Milan Uzelac

INFLACIONA ESTETIKA
(Drugi uvod u Postklasinu estetiku)

Novi Sad 2009

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Sadraj1

1. Uvod: poreklo umetnosti i estetike 2. Konano u beskonanom 3. Gledanje u nita 4. Kasagemas 5. Metafizike osnove transformacione forme 6. Nekomunikabilnost savremene umetnosti 7. Poslednji tango umetnosti a. Haptika budunost estetike b. Inflacija definitivna slika kraja Epilog

Brojevi strana u knjizi se razlikuju u odnosu na one u publikovanoj knjizi. Tekst u obe verzije (elektronskoj i tampanoj) je identian.
www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Doskora, knjige iz oblasti estetike behu retkost, a sada, kad je za nama ostalo i vreme umetnosti i vreme njene teorije, poele su da se javljaju razne estetike kao u vreme ana Pola, pre dva stolea kada ni od ega nije toliko vrvelo, koliko od estetiara. Namera ovog spisa je da raspravi upravo to kritino pitanje savremenog miljenja: emu estetika u doba posle kraja umetnosti? Ima estetiara koji smisao svoje delatnosti nalaze u prevakavanju estetikih dela svojih prethodnika iz poslednja dva stolea i u tome vide svoj glavni zadatak. Ali u kontekstu zbivanja na tlu umetnosti u upravo proteklom stoleu, ta hrana je sve tee svarljiva. I ona shvatanja to behu jednoznana, izazivajui opte saglasje, danas su sve manje prihvatljiva a sve vie anahrona. Poslednjih godina estetika je, definitivno ostavi bez svog jedinog predmeta, iz osnove promenila znaenje i funkciju. Tome su samo delom doprinele nove digitalne tehnologije; revolucija u toj oblasti dolazi svome kraju i otvara prostore novoj revoluciji koja e biti u znaku biotehnologije. U kojoj e meri ova poslednja imati uticaj na ljudsko stvaralatvo to je otvoreno pitanje; pretpostavljam, jo daleko vei no to je to bio sluaj s pojavom novih elektronskih medija koje su svet umetnosti videle kao drugu drugu stvarnost. Danas je nae miljenje sveta u znaku jenjavajueg sukoba inflacione i cikline kosmoloke teorije zasnovanih na objedinjujuoj M-teoriji superstruna Edgara Vitena. Estetika teorija ne moe zatvorenih oiju stajati pred novim izazovima i tapkati
www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

u mestu samo zato to estetiari, filozofi i metafiziari ne vide u novim kosmolokim teorijama klju za tumaenje strukture, egzistencije i smisla fenomena umetnosti. Nakon istraivanja prirode disipativnih struktura, od strane Ilje Prigoina, postali su jasniji meusobni odnosi umetnikih dela unutar sfere umetnosti u indeterministikom svetu. Sada je na redu novi korak: istraivanje razloga kraja umetnosti u svetlu inflacione kosmologije Andreja Lindea. Pretpostavljam da e Viten i Linde pre otputovati u Stokholm, no to e estetiari shvatiti ta se to s umetnou desilo i zato njen nestanak a sad i sve due otsustvo niko ne primeuje. Sat otkucava.

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

1. Uvod: poreklo umetnosti i estetika ivimo u vreme posle postmoderne, u vreme obeleeno ekspanzijom digitalnih tehnologija, kao i dubokim, optim uverenjem da su za nama ostale najvie forme umetnosti (u svom dovrenom obliku) kao to su to muzika i pesnitvo. ivimo u vreme koje vie ne zna za umetnost i za nju nema nikakvog interesa; zato je nae doba u znaku nepotrebnosti estetike2 u njenoj dosad poznatoj formi. Ako se samo pre neto vie od pola stolea inilo da se umetnika praksa i estetika istraivanja nalaze u meusobnom plodotvornom dijalogu, jednako doprinosei kako razvoju umetnosti, tako i njenoj sve uspenijoj recepciji - sada je situacija u kojoj se nalazimo iz temelja izmenjena. Ne moemo izbei oseaj da smo se nali u bespuu, daleko od ranije nam znanih magistralnih puteva, da put kojim idemo neka je stranputica koja nikud odreeno ne vodi, ve se neprestano rava, otvarajui naizgled sve nove i nove mogunosti i sve je manja verovatnoa da e se nai ma kakav izlaz iz

Ovde e u prvom redu biti rei o nedoreenostima, o onome proputenom u Postklasinoj estici i njenom prvom Uvodu Disipativnoj estetici. Oseam se osloboenim obaveze za sistemskim izlaganjem estetike. Dva stolea nakon Hegela pisati sistematsku estetiku, poduhvat je dostojan Don Kihota. U takvom obliku ona ne moe postojati, po definiciji, a onaj ko i sada ivi u iliziji da ini neto veliko prebiranjem po teorijama XIX stolea dostojan je iskrenog saaljenja.
2

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

praznine u koju smo dospeli. Kretanja istina ima, i to je ono to obmanjuje i zavarava nas time to spreava da vidimo bezishodnost. Istovremeno, ini se da putu kojim idemo, alternativnih puteva nema; istina, na njemu postoje putokazi, i oni nalik su reima, pojmovima koje smo nasledili od svojih prethodnika, terminima za koje smo sve doskora naivno verovali da im znamo najdublji, poslednji smisao. Premda se Martin Hajdeger iskreno trudio da pokae kako izvorno ne razumemo antike temeljne pojmove i da smo daleko od toga da ih ispravno mislimo, budui da ih danas shvatamo i razumemo iskljuivo u nama jedino bliskoj - latinsko-hrianskoj tradiciji3; to nadalje znai da nam je potpuno nejasno kako su stvari videli i mislili stari Grci. Hajdeger je umro pre vie od tri decenije, ali mi se do naih dana nismo potrudili da iz njegovih upozorenja izvuemo nama bitne pouke. I dalje ono problematino vidimo kao neproblematino, i dalje smo neodgovorni u situacijama koje od nas trae najviu odgovornost miljenja. A re je o pojmovima koji se veini ine krajnje razumljivim, jednoznanim, evidentnim; meu njima se u poslednje vreme nala i estetika, mada nejasnu i neadekvatnu upotrebu tog izraza u nae vreme ne vide ak ni oni meu nama koji se estetikom bave ve decenijama.
Heidegger, M., Parmenides; Heidegger, M., Grundprobleme der Phnomenologie.
3

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Ovo izlaganje poinje podseanjem na ono to je veini naizgled opte poznato. Kasnije e se pokazati da je ta opta poznatost samo prividna, da se iza nje nalazi mnotvo nepoznatih momenata koji zatamnjuju prethodni uvid u ono to bi moralo biti odluujue za donoenje suda o smislu umetnosti i estetike kao njene poslednje teorije. Tek nakon razjanjenja pola na kojima poiva savremena filozofska misao o umetnosti, bilo bi mogue realno sagledati koliko su nam neka dela koja se proglaavaju za umetnika - bliska, i koliko smo uopte sposobni da u onome to na prvi pogled i nije umetniko delo, vidimo samo delo, ili makar njegovu naznaku. Moda su problemi koji se pred nama otvaraju, u asu kad tematizujemo prirodu umetnikog dela, ranijim generacijama bili daleko blii a tako i lake reivi, ponajpre stoga to je breme interpretativnih mogunosti bilo tada manje no u nae vreme, to bi mogli biti i izraz hermeneutike prednosti, budui da su se u meuvremenu ostvarili dublji uvidi u prirodu dela i to prevashodno usled neoptereenosti interpretatora naknadnim injeninim slojevima, koji delo ine danas sve sloenijim, a time i sve daljim od nas. Udaljavajui se od nas u prolost koju ne prestaje i samo da stvara, umetniko delo poprima sve veu zagonetnost; sve manje su jasne prvobitne intencije, a sve su izrazitija naknadna tumaenja, opravdana sa stanovita asa u kojem nastaju, ali ne i poslednjeg ishodita. Imajui u vidu da nemamo
www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

mogunost uvida u krajnje tumaenje, koje bi bilo i definitivno, moramo biti svesni da svaki na stav ostaje relativan u sklopu ukupne recepcije konkretnog umetnikog dela. Zagonetnost o kojoj je ovde re, neki su teoretiari pokuali da konkretizuju i fiksiraju, pa su je, poput Valtera Benjamina, nazivali aurom ili nekakvom tajnom, u svakom sluaju imajui u vidu neto evidentno prisutno a to izmie svakoj racionalizaciji, odnosno, pojmovnom nedvoznanom odreenju. O tajni umetnosti pisano je mnogo ezdesetih i sedamdesetih godina prologa stolea; sva strategija takvih pristupa svodila se na to da se neuhvatljivo, pa tako i nejasno, odredi takoe nejasnim, na nejasan nain. Moda je teoretiarima manjkao analitiki duh, a moda su bili uskraeni za bitne uvide u umetnike tendencije tog vremena. Umetnost je tada ve uveliko napustila apstrakciju i s bogatim iskustvom dobijenim u fazi enformela poela se vraati novoj figurativnosti; ini se da estetiari u to vreme nisu imali mnogo sluha za probleme u koje je sve vie zapadala umetnost, budui da su verovali kako e oigledna nadolazea kriza moi biti prevladana ako se teorija pone izvoditi iz same teorije, iz samog pojma umetnosti. inilo se, i mnogi su delili to uverenje, da umetnost usled sve izrazitije svoje nepotrebnosti, i moe biti zanemarena, da to ne ugroava sam status estetike i da teorija ima legitimnu mogunost

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

operisanja s virtuelnim modelima, nepostojeim u svetu umetnike prakse. Umetnost je bila tumaena kao istina, ili kao la a da se nije uinio i najmanji napor da se prikae kao samo bie; umetnost se povrno poistoveivala s nekim od njenih manje ili vie uspenih manifestacija, te se nije jasno videlo da postoji i druga strana medalje, da u okviru same umetnosti postoji tendencija izdaje umetnosti od strane same umetnosti. To se deavalo ponajpre stoga to se imala u vidu krajnje pogrena predstava o umetnosti i to su se modernim umetnikim delima smatrali surogati umetnosti. Izgleda da nema dovoljno naina da se istakne sterilizacija biti umetnikog koju je izvrio dalekoseno Nikolaj Hartman svojim uenjem o dva plana umetnikog dela. Odsecanje i odbacivanje treeg, duhovnog plana (na kojem je insistirao ruski neopravdano zaboravljeni filozof Ivan Iljin) frontalno je vodilo naputanju tla umetnikog i zaposedanje jednog posve novog prostora koji se mnogima inio prihvatljivijim i teorijski lagodnijim, no koji je otvorio prostor dobu antiumetnosti. Fizikim dokrajenjem umetnikog same umetnosti, otvoren je put razvoju razliih varijanti anti-estetike kojima je zajednika karakteristika neprijateljstvo prema umetnosti odevena u formu ravnoduja i apatine netrpeljivosti i spram same teorije umetnikog. Kome je stalo danas do umetosti, koga jo interesuju nastojanja umetnika sve to prestalo je biti pitanje nad pitanjima. Estetiari su poeli da
www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

naputaju ne samo svoj jedini predmet ve i sebe; stoga ih je neposredna budunost surovo kaznila: odvela ih je pred ogledalo i pokazala im njihovu duhovnu prazninu koja se raspada u prah. A sve vraa se u prah, i sve je prah ree neko. Tako se iznova postavilo pitanje za koje se dugo mislilo da nikad vie u svom prevazienom obliku nee biti tematizovano. To je razlog, vie no opravdan, da izlaganje zaponemo onim to je na prvi pogled neproblematino, onim to su, navodno, davno pre nas estetiari do kraja promislili i poslali u istoriju; poi emo od samog pojma estetike, da bi tek nakon toga postavli pitanje pojma umetnosti kao i pojma umetnikog dela. Mada je sve to bilo predmet izlaganja u mojoj ve poodavno objavljenoj knjizi pod naslovom Estetika, smatram da je dolo vreme da se, nakon pokuaja da se ocrtaju obrisi postklasine estetike, ukae na mogunosti miljenja umetnosti u postklasikom kljuu, kako bi ono, u ovom drugom Uvodu, dobilo svoj novi, moda jo uvek nedovren misaoni oblik, ali sada u svetlu poslednje velike kosmoloke teorije A. Guta i A. Lindea. Neko e ovo shvatiti kao najavu i nekog treeg uvoda u Postklasinu estetiku; da li e ga biti ovoga asa odista ne znam; no, jasno mi je samo jedno: ma koliko se trudio i nastojao da odreene stvari dovedem do krajnje jasnosti, do jasnosti u onoj meri u kojoj je to u mojoj moi, i dalje ostaje mnotvo otvorenih pitanja, i to pitanja koja su ve ovde otvorena ali koja nee dobiti ni naelan odgovor.

www.uzelac.eu

10

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Jo pre dvadesetak godina na tome sam sebi ozbiljno zamerao i tako neto video kao svoj veliki nedostatak; sada, s godinama, ini mi se da to i nije neto najdramatinije, jo manje najpresudnije, da to nije nikakav nedostatak ve apsolutna terenska prednost; sama svest o postojanju problema, i to problema koji moda u principu i jesu reivi, no koje ja svakako neu u svojim knjigama ni dotai, ve ta svest sama po sebi je dovoljno vana i to time to je makar i izdvojena; neko drugi, kasnije, sa vie sree i iz drugog ugla, nai e nain da to rasvetli i stavi u novi kontekst daleko bolje no to ja to inim ovog asa. Obino se kae kako je broj pitanja i broj problema koji se pred nama otvaraju krajnje ogranien, da je taj broj determinisan samom prirodom stvari i naim moima da se istima pribliimo. Koliko je takvo uverenje tano, toliko je ono i sporno. Pitanja mogu izgledati konana i dugo vremena biti poznata, no usled promene konteksta u kojem se postavljaju, ona su samo prividno ista i samo prividno poznata. To za ima posledicu da se esto nalazimo u situaciji da u potpuno izmenjenom vremenu nastojimo da razumemo stara, odavno znana pitanja kojima su nai prethodnici, u njihovo vreme dali jasne i nedvosmislene odgovore. Malo ko e se zamisliti nad samim pitanjem: zato ono i dalje trai sebi nove i nove odgovore, zato je za njih do te mere otvoreno, da raniji, pa i oni prvi odgovori u velikoj meri bivaju deficijentni i krajnje relativni. Samo prividno mogu je ivot u kojem nema pitanja to bude veni nemir u nama; pitanja su
www.uzelac.eu

11

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

formulisana pre nas, formulisana su sa samim stvarima i njihovim prvim odnosima koje su one uspostavile svojim um u realni svet. Samo prividno, uz naporno samoobmanjivanje, mogue je pobei od svake odgovornosti i prepustiti se neradu miljenja. Prostor tako neeg je svakodnevni svet, svet ivota u okruenju obinih, malih stvari, pragmatian ivot u svetu u kome su njegovim akterima esto strane sve vrednosti pa i minimalna svest o njima. ivei na samom poetku helenistike epohe, Epikur je rekao da ljudi treba da se bave filozofijom i u mladosti i u starosti u mladosti da bi lake doekali starost, u starosti da bi i dalje bili mladi. Bavljenje estetikom ne obezbeuje nam lagodniju, laku smrt, ali nam svakako pomae da neke stvari bolje razumemo, da svoj ivotni put osmislimo na nama najbolji mogui nain. Tako na krajnje posredan nain blizinu smrti doivljavamo kao deo svog krhkog bia i nesvesno otiskujemo se na onaj pravi, predodreen nam put. Bavljenjem estetikom, a to znai, bavljenjem filozofijom, u jednom od njenih najdominantnijih oblika, mi samo sledimo one koji su svoj dan poinjali himnom suncu, kao veliki Proklo, ili razmiljanjem ime se konkretno mora ispuniti upravo zapoeti dan, kako je to inio Sen-Simon. Sma estetika, jo od vremena svog nastanka, ne prestaje da budi pitanja kako o svom predmetu, tako i o sebi i svom sopstvenom smislu; u tome je i osnovni razlog to mnoga izlaganja, posveena estetikoj problematici, zapoinju slinim, stereotipnim pitanjima da bi potom dobila sebi adekvatnu, originalnu formu
www.uzelac.eu

12

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

koja svoju izvornost duguje iskljuivo izvornosti pitanja koja se pred njom otvaraju uvek na nov i i uvek neponovljiv nain. Uprkos svemu, uprkos specifinosti i visokim zahtevima koji stoje pred estetikom, ona ostaje meu najveim tajnama svakodnevnog ivota i njene forme nalazimo u najrazliitijim oblastima ljudske prakse: govori se o estetici odee, estetici filma, estetici interijera, estetskoj hirurgiji... Sve te razliite upotrebe (ili zloupotrebe) pojma estetika prikrivaju njegovo osnovno znaenje, budui da estetika jeste filozofska disciplina koja za svoj predmet ima umetnost i umetniku delatnost. Estetika jeste, ni vie ni manje, filozofija umetnosti. Kao filozofska disciplina estetika je nastala tek sredinom XVIII stolea kad nemaki filozof to ivi u doba prosveenosti A. G. Baumgarten (17141762), nadovezujui se na staru podelu saznanja na ulno i racionalno, naspram logike, kao nauke o racionalnom saznanju, estetiku definie kao nauku o ulnom saznanju. Estetika je pie on (teorija slobodnih umetnosti, nia gnoseologija, umetnost lepog miljenja, umee analogno razumu) nauka o ulnom saznanju. Tako, po miljenju Baumgartena, estetika za svoj predmet ima dve pojave: lepo, koje on poistoveuje sa savrenstvom ulnog saznanja, i umetnost, kao njen najvii izraz. Apsolutizovanje ulnog principa u estetskom saznanju ima za posledicu gubitak analitikih sposobnosti i uvoenje subjektivizma u istraivanjima. Taj nedostatak estetike nastojao je da prevlada
www.uzelac.eu

13

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Imanuel Kant (17241804) i njega (polazei od rezultata do kojih je dospeo) s punim pravom moemo nazvati tvorcem filozofske estetike. U sreditu njegove nove filozofije umetnikog nalazi se uenje o estetskom suenju koje ne zavisi od opaanja predmeta i pojma, poto je slobodno od svakog interesa jer njegovu osnovu ini unutranje oseanje nastalo u slobodnoj igri saznajnih sila i uobrazilje. Na taj nain estetika dobija status nauke iji predmet je obuhvaen uenjem o spoljnim oseanjima. Ovakvu, subjektivistiki shvaenu estetiku, prevladava poslednji filozof nemake klasine filozofije Hegel (17701831) koji estetiku vidi kao uenje o ideji lepog, koje tokom svog razvoja poprima razliite modifikacije u prirodi i drutvu, a posebno tokom razvoja umetnosti; umetnost, po miljenju Hegela, i nije nita drugo do samosaznanje apsolutnog duha u formi refleksije. U vreme kad nakon smrti Hegela a pod vidnim uticajem njegovih uenika i neposrednih sledbenika, estetika gubi svoje prvobitno odreenje koje je delom jo uvek imala kod Baumgartena i Kanta (teorija ulnog opaanja) i postaje ili filozofija lepog, ili, filozofija umetnosti, ili i jedno i drugo u isto vreme, pa tako i nastaje razlika izmeu estetike kao nauke o lepom i estetike kao opte teorije umetnosti. Tome u velikoj meri doprinose radovi Fridriha ilera (1759 1805) i Fridriha elinga (17851804); neki od njihovih stavova, naizgled romantiarskih, nisu izgubili pobornike ni u nae vreme, no ukazivanje na to nije tema ovoga rada.
www.uzelac.eu

14

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Mi emo se, odreujui pojam estetike, ograniiti na onom to se danas moe prihvatiti bez veih sporova, i zakljuiti: estetika je filozofska disciplina nastala pre dva i po stolea i i veina teoretiara saglasna je u tome da se ona najpreciznije moe definisati kao filozofiju umetnosti. * Treba obratiti panju na injenicu da estetika, shvaena kao filozofska disciplina, nastaje relativno kasno, tek u vreme prosvetiteljstva, sredinom XVIII stolea. Ovo se s razlogom istie i istovremeno time upozorava da bi bio krajnje pogrean stav ako bi se reklo da do tog vremena nije bilo pokuaja da se odredi umetnost i da se teorijski osmisli fenomen umetnosti i umetnike prakse. Tokom itave istorije sreemo razliita nastojanja da se neto kae i o umetnosti, no svi ti iskazi imaju sasvim fragmentaran, ali ne i sistematski karakter. Sve teorije umetnosti izlagane su unutar samih konkretnih umetnosti i to od strane samih autora. Tako se moglo desiti da jo i u XIX stoleu najznaajnije teorije nalazimo u uvodnim delovima romana, nastalim iz pera samih romanopisaca. Sistematski nain izlaganja filozofske problematike, po prvi put sree se u novo doba. Do vremena Spinoze, koji stvara prvi filozofski sistem u pravom i potpunom znaenju te rei, u filozofiji ne postoje sistemi. Postoje posebne teorije, ili summe kakve sreemo u srednjem veku, no nema sistema koji bi u celosti bio izveden iz jednog pojma; u tom smislu, prvi sistem te vrste je Spinozin a poslednji Hegelov,
www.uzelac.eu

15

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

kod koga imamo neprevazien pokuaj izlaganja celine filozofskog znanja u obliku sistema. Sistematsko miljenje umetnike problematike podstaklo je formiranje estetike kao discipline i ona se vema brzo nala u istom redu s disciplinama koje su postojala jo od vemena antike, emu je moda doprineo i sam njen grki naziv. Iako se neprestano ponavlja da filozofija nije nauka, i da ona nema disciplina, budui da je filozofija jedna i da ima samo jedan predmet a to je svet, ipak je, usled enormne koliine znanja koja su se nakupila tokom vremena, prihvaeno uslovno postojanje tematskih oblasti s relativno tradicionalnim nazivima disciplina. Isto tako, vano je uoiti da estetika nastaje u vreme predromantizma (pokretu Sturm und Drang pripadao je i Baumgarten), u vreme kada dolazi do postepene rehabilitacije do tada potisnute problematike ulnosti. Zasluga je Baumgartena u tome to je on sferu ulnosti video u istoj ravni, spram sfere racionalnog, a to je za posledicu imalo izjednaavanje, po znaaju, estetike i logike. Svaka od ovih disciplina ima od tog vremena svoju oblast i svoj sopstveni predmet istraivanja. Nesvodivost ulnog na racionalno, odnosno, nemogunost da se ulno izrazi racionalnim sredstvima (to je aksiom zapadnog naina miljenja), ima za posledicu mogunost postojanja jedne posebne sfere, jedne posebne oblasti koju svojim prisustvom ispunjavaju umetnika dela i nakupljena znanja o njima.
www.uzelac.eu

16

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Umetnika dela postojala su i pre vremena Baumgartena, ali su ih ljudi drugaije videli i doivljavali, no to mi to inimo danas. Do nas su doli prikazi lova i ivota praistorijskih ljudi, ali, u vreme nastanka tih crtea ili slika, to nisu bila i umetnika dela u dananjem znaenju te rei. Te slike, esto u zabitim, teko pristupanim, jedva osvetljenim delovima peina, nisu imale estetski, ve strogo ritualan, kultni karakter; to nisu bile slike namenjene uivanju i dobijanju nekog umetnikog zadovoljstva, budui da su imale strogo ritualnu, kultnu funkciju. Drugim reima, postojala su u prastara vremena dela koja mi danas, iz naeg ugla i s naim iskustvom, nazivamo umetnikim, ali ona to nisu bila i za njihove tvorce i njihove savremenike. Ono to je nedostajalo ljudima tog doba bee estetska dimenzija, estetski nain posmatranja. To vreme obeleeno je borbom za opstanak i ljudi tog vremena ive u jednoj dimenziji sa pogledom uprtim u trancsendentno, koje vide unutar svog sveta. Igra ula njima je potpuno strana. Ona se moe javiti tek s bezinteresnou. Tako neto svojstveno je i potonjim vremenima, onima koja su nama relativno blia s obzirom na poznavanje neposrednih injenica; imam u vidu epohu najveeg procvata antike umetnosti. Grki vajari su s dubokim strahopotovanjem prikazivali olimpijske bogove, i obini ljudi nisu pred tim statuama oseali uivanje ve samo strah; oni su se plaili otelotvorene moi koja bee u tim skulpturama a koja je na njih delovala magijskom, nadljudskom
www.uzelac.eu

17

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

snagom. Nije nimalo sluajno to su otelotvorenja bogova u kamenu pokorenih naroda zajedno sa njima bila i unitavana: nije unitavan kamen, ve mo koja je bila ovaploena u njemu. Isto tako, krajnje bi bilo pogreno govoriti o estetskom prikazu Hrista ili Bogorodice u srednjem veku; ti prikazi nisu stvarani s nemerom da budu umetnika dela (u dananjem znaenju te rei), niti su bili namenjeni estetskom uivanju. Svejedno, da li je re o slici ili srednjevekovnoj skulpturi, u oba sluaja, delo je prvenstveno imalo religioznu funkciju i ljudi srednjeg veka nisu uivali u prikazu Hrista ili nenoj lepoti koja je zraila s lica Bogorodice, ve su pred sobom imali otelotvorenje bia iz vieg, religioznog sveta pred kojim su se molili. Prikazi transcendentnih bia bili su simbolini i u njima nije traeno savrenstvo ulne, estetske lepote; ako bi se i govorilo o lepoti bogova, to je tada bila lepota kao posledica u njih ugraene simetrije i harmonije kao izraza vieg, savrenog sveta. Konano, ikone koje sreemo po kuama ili crkvama, imaju jasnu religioznu ali ne i estetsku funkciju. Mogue je da ikonu otrgnemo iz njene sredine u kojoj je nastala i za koju je konkretno bila izraena i da je izloimo u muzeju, te da se tako nae meu delima koja su nastala iz drugaijih, isto estetskih razloga. Mogue je da se u tom drugom kontekstu, ponemo diviti estetskoj lepoti ikone, da ak uivamo u uspenom prikazu njenih objekata ili likova; to znai da nije nemogue da se divimo i lepoti prikaza bika u
www.uzelac.eu

18

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

nekoj od paleolitskih peina, ili, lepoti prikaza Madone nekog srednjovekovnog slikara, ali, zauzimajui estetski stav spram tih dela, mi im pristupamo na jedan nov, iz osnova drugaiji nain koji je potpuno stran vremenu u kome su ta dela nastala. Tako se deava da, pripadajui drugom vremenu, u nastojanju da razumemo dela ranijih epoha, mi ih zapravo nenamerno falsifikujemo, mi im iz osnova menjamo smisao i znaenje, mi im uitavamo slojeve koje u doba svog nastanka ta dela nisu imala. Moda nekim delima na taj nain produujemo ivot, moda im, svojim nepromiljenim postupcima, dajemo potpuno novi ivot; u svakom sluaju, mi omoguujemo metamorfozu tih dela, njihovo prerastanje vremena u kojem neposredno nastaju pa tako i svakog drugog vremena koje bi im moglo biti pripisano. Iz osnova pogrenim pristupom, mi ta dela prevodimo u venost, mi im dajemo novi smisao i time posve drugaiju ontiku dimenziju. Umetnika dela u nae vreme poinju da egzistiraju na nain koji im je jo doskora bio stran a njihovim tvorcima nezamisliv. Tako se pokazuje da dela znatniji deo svoje egzistentnosti ne duguju autoru, to bi svako oekivao, ve onima koji dolaze posle, onima koji nikad nisu bili u prilici da pravilno, do tanina sagledaju njegovu sloenu strukturu, onima koji u delu daleko vie vide sebe i svoj problemski prostor, no to vide samo delo. No to poslednje mnogima ne smeta da se ponaaju poput panskog filozofa Migela de Unamuna koji je tvrdio da Don Kihota razume bolje od samog Servantesa.
www.uzelac.eu

19

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Sve to ima za posledicu da dela postaju povodi, postaju podsticaji nekih buduih razgovora, nekih buduih susretanja misli, povod sporenja i venog dijaloga, a ovaj, kako govori jedan od neposrednih Platonovih sledbenika nije nita drugo do sam kosmos. Estetska funkcija o kojoj govorimo jedna je od komponenti koje karakteriu novo doba. Umetnika dela odvajkada u sebi sadre itav niz najrazliitijih i najraznovrsnijih vrednosti, a te vrednosti mogu biti politike, istorijske, ekonomske, kulturne, terapeutske, ali, u nae doba - i estetske. Estetska vrednost je samo jedna od vrednosti koju poseduje neko umetniko delo, ali upravo ona vrednost po kojoj su novovekovna dela umetnika dela. Ovde naglaavam novovekovna, jer sve to pripada ranijem ili poznijem vremenu, zahteva preispitivanje i preosmiljavanje temelja na kojima poivaju dela koja se potom proglaavaju za umetnika. Kako se vremenom menjala funkcija dela, njegov znaaj i njegov smisao, tako se menjao i drutveni poloaj onih koji su ta dela stvarali. U ranijim epohama, ta dela, nastala, kao to je reeno, iz magijskih, ritualnih ili religioznih razloga, stvarana su pod budnim okom maga, svetenika ili vladara koji su ih naruivali s obzirom na unapred im predvienu namenu i upotrebu. Od samog poetka postojala je strogost u prikazivanju odreenih tema, postojali su kanoni i pravila kojih su se umetnici morali pridravali u izvravanju dobijenih naloga. Zato su umetnici u to
www.uzelac.eu

20

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

vreme bili pre svega i iznad svega zanatlije, a umetnosti (u dananjem znaenju te rei) poele su se od zanata odvajati tek poetkom epohe Renesanse, a od nauka tek sredinom XVIII stolea, kada im je francuski teoretiar arl Bate dao znaenje koje je za njih i danas karakteristino. Jo i krajem srednjeg veka, kako pie Johan Hojzinga, pesnici su bili u esnafu sa onglerima, slikari sa sedlarima, dok je ak u XVII veku u slikarstvo i dalje spadalo kako organizovanje vatrometa i izrada scenografija, tako i batovanstvo i gradnja utvrenja, pa na kraju krajeva i slikanje slika. panski slikar Velaskez, zbog ije smrti je kralj Filip IV bio danima neutean, umro je 1669. od iscrpljenosti pri organizovanju ceremonije udaje panske princeze za francuskog kralja Luja XIV. I taj slikar, moda najvei slikar svih vremena, ostavivi posle sebe tek oko 150 slika, ali isto toliko remek-dela, daleko se vie ponosio svojom dvorskom slubom i diplomatskim poslovima no slikarstvom (kojeg se morao odrei da bi dobio plemiku titulu, poto plemii nisu se mogli izdravati bilo kakvim drugim poslovima, svejedno, bili oni zanatlijski, ili bankarski). Pojam umetnosti se tokom istorije menjao, kao to se menjala i recepcija dela koja su nastajala kao proizvod umetnike aktivnosti. Pred nama je danas teak zadatak, a on se pre svega ogleda, ne toliko u tome, da samo razumemo nov ontoloki status umetnikih dela i nov poloaj u kojem su se nali umetnici u nae doba, ve prvenstveno, kako je i zato do toga dolo.
www.uzelac.eu

21

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Svi istiu kako umetnici vie nemaju onaj ugled i privilegovani drutveni poloaj kakav su imali u vreme visoke renesanse, dok njihova dela sve manje izazivaju sveopte divljenje, a to je bilo karakteristino jo i u epohama koje su naoj neposredno prethodile. Dogodilo se ono to je malo ko mogao predskazati: umetnici su se, zajedno s njihovim delima, nali na periferiji drutvenog ivota. Bez obzira na ono to su radili, bez obzira na to u kojoj meri u ranijm vremenima njihovi uspesi behu slavljeni a oni veliani, u nae vreme najednom se, kao preko noi, sve izmenilo; umetnici su, zajedno sa svojim delima, postali nepotrebni. Na drutvenom planu zamenili su ih posve drugi junaci: treerazredni glumci, obijai trafika, portiri nonih klubova, uboge kafanske pevaice... Mnogo je onih koji nisu mogli shvatiti zakonomernost promene koja se zbila; nita se tu nije dogodilo sluajno; sve ima svoje opravdane razloge. Drugo je pitanje zato je narod zavoleo te nove junake, zato se poeo poistoveivati sa njima. Zato vie niko nije sebi za ideal isticao velikane naune misli prolosti, zato nikom uzor ne behu vie ni Galilej, ni Keplar ili zbog istine spaljeni Bruno. Veliki umetnici nisu vie inspiracija i uzor modernih umetnika. Nove ideale proizvode masmediji i njihove ocene sad su merodavne kao to su merodavne izjave neimenovanih anonimusa na internet forumima. Da sa umetnou neto nije kako treba i da tu postoje neki ozbiljni problemi, moglo se zapaziti ve u doba Hegela koji je na svojim uvodnim predavanjima iz estetike, jo poetkom XIX stolea, govorio o tome kako
www.uzelac.eu

22

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

umetnost po svom bitnom odreenju pripada prolosti. Ta njegova misao do naih dana izaziva nedoumice, a nakon dva stolea i veliko nerazumevanje; slavni nemaki filozof nije govorio o tome da u vremenu buduem nee biti umetnosti, jo manje je bio u uverenju da se nee vie stvarati umetnika dela; naprotiv, govorio je on, stvarae se velika dela, ak remek-dela, ali, ta dela nee vie biti odluujua za ljudski opstanak. Prola su velika vremena jedinstva, velika vremena kada je istina govorila kroz umetnost. Istina danas, smatrao je Hegel, prebiva u nauci, u pojmu (izraava se u pojmovnom miljenju), i zato, po svom bitnom odreenju, umetnost (koja nije vie najvii oblik manifestovanja istine) pripada prolosti. I odista, nikad vie, kao u poslednje vreme, ne besmo svedoci toga da se za umetnost proglaavaju surogati umetnosti, da se za umetnika dela proglaavaju tvorevine koje s umetnou nieg zajednikog nemaju. U prostor umetnosti ulazi ono neumetniko, zaposedajui ga i proglaavajui se za jedinu umetnost. U tome, opet, ima neke zakonitosti, neeg to takvo postupanje opravdava, jer, kako bi inae tako neto moglo da se dogaa? ta je to to omoguuje ovakvo stanje u svetu umetnosti? Kada je poetkom XVI stolea u vinogradima u blizini Rima otkrivena helenistika skulptura koja prikazuje smrt Laokona i njegovih sinova i iju je autentinost potvrdio tada ve slavni Mikelanelo, danima je trajala procesija, sav narod se tu slio i dolazio da vidi to dotad zagubljeno delo. Takvu panju
www.uzelac.eu

23

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

danas ne bi moglo da privue na sebe nijedno umetniko delo, nijedan umetnik... ali, mogu poslednja dela subkulture i njeni protagonisti. To je svakom znano i bez navoenja primera. Pitanje je samo u tome: kako to razumeti? Kako je moglo doi do toga da se vredno trai u bezvrednom, da se estetsko zadovoljstvo trai u grubom zadovoljenju ula? Nije li tu dolo do kraja estetskog, nije li se na svu umetnost spustila zavesa i tako oznaila kraj daljim potragama za smislom, proglaavajui avanture duha za besmisleno traganje za Gralom? Umetnost je izgubila raniji znaaj. Tu misao ete nai u veini knjiga savremenih teoretiara umetnosti. Ali, da li je u meuvremenu dobila novi? Vreme simfonijske muzike je prolo, kao to je prolo i vreme klasine muzike. Nama su ostala dela koja sluamo raspravljajui o raznoraznim interpretacijama koje su sve jednako beskrajno daleke od namera i intencija umetnika koji su nam ta dela, najee tek u naznakama ostavili. Svi su saglasni da novi smisao umetnost danas nema; ona ivi od svoje stare slave, uporno podsea na davno postignute uspehe oekujui da se oni ponove; u nae vreme uspenost je dobila posve drugi smisao i o uspesima se govori u oblastima koje su doskora bile na periferiji drutvenih interesa. Sve to otvara pitanje o pravom poloaju umetnosti i u ranijim epohama. Da li je o njoj do nas dola idealizovana slika koja je u poslednjih nekoliko stolea smiljeno formirana da bi postala jedan od stubova kulture. Drugim reima: da li je umetnost i u ranijim epohama imala visok znaaj
www.uzelac.eu

