Ureivaki odbor biblioteke Disput Vladimir N.

Cvetkovi Bo idar Jaki Neboja Popov Mile Savi Milorad Stupar

Ova knjiga je rezultat projekta Politika i svakodnevni ivot: promene u motivaciji i oekivanjima graana Srbije, koji su finansijski podr ali Fond za otvoreno drutvo, Freedom House sredstvima USAID-a i Friedrich Ebert Stiftung. Stavovi koji se u knjizi zastupaju odra avaju miljenja autor i ne moraju se poklapati sa stavovima navedenih ustanova.

POLITIKA I SVAKODNEVNI IVOT

SRBIJA 19992002.
Priredili Zagorka Golubovi Ivana Spasi ore Pavievi

Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Beograd, 2003.

Sadr aj

Predgovor Uvod

7 9

PETI OKTOBAR: DO IVLJAJ PROMENE

Zagorka Golubovi ore Pavievi Ivana Spasi ore Pavievi ore Pavievi Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua Shvatanja politike Informisanje i mediji O duhu ustanova 25 55 85 91

NEDAVNA PROLOST
Ivana Spasi ore Pavievi Seanje na nedavnu prolost Zloini i odgovornost 99 141

IDENTIFIKACIJE, IDENTITETI
Zagorka Golubovi Gordana eri Zagorka Golubovi Michal Sldeek Kako se graani identifikuju Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta Svet i mi Politika, nacija i identitet u perspektivi nacionalnih manjina 161 175 211 219

POSEBNE ANALIZE
Ljiljana Buzad i-Jelinek Gordana Miti Isidora Jari Porodini ivot Drutvene promene i oekivanja graana Kragujevca Generacija R: pogled iz ugla mladih 239 255 273

ZAKLJUAK
Zakljuna razmatranja Literatura Summary 287 295 299

PRILOZI
Podaci o istra ivanju Izabrani intervjui 311 321

Predgovor

Kada je, 5. oktobra 2000. godine, Miloeviev re im sruen, zajedno sa milionima graana Srbije oseali smo da se u povesti naeg drutva, ali i naih linih ivota, zavrila jedna era. Budui da smo i sami tokom prethodnih godina spadali meu aktivne uesnike u razliitim oblicima otpora tom re imu, imali smo viestruke razloge da upotrebimo svoja profesionalna znanja kako bismo bacili svetlo na ono to se dogodilo. eleli smo, najpre, da napravimo svojevrstan snimak tog, po optem uverenju, istorijskog trenutka, kada je drutvo Srbije, do ivevi krupan preokret, poelo da traga za novim identitetom i novim naelima ureivanja zajednikog ivota. Zatim, zanimalo nas je zato je te 2000. godine uspelo, a ni u jednoj ranijoj prilici nije. Nasluivali smo da ispitivanje uzroka i toka zbivanja 2000. godine mo e doneti uvide iji domet nee biti ogranien samo na jedan omeeni trenutak i na u u temu politike dinamike, ve e kazivati neto novo o drutvu Srbije u jednom irem smislu. Napokon, ubrzo posle 5. oktobra u politikoj javnosti uestala su pozivanja na volju naroda: na ono to je narod hteo i na tekovine 5. oktobra. Ta tumaenja, premda meusobno razliita, pa i suprotna, izricana su olako i sa dosta strasti; utisak je da ih je manje pokretalo nastojanje na istinskom razumevanju, a vie elja za sticanjem ili uvrivanjem pozicija u novoj konstelaciji snaga unutar politike i intelektualne elite. Njihova proizvoljnost i ozbiljan nedostatak utemeljenosti nametnuo je ideju da bi sam narod trebalo zapitati o tome ta misli, ta je to hteo, zato se 5. oktobra 2000. ponaao tako kako se ponaao i sa kojim oekivanjima i stremljenjima ulazi u novo razdoblje. Tako je nastao projekt Politika i svakodnevni ivot: promene u motivaciji i oekivanjima graana Srbije, iji je plod ova knjiga. Iskustvena graa sastojala se od tri stotine polustrukturisanih intervjua sa graanima Srbije i prikupljana je izmeu oktobra 2001. i marta 2002. godine. Podrobni podaci o nacrtu istra ivanja, uzorku, nainu obavljanja terenskog rada i istra ivakom instrumentu navedeni su u prilozima pri kraju knjige. Projekt su finansijski pomogle fondacije Fond za otvoreno drutvo, Freedom House i Friedrich Ebert Stiftung. Koristimo ovu priliku da im jo jednom zahvalimo na razumevanju i potpori. Istra ivanje je jednim svojim delom bilo ukljueno u projekt Drutvenorazvojne mogunosti Srbije/Jugoslavije u evropskim i svetskim procesima, koje realizuje Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, a finansira Ministarstvo za nauku, tehnologije i razvoj Republike Srbije.

Predgovor

Zahvaljujemo kolegama iz Instituta za mnotvo kritikih primedbi i korisnih sugestija koje su nam upuivali tokom rada na ovom projektu. Mnoge od njih su ugraene u konane verzije tekstova koji sainjavaju ovu knjigu. Posebno smo zahvalni Draku Grbiu, koji je prvi izneo ideju o istra ivanju svakodnevnog ivota u Srbiji, i Stjepanu Gredelju, koji je bitno doprineo projektu kroz izradu uzorka i obuku intervjuera. Profesoru Robertu Hajdenu, sa Pitsburkog univerziteta, SAD, zahvaljujemo na podrci u poetnim fazama rada. elimo da istaknemo ulogu naih terenskih saradnika-intervjuera, koja je u ovom sluaju, usled specifine metodologije, bila mnogo znaajnija nego to je to uobiajeno. Umesto da budu samo tehika ispomo, oni se na izvestan nain mogu posmatrati kao koautori ovog istra ivanja. Od njihove predanosti, strunosti i umea presudno je zavisio kvalitet grae s kojom smo radili. Najveu zahvalnost, ipak, dugujemo stotinama graana Srbije koji su bili voljni da nam poklone svoje vreme i sa nama podele svoja iskustva, razmiljanja i ivotne dileme. Bez njihove iskrenosti i dobre volje ovaj projekt naprosto ne bi bio moguan. Mnogi meu njima su izrazili veru da e ovo istra ivanje biti svojevrstan doprinos boljitku ovoga drutva i nas koji u njemu ivimo. Pridru ujemo se njihovoj veri, nudei ovu knjigu javnosti kao trag o poukama koje smo svi mi, kao drutvo, izvukli iz teke decenije koja je za nama. Neposredno pred odlazak rukopisa u tampu izvren je politiki atentat na jednog od najznaajnijih uesnika dogaaja o kojima piemo. Nadamo se da e ova knjiga doprineti uvanju uspomene na politiki anga man Zorana inia.

Beograd, maja 2003.

Zagorka Golubovi Ivana Spasi ore Pavievi

Uvod

Lake je pisati o gomili nego o pojedincu. ovek u masi je pojednostavljen. (Riard Kapuinski)

Poetna ideja istra ivanja mo e se formulisati kao teza da je 5. oktobar 2000. godine bio znaajan dogaaj, ne samo u smislu smenjivanja jedne loe vlasti nego i kao pokazatelj odreenih dubljih promena u shvatanju politike kod graana Srbije. Drugim reima, eleli smo da ispitamo pretpostavku da je tim dogaajem ostvaren izvesni prethodno steeni drutveni kapital, ali da 5. oktobar istovremeno predstavlja simboliku zalogu nastavljanja procesa kolektivnog uenja. Taj kapital ogledao bi se u produbljenoj refleksiji graana o vezi izmeu politike i svakodnevice, koja je dovela do drugaijeg razumevanja mesta i uloge politike u njihovom ivotu nego to je do tada bilo postulirano u standardnim javnim interpretacijama. To izmenjeno (samo)razumevanje, ujedno, predstavlja potencijal na koji treba raunati u buduem politikom razvoju srbijanskog drutva. Zbivanja tokom druge polovine 2000. godine imala su iznenaujue miran i demokratski tok. Tokom prethodnih godina, kako u profesionalnim drutvenonaunim krugovima, tako i meu samim graanima, preovlaivala su upravo suprotna oekivanja: naime, da e uklanjanje Miloevievog re ima biti nasilno, krvavo, haotino i, makar u prvi mah, destruktivno. injenica da se stvari nisu tako odigrale sugerie da su analitiari ukljuujui i nas same propustili da identifikuju odreene procese koji su se odvijali u dubini drutva i nisu bili dostupni za standardne istra ivake postupke. Upravo su ti manje vidljivi i dugotrajniji procesi glavni predmet zanimanja u ovom istra ivanju. Da bi se objasnilo ta je tada pokrenulo graane da se ponaaju tako kako su se ponaali, kada u svim ranijim pokuajima nisu bili u stanju da zadaju udarac bivem re imu i otvore prostor za drutvene promene, bilo je neophodno, prouavajui iskaze samih graana, postaviti pitanje odakle je izvirala ta pozitivna energija. Za odgovorom, smatrali smo, treba tragati u rastuem nezadovoljstvu graana efektima politike koja je dovela do propadanja drutva i pojedinaca, te u opadanju strpljenja populacije da takvoj politici nadalje pru a podrku. Osim provere ove hipoteze, istra ivanje je takoe imalo za cilj da ispita

10

Uvod

opravdanost pretpostavke da je kljuni momenat takvog preokreta kod graana nastupio u suoavanju sa egzistencijalnom katastrofom, to im je otvorilo oi da shvate gde su bili stvarni izvori njihove bede. Meutim, pitanje je da li je to samo po sebi moglo proizvesti graansku pobunu, bez artikulacije alternativnih ciljeva i buenja graanske svesti o nu nosti demokratskih promena; stoga se istraivanje usmerilo ka otkrivanju aktera takvih uticaja. S druge strane, eleli smo da sagledamo kako sami graani do ivljavaju i objanjavaju to buenje i kako u tom kontekstu razmiljaju o va nim politikim pitanjima. Smelije formulisana, naa poetna ideja glasi da su graani politiki zreliji nego to to esto pretpostavljaju teoretiari, analitiari i politiari, te da e se ta njihova zrelost ogledati u odnosu prema novoj vlasti, njenim postupcima i prema konkretnim zbivanjima u drutvu danas. Ukoliko je teza da je sa 5. oktobrom ostvaren odreeni relativno trajni drutveni kapital tana, onda oekujemo da e se to odraziti u refleksiji graana o politici i o politikim zbivanjima u vezi sa njihovim ivotom. Zbog toga smo se odluili da empirijsku grau za ovu studiju prikupimo u obliku polustrukturisanih dubinskih intervjua,1 sa pitanjima iji je cilj bio da se doe do: a) eksplicitnih stavova o politici, b) ocene konkretnih politikih i drutvenih zbivanja i c) stavova vezanih za vlastiti ivot graana u novonastaloj situaciji (kvalitet ivota, ivotni planovi, socijalni status). Umesto pukog iznoenja stavova, insistirali smo na tome da graani svoje stavove i obrazlo e, za ta je tehnika polustrukturisanog intervjua posebno pogodna. U i i naeg interesovanja bila je veza koju sami graani uspostavljaju izmeu svakodnevnih uslova egzistencije i svakodnevnog miljenja, na jednoj strani, i politikog miljenja i ponaanja, na drugoj. Nastojali smo da uhvatimo uticaj uslova svakodnevnog ivota graana na njihovu ivotnu filozofiju, tj. od kojih ideja ili principa polaze u svojim razmiljanjima o tome ta nam se dogodilo, kako bi trebalo da izgleda bolji ivot i koje su prepreke da se to ostvari. Zanimalo nas je, nadalje, koliko su te ideje blizu/daleko od demokratskog shvatanja drutva i koje predstave o boljem drutvu prete u. Na taj nain istra ivanje nastoji da prodre u unutranju sferu ivota graana u vezi sa spoljanjim uslovima, koji u manjoj ili veoj meri utiu na formiranje razliitih percepcija realnosti. Sledei misao E. D. Gordija (Gordy, 1999), nastojali smo da utvrdimo kojim se strategijama svakodnevnog ivota odr avao bivi re im, i ta se u tim strategijama promenilo sa dolaskom nove vlasti, gledano iz perspektive do ivljavanja samih graana u njihovoj svakodnevici. Sa teorijskog stanovita, ovo istraivanje predstavlja povezivanje mikro-sociolokog i makro-sociolokog pristupa, sa uvidima u antropoloko/etnoloke dimenzije ivota, koje omoguuju pouzdaniji uvid u nain i kvalitet ivota u Srbiji danas, ne ostajui samo na analizi institucionalne strukture drutva koja je uglavnom bila u fokusu dosadanje istra ivake prakse.
1 Postupak prikupljanja i analize podataka opisan je u posebnom odeljku ovog Uvoda, a podrobniji podaci o terenskom delu istra ivanja navedeni su u Prilozima na kraju knjige.

Uvod

11

eleli smo, dakle, da napravimo snimak razmiljanja graana o promenama, koji bi doprineo boljem razumevanju onoga to se dogodilo 5. oktobra i nakon toga. Jer, kritika refleksija graana, u meri u kojoj se mo e prepoznati u znaajnom obliku, predstavlja neodvojivi deo samih tih zbivanja, kao to je to i kritika refleksija naunika i analitiara. Obe vrste refleksije su deo istog procesa i morale bi se dovesti u vezu. Tragali smo za tim ta ljudi misle i kako misle, oslanjajui se na njihove stavove i znaenja koja oni sami pripisuju reima koje koriste, budui da neki stavovi i rei funkcioniu kao simptomi odreenog gledita. Stoga je bilo potrebno primeniti interpretativnu strategiju, kakvu nalazimo, recimo, u radovima nekih novijih predstavnika kritike teorije (npr. Claussen et al., 2000): trebalo je ispitati naslage odreenih stavova, da bi se prepoznalo i oznailo ono o emu se govori, ukoliko to nije dato u doslovnom ili precizno formulisanom obliku. Tu se, dakako, javlja problem mogunog uitavanja od strane analitiara-tumaa, odnosno pitanje kako uravnote iti gledita istra ivaa i gledita graana. Da bi se izbegao rizik interpretativnog nasilja, treba se kloniti strategije koja unapred definie ono to tra i, a potom traga za potvrdama ili opovrgavanjima (nedostaci takvog pristupa vidljivi su, recimo, u poznatoj studiji Bellah et al., 1996). Iako ta strategija ima svoje prednosti, u smislu jasnog preciziranja tipova, to omoguuje istiju analizu i preglednije izlaganje, mi nismo eleli da gotovu i razraenu teorijsku matricu naknadno ilustrujemo stavovima ispitanika, ve je i sama matrica postepeno nastajala kroz neprekidnu interakciju sa graom. Izbor ove druge strategije bio je uslovljen i samom prirodom naeg materijala, odnosno karakterom drutvenog trenutka u kojem je prikupljana: u mnogim sluajevima i o mnogim pitanjima graani i nemaju sasvim razraena i jasno formulisana gledita, koja bi se mogla razvrstavati u iste tipove; to, meutim, nipoto ne znai da oni ne razmiljaju o problemima koji ih se tiu. Kao to je ve reeno, poli smo od ideje da nije dovoljno prouavati samo vidljiva drutvena kretanja na nivou makro-strukturnog ustrojstva i njegovih promena (ekonomski poredak, stanje privrede, tip re ima, politike ustanove, delovanje istaknutih linosti i slino). Drutvena dinamika se uvek odvija i na drugim nivoima, koji se tiu ivota pojedinaca, njihovih primarnih grupa (porodice, pre svega), neposrednog ivotnog i radnog okru enja, kao i osobenog iskustva kojim svaki lan drutva reaguje na zbivanja, ali im i doprinosi. Doli smo, stoga, do zakljuka da je neophodno dopuniti drutveno-naune analize ovom simbolikom i mikro-perspektivom. To posebno va i za drutvo poput naeg, koje ve godinama, bez prekida, prolazi kroz tako korenite promene da bi bilo ispravnije nazvati ih rastvaranjem drutva, ili ak njegovim razaranjem (M. Lazi). Dok je viestruko razlaganje strukturne dimenzije drutva u Srbiji bilo predmet brojnih ozbiljnih studija, pitanja kao to su: kako su graani do iveli taj niz dubokih socijalnih lomova, kako su na njih reagovali, kako su se u svemu tome snali i

12

Uvod

zato su podr avali takav poredak koji ih je ostavljao u procepu do sada su uglavnom ostajala po strani u drutvenonaunim istra ivanjima.2 Pogled iz svakodnevnog ivota i linog do ivljaja aktera nalagao je da se vremenske odrednice ne postave suvie usko. Iako je glavni predmet naeg zanimanja razdoblje od 1999. do 2002. godine, sa 5. oktobrom kao vorinom takom, bilo je neophodno zahvatiti i neto dalje u prolost. Jedna od naih teza jeste da graani Srbije tek sada mogu da formiraju svoju ukupnu procenu svega to im se dogodilo od poetka devedesetih godina. Opta politika i simbolika konfuzija, koju su delom proizvodile objektivne okolnosti, a delom ju je namerno podsticala Miloevieva vlast, umnogome je ote avala artikulaciju tog iskustva, kako u individualno-subjektivnoj, tako i u kolektivno-drutvenoj ravni. Tek su sa preokretom od 2000. godine stvoreni uslovi da sami sebi odgovorimo na pitanja o smislu niza kljunih dogaaja: zavrnom razdoblju SFRJ, usponu Miloevia, ratovima na prostoru bive Jugoslavije, ueu Srbije i Srba u njima, sukobima unutar same Srbije, NATO bombardovanju 1999. godine, postepenom menjanju narodnog raspolo enja u pravcu suprotstavljanja re imu, padu Miloevia i, napokon, o potonjim politikim i drutvenim promenama. Oko tih taaka se i koncentrisala analiza pojedinanog i kolektivnog iskustva. Osim na dogaaje, analiza je takoe bila usmerena na same pojmove izvesne simboliki optereene rei koje su u irokoj upotrebi u javnom i privatnom diskursu, kao i u samim intervjuima, ali ije znaenje nije konsenzualno odreeno (recimo, Jugoslavija, demokratija, promene, politika, dobar ivot itd.). Da rezimiramo, analiza grae bila je usmerena u sledeim osnovnim pravcima: a) napraviti inventar stavova i obrazlo enja koje ispitanici navode; b) ispitati da li unutar ovih stavova ima onih koji se mogu shvatiti kao kritika refleksija graana o vlastitoj ivotnoj situaciji, kao i situaciji u drutvu; odnosno, postoji li neka stabilna normativna pozicija na osnovu koje procenjuju situaciju; i c) kakve je prirode kritika refleksija graana i na emu se ona zasniva.

Istra ivaki postupak

Terenski deo istra ivanja sproveden je izmeu oktobra 2001. i marta 2002. godine (detalje v. u Prilozima). Od planiranih 309 intervjua obavljeno je 303, u devetnaest gradova Srbije. Umesto upitnika sa strogo definisanim pitanjima, korien je podsetnik za naznaenim temama i ciljevima (ta se tra i) unutar
2

U sociolokoj produkciji primeuje se pomeranje ka veoj zastupljenosti ove perspektive: od kolektivne studije Boli (ur.), 1995, preko drugih radova S. Bolia, A. Mili, S. Tomanovi, M. Blagojevi, M. Petrovi i drugih, do najnovijeg zbornika Boli i Mili (ur.), 2002. No, ta su istra ivanja raena drugaijom metodologijom, a disciplinarno uzev spadaju u domen sociologije u u em smislu rei, to znai da nisu fokusirana na politike teme. U politikolokim analizama, individualna iskustva graana i njihov pogled na politika zbivanja iz ugla svakodnevnog ivota praktino su potpuno odsutna.

Uvod

13

svake teme. Intervjui su trajali izmeu 50 minuta i 3 sata. Vodilo ih je tridesetak intervjuera profesionalaca iz drutvenih nauka i humanistike, novinara i nastavnika, od kojih su mnogi aktivni u nevladinim organizacijama. Svako od njih je obavljao intervjue u gradu u kojem i inae ivi i radi, zbog ega je mogao da se oslanja na neposredno poznavanje lokalne sredine i lake da uspostavi kontakt sa sagovornicima. Intervjueri su birani koliko po svojim strunim kvalifikacijama, toliko i po svojim individualnim sposobnostima kao to su komunikativnost i senzibilitet za umeno voenje razgovora, to se pokazalo kao naroito znaajno. Terenskom radu prethodila je posebna obuka. Intervjueri su upueni da se rukovode vie duhom nego slovom podsetnika: da po potrebi menjaju redosled tematskih oblasti, reaguju na teme i poente koje izranjaju tokom intervjua i prilagoavaju oblik pitanja tipu sagovornika i logici razgovora, kako bi dobijeni materijal bio optimalan sa stanovita postavljenih ciljeva istra ivanja. Intervjui su snimani na audio-kasete, a zatim transkribovani. Iz razliitih tehnikih razloga, jedan broj intervjua iskljuen je iz dalje obrade, tako da je u konanu grau, koja je podvrgnuta analizi, ulo ukupno 296 intervjua. Posle prvog itanja, odreena su tematska polja prema kojima je teklo osnovno kodiranje, na sledei nain: I Svakodnevni ivot 1. Porodina situacija 2. Rad i zaraivanje za ivot 3. Do ivljaj sopstvenog drutvenog statusa, aspiracije i frustracije II Politiko miljenje 1. ta je politika, ko su politiari 2. Lini odnos prema politikom (stvarni i potencijalni anga man) 3. Kakva treba da bude vlast 4. Idealna Srbija 5. ta je normalan ivot III Promene 1. Pozadina oekivanja 2. Do ivljaj 5. oktobra 3. Ostvarene promene u linom ivotu i neposrednom okru enju 4. Odnos prema novoj vlasti (akteri, uinci) 5. Odnos prema ustanovama (oekivanja i percepcija postignutih promena)

14

Uvod

IV

Javnost i komunikacija 1. Percepcija i korienje medija 2. Neposredna komunikacija 3. Izvori informacija

Odnos prema neposrednoj prolosti 1. Biva Jugoslavija 2. Ratovi, zloini, odgovornost 3. Odnos prema Miloevievom re imu

VI

Mi i drugi 1. Oblici line identifikacije 2. Nacionalna autopercepcija 3. Nacionalna heteropercepcija 4. Odnos prema svetu

U sledeem koraku, unutar tematskih oblasti formirane su kategorije (stavova, ocena, argumenata) prema kojima se odvijalo dalje kodiranje. Kategorije su se oblikovale postepeno, u stalnom dijalogu sa graom, esto ostajui do kraja otvorene i rasplinutih granica, ukoliko je to nalagala priroda materijala. Nastojali smo vie na generisanju teorije iz podataka no na proveri unapred definisanih teorijskih modela (up. Glaser and Strauss, 1999). Prilikom odreivanja obuhvata i karakteristika kategorija, kao i prilikom njihovog povezivanja u osobene sindrome, primenjena je kombinacija kvalitativnih postupaka, kao to su modifikovana analitika indukcija i metod logikih tabela koje preporuuje Becker (1998), analiza tematskih polja (Rosenthal, 1993), analiza diskursa i naracije itd. Projekat su od poetka do kraja vodili prireivai ove knjige. U zavrnim fazama obrade i pisanju tekstova pridru ile su se i druge kolege, koje su veinom bile prethodno anga ovane kao intervjueri. Raznorodnost postupaka koje smo primenjivali odrazila se kroz pluralitet pogled otelovljenih u tekstovima koji sainjavaju ovu knjigu. Iako smo poli od relativno vrsto definisanog zajednikog okvira, svaki autor se pridr avao vlastite teorijske i metodoloke perspektive, to za posledicu ima razlike u analitikoj proceduri, pojmovnoj aparaturi, jeziku, a esto i u samim nalazima. Te razlike ne smatramo nedostatkom nego dodatnim kvalitetom svog zajednikog poduhvata.

Metodoloki i teorijski kontekst

Svoje istra ivanje smo situirali na mesto susreta izmeu privatnog i javnog, svakodnevice i politike. Usredsredili smo se na pojedinano, lino pro ivljeno

Uvod

15

iskustvo i refleksiju o dogaajima iz bliske politike prolosti. Tragajui za kolektivnim refleksima tih iskustava i razmiljanja, koji su se agregirali i ulazili u meudejstvo na mnogim nivoima drutvenosti izmeu pojedinca i ukupne drutvene zajednice, suoili smo se sa odsustvom gotovih modela istra ivakog postupka koji bismo mogli primeniti. Stoga je metodologija za koju smo se opredeljivali u svim fazama: od odreivanja obuhvata (uzorka mest i ispitanik) i konstruisanja instrumenta (podsetnik za intervju), preko terenskog dela (voenje intervjua) do interpretativne analize grae bila odreena vie zahtevima postavljene teme i naih analitikih ciljeva nego nekim unapred odabranim metodolokim opredeljenjem. Drugim reima, umesto vernosti nekoj od postojeih tradicija, nastojali smo da iznaemo ono to e moi najadekvatnije da odgovori na naa polazna pitanja. Zbog toga, metodologija ovog istra ivanja hibridna je u vie pogleda. U jednom smislu, hibridnost znai smetanje na sredokrau vie disciplinarnih tradicija. Iako opti okvir za ovo istra ivanje predstavljaju interpretativna i kvalitativna sociologija, te sociokulturna antropologija, ono ne pripada do kraja ni jednoj ni drugoj. Socioloka tradicija kvalitativnih studija vezana je prvenstveno za prouavanje omeenih potkultura unutar drutva, ili pak za posve ograniene primerke interakcije licem u lice. U naem sluaju, te omeenosti nema, budui da je nae polje celo drutvo, dok je empirijski i a usmerena na pojedince. Izmeu pojedinaca i celog drutva, opet, umeu se posredne, mezo-kategorije koje mogu biti relevantne (obrazovanje, materijalni polo aj, ivotna putanja, pol, nacionalnost, lokalitet i region...) i o kojima smo, koliko je to bilo mogue, vodili rauna. Izabrani postupak prikupljanja podataka, naime polustrukturisani intervju, takoe je preuzet iz socioloke i antropoloke tradicije etnografskog istra ivanja. Naroito antropologija privileguje intervju kao prevashodni izvor podataka i razvija ga kao sutinsku sastavnicu svog naina dola enja do grae. Meutim, ovde nije u pitanju klasini antropoloki dubinski intervju, u sklopu razraenog modela antropolokog terenskog rada (fieldwork). Prvo, istra iva ovde ne ulazi u neku specifinu kulturu ili, reeno na skromniji i savremenoj antropologiji svojstveniji nain, osobeni kulturni milje; umesto toga, istra ivai rade u vlastitoj kulturi/drutvu. Mi, istra ivai kao intervjueri ili kao analitiki tumai grae nismo stranci za ispitivanu zajednicu, a intervjuisani za nas nisu Drugi. Socijalno-stratifikacijski raskoraci koji postoje (razlike u drutvenim polo ajima i habitusima izmeu intervjuera i intervjuisanog, te uticaj drutvenog autoriteta nauke na uokviravanje situacije intervjuisanja) nisu toliko veliki i, jo va nije, nisu na taj nain ugraeni u zamisao istra ivanja da bi bilo opravdano pridati im epistemoloku te inu drugosti u smislu koji se toj rei pridaje u savremenoj antropologiji. Druga razlika sastoji se u tome to je ovaj intervju jednokratan i relativno kratak, te to ne obuhvata sve aspekte ispitanikovog ivota. Podaci koje smo prikupljali tiu se promiljenog linog iskustva o zajedniki pro ivljenim politikim zbivanjima, takorei o (zajednikom) procesu artikulacije tih iskustava. Tree, intervju je u velikoj meri usmeren, tako da intervjuer, umesto da se

16

Uvod

prepusti spontanom toku razgovora i nasuminom nabasavanju na relevantne teme i znaenja, zadr ava kontrolu nad njime. Primenjeni postupak takoe ima slinosti sa usmenom istorijom (oral history), u novije vreme dosta popularnom procedurom ispitivanja istorijskih zbivanja sa stanovita uesnik, i to naroito onih iji se glas u zvaninim interpretacijama obino ne uje potlaenih, marginalizovanih, zaboravljenih, nemih (muted) drutvenih grupa. Srodnost se ovde oituje kroz elju da se obinim ljudima pru i prilika da neto ka u o tome to su do iveli, i da to ispriaju sopstvenim reima i sa markiranjem jakih taaka po sopstvenom izboru. No, ispitanici nisu birani po svojoj naroitoj marginalizovanosti; jedini zahtev je bio da su u pitanju obini ljudi, dakle oni koji nisu prisutni u iroj javnosti ili nisu u poziciji da lino znaajnije utiu na tokove dogaaja. U pitanju su obini glasovi neuticajnih uesnika, koji su svoju energiju, vreme i oekivanja u jednom trenutku ulo ili u veliki politiki projekat. Tradicija interpretativne sociologije, posebno u njenom fenomenolokom izdanju, nadahnula je nae postavke utoliko to smo eleli da osvetlimo ono svakodnevno, preutno znanje (ili praktinu svest, kako to naziva Gidens), koje sainjava veliki deo sadr aja ljudskog znanja, ali se kao takvo obino ne prepoznaje, zato to je netematizovano i pohranjeno uglavnom ispod razine diskurzivne svesti. I tu nas, meutim, preutno znanje nije zanimalo kao takvo, ve prevashodno sa stanovita njegove uloge u posredovanju3 politikog znanja i, jo vie, politikog delovanja. Iako naa graa pru a bogate mogunosti dola enja do irih uvida ije potencijalne teorijske implikacije moraju za sada ostati nedovoljno ispitane, nae glavno interesovanje usmerilo nas je pre svega na politike sadr aje i politike implikacije onoga to su ljudi imali da ka u. Jedan od razloga za orijentaciju na ovo preutno znanje jeste prethodni uvid da je ono u politikim zbivanjima u naem drutvu poslednjih godina imalo veliku ulogu, mo da i veu od one koju igra u politikom ivotu stabilnijih drutava. Ne gajimo iluziju da je nae osnovno interesovanje do kraja politiki neutralno. Naa je polazna pretpostavka da se u politikom ivotu Srbije nedavno dogodilo neto pozitivno, a nae istra ivanje je usmereno na to da poka e da li su ta politika zbivanja odraz dubljih drutvenih procesa ili su iskljuivo rezultat vetine i delovanja znaajnih (domaih i stranih) politikih aktera. Ta politika polazna motivacija uslovila je i odnos naeg postupka prema jo jednoj, danas dosta popularnoj, istra ivakoj tradiciji zasnovanoj na tehnici intervjua metodu biografskog intervjua. Posebno u svojoj narativnoj verziji, kako je razvijaju brojni evropski autori,4 taj metod povlauje pojedinca-sagovornika,
3

Uva avamo oblast preutnog znanja, neizrecivih istina, neizrecivih delom zato to se nalaze izmeu znaenja i delanja, zato to sainjavaju lepak koji spaja ljudsku intencionalnost sa konkretno fokusiranim simbolima prakse (Altheide and Johnson, 1998: 296). 4 V. npr. priloge i bibliografiju u zborniku Breckner et al. (eds.), 2000, kao i asopis The Narrative Study of Lives.

Uvod

17

njegovo jedinstveno ivotno iskustvo i jedinstvenu priu kojom on to iskustvo oblikuje u sasvim konkretnoj, situiranoj prilici intervjuisanja. Iako preuzimamo bitne elemente tog postupka, pre svega ouvanje integriteta sagovornika kao linosti, njegovog naina govora i subjektivnih znaenja koja pripisuje dogaajima i do ivljajima, namera nam nije bila da rasvetlimo jedan ivot, ve da doemo do odreenih uoptavanja; nisu nas zanimala celokupna sagovornikova ivotna iskustva, ve pre svega oni njihovi elementi koji imaju politike implikacije; i nismo eleli da se zadr imo na sudovima o pojedincima, ve da stignemo do nivoa na kojem se mogu izvlaiti odreeni mada oprezni generalizovani zakljuci. Jedan od pojmova koji mogu poslu iti kao spona, s jedne strane, izmeu nae politike motivacije i socioloke kvalitativne tradicije, a s druge strane izmeu pojedinanog do ivljaja i kolektivnih va enja jeste pojam epifanije. Ovaj nosei pojam Denzinovog interpretativnog interakcionizma (Denzin, 1989) oznaava ivotna iskustva koja bitno uobliavaju znaenja koja ljudi pripisuju sebi i svom ivotnom projektu: iskustva koja ostavljaju dubok trag na ivot ljudi i posle kojih oni vie nisu sasvim isti. Podrobnim bele enjem pria koje ljudi stvaraju o tim kritinim momentima, dolazimo do bogatijih i smislenijih podataka (Denzin 1998a: 335). Individualistiki zamiljen Denzinov pojam prebacili smo na kolektivni plan: naime, jedna od naih polaznih ideja hipotetiki uspostavlja 5. oktobar 2000. kao kolektivnu epifaniju, zajedniki do ivljaj posle kojeg ovo drutvo, zajedno sa pojedincima koji ga sainjavaju, vie nije isto kao to je bilo. Stoga smo se koncentrisali na prie o tom datumu, onome to je do njega dovelo i onome to je on izazvao, kako bismo stvorili bogatije i smislenije podatke o drutvu u kojem ivimo. Pri tom smo pokuali da utvrdimo, prvo, da li je 5. oktobar bio kolektivna epifanija, u do ivljaju graana, a potom, koji je sadr aj tog do ivljaja, kakvim tumaenjima ga ljudi osmiljavaju, odnosno kako se on, kao proli dogaaj, konstruie kroz govor, na preseku linog i kolektivnog seanja. Posrednika priroda naeg predmeta ispostavlja se i ako mu se pristupi iz komunikolokog aspekta. Re je, naime, o mestu preklapanja izmeu javne i privatne komunikacije, kao meusobno komplementarnih sfera koje se susreu u podruju zajednike margine (kiljan, 1998: 38). Izabrane su teme od izrazito opteg i zajednikog interesa (koje, uopteno uzev, komunikaciju sadr inski odreuju kao javnu), koje su u Srbiji tokom devedesetih godina veoma esto obraivane u domenu privatnog. Intervju, koji se sam po sebi nalazi na prelazu izmeu privatne i javne komunikacije, slu io je kao prilika da se natalo eni ishodi privatne obrade javnih tema koncentriu i artikuliu u jasnijoj formi i to je upravo bila jedna od svrha itavog istra ivanja. Nadalje, re je o jednoj od manifestacija problema koji, u odnosu izmeu privatne i javne komunikacije, nastaje oko uslova dvosmernosti komunikacije. S jedne strane, da bi komunikacija valjano obavljala svoju funkciju konstituisanja drutvene kohezije, ona mora obezbeivati izvesnu povratnu informaciju od primaoca poruke; s druge strane, u savremenim uslovima, recimo u mas-medijskim komunikacijama ili na politikim mitinzima, gde primalac poruke raspola e veoma ogranienim mogunostima

18

Uvod

neposrednog odgovora, komunikacija dejstvuje sasvim jednosmerno. U takvim sluajevima, velik deo povratnih informacija sti e natrag do primarnih poiljalaca kroz sferu privatnog saobraanja, i tek se s vremena vrijeme, probijajui granicu izmeu javnosti i privatnosti, oblikuje u domenu javnog komuniciranja. Prema tome, privatna komunikacija predstavlja u nekim svojim segmentima latentni sloj javnog saobraanja (kiljan, 1998: 42). Dodali bismo da ovo posebno va i u onim sredinama u kojima se sfera otvorene i kritike javnosti jo uvek nije istorijsko-tradicijski do kraja institucionalizovala, niti je konkretno politiko ustrojstvo, u posmatranom razdoblju, pogodovalo njenom razvoju. Nekoliko rei i o epistemolokim pretpostavkama naih metoda. Meu razliitim tradicijama kvalitativnog drutvenog istra ivanja mo e se napraviti gruba podela na pozitivistiki i konstruktivistiki (postmoderni) postupak. U svom ekstremnom vidu, prvo stanovite, ukoliko koristi tehniku intervjua, nastoji da postigne isti intervju, koji se sprovodi u sterilizovanom kontekstu, kako bi se maksimalno pribli io zrcalnoj slici stvarnosti koja postoji u drutvenom svetu. Ekstremna verzija drugog stanovita odbacuje samu ideju o drutvenoj stvarnosti koja postoji nezavisno od situacije intervjuisanja i koja se istra ivanjem mo e saznati. Radikalni konstruktivisti shvataju intervju iskljuivo kao interakciju izmeu sagovornika u kojoj oba uesnika stvaraju i konstruiu narativne verzije drutvenog sveta (Silverman, 1997: 99), a te su naracije nepopravljivo vezane za kontekst, izumljene da odgovore na zahteve ba te interaktivne prilike, te stoga ne mogu reprezentovati nita izvan sebe samih. I u ovom pogledu nae se stanovite smeta izmeu, dakle na sredini ovog kontinuuma.5 S jedne strane, ono je nepozitivistiko u tom smislu da ukljuuje neke bitne konstruktivistike zahteve (posebno razvijene, recimo, u feministikoj metodologiji intervjua). Tako smo nastojali da ouvamo sagovornikovu taku gledita, zajedno sa jezikom obinim jezikom kojim i inae govori te da uva imo njegovu linost kao subjekta ili upuenog aktera (Giddens, 1984). Polazi se od toga da sagovornik ima razloge za to to radi i misli, ma kakvi ti razlozi bili. Uva avanje njegove upuenosti se tako oituje kroz tra enje razloga za politiko miljenje i ponaanje kako sagovornikovo sopstveno, tako i razloga koje on pripisuje drugima u svojoj okolini (neprestano postavljanje dopunskih pitanja: zato?).6 Isto uva avanje se, dalje, izra avalo kroz koncipiranje intervjua (nastojalo se na uvanju osnovne forme svakodnevne konverzacije, uz onoliko direktivnosti koliko je neophodno da se dobije materijal na eljene teme sa minimalnim naruavanjem spontanosti). Napokon, vodilo se rauna o rasko5

U tome nismo usamljeni, ve se pridru ujemo jednom ve formiranom korpusu kvalitativnih istra ivanja i metodolokih rasprava koji stoje na slinim pozicijama, utemeljenih pre svega u klasinom traktatu Glasera i Straussa (1967). Od novijih metodolokih pregleda, za ovo srednje reenje opredeljuju se, recimo, Denzin i Lincoln (eds.), 1998. i, jo izriitije, Silverman (ed.), 1997. 6 Ako se jedna od napred pomenutih tehnika naziva narativnim intervjuom, ovde se mo e govoriti o argumentativnom intervjuu. O tome v. dalje u tekstu.

Uvod

19

raku u statusu izmeu intervjuera i intervjuisanog, kako tokom samog intervjua, kroz izbegavanje nametanja i nastojanje da se neutralie simbolika premo institucionalnog zalea intervjuera, tako i u procesu analize grae, u kojoj smo pokuali da ove momente ugradimo u interpretaciju dobijenih iskaza. S druge pak strane, nae stanovite odbacuje radikalno konstruktivistiku tvrdnju da se itava stvarnost o kojoj se neto mo e rei iscrpljuje u interaktivnoj prilici intervjuisanja. itav projekt bi bio besmislen ako ne bismo verovali da se o drutvenom svetu izvan intervjua mo e ovim putem neto saznati. U skladu s time, sagovornikova sopstvena znaenja i tumaenja nisu bezuslovno povlaena, kako bi to zahtevao imperativ etnometodoloke ravnodunosti, dakle ne prihvatamo ih kao takva, kao nepodlo na kritici i tumaenju sa strane i iznova. U samoj tehnici voenja intervjua, to se ispoljilo kroz pozitivistika uputstva intervjuerima da izbegavaju potpunu ukljuenost, recimo odgovaranje na direktna pitanja ispitanika, izra avanje sopstvenih stavova i strasti itd. To je bilo neophodno ve i zbog pukog broja intervjua, koje su vodili razni intervjueri, veoma razliitih pristupa, naravi i vetine, a meu kojima je bilo neophodno uspostaviti makar minimalnu uporedljivost grae. U toku analize, opet, ovaj pozitivistiki stav ogledao se u prekoraivanju individualne perspektive ispitanika-govornika i njegovih laikih znaenja prilikom tumaenja dobijenih iskaza. Taj zahvat je bio uslovljen kako prirodom istra ivakog cilja (saznati neto o drutvu, a ne samo o pojedincu), tako i osetljivou teme politikih dogaaja, miljenja i delanja, danas u Srbiji. Zato se tumaenje pojedinanih intervjua oslanjalo i na izvore izvan konkretnog intervjua: na druge intervjue, na nau vlastitu, reflektovanu uesniku perspektivu, te na perspektive treih aktera tzv. ovlaenih tumaa. Usvajamo, dakle, srednju epistemoloku poziciju. Slino se stanovite mo e identifikovati i u nekim drugim studijama zasnovanim na intervjuima, naroito tamo gde su intencije sline naima: da se na relativno velikom broju prikupljenih intervjua, interpretacijom koja kombinuje polo aje uesnika i posmatraa, formuliu zakljuci koji se tiu itavog drutva, pre nego jedne uske grupe. Jedna takva studija je ve pominjano delo Habits of the Heart Bele i saradnika (1996). Drugi primer je obimna studija La misre du monde obavljena pod rukovodstvom Pjera Burdijea (Bourdieu et al., 1993). U ovoj potonjoj knjizi, zajednika pozicija autor nazvana je uesnikom objektivacijom. To stanovite, Burdijeovim reima, nastoji da istovremeno odgovori na dvostruko protivrene zahteve: izlo iti sve elemente neophodne za objektivnu analizu polo aja ispitanika i razumevanje njegovih opredeljenja, a da se zajedno sa njom (analizom) ne uvede objektivirajua distanca koja bi ispitanika svela na status entomolokog kurioziteta; usvojiti taku gledita to je moguno bli u njegovoj, a da se time neprimereno ne projektujemo u taj alter ego koji, hteli mi to ili ne, uvek ostaje objekt da bismo sebe nametljivo pretvorili u subjekta njegovog vienja sveta (Bourdieu et al., 1993: 11). Osim toga, u izabranoj poziciji postoji i momenat nae praktine impliciranosti u samu stvar: mi, kao istra ivai, naime, nismo ravnoduni ni prema temi svog

20

Uvod

istra ivanja niti prema praktino- ivotnim implikacijama svojih nalaza; naprotiv. Stoga poduhvat iji je rezultat ova knjiga ne razumevamo kao traganje za apsolutnom istinom, koja se izrie iz neutralne a svevidee take. Umesto toga, posredi je produbljivanje perspektive uesnik kako intervjuisanih graana, tako i drugih uesnika, dakle i nas samih i onih koji su svoja razmiljanja izneli na drugim mestima i u drugim oblicima. Izmeu polazne grae i zakljuaka koje iznosimo ne postoji bezuslovan rez, iako nesumnjivo postoje odreeni analitiki koraci koji se mogu identifikovati i koje smo, tavie, nastojali da koliko je god mogue ekspliciramo. Posredi je, dakle, jedna spiralna, stepenovana refleksija lanova drutva o onome to su uinili i to ine, u procesu konstituisanja zajednike realnosti. To je razlog zato smo se opredelili za tehniku argumentativnog intervjua. Ona nam omoguuje da utvrdimo da li ovaj proces konstituisanja zajednike realnosti mo e imati neke racionalne odlike mimo onih koje se pripisuju odozgo. To zahteva napor rekonstrukcije koji ide u oba smera, odnosno stalno uravnote ivanje sadr aja intervjua i pravila/principa koji se u odgovorima slede.7 Analiza se tako kree kroz niz koraka koji se svaki put di u na vii nivo optosti, do nivoa koji, nadamo se, najvie odgovara nainu razmiljanja i logici ispitanik. Pooptavanje, naravno, nu no povlai potiranje nekih znaajnih razlika i manju izvesnost zakljuaka. Ipak, pokuaj rekonstrukcije razliitih vidova zajednikog tumaenja bliske politike prolosti, onako kako bi ono izgledalo iz perspektive graana, a ne njihovih zastupnika, smatrali smo vrednim truda. Na toj pozadini, graa koju smo dobili intervjuima sadr i nekoliko vrsta informacija, odnosno nekoliko slojeva podataka koji svi (mogu da) imaju odreenu te inu prilikom tumaenja. Grubo govorei, tri su osnovna takva sloja. Jedan se tie sadr inskog plana, skupa injenikih informacija koje su intervjuisani graani izneli: to odgovara na pitanje ta se dogodilo u Srbiji u poslednjih desetak godina, a posebno 2000. godine . Drugi nivo tie se naina na koji ljudi danas govore o tome ta se dogodilo ta oni misle da se dogodilo, ili ta ele da sebe (ili nas) ubede da misle o tome. To je njihov sadanji konstrukt nazvaemo ga konstrukt 1 prolih dogaaja, koji se gradi tako da odgovari na dve vrste zahteva: a) linu potrebu osmiljavanja sopstvene biografije posle preokreta u drutvenom kontekstu, i b) potrebu politikog trenutka, kako ga oni percipiraju. Trei nivo konstrukt 2 odnosi se na izgovoreno, na priu, kao neposredno situiran proizvod samog procesa intervjuisanja (u datom trenutku, na datom mestu, sa datim intervjuerom, u datom raspolo enju, itd.), koji, opet, odgovara na odreene zahteve, ovog puta konkretne interaktivne situacije. Budui da smo svoj postupak odredili kao produbljivanje refleksije, a za jednu od
7

U ovom smislu postoji paralela sa Habermasovom rekonstruktivnom metodologijom koja podrazumeva analitiki voeno osna ivanje razumevanja datog u komunikativnoj situaciji. Individualna refleksija se tu posmatra kao deo kolektivnog napora na iznala enju boljeg razumevanja u vidu argumenata. Na takav nain se mo e posmatrati i trougao intervjuisani-intervjuer-analitiar, gde intervjuer provocira refleksivni napor kod intervjuisanog, a analitiar pokuava da izlo i ovu refleksiju prema metodoloki osmiljenim koracima.

Uvod

21

svojih polaznih ideja uzeli to da je nain na koji se govori o drutvenim dogaajima, pogotovo u razdobljima korenite promene, izuzetno va an za same te dogaaje jer smisao i uinak zbivanja nisu samooigledni i nepromenljivi, ve se oni grade kroz procese neprekidne kolektivne rekonstrukcije graa koju smo razmatrali ne mo e se svesti samo na prvi, informativni sloj. Konstrukt 1 i konstrukt 2 takoe imaju za nas status podataka,8 jer ukazuju na to ta su graani smatrali adekvatnim iskazom u smislu etnometodolokog adequate account, koji u sebi objedinjuje znaenje injenikog izvetaja i primerenog jezikog izraza dakle iskazom koji e biti prihvatljiv za njih same i istovremeno odgovarati drutvenom i politikom okru enju, u datom istorijskom trenutku. To okru enje je bilo difuzno prisutno posvuda, ali i neposredno u samom inu intervjuisanja, otelovljeno u intervjueru i celokupnom istra ivanju koje je slu ilo kao pozadina za taj susret. Tako shvaeni, konstrukti 1 i 2 delimino oslobaaju analitiara potrebe da strogo razdvoji stvarna miljenja od la nih, iskrenost od konformistike mimikrije razdvajanje koje se, uostalom, nikad ne mo e dosledno sprovesti u potpunoj izvesnosti te da se usredsredi na ono prvo a ovo drugo sasvim odbaci. Jer, ispitanikovo prilagoavanje onome to smatra da se od njega oekuje ocrtava to emu se on prilagoava: tanije, mnotvom pojedinanih primera prilagoenog govora ta se oekivanja uopte i konstituiu. U Srbiji posle 2000. godine, ta pravila (polu)javnog govora o zajedniki pro ivljenome oigledno su nova i drugaija nego ranije; upravo ona sainjavaju bitnu sastavnicu kolektivnog znaenja 5. oktobra koje se jo uvek gradi i jednu od glavnih taaka naeg analitikog interesovanja. Nadalje, svesni smo da svoje nalaze ne iznosimo u bezvazdunom prostoru, ve ih isporuujemo u jedan ve formirani kontekst postojeih tumaenja i refleksija o politikom trenutku Srbije. Pre svega imamo na umu korpus javnih interpretacija znaenja dogaaja od 5. oktobra 2000, te onoga to je tim dogaajima neposredno prethodilo i to je neposredno za njima sledilo. Te su interpretacije artikulisane u sledeim osnovnim formama: a) nekoliko znaajnih domaih zbornika koji su se do sada pojavili, okupljajui brojne autore i irok raspon tumaenja iz razliitih teorijskih polazit (Spasi i Suboti /ur./, 2001; NSPM, 2001; Vasovi i Pavlovi /ur./, 2002; Trkulja /ur./, 2002), te monografija o Miloevievoj vladavini, delom posveena i njenom kraju (Antoni, 2002); b) analize pada Miloevievog re ima iz pera stranih autora (Maral, 2002; Cohen, 2001); c) medijske interpretacije, domae i strane (up. npr. znaajna serija BBC-a Pad Miloevia); i konano, d) javni nastupi politiara koji su 2000. godine doli na vlast. U tom smislu se nai zakljuci nisu mogli formirati potpuno nezavisno od uticaja ovih tumaenja, makar na nivou motivacije i izbora tema. Takoe, naglasak na anonimnim drutvenim akterima daje unekoliko razliitu sliku od tumaenja zasnovanog na ulozi va nih aktera i objektivnim drutve8

Istina, naglasak je vie stavljan na konstrukt 1, zato to bi za adekvatnu obradu konstrukta 2 bila neophodna skrupuloznija primena analize diskursa i srodnih socio- i psiholingvistikih metoda, za koje ovde nije bilo dovoljno prostora.

22

Uvod

nim procesima. Dodue, niko ne tvrdi da je 5. oktobar bio mogu bez delovanja anonimnih aktera, ali razliiti tumai im pripisuju razliitu te inu i motivaciju. Mi smo eleli da ispitamo da li su ti akteri imali nezavisnu motivaciju da deluju na takav nain, ili su njihovi razlozi za uee bili iskljuivo kontekstualne prirode (rezultat propagande, uspene organizacije, delovanja tajnih slu bi itd). Pored toga, trudili smo se, koliko je to bilo mogue iz datog materijala, da sagledamo trajnije uinke ovih zbivanja na uverenja graana. Koliku vrednost mogu imati takvi zakljuci nezavisno od ogranienosti materijala koji je analiziran i trenutka u kome je istra ivanje raeno, ne usuujemo se da prognoziramo. Rezultate ovog istra ivanja mogu potvrditi samo obuhvatnije analize i nastavljanje zapoete refleksije.

1.
PETI OKTOBAR: DO IVLJAJ PROMENE

Zagorka Golubovi

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

U ovom delu bie analiziran odnos graana prema promeni re ima u Srbiji 2000. godine ta su oekivali i emu su se nadali, kako su do iveli 5. oktobar, kako vide novu vlast, kako ocenjuju njene uinke i koje kritike zamerke joj upuuju. Pre nego to preemo na analizu tih pitanja, u uvodnom delu daemo opis perioda koji je prethodio ovim dogaajima.

ta je prethodilo demokratskim promenama u Srbiji 2000. godine

Nakon ruenja sistema biveg socijalizma i raspada SFR Jugoslavije Srbija nije bila spremna da se uhvati ukotac sa novim izazovima. Razlozi su bili viestruki: poev od toga da je Slobodan Miloevi uvrivao svoju vladavinu na zaotravanju konflikata izmeu bivih republika Jugoslavije, a kao posledica toga ve su se pripremali etniki sukobi, i kasnije rat, koji je sve vie davao maha jednom agresivnom nacionalizmu; do takve politike, u kojoj je demokratskim promenama pridavana manja va nost nego takozvanoj etnikoj/nacionalnoj emancipaciji, zbog ega su zaustavljene ekonomske i politike reforme. Zloupotrebljavajui nacionalna oseanja, koja su se razgorevala sa raspadom bive Jugoslavije i dovodila do nesigurnosti nacionalnih manjina, koje su se tada nale u novim nezavisnim dr avama, odvojene od svoje matice, Miloevi je promovisao nacionalistiku ideologiju kao novo sredstvo legitimizacije svoje moi pomou proklamovane ideje Svi Srbi u jednoj dr avi. Na toj osnovi, on je podr avao i podsticao meuetnike ratove u Hrvatskoj i Bosni, a zatim na Kosovu, orijentiui sve materijalne i duhovne resurse u tom pravcu i sve vie unazaujui ranije relativno prosperitetno drutvo. U poreenju sa stanjem u kojem se nalazila SFRJ osamdesetih godina prolog veka u odnosu na druge zemlje realnog socijalizma, mo e se rei da su bile potrte ne samo sve komparativne prednosti Jugoslavije, nego i da je Miloevieva Jugoslavija otila daleko unazad prema drugim zemljama biveg socijalizma s kraja osamdesetih godina. Godine 1989. Poljska, ehoslovaka i Maarska su bile izgradile izvesne

26

Zagorka Golubovi

pretpostavke za demokratsku tranziciju svojih drutava, to je poploalo put daljeg evolutivnog razvoja. U 1990-te godine biva Jugoslavija je ula razorena etnikim ratovima, to je odredilo njen involutivni put, koji se nije zaustavio sve do pada Miloevievog re ima. Deset godina su sistematski rueni svi temelji funkcionisanja drutvenog sistema i utvrivana njegova reetatizacija, to je omoguilo uvrenje autokratskog re ima, budui da je jedini ovlaeni posednik dr ave bio Slobodan Miloevi (bez obzira na dr avnu funkciju koju je vrio). Rezultat je bio takvo osiromaenje i razaranje drutva, koje se nije moglo porediti sa novim stanjem bivih socijalistikih dr ava. U toku poslednje dekade XX veka Miloevi je uporno i sistematski stvarao i jaao autokratski re im na taj nain to je uzeo u svoje ruke celokupnu ekonomsku i politiku mo, transformiui takozvanu drutvenu svojinu u dr avnu svojinu. To je omoguilo reetatizaciju sistema i jaanje poluga dr ave i vladajue partije, koja se oslanjala na ekonomski ojaanu nomenklaturu, enormno se bogatei na raun drutva. Vladajua partija je primenila istu strategiju na sve ostale institucije sistema, potinjavajui ih dr avnoj vlasti, te je dr ava ponovo postala jedini preduzetnik u ijim je rukama bila sudbina svih institucija.Takav autokratski sistem graen je uz pomo partijske oligarhije kojoj je data mogunost da akumulira ogromno bogatstvo kao nagradu za njenu politiku lojalnost (postavljanje na direktorska i druga odgovorna mesta pripadnika vladajue partije, koji pomou zloupotrebe privatizacije i ratnog profiterstva postaju stubovi ekonomskog sistema). S druge strane, stvoreno je jedno tako osiromaeno drutvo, koje je po ekonomskoj moi bilo meu poslednjima u Evropi (gde je od 3.300 dolara per capita u 1990. godini cifra spala na 1.100 u 1994. i na oko 700 dolara pred kraj devedesetih godina). Sistematski je stvarana psihologija pre ivljavanja, koja je izazivala sve veu socijalnu nesigurnost, to je pomagalo re imu da zaustavi socijalni otpor, budui da je gradio svoju politiku na pojaanom oseanju bespomonosti i beznaa graana. Ali, pored socijalne, dolazi i do sve vee fizike nesigurnosti, usled sveukupne kriminalizacije drutva, koja je ruku pod ruku sa korupcijom ugro avala elementarnu bezbednost graana i stvarala enormno bogatstvo, steeno na ilegalan nain, na jednoj strani, i bedu graanstva, na drugoj, usled sve vee nezaposlenosti i redukovanja radnih mesta koja su oterala veinu zaposlenih u sivu ekonomiju. Sve reforme koje su sprovoene u toku Miloevievog re ima u vidu multipartizma i parlamentarizma stvarane su u funkciji odr anja re ima, jer su novoosnovane partije bile uglavnom nacionalistike i nisu mogle slu iti kao stvarna alternativa re imu. Uz to, Socijalistika partija Srbije je imala apsolutnu veinu u parlamentu, zahvaljujui umnogome falsifikovanim izborima, ali i nacionalistiki indoktriniranoj populaciji, koja je verovala da je Miloevi branilac srpstva, te su mu davali podrku pre svega ni i i neobrazovani slojevi, ali i jedan ne mali deo inteligencije. U tom kontekstu stvara se pluralistiki autoritarizam, koji

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

27

naizgled dozvoljava slobodu govora i delimino tampe, bez ikakvog praktinog dejstva na promene u re imu, slu ei kao ista verbalna katarza bez politikih posledica. Pomou politike agresivnog nacionalizma Miloevi je sprovodio etnomobilizaciju stanovnitva i stvarao ratniku atmosferu, koja je dovela do traginih ratova u Hrvatskoj i Bosni, a kasnije na Kosovu, budui da su Srbi na tim teritorijama podr avali ideju da nema su ivota sa drugim narodima (mada ni drugi nacionalizmi u bivim republikama Jugoslavije nisu bili imuni na takve izazove). Zahvaljujui takvoj politici, rasla je mr nja i ksenofobija izmeu etnikih grupa, to je pojaavalo nepoverenje u meuetnikim odnosima i dovodilo do nacionalnog autoritarizma, koji na talasima populizma jaa autoritarnu strukturu moi, budui da nacionalizam pojaava mo spoljanjeg autoriteta novonastale nacionalne dr ave, koja podstie novi kolektivizam i veru u monu naciju pod geslom nebeskog naroda, skrivajui, na taj nain, pravu prirodu autokratskog re ima. Istovremeno, re im pojaava represiju protiv unutranjeg neprijatelja, posti ui dvostruki efekat: stabilizaciju represivnog aparata i sistematsku proizvodnju straha pomou kojeg dr i populaciju u poslunosti i spreava politiki otpor. Uvruje se partijska dr ava kao apsolutni arbitar politike, marginalizujui opoziciju i koristei druge partije samo kao demokratski dekor bez realnog uticaja na politike odluke. Drugim reima, umesto javno proklamovane vladavine zakona uspostavlja se vladavina partije (SPS i kasnije koalicije sa JUL-om i Radikalima), koja je krajnje arbitrarno upotrebljavala zakone i zloupotrebljavala takozvanu pravnu dr avu. Ustav i zakoni su prilagoavani interesima vladajue politike elite: zakon o radnim odnosima ustanovio je apsolutne prerogative direktora, koji su postavljani prema partijskim kriterijumima, kao oslonac vlasti; zakon o informisanju bio je usmeren na guenje slobodnih medija; a zakon o univerzitetu pretvorio je univerzitetsku instituciju u ispostavu dr ave, s namerom da ugui autonomiju i akademske slobode koje su vodile obrazovanju kritikog miljenja. Pri tom, pravosudni sistem bio je potpuno korumpiran i graani nisu imali mogunosti da se bore za potovanje svojih prava i sloboda. U kompleksu takve dr avne graevine ljudi su se oseali nesigurno i potpuno bespomono, i prema istra ivanju javnog mnenja strah je bio osnovno oseanje koje je uticalo na njihovo ponaanje. Pored manipulacije nacionalistikom ideologijom, koja je pojaavala oseanje ugro enosti i ksenofobije i time se mo e objasniti dugogodinji otpor drutvenim promenama veeg dela populacije, zahvaljujui emu se odr avao Miloeviev re im. Na takvo tle opteg ekonomskog propadanja i drutvenog i kulturnog nazadovanja uspeno se kalemila dr avno/partijska indoktrinacija, koja je bacala ideoloku maglu na postojee stanje irei etniku mr nju prema svemu drugaijem. Teorijom zavere celog sveta protiv Jugoslavije re im je stvarao unutranju izolaciju, koja je pojaavala dejstvo spoljanje izolacije usled sankcija meuna-

28

Zagorka Golubovi

rodne zajednice, ali istovremeno koristei je kao sredstvo za homogenizaciju stanovnitva oko dr avne vlasti. Intervencija NATO-a sa obrazlo enjem spreavanja humanitarne katastrofe na Kosovu jo je vie doprinela razaranju drutva, unitavajui infrastrukturu i proizvodei mnoge civilne rtve, ali je ona imala dvostruki efekat: u jednom delu populacije Miloevi je uspeo da razgori anti-zapadno raspolo enje i postigne jo veu izolaciju od sveta, ali je na drugoj strani deo stanovnitva sve vie postajao svestan ko je glavni krivac za pokretanje rata sa svetom, odbacujui iluziju o Miloevievoj odbrani nacionalnih interesa i postavljajui pitanje zato takav rat nije izbegnut. To je bilo plodno tle za stvaranje i jaanje asocijacija civilnog drutva, koje su se umno ile naroito posle intervencije NATO-a, da bi promovisale kao demokratsku alternativu drutvene promene. Zahvaljujui umnogome entuzijazmu i aktivnostima organizacija civilnog drutva, bila je izvrena priprema stanovnitva za anga ovanje u cilju okonanja re ima Slobodana Miloevia, to nisu mogle izvesti samo razjedinjene opozicione stranke. U takvoj politikoj atmosferi raala se opozicija Srbije. Iz mnogih objektivnih, ali i subjektivnih razloga, njena pozicija u drutvu bila je slaba, i ona nije mogla, sve do poetka novog milenijuma, postati stvarni izazov vladajuoj strukturi drutva. I to pre svega zato to je veina opozicionih partija i sama zauzimala nacionalistiko stajalite i davala prednost srpskom nacionalnom pitanju, zapostavljajui probleme koji su bili presudni za otvaranje puta u demokratizaciju, u prvom redu u obraunu sa autoritarnim re imom i njegovom ratnom politikom. Opozicija je, pored toga, inila manjinu u parlamentu i nije svojim uticajem mogla menjati vladajuu politiku, ali je esto koristila i pogrenu strategiju bojkota rada parlamenta ostavljajui vladajuoj partiji (ili koaliciji) da nesmetano donosi odluke koje su joj odgovarale. Opozicija se nije jasno pozicionirala ni prema ratnoj politici Slobodana Miloevia i nije mogla odigrati znaajniju ulogu u zaustavljanju ratnog vihora, niti preduprediti ratne zloine koji su injeni u ime naroda Srbije. Manjinski deo demokratske opozicije bio je fragmentizovan i ni sam nije mogao uticati na vei otpor politici re ima, ali nije ni na adekvatan nain bio podr an od strane meunarodne zajednice, koja je dugi niz godina smatrala Miloevia za jedinog dostojnog partnera i sagovornika. Sve se to odrazilo i na mentalnu strukturu stanovnitva. Stvarao se zatvoreni krug u kojem je autoritarni re im podsticao autoritarni mentalitet, a autoritarno nastrojeno stanovnitvo je nastavljalo da daje podrku autoritarnom re imu. To se, meutim, oitovalo ne samo u redovima graanstva, ve i u redovima novoosnovanih partija, u kojima je princip liderstva bio va niji od programa koje su nudile. Nacionalistiki kolektivizam je jo vie pojaao anti-individualizam i oseanje izgubljenosti bez zatite velike i herojske nacije, u ime koje je trebalo braniti spoljanju slobodu i po cenu smrti velikog dela populacije, dok je sloboda linosti bila zanemarena vrednost. Individualni moral i savest ustupili su mesto kolektivnom, heteronomnom moralu koji se merio nacionalnim kriterijumima

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

29

smatralo se da je dobro sve ono to je u interesu srpstva, nezavisno od traginih posledica u meuetnikim i meuljudskim odnosima. Takvu ulogu su igrali ne samo mediji, koji su u tom cilju podstrekavali ratnu propagandu i proizvodili jezik mr nje, ve i ud benici za osnovne i srednje kole, koji su prepravljali istoriju i budili istorijske mitove. Na osnovu svega reenog mo e se zakljuiti da su sledei razlozi doprineli decenijskom odr anju autokratskog re ima Slobodana Miloevia: pre svega formiranje takve infrastrukture koju karakterie etatistika struktura moi, koja je bila pod potpunom kontrolom svemonog voe i njegove nomenklature, potpomognuta jakim policijskim snagama kao uporitem takvog re ima; stalna proizvodnja konflikata koja je pojaavala meugrupne i interpersonalne tenzije, proizvodei ksenofobiju prema drugim narodima i svim pojedincima koji su drugaije mislili; orijentacija ka velikoj naciji i nacionalnoj dr avi kao jedinim spasiocima od nesigurnosti i anksioznosti; intenzivna ratna propaganda koja se zasnivala na konceptu neprijatelja, s jedne strane u odnosu na druge narode, a sa druge prema demokratskoj opoziciji i svim demokratskim snagama (takozvani unutranji neprijatelji), to je proizvodilo pseudo-patriotizam u slu bi vladajue politike; iskoriavanje izolacije Jugoslavije nametnute spolja kao alibi da bi se meunarodna zajednica optu ila za katastrofu koju je proizveo re im; ali i strategija izolacije koju je podr avala vladajua politika da bi odsekla demokratske snage od sveta i dr ei populaciju u getu lake sprovodila svoju propagandu o najdemokratskijoj i najslobodnijoj zemlji u svetu, uprkos sve poraznijim rezultatima takve politike; treba, meutim, navesti i slabost opozicije da artikulie alternativu re imu i njenu nesposobnost da stvori iru bazu za demokratske akcije, budui da nije bila u stanju da se odupre nacionalizmu, ali bila je i podeljena liderskim ambicijama koje su spreavale ujedinjavanje oko osnovnog cilja u smislu ruenja autokratskog re ima. Tek 1999. godine nazire se artikulisanje alternative koja e 2000. godine dovesti do pada re ima Slobodana Miloevia. Ni masovne i dugotrajne demonstracije 1996/97. nisu mogle dovesti do tog rezultata, iako je tada poela erozija sistema sa pobedom demokratske opozicije na lokalnim izborima u veini gradova Srbije, ali su poluge vlasti jo bile vrsto u rukama autokratskog voe. Trebalo je da se razvije i aktivira civilno drutvo, sa brojnim nevladinim organizacijama i nezavisnim sindikatom i da se formira sna an narodni pokret Otpor da bi se stvorili preduslovi za promenu strategije opozicionih partija i njihovo konano ujedinjenje u koaliciju Demokratska opozicija Srbije, to je probudilo i veru graana da se mogu ostvariti drutvene promene i da se vredi anga ovati u tom poduhvatu.

30

Zagorka Golubovi

A tek sa padom Miloevievog re ima dolazi se do uvida u te inu razorenosti drutva i svih drutvenih institucija. Razotkriva se potpuna kriminalizacija drutva i raspad pravnog sistema. Ne samo da je unitena ekonomija i njeni resursi eksploatisani u privatne svrhe vladajue oligarhije, ve su i sve druge drutvene institucije postale puke ekspoziture dr avne mainerije. Siromatvo drutva je progresivno napredovalo uporedo sa sve veim bogaenjem vladajueg sloja, koji se finansijski uvrstio na vlasti. Drutvo se nezadr ivo kretalo ka ambisu koji vladajua politika vie nije uspevala da prikrije sloganima o uzvienoj misiji srpskog naroda i njegovom patriotizmu, i u panici koja je zavladala u redovima vlasti voa je napravio nekoliko fatalnih politikih greaka koje su ubrzale njegov pad. Pogreno procenjujui svoju snagu, koja se topila, a potcenjujui efekte ujedinjenja opozicije i jaanja civilnog sektora, Miloevi je raspisao prevremene izbore, koji su doveli do pobede opozicije 24. septembra i do trijumfa 5. oktobra zahvaljujui masovnom opredeljenju stanovnitva Srbije za ruenje nedemokratskog re ima. Pitanja pred kojim se nalazimo posle oktobarskih dogaaja su kako proceniti taj rezultat i da li je postignut diskontinuitet sa starim re imom zagarantovan novom politikom; da li postoji strategija drutvenog razvoja na osnovu koje se mo e odrediti put i karakter tranzicije; da li su mogui reverzibilni procesi i povratak predstavnika biveg re ima na vlast; da li e se ouvati pozitivna energija graanstva osloboena 5. oktobra i upotrebiti u cilju stvaranja kritike javnosti radi kontrole nove vlasti, to je conditio sine qua non obezbeenja demokratizacije drutva. Na ta pitanja daju nam odgovore i nai sagovornici koje smo intervjuisali u gradovima Srbije krajem 2001. i poetkom 2002. godine.

5. oktobar 2000. kao simbol demokratske prekretnice

Petog oktobra 2000. godine dogodio se za mnoge neoekivani preokret, kada je snagom masovnog narodnog protesta pao Slobodan Miloevi i zapoeo period ruenja njegovog re ima. Posle mnogih protesta, 1992, 1996/97. i niza falsifikovanih izbora, na kojima je Miloevi odnosio pobedu, graani su smogli snagu da se masovnije nego ikad zalo e za potovanje volje graana i izbore za priznavanje izborne pobede Demokratske opozicije 24. septembra 2000. godine. ta je dovelo do stvaranja kritine mase koja je 5. oktobra kulminirala i kako su to graani do iveli, predmet je ovog istra ivanja. Posle dugotrajnog trpljenja i utanja, a uz aktivnu podrku veeg dela populacije, i treba pomenuti, uz intenzivnu edukaciju koju su vrile nevladine organizacije i sindikati, graani dolaze do realnijeg gledanja na to ta se u drutvu zbivalo u toku poslednje decenije i poinju da se pitaju: dokle ovo jo mo e da traje i dokle e mirno gledati kako sve vie propadaju sve anse da se drutvo izvue iz krize. A kriza je bila sve oiglednija: zemlja potpuno odvojena od sveta, pod rigidnim sankcijama, nije imala prilike da se ekonomski i tehnoloki razvija, te sve

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

31

vie nazaduje u odnosu na zemlje u okru enju; drutvo postaje sve siromanije, a stanovnici lieni mogunosti da zadovoljavaju elementarne potrebe, te sve vei broj lanova drutva ivi u siromatvu i bedi (preduzea ne isplauju plate po nekoliko meseci, ako uopte, penzije se primaju sa velikim zaostatkom, plate idu sve ni e, do nemoguih uslova za ivot; cveta siva ekonomija koja dosti e vie od 40 procenata; mnogi radnici su prinueni da odu na prinudni odmor i izgube svaku vezu sa normalnim uslovima rada i ivota, itd.). Ipak, u strahu od toga da mo e biti i gore, ljudi podnose, mislilo bi se, nepodnoljive uslove za ivot i produ avaju trpljenje, smatrajui da jo nije dostignuto dno, pa u toj racionalizaciji automatski na izborima i dalje daju podrku snagama koje su sistematski proizvodile katastrofu. Na ulinim protestima jo su uglavnom bivali zastupljeni graani iz intelektualnih krugova i srednjeg sloja, radnika je bilo veoma malo, jer su bili najugro eniji i zato najnesigurniji. Ali su proizvoai katastrofe bili sve neumereniji i u bezonom pljakanju drutva sve transparentniji, da to nisu mogli da prikriju ni re imski mediji, koji su u svojoj, sve providnijoj, propagandi i dalje tvrdili da smo najnaprednija i najslobodnija zemlja, koja se jedina suprotstavlja Americi i ostatku sveta. Uz to, preduzea nisu nita proizvodila, drastino je padao nacionalni dohodak a dugovi rasli, sve institucije su propadale i dr ava je sve te e funkcionisala. Jednom rei, sam sistem se sve vie uruavao na oigled graana. A borba za opstanak pretila je unitenju egzistencije brojnog stanovnitva. Graani su poeli da povezuju svoje bedno stanje sa pogrenom politikom re ima, i to ne samo u ekonomskoj sferi (sa strahovitim padom ivotnog standarda), ve kao posledicu nekoliko izgubljenih, a uzaludno voenih ratova, koji su doneli mnoge ljudske rtve i velike zbegove izbeglica iz zaraenih republika bive Jugoslavije. Kritina taka, pored sve vee ekonomske nesigurnosti, bila je kraa izbornih rezultata na izborima 24. septembra 2000. godine. Meutim, postavlja se pitanje: kako to da su tog septembra 2000. godine graani postali znaajno osetljivi na krau izbornih rezultata, kada se to deavalo i ranije (naroito dugotrajni i masovni protesti 1996/97, koji nisu doveli do prevrata, iako je opozicija pobedila u 40 gradova Srbije)? Na to odgovaraju sami graani koji su ispitivani u ovom istra ivanju, kada ka u: mera je bila prevrena i narod je rekao dosta!. Graani su tada shvatili da je doista u pitanu biti ili ne biti i da se vie ne mo e ekati i trpeti, drugim reima, da je sazrelo vreme za promene. A izborni rezultati su to jasno izrazili, budui da je opozicija odnela uverljivu pobedu, koja je oznaavala, pre svega, reenost da se izvri smena vlasti i doe do promena. To usmerenje je najbolje izrazio Otpor svojim veoma popularnim sloganom irom Srbije Gotov je. Graani su, dakle, shvatili da je neophodno izvriti promene, bez jasne ideje kakve promene i u kom pravcu, verujui u izborna obeanja opozicije, to e dovesti i do preteranih oekivanja i kasnijeg razoaranja.

32

Zagorka Golubovi

Cilj istra ivanja je bio da se ustanovi: a) da li je pozitivno opredeljenje za promene na izborima 24. septembra i 5. oktobra 2000. godine bio rezultat socijalnog uenja graana o stvarnosti biveg re ima; b) kako sami graani ocenjuju taj dogaaj; c) da li se pozitivna energija ispoljena 5. oktobra manifestuje i u stavu prema promenama posle oktobarskih dogaaja; d) koliko je opredeljenje za promene inicijalnog momenta (5. oktobra) bilo racionalno zasnovano, a koliko izazvano emocionalnim/afektivnim porivima i kako se jedno ili drugo odraava u dinamici promena, tj. da li se kapaciteti za promene akumuliraju ili splanjavaju. Prema obrazlo enju koje su ispitanici davali o vlastitom do ivljaju 5. oktobra uoava se da je taj do ivljaj bio veoma nabijen emocijama, ali da nije izostao ni racionalni pristup, budui da istiu razloge koji su ih motivisali da se opredele za promene. Te razloge vide, pre svega, u saznanju da se sa bivim re imom ne mo e dalje i da se zemlja nalazi na ivici propasti (to se najee izra ava uzreicom: narod je rekao dosta!). U tom smislu moglo bi se govoriti o procesu socijalnog uenja, koje je naroito bilo intenzivno u toku 2000. godine. Analizom do ivljaja samog dogaaja 5. oktobra i oekivanja koja su time probuena, kao i stavovima graana o ispunjenju tih oekivanja i onome ta jeste, a ta se nije promenilo posle prevrata, doi emo do potpunijih i konkretnijih odgovora na pitanje kakav odnos imaju danas graani prema politici nove vlasti i budunosti.

Kako graani rezonuju o va nosti dogaaja 5. oktobra

Kada se analizira do ivljaj 5. oktobra 2000. godine, zapa a se jedna euforina situacija sa pozitivnom konotacijom u veini sluajeva, ali iz koje ne sledi automatski i jednoznana ocena o promenama posle 5. oktobra. Razmiljanja graana se mogu podeliti na a) one koji su ostali dosledni svom poetnom oseanju i gaje optimizam u pogledu promena na tragu promena koje se deavaju; b) one koji uviaju ta koi promene i imaju razumevanja; c) one koji su se razoarali i d) one koji su bili i ostali protiv promena. Peti oktobar graani ocenjuju kao istorijski trenutak i izlazak iz dugogodinjeg mraka (kao ispunjenje nade da e se sruiti diktatura; kao buenje nade u bolje sutra i rastereenje od okova; kao raanje nove Srbije; kao da smo osvojili ceo svet); ili kao pokret naroda koji je dorastao promenama (kao otre njenje naroda koji je bio u zabludi, a otreznio nas je sve gori ivot i krvoprolie). Psiholoki, 5. oktobar se ocenjuje kao zbacivanje strahova od ratova (kao da je neko skinuo veo sa naih oiju i kao vraanje vere u ljude i ivot, a istie se i da se lake die i da smo veseliji i vie se smejemo, tj. da se promenila atmosfera i da postoji oseanje slobode i nezavisnog duha). Suprotno pozitivno orijentisanim razmiljanjima, jedan broj ispitanika dogaaj ocenjuje kao mranjatvo srpske politike, bez perspektive za budunost

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

33

(istie se da je dogaaj doveo do propasti dr ave postali smo kolonija bez ikakve samostalnosti).1 Dakle, vei deo ispitanika doekao je 5. oktobar sa nadom i oduevljenjem (jedna studentkinja ka e: Impresionirana sam to je narod sam odluio da neto menja i to je kolektivna energija iznedrila dobru volju; ili, po reima sredovene Muslimanke: Do iveli smo duevnu slobodu i rastereenje). Jednom rei, 5. oktobar je doekan sa nadom da e biti bolje jer je to velika pobeda. Sumirajui odgovore onih koji pozitivno ocenjuju promene koje je sugerisao 5. oktobar mo e se rei da graani vide kao glavna (potencijalna) dostignua: sigurnost, oslobaanje od rata i drugih strahova i slobodu (oni ka u duevna sloboda mislei na slobodu govora, kretanja i normalnijeg ivota), kao i veru u budunost. Na drugoj strani su oni umereniji, koji su eleli promene, ali ne znaju (nisu sigurni) kuda e to dovesti i da li e se ivot normalizovati, te su sa manje otvorenog optimizma doekali 5. oktobar. Na suprotnoj strani su oni, najverovatnije pristalice biveg re ima, koji istiu nelagodnost zbog promene koju je doneo 5. oktobar i vide samo negativne posledice u smislu ruenja dr ave i degradacije srpstva. U ovom rezonovanju promene re ima se do ivljavaju kao nazadovanje drutva u celini, pre svega, gledano iz nacionalistikog opredeljenja, budui da se krah jedne represivne nacionalne dr ave do ivljava kao retrogradni in. Ima se utisak da su ispitanici veoma iskreno odgovarali o svom do ivljaju 5. oktobra i da je veina doekala sa nadom dogaaje koji e iza toga slediti, ali da e ta nada doi kod mnogih pod udar razoaranja zbog toga to njihova oekivanja nisu ispunjena.

Kakva motivacija je odredila stavove prema promenama

Analizirajui motivaciju graana za promene mo e se ustanoviti u kojoj meri deluju racionalni razlozi ili preovlauju emocionalni i afektivni. Budui da je motivacija lini unutranji do ivljaj koji se teko mo e uoptiti, najbolje se mo e ilustracijama stavova stei uvid u to ime su se ispitanici rukovodili kada su pozitivno ili negativno ocenjivali drutvene promene posle 5. oktobra. Naveu niz odgovora, iz kojih se zatim mogu izvesti neki zakljuci o vrstama motivacije. Mladima je ivot bio bukvalno uniten, jer je zemlja bila u velikom minusu i borili smo se da mo emo normalno da ivimo (student iz Otpora);
1

Jedna ena (62) ka e: Pre 5. oktobra bila sam ponosna, jer smo imali neko dostojanstvo. Sada su Srbi sami sebe unitili, jer niko kao Srbin ne pljuje Srbina, ili Samo Srbi kopaju jame i tra e iptarske leeve, svi smo postali ratni zloinci.

34

Zagorka Golubovi

Glasala sam da Slobodan Miloevi padne, a posle toga sve e biti bolje (pedesetogodinja penzionerka); Pre smo bili bez cilja, lutali smo dok nismo shvatili da tako vie ne ide (mlada nezaposlena slu benica); Da smo svi sedeli kod kue nita se ne bi dogodilo (etrdesetpetogodinji nastavnik); Prvo sam uestvovao u dovoenju Miloevia na vlast, ali sam kasnije shvatio da sam pogreio (tehniar srednjih godina a takvih odgovora ima vie); U poetku sam podr avala Slobodana Miloevia kada je smirivao situaciju na Kosovu, ali kada sam videla da je rasturio Jugoslaviju, tra io veliku Srbiju, da je kriv za bombardovanje i tuu mladih iz Otpora, promenila sam miljenje i 5. oktobar doekala sretna (spremaica u penziji); Narod nije bio za rat i svakoj prii bio je kraj (sredovena radnica); Narod vie nije imao poverenja u staru vlast i nakupilo se nezadovoljstvo, pa je narod rekao: dosta! (mladi fudbaler); Bilo je dosta la i i narod se osvestio (mlaa nezasposlena ena sa O); Kulminacija je bila kraa na poslednjim izborima (mlai nezaposleni in enjer). Iz nabrojanih odgovora o motivaciji mo e se zakljuiti da se radi u velikoj meri o racionalnoj refleksiji, budui da kao razlozi za promene dominiraju: a) unitavanje ivota, te opredeljivanje protiv ratova koje je vodio bivi re im; b) gubljenje poverenja u staru vlast i povezivanje pada biveg re ima sa otvaranjem perspektive za budunost; c) ukidanje pogubnih posledica biveg re ima; d) ukazivanje cilja za bolje sutra; e) uvianje la i kojima se slu io bivi re im i osveenje naroda; f) potreba da se d lini doprinos promenama; g) te ak ivot, siromatvo, neprestana borba za opstanak, opljakani narod, kao podsticaj da se u promenama nae izlaz; h) shvatanje jednog broja ispitanika da je nacionalizam bio sredstvo propagande za ouvanje vlasti (Nacionalizam bive vlasti lepo je zvuao za ui Srbina) i otre njenje; i) shvatanje da nijedna vlast nije nepromenljiva i da je bivi re im morao da padne da bi dolo do neophodnih promena, ali i da novu vlast mogu promeniti ako ne ostvari promene.2 Lajtmotiv graana se mo e izraziti saznanjem da ivot u bivem re imu nije bio normalan i probuenom eljom da se vrati u normalno stanje. Ali normalan ivot se na prvom mestu shvata kao situirana materijalna egzistencija, odnosno, da se mo e iveti od svoga rada i da se ivi u miru, zatim, da se vrati normalnim komunikacijama u kojima nee dominirati politika, tj. da se vide perspektive za budunost. Moto tog stava je: da ivimo kao sav ostali normalan svet.
2

Karakteristino je kazivanje jednog mlaeg tehniara: Prvo sam zamrzeo Slobodana Miloevia zato to je izgubio rat, a posle 2-3 godine zato to je zapoeo rat. Ali, drugi ispitanik ka e: Re im nije pao ni zbog ratova, ni zbog bombardovanja, ve kada je opstanak postao nemogu.

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

35

Da li je dolo do porasta svesti graana mo e se zakljuivati na osnovu dosta esto izra enih stavova da mnogi ljudi dugo nisu shvatali ta im se dogodilo, ali ih je sve gora drutvena i politika situacija osvestila.

Oekivanja i ostvarenja
Odgovori se kreu od nedvosmisleno pozitivnog: dosta se ispunilo i promenilo, preko konstatacije da se promene sporo dogaajuj, do toga da se oekivalo neto drugo to se nije ispunilo, i da se zadr alo dosta iz naslea biveg re ima, i kao krajnja tvrdnja, da vlast nije ispunila nita od onoga to je obeala (Perspektive su loe ka e jedan ispitanik bar u narednom periodu, a narodno strpljenje je na izmaku). Mlai ka u da im stariji prebacuju: to ste hteli, to ste i doekali. Ali, postoji i uverenje da e se postii mnogo vie kada i ova vlast bude smenjena, da ne bude nedodirljiva kao ovaploenje bo je sile, kada ne budemo morali opet da izlazimo na ulice i duvamo u pitaljke. Ovaj stav se mo e oceniti kao kljuni preokret u svesti samih graana i kao znaajan potencijal za demokratske promene, budui da se radikalno menja odnos prema vlasti i da su graani shvatili da i vlast zavisi od njihove odluke i da ne postoji samo jednosmerna zavisnost. Koliko e graani to pretoiti u svoje politiko ponaanje je drugo pitanje, ali ve ima naznaka da svojom voljom poinju da usmeravaju izbor predstavnika vlasti (masovni neizlazak na predsednike izbore u Srbiji i Crnoj Gori mo e se protumaiti dubljim razlozima, a ne samo apatijom, kao to je nepodobnost predlo enih kandidata). Graani upozoravaju da se o ispunjenju obeanja mora suditi na osnovu mogunosti (Veliki su apetiti, a male mogunosti). Drugim reima, jedan broj graana smatra da se treba zamisliti nad tim gde smo i ta smo bili do jue: da je zemlja bila u karantinu, u izolaciji, na najni oj lestvici razvoja. I u tom smislu ispitanici konstatuju: Dosta se uradilo to se moglo, a pre svega u vraanju zemlje u svet (to je najfrekventnije isticani pozitivni rezultat). Ta vrsta ispitanika uoava da se ne mogu oekivati promene preko noi (dosta esta uzreica) i da je potrebno du e vreme da se povratimo. U tom smislu se ukazuje i na promenu mentaliteta naroda, jer svako odvikavanje traje du e nego navikavanje (Ako smo trinaest godina trpeli katastrofu, treba malo strpljenja za promene). Ukazuje se, dakle, na to da neki ljudi imaju preterana oekivanja i stoga su skeptini prema sadanjim dogaajima. Jedan KV zanatlija konstatuje da su se desile neke promene, ali su nai ljudi nestrpljivi, hoe sve da prelome preko kolena, a promene ne mogu da budu bezbolne, i dodaje: Trebalo je da protesti budu pre, a ne kada je dogorelo do nokata i kada su iscrpene sve rezerve, videi kao razlog tome to opozicija nije umela da iskoristi ranije anse za promene, a slabo obrazovani ljudi su bili zalueni nacionalizmom i priom o neprijatelju i ugro enosti.

36

Zagorka Golubovi

Meutim, najvei broj ispitanika se ali na sporo ispunjenje obeanja/promena (Neto se menja, ali sporije nego to smo oekivali). Ukazuje se na to da se obeavalo da e promene brzo doi (u sto prvih dana i u godinu dana), a budui da se to nije ostvarilo, ljudi su zbunjeni i deava se da se okreu nekoj drugoj alternativi3 ili di u ruke od politike (Kako vreme prolazi, sve vie gubim nadu da e biti bolje, ka e jedna ena zanatlija-privatnik, a to obrazla e time to se ponovo pokreu stara pitanja, koja smo kritikovali u bivem re imu). Da postoji primetno nezadovoljstvo deavanjima posle 5. oktobra pokazuju uestali odgovori da se nita nije promenilo, da se nije nita ostvarilo od obeanja, da nema promena, ili da je mo da jo i gore. Najznaajniji inilac takvih stavova je nezadovoljstvo: a) materijalnim uslovima ivota, sa isticanjem disproporcije izmeu plata/penzija i cena (poskupljenja); b) neravnomernim rasporeivanjem tereta (najvie i danas trpe najugro eniji); c) nepromenjenom politikom vladanja (ukazuje se na stare metode i nain rada); d) neispunjenjem obeanja da e moi da se ivi od plate i normalno radi (I ovaj re im samo obeava, a sve stoji na mestu gde je i pre bilo, a za to se daju obrazlo enja da nisu obnovljena preduzea i da se mnoga gase); e) da su se na mnogim va nim mestima zadr ali ljudi iz biveg re ima, samo su kao kameleoni promenili stranku, ili da se vri odmazda, f) da se zemlja rasprodaje. Ali, jedan broj ispitanika istie da nisu lino protiv Slobodana Miloevia, jer on ima harizmu, neto to je olienje srpstva, pa je i sada jak, te izra avaju sumnju u promene i ne oekuju da e biti bolje pod novom vlau, jer je pre bilo lake iveti (Nita se ne radi kako treba). Dok drugi broj graana smatra da ne treba sve oekivati samo od dr ave (jer bih onda odavno propao), ukazujui na potrebu da se svako pojedinano anga uje za promene (podr avanje aktivnog stava nasuprot pasivnosti). Postoje potencijali za promene, konstatuje jedan sredoveni taksista, ali se ljudima ne daju mogunosti da urade neto sami. Graani smatraju da neko treba da objasni ljudima ta ih oekuje i ta e biti sutra, da ih motivie da rade, da se organizuju i da veruju u promene, tj. graani treba da uzmu sudbinu u svoje ruke i da kao graani neto urade, ali za to treba verovati u sopstvene snage, a dosadanje promene ne daju nadu i svetlost. Neispunjenje obeanja u pogledu promena najvie se osea u linom svakodnevnom ivotu (tridesetogodinji tehniar koji radi kao NK konstatuje: Uli smo u Evropu, ali ne znam koliko to meni znai). Nezadovoljstvo se osea u tom pogledu i zbog nedonoenja nekih kljunih zakona (sutinske promene), koji bi omoguili br e promene na planu svakodnevice. Drugim reima, osnovni izvor nezadovoljstva izra ava se konstatacijom da i ono to se promenilo u
3

ini se da je Vojislav eelj stekao veu popularnost demagokim isticanjem socijalnih problema, podstiui nezadovoljstvo naroda, nego politikom ekstremnog nacionalizma (koji nije mnogo forsirao u predizbornoj kampanji) i da je jedan broj graana bio privuen takvom demagokom retorikom.

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

37

dr avi/drutvu nije mnogo uticalo na promene u ivotu graana i zato gube poverenje u promene.

Kvalitet promena i procena nedostataka

Kada procenjuju kvalitet postoktobarskih promena, odnosno ta se promenilo a ta nije u drutvu i njihovom svakodnevnom ivotu, graani istiu, pre svega, da je doao period sigurnosti i u tom smislu neki boljitak (pre je kupovan socijalni mir i to nije bilo stvarno stanje, sada se izvode stvari na istinu ekonomskog rezona, sve poprima svoje prave dimenzije, prema reima jednog ispitanika).4 Konstatuje se da danas u Srbiji ima pomaka, mada nisu dovoljni, ali se, ipak, mnogo radi na tome da se zatiti pojedinac (vie nema pretnji nonih mobilizacija, upada maskiranih batinaa, nema hapenja i u tom smislu sve je drukije). Jedan ispitanik iz Po arevca svoje oseanje sigurnosti i slobode kretanja i razmiljanja konkretizuje objanjenjem promena u samom gradu (Mnogo je lepe iveti u Po arevcu sada nego ranije, kada se smatrao za Markov grad i gde su ljudi povezani sa bivim re imom bili glavni u gradu).5 Povezivanje sa svetom je najznaajnija promena koja se istie (tu im skidam kapu, svi su tu dobro odradili svoj posao), ali za razliku od ispitanika koji se pita ta je on time dobio, jedan ispitanik iz Beograda smatra da u tome ima koristi i mali ovek, koji je video da nije vie zatvoren, postao je najedanput neko, nismo vie bauk, otvoreni smo u celini kao narod. Tu se istie i da je znaajan korak promena to je povraeno dostojanstvo Srbiji i to se vie niko ne mora stideti zato to je Srbin. Jedan broj graana istie da se oseaju bezbednije jer imaju poverenja u vladine reforme i ljude koji sada vode zemlju (videti kasnije kako se to ocenjuje personalno). A drugi smatraju da je najpozitivnije to vie nee biti ratova (jer su doli ljudi koji gledaju neto ire i reavaju probleme drugim putem, pregovorima) i to vie ne vlada nacionalizam. Da je ovo velika promena ocenjuju oni koji preokret vide kao definitivan prekid sa komunizmom (jedan ispitanik iz Subotice konstatuje: Ova zemlja je ivela 50-60 godina pod komunizmom i mi smo sad prvi put van toga); a istie se i da je bilo dosta srbovanja i da se narod osvestio. Interesantno je zapa anje jedne ispitanice iz Sremske Mitrovice, koja ka e: Da Slobodan Miloevi nije pao, verovatno ne bi mogli ja i vi da priamo ovde.
4

A drugi ispitanik konstatuje da nema vie redova pred prodavnicama, sada jeste skuplje, ali najskuplje je kad ga nema; jeste sve poskupelo, ali se bar plate redovno primaju, ka e dalje, pa ljudi znaju s kojom sumom novca raspola u, makar ona bila i nedovoljna, te kada su dole promene ja sam poeo da plaam porez (koji ranije nisam plaao). 5 A ispitanica iz Kragujevca svoj do ivljaj promene opisuje vienjem susreta dva Otporaa i dva policajca koji su sedeli zajedno u bati restorana i priali smejui se, za razliku od milicije u svojstvu pandura koji su ih batinali u bivem re imu. I to je do ivela kao lepo oseanje promene.

38

Zagorka Golubovi

Promene u pozitivnom smislu graani povezuju sa nadom da e biti bolje, obrazla ui to pomacima koje uoavaju posle 5. oktobra. Uprkos dosta izraenim kritikama, neka doza optimizma postoji i mali je broj ispitanika koji ale to su se promene dogodile ili ih ocenjuju ekstremno negativno. Ali to se vreme pomera, sve se vie rasprostire razoaranje. Da je veliki broj ispitanika imao znatno via oekivanja pokazuje dosta frekventan odgovor da promene nisu onakve kakve su oekivali i zato su ljudi pesimisti, jer ne znaju ta e biti sutra. ta graani najee vide kao neispunjena oekivanja? 1) Ne vide diskontinuitet sa starim sistemom (slino rade kao i bivi re im; nova vlast nije oiena od funkcionera bive vlasti); 2) na kljuna mesta doli su lanovi vladajuih stranaka ne gledajui na kvalitet; 3) nisu se dogodile sutinske promene u razmiljanju (ljudima jo nije jasno ta se desilo, ali nisu promenjene ni (radne) navike); 4) nije se promenio ni mentalitet nove vlasti (jo rade roake i partijske veze, zakon se potuje samo delimino, jo uvek vladaju monici, mo e da se slobodno ka e ta se misli, ali koliko to ima uticaja). Zato jedan broj ispitanika saoptava da se plae da ovi ne krenu istim putem kao i prethodna vlast. Primedbe koje se odnose na nedovoljnost promena graani obrazla u sledeim razlozima: socijalni program nije na pravi nain argumentovano prezentiran i u tom smislu se konstatuje da narod ne mo e da sazna ta se deava (jedan ispitanik ka e: Od onoga to se deava u politici mo emo da saznamo svega 2 posto); nije poela proizvodnja i nije se oporavila privreda da ljudi mogu da ponu da rade; sada se obezvreuju preduzea da bi ih neko sa strane jeftino kupio, a kapitalisti e otpustiti pola radnika; doi e privatizacija - biemo neije sluge; samo su se smenile linosti (Bio je SPS, doao je DOSmanlija); zavladao je revanizam (dolo je do see knezova); opet je sve politizovano (vlada partijski princip); sadanja vlast ne zna kako da sprovede promene, jer ne postoje recepti. Dok skeptini graani konstatuju da je nacija postala ve umorna i da su se ljudi umorili od politike, te da niko vie nee moi da privue narod da izae na ulicu, zakljuci onih manje skeptinih su: ne mo e se popraviti sve uniteno u jednom danu, nasuprot iskazu: Iscrpljeni smo u prethodnom re imu i bez optimizma se pitamo kuda se mo e nastaviti dalje. Odnosno, ta god se promenilo, ne mo e se zamisliti gore nego to smo do iveli u vreme poslednje decenije. Ali da li je nacija postala umorna, kako misle neki ispitanici? Dva su mogua odgovora: 1) sudei prema aktualnom ponaanju (na primer, visokoj apstinenciji na izborima) moglo bi se govoriti o umoru i iscrpljenosti usled dugog

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

39

trpljenja u bivem re imu i sporih promena u postoktobarskom periodu; 2) ali, ako se uzme u obzir velika zainteresovanost graana da razmiljaju i razgovaraju o drutvenim i politikim problemima i o sudbini zemlje, ini se da pozitivna energija nije sasvim ishlapela i da je treba artikulisati i kanalisati. Opti zakljuak bi mogao da glasi: ivot se nije promenio, pre svega, u materijalnom smislu, tj. i kada se uoavaju neke promene u drutvu, one se ne oseaju u realnom, svakodnevnom ivotu. Meutim, na psiholokom i simbolikom planu veina se sla e da je dolo do nekakvog rastereenja, to je va no imati u vidu kada se procenjuje celokupno raspolo enje graana. Graani su dosta kritini prema lokalnoj vlasti u pogledu nebrige za reavanje osnovnih ivotnih problema graana, a nezadovoljni su i zbog toga to se ili nisu izvrile radikalnije personalne promene, ili se nova vlast ne anga uje vie da ubrza promene (brinui se, pre svega, za svoje fotelje). Ali se zapa a da ak i oni koji ka u da vie ne razgovaraju o politici (jer ne valja to politika mnogo uestvuje u naim ivotima, a trebalo bi da brinemo o svom poslu, a ne o politici) i da se ne razumeju u politiku, navode vrlo precizna i iz drugih izvora potvrena miljenja o glavnim argumentima kojima obrazla u nepostojanje jasnog prekida izmeu sadanje i bive vlasti, to se vidi i iz odgovora na pitanje: da li je nova vlast stvarno nova. Graani su nezadovoljni to su izostali radikalni i koreniti potezi da se otkrije ko je ta do sada radio i to nije jasno odreen cilj (Ni sada ne znamo kakva je naa doktrina). Stie se, meutim, utisak da se poveala koliina znanja graana o aktuelnim politikim problemima i o stanju drutva, politike i ekonomije u bivem re imu, to je dovelo do prekretnice u priklanjanju promenama u 2000. godini kod veeg dela populacije. Iz toga se mo e zakljuiti da je postepeno rasla graanska svest, naroito kod onih pojedinaca koji istiu da se ne mo e sve oekivati od dr ave, ve da svako mora da uestvuje u ubrzanju i ostvarenju drutvenih promena6 (Nema ta stranci da nam poma u, moramo mi sami da zasuemo rukave, u se i u svoje kljuse) i kritikuju pojedince koji samo kukaju da ne znaju kako da pre ive, a skrstili su ruke i samo priaju. Mladi konstatuju da oni treba da doprinesu da nam svima bude bolje. Drugim reima, naglaava se lina odgovornost: svako da brine o sebi i svom poslu, svi da budu po rtvovaniji i profesionalniji, a ne kao do sada svi smo svesni da nam ne valja, ali konkretno pojedinac nita ne preduzima. Graanima smeta to je jo uvek vlast u rukama pojedinaca (nekoliko ljudi vodi Srbiju), to i dalje vlada centralizam i to je malo preputeno autonomije lokalnim vlastima, to lokalne vlasti uglavnom gledaju prema Beogradu, a manje vode rauna o svom podruju i potrebama svojih graana, te jo uvek nije bliska
6

Ispitanica iz Paneva konstatuje da bi se promene desile mnogo ranije da ljudi nisu pravili kompromise sa samim sobom, malo je ljudi bilo spremno da neke stvari isteraju do kraja, a drugi su to nemo posmatrali.

