponi za drvo Bendel-ov obrazac 140. 390 Beton 506, 754. Doputeni naponi za metal asfaltni 292, 303, ne ctel ove 391. Doputeni naponi za zid terni 282. od kamena 509. Betoniranje 513. Doputeni naponi za zid od Betonski pokrivaj 305. opeke 509 Biciklistike staze v. stae Drava 780. Bitumen za putove 2<54, Drenae 73, 945. 308, 373. Drina 780. Drvene konstrukcije vidi Bitumenske emulzije 300. drvo Bitumenski zastori 284. Drveni klinci 405. Bitva 835. Drvo, koeficijenti izvijanja Bojenje gvozdenih mostova 425. 621. kontrola kvaliteta 388. Bosut 780. kvalitet 382, 383. Bousinesg-ovo reen je 118 mere 382. Brazde 993. montaa 447. Brane 769, 799, 894. naponi 388, 424. Brix-ov obrazac 130. razvrstavanje 387. Brzina vode 723, 776. savijanje 429. Budak 29. veze 382, 392, 417, 438 Buldoer 30. vlanost 382, Buenje stena 34. zatita 449.

A erometar 79. Akumulacija voe 773, 891. Akvadukti 988. Allen Hazen 79. Aluvijalna zemljita 76. Analiza cena 256. Aparati eondaZni 89. Arhimedov zakon. 710. . Asfalt liveni 296. ^ peani 297. Asfaltni beton 292, 303, 307. Aov 29. Atterborg 84. Autoistilica 359. Autoput 19.

Voment 371, Cevi pod' pritiskom 910; Chezy-jev obrazac 731. Crnke 943. Culmann-ova metoda 111 ^ u s k i j a 29. O vrsta zemljita 94. ienje puteva 358.

Duktilitet 264. Dunav 780. Edometar 94. Ekeeri 403. Elektrode 593. Eolska zemljita 76. Erozija 1037, 1044. Varg-ov zakon735. Faine 754, 756. Felleninsova tablica 104. Fini er 295. Fizike osobine zemljita 77. Francieove turbine 917. Frhlich-ov obrazac 119, Fugovanje 513. Fundiranje 116. Galerija 11, 29, 73. Generatori 923/ Geodetski radovi 144, 238, Geoloki profil 91. Geotehniki profil 4. Glefereka zemljita 76. Glina 5, 7, 1043. Gornji etroj v. kolosek Gradilite mosta 632. Grada vidi drvo Grajfer 840. Granulometriski sastav 78. Grejder-traneporter 32, GrOgerov obrazac 733 Groverov prsten 647. Hermanek-ov obrazac 782. Hcssla-ov obrazac 732. Hidraulika 702. Hidraulika presa 706. Hidrodinamika v. Hidraulika Hidrografija 702. Hidrologija 702. Hidromehanika 702. Hidrometar 79. Hidrometrija 702, 949. ffidromodul 979. Hidrostatika 702. Hidrotehnika 702,