Milan Uzelac

METAPEDAGOGIJA II
(educator, quo vadis)

Vrac
2009

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Sadraj1

1. Prva ideja univerziteta kao universitas 2. Sutina i struktura akademskog obrazovanja 3. Dekonstruktivni metateorijski pristup ideji obrazovanja 4. Univerzitetsko pitanje kao pitanje ivota u svetlu tzv. Bolonjskih procesa 5. Epilog: Srbija u Tunguziji

1Brojevi

strana u knjizi se razlikuju u odnosu na one u publikovanoj knjizi. Tekst u obe verzije (elektronskoj i tampanoj) je identian.

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Uvodna re se obino pie kada je izlaganje nakon uspenog istraivanja zavreno, nezavisno od toga to bi se ono mnogima moglo pokazati kao konstrukcija a priori. Ovo izlaganje imalo je sasvim skroman cilj: ukazivanje na ideju univerziteta koja se formirala poslednjih deset stolea u okrilju zapadne kulture. Osnovna tekoa koja se sve vreme as vie as manje javljala proisticala je iz prirode dananjeg stanja u oblasti obrazovanja i njegovog mesta na univerzitetu. Svako delo je uvek proizvod svog vremena i ne moe biti apsolutno neutralno u odnosu na trenutak u kojem nastaje; poslednja decenija obeleena je sporovima oko tzv. bolonjskih procesa, oko toga u kojoj meri isti doprinose efektivnosti i poboljanju kvaliteta obrazovanja a u kojoj meri su u funkciji uruavanja i onog to danas jo uvek jeste dobro ali zahteva i odreena poboljavanja. Pomenutim procesima zahvaceni su svi: i njihovi pobornici, i nastavnici i studenti. Nema neutralnih. Nije ostao neutralan ni pisac ovih redova. A kad uestvujete u neem to vam se sa strane namee a nemoni ste da ma ta uinite ili kaete ne moete ne biti i emotivni. to se posledica tie, raun se plaa na kraju. Platie ga naredne generacije studenata (zasad ga plaaju njihovi roditelji) a platie ga i drava kad shvati da su joj neophodni strunjaci sa znanjem, a spozna da strunjake ima - ali samo sa diplomom. Moda se u ljudskoj prirodi jo uvek kriju elementi i nekakvog bunta, neke elje za promenom na bolje, a ne elje za promenom radi promene, budui da je Aristotel ipak bio u pravu govorei o tome kako ljudi

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metapedagogija II

po prirodi svojoj tee znanju. A pomenuti procesu su evidentno protivreni, teorijski neosmiljeni, no brutalno nametnuti i tamo gde se jasno kae da re je o procesu, o tendenciji, o preporuci. Isto tako, pored svog buntovnitva, ljudi esto ele da budu avangardni: tada ine i ono to se od njih ne trai; dokazuju se tamo gde veina normalnog sveta ne eli da ostavi ni trag svoga prisustva. Niko ne moe zameriti na tome to neto nije uniteno, ali, zamerie kasnije, kad se pokae kako to promenjeno nije efikasno. Uvek se trudim da u tekstu imam to vie neutralnih iskaza, i kada u tome ne uspem, pre ili kasnije, bude mi ao. Tako e se moda desiti i sad. Nekoliko puta sam prepravljao tekst, a u nastojanju da izbacim loe primere iz nae svakodnevice. Nema razloga da nekog pominjem po zlu koje je naneo svom narodu, dravi u kojoj ivi i u ovom konkretnom sluaju obrazovanju dananjih i buduih generacija. Svi ti pobornici loih reformi, donosioci pogrenih odluka ne treba da budu upameni po zlu, ako ve ne mogu po dobru; i tako e biti za nekoliko godina zaboravljeni, uprkos svim tim njihovim enormnim honorarima, putovanjima po svetu, nenamenskom troenju novca na univerzitetima. Malo ko zna ime (da ne pominjem opus minorum) dananjih ministara prosvete, obrazovanja ili nauke, no zato pamte one velike kao to su bili Dositej ili Sterija. Tako treba da bude i danas i u vremenu buduem. Vremenom sve doe na svoje mesto i ne treba pominjati minorce, poto e u buduem vremenu kad

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metapedagogija II

ih svi zaborave uz njihova imena morati stajati komentari. Tekstovi e biti ne-elegantni, neitljivi, optereeni balastom nebitnog, a narednim generacijama e biti preneta imena koja mi moramo jo danas zaboraviti. Ne treba samo trenirati pamenje, dolo je vreme da moramo ozbiljno trenirati i zaboravljanje. Zato, ako sam nekog ili neto pomenuo, a nije trebalo, moja je krivica jer nisam dobro odradio vebu iz zaboravljanja. Bit novog informacionog vremena je u tome to informacije se nalaze na povrini. Samo mali broj ljudi, oni istinski naunici, trae smisao u dubinama. Obian svet ostaje na povrini, zadovoljan povrnostima. Ovo nije kritika. Ovo je samo pokuaj razumevanja. O tz. bolonjskim procesima pisao sam jer sam ih hteo razumeti, a ja, pripadajui starijim generacijama, stvari najbolje razumevam s olovkom u ruci; tako se eto desilo i sad. S ovim tekstom, koji s prethodnim2 ini celinu, opratam se od ove teme, opratam se od svih bolonjista koje eka mnogo toplote u sluaju da je istinit i jedan od pet Platonovih dokaza o besmrtnosti due. Tema kako sam je u poetku zamislio do te mere je opirna da bi rad na njoj mogao da se pretvori u ivotno delo. Ja takvih namera nikad ranije nisam imao a pogotovo sada; ovde sam stoga ukazao samo na neke momente i neke od ideja pojedinih filozofa i mislilaca koji su se bavili pitanjima univerziteta a koji
2Metapedagogija

I.

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metapedagogija II

su mi se uinili zanimljivim. Zato ovde nema rei o metafizici obrazovanja Eugena Finka koja svojim znaajem ali i dubinom i obimom zavreuje posebnu knjigu. Ovde piem o elingu ali ne o Humboltu, o Nieu a ne o Hegelu...i to ne zato to Humbolt ili Hegel nisu znaajni. I te kako su znaajni, no o njima pisae drugi; piem o nainu uenja u vreme Tome Akvinskog i o predlogu za reformu obrazovanja N. Pirogova jer o njima nije pisano mnogo. U tom smislu izbor je subjektivan, ali ne i pristup. elja mi je bila da referiem o nekim od bitnih momenata u izgradnji ideje univerziteta kao i njenom ruenju. Moda gledano sa stanovita celine nisam uspeo, ali trud verovatno nije bio uzaludan ako nakon itanja ovog spisa, ne ostane nita drugo osim otvorenih pitanja.

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metapedagogija II

1. Prva ideja univerziteta kao universitas Neko e se moda iznenaditi tome to ovaj drugi deo Metapedagogije3 ne poinje priom o naim bolonjistima ve ukazivanjem na nekoliko stavova nekad jako popularnog panskog filozofa Hoze Ortega i Gaseta (1883-1955) koji se kao teoretiar i mislilac kulture danas neopravdano nalazi u senci raznoraznih postmodernista. U spisu prevedenom na veinu velikih evropskih jezika - Misija univerziteta4, on razmatra osnovne probleme kao i zadatke koji iskrsavaju pred modernim univerzitetom. U vreme kad pie taj tekst Ortega i Gaset je bio ve uveliko poznat filozof, profesor fakulteta, s obimnim iskustvom i dubokim linim uvidom u funkcionisanje univerziteta. Ortega svoje izlaganje poinje tim to smatra da se na samom poetku mora jasno odrediti priroda i zadatak univerziteta; on kae da je univerzitet mesto gde obian ovek koji stupa na njega treba da dobije najvie obrazovanje i stoga, prvenstveni cilj univerziteta morao bi biti u tome da stvori kulturnog oveka i uzdigne ga na nivo vremena, a uzdii ga na nivo vremena, to znai omoguiti mu da prosuuje o

3Ovo

istraivanje obavlja se u sklopu projekta Globalizacija i metateorijske koncepcije pedagoke metodologije kojim rukovodi redovni lan SAO, prof. dr Grozdanka Gojkov, a koji finansira Ministarstvo za nauku Srbije (br. 149049). 4Ortega y Gasset, J.: Misin de la universidad, Revista de Occidente, (4), 1930, pp. 313-353. http://www.cedus.cl/files//mision-de-launiversidad.pdf

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metapedagogija II

aktuelnim zbivanjim u toj meri da moe u njima odgovorno i da uestvuje. Iz toga sledi da je centralna funkcija univerziteta u organizovanju i odravanju nastave kulturno znaajnih disciplina koje pruaju: (1) fiziku sliku sveta (fizika), (2) temeljne teme organskog ivota (biologija), (3) istorijski razvoj ljudskoga roda (istorija), (4) strukturu i funkcionisanje drutvenog ivota (sociologija) i (5) nacrt sveta kao tvorevine (filozofija). Budui da je cilj univerziteta u tome da nakon njegovog zavretka obrazovani ovek bude dobar specijalista, neophodno je da, uporedo s izuavanjem kulture, univerzitet neposrednim, efikasnim sredstvima ui studente da budu dobri lekari, dobre sudije, dobri nastavnici matematike ili istorije. Univerzitet nema za cilj da stvara samo naunike; srednje obrazovan ovek nema razloga da bude vrhunski naunik i on nije obavezan da svoj ivot posveti nauci. Iz tog stava mogao bi se, po reima Ortege i Gaseta, izvesti na prvi pogled krajnje skandalozan zakljuak, kako nauka, u osnovnom znaenju te rei, tj. nauno istraivanje, nije osnovna funkcija univerziteta i da ona kao takva ne treba ni da bude bez posebnog razloga zastupljena na univerzitetu. Tako bi se nekom moglo uiniti, ali to je samo na prvi pogled tako. U realnosti stvari stoje potpuno drugaije, jer, savremeni univerzitet ne moe biti nezavisan od sfere nauke i obavezan je da ukljuuje u svoju delatnost i nauno istraivanje. To znai da univerzitetski program treba tako da bude formulisan da nastavnik koji radi na

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metapedagogija II

univerzitetu ne bi meao tri razliite stvari, koje se moraju razlikovati, a to su: kultura, nauka i intelektualna delatnost. Neophodno je da na univerzitetu profesija bude strogo odvojena od nauke. Nauka nije sve to nekom pada na pamet. Kupiti mikroskop ili boraviti po ceo dan u laboratoriji, to ne znai baviti se naukom; isto tako, nauka nije ni objanjavanje i izuavanje onog ime se bavi nauka, onog to je njen sadraj. U primarnom znaenju rei, istie Ortega, nauka je istraivanje, formulisanje problema, borba nad njima i dolazak do reenja. im se dospe do cilja, sve ostalo, vie nije nauka. Iz ovoga sledi drugi vaan zakljuak: nauka nije izuavanje nauke ili njeno predavanje, njena primena ili njeno praktino korienje5. Nauka podrazumeva istraivanje, a istraivati, znai, otkrivati istinu ili njenu suprotnost, nalaziti greke u prethodnim istraivanjima. Nauka je izazov; ona je duhovna i intelektualna avantura, put u nepoznato i nastojanje da se nepoznato prevede na jezik poznatog, da se na nov nain izloi i formulie. Nauka je put u neizvesnost, i samo putovanje nije manje vano od rezultata do kog e se eventualno dospeti na kraju. Samo osporavanje naunih rezultata moe biti jednako znaajno koliko i
Moe se desiti, pie Ortega, da onaj ko predaje neku nauku bude istovremeno i naunik, no to nije obavezno. Zna se za sjajne predavae koji nisu bili naunici; dovoljno je bilo to to su znali svoj predmet. Ali, znati ne znai i istraivati. Znati znai razumeti istinu do koje su dovela istraivanja.
5

www.uzelac.eu

Milan Uzelac

Metapedagogija II

formulisanje novih teorija i tumaenja. Danas, iz nae perspektive, s poetka XXI veka moglo bi se ukazati na uzbudljive rasprave koje se u poslednjih dvadesetak godina vode meu predstavnicima inflacione i cikline kosmologije. Kod starih Grka, kad jo nisu bile formirane nauke (u dananjem znaenju te rei), nije bilo mogunosti da se nauka pobrka s onim to ona nije. Zato je, kae Ortega, re nauka ukazivala na isto traenje, stvaralaku delatnost, istraivanje, pa stoga, savremenici Platona i Aristotela i nisu imali termin koji bi odgovarao naem pojmu nauka i koji je formiran mnogo kasnije. U tome treba videti razlog injenici da re philosophia oznaava profesiju, praksu, istraivanje, kretanje, ali ne i oblast konkretno zadobijenog znanja. Sama re filozofija, nastala je, kae Ortega, stoga da se ne bi meala ivotna mudrost s tom novom delatnou koja se sastoji u potrazi za znanjem no ne dozvoljava onom ko za znanjem tei da sebe smatra posednikom tog znanja. Posledica toga je da nauka biva jedna od najuzvienijih stvari koju ovek stvara i proizvodi i zato je ona, po reima Ortege, iznad univerziteta koji je mesto gde se samo ui. Nauka podrazumeva stvaralatvo, dok je osnovni zadatak pedagoke delatnosti u tome da na to bolji nain pouava tom stvaralatvu, da ga prenese onima koji ue i da obezbedi njegovo usvajanje. Nauka je uzviena i tanana delatnost koja ne dozvoljava osrednjem oveku da joj se priblii. Ona eka samo izabrane, one koji e joj koliko je god to u njihovoj moi biti posveeni.

www.uzelac.eu

10

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Zato, ne treba oekivati da student nakon studija bude obavezno i naunik; tako neto bilo bi nita drugo do utopizam karakteristian za neke epohe koje su prethodile naem vremenu, kao to je vreme prosvetiteljstva, no, od njega nas dele dva stolea. Celokupna ljudska istorija nedvosmisleno potvruje, uprkos uverenju Aristotela, da svi ljudi ne tee znanju. Ako je nauka najuzvienija delatnost ona, po reima Ortege, nije i jedina ljudska delatnost; sem nje postoje i druga interesantna, vredna i dostojna zanimanja. Nauka je neto to je najuzvienije, no pritom uzvienim ne mora biti i onaj koji se njom bavi. Biti u nauci, baviti se naukom to je jedan od naina ljudskog opstanka. No sam naunik, esto je ovek koji ne spada u grupu prosenih ljudi; on se izdvaja u odnosu na one koji se po optem mnenju smatraju obinim, normalnim ljudima. Ponaanje naunika, kao i umetnika esto se njihovoj neposrednoj okolini ini manijakalnim. Setimo se Betovena koji je preko pedeset puta zbog komija menjao stan u Beu; i sve te komije za sebe govoriahu da su normalni, samo je on navodno nenormalan, udak (u najboljem sluaju). No s druge strane, vredno i lepo je ono to taj nenormalan ovek stvara, ono to nam posle njega ostaje. Ortega kae: vaan je biser, a ne koljka. Ne treba idealizovati naunika; treba sagledati njegove obe strane, kako onu udesnu, ne-obinu, nestandardnu, onu kojom se on izdvaja iz kruga obinih svojih sugraana, tako i onu tamnu, tajanstvenu

www.uzelac.eu

11

Milan Uzelac

Metapedagogija II

stranu, budui da obe te strane ine naunika naunikom. Ortega smatra da se mora razlikovati i precizno definisati razlika izmeu profesionalnog obrazovanja i naunog istraivanja. Profesionalno obrazovanje, kakvo se stie na univerzitetu, ukljuuje u sebe i dobijena sistematska znanja. To znai da je tu prvenstveno i pre svega re o sadraju znanja a ne o istraivanju i sticanju znanja. Iz toga sledi da se student i obian ovek na univerzitetu ne obuavaju nauci i ne pripremaju da budu naunici. Lekar treba da lei, i ne treba da ui neto to je iznad toga. On treba da zna klasinu fiziologiju, i to u onoj meri koliko je to potrebno za njegov potonji praktini rad, no on ne treba da bude fiziolog niti da o tome mata. Isto tako onaj ko pretenduje na to da bude endokrinolog, treba dobro da poznaje biohemiju, jer je ta disciplina pretpostavka za praksu kojom e se potonji endokrinolog baviti, budui da se od njega ne oekuje da svakome kog vidi na vratima smesta prepie iznurujuu dijetu ili insulin, ve da se udubi u uzroke koji su do bolesti doveli. Posledicama se bave samo neambiciozni lekari. Ne treba nastojati da se objasni neobjanjivo, ve da se zna ono ime ovek hoe da se bavi. U tom smislu, kae Ortega, ne treba graditi iluzije, oekivati u ivotu vie od onog za to je prosean ovek spreman i svojim sposobnostima predodreen, jer, u protivnom sluaju, postoji opasnost od narastanja manije veliine koja moe da razori ivot ne samo pojedinca ve i njegove neposredne okoline; tako neto je utopizam

www.uzelac.eu

12

Milan Uzelac

Metapedagogija II

koji je u vezi s pedagogijom i razreenje tog problema, odnosno, njegovo pravilno formulisanje je posebno vano danas, kad se nastoji istai problem darovitosti iskljuivo s njegove pozitivne strane, zanemarujui daleko prisutniju negativnu stranu, onu koja istie svu problematinost egzistencije darovite osobe. Darovitih osoba je malo, no zato su one veliki socijalni problem. Univerzitet, po reima Ortege, mora u jednakoj meri da bude i obrazovna i istraivaka ustanova. To je imperativ naeg vremena. Pogubno je da univerzitet bude samo strogo specijalistiki, jer to vodi iskljuenju kulture kao osnove ljudskih znanja. S druge strane, istraivanje ne moe da se ogranii na institute, ve svoje mesto mora imati i na univerzitetu. Osporavanje toga, jeste ruenje univerziteta, a za ruitelje obrazovanja, bar mi to znamo, stari Grci imali su samo jednu kaznu. No, na kraju krajeva, ni ruitelji nisu toliko vani; njih je oduvek bilo i bie. Ono najpogubnije ogleda se u tome da znanja, pronalasci do kojih se dolazi u istraivanjima na institutima ili fakultetima nisu u najveem broju inkorporirana u sistem potreba drutva i da obino ostaju samo na papiru. Samo oni koji imaju u vidu budunost svoje zemlje i nalazi se na poloajima gde se odluuje o napretku zemlje, a ne njenoj razaranju i predavanju u tue vlasnitvo, mogu obezbediti budunost svoje drave i naroda koji ih je izabrao. * Zato, hteli mi to ili ne, kad je o obrazovanju re, svaka rasprava o osnovnim naeloma pretpostavlja

www.uzelac.eu

13

Milan Uzelac

Metapedagogija II

obraanje starim Grcima, jer Grka je do dana dananjeg kolevka duhovne Evrope. Na ovaj ili onaj nain, nae obrazovanje kod Grka ima svoj koren, i hteli mi to ili ne, moramo u vidu imati i tradiciju obrazovanja, moramo u nae promiljanje ideje univerziteta uneti svetlo koje nam, pored uvida u strukturu i nain obrazovanja, dolazi i kroz upoznavanje s radom i funkcionisanjem prvih obrazovnih ustanova, koje mi dosta uslovno, nazivamo kolama. Obino se kao prva kola s dugom tradicijom istie pitagorejska kola nastala u Krotonu u junoj Italiji. Trajala je preko dva stolea i imala oko osamnaest generacija, od Pitagore koji je iveo u VI stoleu pre nae ere, pa do Filolaja, Platonovog savremenika. Pitagorejska kola forrmirana kao intelektualno bratstvo, bila je zajednica zatvorenog tipa i imala je ambiciju da obrazuje decu aristokrata za budue vladare, za ta demokratski nastrojeni Grci nisu imali uvek razumevanja. Isto bi se moglo rei i za Platonovu Akademiju koja je takoe trajala nekoliko stolea, od IV stolea pre nae ere pa do vremena kada je rimski vojskovoa Sula razorio Atinu 87. godine pre nae ere - u vreme kad je na elu atinske Akademije bio Filon iz Askalona. U to vreme dva i po stolea nakon smrti Aristotela, malo je ko vie mogao razumeti njegova dela. Sva znanja behu u sabrana u drugorazrednim udbenicima i kompendijumima koji su izgubili nivo svojih izvora usled neprestanog prilagoavanja obrazovnom nivou svojih korisnika.

www.uzelac.eu

14

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Paralelno s Akademijom, u Atini je postojalo jo nekoliko kola. Pre svega treba pomenuti Aristotelov Likej za koji se moe rei da je prva naunoistraivaka institucija u modernom znaenju te rei. Tu se nalazi prva biblioteka, tu se sakupljaju znanja iz najrazlipitijim oblasti od matematike i astronomije, biologije i geografije, do istorije i filozofije. Aristotelov Likej u prvim decenijama svog trajanja posedovao je celinu znanja antikog grkog sveta. Dve druge kole, stoika i epikurejska, vie su bile kole ivota no kole u kojima su se savladavala apstraktna znanja, daleka od ovekovog praktinog delovanja. Njihovim duhom bie zadojeni i prvi hriani koji e srednjem veku preneti praksu praktine meditacije. Na prelazu stare u novu eru, Atina je duboka provincija, budui da je centar znanja bila Aleksandrija; o nekim filozofskim kolama u Atini teko da moe biti rei; eventualno, tu su mogle biti neke privatne male kole, sve do druge polovine drugog stolea, kada su na zapovest rimskog imperatora, stoikog filozofa Marka Aurelija obnovljene sve etiri velike filozofske kole u Atini, ali one ne behu rasadnik nekih visokih znanja; pre bi se moglo rei da su to u poetku bile opte obrazovne institucije u kojima su se mogla stei osnovna znanja iz gramatike, logike i retorike. To ni u kom sluaju ne umanjuje znaaj odluke Marka Aurelije, do koje ne bi dolo da i sam Imperator nije bio veliki filozof, budui da je ta plodotvorna simbioza vlasti i mudrosti krajnje retka a danas i nemogua (budui da se vladari biraju

www.uzelac.eu

15

Milan Uzelac

Metapedagogija II

demokratski i po drugaijim kriterijumima, s drugaijim osobinama no to to bee sluaj u antiko vreme). Visok duhovni domet atinske kole i to pre svega neoplatonistike, moe se konstatovati tek nakon tri stolea i to u vreme delatnosti Plutarha Atinskog, Prokla i njegovog naslednika Damaskina Diadoha (sa kojim se u formalnom smislu i zavrava ne samo atinski platonizam i neoplatonizam ve i antika filozofija u celini) . Naredni period, to traje preko pola milenijuma, sve do srednjeg veka, odlikuje se postojanjem malih manastirskih kola ili kola pri dvorovima lokalnih vladara i sitnih kneeva, ali, tu je mahom re o prepisivakim radionicama, o negovanju znanja koja su prikupili i uspeli da sauvaju svojim kompilatorskim radom Boetije, Kasiodor i Isidor Seviljski. O kolama u naem znaenju rei, moemo govoriti tek nakon vremena jednog novog imperatora, krunisanog kao rimskog imperatora, a re je o Karlu Velikom, koji se naao u ozbiljnim kadrovskim problemima, te je u oskudici neophodnih ljudi za voenje administracije sve vee drave, bio prinuen da po manastirima kao jedinim mestima u kojima su sauvana kakva-takva znanja, obrazuje ljude za inovnike poslove; to obrazovanje obuhvatalo je optu pismenost i elementarna znanja matematike. Mora se jedno imati u vidu i to dobro zapamtiti za sva vremena: znanje nije neto to jednom steknuto ostaje veno u posedu ljudi. Znanje se gubi ako se ne

www.uzelac.eu

16

Milan Uzelac

Metapedagogija II

neguje, jer, potom mora iznova da se osvaja, kao da ga nikada nije ni bilo. Znanja i tehnologije kojima se stiglo na Mesec, nisu neko veno dostignue; da bi se tamo stiglo ponovo, ta znanja su morala stalno biti odravana i unapreivana; nakon uinjene pauze, ona se mogu obnoviti, ali to podrazumeva velikim delom rad od poetka; moraju se ponovo osnivati instituti i kole koje e pripremiti ljude za novi poduhvat, moraju se graditi fabrike koje e proizvoditi potrebnu opremu... Znanja se stiu, ali znanja se i gube. Znanje nije neki veiti posed; svaka generacija kao da poinje uvek iznova, svakoj generaciji je sueno da prelazi isti, ili priblino isti put. 1. Prve kole u srednjovekovnoj Evropi Terminom sholastika ne obuhvata se samo skup doktrinarnih ideja, ve i filozofija i teologija koji su izuavani u srednjovekovnim kolama, poev od vremena Karla Velikog; zatvaranje filozofskih kola u Atini poetkom VI stolea od strane imperatora Justinijana na samom poetku njegove vladavine nije bila tek neka politika akcija, ve i odluka s ozbiljnim i dalekosenim posledicama; iz kasnije perspektive taj potez, u odlukama nesigurnog, povodljivog imperatora, pokaza se kao jedan od egzemplarnih simptoma nadolazeeg sumraka antike kulture. Sve do XIII stolea, do vremena kad se poinju otvarati prvi univerziteti, postojale su manje kole,no u veini sluajeva strogo ogranienog, namenskog tipa i to: manastirske, episkopalne i dvorske kole (zavisno

www.uzelac.eu

17

Milan Uzelac

Metapedagogija II

od mesta gde su osnivane kao i od toga ko im je bio neposredni pokrovitelj); ove prve, u vreme varvarskih pohoda po teritorijama nekadanje Imperije, bile su pribeita u kojima su se donekle uspeli sauvati spomenici klasine kulture, mesta gde su se u to vreme, poev od Kasiodora, registrovali i popisivali sauvani spisi; u episkopalnim kolama obavljala se osnovna obuka, dok se kulturni ivot na najviem nivou mogao razvijati u dvorskim kolama, poput one koju je osnovao Karlo Veliki; tu je obrazovanje bilo organizovano na tri nivoa, kao to je to bio sluaj kad je upravnik te dvorske kole bio Alkuin iz Jorka (730804): (a) itanje, pisanje, elementarna znanja prostonarodnog latinskog, opte predstave o Bibliji i liturgijskim tekstovima; (b) izuavanje sedam slobodnih vetina i (c) produbljeno izuavanje Svetih spisa. Tek e Jovan Skot Eriugena uvesti izuavanje dijalektike i filozofije tako to e slobodne vetine ukljuiti u teologiju; od mesta gde se u poetku ovladavalo erudicijom kole uskoro postaju mesta gde se istrauju i razrauju hrianske istine; u tom smislu mogue je koristiti izraz rana sholastika kojim se obuhvata period od Eriugene preko kole u artru i kole Sen-Viktor, do vremena delovanja Pjera Abelara. Tako se, od IX do XII stolea, sve vie poinju negovati tzv. "gramatike studije". Ulazak u svet lingvistikih znakova bio je jedan od ciljeva kole u artru za koju je problem vox et res (odnos imena i stvari), postao centralnim, pa je Jovan od Solsberija govorio kako je "gramatika kolevka svake filozofije".