40

Zagorka Golubovi

graanima (iako ispitanici iz nekih gradova uoavaju u tom pogledu promene, na primer, u aku), ali i dodaju da je jo sve u pokuajima i da treba da proe vreme da se izvre vidljivije promene (Nismo ni propali za godinu dana, da bismo se izvukli za godinu dana). Ispitanici se dosta nepovoljno izra avaju o privatizaciji i vide je kao prodaju zemlje strancima (Vidim da gubim svoju dr avu, svoj narod, iskaz je jednog ispitanika iz Bora). U tom pogledu opravdano istiu da treba iskoristiti vie sopstvene snage, a pre svega, promeniti mnoge navike na poslu i u ivotu, koje nas koe da se ukljuimo aktivnije u drutvene promene. Ali se zapa a i izvesna konfuzija, zbunjenost i nedoumica, koje proizlaze iz jo nedovoljno jasne predstave jednog broja graana o tome ta se stvarno desilo za poslednjih deset godina, ali takoe i ta se dogaa posle 5. oktobra. Meutim, mo e se rei da je ta konfuzija izazvana nejasnom situacijom u drutvu (razmirice u DOS-u, neslaganja u pogledu prioritetnih cviljeva i strategije, pojaana demagoka retrorika sadanje opozicije/desnice, itd.). Graani su glasali za ujedinjenu Demokratsku opoziciju i njoj poverili mandat, a dogaa se da mandatima raspola u politike partije prema svom vlastitom interesu i graani se s pravom pitaju: ko je ko u DOS-u? Nedoumice nastaju naroito kada se postavi pitanje: zato je pao Slobodan Miloevi. Odgovori su raznovrsni. Jedni glase: narod vie nije imao poverenja u bivu vlast, koja je upropastila zemlju (postali smo siromasi), biva vlast je vodila ratove i uspostavila teror koji narod vie nije mogao da trpi. Drugim reima, Miloevi je pao jer je sve karte iscrpeo i vie nije mogao da nas upropasti. Sa druge strane stoje izrazito nacionalistiki obojeni odgovori: Miloevi je pao zato to je izgubio ratove i zato to je to htela meunarodna zajednica, jer se on jedini suprotstavljao imperijalistikoj politici, pre svega, Amerike (ovi drugi odgovori su u manjini, ali se ponekad oba spajaju u jednom licu i ukazuju na nedovoljno jasnu procenu situacije). Graani su, meutim, kritini i prema sebi, kada govore da istrajavaju stare loe navike (veze, korupcija, primitivizam). Dakle, treba mnogo toga da se promeni u glavama ljudi; da shvatimo ta je obaveza, du nost, ta je demokratija, da poemo od samih sebe i promenimo neto u svojim ivotima; da postanemo odgovorni prema svom poslu, a zauzvrat da tra imo dobru platu; da nauimo da govorimo ono to mislimo, a kad bi svi govorili ono to misle verovatno da bi iskristalisali tu politiku scenu. Drugim reima, da se naviknemo da radimo, da promenimo svest naroda, a to ide sporo. U tom smislu se istie znaaj edukacije, a pre svega misli se na ulogu obrazovanja u razvoju svesti populacije. Ka e se i to da je narod pun nezadovoljstva jer pogreno shvata demokratiju, mislei da na sve treba pljuvati, dok su u bivem re imu utali. A demokratija, prema miljenju jednog broja graana, podrazumeva mehanizme da se vlast ogranii, budui da se u vlasti ljudi deformiu. Jedni shvataju demokratiju kao

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

41

mogunost da se vlast bira i da narod ne bude kao ovce, da shvati da se i ovi mogu menjati. A drugi naglaavaju da je demokratija dr ava u kojoj se slobodno kree i gde niko ne pita kako se ko zove; trei naglaavaju da to treba da bude republika. Optiji stav bi mogao da glasi: posle 5. oktobra najpre je doao period oekivanja i nada, ali optimizam koji se ispoljio u masovnim demonstracijama je poeo da opada, jer ono to se oekivalo nije se ostvarilo, te vlada izvesna doza razoaranja. A neraspolo enje vlada naroito zbog pritu bi da i dalje postoji velika socijalna diferencijacija u tom smislu da oni koji su akumulirali bogatstvo na nelegalan nain u bivem re imu jo uvek ine vrh lestvice drutvene strukture, a istovremeno raste sloj siromanih i nestaje srednji sloj. Nezadovoljstvo postoji i zbog toga to stari kadar, koji je najodgovorniji za destrukciju drutva, koji nas je pokrao i ugnjetavao, jo nije promenjen i ka njen, pa ak ni eliminisan sa politikih polo aja (mada neki to ne odobravaju, smatrajui da bi to bio revanizam). Drugim reima, obrazla u ispitanici, haos koji smo nasledili iz skoranje prolosti jo nije savladan, zahvaljujui emu ima onih koji koriste priliku da love u mutnom. A kao uzrok usporavanja promena jedan broj obrazla e time to predsednik (Kotunica) propagira apsolutni legalizam, koji hoe da primeni u degradiranom pravnom sistemu koji je bio konstituisan skladno interesima biveg re ima. Ali, da li e razoarenje dovesti do ponovnog gubljenja vere graana u mogunost drutvenih promena i raspriti se u borbi za opstanak, teko je prosuivati samo na osnovu ovih odgovora ispitanika, mada se mo e sugerisati zakljuak da nisu izgubili nadu u bolju budunost (to se potvruje i ispitivanjima javnog mnenja). Ne treba, meutim, zanemariti i jedan broj onih koji ale to se dogodio pad re ima Slobodana Miloevia, jer opravdavaju njegovu politiku (Uradio bih isto to i Slobodan Miloevi, mi smo se samo borili, zakljuujui da on nije kriv ni za ratove, za koje okrivljuju meunarodnu zajednicu, kao ni Karad i i Mladi, koji su radili samo svoj posao). Dakle, po njima, Slobodan Miloevi je pao zato to se borio za Srbiju i Srbe, smatrajui da je to nepravda to je poslat u Hag. Frekvencija ovakvih odgovora je znatno manja od prethodnih, koji ocenjuju razloge pada Slobodana Miloevia zato to je otiao predaleko, izvan mogunosti trpljenja, ali i zato to je izneverio ranije poverenje. Veina ispitanika optu uju bivi re im za katastrofu koju je proizveo, ali ukazuju i na odgovornost naroda koji dugo nije video kuda ta politika vodi. Odgovori koje smo dobili u intervjuima o tome zato je Slobodan Miloevi tako dugo ostao na vlasti u izvesnom smislu su bliski zakljucima Erika Gordija, kada konstatuju da je propaganda zaslepljivala graane stvarajui njegov image kao mesije koji ih jedini vodi u bolju budunost i time iskljuivala svaku drugu alternativu, orijentiui ljude prvenstveno na borbu za pre ivljavanje i time ih oslobaajui svake odgovornosti (Gordy, 1999: 2, 8, 183). A kao rezultat toga proizvedena je rezi-

42

Zagorka Golubovi

gnacija, apatija i bespomionost, odnosno generalizacija siromatva. Meutim, kada je Slobodan Miloevi prevrio meru, rezignacija se pretvorila u bunt i graani su se odluili za promene.

Kako graani vide novu vlast

Stavovi prema novoj vlasti mogu nas dovesti do odgovora na pitanje da li graani vide diskontinuitet sa bivim re imom, ili smatraju da naslee prolosti optereuje i rad nove vlasti. Opta ocena je da je nova vlast samo delimino nova i da vlada dosta veliko nezadovoljstvo njenom politikom, to se u zaotrenom vidu izra ava iskazom: Ogorenija sam na ovu vlast nego to sam bila na prethodnu, jer imali smo puno nade, a malo smo dobili, tj. akcenat je na izneverenim oekivanjima. Drugim reima, graani smatraju da se ova vlast jako malo razlikuje od prethodne, jer dajte u ruke oveku vlast pa ete videti kakav je. To se naroito obrazla e radom Skuptine, koja lii na prethodnu (v. poglavlje o politici, odeljak o akterima), iz ega izvode zakljuak da su se samo promenili ljudi, ali ne i nain rada, to je i prethodni tekst o dometu promena potvrdio. Novoj vlasti se zamera to kri obeanja: da e biti ekspertska vlada, da se nee gomilati funkcije, to nisu doneti neophodni zakoni, to je korupcija i dalje rairena (ali jedan ispitanik iz Novog Sada primeuje da je mogunost nelegalnog bogaenja smanjena samom pluralizacijom vlasti, koja je podeljena na vie manjih barakudica i nije jedinstvena). Graani koji su intervjuisani istiu dodue da nova vlast nastoji da ustanovi nacionalna prava i uslove za miran ivot svih naroda, bez privilegovanih Srba (nema vie toga Mi Srbi smo nebeski narod), ali naglaavaju da vlast mora da balansira izmeu potreba graana i zahteva meunarodne zajednice, smatrajui da se poslednji vie uzimaju u obzir. Ipak, kao pozitivno naglaava se da je ova vlast vie okrenuta prema svetu nego prethodna, jer moramo da se izborimo za poverenje drugih kao dr ava. Ekstremno kritini ispitanici primeuju da je nova vlast dvolina: jedno su priali, a sada rade drugo. Ima i onih koji ka u da su mnogo vie verovali onima pre nego ovima koji su doli na vlast poosle 5. oktobra, jer ti, domogavi se polo aja, koriste mo da lee svoje frustracije (opijeni moi i polo ajem). Graani shvataju tekoe nove vlasti, jer treba ni iz ega napraviti neto. Dakle, ne zanemaruju se napori da se promoviu promene, kao to su ove va ne za normalizaciju ivota u zajednici, ali ka u: Ni oni ne mogu da se oslobode virusa koje su nasledili iz prolosti, jer vlast vie za sebe uzima kajmak, surutku daje narodu. Pojedini ispitanici i personalno ocenjuju pripadnike nove vlasti. Jedan ispitanik iz Novog Pazara smatra da Kotunica ne odaje utisak sposobnog voe koji

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

43

mo e da izvue zemlju iz krize. Drugi, iz Paneva, iako vie voli Kotunicu jer je vrlo poten, smatra da su danas potrebniji ljudi poput inia, jer u ovakvom trenutku potreban je neko ko je spreman na sve, ko mo e taj teret da iznese na svojim pleima. Postoji saglasnost u tome da Kotunica ne deluje kao vrst ovek, ali ga potuju kao asnog i potenog oveka, ali i kao politiara koji ima nacionalni stav. A zakljuak jedne ispitanice, tipino autoritaran, jeste da joj se Kotunica dopada zato to je predsednik. Ali, jedna frizerka, razoarana u Kotunicu, ka e: Ja ne znam ta se desilo s tim ovekom, mi smo u njega verovali kao u Boga kad smo ga birali, bili smo puni sree, oduevljeni! Prema iniu postoje dosta opreni stavovi: jedni ka u: Nije lo, ali ima neke svoje zacrtane planove i gleda samo pravo, ni levo ni desno, meutim, dr ava nam je oerupana i ne mo e se gledati samo pravo, treba da se vrati i unazad, da isti korov otpozadi, pa da onda ide napred; dok drugi daju potpuno pozitivnu ocenu rekavi da on deluje kao sposoban i poslovan ovek, prema Kotunici koji je prespor (nekolicina ispitanika ka u da mu skidaju kapu to je imao petlju da poalje Miloevia u Hag). A ekstremni negativni stav, u duhu poznatog stereotipa, glasi: Narod je najvie ogoren na inia, slagao je narod, prodaje i rasparava Srbiju, ne ivi od svog rada, strani je plaenik, finansira ga Zapad da rasturi ovu zemlju i da je preterao sa uzimanjem velikih ovlaenja. Najpozitivniju ocenu su dobili ljudi iz ekspertske grupe G17 Plus. Kontinuitet sa bivim re imom najvie se zapa a u tome to se i ova vlast prvenstveno orijentie na borbu za vlast i to je u toj te nji vie okrenuta samoj sebi nego problemima drutva i graana. Istiu se stalna meusobna prepucavanja, koja paraliu rad nove vlasti. Vrlo znaajna kritika se odnosi i na to da nije odreena budua politika razvoja i da neki va ni zakoni jo nisu doneti (nejasan cilj). Ali se uoava da su doli novi i mlai ljudi, mada nije iezla demagoka retorika (Bar vidim nova lica i ljude koji ne priaju da smo mi najbolji i najpametniji, promenili su nain izra avanja). Dalja obrazlo enja se odnose na to da nije smanjen kriminal (neki ka u: ak se i poveao), da ni ova vlast nije imuna na akumulaciju bogatstva i da pojava novih bogataa nije iskorenjena, zasnovana na korupciji koja, po miljenju jednog broja ispitanika, postoji i u vrhovima nove vlasti. Nije zanemarljiva ni injenica da kod jednog broja graana postoji konfuzija ko je ko u koaliciji od osamnaest partija. Ali, ni dosta izotrena kritika upuena novoj vlasti, koja misli samo o dr avnim interesima, a ne i o interesima naroda (pod dr avnim interesima ovde se verovatno misli na interese same vlasti). Zbog toga, graani su u neizvesnosti koliko e nova vlast biti u stanju da ispuni oekivanja u pogledu demokratskih promena, ali, pre svega, s obzirom na uslove koji bi doveli do normalnog ivota; stoga se javlja sumnja u bolju budunost. Neki u negativnoj oceni vlasti idu tako daleko da ka u da su to izdajnici, koji bespogovorno sluaju strance i postavljaju svoje ljude iako su nestruni i nesposobni da vode zemlju. Ali su takvi stavovi, ipak, usamljeni i moglo bi se

44

Zagorka Golubovi

rei da u veini sluajeva kritika nije negatorska, ve izazvana eljom da se predoi vlasti ta su njeni nedostaci koji se moraju ispraviti. Dakle, i kada pozitivno ocenjuju novu vlast graani se ne ustruavaju da naglase ta im se ne svia u njenoj politici, naglaavajui slinosti sa bivom politikom. Oni najvie naglaavaju injenicu da se u demokratske politike stranke inkorporiraju lanovi bivih vladajuih partija, to sadanje vladajue partije podstiu, da bi povisile svoj rejting (na taj nain objanjavaju kako je DSS od male i neznatne partije postao najbrojnija partija), i da svoje partijske lanove postavljaju na odgovorna mesta u vlasti. Takoe naglaavaju da ni nova vlast nije senzibilna na kritike graana i javnog mnenja i da ne vodi prepoznatljivu politiku. Stoga zakljuuju: ni ova vlast nije mnogo razliita od bive, jer vlast je uvek vlast. A bolju budunost, ili Srbiju u kojoj ele da ive, vide kao radikalnije promenjene uslove svakodnevnog ivota, kao normalan ivot bez nametanja politike, ve kao posveenost radu i pristojan ivot od sopstvenog rada. Interesantno je da ispitanici izra avaju i elju da ive u Srbiji koja nee biti toliko optereena prolou. A jedna ena eli Srbiju u kojoj e i ene biti ravnopravne sa mukarcima i biti jednako aktivne. Moto tih odgovora je: da ivimo kao sav ostali normalan svet, procenjujui stanje u bivem re imu kao nenormalno, ali i istiui da nismo jo stigli do normalizacije. Dosta je znaajno da i graani uviaju nepostignuti diskontinuitet sa bivim re imom, naroito u pogledu naina vladanja i da to umeju da vrlo argumentovano obrazlo e. To mo e biti indikator razvoja graanske svesti, jer je istra ivanje dalo dosta materijala da se zakljui da podanika svest (u smislu: vlast je vlast i ne treba joj se suprotstavljati) vie nije dominantna, to se mo e potvrditi: a) uverenjem da se i ova vlast mo e smeniti ako ne zadovoljava interese drutva i graana, b) da se i o novoj vlasti kritiki razmilja i c) da se vidi izvesna spremnost u kritikom suoavanju sa prolou, pre svega, u pogledu loih efekata politike bive vlasti na destrukciju drutva (mada je suoavanje sa zloinima poinjenim u ime srpskog naroda jo dosta ogranieno v. poglavlje o tim pitanjima).

Uslovi svakodnevnog ivota i njihov uticaj na politike stavove graana

Kada se svi dobijeni odgovori stave u kontekst svakodnevnog ivota, kako ga opisuju ispitanici, uoljivo je da uslovi ivota i svakodnevna situacija, koja se mo e uoptiti kao borba za pre ivljavanje, utiu u najveoj meri na stepen nezadovoljstva, ali delimino i na sadr aj politikih stavova, kao i na ograniavanje interpersonalne komunikacije zbog preokupiranosti pukom borbom za ivot. injenica da se svakodnevna borba za opstanak nastavlja i posle promena 5. oktobra znaajno utie na odnos prema politici nove vlasti, koja jo nije

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

45

uspela da dovede do vidljivijih promena u svakodnevnom ivotu, te se esto nezadovoljstvo potencira i zamagljuje aktuelne promene. Kada se ima u vidu okolnost da u Srbiji postoji ogroman broj nezaposlenih ljudi (oko 30-40 posto), koji su najee anga ovani u sivoj ekonomiji da bi pre iveli (meu kojima ima i jedan broj visokoobrazovanih osoba iz naeg uzorka), ili su prinueni da pronau posao izvan svoje profesije i kvalifikacije, nije neoekivano opredeljenje ispitanika za osnovnu sigurnost koja se zasniva na stabilnom poslu, koji je sada ugro en strahom od otputanja tehnolokog vika. Takoe je logino da graani smatraju da njihova porodica igra veliku ulogu kao nu na potpora u situaciji beznaa, odnosei prevagu u odnosu na drutvo, od kojeg se ne oekuje mnogo u skoroj budunosti; kao i orijentacija prete no na personalne potrebe, koje potiskuju interesovanje za drutvene potrebe i interese i dovode do otklona od politike. Stoga, na pitanje: ta je va nije za graane porodica ili zajednica nai ispitanici na prvo mesto stavljaju porodicu, od koje verovatno mogu da oekuju neposrednu pomo. I kao konsekvenca, veina ispitanika nije zadovoljna kvalitetom ivota (to odgovara stanju populacije u Srbiji, gde 2/3 stanovnitva ivi u siromatvu). Sumnje, nedoumice i nesigurnosti, kao i nade i strahovi takoe su najtenje povezani sa svakodnevnom situacijom, koje proizlaze iz a) teke materijalne situacije koja ih pritiska i ne daje mnogo prilike za optimizam, b) iz neverice da e nova vlast biti u stanju da prebrodi sve ekonomske tekoe i obezbedi brzi porast ivotnog standarda. Strahovi su, dakle, najvie izra eni u egzistencijalnoj sferi, na koju se najvie odnosi sumnja da mo e biti i gore. Ali, graani ne oseaju samo objektivne posledice siromatva, ve govore i o oseanjima time uslovljenim, koja pojaavaju nevericu i bespomonost, pa ak i gubitak ranijih prijatelja, jer niko ne eli prijatelje meu gubitnicima. Veina ispitanika procenjuje svoj drutveni status nisko, naglaavajui da su pali iz srednjeg sloja u ni i (najni i) sloj. tavie, smatraju da je srednji sloj iezao i da se drutvo podelilo na one koji, zahvaljujui ilegalno steenom bogatstvu, zauzimaju vrh lestvice, dok je veina naroda u kategoriji sirotinje. To utie i na aktivnosti graana u javnoj sferi i ispitivanje pokazuje da se znaajna aktivnost ispitanika uglavnom svodila na proteste do i za vreme 5. oktobra, ali da je zanemarljiv broj nastavio sa bilo kakvom aktivnou u lokalnoj zajednici ili u politikim partijama. I to se najee izra ava bekstvom od politike iz dva razloga: a) zato to su graani preokupirani tekoama svakodnevnog ivota, koji se nisu poboljali kao to su oekivali i b) zato to im je dosta politike dominacije nad svim oblastima ivota i to smatraju da e tek osloboeni od politike moi da ive normalan ivot. Pri tom, najverovatnije misle da je politika samo ono to dolazi od vlasti. Zbog toga izjavljuju da vie ne govore tako esto o politici, ve najvie o svakodnevnim problemima. Uprkos tome to jedan broj ispitanika shvata tekoe sadanje situacije u drutvu i naglaava potrebu

46

Zagorka Golubovi

da svako treba da pru i doprinos u njihovom savlaivanju, opti utisak je da jo uvek veina nije svesna te ine situacije i potrebe da se ukljui i vlastita odgovornost graana za dalji tok promena. *** Kakvi se zakljuci mogu sugerisati na osnovu dosadanje analize odnosa graana prema drutvenim promenama i novoj vlasti? Evidentno je da odgovori nisu jednoznani, iako se do izvesne mere mogu uoptiti, i da postoji vea lepeza stavova u odnosu na zvanina (politika i i medijska) stanovita, to potvruje bogat izvor materijala koji je istra ivanje pru ilo. Ali odnosi nisu uvek jasno i konzistentno odreeni (kada se izra ena nada da e biti bolje ne podudara sa nekada dosta zaotrenim stavom da se malo ta promenilo i da nova vlast nosi znaajno breme naslea biveg re ima), to se mo e objasniti raskorakom, na koji ispitanici ukazuju, izmeu kretanja na optedrutvenom planu (naroito visoka ocena spoljnopolitikih promena) i na planu svakodnevnog ivota. Budui da je mali broj ispitivanih graana zadovoljan kvalitetom svoga ivota i da je velika veina pod pritiskom stalne borbe za opstanak, njihovi stavovi variraju od bede i beznaa (naroito izra enih kod nezaposlenih stavom: Ja sam nita, bez rada i korena u drutvu), do nezadovoljstva zbog neadekvatnog rada koji su prinueni da obavljaju i nemogunosti da se bave svojom profesijom (oni koji su prinueni da rade u sivoj ekonomiji, ak i ako bolje materijalno prolaze), i opteg nezadovoljstva zbog niskih dohodaka i velike skupoe (azijske plate, a evropske cene). Ambivalentnosti koje nalazimo u jednom broju stavova mogu se protumaiti haotinom drutvenom situacijom, koja proizvodi i haos u glavi; nedovoljnom povezanou graana i vlasti, to se ispoljava u netransparentnosti odluka (primedba da se graanima ne objanjava ta vlast ini i zato); medijskim arenilom i nepoverenjem graana u medije (i ovi la u kao i prethodni): i najzad, ali ne na poslednjem mestu, optom nesigurnou kuda ide Srbija i kakve su perspektive za poboljanje linog ivota. Meutim, graani uglavnom umeju da obrazlo e svoje stavove, ali pod uticajem, s jedne strane, line svakodnevice, a sa druge, postojeih stereotipa, koji ipak ne preovlauju (tipa: svaka vlast je sklona korupciji i bogaenju, svi ljudi na vlasti su isti i rade samo u svom interesu, i sl.). Ipak, originalnost stavova, izra ena sopstvenim reima, esto pozivajui se na narodne uzreice (to se vidi iz prilo enih ilustracija), obogauje paletu miljenja i daje materijalu svojevrsnu sonost (videti odabrane intervjue u Prilozima). Posebno treba istai izotrenu kritinost prema politici i bive i sadanje vlasti koja, iako ponekad dolazi iz nacionalistikih pobuda (na primer, kada se ka e da je Miloevi pao zato to je izgubio rat i Kosovo, ili to nova vlast vodi rauna prvenstveno o zahtevima meunarodne zajednice, odnosno, to je nova vlast degradirala srpstvo i postala kolonija), u veini sluajeva se mo e

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

47

protumaiti kao buenje javnosti i to u redovima obinih ljudi, a ne samo intelektualaca, to je bila karakteristika novije prolosti. Zakljuci se mogu sumirati na sledei nain: a) uoljiv je porast svesti graana o tome ta se deavalo u bivem re imu i sa kakvim se problemima suoavaju drutvo i pojedinci posle oktobarskog prevrata; b) ispoljen je visok nivo kritinosti kako prema bivem re imu tako i prema politici nove vlasti, koji su ispitanici otvoreno iskazali; c) graani su pokazali da umeju da artikuliu svoje argumente za stavove koje zauzimaju i da je ta argumentacija dosta logina i u izvesnoj meri u skladu sa naunim interpretacijama; d) iako ne izostaje skepsa, veina graana vidi u dogaajima od 5. oktobra otvaranje puta u budunost (jedan broj sa naglaenom demokratskom konotacijom, a drugi kao izlaz iz nenormalnog stanja koje je proizveo bivi re im pri tom normalizaciju vide, pre svega, u mogunosti da se ivi od vlastitog rada); e) veina graana dosta racionalno opisuje prelomni trenutak kao potrebu raskida sa bivim re imom ali kritiki procenjujui dokle se u tome stiglo i naglaavajui nedostatak diskontinuiteta sa starim sistemom (pre svega u kadrovskom smislu); f) uoava se, meutim, i izvesna zbunjenost i upitanost ta e biti sutra i da li e nova vlast biti u stanju da dosledno sprovede obeane promene (pri tom se misli, prvenstveno, na ekonomske i institucionalne promene); g) zbog toga se zapa a da opada prvobitni entuzijazam probuen 5. oktobra, ali da graane, uprkos izvesnim razoaranjima, nije napustila nada da e biti bolje (ponovimo reenicu: to god da bude, ne mo e biti gore nego to je bilo za poslednjih deset godina); h) znaajno je shvatanje, ne malog broja ispitanika, da ishod promena nee zavisiti samo od politiara (nove vlasti), ve i od samih graana, koliko e oni sami doprineti da se promene ubrzaju i nastave (ukazivanje na problem pasivnosti i oslanjanja samo na dr avu). Pogled iznutra koji smo dobili ovim istra ivanjem sugerie odgovor na pitanje ta misli narod o drutvu i politici na osnovu sopstvenih uvida i vlastite prie, koji izlaze iz okvira formalno zaokru enih odgovora ponuenih od strane analitiara. Autentinost tih pria bie vidljiva u prilo enim analizama sluajeva, koji potvruju opravdanost primenjenih metoda. Pogledajmo sada kako stoje rezultati istra ivanja iz projekta Politika i svakodnevni ivot u odnosu na druga socioloka istra ivanja. Mada se ne mo e izvriti potpuno poreenje podataka dobijenih kvantitativnom i kvalitativnom

48

Zagorka Golubovi

analizom, mogu se uoiti neki zajedniki trendovi, koji potvruju vrednost naeg istra ivanja.7 Skoro potpuna saglasnost se uoava u odreivanju glavnog problema graana, naime, u oba istra ivanja graani istiu na prvom mestu nizak ivotni standard (CPA 71 posto), a zatim slabu razvijenost privrede koja onemoguuje normalizaciju ivotnog standarda (52 posto), to su i u naem istra ivanju najfrekventniji odgovori. Samim tim, pokazuje se saglasnost i u pogledu iskazivanja nezadovoljstva graana: u CPA 78 posto graana je nezadovoljno ivotnim standardom, to se i u naem istra ivanju potvrdilo uestalom tvrdnjom da se skoro nita nije promenilo u pogledu materijalnih uslova u svakodnevnom ivotu; a 76 posto je nezadovoljno privrednim razvojem, emu odgovara i miljenje veine naih ispitanika da je privreda u kolapsu i da preduzea propadaju. Kada su u pitanju razlozi za nezadovoljstvo funkcionisanjem nove vlasti, meu sedam nabrojanih u CPA u naem istra ivanju prednost imaju: raskorak izmeu obeanja i ostvarenja (CPA 55 posto), povezivanje sa ljudima iz starog re ima (CPA 41 posto), nedostajanje jasne vladine strategije razvoja (CPA 39 posto), ali jedan zapa en broj naih ispitanika pokazuje razumevanje za te inu problema sa kojima se suoavamo (CPA 51 posto). Veliko nezadovoljstvo institucijama sistema, naroito njihovim sporim promenama, iskazano je u oba istra ivanja. Interesantna je teza iz istra ivanja CPA, koja se mo e potvrditi i u naem istra ivanju, da se uprkos nezainteresovanosti graana za politike stranke ne radi o generalnoj depolitizaciji populacije, to u naem istra ivanju potvruje podatak da su ispitanici vrlo zainteresovano i obrazlo eno govorili o politikim pitanjima, ali su odbijali dominaciju politike i njeno meanje u sve sfere ivota. Da li je u pitanju izrazito crna slika drutva, to se zakljuuje u istra ivanju CPA, budui da 34 posto graana smatra da zemlja ide u loem pravcu, naspram 28 posto onih koji biraju dobar pravac? Kvalitativna analiza ukazuje da se takav zakljuak mo e samo delimino opravdati, budui da graani daju dosta realnu procenu sadanje situacije uz dobru dozu razumevanja tekoa sa kojima smo suoeni, zahvaljujui nasleu prolosti, te da negativna karakterizacija sadanjosti ne iskljuuje nadu za budunost (i u istra ivanju CPA 53 posto graana misli da e bli a budunost biti bolja od sadanjosti). Mo e se prihvatiti zakljuak CPA da se loe ivi i posle demokratskih promena, ali mislim da je to vie rezultat seanja na bolji ivot iz perioda Tita i Ante Markovia (prema istra ivanju CPA 61 posto graana tvrdi da je ivelo bolje u vreme socijalizma).
7

Osvrnuu se na rezultate najnovijeg istra ivanja Centra za prouavanje alternativa (CPA) u kojem su uestvovali S. Mihailovi, S. Gredelj, Z. Slavujevi i M. Nikoli u julu 2002. godine (Mihailovi i drugi, 2002). Istra ivanje je obuhvatilo 1590 graana Srbije iz 60 optina i 82 mesne zajednice, to pretpostavlja da su obuhvaeni i oni delovi populacije koju smo mi ispitivali.

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

49

Oba istra ivanja su ukazala na sve veu zabrinutost graana za dalji tok promena (CPA 37 posto) i da je strpljenja sve manje. Ali je interesantno da je u istra ivanju CPA 28 posto graana iskazalo spremnost da uestvuje u izvoenju promena, to se potvrdilo slinim iskazima i u naem istra ivanju. O sukobima na politikoj sceni graani govore dosta esto u oba istra ivanja, navodei to kao razlog za nepovoljno drutveno i politiko stanje u Srbiji danas (CPA 85 posto). U naem istra ivanju to se najvie zamera vladajuoj koaliciji koja, smatra se, zbog toga nije u stanju da se posveti reavanju kljunih problema drutva i zadovoljavanju potreba graana. Ovaj kratki uporedni pregled dva istra ivanja daje kredibilitet i naoj analizi, mada ona nije mogla biti zasnovana na reprezentativnom uzorku (zbog primenjene metode istra ivanja), ali je zato pru ila daleko bogatiji empirijski materijal nego to se dobija uobiajenim ispitivanjem javnog mnenja. Meutim, postavlja se pitanje ta smo ovim istra ivanjem otkrili, to analize javnog mnenja nisu mogle da uoe? Pre svega, racionalno obrazlo enje koje daju obini ljudi za svoju percepciju drutvene i politike situacije, to otkriva da graani mnogo vie razmiljaju o tome ta se oko njih dogaa nego to se pretpostavlja, za razliku od uverenja da vlada potpuna apatija, koja pretpostavlja optu nezainteresovanost za drutvene probleme i odbijanje suoavanja sa injenicama. Na osnovu intervjua, u kojima su graani zainteresovano i detaljno obrazlagali svoja razmiljanja i stavove, pre bi se moglo govoriti o jednoj novoj pojavi, o pokuaju da ljudi sami sebi objasne ta se dogaa u drutvu i da rezonuju o tome kuda to vodi i da li e njihove nade u demokratske promene (ili bar u promene koje nagovetavaju kraj dosadanjim nevoljama i patnjama) biti ostvarene. To je veoma va an podatak, jer mo e da oznaava nov odnos graana prema drutvu i zvaninoj politici, ali i da uka e na potrebu promene odnosa politike prema graanima, ija se miljenja moraju mnogo vie uva avati. Sa tim je povezana i veoma izotrena kritika svest koja se zasniva na novom stavu graana prema vlasti, koja za njih nije vie nedodirljiva, ve je shvataju kao servis graana, koju su sami izabrali, ali koju mogu i opozvati ako kritika odozdo ne bude imala uticaja na promene u ponaanju i funkcionisanju vlasti. Mnogi ispitanici su svesni te promene i eksplicitno istiu da je u bivem re imu vlast bila daleko iznad drutva, podrazumevajui da je veza vlast-narod sada drukija. To je, svakako, znak da graani poinju da misle demokratski i da su, stoga, osloboeni straha da slobodno iska u svoje miljenje (to potvruju razliiti odgovori, ne samo oni o kritici nove vlasti, ve i koji su otvoreno protiv nje i staju u odbranu biveg re ima). Sledea promena u stavu populacije koja se mo e zakljuiti na osnovu rezultata ovog istra ivanja je skoro jednoduno opredeljenje za otvaranje prema svetu i odbacivanje teorije zavere. Kada se ima u vidu viegodinja propaganda koja je orijentisala graane Srbije ka neprijateljstvu prema celom svetu, ova velika i

50

Zagorka Golubovi

brza promena koja je nastala posle 5. oktobra vredna je pa nje, jer ukazuje na jo jednu demokratsku tendenciju opredeljenje za otvoreno drutvo nasuprot tradicionalnom i autoritarnom zatvaranju. U tom pogledu mo e se rei da je izbledela teorija o neprijateljima (javljajui se samo sporadino) i graani poinju vie da razmiljaju o moguim prijateljima, koji su spremni bez egoistinih interesa da pomognu Srbiji da prebrodi jo uvek aktuelnu krizu. Interesantno je u tom smislu da graane vie interesuje kako e izgledati budunost, nego to su opsednuti prolou (a kada razmiljaju o prolosti, to je vie u smislu nostalgije za dobrim ivotom iz perioda koji je prethodio re imu Slobodana Miloevia). Podatak koji ukazuje da se stavovi intervjuisanih graana dosta razlikuju od stavova veine politikih partija (u kojima oni minimalno uestvuju) i slike koju predstavljaju mediji, odnosi se na prisustvo/odsustvo agresivnog nacionalizma. U toj ravni ima se utisak da se dogodila vea promena kod obinih ljudi nego to se pretpostavlja, to se mo e proceniti na osnovu: a) prevashodno nacionalne identifikacije to potvruje da fenomen nacije vie ne igra presudnu ulogu;8 b) smanjene upotrebe negativnih stereotipa i predrasuda prema susedima, sa izuzetkom skoro opteprihvaenog negativnog stava prema Albancima; c) odsustva militantnog opredeljenja i negativna procena ratova na tlu bive Jugoslavije (videti odeljak o stavovima prema ratovima u devedesetim godinama).9 U vezi sa poslednjom opaskom mo e se zapaziti i jedna kontroverza: mada je veina graana iskazala kritiki stav prema bivem re imu i ratovima koje je on vodio devedesetih godina, nema jasno izra ene potrebe za suoavanjem sa munom prolou i posledicama tih ratova. U tom pogledu graani su podeljeni i ne mali broj njih eleli bi da se neposredna prolost i zloini injeni u ime naroda Srbije zaborave, ali vie zato da bi se izbrisala negativna slika o Srbiji (ili da se ne bi ponovo potencirala) nego zato to veruju da Srbi kao nebeski narod to nisu inili (iako ima i onih koji ne veruju da su pravoslavci to mogli initi). Meutim, u takvom stavu ne vidim izraz probuenog nacionalizma (koji se obnavlja odozgo, iz politikih partija), ve elju da se oistimo od demonizovane slike o Srbima, ne shvatajui da je to iluzorno ako kao narod ne do ivimo katarzu, suoivi se sa zloinima koji su vreni u nae ime. Treba zapaziti i da ispitanici istiu da se narod osvestio i shvatio la i biveg re ima, uividevi da poreklo katastrofe treba tra iti u tom re imu, i da je nasuprot prethodnom beznau poeo da shvata cilj kojem se te i promenama. To je svakako razlog to su graani Srbije poeli da se oslobaaju straha od promena i to su skoro jednoduno prihvatili nu nost promena. Ali je poetni impuls, koji
8

Uporediti sa rezultatima dobijenim istra ivanjem iz 1993. g. u knjizi Golubovi, Kuzmanovi i Vasovi (1995), gl. 6, koji pokazuju da se veina graana srpskog porekla tada identifikovala prevashodno kao Srbi, dok u ovom istra ivanju postoji pluralitet identifikacija, to je moderna pojava. 9 Napomenula sam da smatram da skoranji uspon Vojislava eelja ne protivrei ovakvom sudu, jer eelj skriva svoj ekstremni nacionalizam iza fraza o brizi za ivot graana, da bi ih pridobio, iskoriavajui nezadovoljstvo graana.

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

51

se zadr ao i posle 5. oktobra, bila svest o potrebi ruenja biveg re ima, bez sasvim jasne perspektive kakve bi promene morale da se dogode (manji broj ispitanika navodi eksplicitno demokratske promene i to, pre svega, u smislu obnove privrede i stvaranja novih institucija). Oekivanja se uglavnom svode na bolji (normalan) ivot, sa prete nim naglaskom na promene u svakodnevnom ivotu, mada nije mali broj ispitanika koji pod promenama podrazumevaju diskontinuitet sa bivim sistemom, to je ve jedan vii stepen demokratske svesti. Znaajno je istai da su graani dosta kritini kada je u pitanju odnos populacije prema radu, smatrajui da se va ne promene moraju dogoditi u toj oblasti, ako hoemo da stabilizujemo ekonomiju, zahtevajui od nove vlasti da vie brige posveti stvaranju uslova u kojima se mo e iveti od rada. Naglaava se i to da je potrebno shvatiti da nije dovoljno da se samo obezbedi pravo na rad, nego da treba razvijati i sopstvenu odgovornost koja proizlazi iz odnosa prema radu. To je svakako krupan korak napred u razvijanju ovog shvatanja kod populacije koja je decenijama navikla da to manje radi, budui potpuno nezainteresovana za posledice takvog odnosa i zadovoljavajui se minimalnom zaradom pod uslovom da se sauva radno mesto. Ako graani danas zahtevaju da se takav odnos prema radu promeni, to naglaava pojavu jo jednog novog potencijala u demokratskoj percepciji drutva, naime, probuenog oseanja da se putem preduzetnitva i profesionalnog odnosa prema radu obezbedi prosperitet drutva. Najbolji pokazatelj ovog zakljuka je stav da je ranije kupovan socijalni mir, koji je dovodio do toga da su i graani i vlast zatvarali oi pred pogubnim posledicama takve politike, dok se danas graani opredeljuju za ekonomski zakon koji zahteva promenu stava i vlasti i graana. Svakako da oznaava va nu promenu i podatak da su graani poeli da razmiljaju o tome kakva je njihova uloga u promenama i ta sami treba da ine da bi doprineli va nim promenama, suprotno prete no paternalistikoj orijentaciji iz devedesetih godina prolog veka.10 Naravno, pitanje je koliko se ovakav iskaz sla e sa ponaanjem graana, to se mo e dovesti u sumnju s obzirom na njihovu malu zastupljenost u razliitim vidovima volonterskih delatnosti koje se zala u za promene. Ali, to mo e biti nagovetaj da postoji blagi prelaz od kolektivistikog ka individualnom opredeljenju i da se javlja verovanje kod izvesnog broja graana da individue mogu takoe da budu faktor drutvenog razvoja (mada jo uvek ima neverice u to da pojedinci mogu znaajnije uticati na tok drutvenih promena, potkrepljeno stavom da vee slobode u izra avanju miljenja ne znae da to ima uticaja na stvarna zbivanja). U tom pogledu va no je esto isticanje potrebe da graani menjaju navike (pre svega u smislu da malo i loe rade, da nalaze rupe u zakonu, da se
10

U istra ivanju 1993, iji su rezultati o opredeljenju graana prema dr avi izneti u pomenutoj knjizi, graani su iskazivali prete no etatistiku orijentaciju (85 posto), to potvruje da je postojalo jako uverenje da je paternalistika dr ava du na da sve obezbedi pojedincima, bez njihovog uea u reavanju svojih problema (videti str. 103 i 109).

52

Zagorka Golubovi

oslanjaju na dr avu, itd.) i da razviju svest koja bi im omoguila da misle i da postupaju kao graani. Svest o tome mo e znaajno doprineti oslobaanju graanskih inicijativa u novoj ulozi graana u procesu demokratizacije. Uprkos rairenom miljenju, koje se potencira u medijima, da u Srbiji ne postoji javnost, nae istra ivanje sugerie da se javnost mo e konstituisati kada se graanima pru i prilika da na javnoj sceni iska u svoja uverenja i stavove, ali da se to nedovoljno podstie. Ovaj intervju se mo e smatrati nekom vrstom takvog podsticaja. Za obrazovanje javnosti potrebna je dvosmerna komunikacija: otvaranje politike prema graanima (sa ime graani nisu zadovoljni) s jedne strane, a sa druge, obraanje graana vlastima i javnosti (za ta mediji ne otvaraju dovoljno prostora). Spremnost graana, iskazana u ovom istra ivanju, da otvoreno razgovaraju i o linim problemima i o problemima drutva, kako ih oni vide, pokazuje da se oslobaaju dotadanje zatvorenosti i da pokazuju spremnost da sudeluju u javnosti ako im se to omogui. Suprotno takoe dosta rasprostranjenom i klietiranom uverenju da i dalje preovlauje podaniki mentalitet, ovo istra ivanje sugerie uoljivo pomeranje od naglaene autoritarne strukture (koja je u istra ivanju 1993. g. bila predominantna). Graani danas slobodno govore ne samo o nedostacima nove vlasti, ve se izra avaju kritiki i o najviim autoritetima, upuujui im ozbiljne zahteve, to pokazuje da se vie ne pridr avaju lozinke vlast je vlast i treba joj se pokoriti. U tom smislu, ispitanici naglaavaju da nisu spremni da trpe dugo ono ponaanje vlasti koje ide na tetu njihovih interesa; dok je za stav podanika svojstveno utati i trpeti, jer vlast ima mo kojoj se pojedinci ne mogu odupreti (interesantno je da se vrlo retko pominje uzreica ne mo e ut s rogatim). Nai ispitanici, meutim, uviaju da su sa promenom 5. oktobra dobili u ruke mono sredstvo da se bore protiv samovolje vlasti, a to su izbori, predoavajui da e i ovu vlast promeniti ako im ne odgovara a jedno od osnovnih naela demokratije glasi: graani imaju pravo da srue vladu koja radi suprotno njihovim interesima (o razliitim shvatanjima demokratije bie rei u poglavlju o politici). Najveu te inu ima injenica da graani oseaju da se nije dogodio pravi diskontinuitet izmeu biveg re ima i poretka koji se stvara, to se manje osea kod predstavnika vlasti. Drugim reima, graani su svesni da nije bilo dovoljno samo sruiti Slobodana Miloevia, ve da treba potpuno pretresti kuu i kazniti sve one koji su doveli do ekonomske i politike katastrofe. S tim u vezi neki izra avaju sumnju da postoje nagodbe izmeu bive i sadanje vlasti. Ovaj podatak je veoma va an, jer se na osnovu njega otkriva da graani nisu zadovoljni prosto bilo kakvim promenama, ve oekuju takve promene koje e omoguiti nov poetak, tj. da se iz nenormalnog stanja (biveg re ima) pree u normalno stanje ivota i rada. Treba, ipak, naglasiti, da kada govore o diskontinuitetu, vie su na udaru profiteri, lopovi i oni koji su se nelegalno enormno obogatili na raun naroda, nego ratni zloinci, koji i dalje izazivaju nelagodu zbog zebnje da se ceo srpski narod stigmatizuje kao poinioci zloina.

Promene u Srbiji 2000. godine: uzroci, oekivanja, postignua

53

Svakako je novo i shvatanje graana da politika nije prosto borba za vlast (a tu tendenciju istiu kao zapa eni kontinuitet izmeu politike biveg re ima, koja je bila sva usmerena ka odr anju vlasti, i sline te nje nove vlasti), ve da politika treba da bude reavanje bitnih problema drutva i otvaranje perspektive graanima za bolju budunost. Ako se uzme u obzir vekovno prihvatanje ideje da je politika zainteresovana samo za vlast kao neto normalno, ovakav preokret oznaava znaajnu promenu u svesti graana, koja je uslovila drugaiji i kritiki odnos prema politici nove vlasti. Va no je takoe istai da veliki broj ispitanika ume da prepozna i obrazlo i slinost izmeu nove vlasti i biveg re ima, to esto izmie i profesionalnim istra ivaima, naroito onima koji se apologetski odnose prema novom poretku. Kod naih ispitanika nije se mogla zapaziti u veem broju takva tendencija. Sve ovo govori u prilog nove vrste (sa)znanja, koje se nagomilalo tokom protekle decenije i koje se artikulisalo u odluujuem kriznom trenutku, otvarajui vidik i dotle zaslepljenim graanima i omoguujui im da realnije formiraju svoja miljenja i stavove. U tom pogledu ovo istra ivanje pru a novi uvid u pogled odozdo i pobija mnoge predrasude o potpunom odsustvu graanstva i graanske svesti u Srbiji danas. Dakle, pogled iznutra koji smo dobili istra ivanjem Politika i svakodnevni ivot daje intimne odgovore na brojna pitanja koja se tiu politikih stavova vezanih za dogaaje nastale posle 5. oktobra, potvrujui, suprotno optem uverenju, da graani umeju da politiki misle, ali umnogome iz perspektive svoje svakodnevice. Za sada ostaje otvoreno pitanje koliko e to akumulirano saznanje i poetni pozitivni rezultati u pogledu formiranja graanske svesti postati vri sastavni deo daljeg toka tranzicije, to e zavisiti od mnogih inilaca: a) od spremnosti nove politike elite da ugradi radikalnije promene u novu politiku kulturu; b) od mnogo sistematinije edukacije graanstva u demokratskom duhu; c) od rada na sebi od strane samih graana. No, mo e se rei da su otvorena vrata za nastavljanje procesa u smislu razvoja demokratske svesti graana, koja bi znaajnije uticala i na stvaranje aktivnog graanina, a dalji tok e zavisiti od toga koliko e poetni potencijal biti iskorien. U tom pogledu, nova vlast bi morala da odigra znaajniju ulogu u podsticanju participacije graana u demokratskim promenama. Ova analiza, stoga, mo e imati i znaajne praktine posledice budui da je pomogla da se jasnije uoe stavovi i orijentacije graana, da bi se efikasnije izalo u susret njihovim potrebama i zahtevima. Takav odgovor nove vlasti potvrdio bi njen demokratski karakter, jer su se glavne greke i promaaji ranijih re ima sastojale u tome to su interesi i potrebe drutva postulirani odozgo, bez uvida u stvarne potrebe i nastojanja samih graana.

ore Pavievi Ivana Spasi

Shvatanja politike

U ovom delu teksta1 obrauju se sledea pitanja: ta je politika za graane Srbije? Koje oblasti ivota i drutva se tretiraju kao politike i kako bi Srbija u tom smislu trebalo da izgleda? Kakvi su najva niji politiki akteri, po vienju graana? i Gde graani tu vide sebe? Ova pitanja su va na zato to graani, kada govore o politici, koriste tu re u razliitim znaenjima. Pojam politika i pridev politiko se u razlilitim izjavama upotrebljavaju na razliite naine, esto netipino ili dosta konfuzno. Graani neke tipino politike fenomene (npr. demokratiju, o emu e kasnije biti vie rei) esto opisuju nepolitikim pojmovima, ali i obrnuto, pojmovima kao to su dobar ivot, plata, bezbednost itd, daju naglaeno politiki znaaj. Bilo bi povrno to pripisati samo politikom neobrazovanju graana. Iza tih znaenja skrivaju se razliiti, esto dosta racionalni, tipovi odgovora na datu situaciju na ono to se godinama u neposrednom iskustvu, ili u medijima, podrazumevalo pod pojmom politike. Konfuzija u pogledu znaenja u veoj meri proishodi iz nepostojanja osnovnog konsenzusa i odsustva komunikacije izmeu razliitih segmenata drutva: nejavnog (privatnog i svakodnevnog) i javnog (mediji, NVO, intelektualci, politiari). Nain na koji se politiki artikulie stvarnost u ova dva segmenta drutva nije u vidljivoj uzajamnoj (dvosmernoj) vezi. Oni u velikoj meri deluju autonomno, a ne kao umre ena drutvena celina.

ta je politika: dva shvatanja pojma

Politika je tokom devedesetih godina bila znaajna tema za graane Srbije. To da je ona zauzimala vie mesta nego to je to normalno, ili to zaslu uje, predstavlja gotovo optu ocenu. Oko politike su se ljudi svakodnevno raspravljali u kuama, na poslu, na ulicama, u prodavnicama, sa prijateljima ili pri sluajnim
1

U ovom poglavlju i nekoliko drugih, citati iz intervjua obele avani su tzv. ifrom razgovora, koja se sastoji od: skraenice za grad (inicijala intervjuera, ako ih je bilo vie u istom gradu) rednog broja.

56

ore Pavievi, Ivana Spasi

susretima.2 Zbog nje su se delile porodice i raskidala prijateljstva.3 ak i oni koji nisu eleli politiku u svom ivotu, morali su da ula u znaajan napor da je se oslobode. Politika se prosto nametala i u velikoj meri kolonizovala ivot ljudi: Politika se bavi nama, a ne bavimo se mi njom (VA-8). Meu graanima je veoma rairena svest o tome da su svi, hteli-ne hteli, pogoeni politikom koja ne da se mea, nego se grozno mea u sve oblasti ivota (SM-3). Jednako je rairen stav da takvo stanje stvari nije dobro: Politika mnogo uestvuje u naim ivotima, trenutno, mada ne bi trebalo... Smatram da svako treba da brine o svom poslu, bukvalno, nas obine ne zanima politika (VA-2). Ili, jo direktnije: Mislim, bre, da je dosta bilo, radije bih se posvetio nekim drugim stvarima (BG-IJ-9). U izjavama graana u vezi sa politikom uoava se jedna napetost, koja se esto ispoljava kao prividno upadanje u protivrenost.4 Sa jedne strane, graani ele da se politika manje bavi njihovim ivotima i oni politikom, a sa druge strane postoji uvianje znaaja politike i frustracija to politiko polje ne funkcionie onako kako bi oni eleli. Mogla bi se izneti teza da graani naprosto ne uviaju meusobnu protivrenost tih zahteva jer, bez bavljenja politikom ne mo e se doi do eljenog uinka ali to nije pravo objanjenje, posebno ukoliko imamo u vidu da su intervjui raeni godinu dana nakon 5. oktobra, kada je seanje graana na ovaj dogaaj bilo jo uvek ivo i kada su rado govorili o vlastitom aktivnom ueu u zbivanjima. Napetost je pre rezultat razliite upotrebe pojma politika u ova dva sluaja. Ovo je samo jedna od napetosti koje se javljaju oko pojma politike; postoje i mnoge druge. Da bi se one objasnile, potrebno je poi od toga kakvo se znaenje pripisuje pojmu politika ili politiar i ta graani podrazumevaju pod bavljenjem politikom. Tu postoje dva problema.
Pa izgleda, najvie pria o politici. Ono, ujutru kad ide u prodavnicu, pa se vraa iz prodavnice, sve je skupo, nema para, o tome uvek ima tema da popriamo (A-AM-5). Krene se od politike, pa se zavri sa politikom Prolazim biciklom, u susret mi idu babe i dede, i sad, dede o politici, prolaze babe, ene su, valjda e one priati o neem drugom. Ne, i one o politici! E, to sad treba da se iskoreni. Ali to se sada uvuklo u ljude, da se nee iskoreniti nikada (SM-3). Smatram da je politika jedno strano gubljenje vremena. Mnogo vremena smo izgubili, i moja porodica, kao i veina drugih, u bavljenju politikom, a ne sobom (A-L-8). Za prolih 10 godina toliko ivaca sam izgubio priajui o svemu tome, a s druge strane sam bio nemoan da bilo ta promenim. Onda se sve to samo svodilo na pljuvanje, pljuvanje... Poto nita konkretnije nismo mogli da uradimo, ono, taj gnev smo delili meu sobom (BG-IJ-9). 3 Ja ne znam nijednu slavu na kojoj sam bio od kad je viepartijski sistem a da nije bilo krvi do kolena (NI-23). 4 Jedna ilustracija: Nismo ni razmiljali o politici [u Titovo vreme] znalo se ko ti je predsednik i nita te drugo nije interesovalo, ali sada su svi vie opsednuti time. I u komiluku, i u autobusu kad ue, i u radnoj organizaciji i sve. Malo dalje, ista sagovornica ka e: Rekla sam da vie neu oko politike, ni minuta da se bavim, stvarno vie Od sada vie nikome nita ne verujem. Nikome nita, verujte. U isto vreme, ona ima poverenja u Kotunicu i lan je DSS, veoma je aktivna u MZ, tokom protesta je putovala u druge gradove na demonstracije. Na vie mesta ona ponavlja da sve poinje i dolazi odozgo i da mora dolaziti odozgo, od politiara, da bi se drutvo promenilo (PO-1).
2

Shvatanja politike

57

Prvo, dosta je rairena nesigurnost u artikulaciji toga ta je politika u normativnom smislu, odnosno kakva bi politika trebalo da bude, nezavisno od onoga kako je faktiki izgledala u Srbiji poslednjih godina. Pogledajmo sledei primer: sagovornik najpre ka e da je sve zlo zapoelo kada su u naoj zemlji uvedeno viestranaje: Dotad je sve bilo normalno, ali posle toga narod je kao podivljao. Zato je politika najgora stvar. To je dovelo dovde, ta politika. Odmah zatim, u istom dahu, on ka e: Sama re politika imala bi jedno znaenje, za mene: reavanje svih pitanja ... zemlje, pitanja jednog naroda, podrazumeva se pod politikom (NP-MK-1). Stie se utisak da je termin politika nepopravljivo ocrnjen nedavnim iskustvom, zbog ega graanima nedostaju pojmovi i iskustvene slike kojima bi mogli adekvatno da izraze svoju pozadinsku predstavu o politici kao neemu drugom irem, dostojanstvenijem, izuzetno va nim za drutvenu zajednicu. Drugi problem koji se ovde javlja jeste (novo) neposredno iskustvo o dvostrukoj ulozi politikih aktera u pluralizovanom politikom prostoru. Akteri se, sa jedne strane, bore za prevlast u politikom polju, a sa druge se predstavljaju kao nosioci javnog interesa. Pri tome, oni prednost daju prvoj ulozi, to se ogleda u nainu na koji funkcioniu stranke i Skuptina, spram proklamovanih ciljeva i oekivanja graana: Veina vremena se troi na meusobne svae izmeu stranaka DOS-a, nego da tu energiju ulo e za borbu protiv kriminala, protiv korupcije, protiv onih koji su nekada bili na vlasti (SU-MP-3). Ovaj dvostruki raskorak izmeu dve uloge politikih aktera, i izmeu njihovog ponaanja i oekivanja graana ispoljava se razliito, ali najee kroz negativan stav i nepoverenje prema strankama, politiarima i politici uopte. Uz to obino ide i odbijanje stranakog anga ovanja, poverenje u nestranake linosti i tra enje nepolitikih puteva da se problemi reavaju. Nepoverenje u tom sluaju nije samo rezultat prakse identifikovanih aktera koji, loe zamiljenom i ravo sprovedenom politikom, kompromituju ideju politikog reavanja problema, nego je kompromitacija ne eljeni ishod unutranjeg dvojstva politike kao profesionalne delatnosti. Postoje, dakle, najmanje dva osnovna znaenja rei politika. Potrebno je napraviti razliku izmeu 1) u eg shvatanja politike, kao posebne oblasti delovanja, u kojoj va e posebna pravila i kojom se bavi poseban soj ljudi (politiari) i 2) politike u irem smislu, iji je cilj uspostavljanje i odr avanje opteg okvira za delovanje i za reavanje zajednikih problema. Pored toga, politika se ponekad posmatra i 3) kao deo ireg kulturnog i drutvenog obrasca ponaanja: kakvi smo mi, takvi su nam politika i politiari. Ova razumevanja politike nisu uzajamno iskljuiva. Naprotiv, ona se esto prepliu kod istih osoba (esto na koherentan nain).5 Meutim, najee su veoma oskudno artikulisana. Podela je
5 To preplitanje se vidi, recimo, u sledeoj izjavi: U tome se ogleda voenje politike, mudrost da ka em ... [da u diplomatskim razgovorima sa meunarodnim faktorima] izvuemo ono to je za nas najbolje, najkorisnije za Srbiju, za Jugoslaviju, bez obzira to nismo u poziciji da biramo (KG-GM-8). Ili, slina napetost izmeu dva shvatanja politike kod srednjokolke iz Kragujevca: A poto sam od 1999. lan Otpora, a sada vie ne idem ni na sastanke, poto sam ja

58

ore Pavievi, Ivana Spasi

napravljena da bi se uoile razlike koje le e u podlozi naizgled protivrenih stavova o politici. Te razlike, tavie, esto slu e kao osnov za kritiku distancu prema politici i politikim odlukama.

1. U e shvatanje politike kao posebne oblasti delovanja sa vlastitim zakonitostima

Politika u ovom smislu zasniva se na onome to rade politiari, stranke i Skuptina. Karakteristika ovakvog shvatanja jeste distanciranje od politike i politiara i odbijanje da se preuzme odgovornost za konkretne politike postupke. Politika je aktivnost koja ima svoje zahteve i kojom graani ne ele da se bave, bilo zato to se ne oseaju kvalifikovanim ili sposobnim za to ili, to je ee, zato to ona ne odgovara njihovom moralnom i ivotnom senzibilitetu. Njihova aktivnost se iscrpljuje na izborima, ili u sluaju da zatreba.6 Kada stoje na ovom stanovitu, ono to je ljudima va no jeste kako se ivi, da li mogu dovoljno da zarade i, uopte, da li ukupnu situaciju mogu da sagledaju kao pozitivniju. Vidljiv je zamor graana politikim nadmudrivanjima i oni ne ele da uestvuju u tome. Ni politiari ni njihove aktivnosti se ne procenjuju unutranjim politikim razlozima, dakle standardima koje sami politiari nameu, nego prema onome to bi trebalo da budu uinci njihovih aktivnosti. U okviru shvatanja politike kao posebne oblasti delovanja mo e se napraviti razlikovanje izmeu onih graana koji politiku shvataju prvenstveno kao borbu za polo aje i privilegije, i onih koji je do ivljavaju kao posebnu vrstu profesije posao. a) Politika je borba za polo aje i privilegije: Politika se shvata kao polje borbe za promociju linih i stranakih interesa. esto je teko razluiti kada graani govore o ovoj osobini politike kao o njenoj sutinskoj karakteristici, a kada je smatraju samo jednom od njenih estih empirijskih obele ja. Ta dvosmislenost se osea u stavovima kao to je: Svi smo se borili za promene i kada su pojedini ljudi osetili blagodeti vlasti poeli su da kradu, zapali su u krizu .... To nam je u krvi, takav nam je mentalitet (LE-7). Nije jasno da li dolazak na vlast izaziva krizu, ili je posredi samo empirijska ocena konkretnih politiara, ili ak identifikacija nekog ireg nacionalnog ili antropolokog obele ja. U svakom sluaju, borba za polo aje i privilegije je va an inilac politike.

na strani onog dela je odustao od cele te ideje, koji ne eli da se mea u politiku (KG-GM-7). Na ovom mestu, ona akcije Otpora ne do ivljava kao bavljenje politikom, ali je ranije u intervjuu svoje delovanje u Otporu opisala kao politiku aktivnost. 6 Do 5. oktobra sam bila ukljuena u sve, a posle je sve bilo prekinuto, jer sam oekivala da e oni kojima sam ja pomagala na neki nain sad ponu da rade taj posao za mene (A-L-7); ili: Ne interesuje me mnogo to. Daj mi, brate, da ivim, a ti se bavi politikom. Daj mi da ivim normalno, ako neto zatreba da se iupa, daj da iupamo zajedno (SM-3). Na problem kontekstualnog sudelovanja jo emo se vratiti.

Shvatanja politike

59

U nekvalifikovanoj varijanti ovog stava, politika se vidi kao promovisanje linog i eventualno stranakog interesa: vlasti se te i i vlast se dr i zato to je to nain da se ovek obogati i stekne razne vrste privilegija. Tako je uvek i svuda; ni u drugim zemljama nije bolje, mada se mi ponekad zavaravamo da jeste. Sledstveno tome, ova priroda politike je neizbe na i nepopravljiva. Ova varijanta ukazuje na potpunu otuenost u odnosu na nosioce vlasti: to su uvek oni, neki tamo drugi, koji nisu ja, ili mi, narod. Politika se nu no na kraju pretvara u grabe : Politika je kurva, pre svega njihov posao je takav, to je u opisu radnog mesta. Ti mora biti dvolian, jedno misliti, drugo govoriti, tree raditi. Mislim da je apsolutno jako komplikovan taj posao i da jednostavno ti ljudi, mo da mnogi od njih i ne ele da tako postupaju, ali mislim da je to mainerija koja oduzma njihov autentian, lini peat zbog koga su oni tu i doli, zbog kojeg je njima narod i dao poverenje. E sad, ko se tu manje izgubi, taj ostaje, recimo, na pravom putu, ali je jako malo takvih ljudi i jako je kratak period u kojem oni uspevaju da dr e te konce pod kontrolom (SM-2). U kvalifikovanoj varijanti istog stava, postoji izvesna granica prihvatljivosti linog okoriavanja vladajuim polo ajem. Donekle je normalno da ovek na vlasti obezbedi i sebe: Bilo bi glupo ne iskoristiti neke stvari, ako ve ovek mo e (K-1). Tu se nazire izvesna identifikacija sa stvarnim ili apstraktnim nosiocima vlasti, izvesna logika u podlozi koja ka e i ja bih, na njihovom mestu, dakle jaz izmeu mene i njih nije bezuslovan: Mora ovek da poe realno ... i ja da sam na vlasti verovatno bi prvo svoje prijatelje, prvo svoje roake (A-L-8). Granica do koje se prihvata okoriavanje odreuje se, prvo, koliinski. U bivem re imu, naju i porodino-klikaki krug oko Miloevia uzimao je sebi suvie, i to suvie vidljivo i napadno: Smetalo mi je kako su iveli, prikazuju d ipove, orgije, svata, to mi je mnogo smetalo (KG-GM-8). Svaka vlast je nesavrena. Ne postoji vlast koja je idealna. Uvek e biti korupcije i svega. Ali, ono je bilo preterano (BG-G-2). Ono je bila ba klasina otimaina (K-1). Druga dimenzija je relativna: raskorak izmeu nosilaca vlasti i ostalih lanova drutva ne sme da bude prevelik, a jo vie, ovi prvi ne smeju sebi da pribavljaju lagodan ivot po cenu upropaavanja ovih drugih: OK je da svi oni uzimaju za sebe, ali mora se malo i narod pogledati (SM-6). On ima kule, gradove i uvek e imati. I to je, opet, normalno, meni. Svako hoe to vie za sebe. Ali pru i i onima ispod neto, makar budunost (BG-G-9). On [Tito] je uzimao i nama davao... a ovi su uzimali samo za sebe (BG-LjJ-8). Trei kriterijum je te ina posla kao opravdanje, odnosno veliki lini pritisak koji nosioci vlasti trpe zbog odgovornosti svog polo aja. Taj kriterijum je posebno vidljiv kada se ispoljava razumevanje za novu vlast, zato to se u tekuem periodu suoava sa osobito tekim zadacima. Posredi je neka vrsta preutne razmene vi nama kompetentno voenje dr ave, a mi vama murenje na jedno oko da prigrabite usput neto i za sebe. Oni [nova vlast] verovatno svi lepo ive, ali na neki nain se ipak bore da neto

60

ore Pavievi, Ivana Spasi

krene nabolje (SM-10). Odgovornost je biti na vlasti, mnogo velika, mnogo ovek tu ula e sebe. Ako ovek odradi to na neki nain, naplati, ako negde za sebe prokri put, sve to pozdravljam, ali samo u onom momentu kad to niko ne trpi, kad se ne uzima od naroda da bi se sebi punili fondovi, kad narod i onaj ko radi dobije ono to je zaslu io (A-AM-1). U percepciji nove vlasti momenat granice prihvatljivosti igra znaajnu ulogu utoliko to joj se uglavnom priznaje da ona tu granicu zna i potuje. Prethodni re im, naprotiv, prekoraio ju je u svim dimenzijama, to je bio jedan od glavnih percipiranih uzroka njegovog pada.7 b) Politika je posao/profesija: Politika se shvata kao ozbiljan posao za koji su potrebne odreene sposobnosti i kvalifikacije, ali koji sa sobom povlai i veliku odgovornost za uinjeno. U tom smislu, graani se ne oseaju kompetentnim da obavljaju taj posao i ne ele da ponesu tu odgovornost, niti da je dele sa politiarima; ponekad ak ni da sude o nekim konkretnim postupcima politiara: Koliko je to u redu ili nije, nisam ja zadu ena niti sam merodavna da raspravljam ... Politikom treba da se bave politiari, a ne svi mogui, i onaj to kopa i onaj to peva, svi smo se nali i dali u politiku i anga ovali u tom smislu, a po meni to ne bi trebalo da izgleda tako (A-AM-1). Ili: ovek ... treba da je oprezan kad daje miljenje, o onim stvarima o kojima ne razume dovoljno ... ovek ne mo e da bude upuen u sve, i zato mi imamo svoje delegate, imamo svoje ministre, imamo svoje direktore, imamo svoje rukovodioce, imamo svoje predstavnike, koji treba da nas zastupaju pravilno i pravedno i treba da verujemo u njih (SU-BJ-7). Ovaj stav je rairen, najpre, kod najmanje obrazovanih graana: oni se obino ne oseaju kompetentnim da sude o pojedinanim postupcima politiara. Druga grupa ljudi zauzima ovakav stav zato to posao politiara do ivljava kao prljav i moralno nedostojan, ali ipak nu no zlo koje mora neko da obavlja. Trea grupa razloga zbog kojih se neguje ovakav stav odnosi se na slo enost i neprozirnost posla politiara. Nije mogue iz dana u dan pratiti aktivnosti politiara, procenjivati njihove postupke i uticati na njih. To je mogue samo periodino, kada se saberu rezultati onoga to su inili. Zbog toga ovaj stav prati vera u smenljivost re ima koja se ogleda u stavovima a) da je Miloevi morao da prizna rezultate izbora, koji je rairen i kod onih koji su ga prehodno podr avali i b) u stavu lako emo smeniti i ove, koji se provlai kao motiv kroz mnoge intervjue, kao to je ve naznaeno u poglavlju o do ivljaju promena. Ovakvo shvatanje politike mo e se sagledati kroz: b.1.) pripisivanje institucionalne odgovornosti politiarima, b.2.) opis politike kao prljavog, ali ipak ozbiljnog posla, i b.3.) posla koji se esto obavlja iza zatvorenih vrata.

V. detaljnije o tome u poglavlju o seanjima na prethodne decenije, odeljak o Miloevievoj vlasti.

Shvatanja politike

61

b.1. Politiarima se pripisuje institucionalna odgovornost koja je vezana za njihovu mo i posledice koje mogu da izazovu njihove odluke.8 Miloevi je kriv to se nije odgovorno ponaao, to nije pregovarao i pronaao nagodbu kako u sluaju raspada SFRJ i ratova, tako i u sluaju NATO bombardovanja. Veliki broj ljudi tvrdi da on nije dobro obavio posao i smatra ga odgovornim to nisu izbegnute loe posledice (v. i poglavlje o seanjima na Miloevievo razdoblje). U pozadini ovoga je ideja da, ako si predsednik, treba da obezbedi mir i da donese zajednici dobro: Da smo imali neke elastinije ljude koji su stvarno hteli dobro ovoj zemlji, a ne ovo to se kasnije ispostavilo, onda bi sve bilo malo drugaije (BG-G-2). Na narod je osetio na svojoj ko i koliko mo e greka nekih ljudi da kota sav taj narod... To [kosovski rat] je bio jedan promaaj, jedno nespretno vladanje jednih ljudi (NP-MK-1). Institucionalna odgovornost koja se pripisuje novoj vlasti drugaijeg je karaktera. Odustvo straha od novih ratova kod ogromne veine ispitanika (ne znam sa kim bismo mogli vie da ratujemo) i naglaeno oekivanje kretanja ka normalizaciji menjaju karakter odgovornosti. Od nove vlasti se oekuje izvoenje promena i postepeno ispunjenje onoga to je obeano. Meutim, ni ova odgovornost nije neograniena: jasno definisan domen institucionalne odgovornosti mo e i rasteretiti politiare i slu iti kao konica nerealnim oekivanjima: Oni misle, doveli smo novu vlast, e sad emo od te vlasti sve da tra imo, duu da im izvuemo, e pa ne mo e (PO-3). b.2. Posao politiara je prljav, ali ipak ozbiljan: Ovo shvatanje se oituje u stavu da osoba mora posedovati negativne osobine da bi bila uspean politiar. Neko ko se odlui za politiku karijeru mora najpre izgubiti lini integritet kao lan stranke, a zatim se koristiti najraznovrsnijim sredstvima da bi postigao ono to eli. Ja ne vidim iskrenost, retko u kom oveku, i onoga ko je iskren, njega suzbiju brzo. Jer poten ovek u politici teko e opstati (UE-1). ini je u oima graana paradigma ovakvog politiara. On je sposoban ali u isto vreme manga i te osobine ga kvalifikuju za uspeh (NP-MK-2); ili: ini mi se ne svia, ali on oma viziju (BG-G-2). Ne postoji idealan politiar: poteni i dobri ne mogu da se bave politikom (BG-G-9) b.3. Politika je posao koji se esto obavlja iza zatvorenih vrata, na zatvorenim sastancima ili pregovorima. Razlozi kojima se tamo rukovode politiari nedostupni su putem redovnih sredstava informisanja. Oigledno je da ovo iskustvo graani Srbije vuku iz mnogobrojnih pregovora iji su ishod oekivali sa strahom ili sa nadom. U njihovoj politici je bilo mnogo to iza zatvorenih vrata, da se tu neto deavalo to mi nismo svesni ta je to. Znai, neto to su nekolicina ljudi imali u nekom svom dogovoru, neto su se sigurno dogovarali, neto jedan drugom sigurno nisu ispotovali, neto se tako desilo kako se desilo (A-L-2).
8 Loije se ivelo, ko je kriv nego vlast. U kui kad nije kako treba, gazda je kriv, niko drugi... Kad budem osetio da bolje ivim, taj e se politiar meni svidet (NP-MK-2).

62

ore Pavievi, Ivana Spasi

2. ire shvatanje politike kao opteg okvira za delovanje

Pojam politike se u ovom znaenju upotrebljava u irem i dosta pozitivnijem smislu. Politika se shvata kao nain reavanja zajednikih problema, odnosno problema koji se tiu svih. Mada graani stranake kanale za delovanje do ivljavaju kao nepropusne, oni ipak vide da mogu i treba da daju doprinos zajednikom reavanju problema i pristaju da podele deo odgovornosti sa vlau u tom poduhvatu. Meutim, ovde je odgovornost dvostruka, kako na strani vlasti da stvori i odr ava stabilan okvir drutvenog delovanja, tako i na graanima da preuzmu odgovornost za vlastiti ivot i ono to se zbiva (i u krajnjoj instanci sudbinu politike zajednice). Zbog toga izdvajamo dva shvatanja politike u irem smislu: jedno je ono koje se odnosi na uspostavljanje stabilnog okvira delovanja koji se nalazi u sferi odgovornosti vlasti, a drugo se tie odgovornosti samih graana za taj okvir. Treba napomenuti da se i jedno i drugo shvatanje u najveem broju sluajeva kreu u domenu trebanja, bez jasne slike kako ga sprovesti u praksu. a) Politika treba graanima da obezbedi stabilan sistem pravila drutvenog ponaanja: Polje iskustva koje graani imaju u ovom pogledu je veoma ogranieno. Ono se odnosi ili na neke nostalgine predstave o ureenosti SFRJ, gde je nekakva podela posla izmeu graana i politike postojala, ili na primere drugih, zapadnih zemalja, ili na otklanjanje onih uzroka nestabilnosti koji su smetali graanima tokom Miloevieve vladavine. Nedostatak opteg okvira za delovanje vidljiv je ve i u neslaganjima o tome u kojoj dr avi ivimo ili bismo hteli da ivimo. Meutim, i za zagovornike Srbije kao dr ave i za jugonostalgiare bitno je da se radi o jednom trajnom i predvidljivom okviru za drutveno delovanje. Da bismo imali dobar ivot, potreban nam je stabilan i ureen okvir:9 bez velikih politikih i drutvenih previranja, bez kriminala i korupcije, sa stabilnim institucijama, kvalifikovanim ljudima na odgovarajuim mestima i pravilima ponaanja. Najveu odgovornost za uspostavljanje ovog okvira imaju politiari. Koliko je to va no vidi se i po tome to se od politiara vie ne oekuju velika dostignua ili realizacija nekih velikih projekata. Veoma su retki sluajevi u kojima se takvi projekti zagovaraju, makar i u mnogo skromnijem obliku no to su to bili oni koji su dominirali tokom devedesetih i zbog kojih je od graana zahtevano podnoenje rtve. Ovakvo vienje politike postoji u nekoliko netipinih sluajeva sa misionarskim vizijama. Jedan se, na primer, tie uspostavljanja Oslobodilake srpske armije OSA (K-6), a drugi zatite srpstva (NP-MK-6). U oba sluaja re je o dugoronoj politici sa velikim ciljevima, ali i tu se njihova realizacija ne zahteva bezuslovno i odmah. Metode koje ova dvojica ispitanika preporuuju bitno su razliite: prvi istie rad i duhovni i ekonomski oporavak da bismo stali na noge, a drugi diplomatska sredstva, politiku vetinu i pregovore. Ni u
9

Prvo treba da se promeni sistem. Ne vlast kao vlast, ne ovek kao ovek, nego kompletan sistem... Da se uvedu neka pravila, neki zakon, da to mora da se potuje i da taj zakon va i i slovom i brojem za svakog (A-AM-1).

Shvatanja politike

63

ovakvim, relativno fanatizovanim sluajevima vie nemamo zagovaranje nekog prekog, nepolitikog puta za ostvarivanje zadatog cilja. Kod veine drugih, jedina rtva koja je jo uvek opravdana jeste strpljenje koje je potrebno da bi se izvrile promene u smislu normalizacije ivota.10 Politika ne mo e vie od graana zahtevati beskonana odricanja radi vieg i nejasnog cilja: cilj je ovog puta oroen i on mora voditi samoukidanju prakse koja do njega vodi.11 Ove prakse su predviene samo za tranzicioni period u kome treba obaviti posao. U tom smislu mo politiara je ograniena, ali je njihova uloga ipak nezaobilazna: Vlast ne mo e promeniti mentalitet ljudi, ali mo e promeniti neki zakon. Jer vidite, nije Nemac kao Nemac ovek bolji od nas Srba, njega je zakon, da ne ka em vlast, naterao da on bude bolji (VA-1). Jednom kada se politiko i drutveno polje uredi, mnoge stvari e ii lake i bez potresa: Lako je Americi da smenjuje predsednike svake etiri godine, ja mislim da tako i treba, jer se njihova politika, ni spoljna ni unutranja, ne menja. Oni nasleuju neto, bitnih promena nema (SU-BJ-7). Politika tada nee biti sudbinska, nego e predstavljati niz uhodanih mehanizama za reavanje problema. b) Sve mo e biti politika i svuda je politika: Politika se u ovom smislu shvata kao preuzimanje politike odgovornosti za svoj ivot i sudbinu politike zajednice. Iskustvo je graane Srbije nauilo da svaki oblik ponaanja mo e imati politiki znaaj; i obrnuto da politika mo e imati upletene prste u svakom segmentu ivota. Stoga je bavljenje politikom neizbe no ukoliko ne elimo da se politika bavi nama. Krivi su prevashodno politiari, mada smo krivi i mi sami to smo im to dozvolili (VA-2); ili: Jesu krivi politiari, ali je kriv i narod to se poveo za njima (SM-10). Kao politiki in u jaem smislu vidi se glasanje ili davanje politike podrke. Izmeu glasanja i onoga to (bi trebalo da) radi izglasani politiar ne postoji prevelika distanca. U nekim sluajevima odgovornost se pripisuje ak i na osnovu same pripadnosti politikoj zajednici ili narodu. Mi smo krivi. Mi smo ti koji su glasali za Miloevia.... Mi smo ti koji smo mu dali vlast i on je to lepo iskoristio (NI-19); ili: Politiare su birali graani... Ako smo mi glasali za neku vlast, mi smo ih doveli na vlast, pljeskali im, imali neku viziju i uticaj. Moramo da sagledamo neku nau odgovornost. Oni su deo ovog naroda, naih graana (VA-1). U pozitivnom smislu, naglaava se da nikada jedna vlast ne mo e da
10

Na mentalitet, nae predrasude, ono nae mi smo najbolji u svemu. Fino je imati dostojanstvo, gordost, ali treba sagledavati situacije realno (NI-19). U ovom smislu se od politiara gotovo jednoglasno zahteva da, ak i uprkos rairenim sklonostima ili zahtevima pravde, pronau kompromis sa meunarodnom zajednicom, prihvate meunarodna pravila ponaanja i isposluju odgovarajue mesto Srbije u svetu. Ova taka predstavlja jedan od najizra enijih otklona u odnosu na preovlaujui diskurs devedesetih godina. Up. odeljak o bombardovanju 1999. u poglavlju o seanjima na nedavnu prolost. 11 Jedan od primera za to su uestali zahtevi za radikalnim razvlaivanjem ljudi iz biveg re ima.

64

ore Pavievi, Ivana Spasi

bude idealna, stalno treba da je graanstvo, i da je organizacije graana, stalno potkrepljuju da bude bolja (A-MB-9). Meutim, graani ipak ne vide politiki nain da poprave svoje stanje. Njihova razmiljanja se kreu u terminima pobune ili odupiranja, a ne u pojmovima politiki kanalisanog ili institucionalnog delovanja. Krivica je politiara, ali svakako i nas to se u tom momentu nismo pobunili. Taj momenat je bio da svi skoimo, zato smo ekali objavu rata i napada, odugovlaenje Slobodana Miloevia (UE-1) Deset godina... je bilo kao jedno mrtvo more, zabijem glavu u pesak, pa ekam kada e mi biti bolje... udila sam se kako ovek mo e da izdr i tolika maltretiranja, raznih sadr aja, i da se ne pobuni (SU-BJ-7). Osnovna greka naeg naroda je to prihvata nezadovoljstvo. Svi smo svesni ta ne valja, ali konkretno pojedinac nita ne preduzima (BG-G-9). U ovom stanovitu izdvaja se jedan osoben naglasak koji ukazuje na specifinu, totalnu prirodu promena kroz koje drutvo upravo prolazi. Drutveni ivot sa sagledava kao kontinuitet oblika ponaanja od najobinijeg pojedinca do dr avnog vrha. Sledstveno tome, petooktobarski preokret sa svojim obeanjem podvlaenja crte vidi se kao prilika da se uoptene norme ponaanja ljudi u drutvu postave na nove temelje. tavie, ne samo prilika, nego i nu nost da se obavi generalna, radikalna revizija drutvenih pravila. Ja kao jedinka moram prvo da stanem i da raistim sam sa sobom ta ja mogu a ta ne mogu da uradim... To treba da uradi svako, poev od obinog radnika do ovih koji nas vode (UE-1). Prvo mora da se promeni naa svest. Da mi budemo svesni onoga to radimo i posledica toga to uradimo... U sutini, neki odnos prema kompletnom ivotu. Znai, da se potuju neka pravila, pisana i nepisana (A-AM-1).12 Ovaj stav najee izlazi na videlo u odgovorima na pitanje Da li treba da se menjaju neke stare navike u drutvu?. Pitanju se, istina, mo e pripisati sugestivnost. Meutim, injenica da je odgovor bio skoro bez izuzetka afirmativan i da su ljudi spontano prelazili na opirnu priu o loim navikama (koje ovde pre znae norme ili pravila) i o tome zato ih treba brzo menjati pokazuje da je tim pitanjem samo fokusirano neto to su oni ve odranije mislili. Ovaj nain posmatranja stvari unekoliko je slian taki 3 politika kao deo drutvenog i kulturnog obrasca ali se od nje razlikuje insistiranjem na linoj odgovornosti svih nas i konkretnijom politikom artikulacijom. Za razliku od toga, tree shvatanje politike, na koje sada prelazimo, kree se na ravni uoptenih kulturolokih i esto fatalistikih (tipa: nee se kod nas nita promeniti jo sto godina...) konstatacija o nacionalnom mentalitetu ili alosnom stanju naroda i drutva.

12

Zanimljivo, ovaj stav je podjednako prisutan i kod pristalica i kod protivnika promene vlasti, i kod onih koji novoj vlasti bezrezervno veruju i kod onih koji su iako promene pozdravljaju u globalu prema njoj kritini. Time dobijamo jo jednu potvrdu da je petooktobarsko obeanje podvlaenja crte dejstvovalo na celo drutvo.

Shvatanja politike

65

3. Politika kao deo ireg drutvenog i kulturnog obrasca ponaanja

Ovo shvatanje ne izdvaja politiku u nekom bitnom smislu iz ukorenjenih obrazaca ponaanja koji va e u iroj zajednici. Politika nije osobena, u njoj se samo ponavljaju odreene matrice delanja na koje su ljudi navikli i koje smatraju uobiajenim: kakvi smo mi, takvi su politiari. Ovakvo razumevanje politike ulazi u igru kada treba objasniti neke istrajavajue anomalije u politikom ivotu: tada se graani pozivaju na neke karakteristike preovlaujue politike kulture ili, u krajnjem, kolektivnog mentaliteta. Evo nekoliko karakteristinih izjava: Kod nas nema solidarnosti .... svako svakoga nastoji da prevari, dal to bilo kroz politiki nain, ili obian la ovski nain, muljanje neko uglavnom (SM-6). Ovde je plodno tlo, uspeva korov (NS-PM-5). U mojoj sredini, posle glasanja se ka e: Nai pobeuju! A na pitanje koji su to nai? Pa ti to pobeuju.... Ljudi su se nauili da budu nedefinisani... oni e se okrenuti tako da nisu suprotstavljeni nego da se uklapaju (LE-2). Mi smo Balkanci, Srbi. Svi koji dou na vlast gledaju da se to pre obogate, egoiste su, sebinjaci (LE-4). Kao zakljuak iz prethodne analize mo e se navesti da u Srbiji postoji raskorak izmeu empirijskog opa anja kako politika funkcionie i mogunosti koje politiko delovanje otvara. Ovo postaje posebno jasno kada se sagleda ocena politikih aktera (Skuptina, politiari, stranke). Oni se opisuju kao neko ko, u izvesnom smilu, okupira jedno potencijalno plodno polje delovanja, u kojem je locirana velika mo. Graani politike kanale delovanja smatraju zakrenim, osim za ljude koji ne insistiraju na vlastitom integritetu, koji su spremni da bespogovorno obavljaju stranake poslove, brane stavove u koje ne veruju, la u i licemerno se ponaaju. Zbog toga ljudi te e nepolitikim i kvazipolitikim formama delovanja i esto imaju prezir prema politici kao aktivnosti u u em smislu rei. U isto vreme, znaajan deo graana uoava da politika duboko utie na njihove ivote i da se bavi njima, zbog ega bi i oni eleli da se bave njom, na neki konkretniji nain nego samo kroz priu. Bavljenje politikom u ovom smislu se mo e uporediti sa bavljenjem krovom koji prokinjava: to je neprijatna aktivnost na koju nas prisiljavaju spoljne okolnosti. Politiari stavljaju graane u slinu situaciju. Graani to uoavaju i ne ele vie da bude tako. ele ispravan krov da bi se mogli baviti enterijerom. Stoga je rairen fenomen neega to bismo mogli nazvati privatnim bavljenjem politikom. Politika kojom se oni bave u svakodnevnom ivotu nije preslikana velika politika, u njoj se ne ponavljaju podele i problemi koje postoje u javnom politikom prostoru. Prostor svakodnevnog te i da se oslobodi imperativa stranake i institucionalne politike i kao takav bitno je razliit od javnog prostora. Graani vie ne doputaju jednostran upliv i trude se da depolitizuju taj svoj prostor od naslaga politiarenja i stranarenja. To je pouka koja je izvuena iz Miloevievog perioda, kada je politika posvaala ljude i narode, delila porodice i prijatelje itd. Raskorak izmeu, s jedne strane,

66

ore Pavievi, Ivana Spasi

onoga to graani vide kao politike probleme i reenja za njih, a s druge onog ime se politiari bave ponekad je toliko veliki da dovodi u pitanje komunikaciju izmeu ova dva segmenta drutva. esto se stie utisak o dva razdvojena ili suprostavljena sveta, sa razliitim interesima i vienjem stanja stvari u drutvu. Ovaj rakorak, meutim, nije do kraja definisan niti jasno artikulisan. Ipak, u irem drutvenom smislu, raskorak pokazuje da graani poseduju kritiku distancu prema vlasti i politici uopte. Potrebno je, stoga, ispitati kakvog je karaktera ova distanca. Ona se najvie ispoljava u stavu prema politikim akterima, politici koju vode, ali i u slici po eljnog stanja kome dr ava treba da te i.

Politiki akteri
Raskorak izmeu graana i politiara najuoljiviji je ako se uzmu u obzir kriterijumi na osnovu kojih se procenjuju akteri na politikoj sceni Srbije. to se manje do ivljavaju kao politiari, akteri bolje prolaze. Standardi koji se pri tom primenjuju su ili nepolitike prirode (karakterne osobine, ponaanje itd) ili se odnose na nedovoljno jasno i artikulisano opte shvatanje politike i brigu o zajednikom interesu. To nisu ak ni ona predizborna obeanja koja politiari daju pre nego to stupe na vlast. Ona se vie tretiraju kao deo politikog rituala: obeanja su obeanja je esta tautoloka fraza kojom se izra ava njihova podrazumevana ispraznost. Ona se pre shvataju kao izraz dobrih namera nego kao davanje rei da e se obeano zaista i u potpunosti ostvariti. To, naravno, ne znai da ispunjavanje ili izneveravanje obeanja uopte ne slu i kao orue kritike postupaka vlasti, nego samo to da obeanja ne figuriraju kao presudan kriterijum u oceni politikih aktera.13 Izneverena obeanja se pote u tek onda kada je ocena ve negativna, kao dodatni argument. Obeanja se takoe javljaju u formi olakog davanja obeanja ali to je ve opis karakterne osobine. Uzdr anost u davanju obeanja se ceni kao pozitivna crta: Ne treba tek tako davati izjave, kao to svi nai politiari restom daju ... To je jedna ... ne znam ta da ka em, osnovna nekultura, neto vie, neodgovornost ka e jedan sagovornik. Oekivanja, a ne obeanja su ta koja funkcioniu kao krajnji kriterijum. Ona se, pak, vie grade na prirodi aktera (institucionalnoj i moralnoj) i optem shvatanju politike. U daljem emo analizirati nekoliko aktera: to su a) Narodna skuptina i poslanici, b) stranke i nestranake organizacije i c) politiari i nepolitiari na vlasti. Na ovom mestu aktere neemo analizirati kao novu vlast u odnosu na
Ukoliko prema nekom politiaru imaju pozitivan stav, graani lako pronalaze opravdanje zato ona nisu ispunjena. Omiljeni alibiji za to su prepreke u okru enju (nije lako upravljati praznom kuom), nedostatak kvalitetnih saradnika (ne mo e on sam), politiki protivnici koji poturaju nogu, nedostatak politike moi, institucionalne prepreke (mora da se bori sa dve skuptine i premijerom), beskonano prolongiranje (ne mo e sve preko noi) itd. To da obeanja nisu presudna vidi se i po selektivnosti s kojom se, u kritikama, nabrajaju neispunjena obeanja, kao i po tek deliminom poznavanju sadr aja obeanog: graani esto ne znaju ta su to konkretno politiari obeali, nego zbirno govore o obeanjima.
13

Shvatanja politike

67

onu prethodnu (o tome v. poglavlje o do ivljaju promene) nego emo samo pokuati da ilustrujemo nain na koji graani o njima razmiljaju. a) Skuptina. Od pojedinanih politikih aktera, Skuptina i poslanici prolaze najgore. Oni se i ne do ivljavaju kao ozbiljni politiki akteri. Skuptina nije mesto gde se donose ozbiljne politike odluke: ona je mesto za pokazivanje i esti ekscesi se tumae u ovom svetlu. Dobar deo graana gleda televizijske prenose ili makar povremeno prati ta se na zasedanjima zbiva. U oceni rada Skuptine dominira faktor ponaanja poslanika. Zbog njihove neozbiljnosti Skuptina se poredi sa cirkusom, a poslanici sa malom decom: Sednice nae Skuptine, Vlade, meni pre lie na cirkus, nego na sednicu. Onako ni deca u vrtiu, maltene, ne ponaaju se narod mo e da trpi ono jedno vreme (UE-1). [Predsednik] treba da ih prvo raisti da se ne bi bili, gaali, vreali i iznosili u naruju kao mala deca (PO-3). Dalje, tu su i nezainteresovanost, neprofesionalnost i fingiranje nekakvog rada pred oima javnosti: Uzmite nau Skuptinu jedni vau vakau gumu, drugi itaju novine, trei se okreu, etvrti se smeju, peti dobacuju ali kada glasaju, svi glasaju, zato to je reeno da treba glasati i tu nema pardona (K-8). Ispraznost rada se jo vie naglaava u sledeoj izjavi: Smeta mi ovo prianje, ove skuptine, zasedanja. Stalno priaju, stalno priaju, a nita se ne deava. Veito nema kvoruma na tim sednicama, a oni su uzeli nae pare, a nita nisu uradili od tih silnih zakona, silnih obeanja (A-MB-9). Televizijski prenosi ovakvog ponaanja posebno iritiraju graane: smeta im opstrukcija rada, to to se poslanici ne bave poslom zbog kojeg su tu doli, to to nema kvalitetne rasprave. Skuptina za njih nije mesto gde se formulie i vodi ozbiljna dr avna politika, nego samo predstava za javnost. Ovaj opti utisak verovatno taan, ali povran toliko upeatljivo deluje na graane da im zakriva mnoge aspekte parlamentarnog ivota i osobenost Skuptine kao institucije. Kao posledica, graani se ne bave onim ta je Skuptina stvarno uradila i kako je to uradila, dakle malo govore o samom njenom radu (ili ga ocenjuju paualno), a mnogo vie o ponaanju u njoj. Ponaanje poslanika samo dodatno kompromituje ideju bavljenja politikom i predstavljanja koja bi trebalo da je oliena u sastavu Skuptine. To je smeno, ta se sve tamo uje, ta sve rade, kako se jedni drugima obraaju. Pa tamo u Skuptini su sve obrazovani ljudi. Ja mislim da tamo nema oveka koji ima osnovnu kolu. Bruka i sramota za kulturu i obrazovanje. Kako su ti ljudi tamo stigli? Mislili smo, Skuptina ima lekare, in enjere, ekonomiste, i ja sam mislila da e oni funkcionisati mnogo bolje. To je nivo ispod svakog nivoa (VA-8). b) Politike stranke su mesto gde se odvijaju va niji procesi nego u Skuptini. U njima se formulie i sledi stranaka politika. U isto vreme, stranke su i mesto gde zapoinje raskol izmeu graana i politike, i to po dva osnova. Stranke proizvode, umesto da odra avaju drutvene razlike, i stranke su mesto gde od oveka postaje politiar, osoba bez integriteta.

68

ore Pavievi, Ivana Spasi

b.1. Stranke se posmatraju kao zatvorene organizacije koje promoviu odreenu politiku, formulisanu mimo graana i zasnovanu na posebnom stranakom interesu (osvajanje vlasti, lini interesi va nih ljudi u stranci). Kao takve, one su inilac (a esto i uzronik) neprincipijelnih deoba i koniar unapreivanja ukupnog drutvenog stanja. Stranke se ne do ivljavaju kao zastupnici odreenog parcijalnog drutvenog (grupnog) interesa ili ideje, nego uglavnom kao faktor deobe na osnovu partikularnog stranakog ili linog interesa. Stanje je izokrenuto u odnosu na po eljnu normalu: nije drutvo izdiferencirano, pa da se stranke pojavljuju kao politiki zastupnici razliitih ideologija, grupa i njihovih interesa, nego, naprotiv, stranke dele ljude u skladu sa svojim stranakim interesima (svako vue za sebe). Broj stranaka nadilazi diferenciranost drutva, tako da se razlike moraju vetaki unositi: U sadanjoj situaciji najvie mi smeta ... to apsolutno u ovoj dr avi ima mnogo stranaka i to sve pokuavaju da razliito misle i da budu sebi svojstvene, a zna se dobro ta je, ta bi svim tim strankama trebalo da bude cilj (A-AM-8). U ovom pogledu sve a su seanja na bivi re im, kada su se stranaki odnosi preslikavali na odnose meu ljudima u gotovo svim oblastima ivota. Zbog toga graani nee vie politiku u svojoj svakodnevici, dok je jedna od stvari koja im najvie smeta stranarenje u postavljanju ljudi na javne funkcije i u drutvenim preduzeima14 (v. o tome i u poglavlju o do ivljaju promena). Jo jedna manifestacija stranarenja jeste neprestano stvaranje afera. O sukobu DS i DSS, na primer, jedan graanin iz Po arevca ka e: To je isto jedna afera, kao to je afera bila sa Vukom Obradoviem, pa afera sa eeljem, pa afera sa ovim, pa afera sa onim. Tako je i ovo isto afera izmeu stranaka. I normalno je da e dva fudbalska tima, odnosno dve stranke, da imaju rivalstvo, jer se svaka bori da ima to vie lanova (PO-7).15 Razlozi iz kojih se stranaki obojeno voenje politike vidi kao loe mogu se sumarno razvrstati na sledee grupe: Nesposobnost stranaka da identifikuju opti interes i deluju u skladu sa njim; stalni sukobi i stranarenje ometaju reavanje stvarnih drutvenih problema;16
Jedan graanin o tome ka e: Trebalo bi da shvatimo da politika opredeljenost nije uticajna na karakter oveka. Treba izbaciti politiku iz optih ustanova .... ne treba meati svakodnevni ivot sa politikom. Politiarima je mesto u Skuptini i nigde drugde. 15 Ovde normalno znai normalno sa pozicije jedne strane u sukobu, a ne neko po eljno stanje stvari. Pozitivan efekat stranakog voenja politike je kontingentan, umesto da bude sutinska strana politike. Nakon to je najru nijim reima okarakterisao politike aktere, student iz Paneva konstatuje da je ipak dobro to to sada vie nije jedna klika ljudi koja e znati da radi ono to su Miloevievi ljudi radili nego jednostavno ima razliitih ljudi i nekako su svi, koliko, onako, shvatam, svako svakoga na no doekuje, to je dobro. Mislim, politiari to i treba da rade ako ve ne mogu da se civilizovano pozabave problemom korupcije i svih tih problema, i ako ne mogu savesno da rade bez toga da kradu. 16 Politika je vie bolja nego to je bila, ali mi je dojadilo to se u javnosti spominju ovi incidenti, smiljaju se incidenti i tako, nego to se obraa pa nja na neko konkretno pitanje (PA-6).
14

Shvatanja politike

69

Nemogunost da se kroz stranke ostvari eljeni politiki uticaj, zbog vetakog diferenciranja drutva i stranake organizacije primerene posebnosti stranaka i stranakih interesa;17 Nedostatak bazinog konsenzusa o politikoj zajednici, najurgentnijim problemima i osnovama na kojima bi se interesi diferencirali;18 Nemogunost da se ostvari jedinstvo politikog tela koje je najbolje za interes i potrebe naroda.19 esta kritika stranakog diferenciranja mo e ukazivati na nedemokratske potencijale. Meutim, ako se ovaj spisak argumenata za osudu politikog diferenciranja drutva pa ljivije razmotri, uoava se da je samo poslednji razlog potencijalno opasan po demokratsko ustrojstvo. Svi ostali vie predstavljaju apel da se zajedniki radi na reavanju problema, a mnogo manje apel da se stvori jedinstvo u ime nekog vieg cilja. U ovoj analizi nije nam namera da promoviemo robespjerovsku ideju o dobrom narodu i korumpiranim magistratima nego da uka emo na to da ovaj problem, ukoliko mu se pa ljivije pristupi, ne mora biti znaajna prepreka za demokratizaciju srpskog drutva. Stav graana prema strankama dobrim delom je reakcija na ono to opa aju kao ravu diferencijaciju, umesto da bude stav protiv politike diferencijacije kao takve. Iz materijala se mo e zakljuiti da veliki broj graana osuuje postojeu diferencijaciju kao lou, a manji broj njih smatra diferencijaciju loom po sebi. Ne elimo da se uputamo u procenjivanje ispravnosti stava o looj diferencijaciji, ali ono to mo emo tvrditi jeste da stranaka diferencijacija nije primerena onome to graani opa aju kao potrebe drutva. Pronala enje osetljive ravnote e izmeu politike i drutvene diferencijacije svakako je potreba srpskog drutva. Njen nedostatak mo e proizvesti ozbiljne drutvene probleme koji nastaju iz meusobnog udaljavanja ove dve sfere. b.2. Gotovo jednoduno se stranke do ivljavaju kao organizacije u kojima je nemogue zadr ati integritet. Kako to jedan graanin Po arevca ka e: stranke boje ljude, njihovi lanovi su ofarbani bojama stranke. Kao najei razlog zato se ne prikljuuju strankama graani navode nemogunost da se u strankama zadr i vlastiti stav i zastupa vlastito miljenje.20 Promociju stranake
Mislim da je pun bi smisao bio da nikome ne dajemo apsolutno pravo, da svi imamo uee u kreiranju neke nae budunosti i ivota i da bi to jednostavno stvorilo neku klimu i neku slogu koja bi nas iznela, jel da, iz ove krize... Oni sebi suvie daju za pravo da nam kroje sudbinu (SM-2). 18 Sad je teko poverovati partiji, sad u ovo vreme, ovako kako je. Teko je poverovat, jer ovo nita nije stabilno ... Ovo jo nije stabilna pravna dr ava. Kad se postave zakonski propisi, pa sve posle (NP-MK-2). 19 Pa najgore je to, kada govorimo o politikoj situaciji na jednom viem niovu, ta podeljenost srpske politike scene, gde ipak jedni vuku na jednu stranu, drugi na drugu stranu (K-6). Podeljenost, po miljenju ovog graanina, spreava uspostavljanje nacionalnog jedinstva i okupljanje oko jednog oveka (inia), koje je neophodno da se Srbija izvue iz ove situacije. 20 Na pitanje da li je lan neke stranke, graanin iz Sremske Mitrovice odgovara: Ne, ne daj bo e! To pre svega ka em, jer elim da u ivotu ostanem svoj, i da je to prevashodno va no za svakog oveka. Jer ovo, kada se ti nekom, to ti je kao da da duu avolu (SM-2).
17

70

ore Pavievi, Ivana Spasi

linije i onoga to stranci donosi korist lanovi moraju staviti iznad vlastitog miljenja, pa ak i moralnih nazora. Stranke se u ovom pogledu posmatraju kao makijavelistiki ustrojene organizacije. Uspeh u stranci zavisi u velikoj meri od odricanja od vlastitog integriteta. Zauzvrat, aktivni i lojalni lanovi mogu raunati na polo aje i privilegije koje sa sobom nosi uee u vlasti. U strankama, iz tog razloga, nisu aktivni ljudi najviih moralnih i intelektualnih kapaciteta. Jedan graanin iz Leskovca to ka e ovako: Danas ljudi nemaju poverenje ni u jednu stranku i, poput mene, ne ele da budu lanovi stranke, tako da opet najpametniji ljudi nisu u politici. Zbog toga se u strankama kao aktivni i istaknuti lanovi nalaze ljudi koji imaju ciljeve ije ostvarenje zavisi od politike podloge.21 Stranke nisu mesta za ljude koji imaju na umu neto vie od borbe za vlast i polo aje. O tome svedoe i neka iskustva bivih ili neaktivnih lanova: Ispoetka, kad je poelo ovo demokratsko narodno drutvo, bio sam zagri en, kao stranka jedna. Pa sam menjao. Pa skoro ni za jednu ne navijam. Svejedno mi je (A-MB-9). Slino va i i za one koji su se zalagali za iskrenu nacionalnu politiku: Bio sam lan od 1990. SPO ... Bio sam na Gazimestanu kad je bio Miloevi. Znai, bila je va na samo nacionalna varijanta. Nisam ja tad, verovatno, ni video helikoptere, sletanje Miloevia na Gazimestan i takve stvari privid da smo mi, u stvari, iskorieni kao scenario za uzdizanje nacionalnog voe (NS-VS-7). Malo dalje, sagovornik naglaava da je 1993. godine izaao iz SPO zato to nije mogao da podnese stranaku disciplinu i centralistiko upravljanje.22 Veliki deo graana stranke ne vidi kao dobar kanal za politiko delovanje u irem smislu rei. U isto vreme, oni oseaju odreenu potrebu da interveniu u zbivanja koja bitno utiu na njihov ivot. Ova ambivalentnost u shvatanju politike, koja se manifestuje kroz napetost izmeu politike kakvu je vode stranke i politike kako je do ivljavaju graani, najbolje se mo e sagledati u karakterizaciji aktivnosti Otpora. Mladi Leskovanin ka e: Bio sam u puno akcija koje je izvodio Otpor, ali nikada nisam bio lan, niti sam danas, niti elim kao to ne elim da budem lan bilo koje politike organizacije. Kvalitet akcija Otpora se vidi u tome to iza njihovog postupka nije le ao parcijalan politiki interes, koji bi umanjio njihovu vrednost. Otpor se politikom bavio na nepolitian nain. Zbog toga je bio pogodan kanal politikog delovanja.
Mislim da je, ako i na svim funkcijama tako visokog nivoa [ministarstvo, op.a.], pa i ni eg, jo ni eg poev od mesnih zajednica neophodna politika podloga. Jasno je da se opredeljenja vre prema politikoj pripadnosti. Malo dalje, ista sagovornica za svoj anga man koordinatora tima Zdravo da ste konstatuje da je to najvii domet koji je mogue postii bez politikog opredeljenja (A-KD-1). 22 Ovaj sagovornik je, meutim, i dalje aktivno uestvovao u svim politikim zbivanjima, do ulaska u zdanje Skuptine 5. oktobra, ali mimo stranaka ili preko svojih privatnih poznanstava sa ljudima iz stranaka. Sa kolikom strau on uestvuje u politikim zbivanjima pokazuje njegov opis ulaska u Skuptinu: Ugoaj spaljuje konano neki simbol zbog koga si trpeo, zbog koga nisi mogao da ide na letovanje, zbog koga nisi mogao da kupi kola, zbog koga nisi mogao normalno da ivi, zbog koga si osuen u svetu.
21

Shvatanja politike

71

c) Politiari i nepolitiari u vlasti su neuporedivo va niji akteri od institucija u kojima deluju i polo aja koje zaposedaju. Od njihovih osobina i sposobnosti zavisi kako e neka institucija funkcionisati i koju e politiku sprovoditi. Institucije se vide kao prazna mesta koja okupiraju neki politiari da bi sprovodili svoju politiku, a ne kao sistem ogranienja koji definie njihov posao i obezbeuje opti interes. esto se politiarima pripisuje stav da institucije vide kao nepotrebnu prepreku za sprovoenje odreene politike, a neretko taj stav dele i sami graani. To se naroito iznosi u odnosu na potrebe promena i naputanje starih praksi i bivih ljudi. U tom vakuumu nepoverenja u stare institucije uz istovremeno nepostojanja novih, nije neobino to se politiki ivot usredsreuje na odreene linosti, na koje se projektuje niz oekivanja. Zanimljivo je da se politiari oslovljavaju po imenu i prezimenu, a gotovo nikada se uz ime ne navodi i funkcija. Funkcija koju politiar obavlja najee se javlja kao asocijacija, onda kada ispitanik ne mo e da se seti njegovog imena (onaj ministar). Nije retko da se politiari nazivaju nadimcima (Sloba, Velja, Voja), mada se ee jednostavno ka e Kotunica, ini, eelj itd. Mada bi se moglo pomisliti da je ovo izraz bliskosti sa politiarem kao jednim od nas, pre je re o pripisivanju znaaja dotinom politiaru kao pojedincu.23 Va ni politiari se posmatraju kao samostalni akteri u odnosu na funkcije koje obavljaju, ak i u odnosu na stranke. Utoliko se direktnim imenovanjem upravo naglaava distanca izmeu graanina-govornika i imenovanog politiara, koja je vea nego kada se ovaj posmatra samo kao funkcioner. Paradoksalnost situacije jeste u tome da graani vezuju svoja oekivanja za politiare koje, istovremeno, ne opa aju kao najpo eljnije aktere za sprovoenje odreene politike. Postoji generalno nepoverenje kako u politiare kao vrstu ljudi, tako i u konkretne politiare koji su na vlasti, ili blizu vlasti. Jedan od estih motiva koji se provlai kroz intervjue jeste strukturno kvarenje ljudi onog trenutka kada uu u politiku. Najvie mi smeta ta nestabilnost u njihovim izjavama. To je neverovatno, kada sluam izjave, recimo, politiara, kao da to nisu isti ljudi koji su bili do 5. oktobra (PA-6). Vlast je mesto gde se stranaki politiar pokazuje u pravom svetlu, a taj proces se odvija postupno: Pa, da vam ka em, svaka nova metla, ona dobro brie. Svaka metla, im malo ostari, ona posle preskae. Gledaju svaka posla ... [svako] uva sebe, bogati (NP-MK-2). Indikativno je u tom pogledu i kako graani koji su tokom 90tih bili aktivni uesnici antire imskih akcija, ali se posle preokreta 2000. nisu okoristili, s ogorenjem zapa aju promene u dr anju i ponaanju svojih dojueranjih saboraca, a esto i linih poznanika, posle zauzimanja funkcija u lokalnoj ili centralnoj vlasti. Generalno nepoverenje u politku i politiare kao vrstu ljudi oliava se i u tome da se opredeljivanje za nekog pojedinog politiara odvija na nepolitikom nivou. Ono to se gleda i procenjuje jeste linost: kakav je on ovek, a ne kakav je politiar. Te dve stvari su usko povezane ne samo u smislu da su ljudski
23 Isti zakljuak se mo e izvesti i obrnutim putem: kad su u pitanju manje va ni politiari, graani se esto ne seaju njihovih imena, ili ih navode pogreno, ili uz pokaznu zamenicu onaj.

