Uvod

Bilans uspjeha ili raun dobitka-gubitka, kako je esto naziva u literaturi je pregled prihoda, rashoda i finansijskog rezultata kao razlike meu njima u konvencijalno utvrenom obraunskom periodu. Finansijski rezultat moe biti pozitivan i negativan. Ako je pozitivan evidentira se na rashodnoj, a negativan na prihodnoj strani, to dovodi do uspostavljanja bilansne ravnotee. Za bilans uspjeha se zna da moe biti u formi dvostranog pregleda ili u formi jednostranog pregleda. Sama sadrina bilansa uspjeha naglaava njegov znaaj, jer se na taj nain sagledava uspjenost poslovanja preduzea. Detaljna analiza bilansa uspjeha je neophodna da bi se dobio uvid u prinosnu (zaraivaku) mo preduzea. Analiza prinosnog poloaja poloaja preduzea obuhvata: Analizu strukture i rasporeda ukupnog prihoda Analizu strukture i rasporeda poslovnog prihoda Analizu strukture finansijskog rezultata Analiza rizika ostvarivanja finansijskog rezultata i donje take rentabilnosti (ova analiza se vri u svrhu donoenja odluka o finansiranju peduzea) Prvi dio rada je posveen opisivanju povezanosti finansijskog rezultata sa sistemom obrauna trokova i sistemom obrauna prihoda. U drugom dijelu je analiziran bilans uspjeha, teorijski i praktino, pri emu je koriten finansijski izvjeataj, tanije bilans uspjeha A.D. Rafinerija ulja Modria iz Modrie za 2005. i 2004. godinu. Kako nismo bili u mogunosti da doemo do podataka koji iskazuju prosjene rezultate konkurencije, izvrena je samo vremenska analiza bilansa uspjeha.

1. Povezanost finansijskog rezultata sa sistemom

obrauna trokova
Pri datim nabavnim cijenama, datom obimu proizvodnje i datim fizikim utrocima materijala, usluga i rada, visina trokova zavisna je od naina obrauna amortizacije, naina otpisa sitnog inventara i naina obrauna materijala. Sve metode obrauna amortizacije koje vie obaraju neotpisanu vrijednost osnovnih sredstava poveavaju trokove i obrnuto. Sve metode otpisa sitnog inventara koje vie obaraju neotpisanu vrijednost sitnog inventara u upotrebi poveavaju trokove i obrnuto. Sve metode obrauna troka materijala koje vie obaraju vrijednost zaliha materijala poveavaju trokove i obrnuto. U savremenoj teoriji obrauna trokova poznata su tri sistema: 1.sistem obrauna ukupnih trokova 2.sistem obrauna proizvodnih trokova 3.sistem obrauna varijabilnih trokova Svaki od ovih sistema moe da bude izveden na osnovu: Stvarnih trokova Stvarnih i planskih trokova Stvarnih i standardnih trokova Finansijski rezultat zavisi od: Sistema obrauna stvarnih ukupnih trokova Sistema obrauna stvarnih proizvodnih trokova Sistema obrauna stvarnih varijabilnih trokova Sistem obrauna stvarnih ukupnih trokova. Sistem obrauna po stvarnim ukupnim trokovima podrazumjeva da se ukupni trokovi prvo disponiraju na zalihe nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda. Iz toga slijedi da se u cijenu kotanja ukljuuju ukupni trokovi, tzv. puna cijena kotanja, u momentu prodaje preko pune cijene kotanja, ukupni trokovi se disponiraju na rashode. Saglasno tome, u bilansu uspjeha poslovni rashodi se javljaju u momentu prodaje, a tada se javljaju i poslovni prihodi, to odgovara naelu uzronosti odnosno korelaciji. Sistem obrauna po stvarnim proizvodnim trokovima. Ovaj sistem je poznat u literaturi kao apsorpcioni sistem obrauna trokova. Njegova sutina je u tome da se direktni trokovi proizvodnje i opti trokovi proizvodnje disponiraju na zalihe nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih prizvoda, to znai da ti trokovi ulaze u cijenu kotanja, tzv. proizvodna cijena kotanja, i oni se preko prizvodne cijene kotanja prenose na rashode u momentu prodaje. Opti trokovi uprave i prodaje u momentu nastanka disponiraju se direktno na rashode, smatraju se rashodima perioda. Iz toga slijedi da se rashodi perioda u bilansu
2