www.uzelac.eu

18

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Sasvim je razumljivo to je jedan od najveih doprinosa srednjeg veka razvoju kulture u zapadnoj Evropi bio univerzitetski sistem, a najvei od univerzitetski centar bio je u to doba Pariz; on bee sredite teolokih i filozofskih istraivanja i mada je dobio povelju kojom je postao univerzitet tek u XIII stoleu, pariske kole su inile "univerzitet" ve stolee ranije. Universitas je tipini proizvod srednjega veka. Srednjovekovni univerzitet nema nieg analognog u antikom svetu; slobodne asocijacije uenika i nastavnika s privilegijama, odreenim programima, diplomama i zvanjima tako neeg u antiko doba nema. U antikim kolama imali smo uitelja i njegove uenike, ponekad i saradnike, kao kod Aristotela, ali, tu nije postojala nikakva izgraena hijerarhija. ak je i finansiranje bilo drugaije: Platon je bio bogat, a kad je re o drugim uiteljima, obiaj je bio da uenici plaaju obuku u naturi, donosei uitelju sir i vino. Uostalom, zdrav ivot koji su vodili stari Grci poivao je na etiri elementa, a to behu sir, ribe, masline i vino. A ono to se u tim kolama u veini sluajeva uilo kao filozofija to bee nain pravog ivota u zajednici. S pojavom srednjeg veka, stvari poinju da se menjaju. Sam izraz univerzitet prvobitno je oznaavao centar obuke, asocijaciju, ili savremenim jezikom govorei, sindikat koji titi interese odreene kategorije ljudi. U Bolonji i Parizu stvorena su dva unuverzitetska modela na koje su se potom poeli pri svom formiranju ugledali drugi univerziteti; Bolonja bee universitas scholarum, tj. studentsko drutvo koje

www.uzelac.eu

19

Milan Uzelac

Metapedagogija II

je od Fridriha I Barbarose dobilo posebne privilegije; u Parizu bee universitas magistrorum ut scholarum asocijacija koja je obuhvatala i nastavnike i studente. Vano je rei da se srednjovekovni univerzitet moe nazvati i narodnim, budui da se tu negovala aristokratija duha, i da socijalno poreklo studenata nije imalo nikakvog znaaja; takoe, treba imati u vidu da se srednjovekovni univerzitet delio na fakultet slobodnih umetnosti (6 godina) i teoloki fakultet (najmanje 8 godina); prvi je bio uvod u ovaj drugi. Nastava je obuhvatala predavanja (lectio) i seminare (disputatio). Seminar se sastojao od rasprava, gde su pitanja prvo razmatrali studenti i davali odgovore da bi potom odgovore davali nastavnici. U XII stoleu dominirala je francuska uenost, premda ve u narednom veku sve vei znaaj dobija univerzitet u Oksfordu; Pariski univerzitet je u XII i XIII stoleu bio stecite najznaajnijih umova tadanje zapadne Evrope i reprezentovao je internacionalni karakter zapadno-evropske kulture, budui da su tu boravili mislioci iz Engleske (Adam Smoldrid i Aleksandar Netham), Francuske (Riard od SenViktora, Jovan Solzberijski, koji je u Francusku doao 1136, da bi ivot zavrio kao nadbiskup u artru), Nemake (Hugo od Sen-Viktora), Italije (Petar Lombaranin, 1100-1160, autor slavnih Sentencija koje su bile predmet bezbrojnih komentara, posebno Tome Akvinskog i Dunsa Skota i jedan od najpopularnijih i najautoritativnijih udbenika u nekoliko narednih stolea, budui da je priznat od same crkve).

www.uzelac.eu

20

Milan Uzelac

Metapedagogija II

2. Nastava Sholastika filozofija je s obzirom na njenu metodu bila duboko usmena. To ni u kom sluaju ne znai da u to vreme nije bilo knjiga iz kojih bi se uilo, bilo ih je, a u vreme visoke sholastike sve vie i vie, no tada poinje da im se menja priroda: knjige sve vie postaju predmet trgovine a sve manje predmet rituala kao u ranijim stoleima, no, to behu ne tampane, ve rukopisne knjige. One su podrazumevale i posve drugaije itanje itanje na glas, budui da je u to vreme bila daleko drugaija veza izmeu vizuelnog i auditivnog no to je to danas. Razlog tome je to vizuelno remeti auditivno, kao to ovo poslednje smeta vizuelnom6. U srednjem veku, kada tampa nije postojala ljudi su se daleko vie oslanjali na pamenje7. Samo opismenjavanje imalo je usmeni karakter i to je jedan od razloga to su srednjovekovni studenti bili daleko mlai no danas. Tada se stupalo na univerzitet i sa deset godina, a to bee najee i stoga to tada van
To se moe zapaziti i u nae vreme: austrijski kompozitor Karl Orf odbijao je da muzici ui decu koja znaju da itaju i piu, stoga to auditivne navike potiru sve pokuaje da se razviju audiotaktilne, muzike sposobnosti. 7 Makluen, M., Gutenbergova galaksija, s. 174. Kod naroda gde je vei njegov deo nepismen, pamenje je bolje razvijeno. U to doba ljudi su lake pamtili, no danas, budui da tampani tekst slabi pamenje, jer znamo da ne moramo da se optereujemo informacijom koju u svakom asu moemo nai u knjizi to nam je sve vreme na dohvat ruke (na stolu, u biblioteci ili u internetu u elektronskom obliku).
6

www.uzelac.eu

21

Milan Uzelac

Metapedagogija II

univerziteta nije bilo nekog kvalitetnog sistematskog obrazovanja. Posebno treba imati u vidu da srednjovekovni univerziteti obuhvataju sve nivoe obuke od elementarne do najvie, budui da tada nije postojala specijalizacija u dananjem smislu te rei. Na svim nivoima se teilo unificiranom i u isto vreme univerzalnom obrazovanju. Do sredine XIII stolea nastavnici su u veini sluajeva studentima diktirali predavanja, koristei retke rukopise koje su posedovali, ili sopstvene beleke. U to vreme nije bilo mnogo tekstova. Rukopisne knjige su bile skupe. Zato su nastavnici uenicima mahom diktirali predavanja (a razlog tome bila je esto i slaba pripremljenost studenata). Neki od uenika zapisivali su predavanja i iz ekonomskih razloga, poto bi potom svoje beleke prepisivali ili prodavali; to je doprinosilo poveanju slualaca na predavanjima ali je obezbeivalo i dodatni prihod nastavnicima. Beleke s predavanja bile su potrebne studentima i u njihovoj buduoj karijeri. Interesantno je da su univerzitetske vlasti zahtevale da tokom studija studenti sebi nabave knjige, tako to bi jedna knjiga bila na tri studenta. Kada bi student na kraju studija trebalo da dobije odreen nauni stepen, on je prilagao i spisak knjiga koje ima, a broj knjiga je uticao i u kasnijim njegovim izborima u via zvanja na fakultetu. Nastavnici su esto posedovali stare udbenike, nasleene jo iz pozne antike; predavajui godinama i

www.uzelac.eu

22

Milan Uzelac

Metapedagogija II

ne videi smisao u tome da ih veno identino kopiraju, oni su ih iz generacije u generaciju preraivali, u veini sluajeva uproavali i pojednostavljivali, birajui onaj materijal i teme to su sami videli kao glavne i smisaono zaokruene. Situacija se poela menjati sredinom XIII veka, u asu kad fakulteti poinju da zabranjuju nastavnicima diktiranje na predavanjima, budui da je ono usporavalo nastavu i od nastavnika se zahteva da bre predaju (studenti koji bi se tome protivili jer ne stiu sve da zapiu, mogli su biti udaljeni s fakulteta na godinu dana); no, diktiranje se u nekom vidu i dalje odralo, jer su nastavnici zadrali pravo da diktiraju teze koje je trebalo zapamtiti. U to vreme se javlja nova forma u nastavi: dijalog i usmena rasprava. Dok su u ranijim vremenima dominirali gramatika i retorika, na novoosnovanim univerzitetima u XII i XIII stoleu sve vei znaaj dobija dijalektika kao osnovna sholastika metoda8. Zato, kao to smo rekli na poetku, ali, gledano iz naeg vremena, i gramatika i dijalektika (zapravo logika), tj. sva sholastika filozofija - po svom osnovnom odreenju bila je usmena. Do obrata dolazi tek nakon pojave tampe, ali ne odmah s Gutenbergovim otkriem tampe sredinom XV stolea, ve tek nakon dva stolea, u asu kada poinje da se menja odnos oveka spram teksta. Uostalom, do revolucionarnog prevrata i nije moglo

Treba imati u vidu da do suprotstavljanja izmeu retorike i dijalektike dolazi jo u antiko doba u Rimu, nakon pada Republike, u vreme Seneke.
8

www.uzelac.eu

23

Milan Uzelac

Metapedagogija II

doi odmah, budui da je Gutembergovo otkrie dva stolea imalo primenu u tampanju a to znai i irenju crkvenih spisa a ne dela savremenika. U srednjem veku individualno autorstvo bilo je veoma ogranieno i citirani su u veini sluajeva samo mrtvi autori9; meu prvim izuzecima od tog nepisanog pravila bio je Albert Veliki koga su po imenu navodili jo za ivota kao neprikosnovenog autoriteta u crkvenim pitanjima. Takoe, treba imati u vidu da, za razliku od potonjeg, novog doba, sami autori nisu imali svoju italaku publiku, a to je bila posledica rukopisne kulture tog vremena. Srednjovekovni pisci su se pristupajui pisanju knjige ve na samom poetku susretali s najveim problemom a to je - prikupljanje grae. Da bi doli do nje, do tekstova koje nisu posedovali, morali su ih ili negde prethodno prepisati ili traiti njihove prepise da im ih dostave iz nekog drugog manastira ili biblioteke. Prepisi se nisu razlikovali od samih dela autora, pisani su istom rukom, i bilo je nemogue kasnije odrediti da li neki spis pripada samom autoru, prepisivau ili naruiocu prepisa (koji je delo i sam mogao prepisati, kako bi ga potom koristio za svoje potrebe). Zato, za srednjevekovnog naunika nije isto znaenje imalo pitanje ko je knjigu napisao i ko je knjigu sastavio. Pitanje se moglo odnositi na prepisivaa (a oni dobri prepisivai bili su u nekoliko potonjih generacija
9Treba

imati u vidu da je u srednjem veku i samo navoenje bila retkost, budui da su svi smatrali kako uestvuju u otkrivanju i tumaenje ve donete istine, te samo autorstvo nekog stava imalo je drugorazredni znaaj.

www.uzelac.eu

24

Milan Uzelac

Metapedagogija II

pameni po rukopisu), a ne na autora ije je delo bilo predmet prepisa. Oteavajua okolnost bila je i to to su bibliotekari povezivali vie tekstova vie razliitih autora u jednu knjigu; tekstovi bi bili sloeni abecednim redom, a na naslovnoj strani nalazilo se samo ime autora prvog teksta, pa se deavalo da jedan isti tekst bude navoen pod razliitim imenima i nazivima, ali i da tekstovi razliitih autora budu u knjizi pod imenom samo jednog autora, autora prvog teksta. Tako je najvie tekstova bilo pogreno pripisivano autorima ija imena poinju na prva sloba abecede. Moramo znati da je u punoj meri na razvoj i organizaciju oveka i njegovog delovanja pismenost sveobuhvatno poela da deluje tek u XIX stoleu, dakle nakon dovretka srednjeg veka, i to u svim oblastima modernog drutva - u industriji, obrazovanju, zabavi. Podseam vas na one istoriare poput aka le Gofa za koje se kraj srednjega veka poklapa s nastankom Fransuske revolucije ili na one koji taj kraj smetaju ak u tridesete godine XIX stolea10. Sve ovo ima samo jedan cilj, a to je da se ukae na razliku koja postoji izmeu naeg vremena i vremena srednjeg veka. I to ne samo zato to ima autora koji poput s poetka veka Berdjajeva a u nae vreme Umberta Eka govore o tome kako je u nae postmoderno doba ve poeo srednji vek i koji nalaze
10O

bliem odreenju pojma srednjega veka videti u Uvodu mojih Predavanja iz srednjovekovne filozofije.

www.uzelac.eu

25

Milan Uzelac

Metapedagogija II

paralele izmeu naeg i srednjevekovnog doba, ve stoga, to, da bismo razumeli s kojim se sve problemima suoava filozofska misao u srednjem veku moramo jasno videti i razliku koja postoji izmeu srednjevekovnih autora i nas. Iako se mi danas sve manje okreemo knjizi, a sve vie slikama, iako se sve vie oslanjamo na oi, a sve manje na ui, pa tom vizuelizacijom sve smo blie ljudima pre pismenog perioda, moramo imati u vidu da su ljudi srednjeg veka imali daleko bolje pamenje od nas, da su s lakoom pamtili i drali u glavi veliku koliinu tekstova i da nas stoga s razlogom moraju uasavati svojim obimom i dubinom takva dela kao to je Tomina Suma teologije. ** U srednjem veku postojali su udbenici iz kojih se uilo po kolana i na fakultetima. Kada je re o teologiji, oni su se nazivali u prvo vreme Sentence, a kasnije Sume. U vreme rane sholastike, poev od Anselma Kenterberijskog ( 1109) u upotrebi je bio pojam Sententiae ili Liber Sententiarum. Sama re sententiae kazuje da je tu re o tezama, tvrdnjama, stavovima preuzetim is spisa crkvenih otaca, kao i iz kanonskih spisa ili spisa teologa grupisanih oko odreenog problema. Karakterizaciju ovog novog anra najbolje moemo videti u Prologu koji je svojim Sentencama napisao Peter Lombaranin. Nakon Tominog Komentara tog teksta bie nam jasno zato je isti bio vekovima nezaobilazni izvor teolokih studija. U ranija vremena sline spise sastavljali su Prosper Akvitanski i Isidor Seviljski. U XII stoleu

www.uzelac.eu

26

Milan Uzelac

Metapedagogija II

prve sentence sastavljaju Anselm Lanski, Gijom iz ampoa i Hugo od Sen-Viktora; ali,kao to je reeno najpoznatije behu etiri knjige sentenci (Libri quattuor sententiarum) Petra Lombaranina ( 1164) koje su naredna etiri stola bile bezbroj puta prepisivane i izdavane. Krajem XII stolea u upotrebu sve vie ulazi pojam Summa i prvi autori teolokih sumi su Petar Kantor ( 1197) i Rober de Kurson ( 1218). Sume karakterie vea sistematinost i samostalnost njihovih prireivaa/autora pri izboru materijala i dok se naziv sentence koristio da bi se istakao dogmatski karakter njihovog sadraja, sume su ukazivale na vrstu discipline o kojoj je u njima bila re. Sume su u najveem broju bile teoloke, ali mogle su za svoj predmet da imaju kanonsko pravo, gramatiku ili logiku. Kada je re o izaganjima spekulativne teologije, oko 1200. godine na mesto pojma sentence dolazi pojam suma. Taj pojam javlja se prvo u Parizu i prva sume piu Martin iz Kremone, Petar iz Kapue, Simon iz Tura. U XIII stoleu, u vreme koje znamo pod nazivom visoka sholastika, nastaju i najpoznatije sume, iji su autori Aleksandar iz Halea, Aleksandar Veliki i Toma Akvinski. Kasnije, sume su pisali jo i Henrih Gentski ( 1293), Gerhard iz Bolonje ( 1317), ova poslednja, pisana na tragu Tomine Sume, ostala je nedovrena. Nastava na fakultetima u XIII veku obuhvatala je predavanja (Lectio) koja su podrazumevala

www.uzelac.eu

27

Milan Uzelac

Metapedagogija II

tumaenje Sentenci Petra Lombaranina i predavanja na kojima je komentarisano Sveto pismo. Pored predavanja, postojale su i vebe iz umea voenja dijaloga (disputatio) koje je profesor vodio sa svojim studentima (quaestio). Postojala je razlika izmeu Disputationes ordinarie i Disputationes quodlibetales. Disputationes ordinarie sprovoeni su s ciljem da se sloene i meusobno povezane teme, koje su predstavljale veliku grupu pitanja, temeljno obrade iz svih aspekata. O jednoj velikoj temi mogle su se tako provoditi vebe i po nekoliko godina. Tok jednog takvog disputa trajao bi obino dva dana i bio bi sledei: prvog dana, bakalavr pod rukovodstvom svog magistra trebalo je da odgovara na primedbe i argumente koje su zadavali magistri, bakalavri i studenti koji su uestvovali na tom sveanom univerzitetskim skupu. Drugoga dana nastupao je magister koji je grupisao argumente i primedbe iznete prvog dana, formulisao kao Sed contra (No, protiv) kratak argument ex ratione et auctoritatibus (od strane razuma i autoriteta) u korist suprotne pozicije, a koji su u kratkim crtama nagovetavali njegovo reenje. Ka tom reenju magistar je prilazio oprezno i temeljno, polazei od istorijskih veza i pretpostavki, da bi potom formulisao i svestrano utemeljio svoj odgovor. Reenje odgovora koji bio dao sam magistar nazivalo se: determinatio magistralis. Tim odgovorom magistar je opovrgavao ranije primedbe. Fiksirani u pismenom obliku rezultati tih razgovora (Disputationes ordinarie) bili su

www.uzelac.eu

28

Milan Uzelac

Metapedagogija II

zapravo protokoli koji su se nazivali Quaetiones disputatae. Po pravilu, dva puta godinje, pred Boi i pred Uskrs, vodili su se razgovori na razne teme i oni su se nazivali Disputationes quodlibetales, ili Disputationes generales. Ovi disputi razlikovali su se od prethodnih jer meusobno nisu bili vezani odreenim pitanjem a nisu ni pretpostavljali veliko udubljivanje u temu. Fiksirani u pismenom obliku, ovi disputi su se nazivali Quaestiones quaodlibetales, ili Questiones de quodlibet, odnosno, Quodlibeta. Imajui u vidu forme kao to su disputatio i quaestio, moe se bolje razumeti forma koju su imale u to vreme nastale summe, budui da neke od summa, kao to su Tomine, nisu posledica rada sa uenicima, jer su nastale nezavisno od njih, ali su imale u vidu upravo uenike kojima su bile upuene, to posebno vai za Tomino nedovreno delo Summa theologiae koja svoju takvu strukturu i red izlaganja duguje upravo tome to je bila namenjena poetnicima u studiju teologije (za razliku od Summa contra gentiles koja je podrazumevala ve vii nivo teolokih znanja). *** Ovaj krai izlet u sistem srednjovekovnog stidiranja, imao je samo za cilj da ukae na razlike u pristipu obrazovanju u ranijim vremenima, a iji smo mi delom i danas naslednici. Jasno je da moderni univerziteti vie duguju sholastikim raspravama, nego pitagorejskoj koli u kojoj su uenici prvih pet godina utali i sluali (uili) da bi tek potom postali punopravni lanovi bratstva.

www.uzelac.eu

29

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Za razliku od antikih kola koje su zapravo bile kole ivota u daleko veoj meri no kole u kojima su se sticala teorijska znanja (izuzetak je bio Aristotelov Likej), univerziteti u srednjem veku imali su u sebi ravnoteu praktinih i teorijskih znanja, i to iz prostog razloga to su pretendovali na celini znanja, koju nisu posedovali, ali su nastojali da je nau i uspostave. S pojavom novog doba jo u veoj meri se gubi s univerziteta praktina dimenzija, i vidno je da kod veine autora koji se bave pitanjem univerziteta, ta praktina strana ostaje posebna i znaajna tema. To je posebno vidno u sluajevima kada se insistira na tome da univerzitet treba da prui teorijska znanja ali i znanja potrebna za ivot u zajednici, a to zapravo podrazumeva njegovu obrazovnu dimenziju. Dananji univerziteti u tom smislu imaju svoj novi koren u univerzitetima s poetka XIX stolea i nastavak su te tradicije. To ni u kom sluaju ne znai da u protekla dva stolea nije bilo kvalitativnih promena, no, do svakako najvee promene, do preloma s itavom ranijom istorijom doveli su pre kratkog vremena inicirani tzv. bolonjski procesi, ija pozadina ima i politike i ideoloke motive ali i ekonomsku neprozranost, iako veina uverenih bolonjista istie neminovnost tih procesa - samozadovoljno gladei svoje novanike, vrsto se drei svojih mesta u akreditacionim komisijama i nacionalnim savetima. Ovde se nee analizirati rad bolonjista to e uskoro biti tema neki drugih studija i institucija; ovde e biti jedino rei o tome kako je do toga dolo, i

www.uzelac.eu

30

Milan Uzelac

Metapedagogija II

naglasak e biti na nekim istorijskim motivima i slabostima koje su implicitno nosile u sebi pretpostavke bolonjskog scenarija (posebno ako se imaju u vidu stavovi elinga ili Pirogova) i u ijem svetlu je jasna utopinost Fihteove pozicije.

www.uzelac.eu

31

Milan Uzelac

Metapedagogija II

2. Sutina i struktura akademskog obrazovanja Svi dananji razgovori o problemima koji se nalaze pred savremenim univerzitetom i tekoama koje on treba da nain, shodno svom unutranjem biu, odgovori na izazove koji mu dolaze iz budunosti, ini se, zahvataju samo jedan deo tekoa u kojima se on nalazi i to mahom onaj njegov tehniki deo koji se tie standarda obrazovanja, korigovanja ranije postavljenih ciljeva, ili poboljanja formalno-tehnikih uslova funkcionisanja univerziteta, a da se pritom ne postavlja pitanje same biti univerziteta, same osnovne ideje na kojoj on poiva, te se niko i ne uputa u to da promisli temeljne razloge njegovog nastanka i smisao njegovog postojanja u proteklom milenijumu, a posebno danas, na poetku XXI stolea. Ne moe se osporiti znaaj i tih problema koji su u sreditu dananjih rasprava oko univerziteta, nezavisno od toga u kojoj su oni meri sporedni i drugorazredni. Nezavisno od toga, injenica je da se oni koji se sada nalaze na elu fakulteta i univerziteta bave nizom pitanja koja uopte ne treba da budu u sferi njihovog interesovanja, kao to su: odravanje nastave, odravanje ispita, prisustvo na asovima studenata, odravanje nastave od strane nastavnika, ispravnost vodokotlia, podmazanost arki na vratima, kontrola poslate pote, naruivanje prevoznih sredstava, pobrojavanje sitnog inventara, otpisivanje dotrajalih mobilnih telefona, potronja hemijskih sredstava za pranje podova... Ne znai da su to nebitne stvari, ve da one po svojoj prirodi moraju biti u

www.uzelac.eu

32

Milan Uzelac

Metapedagogija II

nadlenosti dekanima i rektorima potinjenih referenata i za to nadlenih slubi, a ne sama stvar dekana ili rektora. Gubei se u sitnim poslovima dananji dekani i rektori ne stiu da se bave onim zbog ega su na ta mesta postavljeni, a to je razvijanje univerziteta iz njegove ideje. Prihvatiti se dunosti rektora znai obavezati se na duhovno voenje visoke kole; tom reenicom je Martin Hajdeger zapoeo svoju sveanu rektorsku besedu i nju bi svaki dekan i rektor morao stalno da ima u vidu. Svo obrazovanje poetkom novog doba (XVIXVII stolee) ima za cilj prenoenje znanja, legitimizaciju vlasti, konsolidovanje graanskog stalea i graanske hijerarhije kao izraza svetske vladavine; sve to bee dovoljan razlog velike zainteresovanosti vlasti za kontrolom nad obrazovnim ustanovama, koje je bila spremna i da finansira, ali u onoj meri koja je bila saglasna njenim potrebama. Zato je tajna takvog obrazovanja poivala u tajni drave i birokratije (kao osnovnog njenog stuba). Univerzitet je stoga bio pretvoren u mesto gde budui inovnici dolaze do legitimnog znanja koje im potom obezbeuje odreeno mesto u drutvenoj hijerarhiji. Finansirajui obrazovne institucije, a s njima i univerzitet, vlasti nisu ni asa (uprkos zaklinjanja u autonomiju i neprikosnovenost univerzitetskih ustanova) prestajale da iste kontroliu, kako preko svojih organa (ministarstva, nacionalni saveti, akreditacione komisije), tako i preko posebno za to angaovanih nastavnika. Autonomija univerziteta u

www.uzelac.eu

33

Milan Uzelac

Metapedagogija II

poslednjih nekoliko stolea ostaje samo jedan od neispunjenih zahteva fakulteta, a ako se ona i istie, onda je to puka retorika fraza, iluzija koju nameu upravo oni koji su slobodu i autonomiju univerzitetu odavno oduzeli. Sve slobode ostaju tako, strogo kontrolisane. Ima autora koji smatraju da novo doba univerziteta, njegov postmoderni period11, poinje sa studentskim nemirima i zahtevima za preosmiljevanje funkcije univerziteta 1968. godine. ini mi se da takva ocena tih dogaaja moe biti sporna. Moe se tvrditi da je univerzitetski svet tada uao u jednu novu fazu, ali, ona se pre svega ticala preosmiljavanja drutvenih vrednosti. Ti dogaaji, koji su za mnoge istorijski u najveoj meri doprineli su ruenju vrednosti koje je u sebi nosio sam univerzitet i oni su pripomogli dananjem sve brem uruavanju univerziteta kao najvie obrazovne i naune institucije, ali i relativizovanju celokupnog sistema obrazovanja kao i obrazovanja kao takvog. Ako u izvesnom smislu univerziteti i obrazovne institucije nisu vie instrument drave, to je samo stoga to je drava nala sebi druge i daleko efikasnije instrumente vladavine (totalno kontrolisane masovne medije) kao i druga mesta za regrutovanje kadrova koji sad dolaze iz donjih delova drutva. U takvoj situaciji univerzitet gubi raniju ulogu i biva mesto
Periodizacija istorije univerziteta mogla bi biti : 1. Rani univerzitet, 2. Moderni univerzitet (XVI-XVII vek), 3. Savremeni univerzitet (XIX vek do 1968), 4. Postmoderni univerzitet (od 1968. godine).
11

www.uzelac.eu

34

Milan Uzelac

Metapedagogija II

socijalizacije omladine, produeno obdanite, gde deca provode vreme do izlaska u none klubove i diskoteke koji su takoe strogo organizovani i ideoloki promiljeni. Ako je zavreno vreme totalne kontrole drave nad univerzitetom, ako se drava otud delom povukla, a delom nastavila da kontrolie njoj neophodne segmente drutvenog ivota ili da kontrolu obrazovnih ustanova preputa interesima multinacionalnih kompanija koji univerzitete koriste za sopstvene potrebe, koji je smisao postojanja dananjeg univerziteta? Odgovor bi bio da se na univerzitetu predaje znanje ali da se ono u isto vreme tu i proizvodi. injenica je da postoji razlika u shvatanju znanja i njegovog proizvoenja u raznim etapama kroz koje je proao univerzitet, i da su u raznim epohama razliito bili shvaeni i funkcija univerziteta, kao i vrsta i kvalitet znanja koje univerziteti prenose i stvaraju. Danas se ne trai, kao pre samo nekoliko decenija, univerzitetsko vaspitanje koje iznad svega ima u vidu vernost naunim idealima i borbu za drutveni progres, ve produkovanje profesionalne, tehnike inteligencije, i to u enormnoj koliini kako bi se obesmislila ve u startu njena vrednost, njen znaaj i mogui uticaj. Mnotvo nepotrebnih strunjaka, posebno menadera kojih je nekoliko puta vie no to ima za njima potrebe, otvara pitanje zbog ega se, namerno proizvodi viak drutvu nepotrebnih specijalista. Neki autori u tome vide vetako produavanje

www.uzelac.eu

35

Milan Uzelac

Metapedagogija II

perioda do stupanja u aktivni ivot, ili privremeno smanjenje broja realno nezaposlenih. Nedvosmisleno je da to ima za neposrednu posledicu opadanje motivacije za studiranje i metamorfozu vremena namenjenog studiranju i uenju u vreme zabave i isprazne dokolice. Kako jo uvek van univerziteta ne mogu da se steknu za ivot sva potrebna znanja jer internet tu didaktiku finkciju ne moe obaviti usled svoje povrnosti i sasvim drugaije modelovane prirode, univerzitet se od strane drutva nasilno reformie i preusmerava, kao to je to sluaj s isticanjem permanentnog obrazovanja iji su krajnji rezultati vie nego sumnjivi. Usled skoro sveopte dostupnosti znanja na univerzitetu, samo znanje gubi svoju tajnovitost, nastavnici gube raniji znaaj i ugled, a studenti vie ne vide potrebu za kolektivnim naporom u osvajanju znanja koje nije kao ranije u znaku progresa ili emancipacije duha, ve ima krajnje merkantilni i epistemoloki konkretni karakter. Vie nije najvanije znanje samo po sebi, ve tehnika dolaenja do njega, sposobnost dolaska do informacija, korienje kompjutera i slinih instrumenata. Sve to vodi tome da vie nije u prvom planu znanje, ve informacija. Obrazovanost se vie ne ocenjuje u obnosu na kriterijum univerzalnosti ili enciklopedinosti, i sve manje se postavlja pitanje istinitosti znanja kojima se operie (za ta je najbolji primer u internetu tzv. otvorenih elektronskih enciklopedija koje se ve na prvim stranama odriu prihvatanja i najmanje

www.uzelac.eu

36

Milan Uzelac

Metapedagogija II

odgovornosti za valjanost i ispravnost tekstova koje donose, budui da su sastavljai neuki i neobrazovani kompjuterski skribomani). U prvi plan dolazi pragmatina i empirijska dimenzija znanja: ono se ceni u onoj meri u kojoj se moe prodati, unoviti, odnosno, u onoj meri u kojoj je efikasno u reavanju konkretnih zadataka, ili koliko je ono informaciono produktivno. Ovde e biti rei o jednom drugom problemu. Analizi e se podvri neke od ideja iz faze nastajanja savremenog univerziteta (poetkom XIX stolea) u savremenom kontekstu. Meu pobornicima te nove ideje behu predstavnici nemake klasine filozofije, Kant i eling, kojima se uvek pridodaje i Vilhelm fon Humbolt, nesporno zasluan za reformu univerziteta njegovog vremena, posebno za nastanak Berlinskog univerziteta, ali to prvenstveno usled poloaja koji je zauzimao, jer osnovne teze koje on zastupa 1810. godine nalaze se ve u elingovim predavanjima iz 1802. godine. Za reformu nemakih univerziteta ostaje karakteristino da se sama ideja obrazovanja vidi u grkoj paideia, i zato se istie neophodnost klasinog obrazovanja koje u svom osnovu ima principe grkog obrazovanje a za svoj sadraj antiku kulturu i umetnost. Zato onima koji nastoje da izgrade princip obrazovanja na antikoj osnovi pripada i Fridrih Nie koji posebno insistira na znaaju klasinog obrazovanja jer, kako on kae, bez starih Grka, njihove filozofije i umetnosti, nema ni obrazovanja. Formiranje same ideje univerziteta u XIX stoleu poinje s Kantovim nastojanjem da omei

www.uzelac.eu

37

Milan Uzelac

Metapedagogija II

kompetencije fakulteta s obzirom na celinu znanja, nastavlja se elingovim uvidima o odnosu opteg i posebnog znanja i nalaenju smisla ovog poslednjeg u optem univerzalnom znanju, a zavrava uvidom u znaaj antikog obrazovanja, antike filozofije i umetnosti kao temelja svekolikog obrazovanja. 1. Spor kao unutranja bit univerziteta Problem univerziteta nemaki filozof Imanuel Kant vidi kao problem odnosa meu fakultetima. Stara shema univerziteta, utvrena u vreme njegovog nastanka u XIII stoleu, vai jo i u Kantovo vreme. Re je o podeli univerziteta na etiri fakulteta: na tri via fakulteta (teoloki, medicinski i pravni) i jedan nii filozofski. Podela fakulteta na nie i vie, nije bila posledica prirode same stvari, odnosno materije kojom se fakulteti bave, niti je ona bila posledica delatnosti samih naunika koji su na fakultetima predavali, budui da je taj odnos uspostavila sama drava, odnosno, vlada, kako kae Kant12. U vie fakultete se ubrajaju oni ija uenja interesuju samu vlast (odnosno, dravu, olienu u vladi). Pritom vladu, kae Kant, interesuje ono ime ona u najveoj meri moe delovati i uticati na narod a to su predmeti viih fakulteta. Nii fakulteti voeni su