72

ore Pavievi, Ivana Spasi

kvaliteti presudni u politici, nego su politika svojstva gotovo obrnuta strana ljudskih.24 Ako pogledamo spisak kvaliteta odreenih politiara, videemo da su to u najveoj meri karakterne osobine, na osnovu kojih malo mo emo saznati o kvalitetu tih osoba kao politiara. Nije onda udno to se za veinu dr avnih poslova prednost uobiajeno daje nepolitiarima na vlasti (v. i poglavlje o do ivljaju promena i novoj vlasti) Za predstavnike republike vlasti vezuju se osobine kao to su: konkretni, dinamini, prodorni, mladi, neiskvareni. Veomo retko se njihova iskrenost dovodi u sumnju, u smislu da su eksponenti strane vlasti ili da su doli ovde da se obogate. Meutim, ovde se najee ima u vidu tzv. ekspertski deo vlade, kome se ponekad prikljuuju Labus i Dinki. No, njihov najvei kvalitet je to to nisu politiari. Slinim osobinama se, kao to je reeno, opisuje i uspeh Otpora u ruenju Miloevia. ini se svakako do ivljava kao najpolitikija i najspornija linost politikog ivota u Srbiji. Kao njegove pozitivne ili makar politiki po eljne osobine navode se: sposoban, manga, pun energije, lukav, elokventan, ima viziju, zna ta radi. Negativne osobine se mnogo ee navode: nepoten, opasan, prostire sitan vez, lukav, sve obavlja brzo i po kratkom postupku preicom, neozbiljan, nepromiljen, kada se dokopa vlasti smatra da je jedini zadu en da o svemu razmilja, u sve se razume, sve zna, glavniji, napastan, hoe da minira, nije na nemaki ak. Za Kotunicu se kao pozitivno vezuje da je umeren, pouzdan, poten, intelektualac, Srbin, pobo an. Negativne osobine su da je spor, odugovlai, nesposoban, koniar, salonski ili kabinetski politiar. Ako bi se ove osobine analizirale nezavisno od toga kome se pripisuju, stekao bi se utisak da neko opisuje osobe koje su mu bliske i koje jako dobro poznaje, a ne javne linosti. Procenjivanje sa stanovita ljudskog odnosa jeste za graane bitno upravo zato to politiari nisu u istom polo aju kao i obini ljudi, a njihovo delovanje mo e imati katastrofalne posledice. Seanje na to je jo uvek veoma ivo: I onda se ovek mogao da prevari u njegovoj [Miloevievoj] politikoj linosti, a on kao ovek je dosta bio labilan, i to se tie same politike, tako da je esto menjao te svoje odluke, koje su za svoj konani epilog imale neke katastrofine situacije (A-MB-9). Mo politiara u neodgovarajuem institucionalnom okru enju veoma je opasna. Stoga, izuzetno je va no kakav je ovek onaj koji upravlja, jer ne postoji institucionalni mehanizam koji e, kao u slavnoj Mandevilovoj maksimi, line poroke pretvarati u javne vrline.
24

O naim politiarima mnogo toga znam to bih voleo da ne znam (SU-MP-3); ili Meni se nijedan nije svideo. Svaki vue na svoju stranu. E, to, ja ne mogu da se zaljubim ni u jednog, ja sam prvo vreme stvarno bio se zaljubio u njega, cenio sam ga ... e, kad sam poeo loe da ivim, ja sam izgubio volju za tog Miloevia. E, sad ne verujem ni u jednog, radi njega (NP-MK-2).

Shvatanja politike

73

Produbljena raslojenost izmeu sfere politikog i sfere svakodnevnih briga obinih ljudi raa veliko nepoverenje graana u politiku i politike oblike delovanja. No, da li to znai da graani nisu spremni ni na jedan oblik politikog anga mana? Jer, to bi znailo veoma duboko razmimoila enje i uzajamnu izolaciju izmeu grupa na vlasti i onih koji nisu zainteresovani da neposredno uestvuju u njoj ili, drugim reima, onih koji bi da politizuju drutvo i onih koji bi da politiku i politiarenje proteraju iz svakodnevnog ivota. Kanali delovanja u ovom pravcu su veoma skueni i to zaista mo e biti ozbiljan problem za funkcionisanje celokupnog drutva. Kako, onda, graani vide sebe i svoju ulogu u politikom ivotu?

Lini odnos prema politikom: tipovi anga mana

Unutar opteg okvira zamora politikom, koji je zajedniki prete noj veini graana s kojima smo razgovarali, postavlja se u e pitanje individualnog odnoenja prema politikom. Ova posebna tema, koja bi se mogla oznaiti kao politika i ja, tie se vienja samog sebe u odnosu prema javnim stvarima, stvarnog i potencijalnog uea u bavljenju njima, ukratko spremnosti na lino anga ovanje i vrst tog anga ovanja. Slika tada postaje manje homogena i razuuje se na nekoliko tipova. Treba naglasiti da se ti tipovi ne obrazuju samo na osnovu linih osobina recimo, individualnog afiniteta prema aktivizmu i unutranje potrebe da se sudeluje, to je, pretpostavljamo, glavna osnova opredeljivanja graana za i protiv javnog anga mana u drutvima sa stabilnijim politikim ivotom. U sluaju naeg drutva, mora se kao konstitutivan inilac uvesti i hronologija objektivnih zbivanja, koja u velikoj meri utie na individualne izbore. 1. Uslovni anga man. Sled stvarnih dogaaja igra posebno krupnu ulogu u daleko najbrojnijoj grupi, koju emo prvu razmotriti. Uprkos unutranjoj heterogenosti, njoj je zajednika spremnost na anga man, ali samo pod odreenim uslovima. Jedan bitan deo te uslovnosti mo e se nazvati kontekstualnim imperativom i sastoji se u vezivanju linog uea za odreeni vremenski trenutak, percipiran kao preloman. Gledano unazad, najee je posredi uee u politikoj mobilizaciji tokom 2000. godine; gledano unapred, ostavlja se mogunost ponovnog anga mana, ali samo ako doe stani-pani. U meuvremenu, dakle u sadanjici, u pogledu mogunog anga mana grubo se mogu razlikovati dva stava. Prvi zastupa jaku verziju ideje o podeli posla izmeu graana i politiara: graani su pomogli (DOS-ovim) politiarima da dou na vlast i time zavrili svoj deo zadatka; sada je sva odgovornost na politiarima. Druga grupa uoava potrebu za produ enim povienim anga manom u tekuem razdoblju, koji je presudan jer treba postaviti drutvo na nove temelje, ili iznova izgraditi zajedniku kuu, kako to mnogi metaforino oznaavaju. Razmotrimo sada detaljnije koje su to osnove uslovnog anga mana, odnosno razlozi koje ljudi nude za svoje opredeljenje.

74

ore Pavievi, Ivana Spasi

Kada je re o prethodnom anga manu, dakle ueu u antimiloevievskim protestima, najjai utisak koji se stie jeste naglaena sklonost ka verbalnoj depolitizaciji i samih dogaaja i linog uea u njima. Ta sklonost je neto manje izra ena kod graana sa dugotrajnijim sta om opozicionog aktivizma; ipak, i oni retko navode neke potpuno artikulisane politike vrednosti koje su ih u tome motivisale. Najee koriena formulacija jeste da su eleli da svojim prisustvom poveaju masu, a politiko kvalifikovanje dogaaja u kojima su uestvovali obino se zaustavlja na identifikaciji Miloevievog re ima (koji se shvata kao nekakvo monolitno zlo) kao kljunog neprijatelja, jer je bio uzronik opteg propadanja zemlje, drutva i pojedinanih ivota.25 Depolitizacija je znatno jae naglaena kod onih koji su se aktivirali tek 2000. Oni esto eksplicitno ka u da su se do tada dr ali po strani od politike.26 A onda su najednom osetili da moraju da se pokrenu; prethodna sumnjiavost i gledanje svoja posla ustupili su mesto estokom, emotivno obojenom angamanu (to da on ode, to mi je bio jedini cilj, KI-7, KV radnik, 33; Jedva sam ekala 5. oktobar, BO-NT-1). Nasluujemo emu se duguje taj preokret: uee u protestima 2000. vie nije bila politika; to je bio ivot sam. Recimo: [Iao sam na proteste] zato to sam video po sebi da mi nije dobro, razume... Video sam po meni, video sam po eni, video sam po deci da im nije dobro (KI-7). Ili: Nije to politika ako ti trpi gladan i bori se da ti to bolje bude, nije to politika, to je isto jedna borba za ivot... [Uestvovala sam] da bi sutra bilo bolje mojoj deci (BO-NT-1). To da je masovna mobilizacija 2000. godine imala pre egzistencijalne nego isto politike osnove kazuje nam nekoliko elemenata koji se veoma esto pojavljuju u opisima i obrazlo enjima linog anga mana: spominjanje dece i budunosti i moralni ton,27 ogromna visina linog uloga rizika koji su ljudi bili spremni da podnesu,28 te isticanje snage ujedinjenog naroda kao primarnog obele ja petoooktobarskih dogaaja (pri emu se lino prisustvo objanjava kao elja da se sudeluje u tom jedinstvu). Takoe je indikativno ve pominjano isticanje uloge Otpora, koji se do ivljava kao nepolitika snaga. Nepolitiki ka25

Npr.: Izlazio sam na mitinge podrke... to nas je vie bilo, to je bilo povoljnije... I ja sam bio za to da se neto promeni, da bi naa deca imala neto sutra, svoju budunost. U nekoj politikoj aktivnosti nisam imao puno udela (PN-6). 26 ta da ka em... Pazi, sve je to bilo prevrtljivo [pre 2000.]... Nisam hteo ni da se obele avam neto, a pravo da vam ka em, nisam ni hteo da se bavim tom politikom, niti me je interesovalo (KI-6, KV radnik, 33). Ba pred promene, tu sam malo vie bila zainteresovana, inae ranije me nikada politika nije interesovala (BO-NT-1, O domaica, 48). U ovom odeljku navodiemo i osnovna demografska obele ja ispitanika, kako bismo doarali sliku irokog raspona socijalnih profila ljudi koji su uestvovali u predpetooktobarskim akcijama. 27 Sutra, kada dou neka druga vremena... da me deca ne pitaju Tata, kako ste bili slabi i glupi, da vas jedan mali ovek ovako maltretira (A-L-4, VS privatnik, 42). 28 Rekao sam sebi: idem, pa makar poginuo.. Bar e ova deca to ostaju imati bolji ivot (KI-6, NK radnik, 39). Sa svima sam se oprostila. Mislila sam, ko zna ta me tamo eka. Mo da se uopte neu vratiti (K-2, SSS trgovkinja, 41).

Shvatanja politike

75

rakter Otpora prihvata se kako spolja, u oima nelanova,29 tako i u samorazumevanju pokreta. To pokazuju izjave mnogih njegovih lanova, jezgrovito izra avajui sutinu kontekstualnog anga mana: Znailo mi je da sam uestvovala, da mi je mirna savest da nisam sedela skrtenih ruku i ekala da promene dou same (KG-GM-7, uenica, 19). Sledei vremenski segment, u kojem se lini odnos prema politikoj aktivnosti menja, jeste sadanjica. Kao to je reeno, neki od veoma anga ovanih uesnika protesta sada su se na neki nain prepustili novoj vlasti, s poverenjem da e ona obaviti posao kako valja, ili bar otvorenou da joj treba pru iti odreeno vreme tokom kojeg e se pokazati koliko je sposobna: Ranije nam se nametalo to da je svako od nas odgovoran i da e svojim glasanjem i svojim izlaskom na protest da odlui... Ja sam se u tom pogledu smirila i sad to sve gledam bez nekog gra (LE-2, SSS slu benica, 49). Dok smo u Slobodanovo vreme bili aktivni i ja i ena i deca, sad smo svi u nekom statusu quo (LE-4, nezaposleni tekstilni in enjer, 51). Meni je glavni cilj bio da odu komunisti, a sad, kako e da bude? Pa, ovako, ja smatram da e da bude bolje (BG-LjJ-9, pravnica u penziji, 60). Uporedo s ovim stavom, bez meusobnog iskljuivanja, javlja se naglaavanje potrebe za poveanim linim zalaganjem pojedinca u sadanjem razdoblju (podsetimo na diskusiju o totalnoj prirodi tekuih drutvenih promena). Meutim, to uee graani uglavnom vie ne sagledavaju kao politiko. Ono se najee izra ava kroz devizu da sada svako od nas treba da da svoj doprinos postavljanju drutva na noge i optem boljitku. Ti doprinosi se, pre svega, vide kao struni, profesionalni,30 ili pak kao podizanje opte kulture ivljenja, uzajamne odgovornosti i solidarnosti ljudi, pri emu se politike aktivnosti shvataju kao sastavni deo ili produ etak tog kontinuiranog tkiva zajednikog ivota.31 Ovaj depolitizovani kontekstualni anga man blizak je jednom drugom optem tipu odnosa prema zajednikim stvarima koji takoe spada u grupu uslovnih: drutveni anga man nije odreen kontekstualnim imperativom, ve je uslovan na drugi nain. Zastupaju ga ljudi koji imaju jasnu predstavu o optem dobru i nastoje da mu lino doprinesu, ali su ujedno sna no antipolitiki nastrojeni. Oni su veoma aktivni u drutvenim organizacijama, kao to su sindikati, mesne zajednice i kulturnoumetnika drutva. Oni se rukovode, s jedne strane, idejom da dobrobit zajednice zavisi od pojedinanog doprinosa lanova,32
Graani ga vrlo esto oznaavaju sasvim depolitizovanim i, po implikaciji, moralno vrednijim terminom omladina. 30 Mislim da bi najvee promene mogli da napravimo tako to bi svako u svojoj profesiji gledao da neto uradi. U tom smislu ja sam aktivna... Sad svako mora profesionalno maksimalno da se anga uje. I naravno, i vlast da odradi svoj deo posla (BG-LjJ-1, profesorka univerziteta, 53). 31 Ako bi svako poao od sebe da je dovoljno ne baciti jedan mali papiri na ulici, grad bi bio ist. Toga se dr im i kad je u pitanju glasanje (LE-7, student, 27). 32 Smeta mi kad se ka e ba me briga, nije moje pa ovo je sve nae, mi svi moramo da uvamo, da tedimo, da ne prljamo na grad... Da se prvo svi mi promenimo, da malo vie
29

76

ore Pavievi, Ivana Spasi

a s druge idejom da vlastodrci moraju makar da konsultuju graane oko politikih mera koje sprovode.33 U isto vreme, kao to je reeno, ovi ljudi gaje jaku odbojnost prema politikom aktivizmu.34 Uslovni anga man ima svoje jasne nedostatke. Jedan od njih jeste nespremnost graana da upotrebljavaju politike kanale delovanja, kao to su stranke ili politike NVO, pa i sindikati; za veliki deo njih, lini politiki anga man koji, kao to smo videli, oni u najveem broju uopte i nisu do iveli kao politiki u u em smislu rei zavrio se 5. oktobra. Jedini iroko prihvatljivi oblici politikog delovanja jesu glasanje na izborima i, eventualno, vaninstitucionalna akcija (masovni protesti), ako ustreba. Ta je nespremnost, opet, u nesrazmeri sa percepcijom istih tih ljudi da je sadanje razdoblje izuzetno: ako sada uspostavljamo nova pravila drutvenog ivota, a postoji realna opasnost da drutvo skrene sa po eljnog pravca ekonomske i demokratske obnove, onda bi to trebalo da povlai posebne zahteve i u smislu anga mana samih graana. No, ne treba izvlaiti prenagljene zakljuke. U kontekstualnom stavu, naroito s obzirom na iskazanu spremnost da se opet, ako ustreba neposredno sudeluje u nekom vidu politike delatnosti, postoji jedna znaajna dimenzija nauene lekcije: nijedna se vlast vie ne sme pustiti da radi ba ta hoe. Minimalni demokratski prag, u vidu odgovornosti vlasti prema graanima, te prava i sposobnosti graana da je uklone ukoliko ne ispuni oekivanja, uspostavljen je, ini se, kao trajna tekovina politike kulture.35 Takoe, mogunost stvorena promenom re ima da se vie ne bavimo politikom gotovo univerzalno je doekana sa dobrodolicom, kao znak normalizacije drutvenog ivota a to je stav kojem se ne mo e odrei razboritost. I napokon, jo jedan racionalan sloj koji postoji u kontekstualnom dezanga manu tie se otklona od tradicionalnog kafanskog politiziranja otklona koji se izra ava kroz iskaze o podeli posla, odnosno o politici kao ozbiljnom poslu koji ne treba da bude predmet laikih licitiranja. 2. Apolitinost. Ako bismo posmatrali samo povrinski sloj onoga to ljudi govore, zakljuili bismo kako je apolitinost apsolutno dominantno raspolo enje graana Srbije. Meutim, kao to je ve nagoveteno u prethodnim odeljcima, to nije cela pria. Ispod verbalne apolitinosti kriju se znatne razlike.
ekonomiemo, da domainski svi poslujemo, kako u domainstvu, tako i uoptinama, u gradu, u dr avi (BG-IP-5, VSS bibliotekarka u penziji, 63). 33 Da se sa mnom popria, da me obavetava, da uestvujem donekle... Ne treba da odluim, nego da ka em ponegde moje miljenje (KI-3, automehaniar 46). 34 Nisam se ulanio, niti u u ivotu da se ulanim u bilo koju partiju (KG-GM-6, SSS sindikalni poverenik, 33). Treba da su ljudi radni, da su poteni, estiti, da vie rade, a da manje vode politiku. Politiari nek se bave politikom, a strunjaci neka se bave onim za ta su struni (BG-IP-5). 35 Dobro je to to smo uradili, jer skupiemo hrabrosti i drugi put, kad opet ne bude bilo dobro, da opet to uradimo, jer mnogo godina se trpelo, i utalo, i svi su se nekako uaurili (BO-MA-4, spremaica sa O, 32).

Shvatanja politike

77

a) Deklarativnu apolitinost nalazimo kod onih ljudi koji ele tako da se predstave (ne interesuje me politika, ne elim da se bavim politikom), a istovremeno mnogo priaju o politici sa svojim bliskim okru enjem, sistematski prate politike sadr aje u medijima, dosta razmiljaju i imaju izgraene stavove o nizu politikih pitanja. Objanjenje se nalazi u ranije naznaenom raskoraku izmeu dva znaenja politikog. Tako verbalno odbacivanje politike, sa njegovim esto sna nim emotivnim nabojem, ponajpre treba shvatiti kao izraz revolta, prezira, gaenja ili razoaranosti prema onome to se opa a kao ravo u politici, dok je bazino interesovanje za politiku kao bavljenje javnim stvarima i dalje prisutno. Hipoteza: kada bi stvarna, praktina politika bila bolja, vie u skladu sa napola artikulisanim predstavama koje ljudi imaju o tome kakva bi ona trebalo da bude, ovi isti graani ne bi imali toliku potrebu za verbalnim distanciranjem. b) Postoji, meutim, i stav koji oliava obrnut princip i koji bi se, uz du an oprez, mogao nazvati stvarnom apolitinou. Nemogue ga je dokazati na primerima, jer se on iitava jedino kroz celokupni sadr aj intervjua. Kod nekih ljudi, iskazi koji formalno ne odskau od stavova stotina drugih graana kao to su Mene ne zanima toliko politika, vie volim sport (KG-LV-10, radnik sa O, 31), ili Danas je najbolje gledati svoja posla (KG-GM-4, profesorka u gimnaziji, 29) stvarno imaju to znaenje: oni se stvarno tako ponaaju. Jedan penzioner izra ava ivotnu devizu ove grupe: Od sluaja do sluaja, gledajui ostale ljude tako se ovek i ponaao (VA-5, VS penzionisani nastavnik, 60). Na direktna pitanja o politikim temama, graani iz ove grupe proizvode neke odgovore; meutim, ta su miljenja maglovita i povrna, zasnovana iskljuivo na linoj situaciji ili neobrazlo enim simpatijama i antipatijama. U meri u kojoj se opredeljuju, ove graane bi mo da trebalo nazvati prinudno zainteresovanima za politiku, za razliku od prethodne grupe, koja je prinudno nezainteresovana. Unutar grupe stvarno apolitinih postoji jedna podgrupa, formirana na socijalnim osnovama. Re je o mlaim, urbanim, sofisticiranim ljudima kolokvijalno reeno, mizlama i frajerima koji se ne uste u da iznose tvrdnje o politikim temama, ali su u osnovi lieni politikog oseaja. Budui mladi i moderni, oni znaju da je razumeti se u politiku in, te sebi ne mogu dopustiti da ostanu prosto na ne znam, ne zanima me. Bavljenje politikom, pa ak i uee na protestima, predstavlja neku vrstu imperativa za onu vrstu socijalnog identiteta na koji oni pola u pravo. Tako je jedna visokoobrazovana mlada Panevka ila na studentske proteste 90tih, isto onako, hajde da vidim, da se malo dru im, da vidim ta se deava. Petog oktobra se nala pred Skuptinom, oekujui da e biti neki miting, neki govor, neto drugo i do ivela traumu i ok za koji nije bila spremna (PA-13, nezaposlena in enjerka, 28). c) Narodska apolitinost. Apolitinost se u ovom sluaju zasniva na optem ivotnom stavu opstanka u svim uslovima. Viegeneracijsko tegobno ivotno iskustvo nauilo je ove ljude da svaki drutveno-politiki sistem shvataju kao zadati okvir na koji ne mogu uticati. Svaka vlast da se potuje mora. Tu nema...

78

ore Pavievi, Ivana Spasi

Jer ako ne potuje vlast, ti, ti krivino odgovara. (NP-MK-2, penzionisani radnik, 62).36 Iz tog okvira treba izvui maksimalnu korist, ili bar proi sa minimalnim tetama. Ostalo ih ne zanima: Nek radi ko ta hoe, nek ide ko gde hoe, ne interesuje me, samo utim i sluam (BG-IJ-10, domaica, 3 razreda O, 73).37 Iako su mnogi graani Srbije proizvod porodino-grupnog istorijata oskudice i borbe za opstanak, meu naim ispitanicima bilo je vrlo malo ljudi koji svoje odnoenje prema okolnom svetu sistematski zasnivaju na ovom stavu.38 Zanimljivo je da niz savremenih teorija svakodnevnog ivota (npr. de Certeau, 1988; Maffesoli, 1979, 1989) postulira upravo takvog bezvremenog anonimnog aktera, kojeg krasi ilavost, snala ljivost, otpor prema svakom sistemu i potpuno odsustvo refleksije. Iz te perspektive, malobrojnost ispitanika tog profila u jednom ovakvom istra ivanju predstavlja iznenaenje; po svemu sudei, treba je uzeti kao znak neutemeljenosti i ogranienog dometa samih tih teorija. 3. Politizovani aktivizam: Jedna nevelika, ali izrazito profilisana grupa okuplja graane koji su veoma aktivni, i to sa jasnim politikim predznakom. Oni su veliki deo svog ivota vezali za politiku, u ovoj ili onoj formi; veoma se trude da budu detaljno i svestrano informisani, veoma su aktivni na raznim planovima, a privatni ivot im je tesno prepleten sa bavljenjem javnim stvarima. Mnogi od njih su i u doba socijalizma bili lanovi ondanjih politikih organizacija, a posle 1990. proli kroz dve-tri stranke. Skloni su da sve to se deava sagledavaju kroz politiku vizuru, da u svemu vide neki politiki sadr aj, bilo u pozitivnom bilo u negativnom smislu. Na pitanje ta se u Vaem ivotu promenilo posle 5. X?, jedan 27-godinji Leskovanin (LE-11), privatnik aktivan u nevladinoj organizaciji i GSS (pri emu su NVO, stranka i njegova firma poslovno povezane), simptomatino odgovara: Nije mnogo toga, samo su se glave promenile, uzmimo lokalnu samoupravu... i nastavlja da nairoko pria o problemima lokalne vlasti, dakle uopte ne razdvaja svoj privatni ivot od okolnih politikih zbivanja. Drugi mladi, Kragujevanin, apsolvent prava, saosniva Partije rada, deklarisani marksista-lenjinista, iao je da vidi svoj dosije u policiji jer bi se ru no oseao da me nisu markirali. On u svemu vidi zaveru svetskog kapitala, zbog ega je, izmeu ostalog, organizovao demonstracije pred amerikom ambasadom; eli da se u ivotu profesionalno bavi politikom (KG-GM-3). 52-godini VKV elektriar iz Bora, celog svog radnog veka aktivni sindikalista, ka e: Ja sam alergian kad neko ka e Mani politiku, jer to su fraze za onog jadnika koji je i ovako umoran i prestraen, pa be i u rupu, i onda vie, Mani politiku. uo od nekog tako. A ne
36 Ovaj stav po definiciji pripada ni im preagama stratifikacijske lestvice. Ljudi koji su socijalno uznapredovali, kada zastupaju u sutini isti stav, oseaju potrebu da ga izraze u kvalifikovanoj formi: Ako ovek u nekom sistemu eli neto da stvori, onda mora malo da se prilagoava, ali da zadr i svoju kritinost (BG-G-2, privatnica 49g.) 37 Na sva direktno politika pitanja, ona odgovara sa Otkud znam, Sedim kui, Ma, ta me briga itd. 38 Uz jednu ogradu: primera bi verovatno bilo vie da je na uzorak ukljuivao seljake.

Shvatanja politike

79

razmilja ta to znai i kome je u interesu da se tako pria. Posle kad mu ukradu dve plate, on se udi (BO-NT-5). Svakodnevica 33-godinjeg Po arevljanina (PO-8) je tesno povezana sa mnogobrojnim funkcijama koje obavlja zahvaljujui svom aktivizmu u DS. Svestrano anga ovana studentkinja iz Nia (NVO, DSS, drutveni klubovi, udru enja, mediji...), koja nikad nema slobodnog vremena i spava po 4 sata dnevno, neprestano sa najbli ima pria o tome kako politika utie na njih, da li su svesni toga. Ona najsa etije izra ava osnovnu devizu ove grupe: Ako hoemo neto da promenimo, ne mo emo da oekujemo da to rade samo drugi ljudi. Treba da dignemo ruku i da ka emo da mi imamo problem i da elimo da se borimo (NI-19). Prepolitizovane aktiviste, mada u mnogo manjem broju, imamo i na politiki suprotnoj strani: neki svoje ubeeno miloevievstvo potvruju praktinim anga manom (recimo, ueem u narodnim stra ama koje su krajem marta 2001. pokuale da odbrane Miloevia od hapenja) ili samo mentalno, objanjavajui sve probleme sadanjice politikim marifetlucima nove vlasti. Veoma je zanimljivo da ak i u ovoj grupi, kod nezanemarljivog broja njenih pripadnika, mo emo uti tonove odbojnosti prema politici, shvaenoj kao rave prakse unutarstranake diktature ili meustranakih razmirica oko vlasti i privilegija. Indikatori za to su iskazi poput lan sam stranke, ali i dalje mislim svojom glavom ili Jesam u toj stranci, ali nisam ugrabio nikakvu funkciju. Zaista je drastina degradacija stranaka ukoliko ih i sopstveni aktivisti do ivljavaju kao mainerije za ispiranje mozga i gubljenje osnovnog dostojanstva.

ta ljudi oekuju od politike: normalna i po eljna Srbija39

U ovom delu bie razmatran po eljan politiki/dr avni okvir, kako ga graani vide u svojoj slici idealne Srbije. Taj okvir predstavlja onu regulativnu ideju prema kojoj politika i politiari treba da se orijentiu. Naravno, graani nemaju sistematski izgraene i do kraja koherentne politike ideje o tome, ali se iz njihovih izjava mogu rekonstruisati mnoge vrednosti koje bi eleli da vide realizovane u dr avi u kojoj ive. Tu se nalazi konglomerat vrednosti koje se tiu demokratije kao opteg, gotovo samorazumljivog okvira, vrednosti pravne dr ave, te bogate, socijalne, kulturne i nacionalne dr ave. Kada se govori o po eljnom politikom sistemu, opti okvir jeste zalaganje za demokratiju kao politiki (drutveni, kulturni) poredak. Pojam demokratije se ne upotrebljava da bi se opisalo postojee stanje nego da bi se oznaio pravac drutvenog kretanja: to je stanje koje tek treba da nastupi i prema kome se kreemo. Meutim, bez obzira na to da li se demokratiji kao terminu pripisuje pozitivna ili negativna konotacija (kao kad se ka e ta demokratija), demokratija se do ivljava kao gotovo izvesno budue stanje koje e nastupiti pre ili kasnije.
39 Ovde nije ukljuen deo koji asocira na SFR Jugoslaviju (v. poglavlje o seanjima), mada ima preklapanja u sadr aju ideje normalnosti.

80

ore Pavievi, Ivana Spasi

Pitanje je, meutim, kako se razume pojam demokratije. U veini sluajeva re je o jednom nepolitikom shvatanju. Demokratija se uglavnom ne do ivljava kao sistem institucija za odreeni oblik politikog odluivanja. Veoma retko se za ovaj pojam vezuju iskljuivo politika pravila ponaanja i procedure donoenja i potovanja odluka.40 Demokratija se najee shvata supstantivno i kao pridev (demokratski) upotrebljava se uz skup liberalnih prava i sloboda, zatim dobar i kvalitetan ivot i odreenu vrstu kulture. Ljudi demokratiju ee vezuju za ono to bi bile pozitivne posledice dobrog re ima vladanja, a ne za ocene da li je neka odluka demokratski doneta ili ne. U suprotnom, to nije demokratija ili makar nije ono to graani Srbije obino podrazumevaju pod tom reju. Ovde naizgled postoji protivrenost izmeu naina procenjivanja politiara i procenjivanja poretka kao celine. Dok se politiari procenjuju na osnovu skupa linih osobina koji se javlja kao opis karaktera, odlike poretka se procenjuju najee konsekvencijalistiki prema uinku. Protivrenost, u stvari, ne postoji, budui da se razliiti kriterijumi odnose na razliite subjekte. Upotreba razliitih kriterijuma mo e biti plodna za razumevanje iskustva graana sa nainom na koji sistem funkcionie. Insistiranje na karakteru politiara postaje razumljivo usled nedostatka verodostojnih posredujuih lanova nezavisnih i efikasnih ustanova, medija, nekompromitovanog civilnog drutva itd. Nepostojanje sistema kontrole i nikada za ivela podela vlasti ostavljaju prostor za zadovoljenje javnog interesa samo u sluaju da je za njega odgovoran neko ko e se o njemu iskreno brinuti. Zbog toga je za funkcionisanje celokupnog sistema va no da oni koji imaju uticaja na rad ustanova budu ljudi vrste moralne i intelektualne grae. Posledica toga jeste da demokratija nije sama po sebi univerzalno legitimacijsko sredstvo, jer se ne do ivljava kao sistem predstavljanja koji vodi ostvarenju javnog interesa. Demokratija se ne shvata nekritiki.41 Nije dovoljno neku odluku opisati kao demokratsku da bi se ona prihvatila kao legitimna. Graani, verovatno poueni prethodnim isustvom, ne ele da ostave prostor da budu izmanipuliSrbija treba da bude demokratska zemlja sa jakom pozicijom i jakom opozicijom, jer, ako nema protivnika, onda se svodi na jednopartijski sistem, na onaj isti koji smo imali pedeset i vie godina (A-MB-9). U tom kontekstu se ponekad pominju poteni izbori (normalni izbori, znai izbori gde se ne krade, ne ubija, BG-LjJ-1) i smenljivost i mirna promena vlasti kao istaknute osobine demokratije. Vrlo retko se u samom odreenju demokratije naglaavaju participativne osobine demokratskog politikog poretka (kao, recimo: Demokratija je jedan uvid u sve to kada narod uestvuje u raznim promenama, reformama, odlukama, ta je pitanje najbolje za zemlju (NP-MK-1), mada se esto vlast kritikuje to je izneverila oekivanja da e i narod ire uestvovati u promenama. 41 Novosaanin koji je do tada esto u razgovoru pojam demokratije upotrebljavao na razliite naine, od kojih su neki sa pozitivnom konotacijom, onda ka e da je demokratija budalatina i da je to samo stvar naziva, jer faktiki i diktatura se mo e nazvati demokratija Demokratija, kao, svuda je demokratija, Svaki sistem mo e da se nazove demokratskim, jer niko ne potuje ona osnovna naela demokratije koja faktiki ne mogu da za ive ... Mislim da je demokratija ispotuj glas svog naroda, to kako jeste. Sloba je demokratski, uslovno reeno, pobedio na prvim izborima. Bio je i na drugim jak mo da i tada nije krao.
40

Shvatanja politike

81

sani priom o demokratskoj vladavini. Demokratija je za njih predugo bila pokrie za lou vladavinu, ili makar za vladavinu koja je imala loe posledice.42 Ona se vie do ivljava kao stanje nego kao politiki proces s neizvesnim ishodom. Zbog toga se kao demokratske nabrajaju sve ostale vrednosti za koje bi graani eleli da ih poseduje budua srpska/jugoslovenska dr ava. Tu su liberalne slobode, pravna dr ava, socijalna dr ava, nacionalno dostojanstvo, kultura. Veoma je raireno miljenje o demokratiji kao skupu sloboda koje su zagarantovane zakonom.43 Za jednog graanina Leskovca demokratija je sloboda ograniena pravima i slobodama drugih, to je ono to mo e da ostvari bez nasilja i bez pritisaka. Ova tema se varira na razliite naine sa razliitim akcentima, od kojih emo neke pomenuti. To je nepaternalistiki poredak: demokratija je irok pojam, sloboda miljenja, da ga sam formira, a ne da mu neko namee miljenje (LE-4). Slino, demokratija je ... sloboda u vie sfera ... demokratija je sloboda izbora ... Sloboda je jako slina demokratiji, da mo e da ivi svoj ivot bez preteranog meanja nekog drugog, npr. komija, dr ave (LE-11). Sloboda kretanja je isto va an faktor demokratije. Graanin Novog Pazara bi voleo da ivi u jednoj bogatoj i demokratski ureenoj Srbiji, u jednoj Srbiji koja nije zatvorena, ve koja je otvorena, i prema Evropi i svetu, gde mogu slobodno, bez raznoraznih viza, ogranienja, da idem i uem.44 Kod nekih se u demokratiji naglaavaju egalitarni i socijalni momenti: Da svako od nas ima ravnopravan tretman i da niko ne bude ugro en zbog svojih stavova, a da tim svojim stavovima ne ugro ava drugog. Da svako bude svestan svoje odgovornosti i da svi budemo ravnopravno tretirani u celom svetu ... i da nema vie siromanih ljudi, da se smanji socijalna razlika i da se te i socijalnom izjednaavanju ljudi. To bi bila idealna demokratija (NI-2). Trebalo bi [Srbija] da bude socijaldemokratska. Trebalo bi da ima slino ureenje paniji, vedskoj, Kanadi. Tamo je socijalna strana veoma zastupljena (BG-IP-9). Socijalni momenti dr avnog ureenja se naglaavaju kao va ni i nezavisno od demokratije:
Za radnika iz Kragujevca demokratija nije samo pria, ona mora da se vidi. Srbija te i drutvu irok(e) demokratij(e), u smislu, ne zloupotrebe, nego u smislu ivljenja i svega to prati ivot demokratije. Ili, kod istog: mladi, oni ljudi znaju ta je demokratija, da mo ete da se udate, o enite, bilo sa kim, da se lepo dru ite, tako (KG-GM-8). 43 Po eljan obrazac u ovom pogledu je vajcarska, kao zemlja u kojoj ne bih znao ko je predsednik gde bi zakoni ureivali odnose i ljudi potovali zakone i jedni druge (A-L-4). Za vajcarsku se, pored ureenosti, naglaava i to da je lepa i mala (kao Srbija) i bogata (kakva Srbija treba da postane), svi ljudi su radni i zadovoljni, vlada sloga meu etnikim zajednicama (LE-4). 44 Nije retko pominjanje demokratije kao transnacionalne vrednosti, koja podrazumeva odreene slobode i tretman svuda u svetu. Demokratija utoliko podrazumeva ne samo unutranje ureenje nego i poboljanje meunarodnog tretmana u vie vidova. U jednom smislu, demokratija je naa legitimacija za ulazak u svet, a u drugom to je nedostajui princip meunarodnih odnosa: Pa, mislim, da znaju ta je demokratija, ne bi nas bombardovali ni tako tretirali uvek Srbe i uvek Srbiju i Jugoslaviju, kao agresorsku u bilo kom ratu. Mislim da to nije demokratski nain miljenja da samo jedna strana bude kriva (KG-GM-7).
42

82

ore Pavievi, Ivana Spasi

Ja sam za drutvo koje ima jaku socijalnu komponentu ... mo da neki tip drutva koji imaju skandinavske zemlje, s tim to mi se ini da u tim zemljama u poslednje vreme dr ava poinje da se previe mea u privatni ivot ljudi, to je neki trend. To bi bile skandinavske zemlje negde 70-ih, 80-ih godina (BG-LjJ-1). Demokratija se takoe vezuje i za materijalni prosperitet graana. To je poredak u kome se vlast trudi i zala e za narod, za radnika, da mu se obezbedi bolja plata (PO-3). Materijalni faktor igra va nu ulogu u slici po eljne Srbije i esto se nalazi meu zadacima politike. U tom smislu se naglaava kao demokratsko dostignue striktno razdvajanje politike i posla koji se obavlja, ali i adekvatna plaenost za posao. Graanin Po arevca slikovito suprotstavlja demokratsku nepristrasnost, olienu u obavljanju nekog posla, i stranaku pristrasnost koju poredi sa branim preferencijama: u demokratiji, neija partijska pripadnost ne treba da utie na poslovne rezultate. Kao to, recimo, u braku, neko voli plavuu, neko voli crnku, neko voli enu koja pria, neko voli enu koja uti. Ali politika i posao nisu brak. Nezavisno od demokratije, va ne osobine po eljne Srbije jesu da svako ima svoj posao, da mo e normalno da ivi, da priuti sebi, ne ba neki luksuz da jednostavno ivi ivot dostojan oveka, da se osea kao ovek (K-1). Va an faktor u slici po eljne Srbije, koji se ponekad vezuje za demokratiju, ali takoe posmatra kao nezavisno va an, jeste vraanje nacionalnog dostojanstva. Ako se posmatra u kontekstu demokratije, onda vraanje dostojanstva podrazumeva meuetniku toleranciju i uzajamno uva avanje, smanjen nacionalizam, u nekim sluajevima i regionalizaciju. Tako bi jedan graanin eleo da ivi u Srbiji demokratskoj, kosmopolitskoj, znai uva avanje svih, ali i dr anjem do svoga. Ali u kom smislu, nacionalnom, kulturno-istorijskom, tradicionalnom, to je ono to iz tvog bia izvire, to ti osea i to treba da neguje, to najbliskije ... i u tome se sastoji dobar ivot u jednoj kosmopolitskoj zajednici, i u tome se sastoji dobar ivot. To je poredak u kome e Srpska pravoslavna crkva imati svoje mesto i Srbija iz koje omladina ne bi be ala. Srbija u kojoj e svaki Srbin biti srean da ka e da je Srbin i kad ode van zemlje da ne mora da se stidi kad poka e paso (NI-2). Kada se, meutim, nacionalno dostojanstvo naglaava kao posebna vrednost, ono ponekad ima defanzivan smisao: Da budemo svoj na svome i da nemamo tutore, a ponekad je to prikriveno agresivna pretnja o jaanju Srbije i zauzimanju mesta koje joj pripada, a koje joj je nametnuto nepravednim tretmanom. Demokratija se esto vezuje i za odreeni tip politike kulture. To je poredak u kome va e odreena pravila politikog ponaanja i ona se potuju. Postoji normalna politika borba, ali bez bezobzirnosti, zlobe, ve da je borba politikim sredstvima. Politika borba da bude svedena na razumne granice, da nema vreanja. U demokratskoj atmosferi bitan je kvalitet, a ne partijska pripadnost (NI-18). Ova raznolikost odreenja demokratije ili po eljnog poretka pokazuje da graani pod pojmom politikog podrazumevaju mnogo toga, mnogo vie od

Shvatanja politike

83

onoga to je uobiajeno da se podvodi pod politiku. U krajnjim sluajevima, to obuhvata i zahteve da graani budu sreni i zadovoljni, da se ljudi ponaaju kulturno, da se ne pljuje po ulicama itd. U osnovi, zahteva se temeljna rekonstrukcija drutva i dr ave. Meutim, graani ne oekuju od politiara da oni to sami rade. Re je o tome da se otvore politiki kanali delovanja, ime bi se graanima omoguilo da pokuaju da nadoknade deficite i frustracije koje su do iveli tokom prethodnog perioda. U tome oni vide znaajnu ulogu politike u kojoj, pored profesionalnih politiara, uestvuju i ostali drutveni subjekti.

Politika i javno dobro45

Dvostruki karakter politike dovodi graane u nedoumice u pogledu naina definisanja i ostvarivanja zajednikog interesa. Politika i politiari su imali monopol u ovom pogledu tokom trajanja socijalistike dr ave. Jako naslee socijalizma ostavilo je, sa jedne strane, jaka oekivanja u ovom pogledu. Ishodi takve vladavine i nedovreni raskid sa socijalizmom doveli su, s druge strane, ovaj monopol u pitanje i kompromitovali ideju politiki definisanog javnog dobra. Kada se politiarima prepusti da odreuju javni interes, politika se uvodi direktno u svakodnevicu graana, od kojih se oekuje da aktivno uestvuju u sprovoenju neega iz ijeg su definisanja bili iskljueni. Graani vie ne ele da plaaju tu cenu. ini se da su, nakon 5. oktobra, oekivanja u tom smislu iz korena izmenjena. Sada graani smatraju da javni interes, koji je zajedniki definisan, treba politiki da se sprovodi. Bitan deo oekivanja vezanih za 5. oktobar upravo se ticao tog preokrenutog odnosa. No, umesto napora da se ova oekivanja normativno definiu i politiki uoblie, usledilo je suprotno ona su politizovana i ostranena. Svaki javni akter je iznova odreivao koja su to oekivanja dominirala i koje su instance i pojedinci najzaslu niji da budu njihovi nosioci. Umesto eljene depolitizacije, svakodnevni ivot graana opet su okupirali politiki sukobi, koji su o ivljavali za njih zavrenu borbu za definisanje javnog interesa. Jo jednom su graani bili prisiljeni da se privatno bave politikom. Polako su se izneveravala njihova oekivanja da e politika biti ukroena i stavljena u njihovu slu bu. Ovde se mo e nai i koren osude politikog diferenciranja drutva. U najveem broju sluajeva nije re o zastupanju ideje da drutvo mora ostati politiki jedinstvena celina nego o konstataciji da se ono politiki diferencira po pogrenim avovima. Pitanja koja se politiki pokreu i prema kojima se od graana oekuje da zauzimaju stav jesu za njih manje va na stranaka pitanja, koja se slabo dotiu njihovog interesa. Zbog toga, oni ne ele da se opredeljuju po tim osnovama nego zahtevaju od vlasti politiki konsenzus o va nim stvarima, ili makar ostavljanje po strani stranaarenja dok se va na drutvena pitanja ne
45

Za ukazivanje na znaaj pitanja javnog dobra u sklopu ove problematike zahvalni smo kolegi Milanu Subotiu.

84

ore Pavievi, Ivana Spasi

ree. Va na politika pitanja su za njih reena 5. oktobra, sada treba promeniti dnevni red. U licitiranju politikim razlikama unutar DOS-a graani ne vide razlike u politikim koncepcijama, nego stranake i partikularne interese. Na alost, ta je to to treba da bude na dnevnom redu jo uvek je otvoreno pitanje. Produ avanje politikog nereda ometa jasno definisanje zajednikog dobra i granice do koje graani mogu legitimno oekivati isporuivanje javnih dobara, a da ono ne preraste u arbitrarnost i zadovoljavanje parcijalnih interesa. Da li se to zavrava samo na zadovoljenju osnovnih zahteva za pravnom sigurnou, ili se oekuje i neto vie? Verovatni odgovor glasi da je izvor nepoverenja prema politici u oboma. Graani se oseaju nezatieni i u pravnom i u socijalnom smislu, te od politike i politiara oekuju odreen napor da se njihova situacija u oba pogleda popravi. ta tu treba uiniti nije stvar samo politiara i politike. Graani oekuju da budu konsultovani i ini se da su spremni makar u vreme vrenja intervjua da uine dodatne napore da se to ostvari. Istovremeno, oni odbijaju da nadalje uestvuju u onome to vide kao jalovo politiarenje.

ore Pavievi

Informisanje i mediji

Deo pitanja iz upitnika se odnosio na nain informisanja graana u pogledu va nih drutvenih zbivanja. Pitanja se nisu odnosila samo na informisanje putem medija i poverenje koje graani imaju u njih, nego i na ostale, formalne i neformalne izvore informisanja kojima graani poklanjaju poverenje. Konano, interesovalo nas je na koji se nain graani opredeljuju kada se pojave konkurentska tumaenja va nih dogaaja. Naravno, potpune odgovore na ova kapitalna pitanja nije bilo mogue dobiti u ovoj formi i obimu istra ivanja. Cilj je bio mnogo skromniji: da se ustanovi kako se graani odnose prema ponudi informacija i tumaenja koja im se prezentuje u medijima i da li oni sami smatraju da na osnovu toga mogu stei uvid i formirati ispravne stavove o tome ta se oko njih zbiva. Na osnovu intervjua mo e se rei da su graani svesni koliko selekcija informacija i tumaenja koja im se nudi utie na formiranje njihovih stavova, te da se odreene znaajne linosti i institucije trude da ih pridobiju za sopstveno tumaenje. Prenoenje informacija i miljenja nije samo to sa njima ide i skup poruka i preporuka koje se prosleuju graanima. Poruke koje primaju putem medija graani ne uzimaju zdravo za gotovo; naprotiv, pokazuju zavidno znanje u prepoznavanju naina na koji se tim porukama manipulie.1 Zbog toga veina graana generalno zauzima skeptian stav prema medijima i nema poverenje ni u jedan medij pojedinano, nego pravi razliite izbore i kombinacije. Ipak, i pored ovog uvida postoji znaajan stepen poverenja u vlastiti sud o istinitosti informacije, a veliki broj graana pretpostavlja da upravo oni nisu rtve takvog oblika manipulacije. Njihov oprez prilikom primanja informacije manji je kada je re o vlastitom sudu pomou koga se informacije koje prikupljaju sklapaju u pravu sliku.2 Mali broj graana iskazuje sumnju u vlastiti sud o tome da zna koja je informacija
Evo, na primer, kako o ovome razmilja medicinska sestra iz apca: Ja smatram da sve to ujem na vestima i proitam u novinama, da je sve to malo uvijeno u celofan, i da se istina preutkuje, da se ne la e, ali da se preutkuje. Mislim da se istina preutkuje i da se u javnost iznosi samo ono ... to vlastima odgovara da se zna. ... To nije la drugo je izneti na vestima neto na onaj nain na koji to odgovara nekom. Ovakvih primera ima mnogo. 2 Graanka Paneva tim povodom ka e: Ja mislim da svaki graanin mo e da pronae sopstveni sistem filtriranja tih informacija. Inae, izraz filtriranje se esto ponavlja u ovom kontekstu.
1

86

ore Pavievi

prava; makar se to sastojalo u stavu da nijedna nije prava. Ovaj stav stoji u napetosti sa dosta rairenim stavom da je bivi re im medijski manipulisao narodom i da su Srbi bili gubitnici medijskog aspekta rata sa susedima, to ih je dovelo u podreen polo aj.3 Posebno je interesantno to se u segmentu o medijima (slino delimino va i jo i za ustanove) stavovi i ocene graana najmanje razilaze. Ne postoje radikalna neslaganja; tavie, ogroman broj graana govori zapravo slino, iz razliitih uglova. Linije drutvenih, politikih ili ideolokih podela ne ocrtavaju se u stavu prema medijima. Jedina razlika koja se primeuje jeste ona meu polovima: ene u pravilu ne ele mnogo vremena da troe na informativne emisije i mnogo vie se oslanjaju na informacije iz okoline.4 Ne mo e se rei da njih politika ne interesuje, ali se veinom prema informisanju odnose parazitski vole da informacije dobiju obraene. U odnosu na informativne emisije, one daju prednost kulturnim sadr ajima, filmovima i TV serijama. Meutim, ni ova podela nije previe duboka, jer ni mukarcima, mada se vie bave politikom, to mahom nije omiljeni medijski sadr aj. Dublje podele se ispoljavaju u onim porodicama gde se suprostavljaju sport i TV serije. Filmovi su oblast oko koje postoji polni konsenzus. U daljem tekstu pokuau da ukratko opiem stavove graana prema izvorima informacija koji su im na raspolaganju (mediji, drugi ljudi), a zatim u neto rei o tome ta oni misle na koji nain dolaze do sudova o tome ta se zbiva i na koji nain sklapaju sliku iz razliitih, nepotpunih ili ak protivrenih delova.

Mediji
Nije nikakvo iznenaenje da graani prate vie elektronske nego pisane medije. tampu u Srbiji ljudi malo itaju; novine se itaju neredovno, na brzinu, uglavnom kada im zapadnu, i one koje im zapadnu.5 Jo uvek postoji tradicija kupovine kunih novina, tako da jedan broj graana ita novine koje redovno kupuje pater familias. To su u najveem broju sluajeva Novosti ili Blic, koji neguju stil kratkih vesti i raznovrsnih sadr aja. Osim toga, raireno je prelistavanje i pregledanje pozajmljenih novina, od komija, na poslu, na kiosku itd. Ipak, broj graana koji navode tampu kao osnovni ili makar znaajan izvor informisanja o bitnim temama neznatan je. Vreme koje itanje oduzima navodi se
Zatajili su nai mediji. U svet je ilo to da smo mi sve to radili, umesto da su to Hrvati radili, jer je njihova televizija tako pokazivala (NI-13). 4 Jedna Kikinanka sa jasnim politikim stavom ka e: Jedino to sluam su one vesti na BK od pet minuta, deset, i na Pinku pet minuta, deset. To jedino mogu da podnesem. Mu moj, on se bavi, on slua politiku, ja ne Ja mislim da mukarce i vie interesuje politika nego ene. Jedino te vesti, ta se desilo u zemlji i svetu, najbitnije informacije. 5 itam. Prelistam ih. Ne verujem im. Kad ka em novine, mislim Politika. To je mo da navika od roditelja. Nekad sam smatrao da je NIN novina u kojoj ima neto da se proita, a u poslednja tri meseca nisam naiao ni na jedan lanak koji bi me zainteresovao (NI-11).
3

Informisanje i mediji

87

kao osnovni razlog za to, a kao dodatni razlog se pominju i neinformativnost i jednolinost, zbog ega se trud ne isplati. Elektronski mediji, odnosno TV, jesu glavni izvor informacija za graane. Iz njih potie osnovno informisanje o tome ta se zbiva, tj. graa za tekuu sliku kojoj tek predstoji uobliavanje. Nijedna TV stanica nema apriornu prednost, nikome se ne poklanja poverenje, nego se po kanalima traga za informacijama. Zbog toga postaje bitniji tip informacija koji se daje nego sama informacija. Graani koji daju prednost odreenim medijima jednoglasno kao razloge navode to to su kratki, sa eti i bez komentara (PI-10). Graani smatraju da ne oskudevaju u informacijama; naprotiv, smatraju da im se nudi previe informacija. Problem je u njihovoj pouzdanosti i verodostojnosti. Meutim, ak ni ovakvim informacijama graani ne veruju do kraja. Nita posebno ne verujem ni jednima, ni drugima, ni treima, ba zbog toga gledam i uporeujem. Graani koji se informiu samo preko medija ne smatraju sebe dobro informisanima, ili eventualno ka u da su informisani samo u globalu. Srednjokolka iz Paneva ka e: Ne smatram sebe neto preterano dobro informisanom, jer se oslanjam na javne medije, kao to su televizija, novine. Onako, dosta izrabljujem oca da mi objanjava neke stvari koje mi nisu jasne. Ne samo da informacije koje se dobijaju iz medija nisu pouzdane, one nisu ni dovoljne da se stvori slika o zbivanjima. U navedenom citatu se vidi, a inae je est stav, da nije problem u odreenim medijima, nego u medijima kao takvim. Javno dostupne informacije su nedovoljne da se sklopi potpuna slika, tavie, naivno je oslanjati se na samo na njih. Stvar se dalje komplikuje zbog gubljenja jasne razlike izmeu dr avnih i nedr avnih medija.6 Zbog toga nekim graanima izgleda da svi mediji izvetavaju isto, a neki su potpuno zbunjeni ovom promenom i neodluni kome da veruju. Kako objanjava slu benica iz Kikinde, ranije uopte nije sumnjala u neto to ka u, jer je postojala polarizacija u kojoj se jedna informacija tretirala kao neistinita. Opredeljivanje je ilo prema politikom uverenju. Sada, kada se dogodilo raslojavanje na strani kojoj su graani verovali, a politiki uticaj postao neproziran, ostala je praznina u razumevanju situacije. Ono to je bilo pre pokazalo se da je to bilo puko laganje dugo godina, a ovo to je sada jeste neoekivano i nejasno raslojavanje. U svakom sluaju, rezultat je isti: vie nikome ne mo emo verovati. Mo e se uiniti da ovo baca senku na pretpostavljeni uticaj medija. Meutim, takav zakljuak je previe brz. Tano je da se krug informisanja ne zavrava sa medijima: ljudi daju prednost drugim izvorima, ali ni tada ne znamo odakle
6

Srednjokolka iz Kragujevca, koja ka e da pa ljivo prati rad svih medija i da planira da studira neto s tim u vezi, ka e: Pa, pratim i dr avne medije i lokalne stanice i beogradske, kao B92, i mislim da nema bitnijih razlika u informisanju. Ovo je dosta rairen stav, s tim da odsustvo bitnijih razlika u najveem broju sluajeva znai odsustvo otre politike polarizacije i razliitog politikog profilisanja.

88

ore Pavievi

informacije i tumaenja u stvari pristi u. Takoe, graani sada imaju dugogodinje iskustvo sa medijskim manipulacijama i neke od njih lako prepoznaju. U veoma ivom seanju su posebno dogaaji s kraja Miloevieve vladavine kada su, prema optoj oceni, mediji vreali zdrav razum, to je graane veoma ljutilo. Moram priznati da sam svih ovih godina imala arku elju, u trenucima naroito kada se svaam u svojoj sobi sa televizorom, sa osobom koja je sa one strane ekrana, imala sam arku elju da, nije bitno da li bih to bila ja ili neko drugi, ali da se na tom mestu pojavi jedan obian graanin koji e konano rei sve ono to ga titi ili sve ono to ga je titalo dugi niz godina. Da to ka e obinim reima, bez neke demagogije, bez nekog frljanja izrazima, koji u principu nita ne znae. Znai, jednom obian graanin, obinim reima, da ka e sve ono to ga je muilo (PA-20). Ipak, pored sveg nepoverenja u medije, ve i pa nja koja im se poklanja i ljutnja koja se ispoljava ukazuje da se oni tretiraju kao veoma va an oslonac za graane.

Drugi ljudi i neformalni izvori

Drugi va an segment u formiranju uverenja graana jesu drugi ljudi i ostali neformalni izvori. Gotovo svi ispitanici se na neki nain informiu ili proveravaju informacije kod poznanika kojima veruju. ini se da graani veu te inu poklanjaju ovom izvoru: Ta vrsta informacija mi vie znai nego informacije iz novina (PA-20). Poto mu nisu dovoljne informacije iz medija, jedan NVO aktivista ka e: Pa ne znam, poto sam na neki nain dosta bio ukljuen u politiki ivot, pokuavam da preko nekih stranakih struktura ... da saznam koje odstupanje je od zvanino reene istine preko televizije i novina. Obino se uje i po neki glas tu. Pa se onda nasluti pozadina te vesti, ako je vest te prirode. Meutim, pouzdanost ovih informacija je takoe neto to je neproverljivo. Obino graani ne navode ko su ti ljudi koji im slu e kao izvor, ali se mo e naslutiti da ih sreu na najrazliitijim mestima, esto se radi samo o uobiajenoj svakodnevnoj komunikaciji u kojoj se pretresaju i vesti. Slu benica iz Novog Sada se informie na poslu: To je vezano sa poslom, najvie se tamo i informiem, poto radim takvu vrstu posla. Jedan Nilija ima najvie poverenja u prijatelja koji je lekar u hitnoj pomoi, koji se kree dosta i koji je dosta informisan. Takoe se kao dobar izvor informacija navode i ljudi iz stranaka ili neki ljudi bliski vlasti. Sve ovo stvara neuhvatljivi lanac uzajamnog informisanja iji se kraci ne mogu jasno dokuiti.

Sklapanje slike: filteri, formule i recepti

Graani teko iz samih medija razaznaju koje su informacije prave, a od drugih ljudi dobijaju opet neproverljive informacije. Stoga konani sud o tome ta se oko njih zbiva izvode na osnovu vlastitih recepata, formula ili filtera pomou kojih informacije uobliuju u celovitu sliku. Ovde se u najveoj meri vide

Informisanje i mediji

89

rezultati viegodinjeg iskustva praenja medija u kriznim periodima. Veina graana smatra da je nauila da ne sme verovati jednom izvoru informacija, a dobar deo njih i da ima recepte kako razlikovati istinite od la nih informacija ili iskombinovati razliite nepotpune, pristrasne, la ne i polula ne, istinite i poluistinite informacije. Pominjana uenica iz Paneva ka e da ne zna sa sigurnou ko govori istinu, ali se trudi, a otac joj je preporuio jako dobar recept za to ... Treba da se izdvoji i da razmisli ko ima koji razlog da bi pisao tako neto. I tako nekako odstranimo neke vikove, mada nikako ne mo emo biti sigurni da je neto totalno tano. Slian recept ima i mlada Kragujevanka, koja ne veruje nikome do kraja, jer nikad se ne zna ko ima koristi da takve informacije iri. Medicinski tehniar iz Sremske Mitrovice najpre prikupi informacije sa raznih strana, pa sve to isfiltriram kroz svoju glavu. Recept jedne apanke sastoji se u tome da uvek veruje informacijama koje su gore, jer je njeno miljenje da sve ide na gore. Svako ima svoju kombinatoriku na osnovu koje sastavlja sliku i koja ni graanima samima nije do kraja prozirna. est ishod ovog procesa jeste i krajnje nepoverenje prema medijima, jer se dolazi do zakljuka da nijedna informacija nije istinita. Ovaj jednostavan recept primenjuje jedan deo graana koji se ne udubljuje preterano u to ta se zbiva ve ima na neki nain unapred formiranu sliku o tome. Zanimljivo je da se ovaj deo graana redovno informie o tome ta se zbiva iz raznih medija, ali da im te informacije slu e samo za to da potvrde unapred sklopljenu sliku. One informacije koje se uklapaju u nju su istinite, one druge su la ne: Da vam ka em ja, vie la a ima nego istina, bogati, to bez daljnjeg. No, ja nauio da itam, pa ja znam ta mogu da verujem, ta ne verujem. Verujem onim ituljama, ono drugo sve mo e da la e, al itulje, to verujem, ono je tano (NP-MK-2).

Drutvena komunikacija
Opisana slika kruga informacija i formiranja uverenja pokazuje da graani imaju dosta iskustva sa medijima i baratanjem informacijama. Meutim, nain na koji graani dolaze do informacija ukazuje na ozbiljne nedostatke u drutvenoj komunikaciji. Nepoverenje u izvore informacija i uporeivanje raznih izvora jeste dobra brana od medijske manipulacije, ali istovremeno ini mre u drutvene komunikacije neprozirnom, a mnogi vorovi se javljaju kao opasne skretnice. Naime, nedostatak vrstih uporinih taaka u informisanju i oslanjanje, u krajnjem, na informisane ljude od poverenja i neprozirnu individualnu kombinatoriku otvara mogunost razliitih upliva i smanjuje mogunost promena i kapacitete reavanja irih drutvenih problema. Razliiti uplivi su mogui jer su mnoge vorine take komunikacije otvorene za razne neproverene, nepouzdane informacije i za nedobronamerne aktere (dobro informisani ljudi). Davanje prednosti neformalnim izvorima informisanja i neformalnim informacijama jeste i kontrolna instanca za medije, ali ujedno i potencijalno ozbiljan izvor drutvenog nereda u kome su sve krave

90

ore Pavievi

crne. Stvaranje i odr avanje ovakve atmosfere naroito dobro mo e slu iti onima kojima je manipulacija nain komuniciranja. Zbog toga je verodostojnost medija, ije je odsustvo na alost dramatino, takoe va an korektivni faktor protiv odr anja ovakve situacije. Drugi problem je potencijalno mnogo opasniji, jer slabljenje uticaja medijskog sistema komunikacije na drutveni ivot mo e imati zaista ozbiljne posledice. Jedna od njih je da se na taj nain usporavaju eljene promene. Naime, teko je ostvarivati promene bez uverenja ljudi u to da te promene idu u po eljnom smeru. U tom smislu, medijski sistem komunikacije ima va nu ulogu, koja se ne sme svoditi na propagandu. Kako stvari stoje, na osnovu rezultata dobijenih u intervjuima, graani teko i oprezno menjaju svoje stavove to ne bi bio problem da su prethodno steeni stavovi bili rezultat racionalno organizovanog sistema komunikacije. Ovako, postoji konfuzija iz koje je teko izai bez verodostojnih aktera, to mediji, prema miljenju graana, svakako nisu. Druga va na loa posledica jeste blokiranje kapaciteta reavanja drutvenih problema, to je opet rezultat uzajamnog nepoverenja koje se reprodukuje i preko medija. Za oekivani zajedniki napor da se izae iz teke situacije nedostaje jedan va an faktor: nepristrasni posrednik u komunikaciji meu razliitim grupama. Ovaj posrednik ne mora se nu no sastojati u jednom, velikom mediju koji e prenositi istinite informacije to bi bila podjednako nepo eljna opcija kao i neureenost. Medijska scena se generalno ocenjuje kao znatno bolja nego pre 5. oktobra, ali jo uvek ne dovoljno dobra da graanima olaka pouzdano dola enje do vrstih uverenja. Problem je u nedostatku poverenja u medije i u znaaj onoga to oni prenose. U tom smislu, mediji su jo jedan od znaajnih drutvenih aktera koji nije shvatio vrednost graenja poverenja sa onima koji njihove usluge konzumiraju, odnosno da je osim ulaganja u kvalitet onoga to se nudi potrebno ulagati i u vlastiti kredibilitet.

ore Pavievi

O duhu ustanova

Pitanja koja su se odnosila na ustanove imala su za cilj da na ni em, konkretnijem nivou od visoke politike, poka u odnos graana prema promenama. Srednji nivo organizacije drutva mnogo vie i konkretnije dotie svakodnevni ivot graana i znatno im je prozirniji od ustanova visoke politike. Pitanja su se odnosila na pravosue, policiju, kolstvo, zdravstvo, banke i slu benike javne uprave, pre svega alterske slu benike koji neposredno komuniciraju sa graanima. Ovde je teko iznositi bilo kakve egzaktne podatke o stepenu poverenja ili nepoverenja, jer se situacija u ovim delatnostima stalno menja, ili se promene upravo najavljuju, to se ogleda i u intervjuima. Osim toga, u ovom delu intervjua veliku ulogu imaju i neposredna, individualna iskustva, tako da je teko dobiti bilo kakvu uopteniju sliku u pogledu objektivnosti konkretnijih ocena rada pojedinih ustanova. Zbog toga, iako se u dobijenom materijalu mo e pronai dosta upotrebljivih parametara, na cilj nije da se ustanovama bavimo na taj nain; smatramo da periodina merenja javnog mnenja daju bolje rezultate u tom pogledu. Podaci koji se dobijaju metodologijom upotrebljenom u naem istra ivanju imaju vie smisla ukoliko uspevaju da uhvate optije stavove graana o institucijama i oekivanja od njih. Zbog toga sam u naslovu upotrebio pomalo pretencioznu sintagmu duh ustanova, koja aludira na Monteskjeov metod ispitivanja zakona. Podsetiu, Monteskjea nije interesovalo samo kakvi zakoni jesu nego i ta ih ini takvim kakvi jesu. Naravno, nae pretenzije su daleko skromnije: interesovalo nas je da saznamo od graana ne samo ta misle o ustanovama, nego i zato su one, po njihovom miljenju, takve i, eventualno, ta treba uiniti da se to stanje promeni.1 Naslov ovog poglavlja inspirisan je upravo dobijenim rezultatima. U razmiljanjima graana o ustanovama bila je prisutna jedna difuzna komponenta koja, da tako ka emo, ini da ustanove budu takve kakve jesu i da ih je teko promeniti. O tome svi priaju, ali niko (ili gotovo niko) to nije video. Ustanove u Srbiji su, prema jednodunim ocenama graana, bez sumnje loe; to se nije moglo mnogo promeniti do perioda vrenja intervjua. Promene
Mo da je potrebno napomenuti da niti smo u stanju niti imamo ambiciju da ispitujemo koliko su ove ocene empirijski tane. U tom smislu ne problematizujemo stavove graana, nego pokuavamo da ih slo imo u celinu, da bi se videlo na koji nain se ocenjuju ustanove.
1

92

ore Pavievi

koje su se dogodile nakon 5. oktobra vie su spoljne prirode, u smislu promene ljudi ili vee ljubaznosti u ophoenju, ali do sutinskih promena nije dolo. Zdravstvo je ostalo jadno kao i do sada, kolstvo jadno kao i do sada, pravosue katastrofa, lokalna uprava mo da i gora nego pre, ka e jedan graanin Sremske Mitrovice. Ovde su graani gotovo jednoglasni: ustanove se, prema veini njih, ni u jednom znaajnom smislu nisu promenile,2 a njihovi stavovi razlikuju se u tome da li se na tome radi, i kako, te koliku nadu pola u u uspeh tog poduhvata. Pored dijagnoze stanja, postoji neverovatan stepen slaganja i u oceni prepreka koje stoje na putu reformisanja i promene ustanova. Tu upravo dolazimo do osnovne teze, da duh ustanova proizlazi duha drutva, a ne iz njihove unutranje organizacije, i da problem ne le i samo u tome kako ustanove bolje organizovati, nego i u ustaljenim navikama i optijim drutvenim tekoama. Osnovni problemi koji su uzrok loem stanju i funkcionisanju institucija jesu: siromatvo, korupcija, politizacija i kriminalizacija drutva i zaarani krug neinstitucionalnog ponaanja, kako graana tako i slu benika. Kao i u sluaju medija, i ovde su dobijani gotovo jednolini odgovori. Oni se, meutim, ne sastoje ni iz saznanja sakupljenih iz sredstava informisanja, niti su izvueni prevashodno iz vlastitog iskustva. Neznatan broj graana je imao neposredno iskustvo sa korupcijom, ali se zna da lekari, medicinske sestre i sudije, a esto i kolski nastavnici, primaju mito. U nekim sluajevima se navode i cifre koje je potrebno izdvojiti za odreene vrste lekarskih intervencija.3 Gotovo niko nema iskustva sa mafijom, ali gotovo svi znaju da su mafijai moni makar koliko i dr ava, ako ne i moniji, te da policija, a esto i politiari, sarauju sa njima. Niko nije video da se policija bavi kriminalom, ali svi to znaju. Takoe se zna da su nastavnici nemotivisani, slu benici nervozni zbog privatnih briga i problema, a lekari preoptereeni. Ogromna veina graana veruje da su ustanove spore i neefikasne i da je jako teko, ili nemogue, dobiti brzu i kvalitetnu uslugu; istovremeno, veliki broj smatra da se to ne odnosi na njih same, jer oni te poslove zavravaju na neredovan nain.4 Upravo to to se zna i to se ne mo e niti potvrditi niti demantovati, sainjava, prema graanima, duh ustanova.
Na pitanje Da li imamo nove ustanove nakon 5. oktobra? veina graana je odgovarala da imamo nove ljude u starim ustanovama, sa razliitim varijacijama na temu koliko su i ti ljudi novi. Uporeivanjem sa ostalim stavovima u pogledu ustanova mo e se zakljuiti da su u stvari mislili na to da imamo nove ljude na rukovodeim polo ajima u ustanovama, ali da su svi drugi ostali od ranije. To se mo e zakljuiti na osnovu njihovog stava u vezi sa pitanjem da li je sa starim ljudima u ustanovama mogue izvesti promene. 3 Za carski rez se plaalo po 800 DM (KI-4). Jedna graanka Subotice, maarske nacionalnosti, iznela je u intervjuu itav cenovnik za razliite vrste zdravstvenih usluga. 4 Reit primer je sledea izjava slu benika iz Nia koji, na pitanje da li je zadovoljan zdravstvenim uslugama, odgovara: Jesam, zato to za usluge koje meni trebaju idem preko prijatelja. Inae, nisam zadovoljan. U njegovim izjavama mogu se pronai pomeani i svi ostali motivi: Svi se pravdamo malim platama [on je slu benik koji bi trebalo da pru a usluge, .P.]. Sestrama u tim ustanovama je va nije da li e da kupe od kolege prekriva koji ovaj donosi ili papue koje ovaj prodaje, nego stanje pacijenta. O korupciji ka e da je svuda prisutna, ali on nikome nije dao mito, mo da zato to sam se kretao u drutvu poznanika. Mo da je i njih bilo sramota da tra e.
2

O duhu ustanova

93

Siromatvo
Opte drutveno siromatvo proizvodi nereciprocitet izmeu odgovornosti posla, uslova rada i naknade koja se prima za posao koji se obavlja. Ukratko, ne postoji adekvatna oprema, plate nisu dovoljne za ivot, iako je posao jednako odgovoran kao i da se obavlja u drugaijim uslovima. To izaziva situaciju u kojoj se zaposleni u ustanovama moraju na razliite naine dovijati da obavljaju posao koji obavljaju, ali i za samo pre ivljavanje, to ima za posledicu neobavljanje posla na adekvatan nain. Ovo je situacija koja naroito pogaa sve koje pru aju usluge posebno va ne za funkcionisanje celokupnog drutva (lekari, sudije, nastavnici, policajci), a koji ne mogu lako zaraivati novac na drugim mestima. Graani imaju razumevanja za materijalne tekoe ovih profesija, veinom i za njihove este albe i proteste, ali istovremeno apeluju da ove ustanove na neki nain profunkcioniu. Ovaj uzrok nefunkcionisanja jeste opte mesto u intervjuima i veoma esto se graani vrte u krugu: nemogu je napredak bez funkcionisanja ustanova, a funkcionisanje ustanova je neophodno za napredak. Siromatvo proizvodi nezadovoljstvo, koje se ispoljava u radu, i to naroito u onim delatnostima koje zahtevaju neposredan rad sa ljudima. U ovom smislu su posebno obele eni alterski slu benici5 i nastavnici u koli, koji svoje nezadovoljstvo i nedostatak materijalnih motiva da rade prenose i na stranke, odnosno decu, to je posebno zabrinjavajue.

Korupcija
Postojanje korupcije u ustanovama konstatovali su svi graani bez izuzetka. Meutim, o postojanju korupcije graani zakljuuju ili posredno, preko simptoma korupcije, ili preko pria koje kru e i o tome se izra avaju frazama sigurno postoji ili mora da postoji. Korupcija je neka vrsta sveprisutnog duha; fascinantna je uverenost graana u njenu rasprostranjenost, uz vrlo malo ili nimalo pouzdane evidencije da ona postoji. Razlikuje se vie oblika korupcije. Postoji korupcija koja je rezultat opteg siromatva, gde usled nedostatka resursa za ivot nastaje stanje u kome svako ima svoju cenu. Dalje, tu je i korupcija koja je rezultat moralne iskvarenosti i loih odnosa u drutvu: Korupcija proizilazi iz nepotenog, neiskrenog i tamo gde se ne eli da sve, ovaj, bude jasno i vidljivo (NS-VS-9). Postoji i ritualna korupcija, koja se sastoji u zadobijanju naklonosti slu benika sitnim poklonima: ritualna podmiivanja su jo iz starih vremena, ali onako kako je bilo pre, bilo je
5

To je katastrofa, ne samo prema meni, nego prema bilo kome. Ne mogu da shvatim te nervozne alterske slu benike, to je stvarno katastrofa. Svesna sam i ja da svako od nas ima nekih svojih problema, ali ne mora te probleme da ispoljava prema svom radnom mestu, pa onda prema ljudima koji dolaze tu zbog nekih usluga. Uvrede na raun alterskih slu benika i slu benica su uobiajene kod velikog broja graana.

94

ore Pavievi

u pozitivnoj konotaciji (NS-PM-1). Najee se pominje klasini mito koji, prema graanima, najvie postoji u zdravstvu i pravosuu. Jedan graanin koji je boravio u bolnici, a opet, iz nekih razloga, nije nita platio, konstatovao je da samo to ne stoji na oglasnoj tabli da treba da plati.6 to se tie pravosua, ovaj oblik korupcije vezuje se za postupanje prema krupnim kriminalcima i biznismenima. Ponekad se ovaj oblik korupcije konstatuje i kod kupovine ocena u koli. Iznuivanje novca i/ili protivusluga za usluge koje su besplatne, kao oblik korupcije, vezuje se za nepru anje pomoi dok se ne plati, u zdravstvu, ili za prinudu na dodatne asove, u kolama. Prema miljenju graana, korupcija je uzela toliko maha da je postala samorazumljivo drutveno pravilo koje izaziva frustracije: Ne znam gde je granica toga dokle treba platiti ... Ne neto to se zove aavanje zbog nekog dogaaja, ve neto to se zove bukvalno podmiivanje, pre deavanja bilo ega. Pre upisa dece u kolu, pre operacije, pre donoenja sudske presude (KI-4).

Politizacija, kriminalizacija
Ovaj uzrok nefunkcionisanja institucija je najneprozirniji i najee spada u domen spekulacija graana i veoma posrednog zakljuivanja. On se obino identifikuje kao veza podzemlja i policije, a ponekada i politiara. Fenomen se, naime, prepoznaje na osnovu onoga to se vidi, a to su kriminalci koji se slobodno etaju okolo: postoje nedodirljivi, ljudi koji se nesmetano bogate prljavim poslovima. Iz toga se zakljuuje da bi sve to bilo nemogue da takvi ljudi nemaju veze u policiji i vlasti. Naravno, i ovde prie imaju va no mesto. Nijedan graanin nije osporio postojanje mafije i organizovanog kriminala, velika veina njih tvrdi da su oni jai od dr ave, a znaajna veina, na osnovu spoljanjih simptoma, zakljuuje da su oni u stvari u sprezi sa policijom, a ponekad i sa visokom politikom. Ovi svemoni pojedinci svojim uticajem potpuno diskredituju institucije i onemoguavaju jednak tretman svih pred njima. Uzrok ovome se vidi u optoj kriminalizaciji drutva tokom Miloevieve vladavine, ali graani ni kod nove vlasti ne opa aju spremnost i odlunost da se suoi sa ovim problemom. Pre je obratno.

Zaarani krug neinstitucionalnog ponaanja

Neinstitucionalno ponaanje slu benika, graana i ljudi na vlasti dovodi institucije u zaarani krug u kome one vie funkcioniu kao sistem privilegija nego kao ustanove gde se ostvaruju odreena prava. Za razliku od prethodno navedenih komponenata, ovu graani konstatuju kao smetnju, ali veoma retko je
Evo ta ka e medicinska sestra iz apca, jedna od retkih koja je mo da imala neposredniji uvid u to, mada sama ne daje nikakve konkretne primere, nego zakljuak izvodi iz ponaanja lekara prema razliitim pacijentima: Korumpiranost lekara, to mi najvie smeta, i da je osnovna indikacija za leenje ne dijagnoza koju pacijent ima, nego novac koji je dao.
6

O duhu ustanova

95

ekspliciraju do kraja. Svi potvruju postojanje ove prakse i osuuju je, ali veoma mali broj vidi sve posledice i izlaz iz nje. Zbog toga je opis ove prakse koji sledi jednim delom opis ove prakse od strane graana, a drugim delom rekonstrukcija socijalnog mehanizma koji ovu praksu omoguuje. Dosta ljudi opisuje ovaj krug, ali malo njih ga vidi kao krug u kome se i sami kreu i iz koga je teko izai. Graani gotovo bez izuzetka konstatuju da ustanove funkcioniu po neinstitucionalnim principima; oni koriste izraze mimo reda i preko veze. To je za graane veliki problem koji spreava dobro funkcionisanje ustanova. Meutim, malo njih odbija da se lino na takav nain ponaa, a jo manje uoava problem koji iz toga nastaje; tako se kod graana stvara oseaj izuzetka da mogu da obave neto na nain na koji drugi ne mogu. Veliki broj graana se ali na postojanje veza, ali uglavnom su u pitanju veze koje imaju drugi i zbog kojih oni sami ne mogu da ostvare ono to ele. Iako se na apstraktnijem nivou ova praksa skoro bez izuzetka kritikuje, to se mnogo ee ini u formi albe na tue, jae veze, nego to ima formu osude jedne neinstitucionalne prakse. U tome podjednako sauestvuju i graani i slu benici i politiari. Politiari tako to sami koriste svoj uticaj da preko reda obave poslove ili tako to prema svom nahoenju i interesu politizuju ove slu be, naroito postavljajui svoje ljude na va na mesta. Slu benici koriste svoj polo aj i slobodan prostor koji im je pri tome ostavljen da posao obavljaju u formi davanja usluga i primanja protivusluga. Na takav nain u ustanove, umesto bezlinog odnosa, ulaze privatni obrasci ophoenja. Graani svesrdno sauestvuju, jer misle da je njihova veza njihova privilegija i da bi promenom obrasca ponaanja izgubili taj privilegovani status makar dok se itav sistem ne izmeni. Evo primera koji istie sve dimenzije problema: Ja imam jedan drugaiji status. Ja sve te ljude poznajem i od tih protesta koji su bili ranije, gde smo zajedno uestvovali, tako da ja njih lino poznajem i nisam imala problema kada treba neto da zavrim. Poznajem potpredsednike, naelnike i ja zaista bez problema sve to zavravam. Ali, ja to posmatram sa aspekta nekog obinog graanina koji nikoga ne poznaje. Malo dalje, ona dodaje: Ja lino poznajem mnoge sudije, ali uvek govorim sa stanovita nekog anonimusa koji ih ne poznaje. Vidimo ta se sve ovde preplie: i politiki uticaj (drugovi sa protesta), i pristajanje na nejednak status (ja i anonimusi), i upletenost slu benika. Ova situacija stvara atmosferu nejednakosti pred institucijama, na koju se graani ale, ali u isto vreme i udnu vrstu jednakosti u kojoj svako zahvaljujui svojim vezama i sposobnostima da deluje mimo institucija ostvaruje neto to bi inae trebalo da bude njegovo pravo. Tako nastaje zaaran krug meuzavisnosti iz koga je teko izai, jer svako osea da bi promenom svoje line strategije neto izgubio, ukoliko se ne promeni sistem funkcionisanja u celosti. Odricanje od privatizovanog odnosa prema institucijama znaio bi za svakoga pojedinano gubitak, sve dok se i drugi ne odreknu istih privilegija. Tek promena celog sistema bi donela istinsku promenu, ali postavlja se pitanje da li je promena sistema

96

ore Pavievi

mogua bez promene ovih navika. Zanimljivo je da graani konstatuju i potrebu za menjanjem navika u ovom smislu, ali to opet malo ko tematizuje i kao lino odricanje od privilegija. Zbog toga, graani Srbije svoja prava moraju i dalje zadovoljavati kao privilegije.

2.
NEDAVNA PRO[LOST

Ivana Spasi

Seanje na nedavnu prolost

Predmet ovog poglavlja jesu reminiscencije graana na najnoviju istoriju njihovog drutva onu koju su sami pro iveli: ivot u bivoj Jugoslaviji, a zatim razdoblje Miloevieve vladavine, koje obuhvata i raspad prethodne zemlje kroz niz ratova. Osnovna ideja jeste da nain na koji ljudi danas govore o nedavnoj prolosti, znaenje koje pridaju pojedinim dogaajima i smislene veze koje uspostavljaju meu razliitim razdobljima stoje u dvosmernoj vezi sa njihovim dananjim stavovima prema okolnom svetu, naroito onim stavovima koji imaju politike konotacije. S jedne strane, pro ivljena i preraena iskustva natalo ena su kao saznajno-emotivna zaliha znanja na kojoj ljudi grade svoje sadanje poimanje samih sebe i sopstvenog mesta u drutvenom okru enju. S druge pak strane, gledanje u prolost iz take dananjice stavlja tu prolost u neke sklopove i pridaje joj neka znaenja koji u trenutku dogaanja nisu bili dostupni. Ta dvostruka smislotvorna veza pru a jedan od najznaajnijih oslonaca za konceptualizaciju inae teko uhvatljive veze izmeu politike i svakodnevnog ivota. Nastojanje na znaaju seanja na vremena koja su neposredno, ili bar posredno, lino do ivljena nala e da analiza ne ide dalje u prolost, mada u grai ne nedostaje pozivanja na istoriju i ono kako je nekada bilo, koja se prote u sve do srednjeg veka. Ta istorijska uoptavanja, mada esto slu e kao podloga politiki relevantnoj argumentaciji, apstraktna su i stoga pripadaju jednom potpuno drugaijem redu podataka. Kao takva su i integrisana u analizu, tamo gde je to bilo potrebno.

Biva Jugoslavija kao mesto normalnog ivota

Dr ava i drutvo bive Jugoslavije slu e kao manje-vie neizbe na referentna taka za pravljenje poreenja sa sadanjim stanjem. Pri tome se biva Jugoslavija koja se krije i pod oznakama nekada, ranije, u ona vremena praktino izjednaava sa razdobljem titoizma (kad je bio Tito). itava decenija osamdesetih je izbledela, poput nekog meuvremena, ili zavrnog okrajka titoizma, koji nema svoje posebno ime. Posle slika iz vremena za Titovog ivota, prva sledea jasna slika koja se javlja jeste putujui cirkus republikih predsednika s poetka raspada zemlje (1990-91).

100

Ivana Spasi

Analitiki uzev, ivot u bivoj Jugoslaviji kroz seanja graana sadr i sledee osnovne dimenzije: 1) socijalnu, odnosno obele ja drutvenoekonomskog poretka, koja se javlja kroz vizuru kvaliteta sopstvenog ivota kakav se vodio u njegovim okvirima, 2) u e politiku dimenziju, tj. obele ja politikog poretka i 3) vienacionalnu prirodu drutva i dr ave. Podela je, dakako, uslovna, jer se navedene dimenzije tesno prepliu u govoru ljudi. Ipak, prva dimenzija izbija u prvi plan zato to slu i kao kontekst za najrasprostranjeniju identifikaciju SFRJ kao mesto izgubljenog normalnog ivota i zato to je predmet najvee nostalgije. Ona e prva biti razmotrena. Druga, politika dimenzija je primetno podzastupljena u dananjim rekonstrukcijama, to onemoguava zasebnu obradu. Njena oskudnost je njen najreitiji sadr aj, ali o tome vie kasnije. Neki njeni elementi javljaju se u sklopu kritikih ocena koje se odnose na optiju temu kvaliteta ivota, te u ih tu i pomenuti. Trea dimenzija, odnos prema vienacionalnosti SFRJ, jasnije se izdvaja i bie obraena u posebnom odeljku. Za gotovo sve nae ispitanike, SFRJ predstavlja najdostupniji model normalnog ivota.1 Nasuprot apstraktnim primerima zapadna Evropa, SAD za koje su uli i koje poznaju iz druge ruke, ovo je neto to su lino pro iveli. Dok se na ravni eksplicitnog govora o modelima (mogunih ili po eljnih drutvenih ureenja i naina ivota) ti strani uzori esto javljaju kao figure, im se pree na prisniju, biografsku ravan na scenu stupa razdoblje SFRJ kao slabije diskurzivno artikulisana, ali iskustveno opipljiva slika normalnog ivota. Ove su reminiscencije posebno znaajne s obzirom na to koliko elja za povratkom u normalnost u naim intervjuima sna no oblikuje govor o sadanjici. U onome to bi se, sasvim uopteno, moglo nazvati nostalgijom za starim vremenima meaju se mnogi slojevi. Kod veine ljudi, jednaina SFRJ=normalan ivot uspostavlja se neproblematino i bez daljih kvalifikacija, a diskurzivni teren na kojem se javlja je prevashodno iskustveno-biografski. Taj nivo diskursa je sainjen od rasutih privatnih uspomena, seanja na razne do ivljaje i susrete, na ivotnu rutinu i ivotne korake koji su tada preduzeti. Svega toga ljudi se seaju sa sveu da bi ta iskustva danas bila nemoguna, ne samo usled pukog proticanja vremena, ve i zato to su podrazumevala jedan okvir koji je nestao. Naravno, u toj optoj nostalgiji teko je razdvojiti aljenje za Jugoslavijom, kao konkretnom dr avom i drutvom, od prirodnog ljudskog ala za sopstvenom mladou ili detinjstvom, ili naprosto za nepovratnom prolou. Na ovom, iskustvenom nivou govor o ivotu u SFRJ je praktino homogen. Najkrae reeno, SFRJ je nekadanja normalnost, na ije mesto je, u odreenom trenutku, stupila sveopta nenormalnost, koja i danas traje.
1

Up. nalaz ankete iz maja 2002. (Mihailovi, 2002a: 7): ukupno 86% anketiranih graana Srbije smatra da se u SFRJ ivelo bolje (za 77% najbolje se ivelo izmeu ezdesetih i osamdesetih, a 9 % pre ezdesetih godina XX veka).

Seanje na nedavnu prolost

101

No, o SFRJ se govori i na drugim nivoima. Sa uesnikog stanovita (ja sam do iveo) prelazi se i u bezliniji modus davanja ocena o ivotu u SFRJ iz spoljanje take gledanja. Govornikovo ja se tu eventualno javlja kao subjekt razmiljanja (ja mislim da...), ili se ne javlja uopte, nego se ocene iznose kao objektivan opis stanja. Kada se tretira na ovaj, drugi nain, ivot u SFRJ se po statusu pribli ava onim apstraktnim modelima drugih zemalja koji nisu izvorno do ivljeni. Izmeu prvog, iskustvenog i drugog, objektivnog nivoa postoji nerazjanjen i napet odnos; on proistie iz injenice da je, iz dananje perspektive, kolektivno iskustvo o kojem je re naprosto zbunjujue. No, esto se stie utisak da je napetost takoe posledica jednog naknadnog napora da se to tegobno, pa i tragino iskustvo smesti u neki smisleni objanjavalaki kontekst, koji e uneti kakav-takav logiki red u taj neobini niz dogaaja; naroito, da se u prethodnom stanju pronau uzroci kasnijih zbivanja. Za razliku od homogenosti na prethodnom, iskustvenom nivou, ovi objanjavalaki okviri koje ljudi postupno grade jesu razliiti. Meutim, i kod onih ispitanika koji se uputaju u objektivna razmatranja a to nisu svi paralelno s time tee iskustveni govor o izgubljenoj normalnosti. Navedenu razliku u tipu stajalita koje govornik zauzima za sada samo notiram, budui da njihovo neprekidno meanje u materijalu ne doputa da se ona sistematski ouva kroz itavu analizu. Najpre u razmotriti od ega se sastojala ta normalnost u kojoj se ivelo, a o kojoj se tek kasnije poelo razmiljati. Potom u prei na opa ene negativne osobine ivota u SFRJ, tamo gde ih ima, a govor o njima obele ava iskorak iz uesnikog u posmatraki modus. Uloga bezmalo univerzalnog otiska normalnosti koju igra ivot u razdoblju SFRJ ima sledee elemente: materijalno blagostanje: relativno dobar ivotni standard (naroito u odnosu na sadanjicu) i njegov lagani, ali neprestani porast; kupovna mo, ne samo u odnosu na osnovne potreptine nego i na ono ne-nu no, danas luksuzno (letovanja, vikendice, tehnika oprema, automobili...); neoptereenost materijalnim momentom koja je omoguavala posveivanje viim potrebama (itanje, kultura, duhovnost...); mir: kako u osnovnom smislu ivota bez rata, tako i u smislu mirnog ivota bez kriminala, bez velikih drutvenih lomova, u socijalnoj sigurnosti (ili bar predvidljivosti); otvorenost granica i ugled zemlje, i njenih graana, u svetu: ovo se mea sa teritorijalnom prostranou dr ave po kojoj su se ljudi slobodno kretali, a mea se zato to ima isti uzrok do ivljaj fizike skuenosti nastao tokom 1990tih; stabilnost ureenja i osnovnih drutvenih pravila, stoga i mogunost planiranja sopstvenog ivota; to uz to ide, relativno iskristalisana struktura optih drutvenih vrednosti.

102

Ivana Spasi

Evo nekih ilustracija, izabranih meu mnotvom slinih: Drugaije se ivelo ranije, mnogo bolje... Najbolje mi je bilo kada sam mogla decu da vodim na odmor, kada nisam razmiljala da li imam da im dam da jedu... Od 1978. do 1990, taj period je bio za mene najlepi... Stvarno je bilo mirno, nije bilo ratovanja, nije bilo stresova, ivelo se jednim normalnim ivotom, bez obzira to su i onda bile plate male (BO-NT-1). Meni je bilo najbolje za vreme Tita, iskreno reeno... Nametaj si mogao da menja kao Ciganin konje... Oseala sam se jednom slobodnom enom, slobodnim graaninom koji je mogao da ide svuda (BG-G-10). Ranije se moglo bezbednije spavati i bezbedniji smo bili u svojim stanovima... Do 1990tih godina narod je imao poverenja u policiju, ali naovamo ne... Ranije smo mogli da kupimo ta god dete po eli... a posle smo morali da zaobilazimo, da ne prolazimo pored izloga, da ne vidimo (KG-LV-4). Kada se otvarao Vukov spomenik, svi su pohrlili da vide Slobu, ja i moj suprug i kumovi smo kupili po ru u i otili Titu na grob. Ja Tita zaboraviti ne mogu. Tad to sam ivela, nikada vie neu iveti (BG-G-10). Bilo je jako puno bolje... Moj otac je radio u livnicu etrdeset godina, za ti etrdeset godina namestio dve kue od plate... A sad nema anse ja da namestim svinjac od moje plate (KI-6). Do tada smo bili uljuljkani, da i u Africi, kada ka e Tito, znaju ko si, i vole te. Odjednom sve to pada u vodu i postaje proku en u svetu. Samim tim postali smo zatvorenici ove zemlje... Vie nigde nisam mogla da idem (BG-LjJ-6). Pojam koji sa ima veliki deo sadr aja podvedenog pod normalan ivot jeste red: onda se znao red, a sada se sve raspustilo. U jakim verzijama, nekadanji ivot poprima status strukturne nostalgije (Herzfeld) ili zlatnog doba ( irarde), za kojim je usledila sveopta propast materijalna, dr avna, politika i moralna: Onda je dolo jedno vreme... dolo je i do materijalnog pada, a materijalni pad je doveo i do intelektualnog pada, i to je sve dovelo i do moralnih padova, koji su trajali i trajali. I vie ovek nije znao ta je istina, nije znao kako poteno iveti, i nije znao kako da mirno spava kriminal je narastao i porodica je u rasturu, i deca su u rasturu(SU-BJ-7). Bio sam zadovoljan samim sistemom rada, organizacijom. U to vreme, u mojoj firmi bilo je dovoljno posla, bilo je prijateljstva, bilo je para, bilo je slobodnog vremena, bilo je svega. Danas apsolutno od toga nema nita (PN-6). Graani, meutim, veinom shvataju da je to vreme nepovratno prolo i da njegovi obrasci vie nisu operativni u novim uslovima. Osim toga, promenila su se i pravila govora o prolosti: danas hvaliti titoizam pomalo je politiki nekorektno. Zanimljivo je kako graani izlaze na kraj s tim novim normama. Neki ih

Seanje na nedavnu prolost

103

usvajaju, kao to emo kasnije videti, dok ih drugi oseaju, ali i odbacuju: Mo da nije dobro da ka em,2 ali ja mislim da sam ja ivela u jednom divnom vremenu, u Titovom vremenu... Mladi danas znaju da ka u lako je vama, vi ste imali kredite, a mislim da nisu u pravu. Mi smo izgraivali zemlju... Nisu to bili samo krediti, nego su ljudi stvarno radili (SU-BJ-7). Neki nisu naisto kojem tumaenju da se priklone, i jednostavno ive sa tom ambivalencijom: Ne znam, ka u da je to [biva Jugoslavija] bila vetaka tvorevina, da nije imala nikakvu budunost. Ali, ja sam ona generacija Titovih pionira, ja sam u glavi imala sliku one bive Jugoslavije, mogla sam u svakom trenutku da je nacrtam. Pokuavali su da nam objasne kako je u njoj bilo puno krenja ljudskih prava i sloboda, i da je nama servirana samo lepa strana svega toga (LE-2). U sluaju ove sagovornice, nipoto jedinom, iz celokupnog toka intervjua vidi se da se ona svesno opredelila za novo (moderno, liberalno, anti-miloevievsko itd.). SFRJ-poredak se u to ne uklapa, ali ona intimno odbija da ga potpuno odbaci. Ishod je ambivalencija. Neki, opet, pokuavaju da uhvate korak s vremenom, mada im to ne pada lako: Mi, injenica, vie ne smemo da se opustimo kao to smo to nekad inili, u vreme Tita, komunizma... Jednostavno, smatrali smo... neko e brinuti za nas, mi emo pre iveti, onako s minimumom. A danas to ve vie nije tako... Ja mislim da je moja generacija potpuno, da ka em, mi nismo vaspitani da na taj nain ivimo, da budemo borbeni, nama je sad ovo neto novo, ali moramo da se prilagodimo tome. (KI-1, etnolokinja, 42) ok budunosti jo je upeatljiviji kod druge sagovornice koja je, za razliku od prethodne, nezaposlena NK radnica i, kao takva, spada meu tzv. tranzicijske gubitnike: Meni je bilo lepo u Jugoslaviji, onoj, stvarno je bilo lepo. Imao si se emu radovati. I ekao si godinji, i znao si i ovo i ono. Sad ba, nita ne zna se, nita (SU-BJ-8). Za nju, sve to je nastupilo posle 1990, sve to ju je zadesilo a za ta ona nije bila pripremljena, spada u neko jedva dokuivo novo, s kojim ne zna ta bi, jer protiv njega ne mo e: Mo da se treba na to naviknuti, na ovaj tempo ivota. Ili ne znam ni ja. Recimo neto i o kritikim tonovima koje se pridodaju generalno pozitivnom seanju na SFRJ. Kada je re o svojstvima ondanjeg ivota koja se identifikuju kao negativna, upadljiva je njihova nepolitika ili proto-politika priroda. Vie se govori o loim navikama, o nekakvim individualnim i mikrosociolokim patologijama koje su ljudi opa ali u svom neposrednom okru enju, nego o konkretnim odlikama politikog ustrojstva, kao da taj natkriljujui poredak nije bio rodno mesto ili makar kontekstualni podsticaj za kritikovane prakse. Ponekad se kritike smetaju u kontekst nacionalne karakterologije, ponekad u kontekst
2

U navodima iz intervjua, kurzivi su nakadno dodati radi naglaavanja. Meu uglastim zagradama umetnute su dopune bitne za razumevanje smisla iskaza.