24

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

kakav joj mi pripisujemo, ili to danas time hoemo da se spasemo od njene loe sudbine. Nastavi poetkom novog veka, umetnost je u sebe primila sva dela ranijih epoha, nastala s drugim namerama i ambicijama, vrtoglavom brzinom se razvijala nekoliko stolea, i dovrila u XX stoleu. Zajedniki datum kraja ne moe se odrediti, budui da su se pojedine umetnosti zavrile u raznim trenucima. To se istina danas jo osea, ali nakon dueg vremena vremenske razlike e biti izbrisane te e se doi do jedinstvenog stava o nastanku i kraju umetnosti kao inflacionog fenomena. Sve vie ivimo u uverenju kako nema nieg to se ne bi dalo dovesti u pitanje. Krivica za takvo stanje stvari ponajpre se pripisuje filozofima, koji ivei u veitoj zapitanosti sve dovode u pitanje pa i mogunost postavljanja samog pitanja. Pitanje o pitanju, tako postaje najvee pitanje. Sumnja nam se uvlai pod kou kao jesenja izmaglica u pusti seoski predeo. Sve to postoji i sve to bi makar malo moglo da postoji nalazi se pod velikim znakom pitanja. Bez obzira na jasnu ontiku pripadnost svetu umetnikih dela, dela to i danas uporno nastaju, sve manje i manje pobuuju neki iri interes. Sa svih strana dolaze potvrde o nekom sveoptem zamoru: umorni su stvaraoci, umorni su i kritiari koji su ih decenijama podravali, a publika ne samo da je umorna, ve je i krajnje nezainteresovana za avanture na koje se jo uvek odvauju poslednji pobornici zastarelih metodologija.

www.uzelac.eu

25

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Ako zapitanost nad traginom sudbinom umetnikih dela i njihovih tvoraca ima poreklo u dubokim osnovama bia, onda je metafizika problematika ono to sve ljude i danas na kakav-takav nain ovezuje. Ne iznenauje vie ni injenica da mnogi od ranije reenih problema, sada iznova postaju tema dana, ali u posve drugaijem kontekstu i sa izrazito novim i nepoznatim perspektivama. To je jedan od bitnih naina na koji se odrava i dalje produktivna svest o mogunosti novine; ono poznato prelazi u nepoznato, ono davno vieno sada se pokazuje kao nepoznato i tek roeno. Na svetlo dana iskrsavaju stare prie u novome ruhu; nekad vrsti predmeti sada postaju simulakrumi dok realnost njihovih odnosa sada biva simulisana i odrava se u krajnje disipativnom obliku. Svi davno izgraeni i tradicijom oformljeni pojmovi, nemaju vie svoju raniju samorazumljivost i posve je oigledno to su temeljni pojmovi poeli da svojom igrom nad prazninom sve obuhvatnije oblikuju celokupni ljudski opstasnak. U igri tematskih i operativnih pojmova poela je da ivi savremena filozofska misao. Sve manje je onih koji se neposredno obraaju filozofiji a sve vie je pokuaja da se posrednim putem, tumaenjem smisla egzistencije najviih kulturnih tvorevina, dospe do biti odgovora o prirodi i smislu ljudskog ostanka. A tamo gde sve manje pomae nauka, upletena u lavirintne mree satkane od nedokazivosti i dokaza, tamo u prvi plan istupa umetnost sa svojim delima koja, izmeu kulta i tajne, sve vie trae oslonac u
www.uzelac.eu

26

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

teorijama koje nudi savremena kosmologija4. Ali, da bismo doli u situaciju da naslutimo odgovor na kljuna pitanja koja ovde otvaramo, neophodno je proveriti da li su temeljna pitanja pravilno formulisana i postavljena. Ovde se, preliminarno, nagovetava odgovor na pitanje smisla estetike u naem vremenu, ali uz prethodni pokuaj definisanja stanja umetnosti i mesta umetnika u svetu koji uveliko vie nije na. Oseaj stranosti u svetu ne mogu prenebregnuti ni filozofi ni savremeni umetnici; svetom su ovladale miljenju i pozitivnom stvaranju neprijateljske sile. Zato je tema dana postalo pitanje drugog kao i pitanje tuosti u vreme koje mnogi nai savremeni mislioci smatraju poslednjim, prvenstveno zbog zlokobnosti i bezmerne koliine zla koje sadri u sebi. Stanje umetnosti Pitanja o prirodi, unutranjim svojstvima, pojavnim oblicima i politikoj dimenziji savremene kao i svekolike umetnosti, danas malo ko postavlja, jer sve je manje onih koji se mogu razabrati u mnotvu izazova i lanih puteva to vode iz lavirinta koji se zove savremeni svet; ako se neko i odlui da umetniku
Videti moje knjige: Kosmologija umetnosti, Knjievna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1995; Postklasina estetika, Via kola za obrazovanje vaspitaa, Vrac 2004; 2006. Ovde e biti na delu pokuaj tumaenja umetnosti i umetnike problematike sa stanovita poslednje velike i danas vladajue kosmoloke teorije, poznatije pod nazivom inflaciona teorija iji je jedan od pobornika i najreprezentativnijih predstavnika Andrej Linde.
44

www.uzelac.eu

27

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

problematiku izabere za temu svog permanentnog interesovanja, onda je uzrok tome i dalje, daleko vie teorijske, no praktine prirode i to pitanje danas sve vie postavljaju teoretiari no sami umetnici. U isto vreme, umetnici su ovog asa daleko vie opsednuti svojim fizikim opstankom no teorijskim pitanjima koja se tiu njihove umetnike prakse; zato je teoretiarima prividno, ali samo prividno, lake da o tome neto kau, i to samo stoga to ive u iluziji da im je egzistencija obezbeena ve samim tim to im se teoretisanje o umetnosti preporuuje kao dugoroni projekt s neizvesnim ali primamljujuim perspektivama. To apsurdno stanje stvari traje ve decenijama. Umetnici umiru od iscrpljenosti, umiru u nemogunosti da svoja dela dovre ili realizuju, umiru od neishranjenosti ili nedostatka sveeg vazduha, a za to vreme oni to bi morali biti samo njihova istinska posluga, divljaju u samopotvrivanju sopstvenog egoa time to za umetnost proglauju ono to nije umetnost, time to za projekte proglaavaju ono to nije projekt, a sve zarad toga da bi profitirali na pojmu umetnosti i opravdali sopstveno postojanje. Savremeni teoretiari umetnosti, ne da vie ne znaju ta da kau o umetnosti, ve daleko manje su sposobni da odgovore na pitanje zato se tom problematikom uopte bave. Ranija ubeenost o vanosti bavljenja teorijskim, fundamentalnim disciplinama, ozbiljno je uzdrmana u poslednjoj deceniji, i to ne samo od onih koji su o tome i imali ta bitno da kau, ve ponajvie od onih koji se u to nita ne razumeju ali sebe smatraju pozvanima da o
www.uzelac.eu

28

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

svemu neto kau svejedno da li je re o teoriji superstruna, nanotehnologijama, inflacionoj kosmologiji ili mogunosti savremene umetnosti. U asu kad je la postala najvia istina, a simulacija stvarnosti jedina stvarnost, pitanje smisla i opravdanja umetnosti ima svoje duboko opravdanje. Nikome nije jasno zato umetnost uopte postoji. Ona je odavno izvrgnuta ruglu, decenijama ve obesmiljavana od svakog ko bi doao u situaciju da javno neto o njoj kae, posebno u onim zemljama gde medije kontroliu neobrazovani predstavnici vladajuih stranaka sumnjivog patriotskog opredelenja. Postojanje umetnosti ne samo da je nerazjanjiv problem, ve je paradoks najvieg ranga. S jedne strane, stoje umetnici, kojima je bavljenje umetnou najvia delatnost i istiu je kao najvii smisao svoje egzistencije; s druge strane, postoje oni kojima se umetnost ini neim nevanim i beskorisnim, balastom kojeg se drutvo to pre i u ime najvieg pragmatizma mora otarasiti. emu umetnost, ako ona ne uveava kapital i akcije, ako ne uveava ugled i mo u drutvu? emu umetnost ako ideoloki ne moe uvrstiti njene naruioce i finansijere u vrhovima vlasti? emu umetnost ako posle svih njenih podviga nema nikog ko e se nakon kratkog vremena u vremenu buduem setiti umetnika? Koliko je u pravu Marko Aurelije kad pie o tome da je slava ljudi samo u seanju

www.uzelac.eu

29

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

savremenika i da s njihovim nestankom nestaje i svaka slava onih za koje su ovi znali5? Ta pitanja postavljaju oni na vlasti i oni koji nisu na vlasti, oni to podravaju vladajui politiki sistem i oni koji bi hteli da ga reformiu. Danas se u mnotvu sluajeva drava, a to znai sloj ljudi na vlasti, javlja kao finansijer projekata u sferi kulture i umetnosti; oni koji to ine ne primeuju da ne raspolau svojim novcem, ve novcem sabranom od drugih ljudi. Za tu novac oni sprovode svoje interese i grde narod koji je nezahvalan. Pretnje ne prestaju jer sebe vide kao nezamenjive boije predstavnike, jer se jedino kroz njih odrava strruktura kosmosa. A ta je s umetnou? Ona im neto znai samo ukoliko im slui. Jer postoji, kao i sve to postoji,
5

(Marcus Aurelius), 4, 48: , . , . , , . , . ; , ; , ; ; , , , , , , , , , ; , .

www.uzelac.eu

30

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

samo da bi njima sluila. Ako naiu na tekoe, onda sami ponu da sviraju, pevaju, glume, igraju svoje drame i to sebi dobro placaju. Cene sebe. Nisu oni kao drugi neposluni umetnici. Nastoje da se od njih razlikuju ne samo u ontikom ve i ontolokom smislu 6. Umetnost gubi svaki smisao na drutvenom planu. Poslednja linija odbrane je na metafizikom planu. Nastupilo je vreme za koje ranije epohe nisu znale: vreme koje je apsolutno sada a za kojim vie ne dolazi nita. Ljudi su stoleima imali pomo i podrku tradicije; esto, u asovima donoenja odluka koje su se inile presudnim za ljudski opstanak oni su mogli da se obrate tradiciji koja je vremenom postajala sve bogatija i bogatija i da u njoj nau inspiraciju, podsticaj ili nagovetaj odgovora koji bi trebalo da je najadekvatniji. U proteklom stoleu sve je injeno da se celokupna tradicija relativizuje, da sve to nam dolazi iz nje bude osporeno, te da svaka nova odluka, svaki novi sud legitimno bude utemeljen na nita. Tako je otvoren prostor improvizaciji i duhu banalnosti, aljkavosti i bezdarju, jer sve je postalo jednako mogue, budui da je mera stvari izgubljena jo na samom poetku XX stolea, koji po svim merilima pripada

6Koliko

god nastojali da se ne pozivamo na primere iz svakodnevne nesree narodne, oni se toliko mnoe da su nezaobilazni po lepoti. I uzalud se trudimo da izbegavamo svako iskliznue u socijalnu ravan. Jednostavno ne uspevamo. A znamo da je to slabost, znamo da su primeri potapalice duha (Hegel).
www.uzelac.eu

31

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

prethodnom veku budui da je njegov logiki i smisaoni zavretak. Ostavi bez kriterijuma, bez dela koja su bila njihovi nekad jedini nosioci, bez merila ranijih merilaca, umetnici su, kao i njihova publika, poeli da se zadovoljavaju onim neposrednim, onim to im je bilo naizgled tu, na dohvat ruke: poela su se umnoavati dela (nazivana umetnikim) iz dotad nekorienih materijala, ili upotrebom klasinih sredstava ali na tehnoloki nov nain. Za kratko vreme stvorila se iluzija kako je umetniko stvaranje postalo lake, no to je to bilo u ranijim epohama (kao i u upravo zavrenoj), da je tvorenje umetnikih dela dostupno svima i da je potrebno samo doneti odluku i tim inom automatski postati umetnik. Kako inae razumeti to mnotvo mladih ljudi koji upisuju umetnike akademije i na njih dolaze kao bogom dane osobe; svi su genijalni, na desetine njih svake godine upie klavirski odsek a kad ga zavre ne odre potom nijedan koncert, sem to ponekad odsviraju neku etidu rodbini za roendan. Umetnou se ljudi mogu baviti iz krajnje razliitih razloga, ekonomskih, politikih ili terapeutskih; danas je ovaj poslednji motiv dominirajui; retko ko se odluuje da se umetnou bavi radi same stvari, koju je kao glavni razlog isticao Teodor Adorno. Jedino ovi poslednji, pod uslovom da u sebi nose od poetka ugraenu veliku dozu odgovornosti, mogu pretendovati na naziv umetnika, i to u vreme kada je umetnost dola do svoga kraja pa se
www.uzelac.eu

32

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

s razlogom moe postaviti pitanje da li, posle kraja umetnosti, oni koji na njoj insistiraju i njom se uporno bave jesu udotvorci ili profesionalni grobari. Suoeni sa takvim stanjem stvari, savremeni umetnici vie nisu u mogunosti da reaguju na adekvatan nain, i to, iz prostog razloga to adekvatnost uvek podrazumeva neku drugu stranu, a ovde se radi, ne o neem apsolutno novom, no, o neem to je do te mere radikalno izmenjeno, da vie ne poseduje sopstvenu osnovu, budui da se ona u svakom trenutku menja, pa, ne da nema druge strane, nego nema vie ni sopstvene strane i u tome treba videti drugu kljunu tekou koja determinie umetniku problematiku naeg vremena. Bezosnovnost stvari i sveta u kojem ivimo bitno odreuje i strukturu i sastav dela koja nastaju danas i tee da se ukljue u korpus onih koja su, nastavi dovoljno davno, priznata za nesporno umetnika. Jasno je da se sa svakim novim umetnikim delom menjaju i sve relacije uspostavljene meu delima prolosti; tako neto odavno je poznato i o tome je nairoko pisano sredinom prolog stolea kada se teilo redefinisanju pojma umetnosti uz insistiranje da sam pojam umetnosti mora ostati otvoren pojam. Ono to sledi iz gornje premise i to duboko zabrinjava, jeste narastajui relativizam koji zahvata svu umetniki praksu i zalazi u sve pore umetnikog naina ivota. A i ovo poslednje, ivljenje na nain umetnosti, takoe je neto to je koliko sporno toliko i problematino. Re je o strategiji nastaloj u

www.uzelac.eu

33

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

optimistino vreme koje za optimizam nije imalo realnih osnova, ali je ivelo na optimistian nain. ivot je postao do te mere jednolian, da ne dozvoljava bilo kakvu alternativu svojoj monotoniji; oni koji bi hteli umetniki iveti ne mogu u realnom ivotu opstati i svako insistiranje na vanosti i znaaju umetnosti i umetnike prakse biva ne samo osporeno, ve i ismejano s velikom dozom ironije a najvie cinizma. S dubokim razlogom pre nekoliko decenija, autor epohalnog dela o sferama, Peter Sloterdajk napisao je Kritiku cininog uma i u tom delu na najadekvatniji nain opisao osnovni nerv nae epohe. Savremena ekonomija, ali i savremena politika, kao i vlast uopte, ne bi mogli da postoje bez velike doze cinizma. Umetnici to nisu shvatili; ostajui ozbiljni, ostali su istinski gubitnici. A zamka u koju su upali poiva u tome to i ako pokuaju da naknadno budu cinini, ili da cininost glume (a to ne mogu, po definiciji, jer to protivrei njihovoj temeljnoj intenciji), oni ne mogu da se mere s onima kojima je cinizam bio i ostao jedini modus vivendi, i u tom smislu dvostruki su gubitnici. Ovo je potpuno razumljivo ako imamo u vidu da je svet postao jedan veliki nekontrolisani virus koji se vie ne zadovoljava time da moe egzistirati u nekom od svojih kristalnih oblika, ve, postajui i sam senzualan, poinje da nalazi zadovoljstvo u neprestanim mutacijama; kako zadovoljstvo povlai za sobom uvek novo i sve vee zadovoljstvo, taj virus postaje ne samo ekstazian ve i egzitan jer svoj izlaz

www.uzelac.eu

34

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

vidi u unitenju svega to se u prethodnim epohama shvatalo kao kulturna i civilizacijska vrednost. Svima je jasno da umetnost u takvoj situaciji postaje izlina, a umetnici beskorisna, maligna bia koja se iz drutvenog tkiva najefikasnije udaljavaju ekonomskim sredstvima. Upravo to je i razlog to se retkima meu njima, a kojima je stalo do same stvari umetnosti, dananja situacija ini alarmantnom. Razume se, nikakav se alarm tu nee oglasiti i to ponajpre stoga to za takve ureaje u sferi umetnosti nisu predvieni normativi primene ali ni sredstava kojima bi se ista mogla obezbediti. Smiljena antikulturna i antiobrazovna politika voena kroz resore zaduene za umetnost i obrazovanje, sve napore da se umetnost spase, obesmiljava iz temelja, a svoje sopstveno kancerozno zalaganje za umetnost i kulturu proglaava za jedinu alternativu i tako, neumitno, sve to je jo ivotno dovodi do prevremenog kraja. A koja je to jedina alternativa, ako sama nema sebi rezervnu alternativu? Pred nama je motiv jednodimenzionalnosti, no ne u onom Markuzeovom smislu; pre bih se moglo rei da se tu radi o singularnosti, i taj termin bi bio krajnje adekvatan da nije optereen smislovima koji nam dolaze iz savremene kosmologije. A hoe se rei da bezalternativnost podrazumeva kretanje u jednoj jedinstvenoj, opustoenoj ravni nalik predelima lethe s tom razlikom to tamo, po predstavi starih Grka, postoji makar reka a ovde, u nae vreme, nema ni nagovetaja vode.

www.uzelac.eu

35

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Slika pustoi u kojoj ivimo, duhovnoj i materijalnoj, pustoi to se iri svud oko nas, jedina je realna slika i jedina tema koja je ostala modernim umetnicima. Moe li ono to je i samo izraz bivstva vremena, biti spasavajui motiv dananjim umetnicima, posebnu u situacij kad im je to jedina preostala tema koju tradicija nije iscrpla i profanizovala, budui da ju je potiskivala u stranu, ostavljajui je za poslednje dane. A ti poslednji dani nastupie upravo sada. Stara kineska kletva kae: dabogda, iveo u intersantno vreme. Nae vreme je po mnogo emu interesantno, zato je po mnogo emu neponovljivo i to je od svega ipak najgore ono je po svim svojim simptomima i poslednje. Ostae neizvesno koliko smo ovom poslednjem mi sami doprineli i koliko u tome aktivno uestvujemo, a u kojoj su meri takav ishod pripremili nai prethodnici. Oko jednog svakako emo se sloiti: umetnost definitivno vie nije tema dana, vreme umetnosti svakim danom sve dalje ostaje za nama i vreme koje je nama preostalo, vreme lieno umetnosti, poslednje je vreme. To je vreme ove knjige, to je njena osnovna tema analiza simptoma kraja i uzroka koji su nas k njemu doveli. U isto vreme, ini se da i dalje ima i umetnika i umetnosti. To moe zvuati paradoksalno, ako se sve vreme nema u vidu samo odreenje umetnosti i umetnike prakse; dananji umetnici bitno se razlikuju od svojih prethodnika i oni su toga svesni; i umetnost koju oni sada stvaraju nema nieg zajednikog s umetnou ranijih epoha. I u tome je osnovni problem:
www.uzelac.eu

36

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

koliko su umetnici jo uvek umetnici, i u kojoj meri je umetnost kojom se bave uopte umetnost. Po sredi je najvei nesporazum koji poprima planetarne razmere. Sav svet poinje govoriti jedno i isto, a da za to nema realnih osnova. ivimo u bitno izmenjenom svetu i pogled na svet kao i shvatanje umetnosti odgovara samo dananjem svetu. Iz te singularnosti ne moe se izai i mit o transgredijentnosti umetnosti definitivno pripada prolosti. Umetniko delo kao izraz paradoksa umetnosti Paradoksalnost umetnikog stvaranja u ranijim epohama i nije izbijala u prvi plan sve do asa dok se umetniko stvaranje odreivalo kao umee i kao zanatska vetina. Tek u novo doba ta paradoksalna priroda umetnikog izbija u prvi plan i moda je najbolje formulisana u prvoj reenici Hajdelberke estetike7 era Lukaa: Umetnika dela postoje - kako su ona mogua? Tek tu se postavlja pitanje heteroloke prirode umetnikog dela: kako umetniko delo nastaje iz drugog. Posledica toga je da i danas postoji zapitanost nad prirodom umetnosti i umetnikog dela; bez obzira na to to je svima odavno jasno da odgovor na pitanje: ta je umetniko delo? lei u samim umetnikim delima odnosno, u onome to su odreene grupe umetnika i
Luka, .: Hajdelberka estetika I, NIP Mladost, Beograd 1977, str. 3.
7

www.uzelac.eu

37

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

kritiara proglasile za umetnika dela, - smo pitanje umetnosti, ostaje pitanje nad pitanjima, ostaje pitanje o razlogu bez razloga, pitanje koje moda i nema budunost (koju nema niko od nas i niko od onih koji su uzgajani na veri, nadi i ljubavi), ali to ne znai da ono nosei u sebi za nas nerazreiv metafiziki paradoks nema i malo topline koja se oseala jo uvek u vreme apostola Pavla. Tvorevine nastale u vreme praistorije sasvim su druge vrste no dela kojima su ispunjeni muzeji i savremene galerije. Drugaije su kako po svom unutranjem izrazu, po poruci koju nose u sebi, tako i po razlozima koji su uzrokovali njihovo postojanje. Te tvorevine teko da su dela u savremenom smislu, a jo manje umetnika dela; jo manje to su umetnika dela koja bi u sebi imala neto od naeg duha, a da paradoks bude vei to su i najvea umetnika dela koja istorija do danas poznaje. Zato je neto na poetku tako sudbonosno odredilo svoj kraj, zato ga je tako proroki predvidelo, da bi ga u svom materijalnom otelotvorenju neprevaziivo prevazilo to je drugi veliki paradoks to sledi iz prirode umetnosti. Jasno je: ovako neto rei - mogue je; ali ne na poetku istorije umetnosti, ve u asu kad je ona uveliko dola do svoga kraja. Ali, imamo li mi pravo da govorimo o kraju umetnosti? Nije li tu zapravo re samo o kraju odreenog umetnikog stila? Danas e se svaki iole obrazovani filozof odmah pozvati na Hegelov stav s poetka njegovih predavanja o estetici, o tome, kako umetnost vie nije odluujua za na opstanak. Ali, on mora imati u vidu i rei
www.uzelac.eu

38

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Martina Hajdegera iz Pogovora spisu Izvor umetnikog dela da odluka o tom Hegelovom stavu jo nije doneta8. Isto tako, ve u ranijim epohama evropske istorije bilo je poznato da su njihovi uesnici vreme merili: od sebe - unazad. Tako su se i formirale sve dosadanje hronologije vremena. Bie da nam je svima vreme Renesanse dolo glave. Tu je dolo do mnotva dalekosenih obrta, i ako se njima doda samo mali deo onog to je nastalo kasnije tada smo tu gde jesmo. Umetnici su oduvek hteli - ne mnogo, nego sve. To je opravdivo, i to je ljudski. U ljudskoj prirodi je da se hoe vie od onog to se moe; ko ide ispod tog zahteva, taj ne stie daleko; to su shvatili svi pravi umetnici. I nije bitno da li je neko dobitnik ili gubitnik, jer, i pobeda i poraz samo su iluzija. Ono osnovno, sastoji se u neem drugom, u osnovi i pobede i poraza, u nastojanju da se naini neto, da se stvori neto to je i bitno i odluujue u oblasti koja je od boga data ali i od boga kontrolisana. Naa znanja o umetnosti zasnivaju se na iskustvu koje se svakodnevno menja i proiruje; istovremeno, znanja koja imamo o umetnosti rezultat su vievekovnih pokuaja da se odgovori na pitanje: ta je umetnost? Ovo pak, pitanje dolazi iz duhovne sfere oblikovane umetnikim delima.

Heidegger, M.: Izvor umetnikog dela, u zborniku: Nova filozofija umjetnosti, priredio D. Pejovi, Matica hrvatska, Zagreb 1972, str. 487.
8

www.uzelac.eu

39

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Uloga estetiara Da bi se razumela umetnost, da bi se dokuile namere umetnika, da bi se umetnika dela pribliila sve ravnodunijoj publici iji je obrazovni nivo opadao obrnuto proporcionalno s povlaenjem najviih drutvenih slojeva s mesta merodavnih sudija, sredinom XVIII stolaa pojavila se umetnika kritika. Pojavio se poseban sloj, sloj kritiara umetnosti koji su kao svoj osnovni zadatak videli tumaenje umetnikih dela i njihovo pribliavanje intelektualno krajnje disperznoj publici. U isto vreme pojavila se i estetika kao filozofska disciplina a s ambicijom da bude filozofija umetnosti (Hegel). Nakon dva stolea stvari su se bitno izmenile. Doli smo u situaciju da postavimo kritino pitanje: Ima li estetika danas jo ikakvog smisla, odnosno: emu estetika danas? Mislim da nema ni preeg ni vanijeg pitanja od ovog, i to upravo danas kada se i na umetnost i na filozofiju gleda kao na neto to pripada prolosti. Nesporno je da postoje jo uvek umetnici, nesporno je da se stvaraju umetnika dela, nesporno je da ima i onih koji u umetnikim delima nalaze neto vie no u obinim upotrebnim predmetima, nesporno je da umetnika dela i danas u sebi nose deo tajne delei je sa onima koji su ta dela stvorili. Koliko god se nad umetnost nadneli gradonosni oblaci, koliko god se umetnici izvrgavaju osporavanju a njihova dela podsmehu ili preziru, koliko god se obini
www.uzelac.eu

40

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

ljudi, neskloni umovanju, trudili da prezir ka umetnosti izdignu do najvieg naela (pretvarajui svet u amorfnu smeu sivih oseanja) toliko se, i jo u veoj meri, umetnost pokazuje kao neto to istrajava, kao neto to svoj ivot duguje udu, kao neto dovoljno samome sebi. Umetnici, kao i oni koji sebe tako nazivaju, ne mogu se oteti ubeenju da su uesnici u velikoj, moda poslednjoj igri koju dananji svet igra sa samim sobom. Stvaranjem umetnikih dela oni stvaraju u svetu svet, a u ovom, jo jedan svet. Oseaju da se danas dogaa neto, nikad dosad iskueno tokom itave ljudske istorije koja se sve vie pokazuje kao istorija nesporazuma nastalog izmeu tvorca i njegovih namera. Oseaju da za to to im struji kroz nerve i napinje vene ne postoje ni rei, ni pojmovi, ni slike. U takvim trenucima umetnici su najranjiviji, najnesigurniji. U takvim trenucima oni su spremni da se povere drugima, a i da uju druge. Ti drugi jesu njihovi itaoci, sluaoci, gledaoci svi oni koji nastoje da u svet unesu razumevanje njegovih osnovnih elemenata. Meu njima, mada retki, nalaze se i filozofi kojima je umetnost nita vie no puki teorijski problem. Naalost, i danas, jo uvek ima i takvih filozofa koji posvetivi se estetici, sve vie bivaju skloni tome da svu problematiku umetnosti misle i izraavaju tradicionalnim sredstvima i na tradicionalan nain, ivei u dubokom uverenju da otkrivaju neto novo te da su tako neposredni uesnici savremenosti; tek mali broj estetiara svestan je dubokih promena do kojih je dolo u poslednjih nekoliko decenija, ali i toga da se ne
www.uzelac.eu

41

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

samo umetnost nego i svet mora misliti na novi nain, iznova promiljenim pojmovima. Upravo zato, danas estetiar moe biti samo onaj ko pitanje umetnosti vidi kao svoj najvii zadatak, kao zadatak sopstvene egzistencije; meutim, nespornost ugroenosti nae egzistencije - nije tema ovog kratkog izlaganja. Svi mi igrake smo u rukama kosmikih moi koje su stari Grci videli oliene u bogovima i boginjama to igrahu se oko Troje. Ako tu ipak ima neke razlike, onda se ona ogleda u tome to igra, koju mi danas igramo, jeste globalna, i s obzirom na sled stvari poslednja. Zadatak estetiara nije vie u tome da prebira po temama koje su zaokupljale njegove prethodnike; uvid u njih i njihovu sudbinu morao bi ga iz nedoreenosti svekolike istorije estetike dovesti pred pitanje svih pitanja: ako svet jeste, ta je u njemu umetnost i njeno delo? Ne moemo ostati dugo u ravnodunosti pred injenicom, da ako ve sam svet jeste nerazreiv ontoloki i metafiziki problem, jo je nedokuije pitanje egzistentnosti umetnikih tvorevina, a posebno, naknadno konstituisanog svetu objekata kao transcendentnosti imaginarnog sveta u svetu umetnosti. Mnogi estetiari nastoje da za temu svog istraivanja biraju odavno neproblematine probleme i tako razreavaju odavno znana reenja. Vrednost izazova da se bude pred onim nepojamnim, nerazumljivim a sveprisutnim, morala bi biti vea od svakog drugog uloga u igri, vea od sujete i svake filozofske samouverenosti. U isto vreme sasvim
www.uzelac.eu

42

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

je opravdano pitanje da li tako neto danas moe okupiti oko sebe dovoljan broj ljudi, da li se to moe proglasiti za ideju koja bi na spasonosan nain okupila oko sebe dovoljan broj umetnika koji bi bili kritina masa podsticaju nastanka sasvim nove umetnosti, na sasvim novim osnovama. Moda je takvo shvatanje uvod u neko budue utopijsko miljenje kojem su mnogi odricali moguu alternativu. injenica je da se u nae vreme jedino ta negativna koncepcija realizuje. Time se potruje nihilistinost perspektive koju omoguuju sve trenutno poznate strategije. Ako i dalje ima onih koji tvrdoglavo zastupaju shvatanje da je miljenje umetnosti, kao pretpostavka miljenja svakog miljenja, jedini spasonosni put iz sveta lienom svake kritine svesti o njemu, onda, pre odgovora na pitanje umetnosti mora se odgovoriti na pitanje o pitanju na pitanje o smislu, svrsi i domaaju same estetike. Da bismo se uopte pribliili biti umetnosti, neophodno je da prethodno postanemo svesni smisla njenog predmeta, a tome nas moe dovesti upravo tematizovanje pitanja same estetike; ovo se moe uiniti i na prividno kolski nain, na nain koji dozvoljava, a delom i zahteva, krajnje pojednostavljivanje u izlaganju, ali i ostajanje u vlasti same stvari filozofije, u ovom posebnom sluaju estetike. Pitanje emu estetika danas jeste i prvo, i neophodno, mada u isto vreme i zaudno, posebno, ako se znaju rezultati do kojih je estetika kao poslednja filozofska disciplina dospela za dva i po stolea svog
www.uzelac.eu

43

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

postojanja. Meutim, ve sm nain na koji se formulie ovo pitanje, u onima koji se po prvi put susreu s estetikom problematikom, probudie sumnjiavost i blago podozrenje. Mnogi e, ponajpre oni nedovoljno u to upueni, ali spremni da sude i daju svoju ocenu, ustvrditi kako tu, verovatno, od samog poetka, postoji neka skrivena tekoa, neka nesavladana prepreka, jer, zato bi se, i pre poetka izlaganja o umetnosti, postavljalo pitanje opravdanosti estetike, kao najpozvanije filozofske discipline, pozvane da kae sve ono bitno, presudno i odluujue o stvari umetnosti. Nau li se tu moda i neki drugi, moda malo vie upueni u stvar filozofije, kao i sporove koji su se vodili oko predmeta i smisla njenog postojanja, oni e, u ovom pitanju, odmah videti samo parafrazu pitanja koje bee veoma popularno pedesetih i ezdesetih godina XX stolea, u vreme kada je svaki od filozofa koji je iole drao do sebe, a hteo biti u sreditu filozofskih zbivanja, napisao neki rad9 na temu: emu filozofija? Ako se na ovaj nain jo uvek ne otkrivaju putevi ka razreenju problema, koji u vazduhu sve vreme lebdi i kao mora pritiska one koji bi hteli da se ide dalje, dalje, bilo kuda, samo da se izae iz tog stanja koje ovek ima kad zna da je nad njim nebo zatvoreno,

9Adorno,

Th.: Wozu noch Philosophie, in: Was ist Philosophie? Neuere Texte zu ihrem Selbstverstndnis / hrsg. und eingeleitet von Kurt Salamun. 2. erw. Aufl. Tbingen: Mohr, 1986, S. 172184.
www.uzelac.eu

44

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

onda to potvruje, da je ovde re o jednoj nespornoj filozofskoj disciplini, budui da je samo filozofiji svojstveno postavljanje pitanja svakog smisla, pa tako i smisla sopstvenog postojanja; ali, da i sama filozofija danas stoji pred najveim tekoama, pred najveim izazovima, za kakve se nije znalo tokom itave njene vievekovne istorije, jednako je nesporno, koliko i sve glasnije osporavanje prava filozofiji da ostane u temelju znanja i bude poslednji princip ljudskog miljenja i delanja. Ako znamo da je estetika kao filozofska disciplina, nastala tek u novo doba, sredinom XVIII stolea, u vreme kad se, s jedne strane, sve glasnije poela osporavati univerzalnost logike, dok je, s druge strane, sve vie narastala svest o znaaju ulnosti kao jednakovrednom izvoru saznanja i nainu doivljavanja sveta, naspram logike, ako znamo da je estetika nastala u asu kad je velika teorija lepog uveliko izgubila svoj sjaj i kad je lepota definitivno prestala da bude tema dana tada mora biti jasno: estetika nije nastala da bi pravdala ili opravdavala lepo (borei se za njegov status u sistemu estetikih kategorija), ve da bi pruila teorijske temelje tezi o mogunosti ljudskog stvaralatva. U tome je i osnovni razlog to je, ve od samih poetaka, estetika bila negovana kao filozofija umetnosti i umetnike prakse. Za razliku od Kanta, koji je u umetnikoj problematici video spasonosno reenje da svoj sistem izvede iz, naizgled nereivog, antinominog poloaja, pa se estetikom problematikom bavio iskljuivo iz nunosti dovrenja sistema, kasniji estetiari bili su
www.uzelac.eu