uspjeha javljaju nezavisno od prodaje. Ako prodaje ne bi bilo, bilans uspjeha bi iskazivao negativan rezultat. Ta injenica primorava preduzee da ostvari prodaju bar na nivou rashoda perioda. Sistem obrauna po stvarnim varijabilnim trokovima. U osnovi ovog sistema lei da se svi varijabilni trokovi disponiraju na zalihe nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda, to znai da cijena kotanja obuhvata samo varijabilne trokove. U momentu prodaje varijabilni trokovi se prenose na rashode. Fiksni i opti trokovi se tretiraju kao trokovi perioda i javljaju se u bilansu uspjeha nezavisno od prodaje. Razlika u odnosu na sistem po stvarnim proizvodnim trokovima je u viim trokovima perioda, to zahtjeva i veu prodaju. Sistem obrauna po standardnim trokovima. Standardni trokovi mogu se ukljuiti u obraun trokova bilo da se on zasniva na ukupnim, priozvodnim ili varijabilnim trokovima. Saglasno tome, sve to je reeno o uticaju ovih sistema obrauna na finansijski rezultat vai i kad se u obraun ukljue i standardni trokovi. Meutim, u stvarnom ivotu postoje odstupanja od standardnih trokova i postavlja se pitanje disponiranja tih odstupanja na rashode prilikom bilansiranja.

2. Povezanost finansijskog rezultata sa sistemom obrauna prihoda 2.1.Sistem obrauna prihoda po fakturisanoj realizaciji
Sistem obrauna prihoda po fakturisanoj realizaciji poiva na shvatanju da je prihod ostvaren onda kad je promet verifikovan, odnosno potvren prometnim aktom. Prihod se formira kada je kupcu isporuen proizvod odnosno uinjena usluga i izvren obraun te prodaje (fakturisanje). Pri prodaji robe sa odloenim rokom plaanja neizbjeno se javljaju potraivanja od kupca u bilansu stanja i ona zahtjevaju izvor pokria. Ako se prihodi obraunavaju po sistemu fakturisane realizacije rashodi su ravni trokovima sadranim u prodatim proizvodima i uslugama, plus trokovi perioda kod promjene sistema obrauna proizvodnih i varijabilnih trokova. Ovaj sistem ima negativnu stranu u tome to pri raspodjeli finansijskog rezultata dovodi do dodatnog finansijskog naprezanja. Do toga dolazi zato to je jedan dio finansijskog rezultata sadran u potraivanjima od kupca, dakle nije naplaen, a nakon sainjavanja bilansa raspodjeljuje se cijeli finansijski rezultat, kao da je u potpunosti naplaen. Pri tome, preduzee nakon obrauna i raspodjele finansijskog rezultata odmah isplauje eksterne uinke u raspodjeli finansijskog rezultata i budui da je dio finansijskog rezultata sadran u potraivanjima od kupca, potraivanja od kupca sadre i onaj dio finansijskog rezutata koji je pripadao eksternim uesnicima u njegovoj raspodjeli, a kako se eksterni uesnici isplauju u cijelini to dovodi do dodatnog finansijskog naprezanja u visini dijela finansijskog rezultata koji je pripao eksternim uesnicima, a nije naplaen. Za njega preduzee mora obezbjediti dodatne izvore finansiranja.

2.2.Sistem obrauna prihoda po naplaenoj realizaciji

Sistem obrauna prihoda po naplaenoj realizaciji poiva na shvatanju da je prihod ostvaren kad je promet verifikovan plaanjem, naplatom potraivanja od kupca. Prihod se formira kad kupac plati proizvod ili uslugu. Trokovi ukljueni u cijenu kotanja iskazuju se u bilansu uspjeha u visini koja odgovara, koja je sadrana u naplaenim prihodima, dok se dio tih trokova sadranih u nenaplaenim potraivanjima bilansira u bilansu stanja na raunima A.V.R. Naspram njih stoje obraunati nenaplaeni prihodi iskazani na raunima P.V.R. Trokovi perioda prenose se u bilans uspjeha kao rashodi perioda u momentu njihovog nastanka kao kod obrauna prihoda po sistemu fakturisane realizacije. Bilansiranje prihoda po sistemu naplaene realizacije ne izaziva dodatno finansijsko naprezanje u momentu obrauna i raspodjele finansijskog rezultata.

3. Analiza finansijskog rezultata

Pri analizi finansijskog rezultata vri se prostorno i vremensko poreenje. Vremensko poreenje pokazuje razvoj, napredovanje preduzea u ostvarivanju finansijskog rezultata. Naravno, ukoliko poreenje obuhvata vie uzastupnih obraunskih perioda utoliko se jasnije uoavaju tendencije ostvarivanja finansijskog rezultata i obrnuto, a koliko e se uzastupnih godina analizirati finansijski rezultat i time i vremenski uporeivati zavisi od cilja analize. Prostorno poreenje je vano radi ocjene kako preduzee stoji u odnosu na konkurenciju. Pri tome se postavlja problem izbora uporednog preduzea. Taj problem s moe rijeiti na dva naina: *da se za uporedno preduzee uzme najbolje konkurentno preduzee *da se poreenje vri sa svim konkurentnim preduzeima. Ako se prostorno poreenje sa najboljim konkurentom analiza e pokazati pribliava li se ili zaostaje preduzee u odnosu na najbolje konkurentno preduzee. Ako se prostorno poreenje vri sa svim konkurentnim preduzeima analiza e pokazati postie li ono bolje ili loije finansijske rezultate od prosjeka svih konkurentnih preduzea, a to je opet vano saznanje za voenje poslovne politike sa ciljem da preduzee bude nadprosjeno, jer mu samo to prua ansu da opstane na tritu.
5