104

Ivana Spasi

individualne psihologije; u oba sluaja veza sa konkretnim politikim sistemom je preseena. Tako se, recimo, govori o rairenosti kraa iz firmi, javaluku, lenjosti i neradu (pa se navodi i uvena izreka niko ne mo e tako malo da me plati koliko ja malo mogu da radim), o odsustvu line inicijative i preputanju dr avnoj brizi (koja treba da d posao, stan, socijalnu zatitu, penziju).3 Stiemo utisak da je posredi naknadni uvid, napor da se retrospektivno identifikuju loe strane SFRJ-drutva. Osim toga, kao to je reeno, i najotriji kritiari (u objektivnom modusu) imaju svoje male privatne uspomene (u iskustvenom modusu), koje danas o ivljavaju uz emocije gubitka i aljenja. Jednom reju, ni kod njih se nain ivota u bivoj Jugoslaviji nipoto ne odbacuje u potpunosti, ve u dobroj meri igra istu ulogu otiska normalnosti. Retrospektivne ocene SFRJ kao nedemokratskog politikog sistema praktino su odsutne. ak naprotiv, mogunost nepolitike egzistencije u stabilnom i samorazumljivom politikom okviru, za ijom kritikom prosudbom se nije oseala nikakva potreba neretko se istie kao jedan od bitnih elemenata normalnosti tadanjeg stanja. Karakteristini su iskazi nekih od ranije citiranih sagovornika: Moja generacija... ja sam 59 godite mi smo bili apolitini, mi smo iveli od ljubavi, od poezije, od knjiga. A danas se ne pria o knjigama, danas svi priaju o politici, o parama, o borbi za ivot... Jer ja sam prola period, recimo, mladosti koja nije bila politina i mogla sam da idem redovno na more i da ivim sasvim pristojno i normalno (KI-1). Nisam imala potrebe da iskazujem svoje miljenje ranije, nije bilo potrebno.... Mene nije interesovala politika, tako da sam ivela svojim normalnim ivotom (BO-NT-1). Ranije, nije nas to [politika] ni mnogo interesovalo, va no je da je imalo da se ivi, da se pre ivi, kako treba, i ta nas briga za politiku (KG-LV-4). Ovakve ocene se javljaju spontano, na pitanja koja se uopte ne odnose na bivu Jugoslaviju. Asociranost normalnog ivota sa neoptereenou politikom stoji u oiglednoj i dvosmernoj vezi sa ambivalentnim do ivljajem politikog uopte, kako je prikazan u odgovarajuem poglavlju. Postoje i retki sluajevi u kojima se loe osobine politikog ustrojstva eksplicitno tematizuju. Dok se u kritikama loih navika, kao to smo videli, kombinuju stanovita uesnika i posmatraa, ova tematizacija odvija se gotovo iskljuivo na posmatrakom nivou diskursa, dakle kao refleksivan uvid, a ne kao prikaz ogranienja koje su ljudi lino oseali u svom privatnom ivotu.4 Tako se dakle, manje-vie apstraktno govori, recimo, o ideolokom monopolu, o podlo nosti
Popisivanje ovih negativnosti nalazimo mahom kod samosvesno modernizovanih ljudi, koji esto pripadaju profesionalnoj kategoriji privatnih preduzetnika i ve samom svojom dananjom situacijom naterani su da usvoje odreenu tr ino-liberalnu, antipaternalistiku drutvenoekonomsku filozofiju. 4 Kao jedan od vrlo malog broja izuzetaka mo e se navesti stariji ovek koji je bio funkcioner partije, a zatim ju je napustio, jer se od njega tra ilo da bude policijski dounik. On iz te, pro ivljene perspektive zakljuuje da su svi neprijatelji ove zemlje bili u partiji, i kasnije su rasturili ovu zemlju. Svi su se kolovali u partiji, sve mafijai... Bukai su puzili uz direktore i gradili polo aje (BG-IP-9).
3

Seanje na nedavnu prolost

105

raznih sfera ivota upravljanju iz partijsko-dr avnog aparata, o neadekvatnoj kadrovskoj politici zasnovanoj na politikoj lojalnosti umesto na strunosti itd.5 Jedini aspekt SFRJ koji bi se mogao nazvati politikim, a koji je prisutan u iole relevantnom obimu jeste guenje srpstva srpskog nacionalnog identiteta, religije i tradicije. Iza odsenih izjava tipa ja sam uvek bio protiv tog sistema, obino le i upravo ova ideja, a ne neka politika u u em smislu rei. Ovde je re o ljudima koji su odgojeni u porodinoj tradiciji antikomunizma, ponegde i eksplicitnog etnitva (pri emu se ono razumeva kao potena i rodoljubiva, mada vojno pora ena alternativa lopovskoj i nasilnikoj partizanskoj vlasti; lozinke za ovo stanovite su komunisti ili komunjare). Ljudi koji su odrasli u takvom porodinom okru enju nisu ni morali mnogo da se trude da zauzmu kritiki stav prema vladajuem poretku u SFRJ. Nekima je, opet, taj izvorni kritiki stav poslu io i kao odskona daska za iru refleksiju o nevaljanosti poretka,6 dok su se drugi veina zadovoljili otporom prema antisrpskoj ili bar nesrpskoj prirodi titoizma. To je tema povezana sa treom dimenzijom ivota u SFRJ, kojom se bavim u narednom odeljku. Sa imajui, mo e se rei da se, iz sadanjih seanja na SFRJ, jo uvek mo e sagledati funkcionisanje tadanjeg preutnog dogovora izmeu drutva i vlastodr aca na koji su drutveni naunici davno ukazivali: u zamenu za (fiziku i socijalnu) sigurnost, graani su nedemokratskoj vladavini pru ali kakvu-takvu legitimnost. Dodue, dananja izra ena udnja za redom svakako je jednim delom situaciono uslovljena stvarnim neredom koji se uselio u ljudske ivote poetkom 1990tih. Ta te nja, sama po sebi, ne mora nita posebno da znai; tek bi neki uporedni podaci na primer, o stavovima graana dugorono stabilnih dr ava mogli da bace svetlo na eventualnu specifinost (recimo, autoritarnost) toga pristupa. Ipak, stie se utisak da je granica izmeu stabilnosti i demokratije, tamo gde se operacionalizacija ovih zahteva nalazi u sukobu, i dalje dosta pomerena ka stabilnosti. Naglaeni motivi reda i stabilnosti, zajedno sa depolitizovanom prirodom seanja na SFRJ, uklapaju se u opte crte ambivalentnog odnosa prema politikom, kako su opisane ranije.

Biva Jugoslavija kao zajednica naroda

Razmotrimo sada treu dimenziju sliku vienacionalnog karaktera SFRJ, prirode odnosa meu njenim sastavnim narodima, te mesta Srbije i Srba u njoj. Jedan od ciljeva bie da se rasvetli u kojoj meri su Srbi (kod nesrpskih graana Srbije problem je, zbog drugaije perspektive, manje slo en) zaista shvatili da Jugoslavija vie ne postoji. To je va no zbog produ ene igre kontinuiteta koja
5

Treba naglasiti da su ovo moje, dakle rekonstruisane formulacije, dok sami ispitanici takve poruke uglavnom iskazuju proto-politikim renikom. 6 Ni tu, meutim, ne mo emo biti sigurni kada je do takve refleksije dolo, da li jo u ona vremena, ili tek devedesetih godina.

106

Ivana Spasi

je u Srbiji bila na delu tokom 90tih godina.7 Manipulisanje kontinuitetom Srbije/SRJ sa bivom Jugoslavijom bilo je bitan element strategije stvaranja politike, kognitivne i simbolike konfuzije jedne od noseih strategija Miloevievog re ima. Odbijanje da se podvue crta, da se obele i nulta taka koja deli prolost od sadanjosti kako je to uinjeno u drugim bivim republikama omoguavalo je re imu da u svoje svrhe upregne najraznorodnija istorijska naslea, politike sadr aje, ideoloke orijentacije i emotivne energije. U iskazima sagovornika, u pogledu teme meunacionalnih odnosa u bivoj Jugoslaviji izdvajaju se sledea stanovita: 1) jugonostalgija, 2) Srboslavija, 3) srpsko dr avotvorstvo. Umesto iscrpne empirijske tipologije, posredi su idealni tipovi. tavie, oni klasifikuju pre argumente nego konkretne ljude, budui da se navedena stanovita neretko meaju kod jednih te istih osoba. 1) Jugonostalgijom nazivam iskreno do ivljavanje SFRJ kroz prizmu njene zvanine ideologije, odnosno uverenje da je to drutvo doista bilo onakvo kako ga je odreivala parola o bratstvu-jedinstvu. Ovo stanovite se obino ne javlja kao zasebno elaborirano, ve kao jedan od momenata ire nostalgije za celokupnim ivotom u SFRJ, bez posebnog izdvajanja (meu)nacionalnog aspekta. Ono, ipak, postoji kao jedan od tipova, upravo po tom odsustvu posebne tematizacije nacionalnog. Jugonostalgiju, dakle, prete no nalazimo iskazanu u uesnikom modusu kroz one male line uspomene na nekadanja vremena, naroito ako se one odnose na do ivljaje koji podrazumevaju su ivot vie nacija u istoj zemlji (putovanja, susreti, prijateljstva). Takoe je detektujemo, na prelazu izmeu uesnikog i posmatrakog modusa, u ocenama da onda nije bilo nacionalizma, da se ljudi nisu procenjivali po nacionalnoj pripadnosti i da je vladala saradnja meu narodima pri emu se takvom stanju oigledno daje prednost u odnosu na sadanje, obele eno meunacionalnim podelama. Ona je prisutna i kao implicitna pozadina u tvrdnjama da je rast nacionalizma prouzrokovao raspad SFRJ naroito ako se izriito imenuje srpski nacionalizam i Slobodan Miloevi kao njegovo otelovljenje.8
Ideja kontinuiteta Jugoslavije, potpomognuta zadr avanjem imena, odnosno iluzija da je ona zaista ostala ista, bila je u javnom govoru samorazumljiva, premda nikad do kraja artikulisana. Re imski glasnogovornici su davali ton, ali su u tome udela imali i inae estoko antimiloevievski mediji i javne linosti. Najindikativniji su zbog svoje prividne bezazlenosti, a ujedno ogromnog uticaja na mehanizme samoidentifikacije primeri iz sporta: Jugoslavija n-ti put u finalu evropskog prvenstva..., Jugoslavija osvaja zlatnu medalju prvi put posle 1965... i slino. 8 Ovo imenovanje je va no zato to se prozivanje uoptenog nacionalizma u svim republikama jednako dobro uklapa, kao to emo videti, i u jugonostalgiju i u srboslovenstvo.
7

Seanje na nedavnu prolost

107

Za mene je bilo bolje da smo svi ostali zajedno... Smatram da je bolje da budemo zajedno nego posebno, te neke male dr avice. Zajedno smo jai, ka e na narod... Kad ka em Jugoslavija... mene vue na onu staru. Sada su Srbija i Crna Gora, i ja bih volela da ostane kao Jugoslavija. Da se ne bi paralo vie (UE-7). Imam vie pozitivnih iskustava prema SFRJ nego prema SRJ, zato to je onda bilo ipak stabilnije, drugaije, jedinstveniji smo bili u svemu. Imali smo taj oseaj pripadnosti. Nismo bili nacionalistiki orijentisani, kao sada (SM-1). Nedostaje nam [SFRJ]. Ba nam nedostaju. I zastave, i sve ono nae, nedostaje... Ba je bio lep ivot. I himna je bila dobra... Ja se seam, moja deca kad su ila u kolu, to su bili Titini pioniri. Pa sam ila, pa im marame, pa im one kape. Mislim, to je tako bilo fino. I ona tafeta. A sad, nema nita. Sad su sve ukinuli(SU-BJ-8). U ovim odlomcima teko je, ili ak nemogue, razdvojiti aljenje za vienacionalnou od aljenja za drugim aspektima ivota u SFRJ. Po sredi je, uslovno reeno, komunistika ili titoistika podvarijanta jugonostalgije. U njoj se ali za celim paketom odjednom. Njoj su skloniji manje obrazovani ljudi i radnici. Postoji, meutim, i liberalna, moderna podvarijanta jugonostalgije, kojoj naginju visokoobrazovani strunjaci. U njoj se naglaavaju mir i meunacionalni su ivot, plus stabilnost i normalnost, ali se ne spominju obele ja koja su vezana za jednopartijsku prirodu sistema.9 Nosioci druge podvarijante se esto trude da iskorae iz sfere emocija i racionalno progovore o SFRJ, kako o njenom postojanju tako i o njenom raspadu. Na primer: Ja mislim da su ovde, na ovim prostorima, uvek postojale dve tendencije, centrifugalna i centriperiferna... Ekonomski, ta zemlja je imala prednost 5, 6 dr ava i mislim da je to bilo dobro za ljude sa ovih prostora. A bilo je i ljudi koji su mislili drugaije... Nekad je verovatno bilo i emotivnih momenata [za zajednitvo], ja mislim da su to nove generacije prosto izgubile (BG-LjJ-1). Nadalje, nostalgija za slo enim, vienacionalnim sastavom SFRJ esto je nerazdvojna od njene veliine (dakako, relativne) i njenog meunarodnog ugleda. To se mo e svesti na misao: dok smo bili svi zajedno, neto smo znaili u svetu. Recimo: Puno je bila zanimljivija ona stara Jugoslavija nego ova... Ja mislim da smo mi bili daleko jaka zemlja... Kad pogledam, tako, ranija deavanja u svemu. U industriji, u sportu... Mislim, sve je bilo OK (KI-7, KV radnik, 33). Ta slika je dovoljno sna na da jo uvek zrai i kroz preneto iskustvo, kod sasvim mladih ljudi: :Jugoslavija je pre bila Zapad, klasian Zapad. Zemlja za ugled.
9

Navedene slojne razlike su, dakako, oekivane. No, opreznost ovde nije na odmet, jer raspola emo samo iskazima, dakle diskursom, koji je uvek (i) plod pritiska situacione prikladnosti. Dok nekvalifikovani radnik mo e sebi da dozvoli da se i danas sa toplinom prisea Titovih pionira, za intelektualca bi to, jednostavno, bilo sramota.

108

Ivana Spasi

est republika, dve pokrajine, i svi ivimo slo no (BG-IJ-1, 26 g.), ili: Kad ka em Jugoslavija, najvie mislim na staru, veliku Jugoslaviju, zato to je to jedan kompliment, iz ranijih pria... iveti u nekoj takvoj sredini kao to je Jugoslavija, toliko velika i mona (UE-2, 17 g.). 2) Stanovite Srboslavije sagledava SFRJ, u osnovi, kao proirenu srpsku dr avu. Tanije, po ovom gleditu, Jugoslavija je trebalo to da bude, ali nije uvek tako funkcionisala. Pridev srpska ovde nema toliko smisao nekakvog vlasnitva koliko (samo)pripisivanja Srbima specijalne uloge u stvaranju i ouvanju Jugoslavije i superiorno-pokroviteljskog stava prema svim ostalim jugoslovenskim narodima (velikoduni srpski imperijalizam, kako to naziva Bo idar Jaki). Na povrinskom nivou diskursa, to stanovite se sa ima u poruku: mi (Srbi) smo bili najvei Jugosloveni, a oni (drugi narodi) su nam zabili no u lea. Takvo do ivljavanje SFRJ, koje ispod jugoslovenstva krije srpski nacionalni stav, neobino se poklapa sa optu bama koje su Srbima (i Jugoslaviji kao dr avi) upuivali zagovornici slovenakog i, naroito, hrvatskog separatizma; stoga ga i oznaavam imenom koje su mu oni dali. Srboslavija je dosta komplikovano stanovite, te ga je bolje nazvati sindromom. Sainjava ga nekoliko karakteristinih sastavnica: deklarativno jugoslovenstvo + mitologeme o srpskoj lakovernosti + nipodatavajue tretiranje drugih naroda. Jedan od va nih pokazatelja jeste retoriki antinacionalizam. Najpre se spontano (bez izriitog pitanja intervjuera) iznose samoodreenja tipa ja nisam nacionalista, ja ne delim ljude po nacijama, meni su svi ljudi jednaki itd; za tim slede tvrdnje o posebnoj dobroti i naivnosti Srba, to su drugi narodi iskoriavali.10 Recimo: Za mene je va no kakav je ovek. Nije bitno koje je rase ili boje ko e, bitno da je ovek; a malo kasnije: Srbi su narod koji ume i da prata i da voli i da ugosti drugoga, eto, takvi smo mi (PI-4). Druga sagovornica, na pitanje Zato se raspala biva Jugoslavija?, ka e: Zato to nismo bili dovoljno svesni ta nas eka, nismo bili dovoljno oprezni, nismo bili dovoljno slo ni. Na osnovu pitanja, mogli bismo pomisliti da se to mi odnosi na Jugoslovene, u smislu svih graana Jugoslavije; meutim, iz daljeg toka intervjua nasluuje se da se ono odnosi na Srbe. Diskurzivna strategija zamuivanja uopteno mi odslikava pretapanje identiteta (Jugosloveni=Srbi, ili bar pravi Jugosloveni=Srbi). Ista ispitanica je malo nostalgina za onom starom Jugoslavijom; ali, sve vreme od onog Drugog svetskog rata naovamo dosta se radilo na unitavanju Srbije Mi u Srbiji, mi smo prvi trebali da tra imo da se odvojimo, pa mi smo sve vukli na svojoj grbai, mi smo sve pomagali. Ona za sebe
10

Srpski nacionalni autostereotipi nee ovde biti opirno prikazani, iako su neposredno relevantni za temu, budui da su podrobno obraeni u poglavlju o diskurzivnim praksama o nacionalnom identitetu.

Seanje na nedavnu prolost

109

ka e da nisam rasista: ja delim ljude na dobre i zle, a ne gledam mnogo na boju ko e. Istovremeno, Hrvati nisu sigurno kao Srbi, mnogo su nam zla naneli, a bez nekog razloga. Nisu kao mi... prilino su hladni, samo ivi... Zato to su Srbi kao narod u celini bolji, oni ih zato i mrze. A Albanci, za njih nemam rei, nemam komentara, oni su doli u nau zemlju... mno e se kao zeevi (BG-IP-5). Trea sagovornica, opet, na pitanje na ta misli kad se ka e Jugoslavija, odgovara: Na Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, Makedoniju i tako dalje, na onu bivu Jugoslaviju. Zajednicu ju nih Slovena. Onu bivu zajednicu koja po meni treba da postoji i dan danas kao jedna. A istovremeno: Oni prethodni... su nas podelili, posvaali. Najpre je Tito to sistematski radio, vrlo perfidno, tako to je stvorio od Srba Hrvate, Muslimane i kojeta jo, a onda su ovi doli mnogo drnije da raskomadaju zemlju (KI-1). Isto pitanje, etvrta sagovornica: Na neto lepo. Sve je bilo lepo. Pa nastavlja: Mi smo stalno nekog prikupljali, to je radio i kralj Petar, mi smo se i za Slovence borili, a Slovenci su uvek bili dr ava u dr avi... Hrvati su genocidan narod, mada naravno ima razlika. Oni misle da su neto iznad nas... I sad njihovi pevai dolaze ovamo da pokupe pare, a nai ne mogu tamo... Niko nita ne bi bili da nije bilo Beograda. Sad svi dolaze po pare, a sutra da se neto desi, opet bi... A mi bi opet oprostili (SM-9). Nacionalizam je, ka u srbosloveni, neto jako loe: Oni narodi koji se mrze i kolju, tu nema ivota... Nisam neki politiar, a kao ovek iz naroda volim na narod, i ne samo na narod. Volim i Crnogorce, i iptare. Ja imam i Muslimane, imam snaju katolkinju... Za mene je svaka majka majka, svako dete dete... Svakom bih pomogla pre nego sebi. A istovremeno, biva Jugoslavija se morala raspasti, poto je sam Tito radio protiv srpskog naroda, a mi nismo bili svesni.... Tito je unitio sve nae intelektualce, od Lole Ribara11 pa nadalje... Postoji projekat koji je unitio bratstvo i jedinstvo, koji je odmah poeo da odvaja partije,12 poeo da odvaja narod, tako da je mr nja bila zasejana odmah posle rata. Bilo je mnogo zloina tokom rata, a najvie su ubijani Srbi, i u to u srpskoj dr avi. Srbi su drugaiji: Na narod nije nikad klao i ubijao, sem to se u ratu branio Mi smo najinteligentniji narod na svetu (BG-IP-7).
11 Ova omaka (Ivo Lola Ribar je bio Hrvat) ukazuje na jo jedan pravac meanja identifikacija. Srbosloveni koji su se osvestili (v. ni e u tekstu) retrospektivno sagledavaju SFRJ kao poprite antisrpskog delovanja svih ostalih naroda, a posebno Tita i njegovih bliskih saradnika. No, poto nisu do kraja raskrstili sa tom dr avom, oni premetaju svoju novosteenu srpsku samoidentifikaciju na one njene aspekte kojih se jo uvek rado seaju, a koji se uglavnom tiu socijalistikog drutvenog ureenja (ovom tipu mahom pripadaju stariji ljudi). Sve to je valjalo (socijalna pravda, zatita radnika, potenje, nagraivanje prema zaslugama...) postaje implicitno povezano sa srpskim. Tako i Lola Ribar postaje Srbin. Zanimljivo je da se, bez obzira na tip stanovita, ni u jednom sluaju pozitivno konotiranih seanja na socijalizam taj poredak ne povezuje sa bilo kojim nesrpskim SFRJ politiarem, osim kod obinih jugonostalgiara sa samim Titom. Kardelj, Bakari, Kidri, Dolanc, Hod a i ostali, kada se pominju poimence, to je iskljuivo u negativnom i nacionalnom znaenju rada na korist svoje nacije a protiv Srba. 12 Zapazimo istorijski potpuno netano asociranje politikog pluralizma i drutvenih razdora.

110

Ivana Spasi

Svi ovi odlomci pokazuju upadljivu slinost u osnovnoj strukturi. Iz njih se vidi koliko bi neuputno bilo procenjivati uopteni stupanj nacionalizma i njegovog porasta ili opadanja. Na taj nain bismo zakrili bitne slojeve koji nam omoguavaju da danas, unazad, jasnije sagledamo razlike u do ivljavanju SFRJ kod njenih razliitih naroda. Srpski nacionalni identitet se, kao to je ve uoavano u teorijskoj literaturi, esto irio u jugoslovenstvo. Kroz takvu artikulaciju, sopstvenoj naciji se pribavlja dodatna moralna legitimacija: biti nenacionalista ili antinacionalista je, na neki nain, moralno ispravnije nego biti otvoreni nacionalista. Tako Srbi mogu da se prika u kao bolji od susednih naroda, a u isto vreme jednako kao i oni zastupaju sopstvene nacionalne interese.13 Tvrdnje o tome da su Srbi bili najvei Jugosloveni, koje povrno-popisno uzev nisu netane, funkcioniu u korist ove strategije utoliko to vrlo retko tematizuju prirodu tog jugoslovenstva, kao i mogunost da je zalaganje za zajedniku dr avu bilo, naprosto, u interesu srpskog naroda. Propust da se tematizuje priroda srpskog jugoslovenstva znai i propust da se pokua zauzeti stanovite drugoga i situacija sagledati iz njegovog ugla.14 Na konkretnom diskurzivnom materijalu, ovo poslednje se izra ava kroz omalova avanje drugih naroda bive Jugoslavije i oseanje uvreenosti zbog onoga to su nam uinili to je trea sastavnica sindroma srboslovenstva. Zakljuimo analizu ovog stanovita navoenjem jo dva primera koji takorei taku po taku sadr e sve njegove elemente. Jedna Nilijka ka e: Sve to nam se desilo je jako ru no i to je moglo biti pametnije... Najlepe smo mogli iveti tada... Moj mozak ne mo e da prihvati da u Hrvatsku treba da odem s pasoem. A malo kasnije: Srbi su narod koji najbr e na svetu ume da zaboravlja i koji ne ume da mrzi, dok, Hrvati, Mo da je ru no to u rei, ali oni su genocidni narod. U njima postoji mr nja... Mi nemamo do te mere izra eno to nacionalno u negativnom smislu u kolikom to imaju Hrvati (NI-18). I konano, sredovena Kragujevanka: Ja sam bila za to da se Jugoslavija odr i poto-poto. Zato to je u II svetskom ratu previe Srba poginulo, naglaaZanimljivo je da se, poput slike u ogledalu, istovetna strategija javlja i u bonjakoj verziji. Po njoj, Bonjaci (Muslimani) su najiskrenije od svih prihvatili jugoslovenstvo, zanemarujui svoj nacionalni identitet. Drugi (prvenstveno Srbi) to su iskoristili; sada je vreme da Bonjaci od njih naue kako treba zastupati sopstvene interese: U vreme stare Jugoslavije, mi, da ka em Bonjaci, Muslimani, u onom popisu... pod stavkom Jugosloveni, najvie je bilo, siguran sam, od svih naroda, iz dela Muslimana... onih koji su zaokru ivali ba tu stavku, Jugoslaven. Odnosno, to bratstvo, jedinstvo, da smo svi ravnopravni i da jednostavno svi ljudi su isti, to je najvie blisko naoj veri... Ipak smo mi na ovim prostorima dugo iveli kao izgubljene ovce, bili smo previe zaneseni nekim idealima (NP-ED-1). Ova homologija deo je irih podudarnosti izmeu bonjakih i srpskih autostereotipa (v. pogljavlje o perspektivi nacionalnih manjina). 14 Kako to ka e Sran Dvornik, naelna razlika izmeu hrvatskog i srpskog nacionalizma je u tome to je hrvatski njegovao i isticao i najmanje razlike... [a] jedna od dosta va nih osobina srpskog nacionalizma bila je ignoriranje i zapostavljane razlika, to se moglo esto uti u obliku: Pa dobro, kakav sam ja nacionalista, ja se svuda u Jugoslaviji osjeam kao u svojoj kui? (Vreme..., 2002: 72).
13

Seanje na nedavnu prolost

111

vam Srba, zato to je tako, bili su Jugosloveni... Jugoslavija je morala da se podeli, ali ne po administrativnim granicama, nego ono to je bilo njeno da joj se [Srbiji] vrati... Mislim da smo mi strano glupi... nismo bili dalekovidi, otroumniji, sebiniji. Istovremeno, ona ne zaboravlja da se valjano legitimie: Ja sam ovekoljubac, ne mrzim nikog... Imala sam prijatelje i u Sloveniji i u Hrvatskoj i u Makedoniji, na Kosovu i u Dalmaciji... (KG-GM-5) 3) Pozicija srpske dr ave jo uvek nema sasvim jasan oblik, jer je tek malobrojni ispitanici izriito i obrazlo eno zagovaraju. Ipak, rekonstrukcijom iz rasutih elemenata ona se mo e identifikovati kod znatno ireg kruga ljudi. Javlja se u vie verzija. a) Prva je nagovetena u jednom od gore navedenih odlomaka, kada sagovornica ka e da je Srbija prva trebalo da se odvoji. Ta podgrupa obuhvata srboslovene koji su se osvestili, a nain razmiljanja se mo e sa eti ovako: nekada smo verovali u Jugoslaviju, drugi su nas izneverili, sada vidimo da smo pogreili i da je od poetka trebalo graditi Srbiju kao nacionalnu dr avu. Pri tome se osveenje odnosi na identitetsko-simboliki aspekt raiavanje identiteta, odnosno razdvajanje srpstva od jugoslovenstva. S druge strane, teritorijalni aspekt dokle bi trebalo da se prote e srpska dr ava retko se kad eksplicira. U ambivalencijama koje okru uju ovaj drugi aspekt nasluuje se ceo raspon od klasine ideje Velike Srbije do Srbije u sadanjim granicama.15 Da je posredi tek nedavno formiran stav vidimo po tome to pripadnici ove kategorije jo uvek nemaju jasnu ideju o tome kako treba graditi dananju Srbiju kao dr avu, kako ona treba da bude ureena i kojim vrednostima se pri tom treba rukovoditi. Dobar pokazatelj za taj stav jeste tvrdnja da je biva Jugoslavija bila vetaka tvorevina. Ovu sintagmu, premda je nisu izmislili, u iroku upotrebu u srbijanskoj sredini uveli su nacionalni intelektualci tokom osamdesetih, u doba nacionalnog buenja. Kod naih sagovornika ona se javlja neoekivano esto: gotovo da ne postoji drugi nain jezikog imenovanja iste misli. To je utoliko neobinije to je koriste ljudi koji inae nikada, u govoru o nekim drugim temama, ne bi upotrebili prilino intelektualan pojam tvorevina. To nam kazuje da je ova fraza preuzeta kao gotova od nacionalnih autoriteta, u trenutku kada je ljudima bilo potrebno da oznae neto to se u njihovoj glavi promenilo, to ih je zbunilo, i za ta im je bilo potrebno ime. b) Pragmatino-racionalna verzija dr avotvorstva sadr i manje emocija nego prethodna i ea je kod mlaih sagovornika. Ona ka e: ta je, tu je; kakva god da je bila biva Jugoslavija, nje vie nema, zato treba raistiti stvari i zapoeti iznova, konstituisanjem Srbije kao normalne dr ave. Racionalan i neovinistiki, premda nacionalan, ovaj stav se mo e pripisati reformisanim jugonostalgiarima. Iako se sa aljenjem sea bive Jugoslavije,
Dok se druge podvarijante dr avotvoraca (b i c), koje emo uskoro analizirati, u nemalom broju sluajeva zala u ak za zaokru ivanje Srbije bez Kosova, znai u granicama faktikog suvereniteta, kod podvarijante a) (osveeni srbosloveni) ove opcije nema.
15

112

Ivana Spasi

on, za razliku od prethodnog, uspeva da prevlada ostraenost i umesto ljutnje na prolost gleda u budunost. Mada ovo stanovite gaji uopteni al za SFRJ, koji deli i sa pravim jugonostalgiarima i sa srboslovenima, emocionalna logika izneverene ljubavi kod njega nije odreujua. Kao jedan od pokazatelja ovde mo e poslu iti odnos prema himni Hej Sloveni. Pitanje koje je glasilo: Da li vam smeta kada se na utakmicama zvi di himni? funkcionisalo je veoma dobro kao projektivni tekst, zato to je himna uvek va na taka identifikacije, a i zato to, u konfuziji koja u Srbiji u tom pogledu vlada, tu svako mo e da uitava ta eli i osea. Srbosloveni i osveeni i neosveeni krupnim reima iskazuju svoje ogorenje praksom zvi danja na himnu. Pragmatino-racionalni, pak, umeju da ka u da je ta himna nekada bila njihova i da se i danas uzbude kad je uju, ali da ona naprosto vie ne mo e biti himna sada postojee dr ave. Stoga, ak i ako ih zvi danje vrea kao nekulturan in, oni ne ula u u to mnogo emocija. Tako ranije citirana Leskovanka koja se s ambivalencijom sea oblika one nekadanje Jugoslavije, ali i njene nedemokratinosti, povodom himne ka e: Neto to je pripadalo onoj bivoj Jugoslaviji nama ne pripada, treba himnu promeniti. Trebali smo to da uradimo jo kada su Hrvati i Slovenci doneli svoje himne i do sad bi to bilo reeno (LE-2). Reformisana jugonostalgiarka, intelektualka, zakljuuje: Kako se zemlja smanjivala, tako sam se ja oseala sve ugro enijom, a sad mislim da bi trebalo potpuno da se zavri pria... i da onda odnekle krenemo. Prosto mi je sad ovo i mrcvarenje. Dugo traje. Ko hoe da se odvoji, nek se odvoji, mislim, ini mi se da negde i treba da se zavri (BG-LjJ-1). Pitanje budunosti sadanje federacije, o kojem govori prethodni navod, uopte dobro funkcionie kao indikator za pragmatino srpskodr avotvorno stanovite. Umesto srboslovenskih dramatinih apela na ouvanje Jugoslavije, uz podsmeljivo nipodatavanje Crnogoraca, ovde realnost i budunost dolaze u prvi plan: Pa ta i ako se dogodi [odvajanje Crne Gore]? Meni to nita nije strano, nama treba ovek koji e da nas vodi, da bi mi iveli samostalno... ta ima Crna Gora od nas, to mi ne mo emo da ivimo sami?... Ma nek ide ako hoe, ovee, ti gledaj da Srbe izvue, da mi ivimo normalnim ivotom nekim, ko hoe s nama, nek ostane, ko nee, izvoli (NP-MK-7). Ili: Vie mi se smuila [Jugoslavija], kad e ve jednom da je rasture. Ne bih volela da se Crnogorci odvoje, ali me ovo vie nervira. to joj bar ime ne promene, nek se zove Srbija ili nekako drugaije, u kolko Jugoslavija ve ivimo (LE-3). c) Tradicionalno-racionalnu varijantu srpskog dr avotvorstva zastupaju ranije pominjani porodini nacionalisti. Iako i oni, poput grupe a), Jugoslaviju esto nazivaju vetakom tvorevinom, malo prisustvo emocija ih razlikuje od te grupe i pribli ava grupi b). Oni se nikada nisu ni oseali kao Jugosloveni, ve kao Srbi: To [SFRJ] je moralo da se raspadne. Po meni je to odavno vetaka

Seanje na nedavnu prolost

113

tvorevina. Stvorena je uticajem velikih sila i mo da je bila vea nego to je trebala (PI-3). Oni oseaju jaku lojalnost prema svojoj naciji i pravoslavlju (vera esto igra znaajnu ulogu u njihovom identitetu), ali sa manje mitologizacije srpskog nacionalnog karaktera i bez posebne ozlojeenosti prema drugim narodima bive Jugoslavije. Slino prethodnom stavu (b), ovde nema uvreenosti zbog izneverene ljubavi, mada se naroita srpska dobrota esto postulira. Za razliku od srboslovena, oni su skloniji hladnom uva avanju suseda i injenice da i oni imaju neke vlastite nacionalne interese. ak i sa izvesnom zaviu konstatuju da susedi naroito Hrvati i Albanci imaju neto to Srbima tragino nedostaje: nacionalnu slogu i reenost u odbrani sopstvenog nacionalnog interesa:16 Hrvati su kao narod pravi... Oduevljavao me je njihov predsednik Tuman, koji izae na Trg Bana Jelaia i ka e: Brao Hrvati, mi se borimo za republiku. To pozdravljam, pravi voa, bori se za svoj narod. Za nas i s nama se niko nije borio, pred nas niko nije izaao da ka e: Srbi, ljudi, adje da se borimo za ovo ili ono (A-AM-1). Nacionalni interesi suseda su, dakle, jasno suprotstavljeni srpskima, ali posredi je racionalan antagonizam, kao meu bilo kojim narodima i dr avama, i ne iskljuuje saradnju ukoliko je u obostranoj koristi. Za predstavnike ove podvarijante karakteristino je jo nekoliko tipskih naina reagovanja. Recimo, na pitanje Kad bi vas neko pitao gde ivite, ta biste rekli? oni najee ka u u Srbiji; a na pitanje o himni, oni se mnogo ee nego verzija b) izriito zala u za prihvatanje Bo e pravde kao zvanine himne. Na primer: Ja tu himnu ne smatram svojom himnom... Pogotovo zato to ona stara Jugoslavija vie ne postoji... Taj sam naziv Jugoslavija mi smeta... Treba da se zna tano odreene granice, prava, odgovornosti svake jedinice, a isto tako i zajednike dr ave (A-L-4). Jedan od lajtmotiva kod ove grupe jeste ideja da je Srbe unitio komunizam, oduzevi im velikim delom njihovom sopstvenom krivicom tradicionalnu veru i obiaje, koje sada treba o iveti i pretvoriti u osnovu za jednu novu Srbiju: Ostali iz drugih republika su mnogo vie radili na tome da ojaaju pozicije svojih republika... mi nismo imali prave ljude, tj. imali smo ljude koji su bili potinjeni, poltroni (A-L-1). Ili: Po mom linom opredeljenju ja sam Srbin, i Srbin bih ostao, a mislim da je Jugoslavija jedna vetaka tvorevina... [Da li je Srbima potrebno proienje?] Apsolutno, duhovno proienje pre svega, pa sve ostalo... Nemamo veru u nita, to nam je iskorenjeno tokom duge vladavine predsednika Tita. Jedino kod nas nije postojala vera u Boga, nismo ili u crkve, nismo potovali pravoslavlje, nismo nita, a dok je u svim ostalim republikama to bilo znatno (PN-6). Zanimljivo je uzgred zapaziti da su, uprkos sna noj nacionalnoj svesti, zastupnici srpskog dr avotvorstva mnogo spremniji nego srbosloveni da uva e manjinske graane dananje Srbije. Ve citirani Parainac, recimo, ka e:
16

Vidi analizu autostereotipa i heterostereotipa neslogologije u poglavlju o diskurzivnim praksama o nacionalnom identitetu.

114

Ivana Spasi

Mislim da to [Bo e pravde] mo da nije adekvatna himna, jer kod nas ima i mnogih veroispovesti... Mislim da bi trebalo nai neku drugu himnu koja bi mogla da ujedini sve koji ive na teritoriji Srbije (PN-6). Pogledajmo jo neke primere. Jedan aanin17 na samom poetku deklarie svoj porodini antikomunizam: Moj otac je mrzeo komuniste i ja nikada sa njim nisam imao problema oko politike, jer su nam politiki stavovi bili slini. to se Jugoslavije tie, ona je bila vetaka tvorevina i morala je da se raspadne. Bili smo vienacionalna zemlja i mala varnica je bila potrebna da pokrene raspad. Samoidentifikacija: Najvie sam Srbin, pre nego sve ostalo... Ja nisam nacionalista, ve samo mnogo vie volim Srbe od ostalih naroda. Preporuena nacionalna politika: Greka je bila uopte braniti Jugoslaviju (A-KD-5). Drugi aanin, monarhista i kritiki nacionalista za Srbe ka e da su tragian narod jer su inatom i samoljubljem devalvirali svoja istorijska postignua, dok Hrvate prezire eksplicitno govori o otre njenju koje je Srbima bilo potrebno da bi spoznali neophodnost izgradnje sopstvene dr ave. Jugoslavija je bila nelogina i neprirodna tvorevina, za koju je pravo udo koliko je izdr ala. On eli da ka e da ivi u Srbiji, jer je ime Jugoslavija loe i nita ne govori. Sada treba graditi Srbiju, vratiemo se na to odakle smo poli, ali sa velikim minusom, jer smo mnogo platili cenu tog otre njenja (A-L-6). Kao to gornji citati ve mestimino nagovetavaju, pozivi na obnovu tradicije i povratak izvornom srpskom identitetu ne svode se kao to bi se po inerciji moglo pretpostaviti na klasini (etno)nacionalizam. Nekima neupitan srpski identitet, koji su oduvek nosili, omoguava jednu otvorenost i kritinost prema sopstvenoj naciji koja drugim tipovima nedostaje. To se odra ava i na reakcije na pitanja o ratnim zloinima: oni ispoljavaju manje ogorenje prema Hakom tribunalu nego srbosloveni, pa i mnogi jugonostalgiari18 tretiraju ga vie pragmatino, kao neto to se mora i spremniji su da prihvate ideju srpske odgovornosti. Kao to malopre citirani sagovornik ka e, U sve te prie [o ratnim
Srpsko dr atvorstvo je karakteristino za zapadnu Srbiju vie nego za druge krajeve. U jugonostalgiarskom odnosu prema Hakom sudu vidi se viesmislenost ideoloko-identitetskog naslea SFRJ, koje se danas stavlja u razliite, pa i suprotne upotrebe. Dok liberalni jugonostalgiari preuzimaju motiv pripadanja svetu (to se, primenjeno na ovu temu, operacionalizuje u argument moramo da saraujemo sa Hakim tribunalom koji su osnovale UN, moramo da potujemo meunarodna pravila), narodsko-komunistiki jugonostalgiari se ovde udru uju sa srboslovenima u perpetuiranju jednog drugog sloja tog naslea onog narodnjakog, potencijalno ksenofobnog, iji je temelj opozicija na narod / stranac. Ovaj sloj se, polu-prigueno, takoe provlaio kroz ceo ivotni vek SFRJ, naroito slavljenjem borbe protiv stranog zavojevaa kao osnovnim sadr ajem kolske socijalizacije i doktrinama o specijalnom ratu koje je proizvodila ideoloka mainerija JNA. U meuvremenu je kod veine, iako potka ostaje ista, dolo do dodatne etnifikacije, tako da na narod postaje na, srpski narod, a Haki tribunal sud samo za Srbe i/ili sud kojim se stranac mea u nae unutranje stvari (Ovde su zgreili, ovde treba i da im se sudi, ja bih lino Miloevia obesio za banderu, a ne da tamo ivi kao u hotelu, i slino).
18 17

Seanje na nedavnu prolost

115

zloinima Srba] verujem, zato to mi i jesmo takvi (A-L-6). Upravo i jesu najzanimljiviji oni koji zahtev za duhovnim proienjem shvataju doslovno, kao suoavanje Srba sa samima sobom i sa grekama koje su uinili ne samo u smislu lakovernosti, nego i u smislu nepravdi nanetih drugima. Taj je stav utoliko zanimljiviji to je mogao nastati jedino kao posledica duboko linog promiljanja; nije mogao biti preuzet od javnih autoriteta, naprosto zato to u javnom prostoru praktino uopte nije ni artikulisan. U okolnostima manje-vie potpune raspoluenosti tog prostora na nacionalistiki i liberalni tabor, uvianje greaka sopstvene nacije i potovanje prema drugima kao da po automatizmu pripada ovom potonjem. Taj polarizovani javni intelektualno-politiki diskurs iskljuuje opcije koje postoje u individualnim refleksijama obinih ljudi. Kada se jedan samosvesni Srbin i duboko verujui pravoslavac zala e za Srbiju kao dr avu-naciju (Sada u ovim prilikama, voleo bih da se ova zemlja zove Srbija, jednostavno, Srbi smo, ivimo u Srbiji i nek se zove Srbija i gotovo) to se mo e smatrati oekivanim; ali, od njega se ne bi oekivalo da ka e i ovo: Mislim da smo mi kao srpska nacija u onoj prethodnoj Jugoslaviji bili dominantni, mislim da smo bili veinski narod i tako da je to malo ostavilo kod nas: Mi, pa mi, mi smo neprikosnoveni, ne uva avamo ostale narode, jako loe... Nije Miloevi jedini rasturio Jugoslaviju, ali mi smo tu da poistimo ispred svoje kue... Oduvek sam eleo da Srbija bude kraljevina, ali sad, kako odmiu godine, ipak sam skeptik prema tome, jer jedan odreen broj ljudi tu ivi koji nisu Srbi... i o tome se mora razmiljati, ja sam za to da se ne povredi (UE-10). Ili, paralelna argumentacija jednog Kragujevanina: iako smatra da je SFRJ bila vetaka tvorevina napravljena na silu, on markira Gazimestan, Miloevia, Ustav Srbije kao stvari koje su nas dovele dovde. Mada je, istorijski gledano, to [raspad] moralo i trebalo da se desi, za ratni rasplet najodgovorniji su Srbi, jer su prvi pokrenuli talas nacionalizma, to je Hrvatima dalo realne osnove da se plae Velike Srbije (KG-GM-6). Za ovo stanovite uopte ne dolazi u pitanje to da je trebalo braniti Srbe i srpstvo, kao i to da je bivi re im taj zadatak loe obavljao. No, iz ratnog iskustva ne izvlae se uvek iste pouke. Neki stavljaju te ite na besmislenost rata kao reenja za bilo koji problem, ali postoje i opakije varijante, koje naglaavaju besmislenost ovakvog ratnog reavanja. One su takoe racionalne, ali sa primesama makijavelizma. Tu se govori o odsustvu konsenzualno odreenog srpskog nacionalnog cilja u jugoslovenskim sukobima, nesposobnom komandovanju i promaajima u medijskom predstavljanju srpske stvari. Umesto u pokretanju rata, odgovornost Srba i njihovog rukovodstva je u tome to su ga vodili zbunjeno i neodluno: Kad je poelo prvo u Sloveniji... trebalo je.. bukvalno, u pravom smislu im pokazati svoje, pokazati im ko u Kini to se desilo na Trgu. O tome je svet priao dva dana, zaboravilo se, i oni su nastavili tamo gde su stali. Nego, mi smo sve neto uzmicali, pregovarali, trudili se da ispadnemo fer i korektni, i nismo dobili na kraju nita. Sve smo izgubili (A-AM-1).

116

Ivana Spasi

Raspad Jugoslavije
Pre no to se pozabavimo konkretnim materijalom o temi uzroka i toka raspada bive Jugoslavije, konstatujmo jednu optu pravilnost. Stav da je Jugoslaviju, u bilo kom obliku (recimo, kao konfederaciju)19 trebalo sauvati, veoma je rairen. Osim relativno malobrojnih tradicionalno-racionalnih zagovornika srpske dr ave pa i njih ne svih i najogoreniji nacionalni samoobo avatelji i mrzitelji svih okolnih naroda rei e da je trebalo pokuati da se Jugoslavija spase. Razumno je pretpostaviti mada se bez istra ivanja ne mo e sa sigurnou znati da bi odgovori na ista pitanja negde drugde, recimo u Hrvatskoj, bili iz korena drugaiji. Tamo bi se, naprotiv, i ponajmanje nacionalistiki orijentisani ljudi verovatno veoma ustezali da ustvrde kako biva Jugoslavija i nije bila tako loa. Razlike se mogu objasniti napred opisanim iniocima: na jednoj strani imamo nasleeno i do danas produ eno prelivanje srpstva u jugoslovenstvo, te sa tim povezane i re imski sponzorisane igre kontinuiteta u Srbiji/SRJ tokom 90tih; na drugoj strani stoji mitologizovani Domovinski rat kao biblijski poetak, apsolutna nulta taka, u Hrvatskoj. Ovde elim da skrenem pa nju na fenomen pravila javnog diskursa, odnosno praga dozvoljenog uspostavljenog u odreenoj sredini, koji ima bitan udeo u oblikovanju ne samo iskaza koji se daju u jednoj relativno formalizovanoj situaciji, kao to je intervju, nego najverovatnije i autentinog unutranjeg do ivljaja. U ove dve suprotstavljene paradigme iste injenice i slike se tumae na suprotne naine. I u obe one imaju smisla, koji poprimaju tek kroz tumaenje. Stoga nema mnogo svrhe meu njima tragati za istinitim prikazom; naprosto, sve su to, na svoj nain, istine. Pada u oi da na dva, logiki i u podsetniku odvojena pitanja: Zato se raspala biva Jugoslavija? i Da li su ratovi bili neizbe ni?, ljudi esto reaguju tako to ih povezuju u jedno: odgovarajui na prvo, spontano ponu da odgovaraju i na drugo. Najzastupljenija varijanta glasi: Nije se morala raspasti, da je bilo vie pameti (dobre volje, iskrenosti, kompromisa, brige za narod a ne samo za line interese politiara...); a ako se ve morala raspasti, to se moglo mirnim putem (esto eksplicitno dopunjeno sa: kao u SSSR i u ehoslovakoj). Ostaje, dakle, nejasno koliko se pitanje neminovnosti raspada zemlje kognitivno razdvaja od pitanja ratova, za koje se osim kod izuzetaka koji se mogu na prste nabrojati ka e da su se mogli izbei. Posebno su jugonostalgiari svih boja skloni da proces dezintegracije sagledaju kroz prizmu ratova, dakle kao jedan sve-opti destruktivni proces koji nije bio predodreen ve je pokrenut ljudskim
19

Mnogi ljudi danas eksplicitno govore o predlozima za reorganizaciju federacije koji su krajem 80tih i poetkom 90tih stizali iz njenih zapadnih delova, konstatujui da je srpska strana trebalo da ih prihvati. Uestalost ovakvih priseanja, koja ponekad zapanjuju svojom sve inom i podrobnou, pokazuje da su ljudi tokom proteklih godina dosta o tome razmiljali i, najverovatnije, doli do zakljuaka koji se razlikuju od njihovih nekadanjih miljenja. Jer, ako samerimo sadanja razmiljanja sa preovlaujuim javnim raspolo enjem u Srbiji u poetnom razdoblju raspada SFRJ, jedino mo emo zakljuiti da je posredi jo jedan aspekt socijalnog uenja i izvlaenja pouka iz iskustva.

Seanje na nedavnu prolost

117

faktorom. Do izvesnog razdvajanja dolazi kod srbo-dr avotvoraca i osveenih srboslovena koji se, iako raspad smatraju nu nim (lozinka: vetaka tvorevina), sla u sa svima ostalima u nedvosmislenoj osudi ratova. To je upravo taka koja izbija u prvi plan, kao osnovna poruka itavog ovog tematskog segmenta: bezmalo da nema ispitanika koji ne istie da je trebalo pregovarati i tragati za kompromisom bez obzira na to o emu konkretno se smatra da je trebalo pregovarati. O tome vie u odeljku o ratovima. Pogledajmo, sada, kako se identifikuju uzroci raspada bive Jugoslavije. 1. Strani faktor. Ovo objanjenje ima relativno malo zastupnika. Posmatrano iz ugla prethodno usvojenih ideolokih matrica, za pripisivanje iskljuive ili bar najvee odgovornosti za raspad SFRJ stranim silama bio je potreban ponajmanji refleksivan napor: oslon na latentnu ksenofobnu nit titoistikog naslea (opozicija na narod/stranac) nudio je, takorei, na tanjiru objanjenje za katastrofu u kojoj se utopila Jugoslavija. Reeno na najjednostavniji i ovoj matrici najsrodniji nain: Politika [je rasturila SFRJ]. Oni tamo stranci... oni uvek kopkaju (SU-BJ-8). Da je posredi perpetuiranje okotalih struktura steenih SFRJ-socijalizacijom kazuje nam i iznenaujue esto (iznenaujue jer tako oito odstupa od stvarnosti) pozivanje na specijalne vrednosti ovoga prostora, koje ga ine posebno privlanim za strane interese: Mislim da je meunarodna zajednica umeala svoje prste... [jer] mi imamo puno nacionalnog bogatstva... to bi oni mogli da iskoriste... kao izvor njihovog kapitala i bogaenja (pa se nabrajaju: rudnici, hidroelektrane, planine, Jadran; KG-GM-4). Ili: Zbog interesa velikih sila, nita drugo... Mi smo u centru Balkana, u centru Evrope, raskrsnica svih puteva... nae prirodno bogatstvo... (PN-6). Jugoslavija kao zajednika dr ava, po ovoj argumentaciji, bila je suvie velika i suvie sna na i stajala je na putu punom ostvarenju interesa stranih sila; zato nas je trebalo posvaati i razdvojiti, da bi oni mogli nesmetano da deluju. Jedna podvrsta ovog stanovita udaljava se od naslea utoliko to je prola kroz proces etnifikacije: nisu stranci bili protiv nas kao celine, nego protiv nas Srba. Postulira se, dakle, sprega izmeu stranih sila i antisrpskih snaga u bivoj Jugoslaviji: stranci su krivi, jer su naoru ali Hrvate, Muslimane i iptare (BO-NT-5). Ako se ode i korak dalje, ne samo nestanak, nego i nastanak Jugoslavije postaje delo velikih sila, a krajnji ishod njeno razbijanje postaje logian: To je planirano pre 1918, Jugoslavija je stvorena na silu, voljom svetskih monika, na stetu Srbije pobednice; rasparavanje traje od samog poetka (akteri: Kominterna, Vatikan, komunisti), pravljenjem zasebnih republika koje su u stvari srpske (Vojvodina, pola Slavonije, Crna Gora, Makedonija, do pola Dalmacije. To su srpske zemlje i to je trebalo da bude srpska zemlja) (BG-IP-9).20
20

Zanimljivo je da je ak moguno izdvojiti Tita iz sveopte mrane zavere protiv Srba. Isti ovek nastavlja: Tito, koliko je god bio komunista, on nije dao da se raspara. A to se znalo, da im ode Tito, da je gotova Jugoslavija.

118

Ivana Spasi

Uravnote eniji prikazi dodeljuju stranim uticajima ulogu jednog od inilaca raspada, bilo u obliku neadekvatnog reagovanja meunarodne zajednice u njegovim poetnim fazama, bilo u obliku izmenjene svetske situacije (pad Berlinskog zida 1989) u kojoj jugoslovenski politiari nisu umeli da se snau. 2. Inherentni razlozi. Inherentnim razlozima za raspad nazivam ideju da je Jugoslavija imala u sebe ugraene elemente nestabilnosti koji su se morali kad-tad aktivirati: Jugoslavija se raspala kao lo brak. To je kao u kui kad ive supru nici i deca i roditelji, a pola njih jedni sa drugima ne govore, i kad svako ima neki svoj interes. (A-L-6). Obino su posredi meunacionalne tenzije, bilo uopteno,21 bilo to je ee u formi neiskorenjive mr nje nesrpskih naroda prema Srbima.22 Osim ovakvih emotivno obojenih raskoraka, govori se, mada ree, i o objektivnim razlikama, kao to su razlike u stupnju ekonomskog razvoja, istorijskim iskustvima ili kulturnoj batini. Motiv oduvek postojee, ali tokom titoistikog razdoblja priguene meunacionalne mr nje esto se kombinuje sa motivom politike i medijske manipulacije koja ju je probudila. Preplitanjem ovih motiva ljudi pokuavaju da izau na kraj sa svojom sadanjom ambivalencijom prema bivoj Jugoslaviji, odnosno prema narodima koji su je sainjavali. Jedna sagovornica, recimo, kao uzroke pominje medijske manipulacije i uvoz oru ja, ali: verovatno je postojala i neka mr nja, a da je nismo bili svesni. Vie je mi nismo bili svesni, nego oni, to je oigledno. Hrvati, strano je rei, ali oni imaju neto genocidno. Opet, s druge strane, i oni su izmanipulisani, obian narod nikad ne bi tako neto uradio (BG-LjJ-6). Ovde se vidi zapoet, ali nezavren proces osveivanja: ona sada zna ono to ranije nije znala, naime, da su Hrvati genocidni; ipak, jo uvek nije spremna da taj novi okvir sasvim usvoji i da iskljuivo kroz njega posmatra sopstvenu prolost u SFRJ, i Hrvate, kao sastavni deo te line prolosti. Pojam naroda ovde, kao i drugde, slu i kao spasonosna formula.23 3. Voljno delovanje unutranjih aktera. Ovo, daleko najee zastupano objanjenje raspada SFRJ zasniva se na potezima konkretnih pojedinanih
Recimo: Neke stvari mo da i nisu mogle da se izbegnu, ipak ta da ka em nacionalna netrpeljivost datira mnogo, mnogo vremena unazad (BO-NT-2); Zbog te nacionalnosti, mislim zbog podela ljudi (PA-10). 22 Hrvati nikada nas nee da vole (BG-IJ-10). 23 Zabele imo ovde samo uzgred jedan motiv, koji inae zavreuje zasebnu analizu: re je o viesmislenosti rei narod. Pojam narod je, u naoj diskurzivno-politikoj tradiciji, toliko neodreen po sadr aju, a ujedno toliko rasprostranjen i pozitivno konotiran, da njegova upotreba automatski obezbeuje govorniku smetanje na moralno ispravnu stranu, uz istovremeno izbegavanje neugodnih izjanjavanja. Recimo, kada se ka e a ogroman broj ljudi tako govori da su politiari krivi za rat, a narod je stradao, ispod termina se kriju bar dva sloja. Jedan je vie etniki (srpski narod, koji je Miloevi izneverio). Drugi je klasini, zadru no-socijalistiki narod: suprotnost glaveinama, uvek dobar i u pravu, uvek rtva. Neki ljudi vie misle na prvo znaenje, neki vie na drugo, a najvei broj, sasvim nesvesno, eksploatie vieznanost pojma, tako da se referent neosetno menja iz reenice u reenicu. To e se videti i u nekim primerima u daljem tekstu.
21

Seanje na nedavnu prolost

119

aktera. Iako takoe spada u unutranje razloge, ovoga puta je re o svesnim potezima ljudi koji su imali najveu mo, dakle vodeih politiara. Nasuprot viziji predodreenosti faktora dugog trajanja nad kojima pojedinci, po pretpostavci, imaju malo kontrole koju smo imali u prethodnoj grupi ovde se, naprotiv, dr i da se na izazivanju mr nje, podela i sukoba moralo raditi, sprovoenjem smiljene politike. Najee: zloupotrebom medija, koji su irili meunacionalno nepoverenje i mr nju. Osnovna ideja jeste da su politiari izazvali sukobe da bi ostvarili neke svoje interese. Implikacija je da je rat bio dogovoren ili doslovno (neki pominju Karaorevo), ili preutno. To je njegovo i Mirino maslo. Mislim da su to oni sve izre irali. Jer narod se u principu ne mrzi... to bih ja mrzela i tog Slovenca i tog Hrvata i ta ja znam... To je samo politika ta koja nas je navukla i naterala da mi mrzimo nekoga (A-KD-8). I njih [druge jugoslovenske narode] je isto povukla neka budaletina kao to je bio Miloevi... Ja nemam taj nacionalni trip i ne mogu da shvatim taj rat (BG-IJ-6). [Krivi su] ti glavai, malo veliki, to sede u tim velikim foteljama... oni su uvukli mr nju meu narod, odozgo je dola, nije dola od naroda. Tu veze imaju jako puno i popovi (BG-G-10).24 Ljudi su ratovali, a oni su se sastajali i razgovarali i bogatili i manipulisali. Siromani narod su gurnuli u zlo. Oni su odgore svaki za sebe vukli, a stradao je obian narod na svim stranama (SM-10). Kada se pogleda koje su to line interese politiari unapreivali podsticanjem sukoba, postoje izvesne razlike u naglasku: a) Bogaenje. Manji broj u prvi plan istie materijalne interese stvaranje mogunosti za nekontrolisano bogaenje vladajuih politiara i profitersko-kriminalne klike oko njih. Izazivanje meunacionalnih podela je tu samo instrumentalno za ove sasvim niske pobude. Kratko i jasno... da bi se stekla odreena materijalna bogatstva, izvreno je sakrivanje iza nacionalnog talasa i dolo je do rata (A-AM-4). Zato smo i navedeni na taj rat, da bi se neko ba obogatio (BO-NT-5). Gledao je [Miloevi] sa svakim da se zarati, da bi imao materijalni interes. To je ono: zavadi, pa vladaj (SM-1). Politiari su izmislili ratove da bi zamajavali narod, jer narod kada je u bedi i kada ima probleme ne razmilja o tome ta ovi rade, i to su koristili za svoje bogaenje (PN-6).
24

Jasno je da su ovoj grupi argumenata najskloniji jugonostalgiari. Ova ispitanica to najsa etije izra ava, rekavi na poetku dela intervjua posveenog ovim temama: Jugoslovenka sam uvek bila i uvek u biti.

120

Ivana Spasi

b) Mnogo vei broj ispitanika kao razlog navodi osvajanje/ouvanje vlasti. Po ovom vienju, politike vrhuke svih republika videle su u krizi federacije ansu da svako za sebe stekne svoju dr avicu, u kojoj e nesmetano vladati, slomivi unutranje otpore. U tom cilju oni su, manipuliui nacionalnim oseanjima ljudi, svesno raspirivali mr nju i proizvodili sukobe. Ideja da je motivacija za podele bilo zadobijanje ili osvajanje apsolutne vlasti na sopstvenom podruju predstavlja, u celokupnom materijalu, najee navoeno objanjenje raspada SFRJ. Narod je tu, po implikaciji ili izriito, razreen svake odgovornosti. Svako je hteo da bude gazda u svojoj dr avi (A-L-1). Imali smo koliko republika toliko i jakih komunistikih partija koje su htele da zadr e vlast, da bi sauvali stolice uvele su narod u krvoprolie (LE-11). Bile su usijane glave, tih njihovih voa. I onda ka e ou ja da imam svoje dvorite, ti, ti, ajd da se podelimo, i zdravo... Al trebali su to na kulturan nain, ko normalan svet, a ne sa ratovima (KI-6). Politiari su hteli da budu veliki na svome (LE-12). Bivi predsednik je sigurno ovako mislio: blago meni, imam toliko ovica koje mogu da potre za mnom, kojima mogu da dajem la na obeanja... ti ljudi ne dobiju ama ba nita, ak im i uzmem ono to su imali, oni to ne uvide... Ja sam bio glavni, ja sam pokreta svega... svi su mene sluali... sve sam imao, nita nisam davao, a oni su me i dalje voleli i podr avali i obo avali (UE-2). Dolo je do situacije u kojoj su mali, uslovno reeno, bogovi, mali komunisti iz Titove Jugoslavije doli na elo republika tadanje Jugoslavije i gde su ti nai nacionalizmi buknuli, povezani, naravno, jedan sa drugim... [Krivi su] politiari, ljudi koji su iskoristili nacionalnu euforiju, bez razlika... samo iz svojih linih interesa (A-L-4). Ratovali su Miloevi i Tuman i drutvo. to nije njegov sin iao u rat, ako je to to (SM-9). Kao to se vidi iz nekih citata, jedna podgrupa u okviru argumenta o krivici vrhuki posebno apostrofira srbijansko rukovodstvo, ili S. Miloevia lino, kao najvee krivce. Dok je kod pripadnika manjina takav stav oekivan i relativno neinformativan,25 kada ga izriu Srbi mo e se govoriti o jednom dodatnom koraku: umesto da se ostane na uoptenoj kritici politiarskog manipulisanja, prelazi se i u nacionalnu samokritiku, iskrenim pogledom u kolektivno ogledalo: Beogradski re im nosi najveu odgovornost. Miloevi je imao kontrolu nad vojskom, ali i pre toga... jasno je ko je izvrio dr avni udar... Srpski nacionalizam je bio najjai u tom trenutku, u svakom smislu... Savezna dr ava
25 Up. Bonjak iz N. Pazara: Srbija nije htela da pristane [na dogovor]... ona je mislila da mo e sa onom armadom... da pokori celu Jugoslaviju (NP-ED-1).

Seanje na nedavnu prolost

121

SFRJ je razbijena u Beogradu direktno od strane predsednika Miloevia i najbli ih saradnika (KG-GM-3). [Ratovi su se mogli izbei] da je bilo malo poputanja, da na predsednik nije toliko slao nae vojnike tamo... da je bila malo vea saradnja (PO-5). Ovaj stav ne mora podrazumevati apsolviranje ostalih naroda od njihovog udela u istom procesu: Definitivno je da su Hrvati hteli da se otcepe, ali se SFRJ ipak raspala zato to smo mislili da smo mnogo jaki [mi=Srbi] i da smo, eto, neunitivi, najpametniji. Ali nije bilo tako...Srbija je bila vojno jaa, Srbija je to dozvolila... ne da izgubi rat, nego da se zapone rat... Nijedna odluka nije doneta koja bi ga zaustavila (BG-IJ-1). Ili: On [Miloevi] je znao da zaaka ta ljude boli. Znam po mojoj rodbini koji su doli iz Bosne za vreme Drugog rata, gde su do iveli klanje i sve ono. On je dosipao so na te rane... Krajem 80tih je doao srpski nacionalizam i srpski maspok na red. A kad veinski narod ima maspok u dr avi, desi se to to se desi (NS-VS-8). No, najpotenije samokritini su oni koji ni kategoriju narod ne ostavljaju izvan svake sumnje: pitanje odgovornosti se prote e sve do nas, do svakog pojedinca-graanina. Glavni krivci su Tuman i Miloevi, oni su uticali da se ljudi zamrze... Ako nismo mogli zajedno, trebala je da se podeli zemlja, da ivi svak za sebe, da imamo ekonomsku saradnju, ako ne mo emo da se gledamo, ne moemo, dovienja. Veliku ulogu u hukanju ljudi imali su i mediji koji su, po meni, prodali otrov. Meunarodna zajednica je takoe kriva, jer je mogla da zaustavi rat, da je htela. Ali, osim svega toga, ima velike krivice i do nas, mi nismo bili mudri pa da ka emo: ja neu da glasam za njega, on je za takvu politiku (UE-10).26 Problematizacija uloge nas samih obino se javlja, kao to se vidi i u prethodnom citatu, na pozadini jednog pa ljivo promiljenog multikauzalnog objanjenja raspada i ratova. Mo da i ponajveu hrabrost, zapravo, zahteva stanovite koje pronalazimo kod nekolicine ljudi: svest o zamrenoj slojevitosti zbivanja i otvoreno priznanje da ih ta kompleksnost savlauje. Taj stav zahteva hrabrost zato to podrazumeva svesno odricanje od, inae veoma rasprostranjene, strategije iznoenja odsenih sudova, tako neprimerenih prirodi onoga o emu se govori strategije koja oigledno ima psiholoku funkciju iznala enja
26

Za razliku od ovog tipa samokritine refleksije, koji stavlja naglasak na poteze koje su konkretni ljudi mogli povui, a nisu, kod nekih ispitanika uzroci pogrene politike se pomeraju sa rukovodstva u dublje slojeve nacionalnog mentaliteta. Evo jednog ekstremnog primera: Biva Jugoslavija se raspala veim delom zbog tupoglavosti Srba... Pratila sam tada Mladinu, oni su uvek bili ispred nas u idejama i u svim stvarima koje su vukle ka Evropi. A mi smo zbog tog nekog komunizma ili ne znam zbog ega, ostali da tapkamo u mestu i ljapkamo u tom naem blatu... Srbi jako teko menjaju stvari, miljenje, ideje (PA-8). Ne mo emo se oteti utisku da ovakvo objanjenje raspada SFRJ ima funkciju graenja line distinktivne distance u odnosu na sopstvenu naciju kao masu. Dakle, iako je pripisivanje najvee odgovornosti (srpskom) narodu zajedniko obema grupama, kod prve va i jednaina narod=mi, ukljuujui i mene samog, a kod ove druge je naglaena nejednaina: narod=ne-ja

122

Ivana Spasi

vrstog uporita u haotinoj stvarnosti i kompenzacije za realnu linu nemo da se s njome kognitivno i praktino izae na kraj. Tako jedan sagovornik, navodei itav niz uzroka raspada zemlje i ratova, uvodi i momenat novog geopolitikog rasporeda u svetu posle 1989, u kojem se Miloevi nije snaao, pa ka e: E sad, Muslimani i Hrvati su videli u tome svoju ansu da naprave iste svoje nacionalne dr ave, i oni su pod firmom demokratije radili to to su radili, i onda opet tamo je stradao onaj narod. Ovaj ovamo, na, koji se deklarisao da ih brani, nije ih branio... E, oni su imali sreu da je sa ove strane bio Miloevi, koga su mogli da optu uju za sve ono za ta su ga optu ivali, i to je najgore, bili su u pravu, i onda su na osnovu toga optu ivali ceo srpski narod. I zakljuuje: to je najgore, svi su u pravu... Kako ovek mo e tu da bude pametan? (BG-G-4). Na kraju ovog odeljka, zapazimo jednu od retkih globalnih tendencija prisutnih u materijalu: re je o generacijskoj uslovljenosti ne toliko konkretnih odgovora, koliko samog naina pristupanja pitanjima vezanim za raspad SFRJ. Najmlai sagovornici (negde do 25 godina starosti), naime, neuporedivo manje od svih ostalih oseaju potrebu da se tom tematikom previe bave. I kada imaju neko miljenje, jasno se osea da itava ta tema nije deo njihovog neposredno pro ivljenog iskustva27 i da oni prema njoj nemaju emotivan odnos. Kako to ka e jedna devojka, Kada je poeo raspad Jugoslavije ja sam tek krenula u srednju kolu i nisam bila svesna ta se dogadja... Sluala sam razne prie, ali nisam mogla da pove em ta se zbiva (A-KD-4, 25 g.). Doista, vie su posredi prie ute od drugih; na direktna pitanja, koja nameu oekivanje nekog objanjenja, oni nude smueno mnotvo meusobno protivrenih teorija, nezainteresovani da u nj unesu neki naroiti red; ili, jo ee, sasvim odustaju: Razliiti su stavovi i ja ne mogu nijednom u potpunosti da priem (NI-2, 25 g.). Svi iole stariji ispitanici, uza sve svoje dijametralne razlike od najveeg do najmanjeg nacionalizma, od titoizma do antikomunizma, od unutranjih do spoljanjih uzroka dele zajedniko tlo u obliku duboke potrebe da se izgradi neko objanjenje raspada bive Jugoslavije, koje e za pojedinca-govornika biti intimno prihvatljivo. SFRJ tako ivi kroz prie o svom kraju. Nasuprot tome, reakcije najmlaih konstituiu jednu potpuno novu realnost: u njihovom svetu koji jeste budunost biva Jugoslavija je naprosto neva na i, stoga, definitivno mrtva.

Ratovi na teritoriji bive Jugoslavije

Tema ratova na podruju bive Jugoslavije, iako tesno povezana sa prethodnom, izdvaja se u zaseban segment po tome to se njoj javlja nekoliko konstantnih motiva, vrlo rasprostranjenih i upeatljivih, koji kao takvi imaju veliki znaaj za sagledavanje opteg procesa socijalnog uenja.
27

Ja nisam mnogo ni ulazila ko, zbog ega, ali to koliko ja znam i koliko mi je poznato, koliko sam gledala reporta e... (UE-2, 17 g.).

Seanje na nedavnu prolost

123

1. Svi smo izgubili. Prvi lajtmotiv tie se odsustva pozitivnih posledica ratova. Na pitanje Ko je dobio, a ko izgubio ovim ratovima? najee se daje upadljivo kratak i upadljivo isti odgovor: Svi smo izgubili (ili Niko tu nije dobio, ili Nema pora enih i pobednika i slino). Na ovoj optoj pozadini, tu i tamo naznaavaju se pojedini akteri koji su se posebno okoristili, ili su posebno propatili usled ratova. Korisnici su, kao to se mo e pretpostaviti iz odeljka o raspadu SFRJ, pre svega politiari i s njima povezani kriminalni elementi: Svi obini ljudi su izgubili... samo su uski krugovi ljudi, tih profitera, prodavaca oru ja, politiara, kriminalaca i lopova... na svim stranama su dobili (A-L-4). U manjem broju sluajeva, profiteri su strane sile: U ratovima je izgubio narod, i to svi, tu nema pobednika, mo da je samo Amerika dobila bolju poziciju na Balkanu (LE-11). Kao pandan, najveom rtvom ratova se proglaava narod: Niko nije pobedio. Jedino je narod izgubio (KG-LV-3); Narod je sav izgubio, i tamo i ovde i na svim mestima (SM-10). Za razliku od ovog jednostavnog suprotstavljanja naroda (nedu nog i pasivno rtvovanog) i zlih voa, postoje i odgovori koji uoavaju diferencijalne efekte ratova po razliite kolektivne aktere unutar bive Jugoslavije. Onda zapadne republike postaju dobitnici, a Srbija (Srbi) gubitnici: Svi su izgubili, osim Slovenaca (PI-3). Slovenija je jedina profitirala, uhvatila taj voz kojim ide taj razvijeni svet... Svi drugi su u velikom gubitku (A-L-6). Srbija izgleda da je izgubila najvie (UE-7). Dobili su Slovenci... ive lepo, bolje od svih nas... Srbija je najvie izgubila (A-L-1). Zanimljivo je kako su ljudi reagovali na rei izgubiti i dobiti, koje su u pitanjima namerno date kao uoptene, dakle projektivne. Pre svega, njihov smisao i u odgovorima vrlo esto ostaje sasvim uopten (narod je izgubio, bez ikakve dalje specifikacije), a sluaocu/itaocu se preputa da to shvati kako eli. No, kada se pod gubicima podrazumeva, ili eksplicira, neki konkretniji sadr aj, najee se misli na ljudske ivote. Stav o unitavanju ljudskih ivota kao najveoj i nenadoknadivoj teti od ratova ujedno je najrasprostranjeniji stav u vezi sa celom temom gubitaka/dobitaka. Neki ispitanici, opet, navode druge vrste dobiti ili tete: izgubljene teritorije, gubitak ugleda ili, najee, uopteno nacionalno propadanje koje ukljuuje i materijalni i civilizacijski nazadak: Srbija je najvie izgubila. Izgubila materijalno, moralno, gledaju nas kao Cigane i dan danas (BG-IJ-6).

124

Ivana Spasi

Ambivalencija oko gubitaka i dobitaka ponekad istrajava i u samim odgovorima: Dobili su oni koji su planirali ove ratove, osim Miloevia.... Ako gledamo kako je ko planirao, oni su dobili. istu nacionalnu dr avu, Hrvati, pa Muslimani... Ali, u sutini, svi su izgubili (BG-IP-9). Hrvati su dobili maksimum koji su mogli da dobiju, jednu etniki istu Hrvatsku, ali pored toga dosta krvi je proliveno. S druge strane Srbija nije dobila nita, a uestvovala je u svim tim ratovima (K-3). 2. Besmislenost ratova. Drugi lajtmotiv govora o ratovima sastoji se u uvianju da su oni bili, naprosto, besmisleni. On se nadovezuje na prethodno razmatrano opte mesto da nema pora enih i pobednika, kao i na onaj uestali odgovor u vezi sa raspadom SFRJ: ako se i morala raspasti, ratovi su se mogli i morali izbei kao put da se to postigne. Ideja besmislenosti ratova formulie se sa donekle razliitim naglascima. Kao to je ve naznaeno u jednom ranijem odeljku, jedan pravac upuuje na stav da su ratovi po sebi neto besmisleno, a drugi da je, sa stanovita Srba, besmislen bio ovaj i ovako voen rat. Iako su intencije ova dva pravca zapravo suprotne, oni se esto javljaju povezano, u obliku nijansi, kod istih ljudi. Uostalom, s obzirom na potpunu konfuziju srpskog iskustva rata i njegovih posledica, takav ambivalentan do ivljaj je sasvim razumljiv.28 Sve je to bila jedna u asna manipulacija, jedna strana nametaljka... Imali ste jednu stalnu opasnost, od mobilizacije, od pogibije... bez ikakvih stvarnih razloga, bez ikakvih ciljeva (PA-11). Samo ne vidim zato su poginuli (KI-6). Mi stvarno ne znamo zato smo ratovali, u tome i jeste stvar (UE-10). Moj sin je bio na Ceriu... Ja u Zagrebu imam sestru od tetke. Koga sad moj sin napada, a koga brani, jer ja ovde nisam bila ugro ena?! I te izbeglice su izvukle ivu glavu, a ta moj sin tamo radi (SM-9). To nije bio pravi rat, u smislu da to nije bilo s nekim ciljem, nego isto da bi se ratovalo... Vojska nije imala svoj cilj, nego videlo se da je to isto bila maskarada krvava (BG-G-4). Ili su se trebali odrediti ciljevi, jasno definisani ciljevi i politika i strategija tih ciljeva, ili se nije trebalo ulaziti u sve to (A-AM-4). Ovi navodi se mogu sagledavati u kombinaciji sa ranije iznetim nalazom da je ve na prvo pitanje o ratu najee davan kratak odgovor da su u njemu svi izgubili. Tako posmatrano, stie se utisak da je ovo, zapravo, nain da se izae na kraj sa injenicom srpskog ratnog poraza, a da se pri tom on ne nazove
28

Da se jo jednom upustimo u nagaanja: verovatno bi ratovi mnogo bolje proli u nekom ovakvom istra ivanju u Sloveniji ili Hrvatskoj.

Seanje na nedavnu prolost

125

pravim imenom. Psiholoki je mnogo prihvatljivije govoriti o besmislenom ratu, u kojem su sve strane izgubile, nego o ratu koji smo mi izgubili. Srbi su, ini se, stali korak pred konano suoavanje sa stanjem stvari: niti im je ko od njihovih politikih predvodnika bivih ili sadanjih jasno rekao da su izgubili rat, niti su oni, kao pojedinci, u veini, imali snage da taj korak naine.29 2a. Nauena lekcija. Ovo se mo e shvatiti kao podmotiv prethodnog. Posredi je uenje iz iskustva da je rat lo nain reavanja problema, da mi to sada znamo i da emo od sada, bar za neko vreme, biti mnogo otporniji na neke nove ratne poklie. Svejedno je da li je ta lekcija izvuena iz neposrednog iskustva, u sluaju onih koji su u ratovima lino uestvovali (a koji takvo raspolo enje izra avaju bez izuzetka), ili iz kolektivnog iskustva svog u eg okru enja. Kako to sami ispitanici najee ka u, narodu je dosta rata. Ovaj uvid je veoma va an, a vrstina s kojom se on usadio u novo kolektivno znanje potvrena je i odgovorima na pitanja iz drugog tematskog kruga, naime o uincima promena posle 5. oktobra: da podsetim, pozitivna tekovina koja se najee navodi jeste to da vie nee biti rata. To je jedna velika pouka da vie nikada ne ratujemo, jer bolje je pregovarati 10 godina nego ratovati mesec dana (PN-6). Mislim da je ljudima dosta rata i da se na ovim prostorima stvorilo jedno ve zdravo miljenje (A-L-4). [Ni u jednom ratu vie neu uestvovati] ni po cenu ivota (UE-10, mobilisan 1991.). Mislim da niko vie ne bi iao u rat... Kad bi sad stigao poziv, ja sina ne bih pustila. Nek ide u zatvor (SM-9) Ne bih, sigurno [vie iao u rat] (KI-6, mobilisan 1999). 3. Ratovi su se mogli i morali izbei. Ovde emo samo eksplicirati motiv koji se ve vie puta provlaio kroz prethodne teme naime, da ratovi nisu bili neizbe ni. Za njega je karakteristino ne samo da je veoma rairen, nego i da se javlja kod ispitanika svih socijalnih profila, bez ikakve razlike u uestalosti, pa ni u samim formulacijama. Iste rei ujemo i od ljudi bez ikakve kole i od onih sa naunim titulama, svih zanimanja, svih uzrasta, iz svih krajeva Srbije. Neke ilustracije mogu se nai u ranije navedenim citatima, a evo i dodatnih primera: Jel su hteli da se podele, da bude svaka za sebe dr ava mogli su na lep, miran nain. Mnogo dece je izginulo, mislim da to nije vodilo niemu (BG-G-10). Ako stvarno u tom trenutku veina misli da treba da se ivi odvojeno, da se ivi odvojeno i da se bez rata proe kroz tu transformaciju (BG-LjJ-1).
Kao i oko svih drugih taaka, i ovde postoje izuzeci: Bilo je potrebno da mi kao graani, kao narod, ka emo da smo pora eni... I u jednom ratu [sa NATO], i protiv Hrvata, i protiv Bosne. Ne treba se toga stideti, treba to da priznamo (VA-1).
29

126

Ivana Spasi

Ja mislim da nije trebalo da se ratuje, trebalo je to mirnim putem. Ako neko eli da se odvoji... trebao je neki dogovor da postoji, a ne da se ratuje, da ginu ljudi (UE-7). Ovaj stav obele ava znaajan iskorak iz kolektivnog fatalizma i predstavlja znak osna ivanja pojedinca kao graanina. Jer, da bi se bilo graanin, mora se pretpostaviti da politika zbivanja, makar bila i izuzetno dramatina, nisu plod kakve slepe prirodne stihije, ve su posledica delovanja ljudskih aktera. Utoliko je va no to su ak i oni koji su s fatalistikim prizvukom zakljuili da se SFRJ morala raspasti, istovremeno naglaavali da se to moglo, i moralo, drugaije sprovesti. Nadalje, stav da je probleme trebalo reavati pregovorima, uzajamnim poputanjem i kompromisima bezmalo je univerzalan, ne samo u socijalnom smislu: nalazimo ga kod ljudi inae suprotnih miljenja i politikih opredeljenja i kod ovinista i kod antinacionalista, i kod jugonostalgiara i kod srbo-dr avotvoraca, i kod pristalica i kod ogorenih protivnika Slobodana Miloevia. Ovo nam ukazuje na drugi kritino va an aspekt ovog nalaza naime, stav da je bezbednost vladanih jedan od primarnih zadataka koji spadaju u odgovornost politiara na vlasti, te da su ovi du ni da isprobaju sve mogune kanale razreavanja sukoba, umesto da vode graane pravo u pogibelj. Taj se stav konano iskristalisao povodom bombardovanja 1999, kao to emo videti dalje u tekstu. Iako ne mo emo znati koliki je broj ljudi promenio miljenje o ovom pitanju od poetka 90tih do danas,30 to nam i ne mora biti od presudne va nosti. Va no je to to je uvid da se sporovi mogu mirno razreavati tavie, bezrezervno preferiranje takve opcije oigledno postao sastojak kapitala kolektivnog znanja.

Miloevievo razdoblje: kontinuitet ili diskontinuitet?

U vezi sa tanim lociranjem prelaza iz vremena SFRJ u Miloevievo doba vlada zanimljiva vremenska konfuzija. Izdvajaju se neki simboliki znaajni dogaaji: Osma sednica i antibirokratska revolucija, poetak rata, uvoenje sankcija, hiperinflacija (redom: 1987-88, 1991, 1992, 1993). Ali, oni se esto svi slivaju u jedno, kao da su se zbili istovremeno;31 posredi je, zapravo, taka preloma izmeu normalnosti i nenormalnosti. Naziremo da je ovde na delu naknadno pripisivanje smisla, koji ti dogaaji, dok su se odvijali, u percepciji istih ljudi nisu imali. Nadalje, uoava se izvesna labava korelacija izmeu stava prema Miloevievom re imu i du ine trajanja prelaza. Antimiloevievci su skloni da nekoliko zasebnih tokova kondenzuju: poput kakve prirodne nepogode, Srbiju je, naglo i nenadano, zadesio Miloevi. Miloevieve pristalice prikazuju prelaz kao postepen, dakle bli e onome kako se stvarno zbivao. Mo e se pretpostaviti da su ljudi tokom 90tih prelazili iz druge grupe u prvu, dakle od sledbenika postajali
Sa dozom cinizma, mogli bismo se zapitati koliko je onih koji sada svesrdno, ali retrospektivno, podr avaju pregovore i kompromise 1991. pozdravljalo tenkove koji su polazili u Hrvatsku. 31 Na primer: Onda kad je bio miting na Uu, znai 1991 (BG-IP-9). Miting se dogodio u novembru 1988. godine.
30

Seanje na nedavnu prolost

127

protivnici; mo da je nekim razoaranim sledbenicima vetako izotravanje take preloma poslu ilo kao svojevrsni oslonac u novosteenom pogledu na celokupnu prethodnu deceniju i po. Uostalom, i nije moglo biti drugaije do da se slika o onome to nam se dogodilo formira postepeno i stekne celovitost tek kada je, preokretom od 2000, itavo razdoblje simboliki zatvoreno. Sledea zanimljivost jeste to to oko pitanja veze izmeu Miloevievog re ima i prethodnog, socijalistikog razdoblja ne postoji gotovo nikakva saglasnost; vienja su dijametralno suprotna, ne samo u smislu vrednovanja, nego i u smislu samog opisa. Ta naglaena razuenost ocena potvruje eminentnu polivalentnost Miloevia kao znaka, koju istiu novije studije o njegovoj tehnologiji uspona i odr avanja na vlasti (Antoni, 2002; Cohen, 2001).32 Raznovrsnost politikih i vrednosnih poruka koje je odailjao omoguavala mu je da za svoj projekt pridobije najrazliitije grupacije unutar i izvan srbijanskog drutva, pri emu je svaka od tih grupacija mislila, bar donekle, da podr ava neto drugo. Da bi se ta teko uhvatljiva raznorodnost uinila preglednijom, evo jedne analitike rekonstrukcije stanovit o odnosu izmeu Miloevievog re ima i onoga to mu je prethodilo. Jedna osa obuhvata osnovne dimenzije poretka koje su izolovane u odeljku o SFRJ (socijalnu i nacionalnu), a druga stavove o tome da li je Miloeviev re im predstavljao prekid u odnosu na prolost, ili nije. Istovremeno, unutar svakog od polja moraju se razlikovati vrednosne komponente, dakle da li ljudi ocenjuju to to tvrde kao dobro ili loe (na slici obele eno znacima + i -). Ocene biveg re ima ovde su personalizovane kroz lik samog Miloevia, onako kako su ljudi najee o tome i govorili. Dobijamo, dakle, sledeu sliku:
Kontinuitet Nacionalno A +A1) borio se za ouvanje Jugoslavije i su ivot naroda -A2) i on je bio anacionalni komunista, samo je zloupotrebio nacionalna oseanja ljudi C +C1) jeftinoa, mogunost snala enja, socijala -C2) produ etak 50-godinjeg ravog sistema (paternalizam; guenje line inicijative; partijska dr ava; nesloboda) Diskontinuitet B +B1) borio se za Srbe; konano smo mogli slobodno da ka emo ko smo i ta smo -B2) raspirio nacionalizam, rasturio Jugoslaviju, posvaao Srbe sa svim okolnim narodima D +D1) -D2) socijalna propast (u mnogobrojnim aspektima i dimenzijama)

Socijalno

Up. i jednu preciznu formulaciju: [Petog oktobra] Protiv Miloevia su bili svi: monarhisti zbog njegovog republikanizma, demokrate zbog komunizma, leviari zbog desniarenja, desniari zbog leviarenja, komunisti zbog faizma, nacionalisti zbog graanizma... A pre etrnaest godina, kada je njegova zvezda zablistala, za Miloevia su bili svi: komunisti zbog njegovog komunizma, nacionalisti zbog nacionalizma, titoisti zbog titoizma, antititoisti zbog antititoizma, demokrate zbog demokratizma, ateisti zbog ateizma, monarhisti i religiozni zbog povratka tradiciji... (Milosavljevi, 2002: 19).

32

128

Ivana Spasi

Treba imati u vidu da nisu sva polja jednako zastupljena, niti se svi stavovi iznose sa jednakom podrobnou i emotivnim nabojem. Iako je celokupna slika koju dobijamo iz materijala nagnuta na stranu diskontinuiteta, stanovita koja pripadaju kontinuitetskim poljima takoe treba notirati, zbog njihove potencijalne politike te ine danas. Ovaj prikaz ima za cilj da uka e na to da su opredeljivanja veoma slojevita, to daje mogunost razliitih kombinacija. Dakle, nije posredi naprosto za i protiv, niti to za i protiv uvek znae istu stvar. S obzirom na taj cilj, nadalje neu detaljno razmatrati oekivane tipove, nego u prednost dati sloenijim i stoga zanimljivijim kombinacijama, to nipoto ne znai da onih prvih nema. Takoe, polja kako su definisana u tabeli nisu uvek meusobno iskljuiva. Na primer, ako ispitanik insistira na C2 (ravi kontinuitet), to ne znai da ne zastupa i elemente iz D2 (propast), ali je prethodno insistiranje znaajnije kao podatak zato to je jasno politiki motivisano, pa mu kao takvom dajem prednost u analizi. Pogledajmo prvo ree zastupane stavove. Polje C2 je, recimo, jedno od njih. Vidimo da ono sadr i dosta u e politikih tema, za koje je ve reeno da su generalno malo prisutne. I u vienju SFRJ, i u vienju prelaza, iznose ih tek malobrojni ljudi iji su politiki pogledi sasvim jasno izgraeni. Na primer, tradicijski antikomunisti, koji kombinuju A2 i C2: On zaista nikad nije ni bio neki demokrata, neki socijalista... on je bio naslednik komunistike partije... Mogue je da je i pokuao da bude nacionalista, ali on nije mogao da bude nacionalista, jer je bio komunista, ovek... Ja ga nisam do iveo kao nekog nacionalistu, ali onog nacionalistu u zdravom smislu koji voli svoj narod, a ne da mrzi druge (KG-GM-6). Druga grupa zastupnika jesu promiljeni, moglo bi se rei liberalno-demokratski antimiloevievci, iji se uvidi praktino poklapaju sa zakljucima profesionalne drutvene nauke: Slobodan Miloevi je imao, pre svega, veliku sreu da je iza sebe imao, kao neto dobijeno u naslee, jednu fenomenalno razvijenu i uhodanu i uvrenu, montiranu infrastrukturu... On je vrlo brzo prigrabio sve te glavne, fundamentalne poluge aparature vladanja... I on je jednim vetim sistemom manipulacija... zloupotreba i malverzacija, pretnji i ucena... vrlo brzo se ukorenio i ovrsnuo svoj polo aj (PA-11). to se tie nacionalne dimenzije, za tvrdnju o kontinuitetu opredeljuje se vrlo mali broj ljudi, to je ve podatak po sebi. No, to ne znai da ih uopte nema, poput ove ene koja, podr avajui Miloevievo jugoslovenstvo, zauzima polje A1: Sigurno to je on htio da ostanemo u Jugoslaviji, da se ne cepamo, da budemo svi na svome, da ne bude granica. Sigurno je narod puno mu verovao (SU-BJ-8).33
Uprkos maloj frekventnosti, ovaj tip odgovora ukazuje na neto va no: ba zato to nisu u meuvremenu promenili miljenje, takvi ispitanici nam nagovetavaju da je krajem 80tih mnogo ljudi vie nego to nam danas izgleda podr avalo Miloevia zato to im je delovao kao
33

Seanje na nedavnu prolost

129

Neto se ee od ovoga zastupa drugo jednostavno opredeljenje: podrka Miloeviu kao borcu za srpstvo (B1): Bio je za Srbe, uvao Srbiju, uvao je i titio je, nije dao nikome da se mea... niko da je dira (BG-IJ-10). Komplikovaniji, a znatno ei od oba prethodna stava jeste onaj koji bi se mogao nazvati antimiloevievski nacionalistikim (A2). Po njemu, postojao je realan problem neravnopravnog srpskog polo aja u sklopu SFRJ, ali ga je Miloevi zloupotrebio: Udario je na ono to je najbolnije kod Srba... na to da su veito u podreenom polo aju, to u sutini i jeste bilo u toj Jugoslaviji. Ono, relativno veliki narod koji je veito morao da glumi mali narod u toj velikoj dr avi, da bi svi bili zadovoljni. On je to pametno tad iskoristio i jednostavno obeao slobodu, neku tu pshiku, mentalnu slobodu Niko nije mislio da e doi ba do tog rata, ali su eleli da se oslobode i da ka u, e, mi smo to i mi elimo to. Miloevi je to pametno iskoristio, pravei iluziju da e to on da dovede (SU-BJ-3). Obratimo pa nju na ovaj iskaz. On nam nagovetava da su Srbi, krajem 80tih, hteli neko to (mada ni do danas, ini se, nisu samima sebi do kraja razjasnili od ega se tano to sastojalo). Meutim, nisu shvatili da se to ne mo e dobiti bez rata. Kad su shvatili, bilo je kasno. U istom ovom pravcu razmiljaju ljudi koji priznaju da su se isprva poveli za Miloeviem a neoekivano mnogo ih danas to priznaje pravdajui to nacionalnim razlozima (B1). Meutim, posle je sve krenulo naopako: Miloevi je zapravo izdao srpske interese koje je tvrdio da zastupa. Polje D2 je zapravo mesto oitovanja one opte propasti koja je ranije jasno ocrtana, te stoga nije potrebno na njoj se zadr avati. Pomenimo samo jednu od mnogih jakih, gotovo patetinih formulacija, koja karakteristino proiruje (rav) miloevievski diskontinuitet na sve aspekte kvaliteta ivota, kako u materijalnom tako i u smislu optih drutvenih pravila: Mislim da se u poslednjih 10 godina kod nas sve okrenulo, sve ono to je nekad bilo... Moje vaspitanje se zavrilo pre 10 godina... Sve ono ega smo se mi stideli mislim da je isplivalo na povrinu... Sve ono to je bilo na dnu sada je na vrhu, i obratno (KG-GM-6). Pada u oi da polje D1 jednostavno ne postoji: socijalno-politiki diskontinuitet sa SFRJ- ivotom niko ne ocenjuje pozitivno. S jedne strane, time se jo
garant nastavljanja dobrog, a u tom trenutku ugro enog, prethodnog stanja, ukljuujui i vienacionalnu Jugoslaviju. Tome u prilog mo e se navesti i jedan nezavisan podatak. Istra ivaka ekipa lista NIN pratila je miting na Uu 1988, anketirajui uesnike i bele ei parole na transparentima. Ispostavilo se da su meu motivima za uee na mitingu pretezali oni vezani za ouvanje Jugoslavije i bratstvo-jedinstvo, na tetu onih vezanih za Miloevievu linost, pa ak i srpstvo. Istra ivaki izvetaj nikada nije objavljen, na intervenciju visokih politikih instanci.

130

Ivana Spasi

jednom retrospektivno osvetljava zadovoljavajui kvalitet ivota (normalnosti) u SFRJ. S druge strane, jedan od razloga nepostojanja ovog polja jeste injenica da on po sadr aju nije simetrian sa naspramnim stavom socijalnog kontinuiteta: dok se u C2, kao to je reeno, pominju u e politiki aspekti (partijski monopol, loa praksa vladanja), u polju D niko ne pominje kao pozitivne neke sistemske promene do kojih je, bar formalno, dolo: uvoenje viestranaja, promene zakonodavstva, poetak privatizacije itd. Oni koji su bili i ostali pristalice tog re ima, jesu to zbog kontinuiteta, a ne zbog navodnih promena. Miloevieva retorika reformi je potpuno demantovana, jer u nju nisu poverovali ak ni ljudi koje je uspeo da ubedi u sve drugo. Kako ree jedan ispitanik, Miloevieva tranzicija je bila tranzicija iz loeg u gore (BG-IJ-9). Zastupnici pozitivnog socijalnog kontinuiteta (C1) pravdaju svoju podrku Miloevievom re imu tvrdnjom da se u njegovo vreme radnik ipak jo neto pitao.34 Po ovoj percepciji, osnovna socijalno-ekonomska pravila iz prethodnog razdoblja nisu jo bila iz korena izmenjena. Osnovne potreptine su bile jeftine, moglo se raunati na izvesnu socijalnu sigurnost, a ovek se mogao snai. Ljudi koji ovako govore najee su i danas Miloevieve pristalice. Oni kao da mentalno jo uvek ive u nekim prolim vremenima; bili su idealni graani SFRJ, a Miloevia su doekali kao nastavak dobre prolosti. Obino su radnici, sa zavrenom osnovnom ili radnikom kolom i to je jedna od veoma malobrojnih korelacija koja se u itavom materijalu mo e uoiti izmeu socijalnog profila i politikih stavova.35 Njih politika post-petooktobarskih vlasti odbija i plai, kako u smislu stvarnih poteza tako i u smislu retorike. Oni nisu u stanju da prihvate razbijanje iluzija, podvlaenje crte, raiavanje, stavljanje stvari na svoje mesto kako taj proces oznaavaju ispitanici-pripadnici suprotnog i mnogo brojnijeg tabora. Zanimljivo, ljudi iz polja C1 istovremeno kao najgora iskustva iz perioda 90tih pominju osiromaenje, inflaciju, nezaposlenost ali ih ne povezuju sa Miloevievom vlau. Sve je to deo jedne opte nizbrdice, za koju se krivci ne identifikuju, osim kao konfuzna i apstraktna pozadina (nered, ratovi, sankcije...). Posle 5. oktobra, krivac je pronaen: bez ikakve realne osnove, dugogodinje pogoravanje uslova ivota oni povezuju sa sadanjim vlastodrcima. To su sluajevi-izuzeci u materijalu gde se mo e govoriti o dejstvu ideologije u klasinom smislu, kao neosporene prizme za tumaenje realnosti.36
34 Npr.: Ja sam cenila njegovu politiku po toj socijalnoj strani, ipak se vodilo rauna o tim socijalnim sluajevima (KG-LV-8, slu benica u penziji, 61). 35 Da naglasim, to ne znai da svi radnici pripadaju ovom tipu. 36 Uzmimo kao primer sredovenu Beograanku, koja pravi crno-belu podelu. Bilo je jedno nekada, koje se bez prekida prote e od njenog detinjstva do 2000. godine. Tada nije bilo potplaivanja, bilo je sramota uzeti bombonjeru; mi smo imali demokratiju, i to kakvu; svako je znao svoj posao; Izborili smo se da se omladina koluje besplatno, da zdravstvo bude besplatno. Nasuprot tom nekada stoji sada: Imam rak, a nema anse da se leim; na alterima vas ikaniraju; u sudstvu, pre ete umreti nego ostvariti svoja prava; Na svakoj stopi mora platiti. Ima porez na cipele kako kupiti cipele?; vladaju veze i protekcija; ukratko: Ne znam ta da ka em, ali se sve izopailo (BG-IP-7).

Seanje na nedavnu prolost

131

Treba, ipak, rei da, osim ove grupe ljudi, uopteno uzev ne postoji linearna veza izmeu svega razmatranog u dosadanjoj analizi i dananjih politikih opredeljivanja. Samo na osnovu naina na koji ljudi govore o prolosti (biva Jugoslavija, dolazak Miloevia) ne bismo mogli predvideti da li su pozdravili 5. oktobar, kako se odnose prema novoj vlasti i kako vide Srbiju budunosti. Svih ima u svim grupama, dakle predmet klasifikacije ponovo nisu ljudi nego argumenti. Pogledajmo sada, sumarno, osnovne motive koji se javljaju u opisima biveg re ima: ta nam je uinio, i emu se mo e pripisati njegova dugovenost, uprkos katastrofalnim rezultatima. Jedan bitan deo slike o Miloevievom periodu ve je ocrtan u prethodnim razmatranjima. Meu optim ocenama, dominira ona koja bi se mogla formulisati kao upropaeni ivoti. Na ova pitanja (Kako ocenjujete Miloevievo vreme? ta najvie zamerate bivem re imu?) ljudi su davali odgovore koji se po svojoj upeatljivosti i bolu s kojim su izricani mogu porediti samo sa odgovorima na pitanja uostalom, bitno s ovima povezana o razlozima anga mana 5. oktobra. I u jednima i u drugima, dominiraju egzistencijalni pre nego politiki motivi. Najvie mu zameram to to mi nije pru io budunost (BG-G-9). U prethodnih 10 godina mi prosto nismo znali da li emo se ujutru probuditi, a preko noi je Miloevi neto zabrljao, pa e nas uvesti u neki novi rat, ili neke nove sankcije, ili neko novo bombardovanje (BG-LjJ-1). Ovih zadnjih 10 godina mene lino je srozalo (SM-9). Period kroz koji smo proli je toliko straan bio da bi razlog za sreu trebao da bude to to smo pre iveli, to mi deca nisu bila na ratitu. Ali to je tako malo da bi ovek mogao da bude srean zbog toga (LE-2). On je nama upropastio 10 godina ivota, ne meni samo nego i toj deci, i omladini, i celoj Jugoslaviji (KI-6). Smatram da je on glavni krivac, ne zbog toga to je moj sin otiao u Ameriku, otilo je 200-300.000 mladih, divnih ljudi, koji mnogo u ovom periodu nedostaju ovoj zemlji. I ja sam na njega kivna to ne mogu da u ivam pored svog sina i svog unuka (BG-LjJ-9). Dok su oni bili na vlasti, ja ba nikakvu perspektivu u ivotu nisam imao... Par puta u ivotu sam pomislio, ekaj, ne mo e da mi bude gore nego sad, pa su me oni uvek demantovali (BG-IJ-9). Razdoblje Miloevieve vladavine donelo je, dakle: ratove; meunarodnu izolaciju i ljagu na nacionalnom obrazu; odsustvo elementarne bezbednosti; materijalno propadanje, do nivoa ugro avanja golog opstanka; kriminalizaciju drutva i povezivanje mafije i vlasti; poremeaj osnovnih vrednosti; zatvaranje perspektiva za budunost; odlazak mladih i sposobnih. Jednom reju, pod tim re imom sam ivot je bio ugro en. ta ga je, onda, toliko dugo odr avalo na

132

Ivana Spasi

vlasti? Ovde ponovo, slino reakcijama na pitanja o ratovima, postoji gruba podela na okrivljavanje re ima ili samog vladaoca, i s druge strane pripisivanje odreene odgovornosti narodu. Mehanizmi odr anja koje opisuju graani sasvim su slini onome to su ponudile profesionalne drutvenonaune analize; slino je ak i navedeno kolebanje u pripisivanju odgovornosti. Mehanizmi odr anja 1: Manipulacija i potpuna kontrola nad drutvom. Nije to bilo narodno pijanstvo, nego je sistem bio fenomenalan, fenomenalno organizovan, tako da mogao si ti da bude trezan ili pijan, nije bilo bitno, to je moralo tako da bude... Treba im estitati na genijalnosti... Ljudi su bili izmanipulisani, putem medija, naravno, i nisu bili svesni toga da postoje druge opcije (BG-G-4). Niskim cenama je kupovao socijalni mir kod najirih slojeva stanovnitva... jer hleb, mleko, ulje, eer, bilo je jeftino, ali ga nigde nije bilo (A-L-4). Ja mislim da se ta vlast na vlasti odr avala tim ratovima... Kad god je izgledalo da se toj vlasti bli i kraj, oni su izazivali neke krize... govorili kako mi treba u tom trenutku da budemo slo ni da bi odbranili nae nacionalne interese (BG-IJ-9). Mehanizmi odr anja 2: Udeo naroda. Ja mislim da je samo neka svest naroda njega odr avala na vlasti... jedan odreen broj nije hteo da se pomiri sa pravim stvarima, pravim injenicama (UE-10). Ja ne vidim da je krivac samo Slobo... Sloba smo mi postavili, nije ga postavio niko drugi, znai, Sloba je doveo narod, veina (NP-MK-7). Mo emo mi da se vadimo koliko hoemo, ali on je uvek dobijao izbore. Imao je zelenu kartu za ono to je radio (PI-3). Deset godina je mnogo da vas neko udara, recimo, ekiem po glavi, ma i vrgu samo da vam udara deset godina, pa bi, mislim, ovek rekao e pa, dosta je (PA-10). U sklopu odgovornosti samih graana, mnogi mlai ispitanici posebno apostrofiraju ulogu starijih generacija (o tome v. i poglavlje o generaciji R): Kriv je uglavnom stariji narod. Bio je zaaran Miloeviem. Znate ono, pred izbore, tu su plate poveane, tu su penzije svaki mesec, ne kasne ni sekundu, pa socijalni dodaci, deiji dodaci... E, sutradan, im je to prolo, ajd, Jovo-nanovo... Dok nije dola ova stasala omladina koja razume neto makar, i stisla pesnicu, i mar, ma be i mi s vlasti, ne treba mi (SM-6). Ja sam mlada, hou da ivim i hou dobro da ivim... Stariji ljudi su na to dosta uticali (BO-MA-4).