45

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

sve otvoreniji prema umetnikoj problematici, i refleksija umetnosti postala je bitni nain, na koji se iz jedne dotad zanemarene sfere, kakva je umetnost, moe dospeti u sredite filozofske problematike, u ravan postavljanja pitanja prirode stvaranja i pitanja najvieg bivstvujueg. Svet umetnosti, svojom labavom, disipativnom strukturom, ne samo da odraava svet realnih stvari, ve sve vie postaje jedini svet koji se svojom bezalternativnou pokazuje kao i jedini mogui. Njegovo osnovno svojstvo u odnosu na ranije koncepcije jeste u nemogunosti predvianja budueg jer u tom sluaju postoji samo trajna sadanjost. Obraanje umetnosti pokazalo se neophodnim na putu reavanja osnovnih problema na kojima se nala savremena metafizika. Svi pokuaji osporavanja metodskog puta (koji, od injenice postojanja umetnikog dela, preko pitanja kako je ono mogue, vodi najviim izazovima savremene kosmologije), danas definitivno blede i gube se u ipraju ije se korenje hrani kako razlaganjem zaboravljenog smisla estetikih kategorija, tako i simuliranjem novog, graenjem besmislenih -izama na stranputicama postmoderne. Sve se jasnije pokazuje da ak i vekovima vladajue fundamentalne naune discipline, kakve su matematika ili fizika, danas u sve veoj meri postaju grane estetike10, pre svega usled nemogunosti da
O tome videti u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Postklasina estetika, Via kola za obrazovanje vaspitaa, Vrac 2004.
10

www.uzelac.eu

46

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

nedvosmisleno dokau svoje temeljne pretpostavke. Sa teorijom super struna koja omoguuje svu eleganciju u tumaenju vasione, lepota kosmosa se poinje ponovo misliti koliko matematiki toliko i ulno; naunici se sve vie pribliavaju umetnicima i svet umetnosti postaje model tumaenja univerzuma. Duboko je u pravu Brajan Grin (Brian Greene) kad kae kako fiziari daleko vie lie na kompozitoreavangardiste koji nastoje da prevaziu postojea pravila i da proire granice dozvoljenog u traenju reenja zadatka, a da matematiari vie lie na klasine kompozitore, okovane veoma strogim okvirima vrstih shema nespremnih da uine korak napred sve dotle dok prethodni koraci ne budu zasnovani s potpunom strogou11. Ali, ne treba gubiti iz vida da sigurni oslonac savremena nauka vie nema. U jedanakoj su situaciji i fiziari i matematiari; bez obzira na svu svoju radikalnost, prinueni su da izau iz svog atara i pogledaju na ono to se oko njih zbiva, jer, sve raunice jo uvek ne uspevaju opovrgnuti injenicu ivota. U takvoj situaciji estetika, kao filozofija umetnosti, ali i filozofija njenog temelja, pa time i same prirode, dobija svoj novi ivot, postaje sve znaajnija i aktuelnija. Estetika stupa u isti red sa drugim fundamentalnim disciplinama: jednima prua

. . , : . ./ . . .. . .: , 2004. - . 179.
11

www.uzelac.eu

47

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

metodske modele, drugima nadu da i iz bezizlaza postoji izlaz. Do grla smo zatrpani mnotvom nepotrebnih i beznaajnih stvari; dok nam se, na krajnje bezobziran nain, zadacima prepunim besmisla, otima sloboda i nae slobodno vreme, nije ni udo to smo zaglueni vapajima i molbama da se ukae na put iz sveta nebitnog, kojim smo okrueni i vrsto zarobljeni, u svet onog visokog, vrednog i svetlosnog; smodeni smo pod teretom besmisla koji nam se hoe nametnuti kao poslednji smisao; ivimo, shvatajui da je sama injenica mogunosti ivljenja danas najvee udo, udo nad udima, i sve vie verujemo kako je veernja izmaglica po kojoj tumaramo za nas jedina mogua svetlost. Nagovetaj odgovora Upravo zato, estetika, samim svojim postojanjem ostaje jedno veliko, neobjanjivo udo: ona postoji, a da se ne zna ni zato, ni u ime ega, postoji, a da se ne zna ni dokle, ni radi ega. Jednako je osporavaju i znalci i neznalice. Nad njom se izruguju svi koji su se opismenili na veernjim kursevima da bi potom pravili zakone o obrazovanju. Na estetiku najvie izlivaju posledice svog loeg raspoloenja upravo oni koji o njoj ne znaju apsolutno nita. udo je i to da estetika uopte i postoji u jednom ovako spram nje neprijateljski ureenom svetu. Pa ipak, mada nimalo sluajno, estetiku vie nagriza strepnja, nego vreme, vie je ugroava opasnost
www.uzelac.eu

48

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

nesporazuma, nego problemska strana prirode njenog predmeta. A samo je po sebi razumljivo da sferi kulture kao izraza duha, najvea opasnost preti od nedobronamernosti neobrazovanih koji su se u pravo vreme nali na pogrenom mestu. Postoje trenuci u kojima se susreemo sa svojom nesigurnou i strepimo da li smo neto na pravi nain razumeli; postoje i trenuci kad shvatamo da neeg ipak ima ak i u onim stvarima kraj kojih smo esto prolazili, a da ih ni na trenutak nismo malo bolje zagledali; postoji i vreme koje je pred nama, a u kome e se moda videti i ono to je ranijim epohama ostalo skriveno. Odnos skrivenosti i neskrivenosti nije jednoznaan; vienje je svima dato, ali nejednako. Ono to vidimo, esto zapravo ne vidimo, a ono nevieno, ono to oseamo, uvamo kao najdublje iskustvo. Upravo u tome i jeste tajna umetnosti, tajna da se kae neiskazivo, da se vidi nevidljivo, da se svetlost istinskom svetlou rasvetli. Umetnost jeste klju i jeste mera prodora duha u prirodu stvari. Ona je pre svega i iznad svega. Estetika je tu da ukae na neke od puteva kojima se pristupa fenomenu umetnikog. Umetniko nije neto to bi bilo jednom zadano, a onda nepromenjeno trajalo kao takvo. Umetniko je ivot same stvari, poslednji smisao onog to je sebe, moda neoprezno, nepovratno izgubilo. Umetnost jeste spas, materijalizovana poruka vapijueg u pustinji, upuena onima koji se njegovom rtvom iskupljuju; ona je zemna slika venog izvora, potvrda da zaludnog hoda nema ako je ono prvo uvek i
www.uzelac.eu

49

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

poslednje. U tom smislu dananji zadatak estetike bio bi u tome da sabere rasute estice znanja, da ih blago struktuira i odrava u stanju najvie mogue slobode, a u oekivanju zadatka koji tek e se postaviti: usaglaavanje sopstvene slike sa disipativnim svetom jedne nove, a mogue i nune umetnosti. Osnovno pitanje Ovako posmatrati stvari, znai: odnositi se prema umetnosti i delima umetnosti na ne do kraja radikalan nain. Smatram da je mogue ovde iznete stavove izvoditi dalje i sagledati njihove krajnje konsekvence. One se nee pokazati mnogo optimistike. Ali, to je jedan od glavnih zadataka ove knjige. Optimizam i nada tema su neke druge prie.

www.uzelac.eu

50

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

2. Konano u beskonanom Neposredno nakon komponovanja sonate poznate pod naslovom Apasionata, Ludvig van Betoven je rekao kako e se ona sluati moda i narednih desetak godina. Oigledno, nije pretpostavljao da e se ona sluati i nakon dva stolea, a da e se njom posebno oduevljavati i veliki voa Oktobra, o emu nam je pisac Maksim Gorki zabeleio njegove nezaboravne reenice12. Sam Betoven nije bio optereen venou. Bio je uvek dobro plaen za svoj rad, plaale su ga carske riznice, pisao je mahom po porudbini, i u stvaralaku krizu nije zapadao poto za tako neto i nije imao mnogo vremena. Svoja dela on nije video u nekom vanvremenom kontekstu, budui da je polazio od neposrednih podsticaja, da je pisao za konkretne osobe, za konkretni novac. Uostalom, sva dotadanja umetnika dela, u veini sluajeva, nastala su kao rezultat porudbine; dela nastala nezavisno od konkretnih zahteva, behu retkost i njihovo postojanje nije bilo udo, ve pritajeni

12A

Lenjin je jednom, nakon sluanja Apasionate, rekao: "... previe esto ne mogu sluati muziku. Muzika utie na nerve. ovek bi radije brbljao besmislice i gladio po glavi ljude koji ive u prljavoj jazbini i koji svejedno mogu stvoriti takvu lepotu. No danas ne treba gladiti niiju glavu oveku bi mogli odgristi ruku. Treba udarati po glavama, udarati bez milosti iako smo u idealnom sluaju protiv svakog nasilja".

www.uzelac.eu

51

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

nosioc krize koja e se uskoro nadneti nad svu umetnost, samo nekoliko stolea nakon renesanse. U drugoj polovini XVIII stolea malobrojna, ali probrana publika stalno je zahtevala nova i nova umetnika dela; ona nije uivala u onom postignutom, poznatom, ve je traila stalno novo, a kompozitoru su ispunjavali elje svakodnevno komponujui sonate i kantate i dovoljni je setiti onih poput Skarlatija koji su imali i po 600 kantata, ili 2000 drama, kao Lope de Vega savremenik El Greka koji je naslikao preko 120 slika samo sv. Franje13. Jasno je da su te forme bile jednostavne14, da bi kasnije postajale sve sloenije i sloenije, i da potom niko nije vie bio u stanju da napie preko sto simfonija, kao Hajdn, da je posle Betovena malo ko uspeo da domai broj od devet simfonija (ne raunajui skribomane i nesrenike poput ostakovia). Mi se danas divimo delima Leonarda da Vinija i proglaavamo iz besmrtnim. Da li ih je on takvima smatrao? Ni u kom sluaju. Tajna veera je poela da propada jo od asa njenog nastanka, kao i neka druga dela Leonardova na kojima je on eksperimentisao s bojama i materijalima. Dovoljno je podsetiti se njegove neuspene realizacije dela s kojim je pobedio na
A danas zameraju slikarima poput Tomislava Suheskog koji je naslikao na stotine petlova, ili pokojnog Mie Uzelca koji je nacrtao na stotine konja. 14 Moda ovde treba razmisliti o lakoi i brzini s kojom su slikali Direr ili Tintoreto. Mnogima Kanaleto moe biti dosada, ali treba se zamisliti nad veliinom njegovog opusa. U nae vreme takav je bio pesnik i prozni rumunski pisac Tudor Argezi.
13

www.uzelac.eu

52

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

konkursu Bitka kod Angiarija gde je u osnovu stavio vosak pa se isto sruilo na pod jo u procesu realizacije. Umetnik se uvek obraa svom vremenu, svojim savremenicima; tek od vremena romantizma sve je vie umetnika koji, ne nailazei na razumevanje savremenika i njihov pozitivan, blagonakloni sud, istiu kako oni stvaraju za budunost, za neku drugu publiku, za publiku koja e kad-tad doi i odati im priznanje jer su upravo oni stvorili ono to je veno i neprolazno, ono istinsko u kojem se ogleda beskonano. Takvo ubeenje krije u sebi nekoliko problematinih pretpostavki, a koje poivaju na verovanju da e neko u vremenu buduem, osim svojih problema, imati razumevanja za umetnost ranijih epoha kao i potrebu da se bavi njihovim delima. Kao prvo, pod velikim je znakom pitanja u kojoj e meri i da li e uopte postojati umetnost u vremenu koje dolazi, a kao dugo, jo vee je pitanje, da li e ljudi budunosti uopte biti zainteresovani za umetnika dela koja nastaju danas a kojima i mi sami u znatnoj meri dovodimo u pitanje ne samo umetniku vrednost, nego i pravo na opstanak u prostoru koji se uz opte saglasje definie kao umetniki. Samo s pretpostavkom o venosti umetnosti mogue je govoriti i o delima savremene umetnosti u buduem vremenu. Meutim, ono to se zbiva danas u oblasti umetnike prakse, sugerie da su mogue i posve drugaije, nimalo optimistine perspektive. Novonastala dela retko se vezuju za druga dela i jo ree u njima trae podrku i uporite; za njih je karakteristino da sva druga dela osporavaju, a ova im
www.uzelac.eu

53

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

uzvraaju istom merom. U takvoj situaciji, umetnika dela bivaju atomizovana, no daleko su od toga da imaju pozitivna svojstva Lajbnicovih monada. Savremena dela koja pretenduju na to da budu umetnika, do te mere su u svojoj osamljenosti efemerna, da su to ak i u sluaju kada sadre i nagovetaje neprolaznog. Zato, dela to danas nastaju, posebno kad je re o delima likovnih umetnosti, teko da e potrajati i nekoliko stolea, i to pre svega iz tehnolokih razloga, ak i sluaju da su genijalna; naivno je uverenje kako e se oko njih boriti neki budui konzervatori kao oko dela Leonarda na kojima se vekovima stvarala i razvijala italijanska konzervatorska kola. Uostalom, ne treba ii mnogo daleko, ne treba isticati velika dela svetske umetnosti. Dovoljno je pogledati tu oko nas, dovoljno je videti nestruno ophoenje naih kolega spram srednjovekovnih manastira u Srbiji koji su ve decenija preputeni na milost i nemilost konzervatorima-amaterima, sposobnim samo da kree i premazuju ono to je inilo duhovni svet njihovih prethodnika. Neko e rei, to je posledica kulturne politike drave i neodgovornosti i nebrige dravnih organa za kulturno naslee. No, to je vie od simptoma. Ne unitava se kulturno naslee samo u Srbiji; deava se to i u drugim krajevima sveta. Jedino ovde, s delima se postupa kao i u srednjem veku: ona se vide kao dela u svetu upotrebnih stvari, i s njima se uspostavlja neposredni odnos kao spram dela primenjene umetnosti i dizajna.

www.uzelac.eu

54

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Ako je Betovenovo delo preivelo autora, njegova ocena o trajanju umetnikih dela, aktualizovana je u nae vreme; sve vie je umetnikih dela iji umetnici pretenduju na to da im dela nau mesto i u daljoj budunosti i malo je onih koji realno oseaju neizvesnu situaciju u kojoj se nalaze. Nesporno je da najvei boj dela nema neki dublji razlog i osnov za postojanje, da ta dela koja neopravdano nose i naziv umetnika, nisu potrebna nikom osim njihovim autorima; ali, nesporno je da ima i dela koja su vredna opstanka i koja u sebi sadre vrednosti to svedoe o vremenu nastanka i rezultatima dijaloga njihovog tvorca s potencijalnom kao i realnom publikom. Ako se opet vratimo Leonardu, moglo bi se postaviti pitanje: da li je on smatrao da e njegova dela zavriti u muzejima? Svakako, ne. Leonardo nije stvarao za muzeje, mada su u njegovo vreme poele da se stvaraju privatne zbirke, i meu prvima koji su poeli to da ine, bio je i njegov poslednji veliki pokrovitelj kralj Francuske. Umetnika dela su iva sve do asa dok ne postanu muzejska. Muzeji su mrtvanice umetnosti, kao to su to koncertne dvorane kad je re o delima muzike. Ovo ne treba shvati kao neto pogubno, tragino po egzistenciju dela. Naprotiv. To je nain da ona budu sauvana, ali u nekom sasvim drugom kontekstu od onog koji je karakterisao poetak njihove egzistencije u realnom vremenu. Nakon to su dospela u muzeje, umetnika dela prestaju biti sredstvo komunikacije umetnika i njegove
www.uzelac.eu

55

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

publike. Pod muzejskim krovom, u tiini izlobenih sala, umetnika dela stupaju u komunikaciju s drugim delima, s delima iz razliitih epoha i s razliitim umetnikim iskustvom u svojoj osnovi. Iako nastala u raznim vremenima, odeljena beskrajnim prostorom jedno od drugog, u muzeju dela dospevaju u neposrednu fiziku blizinu; blizina i daljina u takvoj situaciji gube svaki smisao; formiraju se posve specifine razlike iji uzrok pre moe biti priroda materijala no smisao koji bi trebalo da je u njih ugraen. Stvar se ne menja ni time to su muzejske zbirke u prvo vreme bile privatne zbirke da bi tek kasnije postale optedostupne. Dovoljno je podsetiti se da je prvi muzej otvoran za sve graane bio Luvr i da su tu izloena dela postala svima dostupna tek u vreme velike Francuske revolucije krajem XVIII stolea. Moda je demokratizacija umetnosti u to vreme dovela do toga da je, u vreme Francuske revolucije, dok je giljotina radila danonono (u korist srednjeg sloja drutva koje tad bee u usponu), odsecajui mahom umne, obrazovane glave, znatno porasla trgovina umetnikim delima, da je potranja bila vea no pre Revolucije, da su plemstvo smenili novi kupci, mahom iz imunih srednjih slojeva a s ambicijom da se to vie uspnu na drutvenoj lestvici. Umetnika dela poela su da menjaju vlasnike, ali im je sudbina bila, kao i danas da zavre u nekoj muzejskoj zbirci. U meuvremenu, dela su se po muzejima toliko namnoila, da danas tek nekoliko procenata
www.uzelac.eu

56

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

umetnikih dela bivaju neposredno dostupna posetiocima muzeja, dok sva ostala ostaju u depoima i izlau se u veoma retkim prilikama. Kako nainiti meu njima izbor? Koja dela zasluuju da se nau u prvoj postavci? To u prvom redu zavisi od kvaliteta ukupne zbirke. Mnoga dela velikih muzeja koja egzistiraju u tami depoa, u nekim manjim zbirkama bila bi njihov ponos i sve vreme izloena na poasnom mestu. Takav primer je egipatska zbirka u Muzeju Feliks Mileker u Vrcu koja je zahvaljujui naporima slikara i ornitologa Javora Raajskog posle mnogo godina postala pristupana javnosti. Da je kojim sluajem u vlasnitvu muzeja u Kairu, ili Londonu, verovatno bi bila u muzejskom sefu. Nalazei se u Vrcu, daleko od piramida, ona ima svoje najvie mesto. Umetnika dela stvorena su radi komunikacije sa svojim neposrednim naruiocima i ljubiteljima; ona su vrila svoju pravu funkciju sve do asa kad su ih potisnula druga dela gurnuvi ih u neodreeni prostor podruma, pranjavih tavana ili muzeja; tim aktom mnoga od tih dela potvrdila su kako i dalje nose u sebi deo koji je vezan prostor upotrebnih stvari. Umetniko delo, u asu nastanka, jeste konano bie; u njemu je materijalizovana konkretnost samoga umetnika, njegova svest o moima koje poseduje i njihovim ogranienjima. U isto vreme, delo nosi tragove i naznake beskonanosti, duha koji se u njemu kristalizuje u sluaju da imamo posla s istinskim umetnikim delima.

www.uzelac.eu

57

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Kako razumeti tu beskonanost? Kroz sedamnaest milijardi godina nae sunce e potamneti a prethodno upiti sve planete u sebe. Sve to postoji, postoji za nas tek nekoliko hiljada godina. Jedino to e i posle tog dogaaja imati ansu na opstanak bie mogunost muzike, onakva kakvu je sluao i ovla zabeleio Mocart, samo, u nekom drugom delu kosmosa, jer ta muzika ne odraava samo harmoniju od ovog sveta, ve harmoniju kao harmoniju. A Mocartu tako neto nije nikad palo na pamet. On se borio za nasunu egzistenciju. Njegova delu behu za njegove savremenike dela meu drugim delima. Tek mi, nakon to se vreme muzike zavrilo, ocenjujemo ta tela sasvim drugaije. To je stoga to se nalazimo u vreme posle kraja muzike. Muzika umetnost je dobar primer za obrazlaganje teze koja se nala ovde u naslovu; muzika se pojavila u jednom asu istorije da bi u drugom, nakon nekoliko stolea, definitivno iezla kao mugonost umetnike prakse, a ostala da svedoi o sebi svojim delima koja vie ne bude ushienje ve samo ravnodunost i nerazumevnje. Iz umetnikog dela, u neposrednom odnosu sa njim, progovara beskonanost, univerzalna mogunost postavljanja odgovora na jo do kraja ne formulisana pitanja o onom to je duboko skriveno i dostupno samo u asovima kad se ostvaruje neposredni uvid u skrivenu dimenziju bia koja je vie od svake osnove i dalje od svake praznine. ta je u tom sluaju zadatak umetnika? Na ta se svodi njegova uloga u uvoenju bezdano skrivene
www.uzelac.eu

58

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

svetlosti bia u svet prolaznosti i treptavih senki? Umetnici u takvoj situaciji visoko cene sebe i svoju delatnost. Oni se ne smatraju samo provodnicima bia, ve stvaraocima novih bia, raskrivaocima odgonetke koju svet kao jedno od moguih reenja ponekad daruje oveku. S druge strane, danas je najvie onih koji ne slede visoke zahteve umetnosti. Za njih je umetnika praksa deo svkodnevne delatnosti koja se svodi na oblikovanje prirunog materijala iju prirodu najee i ne poznaju, pa se stvaranje dela svodi na istraivanje materijala. Takav je sluaj s muzikom XX stolea koja se svela na istraivanje zvunog materijala, kao i s likovnim umetnostima, ili vajarstvom gde je u prvi plan dospeo sam materijal ijem je diktatu potinjeno svako izvoenje. To je osnovni uzrok tome da su dela umetnosti XX stolea, u najveem broju sluajeva, ne samo osuena na zaborav, ve ugraena u prolaznost od prvog asa njihovog postojanja; mnogi od umetnika, pozivae se na Betovena, koga slava nije optereivala; neki e se, kao to je ve pomenuto, pozivati na Mocarta koji je stvarao umetnost ne razmiljajui ni o njenoj prirodi, ni potrebi, a pogovu ne o njenoj venoj egzistenciji. Istorija umetnosti zna za izuzetke, ali, istorija umetnosti ne zna za one koji misle da se bez napora duha, bez dovoenja sopstvenog bia u graninu situaciju moe dospeti u predele lethe i otuda bezbedno vratiti. Kada je re o beskonanosti, kao svojstvu i dimenziji umetnikog dela, ne treba imati u vidu
www.uzelac.eu

59

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

vremensku beskonanost, ve beskonanost njegovog unutranjeg sadraja. Zato kritino pitanje ostaje: u kojoj meri unutranji sadraj dela ostaje vaan nama i onima koji e eventualno doi za nama?

www.uzelac.eu

60

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

3. Gledanje u nita Postoje dva pristupa umetnikom delu. Jedan je svojstven kritiaru, drugi istoriaru umetnosti. Za kritiare umetnosti je karakteristino da se u veini sluajeva bave savremenom umetnosu, delima svojih savremenika. Od samog poetka poznat im je i tvorac dela i samo delo od asa njegovog nastanka. Njihova funkcija svodi se prvenstveno na tumaenje dela, na pribliavanje njegovog smisla savremenicima. Ovo poslednje u velikoj meri karakterie i istoriare umetnosti, ali njihov predmet jesu dela nastala u blioj ili daljoj prolosti, ije autore delimino ili uopte ne poznaje. Dok u prvom sluaju opredelenje za tumaenje nekog dela moe biti i subjektivno, esto determinisano linim odnosom spram autora, u drugom sluaju interes za neko delo manje je uslovljen linim afinitetom, a vie ocenama prethodnika, i samom tradicijom. Susret sa savremenom umetnou nosi u sebi na prvi pogled vie rizika, jer tu je re o neem jo neocenjivanom, o novini koja se izmie poznatim kriterijuma, i misli se obino kako poznavanje umetnike tradicije, istorije umetnosti i nije neophodno za formulisanje stava o novonastalim delima. Naspram toga, susret s delima koja pripadaju prolosti, ini se olakan prethodnim tumaenjima, koja u veini sluajeva ostaju i glavni oslonac interpretacije, i pritom, u veini sluajeva postoji

www.uzelac.eu

61

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

uverenje da za izuavanje dela prolosti i nije neophodno poznavati dela savremene umetnosti. Nakon dubljeg uvida u problematiku tumaenja dela, pokazuje se da su oba shvatanja pogrena: niti je mogue tumaenje dela savremene umetnosti bez njihovog istorijskog konteksta, niti je mogue tumaenje umetnikih dela ranijih epoha bez temeljnog uvida u rezultate do kojih su doli moderni umetnici. Ako se kritiari moderne umetnosti mahom bave mogunou recepcije novog i kao svoj osnovni zadatak vide ocenjivanje znaaja novine koja se pred njima otkriva, istoriari umetnosti smatraju da je njihov osnovni zadatak sprovoenje istrazivanja, pokuaj rekonstrukcije onog izgubljenog to se tek delimino nazire u vremenom relativizovanoj auri samoga dela. Ako se prvi bave interpretacijom dela, s namerom da ispravljaju ukus savremenika (Eliot) i pritom ga oblikuju po nekim svojim merilima (ime u veini sluajeva, vre nasilje nad svojim savremenicima), ovi drugi, obraajui se delima prolosti, nastoje da piu istoriju i vaskrsavaju, odnosno, proizvode ono prolo kao takvo, kakvo je navodno bilo na samom delu (Ranke). Sve ovo vodi nas kritinom pitanju: da li je uopte mogue sprovesti istinsku i do kraja realnu granicu izmeu kritiara i istoriara umetnosti? Ne moemo se oteti utisku da moderna umetnost, svojim estim odbijanjem da se utemelji u prolosti, postaje i svoja sopstvena istorija, pa kritiari (vrei i funkciju istoriara neposredno prolog)

www.uzelac.eu

62

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

ispravljaju ukus svojih savremenika pisanjem istorije sadanjosti. Odbacujui sveukupnu tradiciju, predstavnici moderne umetnosti, poetkom XX stolea neprestano su isticali kako umetnost poinje upravo sa njima. U toj njihovoj samouverenoj, esto bahatoj ekstravagantnosti esto se krio oaj, svest o nespremnosti da se realno sretno sa svojim prethodnicima, da svoja dela ocene u kontekstu njihovih dostignua. Odbacivanjem umetnikog naslea ranijih epoha, moderni umetnici su smatrali da e njihova dela, kao zapravo jedina dela, ostati i trajni nosioc umetnikih vrednosti, da e ono to je najvie isijavati samo iz njihovih tvorevina. Da je tako neto iluzorno, pokazalo se nakon kratkog vremena. Do sukoba je dolo unutar same moderne umetnosti, kad su umetnici poeli u glas da osporavaju svoje neposredne prethodnike. Stoga, ako su u ranijim vremenika neki umetniki stilovi trajali decenijama, ponekad i stoleima, sada su se umetniki stilovi i pravci poeli menjati svakih nekoliko godina, esto takvom brzinom da oni to su dolazili nisu ni stigli da se razraunaju sa svojim prethodnicima, a ve su bili potisnuti u prolost od onih novih koji samo sebe smatrali istinskim, pravim, poznatim umetnicima. Tako neto se u likovnim umetnostima manifestovalo u prvoj polovini prolog stolea, a u onom to se jo uvek pogreno zove muzika, u njegovoj drugoj polovini. Mnogih od tih kratkotrajnih pravaca jedva da se moemo i setiti, i to vie vreme odmie, veina od njih sve vie su predmet izuavanja ne kritiara (to bi se moglo oekivati na osnovu onog to
www.uzelac.eu

63

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

je ranije reeno), nego istoriara te nove, moderne umetnosti, kojima ona prvenstveno slui za razvijanje i potvrivanje sopstvenih teorija i novosmiljenih metodskih postupaka. injenica je da se sad teorija odvojila od svog predmeta i krenula svojim putem, nastojei sebe da izvodi iz same sebe, nezavisno od umetnosti koja bi joj navodno trebalo biti oslonac. U tome se krije i priroda problematinog poloaja u kojem se nalazi savremena estetika, liena kako svog predmeta, tako i iskonskog smisla koji je ranije imala. Ima dosta razloga da se tvrdi kako je sama podela na kritiare umetnosti i istoriare umetnosti u svojoj osnovi lana, budui da se istorija umetnosti kao akademska disciplina razvijala paralelno sa nastankom i razvojem moderne umetnosti kao i da su ideje iz kojih je nastala istorija umetnosti, one ideje koje su rairile prostor istraivanja i same su zavisile od radikalizacije koju je ostvarivala ta umetnost. Ovde ipak ne treba gubiti iz vida razliku izmeu istorijskog i istoriografskog: istoriografija podrazumeva upoznavanje s istorijskim i njegovo usvajanje; to usvajanje je po svojoj biti neto isto tehniko, upoznavanje s prolim koz njegov odnos sa sadanjim i obratno. Iz toga sledi da sve to je istoriografsko zavisi od istorije kojoj sama istoriografija nije potrebna. Zato je istorigraf uvek po svojoj vokaciji tehniar, publicista, propagator odreenih stavova i ideja formiranih pre njega a u oblasti umetnosti ili njene teorije. Od njega se bitno razlikuje istoriar kao mislilac istorije. Kao takvog Martin Hajdeger u svojim frajburkim
www.uzelac.eu

64

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

predavanjima iz 1942/43. o Parmenidu, gde ukazuje na pomenutu razliku izmeu istorijskog i istoriografskog, navodi kao primer oveka koji je imao svest o istorijskom - Jakoba Burkharta. Prihvatimo li ovo razlikovanje, tada treba praviti i razliku meu samim istoriarima umetnosti i razlikovati istoriare i istoriografe, pri emu se ovi drugi po svojim intencijama pribliavaju modernim kritiarima. U prolom stoleu dolazi do simbioze modernizma i istorije umetnosti. Taj proces se neposredno odrazio i na samu prirodu kritike. Kritika moderne umetnosti, odnosno tendencija koje nastoje da realizuju savremeni umetnici, otvorila je dugo skrivani ponor nad kojim se nalaze dela moderne umetnosti. Njihova ontoloki neprikosnovena osnova sve do vremena postmoderne nikom se nije pokazivala problematinom: niko nije primeivao da su umetnika dela izgubila svoj raniji status ve sa pojavom moderne, poetkom XX stolea. Meu retkima koji su konstatovali razlog promenjene prirode moderne umetnosti bio je Ivan Iljin, no njegov spis o osnovama umetnikog, publikovan sredinom tridesetih godina u Rigi, malo je ko zapazio. Odustajanje umetnika od unoenja treeg, duhovnog, sloja u umetniko delo, pretvorilo ih je u bezdune tehniare i egzibicioniste koji su poeli sve vie zadivljivali publiku ali na tetu samih dela koja su nakon kratkog vremena bespovratno tonula u zaborav.

www.uzelac.eu

65

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Koja je to velika cena, reklo bi se surova cena, koju su platili svojom nepromiljenou moderni umetnici? Sa izrazitim zahtevom za autonomijom, dela nove umetnosti po prvi put su se nala u praznom prostoru, van svakog konteksta, preputena sebi, merilima koja su bila posledica njihove samovolje, van svakog odnosa sa vrednostima koje behu ugraene u umetnika dela ranijih epoha. Svedena na dva plana, mateijalni i formalni, odrekavi se onog treeg duhovnog plana, dela moderne umetnosti bitno su se distancirala od celokupne svoje ranije istorije, no, stvorena bez duha, postala su sterilna, isprazna, nosioci prateih vanumetnikih efekata, esto virtuozna i suptilna, ali, hladna i bezduna. Zato i rehoh: nala su se nad bezdanom, nad prazninom. Ne imajui u toj zastraujuoj praznini poreklo i pribeite, ta dela imala su jedinu potrebu da brane formalno pravo na svoj opstanak u svesti onih koji vie nemaju potrebu za umetnou, ve za zabavom u kojoj dokazuju svoje pravo na bolest i pervertovan ivot. Nimalo sluajno, sa modernom umetnou, u odsustvu svesti o uzvienom, a dominaciji prizemnih, nesublimisanih strasti narkotici su postali bitan momenat kako stvaralakog procesa tako i konzumacije novonastalih, tzv. umetnikih dela15.
Ono to neki danas nazivaju pogreno umetnou, i to nameu masovni mediji, nije nita drugo do nedaa predodreena da
15

www.uzelac.eu

66

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Nau svakodnevicu odavno je napustila visoka umetost. Sve vie se pitam da li je ona i jednog asa bila njen sastavni deo. Visoka umetnost je uvek bila privilegija malobrojne duhovne elite, a najiri drutveni slojevi oduvek su imali svoje zabave, svoje vrednosti i svoje junake. I u ranijim vremenima postojala je kao i danas popularna muzika16, popularna literatura, slikarstvo koje je stvarao primitivni narodni ukus. Ono sto je danas novo, to je dominacija tog prizemnog duha, njegova vladavina posredstvom masovnih medija, njegovo prolaavanje za jedinu moguu formu duha. Nikada ranije ono prizemno i banalno nije tom snagom bilo nametano svim lanovima nekog drutva bez izuzetka; nikad se nekultura nije proglaavala tako nasilniki za jedinu kulturu i jedinog nosioca vrednosti kao to je to danas sluaj. Sve ovo nema za cilj osudu stanja stvari. Sud dolazi na kraju. Ovde se samo konstatuje ono to dominira u dananjem svetu umetnosti i jasno ukazuje na perverznost moderne umetnosti i njenih teko obolelih zagovornika. Ne treba nikog osuivati u

ovlada ukusom najire grupe konzumenata, nezavisno od toga da li je tu re o nekakvim zvezdama ili paradama, folku ili turbinama na kojima sede pevaice sumnjivog morala, klatei se u turskom ritmu. 16 Popularna muzika nije najbitnija, ona uopte nije bitna, jer nije ni umetnost ni iole panje vredan fenomen, ali ona je simbol svega to se danas izdaje za umetnost: njena merila, merila su kako knjievnosti i slikarstva, tako i tzv. neodgovornog pesnitva i korumpirane, prostituisane literarne kritike.
www.uzelac.eu

67

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

asu dok jo nisu izgraeni mehanizmi odbrane od planetarno nastupajueg zla, dok jo uvek nisu razjanjeni svi skriveni motivi uruavanja najviih vrednosti zapadne kulture, a to se konstatuje tokom itavog prethodnog veka. Ne zastupam miljenje da se treba slepo klanjati venim vrednostima ranijih, ili drugih kultura. Apsolutizovanje takvih vrednosti liilo bi nas mogunosti svakog konstruktivnog i plodnog dijaloga sa njima; tek u dijalogu s visokim vrednostima proslosti mi smo u otvorenoj situaciji da postavimo temelje novih vrednosti na kojima mora poivati nae novo doba, vrednosti u kojima e na ivot nalaziti svoj smisao. Nije nimalo sluajno to duboki oaj potresa moderne umetnike. Dovoljno je samo pogledati na dela tzv. nove muzike, na performanse kao najvie izraze mentalne pustoi njihovih duhom siromanih tvoraca, na galerije pretvorene u ubrita, na koncertne sale u kojima disonance struu malter sa zidova. Odriui se onog spasonosnog to je dopiralo doskora iz prolosti svi koji se danas zalau za umetnost oseaju se nemoni da bilo ta stvore to bi po svom biu bilo razliito od materijalnih izraza svojih frustracija izazvanih pri susretu s delima velike umetnosti; umesto da se lee, prevladaju svoju narastajuu neurozu, umetnici svoju bolest materijalizuju i produkte svoje nesrene svesti nameu prestraenoj publici kao najvii domaaj ljudskoga duha. Sve to, vie je no oigledno u svetu koji su napustili veliki umetnici.

www.uzelac.eu

68

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Meutim, jedno je dati dijagnozu, a drugo leiti brzo ireu bolest. Ovde stoga elim da govorim o neem sasvim drugom, o neem to je za bit umetnosti, za njenu eventualnu mogunost, daleko sudbonosnije. Re je o toj praznini, o tom ponoru koji se stvorio i neprestano se iz sebe produkuje u susretu s delima moderne umetnosti. Tradicionalna filozofija je ono iz ega proishodi neko umetniko delo nazivala biem, i videla ga je kao neto bezdano, skriveno. No ono, u krajnjoj liniji ne moe biti ni tlo, ni osnova, ve neto lieno svake osnove i zasnovanosti, neto bez-osnovno. Ono to delo omoguuje, smo nije delo i ne temelji se u neem bivstvujuem, budui da ne moe iz njega nastati jer postoji pre njega (u ontolokom smislu) te ga nedvosmisleno omoguuje. Konkretno bie nastaje iz konkretnog bia, no ne i umetniko delo iz umetnikog dela; ono svoje poreklo ima u neem bitno razliitom od konkretnog bivstvujueg, a to je od samog poetka skriveno i nedokuivo. Ta skrivenost i nedokuivost nije ni u kom sluaju transcendentna, ve je naglaeno prisutna konstituiui nau najneposredniju blizinu, no ostajui nedostupna neizotrenom pojmovnom miljenju i to je osnovni razlog tome to (u nemogunosti da bit i prirodu umetnikog dela koju jasno naziremo, no pritom nemoni da je do kraja racionalizujemo), govorei o sutini nekog dela, o tome po emu je neko delo umetniko delo, estetiari uporno govore o njegovoj tajni i pritom se gube u lavirintu miljenja, nemoni
www.uzelac.eu

69

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

da delo situiraju u svetu kako realnih tako i imaginarnih objekata. Jasno je da insistiranje na nekakvoj tajnovitosti umetnosti nema duboko opteobavezujue opravdanje, budui da je re ne o neem odranije, unapred, s nekom prikrivenom namerom skrivenom, ve o neem to mi ne doseemo usled sopstvene ogranienosti, usled neimanja neposrednog uvida u ono neposredno, u ono to nam je dato bez potrebe za promiljanjem distance. Iako je ono to je delom otkriveno dato na uvid svakome i svako moe dospeti do onog to u njemu nedvosmisleno jeste, ono najneposrednije i istovremeno najsudbonosnije otvara se najpre pred umetnicima, i to ponajvie zato to oni daleko vie no ma ko drugi tee uvidu u ono iz ega izrasta sve, uprkos tome da psych t nta ps sti (Arist., de ann., 431b).

www.uzelac.eu

70

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

4. Kasagemas Meu pitanjima koja se sve tee mogu zaobii, kada je re o modernoj umetnosti, jedno od najaktuelnijih je pitanje o tome ta mi zapravo ujemo, odnosno vidimo, a ta nam je uopte dato kao povod neposrednog vienja, odnosno sluanja. Na prvi pogled, reklo bi se, da tu i nema nieg problematinog; no, pitanje bi se moglo formulisati na radikalni nain: da li mi na slici vidimo to to tu jeste, ili ono za to smo pripremljeni da vidimo; da li mi uopte ujemo neko muziko delo, da li uopte ujemo to to muziari izvode, ili ujemo ono to smo navikli da ujemo, ono za ta smo bili ve unapred pripremljeni? To vodi kritinom pitanju: da li su dela Betovena ili Mocarta velika zato to su velika, ili zato to su nas nauili da su to velika dela. Ovo se pitanje otvara posebno pri susretu sa drugim kulturama i njihovim delima i vrednostima. esto predstavnici drugih kultura oseaju samo ravnodunost ili nerazumevanje za dela koja mi izuzetno cenimo, a isto se moe rei i za nas ako se naemo u situaciji da sudimo o najviim delima nama stranih kultura. injenica je da se ne mora ii tako daleko. esto smo u nemogunosti da donesemo ispravan sud ak i o delima ne daleke nam prolosti, ve delima ijem smo nastajanju savremenici. Primer za to je jedno rano, no manje poznato Pikasovo delo, portret mladia, po imenu Kasagemas. To je delo iz Pikasovog plavog perioda poznato pod naslovom ivot (1904); sve do 1967. ono je
www.uzelac.eu

71

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

tumaeno kao opta alegorija s granice XIX i XX stolea, u istom kontekstu i anru, kao slika P. Gogena Ko smo, odakle smo, kuda idemo, ili slika Igra ivota E. Munka.