Kant, I.: Spor fakulteta, u zborniku: Ideja univerziteta (priredio Branko Despot), Globus, Zagreb 1991, str. 34.
12

www.uzelac.eu

38

Milan Uzelac

Metapedagogija II

interesom same nauke budui da se oni koji se bave niim fakultetima mogu povoditi za onim to je dobro. U tom smislu zadatak vlasti nije da pouava nego da zapoveda. Vlast nastoji da upravlja pomou onih delova univerziteta koji su u vezi s neposrednim ivotom ljudi: to znai s onima koji izgrauju ideologiju drave i njen pogled na svet, sa onima koji omoguuju funkcionisanje njenih institucija i s onima koji se brinu stanjem i postojanjem samog naroda. Zato su u prvom planu neposrednog interesa drave teolozi, pravnici i lekari. Jasno je da naspram tih fakulteta koji su vitalni za egzistenciju i opstanak drave postoji i mora postojati jo jedan fakultet koji ima posve drugaiji zadatak: promiljanje naune istine i on je mesto gde um ima mogunost javnog i otvorenog govora13. Imajui svoju slobodu filozofski fakultet je nezavisan od vlade i njenih institucija, a ta nezavisnost neposredno sledi iz toga to je on voen naelom istine. Bez takvog fakulteta, kakav je filozofski, istina ne bi mogla izai na videlo14, a um, po svojoj prirodi slobodan, ne moe se pokoravati bilo kakvoj zapovesti

Op. cit., str. 35. Istina, Kant pie kako je tako neto tetno po samu vlast i da je interes istine interes drave. Kantu ne treba biti zamereno to se nalazi na stanovitu naivnosti prosvetiteljstva druge polovine XVIII veka. Vlast nikad nema svoje poreklo i utemeljenje u istini, ve sebe izvodi iz sebe same. Jedino je to ponekad manje a ponekad vie prikriveno, te se ini da je ona tu u interesu naroda, dok se tek u retkim sluajevima kad se ona pokazuje u svom neprikrivenom obliku vidi u svoj svojoj neposrednosti.
13 14

www.uzelac.eu

39

Milan Uzelac

Metapedagogija II

da neto smatra za istinito, budui da ga ne vodi nijedan credo osim creda slobode. Na osnovu toga, Kant zakljuuje da filozofski fakultet koji mora da obezbedi istinitost istraivanja, mora biti slobodan i da se nalazi pod vlau uma, a ne pod vlau vlade. Zato, univerzitet u svom sastavu obavezno mora imati filozofski fakultet koji, iako je u odnosu na druge nii, ima primarni zadatak da ostale kontrolie i tako im bude od koristi poto se sve svodi na istinu15. To znai da filozofski fakultet16 zadrava za sebe pravo da istinu viih fakulteta podvrgne ispitivanju. Filozofskom fakultetu vlada ne moe ograniiti slobodu, dok pravnom, teolokom i medicinskom moe, budui da su u funkciji njenog opstanka. Propovednicima i pravnicima je zabranjeno da svoje sumnje unose u narod, jer time naruavaju autoritet zakona i same drave.

Op. cit., str. 42. Budui da filozofski fakultet viim fakultetima daje istinu na upotrebu (str. 42) on je ovima neophodan, ali i samoj vlasti kojoj su vii fakulteti neophodni, ali u dobrom smislu te rei. 6 Kada je re o strukturi filozofskog fakulteta, u Kantovo vreme, kako bi se lake shvatila priroda spora o kojem e ovde biti rei, treba znati da on ima dva departmana: istorijski, koji prouava istoriju, geografiju, izuavanje jezika, i teorijski, koji se bavi matematikom, metafizikom, metafizikom prirode i filozofijom morala (etikom). Na taj nain filozofski zakultet nastoji da svojim istraivanjima zahvati sve oblasti ljudskog znanja pa u svom domenu ima i predmete interesa viih fakulteta, ali ne da bi razvijao njihov sadraj ve da bi isti ispitivao i kritikovao (str. 43).
15

www.uzelac.eu

40

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Spor meu fakultetima vodi se, po reima Kanta, oko uticaja na narod17; najvei uticaj na narod zadobie onaj fakultet koji uveri narod (preko svojih zagovornika) da upravo on moe najvie doprineti srei i blagostanju naroda. Istovremeno, narod svoju sreu ne vidi u slobodi nego u svojim prirodnim svrhama a to su, po Kantu, blaenost posle smrti (to je domen teologa i svetenika), osiguranost sopstvene svojine (to je domen pravnika) i osiguranost fizikog uivanja ivota, to podrazumeva zdravlje i dug ivot (a to je domen lekara). Vena blaenost, imovina i zdravlje to je ono to spada u delokrug viih fakulteta: u tom smislu od primarnog znaaja su znanja koja daju vii fakulteti (teoloki, pravni i medicinski). Uostalom i u nae vreme se kae kako moe preiveti samo onaj ko uporedno zavri pravni i medicinski fakultet. Odista, znanje filozofije nije tu ni od kakve pomoi. Filozofski fakultet svoje delovanje ograniava na davanje uputstava18 koja zahvata iz uma; on je privren principu slobode i dri se onog to ovek sam moe da doda kao nadogradnju svom ivotu, a tu spadaju zahtevi za potenim ivljenjem, nenanoenjem nepravde, umerenim ponaanjem u uivanjima i podnoenjem bolesti s nadom u pomo prirode. Kant tu primeuje jednu bitnu stvar i kae: narod hoe da bude voen, on hoe da bude prevaren. On nee da ga vode filozofi i naunici jer njihova
17 18

Op. cit.; str. 44. Op. cit., 44.

www.uzelac.eu

41

Milan Uzelac

Metapedagogija II

mudrost je za njega previsoka; on hoe da ga vode poslovni ljudi19, oni koji su praktiari: svetenici, pravnici i lekari, oni koji imaju najpovoljnije po narod prognoze. Zato to je narod kratkog pamenja i na svakim izborima vlade nepogreivo naseda na lai onih koji obeano nikad ne ostvare, on se najee priklanja onom to je najmanje nuno i daleko je od toga da se slui svojim umom. Spor koji vlada meu viim i niim fakultetima Kant vidi kao izraz njihove prirode i prirode njihovog odnosa. Taj spor se ne moe ni ukinuti ni odstraniti nekim sporazumom, budui da je u duhu filozofskog fakulteta tenja da se da javni prikaz istine20 Taj spor nikad na moe prestati: s jedne strane, filozofski fakultet je uvek obavezan i duan da brani slobodu, dok je vlada stalno ograniava, budui da je neograniena sloboda koja bi bila data viim fakultetima opasna i po vladu i po sam narod. Zakljuak do kojeg dolazi Kant sadran je u tome da filozofski fakultet mora braniti istinu koja mu je poverena kad god je ona ugroena, a ugroenost dolazi od viih fakulteta koji su trajno obuzeti udnjom za vlau21.
Otuda i danas tako velika nada u narodu da spas dolazi od menadera i eksperata. 20 Op. cit., str. 47. 21 Op. cit., str. 48. Ovde se po drugi put Kant dotie prirode i moi vladavine; u nemogunosti da sagleda njenu kosmiku dimenziju i njen antropoloki usud, on ipak dolazi do bitnog uvida da u samoj strukturi univerziteta postoji stalna u nju ugraena napetost koja se ne prevladava ukidanjem ve odrava kao unutranje stanje
19

www.uzelac.eu

42

Milan Uzelac

Metapedagogija II

2. Obrazovanje u svetlu strukture nauke O odnosu opteg i specijalnog obrazovanja pisao je i Kantov sledbenik Fihte; on se zalagao za univerzalno, opte obrazovanje i za to kasnije zapoinjanje specijalizovanih studija. U isto vreme mogli smo konstatovati da se danas oseaju suprotne tendencije i da tzv. Bolonjski procesi nedvosmisleno idu u smeru porobljavanja oveka, petrifikacije njegove duhovne dimenzije i svoenje mladih ljudi na puke izvrioce singularnih procesa koji u krajnjoj liniji donose profit globalnim multinacionalnim kompanijama i koji je zamagljen interesima njihovih sitnih poslunika u zemljama u tranziciji. U predavanjima odranim u Jeni 1802, a pod naslovom O metodi akademskog studija22, nemaki filozof F.V.J. eling, sledbenik i Kanta i Fihtea, razmatra studije svih disciplina obuhvaene univerzitetom. eling istie neophodnost prethodnog uvida u celinu znanja da bi se potom moglo pristupiti

same stvari u kojoj se ogleda bit univerziteta. Opstanak sukoba, odnosno spora meu fakultetima, pretpostavka je dostizanja zajednike svrhe; viim se fakultetima ne moe dati neko pravo a da ono ne moe biti promiljeno a tako i osporeno od strane nieg fakulteta. 22 Schelling, F.W.J.: O metodi akademijskoga studija, u zborniku: Ideja univerziteta (priredio Branko Despot), Globus, Zagreb 1991, str. 123-241.

www.uzelac.eu

43

Milan Uzelac

Metapedagogija II

specijalizovanim studijama23. Taj stav jeste i osnovna ideja pomenutih 14 predavanja. U prvom predavanju, posveenom apsolutnom pojmu nauke, eling pie da je za posebno obrazovanje u nekoj specijalnoj oblasti neophodan prethodni uvid u organsku celinu nauke24. Onaj koji hoe da se posveti izuavanju neke posebne nauke, mora prvo spoznati mesto koje ona ima u celini nauke, kao i duh koji je otud proima; samo u tom sluaju izuavanje posebne nauke moe biti sagledano iz slobode i duha celine. Ovo je posebno vano kada je re o nastavnicima, odnosno o onima koji predaju pojedine nauke: onaj ko nema optu ideju nauke, kae eling, najmanje je sposoban da je razbudi u drugima25; ma kako bila velika marljivost nekog u bavljenju odreenom posebnom naukom, to ostaje nedovoljno. Uvid u celinu nauke mogu je samo iz filozofije, koja je po elingu, nauka svih nauka; filozofija je apsolutno opta i ona je usmerena na totalitet saznanja26. Samo ono opte moe biti izvor ideja koje su izraz onog to je ivo u nauci. Zato onaj ko svoju nauku poznaje samo kao posebnu, i nije sposoban da u njoj
Smisao akademske specijalizacije bio bi u tome da ogranii iroko polje za istraivanje koje bi moglo da nam da neki nov uvid o tome kako je ustrojeno samo drutvo (O tome opirnije u Intervjuju Noama omskog: Univerzitet i korporacije, 1973; http://www.anar.newmail.ru). 24 Schelling, F.W.J., op. cit., str . 130. 25 Op. cit., str. 131. 26 Op. cit., str. 131.
23

www.uzelac.eu

44

Milan Uzelac

Metapedagogija II

prepozna ono opte, niti u njoj izraziti univerzalnonauno obrazovanje nedostojan je, kae eling da bude uitelj i uvar nauke. To ni u kom sluaju ne znai da je takva, ograniena osoba beskorisna; naprotiv, kae eling: takva osoba na mnogo naina moe biti korisna: kao fiziar postavljanjem gromobrana, kao astronom pravljenjem kalendara, kao lekar moe biti praktiar u leenju obolelih. Meutim, poziv uitelja, upozorava eling, zahteva vie talente no to su to zanatlijski. Da bi neko bio naunik, neophodno je da on posebni krug znanja posmatra kao svrhu samu po sebi ili da ta znanja uini sreditem sveg znanja koje treba iriti do sveobuhvatnog totaliteta u kojem se reflektuje ceo univerzum. Ako svoj predmet ne moe zahvatiti univerzalnim smislom, bio toga svestan ili ne, naunik e ga videti samo kao sredstvo. Posledica toga je, istie eling, ogleda se u ogranienosti, udruenoj s prostakom nastrojenou i nedostatkom istinskog interesa za nauku, izuzev za ono to dotini naunik ima u vidu kao sredstvo za postizanje realnih i spoljanjih svrha27. eling sa zabrinutou pie kako mu je veoma dobro poznato da mnogi, a naroito oni koji nauku uopte shvataju samo kao korisnost, univerzitet
Op. cit., str. 145. Zato su pogreni stavovi koji se tendenciozno ugrauju u optu svest o tome kako fakultete i univerzitete ne treba deliti na dravne i privatne, nego na akreditovane i neakreditovane. To je neistinito. Njih treba deliti na one koji su platili akreditaciju i akreditovanje i one druge - koji to nisu.
27

www.uzelac.eu

45

Milan Uzelac

Metapedagogija II

smatraju pukom ustanovom za prenoenje znanja, te se smatra sluajnou ako neki uitelji pored izlaganja dostignutih znanja izlau i svoje konkretne doprinose u nauci28. Prenoenje znanja, pie eling, mora biti s duhom. U protivnom ostaje nerazumljivo emu slui ivo izlaganje nastavnika, budui da bi u protivnom bilo dovoljno uputiti uenika na za njega napisane, opte razumljive prirunike. S druge strane, duhom proeto prenoenje znanja podrazumeva i to da je nastavnik u stanju da izlaganjem starih kao i savremenih autora izloi tako predmet svoje nauke da se ovaj jasno moe sagledati iz svih aspekata. Mnoga od tih znanja su takve vrste da je esto neophodan genije koji bi mogao izloiti genija29. Nastavnici koji su u najboljem sluaju samo prenosioci znanja, ine to na sasvim pogrean nain. Nije stvar u tome da se u nauci ivi kao u nekom tuem, stranom posedu; neophodno je nju istinski posedovati i iz sebe je stvarati. Nauka je mesto gde se naunik mora oseati kod kue. To je pretpostavka da se ispuni jo jedan uslov: akademsko izlaganje mora biti genetiko, mora biti izvoeno na njemu primeren nain, tako to e biti
Op. cit., str. 145. Op. cit., str. 145. Zato su u seanjima svih slualaca ostala predavanja i tumaenja Huserla ili Hajdegera na kojima se po reima Gadamera materija prosto oslikavala i pokazivala trodimenzioalnom u prostoru pred sluaocima. Ali, takve nastavnike ne mogu obrazovati ni bolonjski procesi ni njihovi zagovornici.
28 29

www.uzelac.eu

46

Milan Uzelac

Metapedagogija II

izloen i pokazan put kako se do njega dolo; to je, po reima elinga, istinska prednost ivog naina obuavanja i zato nastavnik ne treba da poinje s rezultatima, kao to to ini pisac, ve da pokazuje kako se do njih dospeva, da omogui celini nauke da takorei nastaje pred oima uenika30. Ako pak neko svoju nauku ne poznaje u vlastitoj konstrukciji, kako je moe prikazati ne kao neto dato, ve kao neto to tek treba pronai? Da bi neko bio uspean nastavnik, ma o kojoj oblasti da je re, on je mora prethodno izuiti koliko je god to mogue i da je sam sebi dovede u formu dovrenog uenja. Samo to je pretpostavka da naunik moe svaki deo nauke izlagati budui da ima uvid u celinu. U drugom predavanju, koje se bavi strukturom univerziteta, eling istie da univerzitet, za razliku od graanskog drutva (koje sledi empirijske svrhe), moe pred sobom imati samo apsolutnu svrhu: na univerzitetu ne sme vaiti nita osim nauke i ne mogu postojati druge razlike osim onih koje su posledica talenta i obrazovanja. Ljude koji su na univerzitetu samo zato da bi se na drugi nain uinili vanim: rasipanjem, beskorisnim provoenjem vremena u bezduhovnim zadovoljstvima, jednom reju privilegovane dokoliare, kakvih u graanskom drutvu ima a obino su oni ti koji po univerzitetu ire najvie sirovosti ne treba na

30

Op.cit., str. 146.

www.uzelac.eu

47

Milan Uzelac

Metapedagogija II

univerzitetu trpeti. Isto vai i za one koji svoju marljivost i predanost nauci ne mogu dokazati31. Tako neto je lako proklamovati ali ne i sprovesti u ivot: dva stolea pre tzv. bolonjskih procesa eling primeuje da ako na univerzitetima vlada sirovost, onda je to u velikoj meri krivica nastavnika ili onih kojima pripada nadzor nad duhom koji se od takvih sirovih ljudi iri32. To je zapravo ono nad im bi se i danas svaki nastavnik s razlogom morao zamisliti. Dok itamo ovaj spis elinga imamo utisak kako vreme stoji, kako se nita od njegovog vremena do danas nije promenilo, sem to su se neke stvari u poslednje vreme do te mere izvitoperile i zadobile grotesknu formu. Od istinskih nastavnika oekivalo se uvek da oko sebe ire samo pravi duh, da se iznad svega mora potovati samo znanje i da se sve vreme tei iskljuivo njegovom usavravanju, da se ne smeju trpeti izlivi prostatva od strane nedostojnih ljudi koji sramote poziv nastavnika, U tom sluaju e ve iz redova studenata, pie eling, ieznuti svi oni koji se ne mogu istaknuti niim drugim osim duhovnom sirovou33.
Op. cit., str. 148. Gde se potuje ovaj princip tamo su deplasirani bilo kakvi bolonjski procesi; eling u nastavku ovog navoda jasno kae: Ako sama nauka vlada, ako su svi duhovi samo njom obuzeti, onda e se u zametku onemoguiti svako zavoenje plemanite omladine koja se hoe posvetiti velikim idejama. 32 Op. cit., str. 148. 33 Op. cit., str.148. Ovo pitanje u velikoj meri ostaje otvoreno.
31

www.uzelac.eu

48

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Carstvo nauke nije demokratija, jo manje ohlokratija, nego aristokratija u najplemenitijem smislu pie u nastavku svog predavanja eling. Najbolji treba da vladaju, a nesposobne, nametljive brbljivce treba drati po strani, u potpunoj pasivnosti34. Obrazovanje za umno miljenje jeste obrazovanje koje prodire u samu bit oveka; ono je jedino istinski nauno obrazovanje, jedino obrazovanje koje omoguuje umno delovanje. Sve druge svrhe iskljuene su. Onaj ko je otpoevi studij od posebnih znanja dobio potpuno obrazovanje i dospeo do apsolutnog znanja, sam je od sebe, kae eling, uzdignut u carstvo jasnoe, promiljenosti i probivi se do apsolutne svesti ivi u svetosti. Kada je re o pretpostavkama akademskog obrazovanja, eling istie kako pojam studiranja sadri u sebi dva aspekta. Prvi momenat je istorijski i on obuhvata puko uenje. Uenje podrazumeva da se kroz sve mora proi kroz ono teko, kao i kroz ono lako, kroz ono to je privlano i ono to to nije. Mora se ovladati svim prethodnim znanjima, jer nauku moe prozreti i u potpunosti je sagledati samo onaj ko je moe oblikovati do totaliteta i razgovetno je proizvesti u sebi i to tako to se nita bitno nee preskoiti a da se pritom iscrpi sve ono to je nuno i neophodno.

Op. cit., str. 148. Kako u tome uspeti? Jedino reenje za koje znam jeste ono koje su u sluaju kvarenja omladine primenjivali stari Grci.
34

www.uzelac.eu

49

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Prepreka tome da se to postigne moe biti u nastojanju da se u nekoj nauci bira samo ono to se nekome svia kao i opasnost koja sledi od popularnosti nauke i uverenja da njena znanja pripadaju jednako svima a to vodi odreenoj mlitavosti koja pojmove ne uzima odvie ozbiljno u uverenju kako je u nauci sve lako a to ne vodi niem drugom do povrnosti i prijatnoj plitkosti. U isto vreme, bilo bi pogreno oekivati da eling ne uvia i dobre strane na univerzitetima one se ogledaju u tome to su univerziteti na poetku XIX veka ipak uspeli da zaustave prodiruu u njih struju netemeljnosti, koju je u to vreme sve vie poveavala nova pedagogija35. Pitanje temeljnosti u studiju i danas je jedno od ne samo ozbiljnih nego i najkritinijih pitanja. Ono ni na koji nain ne zavisi od studenata ve iskljuivo od nastavnika, od njihovog izbora i dravnog standarda na kojem poiva celokupni sistem obrazovanja jedne zemlje. Osnovni zahtev koji bi se morao postaviti pred svakog ko hoe da studira na univerzitetu, po reima elinga, svodi se na jedno: ui da bi sam stvarao. Samo ovom boanskom moi ovek je istinski ovek: bez nje on je samo snoljivo pametno ureena maina36.
Op. cit., str. 150-151. Op. cit., str. 152. A upravo danas (10. 01. 2009) dok piem ovaj tekst svet je obila internet-vest, kako su u jednoj koli nastavnici izneli u dvorite udbenike i na zaprepaenje uenika (koji su potom taj vandalizam prijavili roditeljima a ovi policiji) spalili ih, grejui se nad vatrom. Istina, ovo se nije desilo u Srbiji, ve u Indiji. Oigledno, i tamo zapoinju tzv. bolonjski procesi.
35 36

www.uzelac.eu

50

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Samo s najviim namerama ovek moe dospeti do toga da sam moe izgraditi sliku svoje nauke. Svo istinsko proizvoenje i stvaranje poiva na susretu ili uzajamnom proimanju opteg i posebnog. eling istie da ovek ne moe sebi dozvoliti da nauke savladava samo radi puke neposredne, empirijske koristi. Nauka ne moe oveku sluiti samo zato da bi se on osposobljavao za neke empirijske svrhe, jer u tom sluaju, ako je znanje i dobijeno na ispravan nain, ono e se pogreno primenjivati stoga to ono poiva samo na pamenju a to ne omoguuje nauniku da suenjem posebno podvede pod opte. iva naunost, kae eling, obrazuje intuitivnost, sposobnost stvaranja i konstruisanja. Druga posledica studiranja samo radi postizanja empirijskih svrha, jeste to da naunik nakon takvih studija ne moe napredovati; time se gubi glavna osobina oveka i istinskog naunika37. Napredovati naunik ne moe jer se istinski koraci napred ne mogu procenjivati na osnovu ranijih rezultata ve samo na osnovu njih samih i iz apsolutnih principa. Ono to takav ovek moe dosegnuti jeste ono to nema duha, neka nova od drugih hvaljena metoda, poneka dosadna pomodna teorija to podstie radoznalost, neka nova formula ili novina... On moe dosegnuti samo ono to mu se pokazuje kao posebnost, jer se samo posebnost moe nauiti. Takav naunik je zakleti neprijatelj svakog novog otkria koje se temelji u optem, svake ideje jer
37

Op. cit., str. 152-153.

www.uzelac.eu

51

Milan Uzelac

Metapedagogija II

je ne shvata, svake prave istine koja mu remeti njegov mir. Ako se i drzne da napada novo, onda to ini s pozicija starog protiv kojeg je to novo i nastalo i zato svako novo otkrie doivljava kao napad na sebe38. eling istie jo jedan momenat koji se posebno u nae vreme prenebregava, a to je da uspeh studiranja na univerzitetu; on smatra da od posebnog znaaja sam poetak studiranja koji u velikoj meri zavisi od naina i stepena obrazovanja i znanja koje studenti donose univerzitet. Pre svega tu se ima u vidu kako obrazovanje steeno u srednjoj koli, tj. gimnaziji, tako i vaspitanje dobijeno u krugu porodice. Sva predznanja steena pre poetka studija spadaju u upoznavanje predmeta budueg akademskog izuavanja. Meu njima najvanije je poznavanje novih i starih jezika ije znanje nije samo stepenik na putu ka nauci ve i vrednost za sebe. U uenju jezika, posebno starih, eling vidi nain razvijanja pamenja u ranoj mladosti. Jezik je sam po sebi, puko gramatiki gledano jedna napredujua primenjena logika39; svo nauno obrazovanje (sposobnost pronalaenja) sastoji se u sposobnosti da se spoznaju mogunosti, dok obino znanje poznaje samo ono realno, neposredno prisutno,

Ovde je dovoljno prisetiti se naih ve ostarelih, sklerotinih istoriara, formiranih na principima nemake romantiarske istoriografije, njihovih pria o seobi Slovena, njihovom apsurdnom velianju germano-romanske na raun i tetu drugih kultura... 39 Op. cit., str. 155.
38

www.uzelac.eu

52

Milan Uzelac

Metapedagogija II

ali ne i istinski stvarno. Uenje jezika podstie spoznaju samih mogunosti. Na taj nain omoguuje se neposredno obrazovanje smisla; u uenju klasinih jezika eling vidi model po kojem se naunik u svom buduem radu, u konkretnim istraivanjima moe rukovoditi; iz jednog izumrlog govora spoznati ivi duh, kae on, to je isto kao i spoznavanje prirode od strane naunika koji se nalazi pred njom. Priroda je, po njegovim reima, prastari autor koji je pisao u hijeroglifima i onom koji hoe da istrai prirodu najneophodnije je upravo jeziko znanje o njoj kako bi se razumeo ve umrli njen jezik. Tako se pokazuje ivotnost jezika koje je nauka davno proglasila mrtvim. Zemlja je, istie na istom mestu eling, knjiga sastavljena od odlomaka i rapsodija vrlo razliitih vremena. Svaki je mineral istinski filozofski problem. U geologiji se jo uvek oekuje Volf, koji Zemlju isto tako razlae kao i Homera i pokazuje njen sastav40. Da, rei e neko, eling pie kao romantiar! No to tako izgleda samo kad se stvari povrno posmatraju: on pie u nekim trenucima poetski, ali u stvaralakom zanosu koji odlikuje istinskog naunika i stvaraoca. Zato mi danas i govorimo o njemu i zato njegove rei o univerzitetu moramo shvatiti ne samo kao stav jednog vremena, ve i kao trajna upozorenja onima koji hoe da misle sudbinu univerziteta a jo vie onima koji su za nju neposredno odgovorni.