Seanje na nedavnu prolost

133

Bombardovanje SRJ 1999. i pad Miloevia

Kao to je ravost Miloevievog re ima prikazana prete no egzistencijalnom terminologijom, tako se i uzroci njegovog pada opisuju na slian nain. Daleko najee objanjenje naprosto, i sasvim kratko, ka e da je narodu bilo dosta: narodu je bilo preko glave, dolo je do gue, dozlogrdilo, puklo im je, nije se vie moglo trpeti, postalo je neizdr ljivo. Prilikom opisivanja trenutka pada biveg re ima esto se pribegava biolokim, fizikim, ak hidraulinim metaforama, koje na razliite naine doaravaju oslobaanje od nekog velikog pritiska: poeli smo da diemo,37 skinuli smo koprenu s oiju, zbacili smo kamen sa lea, pao nam je kamen sa srca, provrio je bes koji se dugo skupljao, kao da su pukle neke brane, raskinuli smo konopce. U najveem broju odgovora, prikaz uzroka propasti re ima ostaje na takvim, difuznim ocenama o nepodnoljivosti stanja stvari. (I to je ve podatak.) No, u sluajevima kada se pokuavaju konkretizovati neki neposredniji razlozi, najee je re o 1) grekama samog Miloevia, 2) raslojavanju u re imskim redovima, 3) udru ivanju opozicije i 3) stranom faktoru. Navedeni redosled otprilike odra ava rangiranje po zastupljenosti. 1) Greke koje je Miloevi poinio obino se svode na preterivanje u onome to je ve i ranije radio. Prvo, u pohlepi, pljaki i sleenju iskljuivo linih i porodinih interesa: On je gledao samo svoj interes, njega nije zanimao narod (BO-NT-1). Radili su neke stvari koje narodu prosto bodu oi da radnik ima 300-400 dinara platu, a oni su se razbacivali sa nekim milionima (K-3). Zatim, u otuivanju od naroda i gubitku veze sa realnou: ovek vie nije iveo na zemlji. On je iveo negde u oblacima.. On je sedeo negde gde se nisu uli ni plakanje, ni izbeglice, ni gladni, ni goli, ni bosi (A-L-6). Njegov nain voenja politike je bio apsolutistiki... Nije sluao glas naroda... Zaboravio je obeanja koja je dao pre 10 godina (PN-6). krutosti: Bio je mnogo krut, da je bio malo fleksibilniji jo bi bio ovde (NI-25). laganju: Pao je u stvari i zbog toga idem u crkvu, jer istina na kraju mora da pobedi na mnogo velikih la i, na la nom nacionalizmu, na la nom moralu, na la noj ekonomiji, na la nom novcu, sve je u toj vlasti bilo la no (A-L-4).
37

Setimo se da je, u poglavlju o do ivljaju promena, najei odgovor na pitanje ta se promenilo posle 5. oktobra? glasio: Lake se die. To je ujedno najuestalija pojedinana reenica koja se mo e nai u celokupnom materijalu.

134

Ivana Spasi

ravom izboru saradnika: Zbog nekih ljudi koji su oko njega bili, koji su mnogo vie greili nego on i koji su imali razreene ruke... Dosta je u tome pomogao i JUL (K-3). Iskoio je malo iz koloseka nekih normalnih ljudi i okru io se ljudima koji nemaju pravu vrednost... Ti drugi su ga skinuli svojom nesposobnou (A-AM-4). loem voenju ratova: Zbog svoje pogrene politike. Naroito to se 1999. desilo to da smo izgubili jo jedan deo teritorije... Ljudi vie nisu hteli da ovaj narod bude gubitnik u svakom pogledu (NI-2). ili, jednostavno, u du ini (nedemokratskog) vladanja: Vie su dojadili svima, i SPS i Slobodan Miloevi. Stalno jedni te isti ljudi na vlasti, stalno su oni u pravu i niko drugi. (BG-IJ-1). 2) Napustio ga je jedan deo pristalica, kako u aparatu tako i meu graanima: Okrenuli mu lea taj sloj koji je stvarno njega i odr avao na vlasti, oni sitni inovnici, ljudi iz dr avnih aparata, vojska, policija (UE-10). Stvar je u tome to su ovi.. stvarno preterali u svemu, da su i u svojim redovima poeli da se raspadaju... Sreom, nekima je neto kvrcnulo u glavama (BG-G-4). ak i oni koji su bili ni tamo ni ovamo, nisu imali neko formirano miljenje... opet su se odluili za te promene... Kakve su se stvari deavale, od 1990. do 2000, su ba tada svima prozujale kroz glavu, i svi ljudi su... premotali film unazad i shvatili gde su iveli i ta im je bilo uraeno (UE-2). 3) Udru ivanje opozicije, kojim je prvi put graanima ponuena stvarna alternativa, kao i dobro izabran protivkandidat (Kotunica): Dobro su osmislili tu koaliciju, bio je to skup ravnih... Svi su se okupili oko jednog cilja: sruiti Miloevia, pa emo se posle mi lako dogovoriti (BG-IJ-9).

Stranke iz dotadanje opozicije su se udru ile i na elo svega toga su stavili oveka koji nije bio iskompromitivan, mislim na Kotunicu. Kotunica je jedna umerena varijanta. On je ipak donekle nacionalista (NI-2). 4) Udeo stranog faktora, koji se pominje relativno retko, javlja se u dva vida, meusobno suprotnih intencija. Miloevievi sledbenici navode potplaivanje opozicije spolja da srui re im (v. primere u odeljku o do ivljaju 5. oktobra), dok protivnici konstatuju da su zapadne sile obino se dodaje, napokon odustale od svog preanjeg saveznitva sa Miloeviem i podr ale opoziciju.

Seanje na nedavnu prolost

135

Zanimljivo je zapaziti da su odstupanja od nalaza profesionalnih analitiara znatno vea u pogledu uzrok pada re ima nego to su bila u pogledu mehanizama njegovog odr avanja. Dok se u profesionalnoj literaturi ujedinjavanju opozicije i dobrom izboru predsednikog kandidata pripisuje status primarnog, ili makar jednog od primarnih uzroka uspeha DOS-a 2000. godine, percepcija obinih graana gura te isto politike faktore u drugi ili trei plan, dok erupcija narodnog nezadovoljstva daleko prednjai kao objanjenje. Tome se pridodaje i razlika u percepciji uloge meunarodnih inilaca, koja je za obine graane mnogo manje krupna nego za profesionalce. Ovde nije poenta u tome koje je vienje tanije, nego u samorazumevanju 5. oktobra kao narodne pobune u oima njegovih neposrednih i posrednih uesnika. Izvesna gordost i ljubomora s kojima se momenat narodnog otpora brani u implicitnoj borbi oko definicije prirode 5. oktobra imaju znaajne politike konsekvence. Jer, ako su graani protumaili 5. oktobar kao svoje delo, bez obzira na objektivnu ispravnost tog tumaenja, ono postaje kapital njihovog samodo ivljavanja kao graana u svim buduim prilikama. Kada je re o padu Miloevievog re ima, treba razmotriti i odnos prema bombardovanju SRJ 1999. godine. Ova je tema po sebi zanimljiva, delom zato to je posredi jedno ekstremno iskustvo koje neminovno ostavlja traga na ljude koji su ga pre iveli i kao takvo je bitno za ispitivanje odnosa izmeu politike i svakodnevice, a delom zato to se debate oko toga da li je intervencija NATO snaga pomogla ili odmogla ruenju Miloevia, jo od 1999. godine, s manjim ili veim intenzitetom, vode u domaoj i meunarodnoj javnosti. to se tie samog do ivljaja bombardovanja, treba rei da, iako je za sve intervjuisane graane Srbije to iskustvo bilo dramatino i bolno, postoji iznenaujue irok raspon nain subjektivnog odnoenja prema njemu. Ovde nije re o politikom stavu prema bombardovanju, o shvatanju njegovih uzroka i pripisivanju odgovornosti razliitim akterima, nego samo o egzistencijalnom stavu pojedinanog oveka u toj graninoj situaciji neposredne i radikalne ugro enosti. Kada ljudi danas priaju kako su pro iveli tih jedanaest nedelja 1999. godine, vidi se da su njihove reakcije bile veoma razliite. Neki su bili mobilisani, ili im je mobilisan neki lan naju e porodice. O svom tadanjem oseanju straha i besmisla, koji izbija iz njihovih rei, ne vole nairoko da govore. Meu drugima, onima koji su bili lino pogoeni samo u tom smislu da su bili potencijalne mete, ima ljudi koji su celo bombardovanje pro iveli u potpunom oku i traumi, nikako ne mogui da shvate i prihvate to to se deava. Noi su provodili u sklonitima, bez prekida strahujui za sebe i svoje porodice. Njihovi su o iljci najdublji. Trei su se, opet, kako sami ka u, ve dugo pripremali na tako neto: znao sam da e kad-tad doi do toga. Oni su bombe nad sopstvenom glavom shvatili kao logini zavretak viegodinjeg lanca ratnog nasilja na teritoriji Jugoslavije, koji ni njih nije mogao da mimoie. Psiholoka pripremljenost omoguila im je da se iz svega izvuku relativno neoteeni. etvrti, opet, iako su

136

Ivana Spasi

isprva bili iznenaeni i potreseni, nastojali su da situaciju, koliko mogu, prihvate takvu kakva je, odupru se masovnoj psihozi i ive kao i obino. tavie, pokuaji da se iz datog stanja izvue neka korist (u sklonitu smo stalno igrali karte; smejali smo se matorcima kako panie, nikad se nismo tako dobro dru ili kao tada) predstavljali su subjektivnu strategiju ovladavanja nasilnom, nametnutom situacijom, dakle i ouvanja linog psiholokog integriteta. Osim ove iskustvene ravni reakcija na bombardovanje, postoji i ona druga, koja se tie kognitivnog i politikog stava prema tom dogaaju. Taj je stav gotovo sasvim ujednaen i njegov opti pravac je isti, dok se neznatne razlike uspostavljaju tek u nijansama. Prvo, taj stav je negativan: bombardovanje je, po miljenju naih sagovornika bez ijednog izuzetka, bilo ravo i pogreno. Dalje, kao stvarni razlozi za bombardovanje identifikuju se neki drugi inioci nego to su bili oni koje su pokretai intervencije zvanino navodili (humanitarni motivi, zatita ljudskih prava, prekidanje nasilja nad kosovskim Albancima). Umesto toga, graani govore o odreenim realpolitikim interesima NATO-a, preciznije, SAD. Iako se opisi konkretnog sadr aja tih interesa, odnosno onoga to su zapadne sile elele da postignu napadom na SRJ, donekle razlikuju (irenje uticaja na Balkan, potinjavanje Srbije, smetanje vojnih baza, isprobavanje novog oru ja, upoljavanje inae besposlene ratne mainerije, simboliko potvrivanje amerike premoi u svetu, skretanje pa nje sa amerikih unutranjepolitikih pitanja itd.), graani Srbije jednostavno ne veruju da su NATO/SAD bili pokrenuti plemenitim motivima koje su sami isticali. Trea taka u kojoj slaganje postoji, mada je manje homogeno nego u prethodnima, tie se pripisivanja odgovornosti za taj dogaaj. Na pitanje Ko je kriv za bombardovanje? javljaju se dva odgovora: oni koji su nas bombardovali i Slobodan Miloevi (ili: vlast). Upadljivo je da se ta dva odgovora najee javljaju u kombinaciji, dakle i/i pre nego ili/ili. Iako su naglasci razliiti nekima su vie krivi jedni, nekima drugi jasno je da niko ne razreava NATO od odgovornosti, kao to, videli smo, niko ne odobrava njegovu odluku. S druge strane, onih koji Miloevia oslobaaju od svake odgovornosti, dodue, ima, ali veoma malo.38 Najzastupljenija logika u objanjavanju tog dogaaja i u pripisivanju odgovornosti ide ovako: zapadne zemlje, predvoene SAD, voeni svojim interesima, eleli su da se obraunaju sa Miloevievim re imom za ovaj cilj postoji izvesno nevoljko razumevanje ali nipoto nisu smeli pribei bombardovanju itave zemlje kao sredstvu za postizanje tog cilja. Najea formulacija jeste: moglo se to i drugaije reiti. Nije trebalo da se unitava ceo narod zbog zbacivanja sa vlasti jednog oveka... Tu je najvie stradao onaj ko je imao najmanju odgovornost. A onaj ko je imao najveu, taj nije bio tu... To su ipak bili dvostruki arini (SU-BJ-3).
38

Npr.: To to su hteli da otmu to je nae, silom. Svi su uestvovali u tom odluivanju, i ja da sam bila meu njima, i ja bih iste takve odluke donela, ali to je nama bilo unapred zacrtano da nam to urade. [Krivi su] Amerika i Zapad (A-AM-13).

Seanje na nedavnu prolost

137

Slobodan Miloevi [je kriv]... Nema tu ta da se pria. To od njega proizlazi... Ali ako je to sve bilo zbog re ima, mogli su i na neki drugi nain uraditi. Opet tu najvie narod ispata (KI-7). Zapa amo da se, uz okrivljavanje NATO-a kao napadaa, ne zaboravlja na odgovornost druge strane, dakle re ima i Miloevia lino. Na delu je izvesna realpolitika logika: bili smo slabiji, nismo smeli da se inatimo, a re im se upravo na to odluio. U narodskim varijantama, ova logika se iskazuje sasvim otvoreno: Ako su hteli neku bazu, mo da je [Miloevi] trebalo to drugaije da rei, jer oni su svakako doli, a mi smo stradali (SM-10). Upadljiva je identifikacija Miloevievog re ima kao neeg odvojenog od drutva koje je, uprkos svojoj volji, bilo prinueno da trpi posledice neprimerene re imske politike. Do ivljaj samoga sebe kao bespomonog objekta kojeg je, na osnovu golog prava jaeg, dopala nezaslu ena kazna najjasniji je kod samosvesnih antimiloevievaca. Ova grupa ljudi sebe vidi kao dvostruku rtvu i domaih i inostranih tlaitelja to njihov polo aj ini dodatno poni avajuim i besmislenim. Oni su sasvim svesni paradoksalnosti svoje pozicije: To su bili najgori trenuci u mom ivotu... Nisam se plaio, ali sam se oseao tako jadno... Kakve ja veze imam s tim? Ko je mene ta pitao kad je te iptare terao sa Kosova? A sad je ovaj naao da me bombarduje povrh svega, iz nekih humanitarnih razloga... Ali, to je mogunost monika da pravo prilagoavaju svojim potrebama, interesima, jednostavno mo e im se (BG-IJ-9). Smatrala sam da nisam kriva ni za ta, da bi neko morao da me bombarduje, da bih se ja opametila da glasam protiv Miloevia. Od kad imam pravo glasa, nikad nisam glasala za njega. I onda sam smatrala, zato bi mene? (BO-MA-4). Kod nekih ispitanika zapa a se i jedna drugaija nijansa, koja nagovetava individualnu i kolektivnu evoluciju u pravcu racionalnije politike, odnosno odreene pouke nauene ovoga puta, na najte i moguni nain. Neka kao ilustracija poslu i navod koji je ve citiran u jednom od ranijih poglavlja: Mi smo krivi. Mi smo ti koji su glasali za Miloevia. Mi smo ti koji su dozvolili da se sve to deava na nain na koji se deava. Na mentalitet, nae predrasude, ono nae mi smo najbolji u svemu. Fino je imati dostojanstvo, gordost, ali treba sagledavati situacije realno. Bilo mi je drago to je Miloevi rekao Ne. Ali opet nam se sve to vratilo (NI-9). Politiki stav prema bombardovanju obuhvata i konkretno pitanje njegovog efekta po Miloeviev re im. Tu se, ba kao i u javnim debatama o ovom pitanju, javljaju dva osnovna stanovita. Prvo, malobrojnije, ka e da je bombardovanje ojaalo re im, jer je neposredna ugro enost dovela do homogenizacije:

138

Ivana Spasi

Na narod je tada pod njim bio ujedinjen, prvi put smo svi ili, pevali, ta nas briga za bombardovanje. I ja sam ila na trg. Jer, naravno, niko nee da ga bombarduju... Ne bih dala Kosovo. To je jedino to podr avam (BG-G-9). Drugo stanovite ima mnogo vie zastupnika. Po njemu, bombardovanje je oslabilo re im i stoga imalo udela u njegovom kasnijem padu. Ova se konstatacija iznosi sa razliitim stepenima izriitosti. Neki je zaotravaju, tvrdei da je bombardovanje odigralo presudnu ulogu, jer je donelo neophodno otre njenje graana Srbije: Mislim da je kljuni trenutak u padu Miloevia bilo bombardovanje...Kad su ljudi to proli, neto se desilo... ak i oni ljudi koji su mo da bili i za njega, ili koji su bili pasivniji, neodreeniji, da su i oni shvatili da prosto vie tako ne mo e. Da je to, onako, neki kraj. ta je jo moglo da nam se desi?... Bombardovanje je bilo poslednja kap (BG-LjJ-1). Pre rata su mnogi mislili da je Miloevi pravi voa za ovu zemlju, ali kada su poele da padaju bombe, miljenja su se promenila. Bombardovanje je i dovelo do 5. oktobra i do promene miljenja u narodu (BO-MA-3). Sigurno da je doprinelo, ako ne direktno, a ono je ubrzalo proces... Lako je kad se samo slua o ratu u Bosni i Hrvatskoj, ovo je bio direktni udar na svojoj ko i (NI-6). Ipak, u ovim navodima, kao i u mnogim iskazima koji ovde nisu citirani, uoava se napor da se uinak bombardovanja stavi u dugoroniji kontekst razvoja situacije u Srbiji. Time se NATO intervenciji oduzima status povlaenog najva nijeg, a kamoli jedinog inioca koji je doveo do 5. oktobra. Otud veoma este ograde tipa u krajnjoj liniji, na duge staze ili poslednja kap. Primeuje se da ljudi tragaju za adekvatnim reima kojima e iskazati neugodan zakljuak da je jedan pogrean, nelegitiman i nepravedan korak meunarodnog faktora doprineo neemu to ocenjuju kao izuzetno pozitivno. Pokuavaju i uspevaju da opstanu izmeu ekia i nakovnja: da priznaju ulogu bombardovanja u konanom padu re ima, ali da ujedno ne stanu na stranu te akcije i njenih pokretaa.39 Recimo: Sve su to bile trapave intervencije, i bombardovanje, i sankcije, jer to je sve jaalo Miloevia, mada bombardovanje na du e staze je slabilo, to se na kraju pokazalo, jer je to bila ta stvar koja je na kraju prelila au, taj sistem je prestajao da funkcionie (KG-GM-3). Svedimo zakljuke iz analize govora o NATO bombardovanju, istiui elemente koji ukazuju na pouke izvuene iz iskustva i na zrelost politikog razmiljanja graana. Prvo na ta treba skrenuti pa nju jeste obazrivost i slojevitost tog
Osim ove potrebe za distanciranjem, u tom nastojanju postoji jo jedan motiv: to je potreba da se stranom faktoru uopte ukine privilegija presudnog uticaja na deavanja u Srbiji 2000. godine, o kojoj je ve bilo rei.
39

Seanje na nedavnu prolost

139

razmiljanja, koje uspeva da dovede do svesti svu slo enost situacije i da izbegne uproena opredeljivanja, kakva su, recimo, preovladavala (i preovlauju) u meunarodnim raspravama o tom dogaaju. Nijedna strana tu nije ispravna: NATO je deklarativno iznosio la ne motive, a u stvari se rukovodio prizemnim interesima; ponaao se nasilniki i bez pravne osnove; ciljao je na Miloevia ijoj prevelikoj moi je i sam prethodno doprineo a kaznio narod, ime je prekrio sopstvena demokratska naela i univerzalne moralne naloge. Miloeviev re im, pak, odluio se za tvrdoglavo prkoenje nadmonoj sili na tetu sopstvenog naroda; umesto da pregovara, izlo io je stanovnitvo patnji koja se mogla i predvideti i izbei; nije ispunio svoj osnovni zadatak zatite sopstvenih graana a u isto vreme je izgubio ono to je navodno branio. Nadalje, i odgovornost se sagledava slojevito, u tom smislu da smo i mi ja lino ili mi, narod mo da pomalo krivi za neto, ali ne na taj nain da smo zaslu ili da nas ubijaju. Zatim, bombardovanje je, mo da, pomoglo da se reimo re ima, koji je bio na najvei problem; ali zbog toga neemo pristati na ideju da je ono bilo ispravan potez. Dve su kljune take, ili dva jasna znaka zrelosti, koje u svemu ovome valja uoiti. Jedna se tie sasvim slabog prisustva antizapadnjakih strasti, pa i strasti uopte, koje bi bilo sasvim logino oekivati u govoru o ovoj temi. One koji su ve bili antizapadno orijentisani, bombardovanje je samo uvrstilo u tom stavu; one koji su verovali u Zapad, taj dogaaj je samo liio nekih iluzija. Uprkos drastinosti iskustva i oiglednoj nepravdi koja im je naneta, ljudi uspevaju da o tome govore dosta racionalno. Postoje, u stvari, dva paralelna i meusobno strogo razdvojena toka: na jednom, do ivljajno-emotivno-afektivnom, greh NATO-a je neiskupljiv a posledice trajne (nikad im to neu zaboraviti); na drugom, politikom, vlada racionalnost koja nala e da Srbija ne mo e ostati izolovana i mora sebi potra iti mesto u meunarodnoj zajednici, takvoj kakva je. Druga znaajna taka odnosi se na jasno prepoznavanje i imenovanje institucionalne odgovornosti nosilaca vlasti da zatite svoje graane i rade u njihovom interesu. Miloevi je omanuo kako u smislu obaveze osiguravanja elementarne, fizike bezbednosti (samog ivota) svojih graana, tako i u smislu obaveze iznala enja politikog naina da se, u datoj realnoj situaciji, postigne ishod optimalan po sopstvenu zajednicu. U ovom kontekstu je veoma znaajno to to se, prilikom pripisivanja odgovornosti, znatno iscrpnije i ogorenije govori o odgovornosti re ima nego samog napadaa. Stav koji stoji u pozadini mogao bi se rekonstruisati ovako: iako je NATO kriv mo da, objektivno uzev, i krivlji od ovdanje vlasti on me mnogo ne zanima. To je spoljanji inilac, van moje kontrole (to ne znai da o njemu i njegovim postupcima ne mogu imati svoje miljenje). Mene zanima ovo ovde, ovi koji mnome vladaju, ovi koji bi morali meni da budu odgovorni i, najva nije, ovi na koje, kao graanin, mogu da utiem. Racionalno prevazila enje traume bombardovanja i iskoriavanje tog dogaaja kao podstreka da se ovo mogu osvesti i preobrazi u hou mo e se oznaiti kao glavna politika lekcija koju smo sasvim mimo zasluga Milosrdnog anela izvukli iz traginog iskustva 1999. godine.

Seanje na nedavnu prolost

139

razmiljanja, koje uspeva da dovede do svesti svu slo enost situacije i da izbegne uproena opredeljivanja, kakva su, recimo, preovladavala (i preovlauju) u meunarodnim raspravama o tom dogaaju. Nijedna strana tu nije ispravna: NATO je deklarativno iznosio la ne motive, a u stvari se rukovodio prizemnim interesima; ponaao se nasilniki i bez pravne osnove; ciljao je na Miloevia ijoj prevelikoj moi je i sam prethodno doprineo a kaznio narod, ime je prekrio sopstvena demokratska naela i univerzalne moralne naloge. Miloeviev re im, pak, odluio se za tvrdoglavo prkoenje nadmonoj sili na tetu sopstvenog naroda; umesto da pregovara, izlo io je stanovnitvo patnji koja se mogla i predvideti i izbei; nije ispunio svoj osnovni zadatak zatite sopstvenih graana a u isto vreme je izgubio ono to je navodno branio. Nadalje, i odgovornost se sagledava slojevito, u tom smislu da smo i mi ja lino ili mi, narod mo da pomalo krivi za neto, ali ne na taj nain da smo zaslu ili da nas ubijaju. Zatim, bombardovanje je, mo da, pomoglo da se reimo re ima, koji je bio na najvei problem; ali zbog toga neemo pristati na ideju da je ono bilo ispravan potez. Dve su kljune take, ili dva jasna znaka zrelosti, koje u svemu ovome valja uoiti. Jedna se tie sasvim slabog prisustva antizapadnjakih strasti, pa i strasti uopte, koje bi bilo sasvim logino oekivati u govoru o ovoj temi. One koji su ve bili antizapadno orijentisani, bombardovanje je samo uvrstilo u tom stavu; one koji su verovali u Zapad, taj dogaaj je samo liio nekih iluzija. Uprkos drastinosti iskustva i oiglednoj nepravdi koja im je naneta, ljudi uspevaju da o tome govore dosta racionalno. Postoje, u stvari, dva paralelna i meusobno strogo razdvojena toka: na jednom, do ivljajno-emotivno-afektivnom, greh NATO-a je neiskupljiv a posledice trajne (nikad im to neu zaboraviti); na drugom, politikom, vlada racionalnost koja nala e da Srbija ne mo e ostati izolovana i mora sebi potra iti mesto u meunarodnoj zajednici, takvoj kakva je. Druga znaajna taka odnosi se na jasno prepoznavanje i imenovanje institucionalne odgovornosti nosilaca vlasti da zatite svoje graane i rade u njihovom interesu. Miloevi je omanuo kako u smislu obaveze osiguravanja elementarne, fizike bezbednosti (samog ivota) svojih graana, tako i u smislu obaveze iznala enja politikog naina da se, u datoj realnoj situaciji, postigne ishod optimalan po sopstvenu zajednicu. U ovom kontekstu je veoma znaajno to to se, prilikom pripisivanja odgovornosti, znatno iscrpnije i ogorenije govori o odgovornosti re ima nego samog napadaa. Stav koji stoji u pozadini mogao bi se rekonstruisati ovako: iako je NATO kriv mo da, objektivno uzev, i krivlji od ovdanje vlasti on me mnogo ne zanima. To je spoljanji inilac, van moje kontrole (to ne znai da o njemu i njegovim postupcima ne mogu imati svoje miljenje). Mene zanima ovo ovde, ovi koji mnome vladaju, ovi koji bi morali meni da budu odgovorni i, najva nije, ovi na koje, kao graanin, mogu da utiem. Racionalno prevazila enje traume bombardovanja i iskoriavanje tog dogaaja kao podstreka da se ovo mogu osvesti i preobrazi u hou mo e se oznaiti kao glavna politika lekcija koju smo sasvim mimo zasluga Milosrdnog anela izvukli iz traginog iskustva 1999. godine.

ore Pavievi

Zloini i odgovornost

O ratnim zloinima sa graanima smo tokom intervjua razgovarali kroz nekoliko posebnih tema. To su bila pitanja da li i na koji nain znaju da su poinjeni zloini tokom ratova na prostorima bive SFRJ, da li znaju ko je vrio te zloine, da li treba objavljivati informacije o zloinima, da li treba suditi ratnim zloincima i ko treba da sudi. U zavisnosti od toka razgovora, u nekim sluajevima pokretana su i druga pitanja: da li nam je potrebna neka vrsta proienja, da li su zloini bili deo neke ire zloinake politike ili, naprotiv, sluajni incidenti, o linim iskustvima u vezi sa zloincima i zloinima itd. Cilj ovog segmenta je bio da se uvidi koja vrsta razloga jeste va na u sagledavanju problema ratnih zloina. Pitanje ratnih zloina i odgovornosti je verovatno najosetljivije pitanje u Srbiji.1 U veini sluajeva ljudi nerado govore o zloinima koje su poinili Srbi, a kada govore, najee je to posredno ili iz perspektive nekog treeg lica, sa odreenom nelagodom i veoma oprezno. Ni u jednom drugom segmentu intervjua nema toliko kondicionalnog i modalnog oblika izra avanja.2 Pitanje zloina je u oima graana teko razdvojivo od pitanja pripisivanja odgovornosti za sve to se zbivalo na ovim prostorima. Pitanja o postojanju zloina i odgovornosti za njih veoma lako skliznu u nerazjanjena politika pitanja o odgovornosti za rat i raspad Jugoslavije. Kao da se rat sada nastavlja kroz politiku igru pripisivanja odgovornosti. Moralna i pravna odgovornost za
Kada je re o zloinima i odgovornosti, postoje uoljive regionalne razlike u pogledu stavova. One se ne ispoljavaju toliko kao razlike u sadr aju stavova, koliko kao razlike u njihovom intenzitetu i sistematinosti. U krajevima koji su bili bli e aritu sukoba i gde se rat neposrednije oseao (ju na i zapadna Srbija, delovi Vojvodine) graani kao da imaju izgraenije i odreenije stavove, potkrepljene veim brojem primera nego u delovima koji su rat do ivljavali iz vee daljine. Pored toga, regionalne razlike se ogledaju i u tome o kom ratu i kojim zloinima se zapravo govori. Tako, kada govore o sukobima i zloinima, Vojvoani najee misle na Hrvatsku, graani iz zapadne Srbije na Bosnu, a oni iz ju ne na Kosovo. Meutim, na nivou apstraktnijih stavova razlike se smanjuju i postaju bitne samo tamo gde se radi o iskustvu visokog intenziteta (gubitak lana porodice, neposredno lino uee u ratu i sl.). 2 Naveu neke este fraze: ako su krivi (treba im suditi), treba, ali (treba i drugi da sude ili objavljuju informacije o zloinima), treba, ako (suditi ili objavljivati informacije o zloinima), mogue je da je bilo (zloina), verovatno da je bilo (zloina) itd. Uz to obino idu i ograde tipa: ja konkretno ne znam, ali (uo/la sam, video/la sam na televiziji) itd.
1

142

ore Pavievi

najgroznije zloine esto se posmatra u politikom svetlu i tra i se reciprocitet sa svih strana u prihvatanju odgovornosti. Problem odgovornosti postao je deo kvazipolitikog nadmetanja. To je jedan od va nih razloga zato je teko govoriti o ozbiljnom otvaranju pitanja zloina i odgovornosti, jo manje o suoavanju sa zloinima. Mo e se osetiti izvesna nelagoda (pa i oseanje stida) kada se govori o samim zloinima, ali kada se pa nja pomeri na pitanje odgovornosti, to se po pravilu dogaa, otvaraju se razliite strategije za odbacivanje i minimalizovanje odgovornosti. Moglo bi se govoriti ak o razvijenom sistemu alibija, u nekim sluajevima do svesnog odbijanja gorke injenice masovnih zloina.3 Suprotni sluajevi su rei. Problemi koji proistiu iz svega reenog ote avaju analizu dobijenih rezultata. Zbog toga u pokuati da razdvojim nekoliko slojeva problema. Prvi se odnosi na pitanja postojanja zloina i naina na koji graani znaju za njih. Drugi nivo problema tie se pitanja ko je vrio zloine. Ovde nas posebno interesuju pitanja o sistematskom ili incidentnom karakteru vrenja zloina i pitanja o reciprocitetu u vrenju zloina. Trei se odnosi na objavljivanje informacija o zloinima i utvrivanja istine o njima. Ovde se esto prepliu dva nivoa: objavljivanje informacija o zloinima nije isto to i utvrivanje istine o zloinima. Konano, etvrti va an sloj problema tie se toga ko, kome i za ta treba da odgovara. Na kraju, umesto zakljuka, pokuau da identifikujem faktore koje graani vide kao prepreku u suoavanju sa onim to se dogaalo u poslednjim ratovima na prostoru bive Jugoslavije.

Znanje o zloinima
ini se da je pitanje o postojanju zloina u Srbiji u najveoj meri reeno. Veina ljudi zna da su se zloini deavali i, nakon vaenja hladnjae iz Dunava, otkopavanja grobnica u Batajnici i prikazivanja filma o Srebrenici, retko ko se usuuje da spori da je zloina uopte bilo.4 Takoe, veoma mali broj ljudi negira da su ih vrili i Srbi. Iako se ogromna veina sla e da je zloina bilo, u daljem toku njihove prie se razilaze. Sve drugo vezano za zloine, osim gole injenice da su postojali, jeste sporno. Po pravilu se ve na poetku dela razgovora o zloinima naglaava nepouzdanost informacija koje sagovornici poseduju. Zbog toga na znaaju dobija pitanje sa kojom izvesnou graani znaju da su se zloini dogodili i kom izvoru informacija u tom pogledu poklanjaju najvee poverenje. Postoji irok raspon odgovora graana na pitanje kako i sa kolikom izvesnou znaju da su se zloini dogodili, u rasponu od uo/la sam neto o tome, do naravno da su se dogodili. U zavisnosti od izvora, informacijama o zloinima pridaje se razliit stepen verodostojnosti.
3

To saznajemo post festum iz medija. Ja nisam ba osoba koja veruje svemu tome. Ja ne volim istoriju, ja ne volim istoriju koju piu pobednici. .... Mo da je [to] zato to ne elim da ujem nita ru no, ne elim da ih [informacije o zloinima] prihvatim (VA-7). 4 To je nametaljka. Ko zna od kad su te grobnice tu. Ne mo e tako brzo le da bude same kosti... Ovi pokazuju da bi se dokazali svetu (BG-G-10, , O, 46).

Zloini i odgovornost

143

U odnosu na poreklo informacija o zloinima mo emo uoiti nekoliko grupa. a) Jedni su saznali za zloine iz medija ili iz sluajnih pria za koje se ne mo e utvrditi koliko su verodostojne. b) Drugu grupu ine oni koji do zakljuka o postojanju zloina dolaze posredno. Za njih informacije iz medija nisu dovoljne, nego zakljuak o zloinama potkrepljuju optim premisama o ratu i ljudskom ponaanju. c) Treu grupu ine oni koji potvrdu o postojanju zloina imaju iz svoje najbli e okoline: srodnika, prijatelja i svih drugih ijim se priama mo e verovati, a koji su bili na ratitu ili poseduju neposredne informacije. d) Konano, postoji jedan broj onih koji su neto od toga neposredno do iveli ili su bili u blizini kada su zloini vreni. e) Za manji broj ispitanika nije potrebna nikakva evidencija za to da li su zloini postojali i koja strana ih je vrila. Oni taj zakljuak izvode neposredno iz posebnog karaktera rata, odnosno vlastitog stava o karakteru rata i njegovih uesnika. Na jednoj strani u toj grupi jesu oni koji odbijaju postojanje zloina jer su Srbi uvek, pa i u ovom ratu, bili rtve. Na suprotnoj strani su oni koji smatraju da Srbi vodili jedan zloinaki rat koji je nu no rezultirao masovnim zloinima. a) Veliki broj graana relativizuje svoje znanje o zloinima svodei ga na prenoenje neproverenih i teko proverljivih informacija. Za njih je pitanje zloina jo uvek otvoreno pitanje koje treba istra iti pre nego to se bilo kome pripie odgovornost. Stepen znanja koji poseduju ne smatraju dovoljnim da bi doneli bilo kakav konkretan sud, ali ele da ostave utisak nekoga ko je otvoren za bilo koji sud koji bi potekao od verodostojnog aktera i nakon verodostojnih procedura ispitivanja. Problem je to se ne vidi ko je to kome bi oni poverovali. Nisu to ni mediji, koji uvek navijaju; niti je to Haki trubunal, koji je politiki obojena i pristrasna institucija; nisu ni domai ili strani politiari, koji sve ine iz interesa; niti su to nevladine organizacije, koje nemaju dovoljno kredibiliteta. Zbog toga se vrtimo u krugu. Verodostojnost informacija o zloinima je nu na za pravednu raspodelu odgovornosti, a praksa nepravednog pripisivanja odgovornosti onemoguava nepristrasno ispitivanje zloina. Naveu nekoliko primera: ula sam za puno zloina, ali to samo preko televizije... (BO-NT-1) Pria se o tome. Ne znam nita konkretno, jer nisam bila tamo... Bila je skoro revija filmova... u organizaciji Centra za ljudska prava, i nijedan film nije bio o stradanju Srba. To mi smeta (NI-2) Pratim sad ovo... Ima zloina koje su i Hrvati i Srbi inili. Ne mogu da tvrdim, ne znam (K-2, , SSS prodavaica, 41) Nisam nita video, hvala Bogu, ali pria se da su ih dosta poinili, barem po novinama i otkrivanjem grobnica... Ovde ih nisu ubili, to ih nisu tamo sahranili, ta su krili? (BG-IJ-1, M, taksista, 26) Ja konkretno svedoiti ne mogu. Ovo to itam novine i knjige, tu su sve tri strane i pravili zloine i uestvovali u ratu (VA-6)

144

ore Pavievi

b) Uverenje da su i Srbi inili zloine ova grupa ljudi temelji na nekim optim znanjima o karakteru rata ili karakteru ljudi. U ratu se uvek ine zloini i zloine ine sve strane, dakle i u ovom ratu su injeni zloini i inila ih je i srpska strana. Odlike konteksta i karakter ljudi ine da zakljuak ima veliki stepen verovatnoe. Ova vrsta zakljuaka potrebna je da bi se dopunila neverodostojnost dobijenih informacija. Zloini se u ovom smislu posmatraju kao elementarna nepogoda. Vrlo malo je prostora za razmatranje odgovornosti, jer se zloini razmatraju bezlino, dosta apstraktno i sa filozofske visine. To su tamo neki ljudi koji su uestvovali u ratu, i vrlo je verovatno da meu njima ima i zloinaca. Rat je okruenje u kome ne va e uobiajena drutvena pravila i on omoguuje ekstremnim ljudima ili onima koji su motivisani linim razlozima da ispolje vlastite ciljeve koje u normalnim okolnostima ne mogu da slede. Nisam lino upoznat, to ne znai da nije postojao, verovatno je postojala gomila, pa znate, svaki rat je pun zloina (A-AM-14, M, VS vaspita, 40) Nisam ula, ali mogue. U svakom itu ima kukolja, ima i meu Srbima ti koji su sposobni da urade neto to nije lepo (BG-IP-5, VSS, 63) Jedino ovo to ujem preko vesti. ta ja znam... Verovatno je bilo zloina i sa jedne i sa druge strane. To je normalna stvar. To zapravo... za mene nije normalna, ali ima ljudi za koje je to normalna stvar. Razumem ja, sad, ako je bio rat... Ali sad neko i ivljavanje, klanje, ovo ono, to normalni ljudi ne bi mogli da rade (KI-7, M KV radnik, 33) Verovatno jesu, ljudi se menjaju, od najnormalnijeg oveka postaje zver, ovek je spreman na sve, porodice su stradale (SM-7, M stomatolog, 52) Znate kako, kad je u pitanju rat, zloini su i sa jedne i sa druge strane i tu nije bitno ko ih je inio (PI-4) Rat je rat i tu ne postoje pravila. Postoje ekstremi koji rade razne loe stvari (BO-MA-3, uenik, 19) c) U ovu grupu spadaju oni koji u verodostojnost informacija ne sumnjaju, jer su informacije dobili od bliskih osoba koje imaju neposredna iskustva. Ova grupa sagovornika daje vrlo ture informacije, uz redovnu prateu napomenu da se radi o ljudima koji su svata pre iveli i koji zbog toga imaju teke posledice. Veoma mali broj ljudi je spreman da opirnije govori o ovim iskustvima.5 U ovom smislu se mo e govoriti o postojanju neke vrste drutvene zavere utanja to su stvari o kojima se ne pria ili se prepriavaju meu bliskim osobama, u najboljem sluaju se pominju marginalni incidenti bez celovite prie.6
Mada poznajem ljude koji su bili tamo, oni ... niko mi od njih nije rekao ja sam pljakao, ja sam ubijao, ja sam silovao.... Ali, jednostavno ne znam nikoga ko je ... Znam par ludaka i par frikova i par ljudi koji su, mislim, poludeli posle tih ratita i posle svega to su ili. ... Niko od njih nije priao o ubijanju (PA-1). 6 Znam za sluajeve, konkretno u mojoj zgradi ivi nekoliko osoba koje su, recimo, otvoreno donosile sa ratita kamionima televizore, nametaj, belu tehniku i tako (PA-20).
5

Zloini i odgovornost

145

Konkretno ne znam, nisam bio tamo. Upotrebiu onu frazu da je zloina sigurno bilo, i da su ih inili sa svih strana.... Veoma malo ti ljudi priaju ta je i kako je bilo. Samo ka u da je bilo gadno (A-L-1, M novinar, 51) Mu bio na ratitu dva puta, sa kamionom [Vukovar 1991. i Kosovo 1999] ... On dve godine nije bio za razgovor. Stravine posledice su ostale ... Dugo mu je trebalo da se oporavi i da zaboravi ta je video i ta je do iveo (VA-8) Pa bilo je tu, normalno [zloina] osvete su bile svakojake. ... Ka e sve i svata se videlo [brat koji je mobilisan i bio u Mirkovcima], sve i svata je do iveo i pre iveo. Od tada je on sa ivcima otiao u aut (PO-1) Mislim da jesu [Srbi inili zloine]. Isto kao i ostali... Ono to su Srbi radili, to je bilo isprovocirano (KG-GM-5, O, 49, sin bio u ratu na Kosovu i priao o zloinima). Imao sam priliku da u zatvoru razgovaram sa ljudima koji su optu eni za ubistvo civila na Kosovu i Metohiji (K-6, pripadnik Oslobodilake srpske armije) d) Ovu grupu sainjavaju retki sagovornici koji su imali neposrednog iskustva i koji su spremni da priaju o tome. O tome se govori nevoljno i gotovo u iframa. Za njih nema dileme da su zloini postojali i jako im je teko da to pove u sa svojim ueem u ratu. U intervjuima nismo imali sluaj nekoga ko je negirao zloine, a da je neposredno uestvovao u ratu. Pa da vam ka em, niko nije otiao u rat da ljuljaju i da bude dadilja nekome, niti e biti ljulja niti dadilja ... Ja konkretno nisam, ovaj, ni video, ali sam bio negde blizu, ovaj, injenja nekog genocida, ili, ne znam, nekih velikih zloina, bio sam prisutan kada su bila ta velika razaranja ... bilo je dosta poruenoga, spaljenoga (PO-7) Mesec dana nakon naeg povlaenja pala je Srebrenica i onda ona ve poznata pria koja se tamo odigrala ... ao mi bilo, ne ljude, onu decu, ljude manje-vie, ali ene i decu, gledajui kako, videlo se, bili smo na nekom brdu, tamo su kue, gaa haubica, gaa tenk, i vidi se kada ljudi i ene naputaju kue, sve ostaje (NP-MK-6, dobrovoljac, nastavnik istorije sa veoma izra enim nacionalistikim stavovima) Bio sam neposredno, etiri puta sam iao, za vreme rata sam iao u Vukovar sa ljudima, znai, domaim ... Oni su se hvalili time ak (BG-LjJ-7)7
7

Prepriavajui priu jednog dobrovoljca iz autobusa koji se vraao iz Gline, isti ispitanik napominje da su tu uvek izmeu ostalog i lovake prie, ima la i i svega, on se hvali, na primer, priom da je sa svojom grupom, da su doli do nekih ljudi, do starih, ena i mu , i tra ili su vodu od njih, a ovi su ih prepoznali da su etnici i ka u etnicima ne dajemo vodu i onda su ih ubili. Dovoljno je bilo to im nisu dali vodu, to je on mogao da uzme vodu bez obzira, nije morao da tra i od te starice od 80 godina i tog starog oveka, mogli su to da spree. Nekoliko ispitanika napominje sklonost pripadnike paravojnih jedinica da se hvale svojim zloinima, i to kao zloinima, a ne kao ratnim podvizima. Jedna sagovornica iz apca koja ka e da sluajno poznaje

146

ore Pavievi

e) Grupa ljudi koja zakljuak o (ne)postojanju zloina izvodi iz karaktera rata ili aktera je malobrojna. Pojam ratnog zloina se ovde sa jedne strane su ava (on se ne odnosi na narod- rtvu) ili se proiruje tako da se svaki in u zloinakom ratu tretira kao ratni zloin. Su enju ovog pojma su skloni oni malobrojni ostaci radikalne prolosti, koji negiraju da su Srbi inili bilo kakve zloine, dok su suprotnom stavu skloni oni koji bi da Srbima pripiu iskljuivu ili preovlaujuu odgovornost za rat i zloine. U oba sluaja postaje bitnije ko je akter radnje od konkretnijeg znanja o tome ta je injeno: Na narod nije nikad klao i ubijao, sem to se u ratu branio. Ovaj rat je nama bio nametnut. ... I kako, kada mene neko napada i kolje, da ja sedim skrtenih ruku?... Nikad Srbin nije napao, ali je uvek bio napadnut. Ali se uvek branio i uvek se odbranio... (BG-IP-7).8 Druga krajnost iste matrice razmiljanja: Srbi su akteri zloina: E, sad, ima zloin nad zloinima. Ako sam ja napravio zloin, a napadnut sam, i moram, onda je moj zloin opravdaniji nego tvoj to si me napao, je li tako? ... Jer, Bosna se branila, branili su se svi, a zna se ko je napado (NP-ED-4).

Ko je vrio zloine: ko je odgovoran i zato

Za razliku od epistemoloke nesigurnosti u pogledu toga da li su Srbi inili zloine, sagovornici su sa velikom izvesnou odgovarali na pitanje ko je inio zloine. Gotovo jednoduan odgovor je da su zloine inile sve tri strane. Uz priznanje da su Srbi vrili zloine redovno ide i napomena da su ih inili i drugi. Meutim, postoji veliko neslaganje koji su to konkretni akteri inili zloine i ko treba da snosi krivicu za to. Najvei broj graana odbija ideju da su zloini injeni sistematski i pripisuje ih pojedincima ili paravojnim formacijama. Regularna vojska i policija se veoma retko okrivljuju za zloine. Znaajan broj graana misli da je akter bio re im, uz pomo propagande i neregularnih trupa. Manji broj graana misli da su zloini rezultat smiljene politike (izuzetak su predstavnici manjina, koji takvo miljenje zastupaju znatno ee) ili da u krajnjoj instanci narod snosi odgovornost za zloine. a) Pojedinci, paravojne formacije i neregularne grupe: Ogromna veina sagovornika smatra da su ove grupe odgovorne za zloine. Zloini u ovom smislu imaju karakter incidenta kakvi se dogaaju u svim ratovima. Veoma esto se, da
jednog frenkijevca govori: Ne znam ta rei. To je strano na njih ostavilo mislim, na njihovu psihu Mislim, ti ljudi vie nisu ljudi, sigurno. Ne znam, ne znam ta su sve radili na terenu jer iz samog razgovora, kad pone da se pria o tome, u fazonu njihovom teko je samo prvi put ubiti sve ostalo nije teko I kakvi su to ljudi i kako oni mogu da ive. 8 Inae, ovde se radi o osobi koja ispoljava ekstremno poverenje u Slobodana Miloevia i visok stepen ksenofobije, uz retoriku da meni nije va na nacionalnost nego kakav je ko ovek. Iseci iz intervjua sa njom ve su ire navoeni u prethodnom poglavlju.

Zloini i odgovornost

147

bi se naglasio incidentni karakter zloina, koristi fraza u svakom itu ima kukolja. Odbija se pomisao da postoji lino sauee ili sauee naroda u tim zloinima: Pa ja lino ne, ne znam, mo da sam i ja kriva, ali ja mislim da ne stvano ne oseam nikakvu krivicu (KG-LV-7). U neki sluajevima je razgranienje od zloinaca veoma otro ne priznaje se da ta grupa ljudi ima ikakve veze sa nama: Ja se uopte toga ne stidim, jer mislim da je to uradio neki svet Miloeviev, ja tom svetu ne pripadam. Meni je strano da postoji takav svet (BG-G-3). Takoe se odbija ideja da je u izvrenju zloina uestvovala regularna vojska. Evo jednog ekstremnog primera takvog stava: Za zloine vojske tvrdim sigurno da nisu inili, nijedan vojnik, nijedan stareina nije inio zloin. Za policiju to isto mogu biti siguran, a za paravojsku to mogu ak, iako nisam video, da garantujem da su inili... To su bili ljudi koji su ili ne da brane dr avu, nego da kradu i ubijaju, sva su uda pravili (KG-LV-9). Incidentni karakter zloina naglaava se i dodatnim kvalifikacijama aktera koji se opisuju kao bolesni mozgovi, izrodi, lopovi, pljakai, a esto se pominju i alkohol, droge ili line osvete kao povodi za vrenje zloima. Ima tu, na primer, u rat su ili ljudi sa mr njom, ve zatrovani, osvetoljubivi, ako je na primer uo zaklao ovaj ili onaj. Iz pria mnogih ljudi, iz novina sam saznala da vojska, prete no hrvatska, ili bilo koja, mo da i naa vojska, je koristila drogu. To su ljudi koji su u ratu bili maltene drogirani (...) ja mislim da savestan ovek nikada ne bi zaklao dete (UE-1); Ja mislim da je alkohol dosta inio (KG-GM-8). b) Re im uz pomo propagande i neregularnih grupa: Ovakav tip razmiljanja prisutan je kod dela graana koji pripisuju zloinake namere ili makar odgovornost za zloine re imu (i re imima na prostoru bive SFRJ), ali i naglaava odsustvo volje naroda da ih izvrava. Zbog toga se re im morao koristiti propagandom, iji je cilj bio mobilisanje naivnih i neasnih ljudi kako bi ostvario svoje ciljeve. Re imi (pre svega u Srbiji i Hrvatskoj) krivi za sve, jer su zadajali ljude mr njom i i jer su koristili ljude zadojene mr njom, ekstreme i verovatno i psihiki bolesne ljude (BO-5). Politiari su probudili one najni e strasti koje postoje kod pripadnika skoro svih naroda, bar kada je u pitanju ova naa teritorija. Svaki narod ima, kako se ono ka e, kukolja u itu (K-11) Zloine su pravili uglavnom paravojne formacije koje su bile instruirane i od vojske i od policije ak su i kriminalce putali da idu na ratite i prave tamo svata . Radmilo Bogdanovi je otvorio magacin tomsona eeljevim dobrovoljcima i raznim drugim, Jovievim. Najmanje zla su inili rezervisti i redovna vojska (VA-4) c) Smiljena politika koju je sprovodila vojska i policija: Veoma mali broj ljudi veruje da je na delu bila smiljena politika koju su sprovodili vojska i policija preko visokog stareinskog kadra, koji je u stvari imao kontrolu nad paravojnim formacijama, ili je kriv zato to je mogao da sprei zloine, a nije. Od prethodne

148

ore Pavievi

grupe oni se razlikuju po tome to u izvrenje zloinakog poduhvata ukljuuju i regularne jedinice vojske i policije. To je po meni inila vlast srpska, jer ne mo e niko da izvri zloin, to vi ka ete, paravojna jedinica, znam ja za te neke paravojne jedinice iz U ica, znam lanove koji su bili u Crvenim beretkama iz U ica koji su upali u Vukovar i napravili masakr, ta pojedinana akcija je morala biti ka njena Meutim, nije ka njeno od nae Vlade, prema tome to je dozvoljeno, znai taj zloin je uinila vlada (UE-8). Ovo gledite je karakteristinije za pripadnike nacionalnih manjina koji krivicu vide u projektu Velike Srbije, koji je sam po sebi podrazumevao vrenje ratnih zloina (videti poglavlje o perspektivi nacionalnih manjina). d) Narod: Prisutno je, mada ne i raireno, gledite da je u krajnjoj instanci narod, koji je slepo krenuo za voom, odgovoran za vrenje zloina. Zloini ne bi bili mogui u ovoj srazmeri da narod nije podr avao zloinaku politiku, ili da joj se suprotstavio. Zbog toga svi moraju poneti deo odgovornosti. Meutim, retko kada je ovo upuivanje na kolektivnu ili masovnu individualnu odgovornost u prvom licu jednine.9 Politiari jesu glavni krivci, ali je kriv i narod... ovek koji je svestan, on hoe da vidi ta se tu deava. A onaj koji ne znam ve iz kog razloga ne vidi takve neke stvari, mislim da je podjednako kriv kao i takav ovek koji se tako ponaa (UE-2)

Objavljivanje istine o zloinima

Tema objavljivanja istine o zloinima je bila veoma vrua kada su intervjui raeni. Naime, to je bio period neposredno nakon otkrivanja masovnih grobnica po Srbiji. Postoji naizgled veliki stepen otvorenosti u pogledu objavljivanja zloina i imenovanja zloinaca. Meutim, odmah iza naelne otvorenosti, sledi strah od gubitka u igri pripisivanja odgovornosti: Treba da se zna istina, ali ne okrivljivanje. Ja ne znam odakle njima da su to Srbi. Nisu to samo Srbi radili (PO-3). Opravdanost objavljivanja podataka o zloinima vezuje se za podlo nost politikim manipulacijama i udeo u marketinkom ratu za svaljivanje krivice.10
9

Zanimljivo je da se i meu predstavnicima ovog gledita najee govori bezlino narod, ree zbirno svi, a nikada ja. Sistem alibija dobro funkcionie i na ovom nivou, jer su i u ovom sluaju drugi, koji ine narod i nemaju nikakvu ili imaju labavu vezu sa mnom, ti koji nose krivicu za zloine. JA sam u tom pogledu izuzetak. Neoekivano, ali najvii stepen u inae retkim sluajevima preuzimanja kolektivne odgovornnosti imaju oni koji se identifikuju kao Srbi: Ako smo uradili, budimo Srbi, budimo ljudi, priznajmo pre svih. Jer jesmo, po meni, bolji od njih, pa zato ne bi priznali i svoj zloin prvi (BG-LjJ-6). 10 U Srebrnici se desio jedan jako muan dogaaj, u asno te ak, u asno grozan, mnogi ljudi su tamo pobijeni, strano ... Ja verujem da se tih Srebrnica mnogo deavalo svuda ... A itav taj film o Srebrnici je jedno marketinko ubre, napravljeno tako da je jednostavno ispalo da su oni bez problema. Ja ne stojim ni na ijoj strani ... Prikazuju oveka koji koji je poubijao Srbe u selima oko Srebrnice ... Taj ovek je rekao, ja sam harao, ja sam ubijao, naravno da sam ih ubijao, ja u odgovarati pred Hagom i to je bilo dva minuta. Ostalo je sve onako scena sada

Zloini i odgovornost

149

Inherentna opravdanost zahteva za objavljivanjem istine esto u tom sluaju ustupa pred zahtevom za recipronou u objavljivanju istine, ili za celovitou istine: svaiji udeo treba da se ravnopravno objavi, jer samo tako mo e doi do pravedne raspodele tereta odgovornosti. Postoji etiri pozicije koje se pri tome zauzimaju. To su: Da (treba objavljivati), Ne (Ne treba objavljivati), Da, ali (Treba objavljivati ali pod odreenim uslovima) i neodluni stav I da i ne. a) Razlozi koji se navode za objavljivanje su veoma razliiti, ali dosta jasno formulisani da im ne treba neko dodatno razjanjenje. Da ne bismo ponavljali greke, ili da ih bar ne bi tako esto ponavljali (PA-20) Treba objaviti, mislim da je to va no, da se ponovo ne bi, za kojih 20, 30, 40, 50 godina ponovilo neto slino. Znai, treba raistiti jednom za svagda, podvui crtu (PA-11) Ja smatram da apsolutno treba da se objavljuju sve to se deavalo... Trebate da pogledate prvo u svoje dvorite, i da reite te odreene stvari. Zato preutkivati istinu? Stvar je u tome to smo mi preutkivali istinu unazad godinama, ono to se tie nas samih, a neki drugi je faktiki izvrio zlodela, utali smo. Sad smo doli u situaciju da smo i mi i nai izvrili neke zloine, zato ne pogledate istini u oi? (PO-8) Objaviti, definitivno, da, zato to javnost to mora da zna. Prola vlast je imala debele razloge da skriva. (BG-IJ-1) Ne treba nita kriti. Sve to zaradimo, to mora da se vrati Mislim da bi trebalo, ali neko ko je to stvarno video. Mada u ljudima postoji strah, iako to svi znaju (SM-9) Teko je za oveka da pogleda slike tamo nekog zloina i nije to lako ni za koga, ali jednostavno mora da se poka e, da ljudi shvate ta to znai, da mi neto to ne bi voleli da se nama desi, zato bi voleli da se nekom drugom desi, ljudi smo (UE-10) Da, jer to je nain da se izlei narod, sve dok budemo vaseljenski narod i dok nam drugi budu krivi, dotle emo da se ponaamo nadmeno i obesno... onog trenutka kad saznamo istinu, ponaaemo se malo pristojnije (LE-11, M 27) Znate ta, i treba, neka narod zna, neka znadu penzioneri kada su igrali kolo dole na Uu, neka znaju ta su uradili sa ovim narodom, neka znaju ko je zloinac (BG-LjJ-10, istaica na fakultetu sa O) Ako smo ve tako veliki narod, junaki, ako smo bili suoeni sa egzodusom, ako smo proli ko Jevreji, ajde onda i mi da ka emo: jeste bila ta
poklani Muslimani, ljudi zakopavani u onim kesama u onom podrumu, a onda sledea scena prase na ra nju i Srbi se vesele oni to vole, oni to ovako, oni to onako (PA-1).

150

ore Pavievi

Srebrenica. I dan-danas niko nema prema toj Srebrenici odnos da je 7000 ljudi pobijeno (NI-23, aktivista DS) b) Uslovno objavljivanje: Treba, ali kada se utvrde, kada se doka u (VA-6) Bitno je da se zna kao podatak, ali ne treba pokazivati scene. Da bi krenulo dalje, mora da se raisti s tim. Ne treba samo o jednoj strani, ne prihvatam da smo mi za sve krivi i da je samo naa krivica (SM-7) Treba objavljivati, ali treba sa obe strane. Ne samo sad Srbe kriviti (KI-6, NK radnik, 39, Maar) Pa, treba objavljivati, ali te informacije se uglavnom zloupotrebljavaju od strane i Srba, i Hrvata, i Muslimana (A-AM-14, M 40 VS vaspita) Mo da treba objavljivati, ali mislim da bi to potreslo ljude, narod Pa, zavisi... Mora da se vodi rauna ta to objavljivanje znai i emu vodi. Propaganda evropske zajednice da smo mi zloinci, onda ne treba objavljivati. A opet, ukoliko je da se naim ljudima poka e da to ne sme da se radi i da treba ka njavati i sankcionisati takve ljude, onda sigurno treba (A-AM-4) c) Ne treba objavljivati: Ne treba objavljivati, jer to loe deluje na ljude (PI-4) Ipak je to bio rat, jedan izuzetno nezgodan rat, graanski rat... Ja mislim da ih treba prikupljati samo [podatke o zloinima], i ne treba sami sebe da satanizujemo, ovaj, tako neim. Ako su to radili pojedinci ili grupe ili neke specijalne jedinice, treba da se ka e ko je (PO-7, bio na ratitu, nije video nita, ali je bio u blizini i prolazio je i video poruenoga, spaljenoga) Sa tim istra ivanjem grobnica stvarno je preterao [ministar policije] ... Ne dopada mi se to je govorio sa nekim likovanjem (VA-9) d) I da i ne: I da i ne. Mo da bi se trebalo objaviti da bi se znalo ko je to i ta, ali zbog mira u narodu, ne bi trebalo. Tako da je to 50-50% (PN-6) I treba da se zna to da ne. Malo dalje konstatuje: ta ja znam, nisam za to [da se prikazuju snimci leeva], ima tu dosta dece to gleda, a i treba da se zna ... treba da izae na videlo i gotovo. Da se obelodani Odreen stepen otvorenosti za utvrivanje injenica i objavljivanje informacija o zloinama ukazuje na to da ne postoji potpuno odbijanje odgovornosti. Ipak, treba imati na umu da je ova otvorenost veoma uslovna. Prvo, u njenoj

Zloini i odgovornost

151

osnovi je uverenje da postoji raskorak izmeu onoga to se stvarno zbilo u ratovima i ono to se pripisuje Srbima, te da e konana istina biti u korist Srba. Znaajan deo graana smatra da je na delu zavera protiv Srba u smislu pripisivanja iskljuive krivice za ono to se zbivalo, koja se ogleda, pre svega, u nerecipronosti pri pripisivanju odgovornosti. ini se da je to uverenje toliko vrsto da je teko zamisliti koje bi to objektivno utvrivanje istine, koje bi ilo protiv njega, ubedilo graane Srbije u suprotno. Drugo, postoji veoma jak zahtev za recipronim i celovitim sagledavanjem istine o zloinima, uz istovremeno osporavanje sposobnosti Hakog tribunala da to uini. Tree, pitanje utvrivanja istine se u velikoj meri mea sa pitanjem utvrivanja krivice i odgovornosti.

Suenje zloincima: ko kome treba da odgovara i za ta

Gotovo nepodeljen naelni stav graana jeste da treba suditi neposredno odgovornima za vrenje zloina. Sva druga pitanja u vezi sa suenjima odgovornima jesu sporna. U pogledu ovog pitanja takoe postoji visok stepen politizacije, praen zahtevom da se kroz suenja pravedno rasporedi teret odgovornosti svih strana u ratu. U sluaju Hakog tribunala, ovaj zahtev se ispoljava kao apel za jednak tretman svih strana, dok se u sluaju domaih suenja zahteva otvaranje ovog procesa od svih suprotstavljenih strana. Uslov reciprociteta u bavljenju odgovornou na ovom mestu se najsna nije ispoljava. Nedostatak reciprociteta izaziva strah od pripisivanja nezaslu ene krivice. Neko hoe da svali svu krivicu na nas: Haki sud je napravljen za Srbe. Ovakav stav se najee pripisuje nameri meunarodne zajednice, odnosno njenom najmonijem lanu (Americi),11 a retko vetini ratnih protivnika, odnosno gluposti srpske strane. Logika je sledea: meunarodna zajednica koristi Haki tribunal za ostvarenje svojih politikih ciljeva i prikrivanje svoje prljave uloge u ratu na prostorima bive SFRJ; Srbija je predstavljala mesto otpora na putu ostvarenja toga cilja; zbog toga Srbiju treba kazniti, a sebe amnestirati od odgovornosti za rat i zloine; idealno mesto za to jeste Hag. Ovakvo razmiljanje ne mora nu no imati oblik teorije zavere ponekad se ono izla e u obliku hladne i informisane politike analize.12 Uz nedostatak reciprociteta koji se pripisuje Hakom tribunalu, u prilog atmosferi nepoverenja ide i su ena upoteba pojma suenja od strane velikog
Ja Haki sud lino ne priznajem, jer to je sud vetaki, to je sud napravljen zbog Amerike, da bi Amerika oprala svoje zloine koje je napravila u Jugoslaviji (KG-LV-9). 12 Ovako razmilja student iz Beograda, inae pristalica suenja u Hagu: E, ovako, sad, to je ma sa dve otrice. Domai sudovi su, na alost, potpuno nesposobni da realno i objektivno sagledaju sve aspekte i da izmere tu krivicu kako treba, a sa druge strane Haki sud deluje onako tehniki hladan. Ja mislim i da meunarodna zajednica takoe snosi odgovornost za raspad bive SFRJ i da su njene odluke mo da potpomogle poetak rata, ne mo da ba direktno, ali indirektno svakako. I mislim da taj sud, onako spolja gledano, mo e da isti njihova imena a sad vi snosite vau krivicu. I poka ite da ste vi idioti i da ste ubijali, ne znam, krali, silovali (BG-IP-2).
11

152

ore Pavievi

broja graana. Proces suenja posmatra samo kao proces donoenja presude i pripisivanja krivice.13 Znaajan broj graana sudnicu ne tretira kao mesto gde se neija krivica utvruje, nego samo kao mesto gde se izrie presuda o njoj. Prema njihovom shvatanju, treba suditi onima koji su krivi i samo njima, i to samo ako se utvdi da su krivi. Jasno je da ovde suditi u stvari znai presuditi. Imajui u vidu prethodno octano stanje, iznenauje da je dobar deo graana Srbije za suenja ratnim zloincima u Hagu, pre nego pred domaim sudovima. Ne samo da su graani Srbije jako podeljeni oko pitanja gde treba suditi osumnjienima za ratne zloine, nego je esto i njihovo miljenje o tome puno dilema.14 Meutim, ako se bli e pogledaju razlozi zato su jedni za Haki, a drugi za domae sudove, iznenaenje je manje, a otrina podele se gubi. Niti oni koji veruju da ipak treba suditi u Hagu, niti oni koji se zala u za suenja pred domaim sudovima smatraju da su to mesta gde se mo e ustanoviti istina i zadovoljiti pravda. Razlozi su ee pragmatine prirode, ree pravne, jo ree moralne. Naveu neke uestale razloge koji se navode za ili protiv suenja u Hagu. Argumenti u prilog suenju u Hagu: Haki sud je ipak bolji od naih sudova je najei argument u prilog suenja u Hagu. Bolji ovde ne znai nu no i pravedniji, nego se naglaava sposobnost tog suda da tehniki sprovede proces. Naelne prepreke za suenje ovde ne postoje, ali se, esto i sa aljenjem, konstatuje da je to u ovom trenutku nemogue. Ree se istie vea neutralnost Hakog suda, kako u pogledu potencijalne korumpiranosti ovdanjih sudija, tako i u pogledu pregrejane atmosfere u kojoj bi se suenje odigravalo. Jo ree se iz injenice da je sud meunarodni priznaje njegova vea objektivnost. Ja bih strano volela da nai domai sudovi budu dovoljno nezavisni, dovoljno kompetentni da im sude. Zaista bih to volela, ali u ovom trenutku nisu sposobni za to. Ne da nisu sposobni, nego jednostavno sistem ne funkcionie dovoljno dobro da bi oni mogli to da rade (PA-20) Da, mislim da bi neko suenje ovde jako dugo trajalo, jer ovde za jedan obian stan se ljudi sude po 10 godina ... i to bi ilo u nedogled, nedogled (BG-G-5)
Malo njih eksplicira ovaj stav, ali je on sadr an u velikom broju iskaza o sudovima. Graanin iz apca ka e: Svim zloincima treba suditi, ako im se doka e krivica. Jedna Beograanka ka e: Prvo treba te zloine dokazati, mislim da mnogo toga ima namontiranog i nametenog, ako se zloini doka u, verovatno im treba suditi. Gde se to dokazuje krivica, ako ne na sudu? 14 Opredeljenje za Haki sud, na primer, esto prate razmatranja razloga za i protiv, i konaan ishod tih razmatranja uvek je nekako tesan: Mi smo bili izolovani, znai mi nismo saraivali sa Hagom, dok su ostali lepo mogli da nam napakuju sve i svata. Sad kad se trudimo da saraujemo sa Hagom, sad opet, s druge strane, sad nai se bune, sad se oni bune, sad se svi neto bune ... Ne znam, mo da osnovati neki trei sud ... ali ni to ne bi nita pomoglo ... Ali Haki, mo da ipak Haki pa kakav god on bio (PA-1).
13

Zloini i odgovornost

153

Mora da postoji meunarodni sud koji bi trebao da bude objektivan, jer je normalno da se na nivou sveta odredi ko je kriv a ko nije, da bi bilo to objektivnije (NI-6) [Hag nije idealan, ali] neto tako treba da postoji, neka neutralna sudnica je najbolja (BG-IJ-1) Mora se, jer svet to tra i od nas: ovaj razlog se retko eksplicira, ali je esto u pozadini razmatranja o Hakom tribunalu. Slanje optu enih u Hag, iako neprijatna injenica, jeste manje zlo od ponovne izolacije ili dodatnih pritisaka. Ako se od toga mo e ostvariti i neka dobit, utoliko bolje ionako aljemo one koje inae ne volimo. Ako je to cena, ako to ti jai zahtevaju od nas, ne mo emo se inatiti. Mi moramo ii linijom manjeg otpora da bi neto drugo udesili sebi (KI-2) Da se skine ljaga sa srpskog naroda: znaajan broj graana uvia opasnost od pripisivanja kolektivne krivice srpskom narodu i u tom smislu posmatra suenje u Hagu kao proces kojim se krivica mo e individualizovati pred oima meunarodne zajednice. esto, meutim, nije jasno kada ovaj argument ima samo pragmatiku te inu izbegavanja realne opasnosnosti da nas drugi tretiraju kao takve, a kada je re o argumentu sa moralnom te inom. Svako ko je optu en treba da ode u Hag da se vidi da li je kriv ili nije. Svi oni su ocrnili na narod i zbog svih njih i nas tretiraju kao ubice i koljae... Postoje ekstremi koji rade razne loe stvari i mislim da oni treba da odu u Hag i da se vidi da nije ceo narod kriv za rat (BO-MA-3) Ono to je nama sada najpotrebnije da se vrlo jasno, imenom i prezimenom, oznae ljudi koji su izdavali nareenja za takva zlodela, koji su inili takva zlodela, da bi se sprala ljaga sa itavog naroda. Jer nije narod odgovoran, ni jedan ni drugi ni trei, ve konkretni ljudi sa imenom i prezimenom, koji su takve metode koristili u ratu, zbog zastraivanja, zbog nekih psiholokih rezultata i jednostavno zbog bolesti sopstvenog mozga ... i zato ja u potpunosti podr avam Hag (BO-5) Da skinemo problem sa vrata: ovo je varijanta pragmatinog pristupa koji polazi od toga da ako imamo problem sa tim ljudima, onda je najbolje da taj problem drugima natovarimo na vrat. Znai, oni se kriju. Idite, brate, onde gde vam je mesto, pustite ovo malo naroda to je ostalo, gladnog i ednog i napaenog i golog i bosog, neka se narod malo oporavi vie ... pa idemo dalje (BG-Lj-10) Neka idu, nisu ni oni neto puno razmiljali o nama, bolje je za nas da su tamo, jer ovde nema uslova (PO-6) Ma, ja bih eelja odmah poslala tamo, ali nee da ga prime (BG-G-5)

154

ore Pavievi

Treba, jer su injeni zloini nad drugim narodima: unutar ovog argumenta se pravi suptilna pravna razlika izmeu jurisdikcija nad zloinima da bi se opravdalo suenje u Hagu. Zloini koji su injeni na teritoriji drugih dr ava treba da budu sueni u meunarodnim sudovima. Niti imamo pravo, niti je mogue da se za zloine injene nad ljudima koji su van teritorije Srbije sudi u Srbiji. Ovaj argument pokazuje, meutim, i visok moralni i politiki oseaj onih koji ga iznose i svest o tome da su susedni narodi u trenutku kada su zloini vreni bili deo druge dr ave. To je dobrom delu graana Srbije jo uvek teko da priznaju. Za one zloine koji su se inili ovde mi, za one u inostranstvu Hag (PA-16) Ja smatram samo za one ljude koji su nai i koji su izvrili zloin treba da im se sudi i to kod nas, jer su oni nai zloinci, a sad ako su oni izvrili meunarodni zloin, kao to su ovi nai izvrili, oni su napali neki drugi narod, to meunarodna zajednica treba da im sudi (UE-8) Argumenti protiv suenja u Hagu: Imamo i mi sposobne sudove: ovo je obrnuta strana prvog navedenog argumenta u prilog suenja u Hagu, samo to u ovom sluaju prevagu odnose domai sudovi. U iznoenju ovog argumenta esto se osea prizvuk inaenja. Ako je neko poinio neki zloin protiv svog naroda, sigurno im treba suditi ovde. Domae sudstvo je za to spremno, imamo mi dobrih sudija (PI-4) Nita nisu pametniji oni u Hagu nego mi (PO-1) Oni su poinili zloin nad nama i ovde im treba suditi: ovaj argument prebacuje te inu zloina na dela koja su poinjena prema vlastitom narodu i smatra da su patnje i tete koje su time izazvane vee nego patnje i tete nanete drugima, te da stoga zloincima treba suditi na mestu gde su najvie zgreili. Ovim argumentom se najee ne amnestiraju zloinci za ono to je poinjeno drugde, ali se prednost daje veliini zloina. Zanimljivo je i da ovaj argument zloince i rtve tretira potpuno neutralno u odnosu na nacionalnost i dr avljanstvo i da se krivica meri koliinom nanete patnje. Odrie se bilo kakva veza zloinaca, pa bili oni rukovodioci i politiari, sa graanima kojima su rukovodili ili upravljali. Mo da ta injenica samo poveava veliinu njihovog zloina. Lino smatram da zloinci nisu svesni svog zloina. A treba im suditi kod nas i u naoj zemlji, jer su oni nama naneli velike nevolje i velike muke. Sve su nam upropastili. I zemlju i narod i standard i preduzea i deju radost. Mnogo je dece zbog njih prolilo suze (VA-8) Svim zloincima treba suditi... Svi ti bivi rukovodioci moraju prvo da pola u raun ovde, jer ovde su ta zlodela napravili... da odgovaraju pred svojim narodom (A-L-6) Ja bih ga obesio na banderu, lino; prvo treba da odgovara za ono to je uinio svom narodu (KI-6, M 39 NK radnik, Maar)

Zloini i odgovornost

155

Terapeutski bi bilo ovde suditi: jedan deo graana naglaava da bi suenje ratnim zloincima moglo imati pozitivnu ulogu u suoavanju sa onim to su Srbi inili i razbijanju iluzija o tome da su Srbi poseban narod. U nekim sluajevima se naglaava i katarzini momenat takvih suenja, jer bi se na verodostojan nain prikazala istina o tome ta se zbivalo. Naravno, mi u Srbiji, to je evidentno veliki broj ljudi jo uvek ne eli i nee eleti da prihvati injenicu da su lanovi njihove nacionalne zajednice, korpusa, inili zloin .... Ja bih lino voleo [da se zloincima sudi pred domaim sudovima] zato to je to jedan dobar oblik katarze i zaista otvaranja oiju, kao to bih voleo da se sudi javno... (NS-PM-6) Haki tribunal je nelegitimna, politika ustanova: ovo je najrasprostranjenija ocena o Hakom sudu, gotovo jednoduna. Meutim, zanimljivo je da ova ocena kod jednog dela graana nema snagu argumenta protiv suenja u Hagu, a za jedan deo to nije presudan argument zato ne suditi tamo. Ovaj argument se javlja u razliitim varijantama, veoma esto se pro imaju i pravna i politika argumentacija, ali ono to je zajedniko jeste omalova avanje Hakog suda kao suda: Ja za svojih ovih etrdeset godina nisam video veu bezvezariju od tog Hakog tribunala ili tako kako neko ima hrabrosti da ga navede kao sud. To, prvo, nije videlo suda. Ne zato to su Srbi najzastupljeniji na tom sudu, ne to. To je takva lakrdija, to je neverovatno (A-MB-9) Nije patriotski: ovo je jedna vrsta samoodbrambenog i pomalo paranoinog argumenta u kome se drugi unapred tretiraju kao neprijatelji, isporuivanje Hagu kao predaja neprijatelju, a Haki sud kao neprijateljski. Isporuivanje Hagu je neka vrsta izdaje sa opasnim posledicama. Zato isporuiti naeg Srbina? Kakav je da je, nek je najgori, ali to je ipak na, Srbin, pravoslavac. Zato ga predati tuoj zemlji, drugim ljudima da mu se sudi? (K-10) ta ima da nam stranci sude? ta oni znaju kako je kod nas?... to ne uhvate sve redom? (BG-G-10) Pa ta vi mislite, ko e da se bori vie za tu Srbiju, koji e oficir da izdaje neko nareenje, ne daj bo e nekakvog rata, kada rizikuje da zavri u inostranstvu na robiji? Tamo je suvie dobro: ovo je jedna vrsta oajnikog argumenta, koji se pre svega odnosi na Slobodana Miloevia i koji potpuno preobre uobiajenu argumentaciju. U njemu se pretpostavlja da zloince ne treba isporuivati Hagu jer je tamo previe dobro, a oni koji su nanosili zlo, pre svega nama, ne zasluuju tako neto. Jedna graanka primeuje da je on [Miloevi] opet bolje proao nego mi. Na ovakav stav su uticale pre svega slike standarda koji zatvorenici imaju u eveningenu i koji, po oceni graana, prevazilazi njihov sopstveni standard a kakva je to onda kazna? On ne zaslu uje takav konfor kakav mu je obezbeen u Hagu. To je pravi apartman (SU-MP-10).

156

ore Pavievi

Alibiji i skretnice
U zakljuku u ukratko, po takama, identifikovati probleme koji stoje na putu ozbiljnijem i racionalnijem suoavanju sa istinom o zloinima. Take koje u navesti funkcioniu i kao alibiji za nesuoavanje. Koliko je u pitanju tana ili netana dijagnoza realnih okolnosti nije predmet analize. Teza je samo da te take funkcioniu kao utoita u kojima se problem zloina toliko razvodnjava da diskusija skree u druge, najee politike, vode. Kada se ovi problemi prizovu, oni postaju opravdanje za nemogunost objektivnog suoavanja sa zloinima i obino dejstvuju kao skretnice za prebacivanje na drugu temu. Njih proizvodi viak smisla u govoru o zloinima, koji kod graana izaziva nelagodu i oprez, ali im ujedno daje povoda da se opravdaju ili skrenu sa teme. Graani uvek radije tematizuju ovaj viak i pripusuju ga looj nameri neke druge strane. Na taj nain se umesto racionalnog tematizovanja onoga to se zbivalo stvara atmosfera uzajamnog optu ivanja. Vikovi koji se rado tematizuju jesu nejasnost i rastegljivost pojma zloina, politizovanost teme, nepravedan tretman, neverodostojnost aktera i govor o kolektivnoj krivici. 1. Nejasnost i rastegljivost pojma zloina: mnogim graanima se ini da pojam zloina koji se koristi u raspravama, optu bama i optu nicama nije potpuno jasan. Neki pretpostavljaju da tu ima proizvoljnosti i tendencioznosti: Samo, zavisi u poslednje vreme ta se sve podrazumeva pod zloinom ... Svi to ka u, to je pitanje za sociologa, to je pitanje za psihologa, to je pitanje za ovoga i onoga. Kao obian graanin, ne znam, ipak smo mi debelo igosani ... Deava se u poslednje vreme da nam meunarodna zajednica nametne da, da je neto zloin to na naem podneblju nikad nije bio zloin (A-MB-9). To se posebno odnosi na zloine poinjene u ratu, koji je, po pretpostavci, ambijent u kome se ine stvari koje se u normalnim okolnostima ne ine. Osim ove nejasnoe, postoji i esto neprihvatanje objektivne odgovornosti, a jo ee kolektivne. Ovde se pokazuje potpuna zbrka oko raznih razliitih nivoa odgovornosti i krivice, to pokazuje sledei citat: U principu, ja pod zloince podrazumevam pojedince, znai oveka koji vri zloine, ne podrazumevam rukovodeu strukturu, koja nije dala nalog za zloin Po meni je i ivljavanje nad rtvom, to je po meni zloinac, znai, sada, i ivljava se u seksualnom smislu, onda see ekstremitete, maltretira oveka, itd. Malo dalje, ista osoba ka e za etniko ienje, ako ga je uopte bilo: To je individualna ideja sprovedena kolektivno (A-MB-6). Ovde je sve izmeano, ali ono to je va no jeste da se ovaj graanin jednako kree na dva razliita nivoa. Jednom je za njega zloin samo konkretno zloinako delo, a drugi put to mogu biti i ideje koje se sprovode kolektivno. Nejasnost pojma ovde funkcionie kao alibi, jer viak koji se tu rado tematizuje jeste otvorena mogunost da svako bude optu en, a da se ne zna za ta. Ova teza otvara vrata govoru o loim namerama i nepravdama. 2. Nerazjanjenost ishoda rata, prepolitizovanost problema i podlo nost manipulacijama: u ovakvim okolnostima, za mnoge graane Srbije priznanje da

Zloini i odgovornost

157

su Srbi u znaajnom broju i sistematski inili zloine jeste in samookrivljavanja kojim se ide na ruku onima koji hoe da nam nametnu krivicu. Nae priznanje, koje ne bi bilo praeno priznanjem drugih, i koje bi se razumevalo u ionako pristrasnom sklopu, u stvari bi imalo efekat samooptu ivanja. To bi samo dodatno uvealo ionako nepravedan teret koji je pripisan Srbima. Ovaj argument delimino ima formu dileme zatvorenika, jer pretpostavlja da bi jednostrano priznanje dovelo do nezaslu eno visoke kazne i do neopravdanog amnestiranja druge strane: Sigurno ima nekih zloina koje su poinili Srbi, ali sigurno da ima zloina koje su poinili Hrvati, Muslimani, Albanci i svi ostali. Ali smatram da to to ova sadanja vlast iznosi, mislim iskopava ove silne grobnice, mislim da je sve to jedan in izdaje svog naroda, jer samim tim oni optu uju nas za neka zlodela i sve ostalo to niko od drugih vlasti nee da uradi sigurno, znai, samim tim samo smo mi krivi za sve to (A-AM-6). 3. Oseaj graana Srbije da su ve izlo eni nepravednom tretmanu, u poreenju sa ostalim uesnicima u ratu, prilikom raspodele odgovornosti: ispitanik koji je vie puta na frontu obilazio sina i koji je svestan te ine poinjenih zloina ka e: Pa to je, na alost, multiplicirano, svi nai, mislim, loi potezi i sve to smo loe inili, to je uinilo da satanizovani smo nepravedno ... Meunarodna zajednica koja se svrstala iza Slovenije i iza Hrvatske, oni su krenuli svim snagama da poma u njih i pre svega medijski su poeli i neke zloine koji su oigledno hrvatski ... sa propagandom koju su uinili protiv srpskog naroda oni su uinili najveu stvar za Hrvate i Slovence (BG-LjJ-7). Oseaj graana da su ve stavljeni u nepovoljniji polo aj u odnosu na druge na neki nain ih amnestira od obaveze daljeg suoavanja sa vlastitim zloinima makar za izvesno vreme, dok se postojee nepravde ne isprave i udeli ne izravnaju. 4. Nedostatak verodostojnih procedura i aktera u iji bi sud i informacije graani poverovali: nepoverenje koje graani gaje prema gotovo svim znaajnim institucijama, politiarima, medijima i nevladinim organizacijama stoji na putu ozbiljnijem preispitivanju poinjenih zloina. Svaka informacija koja dopire do njih izlo ena je sumnji i optu bi za pristrasnost. Videli smo da se ak i slike hladnjaa ili snimci iz Srebrenice prebacuju na teren politikih interesa ili neprincipijelnih optu bi. Viak koji se u takvim informacijama opa a diskredituje i potvrenu informaciju, tako da ona gubi poetni smisao. U takvoj konstelaciji, postaje va nije ko je taj ko pria nego ta je to to govori: Ali ne mo e to priati neko iz svoje beogradske kancelarije, ko je gledao rat preko televizije i sluao raznorazne ljude, da mi pria o ratu i poinjenim zloinima. Ja sam video rat svojim oima, a neko pria iz svoje kancelarije o surovom ratu, a rat nikad nije video (A-MB-9). U nedostatku aktera ili procedura pomou kojih se ispravno utvruje srazmera krivice i odgovornosti graani se neretko pozivaju na elemente neega to se uslovno mo e nazvati kosmikom/nebeskom pravdom, koja se sastoji u veri da e stvari nu no vremenom doi na svoje mesto i da e svako dobiti ono

158

ore Pavievi

to zaslu uje. esto se ovo izra ava kroz veru da kad-tad stigne sve (pravda) na svoje mesto. Nezanemarljiv broj graana uzda se u to da e se postojee nepravde ispraviti neinstitucionalnim putem, bez jasnog aktera koji e to uiniti. Kao da e se sve nepravde ispraviti tokom vremena, na osnovu nekog bezlinog pravila koje univerzalno va i i ne zavisi ni od kakve ljudske intervencije. 5. Kolektivna krivica i odgovornost: odbijanje da se govori o nasleu i posledicama zloina u svojoj neposrednoj okolini i drutvenim strukturama jeste jo jedna prepreka u suoavanju ljudi sa zloinima. Ovo se najbolje vidi u govoru o proienju ili katarzi koji se nametnuo kao tema graanima. Umesto racionalne artikulacije ove teme, govor odmah skree u priu o individualnoj krivici. Druga esta opcija jeste da se zahtev za proienjem, umesto da se pove e sa pitanjem zloina, protumai kao potreba vraanja sebi, tradicionalnim vrednostima ili moralu. Zanimljivo je da niko ovaj zahtev ne tumai kao potrebu da se sagleda i odstrani naslee zloina u individualnom i drutvenom ivotu nego, ukoliko se uopte povezuje sa zloinima, samo kao zahtev za moralnim proienjem od pripisane (kolektivne) krivice. Pitanje o potrebi proienja postavljano je neredovno i namerno je bilo uopteno formulisano. Nejasnosti pojma, koji sadr i i moralne i psiholoke i drutvene konotacije, ostavlja dosta prostora za razliita tumaenja. Smisao koji su graani dali tom pojmu funkcionisao je ili kao alibi, upuivanjem na zlonamernost zahteva, ili kao skretnica, ukazivanjem na potrebu vraanja nekih izgubljenih vrednosti. Ako se uz to uzme u obzir uobiajeno nerazlikovanje pojmova krivice i odgovornosti i olako i neprimetno prela enje u govoru iz jednog u drugo, lako se otkriva viak koji se oslobaa. Evo nekoliko primera: Dosta smo mi proieni. Ko ima savesti, ima. Nisu Srbi okaljali kolektivnu savest, pa da sad treba da idu na to proienje. Svako ima svoju individualnu savest, to nije drutvena karakteristika, savest je karakteristika svakog pojedinca (SM-5) To proienje se stalno pominje ... Ma, nije tu potrebno neko proienje, sve te nesree, sva ta zla koja su uinjena, to su ipak inili pojedinci, odreene grupe, paravojne formacije. Ne mogu ja da se osetim krivim to je neko neto uradio iz mog naroda (A-MB-8) Pa, ini mi se da je jedno od pitanja bilo ta se promenilo u ovom narodu, kad sam rekao da moramo da postanemo manje egoistini, da komija mora biti komija, da prijatelj mora biti prijatelj, da kum mora biti kum. U tom smislu Srbima je potrebno prvo proienje, pa onda sve ostalo (A-MB-9) Potrebno je da se vrati ono to je ranije bilo, vrednovanje stvari (SM-3) Pa, verovatno da je potrebno neko olakanje due. I jednostavno neka ispovest. Svak u svojoj dui nosi neku svoju te inu. Da li je mogao da pomogne ili nije? ta je moglo? ta smo mi, u stvari? Bili smo igrake, pijuni... (VA-8)

158

ore Pavievi

to zaslu uje. esto se ovo izra ava kroz veru da kad-tad stigne sve (pravda) na svoje mesto. Nezanemarljiv broj graana uzda se u to da e se postojee nepravde ispraviti neinstitucionalnim putem, bez jasnog aktera koji e to uiniti. Kao da e se sve nepravde ispraviti tokom vremena, na osnovu nekog bezlinog pravila koje univerzalno va i i ne zavisi ni od kakve ljudske intervencije. 5. Kolektivna krivica i odgovornost: odbijanje da se govori o nasleu i posledicama zloina u svojoj neposrednoj okolini i drutvenim strukturama jeste jo jedna prepreka u suoavanju ljudi sa zloinima. Ovo se najbolje vidi u govoru o proienju ili katarzi koji se nametnuo kao tema graanima. Umesto racionalne artikulacije ove teme, govor odmah skree u priu o individualnoj krivici. Druga esta opcija jeste da se zahtev za proienjem, umesto da se pove e sa pitanjem zloina, protumai kao potreba vraanja sebi, tradicionalnim vrednostima ili moralu. Zanimljivo je da niko ovaj zahtev ne tumai kao potrebu da se sagleda i odstrani naslee zloina u individualnom i drutvenom ivotu nego, ukoliko se uopte povezuje sa zloinima, samo kao zahtev za moralnim proienjem od pripisane (kolektivne) krivice. Pitanje o potrebi proienja postavljano je neredovno i namerno je bilo uopteno formulisano. Nejasnosti pojma, koji sadr i i moralne i psiholoke i drutvene konotacije, ostavlja dosta prostora za razliita tumaenja. Smisao koji su graani dali tom pojmu funkcionisao je ili kao alibi, upuivanjem na zlonamernost zahteva, ili kao skretnica, ukazivanjem na potrebu vraanja nekih izgubljenih vrednosti. Ako se uz to uzme u obzir uobiajeno nerazlikovanje pojmova krivice i odgovornosti i olako i neprimetno prela enje u govoru iz jednog u drugo, lako se otkriva viak koji se oslobaa. Evo nekoliko primera: Dosta smo mi proieni. Ko ima savesti, ima. Nisu Srbi okaljali kolektivnu savest, pa da sad treba da idu na to proienje. Svako ima svoju individualnu savest, to nije drutvena karakteristika, savest je karakteristika svakog pojedinca (SM-5) To proienje se stalno pominje ... Ma, nije tu potrebno neko proienje, sve te nesree, sva ta zla koja su uinjena, to su ipak inili pojedinci, odreene grupe, paravojne formacije. Ne mogu ja da se osetim krivim to je neko neto uradio iz mog naroda (A-MB-8) Pa, ini mi se da je jedno od pitanja bilo ta se promenilo u ovom narodu, kad sam rekao da moramo da postanemo manje egoistini, da komija mora biti komija, da prijatelj mora biti prijatelj, da kum mora biti kum. U tom smislu Srbima je potrebno prvo proienje, pa onda sve ostalo (A-MB-9) Potrebno je da se vrati ono to je ranije bilo, vrednovanje stvari (SM-3) Pa, verovatno da je potrebno neko olakanje due. I jednostavno neka ispovest. Svak u svojoj dui nosi neku svoju te inu. Da li je mogao da pomogne ili nije? ta je moglo? ta smo mi, u stvari? Bili smo igrake, pijuni... (VA-8)

3.
IDENTIFIKACIJE, IDENTITETI

Zagorka Golubovi

Kako se graani identifikuju

U ovom poglavlju bie razmatrani odgovori graana na pitanja ko sam ja i ko smo mi, sa osvrtima i na neke odgovore ko su drugi. Ovde je re o graanima srpske nacionalnosti, budui da su oblici identifikacije pripadnika drugih nacionalnosti predmet zasebnog poglavlja. Najee se prvo pitanje (ko sam ja) vezuje sa pitanjem o tome gde pripadam. Ali, pripadnost ima raznolike oblike; ona mo e biti porodina, teritorijalna, nacionalna, profesionalna, generacijska, ili uslovno reeno graanska. elimo da ustanovimo: a) kojoj vrsti pripadnosti se nai ispitanici priklanjaju i b) da li je oseanje pripadnosti ekskluzivno, dakle vezano samo za jednu grupu, ili je pluralno; drugim reima, da utvrdimo postoji li neko specifino mi koje zastupaju graani Srbije poetkom novog veka (kao to je bio sluaj u devedesetim godinama prolog veka). Cilj je bio da se ustanovi koliko je kod graana Srbije prisutna svest o identitetu (da li su odgovori ne znam ili ta pod tim mislite brojniji od onih u kojima se odgovor spontano konkretizuje). Budui da je svest o identitetu (ili izgubljenom identitetu) va an pokazatelj stepena samosvesti, ova analiza mo e da poka e i u kom se pravcu kree graanska svest ispitanika (ako se poe od pretpostavke da je iskljuiva identifikacija sa nacijom indikator nacionalizma, a pluralno shvatanje identiteta obele je moderne epohe). U tom smislu bi samo odgovor imenom i prezimenom ukazivao na to da ne postoji jasna svest o identitetu, jer je to obele je dato (pripisano) i nije izabrano, te ne govori nita o oseanju vlastitog ja, niti o pripadnosti pojedinca odreenoj socijalnoj i kulturnoj zajednici. Interesovalo nas je, dakle, koliko ima ljudi bez identiteta (koji ne znaju odgovor na pitanje ko sam ja, ija se egzistencija svodi na puko ivotarenje od danas do sutra) ili, drukije reeno, da li su nai ispitanici potpuno utopljeni u svakodnevicu, koja im ne dozvoljava da prepoznaju sebe kao individue. Stepen razvoja identiteta mo e se meriti podatkom o tome koliko je individua u stanju da razlikuje tradicionalne norme (na primer srodstvo) od onih koje se opravdavaju pomou principa (Habermas, 1979: 87), tj. koliko je pojedinac svestan onoga to mu se namee, od onoga ta sam treba da izabere na

162

Zagorka Golubovi

osnovu vlastitih principa i vrednosti (na primer, opredeljenje za genetsku ili kolektivistiki nametnutu predstavu o sebi, nasuprot onih koji su lino izabrani).1 Va an indikator je i oseanje izgubljenog (linog i socijalnog) identiteta, koji se naroito javlja u haotinim vremenima. Budui da naa skoranja prolost, a i sadanjost, jo uvek spada u tu kategoriju, interesovalo nas je da ustanovimo koji razlozi najjae dovode do takvog oseanja. Polazei od dosta naglaene pretpostavke u literaturi o identitetu da tradicionalni model identiteta (porodini, nacionalni) nudi ljudima sigurnost u vreme krize, mo e se iz ovoga zakljuivati o tome u kojoj meri se javlja retradicionalizacija kao odgovor na izazove vremena (up. Friedman, 1994: 243). Druga pretpostavka, da u modernom, pluralistikom drutvu dolazi do umno avanja identiteta, mo e poslu iti kao osnova za utvrivanje stepena moderne identifikacije kod graana Srbije, ili kako to ka e jedna ispitanica, navodei vie formi identiteta da joj le e sve te uloge. U to se uklapa pitanje da li postoji napetost izmeu singularnog i pluralnog identiteta, odnosno, koliko se izra ava prirodnost pluralnih formi identifikacije. Sledea pretpostavka govori o odnosu pojedinca prema drugom u odreivanju svoga identiteta i na osnovu toga kako graani vide sopstvenu grupu kojoj pripadaju (u analizi e biti uzeta sopstvena nacija) i kako ocenjuju druge (narode) prema sebi, iz ega se izvodi i karakter vlastitog identiteta. A razvijenija forma identiteta podrazumeva da je pojedinac svestan svojih individualnih svojstava, sadr aja svoga bia, interesovanja i aspiracija (Nuttin, 1980: 123), to potvruje oseanje samoidentiteta. U analizi identiteta va no je i kako pojedinci odreuju svoj odnos prema zajednici, tj. gde pripadaju i kako procenjuju svoj odnos prema vlastitom drutvu (pre i posle oktobarskih dogaaja u ovom sluaju): da li su utopljeni u drutvenu situaciju koju podnose bez protivljenja, ili imaju refleksivni odnos prema drutvenim okolnostima.2 Dakle, ako identitet definiemo kao organizaciju mentalne strukture kako kognitivnih tako i afektivnih karakteristika, koje predstavljaju percepciju individue o samoj sebi... (Tap /ed./, 1986), ili kao subjektivno do ivljeni entitet, tada nam vrsta odgovora i nain na koji su dati (da li spontano ili uz pomo ispitivaa) poma e da odredimo i formu identitreta u smislu svesti graana o svome ja. Da li se iz toga mo e zakljuivati koliko se pojedinac mo e okarakterisati kao zreo graanin, to je drugo pitanje koje zahteva kompleksnija razmatranja. Ali je izvesno da se iz stava prema sopstvenom identitetu i odnosu ja i mi mogu nazreti indikatori za nastajanje graanskog identiteta, odnosno ostataka
1 Pitanje je, naime, koliko je prisutan princip pripisanosti (ascription), a koliko princip dostignua (achievement) i izbora. 2 O ovome videti poglavlje o stavovima graana prema drutvenim promenama.

Kako se graani identifikuju

163

tribalizma. Pokuau da to naznaim, bez pretenzije da izvodim decidirane zakljuke, jer bi za takav poduhvat bilo neophodno ukljuiti u analizu i druge dimenzije i faktore, to nije bio predmet ovog istra ivanja.