Tek 1967, istoriari umetnosti su doli do saznanja da je Pikasova slika ne neka alegorija, ve portret realnog oveka, Pikasovog prijatelja, o kome su se znali i takvi ivotni detalji kao, da je bio impotentan, da je jednom pokuao, a potom i izvrio samoubistvo. U svetlu tog saznanja ta slika vie nije tumaena kao nekakav nastanak i razvoj, ve kao tableau vivant, kao slika oveka koga razdiru dve ene, kao i strah o sopstvenoj seksualnosti. Imajui u vidu da ranije skice za ovaj portret jesu zapravo autoportreti Pikasa, moglo
www.uzelac.eu

72

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

bi se dalje tumaiti kako je Pikaso sebe identifikovao sa svojim drugom, da ovo delo izraava oseanja Pikasa koji osea krivicu pred enama i nalazi se u nekom neprevladivom, krajnje traginom poloaju. Prvo pitanje koje iz ovoga sledi moglo bi biti: u kojoj meri tumaenje ostaje zarobljeno autobiografijom umetnika? Kao, i u kojoj meri takva interpretacija, navodei na razmiljanja o Kasagemasu i samoubistvu na seksualnoj osnovi, liava estetiku analizu svih drugih aspekata? Pri takvom pristupu gubi se iz vida da ta slika jeste meavina razliitih nivoa reprezentacije, jer je na fonu slike atelje umetnika i linosti na slici su u tom sluaju alegorija umetnosti. Konano, slika aludira na Kurbea i Manea, pa moda hoe da kae kako su umetnost i ivot alegorija jedno drugog. Ukazivanjem na konkretne motive koji stoje u osnovi slike Pikasa, mi smo se delimino pribliili njenim neposrednim intencijama ali smo suzivi krug moguih asocijacija smanjili prostor u okviru kojeg se tumaenje umetnikog dela moe kretati. Tako se pokazalo da ime Kasagemas pribliava i istovremeno udaljava posmatraa od dela, da usmerava jednoznanoj interpretaciji i vodi gubitku moguih asocijacija. Opravdano je pitanje: imamo li mi pravo da delo vidimo kao podsticaj slobodnih asocijacija i u kojoj meri smo obavezni da sledimo zamisli umetnika? Koliko gubi (ili dobija) interpretacija Van Ajkove slike Madona kancelara Rolena ako znamo sve o njemu kao naruiocu slike i njegovim motivima?
www.uzelac.eu

73

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Konano, u kojoj meri je ovakav put uopte ispravan? U kojoj meri znanje o delu daje njemu i njegovo poslednje znaenje? Da li je u ovom sluaju ime Kasagemas tajna ifra kojom se otkriva najdublji smisao slike, njeno poslednje znaenje, pa nakon takvog uvida u delo, nikakve tajne vie nema? ** Sasvim skromno ime, bez posebnih asocijacija, nalo se u naslovu ovog poglavlja, ne da bi bilo provokacija, kao to je to bio naslov Prvog uvoda u Postklasinu estetiku17, gde se ukazivanjem na znaaj organizovanja disipativnih struktura htelo pokazati paralelno ishodino stanje u svetu produkcije dela nove umetnosti, ve da bi posluilo kao primer i model pristupa delima koja sebe vide kao reprezentativne uzorke novog umetnikog izraavanja. Pitanje koje se ovde razmatra glasi: u kojoj meri injenice iz ivota umetnika utiu na recepciju konkretnog umetnikog dela. Dugo se smatralo da klju tumaenja nekog dela treba traiti u biografiji umetnika, da se stvaralac ne moe ograditi od svoga dela. Nakon toga dolo se do shvatanja da delo treba posmatrati nezavisno od njegovog tvorca i da znanja o ivotu autora mogu samo deformisati recepciju dela. U jednom trenutku, mada s posve drugim namerama, Martin Hajdeger je predavanja o Aristotelu zapoeo reima: Aristotel se rodio, iveo i umro, i nakon toga nastavio da izlae filozofiju velikog
17Uzelac,

M.: Disipativna estetika. Prvi uvod u Postklasicnu estetiku, Novi Sad 2007.
www.uzelac.eu

74

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Stagiranina. Time je Hajdeger demonstrativno hteo rei da sama biografija nije vana kada se izlae misao jednog mislioca. No, da li je to odista tako? Moe li se bez znanja o tome da je Aristotelov otac bio lekar, zainteresovan za prirodne nauke, to nije moglo ne ostaviti traga na sina, razumeti do kraja Aristotelova filozofija i njegov princip teleologije? Bez namere da u sporu presuujemo i stajemo na jednu ili drugu stranu, budui da je i jedna i druga koncepcija imala vatrene svoje pobornike kao i oponente i da spor traje do naih dana, moemo sa sigurnou tvrditi da smo iz susreta tih razliitih stanovita dobili mnotvo kritikih tekstova i tumaenja koji su potvrivali pravost i opravdanost kako jednog, tako i drugog pristupa. Da razliiti pristupi imaju svoje protagoniste i u nae vreme svedoi i to to jo uvek ima onih koji smatraju da je Ipolit Ten jedan od najgenijalnijih estetiara; isto tako, na drugoj strani su oni duboko ubeeni da metodologija koja se nalazi u Tenovim delima pripada bespovratnoj prolosti. Moda je istina negde na sredini, posebno za one koji su spremni graenju kopromisnih reenja i smatraju da u situaciji kad imamo ovako suprotstavljene pozicije, najbolje je zastupati srednje reenje dajui relativno pravo i jednoj i drugoj strani. Lako se moe desiti da se pokae kako je tu po sredi samo jedan quasi-spor, da se razliita stanovita u sporu oko umetnikog jednog umetnikog dela moraju formulisati u jednoj posve drugoj ravni, uz korienje posve nove kategorijalne aparature.
www.uzelac.eu

75

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Opavdavajui autonomiju umetnikog dela ja sam dugo smatrao da smo delo ima prvenstvo, a da autor i njegovi lini stavovi pri tumaenju dela moraju ostati u drugom planu. Taj pristup podrazumevao je ontoloki pristup umetnikom delu, dok je njegova deskripcija bila drugorazrednog znaaja. injenica je da mi o savremenim umetnicima, neposredno ili posredno, znamo mnogo. esto i vie no to je to potrebno kad pristupamo nekom od njihovih dela na osnovu kojeg smo spremni da sudimo o njima kao tvorcima. No, s druge strane, uviamo da esto neki od tih uvida smetaju razumevanju dela, da su vie izvor nedoumica, esto i odbojnih stavova spram ne samo umetnika ve i samog dela, no to bi to bilo u sluaju da delu pristupamo iskljuivo kao delu, nezavisnom od neposrednog konteksta njegovog nastanka. Ne treba gubiti iz vida ni injenicu da smo na ovo poslednje osueni u veini sluajeva kad govorimo o velikim delima prolosti, o delima ijim su nam autori esto jedva poznati, a ako o njima poneto i znamo, ta znanja su u najveoj meri prekrivena izmaglicom, nagaanjima ili mnotvom protivrenih, a u veini sluajeva potpuno neupotrebljivih svedoenja i iskaza. Sve ovo vie no nedvosmisleno pokazuje kako u relaciji autor delo, stav autora, ak i njegovo miljenje o tome ta su u asu stvaranja bile njegove osnovne namere, dospeva u drugi plan. Otvorenost dela za bezbroj moguih interpretacija jeste ona njegova karakteristika koja mu omoguuje trajan i produktivan ivot.
www.uzelac.eu

76

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Primer sa slikom Pikasa na koju se ovde podsea, jeste samo dobar povod da se pri donoenju suda uzdravamo od ocena izgraenih na analogiji, da pre svega imamo u vidu ono to iz samog dela isijava, ali, isto tako, tu se krije i pouka o tome kako dodatne nove injenice mogu preusmeriti i osnovnu interpretaciju, upuujui je na subjektivni plan, u sferu autorove privatnosti, koja moda njega i vie osvetljava, tako to u prvi plan uvodi neposredne podsticaje koji vode nastanku konkretnog dela; ali, s druge strane, sve te nove injenice ne moraju nita doprineti samom umetnikom delu kao delu i njegovoj diferencijaciji na ontikom planu. Ovde treba podsetiti na to kako stoji stvar sa razumevanjem umetnikih dela antike ili srednjega veka. Kada je o muzici re, tu nikakvih problema nema. Mi nikad neemo znati kakva su bila muzika dela antike, ni kako su ona zvuala. Svi pokuaji rekonstrukcije moraju pretrpeti neuspeh, kako stoga to polaze od iskustva utemeljenih na savremenim sredstvima i teorijskim koncepcijama, tako i stoga to polaze od stanja svesti i naina percepcije savremenog oveka. Tano je to da mi i danas poseujemo pozorine predstave na kojima se izvode dela antikih tragedijskih pisaca, da i danas sluamo besede njihovih junaka o slavi i patriotizmu i da se zanosimo stihovima koje izgovara Ifigenija, ali, da li te besede i razumemo kao to su ih razumevali ljudi antike? Znae li nam rei antikih nebesnika isto to savremenicima antikih

www.uzelac.eu

77

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

pesnika koji pisahu za sasvim konkretnu, sasvim odreenu ali i probranu publiku. Govorimo o tome kako su nam poznate strasti ijem su sukobu bili izloeni antiki junaci, ali, da li su to bile iste ove nae strasti koje nas potresaju u naem svakodnevnom ivotu? Nae strasti su duboko psihologizovane, one nemaju raniju objektivnost ve govore o stanju nae unutranjosti, o stanju nae due, o njenom odnosu spram sveta u kojem se ona nalazi. Nae strasti su ontike, strasti antikog oveka behu ontoloke. One su prevazilazile njegovu neposrednu egzistenciju koja se pokazivala nevanom pred igrom koju je u glumitu igrao sam svet. Strasti antikog oveka ne behu nikad njegove privatne strasti; one su se uvek ticale svih, itave zajednicem i zato umetniko delo nikad nije bilo delo pojedinca koji se obraao pojedincu. U tome je razlog to antika dela nisu imala estetsku dimenziju, nisu bila dela u dananjem smislu, nisu bila od svojih savremenika viena ni kao umetnilka dela, na nain kako ih mi vidimo danas i kako vidimo umetnika dela naih savremenika. Jednostavno reeno, ta dela uopte nisu bila dela u strogom znaenju te rei. Sasvim je druga stvar to to mi tvorevine antikih autora danas ubrajamo u umetnika dela i to ih kao takva tumaimo. Ono to u tome moe biti sporno jeste legitimnost naih postupaka. Da li mi pravilno ocenjujemo pomenuta dela, ili im pripisujemo ono to se u njima nikada nije nalazilo, niti se kad u najsloenijim interpretacijama moglo domisliti.
www.uzelac.eu

78

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Stie se utisak kako se daleko lake snalazimo u ophoenju s delima daleke prolosti nego u sluaju dela naih savremenika. injenica je da ova poslednja imaju prednost koja se ogleda u njihovoj blizini koja nam prua iluziju poznatosti i neproblematinosti, ali i oteavajuu okolnost, budui da sadre u sebi elemente samovolje umetnika, neto isto subjektivno, lino, neto to ne moemo znati ako nam se na to ne ukae ili razjasni od strane samog umetnika. Dovoljno je setiti se interpretacije slika carinika Rusoa, naivnog umetnika koji slika devojku kako spava usred dungle, okruene divljim zverima, a onda sledi objanjenje umetnika: devojka je zaspala i sanja...18. Takav je sluaj i sa Kasagemasom. Dela modernih umetnika dobila su subjektivni karakter, izgubila su univerzalnost poruke koja je bila svojstvena tvorevinama ranijih epoha. Mnoga od njih kao da umetnici upuuju samima sebi i kroz njih vode dijalog sa samim sobom. Zato je moderna umetnost izgubila svoj raniji znaaj, jer svodei se na komentar sopstvenih umetnikovih preivljavanja, ona su od sebe udaljila publiku, liili je iluzije o njenoj potrebnosti i komunikativnoj neophodnosti. Kada sve ovo analiziramo, ne treba iz vida gubiti jo jedan momenat: ma koliko bio veliki, broj dela prolosti je konaan, dok dela naih savremenika umnoavaju se i u sve novim i novim varijacijama ispunjavaju na okolni svet. Ako se osporavala
18Janson,

H. V.: Istorija umetnosti, Izdavako preduzee "Jugoslavija", Beograd 1970, str. 514.
www.uzelac.eu

79

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

umetnika, kao i estetska dimenzija delima iz dalje prolosti, isto se moe u jednakoj meri initi i kad je re o delima nove umetnosti. Ona su sve manje dela, a sve vie objekti ili opusi, predmeti nekog novog jo nedefinisanog sveta koji se svakakvim pokazuje ali nije ni najmanje umetniki gostoljubiv. Svest o estetskom traje samo nekoliko stolea; takva svest imala je za posledicu umetnika dela nastala izmeu XVI i XIX veka. Ta dela odgovarala su tom specifinom vienju sveta i njegovom ulnom doivljaju. Dimenzija ulnog u ivotu ljudi nije se izgubila ali je promenila teite svojih interesa. Nae savremenike vie ne interesuje umetnost kao mesto kondenzacije estetskog, kao mesto gde bi naa ula oseala ushienost pred fenomenom neponovljivosti ivota. Ve u XIX stoleu, kada se sve glasnije i sve odreitije poelo govoriti o tome da lepo nije vie tema dana, da umetnici ne tee tome da izraze lepo, ono lepo u kojem su kao harmoniji i skladu uivale ranije generacije, mogao se naslutiti kraj umetnosti, odnosno, preciznije reeno, kraj umetnike prakse karakteristine za delovanje umetnika u prethodnih nekoliko stolea. Najvei nadraaji ulima, kao i njihovo intenzivno zadovoljenje, poelo je dolaziti ljudima iz novih dosad ne dominantnih oblast kao to su: sport, konzumiranje droge u malim kafeima, dnevna politika. Za uee u tome nije vie bilo potrebno obrazovanje, niti je bilo neophodno ulaganje bilo kakvog napora. Dovoljno je bilo pridruiti se zahtevima grupe,
www.uzelac.eu

80

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

prihvatiti pravila igre smiljena u centrima moi zarad manipulisanja velikim grupama individua i odravanja uspostavljene ekonomske dominacije novonastalih interesnih grupa. Kada su se promenile dominante kojima je manipulisala mo politike, shvaena u njenom kosmikom, univerzalnom smislu, umetnika dela su izgubila raniji uticaj i smisao, sve pripadajue im poasti smetena su u muzeje. O njima se i dalje govorilo na najuzvieniji nain, ali svi su bili svesni da je delotvorna mo umetnosti u novom drutvu jednako nuli. Deca sa kolskih asova nisu vie bila voena u posete muzejskim izlobama, ali je sve injeno da im se omogui realizovanje novih potreba latentno irenih putem masovnih medija posete koncertima gde se delila droga. Tako se i moglo dogoditi da u veim gradovima kao i Beogradu 80% srednjokolaca (po objavljenim istraivanjima) bude u kontaktu sa drogom, ali ne i s umetnikim delama. Rok koncerti i droga (a jedno bez drugog teko daje potpuno zadovoljstvo) ne podstiu kritiko miljenje; sa umetnou to ve nije sluaj. Umetnika dela u sebi nose uvek neka velika pitanja, ona uvek bude sumnju i teskobu. Nakon susreta sa njima, bez obzira kakva su, niko ne moe ostati ravnoduan. A ba je ravnodunost, nezainteresovanost, drutvena pasivnost i apatija tlo na kojem poiva savremena politika vlast. Svaka na nasilju organizovana vlast uvek je imala precizno razraene tehnologije koje su joj
www.uzelac.eu

81

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

omoguavale nesmetan dalji opstanak. Nekad su metode bile primitivnije, kasnije sve sloenije i suptilnije, - ali uvek, u svim vremenima, optimalno, visoko efikasne. Filozofska literatura proteklog stolea vladavini kao temeljnom fenomenu posvetila je izuzetnu panju. Dovoljno je podsetiti na niz radova znamenitog nemakog filozofa Eugena Finka. Uvek je vlast bila u blizini smrti jer se na njoj temeljila i kroz nju dokazivala. Slika mrtvog Kasagemasa na odru ne ostavlja nikog ravnodunim. Smrt se tu nalazi u prvom planu. Zato, ta slika budi razmiljanja o prolaznosti i smislu ivljenja. Moda savremena omladina tu sliku nee primetiti ni u sluaju da je vidi u muzeju ili nekoj knjizi reprodukcija, ali to samo stoga jer za tako neto nije pripremljena. Zato su s velikom panjom svi pratili metamorfoze Majkla Deksona koji je sve inio stvarajui svojim telom nezaboravno umetniko delo, a to je dovelo do toga da u mrtvanici njegov le ostane bez plastinog nosa koji e verovatno biti prodat za velike pare nekom od njegovih poklonika. Omladina nee zaboraviti ni operativnim putem deformisane konjaste vilice buduih neuspelih folk-pevaica19; sva

Kau mi upueni u to da e sve linosti savremene estrade zavriti svoj ivot u dubokoj osami kao nakaze i umreti smru koju su same sebi odabrale i izgradile svojim ponaanjem na vrhuncu sumnjive popularnosti, ali do tog vremena jedna ili dva generacije mladih, ljateim priredbama zavedenih osoba, bie izgubljene: izgradie sebi svet lanih potreba s vrednostima meu kojima se
19

www.uzelac.eu

82

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

udesa plastine hirurgije ne prestaju da privlae panju, i to daleko vie od uspeha atomskih fiziara ili mikrobiologa. A to je pomalo lo znak: revolucija savremenih digitalnih tehnologija jo nije na zalasku, ali jasno ide ka svome kraju. Dolazi vreme biotehnologija, vreme koje e se odlikovati sasvim drugim nainom prenoenja informacija. Ne treba ovek biti opsednut savremenom naukom; dovoljno je da ne bude opsednut tugom za umetnou koje vie nema i da na teorijskom planu iz te injenice izvede pravilne konsekvence. Nastavi li se tim putem koji propagiraju novi mediji, umetnost novog doba bie plastina hirurgija, koju e neki, donekle s pravom, nazivati i estetskom, a ideal novog pokolenja bie, plastinim operacijama ubijeni, Majkl Dekson, no ne i upravo umrli veliki poljski mislilac Leek Kolakovski. U nekim zemljama su se, moda prekasno, da predloe uvoenje smrtne kazne za narkodilere i obavezne testove na narkotike u srednjim kolama i fakultetima. Da li e to neto promeniti kada je re o seanju na Kolakovskog ili Kasagemasa? Re je o dve osobe koje se ni na koji nain ne mogu porediti, no ja sam ih doveo u tu nemoguu vezu. S jedne strane je mladi, neostvaren ovek samoubica, a s druge veliki filozof proteklog stolea. Ipak, svojom kako naglaenom ostvarenou, tako i vapijuom neostvarenou, oni

nee nai i umetnike a izgubie ono to im je mogao biti najdublji ivotni smisao.
www.uzelac.eu

83

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

simbolizuju dva mogua puta sred beskonano mnogo drugih koji se pred svakim ovekom danas otvaraju. ivot svakog pojedinca jedan je i konaan. Moe se proiveti na beskrajno mnogo naina. Njegova otvorenost je najvei izazov koji se pred svakim otkriva u asu kad stupa u svet. Upravo stoga ne smemo olako proigrati ono to nam se u beskonanom vremenu prua kao konaan dar. Od darova se ne treba odricati, kao to se ne smemo ni zavaravati kako emo njima tedro biti zasipani. Ostaje mnogo stvari koje ovek mora da uradi sam i najvei njihov deo zavisi od njega samog, od njegove volje, od reenosti da se ono to je dobro i trezveno promiljeno, potom i vrsto odabrano ostvari. Svaki neuspeh samo svedoi o pogrenom izboru ili pogrenoj proceni u sferi mogueg. Niko nema pravo da odustane od ivota i izae iz igre na njenoj polovini. U isto vreme od svakog se oekuje da bude realan spram sebe i primi au koja njegova je i nije mu dato da ga obie. Hrista je odao onaj kome je on dao znak; on nije bio izdan, on je samo bio predan njegovom voljom onom to je trebalo da se ostvari. Neka predanja kau da je potom duboku starost doiveo na Istoku. Bilo kako bilo, Istok je sudbina, a njoj se ne moe umai. I nije stvar u bekstvu od sudbine, ve u njenom razumevanju i slobodnom prihvatanju. Samo tako ovek postaje istinski slobodan. Sve ovo vodi zakljuku da ne treba zaboraviti ni velikana dobitnika Kolakovskog, ni malog nesrenog gubitnika Kasagemasa. Kako zbog stvari filozofije, tako i zbog nemira koji ispunjavahu velikog Pikasa za koga
www.uzelac.eu

84

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

sve manje ljudi zna da je i postojao, a kamo li da je svojim delom i svojom pojavom bio simbol upravo proteklog stolea.
Jul, 2009.

www.uzelac.eu

85

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

5. Metafizike osnove transformacione forme Sve vie je umetnika danas koji su otvoreno nezadovoljni ne samo delima svojih kolega (to bi se na razliite naine moglo i razumeti), ve i svojim sopstvenim opusima, projektima, instalacijama i slinim rukotvorinama kojima sve manje uspevaju da uhvate u zamku lakovernu publiku (koja se i sama u meuvremenu promenila, oguglavi na prie kako sve novo jeste izraz najviih dostignua modernih umetnika). Mnogi od njih i dalje govore manje o sebi i krizi svog stvaralakog nadahnua, a daleko vie o krizi duha vremena kao i krizi anra kojem njihova dela navodno jo uvek, kao po nekoj inerciji pripadaju. U takvoj situaciji niko se ne moe vie osloniti na savet ili miljenje ni samih umetnika, koji su poznati po svojoj esto nemotivisanoj pristrasnosti ili subjektivnosti, ali za samu stvar umetnosti daleko vie, egzistencijalno zainteresovani a kamo li tzv. kritiara umetnosti, koji su kritiari daleko vie po svom linom izboru i opredelenju no pozivu, daleko vie po linoj elji no po znanju; veina njih osea se potpuno izgubljenom u masi kontradiktornih sudova izreenih o delima koja danas jo uvek nastaju pod istanjenim, sve prozirnijim platom savremene umetnosti. Tekoa je najvea u tome da je sve tee odrediti taj pojam, da je sve tee definisati samu savremenost - ne vremenski, ve sadrajno; s jedne strane, mnoga dela koja i danas jo uvek nastaju (kao u sluaju tzv.
www.uzelac.eu

86

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

srpskog pesnitva), po svojoj formi i sadraju pripadaju ve dalekom XIX stoleu, dok, s druge strane, mnoga dela koja nastaju ovog asa, ne mogu da dobiju sam status dela i nalaze se u nekom nedefinisanom prostoru, nalaze se u stanju iekivanja reenja pitanja koja nisu do kraja jo ni precizno formulisana. Mnoga od dela koja pretenduju na status umetnikih teko da e isti do kraja i dobiti; mnoga dela koja na specifini naziv i status dela i ne pretenduju, nastajui u tiini i dubokoj drutvenoj zabiti, lako bi se, u nekom buduem vremenu, mogla obreti u svetu umetnikih dela. Takva situacija, odnosno, takav sled stvari, poznat nam je iz istorije umetnosti i na njega je vie puta ukazivano. Ono to tu ostaje problematino, svakako je sam status tog budueg vremena: ime e ono biti na primarni nain odreeno, kakva e to svojstva imati koja e opstanak umetnosti initi i tada moguim. Ja duboko sumnjam u budunost bilo koje od umetnosti; narastajue neprijateljstvo spram svega duboko ljudskog dobija danas takve razmere da svaki oblik budunosti moe biti samo reduktivan; nema mesta za bilo ta novo, za bilo ta to bi se moglo dodati ve postojeem zbiru stvari. Svaki zbir takve vrste je i u svojoj prividnoj beskonanosti konaan i strogo omeen. Ovaj moj stav nije usmeren protiv umetnike kritike u naelu, ve protiv realizovane umetnike kritike, protiv onog to se u nae vreme za kritiku te vrste izdaje. No, izgleda da se strasti polako stiavaju,
www.uzelac.eu

87

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

budui da danas vie nema ni znaajnih knjievnih ni likovnih kritiara. Ako neko na to pretenduje, on je ponajpre usputni kritiar, sa-putnik dela to nastaju u vremenu, dela za koja, videli smo, jo uvek se ne zna da li su, ni da li e biti umetnika. U jednakoj meri, bio sam u situaciji da u vie navrata naglaavam problematinost upotrebe kao i opravdanosti postojanja termina savremena umetnost, kao umetninost dala koja nastaju u nae vreme. To to se danas stvara i pritom naziva umetnikim delom, ontiki je krajnje neizvesne prirode i duboko odvojeno od celokupne umetnike tradicije, te u velikoj meri ne ispunjava kriterijume da bi se nazvalo umetnikim delom, ili jednostavno delom. Pre bi se moglo rei da se tu radi o jednoj novoj stratekoj paradigmi, da je tu re o jednoj posebnoj vrsti stvaranja, o stvaranju uz pomo sasvim drugih sredstava, sa sasvim drugim namerama i motivima; iako se od publike oekuje podrka i slepo povlaivanje, to je esto uslovljavalo i karakterisalo odnos umetnika i njegove publike u ranijim vremenima, ve povrnim uvidom u dananje stanje stvari dolazi se do nedvosmislenog zakljuka da odsustvuje ne samo elja ve i mogunost bilo kakvog stvaralakog dijaloga o potrebi umetnosti i umetnikih dela u ovo nae vreme. U istom asu, ne prestaju da se umnoavaju dela koja izrazita umetnika manjina proglaava umetnikim nemajui za to neko temeljnije opravdanje i pokrie, te ni sami umetnici u tim delima vie ne vide istinska dela iako neka od njih nastoje da koketiraju sa umetnikim strategijama proteklih vremena. Stie se
www.uzelac.eu

88

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

utisak da je takvih dela sve vie i vie, da ona ve svojim mnotvom grade sve vei disbalans u odnosu na ukupnu umetniku tradiciju. Nastavi li se takva tendencija, nije iskljuena ni mogunost da svekolika prola umetnost bude samo jedan momenat umetnosti to sada nastaje. U tom sluaju umetnost e dobiti posve novi smisao a savremena dela bitno drugaiji i daleko samostalniji status. Teko se moe predvideti da li e to za nju biti veliki plus ili minus; nije iskljueno da publika pone ocenjivati svekoliku umetnost polazei od dela moderne umetnosti; no, u tom sluaju teko je poverovati da e umetnici imati status blizak onom kakav su imali umetnici ranijih epoha, a isto bi se moglo rei i za status samih umetnikih dela: ona e nuno zavriti negde na periferiji ljudskih interesovanja. O mnotvu pitanja te vrste konani sud nije donet i ona do daljnjeg ostaju otvorena a posledice koje bi se iz njih mogle izvesti neizvesne. Samo je tako mogue razumeti one kritiare umetnosti koji, kao po nekoj ustaljenoj praksi i inerciji hvale vrednosti i kriterijume prema kojima se i umetnici i publika jo uvek odnose sa sumnjiavou i znatnom dozom skepticizma, pa nisu retki sluajevi da se odrie znaaj ak i onim delima koja u sebi sadre evidentne znake nadolazee budunosti. Ako je u ranijim decenijama smisao egzistencije kritiara bio u posredovanju izmeu umetnika i umetnikih dela, s jedne strane, i publike, sa druge, danas kritiari sve vie ive u uverenju da umetnici, umetnika dela i publika postoje samo kao neki
www.uzelac.eu

89

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

sporedan momenat u funkciji zaleivanja njihovog devijantnog egoa. Spadam meu one koji visoko cene istinske domaaje umetnikih kritiara; nesklon sam tome da podravam stavove koji se i danas mogu sresti, a o tome kako su knjievni kritiari propali pisci, a likovni kritiari neostvareni slikari ili vajari; umetnika kritika je bliska visokom teorijskom miljenju i mnogo je kritiara bliskih estetiarima, budui da i oni u umetnosti esto vide klju za reavanje niza bitnih filozofskih pitanja. Ako je ranije zadatak kritiara bio u tome da nerazumljivo prevede jezikom razumljivosti, danas se situacija obrnula: ono najjednostavnije, ono najrazumljivije kritiari kao da se utrkuju u tome kako da prevedu u nerazumljivo; a to i nije ono najgore; esto se odvauju da idu i korak dalje: nerazumljivo, koje nastaje kao proizvod njihovog nerazumevanja intencija umetnika, oni proglaavaju za glavnu misao umetnika, te tako svoje nerazumevanje proglaavaju za bitni smisaoni momenat umetnikog dela kao i umetnikovog poduhvata. Ako se jo od vremena Dekarta kao istraivaki ideal istie nastojanje da sve bude jasno i razgovetno, da se moe prihvatiti samo ono to je nedvosmisleno i o emu postoji opta saglasnost do koje je doveo princip racionalnosti, sada, kao da se sve preokrenulo: sve ono jasno i razgovetno preokrenue se u nejasno i nerazumljivo. Umetnici se prosto takmie u tome ko e ono to je svima jasno izloiti na nejasniji nain, ko e se
www.uzelac.eu

90

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

publici nametnuti kao prorok i tuma poslednjih konanih istina; dodue i sama publika u velikoj meri prihvata za normalno da vie nita ne razume u susretu s umetnikim delom, prihvata da je svesno obmanjuju i to zato jer je uplaena. A uplaena je da e joj umetnici drsko prebaciti provincijalistiki mentalitet. Veina ne zna da je pojam provincija nastao ne u unutranjosti Rimske Imperije, nego u Rimu. Sami Rimljani behu najvei provincijalci. Nije to mogao biti veliki Ovidije ni onda kad se nalazio daleko od Rima za kojim je eznuo na obalama Ponta. Tako, nerazumevanje i veita otvorenost ka nesporazumima postaje jedan od bitnih kriterijuma za ocenjivanje samoga dela. itavo XX stolee prolo je u tom znaku. Nova umetnost postajala je sve manje komunikativna, sve izolovanija i zatvorenija u sebe. Umesto da trai izlaz u pribliavanju publici, ona je postajala sve arogantnija, sve iskljuivija i koliko je bila sve vie i vie prosena time je neopravdano insistirala na svojoj veliini. To ju je pokazivalo u krajnje grotesknom obliku. Publika se od nje poela okretati. U takvoj situaciji, pomalo uvreenoj publici, vie nisu bili nuni ni kritiari umetnosti kao posrednici u sada nemoguem dijalogu; postali su izlini, i njihovo dalje postojanje izgubilo je prvobitni smisao i znaaj. Ako su se jo pre samo dva stolea uspeli nametnuti u svoj svojoj neophodnosti, krtiari su nakon kratkog vremena postali nepotrebni. Umetnika dela i bez njih poee da nalaze (ili ne nalaze) svoje puteve do publike kojoj nisu potrebna nejasna i zamagljena
www.uzelac.eu

91

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

objanjenja o onom to publika i sama u veini sluajeva intuitivno bolje razumeva, no kritiari koji sve ee bivaju ispod nivoa zadatka koji bi morali da ree. Sve ranije epohe imale su svoje kljueve u kojima se moglo kretati ne samo tumaenje dela koja danas nazivamo umetnikim ve i celokupno tumaenje sveta u njegovom totalitetu. U starom veku to bee mitologija, u srednjem veku vera i teologija, u vreme renesanse veliina umetnosti i prirode. Konano, XIX stolee bee doba poezije, romana i muzike. Danas su se stvari bitno izmenile budui da se umetnost povukla sa scene; nae vreme je vreme nauke i tehnologije, vreme kompjutera, interneta i mobilnih telefona. Sve to je do pre samo nekoliko decenija bilo znak modernosti sada je nepovratno gurnuto u prolost. Sve to je doskora izgledalo da stoji na vrstim, neuzdrmivim temeljima sada se pokazuje kao usahlo, iscrpljeno, nikom potrebno; svud oko nas samo su igre efekata, svejedno bili oni svetlosni ili politiki; umetnike potiskuju operatori. Stvarnost umetnosti nije vie druga stvarnost, ve neka druga-druga stvarnost. Na taj nain uzdrmana je ideja umetnosti u celini. Umetnost, nastavi li se umetnika praksa kretati tim putem, poinje da gubi bilo kakav smisao za oveka i postaje sve vie farsa koju cinini umetnici, u dubokom oaju igraju na sceni koja je odavno ve ostala bez poslednjeg gledaoca. Da li su to potajno prieljkivali umetnici, ili njihova nekad verna publika koja je u jednom periodu
www.uzelac.eu