40

Op. cit., str. 256.

www.uzelac.eu

53

Milan Uzelac

Metapedagogija II

3. Roenje obrazovanja iz duha filologije Tema jezika i njegovog znaaja, dominira i u razmiljanjima mladog Fridriha Niea o budunosti nemakih obrazovnih ustanova41; njegov osnovni stav glasi: ako se uklone stari Grci zajedno sa filozofijom i umetnou nema vie naina da se ovek uspne do obrazovanja42. Nie kritikuje stanje na univerzitetu kakvo je bilu sredinom druge polovine XIX stolea i to ponajpre stoga to je u njegovo vreme filozofija prognana sa univerziteta43. A prognana je jer su se naunici njegovog vremena poeli baviti filozofijom na neutralan nain, budui da se studij filozofije svodio samo na to ta je koji filozof mislio ili ne, na to, da li se neki spis moe pripisati odreenom autoru ili ne, ili na to, koji nain itanja nekog filozofa zasluuje prednost44. U osnovi tvrdnje Nieove da je filozofija prognana s univerziteta lei uverenje da je filozofija na gore pomenut nain svedena na istoriografiju filozofije, koju on vidi kao deo filologije45. Iz ovoga se moe zakljuiti da krivica za takvo stanje ne lei na univerzitetskim vlastima, koliko nasamim nastavnicima, posebno onima koji su se dokopali
Nietzsche, F.: O budunosti naih obrazovnih ustanova, u zborniku: Ideja univerziteta (priredio Branko Despot), Globus, Zagreb 1991, str. 243-329. 42 Op. cit., str. 323. 43 Op. cit., str. 322. 44 Op. cit., str. 322. 45 Op. cit., str. 322.
41

www.uzelac.eu

54

Milan Uzelac

Metapedagogija II

katedara s kojih predaju filozofiju na neadekvatan nain. Nieova kritika ovde je u prvom redu upuena njegovim kolegama. Interesantno je da ovaj nemaki mislilac zamera filozofima na filolokom pristupu filozofiji budui da je po osnovnom obrazovanju i on sam bio filolog i to iz jedne od najboljih kola klasine filologije njegovog doba. Kada je re o samom obrazovanju, Nie uoava dve vladajue tendencije u aktuelnom obrazovanju: s jedne strane je tenja ka to je mogue veem poveavanju i irenju obrazovanja, a s druge, ka umanjivanju i slabljenju obrazovanja. Prva tendencija posledica je shvatanja da obrazovanje treba biti proireno na najire drutvene krugove, a druga, da obrazovanje bude u slubi odreene forme ivota i tako u prvom redu bude od koristi samoj dravi sluei joj u organizovanju i uvrivanju vlasti. Prva tendencija, po Nieu, svoje korene ima u nacionalno-ekonomskim potrebama drutva: njihov smisao bio bi u tome da se obrazovanjem to irih slojeva, formiraju kod istih to vee potrebe i tako uvrsti pojaana potreba za obrazovanjem, za samim procesom obrazovanja, njegovom masovnou koja za posledicu ima povean profit46. Obrazovanje u ovom
46Ovaj

uvid Niea je krajnje interesantan jer ukazuje na korene tendencije stvaranja visoke zarade na obrazovanju ve u XIX stoleu; al ive je u prethodnoj knjizi ukazano na podatak da je sfera obrazovanja peta dohodovna delatnost u Americi danas koja donosi godinji profit od preko 10 milijardi dolara. Ne treba niko objanjavati otkuda toliko privatnih fakulteta i univerziteta u zemljama s novom demokratijom na vlasti. Jasno je da tu nije re

www.uzelac.eu

55

Milan Uzelac

Metapedagogija II

smislu je stvaranje uvida s kojim se moe biti na nivou vremena, s kojim se upoznaju svi putevi na kojima se moe zaraditi novac kojim se potom upravlja svim stvarima i odnosima meu ljudima. Cilj je stvaranje to vie sposobnih ljudi za oblikovanje sinteze inteligencije i poseda47. to je obrazovanje ire, to obuhvata vei broj ljudi, ono je sve slabije te je najoptije obrazovanje isto to i varvarstvo48. Ako je obrazovanje usmereno samo na ono pragmatino, jasno je koliko biva besmislenim i beskorisnim rad uitelja koji uenika vodi u daleki i teko dohvatljiv helenski svet koji je po Nieu pravi zaviaj obrazovanja49. Zato, temelj univerziteta, smatra ovaj nemaki filozof, mora biti i ostati gimnazija, koja priprema mlade ljude za studij nauke; njen primarni zadatak on vidi u negovanju jezika: istinsko obrazovanje mora zapoeti s izuavanjem maternjeg jezika50 koje ostaje
ni o kakvom altruizmu ve o stotinama hiljada evra koje njihovi osnivai i akcionari godinje stavljaju neoporezovano u svoje depove. Zar bi odista neko uporno tako neto radio s gubitkom? Trgovina diplomama i doktoratima je jedan od najunosnijih poslova u zemljama u tranziciji. 47 U nae vreme, naom terminologijom, to bi podrazumevalo zahtev za obrazovanjem menadera. Problem je samo u tome da oni nemaju ni inteligentnost, dakle, humanistiko obrazovanje, ali ni sposobnost tehnikog miljenja. 48 Op. cit., str. 267. 49 Op. cit., str. 269. 50 Op. cit., str. 278. Nama je dovoljno podsetiti se zlikovakog nastojanja da se izraz srpski jezik zameni izrazom jezik komunikacije. Otimanje prava jednom narodu na njegov jezik

www.uzelac.eu

56

Milan Uzelac

Metapedagogija II

plodno tlo i najvra osnova celokupnog daljeg obrazovanja. Poe li se od takvih pretpostavki, jasna je i Nieova tvrdnja da su za obrzovanje istinski sposobni samo retki ljudi51. Dananje stanje u obrazovanju mu potpuno daje za pravo: u toj oblasti se stekla i masa bezdarnih ljudi kojima tu nije mesto, no budui da ih nije bilo mogue efikasno ograniiti i neutralisati na nain kako je to predlagao eling, nije se moglo spreiti da oni ne zaponu reformu celokupnog sistema obrazovanja kako bi isto sveli na nivo svojih mogunosti i seoskog miljea iz kog su potekli52. Tako se reforma obrazovanja po nekim savremenim njenim kritiarima svela na debilizaciju obrazovanja. I ovde elim jo jednom da istaknem kako ja ne osuujem pomenute reformatore. Oni iskreno rade to to rade, u dubokom uverenju da je upravo to ispravno i da bi bez njih nakon tri dana propao svet. Oni su odraz stanja u dravi i vladajue politike. Njih ne treba osuivati. Oni ne mogu biti krivi to istinsko obrazovanje podrazumeva aristokratsku prirodu
jeste zloin nad zloinima. Indiferentnost strune javnosti u tom asu, samo je simptom bolesnog stanja u kojem se jedna drava u asu njene tranzicione demokratske metamorfoze zadesila. No, to ree Nie, ko e vas voditi u domovinu obrazovanja ako su vam voe slepe, (...) ko e dospeti do istinskog oseaja za svetu ozbiljnost umetnosti, ako ga sistematski kvare... (str. 281). 51 Op. cit., str. 288. 52injenica je da ia sluajeva da neko iz sela ode u svet i poprimi svetsko obrazovanje i postane filozof, kao to je to bio Brana Petronijevi, no isto tako ima i graana koji se s krajnje seljakim motivima odnose prema filozofiji, posebno ako se nau u akreditacionoj komisiji.

www.uzelac.eu

57

Milan Uzelac

Metapedagogija II

duha53. Istinsko obrazovanje ne moe imati cilj u obrazovanju masa nego u obrazovanju pojedinaca, onih odabranih za ostvarenje velikih i trajnih dela. Obrazovanje koje za svoj cilj ima neki drutveni poloaj ili zaradu, nije nikakvo istinsko obrazovanje, ve je samo sredstvo za lino egzistencijalno odranje subjekta. No takav izopaen ovek obrazovanja, veoma je opasan54, kae Nie. Opasan je ovek koji je roen za obrazovanje a vaspitan za neobrazovanje, on je bespomoni varvarin, rob okovan lancima trenutka55.

Op. cit., str. 288. Op. cit., str. 325. 55 Op. cit., str. 325.
53 54

www.uzelac.eu

58

Milan Uzelac

Metapedagogija II

3. Dekonstruktivni metateorijski pristup ideji obrazovanja U svim epohama ljudske istorije i u svim drutvenim zajednicama koje poznaje istorija oveanstva, fenomenu obrazovanja je pridavan poseban znaaj; tako je bilo u antiko doba, kada je za one koji kvare omladinu bila predviena smrtna kazna, tako je bilo u vreme pojave prvih univerziteta na Zapadu kada su se kraljevi i pape tokom itavog XIII i XIV stolea borili za neposrednu ekonomsku vlast nad fakultetskim predavaima56, kako bi, ti tadanji najvii nosioci znanja, od njih neposredno i zavisili; tako je bilo i u Konstantinopolju gde je car postavljao nastavnike na tamonjoj visokoj koli od samog dana njenog osnivanja. Od vremena kad su nastali, univerziteti su bili jedino mesto gde se mogla regrutovana istinska i prava elita za upravljanje dravom; odatle su dolazili visoki dravni inovnici, oficiri, drutvena i kulturna elita. Kada se deavalo da opada kvalitet nastave i uticaj univerziteta na vlast i politiku u dravi, slabila je i drava, jer je to bio prvi simptom da se na njenom elu nalaze oni kojima do budunosti i napretka drave vie nije stalo. Kada bi neka drava bila pokorena, ili potpala pod uticaj tuinskih interesa, prvo to bi se u njoj

Videti: . .: - .-. -, 2003. 160 .

56

www.uzelac.eu

59

Milan Uzelac

Metapedagogija II

menjalo, prvo to je bilo na neposrednom udaru tuina i tuinske ideologije - bio je sistem obrazovanja57. itava ideja univerziteta58 se danas nalazi u dubokoj krizi i ta kriza nije mogla zaobii ni sisteme obrazovanja zemajla u tranziciji. U svom radu Univerzitet u ruinama59 Bil Ridings s pravom upozorava na tendenciju da svi projekti univerziteta u XXI stoleu na izvestan nain podseaju na one projekte iz XIX stolea, pa stoga mnogi danas smatraju da je prevladavanje krize univerziteta mogue pozivanjem na ideje Humbolta, te da se treba vratiti
U Srbiji se, u poslednjem stoleu, tako neto desilo etiri puta. Prvi put, 1905. godine, dve godine nakon ubistva poslednjeg srpskog kralja - Aleksandra Obrenovia, drugi put, nekoliko godina nakon zavretka II svetskog rata, trei put u obraunu sa idejama socijalizma, sredinom sedamdesetih godina (s tzv. reformom obrazovanja, sa ukidanje gimnazija od strane jednog sociologa sela) i etvrti put nakon bombarbovanja Srbije (1999) sa, izbornim gubitkom samostalnosti i nezavisnosti i pokornim prihvatanjem finskih programa i tzv. Bolonjskih procesa kao "neminovnog" puta za ulazak u Evropsku uniju 2025. ili eventualno 2055. godine. 58 O neophodnosti "preventivnog" razgovora o Univerzitetu, videti pristupno predavanje aka Deride na katedri Andrew D. White Professor-at-large na Kornel univerzitetu (Itaka, Njujork): Le principe de raison et lidee de lUniversite, Le cahier du College International de Philosophie, 2, Paris, Osiris, 1986. Kasnije objavljeno i u knjizi: Jacques Derrida, Du droit a la philosophie (Paris: Galilee, 1990), 461489. Ovo Deridino predavanje je znaajno posebno i stoga to u sebi nosi upozorenje o uplitanju vanuniverzitetskih interesa u stvari Univerzita, posebno kada je re o strategiji izdavake delatnosti na Unierzitetu. 59 Bill Readings, The University in Ruins (Cambridge, MA: Harvard University Press, 1998).
57

www.uzelac.eu

60

Milan Uzelac

Metapedagogija II

nekim idejama univerziteta koje nalazimo kod Humbolta, ilera, lajermahera, Fihtea i Kanta, no takva preporuka, istie ovaj autor, gradi se na neznanju i nepoznavanju tekstova pomenutih autora i institucija njihovog vremena60. Ako je danas datum prikljuenja Srbije Evropskoj uniji61 neizvesan i meri se decenijama, nai "reformatori obrazovanja" ne prestaju da se trkaju sa sivim i osrednjim evropskim univerzitetima (poto one velike i vodee univerzitete, te sve "bolonjske" gluposti i ne interesuju). Tako dolazimo do neuvene pojave destrukcije sistema obrazovanja koja se odvija pred nama, na oigled itavog drutva, nemonog da ita uini i zaustavi te izlive negativne energije duhovno onemoalih nastavnika koji su sebe preveli u inovnike. Udar na sistem obrazovanja u Srbiji koji se krajnje sofisticirano odvija u poslednje vreme jeste i najtei udar na Srbiju, jer on, pod maskom pribliavanja Evropi (a zapravo, prvenstveno zemljama zapadne Evrope, i to tek nekim zemljama Evropske unije), rui i poslednje pozitivne elemente dosadanjeg viedecenijski razraivanog sistema obrazovanje i to tako to iz temelja menja celokupni

http://www.strana-oz.ru. Kad-tad svima e biti jasno, a i po sebi razumljivo: Srbija je odvajkada u Evropi i ne treba je u Evropu "voditi", kao na uvenoj Brojgelovoj slici. Dovoljno je videti geografsku duinu i irinu na kojoj se teritorija Srbije nalazi, mada, to se i u koli ui, no znamo: "svaka reforma obrazovanja je osveta loih aka".
60 61

www.uzelac.eu

61

Milan Uzelac

Metapedagogija II

sistem drutvenih i moralnih vrednosti62 vetakim i nasilnim uvoenjem stranih kriterijuma i shvatanja ivota, neprimerenih situaciji u kojoj se obrazovanje u Srbiji nalazi. Kriza koja je zahvatila danas vaspitanje i obrazovanje, nije neka iznenadna pojava, tek danas63 vidljiva, koja bi nas trebala iznenaditi do te mere da ne moemo pravilno razabrati ta nam se zapravo deava. U svakom sluaju i nakon dvadeset pet vekova obrazovanja i velikog istorijskog iskustva koje je za nama, ne moemo ne oseati dubok nemir budui da se sva drutvena zgrada ovog puta iz temelja potresa i dovodi u pitanje sve vrednosti zapadne kulture, poto su sami temelji iznutra razoreni i teko da mogu biti pouzdan nosioc vaspitanja i obrazovanja. Ali, a uvek postoji jedno ali, isto tako, hou po ko zna koji put da naglasim da je neophodno pobornike tzv. Bolonjskih procesa razumeti i u intersubjektivnom smislu, kao individue skromnih, ogranienih misaonih i mentalnih horizonata, da ih moramo razumeti u svoj njhovoj jadnosti i ubogosti, prvenstveno individualno62Moralnost

se ovde razume kao delatnost duha nad neduhovnim, kao delatnost uma nad neumnim, kao delatnost slobode nad neslobodnim. Videti: Fink, E.: Pdagogische Kategorienlehre, Hrsg. Franz-Anton Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1995, S. 148. 63 Videti o tome predavanje Eugena Finka: Pdagogische Probleme unserer Zeit koje je on na Visokoj pedagokoj koli u Frajburgu odrao februara 1953, a kasnije tampano u knjizi: Fink, E.: Zur Krisenlage des modernen Menschen, Hrsg. FranzAnton Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1989, S. 175-193.

www.uzelac.eu

62

Milan Uzelac

Metapedagogija II

psiholoki i marksistiki, s punim razumevanjem za njihove line, materijalne (tj. novane) interese, jer, ne bez razloga, na mnotvu skupih i glamuroznih evropskih skupova, posveenih sprovoenju tzv. bolonjskih procesa (na koje kao muve-zunzare lete nai apologeti-bolonjezi izmileli iz "bolonjske neminovnosti"), neprestano naglaava kako ti isti "procesi" mnogo kotaju i da e se na one, zaduene za njihovo realizovanje, troiti vie sredstava, no na samo obrazovanje64, a injenica je da veina profesora univerziteta koji nemaju neki izotreni sluh za nauku (posebno u sluaju kad su zalutali u stvar kojom se bave), imaju nepogreiv njuh za to gde se nalazi novac i nalaze ga kao pravi tragai za tartufima. Tako su te skupocene gljive sada dobile svog najopasnijeg visoko sofisticiranog istrebitelja. U isto vreme, ne mogu ostati van razmatranja najvii drutveni zahtevi jednog naroda u borbi za opstanak (a kojima mora biti i danas inspirisana ideja istinskog visokog i vrhunskog obrazovanja), svi oni zahtevi koji su danas, s izrazito pragmatikih, antipatriotskih "bolonjskih" aspekata, estoko napadani kao romantiarski, zastareli i konzervativni, a s motivom da globalizam, mundijalizam i tui interesi nemaju alternativu.
64Bee

planirano da se ovoj temi posveti posebno poglavlje u ovoj knjizi a pod naslovom: "Uhljebije versus obrazovanje u interesu naroda". Naalost do ovog asa nisu nam dostupni finansijski izvetaji i sva dokumentacija vezana za arenje novca na tzv. bolonjskim procesima, te e najavljena analiza naknadno biti dodata ovoj knjizi.

www.uzelac.eu

63

Milan Uzelac

Metapedagogija II

U takvoj situaciji kad se poinje slikati "sivilom po sivom"65, kad se ne moe ustuknuti vie unazad, a spreava svaki iskorak u stranu, ostaje nam samo spoznavanje. Ako ne moemo nita vie uiniti, na najvii zadatak i obaveza jeste u tome damakar do kraja razumemo. U tom smislu mi se jo uvek nalazimo u fazi istraivanja; da bi ono bilo na nivou zadatka, na nivou na koji smo obavezni ve i znaajem samog predmeta kojim se bavimo, samo istraivanje mora biti i dalje nadahnuto neprevazienim dijalektikim metodom, koji u svom racionalnom obliku uvek izaziva ljutnju i uasavanje (znamo koga), a o kojem Karl Marks, u Pogovoru drugom izdanju Kapitala (1873), izvanredno jasno i precizno kae: "Nain izlaganja formalno se mora razlikovati od naina istraivanja. Istraivanje ima da u tanine ovlada materijom, da analizira njene razliite oblike razvitka i da iznae njihov unutranji spoj. Tek kad je ovaj posao gotov, moi e se stvarno kretanje izloiti na odgovarajui nain. Poe li to za rukom, i bude li se ivot materije ogledao u ideji, onda ne mari ako bude izgledalo kao da imamo posla s kakvom konstrukcijom a priori"66. U ovom tekstu izlae se samo jedna od ideja obrazovanja67 prisutna poetkom XIX stolea a koja e
Hegel, G.W.F.: Osnovne crte filozofije prava, "Veselin Maslea", "Svjetlost", Sarajevo 1989, str. 19. 66 Karl Marx Fridrih Engels: Dela, tom 21, Prosveta, Beograd 1977, str. 24-25. 67 Ovde nismo u prilici da ire razmatramo samu dvoznanost pojma obrazovanja koja u sebi sadri kako sam proces, tako i
65

www.uzelac.eu

64

Milan Uzelac

Metapedagogija II

tek naknadno biti uneta u njoj odgovarajui celovit kontekst koji ine, kako misaoni okviri u kojima se kree nemaki filozof J.G. Fihte, tako i celina pogleda na drutvo i svet njegovih savremenika, polazei od toga da je "obrazovanje u stvarnosti sam narod koji se obrazuje i dogovara i koji je svestan"68, budui da mu se ne mogu otuiti zakoni sveta. J.G. Fihte i dve forme obrazovanja Ideja vaspitanja i obrazovanja postaje velika tema filozofije prosveenosti i posebno epohe nastajanja i intenzivnog razvoja nemake klasine filozofije. Kada je re o Johanu Gotlibu Fihteu (17621814)69, kao jednom od eminentnih predstavnika

njegov rezultat slobodno ostvareni duhovni oblik, prasliku i ostvareni ideal... O tome opirnije videti u predavanju E. Finka Das Wesen der Bildung (1946), in: Fink, E.: Zur Krisenlage des modernen Menschen, Hrsg. Franz-Anton Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1989, S. 132-174. 68 Hegel, G.V.F.: Sistem obiajnosti, Moderna, Beograd 1990, str. 93. 69 Johan Gotlib Fihte roen je 19. maja 1762. u selu Ramenau, u istonoj Pruskoj; teologiju je poeo da studira 1780. u Jeni a potom prelazi u Lajpcig da bi nakon zavretka univerziteta (kao i Kant) neko vreme bio privatni uitelj u Cirihu; u poetku je bio pod uticajem filozofije Spinoze, Monteskijea kao i ideja francuske revolucije; otkriva filozofiju Kanta (koga je upoznao 1791) i objavljuje spis Pokuaj kritike svakog otkrovenja (1792) u kome zastupa tezu da se bog moe svesti na moralno zakonodavstvo a za koji se u prvi mah, budui da je objavljen bez imena autora, mislilo da je Kantov; tek poto je sm Kant izjavio da to nije njegov rad i da ni

www.uzelac.eu

65

Milan Uzelac

Metapedagogija II

nemake klasine filozofije i bitnoj misaonoj sponi izmeu Kanta i elinga, a u isto vreme jednom od nesporno najznaajnijih i najuticajnijih filozofa kraja XVIII i poetka XIX stolea, treba naglasiti da se ni on, poput svih njegovih savremenika, nije mogao ne dotai problema morala, moralnosti i posebno obrazovanja.

pismeno ni usmeno nije uestvovao u Fihteovom radu, Fihte je preko noi postao slavan. Na preporuku Getea pozvan je Jenu i izabran za profesora filozofije (1794); svoju univerzitetsku karijeru je zapoeo nizom predavanja o pozivu naunika; govorilo se kako Fihte hoe da uz pomo filozofije upravlja duhom epohe; on radi veoma mnogo, predaje pet dana nedeljno, svakog dana po tri predavanja i pri tom pie svoje knjige: Osnove opteg uenja o nauci (1794), Osnove prirodnog prava (1796) i Sistem uenja o moralu (1798); nakon polemika o ateizmu (1799) prinuen je bio da d ostavku i da napusti Jenu; privremeno se rastaje sa svojim prijateljima, romantiarima legelom, lajermaherom i Tikom i odlazi u Berlin, obakle, na kratko vreme, 1805. prelazi u Erlangen. Zalaui se za prestanak bezuspenih ratova i za neophodnost preobraaja zemlje tako to e dobiti moralne i kulturne podsticaje, Fihte objavljuje Razmiljanja o nemakoj naciji (1808) i pruski kralj ga 1811. poziva u Berlin gde uskoro postaje profesor i prvi rektor berlinskog univerziteta. Umro je 29. januara 1814. od tifusa u Berlinu. Meu najznaajnije Fihteove radove iz berlinskog perioda ubrajaju se: Zatvorena trgovaka drava (1800), Odreenje oveka (1800), Put u blaeni ivot (1806) Osnovne crte savremene epohe (1806), a tu ubrajamo i bezbroj prerada Uenja o nauci, delo za koje je Fridrih legel rekao da je pored Vilhelma Majstera i Francuske revolucije jedan od tri najznaajnijih putokaza XVIII stolea. Beleka preuzeta iz knjige: Uzelac, M.: Istorija filozofije, Stylos, Novi Sad 2004, str. 386-390.

www.uzelac.eu

66

Milan Uzelac

Metapedagogija II

O prva dva problema Fihte raspravlja u dva svoja spisa: "O pozivu naunika" i "Sistemu uenja o moralnosti" (1794). Pomenuta dva rada (gde se Fihte dotie i estetike problematike) pod dubokim su uticajem ilera i Getea s kojima deli miljenja da umetnost ne deluje samo na razum i um, kao nauka, niti samo na srce i oseanja kao moralnost, ve se nalazi u prilici da formira oveka u celini budui da se nalazi negde izmeu nauke i moralnosti, odnosno, izmeu razuma i volje. To je i osnovni razlog tome zato Fihte umetnosti daje toliko visok znaaj. Ona je posebno vana stoga to priprema oveka da filozofski shvati realnost, ali, za razliku od filozofije, umetnost to ini neposredno - intuitivno. Kada je re o vaspitanju, Fihte, za razliku od pomenutih prethodnika, smatra da se "lepi duh" nalazi iskljuivo u oveku, a to znai da do savrenstva i punoe estetskog razvoja moe dospeti samo genije, te da je tako neto nedostupno svim ljudima u jednakoj meri. Fihte polazi od toga da se svi ljudi meusobno u svemu razlikuju a da im je samo jedno zajedniko tenja ka potpunom savrenstvu. Premda to savrenstvo ne mogu svi dosegnuti, najvii cilj koji jedno drutvo moe pred sebe postaviti, jeste potpuno saglasje i jednodunost svih njegovih lanova. Ako se do takvog cilja moe dospeti samo posle beskonano mnogo vremena, u beskonanosti, kad bi ovek prestao biti ovek i postao bog, to ne znai da njemu oveanstvo ne treba sve vreme da tei, naprotiv.

www.uzelac.eu

67

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Ovo ima za posledicu da se sistem estetskog vaspitanja ne moe prostrti na celo oveanstvo, kako je to mislio iler. Obrazovanje, pa tako i estetsko obrazovanje, ne podnosi prinudu, budui da je slobodno i da je unutranje, jer je stvar svakog pojedinca. To znai da obrazovanje nije opte i univerzalno ve da je upueno na pojedince, na elitu. Obrazovanje je po svojoj prirodi elitistiko. Ono se ne dobija roenjem ve se mora osvojiti radom. Ono moe obrazovati pojedince, ali, istie Fihte, ono ne moe reiti sve one socijalne zadatke kakve je pred vaspitanje70 postavljao Fridrih iler. Kada je re o smislu pedagogije, ona po reima Bila Ridingsa, jeste po najdubljem Fihteovom uverenju u procesu sticanja znanja, a ne predavanja znanja kao rezultata. "Zato je za Fihtea pedagogija isto proces, budui da nastavnik ne predaje znanje (koje se moe nai u knjigama ije itanje daje prostor za samostalno miljenje), ve vri dva druga vana zadatka. Prvo, on traenju znanja daje narativnu formu, tj. pria istoriju o procesu dostignutih znanja, a drugo, predava inicira sam proces, tj. podstie samo znanje na delatnost. Na taj nain predavanje nije znanje, ve kritika sposobnost formalni metod korienja moi uma, proces prosuivanja."71

O vaspitanju kao moguem obliku kretanja i preobrazovanja oveka, videti: Fink, E.: Grundfragen der systematischen Pdagogik, Rombach, Freiburg/Br. 1978, S. 94-5. 71 Bill Readings, The University in Ruins (Cambridge, MA: Harvard University Press, 1998).
70

www.uzelac.eu

68

Milan Uzelac

Metapedagogija II

O smislu samog obrazovanja i njegovom dometu, o emu e ovde posebno biti rei, Fihte govori biranim, krajnje jednostavnim reima, u obimnom omanjem spisu koji je ostao manje poznat, budui da je njegove delove itao na vie radova velike slobodnozidarske loe "Rojal-Jork", i to:14. oktobra 1799, 3. i 27. aprila i 11. maja 180072, nakon ega je 23. maja iste godine izabran za Velikog besednika u loi "Innere Orient" u Berlinu. Pomenuti rad je (u kasnijoj redakciji /Ignacio Aurelius Fesler (1756-1839) i Johan Fier (17651816)/) objavljen 1802. u epistularnoj formi, u 16 pisama upuenih izvesnom sabesedniku Konstanu73, u "Eleusinien des neunzehnten Jahrhunderts" pod naslovom Filozofija slobodnog zidarstva74.
72Videti:

Hammacher, K.: Fichte und die Freimaurerei, FichteStudien Bd. 2. Rodopi B.V., Amsterdam Atlanta, GA1990, S. 146-147. Klaus Hamaher u ovom radu objavljenom u prvoj verziji 1981 u Quatour Coronati Jahrbuch Nr. 18, 7-31, koristi izdanje teksta Fihtea koje je priredio W. Flittner, a koje je potom preneto u: Fichte, J.G.: "Ausgewhlte politische Schriften", Hrsg. R. Saage und Z. Batscha, Frankfurt/M. 1977, S. 169-216. 73 Philosophie der Maurerei. Briefe an Konstant. In: Johann Gottlieb Fichte: Gesamtausgabe der Bayerischen Akademie der Wissenschaften. Band 8: Werke 1801-1806. Hrsg. von Reinhard Lauth und Hans Gliwitzky unter Mitwirkung von Josef Beeler, Erich Fuchs, Ives Radrizzani und Peter K. Schneider. 1991. X, 493 S. 74Ovde treba naglasiti da ovaj tekst velikog nemakog filozofa ima neprevazienu vrednost i poseban znaaj za sve one koji u nae vreme hoe da govore o nekakvoj elitologiji. Ako bi mogla postojati takva neka nauka, nauka o izuavanju istinske elite, onda to moe biti samo nauka o temeljima slobodnog zidarstva i ovde analizirani Fihteov spis je u tom smislu temeljni nacrt jedne

www.uzelac.eu

69

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Iako razbijeni na pisma, u kojima je ruka redaktora imala znatan uticaj, posebno kada je re o drugom pismu, ta dva rada tematizuju niz i danas aktuelnih tema, poto sa zahtevom da se postave principi na kojima bi se reformisao rad slobodnozidarskih loa (koje su se ve u to vreme, samo nekoliko decenija nakon njihovog pojavljivanja u profanom svetu, nale pred raznovrsnim iskuenjima), tematizuje jedno od osnovnih pitanja tog vremena a to je pitanje vaspitanja i obrazovanja. Da bi to pitanje moglo biti na adekvatan nain i razmotreno, Fihte je smatrao neophodnim da se prethodno odgovoriti na neopravdane prigovore (usled mnotva nagomilanih nesporazuma),upuivane slobodnim zidarima zbog tajnosti njihovog rada, kako bi se zatim mogli u drugom delu izlaganja, u pozitivnom smislu izloili principi na kojima poiva rad slobodnih zidara, a u ijem bi se svetlu pokazala opravdanost, neophodnost i nunost elitistikog, slobodnozidarskog obrazovanja. Ovaj Fihteov spis, nastao na zahtev I.A. Feslera kao instruktivni rad u jednoj loi "o istinskom i pravom cilju slobodnog zidarstva, kao i o hieroglifima slobodnog zidarstva", kako stoji u protokolu loe75
originerne elitologije. U tom spisu treba traiti i poreklo veine teorija o darovitosti kao i znaaju obrazovanja darovitih u savremenom drutvu. 75Hammacher, K.: Fichte und die Freimaurerei, Fichte-Studien Bd. 2. Rodopi B.V., Amsterdam Atlanta, GA 1990, S. 146. Taj cilj slobodnog zidarstva Fihte trai u okvirima njegovog uenja o dravi.

www.uzelac.eu

70

Milan Uzelac

Metapedagogija II

retko se publikuje u filozofskim izdanjima Fihteovih dela, a smatram da je posebno znaajan zbog same ideje obrazovanja koju ovde ima na umu nemaki filozof, polazei od apsolutnog miljenja apsolutnog ja koje u sebi sadri pretpostavku njegovog jedinstva svih predmetnih bivstvujuih kao i bivstvovanja drugog ja76. Fihte pomenuti spis pie u isto vreme kad i svima danas dalepo poznatiji spis Odreenje oveka (Die Bestimmung des Menschen, 1800), objavljen iste godine kada i eling publikuje svoj Sistem transcendentalnog idealizma77. Kada je re o nainu izlaganja, treba rei da je to stil u njemu isti kao i u radu o odreenju oveka, gde se kae da knjiga nije pisana za profesionalne filozofe, ve "prvenstveno tako da bude razumljiva svim itaocima koji neku knjigu uopte mogu razumeti"78. *** Svoje izlaganje Fihte zapoinje podseanjem na injenicu da je od samih poetaka slobodno zidarstvo bilo okrueno velom tajne, i da o tajanstvenosti kojom su obavijeni radovi slobodnih zidara kao i njihovi krajnji ciljevi, najvie govore oni koji su neupueni u slobodno zidarstvo, to ih ne spreava da o njemu imaju ponajee najfantastinije predstave, i to je
76Fink,

E.: Natur, Recht, Freiheit, Hrsg. Franz-Anton Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1992, S. 109. 77 Kroner, R.: Von Kant bis Hegel, J.C.B. Mohr (Paul Siebeck), Tbingen 1961, Bd. II, S. 67. 78 Citirano prema: Kroner, R.: Von Kant bis Hegel, J.C.B. Mohr (Paul Siebeck), Tbingen 1961, Bd. II, S. 68.

www.uzelac.eu

71

Milan Uzelac

Metapedagogija II

jedan od glavnih uzroka tome to je o slobodnim zidarima stvorena pogrena slika koja je postala opteprihvaena kod obinog, profanog sveta koji usled neobavetenosti i ne moe da ima razumevanja a jo manje poverenja u ono to niti zna niti moe na pravi i adekvatan nain da razume. Nepoznavanje prirode i osnovnih principa slobodnog zidarstva imalo je za dalju posledicu da se ve sredinom XVIII stolea, dakle samo nekoliko decenija nakon to su slobodni zidari dali glasa o svom postojanju, javlja vie knjiga kojima se, navodno, razotkriva "tajna" sobodnog zidarstva79. U tim spisima sree se mnogo verodostojnih injenica, pie Fihte, ali isto tako i mnogo nagaanja, tamo gde nedostaju prava i pouzdana znanja. Kada se o neem malo ili povrno zna, posledice mogu biti razne: od pogrenih interpretacija do raznoraznih nenamernih ali i namernih, tendencioznih zloupotreba. Zato je slobodno zidarstvo u mnotvu sluajeva bilo prikrie za neke drutveno nelegalne delatnosti, a i danas, posle neto manje od tri stolea delatnosti slobodnih zidara, njima se pripisuje mnotvo dela i nedela koja sa njima nemaju nikakve veze. Mora se rei, i to sa velikim aljenjem, kae Fihte, da su povod tome u najveem broju sluajeva davali sami slobodni zidari i to, pre svega svojim

79L'Ordre

des Francs-Maons trahi. Amsterdam 1745; Der verrathene Orden der Freymaurer..., Leipzig 1745; Die zerschmetterten Freimaurer, Frankfurt/Leipzig 1746).

www.uzelac.eu

72

Milan Uzelac

Metapedagogija II

meusobnim svaama i optuivanjima koji su povremeno prodirali meu profane, neupuene ljude. Ovde se mora nainiti samo jedna usputna digresija, s obzirom da je re o slobodnim zidarima o kojima stoleima postoje razliita shvatanja. Zbog naina njihovog rada, iako su oni u svim epohama okupljali najvee umove stolea, pa su im pripadali i Fihte i Gete, i Mocart i Hajdn, a kod Srba i Dositej i Mokranjac, mora se imati u vidu i mnotvo razliitih odnosa spram njihovog rada koji se moe iz mnogo aspekata osporavati ali nikad iz jednog: tvrditi da su oni nepatrioti i da rade protiv svog naroda. injenica je da su slobodni zidari, za politiare, esto bili grupa zaverenika, pa su bili proganjani, posebno od nacista u Drugom svetskom ratu a i kasnije od niza politiara s prikrivenim totalitarnim, nedemokratskim ambicijama, da su oni za istoriare bili "interesna grupa" nastala u okvirima "salonske kulture" koja se formirala u sredini plemia i sitne buroazije poetkom XVIII veka, dok su u sociokulturnom smislu, re je o formi manifestovanja igre s odreenim ritualima, obredima i pravilima. Kao sve drutvene institucije, i red slobodnih zidara proao je niz razvojnih faza; to se mora posebno imati u vidu kad je re o situaciji koju opisuje Fihte i koja odraava delom stanje u slobodnozidarskim loama njegovog vremena. Ovde e vie biti rei o samoj ideji slobodnog zidarstva kao nosiocu jedne vie forme obrazovanja to je osnovna Fihteova ideja u ovde analiziranom spisu.

www.uzelac.eu

73

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Isto tako, treba naglasiti da ovaj tekst nema za cilj analizu slobodnozidarskog pogleda na svet, ve analizu ideje obrazovanja koja po zamisli Fihtea daleko prevazilazi domaaje realno postojeeg obrazovanja, ali, pokazae se da to isto Fihteovo shvatanje univerzalnog obrazovanja oveka svojom potencijalnom dimenzijom prevazilazi u znatnoj meri i samu ideju slobodnozidarskog obrazovanja o kojoj on eksplicitno govori. Zato, sasvim je razumljivo da su se i pre vie od dva stolea, kao to se i danas ponekad deava, slobodni zidari, vie bavili sobom, no njima zajednikom najviom stvari koja ih je oduvek okupljala i povezivala obrazovanjem svestranog oveka sposobnog da ivi u skladu s najviim zahtevima uma. To je imalo za posledicu da su, po reima Fihtea, mnogi u njegovo vreme crveneli kad bi im se, od strane neupuenih u prirodu slobodnog zidarstva, uputilo s prekorom pitanje da li su slobodni zidari, mada, bez obzira koliko kukavikog imali u sebi, nisu prestajali da poseuju radove svoje loe, jer su duboko verovali u ispravnost puta kojim idu oni i njihovo bratstvo. Slobodni zidari su, naglaava Fihte, najvie bili napadani i osuivani zbog tajnosti svoga rada. Istina, piui to Fihte nije mogao znati o tajnosti u kojoj rade danas sve politike stranke u svakoj zemlji, da stil rada savremenih partija i njihov potuljeni meetarski mentalitet, daleko prevazilazi sve ono to su slobodni zidari u svojoj naivnosti i iskrenosti tokom minulih stolea uopte i mogli zamisliti.

www.uzelac.eu

74

Milan Uzelac

Metapedagogija II

No, kada je o prirodi same tajne re, a uvek se govori o nekakvoj tajni, uvek se neim neto prikriva ne bi li se na njega skrenula ili sa njega odvratila panja, Fihte kae da je "najvea tajna slobodnih zidara u tome da kod njih nema nikakvih tajni", te se s punim pravom moe rei da je "najoevidnija i u isto vreme najskrivenija tajna slobodnih zidara u tome to oni postoje i to oni nastavljaju da postoje." ta je to, pita Fihte u nastavku ovog pisma, i, ta bi to moglo biti, to meusobno spaja sve te ljude najrazliitijih stavova i miljenja, najrazliitijeg vaspitanja, obrazovanja i naina ivota, ta ih to dri na jednom mestu, zanemarujui na hiljade tekoa u ovom veku sveopteg prosveenja? Moda su se tu okupili maloumnici, licemeri, intriganti, vlastoljubci i moda su upravo oni stvorili ovu tajnovitu zajednicu? Da je tako, bilo bi jasno, kako neko lukav moe da se udrui s budalama kako bi ih iskoristio za svoje potrebe ili ih na kraju krajeva samo teio glupostima. Ali, nije tako istie Fihte!80 U svim vremenima, u redovima slobodnih zidara nalazimo najmudrije, najestitije, znanjem najobdarenije ljude, veoma uvaene graane, s najviim karakternim svojstvima, i uvek e se nai makar jedan ovek kome e se moi prepustiti s punim poverenjem da te vodi kroz ivot!

80

Treba imati u vidu da je Fihte u Jeni bio u neposrednom dodiru sa grupom jenskih romantiara a koju su inili Novalis, Tik, braa legel, eling.

www.uzelac.eu

75

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Fihte pie o istinski mudrim i potenim ljudima koji vode slobodnozidarsku organizaciju, ija delatnost se ne svodi na reavanje svakodnevnih, praktinih problema ljudske i drutvene egzistencije, budui da ta organizacija pred sobom ima uzvien cilj - gradnju koja se protee u beskonanost a za svoj predmet ima obrazovanje i usavravanje, jer ovaj na ivot jeste privremen i samo je priprema za vie postojanje. U isto vreme, Fihte otvara i pitanje: da li se ti mudri ljudi, koji su se voljom svoje brae nali na elu slobodnozidarske organizacije, bave time kakva ona jeste, ili time, kakva bi ona, zahvaljujui njima, mogla da bude? Cilj ozbiljne, odgovorne delatnosti slobodnih zidara mora biti razuman i dobar. A svaki mudar ovek mora teiti razumnom i dobru, budui da su mudrost i vrlina odreeni veitim zakonima uma. Zato slobodnozidarski red nije kola retkih umetnosti i tajnih nauka gde bi se predavale i saoptavale nadprirodne i nadljudske tajne. Tu se ne trai "filozofski kamen", jer slobodni zidar zna da istinski filozofski kamen jeste u istinskom umnom nastrojenju koje je vrednije od pretvaranja metala u zlato. Isto tako, slobodnozidarski red nije spiritistika organizacija, kao to nije religiozna ili mistika sekta. Mudar i dobar ovek nikada nee stupiti u religiozne ili sektake sporove, kao to nee ulaziti ni u politike sporove jer politika nije predmet kojim se treba baviti slobodni zidar. Zadatak slobodnog zidara nije ruenje vlasti i postojeeg poretka, kao to nije njegov posao ni da se mea, tajnim sredstvima, u poslove dravne

www.uzelac.eu

76

Milan Uzelac

Metapedagogija II

administracije. Slobodni zidar mora znati da je prestup svako uplitanje u politiku i delovanje na dravno ureenje, jer svakim osporavanjem vlasti samo dolazi do slabljenja najvieg autoriteta. Slobodni zidar je ve morao nauiti da promena imena nije i promena sudbine i da su velike promene uvek bile izazvane velikim uzrocima; on zna ta jeste dobro, kao i da dobro ne mora biti ono to donosi sreu. Zato on nema elju da bude usreitelj i svoj najvii zadatak ne vidi u usreivanju hiljada ljudi. Politika je izvan interesa slobodnog zidara. On ne tei tome da bude upravlja, ve sve ini da bude dobar graanin i ovek. Umesto da se brine o sveoptem blagostanju, on nastoji da se brine o svojoj vrlini i blagostanju svojih blinjih. Tamo gde se politiki ciljevi izjednauju sa slobodnozidarskim, tamo su slavoljubivi i egoistini ljudi a ne slobodni zidari, kae se u drugom pismu. ** U emu bi bila ta najvea tajna, taj najvii cilj slobodnog zidarstva? Odgovor bi mogao biti: uiniti sebe boljim i pomoi drugima oko sebe da budu bolji. Mudrost i ovek ispunjen vrlinom to je konani cilj oveanstva, jedini smisao njegovog postojanja na zemlji. Tako dolazimo do nunosti stupanja na put svestranog obrazovanja, samousavravanja. Za tako neto potreban je individualni napor i volja oveka kao pojedinca, jer on je ono to on od sebe stvara svojim radom na sebi. Tu ni o emu drugom nije re do o dospevanju do samosvesti o sebi, koja nije nikakvo stanje u kojem bi

www.uzelac.eu

77

Milan Uzelac

Metapedagogija II

se ovek mogao nai ve jedno trajno misaono kretanje koje se nalazi u filozofiji a koje nije nita drugo do filozofiranje. Zato samosvet nije fenomen (pojava) ve smo pojavljivanje81. To podrazumeva neprestano prebivanje slobodnog zidara u blizini filozofije i ivot u njoj kako bi se samosvest mogla shvatiti kao saznavanje sebe u drugom. Misaono zahvatanje celine sveta i njegovog skrivenog smisla zahteva izuzetnu snagu refleksije, sposobnost pravilnog sagledanja stvari, sposobnost da se vidi dalje od mesta na kojem se ovek neposredno nalazi, kae Fihte na poetku Sedmog pisma; isto to vai, u jednakoj meri, i za naunika koji se ne sme zadovoljavati time to e poznavati samo svoju usku oblast kojom se bavi, ve mora imati uvid u granine oblasti s kojima se njegova dodiruje ali, isto tako, on mora teiti i tome da sagleda celokupno poprite znanja. Kada se ovaj zahtev koji pred naunika postavlja Fihte posmatra iz naeg vremena, koje je potpuno potonulo u uska specijalistika istraivanja, iz vremena koje je nemono da u bilo kojoj oblasti prui iole zahvatniju, obuhvatniju sintezu koja bi bila odgovor na vei kompleks pitanja, vie je no oigledno da nemaki filozof postavlja veoma visoke zahteve, no njih moramo prosuivati prvenstveno imajui u vidu njegovo vreme koje pod naukom jo uvek vidi celinu

Fink, E.: Natur, Recht, Freiheit, Hrsg. Franz-Anton Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1992, S. 142.
81

www.uzelac.eu

78

Milan Uzelac

Metapedagogija II

znanja filozofiju, a ne manifestacione oblike pozitivnih nauka kakve znamo s kraja XIX stolea. Kako smo ve ukazali na to da znanje nije svima jednako dato, da se ono mora neprestano osvajati, onda je jasno zato Fihte od slobodnih zidara, kao pripadnika elitnog sloja drutva, trai da oni uzdiu sve ljude, da obrazujui ih, obrazuju meu njima one koji drutvu najvie mogu pomoi, i to ne samo one koji se bave teorijskom delatnou, ve i one darovite sa visokom sposobnou suenja koji su trgovci, humanistiki obrazovani vojnici, dobri oevi u porodici i mudri vaspitai svoje dece. Pozivajui se na tada popularnu i opteprihvaenu ideju progresa, Fihte istie kako je "ljudsko drutvo obavezno da se nalazi u neprestanom progresu". Svi odnosi u drutvu treba neprestano da se dalje razvijaju i usavravaju. Za tako neto potrebno je da postoji drava koja ima dobru upravu. Takva drava moe brzim koracima da razvija zakonodavstvo, administraciju kao i vaspitne ustanove. Njen razvoj mogu koiti samo oni slubenici koji nikad ne izlaze iz okvira svoje uske profesije, sviknuti da se kreu samo po inerciji i koji postaju prepreka svakom poboljanju i usavravanju. Takvi ljudi ne ele da ih proglase nepotrebnim i na sve naine osporavaju svaki napredak i svaku promenu; ako je preovlaujui broj upravo takvih inertnih ljudi, koji se promenama direktno protive, ili prihvataju njihovo sprovoenje kako bi iste iskompromitovali i doveli do neuspeha sve ostaje po starom i nema napretka.

www.uzelac.eu

79

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Temeljno izuavanje nauka moe ljudski um izvesti izvan granica koje mu namee drutvo koje ima konzervatinu tendenciju u sebi, ono moe da ukae na "mesta odskoka", na mesta koja omoguuju drutvu da se razvija u pozitivnom smeru. No nauka ne moe kao takva da deluje na svet. Sve naueno, i kad bi bilo dobijeno na jo viem nivou od onog koji daje dananji univerzitet, ne moe biti korisno samo kao znanje ako ne bi bilo primenjivano, ako se ne bi vebalo, podvlai Fihte. U takvoj, drutveno tekoj situaciji, Fihte spas vidi u slobodnom zidarstvu koje je takva ustanova koja prua mogunost vebanja u postizanju univerzalnosti i time popunjava prazninu koja ostaje neprevaziena drugim sredstvima u graanskom drutvu koje odlikuje jednostranost. Da bi se bolje razumele ideje koje zastupa Fihte, treba ukazati i na pretpostavke od kojih on polazi. U osmom pismu on istie dva principa: po prvom, na ivot samo je priprema za poetak jednog vieg bivstvovanja, a po drugom, ciljevi koji su nam postavljeni u ovom ivotu samo su nam dati a u potpunosti mogu biti ostvareni tek u viem ivotu. No, s druge strane, mi imamo za posla sa realnim naim ivotom u kojem nam je zadatak da teimo viim ciljevima. Tako neto ostvarivo je ako celokupno oveanstvo ini jedno jedinstveno, isto moralno i verujue drutvo82, ako celo oveanstvo ini jednu
Tako neto jeste i cilj crkve, no takav cilj nije ostvarila nijedna crkva.; takvom cilju tei svako obrazovanje duha. Fihte na kraju
82

www.uzelac.eu

80

Milan Uzelac

Metapedagogija II

jedinstvenu optu pravnu dravu i ako ovek kao razumno bie bude uspostavio svoju punu vlast nad nerazumnom prirodom koja kao mrtvi mehanizam mora biti potinjena vlasti njegove volje. Da bi se ispunili ti ciljevi neophodno je da ljudi kao delovi drutvenog bia budu svestrano obrazovani. U realnom drutvu oni jo uvek dobijaju svoje odreene, parcijalne zadatke i u njihovom realizovanju ogleda se jednostranost duha i obrazovanja, a krajnja posledica toga je da se retko moe sresti pravi, svestrano obrazovani ovek. Takvog bi, obino, trebalo "sastavljati" iz vie razliitih ljudi, esto suprotnih svojstava. Zato, itav problem se po Fihteu sastoji u tome da se prevlada jednostrano obrazovanje i da se ono usmeri isto ljudskom i sveoptem, kako bi svaka individua bila formirana na pravi nain. Takav cilj nije jo ni u jednom drutvu ostvaren i on je otvoren zadatak za one najnaprednije lanove drutva koji sebe nazivaju slobodnim zidarima, a koji su zapravo istinska drutvena elita. Stoga, svaki predmet obrazovanja je u isto vreme i predmet slobodnozidarskog obrazovanja te je neophodno da
osmog pisma istie da "religiozno vaspitanje neizostavno ini deo masonskog vaspitanja", ali i to da "religija masona ini neto posve drugo no religija bilo koje postojee crkve, ili sekte". Ono to je posebno interesantno, jeste Fihteovo ograivanje od deizma koji je prvobitno bio ugraen u slobodnozidarski katehizam. Ako ne postoji neka posebna masonska moralnost, postoji, istie Fihte specifina masonska religija, odnosno, "specifini masonski pogled na religiju a time i specifino masonsko vaspitanje za religiju".

www.uzelac.eu

81

Milan Uzelac

Metapedagogija II

slobodni zidar zahvati najvei deo obrazovanja pomou nauka, profesionalnih vebi i ivotnog iskustva. To je put na kojem se stvara duhovna elita. Temeljna pretpostavka u Fihteovom prosuivanju prirode obrazovanja polazi od toga da "svako obrazovanje u drutvu polazi od obrazovanja razuma", ali da nije dovoljno neku istinu samo saznati, ve da je nuno da se ovek njoj svojevoljno i potini, pa, nije dovoljno da ovek neto razume, nego da to i hoe. Nije stvar u tome da se samo deluje, a jo manje je re o slepom, nepromiljenom delovanju. Sama delatnost mora doi na kraju, kad se ve prethodno, svestranim istraivanjem, utvrdilo ta treba initi. To ne znai nita drugo do da ne postoji volja radi saznanja nego da je saznanje neophodno da bi volja mogla delovati. Pritom niko ne moe delovati na volju drugog budui da volja uvek se kree iz unutranjosti oveka napolje, a ne obratno. Podstai nekog na pravilno delovanje mogue je samo poukom, kao i dobrim primerom. To su jedina dva naina delovanja na drugog oveka koje vidi Fihte. Srcem i fantazijom ne moe se delovati na oveka. Nije stvar u tome da se neko prepusti plau, ili nenim oseanjima. Da bi se pravilno delovalo, neophodno je raditi na samome sebi, preispitivati samog sebe. Stavljajui sebi u zadatak da ukae na to ta spada u predmet svestrane obuke oveka, Fihte izriito naglaava da ne postoji i ne moe postojati ma kakvo vaspitanje kojim bi se sticala via moralnost i da je

www.uzelac.eu

82

Milan Uzelac

Metapedagogija II

jedna od najnegativnijih crta njegove epohe upravo vera da je tako neto mogue. Moralnost se sastoji u tome da mi ispunjavamo obaveze koje imamo i to s apsolutno slobodnom voljom, bez svakog spoljanjeg podsticaja iskljuivo stoga to je to obavezno. Takvu odluku ovek moe doneti apsolutno sam, i ne treba ga tome uiti, logiki mu tako neto dokazivati, ili ga na to nagoniti molbama, silom ili uz suze. Budui da moralnost ivi u ovekovoj dui kao neto u njoj pozitivno i da ona ne treba da bude promenljiva pod spoljanjim uticajima, jasno je da ne moe biti ni nekog posebnog slobodnozidarskog morala. Postoje posebne obaveze koje taj red nalae svojim lanovima, no da li ih pojedinac treba ispunjavati, o tome on odluuje kao pojedinac a ne kao slobodni zidar; o tome on odluuje sam ili u dijalogu s bogom, ali ne u dijalogu s drugim ljudima. U svakoj oblasti ovekovog obrazovanja mora se odvojiti ono sluajno i nenuno, ono to je jednostrano ili uveliano, kako bi se istaklo ono to je opteljudsko u njegovoj istoti i celovitosti. U religioznom obrazovanju, po miljenju Fihtea, ima mnogo sluajnog i jednostranog i to moe biti odatle odstranjeno upravo slobodnozidarskim obrazovanjem. Religiozni pogledi raznih naroda (Jevreja, Rimljana, Arapa) prilagoeni su njihovim navikama i obiajima, njihovim pogledima na ljudski ivot, njihovim naukama i umetnostima i u tome oni su potpuno u pravu kad zastupaju stavove svoje religije. Svima njima se javio Bog, istina, na razliite naine: jednima kad ih je spasavao iz

www.uzelac.eu

83

Milan Uzelac

Metapedagogija II

egipatskog ropstva, drugima osnivanjem Rimske crkve, treima kad je jedan od njih sjedinio mnoga plemena. I to je sve u redu. Do sporne situacije dolazi u asu kad oni, jedni drugima, hoe nametnuti svoja shvatanja za jedino ispravna. Zadatak svestrano obrazovanog oveka je u tome da prevazie jednostranosti koje se sadre u posebnostima i da dospe na stanovite oveka "koji ima religiju". Na taj nain moi e se zahvatiti i obrazovanje u celini a ne samo u jednom od njegovih aspekata. Istinski religiozan ovek ne tei nebeskim tajnama u oblasti onostranosti; on tei ostvarenju zemnih ciljeva koji su mu postavljeni u svoj njihovoj univerzalnosti, budui da je iza njih skriven nebeski cilj koji e on razumeti bez posebnih dodatnih napora, jer e se ovi njemu otvoriti u asu kad dostigne svoj zemni cilj. Zato, istie Fihte, religioznost nije neto izolovano i samobitno, poto ovek nije religiozan, ve "misli i deluje religiozno"; religija za njega u tom sluaju nije predmet, ve "etar" u kojem mu se javljaju svi predmeti. U kontekstu ovog stava shvatljivo je zato se moe initi da oveku nije vano nita do ostvarenje njegovih ciljeva, a da se zapravo i ne vidi da njemu ti njegovi ciljevi nisu vani i da nemaju ni najmanju vrednost, ve da on tei onom to je nevidljivo i za njega nedoseno, budui da je veno, skriveno iza te zemne ljuture. Samo usled tog to postoji i ono skriveno, ima za oveka smisao ono zemno, svakom vidljivo i pristupano.

www.uzelac.eu

84

Milan Uzelac

Metapedagogija II

U tom sluaju, misao oveka je u venosti, a njegove moi su s nama, jer, njemu ne pada na pamet da ivi u nebeskom samo svojom milju, ostavljajui svoje moi na zemlji. Bez misli, kae Fihte, nema ni delatne moi koja nam omoguuje da neto zamislimo. Religija ne moe biti upotrebljena ni za ouvanje graanskog poretka, niti za smirenje i utehu, niti za podsticanje na vrenje dobrih dela, zato to ona nema nikakvu upotrebu. Oni koji hoe da izvedu na put moralnosti ljude strahom, ili nadom na nagradu, mogu ljude dovesti do toga da spolja potuji zakone, no to je daleko od moralnosti i takvi ljudi su izgubljeni zauvek i za moral i za religiju. A to se slobodnih zidara i njihove zajednice tie, oni kojima je potrebna stroga disciplina s nagradama i kaznama, da bi bili asni ljudi ti i nisu za takvo drutvo. Slobodni zidar treba da ini dobro i izbegava poroke iz dunosti, ili, iz oseanja asti, kae Fihte. Savreno obrazovan ovek, a takav je, po miljenju Fihtea slobodni zidar, ne zaustavlja se na tome da da na mesto zemnih ciljeva uzima one nevidljive i vene; on poseduje religiju koja je postala deo njega samog i on za njom nema potrebu jer je poseduje. U takvoj situaciji religija nije vie predmet ovekove delatnosti, ve je organon i orue svake njegove delatnosti. Ona nije neto to bi on stvarao za sebe, ve tako neto ime on nesvesno stvara sve ostalo. Religija je, kae Fihte, oko ovekovog ivota koje on ne vidi, no kojim vidi sve ostalo to vidi. Bez obzira na to to je misao slobodnog zidara uvek usmerena venom, on je jednako posveen i onom

www.uzelac.eu

85

Milan Uzelac

Metapedagogija II

to je zemno: on je posveen svojoj dravi, svom gradu, svojoj dunosti83 koju ima na zemlji, mestu u kojem ivi nezavisno od toga to mu je misao usmerena na celinu svega to jeste. U dui slobodnog zidara je ljubav prema otadbini i svest o tome da je graanin sveta. U njegovoj dui neraskidivo su povezani patriotizam i kosmopolitizam. Ljubav ka domovini to je njegovo delo; ljubav ka svetu u celini jeste njegova misao. Prvo je pojava, a drugo je unutranji duh te pojave nevidljivo koje se nalazi u vidljivom. Religija apstrahovana od svega ostalog oko nje, jednako je nitavna, kao kosmopolitizam koji hoe da opstane sam po sebi; kosmopolitizam bez patriotizma je glup, nitavan i degenerisan kae Fihte. On ovde jasno ukazuje na injenicu da su slobodni zidari uvek bili patrioti i borci za svoju otadinu a nikad izdajnici koji bi je prodali za nekoliko srebrnjaka. Uostalom i Hrist je prodat za samo trideset srebrnjaka. Imajui to u vidu, slobodni zidari ne insistiraju na nekom apstraktnom kosmopolitizmu, ve smatraju da je isti mogu ako ovek poe od izgraivanja odnosa u sopstvenoj okolini; postanu li ljudi oko njega bolji,