Stavovi graana prema identitetu

Uoena je znaajna razlika izmeu stavova graana prema identitetu u 2001/2002. u odnosu prema stavovima izra enim u istra ivanju 1993. godine (v. Golubovi, Kuzmanovi i Vasovi, 1995), pre svega u tom smislu da u ovom periodu preovlauje pluralitet identiteta i da nema u veem broju iskljuivog vezivanja za jedan oblik identiteta. Suprotno tome, u istra ivanju 1993. graani su se izra avali uglavnom u smislu nacionalnog identiteta i to etnikog tipa (kao Srbi) kao skoro iskljuivi vid identifikacije. Takvo opredeljenje je dosta razumljivo poetkom devedesetih godina prolog veka, s obzirom na drutvenu i politiku situaciju tog perioda: ugro enost individualne bezbednosti usled ratova i izra enu individualnu bespomonost. Entoni Gidens je pisao: u uslovima kada je ontoloka sigurnost individua ugro ena... postoji te nja da se jave regresivne forme predmetne identifikacije (Giddens, 1985: 218), te nastaje kolektivistika, nacionalistika forma identifikacije kao najjednostavniji odgovor na novu (ili produ enu) krizu identiteta (Gredelj, 1993: 514). Iskljuiva nacionalna identifikacija graana 1993. godine (kada 74 posto ispitanika smatra da je sudbina njegove nacije i njegova lina sudbina Golubovi i dr., 1995: 57, a 73 posto da je odanost naciji najva niji zadatak dobrog graanina) pokazuje da u kategoriju ekstremno nacionalno opredeljenih spada 45 posto graana, a 52 posto ocenjuje naciju kao vrlo znaajnu repernu taku identifikacije (str. 164); odnosno, dvostruko manje ispitanika bira profesionalnu grupu kao predmet identifikacije prema vie od 1/2 onih koji su izabrali naciju. Navedeno istra ivanje je takoe pokazalo da porast nacionalne identifikacije ide uporedo sa jaanjem negativnih oseanja prema drugim narodima i dublje ukorenjenim negativnim predrasudama i stereotipima, koji su bili pojaani aktuelnim situacionim iniocima, to govori o tadanjem visokom stepenu ksenofobinosti i nacionalne iskljuivosti. Bitna razlika koja se mo e odmah uoiti pri analizi stavova o identitetu populacije koju smo ispitivali u ovom istra ivanju je u sledeem: a) nema iskljuivih formi identifikacije (osim sporadino) ve se javljaju razliite forme (i kada se ispitanik opredeljuje za nacionalnu identifikaciju); b) odsustvo iskljuive nacionalne identifikacije dovelo je i do fleksibilnijeg odnosa prema drugim narodima (sa izuzetkom prema Albancima) i do slabe prisutnosti ksenofobije; c) ovo je uticalo i da se menja slika o Srbima kao nebeskom narodu, sa mnogo vie kritikih intonacija prema sopstvenoj naciji, istiui i pozitivne i negativne osobine. Mo e se pretpostaviti da su promenjene situacione okolnosti (nema vie ratova i oseanja ivotne opasnosti, izvesno razoaranje u naciju, poveano oseanje bezbednosti itd.) u ovom periodu takoe uticale na pomenute stavove u pogledu

164

Zagorka Golubovi

izbora drugih objek(a)ta identifikacije, ne svodei se iskljuivo na nacionalnu identifikaciju. U ovom istra ivanju na prvo mesto dolazi ono to bih uslovno nazvala genetski faktor (primordijalni faktor u smislu geneze pojedinca i njegove rodne pripadnosti), pa tek zatim nacionalna identifikacija, koja se esto kombinuje sa jugoslovenskom ili profesionalnom identifikacijom, ali se u nekoliko sluajeva izra ava i anti-nacionalistika identifikacija. Ono to je novo u ovom periodu jesu i izrazito civilna i kosmopolitska identifikacija (kao obian graanin, sa ime se mo e povezati i iskaz graanin Evrope/sveta). Meutim, ima i sluajeva u kojima graani istiu krizu identiteta i nihilistike stavove to je naroito sluaj sa nezaposlenim licima, koji smatraju da su izgubili ne samo socijalni ve i lini identitet.3 Mo e se rei da u ovom ispitivanju graani odgovaraju, pre svega, na pitanje ko sam, odakle sam (najvie regionalno) i ta radim, te da je pitanje gde pripadam (teritorijalno i nacionalno) u izvesnoj meri potisnuto, a do izra aja dolazi i moralna konotacija (kada se ka e: va no je kakav si ovek, ili se pridaju svojstva kao poten, radan i slino). Penzionisani oficir iz Nia to ovako opisuje: Ja sam ovek, pa graanin ove Republike, nacionalnost mi nije bitna, bitno je kakav je ko ovek. To isto misli i fudbaler (25, iz Novog Pazara) kada ka e: ko sam i kakav sam ovek i s kim sam. A laborantski tehniar to proiruje: Obian ovek, a Srbin zato to sam tu roen; treba imati svoje ja, kakav si ovek, a ne odakle si, koje si nacionalnosti i veroispovesti. Penzionerka iz Kikinde osea se prvo kao majka, a onda kao vaspita i dodaje: Nije trebalo potencirati naciju, svi smo trebali biti Jugosloveni. U vreme Slobodana Miloevia jako smo potencirali naciju. I danas se vodi statistika ko je koje nacionalnosti. Ako imamo jugoslovensku dr avu, onda smo svi Jugosloveni, a privatno mo e ovek da se osea pripadnikom bilo koje nacije.4 Ima dosta odgovora u smislu: ljudsko bie, svesno ljudsko bie, bie sa razumom, ili ovek koji veruje u neko bolje sutra, to mo e da ukazuje na to da i jedan apstraktni identitet, koji izlazi iz okvira bilo kakve grupne identifikacije, ima smisla za graane, ali mo e da bude indikator i nedovoljnog razmiljanja o sopstvenom identitetu. Ovaj tip genetskog identiteta najee se povezuje sa profesionalnim identitetom, kao to pokazuje ekonomista iz Paneva: Ja bih prvo rekao da sam deda dve unuke, a poslovno ekonomista, mislim da bi za mene nacija bila
3 Izgubljen, niko i nita, jer ne radim, odgovor je jednog tekstilnog in enjera koji je prinuen da se bavi vercom. A jedna profesorka iz Nia takvo oseanje izvodi iz drutvene situacije: Niko i nita u ovoj naoj dr avi koja ne mo e nita promeniti... Dok jedan lan NVO-a iz apca osea sebe kao mali toki u vremenu... savremenik jedan u ovim dogaajima i nita vie. 4 Ovde se postavlja pitanje nee li doi do nove krize identiteta sa nestankom Jugoslavije i formiranjem zajednice Srbije i Crne Gore.

Kako se graani identifikuju

165

na zadnjem mestu. Isto to ka e i VKV radnik iz U ica: Ja sam ovek radnikog porekla, a tek na dodatno pitanje da li bi rekao da je Srbin odgovara: Pa bih, ja sam Srbin, ne treba se stideti srpskog roda. U tim sluajevima nacionalnost se naznauje kao objekt identifikacije u smislu prirodnog porekla koje se ne mo e izbei. Kragujevanka sa nezavrenom uiteljskom kolom sebe identifikuje kao oveka, Kragujevanku, dobru majku i dobru suprugu. A penzioner iz Nia svoju identifikaciju izra ava: imenom taj i taj, da sam po profesiji to i to, a po nacionalnosti Srbin. Rei blagajnika iz Bora su: Rekao bih da sam jedan sreni tata troje odrasle dece, deda etvoro unuia, po roenju Srbin, po naciji Rom, Ciganin, po volji i ljubavi pesnik. U ovom, pak, sluaju ispitanik jasno izra ava razliku izmeu onoga to mu je u identitetu pripisano od onoga to je njegov izbor. Za frizerku iz U ica je takoe najva nije da se identifikuje kao majka dvoje dece, zatim vredna i radna ena, ena koja se bori za svoju decu i za svoju kuu. Penzionerka iz Leskovca na prvo mesto istie da je domaica, penzionerka, majka, baka i sve mi te uloge dobro le e (mada su to sve uloge patrijarhalnog tipa identifikacije i ne izra avaju pluralitet identifikovanja). A tridesetdevetogodinja ispitanica iz Subotice istie na prvo mesto karakternu osobinu: Miroljubiva, ponosna sam na svoju nacionalnost, ali nikada to ne izdvajam, naroito ne kad neko mae zastavom. Sudei po ovakvim odgovorima mo e se naslutiti da je dananja populacija Srbije vie okrenuta sebi, individualnim formama identifikacije, odnosno, da identifikacija dobija ontoloku, za razliku od ranije naglaene politike (ideoloke) dimenzije, to je u skladu sa modernim trendovima u svetu, koji pokazuju da se vie istiu svojstva svoga ja kao bia i porodina obele ja, uz profesionalnu pripadnost, koja u modernim drutvima predstavlja sastavnu odrednicu statusa najveeg broja graana. Druga po redu je grupacija onih graana koji se identifikuju a) samo kao Srbi i b) prete no kao Srbi, uz jo neki oblik identiteta. Ja sam Srbenda, a profesiju ne bih nikad spominjao, odgovor je sudije za prekraje iz Paraina; slino ka e i graevinski tehniar: Srbin na prvom mestu, ne sramotim se, a drugo Jugosloven. A graevinski in enjer iz aka: Sebe mogu okarakterisati kao nacionalistu, ali nikako kao ovinistu i nikad na tetu bilo kog drugog naroda. Rekla bih da sam Srbin, neka smo mi ne znam kako okaljani, ja sam to to sam, odluna je i istaica iz Po arevca, ali i dodaje: zatim sam radnik, ja se svog posla ne stidim. Ali, jedna sredovena ispitanica iz Kragujevca, iako ka e da se ponosi to je Srpkinja, dodaje: Verujem kada bih otila u inostranstvo da bih se strano stidela, zato to strane la i su priane o Srbima. Mnogo puta se stidim to sam

166

Zagorka Golubovi

Srpkinja zbog tuih miljenja o Srbima.5 (Razlikuju se, dakle, oni koji se bezuslovno identifikuju kao Srbi, od onih koji zbog stranih uticaja na demonizaciju srpskog naroda iskazuju i izvestan stid, iako se ponose svojom nacijom.) Studentkinja iz Paneva je Srpkinja, koja voli svoju otad binu iznad svega; isto i nezaposlena ispitanica sa visokom kolom iz Nia koja je: Prvenstveno Srpkinja, volim svoj narod, veliki sam patriota.6 Meutim, KV radnik iz U ica je odsean: Rekao bih da sam Srbin, nita dalje, opet Srbin. Suprotno tome, radnica iz Paraina ka e: Srbin bih rekla prvo iz navike, tu sam roena, ili to sam Srpkinja, to je bogom dato, to nisam birala (medicinska radnica iz Novog Pazara) drugim reima, opredeljujui se po roenju, a manje iz linog oseanja nacionalne pripadnosti. Drugu vrstu iskaza daju oni ispitanici koji ne oseaju iskljuivo nacionalno opredeljenje, ve uz njega dodaju i neke druge forme identifikacije. Ja bih rekao da sam Srbin koji ivi u Jugoslaviji, da sam kuvar koji radi u restoranu (kuvar iz Beograda); ili Srbin, pravoslavac, to je prvo, a u nekoj drugoj situaciji bih rekao da sam istoriar umetnosti, ili Valjevac. Drugi pored isticanja nacionalnog opredeljenja (Srbin/Srpkinja) dodaju ime i prezime i profesiju, a jedna ispitanica iz Beograda umee: dobar ovek, poten, radan. Izvesni ispitanici na pitanje o identitetu razmiljaju kao, na primer, profesorka iz Novog Pazara: iveli smo u la noj prii o bratstvu i jedinstvu i da smo svi isto, nismo isto, nosimo ak i razliita imena, pripadamo razliitim religijama... A poto je bilo potiskivano, osuivano svako iskazivanje nacionalnog identiteta, onda nam se vratilo kao bumerang i svi su jedva doekali da postanu Srbi i Muslimani i Hrvati i Makedonci i Slovenci i da ive to svoje nacionalno tako duboko potisnuto. I onda se desilo to to se desilo. Ili po reima jednog Vojvoanina: Ja sam rastao u Vojvodini i nacionalizam mi uopte nije blizak. To sam iskusio tek pre desetak godina, i uopte nisam gledao na to kako se ljudi zovu. Samim tim to ivim, roen sam u Vojvodini, koja je jedna pluralistika sredina, prihvatam te ljude i pokuavam da ljude cenim po ljudskim osobinama, a ne po pripadnosti naciji. Ja se ne stidim to sam Srbin, ali mislim da to ne treba da bude kvalitet. Dakle, jedan broj ispitanika i kada se izjanjava za nacionalni identitet to ini ili iz navike, po roenju, ili zbog patriotizma, ili iz prkosa (Srbenda!), te
5

Interesantno je da na nacionalnu identifikaciju, ak i kada se izra ava oseanje stida, ne utie oseanje odgovornosti za zla dela koja su injena u ime srpskog naroda, ve se to povezuje sa la nim predstavama drugih o Srbima. Mada se eventualno lino oseanje odgovornosti mo e nazreti kod visokoobrazovane ispitanice iz Kragujevca kada ka e: Ponosim se da sam Srpkinja, ponosim se do ove situacije u kom sam vremenu ivela, u jednom ponosnom vremenu dok nije nastao pad (mislei na period Titovog i Miloevievog vremena). 6 Iz ovoga, a i nekoliko drugih odgovora vidi se da se mea nacionalno odreenje i patriotizam, to se oznaava izjavom da je neko Srbin jer voli svoj narod i svoju otad binu. I nastojnik iz aka, koji se izjanjavao kao veliki Srbin takoe se slu i istim argumentima.

Kako se graani identifikuju

167

oseanje srpstva nije toliko stvar linog ubeenja koliko potrebe da se odredi pripadnost nekoj zajednici (esto povezujui Srbiju i Jugoslaviju); a zatim, ide i u kombinaciji sa drugim oblikom identifikacije. Iz toga bi se mogla izvesti pretpostavka da se o tvrdoj nacionalnoj identifikaciji radi samo u manjem broju sluajeva, to dosta razlikuje stavove graana u 2001/2002. od onih u devedesetim godinama XX veka. U ovom istra ivanju se javlja i jedan nov oblik, civilna identifikacija, kao oseanje pripadnosti dr avi kao politikoj zajednici, odnosno uslovno reeno, kao oseanje graanstva (mada iskazi obian graanin, prosean graanin mogu da znae i samo obian ovek). Mlai ispitanik iz aka ka e: Jedan sasvim prosean graanin ove zemlje, ali ponekad pomislim da sam mnogo nesrean ovek to ivim tu gde ivim; ili prosto: Obian graanin Srbije. To isto nalazimo i u iskazu: Pre svega, mislim da sam prosean graanin, da sam fleksibilan u svojim htenjima i miljenjima (hemijski tehniar iz Paneva). To se donekle mo e povezati sa tipom kosmopolitske identifikacije: Sebe do ivljavam kao kosmopolitu, ne pristajem na zatvaranje u nacionalnu i teritorijalnu definiciju, smatram sebe graaninom Evrope i sveta. Kada je nestala Jugoslavija, ja sam ostala bez jednog svog identiteta, nala sam se u nekoj vrsti procepa ta sam ja, gde da se stavim. Onda su odjednom svi poeli da bivaju Srbi, a ja ne mogu da se smatram iskljuivo Srpkinjom (moj otac je Hrvat)... Ne mogu sebe da stavim u usku nacionalnu pripadnost. To je najubedljivije iskazao jedan pravnik kada na pitanje da li bi se opredelio prema nacionalnom odreenju ka e: Ne, ne. Ja sam patriota, ali nisam prevashodno optereen time... Nacionalno nisam nikad do ivljavao kao prioritet. Uvek sam do ivljavao oveka kao oveka na prvom mestu. Dakle, kad me pitate ko sam, ja bih rekao graanin tog i tog uzrasta, graanin koji od kolske spreme ima to to ima, graanin koji pripada po dr avljanstvu republici Srbiji i po nacionalnosti Srbin... Dakle, graanin sveta sam, na kraju. Nije mali broj i onih ispitanika koji se deklariu kao Jugosloveni: Prvo sam Jugosloven, pa sam onda Srbin, tako sam vaspitan, a onda automehaniar, tako iskazuje svoj pluralni identitet automehaniar iz Beograda. I penzionisani KV radnik iz Kikinde deklarie se slino: Ja sam Jugosloven, tako sam vaspitan, da smo svi braa. ivim u meovitom braku i sin mi se izjasnio kao Jugosloven. Ja sam Jugoslovenka odgovor je nezaposlene ispitanice iz Nia to sam nekad sa ponosom govorila, ja se ni danas ne stidim toga. Ovakvo izjanjavanje je najee karakteristino za ispitanike iz meovitih brakova. Mo e se, dakle, zapaziti ira skala diferenciranih identiteta, meu kojima znaajno mesto zauzimaju modernije forme identifikacije (kosmopolitizam, graanska, profesionalna identifikacija). To pokazuje da etniko odreenje nema ono mesto kakvo je zauzimalo u vreme nacionalistike euforije devedesetih godina prolog veka.

168

Zagorka Golubovi

Kakav je moj (srpski) narod?

Da se poslednja pretpostavka mo e prihvatiti potvruje i analiza stavova prema sopstvenom narodu, gde se najee povezuju pozitivne sa negativnim osobinama i ne zapa a u veoj meri glorifikacija svog naroda. Pored odgovora Mislim da smo isti kao i ostali narodi, ima i dobrih i loih, ostali odgovori se razvrstavaju u: a) pozitivne bez rezerve, b) kombinovane i c) sasvim negativne. a) Najee isticane pozitivne osobine su gostoljubivost i dru eljubivost.7 Jedan Kragujevanin misli da su Srbi dobar, miroljubiv narod, koji je zaista pored svojih linih problema primao i druge. Ali, pored iskaza jednog ispitanika iz Kikinde da su Srbi najbolji narod na svetu, nikom ne bi naudili, nebeski narod, vie je onih koji pozitivnu ocenu i uslovljavaju, kao to govori iskaz: Dobri su, samo to nas svi mrze. Po miljenju jednog Po arevljanina Srbi su izuzetno dobar ali prostoduan narod... Uvek je neko drugi bolji od nas, ali u datom momentu mo emo da budemo i jako loi... Nismo nauili da mrzimo nikog, ako nas neko naziva genocidnim narodom mi to svakako nismo. Jesmo uvek vraali amar za amar... Izuzetno prostoduan narod, da poverujemo i maltene svako edan da nas prevede preko vode. Ili: Ja lino mislim da je to dobar narod, ali je sistem uticao da se izmeni karakter ljudi ve i konja gde gazda ka e, trpljen-spaen, umilno jagnje dve ovce sisa ima tu neto to govori o stranoj podlo nosti, poltronstvu i ja to ne mogu da opravdam i apsolutno ne mogu da prihvatim (ispitanica iz Kragujevca). b) Mnogo je vie onih koji vide i dobre i loe strane svoga naroda: Srbi su dobar narod, vispren, snalazi se, vredan kad treba, meutim, tvrdoglavi i hoe vou (in enjer geologije iz Po arevca).8 U to se uklapa i odgovor frizerke iz U ica: Mi smo dobar narod, ali smo narod koji ima izvesnu dozu straha, mi smo narod koji se boji, narod koji jo uvek nije na svojim nogama... narod koji nema jo kulturu... Mi smo narod u oblacima, zato to nemamo to to ima svet, a mi to elimo... Mi smo nesiguran narod, nemamo sigurnog vou... Treba nekog da imamo ko e ovu dr avu da stavi na noge i da ovaj narod zapamti da samo od rada mo e da ivi.
7

Mislim da smo dru eljubivi, koji hoe da ive sa svakim. Kada sam se susretao sa strancima, svaki je govorio o naem narodu najbolje, zato to je na narod gostoljubiv, sve pru a onome ko mu je prijatelj; ili: Dobar narod, od neprijatelja stvara prijatelja, mi brzo zaboravljamo sve to nam se desilo (penzioner iz U ica). Slino je i drugo miljenje: Vrednost Srba vidim u tome to mogu sa svim narodima da ive, nisam videla da Srbin mrzi drugu veru, mo da da mrzi samo loeg oveka, a najvie Srbin mrzi Srbina (ispitanica iz Novog Pazara). 8 To isto konstatuje i drugi ispitanik: Vredan narod, ali narod kome treba gazda. To je problem Srbije to se tie demokratije. Mi smo vredni kad odemo da radimo u Nemaku, ali tamo postoji gazda... Kada se bude izvrila vlasnika transformacija i kad se bude znalo ko ta radi, mislim da e Srbi biti onakvi kakvi su u svetu (nezavreni sociolog iz Pirota). Ili: To je lud narod, obo ava lidere. Prvo dru e Tito, pa Slobodane, sada e nai nekog drugog da izmisle ponovo.

Kako se graani identifikuju

169

Mnogo su vezani za istoriju, mislim da je to preoptereenje, ali gostoljubivi i velikoduni, a ipak su i pokvareni na neki nain, od njih mo ete da oekujete i jedno i drugo. Po miljenju penzionerke iz Nia Srbi su naivni, svi su ih prelazili, a i ta srpska trpeljivost to omoguava, mi sve pratamo i to nam se sveti. Navodi se i navika da narod brzo zaboravlja i nesposobnost da se ue lekcije iz istorije, mada, ka e se: Ipak smo mi zdrav narod, vredan i sposoban, snala ljiv, poten, uz to patrijarhalan, teko neke vee promene mogu da usvoje odmah i teko se prilagoavaju, uaureni, ne kontaktiraju sa spoljnim svetom konstatuje biznismen iz Sremske Mitrovice. c) Nisu izostale ni izrazito negativne ocene, kao to je iskaz penzionera iz Novog Sada: Dosta glupavi i naivni, nikad ne pogaamo pravu stvar, uvek smo negde na pogrenom. A najkrai negativan stav je: Hoemo da podmetnemo nogu. Ili: Jedinstveni smo samo kad nam je neka muka... Izgubio je (srpski narod) svoju veru i povodljiv je, uvek smo neverne Tome, uvek tra e lidera i svi na vlasti to zloupotrebljavaju. Jednom broju ispitanika smeta mit o veliini koji uoavaju kod Srba. Ono to meni u poslednje vreme jako smeta to je mit o veliini... Ponosni smo mo da vie nego to bi trebalo, jer iz toga ponosa mislim da se raa pomalo i sujeta... Nemaju racionalan odnos prema stvarnosti, uvek misle da mogu vie, bolje i da su mnogo va ni... Ne shvataju granice, dokle su nae granice, gde jesmo mi, mali narod. Mislim da smo doli na jednu stranu taku, sa stranom erozijom morala, mit o nebeskom narodu, koketerija sa nacionalizmom (profesorka iz Novog Pazara).9 Dok drugi zameraju Srbima sklonost ka manipulaciji: Po meni suvie lako zapaljiv narod, suvie im je lako da poveruju u neka lepa obeanja, u neke bajke, bez da prethodno dobro razmisle. Mislim da nam fali malo taktinosti, malo obrazovanja, malo vie kulture, malo manje praznoverja, znai ono kanalisano, ne neko ispiranje mozga i neka indoktrinacija, ali indoktrinacija o pravim vrednostima, to nam fali (in enjer elektrotehnike iz Novog Sada). Istoriar umetnosti iz Valjeva vidi Srbe kao naciju bez kontinuiteta, ne bez nego sa diskontinuitetom. Nemci se prvenstveno dr e na nacionalnoj osnovi, prvo je Nemac, dr avljanin, pa je katolik ili protestant, a kod nas je to zaotreno, ako niste pravoslavac niste Srbin.

Slino ka e i uiteljica iz aka: Pa mislim da smo vrlo lo narod. Mislim da previe sebe veliamo, kako smo jaki, kako smo hrabri, kako smo divni, a u stvari smo jako velike kukavice negde u dubini due... mi hvatamo na miie. Eto to je odlika Srba, to mene onako strano dovodi u neko stanje apatije... Mislim da u stvari u celom svetu kru i pria da smo mi, eto, polu-divljaci. Poznati smo po tome da i u kafanama se potuemo oko svega... Nemam sad nikakvu emotivnu vezanost za tu Jugoslaviju, nemam ni emotivnu vezanost za Srbiju. Eto, jednostavno, uopte nemam taj patriotski nagon u sebi.

170

Zagorka Golubovi

Volim da kritikujem svoj narod zaotrava stav nastavnik iz aka mi smo prljavi, la ljivi, licemerni, neradni, nekulturni, nepismeni, ali ih mnogo volim takve kakvi smo, jer imaju i veliku duu i bistrinu, razboritost, sposobnost da pro ive, da inoviraju i patentiraju, u dui su vernici. Samo smo mi pljuvali na nau istoriju, na crkvu, na krst. Krajnje je vreme da se ka e: Srbi smo. Ili: Srbija je zemlja nedoija, koja nema nikakva pravila ni zakone, a tim negativnim svojstvima esto se dodaje da su Srbi razjedinjen narod. Dakle, i kada je re o stavovima prema svom narodu postoji diferenciranost, razliito od dosta naglaene glorifikacije koja je bila primetno prisutna devedesetih godina prolog veka.10 Spremnost da se i negativno govori o vlastitoj naciji nije se tada uklapala u sliku nebeskog naroda, nasuprot manjoj ili veoj kritinosti u sadanjem periodu, koja implicira potrebu da se distancira od takve ideje, ali i od negativnih karakteristika svoga naroda (ispitanici najee govore o Srbima u treem licu, sa odreene distance, koja se razlikuje od preanje sklonosti ka skoro potpunoj identifikaciji sa svojom nacijom).

Stavovi prema drugim narodima

Razlike u odnosu na raniji period se zapa aju i u stavovima prema drugim narodima, prema kojima postoji vea fleksibilnost u ocenama, uz odsustvo agresivnosti. Meutim, izuzetak ini stav prema Albancima, kada je re o susednim narodima, kao i prema Amerikancima, prema kojima veina ispitanika izra ava odreenu dozu netrpeljivosti, sa upotrebom primetno negativnih stereotipa. Albanci su slepo crevo Evrope (srednjokolka iz Paraina). Genetski lo narod izjavljuje penzioner iz Leskovca izolovani od sveta, fanatici. Potrebne su im godine prevaspitavanja da bi bili normalni ljudi. Ili: Pucaju ljudima u lea, to implicira podmuklost, ali i kukaviluk. A student iz Kikinde, iako priznaje da ne poznaje nijednog Albanca, prihvata ono to prenosi TV da su najgori (kao tipian primer uoptene mr nje). Vrhunac negativnosti ispoljava etnolokinja iz Kikinde: Mislim da su oni na granici mo da oveka pre homo sapiensa, ljudi vrlo niske i primitivne svesti. Narod u fazi nacionalnog i ivljavanja. Nisam albanofob, ali imaju dosta krut mentalitet i igraju na demografski faktor i lako je njima manipulisati (pravnik iz Kruevca). Ostali odgovori, osim nekolicine pozitivnih ili izreenih sa dozom razumevanja, predstavljaju razliite gradacije negativnih stavova. Ti odgovori mogu se klasifikovati u sledee grupacije: a) Sa naglaskom na ugro avanju: Smatram da nas oni ugro avaju i da nee birati nain da ostvare svoj cilj, a to je otcepljenje Kosova, miljenje je slu benika
10

U pomenutom istra ivanju iz 1993. godine 51,3 posto ispitanika se slo ilo sa iskazom: Moj narod nije savren, ali je naa kulturna tradicija bolja od drugih, izra avajui preuveliavanje pozitivnih svojstava svoje nacije; a posredno to implicira i stav Glavna opasnost za nae nacionalne ustanove dolazi od uticaja stranih ideja i ponaanja (slo ilo se 51,5 posto ispitanika), to ukazuje na te nju ouvanja vlastitih ideja ksenofobinim zatvaranjem u svoju naciju.

Kako se graani identifikuju

171

iz apca. A ugro avanje dolazi otud to ele da se raire i sve zauzmu, zahvaljujui takvom savrenom prirataju kojim hoe da osvoje ceo svet, ne samo Srbiju. Oni nas osvajaju po broju novoroene dece, to je srpska nesrea, ka e ispitanica iz Kruevca. Drugim reima, oni su narod koji ima teritorijalnih pretenzija, koji ugro ava na etniki prostor i moj sopstveni narod (privatnik iz Kragujevca). b) Uverenje o apriornoj mr nji Albanaca prema Srbima: da je to zatvoreno drutvo, da su neprijateljski raspolo eni prema Srbima, odnosno da su odbojni prema nama kao da su roeni da nas mrze. A to uverenje se izvodi pre svega iz sadanjih odnosa na Kosovu (vidi ta nam rade na Kosovu), mada po neki ispitanik konstatuje i da su nekada lepo iveli sa Albancima (na primer, u vojsci). c) Raireno je shvatanje o zaostalosti Albanaca: Jako zatucan narod, mislim da je to izmanipulisan narod od svojih dr avnika (prodavaica iz Beograda, koja ovde misli uglavnom na doljake, dok bolje miljenje ima o starosedeocima). A vaspitaica iz Kruevca ovako objanjava zato je to izmanipulisan narod: Mislim da su dosta neuk narod, strano prost narod... to je narod manje pismen, lake ga vodi, dovoljno je da se pojavi neko sa nekim ekstremnim idejama i ta im on ka e, oni to sluaju, jednoumlje. Jedan broj ispitanika, meutim, okrivljuje albanske voe za takvo stanje nacije: Loa politika je dovela do ovoga do ega je dolo, sve se desilo zaslugom njihovog vrha. d) Ali se Albancima pripisuje i negativan uticaj na Srbe: Oni su kod nas doneli drogu, ili su raanjem previe dece, koju nisu mogli da ishrane, opteretili drutvo, a to podrazumeva da su u osnovi lo narod koji negativno utie na svoju okolinu. Ima i ispitanika koji konstatuju da ne mogu nita da ka u, jer ne poznaju nijednog Albanca. Medutim, u poplavi negativnih stavova i predrasuda prema Albancima, ula se i po koja racionalnija procena, koja se zasniva na izreci u svakom itu ima i kukolja, kao to ka e tehniar iz Paneva: Kad vam on daje re za neto, on e da je i ispotuje. Naravno, u svakom itu ima i kukolja. Da su obini Albanci sa Kosova mogli da odluuju o svemu onome to se dogaa... I tamo se desilo ono to se desilo zahvaljujui njihovom vrhu. Ili: Dosta se identifikuju sa grupom, poma u se. Ne bih rekla da su loi ka e profesorka iz Nia politika je uinila da doe do onoga do ega je dolo. A bez ikakvog uslovljavanja govori asovniar iz Kragujevca: Vredni ljudi i radni, slo ni, solidarni. Ili ispitanica iz Beograda: Mislim da su narod koji je jako estit, dr i do tradicije koja im daje snagu, vrlo lojalni svojoj tradiciji i svojoj porodici, korektni u odnosima (govorei na osnovu iskustva sa izbeglicama sa Kosova). Ovakvi stavovi su, ipak, vrlo retki i potvruju svojom malobrojnou duboku ukorenjenost negativnih stereotipa o Albancima (koje mnogi ak i ne poznaju lino), koji se nisu nimalo promenili u odnosu na raniji period (kako pokazuju istra ivanja iz predoktobarskog perioda).

172

Zagorka Golubovi

Zakljuak
Prema navedenim ciljevima istra ivanja, na osnovu analize stavova o identitetu mo e se zakljuiti da pluralni identitet preovlauje u opredeljenju graana za oblike identifikacije, dok je iskljuiva nacionalna identifikacija u opadanju. Iz toga sledi da se graani 2001/2002. ne vezuju iskljuivo za jednu formu identiteta, te da ne postoji neko specifino mi koje bi predstavljalo preovlaujuu karakteristiku identifikacije graana Srbije danas. Pretpostavka da se tradicionalni model identiteta najee javlja u periodu kriza i nesigurnosti, to se potvrdilo u istra ivanju 1990-ih godina, mogla bi nas u naem sluaju odvesti krivom zakljuku da je taj period prebroen, budui da veina ispitanika inklinira pluralitetu identifikacije (kao modernom izrazu). Iako se u odgovorima nalaze tvrdnje da se graani danas oseaju sigurnije, iz toga ne mo emo zakljuiti da je ve uinjen kvalitativni skok, utoliko pre to forme identiteta koje su graani birali pripadaju najee kolektivnom identitetu, sa manjim prisustvom naznaka linog identiteta (kao dokaz svesti o svome ja). Iako se u intervjuima zapa a da se jedan broj ispitanika ne snalazi u odgovorima o identitetu i ne izra ava spontano nego tek na podsticaj ispitivaa, zanimljivo je da najvei broj zna odgovor, a meu njima mnogi se ne kolebaju da istaknu istovremenost vie formi identiteta, a neki ispitanici oseaju potrebu da naglase da za njih nije najva niji nacionalni identitet. Sledei pretpostavku da je odsustvo ekskluzivnog identiteta i prihvatanje pluraliteta identitifikacije indikator modernijeg shvatanja, mo e se govoriti da se veina populacije kree u tom pravcu. Takoe se zapa a da postoji mali broj graana u ispitivanoj populaciji bez identiteta, budui da se samo nekoliko izjanjava samo imenom i prezimenom, to ne govori nita o linim svojstvima i ulogama odreenog ja , ili o grupnoj pripadnosti, ostajui u formi pripisanog identiteta. Ali se mo e govoriti i o osobama sa izgubljenim (socijalnim) identitetom. To se vezuje ili za raspad Jugoslavije, tj. sa oseanjem da su izgubili zajednicu kojoj su pripadali, ili za izoptenost iz drutvene zajednice zbog gubitka posla (kod nezaposlenih, kod ljudi prinuenih da napuste svoju profesiju i da se bave vercom, ili kako sami ka u, da su ljudi sa ulice). Ocenjujui stav prema identitetu vis-a-vis drugog (naroda), s jedne strane iz perspektive percepcije prema sopstvenoj grupi (ovde naciji), a sa druge, iz percepcije drugog, zakljuak bi mogao da glasi: da slabi prisustvo precenjivanja (glorifikacije) sopstvene nacije na raun realnijih procena (izra ena je sklonost da se vide i dobre i loe strane sopstvenog naroda, kao i drugih, sa izuzetkom naglaene negativne konotacije kada su u pitanju Albanci). A dosta naglaeno isticanje negativnih osobina srpskog naroda moglo bi se objasniti situaciono (iako jedan broj ispitanika nije spreman da se suoi sa nedavnom mranom prolou svoga naroda, ipak je to sigurno ostavilo traga i uticalo da

Kako se graani identifikuju

173

se racionalnije gleda na sopstvenu naciju). Meutim, ono to pada u oi jeste da se drugi narodi generalno ne vide kao neprijatelji i implicirana je elja za saradnjom. Drugim reima, mo e se govoriti o oseanju da je su ivot sa drugima mogu, to se ispoljava ne samo prema susedima ve i u stavu prema narodima Evrope, prema kojima se ne pokazuje odbojnost. Za razumevanje kojem tipu identiteta pojedinci pripadaju va an pokazatelj jeste i to da li graani imaju refleksivan odnos prema drutvenoj zajednici u kojoj ive, kao potvrda da je dostignut stepen distanciranja izmeu kolektivnog i individualnog, to predstavlja va nu fazu u procesu identifikacije. Dosta naglaena kritika intonacija kako prema re imu nedavne prolosti tako i prema sadanjem poretku ukazuje na to da je veina ispitanika oformila svoj vlastiti stav kao znaajan indikator identiteta, tj. da se mo e u izvesnoj meri govoriti o postojanju subjektivno do ivljenog entiteta, te i o javljanju graanskih formi identifikacije (videti odeljak o politikim stavovima prema bivoj i sadanjoj vlasti). Pod graanskom formom identifikacije podrazumeva se da se pojedinac ne stapa sa svojom grupom/drutvenom zajednicom, ve je u stanju da je uzima kao objekt evaluacije, budui manje ili vie svestan razlike izmeu ja i mi, ali bez kidanja veza sa kolektivnim entitetom kojem pripada (to potvruju iskazi da su i pojedinci odgovorni za nepovoljno stanje i da moraju intenzivnije da se ukljue u proces drutvenih promena). Ne preuveliavajui nastale promene (u poreenju sa ranijim istra ivanjima), one se ne mogu ni zanemarivati, jer bi bez njih bilo teko objasniti kako se desio 5. oktobar 2000. godine i na osnovu ega graani, uprkos kritinosti i nezadovoljstvu, ipak gaje nadu da e proces promena biti nastavljen i da se mogu nadati boljoj budunosti. Mislim, takoe, da ova analiza dovodi u pitanje tezu, dosta rairenu u poslednje vreme, da je nacionalizam ponovo u porastu. Pri tom se ne pravi razlika izmeu, na jednoj strani, nacionalistike propagande koja dolazi od jednog broja nacionalistikih partija, kojoj svakako podle e odreeni broj graana, pre svega, sklonih njihovim idejnim programima i, na drugoj strani, ire populacije, koja se postepeno oslobaa nacionalnih mitova i zauzima racionalniji stav u pogledu procene ko smo mi kao narod i gde pripadamo (videti odeljak Svet i mi). I na kraju, mislim da ima argumenata da se tvrdi da je ideoloko/politika forma identifikacije (nametnuta putem propagande u cilju homogenizacije naroda) u znatno manjoj meri prisutna od one koja se uslovno mo e nazvati ontolokom i psiholokom, koja je rezultat izbora a ne pripisanosti.11 Treba
11

I kada uzmemo u obzir veliko prisustvo odgovora u smislu suprug/a, otac/majka i sl. i tu se podrazumeva izbor, jer se pojedinci opredeljuju za te uloge, koje im nisu date roenjem, budui da ovek mo e da ivi u celibatu ili da se odrekne poroda. A takva opredeljenja ujedno govore i o linom statusu pojedinca putem izabranih uloga, to takoe izlazi iz okvira pripisanosti, mada se mo e rei da ovakva vrsta opredeljenja uglavnom proizlazi iz patrijarhalnog naslea u shvatanju drutvenih uloga.

174

Zagorka Golubovi

razmiljati o tome da li se i to mo e uzeti kao jedno od obele ja promena u postoktobarskom periodu, koje govori o tome da se politika manje mea u ivote pojedinaca i odreivanje njihovog karaktera.

Gordana eri

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

Umesto sociolokih i psiholokih analiza etnikih stereotipija baziranih na anketama,1 koje ukljuuju merenje rairenosti unapred izabranih stereotipa i iskazivanje rezultata statistikim podacima, grafikonima i sl., pokuau na osnovu analize intervjua graana da predstavim sliku diskursivnih praksi koje se odnose na opisivanje i vrednovanje sopstvene nacije i uporeivanje sa drugima. Koristiu pojam diskursivne prakse pre svega zato to nije vrednosno optereen, poput pojma stereotipa, na primer. Razloga za to ima vie. Oni se tiu znaenja odrednice diskursivan,2 koja se odnosi na misaono izvoenje zakljuaka i irine samog pojma koji podrazumeva nadreeninu naraciju u ijoj smisaonoj osnovi ili implikacijama, temi ili predmetu mogu biti stereotipi. Diskursivne prakse dakle natkriljuju stereotipe i pokazuju kontekst3 u kojem figurira neki od stereotipa. On svakako nije zanemarljiv, budui da mo e da poka e kako stereotipi funkcioniu kao datosti koje se ne dovode u pitanje, na koji nain slu e osnovnoj orijentaciji i sticanju znanja, zato pru aju sigurnost i, na kraju, kako i zato se prazne odnosno prevazilaze. Pored toga, uvodei pojam diskursivne prakse, koristim se pretpostavkom da svaki govor odnosno diskurs uvek neto ini, odnosno da ima povratno dejstvo na stvarnost i sposobnost da je menja, bez obzira na to to nije re o javnom nego o svakodnevnom
1 Takva istra ivanja kod nas su radili Bora Kuzmanovi Autoritarnost kao socijalnopsiholoka karakteristika (u: Golubovi i drugi, 1995), Zagorka Golubovi Nacionalizam kao dominantan drutveni odnos i kao dispozicija karaktera (u: Golubovi i drugi, 1995), Dragan Popadi, Miklo Biro Autostereotipi i heterostereotipi Srba u Srbiji (1999) i drugi. 2 Videti odrednice diskursivan i diskurzivan, Renik srpskohrvatskog knji evnog i narodnog jezika, SANU, knjiga IV. 3 Kontekst oznaava slo en i neizdiferenciran niz elemenata na najmanje dva nivoa. Prvi nivo se tie narativnih sadr aja koji okru uju preneseni iskaz ispitanika. Drugi nivo podrazumeva drutvene, politike, istorijske i sl. karakteristike individualnog iskaza, odnosno ambijenta u kome je iskaz nastao, kao i tradicije i jezike konvencije na koje se ispitanik oslanja.

176

Gordana eri

diskursu koji karakterie izrazita heteroglosija. Tematizujui linu participaciju u socijalnoj stvarnosti, ispitanici eksternizuju svoj stav i bitno menjaju socijalno formirane (utvrene) pretpostavke. Pojmom diskursivne prakse sugerie se promenjivost i razliitost odnosa ispitanika prema pitanjima koja se pokreu u intervjuu, iako se taj odnos manifestuje i kao stalnost izra ena stereotipom. Kada je predmet diskursivnih praksi (celovitih iskaza ispitanika o odreenom pitanju) etniki stereotip, koji pored specifinog znaenja ima i vrednosni akcenat, onda njime izra en odnos izmeu znaenja i vrednovanja, emocionalnog i racionalnog, oekivanog i iznenaujueg, stalnog i promenjivog itd. u analizi postaje odnos od primarnog znaaja. Ukoliko se iskazi koji tematizuju osobine naroda prenose celovito, kao diskursivne prakse, sauvae subjektivnost znaenja i vrednovanja. Inkorporiranjem u naunu anlizu trebalo bi pored subjektivnosti da sauvaju i nezavisnost znaenja, mada izmeu aktivnog percipiranja iskaza ispitanika i njegovog prenoenja u vezanom kontekstu postoje bitne razlike. Sa take gledita konanog autorskog teksta, ukljuivanje iskaza ispitanika kao posebnog konstruktivnog elementa moralo bi minimalno da zadovolji dva meusobno uslovljena zahteva: 1. da autorski tekst govoru ispitanika ne oduzme smisaonu samostalnost (autentina perspektiva uesnika); 2. da govor ispitanika ne narui tematsko tkivo i kontekst autorskog teksta (perspektiva autora i autorska intervencija). Diskursivne prakse su izraz meudejstva dveju imanentnih komponenti samom jeziku: meudejstva njegove statine i otvorene strukture (v. Bernstein, 1970). Statika se, pored osnovnog plana jezika (njegovih autonomnih pravila) prepoznaje i u stereotipnom sistematizovanju, svoenju i redukovanju pojavnosti (u smislu njenog savladavanja), delujui na razumevanje drutvene stvarnosti i na ograniavajui i na olakavajui nain istovremeno. Zapravo, kao fenomen koji olakava orijentaciju i modelovanje sveta (u kome se i lini identitet potvruje kao deo tog sveta), stereotip istovremno ograniava objektivnost percepcije. Osloboenost iskaza od stereotipnih sadr aja ili formi, kao domet koji je prevashodni izraz otvorene strukture jezika, izmeu ostalog jeste znak autentine percepcije i promiljanja drutvene stvarnosti. Pretpostavka promene miljenja uslovljena je promenom jezikog iskaza, odnosno izla enjem iz stereotipnog okvira. U kontekstu pokrenutih pitanja ovog istra ivanja, odnos izmeu nepromenjenog (statinog, stereotipnog, onog to ograniava individualnu misao) i promenjenog (autonomnog i autentinog), zauzima mesto od najvee va nosti. Navedeni iskazi o identitetu pokazuju manje informacije, a vie potrebu za ukljuivanjem (inkluzijom) u uobiajeni ili reprezentativni nain govorenja. Mera u kojoj se diskursivne prakse prepoznaju kao najotvrdliji (najei) stereotipi obrnuto je srazmerna procesu individualnog promiljanja.

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

177

Stavove graana o zbirnom liku Srba pokuau da predstavim posredstvom odgovora graana na niz pitanja koja proishode iz stereotipa. To su stereotipi o srpskoj dobroti, (ne)slozi, (ne)zrelosti, (ne)pobedivosti, tj. pitanja da li su Srbi bolji od drugih, da li su slo ni, zreli itd. Ova pitanja u intervjuima nisu eksplicitno postavljana, ali se analizom stavova nameu odgovori i na ova pitanja, upotpunjavajui mre u diskursivnih praksi o nacionalnom identitetu. Iz okvira odgovora graana na navedena pitanja pokazau osnovne karakteristike diskursa o identitetu, naine uticaja stavova elite, politike propagande, politikih promena, savremene situacije i uopte naine razumevanja ovog fenomena. U drugom delu teksta pokazau diskursivne prakse graana o srpskim osobinama koje se najee navode u akademskim tekstovima (dru eljubivost, gostoljubivost, zavist, inat, prilagodljivost itd.), vodei rauna da redosled stereotipa odgovara uestalosti pojavljivanja u govorima graana. O stavovima koji negiraju mogunost uporeivanja naroda prema specifinim osobinama i stavovima koji izlaze iz okvira iskaza koji se prepoznaju kao stereotipni govoriu u treem delu teksta. Analiza stereotipija bazirana na materijalu dobijenom metodom dubinskog intervjua, izmeu ostalog, omoguuje bolji uvid u njihove formalne odlike. Teoretiari stereotipa zastupaju stav da se stereotip izra ava kratkom jezikom formom. Istina je, kako tvrdi Klaus Rot (2000: 264), da je najee re o sa etim konstrukcijama, pridevima (atributima), koji prevazilaze primarne konotacije, vrednosno optereenim stabilnim idiomima (srpska nesloga), poslovicama, izrekama... Pored ovakvog iskazivanja, stavovi o identitetu se u diskursima graana izriu u vidu razvijenijih verbalnih formi, kao kompleksne prie u ijoj su pozadini stereotipi ili, tanije, prie koje su usmerene i oblikovane nekim od stereotipa, iako ne moraju biti izreene na nain prepoznatljiv kao komunikativni klie. U teorijskom postavljanju ovog problema vodila sam se injenicom da i etniki stereotipi, poput svih ostalih stereotipa koji se tiu izvanidentitetskih pitanja svakodnevice, bitno olakavaju i istovremeno uslovljavaju nain razmiljanja, jer je to naueni put orijentacije i razumevanja drutvene stvarnosti. Od ne manje va nosti za pojaavanje stereotipnog u iznesenom stavu jeste injenica okolnosti i naina u kojima je razgovor o pokrenutim pitanjima voen (ukratko, injenica situacionog obele ja, u ovom sluaju snimanja razgovora), zbog ega je izneseni stav dodatno oblikovan potrebom pametnog, ispravnog ili tanog odgovora. I u sluajevima da ne predstavljaju iskreni stav ispitanika, oni ne gube na svojoj vrednosti jer su izraz konvencije ili predstave o po eljnom (ispravnom, tanom). Budui da mi je namera da poka em kako stereotipi rade, odra avaju jeziku i/ili drutvenu konvenciju i olakavaju shvatanje sveta, prilikom navoenja razmiljanja graana, prednost u dati upravo razvijenijim formama nad kratkim etiketiranjem, tipa dobar narod, gostoljubiv, inad ijski, neslo an. I najva nije: skoro u polovini obraenih intervjua materijal za analizu stavova koji bi upuivali na odnos ispitanika prema nacionalnom identitetu nije dat

178

Gordana eri

u razvijenom obliku. injenica utanja dela ispitanika o ovim pitanjima mo e da govori razliite stvari. U smislu znaaja identiteta, utanje o njemu potencijalno ima iroku skalu tumaenja od davanja jo veeg znaaja identitetu u odnosu na druga pitanja o kojima se nairoko pria do potpune neva nosti identiteta u odnosu na druge drutvene ili line probleme. Meutim, situacija utanja na postavljeno pitanje o identitetu varira od nerazumevanja samog pitanja do odbijanja ispitanika da na pitanje odgovori, odnosno poricanja vrednosti takvog pitanja. U retkim sluajevima, kada je pitanje osveeno, dakle ispitaniku jasno, situacija utanja mo e biti nevoljno proizvedena (iz neznanja pravog odgovora) ili sasvim namerno, ciljno, uprkos znanju. Stoga je ova analiza u veoj meri rezultat onih intervjua koji verbalizuju stavove o osobinama svoje i/ili drugih nacija i stavova koji negiraju svrsishodnost predstavljanja nacionalnog identiteta u okvirima okotalih (vrstih) diskursivnih modela. Ostaje, meutim, jasno da je fenomen utanja na ove teme va an i poseban vid komunikacije, odnosno drugaiji nain govora o istom pitanju. Za dodatno obrazlo enje ini mi se neophodnom bar kratka napomena o domenu stroge sociolingvistike dihotomije na ispitanike kao nosioce dvaju uzajamno iskljuujuih kodova: ogranienog i elaboriranog koda.4 ovekova drutvenost je besumnje odreena verbalnim iskazom, kao to je i govorni kod svojstvo vezano za drutvenu strukturu (Daglas, 1994: 208). Stroga podela govornika (u Bernstejnovom smislu na korisnike elaboriranog i ogranienog koda, koja neposrednu primenu nalazi u antropologiji i sociologiji, npr. kod Meri Daglas), ipak je neprimenjiva na ovo istra ivanje. injenica elaboriranosti (razraenosti) jezikog instrumentarija i sintaksike preciznosti nije jedini ili bar nije dovoljni uslov boljeg razumevanja drutvene stvarnosti niti pokazatelj njenog autentinijeg sagledavanja i reagovanja izvan uobiajenih formi.5 S druge strane, tretiranje iskaza kao ogranienih, nerazraenih ili su enih, nasuprot elaboriranim iskazima edukovanih ispitanika, znailo bi podr avanje implicitnih pretpostavki i zakljuaka, tj. interpretativnih navika i akademski stereotipnih vidova poretka. Ponavljanjem takve dihotomije funkcionalizuje se i podr ava solidarnost i istost sa grupom (kolektivom), a to je upravo osnovno svojstvo ogranienog a ne elaboriranog koda.

Intencija napomene je u demistifikaciji navodno velikih razlika izmeu obrazovanih i neobrazovanih, koje se ispoljavaju na jezikom planu, a onda se uoptavaju i na plan razumevanja. 5 Uporediti navedene iskaze istoriara, etnologa, sudija, profesora, itd. sa iskazima poljoprivrednika, nepismenih, zanatlija i sl.

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

179

I.1. Jesu li Srbi bolji od drugih naroda?6

Aktivno percepcipiranje i/ili pasivno reprodukovanje osobina nacije, nastali iz bezinteresnog govorenja graana o ovim pitanjima,7 pretoeni su u tekst diskursivnih praksi, koji pretenduje da predstavlja strukturisanu zajedniku sliku individualnih gledita ispitanika. Povezivanjem iskaza ispitanika dobija se tekst neujednaen u stavovima, ali sa jasnim podtekstom pripadnosti i privr enosti sopstvenom narodu, koji se mo e svesti na reenicu istoriara iz Novog Sada: Ja volim srpski narod jer sam pripadnik tog naroda. Oseanje pripadnosti, kao osnovna distinkcija izmeu svoje i ostalih nacija, omoguava uporeivanje koje se u jeziku svakodnevice odvija u etiri razliita odnosa: 1. prema susedima ili u okviru Balkana 2. prema Evropi 3. prema svetu. 4. prema idealnom liku nacije. Prvi odnos najee je iskustveni i u tim sluajevima pozitivan. U sluajevima kada ispitanik bez linog iskustva govori o susednim narodima, na osnovu optih utisaka, onoga to zna, propagande, istorije i sl., onda ne uporeuje direktno srpski narod i susedne narode, nego prie Srbi su dobri, nisu zlopamtila i sl. mogu da impliciraju stav da susedi nisu ba takvi. Druga dva odnosa
Postojanje nacionalnih karakteristika u diskursivnim praksama ispitanika uglavnom se izjednaava sa postojanjem naroda. Zbog samorazumevanja korpusa karakteristinih osobina, mogue je i poreenje sa drugim narodima. Ako govorimo o Srbiji, srpskom narodu, onda podrazumevamo odreeni narod sa odreenim karakteristikama, koji ga ini upravo tim narodom i razlikuje ga od drugih. () Kada govorimo o nacionalnim karakteristikama, onda narod zaista postoji, neto to ga karakterie i to je unikatno za njega u odnosu na druge, smatra sekretarica iz Beograda. Osamnaestogodinji mladi iz Paneva miljenja je da se prethodna Jugoslavija raspala upravo zbog meusobnog procenjivanja osobina njenih naroda, prema principu ko je kakav. To sam priao na samom poetku velika greka- procenjivati nekog, znai oceniti kakav je samo po nacionalnosti. Ipak, zajedniki identitet postoji ne samo kao privr enost i vrednovanje osobina, nego i kao opti projekt podra avanja i imitiranja, koji se realizuje preko porodice, kole, same dr ave. Kolektivni identitet utie iz raznoraznih pravaca, miljenje je studentkinje germanistike. On utie, kao prvo, kroz vaspitanje, ono to mi dobijamo vaspitanjem u svom domu, u svojoj kui od naih roditelja. () Zatim su tu, ne znam, obrazovanje, znai, kola koja utie po nekom odreenom sistemu, programu itd, to je opet neka zvanina odluka nekog predsednika ili nekog kolegijuma, koji je, opet, predstavnik tog kolektivnog identiteta. Imate medije, imate umetnost, imate modu. () Mi smo svi proizvod vremena, jednog odreenog trenutka i liimo na to. Mo emo da elimo da liimo mnogo manje i da budemo mnogo autentiniji, ali naa autentinost je svedena na jedan manji deo u odnosu na kolektivni identitet. 7 Uvoenje odrednice bezinteresnog ima pre svega deskriptivni karakter. Pod interesnim govorenjem o osobinama identiteta podrazumevam politiku i javnu (dakle akademsku) aktualizaciju i mobilizaciju stereotipa. Interesna proizvodnja stereotipa (u funkciji politike) mo e biti i svesna i nesvesna, mo e dolaziti i iz nacionalistikog tabora (u vidu pozitivnih autostereotipa) i iz kosmopolitskog tabora (u vidu negativnih autostereotipa).
6

180

Gordana eri

obino nisu vezana za lino iskustvo ve se zamiljaju i konstruiu prema uoptenim, uglavnom pozitivnim predstavama. Evropa se razumeva kao izraz ekonomske nadmoi, koji nu no namee smernice ispravnog, uspenog kretanja.8 Pripadati Evropi znai pripadati neem boljem, naprednijem, civilizovanom, to ukazuje na prevlast uva avanja simbolike geografije nad geografijom: Mislim da je krajnje vreme da nas vrate na civilizacijski nivo Evrope ili Spominjui Holanane mislio sam na normalan svet. Prilikom poreenja sa svetom, svet se zamilja ili kao sasvim neodreen, uopten pojam (prema kome se ispitanici najee pozitivno odnose) ili kao Amerika, pri emu se odnos ka tom svetu sasvim menja. Uporeivanje u odnosu na idealni lik nacije je predvidljivo: u tim sluajevima ispitanici navode poznate fraze o srpskoj neslozi, zavisti, nekulturi naspram negdanje kulture. Diferenciranje izmeu izrazito pozitivnog i izrazito negativnog ocenjivanja osobina i vrednosti srpskog naroda teko je pratiti na formalno-jezikom planu, jer narativne prakse, bez obzira na njihov vrednosni pol, variraju formalno razliitim odrednicama (ja-mi-oni) ista ili slina znaenja. I pozitivna i negativna odreenja prema sopstvenoj naciji po pravilu (koje ima izuzetke) ukljuuju samog ispitanika, odnosno njegovo izjednaavanje sa kolektivom (Kad govorim o srpstvu govorim o sebi ili Niko nee da kudi svoje ili Najgori smo narod na svetu) kao da je re o samodefinisanju. Lini identitet se delom potvruje kroz priu o kolektivnom, odnosno nacionalnom identitetu, posebno u onim sluajevima u kojima na pitanje Ko ste Vi? ispitanik pre svog imena ka e da je Srbin ili kada pripadnost srpstvu stavlja ispred linih uspeha. Upravo tako sebe opisuje istoriar iz Novog Pazara: Drago mi je to sam profesor, to sam uspeo da zavrim, da postignem da radim ono to volim, ali dra e mi je to sam Srbin. U pitanjima identiteta narativnost sa linog plana skoro neosetno prelazi na zajedniki plan. Na taj nain ovaj profesor nastavlja svoju priu: Zlatan, zlatan smo narod, a beogradska dizajnerka jo je preciznija: Ne, ne postoji niko savreniji od nas. Znai, smatram da je Gospod najsavreniji, a od naroda jesmo. () Smatram da intelekt ovoj Evropi i ovom svetu daju Srbi, znate. () Mi smo jedan predivan narod.() Kamo lepe sree da smo da je veina nacija takva. Ne bi bilo ratova i ne bi bilo sukoba. Eventualno ega bi bilo lopovluka. Mi smo svi, na alost, moram da ka em Srbi mi smo sitni lopovi. Etnolokinja iz Valjeva o osobinama Srba govori samo u pluralnom obliku, bez izuzetaka: Mi jesmo siromani, ali kada govorimo o Srbima, mi smo obrazovani preko pria naih baka koje su nam priale bajke i irile svest. Kod nas postoji identifikacija ljudi preko Nemanjia, preko naih manastira je jedna posebna svest o posebnosti. U okviru iskaza ispitanika, bez obzira na to da li je re o pozitivnom ili negativnom vrednovanju, govor o Srbima iz treeg lica mno ine prelazi u prvo lice mno ine. Srbi kao narod su jako puno gostoljubivi, popustljivi, jako mekani, a
8

Klaus Rot (2000: 161) smatra da je Zapad za narode Jugoistone Evrope uvek bio najva niji reper prilikom poreenja.

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

181

onda kad ponu ute, ute i trpe, ali kad ponu da izbacuju emocije, to burno rade. I s druge strane, nikad ne miruju i oni uvek tra eKavgad ije smo u principu i uvek akamo tamo gde ne treba da akamoJa mislim da smo mi takvi, ne znam. Nismo onako flegma, miroljubiv narod, ka e mlada poljoprivrednica iz Kikinde. Govorei o Srbima, sredovena aanka se u okviru iste reenice preorijentie sa govora u treem licu na govor u prvom licu jednine: Ipak, ja ovaj narod volim, ipak, znai to su... to sam ja, sa svim svojim nedostacima i manama. Poseban sluaj, u semantikom smislu, jeste govorenje o Srbima u jednini koje ima znaenje mno ine. Optost, celina ili zbirni lik se individualizuje, tako da singularni oblik Srbin postaje ekvivalent srpskom narodu, semantiki pluralnom obliku. Mainbravar iz Po arevca ka e: U svakom itu ima kukolja, ali Srbin kao Srbin je veliki ovek. Poslovino pretpostavljanje razliitosti, koje treba da oznai realnost, ostaje u senci predstave o apstrahovanom individualisanom kolektivu. Na formalnom jezikom planu, kao i u delu znaenja, ovaj iskaz se poklapa sa iskazom beogradskog policajca: A kao narod, ja mislim da su Srbi nedosti an na svim prostorima, mislim da u svemu da se ponosimo sa Slobom ali ono bombardovanje, ono Srbin jeste uvek bio veliki, ali u njegovo vreme jo sna niji, bez obzira na ovoIzgubilo se dosta, ali je on napravio ipak neto to je ostalo mnogima u seanju. () Srbin mo e da izdr i i da istrpi, to istorija nije zabele ila za sada. Ja barem ne znam I tu smo heroji Vrlo retko stavovi prema zbirnom srpskom liku podrazumevaju lino iskljuivanje, izdvojeni pogled sa strane. Tako se prema svom narodu odnosi visokoobrazovana Kruevljanka: (Srbi nisu) ni bolji ni loiji nego ostali narodi, ili etrdesetdvogodinji aanin: Isti kao ostali narodi, i dobri i loi, i pravoverni i neverni ili, najsa etije: Razliiti, kako ka e kozmetiarka iz Beograda. Sasvim je suprotna situacija sa izra avanjem vrednosno obojenih stavova. Potpunim uoptavanjem i u pluralnom obliku, dakle, ukljuivanjem sopstva u zajedniko mi ispitanici odgovaraju: Najgori smo narod na svetu ili Najbolji smo narod na svetu. Nacionalni identitet podrazumeva vie od ukljuivanja poistoveivanje, koje u svakodnevnoj konverzaciji ima granice. Svaki pojedinac lino mo e da se poistoveti sa zbirnim likom srpskog naroda, ali se srpski narod ne mo e poistovetiti sa pojedinim njegovim predstavnicima. Istoriar iz Novog Sada sasvim je odreen u tom smislu: Nikada ne bih da poistoveujem svoj narod sa Miliem od Mave, sa Dragoem Kalaiem i takvim ljudima koji su bili uz vlast, koji su nam naneli najvee zlo u forsiranju mi smo neto iznad. Lina uverenja o srpskoj posebnosti pojedini ispitanici iskazuju sa pomeanim oseanjem ponosa i prokletstva, tako da sama naracija o pripadnosti srpstvu prerasta u poetski nadahnut diskurs koji karakterie unutranja napetost. ak i u sluaju navodno negativnog odnosa, oseanje privr enosti ima znaajnu ulogu. Na pitanje intervjuera Ko je on? dvadesetsedmogodinji Leskovanin, programer, odgovara:

182

Gordana eri

Ja sam Srbin. A na drugom mestu? Da sam proklet to sam Srbin! Kakvi su Srbi kao narod? Najgori, ali i najponosniji. Ponosan sam to sam Srbin. To ve nije stvar nacionalnosti, ve stvar mentaliteta; znai, trpeti kad ti je najgore i znai biti protiv najjaeg i biti svestan da to nee doneti nita dobro znai jedno stvarno veliko prokletstvo. Sasvim drugaija unutranja napetost u priama o Srbima karakterie odbrambene stavove, koji se konstituiu kao suprotnost pripisanim negativnim stavovima, odnosno negativnim heterostereotipima. Lino naglaavanje neslaganja treba da oznai predznanje o problemu kakvoe Srba. Ispitanica iz apca svoje predznanje o ru nim priama negira linim odnosom, prema tome ta ona voli, odnosno ne voli u tim priama. Srbi su emotivni, emotivni. Ja ne volim kad se pria ru no o mom narodu, ja volim svoj narod i kad neko ka e svi smo mi Srbi isti, svi smo mi Srbi lopovi, svi smo mi Srbi ovakvi, svi smo mi Srbi onakvi Ja smatram da su Srbi jedan emotivan narod, snala ljiv narod, gostoljubiv narod. I ja ne volim da se o mom narodu ru no pria. Neto starija Nilijka s ponosom istie: Ba volim to sam Srpkinja! ta su oni (Amerikanci, prim. G..) bolji od nas?! -Evropa e uvek nas gledati kao neki privezak, neto to nije va no, to nije bitno Jednostavno, postojaemo za njih i postojimo za njih samo toliko da iska u svoju mo, bilo politiku, bilo ekonomsku. A to se tie civilizacije, mi smo ispred njih 100 godina. Zato mislite da smo ispred njih 100 godina? Pa, zbog nae istorije. Uoptena odreenja srpskih vrednosti, poput istorije, kulture itd., ukljuuju aktivan, mada stereotipan, odnos prema savremenoj situaciji. U situacionom izra avanju visokih kvaliteta naroda, kao i u sluaju njihovog osporavanja, argumentacija se izvodi na osnovu neposrednog znanja o pokrenutom pitanju. Ono na ta se oslanjaju kognitivno-diskursivna gledita, bez obzira na vrednosni pol, jeste zapravo stvarno stanje, koje mo e biti argument opravdavanja uoptenog pozitivnog (pred)stava, (predznanja) i, na drugoj strani, prilikom negativnog vrednovanja, stvarno stanje postaje argument pokazivanja, odnosno uvrivanja ispravnosti sopstvenog (negativnog) miljenja. Podrazumevanje stvarnog stanja kao izvinjenja za trenutnu nevidljivost naelno pozitivne argumentacije o srpskim osobinama itljivo je u stavu sudije iz Paneva: Znate, mislim da smo sposobni, da smo sposoban narod, mislim da smo intelektualno ba negde pri vrhu u svetu, znate, narod koji je vispren, koji to mo e da doka e u svim poljima u muzici, glumi, knji evnosti, slikarstvu, znai da smo talentovan narod. Meutim, zaputen narod, jednostavno narod koji vie ne razmilja o tome. Primer koji ilustruje sluaj potkrepljivanja

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

183

negativnog stava prema osobinama nacije stvarnim stanjem svodljiv je na rei jedne Piroanke: Mi smo poprilino nekulturan narod, a pritom smo izgubili toleranciju U veini stavova, diskursivne prakse prate trendove savremenog drutva ili uzimaju u obzir ono to se deava na aktuelnom politikom planu. Graani koji su podr avali promenu re ima u svojim iskazima pokuavaju da pomire dve naizgled suprotstavljene tendencije: potrebu za ponovnim uspostavljanjem poverenja i saradnje sa drugima (naglaavajui da su Srbi otvoren narod sa kojim se mo e iveti), sa potrebom ouvanja specifinog identiteta, tradicije i sl. iji je doprinos svetu izrazito pozitivan. Rezultat tog kontrasta neophodnosti promena i neophodnosti zadr avanja nacionalnih specifinosti na narativnom planu ogleda se u tipinom iskazu: zato to smo mi doprineli dobru i najvie dobru oveanstva. S obzirom na nau veliinu, mislim da smo narod sa identitetom, da mi imamo neto specifino i da opet mo emo da saraujemo sa svetom. Na pitanje kakvi su Srbi kao narod? kao da postoje unapred spremni odgovori: najbolji ili najgori / i najbolji i najgori. Ovakvi odgovori najee nisu plod razmiljanja i stvarnog uporeivanja, nego eksklamacije koje zapravo pokazuju privr enost i brigu za svoj narod. Dvadesetestogodinji taksista sa periferije Beograda potencira razliku izmeu sopstvenog naroda i ostalih naroda jedino privr enou, odnosno pripadnou srpskom narodu. Srbi ko Srbi, ne mogu da priam, da li su bolji ili gori od nekih, bolji su sigurno. U kom smislu? Pa zato to su moji, u tom smislu. Privr enost naciji nije nesvesna, tako da se stav o kakvoi naroda kontrolie upravo uva avanjem ove injenice. Ona mo e biti izra ena u formi objanjenja naelno pozitivnom stavu (kao u iskazu prethodnog ispitanika) ili kao unutranji korektiv subjektivnosti, koji u ocenjivanju ne bi trebalo zanemarivati. Osamdesetogodinja Piroanka bez kole ka e: Iako smo Srbi, sigurno ima po neko lo. Sna an emotivni stav prema svom narodu mo e biti izra en na duhovit nain i formalno negativnim sredstvima: Da nismo mi Cigani, vi Srbi bi bili najgori narod, citira mladi Leskovanin svog komiju Roma i daje mu za pravo. Prilikom negativnog vrednovanja osobina naroda, ocene su skoro po pravilu iz reda poznatih stereotipa: Nezaposlena Beograanka ka e da je srpski narod neslo an, da komiji crkne krava Nesloga, zavist, tvrdoglavost, eto.... Sudija iz Kruevca ima slian stav: Mi smo pomalo nabusit narod, malo inad ijski narod. U sluajevima redukovanog, su enog iskaza, bez obzira na to da li je izneseni stav pozitivan ili negativan, ispitanici pribegavaju odgovorima-klieima, kao da je preporuljivo govoriti upravo na takav nain. Stereotip postaje okvir ispravnog stava, odnosno jedino tanog odgovora: Ja bih rekao da su Srbi jedan

184

Gordana eri

normalan narod, koji (...) ne bi nekome naudio to se ka e, nebeski narod. Problem nastaje na znaenjskom planu, kada ista osoba artikulie potpuno suprotstavljene stavove, to dovodi do zbunjenosti i neke vrste protivdiskursa koji se mora uzeti u obzir. Nejasnoe nastaju i iz neopredeljenosti ispitanika u odnosu na vrednovanje osobina koje smatraju karakteristinim. Sredovena Kragujevanka gostoljubivost odreuje kao pozitivnu srpsku osobinu, a na pitanje da li Srbi imaju i neke loe osobine ovako odgovara: Uporni su, tvrdoglavi, ne pose u stranim uticajima, drugih ljudi sa strane, ipak, imaju neto svoje. Mislite da je to dobra ili loa osobina? Pa, ja mislim da je dobra. Za razliku od ovih, razraeniji odgovori pokazuju ne samo uticaj (kvazi)akademskih stereotipnih stavova nego i potrebu ispitanika da ih izraze na nain kao da je re o neemu do ega su sami doli svojim iskustvom, obrazovanjem, posveenou. Mladi Kruevljanin visokog vojnog obrazovanja, koji u svom predstavljanju pripadnost naciji istie na prvo mesto, konstruie svoj odnos ka nacionalnom identitetu iz nekoliko razliitih pravaca. Kad ka em Srbin, podrazumevam ne samo Srbin u nacionalnom smislu ve u jednom svetosavsko-filozofskom smislu, moralnom smislu, tako da mislim da bi bilo dovoljno da ka em da sam Srbin, a podrazumeva se da sam tim ovek, patriota, ovek koji pokuava da bude racionalan zahvaljujui toj svetosavskoj filozofiji, ali ujedno, znai, pragmatino okrenut Zapadu, a duhovno okrenut Istoku. Akademski ili kvaziakademski diskurs o identitetu oslonac je laikim formulacijama. On pru a naelnu orijentaciju ili, u nekim sluajevima, proizvodi stavove. Mehanizam usvajanja stavova elite u diskursivnim praksama svakodnevice funkcionie na razliite naine. Dominantan je mehanizam po kome se pamti sutina elitnog stava, a izvor, odnosno autor stava, lako se zaboravlja, pripisuje pogrenoj linosti ili linosti ije ime znai metaforu pameti, intelektualizma, priznatosti... Odnos izmeu (kvazi)akademskih (elitnih) stavova i laikih stavova javlja se kao odnos izmeu originala i falsifikata. Dvadesetsedmogodinji mladi osnovnokolskog obrazovanja o Srbima ovako razmilja: Neke stvari koje sam proitao, uo, [kazuju] da smo mnogo star narod. To dokazuje i pismo i sve; ne mo e biti savreno pismo jednog naroda, a drugih ne. Znai da smo stariji od njih. Uili smo u koli poklonili smo im viljuku, Teslu, svata smo dali Ne, nigde takvog ivota nema na kugli zemaljskoj, te topline i dobrote. Mislim da je Ivo Andri tako neto izjavio da smo fantastian narod, bogoboja ljivi, prijatni, da te ugosti, poasti, primi u kuu, a kada se dohvate puke onda su grozni Mi smo sposobni, mislim da imamo i neke genetske predispozicije Predaka ima dosta u nama. Grupi stereotipnih, akademski usmerenih stavova, pripadaju i oni koji znaenjski predstavljaju suprotnost pozitivnom karakterisanju. Oni proizlaze iz okvira intelektualistikih pria o neslozi, zavisti, inatu. Niz negativnih karakteristi-

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

185

ka obogauje se priom o crkavanju komijine krave ili nekom od varijacija na istu temu. Ova pria u interpretaciji valjevskog frizera zapravo je cela njegova pria o Srbima: Mislim da nismo ba tako dobri ljudi, vie elimo drugom zlo nego sebi dobro. U sluajevima kada se oblikovanje stavova o nacionalnom identitetu prepoznaje kao slaganje sa stavovima odreenog autora, pria je zaokru ena ravnote om pozitivnih i negativnih stereotipa. Novinarka kojoj je vrlo neprijatno u ko i Srpkinje poziva se na knjigu profesora Jovana Maria: Pa, Srbi imaju skoro istu koliinu pozitivnih i istu koliinu negativnih karakteristika, definitivno. Najvie mi smeta, meni najvie smeta to su Srbi takvi, to su nekulturni, to su inad ije, to su muvare, to vole da prevare, to ono ka u da komiji crkne krava. Ima jedan na drugar, aforistiar, ba jedan divan aforizam koji ka e: Komiji nikako da crkne krava ne znam zato mi to radi! Mislim da je to isto tako slikovito kakvi smo mi Srbi. ak je i onaj profesor Mari relativno dobro, po meni, obradio tu temu, kakvi smo mi Srbi. Zaista je, ono, uao u detalje. S druge, strane ima neto interesantno Srbi imaju dobre osobine: vrlo su gostoljubivi, vole da pomognu kad imaju. E, kad nemaju, onda su ve zavidljivi, onda ele da podmetnu nogu i tako. Iako se uticaj akademskog diskursa ee prepoznaje u stavovima ispitanika koji se ne pozivaju direktno na odreenog autora, gde su istorija i kultura osnovni argumenti pozitivne kvalifikacije, naveu jo stav penzionerke iz Kragujevca, koja se takoe oslanja na miljenje poznatog karakterologa, ne interpretirajui ga u pojedinostima u pravom znaenju. Pa, mi smo, ovaj, to rekao pokojni Jovan Rakovi, priglup narod, priblesav malo narod. Srbi vrlo brzo zaboravljaju sve, dru eljubivi su, svakojaki, iroke ruke, iroke due, ali mislim da imamo jednu manu da se suvie dr imo prolosti i te istorije. To jeste dobro, ovaj, da se pamti, da se zna, ali u ovim naprednim vremenima, kad tehnika preuzima primat nad istorijom, mi bi morali da se menjamo. Pored mehanizma oblikovanja stereotipa koji se prepoznaje u isticanju pozitivnih osobina uz koje skoro po pravilu stoji ali, svojstveno i elitistikim stavovima ( Srbi su bolji od drugih po mnogo emu, ali nisu cenjeni zahvaljujui naoj politici ili Smatram da smo mi nacija koja ima mozga i talenta, () ali da imamo dimenziju gde nas neto koi), ni mehanizam ouavanja naroda nije zanemarljiv u diskursivnim praksama svakodnevice. Stomatolog iz Pirota obrazla e to udno u srpskom narodu: Mi smo udan narod idemo vie ka mazohizmu, da bismo se sutra hvalili kako nam je bilo mnogo teko, ali smo izdr ali. Studentkinja iz Po arevca takoe ka e da su Srbi udan narod, umeju da se vesele, jaki, sna ni i hrabri ljudi koji i u nenormalnim okolnostima ostaju normalni, ali, opet, i tvrdoglavi, teraju po svome i kada nisu u pravu. Bez obrazlo enja, tipian izraz ouavanja svodi se na atribuciju koja je neprozirna u analizi razloga: Mi smo jako komplikovan narod. Kad bi sve rei i epitete nagurali, ba bi nam sve padale, ka e etrdesetogodinja Kikinanka ili, kratko i zagonetno: Mnogo smo zeznuti kao narod. Pravnica iz apca slinog je miljenja: Mi smo strano udan narod to je sigurno, sigurno je da smo suvie ponosni, da je to ono to imamo u sebi. Da su Srbi na udan nain posebni smatra i medicinski tehniar

186

Gordana eri

iz Sremske Mitrovice: Mislim da smo mi drukiji od drugih i da ipak ima neto u nama to nam ne d da se damo tek tako. () Mislim da to to mi imamo u sebi nam je i prednost i mana, pa nam se sve tako deava. To udno za penzionerku iz Novog Pazara je nain da izrazi svoj kritiki stav: Lud narod zato to dozvoljava da ga uvek neko drugi posvadi. () Mislim da su Srbi vrlo udan narod. Srbi mnogo oprataju, mnogo zaboravljaju, dok drugi narodi na ovom prostoru ne Ouavanje ide od pozitivnog do negativnog. Mislim da su Srbi specifian narod po pitanju svega. U svetu nemate ponaanje Srba Dosta ljudi se ponaa nekako furijanski Ne znam kako da ga opiem. ini mi se da je, u sutini, obar, OK, ali ispoljavaju se i neke negativne stvari, ali je to nametnuto. Znai, neko nas zeza, iskuava nas avo, ne znam U najkraem, prema mladoj apanki, Srbi su izgubili kompas ili poslovino, prema novosadskom ugostitelju: Zna kako ka u Srbi: spasa nam nema, propasti ne mo emo. Diskursivne navike ispitanika koji Srbe izrazito pozitivno opisuju i vrednuju u odnosu na sve ostale, tj. svet, podseaju na diskursivne navike sportskih navijaa, zbog ega se ne moraju uzimati sasvim ozbiljno. injenice pripadnosti i privr enosti ovde imaju va nu ulogu. Vie je re o sportskoj i navijakoj euforinosti, odanosti svom timu i provokaciji, nego o stavovima utemeljenim na nekakvom znanju o nepobedivosti. Navijanje za nae i svoje samorazumeva se iz proste injenice to su nai. Tako, prema miljenju studentkinje iz Paneva, oseanje nacionalnog identiteta dolazi do izra aja upravo na sportskim takmienjima, prilikom intoniranja himne, dodela medalja i sl. U takvim situacijama se krije nesaznatljivost dubokih veza sa kolektivom i snaga privr enosti koje ovek inae nije svestan u tolikoj meri: To se najvie vidi npr. kroz sport, tu se mo e kolektivni identitet videti, to je neto to je jae od nas i to, to meni lino () na nekim dodelama medalja zna da natera suze u oi. Upravo ta ideja o nekom kolektivnom identitetu. Putem sporta pojedini ispitanici objanjavaju srpsku posebnost i diskurs o nacionalnom identitetu izmetaju u diskurs primeren sportskim takmienjima. Uspesi domaih sportista u svetu, po ovim ispitanicima, legitimni su argument u prilog srpskog talenta i nepobedivosti. Mladi iz Sremske Mitrovice ka e: aka od 10 miliona razbija majmune kojih ima 30, 40, 50, 80 ili 100 miliona. Biti bolji od drugih nije ugodna pozicija. Mentalitet, prirodna obdarenost, dobra geografska pozicioniranost i uopte, osobine Srba, ne ostaju neopa eno i bez uticaja na odnos meunarodne zajednice i suseda prema Srbima. Sve to mogu biti jedini razlozi mr nje i svetskih zavera protiv Srba: Jo od najezde Turaka, krivi smo samo to ivimo ovde. Vie od toga pojedini ispitanici mentalitetske i prirodne odlike razumevaju kao jedini uzrok ratova, pa i savremena deavanja pokuavaju da racionalizuju preko stereotipa o dobroj i presti noj geografskoj pozicioniranosti, ali i stereotipa o srpskoj hrabrosti, nepobedivosti: ... A opet, i nai roditelji i nai dedovi su nas uili da smo mi hrabar narod, da smo mi nepobedivi, pa se mi onda iz tog nekog smisla nismo ni oseali ugro enim. (...) Nije udo to su se preko nas prelamali svi ratovi. Neto postoji

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

187

na ovom prostoru, on je kvalitetan ili Izgleda da smo malo prgav narod, mnogo smo ratovali, a to je zbog teritorije koju naseljavamo, koja je svima bila interesantna zbog umerene klime, etiri godinja doba ili Mo da nas mrze zbog naeg mentaliteta ili to Srbin ima to niko na svetu nema. () Mi smo najistiji narod, i najpoteniji, najbolji narod na svetu, pa nas zbog toga narod (svet, prim. G..) i mrzi ili Svetu smeta na geografski polo aj i nae prirodno bogatstvo, jer (...) nigde ovakvog ivota nema, slobode kao to je ovde. Ukratko, iz ovih stavova proizlazi da je prirodno bogatstvo istovremeno i prirodna argumentacija srpske prednosti u odnosu na ostali svet i samorazumljivi razlog tue zavisti.

I.2. Savremeno srpstvo prema idealnom liku nacije

Poreenja u odnosu na idealni lik nacije nisu nita rea od poreenja u odnosu na susede, Evropu ili svet. Parametar, dakle, nije neko u okru enju, ve se osnova poreenja bazira na relaciji sadanje slike i idealne slike nacije. To to se kao uzorni parametar uzima zamiljena predstava nacije ili fikcija ne umanjuje njenu stvarnosnost. Konstrukcija preegzistentne nacije (Bilefeld, 1997: 61) u diskursivnim praksama graana postaje realna drutvena injenica. Penzionerka iz Beograda ka e: Ja druge narode ne poznajem, ali gledajui kako je ovo kod nas nismo mi Srbi iako smo bili silan nebeski narod. Nastavnik likovnog takoe uoava nesklad izmeu onoga to su Srbi bili, ili zvanine predstave o tome kakvi su bili, i sadanjeg stanja. Ne svia mi se to to smo i dalje nekulturan narod, ma koliko puta se potezali na onu viljuku sa fresaka, ma koliko puta mi zvali u pomo i nae svetitelje koji dr e epruvete u rukama itd. iz srednjeg veka, mi smo i dalje nepismen narod, jer da smo pismeni ne bi nas mogli ovi majmunisati 13 godina!? Idealni ili idealizovani lik nacije, preuzet iz srpskog mita, prema ispitanici iz Novog Pazara, smetnja je normalnom ivotu i racionalnom odnosu ka savremenim zbivanjima. Zapravo, pogreno razumevanje i politike interpretacije ovog mita doprinele su srpskom padu. Ono to meni u poslednje vreme jako smeta to je mit o veliini. to si manji, taj mit neverovatno raste. ta smo mi bili nekada!? Te, neto se jelo kaikom i viljukom kad su Francuzi mogli samo da sanjaju o tome Ni vredni, ni plemeniti Ni plemenitosti, kojom smo se dugo hvalili, ni nje vie nema Ali, to je ivot i to su stalne promene. Mi smo dati i zadati da uvek budemo takvi i mi smo nebeski Narod!? E, to je taj mit o nebeskom narodu Taj mit o Kosovu jeste tako veliki, i on nas jeste obele io izabrati izmeu zemaljskog i nebeskog, izabrati veni ivot, ali ne pristati na to loe. Srbi su otili na megdan Turcima i to je njihova veliina. Mogli su da prihvate tursku vlast i mirno da nastave ivot. Izabrali su ono drugo. A mi smo zadnjih pedeset godina izabrali upravo drugo (tj. drugaije, ropstvo, prim. G..). Mirno, bez pobune, prihvatamo sve to nam se servira. Ovakva situacija zahteva popravljanje naroda ili ponovno konstituisanje nacionalnog identiteta, prema autentinom razumevanju njegovog sadr aja i

188

Gordana eri

bez stida to su konstituenti srpskog identiteta upravo takvi a ne drugaiji. Na tajno i stidljivo ustoliavanje novog/starog/pravog identiteta ukazuju mnogi ispitanici, izra avajui potrebu da se o tome jasno govori. Identitet je nekonstituisan, skrajnut, nepravedno zapostavljen miljenje je nastavnika likovnog iz aka. Mislim da su se Srbi mnogo sklanjali od svog srpstva.(...) Samo smo se mi od toga sklanjali i samo smo mi pljuvali nau istoriju, pljuvali smo i na ajkau, pljuvali smo i na opanak, na crkvu, na Studenicu, na krst, na ovo, na ono. Mislim da je krajnje vreme da se ka e Srbi smo, jesmo. Put do idealnog (ili pravog) mi zahteva popravljanje savremenog mi i to shvatanjem sutine srpstva, uva avanjem nacionalnih potencijala, dobrom organizacijom, sazrevanjem i osveivanjem. Prema savremenom srpstvu mlada Beograanka odnosi se kao prema nekom ko nema dovoljno samopouzdanja: Mi moramo da shvatimo ko smo, ka e ona, a visokoobrazovani Kragujevanin osnovnu prepreku za napredak srpstva identifikuje u nedostatku organizacije, jer je fakat da u narodu ima dosta potencijala za razne stvari. Student iz Kruevca odstupanje od idealnog lika nacije odreuje situaciono, kao rezultat tekog ivota. Sadanjoj situaciji on pretpostavlja ono to Srbi stvarno jesu: U poslednje vreme, mogu slobodno da ka em, malo smo se iskvarili. (...) Stie se utisak da smo na neki nain kvarni. Ono srpsko nek komiji crkne krava i tako Mislim da to nije neto uroeno srpsko, mislim da je to dolo nekom borbom za opstanak u poslednje vreme Nametnuto. Kvarenje je i prema etnolokinji iz Kikinde uzrokovano nepovoljnom situacijom: Ne mislim da su (Srbi) duhom siromani, nego su jednostavno zaboravili na svoju duhovnost, duboko su je potisnuli pred nekim drugim problemima, ivotnijim problemima, mo da, trenutnim problemima koji ve dugo traju. Da smo inae ovako i milosrdni i spremni da pomognemo. Ja se prosto plaim da emo jednog dana izgubiti, ako nastavimo ovako da se borimo za ono najosnovnije, da emo jednog dana izgubiti i te neke dobre osobine koje imamo. Studentkinja iz Nia nezadovoljstvo zbirnim likom naroda takoe odreuje situaciono i vezuje samo za poslednje vreme. Deavalo nam se, u poslednje vreme, da se stidimo kad ka emo da smo Srbi ili Ne znam, sada bih morao da krijem u stvari da sam Srbin, ka e srednjokolac iz Paneva. Razoaranje zbog iskrivljenja pozitivnih predstava koje je imao u odnosu na svoj narod programer iz Beograda izra ava ovako: Prosto naprosto, nisam mogao da vidim moj narod da se nalazi u ulozi agresora, ili u ulozi osvetnika, u ulozi egzekutora nekoga tako ru nih stvari, da nisam mogao da zamislim. Eto, na alost, i to se desilo. Razoaranje u humanost koja se podrazumevala nagoni na preispitivanje ranijih, naelno pozitivnih stavova o srpskom kolektivitetu. Pravnica iz apca ka e: Kako sazrevam, uviam neke nedostatke ovog naroda Mislila sam da smo mi narod koji se istie nekom humanou. Znai tako, vreme nosi svoje, neka razoarenja, mislim Inventar pozitivnih kolektivnih znanja o sopstvenoj naciji neretko se dovodi u pitanje iz perspektive projektovanih stereotipa (Rot, 2000: 269). U najkraem,

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

189

projektovanim stereotipima oznaava se pojava usvajanja stranih negativnih miljenja o sopstvenoj naciji kao sopstvenih. Negativne definicije koje su dali drugi postaju polazna osnova ovakve argumentacije ili, tanije, kao objektivna stvarnost usvaja se pripisani stereotip, tako da repertoar negativne propagande figurira kao stvarno stanje. Ja, na alost, moram da ka em da su Srbi, eto, barabe, rei su panevake novinarke. Uva avajui spoljanju negativnu predstavu, graevinski tehniar iz apca pokuava da relativizuje nametnute negativne stavove, govorei: Pa, mislim da, onako, u biti, [Srbi] nisu loi... Nekako su nas, onako, neki loi ljudi i loa vremena, ovaj, bacili vie akcenta na neke nae loe osobine, ali mislim da generalno onako nismo loi. Deo ispitanika kvarenje Srba do ivljava kao pasivno stanje, u kome Srbi nemaju ni zasluga ni krivice, jer zloin nije u srpskom duhu. Za ru nu sliku kriv je neko sa strane. Ponizili su nas, unakazili, odgovor je na ljudske nedoumice, nastale krahom fantazija o kolektivnoj superiornosti. Zapravo, u vreme kolektivne moi, koja u vremenskom smislu znai rani srednji vek ili, samo za retke ispitanike, dobar deo vladavine Slobodana Miloevia (Srbin jeste uvek bio veliki, ali u njegovo vreme jo sna niji), bili smo bolji, ponosniji, jai Prema veini ispitanika, upravo je u poslednjem periodu razbijena kolektivna identifikacija sa predstavom srpstva kroz istoriju. Mislim da je svet poslednjih godina stekao malo krivu sliku o Srbiji. Mi smo bili i u Bosni i u Hrvatskoj i sad na Kosovu predstavljeni kao neki divljaci i da ljudi u svetu u stvari imaju pogrenu sliku o nama, o ljudima koji ive ovde ili Ipak smo mi debelo igosani ili Evropa i Amerika su demonizovale Srbiju. Mnogo puta se stidim to sam Srpkinja, zbog tuih miljenja o Srbima, ali ja previe cenim Srbiju i sve ono to ona ima, njeno nacionalno bogatstvo, njenu prirodu, njenu prolost,njenu istoriju, na kraju njen narod, hrabrost naroda ili glupost, ja ka em hrabrost da pre ivi zdravo-pametan. Potreba za boljom spoljanjom predstavom Srba ukazuje na neke od razloga nu nosti ponovnog konstruisanja pravog identiteta. Za nekolicinu ispitanika spoljanja predstava prvenstveno zahteva reviziju, jer je ona u suprotnosti ne toliko sa onim to Srbi sada jesu, nego sa srpskom tradicijom i istorijom: Kako su nas predstavili, jedemo malu decu, ali mislim da nije ba tako Procean Srbin izgleda tako to ima bradu, kokardu, no u zubima, onako prljave kose, nije se kupao jedno est meseci do godinu danaVerujem da smo narod sa tradicijom, istorijom, ali mislim da su ovih zadnjih deset godina totalno upropastile celu sliku o nama i ostavile trag koji e trajati, ono, iha-ha, ka e potar iz Beograda. Medicinska sestra iz apca, kao da nastavlja priu: Oni su nas do ivljavali kao neke varvare, kao neke ljude koji ne znaju da piu, da itaju, da jedu viljukom i no em, mislim, smatram da su nas videli kao, tako, neke divljake, ali mislim da ne zaslu ujemo takav neki njihov stav prema nama. Frizerka iz Po arevca spoljanju predstavu o Srbima naziva omalova avanjem: Mi smo toliko omalova ena zemlja i nacija, pogotovo Srbija to ti je strano. A zato je tako dolo do toga nemam pojma. Sad se vie ceni i Hrvat i Musliman, bar na stranu.

190

Gordana eri

U razumevanju dela graana osobine srpstva mogu se situaciono menjati, u zavisnosti od politikih promena i onoga to nude medijske slike. Uticaj je takav da se zbirno mi menja sledei dominantnu retoriku: onakvi smo kakvim nas predstavljaju u domaim medijima. Medicinska sestra u penziji iz Novog Pazara ka e: Bili smo dostojanstveni. Bili smo poznati kao pravedan i hrabar narod. Onda se 5. oktobra sruilo sve. Onda smo postali svi ti ratni zloinci. Kragujevanka bez posla lini ponos zbog pripadnosti srpstvu vezuje za teki, ponosni period, iz ega se nasluuje da je re o vezivanju za politiku biveg re ima ili, preciznije, za retoriku toga re ima koja je putem medija propagirala upravo osobine dostojanstva, ponosa... Ponosim se to sam ista Srpkinja i ponosim se, do ove situacije, u kom sam vremenu ivela, u jednom ponosnom vremenu, dok nije nastupio pad. Diskurs o osobinama Srba u stalnom je variranju izmeu slika (predstava) i stvarnosti koja se izmeta u drugo vreme ili ak na drugo mesto. Mi smo ocrnjeni, predstavljeni smo kao afriko pleme, a oni ne znaju ni pribli no ko smo i ta smo, smatra tridesettrogodinja Nilijka bez zaposlenja. Procenjujui Srbe u odnosu na okolnosti i situaciju, ona ukazuje na negativne uinke Zapada, koji se ogledaju u gubljenju naih vrednosti. Jo vie, slika pravog Srbina je uzor, odnosno parametar, prema kome se procenjuju i oni Srbi koji su privremeno boravili u inostranstvu: Poinjemo i mi da primamo mnoge karakterne osobine Zapada koje ne pripadaju naem mentalitetu, nisu ono to mi hoemo. Ljudi koji odu tamo, pa kada se vrate ovde prepoznajete ih, vidite ih to su vie ljudi koji su pretrpeli obrt, od kojih je kapital stvorio neto drugo. Nije to vie pravi Srbin. Uticaj Zapada je vidljiv i ovde, i pored toga to znai slabljenje nacionalnog identiteta, on je i neminovan, miljenje je studentkinje iz Paneva. Ja mislim da smo mi pod jednim jako velikim zapadnjakim uticajem. Ne mislim ni da je to pozitivno ni negativno.() Nama je pogled na svet u vrlo velikoj meri odreen tim zapadnjakim kolektivnim identitetom, znai, arenilom, velikom ponudom reklama, marketingom, advertajzingom. Znai, to su sve one rei koje su se uvukle u na renik, ali su se uvukle kao kategorije u na ivot, tako da smo mi pod velikim uticajem toga. Ja lino, ja lino to do ivljavam kao loe. Iz stereotipa o idealnom liku nacije razvijaju se novi stereotipi: Srbi su izgubili ili zaboravili svoje vrednosti i istovremeno nekritiki prihvatili sve tue. Slika koju nudi stvarnost ne odgovara tradiconalnoj slici, odnosno onome to narod jeste: Koliko nae dece ne zna da odigra srpsko kolo, stidi se toga, a igra onu zmiju, a za srpsko kolo ka u seljaka stvar!? Kao to je elitistikim stavovima svojstveno da veliaju zdrav razum naroda, posebno srpskog seljaka naspram odroenih intelektualaca, tako je i prema razmiljanjima obinih graana, odstupanje od idealnog srpskog lika najizrazitije kod ljudi iz javnog ivota, inteligencije i uopte zvaninih predstavnika. U pitanju je uporeivanje stvarne ali ipak zamiljene predstave srpstva, koja je po samorazumevanju pozitivna, i slike o Srbima koju ostavljaju predstavnici aktuelne vlasti. Sekretarica iz Beograda u ovim ljudima ne vidi

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

191

srpske predstavnike: Ne znam, ja ne prepoznajem ove dananje Srbe, koji se danas, u javnom ivotu bar, eksponiraju, kao pripadnike Srba. Mi jo uvek sebe tra imo ili se pogreno predstavljamo. Za ove ispitanike, pogrene predstave potiu iz Beograda, kao administrativnog centra: Mislim da je s jedne strane pogreno to su u Beogradu Srbi za pogreno srpstvo, jer je srpstvo stvarno drugaije, smatra uenica iz Paraina. Socijalna argumentacija upotrebljiva je u opravdavanju trenutno loih srpskih osobina. Negativna slika, koja nije istinska, postaje razumljiva uzimanjem u obzir drutvenih okolnosti. U ovom trenutku mogu da ka em da je malo potenih Srba. Znai, nisu poteni, znai, trebalo bi da se poprave i mislim da bi mogli da se poprave Mislim, to je stvar zakona, onog ko je na vlasti: samo treba da budu otriji zakoni, u smislu da nema krae, da nema korupcije, da nema nametaljki, miljenje je radnika RTS-a. Argumenti iz sfere drutvenih okolnosti esto nisu dovoljni za opravdanje nezadovoljavajueg stanja srpstva. Priznanje da ljudski faktor (treba mnogo menjati u samim ljudima) ima uticaja na te okolnosti, zapravo je znak gubljenja preanjih iluzija. Uporeujui prednosti naina ivota i standard osamdesetih godina sa sadanjim stanjem, sredoveni apanin pokuava da se suoi sa svojim zabludama: Bili smo osamdesetih godina na vie koraka ak ispred onih nekih Zapadnih zemalja. Imali smo usklaenu, na neki nain, onu malu privredu to smo imali i na na nain ivota, neposrednost, vickastost, neobaveznost itd. Bili smo neko idealno podneblje. ()Poto sam pripadnik tog naroda, jako sam se ponosio tim to sam Srbin, ini se vie nego to treba. () Meutim, svi ovi silni dogaaji ponukali su me, to ka u Hrvati, da negde u sebi ka em da smo jako glup narod. ta smo sebi dopustili, ko da nas vodi, ta da do ivimo, gde da dospemo, pa to ne mo e pametan narod. Mi smo narod kao neki ostareli motor, zreo za remont. I to ispoetka. To smo mi. Bilo to nekom prijatno ili neprijatno, mo e da misli ta hoe, ali to je jedna neminovnost. Otueni smo, volimo tue zlo nego svoje dobro, iako to ne govorimo. Negde smo u toj fazi gde smo zreli za ba generalnu rekonstrukciju. Glava, pa sve ostalo. Uprkos zamiljanju idealnog lika nacije i zahvaljujui upravo njemu, slika sadanjeg srpstva za veinu ispitanika, bez obzira na evidentne razlike u obrazovanju, poreklu i statusu, jeste neprijatna injenica. Takva je zato to je dugo takvom pravljena, ponekad i iz dobrih namera. Otuda tendencije ka rekonstrukciji na svim nivoima, koje ne zaobilaze ni sferu simbolikog predstavljanja identiteta. U svetu obinog graanstva, ovi zahtevi imaju nedvosmislenu argumentaciju. Pored toga to bi redefinisanje simbola srpskog identiteta, poput himne npr., predstavljalo korak ka ukupnom redefinisanju identiteta, ovaj zahtev se postavlja i kao logian odgovor na promenjenu drutvenu situaciju. Na pitanje: Da li Vam smeta kada se na utakmici zvi di jugoslovenskoj himni?, ispitanik koji se zala e za remont srpstva ovako odgovara: Ne, i ja zvi dim. Dokle e Srbi da stoje pod himnom pod kojom su stajali ustae, iptari, mud ahedini? Svi oni imaju svoje himne i dr ave, samo mi nemamo.

192

Gordana eri

I.3. Jesu li Srbi slo ni?

O ovom pitanju u svakodnevnim diskursivnim praksama razvila se cela nauka. Imenovau je neslogologija. Uva avajui uestalost ponavljanja stereotipa nesloge u diskursivnim praksama, mo e se rei da je ovo osobina koja upravo ujedinjuje Srbe. Zato se veina ispitanika sla e da su Srbi neslo ni? Razlozi jedinstva u pitanjima nejedinstva i, uopte, razlozi uspostavljanja verbalne tradicije o srpskoj neslozi nisu sasvim prozirni. Nain upotrebe i razumevanja nesloge u objanjenjima srpskih specifinosti varira. Ono to se mo e zakljuiti uporeivanjem iskaza ispitanika jeste proizvoenje objanjavajuih strategija, kojima se pravdaju neuspesi u prolom ili sadanjem vremenu. Prema prvoj strategiji, nesloga je trajno, nepromenjivo stanje, srpski usud, iz kojeg proizlaze neuspesi. Druga strategija, takoe objanjavajua, uva ava sporadinost javljanja ove osobine u zavisnosti od drutvenih okolnosti. Nesloga se najee razumeva kao svevremenska, sudbinska osobina, zbog ega se mijenja o neslozi iznose vie kao objektivne istine, injenice, a manje kao subjektivni stavovi. Nismo slo ni, smatra penzionerka iz Nia i nastavlja: Svima drugima bi pomogli, a same sebe bi odbacili. Kao da nas prokletstvo bije ili Najvei problem srpstva je to je razjedinjeno, ka e starija Beograanka, ili Postoji tu dosta nejedinstva. Sve nas je to koilo kroz istoriju, prema miljenju visokoobrazovanog Kragujevanina. Poput znanja, steenog talo enjem iskustava, istina o neslozi u jeziku svakodnevice postaje markantna injenica sa negativnim posledicama: Drugi manipuliu nama upravo stoga to smo razjedinjeni. Etnolokinja iz Valjeva svoju teoriju nesloge bazira na psiholokom profilu Srba, otkrivajui razloge srpske izmanipulisanosti. Srbi imaju jednu psihiku karakteristiku da ne prihvataju ono hriansko Ljubi bli njeg svog kao sebe samog. Da ljube sebe samog, ljubili bi bli njeg svog, ne bi bilo zlobe, pa ne bi moglo da se manipulie tom zaviu preko te mr nje i preko tog da se komiji eli neto loe, jer meni e biti dobro ako je njemu loe. Prema drugoj strategiji, osobina nesloge zadobija status povremenog identifikacionog sadr aja nacije u negativnom smislu, iz ega proistie da je sloga varljivo stanje: as je ima, as je nema. Nastavnik iz aka lino nezadovoljstvo postrevolucionarnim razvojem situacije u Srbiji objanjava motivom nesloge. Peti oktobar sam do iveo kao ispunjenje nada, da e da se srui jedan diktatorski re im, da e da se konano promeni, da su se Srbi slo ili, i jesu se slo ili, donekle, da bi se posle toga pojavila stara srpska boljka nejedinstva i teranja inata jednih drugima. Slu benica u penziji iz Sremske Mitrovice slogu meu Srbima vezuje samo za najte e situacije i dijasporu: Srbi su jedinstveni samo kada im je neka muka. Kada im nije muka, onda nisu jedinstveniJedinstveni su po belom svetu, a u svojoj dr avi nisu, ne mogu da se slo e, ne veruju jedan drugome, ne mogu da se dogovore. To su verovatno vekovne mane Srbina kao oveka, a u sutini, Srbin kao ovek je dobar, ima dobrih kvaliteta i to se tie karaktera i morala. Premda se to negde usput izgubi, ne karakter, nego

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

193

moral se tu negde izgubio To mi je uvek najvie smetalo kod Srba, to njih trojica imaju razliito miljenje. Nikada nisu rekli ajde, nas troje razliito mislimo, ali, tu smo, ajde da se dogovorimo. To je mo da ono to je za Srbe pogubno, to smo uvek neverne Tome. Sam pojam nesloge na znaenjskom planu ima iroku lepezu nepravih sinonima. Nesloga se u diskursivnim praksama graana oznaava kao rascepkanost, razjedinjenost, nejedinstvo, podeljenost, svaalaki mentalitet, meusobna zavist, sukob razliitih mentaliteta itd. Sve su to varijacije u kojima ispitanici razmiljaju i govore o neslozi: ipak, pojmovi neslogologije razumevaju se kao objanjavajui pojmovi drugog reda ili potpojmovi u odnosu na nadreeni pojam, odnosno stanje nesloge. Srpska nesloga je najee neto vie od svaalatva i ljudske zavisti, a nekada upravo proizvod zavisti jer su, prema profesorki engleskog, Srbi jako nezgodni, ne trpe da neko izviri glavicom onako iznad njih, ... seku momentalno ili je vuku za noge dole. Evo jo nekoliko primera koji pokazuju nain razumevanja osobina srodnih neslozi. Ovi stavovi se iskazuju ili uz lino iskljuivanje od opte osobine ili uz lino ukljuivanje, kada je lini primer potvrda generalno iznesenog stava. Frizerka iz Po arevca ka e: Nismo slo ni kao svi ostali. Zavidni smo, pakosni, ne volimo da pomognemo jedan drugome ni u emu jo najpre da odmognemo... Bar ja tako mislim i to je meni neto zacrtano. Kad poem samo od svog primera dok nisam imala za hleb, nikad se nisam pozajmila dinar i nisam umesila hleb, nisam imala to kilo brana u kuu nisam se pozajmila! Iako o sebi ne misli tako, graevinski radnik iz apca smatra da su Srbi svaalaki narod: Pa, eto, znai da se posvaa bilozato, a kada zagusti, onda se objedini i onda su najbolji. Inad ije su. Uspean razvoj neslogologija ponajvie duguje mentalitetskoj razliitosti Srba. Prema razvijenim teorijama, nedostatak sloge posledica je dvaju razloga: 1) primitivnog mentaliteta koji karakterie vlastoljubivost: Mislim da vei deo naeg naroda (...) ima taj mentalni sklop koga odlikuje primitivizam, a pod kojim podrazumevam i jedno astohleplje i jednu pohlepu za materijalnim dobrima i jednu neetinost u svakom smislu, nemoralnost koja se vidi i kada ovek doe na mesto koje mo e da iskoristi za svoju linu dobrobit. 2) mentalitetske neujednaenosti, odnosno specifinih razlika u mentalitetu koje uslovljavaju neslogu. Predla ui ujednaavanje mentaliteta, kao da je re o smesi koja se lako mo e oblikovati, visokoobrazovani Vojvodjanin se pita:Kako mogu da volim Kosovare koji su glasali za Miloevia i odr avali ga na vlasti, kako mogu da volim mentalitet iz Ju ne Srbije!? Treba da se ujednai, znai, ali sa pozitivne strane. I jednog, i drugog, i treeg I Srba iz Vojvodine, i Srba iz umadije, i Srba sa juga Srbije (poto vie nema Kosova kao to sam rekao). Znai, da se ujedine, da se napravi jedna prava smesa koja e da bude zdrava. Slian sistem osnovnih postavki glede specifinosti srpskih mentaliteta ima privatnica iz Beograda. Mislim da se mi razlikujemo gde god da smo.