92

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

istorije iskreno uivala u njihovim delima smatrajui ih dlom svog unutranjeg, najintimnijeg sveta, publika koja se potom osetila izdanom i prevarenom. To ostaje pitanje koje e svako tematizovati pre svakog drugog pitanja. Neposredna posledica takvog stanja stvari ogleda se u tome da su ljudi dananjice ostali bez umetnosti kao naina izraavanja, da su ostali uskraeni za mnoga umetnika dela koja nikada nee biti realizovana, a ostali su i bez kritiara, koji vie nikom nisu potrebni. Umetnost poslednjih stolea, a naroito poslednjih decenija, dospela je u sasvim posebnu formu svoje pristupanosti. Ako nita pouzdano ne moemo rei o antikoj muzici, ili o antikim i renesansnim glumcima, ak i onima iz vremena ekspira, za koje znamo samo po imenu, u nae vreme situacija je bitno drugaija. Pristupani su nam zvuni i filmski zapisi glumaca i muzikih izvoaa XX stolea. U situaciji smo da moemo porediti pijanistike interpretacije poslednjeg stolea koje su svima postale dostupne. Za tako neto ranije epohe nisu znale. Znanja ljudi tih vremena bila su daleko skromnija i daleko ogranienija, ali zato dublja u odnosu na naa. Pitanje koje ostaje ovde, donekle i dalje otvoreno, jeste: da li u tome bee njihova mana ili njihova prednost? Kada je re o likovnim umetnostima, stvar nam izgleda laka, manje problematina. No, i dalje ostaje nejasno u kojoj meri dela likovnih umetnika prolih vremena adekvatno razumemo. Posebno, ako imamo u
www.uzelac.eu

93

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

vidu injenicu da su u ranijim epohama, sve do XVIII stolea, ta dela nastajala iz posve drugaijih pobuda, potsticana posve drugaijim motivima, ime se ona bitno razlikuju od dela nastalih u poslednja tri stolea, posebno po svom ontikom statusu i bitno drugaijem ontolokom smislu koji u sebi nose. Istraivai renesansne muzike upozoravaju kako je za njenu adekvatnu percepciju, neophodno danas dva puta bre izvoenje no to je to bilo u vreme nastanka tih dela, i to tumae promenom percepcije do ega je dolo u poslednjih nekoliko vekova. Moda se isto moe rei i kad je re o likovnim umetnostima? Ako se u samo nekoliko stolea toliko promenilo nae oseanje proticanja objektivnog vremena, u kojoj meri se u meuvremenu promenilo nae vienje stvari i njihovih odnosa u prostoru? Vidimo li mi danas, u obinom smislu te rei konvencija, ali, konvencija koja je suvereno vladala sveu ljudi nekoliko stolea, sve do van Goga i Gogena. Ljudi su stoleima (a to znai i pre i posle dotinog vremenskog perioda) videli ne ono to su videli, ve ono to su bili naueni da vide. Sve to je od posebnog znaaja danas kada se informacije ne prenose danima ili mesecima ve trenutno; da li je to sada prednost ili nedostatak ini se da to jo uvek nismo u stanju da realno procenimo. Ranije smo uvek bili u situaciji da odgovor promislimo, da ga odvagnemo, a sad esto odgovaramo na pitanja ili izazove trenutno i potom se esto kajemo svojoj brzopletosti ili nepromiljenosti. injenica je da jo uvek ne mislimo onom brzinom koju od nas oekuju mediji. Druga je stvar i to,
www.uzelac.eu

94

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

da li uopte treba reagovati na sve izazove koje nam otkrivaju nove digitalne tehnologije. Sve smo manje sposobni da razlikujemo bitne od nebitnih podataka, da pravilno procenimo emu treba dati realni znaaj i prvenstvo a emu ne pridati posebnu panju. Sve manje nam zadovoljstvo pruaju dvodimenzionalne slike, uprkos velikom iluzionizmu i visokom umeu koje je u njih ugraeno; s druge strane, sve vie se divimo trodimenzionalnim delima koja su rezultat digitalnih tehnologija, mada smo duboko svesni da tu vie nemamo posla s proizvodima umetnika ve sa delima tehniara u novovekovnom znaenju te rei. Ako se o filmskoj umetnosti na neko vreme i moglo govoriti kao o umetnosti, kao novoj umetnosti koja stupa ravnopravno u red s drugim umetnostima, sada moemo samo konstatovati da ta umetnost nije trajala ni jedno stolee, da se umetnost filma stvorena u asu trijumfa tehnike a potom razvijena u vladajui nain vienja sveta i to sa velikim i potovanja vrednim ambicijama, da se ta umetnost pretvorila u surogat umetnosti, u skup postupaka nesposobnih da se dalje kvalitativno razvijaju. ak i oni koji su na poetku imali ambiciju da naine istinski dobar film, nakon samo nekoliko pokuaja pretvaraju se u producente tuih osrednjih ostvarenja, nalazei se svuda odakle se iri miris novca; svojim postupcima oni zatvaru mogui prostor filma doivljavajui sebe kao tragine linosti; imaju jasan oseaj da bi mogli stvoriti dobar film, no u isto vreme

www.uzelac.eu

95

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

oseaj da to to mogu ne prevazilazi ono to su ve uinili i to moda sa prvim svojim filmom. Geniji koje e pominjati ljubitelji filma, istinski stvaraoci kojih e se svi seati i kojima e se uvek vraati krajnje su retki i moemo ih pobrojati prstima jedne ruke; u takve svakako spada Tarkovski, koji je od svog ranog filma Ivanovo detinjstvo stvarao iskljuivo sjajne filmove, takav je i tragini reditelj Sero Leone, Italijan koji je dokonstruisao anr na kojem je alava Amerika XX stolea izgradila svoju imprijalnu ideologiju. Srbija je imala samo jednog velikog reditelja kojem nije bilo sueno da se do kraja ostvari to je Boro Drakovi. U poetku film je traio glumce i to velike glumce; takvih je i bilo do pre nekoliko decenija; najpopularniji glumci danas u svetu primaju milionske honorare, no mahom su bezdarni i netalentovati. Jo je Hegel govorio o umeu glume kao umetnosti, ali dananji glumci ili su poslednji izvrioci rediteljevih zamisli (ako je o pozoritu re), ili su kreature glumaca prolosti. Poslednji glumci behu Marlon Brando i Dek Nikolson, Oleg Tabakov i Toiro Mifune. Znam da je opasno pominjati imena, zato ne pominjem velike glumce Srbije, i tako su svi uveliko mrtvi; jasno je da imam u vidu i njihova odreena ostvarenja, ali za sve njih je karakteristino da su veliki u ranim filmovima a moda jo vei u poslednjim. To smatram izrazom veliine jednog glumca. No, kako stvari stoje, glumatvo kao umetnost nepovratno pripada prolosti i to ne stoga to se vie ne mogu roditi veliki glumci, ve stoga to prostor njihovog
www.uzelac.eu

96

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

izraavanja definitivno vie ne postoji. U toj oblasti mogu se javiti samo sitne zanatlije i svojim delom samo potvrditi injenicu da je vreme umetnosti nepovratno ostalo za nama. Dananjim proizvoaima filma vie nisu potrebni kolovani glumci, realizatori sloenih karakternih uloga, ve majstori tehnikih efekata. Glumatvo je stoga izgubilo svaki znaaj, bilo da je re o filmu ili pozoritu; kada je o ovom poslednjem re, ono bi danas moglo postojati na istim principima kao u antiko doba gde je uloga glumca bila svedena na jasno i razgovetno izgovaranje teksta, ali i takvo pozorite danas je nemogue jer vie nema dramskih pisaca. Dananje vreme karakteriu posve novi zahtevi koji su stvorili sasvim nova zanimanja u oblasti koja je dola na mesto filma; ini se da priroda (u ovom naem delu vasione, sa ovim, ovde vaeim zakonima) ne dozvoljava postojanje praznog prostora i stoga se javljaju potpuno nove profesije, potpuno nova zanimanja tamo gde su samo do pre nekoliko decenija glumci i reditelji bili zakonodavci anra. Majstori tehnikih efekata, majstori svetla, majstori prednjeg i zadnjeg plana svi oni zamenili su doskora nezamenljive umetnike. Konani njihov produkt povodi se za merilima perfekcionizma, ali u njemu vie ne nalazimo ni due ni duha. Isprazno nadraivanje i zadovoljavanje ula postalo je i povod i svrha. Da li to znai da se umetnost koja je nastala iz techne, a u prvobitno neraskidivom odnosu sa vetinama i zanatima, sad ponovo vraa u njihov
www.uzelac.eu

97

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

zagrljaj? Ne moemo izbei utisku da se u mnogim umetnostima krug zatvara tako to se mnoge od njih vraaju svom poetku, onom mestu koje je nama imaginarno i moda proizvod konstrukcije, no mestu koje je za odreenu umetnost rodno mesto, prvo ishodite, mesto u kome se odreuje prvi, ali i poslednji smisao kako konkretne umetnosti, tako i umetnosti kao umetnosti. injenica da je umetnost dola do svoga kraja moe se uz neto napora i razumeti, mada e se teko prihvatiti. Daleko je tee razumeti kako je do toga dolo. Zato se zavrilo neto to je toliko obeavalo, neto emu je proricana najsvetlija budunost i to se smatralo sredstvom ovekovog razotuenja, putem i sredstvom u novi svet? Za odgovor na to pitanje nedovoljne su ekonomske kategorije; odgovori zasnovani na njima pripadaju XIX stoleu, a njemu pripadaju i pojmovi u kojima se ti odgovori mogu formulisati. Mislim da tu moramo imati jo neto bitno u vidu: temeljnu promenu precepcije i potpuno drugaije vienje sveta determinisano novim tehnologijama. Tu se govori o procesu koji je zapoeo poetkom XX stolea i ije nagovetaje imamo kod muziara nove beke kole (enberg, Vebern) kao i kod predstavnika futurizma (Marineti, Boconi), a koji se zavrava krajem minulog stolea sa nastupom novih digitalnih tehnologija koje su raniju negativnu, destruktivnu matu, na jedan surovi nain, poele da prevode u realnost. Na taj nain stvorena je ontiki potpuno nova stvarnost koja je formirala sistem sebi odgovarajuih
www.uzelac.eu

98

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

vrednosti unutar kojeg su se nala i neka dela pripadajua klasinoj umetnosti, no sada u posve drugoj funkciji. Do latentnog, mada u osnovi revolucionarnog preokreta, dolazi ve prvih decenija XX stolea kad ljudi poinju sve vie da misle trodimenzionalno, zbunjeni novom relativistikom teorijom koja je posve izmenila klasinu, stacionarnu teoriju vremena identifikujui ga sa prostorom, a umetnici, pratei promene ukusa i percepcije u vremenu, sve vie naputaju svet iluzornog i nesvesni krajnjih posledica sve dublje poniru u realni svet novih tehnologija. Slike, u bukvalnom znaenju rei, sada dobijaju realnu dubinu, jer dvodimenzionalnost svojom statinou vie nikog ne zadovoljava. Novo vienje sada je trodimenzionalno, stvari se vide prostorno i u permanentnom pokretu; zbog relativizovane take gledanja, budui da je sve oko umetnika u neposrednom pokretu, kao i sam umetnik i njegovi posmatai, to nedvosmisleno u svojim manifestima uporedo s naglaenim politikim provokacijama ponavljaju rani futuristi, svet se vidi na bukvalno novi nain. Uprkos tome to efekti relativistike teorije nisu mogli da budu zapaeni u ogranienom prostoru i vremenu, umetnici su poeli da domiljaju njene konsekvence i tamo gde za to nije postojao neki neposredni povod. To je vodilo novoj apstrakciji u kojoj se gubila svaka poznatost ime je i sama perceptivna mo subjekta bila vie osporena no egzistencijalno ugroena.
www.uzelac.eu

99

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Ovo se posebno manifestuje u slikarstvu gde sama slika, reagujui na izazov praznog nedefinisanog prostora, bukvalno poinje da dobija dubinu, reljefnost i tako postaje trodimenzionalna. Svako bi s pravom mogao postaviti pitanje: zato se hoe prodreti u dubinu, zato se hoe i ono tek naslueno u dubini dotai kao da je na samoj povrini, zato se nastoji izbrisati distanca i svaka stvar prevesti u najbliu blizinu? Zato sve moe postojati samo ako je taktilno, ako je neposredno pred nama? Da li je tu na delu ve sve izraenija sumnjiavost u vlastito vienje, u vid koji ne omoguuje u-vid, ve se u svojoj slepoi zadovoljava skliskim kretanjem po povri stvari? Kao to nas fantazija vie ne moe opiniti svojim imaginarnim svetom, tako vie ne nalazimo zadovoljenje ulima u iluzijama stvarnosti; nastojimo da neposrednu realnost preoblikujemo predimenzioniranjem ili virtuelnim deformisanjem i ne shvatamo da smo lieni onog to je doskora bila poslednja oaza smisla i smislenog ivota. U svetu lienom iluzija shvatamo da se postepeno liavamo i samoga ivota. Poetkom XXI stolea stvari se istovremeno vide i u prostoru i u vremenu. Vide se sve vie i vie prostorno i u kretanju etvorodimenzionalno. To je trenutak u kojem umetnost prihvata izazov virtuelne hronotopnosti. Nova umetnost, pa tako i tzv. nova muzika nastaju u XX veku ne samo kao posledica otpora koji se sve vie prua tradicionalnoj umetnosti, ve kao posledica zahteva za drugaijim vienjem i sluanjem.
www.uzelac.eu

100

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Novi mediji, stvarajui nove uslove i nove mogunosti udobnijeg, preciznijeg, svestranijeg percipiranja, utiu na pojavu sve veih zahteva za dosad novim doivljajima koje odlikuje brzina, smenljivost intenzivnih slika, zasienost detaljima koji se ubrzano slivaju u amorfnu nedefinljivu masu. Tako se i dogodilo da nova, avangardna muzika trijumfuje i u svesti onih slualaca koji o njoj nemaju u veini sluajeva ni elementarnu predstavu. Poetkom pedesetih godina XX stolea inilo se da je razlog tome pomodnost ue probrane publike, koja je potom iz naknadnog straha da bude optuena za konzervativnost, svojoj okolini beskompromisno nametala svoje stavove u koje ni sama nije vrsto verovala. Kasnije se pokazalo da su tu probranu publiku inili u najveem broju mladi, sloenou klasine muzike iskompleksirani, nezadovoljni a sami pritom netalentovani muziari. Dogodilo se da i pojedine, mada relativno retke osobe, obrazovane na delima klasine muzike, postanu zagovornici nove disharmonine muzike, ak i njeni izvoai i propagatori. Setimo se njenog pobornika i teoretiara Teodora Adorna. Reklo bi se da je to posledice dosade, nemogunosti da se bude ne samo u dijalogu ve ni u blizini velike muzike prolosti. A bie da u tome ima jo neeg: ta nova muzika pokazala se kao mesto raspoznavanja. Nove mlade generacije nalazile su u njoj sebe i svoje razbijene snove. Poelo je da se voli i hvali ono to se nikad ne slua ili sasvim retko izvodi; ljudi su se sve vie
www.uzelac.eu

101

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

zadovoljavali time to raniju muziku navodno znaju, optuujui je kako su se u njoj istroili, ne shvatajui da im je ona bila jedina preostala zatita. Klasina muzika ostala je jedino utoite harmonije, jedino mesto gde jo uvek vladaju red i sklad za kojima se i danas traga u retkim trenucima, onda kad nas pone ispunjavati praznina predisponirana da u sebe upije konglomerat disparatnih zvunih, ne tonskih fragmenata. Nova muzika ne budi i ne stvara, ve suptilno neguje nezadovoljstvo. Usmerava ga nalazei mu u drutvu prihvatljive forme. U tome je drutvena funkcija nove muzike. Anksioznost koju ona podstie nije drutveno opasna. Takva muzika nije opasna ni po drutveni poredak, ak mu je i korisna jer se njom kupuje nekritinost i neguje konformizam. A oekivalo bi se suprotno. No, takva oekivanja potpuno su pogrena. Revolucionarna i napredna je mogla biti samo klasina muzika poto da je u sebi nosila ambiciozni zahtev za harmonizovanjem oveka i sveta; taj zahtev podrazumevao je i odgovornost umetnika spram sebe, kao i odgovornost spram dela koje je umetnik nastojao da izgradi. Nedovrene, psihiki labilne, neostvarene linosti, uhvaene u tumaranju meu stvarima i pritiskane dogaajima, iji su smisao sve manje uspevale da razumeju, postale su idealan medijum i tlo na koji se mogla naseliti nova muzika, uvek svee zelena, kao imela.

www.uzelac.eu

102

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Postavi znak raspoznavanja, u malim ezoterinim grupama, ta samo-proglaena muzika, skrpljena iz sluajnih zvukova, kripe i fragmenata koji su u sebi krili seanje na muziku prolih vremena, tzv. nova muzika, poela je nametati i posebne perceptivne zahteve. A to je ve bio ozbiljan problem. To je ve bio izraz nasilja nad sveu koju je stoleima formirala tradicija a desetinama hiljadama godina priroda sa svojim zakonima. Nastupa epoha vladavine novih formi i njihova osnova ostaje sve manje raspoznatljiva, budui da se one nameu bezalternativno, bezpogovorno, te pitanje porekla i smisla ostaje u njihovoj dalekoj pozadini. ak se i bitna metafizika pitanja ine izlinim budui da nove forme nastupaju frontalno ne dozvoljavajui da za njima ostanu oaze slobodnog, disharmonijom neispunjenog prostora. Odlika modernog sveta bila bi u nedoputenosti postojanja alternative. Postoji samo jedna strana koja sebe petrifikuje i proglaava za jedino mogue stanje stvari; sve ostalo, jeste smrt, propast, nemogunost egzistencije. Svejedno da li je re o politici, ekonomiji ili umetnosti, teror monizma je jednako prisutan i zahvaljujui razraenim mehanizmima optimalno delotvoran. Jednaka je situacija i u sferi modernih likovnih umetnosti; dugo se verovalo da minimalistike, realtivistike tendencije u umetnosti imaju poreklo u neambicioznosti i negativnoj selekciji mladih umetnika. Ja sam ak zastupao stav da krivce za traginu situaciju u modernoj umetnosti treba traiti u
www.uzelac.eu

103

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

destruktivnoj delatnosti likovnih kritiara i njihovoj pritajenoj, esto nesvesnoj mrnji spram predmeta kojim se bave. Kasnije se pokazalo da je problem daleko kompleksniji, s dalekosenijim posledicama no to bi se u prvi mah moglo tvrditi. I tu se u osnovi problema pokazala izmenjena percepcija; nezadovoljstvo tradicionalnim vienjem i tradicionalnim reenjima uslovilo je nastanak novih postupaka i izgradnju novih sredstava kojima se htela zadovoljiti potreba za drugaijim doivljajem sveta i drugaijim nainom boravka u njemu. Neinventivnost mladih likovnih umetnika, njihova nesposobnost da konkretizuju i adekvatno izraze ono to je novo i specifino u njihovom okruenju, ono to ih izdvaja iz svakodnevnih naina operisanja s predmetnim svetom, ne bee samo posledica njihove adaptivne nesposobnosti, nemogunosti da formiraju dublje uvide od uobiajenih, ve pre svega, posledica izmenjene percepcije i potpuno novih, ranije nepoznatih zahteva koji su se pred umetnika poeli postavljati. Savremeni umetnici, posebno oni najmlai, ne uspevaju da kontemplativno prozru metamorfozirae forme koje im se nameu kao gradivni elementi nove realnosti. Nenaueni i nesviknuti etvorodimenzionalnom gledanju i reavanju novih perceptivnih izazova, novi umetnici, oslanjajuci se na stare modele i stare naine reavanja zadataka pristupaju novoj realnosti i u sudaru s njom ne vide zapravo nita. To nevienje javlja se na njihovim slikama kao poleina tkanja davno ve vienog; Publika od takvih
www.uzelac.eu

104

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

dela okree lea, a umetnici padaju u apatiju i sve dublji narkotini san. Taj san nije uzrokovan hemijskim sredstvima ve nestruktuiranom percepcijom u uslovima dominacije etvrte dimenzije. Nakon statine i dinamike faze, umetnost je ula u treu fazu kojom vladaju transformacione forme. Svest o njima jo se nije jasno oblikovala. Nije tu re o nekoj nespremnosti umetnika da se uhvate u kotac s novim izazovima. Za tako nesto oni nisu bili optuivani u ranijim epohama i ne bi trebalo da se na njih ve ovog asa svaljuje odgovornost za neadekvatno odnosenje spram novih izazova vremena. Ono to moderni umetnici moraju da uine jeste da izvre prevrat u percepciji sveta koji se, izmenjen novim digitalnim tehnologijama, naao raskriven za neposredno vienje i otvoren za dijalog iji cilj nije u definisanju i konzerviranju konkretnih znanja, ve u njihovom transformacionom oblikovanju koje odlikuje neprestano kretanje u bespuu izraajnih mogunosti. Uvoenje etvrte dimenzije u poietiki postupak nedvosmislen je pomak na putu moderne umetnosti u njenom nastojanju da svet i dalje ostaje prva i najvia tema u potrazi umetnika za izgubljenim smislovima koji su ostajali imanentni u umetnikoj praksi njihovih velikih prethodnika.

www.uzelac.eu

105

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

6. Nekomunikabilnost savremene umetnosti Jedna od tema koje se danas sve manje mogu zaobii jeste komunikabilnost savremene umetnosti, a pod pretpostavkom da danas uopte jo moe biti rei o bilo kakvoj umetnosti, a posebno savremenoj. Sam naslov upuuje na tipove i vrste komunikacija unutar umetnosti a da ne dotie pitanje koje bi mu moglo prethoditi: da li je komunikacija unutar umetnosti uopte mogua? Oigledno, pretpostavlja se da komunikacija postoji i da je ona neproblematina; istovremeno, pretpostavlja se i da umetnost postoji danas u nekom od svojih nespornih oblika, neproblematina. A to vodi zakljuku, krajnje pogrenom, da su umetnost i komunikacija jednako neproblematini kao i njihova neposredna veza. Smatram da stvari uopte ne stoje tako: da umetnosti nema, da komunijacije nema i da je komunikacija u umetnosti nemogua. Ovo moe odmah izazvati proteste, i da bi se oni preduhitrili, neophodna su izvesna prethodna razjanjenja. Svojstvo ljudskog duha, posebno onog u prirodnom stavu i koji se pritom oslanja na iskustvo do kog se dolazi oslananjem na zdrav razum, ogleda se u tome da duh prihvata ono neposredno, da ga vidi kao evidentnu i jedino neproblematizovanu realnost. U nedvosmisleno iskustveno novoj situaciji, same stvari postaju neposredno sagledljive bez dotadanje aure koju su joj pridale navike i tradicija nauenog vienja. Budui da u prvo vreme ne postoji pripremljenost za recepciju novog, jer za to nema
www.uzelac.eu

106

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

unapred gotovih modela, novo vienje biva omogueno samim stvarima koje se poinju kontekstualno povezivati osloboene ranijih semantikih stega. Tek pred izokrenutim svetom duh poinje da vidi ono to dotad nije video, da nazire i ono to se ranije, sa druge strane sveta neposrednih stvari, nazreti nije moglo, a da ono to je bilo samo po sebi razumljivo vidi u njegovoj nerazumljivosti i problematinosti. Sve to u istoj meri vai i kad je re o pojmovima s kojima se susreemo u asu kad jo ne vidimo njihovu ulogu koju preuzimaju u aktu miljenja. S jedne strene stoje tematski pojmovi, oni pojmovi koji kazuju o emu je u miljenju re; sa druge strane nalaze se oni pojmovi koji ove svojim svetlom vode na videlo i tako objanjavaju. Zato, pre svake besede moramo se dogovoriti o osnovnim pojmovima i nainu na koji ih koristimo. To biva oteano uvek kad imamo u vidu da oni dobijaju sve nova i nova znaenja koja se taloe na njihov prvobitni neproblematini znaenjski sloj. Ono to se ini neproblematinim i to nedvosmisleno prihvatamo, pretpostavljajui da postoji u nespornom obliku, pokazuje se kao jedino to mora biti tematizovano i razmotreno pre svakog daljeg govora, koji nije nita drugo do reanje stavova o kojima je veina unapred saglasna. Tema mog izlaganja nije ono to bi trebalo da bude, a jo manje ono to sledi iz nekih optih pretpostavki koje nemaju svoje poreklo u svetu ivota. Put kojim treba ii u bilo kom istraivanju ne mora biti unapred iscrtan. Dovoljno je da bude otvoren i da sadri mogunosti za promene. Ako se nekritiki prihvati kao pretpostavka
www.uzelac.eu

107

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

da komuikacija u umetnosti postoji i prihvati da postoji umetnost u nekom svom venom obliku, tada je svako dalje razmatranje ve unapred odreeno i lieno produktivnog smisla. Moja je namera drugaija. Treba u prvom koraku odrediti pojmove komunikacije i umetnosti, a u drugom sagledati njihove mogunosti u vremenu dananjem. 1. Mnogi smatraju da komunikacija, vodei poreklo iz communis ukazuje na ono zajednicko, na ono opte, sto se ima sa nekim drugim, i da ona podrazumeva prenos informacija kako bi se saoptio drugom odreen smisao, ime se podvlai njen intersubjektivni smisao. Smatra se da je komunikacija zapravo optenje informacijama. Sve to je lepo, i prelepo kad bi bilo tako. Hou rei: sve to je prejednostavno, da bi domaivalo do zadovoljavajuih odgovora. Neposredni uzrok deficijentnosti ovakvog pristupa bio bi u tome to se pretpostavlja kako uvek postoje ljudi, individuumi, subjekti koji delaju i shodno tome stupaju u komunikaciju; suprotstavljajuci se tome nemaki sociolog Niklas Lunan istie stav da samo komunikacija moe da ostvari komunikaciju i da se samo u takvoj komunikacionoj mrei stvara to to mi smatramo delovanjem20.

. , ?// www.soc.pu.ru/publications/pts/luman_3.shtml
20

www.uzelac.eu

108

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Sama komunikacija, kako primeuje Niklas Luman21, ostvaruje se pomou tri razliita izbora: izbora informacije, izbora saoptenja te informacije i izbora razumevanja ili nerazumevana tog saopteja ili informacije; komunikacija, po reima znamenitog nemakog sociologa ima tri elementa: informaciju, saoptenje i razumevanje. Nikakve informacije nema van komunikacije, nema nikakvih saoptenja van komunikacije, nema nikakvog razumevanja van komunikacije i to nije smisao neke uzronosti, saglasno s kojom informacija treba da bude uzrok saoptenja, a saoptenje, kae Luman, uzrok razumevanja u smislu cirkularnog meusobnog uslovljavanja. I odista: iz savremene umetnosti nam ne dolaze nikakve informacije. Pitanje je u kojoj meri se moemo usaglasiti i oko toga koji su subjekti komunikacije elementi ijom se aktivnou ona odvija. U naem sluaju, ti elementi mogli bi biti (a) umetnika dela i (b) subjekti umetnikog procesa (umetnici), ali, u sluaju da pod umetnou imamo u vidu i samu umetniku praksu a ne tek njen puki proizvod. U tom sluaju komunikacija bi se mogla biti uspostavljena meu (a) samim delima, meu (b) umetnicima i meu (c) umetnicima i umetnikim delima i povratno sa samom sobom. U tom sluaju saglasno stavovima Lumana, sistem komunikacije jeste potpuno zatvoren sistem koji sam proizvodi komponente iz kojih se sastoji. U tom smislu sistem
21

Op. cit.

www.uzelac.eu

109

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

komunikacije je autopoietiki sistem tako to sve to u sistemu ima svojstvo jedinstva, proizvodi se i biva proizvedeno od strane samog sistema. Ako ovako posmatramo stvari, privremeno iskljuujui konikacijski plural, koji je predloen u naem naslovu, ako smo spremni da do kraja ne osporavamo pravo na unutranju igru elementima komunikacije, s jedne strane, i da s druge, ovu vidimo kao samoproizvoenje, pri kojem komunikacija sledi iz nje same, pretpostavljajui prethodna susretanja njenih osnovnih elemenata, neophodno je odgovoriti na nekoliko preliminarnih pitanja koja se tiu same umetnosti. 2. Odavno je prihvaeno da je pojam umetnosti otvoren pojam, a otvoren je samo zato da bi mogao u sebe da prima sve nova i nova dela koja dolaze iz budunosti. Takvo se shvatanje rairilo posebno sredinom XX stolea kako bi ranijoj umetnosti mogla da se pridrue i ona dela koja su dugo smatrana antiumetnou. Nije se odmah uoilo da je takva strategija varljiva. Dela koja su se poela uvoditi u svet umetnosti i proglaavati umetnikim, patila su od jednog bitnog nedostatka koji nisu mogli prevladati. Nedostatak duha. Sa zavretkom epohe tradicionalne umetnosti zavrila se epoha egzistencije duha u umetnosti. Duh se povukao iz sveta. Svet je postao pustinja, idealni prostor postmoderne. Dananja umetnost je sterilna jer nju vie ne proima duh. Ona je dvodimenzionalna. Materija oblikovana ljuskim
www.uzelac.eu

110

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

grekama, ili raskomadana na performansima da bi bila skrpljena u bezdarne instalacije. Tako samoproglaena umetnost nije mogla da ne izazove nekoliko preliminarnih pitanja. Prvo pitanje: o kakvim je umetnikim delima danas re? Da li govorimo o tradicionalnim, ili o savremenim umetnikim delima? Ako je re o savremenim umetnikim delima, onda se mora prethodno odgovoriti na pitanje da li su ta dela jo uvek umetnika dela? Drugo pitanje: o kakvim je umetnicima uopte re? Da li govorimo u umetnicima kako ih vidi tradicionalna umetnost, ili je re o savremenim umetnicima? Ako je re o ovim drugima, treba videti u kojoj meri oni jo sebe vide kao umetnike u tradicionalnom smislu rei, a u kojoj vide sebe kao pripadnike jedne potpuno nove paradigme koja je u velikoj meri sa one strane umetnosti i tradicionalnih umetnikih odreenja. Veina dela savremene umetnosti u potpunoj je suprotnosti sa onima koja su im prethodila i inila umetniku tradiciju. Ta dela su u toj meri ne-dela u odnosa na umetnika dela u tradicionalnom smislu, da tvore jedan potpuno novi svet koji nije vie ni u kakvom neposrednom odnosu spram tradicije. Ve na tom nivou ne moe biti nikakve komunikacije izmeu novih i starih dela. Ako je re o novoj muzici, koju neki poput ruskog muzikologa J. Holopova, vide kao drugu paradigmu, onda problema ima na pretek. Tu ne da nije vise re o umetnikim delima u smislu opusa, budui da se govori o projektima, ve tu nije vie re ni o muzici. Osnovni
www.uzelac.eu

111

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

nesporazum je u tome to sva ta dela a zapravo projekti, nisu muzika ve posledica eksperimentisanja sa zvukom, i do najvee zabune je dolo stoga to odmah na poetku nije za sve to pronaen dobar i adekvatan termin, ve se, po inerciji, nastavio koristiti izraz muzika, koji sa svim tim nema nikakve veze22. Ako je re o likovnim umetnostima, situacija je skoro identina; studenti, nakon zavrene umetnike akademije, gde bi trebalo da su stekli neko struno obrazovanje, nastavljaju danas da se bave neim to nema nikakvih dodirnih taaka sa umetnoou. Re je o raskidu s tradicijom i to tako radikalnim, da i tu ni o kakvoj komunikaciji s velikim delima prolosti ne moe biti rei. To je vidno ak i u sluaju kad mladi umetnici nastoje da se ironino odnose spram svojih prethodnika, da budu postmoderni, kako oni vole sebe da nazivaju: upravo u takvim trenucima dolazi do izraza njihova ne-duhovnost. Oni su lieni duha koji je krasio i napajao umetnike klasine epohe. Ali, to to oni nemaju duha, nije posledica samo njihovog pogrenog opredelenja, jer su se svojim delom, u ivotu, nali na pogrenom mestu, ve i stoga to se sam duh povukao iz sveta i negde, neznano gde, u sebi samom, mrmlja o svojoj nepotrebnosti. Tako dospevamo u situaciju da razlaganjem potpuno neproblematinog naslova otvaramo mnotvo

O tome, posebno videti: Uzelac, M.: Filozofija muzike, Stylos, Novi Sad 2007; Uzelac, M.: Horor musicae vacui (Requiem za muziku i muziare XX veka), Veris, Novi Sad 2006.
22

www.uzelac.eu

112

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

pitanja koja su predmet sporenja estetiara u poslednjih pola stolea i na koja nema mnogo nedvosmislenih odgovora. Ovo nije stoga to je poslednjih nekoliko decenija prolo pod devizom postmoderne. Postmoderna je prolost, i nije stvar u tome, koliko je ona degradirala ideju umetnikog dela i umetnosti, koliko je relativizovala vekovima izgraivanje i branjene umetnike vrednosti. 3. Osnovno pitanje od kojeg smo poli, moglo bi se formulisati i na sledei nain: u kom se stanju umetnost, umetnika praksa, umetnika dela i sami umetnici nalaze danas? U kojoj meri umetnika dela deluju na publiku? U kojoj meri ona podstiu i dalje druge umetnike? U kojoj meri umetnici ive ivot umetnika? U kojoj meri su umetnici uopte spremni za bilo kakvu vrstu komunikacije? U kojoj meri umetnici uopte ele da komuniciraju sa drugima, sa publikom, sa delima drugih umetnika? Ono to se danas zbiva u sferi koju bi tradicionalisti nazvali svetom umetnosti, bez obzira na sloenost odnosa koji se u njoj uspostavljaju i svakog asa iznova reformuliu, nema drutveni znaaj kao u ranijim epohama ili u vreme do pre pola stolea. Usled dubokih promena koje su zahvatile osnove svakodnevnog ivota, i formirale novi sistem vrednosti u kojem umetnika praksa zauzima marginalo mesto, umetnika dela su od svih vrednosnih slojeva zadrala prevashodno ekonomski, i to prvenstveno tradicionalna, kojima je broj sve ogranieniji, potreba
www.uzelac.eu

113

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

za novim, vrednosno neodreenim delima, drastino je opala. Umetnici su ostali preputeni sebi, a komunikacija meu njima u najveoj meri je postala izlina jer je liena bilo kakve utilitarne svrhe. Umetnika dela vie nemaju uticaj na publiku. Savremena publika je nesposobna da se iz ravni pragmatinog uzdigne u oblast duhovnog. Na taj nain, veina naih savremenika jo uvek moe da razume razliku izmeu materijalnog i formalnog sloja, ali ne i da se uzdigne do duhovnog23. U takvoj situaciji, karakteristinoj za XX stolee, ljudi su ostali preputeni modernoj umetnosti koju karakterie odsustvo duhovnog sloja. Sutinski, ako se koriena terminologija ostavi na stranu, estetika pozicija Nikolaja Hartmana upravo promovie dvoslojnu strukturu dela i tako priprema prostor postmodernoj umetnosti, i dajui alibi dotad razvijanoj modernoj umetnosti. Odbranu duhovne dimenzije imamo u estetikoj poziciji Ivana Iljina24. Meutim, u naem drutvu determinisanom totalnom vlau digitalnih tehnologija, duhovni sloj je otseen svesno i potom odbaen za raun neinventivnosti a u ime apologije prosenosti i varvarske neobrazovanosti kakva dominira internetom koji oblikuju osobe mentalno ogranienih mogunosti koje kroz forume, blogove i