Ta dunost podrazumeva rad na onom prirodnom, ivotinjskom u sebi, odnosno, po Fihteu, to je rad nad celokupnom prirodom. Videti i: Fink, E.: Pdagogische Kategorienlehre, Hrsg. FranzAnton Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1995, S. 148. Istovremeno, o prirodi kao transcendentalnom uslovu iste ulnosti subjekta, videti takoe i u Finkovim predavanjima o egzistenciji i koegzistenciji iz zimskog semestra 1952/1953.: Fink, E.: Existenz und Coexistenz, Hrsg. Franz-Anton Schwarz, Knigshausen & Neumann, Wrzburg 1995, S. 152.
83

www.uzelac.eu

86

Milan Uzelac

Metapedagogija II

postae bolja i sama celina. Zato on potuje zakone koji i nisu najbolji, jer ma kakvi zakoni bolji su od nezakonja, a zakoni ako su i loi, jo uvek u sebi sadre mogunost popravljanja i usavravanja. U trinaestom pismu Fihte istie da je zadatak slobodnozidarskog reda da odstrani sve jednostranosti u vaspitanju, ovekovo polovino obrazovanje uzdigne sveopteg ljudskog obrazovanja. Takvo obrazovanje podrazumeva obrazovanje oveka za religiju kao graanina nevidljivog sveta, obrazovanje oveka za dravu kao deo vidljivog sveta i obrazovanje navika i vetina za vladanje nerazumnom prirodom od strane oveka kao razumnog bia. Sredstva kojima drutvo za to raspolae, ponavlja Fihte, jesu pouka i primer. Zato je zadatak slobodnog zidara da u religiji odvaja sve to je sekundarno i sporadino, da svoju kosmopolitsku svest usklauje sa graanskom, da prirodu potinjava razumu, i da za sve to sam daje primer drugima. Sve dotle, dok ljudi ne obrazuju sami sebe u prirodnom stanju, ve ih obrazuju okolnosti kojima se oni predaju dotle o pravom obrazovanju ne moe biti rei. Za obrazovanje neophodne su i religiozne ustanove, i zakoni, i drutvena/graanska struktura, kao i vlast. Sve to ima svoju prvobitnu taku prvobitno stanje, kae Fihte, ali upozorava da svi ljudi ne polaze od tog poetka ve svako polazi od stavova do kojih je dospela njegova epoha. Sa svakom novom generacijom uslovi u kojima se deluje bivaju sve razliitiji, pokazuju se sve vie i nedostaci i stoga je

www.uzelac.eu

87

Milan Uzelac

Metapedagogija II

potrebno sve vie delovati na ispravljanju nedostataka a to je mogue samo uz pomo udruenih ljudi u organizaciju kakva je slobodnozidarska. Fihte navodi da je malo sluajeva u istoriji oveanstva, a i to sporadino u nekim drevnim drutvima kada je bilo mogue da svi lanovi drutva dobiju pravo obrazovanje. Tako neto deavalo se retko i bilo kratkotrajno. Zato je od najstarijih vremena bilo neophodno postojanje slobodnozidarskih drutava te je uporedo sa javnim obrazovanjem u drutvu postojalo i tajno koje je s javnim ilo ruku pod ruku, jaalo i razvijalo se zajedno s njim i zajedno s njim propadalo, delovalo na njega i trpelo njegov uticaj, kao to je sluaj s Pitagorom i njegovim savezom u Velikoj Grkoj. Od Pitagore poinje i istorija tajnih organizacija i tajnih saveza ljudi okupljenih oko ideje obrazovanja. Za odavanje znanja steenih u pitagorejskom bratstvu bilo je predvieno iskljuivanje iz bratstva, i iskljuenom naruiocu pravila odmah bi se jo za ivota podizao spomenik a o njemu bi se govorilo kao o pokojnom budui da ivot njegov van zajednice nije vie i pravi ivot. Putevi razvoja javnog obrazovanja i njegova istorija uveliko su poznati, iako mu se poeci nalaze u tami, odenuti u mitsku poeziju; injenica je, istie Fihte, da se jasno nazire progres i neprakidni lanac kulture koji ide od Egipana, preko Grka, Rimljana, Hriana i koji se nazire u nae dane u evropskoj kulturi. U svim tim vremenima postojala su tajna obrazovna drutva. Nekad su ona bila samo vie, a

www.uzelac.eu

88

Milan Uzelac

Metapedagogija II

nekad manje vidljiva. Sva javna kultura, koja se uvek pokazivala kao jedinstvena, jedina, samodovoljna, nosei nacionalni karakter svakog naroda ponaosob, razvijala se blagodarei delovanju ljudskoga duha u svakom od naroda. Ali, istie Fihte, uvek je postojala i tajna kultura koja je kao i javna, dola do naih dana. to se tie javne kulture, za nju je bilo znaajno da bude sauvana u dugotrajnim spomenicima, im je bilo pronaeno pismo i mogunost ouvanja znanja; kada je re o tajnoj kulturi (kojoj nije svako imao pristup, ve samo onaj koji je proao put javne kulture), jasno je da tajna kultura ne moe prethoditi javnoj, budui da istu pretpostavlja, ali i da ne moe ii s ovom uporedo a da ne ugroava ciljeve i jedne i druge. Ona moe javnu kulturu samo slediti. Tako se, na kraju svog izlaganja, u pretposlednjem, petnaestom pismu, Fihte opet vraa pitanju tajne i posebno, pitanju tajne kojom je nadkriven rad slobodnih zidara. Do istinskog cilja tajne kulture, do pravog ljudskog obrazovanja, ovek moe doi na dva naina: ili dubokim razmiljanjem i istraivanjem, obrazovanjem sopstvenog duha i srca, ili uz pomo drutva koje ne mora biti opte graansko, ve s malim brojem posveenih lanova. U prvom sluaju do rezultata se dolazi razmiljanjem, logikim dokazivanjem, tvrenjem i opovrgavanjem; re je o takvim shvatanjima koja se mogu publikovati i koja mogu dobiti javni oblik. Kad je re o tajnom uenju, njega je mogue izloiti istim tim jezikom neposveenima ne odajui ono to je

www.uzelac.eu

89

Milan Uzelac

Metapedagogija II

slobodnozidarska tajna. To objanjava postojanje knjiga o slobodnom zidarstvu koje, zapravo nita ne kazuju o njemu. Profaniu se uvek samo rei, ali ne i misterije. Ko ve ne poseduje misteriju u sebi, tome ona ne moe ni doi. U drugom sluaju, poto se tei istoj ljudskoj kulturi u tajnom drutvu, nain prenoenja znanja moe imati posve drugaiji oblik; tu ne mora biti umovanja, pozivanja na argumente i proveru, jer tu nije re o raspravi povodom pojedinanih predmeta ve o celini oveka i njegovog znanja. Kako ta znanja imaju poreklo u drevnim uenjima ona u najveem broju sluajeva i dobijaju metaforiki oblik. Zato se tajno uenje i prenosi usmenim a ne pisanim putem, te njega ne treba traiti u knjigama nego u usmenoj tradiciji. Ta usmena tradicija ima nedostataka i ima tekoa u prenoenju znanja, ali ti nedostaci mogu biti prevladani. Ne treba stoga da udi, i posve je razumljivo da su esto nosioci tajnih znanja istovremeno bili i nosioci javne kulture. Razume se, ne zaboravlja da naglasi Fihte, nisu u stvarnosti svi slobodni zidari koji to ime nose, ali svi treba da nastoje na tome da postanu takvi; sve dok drutvo nije savreno, dok ono tei savrenstvu kao idealu, ono ostaje slobodnozidarsko, a cilj postojanja slobodnozidarskih loa sastojao bi se u tome da svako trai svoj cilj. Zadatak slobodnog zidara je da se usavrava, da sebe ini boljim, i to tako da svoje vrline nikad sam nee isticati, kao to sebe nee uniavati ni pred

www.uzelac.eu

90

Milan Uzelac

Metapedagogija II

grekama, ve e nastojati da ih zaobie na putu sopstvenog samoizgraivanja. A ta najvea tajna, na koju smo u poetku ukazali, tajna koja se manifestuje u postojanju slobodno-zidarskog saveza i koja svuda prati slobodne zidare, jeste u nastojanju da se svo oveanstvo obrazuje kao jedna jedinstvena zajednica po uzoru na slobodnozidarsku, o emu govori i sva slobodnozidarska simbolika. Postojanje slobodnog zidarstva samo potvruje da taj najvii cilj jo nije dosegnut. Slobodni zidar mora imati jasan um, osloboen svih predrasuda; on je pravedan, savestan, strog prema sebi u svojoj dui, i pritom nikad ne govori naglas o svojim vrlinama, niti druge uverava u svoju asnost. Pridravajui se najviih naela, pie Fihte, slobodni zidar ve i u ovom ivotu ivi jednim viim ivotom i vera u takav ivot daje njegovom ivotu vrednost, znaenje i lepotu. Tu veru on nikom ne naveuje ve je nosi u sebi kao najveu tajnu. Takav mora biti ideal kojem slobodni zidari moraju teiti, a teiti se mora savrenstvu, dobru i najvioj vrlini. Takvo savrenstvo nee biti drugaije, no oveno i istinski ljudsko. Svaki ovek tome mora teiti, a pre svega slobodni zidari. U protivnom, slobodni zidari bili bi samo vesela bratija koja vreme provodi u intrigama a svoj poloaj zloupotrebljava zarad line koristi; bio bi to tuni skup sitnih iardija nesvesnih svoje grotesknosti dok se jagme oko priznanja, medalja, pohvala i nezasluenih poasti. ***

www.uzelac.eu

91

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Ne moemo se oteti utisku da u ovom Fihteovom tekstu ima mnogo zanosa, onog romantiarskog. Danas on tako ne bi pisao. Ali, ne bi ni iao u Bolonju, kao Kanosu uma. Prvi Rektor velikog Berlinskog slobodnog univerziteta i priznati slobodni zidar imao bi i ovog asa prave odgovore na izazove savremenosti, odgovore koji naim savremenicima toliko nedostaju. A to se slobodnih zidara tie, oni ne mogu spasti svet, ne mogu ni uticati na deavanja u njemu oni samo mogu teiti tome da sebe i ljude iz svoje neposredne okoline ine boljima i savrenijim, kako je o tome pisao i Fihte, a to je ve neto, neto to svake veeri daje nadu i ohrabrenje u iekivanju sutranje pojave svetla na istoku.

www.uzelac.eu

92

Milan Uzelac

Metapedagogija II

4. Univerzitetsko pitanje kao pitanje ivota u svetlu tzv. bolonjskih procesa Ovako formulisan naslov ne pretenduje na to da sugerie kako je pitanje univerziteta pitanje ivota. Tako neto u nae vreme bilo bi odvie pretenciozno, no ne bi smelo biti ni izraz prevelikog vapaja, jer kv litativni pad nivoa studiranja na univerzitetima ne mora imati razorne posledice, budui da je manje bolno pasti sa najnie grane nekog drveta, nego s njegovog vrha. U oba sluaja moda e biti potrebna lekarska pomo, najverovatnije hirurka, ali u razliitom obimu. Zato sam se odluio da ovog puta, ovde, govorim o jednom hirurgu, ocu ratne hirurgije, jednom od najznaajnijih hirurga XIX stolea, koji se, sticajem okolnosti naao u situaciji, donekle slinoj ovoj u kojoj se i mi nalazimo. Ishod iz nagomilanih problema u obrazovanju njegovog vremena Pirogov je potraio u sveobuhvatnoj analizi misije univerziteta. Tako se dogodilo da je njegov spis Univerzitetsko pitanje84, zamiljen kao nacrt reforme celokupnog sistema obrazovanja ezdesetih godina XIX stolea u Rusiji, upravo u nae vreme dospeo u udnu korespodenciju s "nacrtima reforme obrazovanja" koji se sve ee javljaju, i, to je najvie iznenaujue, da se tu uspostavlja jedan do te mere aktuelan dijalog, da se

.. . .: .. . . 1986. - 320-384.
84

www.uzelac.eu

93

Milan Uzelac

Metapedagogija II

teko moemo oteti utisku da autora pomenutog spisa i savreme "bolonjiste" deli skoro vek i po. Pokazae se da je u pitanju jedna te ista problematika: pitanje odnosa prema utilitarnosti, specijalizaciji obrazovanja i sniavanju njegovog nivoa, s jedne strane, i zahteva za svestranou i univerzalnou obrazovanja koje ne sme biti determinisano iskljuivo neposrednim, praktinim zahtevima. Smatram da na poetku treba neto rei i o samom autoru spisa Univerzitetsko pitanje. Pre svega zato, to je njegova biografija u svakom sluaju manje poznata od Kantove ili Fihteove, no u isto vreme veoma pouna, jer potvruje prastaru istinu o tome da niko nije prorok u svom selu, pokazujui kako se s velikim ljudima sudbina moe poigrati i onda kad bi se to moglo najmanje oekivati. Samo velike zemlje (kakva je Rusija) i male (kakva je Srbija) mogu se sa svojim naunicima tako ophoditi kao to se to dogodilo u sluaju Nikolaja Ivanovia Pirogova, oveka ije ime danas nosi astertoid br. 2506. otkriven stotinak godina nakon smrti ovog velikana moderne medicine. *** Nikolaj Ivanovi Pirogov ( ) rodio se 25. novembra 1810. u Moskvi; sa 16 godina upisao je Medicinski fakultet na Moskovskom univerzitetu, i nakon to je diplomirao,

www.uzelac.eu

94

Milan Uzelac

Metapedagogija II

nekoliko godina je proveo u inostranstvu85. Po povratku u Rusiju, pet godina je radio na Medicinskom fakultetu univerziteta u gradu Derpt (danas Tartu, Estonija) koji se u to vreme smatrao najboljim univerzitetom u Rusiji. Nakon briljantne odbrane doktorskog rada, sa 26 godina postavljen je za profesora Medicinskog fakulteta u Derptu. Nekoliko godina kasnije, pozvan je u Peterburg gde je rukovodio katedrom za hirurgiju tamnonje Medicinsko-hirurke Akademije. U isto vreme rukovodio je i Klinikom bolnike hirurgije koju je sam organizovao. Bavei se obukom vojnih hirurga, Pirogov je razradio niz novih metoda, ime je znatno smanjen broj neophodnih amputacija, a jedna od njegovih metoda i danas se zove "operacija Pirogova". On je prvi u istoriji svetske medicine (u vreme rata na Kavkazu, 1847), primenio zavoje sa tirkom, a potom gipsom, to je omoguilo ubrzano zarastanje preloma i mnogi vojnici su bili spaeni od krivog sraivanja ekstremiteta. Tu je poeo da operie pod narkozom primenjujui dietilov etar (aether medicinalis, C4H10O). U poljskim uslovima on je obavio oko 10 000 operacija. U vreme Krimskog rata 1855. bio je glavni hirurg u Sevastopolju, okupiranom od strane engleskih i francuskih trupa; tu se koristio pomou milosrdnih sestara koje su dole na front iz Peterburga i to je bila novina, jer do tog vremena enama je bilo zabranjeno

Na osnovu jedne napomene u II pismu iz Hajdelberga, (3/15. oktobar 1863) bie da je u to vreme boravio na oko 25 evropskih univerziteta.
85

www.uzelac.eu

95

Milan Uzelac

Metapedagogija II

da se nalaze u zonama ratnih dejstava. Za vreme opsade Sevastopolja, Pirogov je primenio novi metod postupanja s ranjenima: tee ranjenima je pomo pruana na licu mesta, dok su lake ranjeni evakuisani i leeni u stacionarnim vojnim bolnicama ime se on smatra osnivaem posebnog smera u hirurgiji vojne hirurgije. Svestan znaaja anatomije u obrazovanju lekara, Pirogov je utemeljiva topografske anatomije, ime je dao znaajan podsticaj operativnoj hirurgiji. U svojim istraivanjima koristio je zamrznute leeve (on sam svoja istraivanja je nazivao "ledena anatomija") i nakon nekoliko godina neprekidnog rada Pirogov je objavio prvi anatomski atlas pod nazivom "Topografska anatomija, ilustrovana rezovima provedenim kroz zamrznuto telo oveka u tri smera". Ovaj atlas i metodologija koju je predloio Pirogov postali su osnova daljeg razvoja operativne hirurgije. Posle pada Sevastopolja, Pirogov je doputovao u Peterburg da bi o porazu izvestio cara Aleksandra II. Novost se Caru nije dopala, Pirogov je pao u nemilost, poslat u Odesu i postavljen za naelnika obrazovanja Kijevske i Odeske oblasti (1856). Tu je on pokuao da reformie sloeni sistem obrazovanja, ali je svojim postupcima doao u sukob s vlastima te je morao da napusti svoje mesto 1861. godine. Godine 1866. nakon atentata na cara Aleksandra II, Pirogov je bio otputen iz dravne slube, bez prava na penziju. Otiao je na svoje imanje gde je organizovao jednu besplatnu bolnicu i otud je putovao retko, u sluajevima kada bi bio pozivan u inostranstvo (gde je

www.uzelac.eu

96

Milan Uzelac

Metapedagogija II

bio lan nekoliko akademija) ili na Petrogradski univerzitet da odri neko predavanje. Na due vreme sa svog imanja odlazio je dva puta, jednom 1870, u vreme Prusko-francuskog rata, na poziv Meunarodnog crvenog krsta, a drugi put u vreme Rusko-turskog rata (1877-1878) kada je nekoliko meseci radio na frontu. Umro 5 decembra 1881. Te godine proglaen je petim poasnim graaninom Moskve povodom pedesetogodinjeg rada u oblasti prosvete, nauke i za graansku angaovanost, a to je ovekoveio Ilja Rjepin slikom: "Dolazak Nikolaja Ivanovia Pirogova u Moskvu na proslavu povodom pedesetogodinjice njegove naune delatnosti (1881)". *** Ocenjujui celokupnu naunu i pedagoku delatnost Nikolaja Ivanovia Pirogova, svi e se sloiti da je on nesporno najzasluniji za to to je hirurgija postala nauka. Za sobom je ostavio dvotomni rukopis: "Pitanja ivota. Dnevnik starog lekara". Ovaj naslov je u velikoj meri simptomatian budui da je Pirogov jo 1856. objavio jedan lanak pod istim naslovom u kojem se suprotstavlja prevremenoj specijalizaciji i zalae za svestrano obrazovanje svakog pojedinca. Pitanje ivota tako postaje lajtmotiv njegovog celokupnog ivota i njegove ukupne delatnosti kako naune, tako i obrazovne. Nama je Pirogov interesantan po neem sasvim drugom: po njegovim idejama o obrazovanju i vaspitanju. Te njegove ideje proete zahtevom za univerzalnim, svestranim razvojem linosti, izraz su suprotstavljanja, u njegovo vreme, pre jednog i po

www.uzelac.eu

97

Milan Uzelac

Metapedagogija II

stolea, zahtevima za pragmatinim, usko-strunim obrazovanjem. Carska vlast ezdesetih godina XIX stolea nastoji da snizi opte-obrazovni nivo omladine na raun uvoenja utilitarno-specijalistikog obrazovanja. Pirogov je protiv obrazovanja koje poiva na uskoj primeni posebnih, praktinih znanja. Kada je re o realizaciji nastave na univerzitetu, Pirogov smatra da treba odbaciti stari nain predavanja i zalae se za uvoenje novih metoda koje e biti u funkciji razvoja samostalnog miljenja uenika. On istupa protiv godinjih ispita na fakultetima, koji u sebi esto sadre momente sluajnosti, istiui kako je neophodno ocenjivati celikupni rad uenika tokom godine, a kada je re o izvoenju nastave na univerzitetu, Pirogov smatra da treba pozivati najuglednije naunike koji e studentima preneti poslednja dostignua u oblasti nauke kojom se isti bave, a samu nastavu treba organizovati putem predavanja, seminara i proseminara, kako bi se studenti mogli to dublje udubiti u materiju koju izuavaju. *** Svoj rad Univerzitetsko pitanje, pod motom Ist es 86, Pirogov zapoinje konstatacijom da su prvi ernst? univerziteti bili blii idealu univerziteta, no to su to dananji univerziteti. To on objanjava time to su u prvo vreme, u vreme nastanka univerziteta, univerzitet vodili isti oni koji su ga i stvarali i koji su u

86Da

li je to ozbiljno (lat.)

www.uzelac.eu

98

Milan Uzelac

Metapedagogija II

isto vreme bili jedini koji su nauku i razvijali 87. Drugim reima: oni koji su razvijali nauku ti su u isto vreme bili nastavnici i pri obuci oni su imali u vidu nivo razvijenosti nauke a ne nivo znanja uenika. A to se tie uenika, oni su kao i nastavnici bili uesnici u razvoju nauke, nezavisno od uzrasta. Stvari su se poele menjati tek sa pojavom graanstva, u vreme kada je prosveenost poela da prodire u mase i kada se, po reima Pirogova, vie nije mogla sauvati prvobitna autentinost ideala. To se dogodilo u asu kad su se u sferu obrazovanja poeli meati drava, crkva i drutvo sa svojim posebnim zahtevima. Apriorno ista nauka nije mogla da se ouva pred zahtevima koje je postavljao sam ivot; posledica toga je nastanak dravnih, crkvenih, obrazovno-drutvenih i nacionalnih institucija. Tako su na univerzitet dospeli pravila i principi koji su strani njegovom idealu. isto naune tenje poele su da ometaju crkvene dogme, birokratizam, kao i razni nacionalni, filantropski i vaspitni elementi. S druge strane, nauka sve manje postoji radi same nauke, izgubljen je antiki ideal cenjenja znanja radi znanja samog, pa se u znanju vidi izraz moi, i svest o tome sve vie jaa jo od vremena Frensisa Bekona, kada se poinje isticati praktina strana znanja, a to ima za krajnju posledicu da nauka sve vie poinje da prodire u sam drutveni ivot i otuda uvlai u univerzitet praktine, utilitarne tendencije.

87

Ibid., s. 320.

www.uzelac.eu

99

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Na taj nain univerziteti se od centara gde se razvija i neguje nauka na najvii nain, pretvaraju u najvie obrazovne ustanove. Nauka se postepeno izbacuje sa univerziteta i preputa institutima i akademijama nauka. Razume se, to je tendencija koja se ne odvija preko noi, ve traje tinjajui decenijama pa i stoleima. U nae vreme, stolee i po nakon ovih izuzetnih ocena Pirogova i stanju na univerzitetu, vrhunac negativne tendencije imamo u sluaju kada se na elu univerziteta nala humanitarno neobrazovana, tehniki polusofisticirana ne-inteligencija koja svoj ivotni cilj vidi u vulgarnom pojednostavljenju sistema obrazovanja tako to e se nastavnicima ponavljati da oni ne treba da se bave naukom ve da za manju platu ponavljaju petnaest lekcija u semestru kao papagajii mali. Dananji reformatori univerziteta smatraju neophodnim da obrazovanje uine iskljuivo utilitarnim tako to e nivo opteg obrazovanja biti to nii a za raun navodno specijalnih znanja. Zaboravlja se da takva znanja sama po sebi ne znae nita ako nisu praena razvijenim strategijama miljenja koje se ne mogu dobiti za nekoliko asova na kojima su nastavnici obavezni da se prilagode nivou studenata, dok studentima ne smatraju da neto treba i da naue jer su od samog poetka navedeni na pogreni put tako to im je objanjeno da je znanje isto to i posedovanje informacija. Postavljajui pitanje o prirodi i biti univerziteta u njegovo vreme (1863), Pirogov istie kako to vie nije

www.uzelac.eu

100

Milan Uzelac

Metapedagogija II

isto nauna ustanova gde se moe zadovoljiti potreba za znanjem. Veina tu ui, istie on, imajui u vidu odreen praktian cilj pred sobom. Tu se za potrebe drutva pripremaju sudije, lekari, nastavnici, slubenici crkve. No, univerzitet se ne sme nazvati specijalno-obrazovnom institucijom. Kada se to ini on vie nije univerzitet. Pirogov zna za stav Aristotela da "svi ljudi po prirodi tee saznanju" (Met., 980a) i da se to saznanje ceni samo po sebi a ne po koristi koju od njega imamo. Ali, dananje vreme je bitno drugaije i ono se udaljilo od onih zahteva koje je postavljao veliki Stagiranin. Nae vreme je u znaku koristi. Zato danas univerziteti nemaju za svoj najvii cilj opteoveansko obrazovanje. Fakulteti su ve uveliko postali specijalizovani; oni nisu otvoreni za one koje vodi znatienja, za one koji su eljni znanja kao znanja i koji pritom mogu biti razliitog uzrasta (kako je to bilo u vreme nastanka univerziteta). U isto vreme, dananji univerziteti nisu ni isto vaspitne ustanove. Nijedan univerzitet, kae Pirogov, nije isto vaspitni, ali, u isto vreme, nijedan univerzitet u svetu nije i univerzalni predstavnik savremene nauke u svim njenim manifestnim oblicima88. Pirogov posebno ukazuje na novonastalu situaciju u njegovo vreme: s jedne strane javilo se mnotvo visokih obrazovnih ustanova i specijalnih naunih instituta koji su nastali nezavisno od univerziteta, nemajui s njim nieg zajednikog, dok, s
88

Ibid., s. 320-321.