194

Gordana eri

Pod ijim smo uticajem bili, tako i formiramo neki mentalitet. Srbi iz Vojvodine su sasvim jedna pria, ovi iz istone Srbije su druga pria, ju na pruga su trea, umadinci etvrta Ovi sa Kosova, na alost, jako lie na iptare, tako se ponaaju Srbi iz Bosne dosta imaju muslimanskog mentaliteta. (...) Crnogorci su, ini mi se, opet za sebe. I kod njih postoje oni koji su sa primorja i ovi koji su malo gore po brdima I kod njih su priline razlike. Ali mislim da mi se najmanje dopada njihov mentalitet zato to je potpuno izvitoperen. Isticanje razliitosti meu Srbima potkrepljuje se i neujednaenou na jezikom planu. Istina je da se etniki stereotipi inae lako prenose na jeziki plan, kada se negativni popularni sudovi o govornim svojstvima drugih moraju razumeti upravo kao izraz neveto prikrivene odbojnosti prema samim govornicima (Bugarski, 1996: 102). Ovde je, meutim, manje re o odbojnosti prema nekom delu naroda, a vie o unutarjezikom podvajanju koje slu i kao objanjenje meusrpskog nerazumevanja. Na ovaj nain se racionalizuje klie o neslozi, tako da mentalitetske, jezike i sl. razliitosti postaju razumljiva i vrsta argumentacija nejedinstva. Razlikuju se Srbi u Subotici i Srbi u Vranju. Mislim da su to dve razliite kategorije, razliite vrste, razliiti mentalni sklopovi ljudi i verujem da se ne bi ak mo da ni razumeli Jer, ovaj Srbin koji je u Subotici on pria mo da malo i maarski, a ovaj u Vranju pria ve neki srpski koji je, ono, samo njemu jasan. Mentalitetska razliitost i odstupanje od predstave pravog srpskog mentaliteta, prema sagovorniku iz Kruevca, najvie karakterie Srbe sa Kosova. Razlikuje se to od Srba koji su ovde. Mnoge stvari, zato to su Srbi bili u manjini, poprimili su od Albanaca. U tom smislu to su postali, ovako, mo da to nije prava re, ali ih je na to naterala situacija samoodbrane od iptara, pa su i ovde nepoverljivi, nekada su malo i nepromiljeno agresivniji za nekakve svoje stavove. Srbi sa Kosova najmanje lie na prave predstavnike srpstva. Uzroci razjedinjenosti su za dvadesetetvorogodinjeg studenta razumljivi, jer ih on iznalazi u mentalitetskoj razliitosti. Vidite, oni jesu u principu Srbi Ljudi koji su doli sa Kosova, to su ljudi, mogu slobodno da ka em, iskvareni su ljudi, ali prilino. Ja jo uvek nisam sreo nijednog, nisam upoznao nijednog Srbina sa Kosova, mlaeg ili starijeg, koji vie vue ka nekom srpstvu. Oni su, ja mislim, u tom dugogodinjem ivljenju sa tim ekstremnim Albancima na Kosovu malo vie poprimili to njihovo. Mislim da im ovde nije mesto. U odnosu na Crnogorce, prema priama graana, postoji dvojna strategija. U prvom sluaju, zamenicom mi pokriva se zajednitvo Srba i Crnogoraca: istost dvaju naroda se podrazumeva prema principu i Crnogorci su Srbi. U drugom sluaju, zamenica mi va i samo za Srbe, a Crnogorci postaju oni. Stomatolog iz Pirota miljenja je da su Crnogorci Srbi: Mislim da neu povrediti ego crnogorske nacije, koju je izmislio Josip Broz, kad ka em da su oni najistiji deo srpske nacije. I genetski, jer su najvea preplitanja bila na ovim prostorima a oni su bili sami i isti. Ne mogu da ka em da Crnogorci i Kragujevani nisu isto oni

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

195

su Srbi, samo to su ovi Crnogorci a ovi umadinci. Za mene je Njego svetsko udilo u poeziji i istoriji. Prema penzionerki iz Beograda, Crnogorci nisu Srbi, a osobine srpske gluposti i nesloge ova ispitanica izvodi nasuprot crnogorskoj slozi. Pa, zna ta, mi smo malo glup narod.(...) Mi emo pre da uinimo nekom drugom tamo nego svom. Ka e, oe Crnogorci da se odvoje. Pa nek se odvoje, ali neka vode sve svoje. Mi nita ne bi izgubili, po mome, niti bi dobili, jo manje. Ako vole, nek idu brate, tolika borba oko toga. Ali njih je vie u Beogradu nego nas, u tome je stvar. I na rukovodeim mestima i svuda. Zna zato? Zato to oni jedan drugog to hou da ka em, zato to mi nismo jedan za drugoga. Oni jedan drugog nametaju, a mi to ne radimo. Mi hoemo da mu podmetnemo nogu. Zbog srpske nesloge, koja je u diskursivnim praksama graana nesporna injenica, nastaju predlozi za ujednaavanje. Ideal je ne primati uticaje drugih, suseda, nego iz domaih mentalitetskih kapaciteta praviti zdravu smesu. Izra avanje potrebe srpskog jedinstva jednako je izra avanju zahteva za jasno definisanje identiteta. To je, prema ispitanicima, va no, i zbog toga to su unutranje svae, nesloga i sl. uzrok loe slike koju Srbi ostavljaju u svetu. Sloga je va na upravo zbog te slike, miljenje je etnolokinje iz Kikinde: Ja mislim da stranac mo e da ka e da su Srbi, ovako, kad upozna Peru Peria, onda mo e da ka e da je on i dobar drug, da e ga ugostiti, meutim, ovako u globalu, mo e da ka e da se Srbi stalno meu sobom svaaju i glo e. Bosanac je Srbin iz Bosne, a mi ne Srbijanac, Bosanac i stalno nekog odvajamo, neemo da budemo svi Srbi, nego smo svi rascepkani. Kako onda oekujemo da nas neko tretira kao zajedno, kao jedan entitet, kao jedan narod. Nas vide tako kao neke ljude koji se svaaju, glo e, ne znaju ta e sa sobom, rascepkane. Ova ispitanica, u svetlu savremene situacije i slike koju stvaramo verbalizuje novi nacionalni autostereotip: jeftino se prodajemo. ...injenica je da mi sami sebe ne potujemo, onda ne mo emo tra iti da nas drugi potuje. Mi emo se... za aku dolara smo u stanju da se prodamo, za aku dinara da se prodamo, da metaniemo strancu. Ali, sebe najpre malo potujemo. To je ono to meni jako smeta u naem narodu. I normalno, ne mo emo da oekujemo da e drugi neki narod imati neko lepo miljenje o nama. Srbin protiv Srbina teke rei izgovara. Prie o neslozi izra avaju se uz vidno emocionalizovanje, kao propale te nje ka uspostavljanju jedinstva, pomirenja, formiranju identiteta, ali i kao opasnost po druge, ukoliko bi se Srbi slo ili. Nesloga je u ovim priama najei uzrok sadanje teke situacije. Srbi su sve sami krivi. Srbi su sami sebe unitili svojom neslogom ili Mislim da smo mi najgori za sebe, da se mi meusobno neto ukamo. Mogunost srpske slo nosti, meutim, javlja se kao kljuna nedostajua osobina na putu uspeha. Mladi Kruevljanin o Srbima ovako razmilja: Velike inad ije kada se zainatimo. Ne ka e se d abe: Ne daj, Bo e, da se Srbi slo e! Znai, veoma ih je teko slo iti, ali kada se slo e, mogu da budu veoma, veoma efikasni.

196

Gordana eri

Iz jednog stereotipa izvodi se drugi. Stereotip srpske nesloge razvija se u stereotip da srpska nesloga koristi neprijateljima srpstva, ime su uslovi za irenje vrednosnih paralela uspostavljeni: naime, osobina nesloge u priama graana postaje parametar na osnovu kojeg se prave uporeenja sa susednim narodima. Izdvajaju se dva modela u uspostavljanju paralela izmeu naroda prema parametru (ne)sloge. Prvi model, koji prete e u ovim priama, jeste Naa nesloga nasuprot Njihovoj slozi. Njega ilustruju prie koje se uglavnom vezuju za Hrvate. Penzionerka iz Valjeva razliku izmeu dvaju naroda posmatra iz perspektive slo nosti: Srbin hoe Srbina da napadne, a Hrvat nee Hrvata. Privatnica iz Beograda neto je opirnija: Mi Srbi ne mo emo nigde da se slo imo. Oni (Hrvati) koliko god se ne slagali, u jednom se sla u: kad god treba da da se udru e protiv Srba i pravoslavaca tu su jedinstveni. () Mislim da Srbi nisu neki narod koji ba ima neku jaku veru. To je dosta doprinelo da do svega ovog i doe. Izmeu ostalog, zato su Hrvati tako kompaktni? Zato to su imali jau veru. Oni su to umeli da odr e. Kod nas je sve to na neki nain bilo proraunato. To je uvek opasnost da se desi neto to bi ujedinilo ovaj narod. Zato se to toliko guilo ba kod Srba, a kod svih ostalih je puteno na volju. Drugi model, dosta rei, svodljiv je na pravljenje paralela izmeu Nae nesloge prema Njihovoj neslozi. vercer iz Leskovca nalazi slinosti izmeu Albanaca i Srba, uzimajui neslogu kao osnovni parametar: (Albanci su) veoma ratoboran narod, oni pripadaju veri koja dr i do svoje rei, osvete. Mozda bi bili i najjai na svetu, ali isto kao nae voe i njihove voe imaju nesuglasice i trvenja izmeu sebe, to im ne da da se ujedine. Nesloga je trajno stanje, otvoreno pitanje i bolna injenica koja se projektuje i na budue vreme. Budunost se u diskursivnim praksama graana i na individualnom i na kolektivnom planu odreuje iz perspektive stereotipa nesloge. Individualno: Pre e ti bilo ko pomoi nego Srbin Srbinu, kolektivno: Nama treba rad i treba Srbi meusobno da se izmire, jer Srbi se jo nisu slo ili. U najkraem, gotova istina o neslozi slu i razumevanju i odgonetanju novonastale drutvene situacije. (Ne)zadovoljstvo politikim promenama graani objanjavaju simbolikom jeziki okotalih kalupa, potkrepljujui svoje stavove primerima iz dnevne politike. U pozadini kritikih stavova, kao opravdanje ili kao narodna racionalizacija problema stoji neki od stereotipa. Najoptiji i najei stavovi o identitetu (da komiji crkne krava, nesloga, zavist, inat) primenjuju se u svetlu nove situacije, preko sukoba inia i Kotunice, nesloge na relaciji crnogorske i srpske vlasti itd. Stari komunikativni modeli ispunjavaju se novim akterima, ali pri tom ostaju isti. Stereotip nesloge kao racionalizacija novih problema jeste laki put pojanjenja i razumevanja savremene situacije. Iz ove perspektive, promena re ima i znai i ne znai promene u miljenju. Na jednoj strani, izra avajui preanje miljenje i poredei ga sa novim, graani zapravo priznaju prinudnu snagu promenjene situacije i potrebu za participacijom; na drugoj strani, ukljuivanjem i snala enjem na najkomforniji nain, to

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

197

znai aktivranjem uvre enih istina o neslozi, proklamovana spremnost za promene, sueljavanje miljenja, uva avanje razliitosti itd. dovodi se u sumnju.9 Ipak, druga strana pria o neslozi ili njen predtekst reflektuje va nost nacionalnog identiteta i neophodnost uspostavljanja nacionalnih vrednosti. U stavovima graana koji o Srbima govore kritiki, potcrtavajui neslogu, naglaavanje va nosti nacionalnog identiteta je najizrazitije. Granicu izmeu neidentiteta i identiteta za njih predstavlja (ili je trebalo da predstavlja) 5. oktobar. Promena re ima bila je za ove ispitanike vie od buenja nade da e se povratiti i institucionalizovati nacionalne vrednosti 5. oktobar je bio realna osnova da se to zaista ostvari. Otuda je i njihovo razoaranje u aktuelno stanje stvari razumljivije. Na neophodnost buenja svesti o nesumnjivoj va nosti nacionalnog identiteta pored izrazito kritikih stavova upuuju i oni stavovi koji negiraju vrednost etnikih stereotipa.10 Iz zakljuivanja na silogistiki nain proizlazi da se pored razvejanih nadanja u istinske promene i petooktobarsko ujedinjenje nacije brzo potroilo.

I.4. Jesu li Srbi zreo narod?

U diskursima dela graana stavovi prema stvarnom stanju i zvaninim dr avnim predstavnicima ne formuliu se kao nedvosmislena kritika ili lina protivljenja konkretnim potezima vlasti nego kao fatalistika uverenja o nepopravljivosti srpskog karaktera. Nezrelost Srba je, poput nesloge, nepromenjiva, skoro sudbinska osobina. U iskazivanju srpske nezrelosti izdvajaju se dva pristupa. Ovim pristupima je zajedniko da se izra avaju pokroviteljski, s tim to je prvi pristup stro i i odnosi se na nepopravljivost koja se mora kazniti, a drugi pristup, dosta bla i, nezrelost tretira kao deju osobinu, ostavljajui otvorenu mogunost popravljanja, sazrevanja, osveivanja. 1. pristup: Dvadesetpetogodinji mladi bez zaposlenja, pozivajui se na poznati srpski mentalitet, izra ava skepsu u odnosu na zrelost naroda, koja je neophodna da bi Srbija napredovala. Znajui kakav smo narod, jedino neko sa strane treba da doe i kontrolie sve Za Srbina samo batina i strogoa poma u. Vlasnica veterinarske apoteke na slian nain govori o ovim pitanjima. Zrelost pokazana 5. oktobra posle nepunih godinu dana permutuje se prema njenom miljenju u nezrelost. Mislim da narod u Srbiji nije zreo za demokratiju ba. To je jednostavno narod koji je navikao na izmu, na vrstu ruku i tako to. Jednostavno, to je takva priroda oveka na ovom podneblju. Penzioner iz Novog Sada smatra da su Srbi nepopravljivi, dosta glupavi i naivni, obrazla ui svoj stav iz istorijske perspektive. ...Zbog istorijskih stvari, nikad ne pogodimo pravu stvar, uvek smo negde na pogrenom. Slino razmilja i penzionerka iz
9 Namee se, meutim, pitanje, da li bi se neki od ovih stavova mogli smatrati stereotipnim (ili upravo izrazitim kritikim stavovima) ukoliko bi bili izra eni modernijim jezikom. 10 Videti u delu teksta: Novi stereotipi i negiranje stereotipa.

198

Gordana eri

Kragujevca: Pa, ja ne znam, mi va imo za neki promuuran narod, ali interesantno je da nikad ne reagujemo na vreme (...) i da nikad ono to saznamo o tome, ne razmiljamo, da bi sebe zatitili nekako. Mislim da smo suvie naivni. Nezrelost se, izmeu ostalog, manifestuje u sklonosti ka mitomaniji, stalnom ponavljanju istog upadanjem u neke glomazne prie, mitove, kosovski mit, leviarski mit ili pravoslavni mit. 2.pristup: Da nezrelost mo e biti simpatina i popravljiva osobina pokazuju stavovi jedne studentkinje germanistike. Ona se prema sopstvenom narodu odnosi kao prema nedorasloj, razma enoj i bezobraznoj osobi, koja je sutinski dobra. Kao narod, Srbi su malo napaen, malo bezobrazan (narod) Ja nemam utisak da je, ono, bezobrazan u onom pravom smislu, nego bezobrazno razma en, ja bih rekla, ali da je to u principu jedan dobar narod, da je jak, da je hrabarPokroviteljski stav izra ava i pravnik iz Kruevca, istiui da su Srbi kroz istoriju bili ometeni u razvoju svog identiteta i da im tek predstoji izrastanje u samosvestan narod: Imamo jednu neartikulisanu energiju u sebi, mi smo narod krajnosti koji mo e oveka da oduevi, da se u nama krije neto veoma dobro, a i neto pakleno, pakleno zlo. To je samo dokaz da je to narod koji je u fazi jednog linog previranja, u fazi tra enja svog identiteta i koji je, na alost, nekoliko puta bio prekinut u toj nekoj vertikali, poev od turskog ropstva, pa preko balkanskih ratova, oba svetska rata, zatim preko komunizma i tako.

II.1. Inat
Inat, kao kolektivna srpska osobina, esto se pominje u diskursivnim prakasama graana ali se vrlo retko posebno obrazla e. Graani je odreuju dvojako: ili kao nezvisnu od drugih, posebnu osobinu ili je vezujui upravo sa neslogom i nezrelou Srba. Izdvojiu stoga samo verbalno razvijenije stavove graana koji inat tretiraju kao potpuno nezavisnu osobinu. Ovakav stav ilustruju i dva tipa odnosa ka inatu: negativan i (relativno) pozitivan. Nezaposleni in enjer iz Valjeva ima negativan stav prema srpskom inatu, identifikujui u ovoj osobini konice razvoja i modernizacije: Jedna jedina re koja bi mo da definisala Srbe kao naciju, neto to najvie odgovara nama, stala bi u jednu re inat. Ta sujeta je izuzetno bitna kod nas Srba. Ne inat sam po sebi , nego () mi elimo da se iska emo, da budemo priznati. Svi mali narodi pokuavaju da se na neki nain nametnu, pa makar bilo i pogreno. () Jo uvek imamo boljke koje su druge dr ave davno prevazile, pa u svojoj sredini mogu da prihvate i crnce i Arape. Ekonomista iz Po arevca smatra da su Srbi i ratovali iz inata: Srbi su oduvek viteki nastrojeni bili, da ka em, uvek su imali to svoje srpsko za inat kada je u pitanju rat bio, da su uvek gledali da poka u svoju vojsku, to svoje vojevanje, kako smo mi veliki junaci, poev od cara Duana, pa nadalje... To je neto u nama, i uvek priamo o svojoj istoriji, kako smo mi bili jaki, kako smo mi ratovali protiv Turaka, mnogo nadmonijih, protiv Austrougara i

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

199

protiv Nemaca, i pitaj Bo e ta sve neemo da radimo!? Studentkinja iz Paneva ima, meutim, (relativno) pozitivan, emotivnoopravdavajui stav prema osobini inaenja, upravo zbog privr enosti sopstvenom narodu: Mi naginjemo ka jednoj dozi inata, koja je za nas ne ba korisna, koja meni lino zna da bude simpatina vrlo, zato to je to moj narod. Znai, zna da mi bude simpatina, ali u tom nekom politikom smislu i na nekom globalnijem planu, ona nama nije ba uvek korisna, tj. on, taj inat.

II.2. Prilagodljivost, povodljivost, snala ljivost

Govorei o srpskom narodu ove osobine graani povezuju na razliite naine, zbog ega u ih predstaviti zajedno. Meu generalizovanim opa anjima svojstava nacije, nabrojane osobine imaju va no mesto u objanjavanju savremene situacije: U vremenima, ono, 1993. mi smo izmislili, ta ja znam, tortu bez jaja, sok bez eera, i ovo i ono Mi smo retko prilagodljiv narod koji je, zaista, ono, dobar, kazuje nastavnik likovnog iz aka. Srbi su snala ljivi i prilagodljivi, miljenje je studentkinje iz Nia, a direktorka porodine radnje iz Beograda smatra da je ovaj narod dosta vremena iveo pod nekom ideologijom i dosta se dobro prilagodio. () Mi smo i sada komunisti, zato nam se ovo i deava. Profesorka engleskog krivicu za dugogodinju vladavinu Slobodana Miloevia nalazi u nauenim osobinama: Kriv je, naravno, pre svega narod koji sa svim svojim nainom razmiljanja ili, kako bih rekla, koji je naviknut da trpi. Naviknut da naui da trpi. Isticanje prilagodljivosti, povodljivosti,11 snala ljivosti, poslunosti itd. jesu stereotipi prvog reda, koji se prenose kao prie iz kafane, odnosno kao laika obrazlo enja politike situacije. Ove prie su uoptena lina i kolektivna iskustva. Iako ima izuzetaka (kada se narodnim poslovicama i izrekama objanjava podanitvo i uopte istorinost ovih osobina: Srbin je od svih taj komunizam najvie prihvatio. ( ) Nije sluajno ve i konja gde ti gazda ka e, sablja ne zahvata, strpljen spasen, i to Ima tu neto, umilno jagnje dve ovce sisa, itd. Mislim, ima tu neto to govori o jednoj stranoj podlo nosti, poltronsttvu i jalosti), ove prie nemaju dugu istoriju kao prie o neslozi npr., nego se kazuju kao pro ivljeno iskustvo koje se projektuje i na budue vreme. Najgore je to su Srbi podlo ni uticajima, politikim. Kad su komunisti na vlasti svi su komunisti, kad bude dola monarhija svi e biti monarhisti. Privatnik iz Beograda smatra da je povodljivost trajna osobina srpskog postupanja: to bi Rakovi rekao, mi smo narod lud, obo ava lidere. Samo da ima nekog lidera, pa uz njega da ide Prvo dru e Tito, sada Slobodane, ti si rosno cvee, sad e nekog novog da
11 Zanimljivo je da ispitanici nisu prihvatili termin autoritaran, kada je re o osobinama sleenja autoriteta i pokoravanja autoritetu, koji je u akademskim tekstovima i javnom diskursu devedesetih godina dosta rabljen u ovakvom znaenju. Pored toga, ni u Reniku SANU ni u Vujaklijinom Leksikonu stranih rei i izraza ovaj termin ne postoji u znaenju koje mu, izmeu ostalih, daju Jovan Mari (1998) ili Bora Kuzmanovi (1995).

200

Gordana eri

izmisle ponovo Njegov sugraanin, takoe privatnik, smatra da su Srbi narod koji e uvek tra iti vou, kao to sada vidim i u Kotunici i u iniu, i to je strano za narod, to je pora avajue. () Kao ovce, koje vodi jedan ovek, koji su navikli na to, a za to je kriv najvie Tito, koji je to radio, Miloevi posle, to je narod koji e tra iti opet svog vou. Radnica iz Pirota ka e da je osnovna mana srpskog naroda to ne mo e bez vo da. To nam je najvea greka, ali takav smo narod, volimo da se ve emo za pojedinca. Stereotipi povodljivosti ili nekritikog vezivanja za vou javljaju se u priama graana u dva vida: prvi je iskustveni, ivotni, a drugi delimino mistifikovan, uroen, sudbinski. U prvom sluaju, takvo ponaanje se odreuje kao naueno i iz tog razloga prihvata kao realno: Automehaniar iz Kragujevca ka e: E, mogu ovo da navedem kao lou osobinu za Srbe, povodljivi su. Ili:Greka je Srbina (to) su nauili da imaju svog lidera, u kralju, pa posle kralja doli su neki novi lideri, ti novi lideri nisu bili kao kralj, oni su zloupotrebili to to je Srbin povodljiv, jer im Srbin hoe lidera znai, povodljiv je Svi koji su bili na vlasti su to zloupotrebljavali, poevi od Josipa Broza, pa dalje, koji su dolazili, ka e penzionerka iz Sremske Mitrovice. U drugom sluaju graani ovim osobinama pripisuju epitete uroenosti, neega to je prirodno dato i izvan ljudske kontrole, pa tek onda ih povezuju sa konkretnim situacijama. Ne znam, mo da se ramo sa nekim genom koji ne dozvoljava da se na vreme probudimo i da reagujemo na neke stvari koje vidimo da ne valjaju, ili Da narod nije bio takav ne bi izronio Miloevi. Sve sam vie sklona da mislim o tome. Ne mo ete neto nametnuti nekome ako taj neko to ne nosi u sebi. Etnolokinja iz Kikinde izra ava potrebu tematizacije ovih osobina, pre svih nekritikog podr avanja voe, kao drutvene opasnosti koju bi trebalo kontrolisati: injenica je da je nama to jako va no. Pa ve ako smo takvi, moramo da se nosimo s tim. Ne bi trebalo Mada je to jako opasno Mi smo skloni, u elji da takvog jednog oveka naemo, u stanju smo svata da sledimo. U navoenu prilagodljivosti, kao va nog svojstva opteg nacionalnog lika situacioni razlozi postaju dominantne perspektive posmatranja. Prilagodljivost je, prema miljenjima graana, iako negativna, nu na odlika koja Srbe karakterie i na unutranjem i na spoljanjem planu. O tome se govori sa odreenim iskustvom, savremenim ili iskustvom iz bliske prolosti. Potar iz Beograda je kritian: Mi smo bili najprilagodljiviji, ali najprilagodljiviji u onom negativnom smislu, kako vetar duva da se okreemo u tom pravcu, dok sredovena Novosaanka pokuava da racionalizuje nu nost prilagoavanja u promenjenoj situaciji, budui da vie nije mogue sasvim samostalno Mi i da se moramo navii na meanje drugih u nae stvari. Pitanje je, meutim, emu se i u kojoj meri treba prilagoditi: Ne volim, nekako, prevelika mi je koliina dodvoravanja i podvlaenja znaaja meunarodne zajednice za nas, malo mi smeta ta neka naa nesamostalnost, ali okolnosti su takve da to ne mo e drugaije da funkcionie.

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

201

II.3. Gostoljubivost i dru eljubivost

Rezultati istra ivanju Dragana Popadia i Mikloa Biroa (1999) Autostereotipi i heterostereotipi Srba u Srbiji pokazuju da je meu ispitanicima najvee slaganje oko toga da su Srbi gostoljubiv narod (90%). S obzirom na injenicu da se metod istra ivanja pomenutih autora bazirao na upitniku sa unapred datom listom bipolarnih atributa, rezultati prema kojim gostoljubivost neprikosnoveno vlada u odnosu na sve ostale osobine ne iznenauje. U intervjuima, meutim, kada ispitanici nemaju unapred date mogunosti odgovora, situacija je sasvim drugaija. Ukoliko se izuzmu odgovori u kojima se pod pojmom dobrote, topline naroda i sl. podrazumeva i gostoljubivost, kao u primerima Jako dobar i jako pravian narod, znai, on e sve da vam da ili Nigde u Srbiji vi neete da naiete da vas ne pozovu da sednete s njim, da vam ne pomognu, da vas ne upute tamo gde hoete nisu hladni, temperamentni su i oveni su, ili Narod kome pripadam je divan, miroljubiv narod, koji je, zaista, pored svojih linih problema primao i druge, stavovi u kojima se eksplicitno navodi gostoljubivost nisu tako esti. Kada se gostoljubivost navodi kao primarna srpska vrednost, onda se uglavnom vezuje za seosku sredinu. Pomalo poetski, profesor iz Novog Sada, u nizu pozitivnih srpskih osobina posebno izdvaja tradicionalnu gostoljubivost. Srbija, ljive, gostoprimstvo Jednostavno, toplota naroda, onog seljaka, ako smem da ka em, ne primitivnog, ali oveka needukovanog, koji e ti dati sve, primiti te uvek. Gostoljubivost se u pojedinim intervjuima javlja kao nesporna osobina, navodno, sa injenicom srpske gostoljubivosti svi se sla u. Iskazana kao kolsko znanje (Mi ba imamo razvijenu instituciju gostoprimstva) osobina gostoljubivosti mo e biti na prvom mestu u iskazu ili u nizu sa drugim pozitivnim osobinama. U tom smislu je reprezentativno miljenje jedne Kragujevanke: Srbi su prostoduni, gostoljubivi, dru eljubivi, ele svakom da pomognu. Generalno smo dru eljubivi, domainski nastrojeni, smatra programer iz centra Beograda. Hemijski tehniar iz Paraina slinim atributima opisuje srpski narod: Mislim da smo dru eljubivi, (ljudi) koji mogu i hoe da ive sa svakim. Imao sam vie puta da se uverim kada je u pitanju susret sa strancima. Svako od onih sa kojima sam se sretao je govorio o naem narodu najbolje. Zbog toga to je na narod gostoprimljiv, sve pru a onome ko mu je prijatelj.

II.4. Dobrota kao loa osobina: zavedenost, lakovernost, naivnost...

Najvea srpska mana je u tome to veruju drugima. Tako misli penzionerka iz Novog Pazara. Stavovi o lakovernosti, naivnosti, zavedenosti i sl. izvode su iz dobrote, kao bazine srpske osobine. Policajac iz Beograda, poreklom sa Kosova, uoptava lino iskustvo i izvodi jednoznane zakljuke: Srbi, pak, ja znam i po sebi, mi uopte nismo narod koji mrzi, ne samo njih (Albance), nego, ja ne znam, iz ove

202

Gordana eri

prethodne Jugoslavije, meni su svi na neki nain bili dragi, niko nije bio neto vie ili manje neprijatelj Jedino sam ih oseao neprijateljima po tim njihovim delima, kad su hteli da nam na neki nain zlom vraaju nae dobro. () Srbin nigde nije zagovarao da druge otera, nego je on sve ovo okupljao oko sebe. Ovakvi iskazi treba da znae da se dobrota ne isplati. Dobar i glup narod, jer mnogo verujemo... Nama treba malo da steknemo poverenje u nekog, a trebalo bi da idemo sa mnogo veom dozom opreza i podozrenja prema svima, ka e tredesetogodinja medicinska sestra. Neisplativost srpske dobrote iznosi se kao sublimirano istorijsko saznanje, nastalo nakon iskustva ivljenja sa drugima. Re je o svojevrsnoj retorici uveravanja: Mi smo plemeniti prema drugim narodima, jedno je od spremnih objanjenja raspada bive dr ave. Predtekst takvih objanjenja podrazumeva greku, koja je upravo u dobroti, poverenju u druge. Bli a istorija slu i kao dokaz takvim stavovima: Koliko puta smo ratovali i imali sukobe sa nekim narodima iz okru enja, pa ponovo ne oseam mr nju prema tim ljudima. A mo da je to i mana. Zato mi veito nekom da pratamo, da nekog volimo, a taj neko da nas mrka tamo!? rei su jednog Novopazarca. Diskurs o lakovernosti, zavedenosti, ukljuuje ulogu drugih, pre svih susednih naroda, i pravljenje istorijskih greaka. Sudija iz Kruevca ka e: Srbin je ovek koji je prostoduan, lako ti poveruje, lako ga zavede, a kad se opee, ume da ti vrati istom merom. Naknadnim saznanjem potenciraju se greke napravljene iz dobrodunosti, lakovernosti i zavedenosti. Ukratko, prema ovim ispitanicima, Srbi su rtve svojih dobrih osobina. To saznanje uslovljava sigurnost prilikom definisanja aksiomatskih iskaza: Uvek smo dobri prema onima koji dolaze sa strane. Znai, ak smo i prema neprijateljima naim dobri, a, ovaj, loi smo sami za sebe, manje se potujemo izmeu nas samih. Mi smo dobroduni, da Vam ka em iskreno. Mi svakog, ma ta da nam u ivotu uini, uvek bi pomogli i mnogo brzo zaboravljamo to je ono to nam najvie smeta, smatra postdiplomka ekonomije iz Kruevca. I slu benica u penziji misli da su dobre srpske osobine zapravo loe: Srbi imaju jako puno dobrih osobina, a imaju i puno loih osobina. Prvo, Srbi su kratke pameti, a mo da je to i dobro nekad je dobro nekada nije. Mnoge stvari zaboravljaju ta su im drugi inili, ta su im drugi radili, lako oprataju, dok drugi narodi ne oprataju. Srpska dobrota je aksiom. To je objektivna istina, iako se ne mo e i ne mora dokazati, jer je sama sobom oigledna. Dobri smo, samo to nas svi mrze, zakljuuje domaica iz Leskovca.

II.5. ovenost, duhovnost, miroljubivost...

Ovim i njima srodnim stereotipima u diskursivnim praksama svakodnevice obezbeuje se argumentacija da su Srbi bolja vrsta ljudi. Da bih pokazala sutinu retorike kojom se izra ava duhovna nadmo sopstvenog naroda, sve karakteristine iskaze ispitanika spojiu u jedan tekst, bez komentara i navoenja kome pripadaju. Polazite ovih stavova jeste da je srpska nadmo, u

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

203

odnosu na ostali svet, u specifinom duhu. Izdvajaju se dva naina iskazivanja ovakvih stavova: a) potvrdni (aksiomatski) i b) odrini, koji se konstruie kao suprotnost pripisanim negativnim predstavama, poput agresivnosti, genocidnosti, osvetoljubivosti itd. a) Sve ono to bi trebalo da bude karakteristika za jedno ljudsko bie kod nas ima. Mislim da smo narod koji zna ta je ljubav. Srbin ima i srce i duu. Na narod je neto mnogo staro. Pripadnik (sam) jednog naroda koji dugo postoji, koji ima veliku duu, koji ima veliko srce. Ispunjava me to to sam recimo Srbin. Mi smo jedan veliki narod. Ne mislim sad na broj i na trenutno nae stanje, koliko nas ima, ali ka em veliki narod samo zbog toga to je narod sa velikim srcem, tako bih rekao, znai, narod sa jednom velikom istorijskom kulturom, sa jednim velikim postojanjem (...)Eto to, to je jedan narod sa velikom duom, sa velikim srcem, spreman da voli, spreman da prata i sve to Mislim da smo stvarno hrabri, ali nismo nasilni. Hrabri smo u pravdi i u ljubavi, u tom smislu Hrabri u istini, i u trpljenju, vitetvu... Srbi su jako dobar i jako pravian narod, znai, on e sve da vam da. Gde su oni u tim demokratskim zemljama, gde su ljudi sreni? Gde? Postoji vie reda, discipline, pravila igre su jasnija, u redu sve to, a jesu li oni sreni? Jesu li topliji, ljudskiji, jesu li bliski jedni sa drugima ili su otueniji nego mi? Pa, mi se bar slatko ispikaramo, onako balkanski, zna, neto postoji izmeu, razume, a oni tamo ne smeju ni da se posvaaju Oni su tamo utrojeni totalno. Jeste, divlji, ne potujemo nikakav red, niko nama nee da soli pamet itd. Srbi su estit i ponosan narod, hrianski narod koji ne bi ni mrava da zgazi. 2) Mi nismo agresori, znate. Nikad nismo ni bili. Srbi nikad nisu bili kukavice, bar ono to smo uili, vi nemate Srbina kukavicu. Srbi nisu uopte osvetoljubiv narod, mi smo dobri ljudi u dui, mo da smo ovako brzi, ali smo dobri. () Postoje prie koje tvrde da su mnogobrojni Srbi poinili zloine, da su Srbi skloni zloinu, tako ka u, tako se pria, i terete Srbe za mnogobrojne zloine, ali ja lino nemam takav utisak. Samo tako priaju, kao agresivni su, a u sutini su dobri ljudi, jer ko drugi osim Srba mo e da oprosti ono to smo mi oprostili?! I sada, kada se desilo ovo u

204

Gordana eri

Americi, apsolutno niko nije eleo te katastrofe, niti je rekao ako. Oni jesu zaslu ili, ali im mi to nismo eleli, niti bilo kom oveku to elimo. To je jedna pozitivna osobina srpskog naroda To je neto to su nas roditelji, to su nas bake i deke vaspitavali, jer su oni mo da imali vie kontakta sa tim srpstvom od nas, tako da to su one osnovne ljudske ne kradi, ne la i. To su konkretno ljudske (osobine) kao Srpkinja koje nosim. Ne znam kako to da definiem, ali postoji ba specifino oseanje koje ja ne mogu da opiem, ali oseam srpstvo intenzivno. Ne mogu da verujem da su Srbi tako neki ruilaki, ubilaki narod koji.. Ne verujem da bi ikadSrbin bi mo da ubio Srbina, ali da ubije nekog, ne Mi nismo genocidan narod. Mi bi u afektu ubili, onako komiju, as posla, ali da smo genocidan, nismo narod genocidan. Jesmo, kad doe situacija stani-pani Mi smo veoma saoseajan narod.

II.6. Lenjost
Na primeru stereotipa lenjosti mo e se pokazati: 1) kako dolazi do postepenog pra njenja stereotipa i 2) kako se jedan stereotip zamenjuje drugim. U svakodnevnoj narativnoj praksi lenjost naroda nije uroena, nepromenjiva karakteristika, ve je graani povezuju sa optim uslovima za rad, nagraivanjem rada, drutvenim sistemom i sl. Ukoliko se kao uslovi (ne)ispoljavanja ove osobine pominju zakonska regulativa, ureen sistem ili dobra plaenost, onda zapravo i nije re o stereotipnom uoptavanju, prema principu ili/ili, ve o negiranju kliea i pokuaju realnog sagledavanja. Verbalizovano ili neverbalizovano, ovaj stereotip ipak postoji i nije neva an za celinu prie o osobinama naroda: Mislim da smo narod koji voli puno da pria i misli da se bukvalno u sve razume, a pri tom najmanje voli da radi, ka e penzionerka iz Leskovca. Sredovena Beograanka o srpskom narodu takoe govori iz perspektive stereotipa lenjosti Mislim da ovaj narod nije sklon pre svega da radi mnogo ka e ona. Profesorka iz Nia smatra da su negativne srpske osobine lenjost i nekultura, na emu bi trebalo raditi. Prvo treba da se oslobodimo nerada i miljenja da se preko noi stie bogatstvo, miljenje je medicinske sestre iz Valjeva. Sluajeve neverbalizovanog ali podrazumevajueg uva avanja injenice da su Srbi lenji karakteriu kontraargumenti. Polazite ovih pria je u novom stereotipu da su Srbi dobri radnici na Zapadu. Unutranja logika objanjavanja novog stereotipa bazira se na izuzecima, odnosno izmetanju fokusa naracije u bogate ili dobro ureene dr ave. Selektivnim posmatranjem negira se opte, iako najee neverbalizovano uverenje da su Srbi lenji. Tridesetogodinji Kragujevanin osnovnokolskog obrazovanja argumente za negiranje rasprostranjenih stavova o srpskoj lenjosti nalazi u pozitivnim stereotipima nae snala ljivosti i uspenosti u inostranstvu. Ja mislim

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

205

(da smo) dobar, poten, radan (narod), sve dobro mislim. im ka u da su Srbi u inostranstvu dobro plaeni i dobri su radnici, to ne bi bili i ovde. Stomatolog iz Pirota eksplicira odnos izmeu sposobnosti i ureenog sistema: Kada bismo mi primenili to to oni [Zapad, prim. G..] imaju, sa naim nainom razmiljanja, mi bismo otili pre njih na Mesec, ali je potrebno mnogo tu da se radi i da se stave pravi ljudi na prava mesta. Treba da promenimo nain razmiljanja: Zavri kolu da ne bi radio. Iako relativno novi stereotip, stereotip o srpskoj snala ljivosti na Zapadu u diskursivnim praksama svakodnevice ima svoju negaciju: Mislim da je malo iluzorno priati da su nai ljudi neto uradili u svetu, to su prie za malu decu, ka e starija Beograanka. Negiranje lenjosti kao srpske osobine u nekim sluajevima zadovoljava funkciju odbrane vlastite pozicije ispitanika. Ukoliko ovu osobinu izdvajaju kao karakteristino ponaanje samo u poslednjih nekoliko godina, ispitanici je onda odreuju kao rezultat iznuenog ponaanja. Objanjenja ispitanika variraju izmeu razumnog procenjivanja svrsishodnosti rada za male plate i stereotipa o nedostatku vrste ruke. Mislim da Srbima treba dati rad i disciplinu. () Vredan narod, ali narod kome treba gazda, ka e jedna Piroanka. Prema vercerki iz Beograda, novac je regulator ove osobine: Sad smo se ulenjili, dosta smo se ulenjili. Svi bi preko leba pogau. Svi bi da imaju a da ne rade e pa ne mo e. Mi smo borci veliki to se tie trgovine, jer tebi odmah ide sve u d ep. Na radnim mestima, tu smo ve klimaviZa Kragujevanku bez zaposlenja lenjost je relativna osobina: Malo su lenji, ali kada ih malo pritegne, znaju da budu i vredni. Srbi su eljni znanja i napretka, ta ih spreava u tome da urade, da sami sebe nadgrade, ja ne znam Medicinska sestra iz apca te ite svoje argumentacije stavlja na nedostatak discipline, nepovoljne drutvene okolnosti, odnosno stalno vraanje unazad i poinjanje ispoetka: Mislim da su Srbi jako dobri kao ljudi. Samo im treba vrsta ruka i dobra disciplina i Srbi bi bili veoma dobri radnici. Ima dobrih ljudi: poslunih, humanih, dobrih, jako pametnih... Mi smo imali nesrene okolnosti da smo se stalno vraali unazad, izmueni ratovima. A i dalje mislim, kada bi sve krenulo u plus, ne znam kako, da bi Srbija procvetala. Razobliavanje stereotipa lenjosti odvija se vlastitim procenjivanjem poznatih sluajeva i prema diktatu spoljanjih faktora. Upravo je insistiranje na radu, disciplini i ureenom sistemu obrazac koji odlikuje svakodnevni razgovorni milje i pouzdan znak racionalizacije odnosa prema radu. Kako bi pojasnili svoju argumentaciju, ukoliko je ne baziraju na nekom od novih stereotipa, ispitanici izlaze iz okvira odgovora-kliea i uvre ene predstave o lenjosti relativizuju iz perspektive radnih uslova u najirem smislu.

III.1. Novi stereotipi i negiranje stereotipa

Zasienost javnog diskursa i diskursa svakodnevice etnikim stereotipima kod jednog dela ispitanika dovela je do verbalnih strategija otpora i odbojnosti prema etnikom diskursu. Ove strategije rezultiraju:

206

Gordana eri

1) novim stereotipima 2) negiranjem stereotipa 3) odbijanjem da se o identitetu uopte govori. Budui da je re o mozaiku stavova u kojima se prepliu strategije otpora uvre enoj stereotipiji, govoriu o svima zajedno. Prilikom iitavanja ovih stavova u prvom redu se namee utisak da je srbovanje dovelo do desrbizacije i ironiziranja nacionalnih vrednosti. Sve tri strategije otpora (kontrastrategije) odraz su upravo ovog procesa. Karakteristina je u tom smislu reakcija novosadskog ugostitelja: Bilo je jedno vreme na TV Palma, mislim da se zove prof. Dabeti, imao je neku emisiju o Srbima, i tako Srbi narod najstariji. Gledajui par puta njega, svi, naravno, svi znaajniji ljudi u civilizaciji su bili Srbi poreklom, svi oni Srbi, ali svi su Srbi, nema ko nije I Hitler je bio Srbin, samo toga nije bio svestan tolko, ili je bio svestan, ali, zna ono, mazohistiki duh, pa udri po Srbima! I onda, ovaj, Srbi su vladali celim svetom, znai, sve to se deavalo u svetu Srbi su uestvovali, vladali itd... I sad, otprilike, ne da se vraamo korenima, nego, kolko sam ga ja razumeo, nego, ajde da se osna i srpski duh, da postanemo svesni svog znaaja, va nosti, vrednosti itd., i da ponovo krenemo iz korena, ispoetka s takvim jednim duhom. I onda razmiljam onako blentavo: e, super, to smo sve mi imali, pa, jebote, ta smo sve zasrali!? Posle celim svetom vladali, sve upropastili, sve ideologije mi osmislili, sve zajebali, razume!? S kim, bre, mi hoemo? Pa to se videlo poslednjih deset godina: nit s kime hoemo, protiv svih smo i ceo svet nam pokazuje u jednom trenutku pa, svi smo, bre, protiv vas, dosta, bre, vi! Razume, i ta sad? Mislim, da se ja oseam takvim pa ne oseam se. Biti Srbin, ne znam, poslednjih par godina, pa to je ludo, bre, pa to je ono, zna, patoloko stanje. Zna, busaju se, sportske priredbe: majku hrvatsku, ovo-ono, ubiemo, zaklaemo Ne, ja takav nisam! Ja ne mogu da ka em ej, to je moj narod! To nije moj narod! Ja nisam pripadnik toga, ja to ne podr avam. Najneposredniji uzrok linog izdvajanja iz nacionalne porodice, odnosno uzrok strategija disocijacije, nalazi se u preterivanju javnog diskursa bilo sa pozitivnim bilo sa negativnim stereotipima. Poslastiar iz Beograda negira istinitost i jednih i drugih stereotipa: ...To su gluposti, potpuno isto kao i o stavovima da smo mi primitivni, da smo krvo edni, da smo Zato to je to tako priano zbog politikih ciljeva ovih na Zapadu, tako da i jedno i drugo nema veze. () Ovi ovde to su bili na vlasti priali su da smo hrabri, da neemo puzati na kolenima i ta ja znam, ve sam zaboravio tu demagogiju. () Poenta je u tome to sve te odlike koje pripisuju narodu to su odlike individualnog oveka i ne mo e individualne odlike da stavlja na ceo narod, to je glupo, mi smo svi po prirodi razliiti. Stomatolokinja iz Valjeva, kosmopolita po svom kazivanju, negiranje pripadnosti srpstvu izra ava kao posledicu prezasienosti. O linom izdvajanju iz nacionalne porodice govori u mukom rodu: Ne oseam se da sam

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

207

Srbin, ja sam kosmopolita. Puna mi je glava tog srpstva. Ipak, ova ispitanica nije bez ikakvog oseanja za nacionalni identitet. Naprotiv, ona nacionalno zajednitvo sagledava kroz formulu porodine vezanosti: Moramo da uestvujemo u svemu tome kao u porodici, ali moramo da neemo neki kompromis, da uvamo svoj interes i ne izgubimo svoj identitet, da nas ne pojede ta vea riba. Negiranje stereotipa u diskursu svakodnevice ne odvija se po jedinstvenoj shemi. U pojedinim sluajevima osporavanje pozitivne stereotipije ispoljava se uvoenjem novih, znaenjski negativnih stereotipa, odnosno osobina kojima se potiru velike prie. Novi stereotip ili nova karakterna osobina jeste da su Srbi nacionalisti (svi smo mi sa ovih podruja nekako veliki nacionalisti), nekultivisani (dok se Srbi ne kultiviu, na alost, ja o nama imam loe miljenje) i sl. Velike prie o naciji uticale su i na promenu odnosa ka bezazlenijim stereotipima, koji se u svakodnevnoj konverzaciji ne zamenjuju novim stereotipima nego im se jednostavno odrie istinitost. Iako navodno autonomna, ova miljenja su, budui negacija pozitivne stereotipije, uslovljena njima: Ne verujem sada ni da smo mi najlepe ene, Beograanke, ni da smo mi Srbi visoki, plavi i zgodni, ni da su Srbi najbolji ljubavnici, a da smo mi dobre domaice, da pravimo ajvar... U okviru naelno neutralnih miljenja ispitanika, koji ne koriste vrednosno optereene, uoptavajue atribute o naciji, identitet se promilja sa stanovita znaaja koji mu se pridaje. Ovi ispitanici najee ne osporavaju va nost nacionalnog identiteta. Razlike u stavovima prema parametru znaaja identiteta su prvenstveno generacijske. 1) Za mlai deo populacije nacionalno identifikovanje mo e biti proizvoljno, stvar konvencije, slobodnog izbora, iako njihovi sudovi nisu uvek osloboeni uslovljenosti negativnom stereotipijom. To ne znai da nacionalni identitet nije va an, ali je to za njih nepolitiko pitanje. 2) Pitanje ouvanja nacionalnog identiteta za ispitanike starije generacije, bez obzira na njihovu nacionalnu tolerantnost i nerobovanje etnikim stereotipima, jeste primarno dr avno pitanje, koje se tie svesti, odr anja i dostojanstva nacije. Obema kategorijama stavova svojstveno je da koreliraju sa savremenom situacijom, odnosno da im je polazite u racionalnoj kritici stvarnog stanja. Evo karakteristinih stavova. 1) Kad me neko danas pita ta sam, Srbin sam, ali isto tako bih mogao da ka em da sam, ono, ne znam, Tibetanac. Totalno bi mi bilo lako da se naviknem, mislim da su to ono, totalno neke niske strasti koje, u principu, mnogo vie zla donesu nego dobra. Mnogo nam je zla taj nacionalni identitet svima doneo, mislim da je vreme da postanemo Marsovci... 2) Ja nikada nisam imala nacionalni identitet to je mo da i nedostatak nisam se oseala nekim Srbinom i neto va no zato to sam Srpkinja, pa sam neto drugaija. Ja sam Srpkinja po poreklu, a po opredeljenju sam Jugoslovenka.

208

Gordana eri

Negde sam to mo da i nije dobro ali nisam se oseala nikad tako nekim va nim ovekom samo zato to sam Srpkinja, ali mi sada smeta gubljenje, tek sad, svakog identiteta u odnosima sa svetom. Nismo nigde u svetu, nigde. Mi smo oni najni i koji pu u, da ne ka em neki prostiji termin. I toliko se nigde oseamo, da je to jedan jad i i emer. ak i moje nesrpsko bie osea pad tog srpskog bia. (...) Kao graanin Srbije i pripadnik srpskog naroda, zaista se ne oseam kao graanin sveta, sem to se, onako, negde sa svojim stavovima i u svom ljudskom, politikom i profesionalnom opredeljenju oseam graaninom sveta. Odbijanje da se se o identitetu govori iz perspektive stereotipa, kao uobiajenih retorikih sredstava kojima se konstituie odnos ka svojoj ili drugim nacijama, takoe je karakteristino za predstavnike mlae generacije. Student iz Novog Sada, na pitanje Kakvi su Srbi kao narod, objanjava zato je ovako formulisano pitanje loe: Mislim da je pogreno sve ih nekako opisivati, bilo kako, mislim da to pitanje pomalo lii na pitanje kakvi su plavooki kao narod. Ili sve plavue? Da. Ja ne mogu da ka em da u meni postoji ikakav stereotip prema ijednom narodu, ni prema jednoj grupi kao ni prema Srbima, ali racionalno je da su razlog za to sve ove godine sluanja viceva, svega toga. Racionalno, stvarno verujem da takve generalne stari ne postoje. Da li ne postoje ili ne valjaju? Ne valjaju. Postoje, ali su potpuno pogrene. Ponekad vode dobrom humoru a ponekad vode ratovanju.

ta (ne) pokazuju diskursivne prakse?

Dobijeni mozaik kvalitativnih predstava o nacionalnom identitetu rezultat je uzajamne korelacije izmeu analitikih predubeenja (koja svoj izraz dobijaju u izboru i interpretaciji izabranog) i doslovnog prenoenja izabranog, odnosno onoga to su ispitanici rekli. Pored iroke skale znaenja, ovaj mozaik pokazuje i motivacije izreenog, naine (prakse) misaonog ekonomisanja uz pomo gotovih istina, prevlast emotivnog u pojedinim sluajevima, odnos kritikog i nekritikog. Iz grube skice onoga ta su ispitanici rekli iitava se prete nost negativne percepcije identiteta (nesloga, nezrelost, povodljivost, potkupljivost, lakovernost, naivnost, lenjost...) u odnosu na pozitivno percipiranje (ovenost, miroljubivost, dobrota, gostoljubivost...), koja nije samo proizvod reakcije na pripisane stereotipe nego i unutranji (iskustveni) izraz nezadovoljstva, nastao aktivnim promiljanjem predstava nacije i o naciji. Ono to je zanimljivije od razmera upotrebe stereotipnih praksi jeste specifina pozicija obinog oveka; birajui izmeu kompleksa kolektivnih misaonih predstava (ordano), na jednoj strani, i projektovanih negativnih stereotipa, s

Svakodnevne diskursivne prakse o osobinama naroda i va nosti nacionalnog identiteta

209

druge strane, njemu neretko ne ostaje nita drugo do sistematizovanja oprenih znanja u protektivnom (zatitnom) stereotipu. Ovaj vid diskursivnih praksi pokriva irok spektar stavova: od naglaavanja pozitivnih autostereotipa kao stvarnih osobina u funkciji odbrane, preko naracija kojima se negiraju pripisani negativni stereotipi, do pristajanja na negativni stereotip, odnosno njegovog usvajanja kao objektivnog suda i kritike zbirnog nacionalnog lika upravo sa pozicija tog suda. Drugi nivo na kome je deljenje iskaza mogue odnosi se na verbalizovanje odnosa ka nacionalnom identitetu aktiviranjem/neaktiviranjem (ili odbacivanjem) karakternih kvalifikativa. Iako iskazivanje odnosa ka identitetu navoenjem osobina naroda predstavlja samo deo materijala dobijenog intervjuima, u ovom tekstu dominiraju upravo ove narativne prakse zato to su podsticajne za iznala enje semantike, motivacione i/ili argumentativne vrednosti iskazanog. Bilo da su kritiki ili nekritiki intonirane, razvijenost ovih praksi jednako potvruje individualnu zainteresovanost i privr enost ispitanika naciji. ak i kada nije neposredno izreena, privr enost sopstvenoj naciji (u smislu vee zainteresovanosti i/ili solidarnosti) ostaje osnovno distinktivno obele je neujednaenog odnosa prema svojoj i svim ostalim nacijama. U jeziku se mnogo toga i ne vidi. Zbog ovakvog pristupa ostala je nedovoljno osvetljena veza 5. oktobra i odnosa graana prema nacionalnom identitetu. Ona je u pojedinim iskazima nedvosmislena: smena prethodnog re ima trebalo je da oznai konani povratak izvornom identitetu, samorazumljivost i institucionalizaciju pravih nacionalnih vrednosti koje izlaze iz korpusa ideolokog nadmetanja i politike manipulacije. Iz jezika, odnosno diskursivnih praksi ispitanika, samo se posredno i analitikim uoptavanjem mo e izvesti zakljuak da je petooktobarska revolucija istovremeno i tu na i srena injenica srpske istorije. Tu na, jer se promene u razvijenim drutvima u novijem vremenu odvijaju na drugaiji nain, ne revolucijom i ustajanjem naroda; srena, jer je do promene re ima ipak dolo. Od diskursivnih praksi o onome to Srbija danas jeste, reitije govori tu na strana ove injenice i neverica ispitanika da su promene i sutinske, da nacionalni identitet nee i dalje biti retoriko sredstvo za pravljenje (ili gubljenje) politikih poena. Pored konstruisanja tematski strukturisane slike diskursivnih praksi o osobinama i va nosti nacionalnog identiteta, zanimala me je i mera pomerljivosti statine (akademske i stereotipne) pretpostavke o bipolarnoj podeli na nacionaliste i kosmopolite,12 sadr aj stavova u rasponu izmeu ovako definisanih
Ukoliko bi moj pristup bio uslovljen pozicijom ove podele, onda bi bilo izlino pokazivati formalne osobine iskaza ispitanika, a posebno iznijansiranost i ivotnost njihovih stavova. Svrstavanjem stavova u jedan od dva koa, nacionalistiki ili kosmopolitski, imala bih problema sa vrednosnom klasifikacijom veine stavova. Na primer, u koji bih ko metnula ve navedeni stav osamdesetogodinje starice Iako smo Srbi, sigurno ima po neko lo ili stavove tipa Kad me neko danas pita ta sam, Srbin sam, ali isto tako bi mogao da ka em da sam, ono, ne znam, Tibetanac? Takva analiza bi se zasnivala na prebrojavanju uglavnom neprebrojivog, tj. onih
12

210

Gordana eri

polova, tanije, nasuprot grubo uspostavljenoj podeli. Pitanja o drugima na posredan nain daju odgovore suprotnog znaenja i pokazuju da i samoproklamovani mondijalisti (kosmopoliti) na izvestan nain rangiraju narode i o drugima sude negativno ili uopte ne sude, jer to ovi i ne zavreuju. Neutralno govorenje o sopstvenom narodu ne znai uvek i neutralan stav; kao to ni eksplicitno govorenje u superlativima o srpskom narodu nije pouzdan znak neijeg nacionalistikog stava. Budui da su podele, poput ove, zapravo stereotipne, trudila sam se da izbegnem zamke akademski stereotipnog diskursa o stereotipima. Moja namera je bila da analizom pribli im naine upotrebe stereotipa, njihova znaenja i funkcionisanje, relativizovanje, zamene jednog stereotipa drugim i specifinosti njihovog prevazila enja, a ne da stereotipe o osobinama posmatram kao osobine identiteta, socijalnopsiholoke karakteristike, dispozicije karaktera, potvrde nacionalistike ideologije. Na kraju, zanimao me je uticaj javnih, (kvazi)akademskih stereotipnih predstava o identitetu na miljenja ispitanika. Lino opisivanje i do ivljavanje identiteta u takvim sluajevima nije samo lino, budui da se iskazuje kao slaganje sa stavovima nekih autoriteta u ovoj oblasti. No, intencija i nije bila u iznala enju line sutine ispitanika, niti objektivnog zbira etnikih obele ja. Kako dobijeni mozaik predstava o identitetu u svakodnevnoj narativnoj praksi pokazuje dinaminost i mozainost stavova, odnosno nesvodljivost na skup jasno odreenih postavki ili preovlaujuih miljenja, ni u analitikom uoptavanju se o predstavnom planu identiteta ne mo e govoriti drugaije do kao o verbalno izra enim slikama u svakodnevnoj diskursivnoj praksi, koje potvruju ili negiraju akademske pretpostavke. Takoe se ne mo e govoriti samo o prostom odra avanju javnih naracija u svakodnevnim, niti samo o njihovim uincima koji pokazuju odnos izmeu deskriptivne i relacione funkcije, izmeu samoegzotizovanja i reakcije na pripisani stereotip, niti samo o razmerama upotrebe etnikih stereotipa u ravni realnog ivota. Svakodnevne diskursivne prakse svakako negiraju rasprostranjeni akademski stereotip o iskljuivo pozitivnoj slici o svojoj naciji i iskljuivo negativnoj slici o drugima; posebno ga negira injenica prete nosti negativnih (i/ili kritikih) autostereotipa.

koji se odreuju na jedan od oekivanih naina, etniki, profesionalno, polno i sl., i onih koji ne razumeju sutinu pitanja ko ste vi? ili se ne izjanjavaju ni na jedan od oekivanih naina, ve kao Marsovci, budale i sl. Ipak, takvo prebrojavanje bi u znatnoj meri revidiralo nalaze (izra ene visokim procentima) ranijih istra ivanja o nacionalistikoj orijentaciji graana Srbije. V. Golubovi, Kuzmanovi i Vasovi, 1995.

Zagorka Golubovi

Svet i mi

Tema svet i mi je iroko rasprostranjena u ivotu Srbije u poslednjoj deceniji XX veka. Skoro svaki graanin ima neku svoju teoriju o tome kako se svet ponaa prema nama i gde se nalazimo od ranije veoma koriene teorije zavere, odnosno miljenja da svet mrzi Srbe i da prema njima primenjuje razliite arine nego prema drugim republikama u bivoj Jugoslaviji i drugim zemaljama, do pokuaja racionalnijeg propitivanja zato je to tako i do eksplicitno izra ene sumnje da je svet protiv Srba. Kljuna pitanja o kojima u ovom kontekstu razmiljaju graani Srbije jesu: ko vlada svetom i kakva je u tome uloga Amerike i Evrope; ta je, u stvari, meunarodna zajednica i kakav je njen odnos prema Srbiji; kako Srbija treba da se odnosi prema meunarodnoj zajednici da bi postala deo sveta, ali i dokle Srbija treba da ide u prihvatanju zahteva meunarodne zajednice. Rezultati istra ivanja u ovom projektu nagovetavaju da su se stavovi o ovim pitanjima posle 5. oktobra u dobroj meri izmenili i da je izbledeo uticaj propagande Miloevievog re ima. To se naroito ogleda u manjoj zastupljenosti stereotipa (o teoriji zavere, o tome da je svet generalno protiv Srba sada se pravi razlika izmeu stava prema bivem re imu i stava prema narodu, zatim, da su Srbi jedini branioci nacionalne nezavisnosti koja treba da se forsira po cenu suprotstavljanja celom svetu itd.). Da bismo proverili ovaj utisak analiziraemo kako nai ispitanici razmiljaju o sledeim temama: Uloga Amerike u svetu i odnos Amerike i Evrope Ko vlada svetom ta za ispitanike predstavlja meunarodna zajednica i kako vide njenu meunarodnu politiku Kako se odnosi svet prema nama i mi prema svetu Da li smo deo sveta ili jo uvek geto

Uloga Amerike u svetu

Opte je uverenje da je Amerika najjaa sila, koja se danas otela kontroli (zbog odsustva Varavskog pakta) i koja je pru ila svoje ape na sve kontinente

212

Zagorka Golubovi

(jedino je ostao jo Balkan da nije bio njihov, ka e jedan ispitanik), a ponekad se ponavlja i stereotip da je de urni policajac u svetu, jer je veoma agresivna i dominantna. Naglaava se da se Amerika pre svega podreuje svojim interesima i ima uticaja na sve to se deava u svetu, ali ima i onih koji se nadaju da e se nai snage koje e se tome odupreti: pola u se, pre svega, nade u ujedinjenu Evropu, a ima miljenja da to mogu biti i Arapi (niija ne gori do zore). Nije mali broj ispitanika koji ukazuju na destruktivnu mo i namere Amerike i jedna ispitanica se pita da li je to novi krstaki pohod?. Istie se te nja Amerike da zavlada celim svetom i da u tome ne bira saveznike (napominje se da im je svojevremeno bio saveznik i Bin Laden. Dosta ispitanika misli da je Amerika kriva za terorizam i da je proizvela Bin Ladena: bio im je dobar kada je radio protiv Srba, a kada je napao na njih proglaen je teroristom). Interesantni su stavovi prema dogaajima 11. septembra 2001. u Americi. Svi istiu da im je ao nevinih ljudi koji su tada stradali, ali jedan broj iskazuje i izvesnu zluradost to je meka zaigrala i u njihovoj kui, smatrajui da su sami krivi za to zbog svoje agresivne politike i da treba da se zapitaju zato im se to deava (neko je trebalo da im poka e da ne mo e sve da bude kako oni hoe.1 Drugim reima, taj in se opravdava uzreicom: kako su zaslu ili tako im se i vratilo kao bumerang, pokazalo se da ni oni nisu neranjivi. Takoe se ka e da je odgovor Amerike na terorizam samo bombardovanje (izra ava se aljenje zbog stradanja nevinog naroda u Avganistanu), smatrajui da je 11. septembar osveta za ratove koje je Amerika vodila irom sveta. Jednom rei, ocenjuje se da Amerika svoje interese definie kao interese meunarodne zajednice. Dosta je odluan stav da Evropa ne bi trebalo da dozvoli toliko meanje Amerike. Uloga i uticaj Amerike uglavnom se negativno ocenjuju, to u najdrastinijem vidu izra ava jedan tehniar reima: Kad ujem Amerika, odmah pomislim na smrt, ubistva, drogu, nasilje. I ameriki nain ivota je pod kritikom lupom ispitanika.2 Ocenjuje se da su samo okrenuti sebi i optereeni sobom (egoisti), da su veliki materijalisti, koji samo rade a ne znaju da ive (ka e se, na nain na koji mi ivimo), sve je za njih trgovina; potcenjuje se pamet Amerikanaca i istie njihova destruktivnost prema drugima. A jedan mlai ispitanik ka e: Svaku razliitost gue, a pri tom tvrde da su demokrati. Nalazi se tu i dobro poznati stereotip o tome da nemaju istoriju (Narod koji ima samo 200 godina istorije nema nama ta da ka e). Sa ulogom Amerike povezano je i pitanje ko vlada svetom. Unisono je uverenje da vlada zakon jaeg, da vlada novac i mo, da svetsku politiku dr i
Jedna penzionerka ka e: Bilo mi je u prvi mah ao jadnih ljudi, a posle sam osetila veliko zadovoljstvo da neko i tim idiotima poka e da ne mogu veito da rue i bombarduju; ao mi je to nisu pogodili Pentagon i Belu kuu. Ali, drugi ispitanik ka e suprotno: Bilo mi je strano ru no kada sam video ljude u svojoj okolini koji su likovali i govorili i njima je doao crni petak. 2 Udara packe celom svetu, a ako je demokratska zemlja zato nije reila svoje probleme sa crncima, ka e jedan ispitanik sa osnovnom kolom.
1

Svet i mi

213

onaj ko ima pare, tj. najbogatije zemlje i multinacionalne kompanije (a podaci pokazuju da je udeo Amerike u broju multinacionalnih kompanija prete an). Uvek su se manje dr ave morale povinovati ekonomski monijim zemljama u svetu se sve vrti oko novca i diktira aica ljudi koja se bori za ekonomsku nadmo, konstatuju ispitanici. Dakle, svetski centri moi diktiraju globalnu politiku. Jedan radnik smatra da trenutno, prema rasporedu snaga u svetu, niko ne mo e da se suprotstavi Americi. Zakljuak bi mogao da glasi: tako stvoren novi svetski poredak nije u interesu svih.3 Meutim, kada je u pitanju Evropa, stav graana je dosta drukiji. Veina smatra da prirodno pripadamo Evropi i da treba da se usaglaavamo sa njenim zahtevima, koji se ne do ivljavaju odbojno, kao amerika uslovljavanja. Smatra se, pak, da je globalizacija neizbe na, samo to je pogreno definisana kao dominacija jedne velike sile umesto da oznaava da nema granica, zatvaranja, da postoji protok informacija. Meutim, ispitanici ne raspravljaju mnogo o globalizaciji i ini se da su prvenstveno opsednuti sopstvenim, lokalnim brigama, ne razmiljajui jo o uincima procesa globalizacije na prilike u sopstvenoj kui.

ta je meunarodna zajednica
U nekoliko pokuaja definisanja meunarodne zajednice uglavnom se istie da je to organizacija koja radi u korist sile, iako bi kao ideja trebalo da bude otvoren svet za sve ljude. U stvarnosti je drukije, tj. to su 4-5 dr ava koje diktiraju svoje interese na svakoj sferi zemaljske kugle; to su oni najjai i najbogatiji koji stvaraju pravila igre i kao sila nameu svoju volju svima, a ko daje novac taj i ucenjuje. Stoga se ispitanici koji smatraju da meunarodna zajednica odreuje zakone pitaju: da li su to i pravini zakoni? I konstatuju: oni koji su joj bli i, imaju i vea prava. Dosta esto je uverenje da je meunarodna zajednica imala uticaja na raspad bive Jugoslavije, uprkos tome to je njen krajnji interes ouvanje mira i stabilnosti, dok je u tom sluaju meunarodna zajednica imala negativan pristup problemima. Drugim reima, govori se o pogrenoj politici meunarodne zajednice, koja se slu i pritiscima i pretnjama (u Jugoslaviji, u Iraku). est je slogan: meunarodna zajednica ima dva arina, a zakljuak glasi: meunarodna zajednica nije bila dorasla situaciji. Interesantno je, meutim, da se za bombardovanje Jugoslavije ne okrivljuje iskljuivo meunarodna zajednica kao jedini krivac, ve znatan broj ispitanika uoava i pogrenu politiku Slobodana Miloevia kao razlog (navodi se da nije hteo da pregovara, hteo je sam protiv celog sveta, nije shvatao realnost). Ne
3

Novac i mo koji vladaju u svetu i ovde emo da osetimo, miljenje je jedne ispitanice hoemo kapitalizam, dobiemo ga. A za razliku od materijalizacije kompletnog bitisanja takvom poretku se suprotstavlja pravoslavlje kao duhovni nain ivljenja.

214

Zagorka Golubovi

izostaje ni shvatanje da je do bombardovanja doveo interes velikog kapitala (morali su da potroe nagomilano oru je). Ipak, neprijateljstvo prema meunarodnoj zajednici (izra eno u stavu: onaj ko mi rui kuu ne mo e da mi bude saveznik i prijatelj) izra ava se sporadino. Graani ispoljavaju nezadovoljstvo prema novoj vlasti to u velikoj meri zadovoljava, pre svega, zahteve meunarodne zajednice, mislei da se, stoga, do izvesne mere zapostavljaju zahtevi graana.4 Graani su, meutim, svesni toga da se Srbija mora uklopiti u meunarodnu zajednicu, ako hoe da bude deo Evrope i sveta i izbegne dugogodinju izolaciju. Kao razlog se navodi to to smo mali narod i ne mo emo se suprotstavljati jaima (mi smo aka jada). Ipak, istie se i potreba narodne mudrosti, lukavstva, da se saradnja sa meunarodnom zajednicom iskoristi za nae interese. Jak je naglasak na tome da Srbija, potujui neke principe meunarodne zajednice, mora istovremeno da ouva svoju samostalnost. Moramo u svet da ne budemo sami, ali da vidimo gde nam je mesto. Mi smo upueni na Evropu, ka e se, ali se postavlja i pitanje: kad e Evropa shvatiti da smo mi njen deo, kad e prihvatiti sve Evropljane, ne govorei samo: kad budete bolji, ui ete u Evropu.5 Jedan broj ispitanika ne misli da su interesi Srbije i meunarodne zajednice toliko suprotstavljeni i gaji nadu da e vlast nai neku ravnote u. Znaajno je to to teorija zavere nije dublje ukorenjena, to je izra eno stavom: Iako je meunarodna zajednica uinila dosta loeg, nervira me kad se ka e da je to zavera protiv Srba i pravoslavlja to je bilo u slu bi jedne propale politike, jer je nekom bilo u intersu da vara ovaj narod i Nikad nisam verovao u teoriju zavere. Dosta je prisutno uverenje da smo i sami krivi za to to nam je meunarodna zajednica delila packe. Ali ima i po neko ekstremno miljenje da je Srbija u srcu sveta i da smo im zato smetali, odnosno da se Slobodan Miloevi jedini suprotstavio meunarodnoj sili i zato smo ka njeni, a druge zemlje koje su bile pokornije bolje su prole, dok smo mi bili nepokorni, pa su morali da nas ue. Ima i pojedinanih pitanja: ta meunarodna zajednica tra i u naoj kui te da ne treba da bude kod nas, ili ak kategorike osude: meunarodna zajednica je kriva za sve to nam se desilo. Ipak, preovlauju umereni i racionalniji stavovi prema meunarodnoj zajednici. Mo e se rei da je stav veine ispitanika najvie u skladu sa miljenjem Borisa Budena koje glasi: Meunarodna zajednica nikada nije nala pravi odgovor na politiki izazov pred koji je dovedena rasulom bive Jugoslavije. Od poetka se zgra ala nad primitivnim balkanskim nacionalizmom, ali je
Krivo mi je to nai politiari sluaju samo meunarodnu zajednicu, zato da nam neko u naoj zemlji komanduje; Sad smo kolonija, izgubili smo svoju dr avu; Vlast sve daje, sve pristaje, mada treba u principu sluati meunarodnu zajednicu, ali ne u svemu. 5 Jedno od miljenja glasi: Iako smo mi civilizovaniji od njih, Evropa e uvek na nas (na Balkan) gledati kao na neki privezak.
4

Svet i mi

215

istodobno priznala sva njegova politika dostignua i to ne samo novostvorene nacionalne dr ave, nego gotovo i sve rezultate etnikog ienja... pasivno je prihvatila nasilnu dezintegraciju Jugoslavije.6

Mi i svet
Mo e se rei da je opteprihvaeni stav (sa pojedinanim izuzecima) da Srbija mora da potuje meunarodno pravo, da bi stekla prava koje imaju druge zemlje i da bi postala ravnopravan lan meunarodne zajednice. Smatraju takoe da svet nije protiv Srba, ve da je bio protiv jedne pogrene politike, to se posle 5. oktobra promenilo: Srbija vie nije izolovana zermlja (sada je izolovan samo bivi predsednik). Jedna prosvetna radnica konstatuje da mnogim ljudima to jo nije jasno i da nee da shvate tu poruku sveta. Mi smo bili loe predstavljeni u svetu, ka e se (za razliku od jakog albanskog lobija), ali i ukazuje na sopstvenu krivicu, jer obrazlo enje glasi: Nama se ne mo e verovati, poto je Slobodan Miloevi sto puta prevario meunarodnu zajednicu. Ukazuje se i na to da su sami Srbi bili protiv sveta, uvek su isticali neto svoje. Dakle, po miljenju ispitanika svet nije protiv nas, ali mi to sporo shvatamo; drugim reima, uverenje graana da vlada srbofobija u svetu nije vie raireno i graani zauzimaju realistiniji stav u gledanju na mesto Srbije u svetu i sveta prema nama.7 Meutim, graani smatraju da jo nismo u potpunosti deo sveta (Graani sveta smo samo preko TV), iako smo uli u neke meunarodne institucije. Jedan ispitanik preporuuje neku vrstu obrenovievske politike prema svetu, da bismo se u njega bolje uklopili. A to znai da bi politiari u pregovorima sa meunarodnom zajednicom trebalo da vode rauna o tome da isposluju ono to je Srbiji potrebno, bez potpunog povinovanja i predavanja, ali se naglaava da se ne mo e ni terati inat sa svetom. Jedan istoriar konstatuje da zahvaljujui slici koja je o nama stvorena, a kojoj smo i sami kumovali, jo nismo ravnopravan deo sveta, ali da svet nije generalno protiv Srba (jer u politici ne postoji ljubav, postoje samo interesi).8 Znai, ne odbija se potreba saradnje sa svetom, jer kad smo se suprotstavili bilo je to tragino, ali se, pri tom, naglaava da Srbija ne treba da bude
Boris Buden, Kaptolski kolodvor, Politiki eseji, navod prema Repolitizacija traginog iskustva, Republika, br. 296, 2002. 7 Svet je postupao razliito prema nama, jer nismo imali dobru politiku; Svet nije protiv Srba, ali mi sami sebe ne potujemo: za svaki dolar smo u stanju da se prodamo, da metaniemo strancu. Dok su na suprotnoj strani, ali u manjini, oni koji veruju da je svet protiv Srba jer smatra da su samo Srbi inili zverstva, ili da je bilo namernog demonizovanja Srba i da je uvek Srbija na tapetu. 8 Jedna neobrazovana ispitanica ka e: Mislim da ne mo e da nas mrzi neko ko ne zna na karti sveta gde je Jugoslavija. Ali, kada su u pitanju susedi konstatuje se: Krv koja je pala ne mo e tek tako da se slegne, dok ne izbeli nema pomirenja (o ovome videti opirnije u odeljku o ratovima).
6

216

Zagorka Golubovi

vazal, rob i da ne bude iskoriavanja Srbije. Odluan je stav nepristajanja na ucene i ultimatume (Smeta mi velika koliina dodvoravanja i podila enja meunarodnoj zajednici). Ali nisu potpuno odsutni ni glasovi da je meunarodna zajednica nepravednija prema nama i to se obrazla e time da kada treba da se pomogne Srbiji, oni uslovljavaju. uje se i to da smo mi jo uvek u getu, jer je meunarodnoj zajednici u interesu da nas dr i na distanci kao poigravanje jednog bogatog oveka sa prosjakom. Mada se ka e da vei deo sveta nije protiv Srba, samo onaj manji koji odluuje. Priznaje se i to da su mo da pritisci meunarodne zajednice opravdani, to ispitanici obrazla u time da nas treba neko da pritisne da bismo neto uradili. Dosta je esto ukazivanje na negativnu ulogu medija, koji nas u svetu prikazuju kao da smo neki domoroci. Uprkos tekom ivotu koji su pro iveli za poslednjih trinaest godina, graani nisu ostraeni: oni ne ispoljavaju ksenofobiju prema susedima i svetu, mada su kritini prema amerikoj politici i prema Albancima.9 Iako su pre iveli bombardovanje, za koje okrivljuju, pored loe politike Slobodana Miloevia, pre svega, Ameriku, kao silu koja je diktirala i ponaanje Evrope, mali broj ispitanika ispoljava zluradost kada je u pitanju bombardovanje Njujorka. Politika izolacije, koju je sistematski sprovodio Slobodan Miloevi u bivem re imu, nije ostavila dublji trag na graane Srbije, koji jednoduno izra avaju otvorenost prema svetu i uva avaju potrebu da se prihvate zahtevi meunarodne zajednice da bismo postali deo sveta i uklopili se u svetske standarde. Ali, sa dozom obazrivosti u pogledu udovoljavanja tim zahtevima koji, smatraju ispitanici, ne bi trebalo da budu i potpuno pokoravanje i slepo, ropsko izvrenje naloga kao ultimatuma i ucena. Graani se danas opredeljuju za racionalno ponaanje u odnosima sa svetom, smatrajui da treba uspostaviti ravnote u: ponaati se po meunarodnim principima, ali i sauvati svoju samostalnost, da ne bismo postali kolonija i izgubili svoju dr avu (mada nekolicina smatra da se to ve dogodilo). Drugim reima, graani ele da budemo deo sveta i da se od njega ne izolujemo (nasuprot politici izolacije biveg re ima), ve da uestvujemo u svemu onome to je u svetu pozitivno i kao takvo i za nas korisno i da se okanemo opsesije veliinom (ka e se: ne shvatamo nae granice, da smo aka jada a hoemo da budemo veliki, nebeski narod, mi moramo da vidimo gde nam je mesto kao malom narodu). Graani smatraju da, budui da smo mala i siromana zemlja, bez pomoi sveta ne mo emo da opstanemo. To je izra eno reima: Mi hoemo da idemo zajedno sa svetom i da verujemo u njihovu dobronamernost, za razliku od Miloevia koji je ubedio narod da su mu Amerikanci neprijatelji. Bez obzira na veliku kritinost prema Americi, graani u manjoj meri pokazuju odbojnost prema narodima Amerike (Ne mogu da krivim narod, oni, verovatno,
9

Za razliku od podataka istra ivanja u 1993. kada je ksenofobija bila jedno od dominantnih oseanja, u 2001. razlike su veoma uoljive (videti: Golubovi, Kuzmanovi i Vasovi, 1995).

Svet i mi

217

i nemaju pojma gde je Srbija), sauestvujui u njihovom bolu za nevino nastradalim ljudima u teroristikom aktu 11. septembra 2001, ali dosta opravdano upuujui poruku amerikoj politici da se zapita zato joj se to dogaa. Za razliku od ponovo podstaknutog neprijateljstva prema svetu od strane izvesnih politikih inilaca, graani 2001. i 2002. godine racionalnije rezonuju, shvatajui da mi ne mo emo da idemo mimo sveta i da je uklapanje u Evropu i svet ne samo neizbe no, nego da mo e da bude i korisno, ukoliko nova vlast, koja je po njihovom priznaju dosta uinila da se pribli imo svetu, bude vodila jednu uravnote enu politiku i uspe da se odupre slepom pokoravanju zahtevima meunarodne zajenice. Da je usaglaavanje sa svetom neophodno ispitanici obrazla u, prvo, time da u svetu vlada zakon jaeg (jer smo mala zemlja) i, drugo, da treba prihvatiti pravila ponaanja koja je definisala meunarodna zajednica i tako postati deo sveta. Mo e se, dakle, rei da graani danas vide da je otvoren i po eljan put da postanemo punopravni deo sveta i to pripisuju u zaslugu novoj vlasti. Izolacionizam i ksenofobija nisu veinsko stanovite obinih ljudi, ime se potvruje teza da i ovo novo podsticanje dolazi od stranakih lidera.10 Iz toga se mo e zakljuiti da pred Srbijom stoje nove mogunosti, sa upozorenjem novoj vlasti da te mogunosti iskoristi kao najva niji nacionalni interes i da ouva relativnu nezavisnost i sopstveni put, ali bez suprotstavljanja svetu. Argumentacija koja se pru a za takve stavove zvui dosta logino, uprkos velikim nezadovoljstvima koje graani izra avaju u pogledu rezultata unutranje politike, ali je i tu veoma naglaena otvorenost prema promenama, suprotno ranijim strahovima, na osnovu ega je bivi re im pobeivao sa lozinkom sa nama nema neizvesnosti. Opti zakljuak mo e da glasi: dananji graanin nije onaj iz devedesetih godina, on se izmenio i poeo mnogo vie da misli graanski, kako u pogledu odnosa u sopstvenom drutvu tako i njegovih odnosa sa svetom. Bitna promena koja se dogodila jeste mnogo vea otvorenost i kritinost, koja se zasniva na promiljanju o tome ta nam se dogodilo i u razmiljanju kuda dalje, umesto potpune okrenutosti prolosti, koja je zatvarala vidik u budunost. U tom smislu mo da se najvidnija promena dogodila upravo u razmiljanju gde nam je mesto u svetu i prihvatanju sveta kao okvira i naeg budueg ivota.

Najnovije istra ivanje Instituta drutvenih nauka pokazuje visok stepen ksenofobinosti svih politikih stranaka, kako opozicionih, tako i demokratskih (videti: Partijska scena Srbije posle 5. oktobra 2000, Institut drutvenih nauka, Beograd, 2000, str. 86 i 88).

10

Michal Sldeek

Politika, nacija i identitet u perspektivi nacionalnih manjina

Uvodne napomene
Mo e se primetiti da se stavovi pripadnika nacionalnih manjina ne mogu svi svrstavati u isti korpus, odnosno da se kod pojedinih grupa izdvajaju jasne inklinacije ka vie-manje specifikovanom tipu stanovita. Osnovna podela ispitanika obuhvata tri kategorije: pripadnike manjinskih populacija u Vojvodini vezanih za svoju etnokulturnu grupu, pripadnike bonjake populacije u Sand aku i, tree, pripadnike manjina u drugim sredinama odvojenih od vlastite matine kulturne grupe. Izdiferenciranost stavova ove tri grupe uzrokovana je specifinim kulturnim sklopom, regionalno-geografskim polo ajem, karakteristinim konkretnim kontaktima sa veinskim srpskim stanovnitvom, kao i s tim povezanim iskustvima iz bliske prolosti. Iskustva iz bli e prolosti izdvojio bih iz uticaja dalje prolosti, poto u odgovorima ispitanika ne nalazimo, osim u sasvim retkim sluajevima, reference na istoriju, odnosno reminiscencije na znaajne dogaaje iz prolosti, koji bi bili relevantni po njihovo rezonovanje. Stoga iskustva iz bli e prolosti obuhvataju poslednje decenije titoistike epohe i period vladavine S. Miloevia kao dve najbitnije referentne take.1 to se tie zastupljenosti predstavnika manjina u istra ivanju, najbrojniji su ispitanici maarske i bonjake nacionalosti, koncentrisani u veim gradovima, kao to su Subotica i Novi Sad, odnosno Novi Pazar. Poto se specifinost njihovih odgovora tie pre svega pitanja kulturnog identiteta, zajedno sa
Titoistika epoha jeste epoha koja se vezuje za period do pojave S. Miloevia. Spoljanjem posmatrau se mo e initi da su se u okviru ovih epoha odigrale pojave koje su daleko znaajnije nego to to ispitanici sa internom perspektivom markiraju. Tako se, recimo, ustav od 1974. godine (koji je srpska intelektualna elita, ali i promiloevievska komunistika nomenklatura igosala kao glavni krivac jugoslovenske krize) gotovo i ne pominje kao prekretnica u dogaajima. Takoe, prestanak politiko-ideolokog monopola komunistike partije i uvoenje viestranaja nije, u vizuri pripadnika manjina (ali ne samo njih), imalo iole znaajnu te inu, ve je samo dodatno legitimizovalo Miloeviev centralizam i autokratiju. Sa stanovita zvanine istorije, meutim, promena ustava i uvoenje viestranakog sistema trebalo bi da predstavljaju dogaaje od prelomne va nosti.
1

220

Michal Sldeek

vojvoanskim Maarima u istu grupu ispitanika svrstali smo i druge pripadnike manjina u Vojvodini vezane za kulturu svoje etnike grupe, na ta nas navodi i podudarnost njihovih stavova. Maarska manjina, kao i ostale kulturne grupacije u Vojvodini, zadr ale su i za vreme Miloevia (i uprkos vladajuoj nacionalistikoj ideologiji) kontinuitet dobrih i nekonfliktnih odnosa sa drugim narodima. S druge strane, bliskost ratnih poprita u Bosni i na Kosovu, prekinuti kontakti sa Bosnom, sa kojom je bonjaka manjina u Srbiji bila tesno povezana, prisustvo vojske u Sand aku i okolini, stradanje Bonjaka u trpcima, uvoenje prinudne uprave, kojom je ponitena izborna volja lokalnog stanovnitva, samo su neki od situacionih inilaca koji odreuju pojedine stavove Bonjaka u Srbiji. Najbitniji razlog izdvajanju tree grupe, ispitanika koji nisu u neposrednom kontaktu sa drugim pripadnicima svoje etnike grupe, jeste njihov odnos prema vlastitoj kulturi, kao i znaaj koji pridaju etnokulturnoj pripadnosti. Take razlikovanja ove tri grupe ispitanika takoe se tiu stereotipa o veinskoj naciji, tumaenja prolih zbivanja, kao i odnosa prema dr avi-matici. Bez obzira na razlike, potrebno je istai i znaajnu podudarnost manjinskih stavova, i to najvie onih koji se odnose na promenu re ima i stanje posle petog oktobra, projekciju po eljnog budueg dr avnog ustrojstva i svoga mesta u njemu.

Stavovi o SFRJ, treoj Jugoslaviji i S. Miloeviu

Pozitivan odnos prema drugoj Jugoslaviji, naroito prema nacionalnoj ravnopravnosti i njenom federativnom ureenju, izrazito negativno vrednovanje Miloevieve vlasti kao i odobravanje petooktobarskih promena jesu zbirne take podudaranja manjinskih stavova o prolim re imima. U iskrenost jugoslovenstva kod ispitanika ne mo e se sumnjati, poto ga zamiljaju kao ideju prema kojoj su svakom narodu zagarantovana sva prava i obezbeen jednak status. Druga Jugoslavija se shvata kao zemlja bez privilegovanih skupina na nacionalnoj osnovi, sa dobro ureenim federativnim ustrojstvom. Zbog kulturne raznolikosti, ivot u takvoj zemlji predstavljao je komparativnu prednost u odnosu na prete no jednonacionalne dr ave. Prote iranje kadrova prete no jedne nacionalnosti predstavlja obele je vlasti SPS-a, to je kod pripadnika manjina percipirano kao nametanje pristrasnosti, bez obzira na lanove ustava, prema kojima se Jugoslavija definie kao dr ava svih graana. Za razliku od druge, trea Jugoslavija se ne poima kao etniki nepristrasna, nego kao zasnovana na dominaciji veinske nacije. Tim prelaskom ka etnocentrikoj dr avi naroito su se oseali pogoeni Bonjaci, jer su od konstitutivnog naroda doli u status nacionalne manjine, odnosno postali su enklava u svojoj dr avi. Jugoslovenstvo te manjine ima jedan viak znaenja, koji ne postoji u samopercepciji drugih, a to je vei gubitak koji oni trpe stvaranjem tzv. Tree Jugoslavije. Uverenje da su bili najvei Jugosloveni od svih naroda i da su najvie platili zbog takve identifikacije prisutno je kod Bonjaka, jednako kao i kod Srba.

Politika, nacija i identitet u perspektivi nacionalnih manjina

221

Vrlina druge Jugoslavije bila u tome to je obezbeivala sigurnost graanima kako ekonomsku, tako i nacionalnu dok je njena bitna prednost bila u postojanju jedinstvenog, vieslojnog i bogatijeg kulturnog prostora: Zamisli jednu stvar, za kulturu ta znai iveti na srpskohrvatskom jezikom podruju, ta je ta kultura dala, Andria, Meu, Krle u. Znai, ljudi nisu prepoznali to, te vrijednosti koje daje velika dr ava (NP, Bonjak, VSS, 27). Panevka meovitog nacionalnog porekla o SFRJ govori: Mislim da je to moglo da funkcionie kao to to funkcionie i negde u nekim drugim zemljama. Mislim da je arolikost i raznovrsnost samo veliki potencijal, veliko bogatstvo. Imajui u vidu percepciju tree Jugoslavije kao nacionalno obojene, negativni stav prema Miloeviu, SPS-u i uopte bivem re imu karakteristian je za pripadnike nacionalnih manjina, bez obzira na regionalnu pripadnost. Jednoduan stav se, sasvim u skladu sa ovim, ispoljava u odobravanju petooktobarskih dogaaja, s time to se meu pojedincima uoavaju razlike u aktivnosti ili neaktivnosti u prethodnim protivmiloevievskim demontracijama, u participaciji u nevladinim organizacijama i antiratnim pokretima, kao i u samim dogaanjima od 5. oktobra. U itavoj skali reakcija prema bivoj vlasti, koja se kree od aktivnog uea u ruenju biveg re ima do indirektne podrke DOS-u, treba izdvojiti neaktivnost tipinu jedino za predstavnike manjina, odnosno impliciran stav da su promene u Srbiji (mada se tiu svih graana) interna stvar veinske nacije. Ipak, treba naglasiti da ovo tree nije frekventno stanovite, nego ispitanici sagledavaju sebe i svoju etniku grupu kao jednakopravne subjekte politikih promena, naglaavajui da su promene plod revolta nacionalno neizdiferencirane veine i tzv. malog oveka. Komunistika ideologija SFRJ se u percepciji manjina nalazi na margini, ali u istoj meri je to i (navodni ili realni) Miloeviev komunizam. Miloevi kao personifikacija re ima pominje se kao linost koja je raspirila meunacionalnu mr nju, probudila nacionalistike mitove, razbuktala ratove, protivila se bilo kakvom kompromisnom reenju u trenutku raspada Jugoslavije. Mada glavna odgovornost Miloevia le i u njegovom nacionalizmu, ona se najee kombinuje sa odgovornou za ekonomski kolaps i autokratsku vladavinu. Ideoloku rigidnost, koju mu u velikoj meri pripisuju graani srpske nacionalnosti, kao to smo rekli, manjine pominju samo sporadino.2 Ekonomska neravnopravnost Vojvodine i Sand aka pominje se u kontekstu podr avljene, dakle centralizovane i komandne privrede kakva je vladala za vreme biveg re ima. Sticajem prilika, ak i ekonomsko zapostavljanje mo e biti protumaeno kao prednost kada se radi o zemlji u tranziciji. Tako se u Novom Pazaru javljaju miljenja (npr. NP-ED-3) da su Bonjaci br e uli u proces privatizacije i br e napredovali zbog toga to se dr ava nije starala za sand aki region.
Upor. karakteristian stav pripadnika veinske nacije: Odmah sam proitao Miloevia... Odmah sam video da je komunista... Rekao sam da tu nema sree... ovaj mali Tito e biti gori od svih apsolutista (BG-IP-9).
2

222

Michal Sldeek

Manjak dr avne pomoi doprineo je samoorganizovanju, veoj prilagodljivosti i razvijanju line inicijative kod Bonjaka. Odgovornost Miloevia za raspad Jugoslavije jeste opteprihvaena, bez obzira da li se on navodi kao iskljuivi krivac, ili kao sukrivac zajedno sa drugim politiarima bive Jugoslavije. Miloevi se najee apostrofira kao zaetnik nacionalistike politike i zagovornik ideje Velike Srbije, zatim kao reakcija na aktuelne svetske tokove pad Berlinskog zida i propast komunizma, ali mu se zamera i to nije hteo da prihvati zahteve iz drugih republika za asimetrinom federacijom, konfederacijom ili potpunim osamostaljivanjem. To, meutim, ne znai da pripadnici manjina odobravaju raspad Jugoslavije, ak naprotiv, u velikoj veini model ureenja nacionalnih i regionalnih odnosa u toj Jugoslaviji vide kao po eljan model, koji je suprotan Miloevievom centralizmu i unitarizmu. Uestalo se navodi vajcarska kao primer zajednikog, konfederatvinog ivota razliitih etnikih grupa, sa naglaskom na mirnom ivotu i odsustvu rata u toj zemlji. Bez obzira na dugogodinje poricanje biveg re ima da smo uopte bili u ratnim sukobima (kakvo poznajemo iz fraza Srbija nije u ratu i legalne borbe policije protiv terorista u situaciji kada ratuju dve armije), ak i osobe izrazito nezadovoljne politikom DOS-a smatraju Miloevia kreatorom ratova. Pojedini ispitanici pominju raspad Jugoslavije kao neminovnost, kojoj se Miloevi suprotstavljao iz pobuda odr anja line vlasti. Tako se pominje da je bive srpsko rukovodstvo trebalo da prihvati postojeu volju okolnih republika, tj. dozvoliti im da se otcepe. Mlada Boranka vlako-srpskog porekla smatra da je bilo suludo oekivati da e svet priznati dve Krajine, i to unutar dr ave koja je ve bila priznata. Prednost se daje graanskom pristupu koji ukljuuje nacionalno samoodreenje, nasuprot teritorijalnom objedinjavanju i homogenizaciji: Znai, ti si u toj dr avi, jesi Srbin, ali si u Hrvatskoj. Ostaje otvoreno pitanje da li se radi o naknadnoj pameti, odnosno o zakljucima izvedenim post festum. Zatita od ugro avanja, odnosno obezbeivanje sigurnosti (indirektno kao ekonomske i pravne, direktno kao fizikog odr anja) jeste bazina funkcija dr avne vlasti. Stoga se esto u kritici Miloevia povlae egzistencijalne kategorije (rat, fizika pretnja od strane policije). Funkcija dr ave i njen legitimitet prestaju da va e kada dr ava nije u stanju da obezbedi sigurnost svojih graana. Komparativna prednost manjinske perspektive jeste to je raspirivanje nacionalizma uverilo pripadnike drugih nacija u naruenu sigurnost. To je bio jasan indikator karaktera re ima uopte, koji je te io da reprodukuje stanje iracionalnih reakcija, straha i opte nesigurnosti. Socijalno propadanje stanovnitva, sve ea represija, intenziviranje zastraivanja i strepnja od novih oru anih sukoba dovelo je do poznatog petooktobarskog raspleta.

Odnos prema petom oktobru i promenama

Kao osnovni pozitivni doprinos nove vlasti, koji na linom planu ispitanici najvie oseaju, najee se navodi sigurnost graana. Pojam sigurnosti se

Politika, nacija i identitet u perspektivi nacionalnih manjina

223

najee ne precizira, mada se iz odgovora ispitanika mo e razaznati da je re i o fizikoj sigurnosti (nema vie ratova i opasnosti od proterivanja u meuetnikim sukobima), i o pravnoj (pravna zatita od diskriminacije na nacionalnoj ili bilo kojoj drugoj osnovi), a u izvesnoj meri i o socijalno-ekonomskoj sigurnosti (privredni rast, smanjenje korupcije). Ispitanici naglaavaju znaaj line bezbednosti i pozitivne atmosfere koja je dola sa padom prethodnog re ima ak i u sluaju znatnog nezadovoljstva brzinom promena, kada su ljudi rezignirani zbog sporosti promena i kozmetikih reformi. Mislim da su ljudi, ovaj, oputeniji. Da su u neku ruku, ovaj, ne mogu rei zadovoljniji, ali, ovaj, komunikativniji u odnosu jedni sa drugima. Mislim da se tu promene oseaju (sredovena Rusinka iz Novog Sada, VSS). Privatnik iz Subotice (Maar, 38) na pitanje: Da li je nova vlast drugaija od stare i po emu? odgovara: Jeste. Po emu? Opet, nekako ceni oveka. U tom smislu graani od postmiloevievske vlasti oekuju stvaranje politikog miljea u kojem su u prvom redu zagarantovana osnovna prava pojedinca, bez obzira na njegovu etnokulturnu ili partijsku pripadnost, na njegova ideoloka ili verska ubeenja. Osim samih rezultata promene, visoko se ocenjuje i nain na koji je promena re ima izvrena. Petooktobarski prevrat svedoi o znaajnom prekidu sa praksom bive vlasti. Okupljanje naroda samo povrno podsea na Miloevievu antibirokratsku revoluciju: jedan od ispitanika doslovce govori o dogaanju naroda, no kada je naveden da objasni ta je time mislio, ispostavilo se da smatra peti oktobar bitno drugaijim od Ua ili Gazimestana, upravo zbog dobre volje da se pone iveti bez nasilja. Takoe, mada su promene mogle podseati na preuzimanje vlasti na ulici i na svrgavanje re ima uz primenu nasilja, esto se kao znaajna novost podvlai njihov miran ishod. Graanka iz Novog Sada (NS-JK-5) govori: kako da ovek ne bude zadovoljan to je sve tako prolo bez krvi, bez rata. Aktivni uesnici petooktobarskih demonstracija esto kontrastiraju ove proteste sa dirigovanim, insceniranim promiloevievskim narodnim okupljanima. Osim spontaniteta, dobrovoljnosti i izraza graanske svesti uesnika, pripadnici manjina u antimiloevievskim protestima vide okupljanje koje nije zasnovano na nacionalnoj osnovi, kao i skupove u kojima nije bilo poziva na oru je, lin, osvetu. Tako jedan Novopazarac (NP-ED-2 govori o promenama: Kad vidite milion ljudi koji neto tra e, tra e bolji ivot, ne tra e vie ko, recimo, onaj narod koji se dogodio na Uu, dajte oru je i slino, znai, nije bilo takvih emocija, idemo na druge narode, jer kad god vidim narod koji se skupi da rui svoju vlast, a ne neku tuu vlast, onda ja to uvijek do ivljavam emotivno. (...) ak sam i uestvovao u toj protestnoj etnji Novim Pazarom, znai, uestvovao sam u toj velikoj koloni da se srui taj re im. Najvei dobitak politike posle 5. oktobra i najznaajnija posledica Miloevievog pada jeste upravo ovaj prekinuti lanac ratnih sukoba. Govorei o dananjici, radnik iz Kikinde, Maar (KI-3), istie da ovaj period nije nacionalistiki, nije ovinistiki. To je ve jedan korak da sjedinjuje ljude. Pri pominjanju promena karakteristian je govor u kojem se govori o narodu, kao celini, bez podela.