O tome opirnije u mojoj knjizi: Uzelac, M.: Disipativna estetika. Prvi uvod u postklasinu estetiku, Novi Sad, Veris, 2006. 24 Tome je posveen vei deo mog izlaganja u pomenutoj Disipativnoj estetici.
23

www.uzelac.eu

114

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

raznorazne duskusije pod stupidnim pseudonimima, lee svoju zaostalost i osnovnu neobrazovanost. Budui da tradicionalna dela vie nemaju znaaj i delotvornost, preostaju moderna dela, dela naih savremenika, koja su znaajna samo svojim autorima i to prvensteno u terapeutske svrhe. Beznaajnost i sterilnost savremenih umetnikih dela prikriva se medijskom promocijom svega to bi svoje pravo mesto moglo imati samo u zaboravu. Arogantnost je sve agresivnije izraena u sluajevima vapijue nedarovitosti. Ta nedarovitost prikriva se raznim polurazumljivim pojmovima kao to su: konkretna muzika, elektronska muzika, minimalizam ili polistilistika. Opte je prihvaeno da se u prvi plan stavlja postupak, a zanemaruje ono osnovno u ovom sluaju muzika. Ako su nekad teoretiari umetnosti (Markuze, Adorno) smatrali da e u buduem vremenu ljudi iveti na umetniki nain, sada je oigledno da takavim ivotom ne ive ni umetnici a kamo li umetnika publika. Danas ni oni koji se jo usuuju da tvore umetnika dela ne vide smisao ivota u umetnosti, i posveenost umetnosti, ako o njoj i govore, samo je izgovor za bekstvo iz realnosti u neurozu, ili utapanje u merkantilnu svakodnevicu. Iz toga jasno sledi i odgovor na nae vodee pitanje. Meu umetnicima nema komunikacije, jer za njom ne postoji nikakva stvarna potreba, budui da zalaganje savremenih umetnika za stvar umetnosti liena je svake iskrenosti. A tamo gde ne prebiva istina, nema porebe ni za komunikacijom koja bi se
www.uzelac.eu

115

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

mogla svoditi na samoosveivanje sopstvene pozicije ogrezloj u lai. Tako neto ne eli nijedan umetnik; svakome je samobmanjivanje drae od spremnosti da se preuzme makar deli odgovornosti. A neprihvatanje odgovornosti pred umetnou i pred samim sobom, prihvatanje stava da je sve mogue i da je sve jednako vredno sve to jeste bit tzv. postmoderne umetnosti. Umetnike publike (izuzev malog broja blaziranog sveta kome se poznavanje umetnosti jo uvek ini sredstvom za uspinjanje na drutvenoj lestvici, o emu je davno pisao francuski estetiar Mikel Difren) danas nema. I ne moe je biti. Stara umetnost je izgubila svoju auru i sjaj kojim je plenila svoje savremenike; nova umetnost tu auru nikad nije ni imala, budui da odriui se kljune umetnike dimenzije, nije bila u mogunosti da je izgradi. Dananju umetniku publiku ine novokomponovani vii drutveni slojevi bez ukusa i umetnikog obrazovanja a sa samo jednim preimustvom: mogunou da plate skupe koncertne ili pozorine ulaznice koje i nisu ulaznice u usvet umetnosti ve ulaznice u foajee i kafee pozorinih i koncertnih zgrada. Komunikacija ostvarena unutar takve publike, nema dodirnih taaka sa onom vrstom komunikacije koja se uspostavlja unutar sveta umetnosti. 4. Ontoloki paradoks U razmatranju ovakve problematike deava se, kao po nekom strogom a nepisanom pravilu da

www.uzelac.eu

116

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

raspravljanje o umetnosti isklizne iz filozofske, naelne ravni u niu, socioloku ravan. Zato je to tako? Rasprava koja poinje s visokom ambicijom, da dokui smisao i prirodu umetnikog dela, u mnogo sluajeva zavrava se promiljanjem odnosa umetnikog dela i publike, o njegovom konkretnom mestu u odreenom drutvu. To ni u kom sluaju ne znai da delovanje umetnikog dela na odreene drutvene slojeve i njegova komunikacija kao i komunikabilnost nije tek neko pitanje od sporednog znaaja, no daleko vanije i primarnije, uvek ostaje pitanje o tome ime odreeno umetniko delo deluje na tu publiku pitanje njegove prirode. Moglo bi se pitanje i drugaije formulisati: zato i na koji nain se ontoloka problematika pretvara u socioloku? Zato se ljudi zadovoljavaju sociolokim analizama, zato su spremni da sebe zavaravaju kako se na taj nain ne iscrpljuje ne samo njihova obaveza ve i njihova odgovornost ne pred drugima i autorom, ve pred samim delom u njegovom iskonskom, transcendentalnom smislu. Razlog tome moda treba traiti u prirodi same filozofije danas. Ako je sredinom druge polovine XX stolea filozofija imala svoje zvezdane trenutke (delovanje predstavnika Frankfurtske kole, letnji skupovi filozofa najrazliitijih orijentacija na ostrvu Korula (Jugoslavija), nastupi filozofa egzistenijalista, pre svega -P. Sartra, intenzivna delatnost predstavnika analizike filozofije), sada je dolo do oseke u filozofskim istraivanjima, koja ne preti samo zamor protagonista ve i zamor materijala.
www.uzelac.eu

117

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Filozofija je po miljenju mnogih postala izlina. Mnogima se ini da dananju drutvenu situaciju determinisanu novim digitalnim tehnologijama i inflatornom revolucijom masovnih komunikacija, teorijski mogu u potpunosti da objasne sociolozi i psiholozi. Naalost i jedni i drugi ive jo uvek u XIX stoleu i operiu davno zastarelim kategorijalnim aparatom koji je u novim uslovima ne samo neupotrebljiv, ve i potpuno neprimenjiv kada je re o potpuno novim pojavama koje ine tehniku svakodnevicu poetka XXI stolea. Ako filozofije moda danas i nema u nekom joj primerenom obliku, postoji i dalje miljenje, postoji potreba da se misli sama stvar koja je ne-miljenjem sve vreme ugroena. 5. Pitanje Konano, da li je umetnost jo i danas izvor izazova? Da li umetnost i danas u vreme svoje najdublje krize, koja se odraava u njenoj apsolutnoj nepotrebnosti, ma na koji nain moe biti tema dana, podsticaj za razgovor, ili za nagon da se stvori neto novo, do te mere novo da moda i nije delo, ali da u sebi ima potencijal dela i da u nekom vremenu buduem moe istupiti kao reprezentativno delo? Ovo pitanje treba u svoj svojoj vapijuoj i oajnoj transparentnosti ostaviti otvorenim.

www.uzelac.eu

118

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

7. Poslednji tango umetnosti Tema nekada kultnog filma sa sjajnim Marlonom Brandom Poslednji tango u Parizu bila je ljubav; i dok protagonisti u filmu ne progovore, ljubav traje, a kad ponu da racionalizuju situaciju u kojoj se nalaze ljubav prestaje. Deceniju nakon pojave tog filma (1977) francuski filozof an Bodrijar napisao je izuzetni tekst pod naslovom Poslednji tango vrednosti u kojem je, na samo nekoliko stranica, izuzetno opisao slom evropskog sistema obrazovanja, nakon uvenog bunta evropske omladine, slom koji su ameriki stratezi, po svedoenju Noama omskog, zamislili odmah po zavretku drugog svetskog rata. I u jednom i u drugom sluaju u ritmu tangoa odvija se kraj: u prvom sluaju ljubavi, u drugom sluaju epohe. Pedsetak godina nakon pomenutog filma i etrdeset godina nakon uguenja bunta izmanipulisanih studenata, koji su u duh Evrope uveli relativizam i omoguili pojavu postmoderne, s dobrim mislima i kancerogenim posledicama, ovde je na delu novo podseanje na uvenu igru koja ne nekad zaludela svet da bi je danas malo ko znao. Umetnost je odigrala svoju poslednju igru. Zavesa je sputena. Igrai se polako razilaze, neto meusobno jo komentariu, neki se tiho prepiru, neki plau, a neki samo ute. Ovima poslednjima namenjujem ovo poglsvlje (oni drugi proitae ga kasnije, trenutno nisu dovoljno skoncentrisani). Tek zanemeli ljudi shvataju situaciju u kojoj su se nali. Alber Kami sjajno opisuje to stanje na primeru Sen
www.uzelac.eu

119

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

ista kome nakon presude, pa sve dok se ne popne na gubilite, do poslednjeg trenutka ivota, ostaje samo da uti, jer, smrtna presuda je krajnja konsekvenca onog za ta se i sam borio. Samo u tiini moe se poloiti raun za ono u emu je neko u svojstvu umetnika uestvovao; takve su bile poslednje godine ivota Sergeja Rahmanjinova, takvi su poslednji dani Dalija, takav je ostatak ivota Artura Remboa dok po Africi prodaje oruje. Poslednjim umetnicima bilo je dato da ne samo vide nego i osete kraj umetnosti kojoj su pripadali i koju su svojim delom zavravali. Tragedija je zavrena. Preostalo je da se uklone kulise i pozornica prepusti drugim, sve nestrpljivijim igraima novih mas-medija. Ostalo je jo toliko vremena da se, dok oni isprazne priceve i zauzmu svoja mesta pod reflektorima, negde u prikrajku razmotre dva mogua scenarija do kraja neodigrane satirske igre. ** Sve do sada izloeno, vodi zakljuku vie puta ve nagovetenom i na razliite naine formulisanom: umetnost je dola do svoga kraja. Ljudi je ne bi videli kao nepotrebnu da ona nepotrebnost ne nosi u samoj sebi. Nije stvar u tome da se neto pogreno vidi, odnosno da postoji neka negativna predisponiranost spram umetnosti i umetnika. Jeste, ona je nekomunikativna, no zato je nekomunikativna? ta se to nalazi ugraeno u nju to joj ne dozvoljava da stupi u odnos sa okruujuim svetom?

www.uzelac.eu

120

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

U poslednjih desetak godina dogodilo se neto bitno, odluujue, neto ega nismo do kraja svesni, no neto to je iz osnova promenilo ne samo stanje u umetnosti i odnos spram nje, no njen smisao i njenu mogunost. Niz posebnih umetnosti dospeo je do svoga kraja; na izvestan nain ona se vratila poetku kad nije bio poznat pojam originalnosti. U tom smislu ni ovo to ja piem ne moe biti originalno, budui da je miljenje na tragu kraja, a u asu kad je put umetnosti zavren. Kada je re o njenoj teoriji, estetici, smatram da postoje dva mogua zakljuka: jedan bi bio u tome da estetika zapone jedan izvorniji put vrativi se svome poetku i evoluira u haptiku, a drugi da se konstituie kao inflaciona estetika. U prvom sluaju, estetika nastavlja da se i dalje razvija, paralelno sa umetnou koja se poinje obraati novim ulnim organima, svodei se na modu, kozmetiku25 i eventualno kulinarstvo, a u drugom sluaju, konstatuje se definitivni kraj umetnosti i estetici preostaje da
25

Dugo su estetiari navodili argument da parfemi mogu ulno nadraiti, kao i umetnika dela, ali da ne mogu biti umetnika dela jer nemaju duhovnu dimenziju. Ovaj doskora validni stav sada je iz osnova poljuljan posebno ukazivanjem na to da ni veina dela moderne umetnosti nema duhovnu dimenziju. Tako, parfemi se mogu ubrojati u nova umetnika dela i stoje pored drugih modnih kreacija. Novi umetnici su Pjer Karden (lan Francuske akademije) i Iv Sen Loran, Valentin Judako i Miua Prada (unuka Maria Prada), oro Armani i Guio Gui, Kenzo Tokado i Antonio Moras, sestre Fendi i Karlo Lagerfeld, a meu njima moda je najvea umetnica Sofija Grojsman (amerikanka poreklom iz Belorusije)...
www.uzelac.eu

121

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

naknadno samo promisli razloge njenog kraha i efemernost umetnosti kao istorijskog fenomena. U oba sluaja slika tradicionalne umetnosti ostaje nepromenjena. Hegelova dijagnoza da je ona po svom bitnom odreenju prolost ostaje vaea, ali se prostire na mnogo krai segment trajanja umetnosti, na period estetskog, koji se poklapa pojavom novog veka i traje do XX stolea (koje delom u sebe ukljuuju neke od umetnosti, no maksimalno do 1999. godine). a. Haptika - budunost estetike Ima onih koji tvrde da sve se menja i ima onih koji veruju da je sve isto. Ovde e upravo o tome biti rei26. Poemo li od bitnih uvida u stanje u kojem se zatekla estetika krajem XX stolea, moi emo i jednima i drugima dati za pravo: prihvatiemo da se sve promenilo, ali emo kao an Pol, pre dva stolea, moi i dalje da tvrdimo da ljudi ni o emu drugome ne govore nego samo o estetici. Na osnovu ovog drugog tvrdiemo da se nije promenilo nita, da razloga za uzbunu nema, da sve se odvija predvidljivim tokovima i da estetiari, kao i ostali trudbenici dobro obavljaju svoj posao u Kandidovom vrtu negde u Eldoradu. Ovo poslednje ne sluti na dobro; estetika je postala najednom previe popularna. Budui da je
26

Ovaj tekst je u donekle izmenjenom obliku po prvi put tampan u Zborniku Matice srpske za drutvene nauke, 2003, br. 114-115, str. 37-52. http://scindeks-clanci.nb.rs/data/pdf/0352-5732/2003/035257320315037U.pdf
www.uzelac.eu

122

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

estetika daleko od toga da bude sredite ljudskih interesa, bie da opet sa njom neto nije u redu pa je ljudi ne razumeju najbolje i njena popularnost samo je izraz jednog novog nesporazuma. Pod estetikom se, kao i nekad, mogu misliti razliite stvari. Ako je za Hegela ona bila filozofija umetnosti, ontologija umetnikog dela, Fridrih Nie, i sam mislilac radikalnog estetizovanja, estetiku je shvatao znatno ire, zalaui se za sveobuhvatnu estetizaciju ivota i celog sveta pri emu je stvorena umetnost mogla biti samo poseban sluaj estetizacije; u svakom sluaju, jo i poetkom XX stolea, kao to je ve u vie navrata ukazano, estetika je podrazumevala filozofsko miljenje koje se suoava sa problemima lepog i umetnikog. Danas, kada su se njome poeli baviti i oni koji za tako neto nemaju ni elementarne preduslove, pod estetikom se poelo misliti svata, pa i svako neobavezno brbljanje o umetnosti, posebno o najnovijoj, koja je delom i sama kriva za tako neto jer je u velikoj meri svojom prividnom lakoom isprovocirala pomenuto brbljanje, umesto da se ozbiljnije pozabavila svojim nestajuim temeljima. Sve tee je govoriti o umetnikim delima jer se sve vie osea nemogunost da se ono bitno u umetnosti izrazi govorom; to oseaju kako filozofi tako i umetnici i nije sluajno to je jedan od vodeih ruskih kompozitora Edison Denisov, govorei o muzikolozima i njihovom nastojanju da teoretiu o muzici, jednom prilikom zapisao: muzikolozi su stvorili ogromnu koliinu gluposti oko muzike. Jedna od najrunijih je sud o filozofinosti muzike kod nekih kompozitora.
www.uzelac.eu

123

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Filozofija moe postojati samo kada se radi o govoru, a zvuk nema u sebi nikakve filozofije. Filozofija ne moe prodreti ni u kakve dubine bia (i ne moe to uiniti), ona samo stvara odreene sheme u koje se ivot nikad ne moe uklopiti. Umetnici dublje no svi drugi prodiru u tajne bia, mada je samo nekima od njih dato da se priblie Bogu27. Bez obzira na naglaenu bergsonovsku intonaciju, ovde je jasno prisutno jedno razgranienje umetnosti i filozofije i vie no jasna konstatacija o ogranienosti filozofskog pristupa umetnosti. Isto tako, injenica je da filozofija mora ostati u blizini umetnosti, ako nastoji da se priblii toj tajni bia koje se esto istie a retko adekvatno tematizuje, jer ova se, sve vreme, otkriva samo u umetnosti. Filozofija se moe baviti drugim stvarima, pa ak i samom sobom, moe se samozavaravati na razne naine veoma uspeno stvarajui privid uenosti, ali tek u blizini umetnosti ona moe sauvati svoj iskonski smisao. U meuvremenu, dok se odvija mena vrednosti pod presijom ostataka postmodernog miljenja, ljudi se privikavaju tome da se o umetnosti neodgovorno moe govoriti svata jer njeno nepoznavanje i pogreno razumevanje nema one negativne posledice kakvo ima loe poznavanje medicine; ini se da umetnost sve moe da izdri, da su svi pozvani da govore o umetnosti. Sve to ima za neposrednu posledicu, sve naglaenije pitanje opravdanosti opstanka i estetike i
: (1980/811986, 1995). - .: , 1997. - . 65.
27

www.uzelac.eu

124

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

umetnosti. Insistiranje na nekritinom opravdanju egzistencije umetnikog dela sve vie se ini anahroninim; kako govoriti o stvarnosti sveta, o njegovom problematinom modalitetu, kada svet vie ne doivljavamo budui da ni mi sami istinski ne ivimo poto na svet ine samo filmske, video ili televizijske slike. Prekinuta je naa veza sa svetom, ugroena je celokupna sfera ulnosti i mogunost recepcije; to je razlog to se moramo vratiti onim autorima koji su s pravom kao osnovni problem videli problem tela i telesnosti, onima koji su u osnovnoj relaciji tela i okoline, u sferi ulnog, nastojali da misle tu sferu primarno estetskog. Nimalo sluajno da jo uvek simulacija ostaje pomodna ali i kljuna re, nekakva arobna formula koja reava sve probleme koji su se nagomilali pred nama zahvaljujui naoj nesposobnosti ili nespremnosti da stvari vidimo onakvima kakve odista jesu. Ranije je pojam fikcije omoguavao i pojam umetnosti kao oblast onog kao da, obezbeivao je egzistenciju toj oblasti privida, odnosno sferi druge stvarnosti; simulacija pak, omoguuje jedino i iskljuivo manipulisanje unutar sfere datosti. Na taj nain izgubilo se svo ono udesno i arobno koje je ljude plenilo u ranijim epohama, nestalo je sve ono to se - ne mogavi biti racionalno miljeno i zamiljeno - sanjalo u umetnikim snovima. Misao romantiarskog pesnika Novalisa da se posredstvom rei, na papiru, moe graditi istinski svet sada se obistinjuje: ovaj na novi svet proizvodi se na kompjuterskom ekranu. Stvara se neto posve novo nadstvarno, ne vie puki odraz stvari. Umetniko je
www.uzelac.eu

125

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

umetniko u onom smislu u kojem je posledica vetine, ukoliko je vetako a istovremeno, budui da je tu re o nekom novom proizvoenju radi se zapravo o novom raunu; sve to to je novo-proizvedeno (umetnost) jeste ist rezultat raunanja, hiperrealnost. Tako se ostvaruju Lajbnicovi snovi, ali, moda i najstranije mre, jer ovde je tvorac sada iskljuivo sam kompjuterista. Tako kompjuterska simulacija postaje fabrika prirode. Stvarnost je posledica algoritamske konstrukcije. Stvarnost se stvara raunanjem, simulacijom, i u takvoj situaciji umetnost prua poslednji otpor. Zato je estetika poslednje pribeite naeg miljenja, miljenja koje je moda ve kapituliralo pred jednom realnou koja (kako u prirodi, tako i u drutvu) nema uporite, nema cilj, nema perspektivu, nema alternativu. Postoji rezignacija i ona je, kako vreme protie, sve izraenija; sve izraenija je i otupelost naih ula, ali sve to nije nita novo, budui da je konstatovano kao simptom novog doba na poetku moderne, jo sredinom XIX stolea u radovima Hegelovog uenika Karla Rozenkranca. Naa stvarnost konstituie se u aktu opaanja. Odatle moramo poi. Davno je ve zapaeno da umetniki metodi prisutni u savremenoj umetnikoj praksi ne potiu iz prirode, nego najee iz drugih umetnikih metoda i kao to se jedan umetniki stil raa iz sukoba sa drugim stilom (Malro), isto tako, najee, estetike teorije nastaju na tlu drugih teorija. Nije stoga nimalo sluajno da ilerova estetika vie duguje Kantu no
www.uzelac.eu

126

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Geteu, da Nieova estetika vie duguje openhauerovoj misli no Vagnerovoj muzici, a da Hanslikova teorija vie duguje Herbartovom formalizmu no muzici Bramsa. Tu se, vie no oigledno, umetnost nala u drugom planu. Istorija umetnikih i estetikih teorija pokazuje da u veini sluajeva iskustvo i misao idu uporedo, ali i da ima sluajeva da iskustvo decenijama prethodi estetikim teorijama; primer za to je Aristotelovo uenje o pesnikom umeu nastalo kao posledica njegovog suprotstavljanja Platonu, ali i nakon to su velika dramska dela ve bila napisana; isto se moe rei i za teorije likovnog formalizma koje imaju poreklo manje u savremenom postimpresionistikom slikarstvu a mnogo vie u herbartovskom tumaenja dela Mazaa i Pjera dela Franeska. Sve to vie no jasno pokazuje da umetnike teorije ne crpe svoju snagu samo iz iskustva formiranog u susretu s umetnikim delima, nego esto polaze i od onoga to se ve nalazi u ranijim teorijama; to objanjava i injenicu da teoretiar umetnosti nema od poetka ukus kojim procenjuje dela nego da taj ukus trai, da istrauje problematiku koja tek vodi stvaranju ukusa; isto tako, premda umetnike teorije dolaze posle odreenih umetnikih postupaka, one ih esto i prevazilaze; zato se u dosta sluajeva (a to nije obavezno) moglo dogoditi da estetika teorija bude korak-dva iza umetnike prakse, iza rezultata umetnosti, ali da ona pritom ni na koji nain nije bila neko odreeno uputstvo za rad, nego ponajpre misao o

www.uzelac.eu

127

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

umetnosti, ili misao o miljenju umetnosti, refleksija o samoj sebi i svome smislu. S druge strane, imali smo sluajeve da je estetika bila napisana bez ikakvog odnosa estetiara prema umetnosti, budui da se pisalo prvenstveno za ne-umetnike, za mislioce, za one kojima se ponaanje i delanje stvaraoca i uivaoca u umetnikim delima pokazuju kao problem, kako je to tvrdio N. Hartman. Kao filozofija umetnosti i kao filozofija lepog, estetika, ve po tumaenju Kanta, ne dotie stvarni ivot umetnosti i promene ukusa, budui da s obzirom na njen kategorijalni aparat i teorijske ciljeve nema nikakvu direktivnu snagu u odnosu na predmet svog bavljenja. Potvrdu ovom shvatanju moemo nai i u injenici da je itava Kantova estetika teorija izvedena iz samog pojma umetnosti, odnosno iz teorijskog tumaenja lepog i uzvienog, a da pritom ne polazi ni od stanja umetnike prakse niti od uvida u reprezentativna umetnika dela. Sve to vie je no dovoljan razlog da estetika, kako je to tvrdio Hartman, ima sudbinu da kao nauka donosi razoaranje. Istovremeno, injenica je da neuspeh estetike kao filozofske nauke ne mora da pogaa estetiku kao egzaktnu nauku (kako su je videli u XIX stoleu, kada se ona vie pribliavala prirodnoj no humanistikoj nauci) i u tom sluaju estetika se nalazi u situaciji da je prinuenada se suoi sa krizom temelja modernih nauka uopte, a ta kriza se izraava kao otuenje u vidu objektivizma, formalizma, rave apstrakcije. Do izrazite krize estetike dolo je u asu kada je odnos estetike prema umetnosti postao kritian, i to, s
www.uzelac.eu

128

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

jedne strane, kao posledica razvoja umetnosti krajem XIX i poetkom XX stolea, i, sa druge strane, kao posledica razvoja moderne nauke i poloaja estetike kao filozofske, odnosno kao posebne nauke u tom razvoju. Sada, sa malo vee distance, uzrok krize estetike mogao bi se traiti i u nekom poremeaju temelja na kojem poivaju i estetika i umetnost, a to se ispoljava u aktuelnoj krizi humaniteta, ili pojma odgovornosti - to je dolo do svog izraza u vreme postmodernizma. Kada se sve ovo sabere, moglo bi se rei kako su savremeni estetiari saglasni u tome da se kriza estetike moe razmatrati (a) sa gledita razvoja i krize modernih umetnosti krajem XIX i poetkom XX stolea, i to u onoj meri u kojoj umetnost predstavlja legitimni predmet prouavanja estetike a pod pretpostavkom da je zadatak estetike da se suoi sa aktuelnim stanjem umetnosti; zatim, (b) sa gledita razvoja modernih nauka i krize (evropskih) nauka, ukoliko ona kao kriza temelja pogaa i estetiku i razjanjava metodoloki problem ove nauke, i, konano, (c) sa najobuhvatnijeg gledita svetsko-istorijskog preokreta koji je doveo do dalekosenih promena poloaja nauke, umetnosti, filozofije i celokupne kulture u promenjenom svetu. Takvu je ocenu stanju stvari u savremenoj estetici davao srpski estetiar, autor velike do danas jo uvek ne publikovane studije o Fidleru, Milan Damnjanovi. Ovde naznaena situacija se bitno menja, posebno sa sve uestalijim konstatacijama o kraju

www.uzelac.eu

129

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

nauke28. Ima dosta razloga da se tvrdi kako e fundamentalne nauke budunosti uskoro biti mogue samo kao estetske nauke i estetika, a to mnogima mora izgledati krajnje paradoksalno i nesmisleno. Sve teorije, u nemogunosti da budu eksperimentalno dokazane, ostae zauvek i definitivno samo teorije, potkrepljivane samo subjektivnim kriterijumima kao to su elegantnost i lepota. Fizika estica, kako je ukazivao u svojoj knjizi The End of Physics David Lindli (D. Lindley) - postae grana estetike. Bitni kriterijum svake fundamentalne naune teorije, bilo da se radi o teoriji superstruna Edvarda Vitena (E. Witten), ili inflaciona teorija vasione Alana Guta i Andreja Lindea (A. Guth; A. Linde), ostae samo nedosanjani san o konanoj teoriji, kako glasi naslov knjige Stivena Vajnberga29. Razlona sumnja Hansa Betea (H. Bethe) u mogunost da doe do jo jedne revolucije kakvu je izazvala pojava kvantne mehanike saglasna je sa miljenjem Dejvida Boma (D. Bohm) da fundamentalni pojmovi kao to su red i struktura, uslovljavaju nae podsvesno miljenje pa stoga nove teorije zavise od novih vrsta reda. Bavljenje naukom imae za posledicu vie irenje doivljaja o svetu no
O tome videti opirnije u knjizi: H o r g a n , J.: The End of Science. Facing the Limits of Knowledge in the Twilight of the Scientific Age, 1996. 29 W e i n b e r g , S.: Dreams of a Final Theory, New York, Pantheon, 1992. Danas nakon neto manje od dvadeset godina stvari stoje drugaije: ima izgleda da se taj san i dosanja, ne bude li na, bie to realni san generacije to dolazi za nama.
28

www.uzelac.eu

130

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

irenje vidika znanja. Moda e se vremenom sve vie razvijati kontakt s realnou i to e verovatno biti ono mesto gde e se zapravo dodirivati nauka i umetnost (a na to u se posebno osvrnuti u sledeem poglavlju). Ali, isto tako, ini se da e estetski kriterijumi biti sve vie odluujui u nauci budunosti (ma kakva ona bila); premda teorija superstruna u velikoj meri zadovoljava estetski princip u nauci kakav je predloio jo Vilim Okamski (a to e rei da je najbolje objanjenje ono koje poiva na najmanjem broju pretpostavki), na koji nain bi takva teorija mogla da objasni svet? Prema njoj odbojnost gaje i fiziari i metafiziari budui da superstrunama koje u sebi generiu materiju i energiju, prostor i vreme - u ovom naem svetu nita ne odgovara. O emu je tu re? Ni o emu drugome do o delima moderne fizike kao umetnikim delima. Nimalo sluajno, Denis Overbi30 pie o bogu kao kosmikom rokeru koji daje impuls za stvaranje vasione udarajui u gitaru sa desetostrukim superstrunama. U tom sluaju, nimalo naivno pitanje moralo bi da glasi: da li bog improvizuje ili svira po notama? Moda se na taj nain nauka i umetnost vraaju svom zajednikom praizvoru koji su stari Grci odreivali pojmom techne. Sve to vie no jasno potvruje da ako se i moe govoriti o krizi moderne nauke, jednako kao i o krizi moderne umetnosti, to ni u kom sluaju ne povlai za sobom i krizu estetskog, tj. krizu sposobnosti estetskog
O v e r b y e , D.: Lonely Hearts of the Cosmos. New York: Harper Collins, 1992.
30

www.uzelac.eu

131

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

doivljaja i krizu sposobnosti da se poseduje estetski stav, jer mogu nestati neke od stvari ali ne i odnos spram njih kao takav. Postoji duboko ubeenje da se moe govoriti ak i o kraju estetike ali ne i o kraju (ili smrti) estetskog, da su se nesporazumi su se poeli umnoavati i ubrzano nagomilavati jo u vreme nastanka estetike (1750) i njenog odreenja kao nauke o ulnom saznanju; estetika je navodno, trebalo da se dri ulnog bia umetnosti i estetske stvarnosti, to znai umetnikog dela i estetskog predmeta kao smisaonih tvorevina koje po svojoj specifikoj materijalnosti i medijalnosti postoje samo za ula; na alost, to se nije dogodilo. Estetika se od samog poetka poela baviti ne samo ulnim osetom nego i oseanjima, doivljajnim ivotom, sferom subjektivnog uopte, ili, drugim reima: njene granice bile su od samog poetka vee no to joj je to Baumgarten propisao osamostaljujui je od logike. Ako imamo u vidu da je sfera subjektivnosti sfera samoodnosa, tj. sfera refleksije ije je rodno mesto novovekovna filozofija subjektivnosti, a da je ova filozofija subjektivnosti vezana za racionalistiku metafiziku, za pojam moderne nauke, za pojam moi i vladavine, jasno je da se estetika sve vreme nalazi u prilino delikatnoj situaciji. Kao jedan istorijski poznat tip miljenja, ona moe doiveti svoj kraj i sasvim je legitimno govoriti o vremenu posle estetike, budui da je mogue isto tako govoriti i o vremenu posle kraja umetnosti koja je samo moda jedna od epizoda u razvoju oveanstva, ali pritom se ni u kom sluaju ne moe govoriti o smrti estetskog, o kraju jednog
www.uzelac.eu

132

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

fenomenalnog podruja naeg kulturnog, tj. drutvenog ivota31. Estetski stav kao subjektivan ne mora biti nuno povezan sa metafizikom subjektivnosti kao filozofskim gleditem novog veka (ve i stoga to se estetski stav pojavljuje i pre novog doba, na poetku nae tradicije). Kada se sledi Kant moe se rei da subjektivni estetski stav nije nuno i subjektivistiki stav, jer se on saglaava sa objektivnou estetskih pojava. Zato pojam estetskog nije nuno povezan sa modernim filozofskim otkriem sfere doivljaja i subjektivnosti, estetske svesti i metafizikih temelja subjektivnosti. Do estetskog se moe dospeti prvenstveno na osnovu estetskog iskustva a ovo iskustvo se otvara naem ulnom percipiranju ili posmatranju estetskog predmeta i to kako prirodnog tako i umetnikog predmeta. Ovde je neophodno nainiti razliku: dok se pojam estetikog odnosi na samu teoriju, kategorija estetskog se odnosi na podruje estetskih pojava ili umetnikih predmeta; tako se estetsko razlikuje od kategorije

31

Ovaj tekst je desetak godina stariji u odnosu na ostale delove ove knjige nastale u leto 2009. godine. U ovom asu vie nisam siguran u samu poziciju estetskog. Ne znam emu da se priklonim. S jedne strane, sasvim se legitimno moe zastupati stav da i nakon kraja estetike moe egzistirati sfera estetskog, ali nema razloga da ne moe biti i obrnuto. Sve mi se vie ini da je sfera estetskog otvorena s pojavom umetnosti, i da s njenim krajem moe biti i zatvorena. Simptomi svemu tome su razni i trenutno je mogue izvesti paralelno vie protivrenih valjanih sudova koji bi jednako mogli vaiti.
www.uzelac.eu

133

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

umetnikog koje upuuje na umetnike pojave i svet umetnosti ali se ne podudara sa estetskim fenomenalnim podrujem. Sve to jasno pokazuje da se estetsko i umetniko ne mogu koristiti kao sinonimi, budui da se obimom ne poklapaju. Modernoj umetnosti je od samog poetka bilo svojstveno da nema u prvom planu i estetske ciljeve; estetsko upuuje na odreenu vrstu iskustva, to potie iz percepcije ili ulnog opaaja pa ima posla samo sa prezentnim objektom, tj. sa estetskim ili umetnikim predmetom (sa supstancijom i energijama koje se manifestuju u njemu), sa unutranjim (ali ne i spoljnim odnosima) tog predmeta. Estetsko predstavlja iskustvo nezainteresovane percepcije (koja se ne dri potonjeg praktinog cilja), iskustvo prirodnog ili umetnikog predmeta te percepcije, kao i njegove vrednosti. Otuda je polje estetskog ire od oblasti umetnikog, kao i od tradicionalno shvaene dimenzije lepote. Pojam nezainteresovanosti, o kojem je ve ranije bilo rei, odnosi se na sve to ovek vidi; taj pojam dostie univerzalnost time to vai i za nauni i za moralni sud i zato, kako je to primetio ameriki teoretiar Derom Stolnic, procenjivanje distinktivnih umetnikih vrednosti zavisi od kultivisane sposobnosti nezainteresovanog opaanja budui da je u umetnosti, kao i u svim drugim humanistikim disciplinama, neophodan smisao za istoriju, a, kako se velika dela mogu nai samo u prolosti, nemogu je radikalan raskid sa tradicijom.

www.uzelac.eu

134

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Danas smo izloeni sveoptem medijskom pritisku pokretnih slika sve vie lieni vremena i mogunosti da boravimo u predelu istih pojmova. Nameu nam se iskonstruisane predstave, tua miljenja; ljudi sve vie robuju tuim interesima, vojuju u tuim ratovima, doputaju da ih vladajui sistem korumpira pruajui im iluziju izbora i slobode; nemogunost dijaloga sada je zamenjena nemogunou miljenja: ljudi vie ne mogu da misle niti da prate neiju misao; ni najkrai rezime nije vie dovoljno kratak, ni najjednostavnija re nije dovoljno jednostavna. U vreme kada se ne misli vie miljenje, kada se ne misli ni sama stvar, nego se svukud uri ne bi li se ita uopte videlo, ini se: nalazimo se na poetku; gledamo svoje dlanove, opruene prste, skupljamo ih, povijamo, zahvatamo vodu pod slavinom, poneku stvar iju formu jo ne razaznajemo. Nesposobni smo da shvatimo: ostala su nam samo najnia ula da opet, po drugi put, pokuamo sve od poetka. Moda e ovaj susret biti plodotvorniji, moda e ovaj dijalog biti uspeniji, moda e nam se posreiti, pa, emo naavi sebe, nai i put na kojem e misli i oseanja biti jedno i isto. Konano, moda e tada uvid u budue biti dui od jednog dana, moda e varljive disipativne strukture otkriti svoj red. Jedno je sigurno: mora se poeti. Od poetka. Sopstveno bie je oveku dato pre svega u telesnom obliku, kao telesnost. Svojom telesnou mi se otvaramo svetu i upravo telo ocrtava prvu granicu ja i ne-ja; sve fenomene ivota otkrivamo telom u njihovom
www.uzelac.eu

135

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

telesnom obliku i telesnost ovekova proima sve oblasti ljudskog ivota: smrtnost i ljubav, rad, vladavinu i igru; za sve njih neophodno je telo; netelesni duhovi ne mogu da vole i rade, ne mogu da umru ali ne mogu nita ni da grade; sfera umetnosti pripada oveku, ne i bestelesnim biima; telo je izvor energije postojanja, podstreka i stimulansa. Ljudsko telo je vie no samo tvorevina naeg ivota - ono ukazuje na nae zemno poreklo, ukazuje na mesto odakle potiu priroda i sloboda; najstariji mitovi, govorei o hlebu i vinu, govore upravo o tome. Ako su stari mitovi danas prolost, to, kako primeuje E. Fink, jo ne znai da nam i problemi koje su oni tumaili nisu i danas ostali, a najstariji i uvek nov problem je: kako ovek ivi, dok ivi32. Najvei strah je strah od drugoga, od dodira neega nepoznatog; ovek neprestano nastoji da izbegne nepoznato, da utekne njegovom dodiru; suprotno tome, pribliavanje drugome izraz je svianja. Samo u masi pojedinac se oslobaa straha od dodira i samo u masi strah se moe pretvoriti u svoju suprotnost. Ovo se moe iskusiti u sportskoj publici, ali i na prvim vebama iz anatomije ili patologije. Moda je najuroeniji instinkt individuuma bekstvo od sopstvene pojedinanosti, bekstvo iz tek osveenog ja u prethodno mi: upravo u tom iskonskom osciliranju izmeu ja i mi nastaje svest o drugome i drugotnosti drugoga, mogunost da se razdvoje ulno i ulnost, da
F i n k , E.: Orphische Wandlung, in: Philosophischen Perspektiven, Bd. 4, Frankfurt a. M. 1972, S. 84.
32

www.uzelac.eu

136

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

se iz sebe razume drugo a drugo kao izraz sopstvenog ja, kao sopstveno delo, razume kao istinska tvorevina ije nastajanje je istovremeno ospoljavanje ovekove unutranje moi. Sama umetnost nastaje na tlu ulnoga, ona nastoji da objasni telo i telesnost i nije sluajno to od najstarijih vremena postoji elja da se kritiki promisli odnos ka telu, ka ulima, ka ulnom i vidljivom svetu. ula nam kazuju, zapravo pokazuju, ta jeste; to to je ulima dokueno, ega smo ulima postali svesni, svojim konkretnim sadrajima ini nae najbogatije saznanje. Re je o beskrajnom carstvu razliitog i raznolikosti koje je istovremeno i najistinitije iako filozofi to znanje o bistvovanju vide kao siromano i apstraktno istiui da unutranja ontika konkretnost stvari boluje od spoljanje ontoloke apstraktnosti. No, ta su zapravo stvari da bi kao takve uopte mogle postojati, jo pre, dok ne nastanu u igri ljudskih ruku? One u pokretima prstiju i ake moraju zadobiti svoju istinsku formu; prazne ljuske od voa, kae E. Kaneti, kao to su ljuske kokosovih oraha, sigurno su postojale jako dugo, no ovek ih je nezainteresovano odbacivao. Tek su prsti, koji su izgradili upljinu za grabljenje vode, tu ljusku uinili stvarnom33. Prvi izgraeni predmeti bili su znakovi naih ruku, ponovljeni delovi naeg tela; stvaranjem prvih predmeta, udvajajui svoje delove ovek je poeo na vetaki, umetniki nain da misli sebe i odnos sebe ka svetu. Rei su nastale kasnije. Na poetku behu stvari i
33

C a n e t t i , E.: Masa i mo. Globus, Zagreb 1984, str. 180.