4.Analiza strukture i rasporeda ukupnog prihoda

Analiza strukture ukupnog prihoda pokazuje po osnovu ega i koliko je ostvareno prihoda, a raspored ukupnog prihoda pokazuje njegovo optereenje pojedinim vrstama rashoda i udio finansijskog rezultata u ukupnom prihodu. Da bi se obavila analiza ukupnog prihoda bilans uspjeha mora da izgleda na sledei nain:
PREDUZEE Struktura

Redni broj

1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17

2 Poslovni prihodi Prihodi finansiranja Ostali prihodi Vanredni prihodi Reval.dobitak UKUPNI PRIHODI (1 do 5) Poslovni rashodi Rashodi finansiranja Ostali rashodi Vanredni rashodi Reval.gubitak UKUPNI RASHODI (7 do 11) Bruto dobitak (6-12) GUBITAK (12-6) Porezi i doprinosi Neto dobit (13-15) Neto gubitak (15-13)

Godina Godina Tekua Prethodna Tekua Prethodna 3 4 5 6 38.819.431 40.662.651 94,10 96,65 513.473 639.028 1,24 1,52 1.918.681 769.582 4,65 1,83 0 1.370 0 0,003 0 0 0 0 41.251.585 42.072.631 100,00 100,00 36.783.611 38.420.323 89,17 91,32 1.524.355 2.450.087 3,70 5,82 2.804.322 761.762 6,80 1,81 0 0 0 0 0 0 0 0 41.112.288 41.632.172 99,66 98,95 139.297 440.459 0,34 1,05 0 0 0 0 11.007 44.046 0,03 0,10 128.290 396.413 0,31 0,94 0 0 0 0

7 104,75 124,45 40,11

101,99 104,45 160,73 27,16

101,26 316,20 400,16 309,00

Iz ovog bilansa se vidi po osnovu ega je ostvaren prihod, kakvo je njegovo optereenje pojedinim vrstama rashoda, koliki je udio bruto dobitka, poreza i doprinosa iz dobitka u ukupnom prihodu i koliko procentualno iznose dobitak i neto dobitak od ukupnog prihoda. Kao sto je i uobiajeno za preduzea koja su osnovana radi proizvodnje, u strukturi ukupnog prihoda dominiraju poslovni prihodi na koje otpada 94,10% (odnosno 96,65% u proloj godini) ukupnog prihoda koj je preduzee ostvarilo. Udijeli prihoda od finansiranja u ukupnom prihodu preduzea iznose 1,24% za tekuu, odnosno 1,52% za prolu godinu. S obzirom da preduzee nije osnovano radi prikupljanja i plasmana kapitala ovi udijeli bi trebali biti neto nii (oko 1%), sto se i vidi iz nastojanja preduzea da ih kroz odreeni period snize na eljeni nivo.
6

Indeks

Pozicija

Iznos

Vanredni prihodi ne uestvuju u ukupnom prihodu preduzea, sto je dobro, jer oni ukazuju na neuredno poslovanje. Oni iznose 0% za tekuu i 0,003% za prethodnu godinu. Raspored ukupnog prihoda pokazuje optereenje tog prihoda pojedinim vrstama rashoda. Kod ovakvih preduzea ukupan prihod najvie treba da bude optereen poslovnim rashodima sto i jeste sluaj. Optereenja iznose 89,17% za tekuu i 91,32% za prethodnu godinu. Optereenje rashodima finansiranja bi trebao da bude do 1%. Ovdje preduzee pokazuje znaajne slabosti jer ti procenti iznose 3,70% i 5,82%. Izvesan napredak je uoljiv jer je procenat kroz godinu dana izrazio tendenciju pada. Optereenje ukupnih prihoda ukupnim rashodima pokazuje koliko je ukupnih prihoda neophodno da za pokrie ukupnih rashoda. U naem preduzeu to optereenje iznosi 99,66% i 98,95%. Udio finansijskog rezultata u ukupnom prihodu pokazuje koliko ukupnih prihoda otpada na finansijski rezultat. Na bruto dobitak otpada 0,34% i 1,05%. Od toga neto dobitak iznosi 0,31% i 0,94% , dok porezi i doprinosi iznose 0,03% odnosno 0,10% ukupnog prihoda preduzea.

5. Analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda

Poslovni prihod je dominantna komponenta ukupnog prihoda, a poslovni rashodi su, takoe, dominantna komponenta ukupnih rashoda. Zbog toga se izvodi posebna analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda na osnovu podbilansa poslovnih prihoda i rashoda u okviru bilansa uspjeha. Podbilans poslovnih prihoda i rashoda mora da bude prilagoen za potrebe ove analize i izgleda na sledei nain:
PREDUZEE Iznos struktura Godina godina tekua Prethodna tekua prethodna 3 4 5 6 22.448.466 24.709.485 55,10 59,64 15.096.455 15.085.077 37,06 36,41 37.544.921 39.794.562 92,16 96,04 261.911 174.443 0,64 0,42 1.918.681 769.582 4,71 1,86 1.012.599 694.746 2,49 1,68 0 0 0,00 0,00 40.738.112 41.433.333 100,00 100,00 26.220.430 27.356.632 64,36 66,03 5.593.576 5.529.469 13,73 13,35 2.558.540 2.577.680 6,28 6,22 411.763 838.621 1,01 2,02 79.146 104.558 0,19 0,25 1.920.156 2.013.363 4,71 4,86 2.804.322 761.762 6,88 1,84 39.587.933 39.182.085 97,18 94,57 1.150.179 2.251.248 2,82 5,43 0 0 0,00 0,00

Redni broj

Pozicija 2 Prih. od prod. u zem. Prih. od prod. u ino. Prihod od prod.(1+2) Drugi posl. prih. Ostali prihodi Pove. zaliha Smanj. zaliha Poslovni prihodi (3+4+5+6-7) Varij matr.rashodi Bruto plate Amortizacija Tr.poreza Tr.doprinosa Pret. fiksni rashodi Ostali rashodi Poslovni rashodi (8+9+10+11+12) Poslovni dobitak (7-14) Poslovni gubitak(14-7)

1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18

7 110,07 99,92 105,99 66,60 40,11 68,61 0,00 101,71 104,33 98,85 100,75 203,67 132,11 104,85 27,16 98,97 195,73 0,00

Poslovni prihod se sastoji od: Prihoda od prodaje Prihoda od premija i dotacija Drugih poslovnih prihoda uveanih za poveanje zaliha uinaka i umanjenih za smanjenje zaliha uinaka Poveanje zaliha znai da je proizvodnja bila vea od prodaje i obrnuto. Pri analizi moemo utvrditi da prihodi od prodaje dominiraju u strukturi poslovnih prihoda sa 92,16% i 96,04% sto je i neophodno za rad preduzea jer ovi prihodi pretvaraju zalihe u gotovinu koja je neophodna da bi preduzee izmirili svoje obaveze.
8

indeks

Za poslovanje preduzea je bolje kad prihode od prodaje ostvaruje na inostranom tritu jer je konkurencija jaa i time ono reflektuje svoju mo na ostala preduzea iz njegovog blieg okruenja zauzimajui vodeu ulogu u regionu. Iznos koji je preduzee ostvarilo na inostranom tritu predstavlja 37,06% i 36,41% (primjeujemo porast u odnosu na prethodnu godinu) poslovnog prihoda peduzea. Struktura prikazuje optereenost poslovnog prihoda pojedinim vrstama rashoda. Poslovni prihodi su najvie optereeni sa varijabilnim rashodima to nam govori da je preduzee prevazilo period u kome je optereenost fiksnim rashodima primarna. Ta optereenost iznosi 64,36% i 66,03%. Primjeujemo i visoku optereenost bruto platama u iznosu od 13,73% i 13,35%. Optereenost trokovima amortizacije iznosi 6,28% i 6,22%. Trokovi poreza uestvuju u poslovnom prihodu sa 1,01% i 2,02%, a trokovi doprinosa sa 0,19% i 0,25% za tekui i proli period. Poslovni prihodi su optereeni sa poslovnim rashodima sa 97,18% za tekui i 94,57% za prethodni period. Udio poslovnod dobitka u poslovnom prihodu pokazuje koliki dio poslovnog prihoda otpada na poslovni dobitak. U posmatranoj tabeli to iznosi 2,82% za tekui i 5,43% za prethodni period. Na osnovu poslijednjeg podatka moemo zakljuiti da je u tekuoj godini dolo do pada uea poslovnog dobitka u poslovnom prihodu to je posljedica pada poslovnog prihoda i rasta poslovnog rashoda sto je na poslijetku i rezultiralo smanjivanjem poslovnog rezultata u tekuoj u odnosu na prolu godinu.