www.uzelac.eu

101

Milan Uzelac

Metapedagogija II

druge strane, ni na jednom univerzitetu vie nema katedara ni za polovinu savremenih nauka a kamo li za sve. Na taj nain, sama funkcija univerziteta postala je problematina i neodreena do te mere, da bi ubrzo nakon toga postao sve vie neodreen i sam naziv univerziteta89. Zadatak i cilj univerziteta postaju jo neodreeniji u sluaju da se postavi pitanje da li je nauno obrazovanje konani cilj, ili sredstvo za neto drugo, neto to je jo vie po svom znaaju. Od kako je nastala ljudska zajednica postoji razlika izmeu posedovanja znanja i njegove praktine primene. Od samog poetka se osea da jedno je znati, a drugo umeti primeniti znanje koje se poseduje. Dovoljno je prisetiti se Platona: ovek treba da zna, recimo, da svira, ali ne sme svirkom da zabavlja druge, ili, a to bi bilo jo gore, da za to prima i nagradu. Na jednoj strani je znanje i ono je vredno radi njega samoga; na drugoj je primena znanja u korisne svrhe90. Drutveni ivot u veoj je zavisnosti od primenjivih no od teorijskih znanja. I to je potpuno
Ibid., s. 321. Nijedan univerzitet ne poseduje prirunike u kojima bi bili izloeni svi nauni predmeti, pie Pirogov, no, u isto vreme, primeuje on, sve je vee nastojanje da se nauka i ivot priblie jedno drugom. 90 Ovo shvatanje proistie iz razumevanja ovekove slobode. Za Platona je slobodan ovek onaj koji ne prodaje ni sebe (kao rob), ni svoj rad (kao zanatlija), ili umee (kao sofist, muziar), onaj, koji ivi za sebe. Ovo shvatanje se potom sree kod Aristotela (Met., 982b), kao i kod Tome Akvinskog u smislu samousavravanja, kao i spasenja sopstvene due (videti u tom smislu i Toma: S.c.gen., I, 72).
89

www.uzelac.eu

102

Milan Uzelac

Metapedagogija II

vidno tek u nae vreme, kad su mnoge fundamentalne nauke kao to je teorijska fizika, dole do svoga kraja. To o emu te nauke danas govore niti se moe dokazati, niti primeniti. Raunanje o tome kako se telo kree u jedanaestodimenzionalnom prostoru, lieno je svakog praktinog smisla. Sasvim je drugaija situacija u sluaju genetike, neurologije, organske hemije, ili primene novih materijala do kojih se dolazi novim nanotehnologijama. Pirogov ovo poslednje nije mogao da predvidi. On jo uvek ivi u vreme uspona i sve vee dominacije pozitivnih nauka; ali, zato, veoma jasno vidi domaaje i nepregledne horizonte primene istih. Znaaj primenjenih znanja biva dominantan i stoga oni koji od njih neposredno zavise, a to su drava, drutvo, crkva nemaju nameru da se njima maksimalno ne koriste. Da bi uspeh bio potpun oni su spremni da za to angauju sve raspoloive snage a posebno, univerzitet. U tome je osnovni razlog to, zbog potreba drave, univerzitetu preti reforma. On treba da se "utilitarizuje" kako bi mogao da bude maksimalno u funkciji potreba primenjenih nauka. Pirogov primeuje da usmeravanje univerziteta u praktinom smeru nije dovoljno, da se vapijui nedostatak moe prevladati jedino otvaranjem novih praktinih instituta. Jasno je da e i samo finansiranje biti usmereno u tom pravcu, a na raun, odnosno, tetu univerziteta. Posledica toga bie reforma univerziteta. Drugim reima, Pirogov to samo nije znao da formulie, ali, naim jezikom, to je zapravo "bolonjizacija" univerziteta, pretvaranje univerziteta u

www.uzelac.eu

103

Milan Uzelac

Metapedagogija II

servis meunarodnih korporacija gde se omladina priprema za raznorazne tehnike, uskostrune poslove, a da joj se pritom ne prua znanje u pravom smislu, ve samo za nekoliko konkretnih operacija91. Ali, u isto vreme, Pirogov je predvideo bitnu posledicu mogue reforme, a to je "razbijanje organske veze meu fakultetima"92 i navodi kako je do tako neeg ve dolo u Francuskoj. Budui da nauni princip jo uvek ivi na univerzitetu, Pirogov smatra da ima nade da taj princip nikad nee ni zamreti. Razume se, to govori veliki naunik i lekar, nesvestan toga da e se kljunih, mahom rektorskih mesta dokopati osrednji tehnolozi ili nastavnici egzaktnih nauka, krajnje skromnih, suenih vidika, ali podloni svim vrstama poslunitva i manipulacije, a bez trunke odgovornosti, jer s hladnom mirnoom gledaju masakr fakulteta na akreditaciji, i ni jednog asa im ne pada na pamet da kao najodgovorniji za tetu koju su nainili daju

Izraz najvie stupidnosti ovakve orijentacije, nalazimo u "bolonjizaciji" obrazovanja u oblasti umetnosti, recimo u glumi, gde glumac "bakalavr" nakon 4 godine studije igra sporedne uloge, a glumac "master" sa 5 godina studija moe ve da igra i vee uloge. Glavne uloge su predviene, najverovatnije, za "doktore" glume. A dok ne pristignu i doktori glume, u pozoritima e igrati stari, dobri glumci (koji ponekad i fakultet nemaju, no znaju glumaki zanat), dok e u predstavama gde su angaovani mlai glumci, biti privremeno izbaene glavne uloge. Kome je do Hamleta? Uostalom, taj i tako nije znao ta hoe. I nije sluajno, to nije doekao Fortinbrasa. 92 Ibid., s. 321.
91

www.uzelac.eu

104

Milan Uzelac

Metapedagogija II

ostavku, i porazmisle o tome kakva bi im bila sudbina da ive u staroj Grkoj. Ono to je isto nauno, to je i dalje u vezi sa nastavnom delatnou i jo nije izalo iz univerziteta da bi zavrilo u akademiji nauka93. Zato Pirogov konstatuje da uprkos tome to se nauka raspada na mnotvo oblasti, uprkos tome to drava i drutvo vie ne podravaju istu nauku, uprkos svemu, univerziteti ne prestaju da uvaju i odravaju duhovnu vezu nauka i ne prestaju da se bore za slobodu nauke94. Univerzitet, kako ga vidi Pirogov, jo uvek uva svoje ranije dostojanstvo time to odrava vezu sa svojim srednjovekovnim poreklom, time to je, zadravi iz srednjovekovnih vremena samo korporativni princip, ustupajui pred potrebama savremenog ivota, sjedinio ono isto nauno sa primenjenim, ali pritom nije podlegao pritiscima drave, crkve ili birokratije, te je sauvao duhovnu vezu nauke i slobodu uenja i prouavanja. Zadravi od srednjeg veka naziv, univerzitet je uspeo da, odolevi raznim pritiscima sa strane, sauva svoj nauni karakter i to ponajvie progresivnim tendencijama koje su se razvijale unutar samog naroda. Tako je univerzitet na izvestan nain, i nominalno postao birokratski centar raznih obrazovnih institucija.
Pirogov, oigledno, kad pominje akademiju, ima u vidu akademiju nauka kao i jedno drugaije shvatanje akademije nauka, od onog kakvo je rasprostranjeno danas. On tu u vidu ima najviu naunu ustanovu. Poslednje pribeite iste nauke. 94 Ibid., s. 322.
93

www.uzelac.eu

105

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Pirogov konstatuje (1863!) da se veoma teko moe izdvojiti neto to bi bilo zajednika pozitivna crta svih evropskih univerziteta, pa tako i ruskih, koje on prvenstveno ima u vidu. Naime, stvar je u sledeem: tokom vremena univerzitet je proao niz metamorfoza uzrokovanih spoljanjim prilikama. Univerzitet nije uspeo da sauva svoju slobodnu naunu dimenziju, ali nije podlegao u potpunosti crkvenim, utilitarnim, specijalnim ili opteobrazovnim, korporativnim, filantropskim ili iskljuivo vaspitnim interesima. Ruski univerziteti su bili formirani po obrascu nemakih univerziteta koje je karakterisala tenja ka znanju. Budui da ih je osnovala drava, nisu bili pod dominantnim uticajem crkve, mada neki od univerziteta nisu mogli odstupiti od dogmi pravoslavlja. Meutim, drava je elela da sa univerziteta dobije kako specijaliste, tako i obrazovane ljude. S jedne strane, htela se razvijati potreba za znanjem kod ljudi, nastojalo se na tome da oni budu obrazovani, ali s druge, teilo se tome da oni mogu primenjivati ta znanja, a ne da ih poseduju samo u njihovom apstraktnom obliku. Tako se drava nala u situaciji da stvara nove univerzitete i preobraava stare, i to u asu kad su u Evropi druge polovine XIX stolea, pod izrazitim uticajem razvoja pozitivnih nauka, sve vie na ceni poele dobijati utilitarne tendencije, te se nastojalo da se primenjena znanja sve vie razvijaju na raun isto teorijskih. Istovremeno, isto nauno znanje nije vie mogla biti dominanta novih univerziteta jer na njegovom elu nisu bili najnapredniji ljudi drutvene

www.uzelac.eu

106

Milan Uzelac

Metapedagogija II

zajednice kao to je to bilo u doba srednjega veka. Posledica toga je prestanak borbi naunih orijentacija i pravaca95, ali ni duhovne veze meu fakultetima i onog korporativnog elementa koji ih je od njihovog poetka proimao. Pirogov istie kako je, u vreme kad pie tekst koji pominjemo, dolo vreme reformi. Kakve mogu biti te reforme, pita on, i odgovara: moe se raditi samo ono to je unutranje neophodno i to je u datim uslovima mogue96. Oigledno, naglasak na unutranjoj neophodnosti ukazuje na neophodnost postavljanja u prvi plan interesa drave i njenog obrazovanja, a ne interesa koji se nameu sa strane iz drugog sveta, od onih koji ti ne mogu eleti nita dobro
Zar treba podseati na velianstvene sukobe pristalica Tome Akvinskog i Bonaventure, dominikanaca i franjevaca, budui da su i jedni i drugi, pozivajui se na rodonaelnike svojih redova, sv. Franju i sv. Dominika, polazili od zahteva za negovanjem siromatva. No, budui da sv. Franja nauci nije pridavao veliki znaaj, franjevci su bili u podreenom poloaju sve dok na elo reda nije stupio Bonaventura koji je bio i prvi franjevaki profesor na Sorboni gde su ve dominirali Albert Veliki i Toma Akvinski. Primeri se mogu nai i u ranijim vremenima: dovoljno je prisetiti se Pjera Abelara i vremena kad je sredite duhovnosti i miljenja bilo tamo gde se ovaj genijalni dijalektiar stolea nalazio, da bi se za njim kretali i uenici i sluaoci njegovih predavanja. 96 Evo i odgovora na pitanje zato su tzv. Bolonjski procesi neprimereni u reformisanju obrazovanja u nekim zemljama; kao to je ve ranije ukazano (videti: Metapedagogija I) ti procesi podrazumevaju sasvim druge pretpostavke svoje uspenosti. Neophodno je da prethodno prilagoditi sistem obrazovanja, bitno ga izmeniti i tek potom razmatrati mogunosti primene nekih segmenata bolonjskih procesa.
95

www.uzelac.eu

107

Milan Uzelac

Metapedagogija II

osim sebi sopstvenoga dobra. to se mogueg tie, videli smo da kod nas danas niko nije obratio panju na to ta je u Srbiji mogue na poetku XXI stolea a ta ne. No do nas nisu dole stare opomene. Pirogovu niko nije posvetio trunku panje. injenica je da tekoa pred koju se naao ruski univerzitet u vreme Pirogova nalik je onoj pred kojom se naao i univerzitet u Srbiji danas: neodreenost puta kojim se univerzitet treba dalje razvijati. U vreme Pirogova ta neodreenost je bila uslovljena kako nedostatkom kadrova, tako i nedostatkom materijalnih sredstava za opremu fakulteta a ime bi bilo obezbeeno nauno istraivanje97. Do reforme univerziteta moe doi iz sasvim razliitih razloga; u jednom sluaju, to je sama unutranja potreba, a drugi put, to moe biti niz sasvim razliitih spoljanjih razloga; u sluaju Pirogova, to su bili studenski neredi98. U svakoj situaciji treba razlikovati povode od uzroka. Povodi mogu biti posve razliiti, esto spoljanji i sluajni, ali tako nije i sa uzrocima koji uvek u sebi sadre znake nunosti. Reforma esto biva nuna i neophodna i ta

Dananje stanje opreme na fakultetima, posebno onim istraivaki usmerenim u Srbiji, ne elim da komentariem. Ne elim pominjati ni opremljenost raznih fakultetskih laboratorija, ni kvalitet teleskopa na kojem se ue budui astronomi, a jo manje sam voljan da se uputam u tokove novca vezanog za naune projekte. 98 Ibid., s. 324. Ovo ne treba gubiti iz vida. Moda u najskorijoj budunosti u Srbiji dobijemo velike podsticaje za jednu istinsku reformu, i to upravo od samih studenata.
97

www.uzelac.eu

108

Milan Uzelac

Metapedagogija II

njena neophodnost je esto nesumnjiva, ali, Pirogov upozorava da je sasvim druga stvar pitanje mogunosti reforme u postojeim uslovima. Drava moe da inicira reformu univerziteta, ali drava reformu ne moe uspeno i sprovesti, smatra Pirogov. Reforma moe biti sprovedena samo snagama koje se nalaze na samom univerzitetu. Otvoreno je pitanje da li takve snage univerzitet uopte poseduje. Tu je i dalje posebno pitanje zahteva koje postavlja drava kao i zahteva savremene nauke. Te dve vrste zahteva ne mogu se nikad u potpunosti usaglasiti. Konano, primeuje Pirogov, reforma se ponekad preduzima da bi se zadovoljile potrebe drutva. Ali, tamo gde se mnenja drutva jo uvek nisu uvrstila, tamo gde se ne vidi da univerzitet ui druge ali i sam ui, esto je nemogue videti istinske potrebe drutva. Dakle, za unutranju uspenu reformu univerziteta moraju biti ispunjena tri uslova: (1) finansijski, (2) primat univerziteta u reformi (a ne spoljanjih institucija), (3) postojanje drutvenih interesa pri sprovoenju reforme. Ako se svi ovi uslovi nemaju u vidu, ako se oni ne ispune, reforma e se pretvoriti u spoljanje regulisanje tokova na univerzitetu. Isto tako, od reformi se ne sme tvrdoglavo odustajati i stvar nije u tome - odustajanje od reformi, podrazumeva i odustajanje od progresa, istie Pirogov99.

Ibid., s. 325. Na ovom mestu insistiranje na znaaju progresa, moe biti i kontraproduktivno. Posebno je to sluaj danas, kada je ideja progresa uveliko stavlja pod znak pitanja.
99

www.uzelac.eu

109

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Svaka je reforma, pie Pirogov, eksperiment i u novom eksperimentu uvek se mogu nai dve, kako on kae "crne kuglice", dakle dva negativna glasa: ili e eksperiment biti uraen neuspeno, ili nee biti u stanju da rei probleme zbog kojih je upravo izvren100. U prvom sluaju, protiv neuspeha mogu pomoi samo lini kvaliteti eksperimentatora, dok u drugom sluaju treba da vai pravilo: isprobati reenje na vie razliitih naina. Pirogov smatra da reforma ne mora biti na svim univerzitetima sprovedena na isti nain, ve da treba omoguiti da na raznim univerzitetima postoje razliiti statuti. Ovo protivrei principu centralizacije, ali, treba imati u vidu da princip centralizacije odgovara dravi no ne i nauci, jer nauka se ne moe povinovati centralizaciji. U tom sluaju raznovrsnost univerziteta moe biti prednost a ne mana, budui da razliitost organizacije univerziteta moe da narui njihovu spoljanju vezu, ali zato moe doprineti njihovom unutranjem povezivanju. Temeljnu reformu univerziteta moe ugroziti slabost njegovih unutranjih sila. Izvor tih sila moe biti samo nauka koja se oliuje u kolegijumu profesora. I odista, u nastavku svog teksta Pirogov posebnu panju posveuje upravo radu i strukturi kolegijuma profesora, kao i samih nastavnih katedara. Mora se priznati da njegova analiza, koja se oslanja na dugogodinje iskustvo samog Pirogova u nastavi i na

100

Ibid., s. 325.

www.uzelac.eu

110

Milan Uzelac

Metapedagogija II

univerzitetu101, sa stanovita dananjeg stanja stvari nije nimalo anahrona. Naprotiv. Kad u njegovom tekstu itamo o odnosima i suprotstavljenosti razliitih grupa nastavnika koji su voeni idejom progresa, ili linim interesima ili su konzervativci, ne moemo se oteti utisku da nam je tu neto i poznato, s tom razlikom to ovih prvih i treih danas i nema, budui da su svi mahom okupljeni na naim univerzitetima oko svojih linih interesa. Razume se, lini interesi ne moraju biti a priori i loi interesi i oni to ne bi bili kad bi se poklapali s najviim interesima samog univerziteta, ali, to najee nije sluaj. Lini interesi se u sve veoj meri svode na materijalne interese, a posledica ovih su sitne nekolegijalne gadosti i nita vie. Uostalom, svuda ima zalutalih ljudi, izuzetak nije ni univerzitet. Pirogov upravo o tome i govori kad istie kako ima onih koji svo svoje vreme posveuju radu na univerzitetu, a ima i onih koji su tu da bi samo odradili dobijeni posao, dok u isto vreme imaju velike prihode izvan univerziteta102. Pominje Pirogov i treu mogunost,
Ibid., s. 325-336. Ne treba izgubiti iz vida da u asu dok iznosi svoja razmiljanja o znaaju nastavnikog kolegijuma, Pirogov je neto manje od 30 godina profesor univerziteta. Njegovo vreme je drugaije od naeg kad se pojavila neka udna praksa da u Nastavno-naunim veima i Senatu Univerziteta sede ve i docenti i nije daleko dan kada e Univerzitetom rukovoditi asistenti, to i ne mora biti tako strano, ako se ima u vidu sposobnost onih koji su se nali na elu univerziteta. Asistenti bi verovatno bili i uspeniji. 102 Ibid., s. 327. Ovo pitanje posebno dolazi do izraaja kada se hoe utvrditi ta je u jednom univerzitetskom kolegijumu vanije:
101

www.uzelac.eu

111

Milan Uzelac

Metapedagogija II

primer uglednog profesora, priznatog u svojoj struci, koji dobija poziv s vie univerziteta, ali usled razliitih finansijskih uslova ne moe da naini adekvatan izbor103. Da bi kolegijum nastavnika mogao uopte funkcionisati, neophodno je da on ima svoju autonomiju koja ga s jedne strane vaspitava, ali ga, s druge strane, ne moe zatititi od nepotizma104.
linost ili dunost, duh ili samo forma. Primeri koje tu navodi Pirogov tipini su primeri i danas za neke nemake univerzitete, ali ne navodim ih ovde zbog ogranienosti teksta, a ponajvie i zbog toga to su strani mentalitetu naih profesora. A kad je re o ruskim univerzitetima iz vremena Pirogova, koji su u to doba bili u znatnoj meri povezani sa drugim univerzitetima u Evropi, tu je u znatnoj meri dolazio do izraza i kvalitativni momenat nastavnika, budui da je mnotvo nastavnika po pozivu tu predavalo zahvaljujui pre svega visokim naunim kvalitetima koje su posedovali, nezavisno od toga da li su predavali na nemakom, francuskom ili slabijem ruskom jeziku, budui da su bili cenjeni prvenstveno zbog onog to su govorili. U tom kontekstu Pirogov pominje i viegodinja svoja predavanja na nemakom jeziku, koja nije krasio najlepi nemaki jezik ali koja su oigledno bila znaajna zbog onog to su u sebi nosila. 103 Ibid., s. 327. I taj njegov primer nije adekvatan za razmatranje u naim uslovima kada je sve manje bitno kakvi su nastavnici koji predaju na nekom fakultetu, ve je bitno samo da li ih ima dovoljno na broju kako bi formalno mogli ispuniti zahtev ministarstva o broju pokrivenih predmeta nastavnicima u stalnom radnom odnosu. 104 Ibid., s. 333. Oigledno re je o jednoj i nama poznatoj pojavi u emu su oduvek prednjaili medicinari, ali sad su s njima ve rame o rame umetnici raznih vrsta kao i ostale orijentacije - od matematike do knjievnosti. No, to je ve predmet jedne obimne socioloke studije.

www.uzelac.eu

112

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Nepotizam je, kae Pirogov, bolest svih korporacija nastavnika i vodi ga stagnaciji a ova ka propadanju. Protiv tog zla postoje samo dva sredstva borbe: drutveno mnenje i dobar rezervoar sveih snaga105, a to znai da jedina sredstva borbe protiv nepotizma, udruenog sa stagnacijom i apatijom jesu: javno mnenje i konkurencija. ta se deava u sluaju kada konkurencije nema? Kako se osloniti na javno mnenje? Ono moe nastati ili u naunom svetu, ili u obrazovanom delu drutva, ili meu onima samima koji ue. Pirogov je posebnu pomo u takvoj situaciji oekivao od Akademije nauka koja bi morala imati obavezu da se u takvoj situaciji umea u stvari na univerzitetu a ne da ostane samo u sferi negovanja iste nauke106. injenica je da autonomija ne moe biti velika na fakultetima ili univerzitetima, posebno u vreme centralizacije sistema obrazovanja i sveopte kontrole istog od strane birokratije koja je zaposela nadlena ministarstva. Autonomija univerziteta je mogla postojati u srednjem veku, dok su drave bile slabe i imale crkvu

Ibid. 333. U nae vreme ta uspena sredstva vie ne mogu funkcionisati: prvo je duboko osporeno relativizmom koji se uselio u drutvo i nemogunou da ono na ma ta reaguje, ak i u situaciji kad su maksimalno ugroeni ne samo nacionalni ve i materijalni interesi drutva, a drugo sredstvo u dananjim okolnostima takoe ne daje eljene rezultate jer se smiljeno spreava nastajanje tog potencijalnog rezervoara iz kojeg bi se mogli angaovati novi nastavni kadrovi. 106 Ibid., s. 345.
105

www.uzelac.eu

113

Milan Uzelac

Metapedagogija II

za opoziciju. Tada su i pape i kraljevi videli u univerziteti sprovodnika svojih linih interesa, i nalazei se meu njima univerziteti su mogli da uspostave svoju autonomiju107. U starom svetu, istie Pirogov, samo su engleski univerziteti odrali deo stare autonomije, ali su i oni bili prinueni da podlegnu i idu na odreene ustupke. Danas, stolee i po kasnije, tako neto je nemogue usled premoi drave, a multinacionalne korporacije tu ne stupaju kao suprotstavljena sila dravi ve istu instrumentalizuju i preko nje sprovode sopstvene interese. I ta je mogue danas? Isto to je predlagao i Pirogov: borba za autonomiju univerziteta moe biti u tome da univerziteti budu to manje birokratski i da to manje zavise od birokratije. Autonomija univerziteta i birokratizam ne idu zajedno108. Naunik tei uvek tome da bude nezavisan, i to je neto to je za naunika najobinije. Za inovnika je tako neto nezamislivo. On je deo hijerarhije i hijerarhija je njegova tajna109. U sluaju kad naunici postanu inovnici, njihovi uenici svoj jedini smisao vide u potrazi za zvanjem a pre ili kasnije mesto sticanja znanja i uenja pretvorie se u birokratsku kancelariju.

Ibid., s. 333. Ibid. 109 Setimo se genijalne analize sutine birokratije koju je na samo nekoliko strana dao Marks jo etrdesetih godina XIX veka. Nakon njega tome nije nita bilo dodato ali nita nije moglo biti ni oduzeto.
107 108

www.uzelac.eu

114

Milan Uzelac

Metapedagogija II

U nauci postoji njena sopstvena hijerarhija, a u asu kad postane inovnika, ona gubi svoje znaenje. Univerzitet, po miljenju Pirogova, moe imati svoju istinsku samostalnost samo u sluaju ako bude van hijerarhijske strukture kakvu pretpostavlja odreeno drutvo. Naavi se u posebnom poloaju spram svih drugih institucija, univerzitet nee izgubiti svoje dostojanstvo i znaaj, ve e ga samo uveati. Ako je korporacija nastavnika vezana duhovnim interesima nauke, u tom sluaju njena prava bie u slobodi miljenja i govora, a snaga u snazi istine 110. Svih svojih inovnikih privilegija moe se univerzitet i odrei, ako moe imati autonomiju, pravo na slobodu misli i govora i pravo da daje naune stepene i zvanja koji e biti uslov da se zauzmu odreena mesta u drutvu. S druge strane, ako je veliko administriranje drave, ako je velika centralizacija, ona za posledicu moe imati da zatiti lou manjinu te da se ta manjina potom ne pokazuje u loem svetlu, a da na kraju svega budu krivi sami zakoni i propisi a ne konkretna lica koja su svojim delovanjem doprinela loem stanju univerziteta. Ako univerziteti budu imali iroku autonomiju, oni nee biti svi jednaki, i u tom sluaju zakon za sve nee moi biti i zakon isti za sve, ali e svi biti u daleko veem stepenu odgovorni: to vie univerziteti budu dobijali, od njih e se vie moi i zahtevati, smatra
Ibid., s. 334. Tu ve dolazi do izraza jedno idealistiko, romantiarsko shvatanje i nauke i poziva nastavnika. Pozivanje na pravdu i istinu u nae postmoderno vreme lieno je svakog smisla. Danas su pravda i istina samo u moi oruja.
110

www.uzelac.eu

115

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Pirogov. U isto vreme prava ne mogu biti data svim univerzitetima u istoj meri, kao to nije dobro da svi imaju jedan te isti ustav/zakon. Pirogov hvali razliitosti univerziteta u Nemakoj111. No, kad je re o samoj autonomiji univerziteta, postoje problemi i na samim univerzitetima koji nee da se autonomijom koriste u meri koja im je dozvoljena. Kao prvo, re je o samostalnom raspolaganju sredstvima koja dobijaju od drave. Univerziteti nastavljaju voenje politike jednakih plata zaposlenim nastavnicima, a protiv ega je Pirogov, budui da svi na univerzitetu nisu jednaki i ne treba ni da primaju jednaku platu. Drugim reima, Pirogov je protiv shvatanja univerziteta kao socijalne ustanove koja je duna da svim zaposlenim daje uhljebije samim tim to su tu zaposleni. On je protiv toga da nastavnici budu stalno zaposleni na univerzitetu i tu on samo sledi praksu nemakih univerziteta koja traje decenijama a koja je veoma efikasna budui da ne tolerie oputenost i nerad nastavnika112. Pirogov
Razlike postoje meu univerzitetima. To je normalno stoga to pravac razvoja, nastavna delatnost i odnos ka onima koji ue ne mogu i ne treba da na svim fakultetima budu jednaki, i to stoga to jo uvek za sve nije naena jedna jedinstvena formula (Ibid., s. 343). 112 Sami tzv. Bolonjski procesi su odmah i bili shvaeni u tom smislu. Univerzitet je po naim bolonjistima po svom stilu shvaen kao produena srednja kola, studenti su shvaeni kao mali debilii sposobni da itaju na sat etiri do pet strana, kako im je ve tamo neka rektorka sa svojim timom propisala, a nastavnici su pomono osoblje zadueno da papagajski simulira nastavu. Ovo razume se, nije nikakva kritika postojeih
111

www.uzelac.eu

116

Milan Uzelac

Metapedagogija II

ukazuje na primer nemakih univerziteta gde jedan naspram drugog sede nastavnici kod kojih se razlike u platama mere u hiljadama ali niti se svaaju niti zavide jedni drugima, dok to u drugim zemljama nije sluaj113. Kao drugo, fakulteti nisu spremni da sami smanje broj katedara, pozivajui se na to kako imaju za to odobrenje drave, a s druge strane te su katedre ili polupopunjene, ili ponekad ak i prazne. U takvim sluajevima mahom se one privremeno popunjavaju honorarnim nastavnicima, umesto da se moda i ugase a da se u isto vreme na jednoj katedri mogu nai i dva i vie velikih imena114. Pirogov smatra da veliinu i
reformatora, to je samo slika stanja nastalog kao posledica temeljnih promena koje je an-Fransoa Liotar opisao u svojoj knjizi Postmoderno stanje i o emu je kasnije pisao posebno an Bodrijar u knjizi Simulakrumi i simulacija (Svetovi, Novi Sad 1991), a u sjajnom tekstu koji bi svi trebalo da znaju napamet, Poslednji tango vrednosti (1977), Ibid., s. 152-154). Tu Bodrijar opisuje dananju situacija na univerzitetu koja je ista simulacija: studenti simuliu znanje na ispitu, nastavnici nastavu, a fakulteti diplome... 113 Pirogov posebno ne istie a trebalo bi da navede i razlog. Tako neto mogue je tamo gde postoji sistem vrednosti i jasna hijerarhija meu nastavnicima, gde svako zna gde mu je mesto. 114Pirogov zapravo nasluuje problem u umnoavanju katedara, koje se otvaraju i popunjavaju odreenim naunicima. Kod nas se to metastaziranje nekih nauka ogledalo u tome to se poeo enormno, esto i besmisleno uveavati broj predmeta na nekim fakultetima i kad god bi neko doktorirao, tema disertacije bi za kratko vreme postajala novi predmet. U tome su ranije prednjaili psiholozi a sledili su ih pedagozi. To je donekle tee kada je re u studiju filozofije gde su stoleima izdiferencirane temeljne

www.uzelac.eu

117

Milan Uzelac

Metapedagogija II

znaaj jedne katedre, ili jednog fakulteta ne ini to to tu postoje katedre, to postoji vee nastavnika115 ili to to ima zaposlene nastavnike, ve tu veliinu ine linosti koje tu rade. Uostalom, tako je i danas u Nemakoj gde te prvo presreu s pitanjem, ne gde, ve, kod koga si studirao, a veliki fakulteti su oni gde predaju svetski poznata i priznata imena. Samostalan kolegijum profesora moe biti samo onaj koji je spreman da na sebe preuzme moralnu odgovornost pred vladom i drutvom u irenju nauke i prosveivanju116. to slobodnije bude upravljao svojom naunom i nastavnom delatnou kao i datim mu finansijskim sredstvima, time e jedan kolegijum vie moi da opravda pred drutvom ukazano mu poverenje. Kada se kolegijum bude odgovorno ponaao u naunom, obrazovnom i finansijskom smislu, bie u situaciji da bolje radi to to je i dosad radio, zato to e delovati s ubeenjem i kao odgovorno lice. Ako tako neto nije mogue, u tom sluaju autonomiju fakultetima i ne treba davati, kae Pirogov117.
filozofske discipline i gde pomeranja mogu biti pod pritiskom nekih sporednih, mahom genitivnih disciplina, poput filozofije nauke, jezika, istorije...). 115 Pirogov razlikuje kolegijum profesora i vee svih nastavnika. Stvar rukovoenja fakultetom ili univerzitetom pripada ovom prvom. Dodue kod nas je neto slino u pitanju, postoji vee nastavnika (svedeno na izborno vee) ali ne postoji kolegijum profesora ve Savet fakulteta ili univerziteta u kojem se mahom nalaze i oni kojima tu nije mesto ali su tu dospeli primenom demokratskih procedura). 116 Ibid., s. 337. 117 Ibid.