137

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

njihove slike. Prvo miljenje bilo je miljenje u slikama - poreenje sebe i stvorenih stvari ijim se graenjem poeo stvarati i ispunjavati svet. Gradei stvari ovek ih je neprestano osmiljavao menjajui im namenu; te smislove je unosio u sebe, potom ih projektovao u svet i po njima nastojao da gradi stvari; svi odnosi sa stvarima bili su mutni, mutni su oni i danas, ali saznanje koje ih je pratilo imalo je mo usavravanja i moglo je oveka izvesti na put ka savrenstvu. Pouku o tome nalazimo eksplicitno izreenu nakon mnogo vekova, na tragu Lajbnica - kod Baumgartena. U hrianskoj tradiciji nalazimo tri shvatanja tela: (a) gnostiko, po kojem je telo rezultat pada u greh i beskonani izvor zla; (b) neoplatonistiko, po kojem je telo, kao i svaka materija, omota koji nema sutinsku realnost duha i (c) patristiko, u kojem nalazimo ideju spasenja i oboestvenja tela. Potonji razvoj evropske filozofije, sa naglaenim akcentom na odnos subjektobjekt, otro je razdvojio telesno i duhovno naelo, a to je svoj najvii izraz imalo u kartezijanskom dualizmu supstancije i lajbnicovskom psihofizikom paralelizmu. Kao izraz reakcije na apsolutni idealizam hegelijanstva, raa se novo filozofsko interesovanje za telesnost koju niz filozofa (A. openhauer, L. Fojerbah, K. Marks, F. Nie, S. Frojd, E. Huserl, M. Hajdeger, M. Merlo-Ponti) istie kao injenicu neposrednog prisustva u svetu, kao neku sinkretiku nerazdvojenost unutranjeg i spoljanjeg u ovekovom biu. Odnos stare i nove filozofije L. Fojerbah u spisu Naela filozofije budunosti ( 36; 1843) pokazuje na primeru starog i novog odnosa prema problemu tela:
www.uzelac.eu

138

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Ako je stara filozofija imala za svoju polaznu taku stav: ja sam apstraktno, samo mislee bie, telo ne spada u moju sutinu, nova filozofija, naprotiv, poinje stavom: ja sam stvarno, ulno bie: tavie, telo u njegovom totalitetu je moje ja, sama moja sutina. Fojerbah tu jasno pokazuje da naspram stare filozofije (od Dekarta do Hegela) koja je bivstvovanje konstituisala u miljenju, nova filozofija polazi od telesnosti. Telo je, po miljenju Fojerbaha, racionalna granica subjektiviteta i samo putem ula jedan objekt moe biti dat u istinskom smislu, pa je samo ulno bie istinito, stvarno bie. U ve navedenom paragrafu Fojerbah, takoe, kae: Stara filozofija priznala je istinu ulnosti (...) ali samo skriveno, samo pojmovno, samo nesvesno i protiv volje, samo zato to je morala; nova filozofija, naprotiv, priznaje istinu ulnosti s radou, svesno: ona je otvorena srca ulna filozofija34. Za naa razmatranja posebno je znaajan 39, u kojem Fojerbah pominje i umetnost, pa ga ovde navodimo u celini: Stara apsolutna filozofija oterala je ula u oblast pojave, konanosti; a ipak je u protivrenosti s tim odredila apsolutno, boansko kao predmet umetnosti. Ali predmet umetnosti je - posredno u govornoj, neposredno u likovnoj umetnosti - predmet vida, sluha, oseanja. Dakle, nije predmet ula samo konano, pojavno, ve je to i istinito, boansko - ulno je organ apsolutnog. Umetnost predstavlja istinu u

F o j e r b a h , L.: Principi filozofije budunosti, Kultura, Beograd 1956, str. 48-9.

34

www.uzelac.eu

139

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

ulnome - to znai, pravilno shvaeno i izraeno: umetnost predstavlja istinu ulnoga35. Iako u Tezama o Fojerbahu (1845) Karl Marks na jedan aforistian nain kritikuje shvatanja Fojerbaha, pa tako u 5. tezi o Fojerbahu itamo: Fojerbah nezadovoljan apstraktnim miljenjem, apeluje na ulno-neposredno saznanje; ali on ulnost ne shvata kao praktinu ljudsko-ulnu delatnost36, u ranijim spisima, posebno u Ekonomsko-filozofskim rukopisima (1844) Marks je mnogo precizniji, blii misli Fojerbaha i nadovezuje se na njega, pre svega tezom da smisao jednog predmeta ide za mene donde dokle seu moja ula, a da ulnost - i tu se Marks eksplicitno poziva na Fojerbaha - mora biti osnova svake nauke, da je nauka stvarna samo ako polazi od ulnosti u dvostrukom obliku: od ulne svesti i od ulne potrebe - dakle, ako nauka polazi od prirode37. Na drugom mestu Marks pie: Biti ulan, tj. biti stvarni, znai biti predmet ula, ulni predmet, znai dakle imati ulne predmete izvan sebe, imati predmete svoje ulnosti. Biti ulan znai trpeti. Stoga je ovek kao predmetno ulno bie trpno bie, a, budui, da je bie koje osea svoje patnje, on je strastveno bie. Strast, passion, je ovekova sutinska snaga, koja energino tei ka svom predmetu38.

Op. cit, str. 50. M a r k s , K./E n g e l s , F: Dela, tom 5, 1974, str. 456. 37 M a r k s , K./E n g e l s , F.: Dela, tom 3, 1972, str. 241-2. 38 Op. cit., str. 269.
35 36

www.uzelac.eu

140

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Nalazei ishodite u telu i fiziologiji, znaaj telesnosti istie i nakon vie decenija Fridrih Nie; u njegovom nedovrenom spisu objavljenom pod naslovom Volja za mo itamo: Vera u telo fundamentalnija je no vera u duu: potonja je nastala iz nenaunog posmatranja agonije tela ( 491). Na prvenstvo ula i dublju zasnovanost ulne dimenzije Nie u jednom od narednih fragmenata ukazuje sledeim reima: Sudova uopte ne bi moglo biti kad se najpre unutar ula ne bi vrila neka vrsta izjednaavanja: pamenje je mogue samo uz stalno podcrtavanje onoga na to se ve naviklo, to se ve doivelo, a neto dalje, na istom mestu, kae: Bitno: polaziti od tela, te ga koristiti za nit vodilju. Ono je puno bogatiji fenomen koji doputa jasnija posmatranja. Vera u telo utvrena je bolje no vera u duh ( 532). Problematika tela javlja se kod Edmunda Huserla ve u vreme njegovog boravka u Getingenu; posebno ako se imaju u vidu njegova predavanja o stvari (Ding-Vorlesungen), gde on pie kako se sveobuhvatajua intencija kree od opaaja; jednom ka stvarima, a drugi put ka ja-stvari, tj. ka telu39. Intencija objektivizuje opaaje kao stvari i kao telo, a stvari objektivizuje tek kroz telo. Telo stoga ima jedno meu-mesto i jednu njemu odgovarajui medijativnu funkciju: kao inkarnirana intencionalnost telo posreduje izmeu stvari spoljanjeg sveta i unutranjeg
H u s s e r l , E.: Ding und Raum. Vorlesungen 1907, Husserliana, Bd. XVI, M. Nijhoff, Den Haag 1973, S. 282; 163.
39

www.uzelac.eu

141

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

sveta svesti; spolja posmatrano, telo je stvar meu stvarima, iznutra posmatrano, ostaje satkano od opaaja40. Huserl jasno pokazuje da telo nije samo stvar meu drugim stvarima nego da je za njega nuno da druge stvari budu stvari. Na taj nain telo je konstituens svakog prostora i nuno omoguuje kretanje stvari41. Telo kao telo ima dvojak realitet: ono se moe konstituisati kao (a) estezioloko telo, tj. kao materijalno telo koje je pojava i organ personalnog okolnog sveta, fiziko telo i (b) telo sa voljom, koje je slobodno pokretno. Ovako shvaeno telo je identitet koji se odnosi na razliite mogunosti kretanja koje slobodno ini duh. Telo je jedan poseban vid realnosti, i pritom ima dvojak vid: ono je realnost s obzirom na prirodu i s obzirom na duh, a to znai da ono ima dvojaku realnost pri emu je estezioloki nivo nosei za onaj koji se slobodno kree, te je sve pokretno pretpostavljeno od onog esteziolokog42.

S o m m e r , M.: Husserls Gottinger Lebenswelt, in: H u s s e r l , E.: Die Konstitution der geistigen Welt, F. Meiner, Hamburg 1984, S. XVII. 41 Ova tema imae svoje mesto i kasnije u spisu o konstituciji duhovnog sveta, zamiljenom (uz spise: Konstitucija materijalne prirode i Konstitucija animalne prirode) kao drugom delu spisa Ideen, a koji Huserl za svoga ivota uprkos preradama E. tajn (191819) i L. Landgrebea (192425) nije objavio (premda e se problematika sveta ivota shvaenog kao tle nauka, nai u sreditu njegovog poslednjeg, nedovrenog spisa Krisis). 42 H u s s e r l , E.: Die Konstitution der geistigen Welt, F. Meiner, Hamburg 1984, S. 115; Hua, IV/284.
40

www.uzelac.eu

142

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Huserl polazi od toga da linost deluje na telo u kojem se kree, a da telo deluje na druge stvari okolnog sveta; slobodno kretanje mog tela i neposredno drugih stvari jeste delovanje na prirodu ukoliko je telesna stvar u okolnom svetu istovremeno odredljiva kao prirodno-nauna stvar. Delovanje duha na telo i tela na druge stvari odvija se kao duhovno kretanje u duhovnom svetu. Samo telo, iako je stvar okolnog sveta, jeste po sebi iskuavajue, opaajue telo i ono je manifestacija fizikog tela. Ovo fiziko telo, kao i fizikalna priroda, ne pripada primarnom okolnom svetu nego ini sekundarni okolni svet dok primarni ine same pojave. Telo kao stvar je osnova (Unterlage) esteziolokog tela43. Meu Huserlovim sledbenicima, a pod izrazitim uticajem njegovih poznih spisa, poseban znaaj telu i telesnosti pridavao je etrdesetih godina XX stolea francuski mislioc Moris Merlo-Ponti; do problematike da i telo i telesnost vidi kao centralne teme svekolike savremene filozofije on dospeva tematizovanjem fenomena percepcije. Ovo posebno dolazi do izraaja u njegovoj knjizi Fenomenologija percepcije (1945), gde se polazi od toga da je svet isto to i bivstvovanje i da je on to tek posredstvom tela, budui da tek posredstvom tela razumemo drugoga, isto kao to svojim telom opaamo stvari; moje telo - pie Merlo-Ponti - nije samo jedan objekt meu drugim objektima, jedan

H u s s e r l , E.: Die Konstitution der geistigen Welt, F. Meiner, Hamburg 1984, S. 116; Hua, IV/285.
43

www.uzelac.eu

143

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

kompleks ulnih kvaliteta meu drugima, ono je objekt osetljiv na sve druge, koji odzvanja na sve zvukove, vibrira na sve boje, i koji daje reima njihovo prvobitno znaenje nainom kako ih doekuje.44 Telo ne treba porediti sa fizikim objektom, nego pre sa umetnikim delom: u slici ili u nekom muzikom delu ideja se ne moe saoptiti drugaije nego irenjem boja i zvukova, kae Merlo-Ponti. (...) Roman, pesma, slika, muziki komad jesu individuumi, to jest bia u kojima se ne moe razlikovati izraz od izraenoga, iji je smisao pristupaan samo direktnim kontaktom i koja zrae svoje znaenje ne naputajui svoje prostorno i vremensko mesto. U tom smislu nae je telo uporedivo s delom umetnosti. Ono je vorite ivih znaenja, a ne zakon izvesnog broja kovarijantnih termina45. Na jednom drugom mestu itamo: Kad se radi o telu drugoga ili o mom vlastitom telu, nemam drugog sredstva da upoznam telo nego da ga doivljavam, to jest za svoj raun preuzmem dramu koja kroz ja prolazi i da se pomeam s njim. Ja sam, dakle, svoje telo bar sasvim onoliko koliko imam neko iskustvo, i obrnuto, moje telo je neki prirodni subjekt, kao neka privremena skica mog totalnog bivstvovanja. Tako se iskustvo vlastitog tela suprotstavlja refleksivnom pokretu, koji oslobaa objekt subjekta i subjekt objekta, i koji nam daje samo misao o telu ili telo kao ideju a ne iskustvo o telu ili doista telo. To je Dekart dobro znao, jer u

M e r l e a u - P o n t y , M.: Fenomenologija percepcije, V. Maslea, Sarajevo 1978, str. 250. 45 Op. cit., str. 165-6.
44

www.uzelac.eu

144

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

jednom slavnom pismu princezi Elizabeti od Pfalza (Elisabeth von der Pfaltz) (28. jun 1643) razlikuje telo kako se ono poima iskustvom ivota tela i kako se ono poima razumom"46. Pored optepriznatih pretea postmodernizma (Nie, Hajdeger), meu autore koji su najvie panje posvetili telesnosti treba ubrojati i S. Frojda, koji je nastojao da lei logocentrini svet od neuroza koje je sam taj svet stvorio a pomou pojava koje su bile iza govora, iza govornih opisa simbola, koje su imale telesno-seksualnu prirodu i nije nimalo sluajno to je Frojd najvie citirani poststrukturalistiki autor a da sam pritom nije bio poststrukturalista. U svemu tome nezaobilazno je i ve pomenuto delo E. Kanetija, koji u spisu Masa i mo formulie neoarhaiku mitologiju; osmiljavanje prirode ovaj mislilac gradi ukazivanjem na hvatanje rukama, grienje zubima i vilicom; psihologija hvatanja i gutanja - kao i jedenje uopte - jo je uvek potpuno neistraena i, nalazei u fenomenima hvatanja i gutanja izraz izvornih moi, Kaneti nastoji da na njihovom tlu izgradi novoarhajsku kulturologiju a na njoj i jednu originalnu politologiju. Kako od hvatanja i gutanja nema niega starijeg, ljude po miljenju ovog autora jo uvek nije ni zaudila injenica da se u velikom delu tih procesa ponaamo isto kao i ivotinje. Hvatanje plena, prvi dodir, to je ono ega se ovek najvie plai i opaanja to nam dolaze od drugih ula (vid, sluh, miris) nisu ni izdaleka tako
46

Op. cit., str. 213

145

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

opasna ali ni izdaleka tako neposredna. Sva druga pomenuta opaanja ostavljaju razmak izmeu oveka i drugoga; tek dodir tu granicu brie. Sa dodirom namere postaju konkretne i dodir sadri iskonski strah: o njemu sanjamo; o njemu govorimo u knjievnosti; na ivot u civilizaciji nije nita drugo nego jedno jedinstveno nastojanje da izbegnemo taj strah47. Prihvatajui dodir kao sredstvo u komunikaciji, mi pristajemo na odreeno ponaanje; to ponaanje odreuje na temeljni odnos spram sveta, na nain kako mi svet u tom odnosu saznajemo. Ono to u prvi mah primeujemo je vieslojnost tog ulnog odnosa spram predmeta koje smo u meuvremenu sami izgradili. Na samom poetku ukazali smo na to da je Baumgarten estetiku odredio kao nauku koja se bavi ulnim saznanjem i koja se nalazi naspram logike kao nauke o viim, intelektualnim sposobnostima, da se estetski svet konstituie na tlu ulnosti, a da ula, posedujui mo sinteze, poseduju specifinu spontanost; to omoguuje da se govori o estetskoj racionalnosti koja poiva na diskurzivnoj racionalnosti od koje se bitno i razlikuje. Estetski ratio je korektiv diskurzivne logike time to omoguuje logiku individualnog; ta logika individualnog, neponovljivog i nepovratnog omoguuje svet neponovljivih umetnikih dela. Umetnost evocira fiktivne svetove omoguujui da se realni svetovi pokau u posve novom svetlu.

47

C a n e t t i , E.: Masa i mo, Globus, Zagreb 1984, str. 168.

146

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Nakon dva stolea tek sada uviamo da su se svi dosadanji pokuaji utemeljenja estetike oslanjali na iskustvo vida i sluha, dva via ulna temelja, a da je potrebno izgraditi jednu nauku koja e uzimati u obzir i one nie slojeve koje zahvataju nia ula; re je o nauci koja poiva na dodiru. Pred nama je logika dodira (haptika). Dodir je minimum minimorum saznajne sposobnosti i fundament formiranja svesti. Na nivou dodira formira se prvo iskustvo drugoga i sveta; tu se formira iskustvo svekolikog stvorenog sveta, pa tako i umetnosti koja je prva u logikom ali i u vremenskom smislu. Ovde ne treba gubiti iz vida koliko proroanske toliko i dalekosene rei A. Fosijona, koje bi mogle biti samo jo jeda potvrda opravdanosti ovakvog naina razmiljanja: Ali sve ije postojanje oseamo po gotovo neprimetnoj teini ili burnom damaru ivota, sve to poseduje opnu, ljusku, dlaku - pa ak i kamen, klesan, izbruen vodenom bujicom, ili u prirodnom stanju, - sve to za ruku ipak predstavlja dodir, sve je to svrha jednog eksperimenta koji oko i duh ne mogu sami da izvedu. Posedovanje sveta zahteva prefinjenost ula pipanja. Pogled klizi po univerzumu. Ruka osea da je predmet teak, gladak ili rapav, da nije prikladan za nebo i zemlju s kojima naizgled obrazuje celinu. Delatnost ruke definie prazninu prostora i punou predmeta koji ga ispunjavaju. Povrina, zapremina, gustina i teina nisu optiki fenomeni. ovek ih je najpre osetio pod prstima i na dlanu. A prostor? Ni njega ne meri pogledom, ve rukom i korakom. ulo pipanja otkriva tajanstvene sile prirode. Bez ovog ula priroda bi bila
www.uzelac.eu

147

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

slina prekrasnim, ali nestalnim, beivotnim i himerinim pejzaima mrane komore."48 Ljudski svet nastaje iz susreta ruke i materije i zato je prva umetnost kojom ovek potvruje sebe vajarstvo; nije nimalo sluajno to upravo jedan vajar ovekoveuje dodir ljudske i boanske ruke i tako stvara apoteozu boanskog ali i ljudskog stvaranja. Taj iskonski dodir iz kojeg nastaje svet i sve unutarsvetsko dodir je u kojem svoj temelj ima svaki potonji smisao. Prva saznanja o sebi ovek dobija kroz dodir i zato haptika mora biti najizvornija nauka o ulnom saznanju; sve to je kasnije - estetika i nauka - koliko je pouzdanije, koliko je vie i zahtevnije - toliko je i neizvesnije. ivimo u vreme kada je svaka dovoljnost nedovoljna a svaka sigurnost neizvesna; simuliramo teorije o nekakvom svetu odrivih zajednica senki a stvarna bia sve su dalja, sve neprimetnija. Zar nije jo krajem ezdesetih godina XX stolea Ginter Stent govorio o zaustavljanju progresa, o dospevanju sveta u statino stanje koje je on nazvao novom Polinezijom? To je bio samo jo jedan pokuaj da se opie beg iz realnog sveta, da se sugerie da se hiljadugodinje bavljenje naukom i umetnou poinje transformisati u tragikomediju ivota i praznovanje49; simptome nadolazeeg vremena Stent je video u pojavi hipika, ali i to vreme je ve ostalo za nama kao to je za

Fosijon, A.: Pohvala ruci, u knjizi: Fosijon, A.: ivot oblika. Pohvala ruci; Kultura, Beograd 1964, str. 122. 49 S t e n t , G. T.: The Coming of the Golden Age: A View of the End of Progress. New York 1969, p. 138.
48

www.uzelac.eu

148

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

nama ostalo i uverenje da bi budunosti i moglo biti ali za one koji tako neto zasluuju. Veina filozofa, rekao je u jednom intervjuu K. Poper, nalazi se u stanju duboke depresije zato to ne mogu da stvore nita ivo. ini mi se da je stvar daleko sloenija; ne donose utehu ni Hajdegerove rei iz njegovog intervjua datog kratko vreme pre smrti da nas moe spasti samo jedan novi bog50". Ne znamo kojeg je to novog boga veliki nemaki filozof imao u vidu, a nismo sigurni ni koji to bee stari bog, jer bee ih mnogo. U svakom sluaju ostaje nam da gledamo u budunost koje nema, jer, postoji samo sadanjost, a ona je odreena sukobom novih teorija koje nastoje da omogue tlo jednoj jedinoj teoriji u kojoj e se otvoriti zagonetka koja se zove svet. Jedno je ipak izvesno: teorija superstruna, koja svoju popularnost, ali ne i poreklo, svakako duguje Edvardu Vitenu, iako osuena na to da moda i ne bude jo dugo empirijski potvrena (pa stoga ostaje u oblasti ironine nauke51), samim tim to ne rauna sa mogunou sile gravitacije nego ovu dokazuje i, to je najvanije, samim tim to je krajnje koherentna, zadivljujue elegantna i lepa da bi bila netana, otvara
Razgovor sa Heideggerom, 23. maja 1976. Spiegel, Hamburg, 31. V 1976. 51Baviti se ironinom naukom podrazumeva: baviti se neim to ne moe biti empirijski dokazano. Naunici koji zastupaju takvo stanovite smatraju da oni svoje teorije ne stvaraju nego otkrivaju; smatraju da njihove teorije postoje nezavisno od ma kog kulturnog ili istorijskog konteksta i nezavisno od ma kakvog pokuaja da se tako neto postigne.
50

www.uzelac.eu

149

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

mogunost jednog bitno novog shvatanja realnosti, mogunost ponovnog preispitivanja sveta neposrednog. Upravo stoga mi se i nalazimo na poetku, nesvesni znaaja prvobitnog dodira; na mestu smo, odakle se, najverovatnije, ne stie nikuda. Putevi su zatvoreni. Ostaje nauka kao poezija, estetika kao njena teorija, i haptika - kao izvor primera. Moe li biti drugaije? To je tema narednog, zakljunog dela u kojem e priroda umetnosti, njen kratkotrajni vek biti razmotreni u inflacionom kljuu. b. Inflacija definitivna slika kraja Kada se naemo na nekoj umetnikoj izlobi, mi obino govorimo kako se tu, pred nama, originali koje je umetnik izradio neposredno pred izlobom, i da je to to je on nainio neto originalno, neto to do toga asa nije nama ni ikome iz naeg okruenja bilo poznato. b. a. Originalna kopija roleksa Malo ko je svestan toga da je sama originalnost krajnje sloene, sumnjive prirode. Jo manje ljudi zna da u mnogim od ranijih istorijskih epoha predstava o originalnosti nije postojala, da je postojalo vreme kada niko nije razmiljao o tome da li je neko delo originalno delo, ili samo kopija originala. U vreme helenizma javila se moda sakupljanja umetnikih dela. Bogati ljudi nalazili su zadovoljstvo u tome da skupljaju vajarska dela svog vremena ali i dela ranijih epoha. Ono to je za njih bilo
www.uzelac.eu

150

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

karakteristono, jeste to da oni nisu pridavali znaaj tome da li je neko delo bilo proizvod ruku Fidije, ili Skopasa, ili je to bilo delo po uzoru na njihovo delo (nainjeno od nekog nama, a i njima, nepoznatog sledbenika ili podraavaoca). Stvar je u tome da u to doba nije postojala ideja autorstva i da su jednako bili vredni i originali i njihove kopije. Vrednost jedne zbirke dela cenjena je po tome da li su u njoj bila zastupljena sva dela poznata svetu ljubitelja umetnosti i znalcima umetnosti, a ne to da li su neka dela bila originalna a neka druga samo kopije. Ta situacija obeleava istoriju umetnosti sve do novoga doba. I u vreme rane renesanse, jo uvek je daleko vanija skica nekog dela, dakle, njegova ideja, a daleko manje je vano samo izvoenje. Situacija poinje da se manje tokom XV stolea. Na njegovom poetku, glavna stavka pri naruivanju nekog umetnikog dela bio je materijal i osnovni sporovi izmeu naruioca nekog dela i umetnika vodili su se oko materijala, odnosno oko kvaliteta raznih boja, koje su imale usled svog porekla i nalaenja, razliitu cenu. Tek krajem XV stolea zanatska strana stvari dobija sve vei znaaj i u svim ugovorima koji se u to vreme potpisuju pri naruivanju umetnikih dela, talenat umetnika dobija sve vee priznanje. U vreme Rafaela jo uvek je skica umetnika vrednija od samog izvoenja (koje moe biti i delo uenika i majstorske radionice), no, odnos ka delu poinje da se manja tek u narednim decenijama kada

www.uzelac.eu

151

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

se konstatuje, kao u sluaju Ticijana, da nije vano da li je na slici kaplar ili general, ve kako je on naslikan. Konano, u vreme Rubensa, stvari poinju da se kristaliu i sve se bitno menja. Jedna je cena slike koju uradi radinica po skici umetnika, a dvostruko vea je cena ako delo izredi sam autor. To je znak potpuno promenjenih odnosa u cenjenju umetnikih dela kao i samih umetnika. Umetnici, oigledno, sve vie dobijaju na ceni i najbitnije je u svemu tome potez ruke samog majstora. Taj kult umetnika razvijae se u narednim stoleima da bi do svog vrhunca dospeo u vreme romantizma. Upravo e romantiari uiniti sve da dokau kako je u umetnosti najvanije upravo delovanje umetnika, kako su njegova odreena oseanja, u tamo nekom odreenom trenutku, bila odluujua i da zapravo njihova pesma ili slika jeste odraz, originalni izraz tog stanja u kojem se umetnik nalazio u asu najvieg nadahnua. U tom asu, razume se, niko nije postavljao pitanje odakle to nadahnue zapravo dolazi: da li je ono posledica neposednog odnosa umetnika i sveta, ili, je sam umetnik, tek puki provodnik neeg to prolazi kroz njega a ije prirode on do kraja nije svestan. Jo uvek se govorilo i o daru, o darovitosti umetnika ali i tada niko nije postavljao pitanje porekla i izvora tog dara, jer, dar je ono to se dobija darovanjem a to podrazumeva da dar dolazi od Nekog, i da umetnici tom Nekom koji nije Niko, kao tamo ko Homera, moraju neim bitnim biti zahvalni.

www.uzelac.eu

152

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Jasno je da takvo shvatanje podrazumeva i to da umetnici nisu tek neki originalni tvorci, stvaraoci kao to je to bog ve da su posebno izabrana bia kojima je bilo dato da budu prenosioci odreenih formi, odnosno, da je re o osobama kroz koje bog, ili sama bit umetnosti, progovara. Jasno je da i to iznoenje u prvi plan izabranosti progovara najvie, kad se o tome najmanje oekuje: ko je izabran, kad zna se da mnogo je zvanih a malo izabranih? Ko na sebe sme da preuzme taj teret odgovornosti i kae: ja sam taj i moja dela jesu umetnost? Konano, ta je umetnost? Ovde ne elim da govorim o umetnikoj praksi, ve o tome da li uopte postoje proizvodi te prakse, da li uopte postoje umetnika dela? To nije formalno, ve, bitno, principijelno pitanje. Istovremeno, ne elim da itavu ovu problematiku podiem na transcendentalni nivo, na nivo koji bi svakom razgovoru o umetnosti podrazumevao da smo u isto vreme i fenomenolozi; nemam tu nameru. Pitanje koje se ovde postavlja je jo uvek u ravni prirodnog stava. Postoje umetnika dela. Kako su ona mogua, pitao je zabrinuto poetkom XX stolea er Luka. Danas je daleko opravdanije i aktuelnije pitanje: postoje li uopte umetnika dela? ta podrazumeva upravo postavljeno pitanje? Najjednostavnija pitanja su uvek, istovremeno, i najtea. Svi mi govorimo o umetnikim delima i mali broj od nas se iskreno u nekom asu zapita da li je to to mu prezentuju odista i umetniko delo.
www.uzelac.eu

153

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

ivimo u doba simulakruma, u doba iluzija, u doba kad nam tvrde kako se nije dogodilo ono to nije vest, i kad nam dokazuju kako je vest koju nam javljaju, jedina realnost iako znamo da je ona nita vie no bestidna la. Sve to potvruje samo jedno: pitanje originalnosti umetnikog dela nije ni neko sporedno, ni neko nebitno pitanje. Ono moe biti pitanje nad pitanjima. Ali, i to je ve pitanje: u kom asu bi pitanje umetnosti bilo pitanje nad pitanjima? Koga danas interesuje umetrnost i kome je pitanje umetnosti bitno pitanje? Konano, mi svi govorimo o originalima, o kopijama? Ima li govor, koji se koristi takvim pitanjima vie ikakav smisao? Kako moe postojati vie uopte govor, kada u njemu, osnovni pojmovi vie ne poseduju svoj temeljni smisao? Govor sam po sebi moe postojati, ali, o emu je to zapravo on? Neko e rei: u novoj sutuaciji pojmovi imaju izmenjena znaenja, i to je apsolutno tano. Na seminaru o Heraklitu koja je vodio sa Eugenom Finkom, Martin Hajdeger je rekao da pojmove svakog dana moramo misliti iznova. Ja sam se u vie navrata pozivao na taj stav i ne bih da to inim i sto prvi put. Pitanje koje se ovde otvara, krajnje je kritino i ono glasi: kakvi su to uopte pojmovi s kojima mi danas operiemo? Tako se vraamo naem poetnom pitanju. ta je original? Sama re ukazuje, po svom poreklu, na neto izvorno, na neto iz neeg neto izvire, na neto iz ega neto ka nama ide u susret i potom poinje s nama da ivi kao deo naeg okruenja.
www.uzelac.eu

154

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Jasno je da re je o neem to do ovog asa nije postojalo, da je re o neem to je nama zahvalno za svoje postojanje. ta je to to mi moemo stvoriti? Jasno je, svi e rei: pa, stvaraju umetnici. Oni su stvaraoci. Ali, ta oni mogu stvoriti, a ta prethodno nisu videli, makar u sitnim deliima? Konano, da li su oni stvaraoci ili sastavljai nekog predestiniranog mozaika? Da li oni mogu ita stvoriti to ve ranije nije bilo kao mogunost naznaeno? Mogunost, kao takva, ve podrazumeva unapred postojeu formu. Njeno realizovanje samo je posledica tehnike realizacije onog to ve uveliko postoji. Umetnici ne stvaraju nita novo. Oni ne mogu stvoriti ono to pre toga nisu videli (oni mogu samo preoblikovati i prepakovati poznato), ali, oni ne mogu uvesti u postojanje ono to prethodno nije postojalo, sem, ako im Neko to nije to omoguio. Razume se. Ovo izaziva beskonanu tugu. Ta tuga moe biti razne prirode. Najgore je kad se ona pone definisati kao ontoloka. Danas svi vole da govore o ontologiji, kao to vole da govore o ontologiji, filozofiji ili sociologiji svega i svaega - da to prosto oveku poinje da se gadi. Svi su specijalisti za sve i svi znaju sve. Tolika koliina drskosti i bezobrazluka nezamisliva je za ranije epohe. Ali, mi ivimo u vreme postmoderne, u vreme kada i dalje nije sve mogue, ali sve moe da proe. Pitanje originalnosti i danas ostaje otvoreno pitanje. Ono se najvie manifestuje u oblasti filmske umetnosti. ta tu znai original? U jednom trenutku, u
www.uzelac.eu

155

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

mnotvu bioskopskih sala prikazuje se jedan film. Gde je tu original? U kojoj bioskopskoj sali? Koja je od svih traka zapravo originalna? Oigledno je da se delo multipriciralo i da u tom svom umnoenom obliku vie ne moe da d znaka o sebi i svom poreklu, a jo manje o svom tvorcu. No, kada je re o filmskom umetnosti, tu su stvari donekle jasnije: razumljivo je da tu se radi o kolektivnom delu, da tu ne moemo izdvojiti jedinstvenog stvaraoca, kao i da, kad je re o proizvodu, vie ne moemo govoriti o originalu ili kopijama, budui da su sve filmske trake, kao nosioci filma, istovremeno i originali. Na poetku XX stolea jedan od najprovokativnijih umetnika bio je Marsel Dian. Daleko sam od pomisli da je on bio i najoriginalniji, ali, nesporna je injenica da je bolje od svih drugih osetio tu granicu izmeu umetnosti i ne-umetnosti. Ve prvih decenija prolog stolea, Dian je drskim potpisivanjem upotrebnih predmeta, prevodei ih iz sfere realnosti u oblast umetnika dela, jasno i svesno poeo da brie, od prastarih vremena postavljenu, granicu izmeu umetnosti i ne-umetnosti. Ne smatram da je Dian bio genije; jo manje bi me oduevilo da imam neki od tih njegovih predmeta prevedenih u sferu umetnikih dela, kao to su lopata za sneg, ealj, ili pisoar; mada, moram priznati, kada sam tu lopatu za sneg video u Palati Grassi na Venecijanskom bijenalu, poetkom devedesetih godina XX stolea, shvatio sam da bih njom oko moje kue u Vrcu mogao istiti sneg do kraja
www.uzelac.eu

156

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

mog zemnog ivota, a da je ne polomim. No, nije stvar u tome. Sve takve lopate vie ne postoje. Polomljene su i baene. Ali, ostala je ova Dianova. Ona je u muzeju. Ona se reprodukuje u monografskim knjigama o Marselu Dianu, pominje se u svim istorijama umetnosti XX stolea. Ono to uprkos tome mogu rei jeste to da je Marsel Dian bio meu prvima koji je osetio tu teko uhvatljivu distancu izmeu upotrebnih stvari i navodnih umetnikih predmeta. Svojim prevoenjem upotrebnih stvari u sferu umetnosti on je, moda i nemajui takvu nameru, do kraja kompromitovao sferu umetnikih dela. Odista: ta su u tom sluaju umetnika dela? Jasno je da su to neki predmeti. Ali, to mogu biti predmeti stvoreni ljudskom rukom i mogu biti predmeti koji su odlukom oveka (odnosno umetnika), prevedeni iz sfere realnosti u sferu umetnosti. Ovo, za sobom povlai mnogo otvorenih pitanja. Ako ne pitanja, ako je sve jasno, onda to ima za posledicu mnoto nepromiljenih pretpostavki. A mi esto volimo da pretpostavljamo i neto to ne stoji, da se pozivamo na neto to nema za to realnog opravdanja. Osnovno pitanje u svemu tome jeste ono natuknuto ve na poetku: ta znai originalnost, koje je to delo koje bismo mi mogli oznaiti kao originalno, ta u tom smislu znai izvornost a ta originalnost? Jo pre dvadesetak godina pojavila se u naim asopisima jedna interesantna reklama. Re je bila o runim satovima. Naslov je bio: Originalna kopija
www.uzelac.eu

157

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Rolexa. Jasno je da tu bee re o odreenoj, svima poznatoj, a malom broju dostupnoj marki runog sata. Originalni sat se mogao kupiti tada za oko 4000 maraka, a ponueni sat je stajao 100 maraka s obrazloenjem: kopija je odlina, niko nee primetiti da je kopija, a pokazuje tano vreme kao i svaki drugi sat. Ja na to moda i ne bih obratio panju da mi se nije dopao u naslovu izraeni paradoks: originalna kopija. Kako kopija, kad, po definiciji, kopija ima mnogo, moe biti originalna, to znai, jedina? Meutim, kada sam pre nekoliko meseci na jednom od poznatih sajtova pronaao sve kopije originalnih satova, svih firmi i modela, shvatio sam da originalnih satova zapravo nema, da niko ne moe kupiti originalni sat, kakav obino kota nekoliko desetina hiljada evra, da svi kupuju samo kopije. Shvatio sam da mi ivimo u svetu kopija, u tom ve naznaenom svetu simulakruma i da sve to je oko nas i nema neku svoju sopstvenu realnost, ve je samo kopija realnosti koja je u jednom trenutku, nekom alogikom odlukom proglaena za originalnu, tj. izvornu52.
Nakon kratkog vremena u deravi Srbiji poela je legalizacija softvera. Microsofta. [Na stranu to to je u poslovnom svetu uobiajeno da neko ko potpisuje ugovore takve vrste (obino je to premijer) dobija 5% od vrednosti ugovorenog posla (u ovom sluaju legalizacija je Srbiju poetkom novog milenijuma kotala oko 3 milijarde dolara)]. Kako ovo nije knjiga iz oblasti ekonomije, ovde nije u prvom planu ekonomska strana stvari, ve ontoloka. Kako neto, navodno "nelegalno", postaje aktom plaanja "legalno"? Dovoljno je da plati i tvoj program je legalan i "originalan" na odreeno vreme. Kad istekne odreeno vreme on ponovo postane neoriginalan, opet plati - i on je opet originalan. Re je o
52

www.uzelac.eu

158

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Ima mnogo primera alogikog ponaanja koje poprima nakon kratkog vremena sve logike dimenzije. To je sluaj fudbalera koji potpisuju lopte ili svetskih prostitutki koje potpisuju donji ve. Svi oni pretenduju da izmene ontoloki status predmeta o kojima je re. Menja se ontoloki status lopate za sneg, fudbalske lopte ili komada donjeg vea neke vedete koji e kupiti za velike pare na prvoj aukciji neki srpski poslanik. A njemu ne treba na nastranosti zamerati, da takav nije, ne bi ni bio poslanik, a moda bi bio negde u svetu, kao uspesni srpski privrednik i licitirao plasticni nos Majkla Deksona. Ali, svi ti predmeti samo su sitne mrvice brabonjaka Marsela Diana. Sasvim je drugo pitanje gde je tu granica koja se ne sme prei i pitanje granice ostaje osnovno pitanje danas. * U Knjizi postanja pie kako prva granica bee postavljena razdvajanjem svetla od tame, a druga odvajanjem dana od noi. Prva granica doticala je nevidljivu, druga vidnu, dnevnu svetlost. Te dve svetlosti do dananjeg dana odreuju na opstanak i u znaku njihovog venog sukoba i potvrivanja protie vaskoliki na zemni ivot. Svaka stvar da bi mogla postojati mora imati granicu, mora biti odvojena i nai se u odnosu spram

vremenskoj kupovini originalnosti pri kojoj inom plaanja softver postaje legalan, kao to inom potpisivanja lopate za sneg od strane Marsela Diana, upotrebni predmet postaje umetniko delo.
www.uzelac.eu

159

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

neke druge stvari. Svest o znaaju granice i nunosti razgranienja nalazimo ve u prvom sauvanom nam fragmentu u istoriji filozofije, kod Anaksimandra. Da bi uopte moglo postojati neto neogranieno, ono mora imati svoju suprotnost ono to je ogranieno. Unutar sveta ogranienog i konanog postoji red i mera. Za prekoraenje reda i naruivanje mere plaa se kazna; ona je pravedna, kae Anaksimandar, a za naruivanje mereplaa se odmazda. To omoguuje stvarima da same budu odgovorne i da kao primer u struktuiranju sveta budu model svakom buduem ljudskom odnosu unutar samog kosmosa. Kako ovde za primer imamo umetnost i to modernu umetnost, tu se moe postaviti pitanje: gde su granice u umetnosti, a gde granice umetnosti? Gde je je granica u naem pristupu umetnosti, a gde je granica dozvoljenog nerazumevanja? Jedan drugi pouni primer, koji nam dolazi iz istorije filozofije, mogao bi biti primer rimskog stoicizma. Re je o neem to uopte ne moe pretendovati na originalnost. Svaki istoriar filozofije e bez veih tekoa i s lakoom ukazati na sve misli rimskih stoika koji svoje poreklo imaju u delima i postupcima njihovih prethodnika atinskih stoika. Odista, rimska filozofija ni po emu nije originalna. Rimljani su zasluni za nastanak prava i pravne nauke, ali u oblasti filozofije, njihov znaaj je drugorazredni. Pa ipak. Da nije bilo Seneke, Epikteta i Marka Aurelija, teko da bi se hrianstvo moglo uvrstiti u stoleima nakon njih. Da nije bilo tako visoke
www.uzelac.eu

160

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

samosvesti o sopstvenom individualizmu i izloene u visokom ispovednom tonu s kakvim nastupa Marko Aurelije, teko da bismo imali preobraenog retora Avgustina. I bez obzira na upozorenja to u najpoznatijem Aurelijevom spisu (koji je po dunosti progonio hriane koji su prisvajali njegovog prethodnika Seneku), nije samo re o neposrednom ispovednom tonu, ve o izrazito sloenoj retorikoj strukturi izlaganja koje poseduje visoku objektivnost u osnovi prenaglaeno subjektivnog tona, mi ne moemo a da tu ne vidimo i odreenu dozu originalnosti u dananjem znaenju te rei. Ovaj primer nam slui samo u tom smislu da pokaemo kako i sama originalnost moe biti elastian, krajnje relativan pojam. Re je o fenomenu koji rimskim stoicima nije zadavao ni najmanje brige: kao prvo, oni su svoje uenje mogli neposredno da veu za svoje daleke prethodnike, ili predstavnike srednje stoe poput Posejdonija, i da to ni na koji nain ne dovodi u pitanje njihovo filozofiranje, jer, kao drugo, njihovo filozofiranje nije bilo teorijsko ve prvenstveno praktino. Oni nisu svoje savremenike uili filozofskim reenjima i filozofskim strategijama mislilaca ranijih epoha, ve su ih uili odreenom nainu ivota, donekle i sopstvenim primerom, to se za Seneku ne moe rei, kao to je to vailo za predstavnika stare kole Zenona sa Krita, koji je zbog saglasja koje je vladalo izmeu njegove filozofije i njegovog ivota, bio duboko uvaavan od Atinjana kod kojih je naao svoju drugu domovinu.
www.uzelac.eu

161

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Ta praktina strana filozofije nala je svoje najvee pobornike upravo meu prvim hrianskim uiteljima, koji su takav stil miljenja i odnos spram ivota preneli potonjim generacijama, posebno mistiarima, ija filozofija se i svodi na praktini odnos pojedinca spram sebe, sveta i najvieg bia. Teorijska filozofija preputena je, kao predsprema za istinsku filozofiju filozofima profesionalcima, koji su se tokom itavog srednjeg veka i novog doba nadmetali u izvoenju najzamrenijih logikih dokaza, izgubivi svaki interes za filozofiju ivljenja. To je razlog to postoji skoro dva milenijuma prekida u miljenju ovekove neposredne egzistencije i njenih praktinih zadataka ime su se, videi to kao osnovni i jedini zadatak, bavili upravo stoici. Tako se jo jednom pokazuje da originalnost ne mora biti od presudnog znaaja kada je u pitanju nain ivota i nain umiranja pojedinca koji na najneposredniji nain odreuju oveka kao neposrednu i konanu individu. Dela moderne umetnosti daleko blie izraavaju praktini odnos spram stvarnosti no to je to bio sluaj s delima, objektima i predmetima umetnike prakse ranijih epoha; ova poslednja, uvek su imala sasvim jasan stav spram korisnika i imala su svoje unapred odreeno mesto u svetu stvari i bia koja ih okruuju. Dela moderne umetnosti nemaju unapred odreeno mesto, ona svoju egzistenciju duguju sluaju i proizvoljnost je osnovna karakteristika njihovog opstanka.
www.uzelac.eu

162

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

To je osnovni razlog tome to se nova umetnika dela danas vide nepotrebnim i marginalnim; ona ne slue niemu, njihovo postojanje ni na koji nain ne utie na formiranje pogleda na svet, i to je najvanije: svaka potreba za umetnou i njenim proizvodima potpuno se izgubila budui da je supstituisana sasvim drugim sredstvima kao to su sport, narkotici i jevtina organizovana zabava od strane televizije i interneta. Tako se jo jednom potvruje da je umetnost istorijska pojava nastala pre nekoliko vekova a okonana u nae vreme. Mi smo samo jo uvek ivi svedoci tog njenog kraja. Njena dela svedoe o jednom kratkom vremenskom periodu kada je ljudski duh nastojao da pokori visine koje mu oigledno nisu bile suene. Mi sve vie zalazimo u doba gubitka neposrednog odnosa sa umetnou; njen inflacioni period zavrio se u XX stoleu. Taan datum se ne moe odrediti, poto su razliite od umetnosti do svog zalaska dole u razliito vreme. U svakom sluaju, meu prvima je zavrena muzika, meu poslednjima konceptualne umetnosti iji se kraj simbolino poklapa s krajem stolea, s poslednjim amerikim planetarnim hepeningom bombardovanjem Srbije. Mi sada ivimo u doba osloboenom umetnike prakse koja determinie ljudski opstanak. To nikako ne znai da ne moemo misliti njen kraj kao i njen smisao. Naprotiv. Upravo se pred nama otvara ta velika mogunost o kakvoj sanjaju mnoge generacije: misliti ceo jedan proces sa njenog kraja. Tako je mislii Hegel kada je pisao o istoriji. Sa njim poinje filozofija
www.uzelac.eu

163

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

istorije, ali u asu kad se sama istorija u njegovo vreme ve dovrila. Nama je u tom smislu preostalo da ivimo u doba posle kraja istorije, a to su posebno nastojali da razjasne i Aleksandar Koev i Frensis Fukujama. Isto tako, dok ivimo u vreme posle kraja umetnosti, dok se od tog kraja sve bre udaljavamo, ivei u doba bez umetnosti, mi ivimo u doba filozofije umetnosti. Ako se ponekad manifestuje i njena ugroenost, njena deficijentnost, to je ipak u prvom redu posledica subjektivnih slabosti samih estetiara koji jo uvek ive zarobljeni starim kategorijama i misle umetnost na stari nain, projektujui neopravdano njenu egzistenciju u nae vreme i pritom samouvereno tvrdei kako je s umetnou sve u najboljem redu. To je ponajpre stoga to dalje od Ipolita Tena, Benedeta Kroea i Etjena Surioa nisu stigli; a dotini su ve odavno mrtvi kao i njihove teorije. Zadatak estetiara nije ni prekopavanje groblja niti skrivanje po tuim grobnicama. Oni moraju da se probude, da vide svet u kojem ive i da otud ponu da misle fenomen umetnosti. Tek u tom sluaju oni e biti ono to moraju biti filozofi umetnosti, u pravom znaenju te rei. U ovom postinflacionom periodu mi se po prvi put nalazimo u situaciji da umetnost sagledamo na pravi nain. U svoje vreme umetnika dela su govorila svojim savremenicima ono to su ovi pojmovno pokuavali da odrede kao istinu, kao ono to je izvorno, originalno. Upravo stoga se i insistra na tome da glavna karakteristika moderne umetnosti bee originalnost,
www.uzelac.eu

164

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

da se ta originalnost ogledala u novini, u tome da ako je re o umetnikim delima, tako neto pre umetnika niko od njegovih savremenika ili prethodnika nije stvorio. Svima je odmah jasno da je to jedna bitno drugaija situacija u kojoj se moderni umetnik nalazio, da je ona bitno razliita od onih situacija za koje su znale ranije epohe. U vreme antike ili srednjega veka niko na to nije pretendovao. ak i prve zbirke skulptura, kakve sreemo u doba helenizma ne karakteriu se tenjom da u njima budu originalna dela, ve da budu sva poznata dela, nezavisno od toga da li su originali ili kopije. Na prelazu u novo doba, posebno u vreme romantizma, poinje da se pridaje znaaj originalnosti, odnosno novini. Originalnost nije samo bunt protiv tradicije, kakav imamo kod pesnika Ezre Paunda koji trai da stvaraju novo, ili kao kod futurista, koji su traili da se razore muzeji koji su Italiju prekrili poput bezbrojnih groblja. Zahtev za originalnou ne podrazumeva samo negiranje i ruenje prolog. U njemu je formulisana potreba za izvornou, za poetnim, nultim stanjem, za raanjem. Model originalnosti nalazi se na poetku Prvog futuristikog manifesta Marinetija kad on pria kako je 1909. pao iz kola u jarak s vodom i odatle izaao kao futurista. Tu se daje slika bukvalnog raanja, stvaranje samoga sebe. Originalnost se tu pokazuje kao organicistika metafora koja ne opisuje samo formalnu novinu, nego u jednako visokoj meri i izvor, ishodite samoga ivota.
www.uzelac.eu

165

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Kada prestanemo biti deca, mi smo mrtvi, uzvikivao je veliki rumunski skulptor Konstantin Brankui. Izvorno umetnikovo ja (budui da je sam poetak) ima sposobnost stalne regeneracije, neprekidno ponovno raanje sebe samog. ivi su samo oni koji su se odrekli od svojim jueranjih ubeenja, govorio je ruski avangardista Kazimir Maljevi. Jedina pretenzija avangardne umetnosti bee njena pretenzija na izvornost. No o kakvoj je tu izvornosti zapravo re? I ta se time hoe rei? Osporiti i odbaciti sve to je bilo u ime onog neizvesnog to e moda biti? Moderna umetnost htela je izbrisati svaki trag o svemo to joj je prethodilo, a pritom je u umetnost uvela princip ponavljanja. Kao primer moe posluiti motiv reetke: sreemo je kod Mondrijana, Maljevia, Pikasa, vitersa, Leea... Po emu je ona toliko znaajna ovim umetnicima? Moda stoga to najavljuju vladavinu strukture i prevlast strukturnih odnosa? Moda zato jer su umetnici sebe videli uhvaenima u mreu sveta? Poslednja osnova sveta o kojoj premalo znamo, a koja se nalazi duboko u temelju svega nama ulima vidljivog, uprkos narastajue entropije na neki, samo njoj svojstven nain i dalje je struktuirana. Ta struktura povremeno dolazi nama do svesti i u ovom svetu grubih makro-odnosa na trenutke prodiru tragovi prvobitne elegancije iz prvog vremena s krajnje niskom entropijom. b. b. S one strane izvora - inflacija

www.uzelac.eu

166

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Mi ivimo u jednom kratkom kosmikom segmentu proeti tragovima iz vremena prve inflacije kosmosa; okrueni tamnom energijom, potopljeni u tamnu materiju koja nas proima, sa odlomcima u tragovima prvih hiper struna, ivimo ovaj ivot, uvereni kako je on i sve oko nas stvoreno samo radi nas. Tek da smo veni bili bismo tragini, jer bismo tada mogli da mislimo svoj istinski kraj; ovako za pravu tragediju mi nemamo pravog vremena. Ostaje nam komedija, malo smeha i malo poruge, malo igre bez velikih posledica. Upravo tako se oseamo. Kako vreme prolazi, sve vie smo neodgovorni, ubeeni da usled teleoloke nestruktuiranosti sveta, to je moglo biti jedan od razloga samoubistva u depresiji Bolcana, moemo initi sve to to inimo, naputamo ranije postavljene putokaze, ranije orijentire, poniremo u ubrzano uveavajui haos i sve strukture za nas su samo prolost, utopijski san koji se ne moe u eskalirajuoj entropiji ostvariti. Povremeni pokuaji samoorganizacije disipativnih struktura kratkog su daha i sama ideja harmonije sve vie je nalik odsanjanom snu. Ideja harmonije postoji, no harmonija je neuspostavljiva u savremenom svetu; zato je vreme muzike prolo, a da joj nita nije dolo na zamenu. Zato je i vreme umetnosti prolo. Ostalo nam je eksperimentisanje s materijalom u razliitim oblastima a i ono ima svoj ne samo logiki ve i fiziki kraj. Pokazae se kako je u jednom inflacionom trenutku bila mogua pojava harmonije na makro
www.uzelac.eu

167

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

planu, u prostoru koji su kao na izdvojili Kepler i Njutn sledei konsekvence iz Kopernikovog pitagoreizma. Pitagorejsko uenje o velikoj vatri usmerilo je ove ljude da na makro-planu interpretiraju svoju neposrednu okolinu i da u njoj na trenutak pronau malo mesto za krhke ljudske tvorevine koje su u sebi nosile nagovetaje venog duha, neke tamne energije koju u njenoj svetlosti naim ulima ne moemo prozreti (iako ini 70% vasione). Njihovo vreme bee ljudsko vreme, i kad je ono prolo, kao i slika koju su vizionarski stvorili, mi smo se opet nali tamo gde su se i generacije pre njih nalazile. Upravo za nas je Makijaveli pisao o Titu Liviju. Tek nae vreme dobro razume smisao Aleksandrovih i Cezarovih pohoda, tek u nae vreme kosmika priroda vladavine i vladarske moi postaje prozirna. Tek iz naeg haosa razume se haos koji su oni mislili da prevode u poredak. Poretka i harmonije u svetu nema, premda su o tome jo s nadom pevale ranije epohe. Na ivot nema potrebe za umetnou i u naoj okolini za umetnika dela vie nema mesta; nije nimalo sluajno to nam od svih godinjih doba najvie odgovara jesen, ija ravnomerna, monotona kia na najbolji nain izraava kraj jednog modela i naina miljenja. Dogodilo se ono to je bilo uprogramirano ve u sam poetak; mi to dodue vidimo s kraja, ali, ne mogu se okrivljivati prethodne generacije to toga nisu bile svesne. Uvid u celinu daruje se samo onima koji se
www.uzelac.eu

168

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

nalaze na kraju puta (mada smisao znaju delom i oni koji su put zamislili u njegovom idealnom obliku). Nimalo svojom krivicom, umetnost se nala u sreditu sveopte panje, u sreditu teorijskih, posebno savremenih filozofskih interesovanja i to kao jedinstven model na ijem promeru se moe dokuiti smisao i priroda sveta. Miljenje umetnosti dovelo je do bitnih, ali poraavajuih uvida; bitnih, jer smo konano skinuli veo s onog to dugo bee skriveno i naim duhovnim oima, a poraavajue, jer re je o traginom ishodu koji nismo mogli oekivati: definitivno sad znamo da ima stvari koje sebi ni na koji nain nikad neemo moi u svoj njihovoj jasnosti predstaviti bez obzira bile one samo na nivou hipoteza ili ne samo posredno ve i neposredno dokazane. Svet kakav on po sebi jeste, uprkos kantovskom agnosticizmu, moe se dokuiti i moe se saznati, no to je svet u kojem nama nema mesta; to nije na svet i mi tu ne pripadamo ni na koji nain; u tom kipteem jedanaestodimenzionalnom haosu mi ne moemo imati nikakav oslonac niti moemo nai makar teorijsku podrku naim delima. Zato je na svet na, i nama jedini svet; za nekoliko hiljada godina, koliko ljudi zapravo ive na istorian nain, oni su neto stvarali, mali deo postignutih rezultata uspeli da sauvaju za potomstvo, najvei deo nepovratno izgubili, no ne svojom nekom krivicom, ve stoga to su se ivotne okolnosti bitno izmenile, i ljudi su se nekih postignua koja ne behu izgubljena ili prevaziena, jednostavno odrekli.

www.uzelac.eu

169

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

U takva dobra spadaju i dela umetnike prakse budui da umetnost nije trajna odrednica ljudskoga opstanka, niti njegov temeljni fenomen. Umetnost je privremena pojava, nastala u jednom trenutku pod sticajem odreenih okolnosti i nestala nakon kratkog vremena pre no to se do kraja razvila i u sebi iscrpla. Dodue, neke od umetnosti, one s malo srenijom sudbinom, uspele su doi do svog logikog zavretka, dok su ostale zaustale na pola puta; svima im je zajedniko to da je njihovo vreme ostalo za nama. I nisu trajale milenijumima, kako je Hegel mislio, ve jedva nekoliko stolea. Sa nestankom umetnosti iscrpla se jedna od mogunosti ovekovog naina ivljenja, ali i razumevanja sveta. U tome nema nieg stranog i paninog. Ali, to treba razumeti. I ne treba se zavaravati, niti iveti u iluzijama. Jedna vrsta umetnosti je zavrena i umetnici se vie ne mogu na nju legitimno pozivati. Ono to danas esto sreemo pod tim pojom jeste neka sasvim druga njena paradigma, ali, i dalje se zloupotrebljava sam naziv umetnosti; neophodno je nai nove adekvatne pojmove za nove pojave. To posebno vai kada je re o novoj muzici, koja moe biti sve to neko hoe, ali ne vie i muzika. Ovde je na delu zloupotreba termina, nalik bespravnom podmetanju kukavijih jaja, jer neki umetnici, posebno oni koji se bave zvukom, pogreno misle da su u nedostatku jaja dobra i kukavija. Kukavica nije soko, kao to ni svaki soko nije sibirski soko. A moda je sve to to se danas zbiva samo izraz svesti o tome kako je vreme umetnosti bespovratno
www.uzelac.eu

170

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

prolo, ili znak da se pribliio onaj pravi kraj iza kojeg sve ne samo da ne moe vie biti isto ve postaje nemogue? Savremeni kosmolozi doli su do zakljuka da se razvoj vasione ne moe objasniti ako se izmeu nulte take i prvobitnog praska (a u vremenu od 10 do 10 sek.) ne urauna jedan inflacioni period (crte 1) u kojem je dolo do eksponencijalnog irenja vasione kada se ona irila s ubrzanjem daleko veim no kasnije, a udvajala je svoju veliinu svakih 10sek.

(crte 1)

Mada je re o vremenski veoma kratkom periodu, to je period koji je itavu vasionu uinio uopte moguom. Nakon prvobitnog praska, vasiona se irila usporeno, da bi nakon 7 milijardi godina od nastanka poela da dobija ubrzanje koje e po raunima kosmologa trajati jo devedesetak milijardi godina; za to vreme galaksije e se sve veom brzinom kretati ka

www.uzelac.eu

171

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

periferiji i tamo postati dvodimenzionalne a potom nestati. Prorauni i teorije savremenih kosmologa ne utiu na na svakodnevni ivot, kao to ni zakonitosti opte teorije relativnosti u svakodnevnom ivotu ne igraju nikakvu ulogu. Na svet u kojem se mi kreemo, okrueni planetama to s nama klize oko sunca sasvim se dobro ravna po svim jednainama Njutna i muzikim proraunima Keplera. Druga je stvar to mi ne moemo sebi ne postavljati uvek iznova pitanje koje nalazimo formulisano kod Lajbnica: zato svet uopte postoji, zato je neto a ne nita. Naunici su dugo smatrali da opta teorija relativnosti vai i funkcionie na makro planu, a kvantna teorija na subatomskom nivou. No do spoja ovih teorija bi moralo doi kada se hoe objasniti delovanje crnih rupa koje evidentno postoje a imaju veliku masu koja stvara mono gravitaciono polje, a koja je s druge strane mikroskopskog razmera. Kombinovanjem jednaina opte teorije relativnosti i kvantne mehanike niko ne moe rei ta se zbiva u centru crnih rupa53. To je pred naunicima otvoren izazov, teorijski razume se, jer nikada neemo biti u situaciji da se u prostoru crne rupe i naemo. Neka pitanja i neke probleme mi ne moemo zaobii; kosmoloki model koji nam nudi inflaciona

53

, .: : , . .: , 2009, . 342-3. Prevod knjige: Greene, B.: The Fabric of the Cosmos. Space, Time and the Texture of Reality, A.A. Knopf, New York 2004.
www.uzelac.eu

172

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

teorija u potpunosti je primenjiv na istoriju i razvoj umetnosti kao filozofskog fenomena. Ljudi ive kako ive i ne misle o konsekvencama Ajntajnove teorije i to iz prostog razloga to ih one ni na koji nain ne dotiu. No ne moe se njegova teorija pragmatiki osporavati sa stanovita neprimenjivosti u svakodnevnom ivotu ako nju potvruju astronomska merenja. Isto tako, miljenje umetnosti razvija se i kree svojim putem, nezavisno od pragmatinih motiva onih koji se s njom u svakodnevnom ivotu susreu. Moj stav, naznaen pre vie godina u Filozofiji muzike ali izloen samo na primeru sudbine muzike kao fenomena, a ne i na planu svih drugih umetnosti, to se upravo ovde ini, moe se formulisati na sledei nain: umetnost je nastala u jednom trenutku, trajala neko vreme i potom se zavrila. Na taj nain, umetnost je istorijski fenomen. Ljudi su iveli bez umetnosti, u vreme pre umetnosti, potom sa iskustvom umetnosti, i danas ive u doba posle kraja umetnosti. Ono to ja u tome nalazim posebno interesantnim, jeste inflacioni razvoj umetnosti; da li je on nuno prouzrokovao njen brzi kraj, to je jo uvek otvoreno pitanje. Isto tako: da li je u sam poetak umetnosti ve bio ugraen njen razvoj ali i njen kraj njena celokupna sudbuna, to je jedno od bitnih pitanja koje se, hteli mi to ili ne, mora raspraviti nezavisno od same sudbine umetnosti a iz obaveze koju imamo prema estetici kao filozofiji umetnosti. Inflacioni period u razvoju umetnosti (opet ponavljam: u razliitim umetnostima to vreme je razliito i poetni i krajnji datumi su razliiti), ja vidim
www.uzelac.eu

173

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

u vremenu od XIV do XX stolea); u muzici, kao to sam o tome pre vie godina pisao54, to je period koji poinje s Keplerom a zavrava se sa muzikom ajkovskog i Rahmanjinova i teorijom muzike Buzonija i Loseva. Dakle, re je o periodu postojanja umetnost; upravo njoj zahvaljujui, ljudski opstanak je bio bogatiji za jednu bitnu dimenziju, koje u nae vreme vie nema, a mi se ne moemo, uprkos tome, ponaati kao da je nije bilo. U tom periodu, negde na sredini, pojavila se estetika, kasnije dobivi jo precizniji naziv filozofija umetnosti, premda ovaj potonji nije mogao definitivno i smeniti prethodni pojam koji je manje precizan, ali daleko popularniji, posebno stoga to se sa velikom teorijom lepog koja je vladala do XVII stolea poelo manipulisati na neki njoj neprimeren, vanvremen nain, pa i danas ima estetiara koji smatraju da je lepo osnovna tema i briga estetike. U tome je razlog to naslov ove knjige hoe da ukae na teoriju kratkog perioda u kojem je postojala umetnost, perioda u kojem se svest bitno izmenila jer je dobila dimenziju ranije nepoznatu dimenziju estetskog. U kojoj meri i koliko je estetsko trajalo, ime je ono potom zamenjeno, to je potpuno drugo pitanje i ono ne dovodi u sumnju osnovnu ovde iznetu tezu. Moje tumaenje umetnosti koje se poziva na inflacionu kosmologiju, ima s pomenutom teorijom zajedniko insistiranje na postojanju inflacionog
54Uzelac,

M.: Filozofija muzike, Stylos, Novi Sad 2007.

174

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

perioda, budui da se samo na taj nain moe objasniti kako tamo pojava vasione, tako ovde pojava umetnosti u estetskom smislu. No, tu analogija i prestaje: inflaciona teorija vasione pretpostavlja dalje njeno irenje kao to se vidi na ovde datom prilogu, irenje koje traje do naeg vremena: i tu prestaje dalja analogija; dok se u upravo navedenoj skici (crte 2)55, jasno vidi dalji razvoj vasione nakon inflacionog perioda koji se okonava prvobitnim praskom, nacrt inflacionog razvoja umetnosti podrazumeva kraj

(crte 2)

55http://elementy.ru/lib/430486.

www.uzelac.eu

175

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

umetnosti koji se poklapa s krajem inflacije, a s obzirom na proteklo vreme to je samo 3,4 106 godina to je zanemarljivo iz ugla vremena kosmosa, ali ne i sa stanovita ljudskog ivota. Sama injenica nepostojanja umetnosti, koja je ostala s one strane zatamnjene zavese, jo uvek ne znai i kraj njene teorije, na ta je u vie navrata a u raznim kontekstima ukazivano. Teorija umetnosti pod novim nazivom i s drugaijom sveu o svom primarnom zadatku, nastavlja i dalje da se razvija, i to, nesporno, kao filozofija umetnosti, ali pod jednim novim daleko preciznijim nazivom, kao inflaciona estetika. Izraz inflaciona estetika omoguuje estetici da nadoknadi svoju raniju nepreciznost zadobijenu u proteklom periodu, i dobije jedno vie, sada superprecizno znaenje koje u sebi sadri ne samo izraz naeg vremena no i dijagnozu prolog. Ostajui u oblasti ispunjenoj pitanjima o smislu umetnosti i smislu umetnikih dela, mi ostajemo na mestu gde inflacija u svom razvoju ostaje zaustavljena i zaleena; stojimo pred prozorom i gledamo u jue; pod nogama nam zjapea praznina, a lea nam ledeno dodiruje nita.

www.uzelac.eu

176

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Epilog Kao to rekoh, vreme umetnosti je zavreno. Kulise su ve skoro raspremljene. Poslednji tragiki pisci odoe u nita zajedno sa svojim nerealizovanim projektima; ostae jo tu i tamo nekoliko teoretiara umetnosti; sve uurbanije, polau poslednje raune koje e im oceniti istorija i pogledom trae izlazna vrata. Tako brz raspad sistema nije se mogao predvideti; doskora sve je izgledalo veno, s perspektivama na duge staze. Oni retki koji razumeju o emu se tu zapravo radi i koje su dimenzije praznine stvorene nestankom umetnosti, trude se da za sve imaju razumevanja, mada ne znaju kome pre da izjave sauee, budui da se uurbano i usplahireno povlae i oni doskora najgrlatiji pobornici tzv. nove umetnosti. Sve to nije moglo ne ostaviti traga i u mojim poslednjim knjigama: ima iskaza koji na prvi pogled jedni drugima protivree, no nisam ih hteo ni korigovati, ni uklanjati. Svi oni pripadaju miljenju umetnosti koje je poslednjih decenija bilo svakakvo, samo ne koherentno. Re je o stavovima koji fenomen umetnosti osvetljavaju iz razliitih perspektiva i u njihovom sklopu imaju opravdanja, ali ne ine svi zajedno jedinstvenu celinu. Tako neto je nakon Hegela postalo nemogue. Razlog treba traiti u prirodi poslednjih pokuaja da se umetnost istovremeno misli iz njene biti i iz aspekta njenog kraja. Hronotopni pristup umetnosti ne moe se odlikovati visokom
www.uzelac.eu

177

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

koherentnou u stanju velike entropije. Na ugao posmatranja ubrzanog procesa raspada pojmovnog sistema, koji je trebalo obezbediti dekonstruktivni pristup tumaenju umetnosti, pokazao se strukturno labilnim ali zasad i bezalternativnim. Mogue je o umetnosti suditi i na drugaiji nain, ali pod uslovom da se poe nekoliko koraka unazad. Tango to ne predvia, budui da poinje desnom nogom, korak napred. To ni u kom sluaju ne znai da i dalje nee nastajati umetnika dela, da se nee pisati estetike, ak i sistematskog karaktera s velikim ambicijama, no treba znati: publika je napustila salu. Predstava je zavrena.
23. avgust 2009.

www.uzelac.eu

178

Milan Uzelac

Inflaciona estetika

Izdava: Veris studio doo Novi Sad Edicija: Filozofija 11 INFLACIONA ESTETIKA (Drugi uvod u Postklasinu estetiku) Milan Uzelac Za izdavaa: Boris Veri, direktor tampa: Veris, Novi Sad Tira: 10 primerka Novi Sad 2009. ISBN 9788678580437 Na naslovnoj strani: http://www.goldentime. ru/Big_Bang/6.htm
CIP , , Inflaciona estetika. Drugi uvod u Postklasinu estetiku / Milan Uzelac. - Novi Sad : Veris, 2009 (Novi Sad : Veris). str.. 184; 21 cm. (Biblioteka: Filozofija 11 ; ) Tira 10 . Beleke uz tekst ISBN 9788678580437 a) Filozofija, Savremena filozofija, Estetika COBISS.SR-ID 242141447

www.uzelac.eu

179