www.uzelac.eu

118

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Pirogov nema iluzija o tome da ne moe doi do zloupotreba na fakultetima, tj. da se izbor na katedrama moe vriti za novac, da se diplome mogu kupiti i da na toj osnovi nastane neka normalna situacija na nekoj katedri. To, istie Pirogov, ne znai da sve zakone treba pisati iskljuivo sa ciljem da se tako neto sprei; stvar nije u zakonima koji se mogu zaobii, zakoni tu nisu krivi. Naglasak mora biti stavljen na njihovo ispunjavanje i strogo pridravanje zakona. Ali, to nas ve malo podsea na ono to o zakonima i potovanju zakona govori Platon, zar ne? Najvii poziv univerziteta, po miljenju Pirogova, manifestuje se u tome to e oni biti svetionici s kojih se iri svetlost zahvatajui iroko prostranstvo, i zato se moraju nalaziti na visinama, i to ne samo na visini zadatka koji je pred njima ve i na duhovnoj visini jer samo univerzitet moe da utie na razvoj drutvenog mnenja budui da mora preuzeti obavezu da drutvu razjasni sve ivotno vane probleme i pitanja kojih nikada pa ni u nae vreme nije malo. Pirogov otvara jo jedno, u njegovo vreme aktuelno pitanje, ali pitanje, koje nije u svojoj aktuelnosti izgubilo nita sve do naih dana. Radi se o drutvenom uticaju profesorskih predavanja. Njemu je nejasno zato ta predavanja nemaju odjeka u novinama i asopisima. Autonomija je nezamisliva ako ono to se zbiva na univerzitetu buda apsolutno po strani, ako ne stie do onih ije je mnenje duno da formira.

www.uzelac.eu

119

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Ima mnogo loih knjiga, kae Pirogov, a koje se mnogo itaju. Ima i loih predavanja koja se isto tako mnogo sluaju. Ali ima dobrih knjiga koje niko ne ita i dobrih predavanja koja niko ne slua. Ako knjige niko ne ita, ako predavanja niko ne slua, ne mogu se nazvati dobrima. Bie da u njima ima neeg to je problematino. Ne treba prisiljavati nikog da ita ta mu se ne ita ili da slua ono to mu se ne slua. ini li se to, sama prosveta nee biti na dobitku. Ali, moe po sredi biti i neto drugo: mogue je da auditorijum nije dorastao tome to slua, kao to je mogue i da je profesor prerastao auditorijum118. Ovo smatram posebno znaajnim, jer je slika i nae dananje situacije. Postoji potpun nesklad izmeu programa osnovnog i srednjeg obrazovanja i njihove realizacije, s jedne strane i programa univerzitetskog obrazovanja, s druge strane. Osnovni izvor nesporazuma koji se javljaju na fakultetu, posebno u prvoj ili drugoj godini studija je u tome to veina nastavnika pretpostavlja da studenti, time to su se upisali, znaju odreene stvari, da su sa odreenom koliinom znanja doli na fakultet, a pokazuje se da oni ne znaju neke elementarne stvari i to stvara potpuni nesporazum u procesu nastave zaprepaenost kod nastavnika, a latentnu averziju izazvanu bespomonou u nastojanju da neke stvari razumeju, kod studenata119.
Ibid., s. 347. Ovo svoj uzrok ima u tome to u Srbiji do dananjeg dana nije precizno izraeno niti zaivelo ono to se u nekim drugim zemljama zove dravni standard u obrazovanju, ime e jasno biti
118 119

www.uzelac.eu

120

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Ishod je u vaspitavanju auditorijuma. Prinudne mere tu ne pomau. Pirogov ima u vidu prozivanje studenata na poetku asa ili njihovo prinudno prisustvo na predavanjima. Jasno je da studenti ne mogu ocenjivati nastavnike, mada je najopasnije ako se pritom pozivaju na politika opredelenja nastavnika. Studenti nisu kompetentni da ocenjuju nastavnika, kao to ocenu nastavnika ne moe kompetentno dati ni javno mnenje. Nastavnika mogu oceniti samo za to kompetentni nastavnici120. Sam studentski auditorijum moe imati svoje mnenje, ali ono mora biti u strogo zakonskim okvirima, pismeno, ili preko svojih predstavnika. Vraajui se pitanju finansiranja univerziteta od strane drave, i onom to drava ima pravo da od njega zahteva, a to je da (1) oni koji studiraju imaju mogunost da na svim fakultetima dobiju potpuno i savremeno nauno obrazovanje, da (2) svi fakulteti budu snabdeveni neophodnim prirunicima za nastavu, da (3) svaki univerzitet bude rasadnik mladih
propisano ono to uenici, odnosno studenti treba da znaju i ega se svi moraju strogo pridravati: jedni pri izvoenju nastave drugi u svojim obavezama. 120 U tom sluaju oni moraju obratiti panju na niz momenata: na nauno-literarne radove, zasluge u nauci, preporuke profesora, sposobnost izlaganja predmeta, kao i poseenost predavanja od strane slualaca. Nije dobar ni profesor s punim auditorijem a nepoznat u nauci, kao ni odlian naunik bez slualaca. Konkursi moraju biti obavezni i kad na jedno mesto pretenduje jedan docent, i kad pretenduju dva. Bolje je, ako je re o slabim docentima, ne angaovati nijednog i ostaviti do daljnjeg neupranjenu katedru (Ibid., s. 364).

www.uzelac.eu

121

Milan Uzelac

Metapedagogija II

nastavnika, da (4) svaki univerzitet odgovara potrebama kraja u kojem se nalazi i da (5) svaki univerzitet snosi odgovornost pred vladom za zakonitost svog delovanja i to u onim oblastima koje kontrolie Ministarstvo obrazovanja121. Smisao egzistencije univerziteta Pirogov polazi od toga da uvek postoji jedan mali, ponekad neznatan broj studenata ispunjen eu za znanjem i da ta grupa ini istinsku manjinu na univerzitetu, dok veina tu je iz sasvim drugih razloga, esto i samo zbog verovanja da je moderno studirati. Moe se rei da je slina situacija i danas. Ali, tu se javlja drugo pitanje: Za koga treba da postoji univerzitet? Da li on treba da bude zbog manjine, i u tom sluaju treba da neguje isto, apstraktno znanje, i treba li pritom drutvo da troi novac samo na probranu manjinu, ili univerzitet treba da postoji zbog veine koja ga je upisala. Ako je ovo drugo u pitanju, kakav treba da bude univerzitet koji bi odgovarao potrebama novoga doba. Po Pirogovu postoje tri puta: (1) mogue je osnaiti osnovno i srednje obrazovanje i time univerzitetsko uiniti dostupnijim. Ali, u tom sluaju, univerzitetsko obrazovanje e biti dostupnijim manjini, koja je dola bolje pripremljena i studenti e se opet podeliti u dve grupe. Nadalje, (2) mogue je nivo nastave spustiti na nivo veine, uiniti da univerzitet postane pristupaan, primenjen; u tom sluaju od njega e ostati samo
121

Ibid., s. 363.

www.uzelac.eu

122

Milan Uzelac

Metapedagogija II

naziv, smanjie se nivo uenja, ograniiti sloboda uenja i uvesti kolski principi ocenjivanja. To znai da je manjina rtvovana i da su oni koji su voeni udnjom za znanjem preputeni sami sebi. Postoji i trea mogunost: (3) uiniti univerzitet mestom gde e se moi obrazovati manjina, ali i dostupnim za veinu. To bi zapravo bila sinteza prva dva puta122. Problem je u tome to je drava pokuavala na razliite naine da razrei nagoveteni problem: ili tako to je za svoje potrebne osnivala obrazovne institucije potpuno nezavisne od univerziteta, ili je sve svoje potrebe prenosila na univerzitet, svodei ga na mesto koje obrazuje samo specijaliste, razarajui naunu vezu unutar celine znanja. Sve ovo vodi tome da se, s jedne strane, univerzitet uini dostupnim za iroke studentske mase, a s druge, da svaka oblast znanja dospe do individualne samostalnosti.

Kada se sve ovo ocenjuje iz naeg ugla, moe se rei da tzv. Bolonjski procesi prate ovaj drugi put (Ibid., s. 367-8). Univerziteti koji pristupaju tim procesima odriu se obrazovanja vrhunskih kadrova, i to preputaju drugim, vodeim svetskim univerzitetima koji nisu obuhvaeni ovom reformom. Sorbona, Oksford, Kembrid, Stenford, MGU i. Lomonosova, ili Baumanovski insitut, a to su univerziteti koji se ne mogu sputati na nivo bolonjskih procesa. Oni su se opredelili da neguju nauku. Visoka nauka i visoke tehnologije u buduem vremenu ostaju nedostupne za bolonjske univerzitete. Zemlje koje su pole slepo tim putem, ne sauvavi nijedan svoj univerzitet, klize u robovski poloaj, ali to im je namenila njihova politika elita i poltronski poslunici koji te procese sprovode. Uostalom zna se koji univerziteti daju nobelovce.
122

www.uzelac.eu

123

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Pirogov stoga postavlja pitanje: kojim od tri pomenuta puta treba da se dalje kree i razvija univerzitet? ta od njega trae drava, drutvo i nauka? Dravi je nuno stavljanje naglaska na obrazovanje; drutvo koje je ranije za razliku od drave insistiralo na pravima, sada se pribliava zahtevima drave i trai od univerziteta i prava i obrazovanje. Dravi su potrebni obrazovani ljudi, ali su joj jo potrebniji specijalisti. Drutvo takoe trai da se razvija i neguje obrazovanje, ali hoe da obezbedi postojanje svog pokolenja hlebom i odreenim poloajem u drutvu. Tako, dravi su potrebni specijalisti, a drutvo u njihovom obrazovanju vidi svoju korist123.

Ibid., s. 369. Pirogov tu ima u vidu drutvene tendencije njegovog vremena. U to vreme u Nemakoj mnogi univerziteti bivaju nedovoljni za ispunjenje novih zadataka i drava poinje da formira visoke kole koje e nezavisno od univerziteta zadovoljiti novonastale drutvene potrebe. Takva dvojnost obrazovanja e se pokazati i u Rusiji gde e do naih dana paralelno postojati pored univerziteta i razne specijalizovane visoke kole i instituti. Tako, oni koji obrazovanje steknu na univerzitetu nee predavati u srednjim kolama za ta e se uvek obrazovati kadrovi na za to visokim specijalnim kolama i institutima, i obrnuto. To kod nas nije sluaj. Dozvoljeno je da se u prvu godinu upie po pedeset studenata a da kroz 4 godine ne diplomira nijedan od njih, ili, upisujemo studente na teorijsku matematiku koji potom treba da budu sreni kad u osnovnoj koli dobiju posao da predaju tablicu mnoenja. Da, neko e mi odmah pomenuti primer Vitgentajna i njegovog rada sa decom, dok je pisao Filozofska istraivanja ali, budimo ozbiljni. U Srbiji su rezultati veoma skromni u odnosu na
123

www.uzelac.eu

124

Milan Uzelac

Metapedagogija II

Neprihvatljivo je oteati upis na univerzitet i ostaviti ga samo za specijaliste, tako to e biti uvedeni prijemni i kontrolni ispiti, obavezna predavanja; dugorono to moe biti tetno. Drava mora u vidu da ima i interese veine koji moraju biti zadovoljeni, kako veina ne bi ostala u bezizlaznom poloaju, budui da to vodi stvaranju proletarijata i narastanju nezadovoljstva124. U protivnom mogu biti izgubljene itave generacije. Za univerzitet gore navedena tendencija moe biti tetna jer ga od mesta slobodnog uenja i istraivanja vodi ka vetakoj dresuri. Univerzitet je duan da studentima obezbedi sve elemente opteoveanskog obrazovanja i organsku vezu nauka. Usled specifine situacije u kojoj se celokupno obrazovanje nalazi, univerziteti e jo dugo popunjavati nedostatke srednjih kola. Pirogov pie da je univerzitet izraz savremenog drutva; on izraava optedrutvene tendencije i duh vremena. U univerzitetu se ogleda drutvo kao u ogledalu i on je njegov barometar. Ali, ako pokazuje loe vreme, to ne znai da ga treba razbiti ili sakriti od oiju javnosti, ve gledati ga i delovati. A takav pogled na univerzitet potvruje istorija: kada se politiki ivot drutva kree ravnomerno, kao klatno na satu gde politike strasti iz viih sfera ne dolaze do nezrelog pokolenja, tada u univerzitetu u prvi plan istupa njegovo prvobitno opredelenje, nauna delatnost. U

visoka uloena sredstva. Re je o neefikasnosti sistema obrazovanja u celini a univerziteta posebno. 124 Ibid., s. 399.

www.uzelac.eu

125

Milan Uzelac

Metapedagogija II

tom asu univerzitet je barometar prosvete125. Ova misao Pirogova u narednih sto i pedeset godina mnogo puta je dobijala potvrdu. Za to vreme izvlaene su razne pouke, a meu njima i ona kako treba prihvatiti pritiske studenata da ne bi uzeli pitaljke u ruke. Zato je od univerziteta ostalo to to je ostalo, i zato e u istoriju reformatora univerziteta ui ne bolonjisti ve predsednik Libije Moamer el Gadafi koji je trideset godina pre Bolonjske deklaracije doneo odluku da su svi u njegovoj dravi slobodni u studiranju: mogu da studiraju na ulici, na drvetu, pod atorom u pustinji. Za to vreme, to se lekara tie, preferirao ih je iz drugih, Libiji bratskih zemalja. Lekare uene po njegovoj sugestiji ostavljao je za druge, tamo negde, u pustinji. Najvanije je da uprkos nasilno nametnutoj nam reformi univerziteta ne ostanemo sami sa sobom u pustinji.

125

Ibid., s. 377.

www.uzelac.eu

126

Milan Uzelac

Metapedagogija II

5. Epilog: Srbija u Tunguziji Prethodnu knjigu (Metapedagogija I) zavrio sam poglavljem Evropa u Africi, imajui u vidu antiki mit o Evropi koji u sebi uva vekovno seanje na to kako se prema Evropi treba odnositi i kako s njom postupati. U ovom drugom delu mojih metapedagokih istraivanja (koja su moj prvi korak na putu ka osmiljavanju pedagogije kao filozofske discipline, a to je krajnji cilj koji sam sebi zadao pre vie godina, s namerom da ga dosegnem u produetku ovog projekta), imao sam nad sobom, kao nonu moru, masu sve novih i novih injenica kojima se manifestuje stanje obrazovanja u Srbiji kao posledica trapave reforme koja je pre vie godina dobila mistian naziv bolonjski procesi, a ije su ideoloke i politike pretpostavke bile tema prvog dela mog izlaganja126. Zavravajui ovaj deo istraivanja posveen stanju obrazovanja, a s namerom da se, kao to rekoh, posvetim istraivanju filozofskih temelja pedagogije i razjasnim u kojoj meri je ona mogua kao filozofska disciplina, a u uverenju da ne treba bolonjistima posvetiti vie ni gram panje, jer oni u svojoj marginalnosti to i ne zasluuju (zato su ovde maksimalno izbegavana imena protagonista jer i tako pripadaju zaboravu), odluio sam da zavrnom delu

126Uzelac,

M.: Metapedagogija I. Paideia kao paidia politike, Visoka kola strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa, Vrac 2007.

www.uzelac.eu

127

Milan Uzelac

Metapedagogija II

ovog drugog dela dam naziv koji takoe moe biti simbolian, no kojem je potrebno i dodatno objanjenje, poto tu nije re o nekoj nedoiji, ve o posledici jednog konretnog dogaaja s poetka prolog veka a koji je imao sasvim konkretni uzrok. Da bi stvar bila jasnija, priloio sam i ilustraciju:

Mislim da ova slika sa terena najbolje ilustruje stanje obrazovanja u Srbiji nakon poslednje sprovedene reforme, na tragu tzv. Bolonjskih procesa. U isto vreme, i to je ono oko ega se svi moramo sloiti, bilo bi krajnje pogreno i tendenciozno rei da zaklinjanje u tzv. Bolonjske procese i nunost njihovog sprovoenja nije dalo i pozitivne rezultate. Pritom, ne mislim na neposrednu materijalnu korist koju su od toga imali njeni promotori i njene udarne pesnice oliene u Nacionalnom savetu za

www.uzelac.eu

128

Milan Uzelac

Metapedagogija II

obrazovanje i tzv. Akreditacionoj komisiji (veliini ijih materijalnih trokova nikad neemo ui u trag127), ve i na neka krajnje pozitivna saznanja do kojih se ne bi dolo da se nije desilo i ne deava to to se i dalje deava. Dakle, izloiti samo negativnu stranu reforme obrazovanja koja se odvija u Srbiji, a koja jeste nesporna i evidentna, znailo bi biti jednostran i tendenciozan. Svako ko o tome pie mora pokazati visoki stepen razumevanja za pobornike reforme obrazovanja u Srbiji. Mnogi od njih, kao to sam ve vie puta isticao, iskreni su u svojim namerama. Posebno oni koji kliku kako reforma nije dobra ali je zato neminovnost (bez namere da makar ostavkom u nacionalnom savetu ili akreditacionoj komisiji sauvaju svoj duhovni integritet i ne zavre u izofreniji). Bolonjizacija obrazovanja u Srbiji ukazala je na nekoliko realnih momenata: pre svega, pokazalo se da neke obrazovne ustanove ne ispunjavaju osnovne kriterijume za opstanak. No, to je simptom karakteristian za stanje u obrazovanju u poslednjih desetak godina, kada su se na raun dravnih fakulteta poeli otvarati i privatni fakulteti (stidljivo), a potom privatni univerziteti (drsko), bez ikakvih uslova za rad, no, koji su za novac izdavali diplome (to

127Uostalom,

ve je naglaeno, i to jasno stoji i u evropskim dokumentima koji se tiu bolonjskih procesa, da oni mnogo kotaju. Zato je normalno da su oni u Srbiji u potpunosti plaeni novcem koji je otet obrazovanju.

www.uzelac.eu

129

Milan Uzelac

Metapedagogija II

masovno ine i danas, samo u daleko organizovanijem i maskiranijem obliku). Zato, posebno kad je o privatnim univerzitetima i fakultetima re, mnogi su bili prinueni da kupuju nastavnike (naroito meu ministrima, buduim, sadanjim, kao i uticajnim dravnim inovnicima koji su preko noi postali nauenjaci), da idu u proces akreditacije, i svesni realnog neispunjavanja uslova za postojanje, od samog poetka s reklamom u internetu, izdvajali su znatna finansijskih sredstava za poboljanje ivotnog standarda lanova akreditacionih komisija, to je izraz visokog profesionalizma vlasnika fakulteta ali i permanentne brige za proverene dravne i partijske kadrove128. Postoji visoka verovatnoa da se nikad nee znati koliko bolonjizacija dosad kota, i koliko e nadalje kao deo sistemskog procesa kotati, ali e se moi analizirati njeni rezultati koji ve lie na gore priloenu fotografiju sa terena129, budui da se za bolonjizaciju obrazovanja vie izdvaja, nego za samo obrazovanje. Nivo obrazovanja uvoenjem novih programa i suludim insistiranjem na jednosemestralnim predmetima, jeste znatno srozan u odnosu na prethodni, ali je, mnogo napredniji i revolucionarniji, jer je znatno pasuljarniji, te studentima u velikoj meri olakano studiranje, poto e u budunosti s mnogo

128Setimo

se legendarne izjave druga Fadilja Hode: uvajmo kadrove!. 129img13.nnm.ru/0/c/8/d/a/0c8da77ddb459facfa6417

www.uzelac.eu

130

Milan Uzelac

Metapedagogija II

manje znanja izlaziti s raznih fakulteta, mnogo manje optereeni brigama, posebno kad je re o novokomponovanim univerzitetima s udnim, stranim nazivima trendova ili gradova. Situacija se znatno poboljava i time to je sada mogue na privatnim fakultetima po kratkom postupku doktorirati i Srbija u poslednjih nekoliko godina ima na hiljade novih doktora nauka, daleko gorih od onih koji su bolonjizaciju inicirali, ali doktora, sa svim pravima koji iz toga slede jer se drava od njih ne moe ograditi budui da su oni sami drava. Nije nimalo sluajno to su mnogi vlasnici novoosnovanih privatnih univerziteta postali oni, koji o toj sferi delatnosti doskora pojma nisu imali, a koji su do prvog novca na posve drugi nain doli, videi u sferi obrazovanja veliki izvor profita, posebno kad je re o fakultetima za menadment, i sline poslove gde se bezbedno i bezodgovorno prodaje magla130. To je dobro, jer lepo je da se to vei broj ljudi ukljui u procese obrazovanja od pisanja preko oglasa seminarskih radova (ko moe ispitati na hiljade studenata u jednom roku, a ve su platili poteno

130U

opasnosti su egzaktne a i neke praktine nauke, kao to je medicina, no to nee ugroavati zdravlje promotora bolonjskih procesa, budui da e oni uvek biti u mogunosti da s partijskim parama lee u vajcarskoj ili nekoj drugoj zemlji koju su Bolonjski procesi zaobili. Naalost, ima indicija da se poinju otkrivati i privatni medicinski fakulteti, ali oni koji ih budu zavrili nee otii u beli svet, niti raditi u Hjustonu, ve e leiti srpsku sirotinju i Cigane (za koje Evropa Srbiju pretvara u rajski rezervat masovno ih tu eksportujui).

www.uzelac.eu

131

Milan Uzelac

Metapedagogija II

ispit), do pisanja diplomskih i magistarskih (master) radova. Zahvaljujui procesu bolonjizacije, na videlo je dolo i stanje nastave na univerzitetima, ije odravanje u ranijim periodima nije dolazilo pod znak pitanja; sada, angaovanjem jednih te istih nastavnika na mnogo mesta, da bi se opravdala egzistencija fantomskih privatnih fakulteta (u nekim zemljama u tranziciji takvi se ve uveliko zatvaraju a njihovi vlasnici steene pare ulau u nove profitne oblasti), dolo je do toga da se nigde vie nastava ne dri ime se regularnost studija dovodi u pitanje. Meu nastavnicima, posebno onima nauno nesposobnim, ali sposobnim po drugim parametrima, dolo je do takmienja u tome ko e biti angaovan na vie fakulteta. Usled njihove neophodnosti, posebno na brdovitom Balkanu, angauju se u vie drava s punim radnim vremenom (zbog brdovitosti) i neki uspevaju da pokriju po sedam i vie fakulteta koje obiu makar jednom u semestru. Tako se nainio veliki pomak u srpskom obrazovanju. Stvorene su brigade leteih kombiprofesora, meu kojima su znaajno logistiko mesto imali i ministri obrazovanja, vera, trgovine... To je originalni doprinos Srbije bolonjskim procesima, novi srpski brend, za to Srbija jo uvek nije adekvatno u Evropi i nagraena i jo uvek se ekaju medalje, legije asti, palme, hrizanteme i kaktusi... Polivalentna angaovanost nastavnikaplaenika imala je i pozitivan uticaj na uvrivanje bratstva i jedinstva u sferi obrazovanja. Ko ptice

www.uzelac.eu

132

Milan Uzelac

Metapedagogija II

lastavice letei nastavnici nalaze se u Novom Sadu, Beogradu, Niu, Leposaviu, na Palama, u Banjaluci, i to ne teti kvalitetu obrazovanja. Pozitivna strana svega toga je to oni ne stiu da dre nastavu ili im asovi u formi konsultacija traju po petnaestak minuta, a budui da su nestruni za ozbiljniji rad na univerzitetu, svojim neradom nisu tetoine (kakve bi mogli biti), pa ne kvare studente jer ih ovi i ne vide. Navodni pokuaj uvoenja nekakvog reda na univerzitetima, sada se pokazao kao lep izgovor za obraun lanova akreditacionih komisija sa svojim uspenim kolegama na drugim fakultetima i opte je poznato da akreditacija prolazi ako se niko s odreene nastavne grupe nije zamerio nekom lanu akreditacione komisije jer na njene odluke nema prava albe. A to pre svega stoga da nekompetentnost lanova komisije ne bi dospela na videlo. To isto ima dobru stranu: bolje je da se tako, osporavanjem materijalne egzistencije unite neistomiljenici, no brutalno, fiziki. Bolonjizacija za to nudi elegantnu i kulturnu formu saglasnu s evropskim standardima ophoenja. Veina najagilnijih poslenika poslednje reforme obrazovanja bie uskoro van domaaja svake odgovornosti (zbog starosti ili senilnosti), no s visokim penzijama koje su (trei poslednji krug) sebi obezbedili i to je ono to je moda u svemu najloije. Njihovo nekanjavanje i izbegavanje suda za nedelo koje su uinili, omoguie i njihovim naslednicima da se jednako tetoinski ponaaju u sferi vaspitanja i obrazovanja poto e se uvek moi

www.uzelac.eu

133

Milan Uzelac

Metapedagogija II

pozivati na rezultate i praksu prethodnika i neophodnost odravanja kontinuiteta. S druge strane, treba imati u vidu da je njihov rad ostavio dubok trag na kulturnom i intelektualnom tkivu Srbije i da niko od njih nee biti zaboravljen. Narod e dobro pamtiti imena onih koji su osporavali nastavnicima univerziteta da se bave naukom, a pritom za akreditaciju uzimali po 5 hiljada evra. Pamtie i one koji su uzimali po deset ili petnaest puta vie. Svako i sve ima svoju cenu. Narod nee zaboraviti one koji su ukidali srpski jezik i uvodili jezik komunikacije. Srbija ima dugu istoriju. Ako su joj prvi ministri bili Dositej i Sterija, preivee i to to su joj dananji ministri njihovi antipodi. Svako ima ono to zasluuje. Narod koji zna ta hoe, imao je prve, narod koji nee nita da zna, ima ove poslednje. Sve to vodi zakljuku da su tzv. bolonjski procesi u Srbiji, to sam u vie navrata istakao, imali ne samo negativne ve i nesporne pozitivne rezultate, posebno u njenoj afrikanizaciji i marginalizaciji, a prvenstveno stoga to nema nieg novog pod suncem, jer rimski pesnik Katul lepo kae:
Jadni moj Tibule, kad neto pone da propada, Smatraj da je propalo.

www.uzelac.eu

134

Milan Uzelac Izdava: Studio veris, doo Novi Sad Biblioteka: Filozofija 12 METAPEDAGOGIJA II (educator, quo vadis) Milan Uzelac Za izdavaa: Boris Veri, direktor Recenzent: Prof. dr Dragan Kokovi tampa: Studio veris, Novi Sad Tira: 8 primerka Novi Sad 2009. ISBN 978-86-7858-044-4

Metapedagogija II

Na naslovnoj strani: http://foto.news.mail.ru/society/1http://foto.news.mail.ru/society/170/1099/ CIP , , Metapedagogija II. Educator, quo vadis / Milan Uzelac . Novi Sad : Veris, 2009 (Novi Sad : Veris). str.. 140 ; 21 cm. (Biblioteka: Filozofija 12 ; ) Tira 8 primeraka. Beleke uz tekst ISBN 978-86-7868-044-4 a) Visokokolsko obrazovanje Reforma - Srbija COBISS.SR-ID

www.uzelac.eu

135

Milan Uzelac

Metapedagogija II

www.uzelac.eu

136