224

Michal Sldeek

Sredovena Subotianka (SU-MP-8) motivaciju za promenom re ima vidi u sledeem: Mislim da je prevladala krajnje bezizlazna situacija obinog graanina. ... Oseali smo u dubini due da su to istorijski trenuci ovog naroda i bili smo ponosni da mo emo biti aktivni uesnici tih dogaaja. Povezivanje sa svetom i poboljanje odnosa sa susednim narodima jesu dostignua nove vlasti koja, prema ispitanicima, vode ka nestanku opasnosti od novih ratova. Na unutranjem planu, prestanak nacionalistike politike i usmerenje na ekonomske probleme vodi ka eliminisanju potencijalnih meuetnikih sukoba. Mo emo rei da ispitanici uviaju meusobnu zavisnost politike sukoba i ekonomskog sunovrata, tako da se nova politika meunarodne saradnje odraava i na poveanje ekonomske sigurnosti i poveanog poverenja u institucije. Kod pojedinih ispitanika mo e se uoiti oprezna benevolentnost u oceni pada Miloevia, poto priznaju da je nemali broj onih koji su se slagali sa Miloevievom politikom nacionalizma i ekspanzionizma taj pad podr ao zbog izgubljenih ratova i izneverenih obeanja o Velikoj Srbiji. Ipak, niko ne smatra da je Miloevi pao zbog toga to su ga oborili razoarani nacionalisti. Gotovo je jednoduno vienje uzroka pada u zajednikom naporu osveenih graanskih snaga, bez obzira da li je re o konvertitima iz nacionalizma ili probuenim, aktiviranim graanima koji su bili apatini i skeptini prema mogunosti promene. Socijalni razlozi se takoe istiu kao bitni, ponekad i prioritetni, to se takoe mo e primetiti i u brojnim stavovima ispitanika srpske nacionalnosti.

Odnos prema nacionalizmu, svojoj naciji i drugim nacijama

U veini sluajeva u odgovorima o stavu prema svome i prema drugim narodima izbegava se primena stereotipa i optih mesta, odnosno generalizovanje etnokulturnih osobina. Kada se ta uoptavanja javljaju, ona imaju oblik stereotipa niskog intenziteta, poto se najee i u tim sluajevima ispoljava nevoljnost da se cela nacija okarakterie uoptenim osobinama, tako da se ti sluajevi svode na uoptene iskaze, ili se pak stalno naglaava da nije va na nacija, ve je va an ovek kao individuum i da nosilac osobina mo e biti jedino pojedinac, a ne narod. Kod pojedinih ispitanika regionalne osobine se ocenjuju kao presudnije od nacionalnih, to proistie iz realistikog polazita da su osobe iz iste socijalne sredine (istog grada ili regije) meusobno slinije po osobinama, ak i ako ne pripadaju istoj naciji. U vezi sa tim stoji, gotovo kao opte mesto, uverenost ispitanika da u njihovoj sredini nema nacionalizma, ili ga bar nema u alarmantnom obimu. Sporadini nacionalistiki ispadi se, meutim, najvie pripisuju pripadnicima veinskog naroda, dok se pojave drugih nacionalizama pripisuje reakciji na srpski nacionalizam. Miloevi je stvorio Tumana govori jedna Boranka (BO-MA-5). Ovo ne znai da pripadnici manjina tako amnestiraju nacionalizam svoje nacije, niti mu pripisuju manje tetno dejstvo, nego je re o potrebi za racionalizacijom i

Politika, nacija i identitet u perspektivi nacionalnih manjina

225

tra enjem povoljnijeg objanjenja za sluajeve manjinskog nacionalizma. Dalje, esto se podvlai da je i kod Srba nacionalistiki nastrojen samo jedan deo naroda. Konano, i sam srpski nacionalizam nije arhetipski, nije trajno stanovite naroda po sebi, nego je indukovan spolja od strane propagande (medija pod dr avnom kontrolom), nacionalnih institucija (SANU), politiara i politikih partija (SPS, JUL, SRS) ili osoba pridolih spolja u ovu sredinu (izbeglica). Predstava o naem nacionalizmu kao indukovanom nacionalizmu dominantna je ak i u situaciji kada se gaji averzija prema nacionalizmu svoje nacije: Ono to su govorili srpski ovinisti u Beogradu, odbijalo se od pojedinih grupa kao eho. ... Ta vrsta zagaenja meni smeta. Znai to to smo /Bonjaci prim. M. S./ poprimili s te strane, meni smeta. Druga stvar, nikad Bonjaci nisu imali u svojoj istoriji neto ovinistiko, ru no, pogledajte sevdalinku, ima li neeg tu ru nog ili usmerenog protiv nekog naroda? Ali se pojavilo neto drugo, pojavile se razne knjige, nekih kvazi pisaca, koji sad piu razne tekstove, prozu, poeziju, u kojima se oseaju elementi mr nje, jer meni kao pripadniku ovog naroda smetaju takvi tonovi (NP-ED-2). Poznato je da autopercepcija jednog dela populacije konstruie i nain na koji drugi poinju da percipiraju tu populaciju. Stereotip o inatu kao deo srpskog autostereotipa je, paralelno sa eskaliranjem tenzija sa svetom i susednim republikama, od pozitivnog postepeno zadobijao sve negativniju konotaciju. Ova osobina se esto uzima kao trajna crta nacionalnog karaktera, pri emu joj se mogu pripisati raznovrsni sadr aji, kao to joj se mo e pripisati i pozitivna, i negativna vrednost. Tako je bivalentnost osobine inata prisutna i u percepciji Srba od strane manjina, pri emu homogenost i nepopustljivost oko nacionalnih ciljeva, ratobornost i ponositost osobine koje najee preciziraju pojmovni sadr aj inaenja bivaju razliito ocenjivane i vrednovane. Kao indikativan mo e poslu iti primer u kojem se meu obele ja ponosa sa negativnim predznakom ponekad svrstava i osobina sa prevashodno pozitivnim nabojem, kao to je dostojanstvenost. Tako jedan Subotianin (SU-MP-5) govori o Srbima: Gostoljubiv narod, ne mogu rei da su miran narod nije ni agresivan, ali brzo plahnu. I jako dostojanstveni, previe dostojanstveni, to ne bi trebalo.3 Autostereotipi manjina tiu se osobina poput marljivosti, miroljubivosti, otvorenosti, srdanosti i spremnosti za saradnju. Veina ovih kvalifikativa nije, meutim, rezervisana ekskluzivno za vlastitu naciju, nego se nabrojene osobine esto pripisuju i drugim narodima sa ovog prostora. Tako su regionalni stereoti3

Porodica pojmova povezana sa inatom ipak se ne odnosi samo na pripadnike srpskog naroda, poto u narednoj reenici ispitanik u istom smislu hybrisa dostojanstvenosti govori i u sluaju Hrvata. Ovo nas upuuje na zakljuak da se i u ovom sluaju radi o generalizovanju koje se odnosi na karakteroloke odlike pripadnika odreenog kulturnog podruja, a ne pripadnika nacije. Upor. miljenje graanke iz Paneva (PA-20): Masa karakteristika preplie i Srbe i Hrvate. Kad govorimo, stalno potenciramo neku srpsku tvrdoglavost, neki srpski inat, kao da je to neka pozitivna osobina. Prvo je ne smatram pozitivnom, a drugo, takvu istu osobinu mo emo nai i kod Hrvata.

226

Michal Sldeek

pi zastupljeniji (napr. o stalo enom, prostodunom i marljivom Lali) u svojim pozitivnim konotacijama od negativnih stereotipa. Ovdanji, lokalni Srbi u svakoj sredini bolje prolaze od zamiljene srpske nacije i Srba u drugim sredinama.4 Pomenuta gostoljubivost, neposrednost i drutvenost jesu osobine koje se podjednako pripisuju kako svojoj, tako i veinskoj naciji. Pojedini autostereotipi jesu istovetni i kod manjina, i kod veinskog naroda. Karakteristina su dva stereotipa, govoto preslikana od srpskih: Maari govore o svom nejedinstvu, a Bonjaci o naivnosti i jugoslovenstvu. Tako se o maarskoj manjini ka e: Pa e sada, tu ima na alost i meu Maarima loe osobine koje meni jako smetaju. Smetaju mi .. oni su poeli da se dele. Pa isto hoe svi da vladaju (KI-3). [Maari] nisu slo ni, a inae su veoma vredni i sposobni (SU-MP-6). Maari su dosta neslo ni i zavidni, ali marljivi, kulturni i prilagodljivi (SU-MP-9). Povod za ovaj stereotip mo e se nai u politikoj razjedinjenosti Maara, odnosno u postojanju nekoliko nacionalnih partija. Pitanje je da li se aljenje za jedinstvom mo e protumaiti kao politika nezrelost ispitanika ( al za nacionalno-politikim jednoumljem, za jedinstvenim tumaem nacionalnih interesa) ili je mo da posredi negodovanje zbog paralize u funkcionisanju organizacija koje bi trebalo da rade u korist unapreivanja maarske manjine i njene kulture. Ipak, kod pojedinih ispitanika vidimo i refleksiju o neslozi, kao i o pojedinim drugim stereotipa. Profesorka iz Subotice se ne zaustavlja na konstataciji, nego smatra da je ideja o vlastitoj neslozi stereotip uglavnom svih naroda. ive neke predrasude o nama, to da smo neslo ni. Mada ja ne delim to vienje stvari i primetila sam da uglavnom svi narodi slino misle o sebi. Poto svaku naciju sainjavaju pojedinci, jako je neodgovorno davati neke uoptene kvalifikacije (SU-MP-1). Ovaj stereotip nejedinstva takoe je u velikoj meri rasprostranjen i kod graana srpske nacionalnosti. Lamentacija nad srpskom neslogom i razjedinjenou nacionalnog tela dovoljno je poznata. Ipak, tu predstavu, to endemsko oseanje nesloge dele i ostali narodi. Recimo, kod pripadnika romske nacionalnosti (BO-MA-2) nalazimo razmiljanje: Biva vlast je veoma veto manipulisala stanovnitvom. Kod Roma nisu morali da prave nikakve rezove, jer su znali
4

Karakteristino je da slino prolaze Maari u Maarskoj u oima svojih sunarodnika iz Vojvodine. U sluajevima kada nije vrednosno neutralno, ocenjivanje Maara u Maarskoj od strane ovdanje manjine jeste veim delom negativno, isto kao to im se pripisuje nacionalizam: Maari su zavidljivi, krti, sebini. Vojvoanski Maari su malo drugaiji zahvaljujui tome to se na mentalitet mea sa mentalitetom Srba, Hrvata, Slovaka, Muslimana itd. Mi smo prijatniji, gostoprimljiviji (SU-MP-10). U Republici Maarskoj vie je prisutan nacionalizam. Vojvoanski Maari ive u meovitim brakovima, rade sa drugim narodima na radnom mestu i zbog toga su mnogo tolerantniji, poprimili smo i neke osobine od njih (SU-MP-8). U tome se razlikujemo od Maara u matici, da dok su oni zatvoreni, mi puno lake prihvatamo tue ideje, kao i oveka sa strane (SU-MP-1). Iskreno reeno, smatram da su Maari ovde mnogo bolji ljudi, nego Maari iz Maarske. Prvo to su mnogo topliji, drugo strano miroljubiv narod (NS-PM-3).

Politika, nacija i identitet u perspektivi nacionalnih manjina

227

da su Romi kao etnikum veoma nestabilni, i da izgaraju kada se pojavljuju ideje, ali kada doe do konkretnog posla onda opada njihov elan, a i obrazovanje je na niskom nivou. U taj sitni etnikum koji je neobaveten je dovoljno da se ubaci trn sumnje pa je dolazilo do frakcija koje su ile na ruku bivoj vlasti. Rekli smo da ispitanici u manjoj meri uoavaju vlastiti nacionalizam i nacionalizam iz sopstvene drutvene sredine. Dodatni razlog zbog kojeg bonjaki ispitanici nacionalizam vlastite nacije ne percipiraju dovoljno, odnosno tumae ga kao refleks srpskog nacionalizma le i u uverenju o vlastitom jugoslovenstvu, koje se pokazalo kao samozavaravanje. Po vlastitom uverenju, Bonjaci su zanemarili, a gotovo i sasvim odbacili, svoj bonjaki identitet zarad optenacionalnog jugoslovenskog identiteta. Narastanje hrvatskog i srpskog nacionalizma, meutim, uverilo ih je da su bili u zabludi, to se kontekstualno mo e tumaiti i kao obmanuti od strane povrinskih, neiskrenih deklarativnih Jugoslovena. Sud o srpskoj dvolinosti deo je razoarenja u iskrenost Srba i njihovo prihvatanje nacionalne ideje nautrb ideje jugoslovenstva za vreme bive vlasti, dok je njihovo pseudojugoslovenstvo bilo kamufla a za hegemoniju. Jedan Novopazarac (privatnik, 40, NP-ED-1) tako govori da se sa Srbima mo e dru iti, poslovati, izlaziti u kafane itd., ali kada se nau Srbi nasamo sa Srbima, pa ak i kada se sastave dva Srbina, odmah se transformiu u tradicionaliste, nacionaliste, menjaju svoj karakter Ove dvolinosti nema kod Bonjaka, koji su, prema miljenju ovog ispitanika, iskreni, otvoreni, srdani, gostoljubivi i poteni. Naivnost jugoslovenstva kao naeg autentinog uverenja i opredeljenja, nasuprot drugim nacijama koje su jugoslovenstvo prihvatali samo kao paravan, instrument za ostvarenje svojih ciljeva, privremeno stanovite itd. jeste gotovo izlizan stereotip u srpskom panoptikumu. Ambivalentan odnos prema tom odreenju primetan je i kod Srba, i kod Bonjaka, tako da jedna grupa deklarisanih Jugoslovena i dalje smatra da je jugoslovenstvo bila dobra ideja, dok druga grupa govori o njoj kao o zabludi. Iz rakursa Bonjaka iz druge grupe sledi: emu nae jugoslovenstvo ako su Srbi prigrlili ideju Velike Srbije? Oni stoga govore o tome da su se kasno otreznili, kasno shvatili svoju zabludu. Nasuprot njima, Bonjaci iz prve grupe u SFRJ vide zemlju koja je zbog jednakopravnog statusa svih nacionalnosti, irine i veliine, kao i kulturne raznolikosti bila superiorna u odnosu na sve novonastale tvorevine. Ti ispitanici jugoslovenstvo ocenjuju do te mere pozitivno da stavljaju sve njene graane na istu ravan. Tako se ponekad provlai i eksplicitna tvrdnja da je rat u bivoj Jugoslaviji bio rat e brat na brata polazi (NP-ED-5). Trea grupa ispitanika ima slabo oseanje pripadnosti nacionalnoj ili kulturnoj grupi, iz koje potie poreklom, prema etnikoj pripadnosti oba ili jednog od roditelja. Samom svojom izolovanou od vlastite manjinske kulturne grupe ti ispitanici nemaju mogunosti za afirmaciju vlastitog jezika ili obiaja i, mada su u pojedinim sluajevima svesni svoje razliitosti, tome gotovo nikada ne pridaju

228

Michal Sldeek

vei znaaj. Stereotipi o drugim nacionalnostima su vrlo retki, kao to su retki i konflikti sa pripadnicima nekog drugog naroda. Osobe koje ive u sredinama u kojoj je njihova kulturna grupa aktivna kritiniji su prema pojavama diskriminacije i nacionalizma. Sredoveni Boranin (slu benik nepotpunog srednjeg obrazovanja, BO-MA-2), anga ovan u romskim organizacijama, govori da su Romi u Boru izuzetno dobro prihvaeni ako malo za murim oi, jer smatra da je u njegovoj sredini bilo tihog rasizma, ovinizma. Poto su u kulturnim organizacijama anga ovane osobe sa proseno neto viim stepenom obrazovanja, esto su oni u stanju da bolje uoe i reflektuju neke od pojava sa nacionalistikom konotacijom. Rei da je vlast veto manipulisala Romima mo e jedino osoba koja ima odreeni uvid u funkcionisanje te vlasti i o tome kako se ono reflektuje na nacionalno raspolo enje. U odnosu na ostale okolne narode diskurs je takoe najee vrednosno neutralan, ali u pojedinim sluajevima on postaje simptomatino negativan. Ako se u sluaju stereotipa prema srpskom narodu mo e govoriti kao o socijalno korektnim predrasudama ili stereotipima, negativni stav o Hrvatima i Albancima poprima oblik politiki korektnih stereotipa, poto se uklapaju u sliku koja je dominirala javnim politikim prostorom u prethodnih deset godina. Mada se napominje da imaju mnotvo identinih osobina sa Srbima, Hrvatima se zamera na znatno veem nacionalizmu. Albanci su nekulturni i primitivni, iskljuivi i zatvoreni unutar sopstvenog etnikuma, skloni da podnesu svaku rtvu za nacionalnu stvar. Optu ba za nacionalizam se u nekim sluajevima upuuje i Crnogorcima, koji se ocenju kao uglavnom vei nacionalisti od Srba (NP-ED-3). Ipak, pojava ovakvih optih odredbi pre je indikativan izuzetak, nego pravilo. Kao i u sluaju ocene drugih naroda, generalne ocene vlastitog naroda se takoe retko istiu. Najee se govori da smo kao i svi drugi narodi, pri emu se ponekad naglaava zajedniki karakterni tip ljudi sa ovih prostora. Kao to smo naznaili, uticaj multikulturne sredine se uzima kao bitan inilac u formiranju osobina naroda, tako da pojedini ispitanici smatraju da su mnoge osobine stekli tokom su ivota sa drugim narodima. Kao to smo rekli, nastanak nacionalizma na tlu bive Jugoslavije, koji je i doveo do njenog traginog raspada, pripisuje se Miloeviu i njegovom okru enju, kao i ideji Velike Srbije, iza koje su stali dr avno rukovodstvo, pojedine nacionalne institucije, ali i deo zaluenog naroda. Postavlja se pitanje na koji deo toga naroda se misli i zbog ega je uopte takva ideja mogla da osvoji taj deo. Pristojnost nam ne dozvoljava da za sve loe kudimo komiju tako se odgovornost svaljuje na apstrakne linosti, nekoga tamo sa kojim nemamo, ili retko kada imamo kontakta. Stav Vojvoana da su za nacionalizam, rat i ostale nevolje okrivljuju bilo izbeglice, bilo Srbi iz u e Srbije jeste primer takvog apstrahovanja, obezlienja odgovornosti. Slini postupak se mo e primetiti i kod Bonjaka, tako da jedan Novopazarac (NP-ED-8) po karakteru izjednaava sve

Politika, nacija i identitet u perspektivi nacionalnih manjina

229

Sand aklije, bez obzira na veroispovest. Pazarci su svi u redu: jer samo trea lica prave tetu, nee onaj koji je roen tu. Apstraktni drugi ovde deluje kao psiholoko rastereenje ili univerzalni alibi za sve negativnosti koje se javljaju u naem okru enju. Stav prema izbeglicama mo e da poslu i kao pokazatelj ove vrste ksenofobinosti. Izbeglice se esto apostrofiraju kao inicijatori meunacionalnih sukoba i kao osobe koje ne razumeju (i ne ele da uine dodatni napor da bi razumele) kulturu lokalnog podruja. Ispitanici pri tome podvlae va nost vaspitanja, koje je bilo neujednaeno. esto se istie da su nas tako vaspitavali da ne gledamo ljude po nacionalnoj pripadnosti, za razliku od izbeglica, koje dolaze iz nacionalno homogenih sredina, ili iz sredina nenaviknutih na toleranciju.

Regionalna pripadnost i etnokulturni identitet

Regionalni identitet, odnosno oseanje regionalne pripadnosti, izrazit je kod brojnih ispitanika i neretko se kod samoidentifikacije istie kao posebno bitan. Ovo regionalistiko opredeljenje ima kulturoloku, a ne nacionalnu ili politiku dimenziju: osoba koja o sebi govori da je iz severne Vojvodine vie identifikuje sebe sa sredinom u kojoj ivi nego sa geografsko-politikim entitetom, vie sa njenim svakodnevnim ivotom nego sa pravnim okvirom, vie sa specifinom kulturom jednog podneblja no sa partikularnom nacijom. Preferiranje regionalne pripadnosti se mo e analizirati na dva plana: prvi je vezan za evaluaciju, preciznije za pozitivno vrednovanje vlastite sredine (koje je ponekad praeno manje povoljnom ocenom drugih sredina), dok je drugi plan kondicionalni, odnosno odnosi se na prednosti koje bi data regija stekla ukoliko bi bilo manje uticaja sa strane (izbeglica, centralizma, dominacije ljudi poreklom iz drugih regiona). to se tie prvog plana, esto se naglaavaju kvaliteti ljudi koji ive u sredini ispitanika i posebna kultura proistekla iz meusobne povezanosti razliitih nacija i konfesija. Pri generalnoj oceni svoje ili druge nacije graani najee govore ima nas (njih) svakojakih, i ovakvih, i onakvih. Karakteristike su konkretnije kada je re o pripadnicima regiona u kojem ispitanik ivi, odnosno najee se istiu pozitivni uzajamni odnosi u datoj regiji. Federalizam je vrednovan takoe pozitivno, prvo kao savremena tekovina i napredno ureenje per se (pojedini ispitanici govore o regionalnom ureenju progresivnih zapadnih dr ava), a drugo kroz negativno lino iskustvo u pogledu ivota u centralizovanoj dr avi.5 Takoe, kompleks iskoritavanja, koji je posebno bio
5

Propadanje regiona kao posledice centralizacije jeste est motiv kod Vojvoana, mada i po mnenju ispitanika iz drugih krajeva postoji potreba za nekim oblikom federalizma. Jedan Novopazarac (NP-ED-7) pominje decentralizaciju i u vezi sa Sand akom: Vojvodina bi htela da se malo otcepi od centralne vlasti, Sand ak verovatno, umadija, i ovako, Kosovo ve je Decentralizacija, vraanje autonomije, regionalizacija, federalizacija jesu gotovo po optoj saglasnosti po eljni oblici konstitucije, bez obzira na to to se administrativna podela i stepen nadle nosti mo e odreivati po raznim, pa i nepovoljnim kriterijumima.

230

Michal Sldeek

popularan u periodu rastakanja druge Jugoslavije, povremeno je aktualizovan i u ovim stavovima.6 U nekim vidovima, ovakvo stanovite mo e da eskalira u ponekad tanani, ponekad robustan regionarcizam ili regiocentrizam, odnosno, u zaotrenijem vidu, fobiju od drugih sredina. To je podvarijanta stava da su krivi uvek oni drugi, u ovom sluaju Srbi u Beogradu i Srbiji (beogradizacija kao novoskovana re jedne ispitanice). O ovoj formi regionalizma mogli bismo govoriti i kao o mimikriranom nacionalizmu, odnosno o suzdr ljivosti da se druga nacija u svojoj celokupnosti markira kao primitivna, necivilizovana, zaostala, agresivna itd. Ovakva vrsta ksenofobije manifestacija je istog psiholokog mehanizma pristojnosti i uljudnosti, pri kojem se eufemizuje ili sasvim izbegava govor o nacionalizmu pripadnika sredine u kojoj se nalazimo. Generalizovani lokalpatriotizam se oitava u vrednovanjima svoje socijalne okoline kao (za njih) optimalne za normalan ivot, kao najpristojnije i najtolerantnije. U kontrastu sa regionalistikim ubeenjima nalazi se nezainteresovanost graana za lokalne medije, kao i za gradsku i optinsku vlast. Lokalni nivo kao podruje prezentnosti i otvorenosti politike interesuje manji broj ljudi no to je to sluaj sa saveznom ili republikom politikom. Mo da je to posledica centralizovanosti moi, pri kojoj je mogunost donoenja odluka regije ili optine bila neznatna. Drugi sloj umanjenog interesa za lokalno vidimo u manjoj zainteresovanosti za lokalne medije, koja se kree od sporadinog i povremenog praenja informativnih sadr aja lokalnog tipa do potpunog ignorisanja tih medija. Razlozi za to, meutim, mogu biti mnogostruki, i to od profesionalnih (vea strunost velikih medija, stepen konciznosti vesti, brzina prenosa informacija) do lokalpolitikih (razoarenje u razmirice lokalnih politiara i zamajavanje stranarenjem) i proste nezainteresovanosti za provincijska zbivanja. Mogli bismo zakljuiti da je u refleksiji vlastitog identiteta regionalna pripadnost zastupljenija od nacionalne ili konfesionalne. Istina, ove identitetske komponente ne mo emo svrstavati hijerarhijski prema njihovoj evaluaciji, nego je re o privr enosti lokalnoj sredini, koja po svom karakteru i intenzivnosti nema pandan u privr enosti naciji ili religiji. Regionalna identifikacija je mnogo prizemnije, konkretnije vrste, ona proistie iz poistoveivanja sa ljudima iz bli e drutvene sredine i iz svakodnevnih kontakata. Dodatni razlog polo aja regionalnog identiteta le i u njegovoj viedimenzionalnosti, odnosno obuhvatanju nekih karakteristika kako dr avne pripadnosti, tako i pripadnosti kulturi. Kao i etnokulturna pripadnost, regionalni identitet obuhvata napr. kulturu meuljudskog saobraanja, ponaanja i druge forme svakodnevnog ivota. S druge strane, on je u dovljnoj meri politiki, poto podrazumeva osiguranje opteg
6

Mladi Maar iz Subotice (raunarski administrator, SSS, SU-MP-2) smatra da bi Vojvodina kao samostalna bila mnogo jaa, novac odlazi u manje razvijene regione-planinske oblasti i ju nu Srbiju. Ekonomski razlozi su navodno doveli i do otcepljenja Slovenije i Hrvatske, poto nisu htele da novac otie na drugu stranu.

Politika, nacija i identitet u perspektivi nacionalnih manjina

231

dobra graana, sueljavanje i usklaivanje razliitih interesa, brigu za probleme koje deli cela zajednica. Vezivanje za vlastiti jezik, kulturu, konfesiju, ali i za pripadnost politikoj zajednici takoe nije zastupljeno na nain koji bi omoguavao izvoenje generalnih zakljuaka koji bi se mogli primeniti podjednako na pripadnike svih manjina. Privr enost jeziku ili kulturi je, razumljivo, malog intenziteta kod pripadnika manjina koji su izolovani od vlastite kulturne veine, mada se pitanje privr enosti mo e posmatrati i kao stvar linog izbora. Miljenja se najee svode na prosto konstatovanje svoje etnike pripadnosti, bez pridavanja znaaja bilo kojoj kulturi posebno. Na planu po eljnih meunacionalnih odnosa stavovi ovih ispitanika svode se na nekonkretizovano naglaavanje potrebe tolerancije i etnokulturne ravnopravnosti, bez zala enja u detalje. Kontinuitet ouvanja etnokulturnog identiteta naroda u Vojvodini obele io je relativnu neupitnost tog identiteta i njegovo uzimanje zdravo za gotovo, bez posebnog naglaavanja, ali i bez prikrivanja i oklevanja u njegovom isticanju. Ovaj identitet jeste jedna od vie bitnih odrednica, lina i grupna posebnost koja ni u emu ne optereuje mogunost usklaenog i tolerantnog ivota osob razliitih etnokulturnih pripadnosti. Pripadnost odreenoj naciji je segment identiteta koji se kod Vojvoana najree dovodi u pitanje i koji se najmanje tematizuje: regionalni identitet se mo e tumaiti kao pripadnost gradu, oblasti ili celoj pokrajini, dok je pogotovu diskutabilna dr avna pripadnost. Specifian sluaj predstavljaju Bonjaci, poto kod njih jezik ne predstavlja kulturnu barijeru sa Srbima i ne obele ava poseban identifikacioni kod koji bi demarkirao pripadnike bonjake nacije od drugih graana. Kod Bonjaka se mo e primetiti vea identitetska vezanost sa religijom, to se moglo i oekivati s obzirom na to da religijska pripadnost ini onu presudnu malu razliku od graana hrvatske i srpske nacionalnosti. Religija se stoga preuzima kao deo identiteta i kulturne batine bonjakog naroda, ak i kada se priznaje (a to je sluaj kod prilino velikog broja ispitanika) da osoba ne ide u d amiju, niti je aktivna u radu Meihata. Katoliko ili protestantsko identifikovanje kod pripadnika ostalih nacionalnih manjina nije uopte prisutno, kao ni potenciranje znaaja vere ili verskih rituala. Mo e se pretpostaviti da nije re o tome da religija nije po sebi bitna, poto se mnogi ispitanici izjanjavaju kao religiozne osobe, nego je re o nepostojanju potrebe da se podvlai takva razlika u odnosu na druge narode. Uz to, za razliku od Bonjaka koji nastoje da predstave humanistiki i tolerantni aspekt vlastite religije (ime se trude da poka u da ni njihova nacionalna manjina nije takva kakvom su je predstavljali mediji i neki srpski nacionalistiki intelektualci uoi, za vreme i posle rata u Bosni), kod pripadnika drugih manjina i konfesija potreba za afirmacijom te vrste ne postoji. Sama verska identifikacija nije presudan inilac individualnog samoodreenja, bez obzira na veroispovest i deklarisanu religioznost. Verski identitet nije izra en monolitno, u istom obliku, nego se vezuje se za druge instance: Sve te

232

Michal Sldeek

institucije koje se stavljaju izmeu, smatram da su nepotrebne. Religija je lina stvar (Bonjak, NP-ED-2). Ne treba Boga i crkvu svakako vezati (Maarica iz Subotice, SU-MP-10; kao i u prethodnom sluaju, re je deklarisanom verniku). U nekim sluajevima se religioznost povezuje sa kulturom, odnosno vlastitom tradicijom, tako da jedan Bonjak (NP-ED-3) priznaje da i nije neki vernik, nego da njegovo pridr avanje religijskih obiaja sledi iz njegove islamske i bonjake kulturne pripadnosti. Kao i nacionalni identitet, verska pripadnost jeste takoe tek jedan od modusa identifikovanja, koji se preplie sa linim samoodreenjem pojedinca, a u nekim sluajevima i sa identifikacijom sa odreenom kulturom.

Politiki identitet. Stavovi prema pripadnosti politikoj zajednici

Bez obzira na nejasnost oko imena srpsko-crnogorske zajednice (ali i njene dugovenosti i smislenosti njenog opstanka), pripadnici manjina oko politiko-geografskog okvira njihove dr ave ne vide znaajniji problem. Kompleksnije je pitanje verbalizacije, odnosno terminolokog odreenja na koji nain bi sebe identifikovali na ravni neetnike, dr avno-politike pripadnosti. S obzirom na etnonacionalno poimanje dr avnosti, kakvo je uobiajeno na ovim prostorima, vidljivo je prilino kolebanje oko jasnog termina dr avnopolitikog samoodreenja. Novopazarac (NP-ED-3) sebe smatra Bonjakom po kriterijumu etnokulturne pripadnosti, po verskoj pripadnosti muslimanom, ali isto bih rekao da sam time i graanin Srbije, mo da i Srbijanac, a ne Srbin. Njegova sredovena sugraanka ka e: ... A sad kako da se zovem, ja sam iz Srbije, Srbijanka. Dobro, to je u redu, smeta li to mnogo. Ali nisam pravoslavka, ja sam islam, vera mi je islam, to je u redu, mogu ja da ka em i da sam Bonjak, ni to nije, ne le i mi (NP-ED-8). Vojvoani, meutim, ne govore o sebi kao Srbijancima, poto se esto i meu veinskim stanovnitvom povlai razlika izmeu Srba i Srbijanaca. Stoga se pripadnici manjina u Vojvodini uglavnom izjanjavaju kao graani Srbije, to implicira vezanost za politiku zajednicu, za razliku od teritorijalne pripadnosti. Indikativna je upotreba rei kojima se oznaava veina u smislu vlastite pripadnosti. Rei narod, mi i nas se koriste vieznano za obele avanje pripadnika vlastite etnike grupe, ali i za sve graane ili dr avljane.7 Ove zbirne rei vezuju se kod osoba odvojenih od vlastite kulturne grupe uglavnom za sve graane, a ponekad iskljuivo za veinski narod. Ispitanici uglavnom prihvataju svoje mnogostruko lanstvo kao neto normalno, pri emu se ne primeuje konflikt izmeu nacionalne i dr avne pripadnosti. Kulturne institucije mo emo smatrati za
7 Neodreenost pojma narod javila se i u pitanju: Da li politiari rade, ili treba da rade, u interesu svog naroda?. Razliite konotacije upuuju na razliite odgovore, koji se kreu od utiska da bi trebalo tako da rade (pri emu se pod narodom podrazumevaju svi graani), preko uverenja da ne bi trebalo tako da postupaju (narod kao partikularni etnos), do indikativa da se politiari zala u ili samo za linu korist, ili prevashodno za interese svoje etnike grupe.

Politika, nacija i identitet u perspektivi nacionalnih manjina

233

posrednika udru enja, koja slu e kao nadopuna ili korektiv vladinih ili politikih odluka. Iako nisu sva posrednika udru enja zasnovana na etnokulturnim osnovama, ipak, zajedno sa Tokvilom, mo emo rei da pluralizam kulturnih institucija u interakciji sa dr avnim institucijama ini bitan oslonac demokratije. Stav prema politikoj aktivnosti i politikim partijama jeste takoe dobar pokazatelj odnosa prema dr avnoj celini. Jasna graanska opcija i politika svest o zajednitvu ogleda se u stavovima poput: Ja ivim javni ivot, sve to me interesuje, pitam, jer elim da znam, imam pravo da znam. Jer, ako se neto radi, neto to se mene lino tie, jer to se tie svih ljudi, tie se i mene, ja hou da znam i imam pravo da saznam. Kad ka em nai politiari, mislim politiari naeg naroda, ne moji lino, jer moj politiar mo e da bude i neko ko je druge nacionalnosti (Bonjak, NP-ED-2). Maar iz Kikinde (KI-3) govori: Ja sam kazao, nama nije ni potrebno partija da bi nacionalna manjina opstala.8 Starija Maarica iz Novog Sada (NS-PM-4) je glasala za Miunovia, a i njeni roaci, koji ak ni ne znaju da izgovore njegovo prezime. Poto se politika vodi u ime svih, potrebno je napraviti rez u dosadanjoj praksi raspodele politikih funkcija po nacionalnoj ili partijskoj pripadnosti: ini mi se, opet ljudi idu po nekom kljuu, po nekim partijama, po nacionalnosti Dosta je bilo toga, dovoljno smo imali toga u prethodnoj vlasti. Hajde da postavimo ljude koji znaju svoj posao, koji se razumeju, da krenu da rade. A ne da ih sapliu zato to je ovaj odavde, iz ove partije (NP-ED-6). Sto se tie projekcije karaktera po eljnog ureenja, ispitanici daju prednost etnoneutralnoj zajednici u odnosu na konsocijalnu, kao i na zajednicu u kojoj dr ava vetaki sprovodi nivelaciju potencijalno neravnopravne zastupljenosti graana u upravnim organima.9 Delegiranje politikih predstavnika koje je etniki nepristrasno ima u oima graana veu vrednost od izbora prema nacionalnom kljuu. Postoji predubeenje da u dobro ureenom sistemu zasnovanom na primatu individualnih i graanskih vrednosti nee dolaziti do dominacije veine na nacionalnom nivou, tako da e strunost biti iskljuiva prednost na osnovu koje e osobe sticati drutvene funkcije. Mada su poneki nezadovoljni zastupljenou pripadnika manjina u rukovodeim strukturama, u bavljenju politikom kao presudna odrednica trebalo bi da va i iskljuivo kompetencija, a nikako nacionalna pripadnost. Svest o zajednikim problemima i jedinstvenom svetu ivota podstie osobe da ne redukuju politiku aktivnost na iskljuivo bavljenje nacionalnim stvarima, odnosno da je posmatraju iznad nacionalnih okvira: Ima pametnijih
8

Interesantno je, mada ne i iznimno, da je u oba ova sluaja re o osobama koje su izuzetno aktivne u svojim manjinskim kulturnim organizacijama: zala u se za priznavanje osnovnih nacionalnih prava, prava na jezik, za odr anje i razvoj kulturnih posebnosti itd. 9 U konsocijalno ureenoj dr avi graani se politiki anga uju i bivaju politiki priznati iskljuivo kao pripadnici grupe, u konkretnom sluaju kao pripadnici etnokulturne zajednice. Ureenje u kojem je za zadobijanje javnih funkcija etnika pripatnost kandidata irelevantna, kao i ureenje u kojem izborni proces nije diversifikovan po nacionalnoj osnovi, jeste etnoneutralno ureenje.

234

Michal Sldeek

stvari koje nas povezuju Dosta je bilo ratovanja i nerazumevanja oko politike (NP-ED-2). Meusobna povezanost interesa i polo aja ini da graani opte dobro shvataju u smislu dobra cele zajednice. Tako povodom nacionalistikih ispada bonjake omladine i pevanju stihova o propadanju Srbije jedan Bonjak (NP-ED-3) ka e: Pa ko to propada, mo e li ta Srbija da propadne a mi da ne propadnemo. Slino razmilja i Novosaanka (NS-PM-4): Kad bude Srbima dobro, bie i Maarima dobro. Kao zakljuak, mo emo rei da graanski koncept nacije i nacionalne pripadnosti preovlauje u normativnom odreenju politike pripadnosti i samoidentifikaciji pojedinaca. Ovaj graanski pojam dominira i u sluajevima naglaene etnokulturne pripadnosti, poto se ona tumai kao nezavisna od dr avne pripadnosti. U tom smislu, pitanja etnokulturne pravednosti u koju spadaju pitanja relativno ravnopravne zastupljenosti u dr avnim rukovodeim organima, zastupljenosti jezika u medijima, autonomije u ureivakoj politici, kolovanja na maternjem jeziku itd. bivaju tretirana kao politika u sasvim distinktnom smislu kulturne politike, koja je autonomna u odnosu na celinu politikog ivota. Poto kulturna delatnost jedne etnike zajednice nije protivstavljena delatnosti druge, njihov odnos ne predstavlja konkurenciju i suparnivo, nego saradnju u obostranom interesu. Pojedini graani, recimo Hrvatica iz Subotice (SU-BJ-7) i Bonjakinja iz N. Pazara (NP-ED-8) smatraju da bi bilo bolje ukoliko bi i veinski narod bolje poznavao vlastitu religiju i kulturu i vie se zalagao za njeno ouvanje. Dvojezinost ili viejezinost mnogi ispitanici smatraju prednou, kao to smatraju da poznavanje vie jezika i iskustvo zajednikog ivota u kulturno heterogenim sredinama predstavlja komparativnu prednost za pojedinca. Ogranienost na ivot u homogenoj sredini jedan je od najbitnijih razloga za negativne kvalifikative, kojima pripadnici manjina u Vojvodini ocenjuju izbegliku populaciju. Za izbeglice se vezuju netolerantnost i slaba prilagodljivost na novu sredinu. Nenaviknutost na su ivot sa drugim nacijama ima za posledicu njihovu ksenofobinost, nacionalizam i provociranje meunacionalnih konflikata. U istom smislu, vojvoanski Maari monokulturalnost Maara iz Maarske smatraju za deficit u svakodnevnom ivotu. Mada se sporadino, iako jako retko, javlja i uverenje da su Maari u Vojvodini primili i negativne osobine od svojih komija (nedostatak discipline, manja radinost), ispitanici u velikoj veini govore o vlastitoj prednosti u odnosu na Maare u matici. Sebe vide kao gostoprimljivije, prijatnije, tolerantnije, kao bolje upravo zbog bliskosti i kulturnog pro imanja sa drugim vojvoanskim kulturama. Regionalizacija, odnosno federalizacija, u saglasnosti sa nekompetitivnim konceptom kulturne politike, javlja se kao po eljna forma buduih odnosa. U posmatranju sebe kao politikih subjekata veinom se gubi nacionalno-kulturoloka dimenzija pripadnosti i ispitanici sebe sagledavaju prvenstveno kao pripadnike politike zajednice, bez obzira da li svoga grada, regiona, pokrajine, republike ili savezne dr ave. Ovo preklapajue lanstvo u zajednicama razliitog nivoa

Politika, nacija i identitet u perspektivi nacionalnih manjina

235

(politikim, verskim, kulturnim, lokalnim, profesionalnim itd.) ima za posledicu identitetsku viedimenzionalnost i vei stepen tolerancije.10 Zamenica mi se uzima sinonimno sa graanima sa ovog prostora ili sa osobama povezanim istim politikim interesima, dok se istovremeno u kontekstu razmiljanja o politici (odnosno o njenom normativnom odreenju) izbegava upotreba rei mi u smislu pripadnici naroda kao etnike zajednice. Jaka kontrafaktika vezanost za Jugoslaviju (kontrafaktika jer graani esto pronalaze razlog njenog raspada u samom njenom ustrojstvu, a ne u uzurpaciji pojedinaca) govori o ovom neetnikom odreenju nacionalno-politike pripadnosti. Regionalizam svedoi o koncentrinim krugovima takve pripadnosti: poistoveivanje je naj ivlje sa pripadnou gradu, zatim regiji i, na kraju, dr avi. Nakon decenije partijske dr ave i tumaenja politike kroz igru nultog zbira, u kojem prava i prednosti jedne politike ili etnike grupe mogu da budu steene jedino kroz umanjenje prava i prednosti druge, preovlauje shvatanje politike kao sfere opteg interesa. Opreznije reeno, bez obzira na sadanje stanje, kod graana postoji jaka aspiracija da ive u zemlji sa takvom vrstom politike.

10

Upor. Preklapajue lanstvo stimulie umerenost i saradnju (Tamir, 2002: 246).

4.
POSEBNE ANALIZE

Ljiljana Buzad i-Jelinek

Porodini ivot1

Veina naih ispitanika ivi u porodici, i to prete no u manjoj, nuklearnoj porodici. Nismo nailazili na velike porodice sa irim srodnikim vezama. Vei broj ivi u stanovima, a znatno manji u kuama. Uglavnom se ne ale na manjak prostora, mada navode da bi im vie prostora dobro dolo, ali da sebi to ne mogu da priute. Kao da su navikli na to to imaju i kao da su sa tim pomireni, te stoga ni ne razmiljaju o nekoj optimalnijoj varijanti. Ni po ovom, kao ni po drugim pitanjima nismo ustanovili neku bitnu razliku izmeu gradskog centra (optina Stari grad) i periferije (optina ukarica).2 Mladi navode da bi se rado odvojili i iveli samostalno, ali da im materijalne mogunosti to ne dozvoljavaju. Karakteristian je sledei odgovor: Ova materijalna situacija mi ne dozvoljava da se osamostalim. Plata mi je taman tolika koliko kota iznajmljivanje stana. Ne bih mogao da ivim. Veina mojih prijatelja ima taj finansijski problem da bi se osamostalili. To je generacijski problem u ovoj situaciji krize. Uglavnom zavisim od roditelja. Ovako, kad ivim sa roditeljima, plata mi ostaje za dnevne potrebe, garderobu i po neki izlazak. Nita vie od toga. (mukarac, 28 god., SSS, potar, ) Ljudi listom govore kako im je porodica jako va na, ili najva nija u ivotu. Ona je kod veine na prvom mestu. Porodica im je osnov, podrka, oslonac, utoite, oaza. Mnogi istiu da porodica, a naroito deca daju smisao njihovom ivotu i da emocionalno ne bi mogli bez porodice. Porodica je najva nija, na prvom mestu. Za njih bih dao sve, ivot, bez razmiljanja. (mukarac 20 god., SSS, kompjuterski operater, student Vie elektrotehnike, SG) Porodica mi je osnov, kad sam dobio decu postao sam drugi ovek. Dobio sam smisao ivota. (mukarac, 60 god., VS, penzionisani slu benik, SG) Ne bih mogla da ivim sama, bez porodice. Potrebno mi je da ljubav pru im nekom. Porodica mi je na prvom mestu. Pru a mi oseaj sigurnosti i ljubavi. Puno mi je srce. rtvujem se za decu. U porodici je i lepo i ru no. I davanje i primanje. ( ena, 26 god., SSS)
1 2

U ovom tekstu bie analiziran porodini ivot ispitanika iz Beograda. U citatima, ove optine bie oznaavane skraenicama SG, odnosno .

240

Ljiljana Buzad i-Jelinek

Pravi izuzetak je sledea procena: Porodica mi je jako bitna, ali u nekim perodima sam vie vremena posvetila profesiji, da ne ka em da mi je povremeno profesija bila na prvom mestu. ( ena, 53 god. VSS, doktor nauka, profesor univerziteta, SG) Ljudi, dakle, navode da porodicu do ivljavaju kao oblast koja ima centralno mesto u svakodnevici. Postavlja se pitanje da li je to zaista tako, s obzirom na to da je u naoj kulturi porodini duh tradicionalno razvijen. Sutina toga mo e se videti u sledeem odgovoru: Porodica mi puno znai. Svakoj srpskoj kui porodica puno znai. Mi se vaspitavamo, podi emo tako da je nama porodica sve: i bol i radost. Tu se sve dogaa. Porodica je ono to je naa tradicija. Srpska kua okuplja porodicu da unutar svoga doma bude najtoplije, ako napolju zahladni i doe to tekog vremena ili bola, da jedni druge razumeju, da pomognu. Smatram da je to neto to imamo. Smatram da druge nacije to nemaju. Ja sam malo putovala i kod drugih nisam primetila tako neto. ( ena, 39 god., SSS, dizajner ambala e, ) A jedna mlada ispitanica ka e: Porodica mi mnogo znai, ak mo da i vie nego to bih elela. ini mi se da bih mnoge promene u ivotu izvela da nisam jako vezana ne samo za roditelje ve i iza sestre. Tako su nas od poetka vaspitavali, da budemo vezani. ( ena, 35 god., VSS, pravnica) Oigledno se ljudi uste u da iznose probleme i tekoe svog porodinog ivota, kao da je porodica neka svetinja o kojoj se naprosto mora govoriti u pozitivnom svetlu. Samo vrlo mladi ljudi govore o porodici u manje idealnom svetlu i sa manje emocija. Meutim, mogao bi postojati jo jedan razlog ovakvog isticanja va nosti porodice. U suoavanju sa posledicama drutvene katastrofe, porodica je jo jedina preostala stabilna oblast koja pojedincima ostaje u razorenom drutvu u kome sve ima karakter promene, rasula, nesigurnosti i razaranja. Graani u porodici provode veliki deo vremena i ale to zbog poveanja zarade moraju vie da rade, pa za porodicu nemaju i vie vremena. Listom navode da za vikend i u veernjim satima provode mnogo vie vremena sa porodicom. Meutim, veina mladih to vreme provode van porodice u dru enju i izlascima. Ljudi uglavnom navode da to vreme provode tako to zajedno obeduju, razgovaraju i gledaju televiziju. ene istiu da sve vreme posle posla provode u porodici, ali da dobar deo tog vremena odlazi na pripremu obeda, kune poslove, koje uglavnom one obavljaju, i pomaganje deci oko kolskih obaveza. Neki ispitanici navode da su u poslednje vreme zbog politikog anga ovanja provodili u porodici manje vremena nego to su eleli. Takoe navode da se porodino dru e oko slava i raznih proslava. Izmeu lanova porodice uglavnom se zasnivaju spontani, prirodni odnosi, a emocionalne komponente imaju znaajnu ulogu. Veina izjavljuje da su

Porodini ivot

241

odnosi u porodici odlini, otvoreni, bliski, topli i sadr ajni, da su lanovi porodice meusobno zavisni i da postoji uzajamno razumevanje. Samo retki pominju tenzije u ovim odnosima. Staranje i odr avanje porodinih odnosa je od sutinskog znaaja za veinu ispitanika, a emocionalna komunikacija je veoma izra ena. to se tie problema koje imaju lanovi porodice, sledee izjave su karakteristine za veinu. Znam kakve probleme imaju lanovi moje porodice. Razgovaramo o njima, prvo jedni od drugih tra imo reenje, otvoreni smo i jedni drugima najvie verujemo. (mukarac 20 god., SSS, kompjuterski operater, SG) Ili Mi smo tu vrlo otvoreni, svi smo u tom pogledu gazde, sve se zna. Kodeks ponaanja u naoj porodici je da se nita ne krije. Vrlo sam zadovoljan. Deca su onakva kako sam planirao da se razvijaju. (mukarac 60 god., VS, penzioner, SG) to se vrste problema tie, veina istie probleme oko posla ili finansijske probleme. Razgovaramo najvie o ekonomskim problemima koji ne mogu da se ree. ( ena SSS, honorarna novinarka) Karakteristian je sledei odgovor: To su uglavnom problemi finansijske prirode. Kad nemate dovoljno sredstava za ivot, to povlai i druge meusobne probleme. Ispoma emo se, ivimo vrlo skromno, retko znamo ta je meso. esto razgovaramo o tim problemima koji nas mue. Ja sam stalno u kui i sve se preko mene prelama. ( ena, 63 god., VSS, penzionisani bibliotekar, ) U odnosima izmeu roditelja i dece postoje tesne emocionalne veze, kao i visok stepen brige za podizanje dece. Veina navodi da se deca dosta oslanjaju na njih, a i da su se oni dosta oslanjali na svoje roditelje. Nije redak sledei stav: Deca treba da budu zatiena celog ivota, da kad god treba da pomognem da sam tu. ( ena, 49 god., SSS, direktorka firme, SG) Generacijski problemi se ne istiu kao neto to ih optereuje, a pojedinci kada ih se dotiu ka u: Vei je jaz izmeu mene i mojih roditelja nego izmeu mene i moje dece. ( ena, 49 god., SSS, direktorka firme) Sve u svemu, na osnovu pria naih sagovornika dobili smo manje-vie sliku porodinog sklada, dok se mrana strana porodinog ivota ni ne nazire. Tenzije, sukobi, neprijateljstva kao ni nasilje u porodici generalno nisu pominjani. Potreba za samoispunjenjem se mnogo vie zadovoljava kroz porodicu i decu nego kroz rad. Samo retki izra avaju potrebu da nau sebe i ive punim ivotom. Sledea izjava je, na primer, takav izuzetak:

242

Ljiljana Buzad i-Jelinek

Imam porodicu i decu, ali nisam nala sebe. Nisam nala sebe u poslu. ( ena, 26 god., SSS, nezaposlena) Nai sagovornici uoavajui vezu izmeu drutvenih zbivanja i porodinih odnosa, pa ka u: Ovo to se deavalo poslednjih desetak godina uticalo je na odnose u porodici, koji su postali otvoreniji i bliskiji. ( ena, 25 god., SSS, prodavaica, )

Ukljuenost u aktivnosti lokalne zajednice

Kada pitate ljude o neposrednom okru enju, o znaaju koje ono ima za njih i o onome to im se svia ili ne svia, njihovi odgovori se u velikoj meri poklapaju. Mnogi, kako oni iz centra tako i oni sa periferije, preferiraju ivot u centru, bez obzira na gu vu, buku i zagaenje vazduha koji se navode kao mane. Ljudi vole da su tu u i i deavanja, da im je sve u krugu, na dohvat ruke, da ne moraju da koriste prevoz. Ima takoe reih sluajeva da ljudi navode prednosti ivota na periferiji, kao to su ist vazduh, vie zelenila, mir. Ipak, i meu njima ima dosta onih koji bi se rado preselili u centar, zbog navedenih prednosti. To se naroito odnosi na mlade. Veina je navikla na sredinu u kojoj ivi, prilagodila se. Za veliki broj njih jedan od glavnih razloga vezanosti za mesto stanovanja jesu ljudi iz okru enja sa kojima su bliski. To je esto va an razlog to ne bi rado menjali sredinu ak i ako uoavaju prednosti neke druge lokacije. Svia mi se to ovde neke ljude poznajem od detinjstva i oni mi puno znae u ivotu. Srena sam to ih imam pored sebe. ( ena, 35 god., VSS, pravnica, ) U svojoj neposrednoj okolini ljudi uglavnom uoavaju i potenciraju razne komunalne probleme. Najvie im smetaju nehigijenski uslovi. Smatraju da je to posledica nesposobnosti nadle nih, a delimino i neodgovarajueg ponaanja samih graana. Smeta mi to u mom kraju nema osnovnih higijenskih uslova, nema javnih toaleta, to nije organizovano iznoenje smea, smetaju mi kontejneri koji su leglo zaraze. Beograd lii na deponiju. Smetaju mi tezge koje su u prolazu, od kojih uopte ne mo e da se prolazi. Smeta mi to je upropaen moj park na Zelenom vencu, jedina zelena oaza. Unitili su ih Karii. Podigli su tu jednu zgradu protiv koje smo se bezuspeno borili. Unitili su nam jedno divno dvorite. Kompletno su nam poremetili ivot. alili smo se, voen je spor i to traje ve deset godina. ( ena, 51 god., VS, vlasnica salona kozmetike, SG) Nema dovoljno kontejnera. Spotie se o ubre. To je nesposobnost. Prljave su zgrade i ulice. To su stvari koje bi trebalo da se rade od para koje dajemo za Infostan. Balkoni se rue ljudima na glave. (mukarac, 20 god., SSS, kompjuterski operater, SG)

Porodini ivot

243

Ljudi istiu da im je neposredno okru enje va no, meutim, mahom sami ne rade nita u pravcu njihovog popravljanja, niti su ukljueni u neke aktivnosti lokalne zajednice, kao ni u zajednike manifestacije. Nisu po tim pitanjima organizovani, ne znaju kako da se ukljue u aktivnosti. Preovlauje pasivnost, kao da ekaju da to neko drugi pokrene i organizuje, a jedan broj smatra da je to posao inspekcije. Volim svoj kraj zbog visine i vazduha, ali u asna je prljavtina ovde na Vidikovcu. Lino bih pomagala u akcijama da se ovaj na kraj sredi, ako treba i dobrovoljnim radom. Iako sam u godinama, ukljuila bih se, samo da nam bude lepe, isto naselje sa puno zelenila, a sad je ruglo. Sve bi moglo da se rei. Ako su pare u pitanju, mo e da se ide na samodoprinos, da se urede prigradska naselja, koja su lepa, ali zaputena. ( ena, 63 god., VSS, penzionerka, ) Potencijal i spremnost nekih graana da uestvuju u ureenju sopstvene okoline nisu uopte iskorieni. Mali broj njih koji je neto i pokuao uglavnom navodi pokuaje koji su propali zbog korupcije i velikog novca koji je u pitanju (npr. inicijative za reavanje problema s kafiima ili prodavcima u Knez Mihajlovoj). U pogledu religioznosti odlazaka u crkvu i upra njavanju raznih crkvenih obreda, najvei broj naih ispitanika su tzv. pasivni vernici. Sebe smatraju verujuim pravoslavcima, ali ne odlaze esto u crkvu, ne upra njavaju redovno molitve niti druge crkvene aktivnosti i obrede. Karakteristini su sledei odgovori: U crkvu ne idem redovno. Samo kada osetim potrebu. Ne onda kad je praznik ili neto organizovano, ve samo prema svojoj potrebi. Meni je to neto moje, i ne volim da se rukovodim nekim ustaljenim navikama, kako treba potovati crkvene kanone i obiaje. Svaki ovek treba da nae svoj put, da nae svog Boga i da se rukovodi svojim unutranjim oseanjem. ( ena, 35 god., VSS, pravnica) Sto posto sam vaspitana u ateistikom duhu. Bila sam vaspitana u duhu bratstva i jedinstva. Niti mi je znaila neto nacija niti vera. I nisam mogla da pretpostavim da neko mo e zbog toga da ubija i da zbog toga doe do sukoba. Onda sam poela da itam D. osia i shvatila sam da pripadam nekoj naciji i nekoj veri. Onda sam se malo vratila tradiciji, obiajima. Poela sam da upra njavam post, Bo i. Onda sam imala jedan dogaaj koji me je zbunio i doprineo da potujem Sv. Petku i odlazim u tu crkvu i na svoj nain sam vernik, zato to niti sam vaspitana u tom duhu, niti o tome dovoljno znam da bih bila vernik na neki pravi nain. Ja smatram da je to sve iz due, iz srca, da to radim poteno, i da je to onda u redu i da ja ne moram da znam kako to treba da se radi nego da ja to radim onako kako ja to oseam. ( ena, 45 god., VSS, ekonomista u spoljnoj trgovini, SG) Veina naih ispitanika istie da nema vremena za crkvene aktivnosti, ali i da im smeta crkva u slu bi politike, kao i pomodarstvo.

244

Ljiljana Buzad i-Jelinek

Iao sam dok nisam poeo tamo da viam Bakoevia i to drutvo. Iao sam dok je bilo zabranjeno. Sad vie ne. (mukarac, 59 god., SSS plus zanat, auto-mehaniar, SG) Mali broj istie da im vera poma e da izdr e sve ove tekoe kroz koje prolazimo, ali svejedno nisu aktivni vernici. Za ateiste je reprezentativan sledei odgovor: Nisam religiozan. Smuilo mi se ovo pomodarstvo u zadnje vreme, pa sam stekao neko gaenje prema svemu tome. Potujem crkvu i religiozne ljude, nemam nita protiv toga, ali mislim da se devedeset posto njih folira. Na slave idem isto iz potovanja. Ne valja odbiti. Meni su svi ti obiaji strani. Nisam odavno bio u crkvi. Ne oseam neku potrebu da bih tra io iskupljenje za svoje grehe. Odlazim iz znati elje. Svia mi se u crkvi. Iao sam i po manastirima. Vaspitavan sam u duhu socijalizma. Bio sam Titov pionir i omladinac. Tu sam ostao. Religija i komunizam, to nije ilo zajedno. Mi smo vaspitavani u komunistikom duhu. (mukarac, 28 god., SSS, potar, )

Opis svakodnevnog ivota i slobodno vreme

Poto je tema istra ivanja bila politika i svakodnevni ivot, primarni interes istra ivaa bio je da dobije to vie podataka o svakodnevnom ivotu ispitanika kako pre tako i nakon promene vlasti u Srbiji 5. oktobra 2000. godine, da bi se uoila veza izmeu svakodnevnog ivota i ireg okru enja, kao i uzroci raznih elemenata svakodnevnog ivota koji su u sferi politikog. Na pitanje da li su zadovoljni kvalitetom svog ivota, veliki broj ljudi pravi razliku izmeu materijalnog i nematerijalnog aspekta. Veina nije zadovoljna kvalitetom ivota u materijalnom pogledu, jer jedva pre ivljavaju, jedva sastavljaju kraj sa krajem, govore o oskudicama raznih vrsta i o brojnim frustracijama. Nisam zadovoljna kvalitetom svog ivota, pre svega materijalnim. ivot je za veinu postao monoton. Nema puno putovanja, nema para za odmor. ( ena, 35 god., VSS, pravnica) Lo nam je kvalitet ivota, a uzrok je finansijski. Ljudima je u zadnje vreme najvei problem u ivotu postao novac, kako pre iveti, svi su sa mizernim platama, nemaju vremena za dru enje niti razmiljanje o pozitivnim stvarima. Razmiljaju o tome ta e deci danas da kupe da pojedu, da ih obuku, da ih opreme za kolu. to se tie moje finansijske situacije, najbolje godine svog ivota sam proveo navikavajui se da neega nema, da nema dovoljno para, da neto ne mogu da kupim od garderobe, nigde nismo putovali. (mukarac, 28 god., SSS, potar) Veoma je malo onih koji misle da vode solidan ivot i zadovoljni su njegovim kvalitetom u materijalnom pogledu, a i to je zbog toga to smatraju da su veoma skromni, pa su zadovoljni onim to imaju, ili zbog toga to u poreenju sa drugima uoavaju da ive bolje od proseka, pa ih to ini zadovoljnim. Uprkos tom

Porodini ivot

245

nezadovoljstvu u materijalnom pogledu, relativno veliki broj ljudi ka e da su zadovoljni nekim drugim aspektima svog ivota. Govore o zadovoljstvu porodicom i zajednikim ivotom, decom koja su dobra, srenim brakovima, miru koji uspevaju da stvore u svom domu. Jedan ispitanik je to lepo formulisao: Zadovoljan sam svojim ivotom u nematerijalnom pogledu. Volim to imam puno dece, raduje me da idem da radim i raduje me da se dru im u slobodno vreme sa drugarima iz kraja. (mukarac, 59, auto-mehaniar, SG, otac osmoro dece) Meutim, gotovo niko nije naveo da ima oseaj da je kreator sopstvenog ivota. Ljudi mahom uoavaju da mnogo toga ne zavisi od njih samih. Neko od njih to ovako izra avaju: Moj ivot je mogao biti sasvim drukiji da nije bilo prethodnog re ima. Sve vreme sam iveo u strahu da me mogu uvui u taj rat s kojim se nisam slagao. Terali su nas da radimo ta ne elimo. Ruili su nau slobodu. Sve vreme smo iveli u strahu. Nismo mogli da putujemo. Trebalo ti je ezdeset pet uverenja da bi negde putovao, da bi dobio vizu. Bili smo svedeni na nivo ni e rase. Ovih 10 ili 13 godina je na moju generaciju ostavilo trajne posledice. Ne enim se zbog ove situacije, dok ne obezbedim neki kapital, zbog nesigurnosti. Ne mogu sebe da dovedem u situaciju da moja ena i dete nemaju ta da jedu. Uvek me koila situacija tipa ta ako ostanem bez posla, da mi plata na tom poslu, koji mi oduzima puno vremena, bude nedovoljna, a nemam vremena da radim dodatni posao. Lake u sam da izaem iz toga nego sa porodicom. A jako elim porodicu i decu. A opet, ako budem ekao bolja vremena, nikad se neu o eniti. Svestan sam toga. Sve je to uinila ta finansijska nesigurnost i opta drutvena kriza u kojoj smo se nali. (mukarac, 28 god., SSS, ) Kako su ljudi uspevali i uspevaju da pre ivljavaju? Odgovor smo potra ili u svakodnevici tih ljudi, u bezbroj razliitih ivotnih pria, koje u nekim znaajnim takama lie jedna na drugu, poklapaju se. Interesovalo nas je ta je obele avalo svakodnevicu ljudi u protekloj deceniji i ta je obele ava godinu dana posle promene 5. oktobra 2000. godine. Zato smo ih pitali o raznim segmentima svakodnevice, poev od strukture jednog obinog dana, provoenja slobodnog vremena, zadovoljavanja kulturno-rekreatvinih potreba i potreba drutvenosti, svakodnevne komunikacije, do stepena zamora prilikom obavljanja svega to je neophodno u toku dana. Da li u svakodnevici prepunoj detalja postoji neki uoptivi kvalitet? Prie pojedinanih aktera o svakodnevnom ivotu se u velikoj meri poklapaju. Neki od bitinih momenata svakodnevice kod veine su osiromaenje, oskudica raznih vrsta, osujeenja, redukovanja potreba sve do nemogunosti zadovoljavanja ak i elementarnih potreba, trivijalnost. Ukazuje se na pad standarda i drastino pogoranje uslova ivota. Ljudi govore o starim aparatima u domainstvu koji se kvare i nemogunosti da nabave nove, o tekoama u vezi sa ishranom. Najte e je sa hranom. Nije nam dovoljno. Sin ima malu platu. Ovih godina smo i gladovali. ( ena, 60 god., krojaki zanat, prodavaica sladoleda, )

246

Ljiljana Buzad i-Jelinek

Ja kuvam, trudim se da proemo to jeftinije. Ishrana je u poslednjih deset godina veoma skromna. Hranimo se vie vegeterijanski. To nije stvar naeg izbora ve nas je i kriza na to naterala. Oskudevamo u materijalnim sredstvima. ( ena, 63, VSS penzionisana bibliotekarka, ) Devedeset posto prihoda troimo na hranu. U materijalnom pogledu, ivimo bedno. (mukarac, 59, SSS, SG) Sukobi izmeu vrednosti (modusa) imati i vrednosti (modusa) biti, kao istinski ljudskih vrednosti, ne uoava se, jer su ljudi uglavnom na nivou pre ivljavanja tj. zadovoljavanja elementarnih egzistencijalnih potreba. I u naem istra ivanju se pokazalo da su zaposlene ene najoptereeniji lanovi porodice, jer se, iako zaposlene, prete no one staraju o kui, nabavkama, kupovini, pripremi obeda i brizi oko dece. Podela poslova u kui je prete no jo uvek tradicionalna, s obzirom na to da ene obavljaju veinu kunih poslova. U manjem broju porodica, obavljanje nekih kunih poslova je zajedniko. Kroz reprezentativan odgovor jedne ene dobijamo sliku optereenosti ena u najveem broju porodica. enama je kroz porodino vaspitanje ugraeno da preuzimaju veu odgovornost nego to bi trebalo. Ja sam zadovoljna svojim ivotom i svojom porodicom. Meutim, preuzela sam suvie odgovornosti u odnosu na porodicu. Ustajem rano. Tada obavljam sve kune poslove pre posla. Ja o svemu moram da vodim rauna, da ih podseam, da im spremam. Optereuje me to. Imam mnogo obaveza, anga ujem se mnogo oko dece u svakom pogledu, inae bih mogla svoj ivot mnogo bolje da osmislim. ( ena, 45 god.,VSS, ekonomista, SG) Primetno je da se ne uoavaju razliiti stilovi svakodnevnog ivota s obzirom na obele ja pola, starosti, zanimanja, ve je manje vie dolo do ujednaavanja na elementarnom nivou. Na pitanje o izgledu jednog obinog dana, mnogi su odgovorili da im je ivot prete no monoton, neinteresantan i ne ba mnogo uzbudljiv. Obian dan kod veine svodi se na posao, kune obaveze, pripremu dece za kolu i pasivno provoenje slobodnog vremena. Retki su oni koji u ivaju u svom poslu ili se u slobodno vreme bave neim kreativnim. Zbog optereenja raznih vrsta, briga, dodatnog posla, veina ima vrlo malo slobodnog vremena radnim danima, a i vikend koriste da nadoknade proputeno. Slobodno vreme uglavnom provode uz televiziju, pasivan odmor i dru enje. Sport i rekreacija su vrlo slabo zastupljeni. Navode ili da nemaju vremena, ili ih je u tome prekinulo neto od drutvenih dogaaja poslednjih godina, pa posle nisu nastavili, ili su suvie zaokupljeni egzistencijalnim problemima i dodatnim poslovima da bi imali volje i vremena za rekreaciju. to se tie potreba drutvenosti, zadovoljavaju ih kroz dru enje sa prijateljima, komijama i roacima, ali veina navodi da se ne dru i ni esto ni intenzivno kao u neka prola vremena. Razlozi se kod svih svode na manjak vremena, materijalnih sredstava i umora od posla. Jedan broj mladih navodi da te probleme

Porodini ivot

247

prevazilaze tako to za dru enje koriste dopisivanje putem elektronske pote i telefonske razgovore. Retko se poseujemo. Dola su takva vremena, ljudi se slabije dru e, nemaju volju koja je ranije bila prisutna u nama. Imali smo vie motivacije za dru enje. ( ena, 50 god., prosvetni radnik) Izbegavam dru enje zbog skupoe. Kafa, sok, rakijica kotaju. ( ena, 46 god., osnovna kola, nezaposlena, ) Dru imo se ali manje nego ranije, ja sam esto umorna zbog svojih poslova, a i oni imaju naporne radne dane. ( ena, 51 god., VS, vlasnica salona kozmetike, SG) Retko se dru imo i poseujemo i to nije samo na sluaj. Da bi otiao kod nekoga treba ti da neto ponese a to je mnogo. Pogotovo sad kad su poskupele komunalije. Ne mo e se ii u posete. (mukarac, 63 god., prvi stepen Saobraajnog fakulteta, penzioner, SG) Vrlo malo se dru imo. Od 1984. do 1990. smo imali puno para, puno se dru ili, izlazili, troili, putovali. Kad je poelo da se nema ljudi su se odaljili. Poelo je oko devedesete. Pravi praktini problemi, kad je kuma rekla da nema para za benzin da doe i da nema za dve okolade za decu. ( ena, 45 god., VSS, ekonomista, spoljna trgovina, SG) Izuzetno su retki oni koji redovno izlaze u kafane i restorane. Za veinu je to postao preskup provod pa to sebi priute izuzetno retko. Odem ponekad samo na kafu ili sok, na veeru ne mogu. ( ena, 65 god., O, daktilografski kurs, SG) Ranije sam imao vie para i vie sam izlazio. Sad se sve svodi na sirotinjsku zabavu. Viamo se uglavnom po kuama. Jednom meseno izvedem devojku na veeru. (muskarac, 26 god., SSS, ) to se tie zadovoljavanja kulturnih potreba, one se iz istih navedenih razloga svode uglavnom na gledanje televizije radi zabave, gledanje serija jer tu ima najmanje problema i sekiracije, i gledanje filmova na videu. Odlasci u bioskop, pozorite, koncerte i slino su retki, a i za itanje imaju malo vremena, uglavnom uvee pred spavanje i za vikend, a i to se svodi na tampu, retko su knjige u pitanju. Od materijalno ugro enih, zamorenih, bri nih ljudi se ne mo e ni oekivati da na kvalitetniji, kreativniji i bogatiji nain provode slobodno vreme i zadovoljavaju potrebe postojanja. Sve se svodi na zadovoljavanje potreba nedostajanja i to na elementarnom nivou. Ljudi dosta razgovaraju o dnevnim dogaajima, o svakodnevnom ivotu i o politici kao i o vezi izmeu to dvoje. Veina je tokom celog proteklog perioda oseala zavisnost sopstvenog svakodnevnog ivota od politike i imala potrebu da o tome razgovara. U meuvremenu su se dosta umorili od politike i vie ne ele o njoj da razgovaraju tako intenzivno.

248

Ljiljana Buzad i-Jelinek

O politici priamo, naravno. Ona se provlai kroz sve segmente ivota. Uplete se u na ivot potpuno. Uvek uzgred mora da se pomene i politika. Nekada sam se veoma uzbuivala kada se prialo o politici. Verovala sam u ideale. Danas sam sve udaljenija od toga. Vie mi se i ne pia o tome. To je valjda odraz nekog razoaranja. ( ena, 35 god., VSS, pravnica) Od politike smo se manje-vie umorili. U asno sam mnogo za ovih deset godina izgubio ivaca priajui o svemu tome, a bio sam nemoan da neto promenim. Sve se svodilo na pljuvanje. Taj gnev smo delili meu sobom. Nita nismo mogli da promenimo. Nedostajale su mi teme kako u imati svoj stan, decu, kako bih voleo da mi izgleda stan. (mukarac, 29 god., SSS ) Malo je onih koji izjavljuju da ne razgovaraju o politici, da ne ele time da se optereuju i da ne ele da se zakae meusobno zbog politike. Najvei broj ispitanika istie da pored linih tema i svakodnevnih dogaaja dosta priaju o politici, dodue sada manje nego ranije. Pre 5. oktobra svaka stvar se redovno pretresala, a sada je druga situacija, vreme za koje su se borili tako da vie nemaju toliku potrebu za priu o politici. Stie se utisak da se veliki vroj ljudi dru i sa politikim istomiljenicima, tako da nema potrebe za svaom oko politike, mada ima i onih koji navode da su se posvaali sa roditeljima koji su stalno gledali RTS, sa najbli im srodnicima i raskidali prijateljstva zbog politikih neslaganja. Jedna ispitanica navodi: Izgubila sam najboljeg prijatelja, a i sa bratom sam se posvaala zbog politike. Mu me je prozvao uliarkom, jer sam sve ove godine provela na ulici u protestnim etnjama. ( ena, 51 god., Vii fizio terapeut, SG) Ljudi su svesni koliko objektivnih okolnosti utiu na sadr aj razgovora koji vode. Razgovaramo o tome ta se kome neprijatno dogodilo i kakve raune ima da platimo, a ne mo emo i koliko smo se zadu ili i ta nam sve treba, a ne mo emo sebi da priutimo. Sada teme o umetnosti i knjigama retko dolaze na red. ( ena, 35 god., SSS, honorarna novinarka) U razgovoru dominira politika i sad posle promena. Najvie se pria o tome ta se desilo, gde se mi nalazimo, na koji nain bismo mogli bolje da ivimo, da li se ide na bolje, da li se vidi neki pomak. Dolazimo i u konflikte tokom razgovora. Ima i onih koji stoje iza starog re ima i tra e sve negativno u novom, pa su konflikti neminovni. ( ena, 50 god., VSS prosvetni radnik) Za veinu naih sagovornika, kako za one koji su izjavili da uspevaju da obave sve planirane poslove u toku dana tako i za one kojima stalno nedostaje jo vremena, karakteristino je da su stalno umorni, a esto ne znaju zbog ega i to navode kao veliki problem. To je zapravo umor koji se kumulirao godinama usled niza gubitaka, promaaja, oskudica raznih vrsta, frustracija, briga, straha od mobilizacije i straha za egzistenciju.

Porodini ivot

249

Promene u svakodnevici nakon 5. oktobra

U pogledu promene u svakodnevici posle 5. oktobra ljudi generalno istiu da im je u materijalnom pogledu te e, a da se promenio pogled u budunost, atmosfera u drutvu i da su se psiholoki rasteretili straha, anksioznosti, agresivnosti i drugih negativnih oseanja, kao i da se oseaju mnogo slobodnije i smelije u pogledu naina miljenja, govora i kretanja. Takoe se uoava da ljudi poinju da veruju u sebe i svoju sposobnost da reavaju probleme. Optimizam koji se javio daje im vie energije i samopouzdanja. Najreprezentativniji su sledei odgovori: Promenio se pogled na budunost. Ne nervira nas toliko politika sfera kao pre 5. oktobra. Nervira me, ali ne toliko kao pre 5. oktobra. Svakodnevni ivot nije laki, ak je te i sa finansijske strane. (mukarac, 20 god., SSS, kompjuterski operater, SG) Meni je te e u materijalnom pogledu. Sve da bine su vee, a prihodi su mi manji, jer manje sveta dolazi u salon. Ali jako mi je drago da je posle deset godina veliki broj ljudi otiao na godinji odmor, mada zato nee sebi moi da priute kozmetiara, frizera i slino. ( ena, 51 god., vlasnica salona kozmetike, SG) Promenilo se: vie ne gledam vesti, ne pratim politiku tampu, ne gledam zasedanja Skuptine. Nemam vie potrebu. Ranije sam imala. ( ena, 27 god., student psihologije, ) Promenila se atmosfera u mom srcu i u dui i u mojoj porodici. Promenilo se samo u tom smislu da se vratila nada, vratilo se raspolo enje, svi se oseamo slobodnije, da mogu da planiram i neki put, oseam da sve to mogu i ono to je najva nije, da se konano oeam slobodnom, i taj oseaj da se vie ne stidim da ka em da sam Srpkinja. ( ena, 45 god., ekonomista, SG) Promenilo se to to evo mo emo da priamo. Do sad nismo mogli priati i svi smo bili depresivni i ubijeni. Ali sve ostalo se sporo menja. Lino ne vidim da mi je bolje. Jedini boljitak to mogu da ka em ta me titi a niko mi zbog toga ne ka e bie tehnoloki viak ili ii e na Biro. Plata mi se poveala, ali opet nedovoljna, ( ena, 39 god., SSS, dizajner, ) Promenilo se to to smo slobodniji to se tie naina miljenja, govora, kretanja. Ljudi su smeliji, a to ranije nisu bili. Finansijska situacija je loa, ali su ljudi otvoreniji, smeliji, spremniji da ka u ta misle. Nema dr avnog terora. ( ena, 40 god., SSS, nezavrena studentkinja sociologije, privatnica) Apsolutno se promenilo. Psihiki smo stalo eniji, imamo vie vremena za sebe, zadovoljniji smo, ima nade da bude bolje i raunam da e bar mom detetu biti bolje upravo zalaganjem tih ljudi koji su stali na elo i ele da naprave pomak i te e da naprave bolji ivot. Ide na bolje u svakom sluaju! ( ena, 52., VSS, nastavnica)

250

Ljiljana Buzad i-Jelinek

Graani su mahom svesni da su tekoe u prelaznom periodu nu ne, da ne mo e sve preko noi, da je potrebno vreme da doe do znaajnih promena, mada se kod jednog dela osea i prizvuk razoaranja, jer su im oekivanja na osnovu obeanja politiara bila znatno vea. Smeta mi to kod graana ne postoji razumevanje za promene koje moraju da idu sporo i teko. Ljudi su izgubili strpljenje pa ne mogu da shvate da stvari imaju svoj tok. Ljudi kude novi sistem, a za sve treba vremena. ( ena, 40 god., SSS, privatnica) Mora da bude jako teko i bolno. Spremna sam da me potkai. Ali ja imam dvoje dece i imala sam lepe detinjstvo i mladost nego to je njihova, mislim, neka bar oni neto imaju, neka imaju perspektivu, neka njima bude bolje, a ja imam ega da se seam. ( ena, 40 god., ekonomista, SG) Tekoe tranzicije su nu ne. To su razne pretumbacije i nu ne su. Mi smo poslednji kojima se to deava pa bi trebalo neto da nauimo iz iskustva onih koji su to proli. Da ne idemo glavom kroz zid. Nismo nali metod da to bezbolno proemo, ali i dan danas nije kasno za to. Ali ja sam malo spremna da trpim zbog boljeg ivota. Tolerancija mi je sada mala. Mislim da je itavom narodu tolarancija mala. Svima je dogoreo fitilj do kraja i nema vie mnogo tolerancije i razumevanja pogotovu u odnosu na vlast. Vie nema prostora da trpim da bi mi bilo bolje. ( ena, 53 god., VSS, nastavnica) Za korenitije promene treba pustiti da proe pet do deset godina, da se promeni situacija, da se povea standard, ali kako su oni krenuli, teko e se neto popraviti. Kao da sada ele sebe da obezbede. (mukarac, 31 god., SSS, radnik u obezbeenju strane ambasade, ) Na narod je poznat po trpljenju. ( ena, SSS, prodavaica, ) Iako veina govori da u materijalnom pogledu ivi znatno te e nego ranije, misle da su poskupljenja nu na i realna, a neku se nadaju da je to samo privremeno. Izuzetno je mali broj onih koji smatraju da poskupljenja nisu opravdana i da je moglo i bez njih, ili izjavljuje da ne zna da li su se mogla izbei. Tr ite mora sve da regulie, treba potovati tr ite. Poskupljenja su opravdana. Sve to je vetaki dr ano zbog socijalnog mira mora da poskupi. Neka vladaju tr ite i zakon. Sve e to tr ite da regulie. Bolna stvar je to mi nemamo adekvatne plate. ( ena, 40 god., ekonomista, SG) Poskupljenja su nu na, to je neka ekonomska cena, ali to ne mo e uz afriku lovu. Ne mogi ja sa 250 DEM da plaam vedske cene. (mukarac, 59 god., zanatlija, SG) Nadam se da je to privremeno. Kad nastupi tr ina privreda i par naih ljudi na koje raunam. Naa privreda je ranije zavisila od dr ave. (mukarac, 65 god., penzionisani slu benik, SG)

Porodini ivot

251

Poskupljenja nisu nu na u ovoj meri. Ovde je porez vei nego u SAD. (mukarac, 22 god., student vie elektrotehnike, SG) Apsolutno sam spremna na poskupljenja, mislim da tako treba, treba izdr ati. Ja sam srena to mogu da kupim jednu flau ulja u slobodnoj prodaji po skupljoj ceni nego da sa penzionerima stojim u redu za ono jeftinije ulje. ( ena, 52 god., vii fizioterapeut, SG) Poskupljenja su negde nu na, negde nisu. Svi bi trebalo da se trude i da proizvode i da tede. Mi sve bacamo. Nema recikla e. Mnogo bi moglo da se utedi i da se ispravi nainom ponaanja, da vie ekonomiemo, da domainski poslujemo u domainstvu, optinama, gradu i dr avi. Bilo bi nam svima tada mnogo bolje. ( ena, SSS, prodavaica, ) Veina graana smatra da teret promena nije ravnomerno rasporeen. Teret nije ravnomerno rasporeen. Zasad najvie trpi najsiromaniji sloj penzioneri. Oni ne mogu sa svojim primanjima ni na pijacu. Jedva pre ivljavaju. (nukarac, 60 god., penzionisani slu benik, SG) Postoje samo bogati i ni i. Ni i sloj snosi sav teret. Svi su se slili u taj ni i sloj. Srednji je pojeden. ( ena, 65 god., osnovna kola, SG) Bogatai su uvek imali. Pet do deset posto, oni koji se bave vercom, i vlast i oni koji su pre lovili u mutnom a sad su se samoprealtovali u novu vlast, oni su izuzeti. Najvie je pogoena sirotinja i penzioneri i ljudi koji ive od svog rada, a oni koji su iveli na tu raun i dalje dobro ive. (mukarac, 60 god., zanatlija, SG) Oni koji su stekli kapital, njih ne mo e da pogodi, a nas sve ostale da mi smo se slili u jedan sloj, onaj osiromaeni na ivici egzistencije. ( ena, 45 god., VSS, SG) U svim promenama jedni dobijaju a drugi gube. Oni koji su ranije dobijali su se prestojili pa opet dobijaju i imaju, a oni koji su ranije ispatali, izlazili na ulice, opet su izgubili. Niko ne mo e biti izuzet iz toga sem onih koji imaju dovoljno pa ih to ne dira. ( ena, 53 god., VSS, profesor) Teret plaa ceo narod, a jedan deo podzemlja lepo ivi. ( ena, 60 god., via medicinska, i psihologija, penzionerka, SG) Ljudi uoavaju da promene do kojih je dolo u drutvu zahtevaju da se menjaju i neke stare navike. Najee se pominju navike u radu i navike u ponaanju. Prva navika koju narod treba da izmeni je lenjost. Da radi naporno ceo dan i vrati se kui umoran, ali da na kraju meseca tvoja firma od tvog rada neto napravi i da na kraju meseca dobije zaslu enu nagradu. (mukarac, 27 god., SSS, student, SG) Treba vie da se radi, ali nema posla. Nijedna fabrika koje ni pre nije radila ni sada ne radi. Ljudi ne bi ili na bolovanje, promenili bi se kada bi bili adevatno

252

Ljiljana Buzad i-Jelinek

plaeni. Teko je da se vie radi kada nam se ne nudi vie za uzvrat. (mukarac, 60 god., zanatlija, SG) Treba da se promeni jedna opta kultura ophoenja u institucijama i na ulici. Da se vrati jedan nivo u ponaanju. ( ena, 40 god., VSS, SG) Moramo da shvatimo da moramo posao da odradimo sto posto anga ovano za taj novac kojim smo plaeni. Nema vie bolovanja i nesposobnosti. Moramo da se menjamo i na linom planu. Mi smo prilino nekulturan narod, a pritom smo izgubili toleranciju i trpeljivost. Moramo da shvatimo da sve to mora da se menja. ( ena, 35 god., SSS, privatnica) Navike moraju da se menjaju, samo ne znam na koji nain. Prvo treba ljude nauiti da rade. Nae drutvo je nauilo da se neradom najbolje ivi. Mlade treba nauiti da rade. ( ena , 40 god., VSS, vaspitaica) Treba apsolutno menjati navike. Potrebne su promene u nama samima. To znai da na odnos prema radu treba da bude drugaiji, kao i na odnos prema ljudima, okru enju i lanovima porodice. Ako hoemo da pomognemo u svemu tome i da koraamo to br e i da to br e preemo taj put koji e nas dovesti do boljeg ivota, onda promene moraju biti prvenstveno u nama samima da bismo izali iz krize to pre. ( ena, 53 god., VSS, profesor) Treba menjati nedomainsko poslovanje u raznoraznim resorima. Ostale su navike iz Titovog perioda radio ne radio isto ti se hvata, ba me briga nije moje. Pa ovo je sve nae. Moramo da uvamo i da tedimo, svi treba da promenimo i navike u pogledu higijene da ne prljamo grad. ( ena, 63 god., VSS, penzionerka, ) to se tie odgovora na pitanje da li planiraju neto da menjaju u linom ivotu, ti planovi se uglavnom odnose na promene na poslovnom planu ili se jo uvek ne planiraju nikakve promene. Planiram promene na poslovnom planu. Mo da e ve idue godine planovi moi da mi se ostvare. ( ena, 40 god., SSS, privatnica) U mom linom ivotu ne planiram nikakve promene. to se posla tie nema ga isto kao ni pre. Sve je pitanje para i veze. ( ena, 26 god., SSS, nezaposlena) Planirala sam mnogo da menjam u sopstvenom ivotu, ali mi to neto ne polazi za rukom. ( ena, 35 god., VSS, pravnica) Ne mogu da menjam nita sad u ezdeset treoj godini. U kui bi neto promenila ako bi odobrili kredite. ( ena, penzionerka, ) Na pitanje ta im najvie smeta u sadanjoj situaciji dobili smo raznovrsne odgovore.

Porodini ivot

253

Ako je 5. oktobra bila revolucija, trebalo je revolucionarno da se dovode neke stvari. Da donesu zakone i strogu kaznenu politiku. Smeta mi Skuptina, i republika i savezna, to je prava sramota. ( ena, 40 god, VSS, SG) Meni u ovom trenutku nita ne smeta, jer se radujem svakom novom danu i svemu onome to se deava i to ide nabolje. ( ena, 55 god., VSS, prosvetni radnik) Najvie mi smeta kadrovska politika, kada vidim koji su ljudi u mojoj sredini doli da nas vode. Ova vlast se rukovodila prema partijskoj opredeljenosti, a ne prema strunosti i potenju. Mislim da su dola nestruna lica po partijskoj liniji. Samo su se ljudi promenili. Nita nije uinjeno da se suzbije korupcija. To bi narodu dalo poleta, bez obzira da li bi on od toga imao neposredne koristi. ( ena, 35 god., VSS, lekar) Smeta mi to se u okru enju nita nije promenilo. ivimo okru eni vercerima i prljavtinom. Sve je zatrpano smeem od buvljaka. Gradi se bez plana i reda. Posekli su nam drvorede, unitavaju nam zelene povrine. Nova vlast nita nije uinila po tom pitanju. ( ena, SSS, prodavaica, ) Moglo bi se zakljuiti da je veliki broj ljudi oekivao vee i br e poboljanje materijalnog stanja standarda ivota, a suoeni su sa izneverenim oekivanjima, nezadovoljavajuom realnou, loim kvalitetom ivota u materijalnom pogledu, padom standarda i pogoranjem uslova ivota. Ljudi to oseaju, to ive i o tome otvoreno govore. Mnogi su razoarani sporim tempom promena, suoeni sa daljim trpljenjem, iako su svesni da ne mo e sve preko noi da se promeni. Meutim, istovremeno, nasuprot mnogim izneverenim nadama i nasuprot raskoraku izmeu oekivanog i ostvarenog u pogledu poboljanja u materijalnoj sferi, kod mnogih je veoma izra en oseaj nade i otvorenih perspektiva, psiholoke rastereenosti od negativnih oseanja, a naroito raznih oblika straha, kao i vei oseaj samopouzdanja, vere u sebe i sopstvene sposobnosti, kao posledica jednog novog optimizma koji se javio i koji se svuda osea. Ljudi jesu istroeni, jesu umorni, napaeni, isceeni, ali promena do koje je dolo, koja je otvorila neke nove mogunosti i perspektive, kao da im je ulila novu energiju, novi polet, novo strpljenje i spremnost na nove napore i nove pokuaje u pogledu menjanja nekih starih navika, naroito u radu i ponaanju, kako na individualnom tako i na kolektivnom planu.

Gordana Miti

Drutvene promene i oekivanja graana Kragujevca

Sluaj Kragujevca
Primer Kragujevca je veoma ilustrativan i indikativan u pogledu optih ciljeva ovog istra ivanja. Analiza materijala raena je kvalitativnom metodologijom studije sluaja. Zato i otkud Kragujevac kao predmet posebne analize? Kragujevac je u viestrukom smislu veoma reprezentativna sredina za Srbiju u celini, ali takoe i vrlo specifina. Socijalna slika grada i drutvena svakodnevica, kako u proteklom, tako i u sadanjem trenutku to najbolje pokazuje. Predmet analize su stavovi Kragujevana, njihov do ivljaj drutvenih promena, oekivanja, spremnost na drutveni i politiki anga man. Posebno e biti razmatran sluaj Zastave, jer je iz izjava graana primetno da oni svoj do ivljaj promena vezuju za ono to se dogaalo i dogaa sa fabrikom koja simbolizuje identitet grada. Odnos prema vlasti i institucionalnim akterima politikog delovanja u ovom sluaju ispitivae se na osnovu stavova i izjava koje se tiu lokalne vlasti, s obzirom na to da se na lokalnom nivou najdirektnije i najneposrednije ispoljava uticaj vlasti na svakodnevni ivot graana. Tu je do ivljaj uinka promena najneposredniji sa stanovita percepcije graana, linog iskustva u pogledu drutvenih promena i rezultata nove vlasti.

Polazne pretpostavke
Kao jedan od najveih industrijskih gradova u Srbiji (pa i ire), Kragujevac se mo e oznaiti kao izraziti primer svih naih privredno-razvojnih uspeha i promaaja posleratnog socijalistikog razvoja. Takoe, primer je i negativne socijalne diferencijacije, posebno naglaene u poslednjih deset godina, a to je inae opte mesto karakteristino za zemlju u celini. U sveukupnom socijalnom beznau i siromatvu, Kragujevac se naao u ekstremno tekoj situaciji, to mu je na alost obezbedilo naziv dolina gladi. U socijalno-politikom smislu, bio je poprite sueljavanja i premeravanja odnosa politikih snaga, na jednoj strani, prethodnog re ima (u poslednjih deset godina), na drugoj opozicionih partija i razliitih opozicionih koalicija. Dijapazon politikih pulsacija na strani opozicio-

256

Gordana Miti

nih partija se kretao od povremenih nadanja i oekivanja, do neuspeha, rasula, konfuzije i nemoi u pogledu organizovanja graanskih protesta irih razmera. Na strani re ima, demonstracija moi, uz sve sna nije jaanje autoritarnosti, praeno reformskim pokuajima da se pomogne gradu, pre svega demonstrirano na primeru Zastave, doveli su do toga da je itav grad sve vie postajao talac propalog industrijskog kompleksa. Graani Kragujevca su u socio-psiholokom smislu, naroito krajem 1999. godine bili po mnogo emu zahvaeni paradoksom zvanim smrtni refleks normalnosti (U. Beck). U optem beznau, bedi, zahvaeni strahom od represivnosti tadanjeg re ima, ljudi su svako eventualno suprotstavljanje i aktivnije delovanje na planu promena projektivno do ivljavali kao ogroman egzistencijalni rizik, i pri tom zapadali u apatiju, odustajanje i situaciju poeli prihvatati kao gotovo normalnu. Moglo bi se primetiti da je to u najveoj meri bila zajednika karakteristika graana Srbije na planu svesti i odnosa prema drutvenoj stvarnosti. Zbog takvog stanja svesti, tokom 1998. i 1999. godine postojala je i realna opasnost da nei biti mogue oekivati stvaranje sna nog i ireg druvenog bloka za pokretanje demokratskih promena. Takva situacija je dobrim delom uslovila da se prema septembarskim izborima 2000. godine (kada je pru ena institucionalna forma smanjenja rizika u suprotstavljanju postojeem re imu) graani odrede kao prema poslednjem sredstvu, ivotno va nom pitanju. To je primetno i u sluaju Kragujevana. Iz analitikih razloga neophodno je izlo iti osnovne pokazatelje koji e omoguiti uvid u socijalnu sliku grada, kako bi se mogao ispitati i razumeti refleksivni odnos u politikim stavovima graana i njihov odnos prema promenama. Teorijski je poznat stav da siromatvo i socijalna beda nisu dobar saveznik demokratskih promena u drutvu. Stoga je znaajno ispitivanjem utvrditi da li je prekretnica oznaena 5. oktobrom uinila da graani zauzmu kvalitativno drugojaiji, aktivniji odnos prema drutvenim promenama, s obzirom na jo uvek nepovoljne socijalne uslove ivota. U skladu s tim, analizom dobijenih podataka proveravae se sledee pretpostavke: a) nezadovoljstvo socijalnim uslovima ivota i ostvareni rezultati nisu ponitili jo uvek prete no optimistiki odnos prema nu nosti demokratskih promena; b) dolo je do pomeranja u shvatanjima, da ostvarenje boljeg ivota ne mo e doi bez aktivnijeg delovanja i ponaanja individua na planu reavanja konkretnih ivotnih problema (individue i lokalne zajednice); c) naglaeno nepoverenje i nezadovoljstvo lokalnom vlau.

Socijalna slika grada

Iz istorije Kragujevca primetna je relativno prosperitetna faza razvoja (sa manjim ili veim oscilacijama) sve do kraja 80-ih godina, posle kojih, tokom 90-ih, grad zapada u katastrofalnu krizu. To je, inae, opta pojava, karakteri-

Drutvene promene i oekivanja graana Kragujevca

257

stina za gotovo sve vee industrijske centre u zemlji. Specifinost Kragujevca je u tome to je u njemu bilo najdrastinije manifestovano raspadanje privredne strukture i osiromaenje veine stanovnitva. Prema tadanjim procenama politikih analitiara, ovaj grad je esto oznaavan kao onaj iz kojeg e u odreenom trenutku zapoeti graanski bunt protiv tadanjeg re ima Slobodana Miloevia. Pa ipak, to se nije dogodilo, ve tek sa oktobarskim dogaajima 2000. godine koji su zahvatili itavu zemlju. Kao etvrti grad po veliini u Srbiji, Kragujevac je po mnogo emu osoben. Pre svega zbog kulturno-istorijskog i politikog naslea (nekadanja prestonica Srbije), kao i zbog privredno-socijalne strukture, to mu daje obele je industrijskog i radnikog grada. Istovremeno, po nepovoljnim socio-ekonomskim karakteristikama predstavlja i paradigmu drutvenog beznaa u kojem se Srbija nala u poslednjih desetak godina. Kao centar umadijskog regiona, grad je do 1990. godine imao osnovna obele ja industrijske sredine (kao centar automobilske industrije) i nalazio se prema ekonomskim i socijalnim pokazateljima meu pet najveih i najrazvijenijih gradova u Srbiji. U periodu od 1990. do 2000. godine grad do ivljava katastrofalan pad. To se mo e objasniti jednim delom kao posledica opteg stanja u zemlji (drutveno-ekonomska i politika kriza), ali i kao posledica nepovoljne privredne strukture (mono-industrijskog karaktera), to je praktino znailo da je sa zaustavljanjem rada Fabrike automobila Zastava zaustavljen i razvoj itavog grada. Bez obzira to je univerzitetski i kulturni centar umadije, razvojni potencijali grada su u najveoj meri zavisili, kako u prethodnom periodu, tako i u poslednjih deset godina, od razvojnih mogunosti i proizvodnih rezultata Zavoda Crvena zastava (dalje u tekstu Zastava). Fabrika je od svog osnivanja pa sve do danas bila i ostala pod ingerencijom republike vlade. Po svojoj veliini i broju zaposlenih bila je grad u gradu i kao takva predstavljala prepoznatljiv znak identiteta lokalnog stanovnitva (Kragujevac je Zastava, a Zastava je Kragujevac do ivljaj je jedne od ispitanica u istra ivanju /KG-GM-2/). Prikaz osnovnih socijalnih i ekonomskih pokazatelja1 odnosie se samo na godine 2000- 2001, koje su posebno relevantne imajui u vidu period sprovoenja istra ivanja, i 2002, kao referentnu u smislu trenda. Podaci e biti korieni vie u ilustrativne nego u analitike svrhe, s obzirom na temu i ciljeve istra ivanja. Grad je sve do 1990. godine bio primer prosperitetne, industrijski razvijene sredine.2 Poev od 1989, kada je iznosio 3.269$, dohodak po stanovniku je bio
1 Izvor: Indikatori socio-ekonomskog stanja u Gradu za 2000, 2001. i 2002. godinu, Sekretarijat za istra ivanje i razvoj: Informacija za novinare, Skuptina grada, Kragujevac, februar 2003. 2 Nacionalni dohodak po glavi stanovnika je 1989. g. iznosio 3.250$, a po zaposlenom 8.752$. Industrija saobraajnih vozila je bila nosilac razvoja. Ukupna proizvodnja 1989. g. iznosila je 213.862 automobila i 5.530 kamiona, a ukupan broj zaposlenih iznosio je 74.407 radnika.

258

Gordana Miti

u stalnom opadanju, tako da je u 1999. godini iznosio svega 347$.3 Situacija se u tom pogledu u 2001. godini ak i pogorala. Po prosenim primanjima koja su u julu te godine dostigla iznos od 7.034 din. (234 DEM), grad se naao na 92. mestu, mada i dalje etvrti po veliini od 163 optine u Srbiji. Situacija se nije znaajnije poboljala ni u decembru 2002. godine, kada se po mesenoj zaradi Kragujevac naao na 80. mestu. Neznatna pozitivna tendencija primetna je u pogledu uea dohotka u potroakoj korpi, koja se smatra donjom granicom podmirenja osnovnih egzistencijalnih potreba. U 2000. godini bilo je potrebno izdvojiti 3 prosene zarade, u januaru 2001. 2,9, u decembru iste godine 1,8 prosene zarade, a u decembru 2002. godine 1,1 kada je prosena zarada na nivou grada iznosila 333 DEM. Uee komunalnih usluga u prosenoj zaradi pokazuje pozitivnu tendenciju, odnosno procentualno smanjenje (decembar 2002. 35,1%. u odnosu na decembar 2001. 49,1%). Prema podacima Zavoda za tr ite rada, krajem 2001. godine bilo je 19.704 nezaposlenih. Ako se ovome doda 3.000 lica koja rade na odreeno vreme, formalno zaposlene koji se povremeno anga uju, dobija se broj od 50.000 nezaposlenih, to je inilo preko 50% radno sposobnog stanovnitva. Ovo je u istoriji Kragujevca bila najvea stopa nezaposlenosti, vea od iste u Republici. Pri tome, zna se da je broj neprijavljenih na tr itu rada mnogo vei od broja prijavljenih, a ako se uzme u obzir i situacija posle septembarskih dogaaja, kada je zapoet proces dekomponovanja Grupe Zastava (viak radne snage od preko 15.000 radnika), onda je broj nezaposlenih u poslednjem mesecu 2001. godine znatno vei.4 U 2002. godini, situacija je u tom pogledu neto bolja. Tada je broj nezaposlenih iznosio 34.508, ukljuujui i one na birou Zastava zapoljavanje i obrazovanje (ZZO) koji je iznosio 5.916, i zaposlene na odreeno vreme (5.000) primetan je blagi rast zaposlenosti, uglavnom u zoni sive ekonomije.5 Oekuje se da e u 2003. godini doi do znaajnog porasta nezaposlenosti, koji e uslediti sa privatizacijom i daljim prestrukturiranjem kragujevake privrede. Socijalnu sliku grada odslikava i podatak da je u 2001. godini broj korisnika socijalne zatite bio blizu 5.000 ljudi (Centar za socijalni rad). Zna se, takoe, da
3

U decembru 1990. g. prosena zarada u Kragujevcu iznosila je 1.270 DEM, u decembru 1998. g. 127 DEM, u decembru 1999. g. svega 59 DEM, a u decembru 2000. g. 108 DEM. Prosena neto zarada u privredi Kragujevca u 2000. g. je iznosila 1.752 din. (2.307 u Republici), tako da se po prosenim primanjima grad naao na 90. mestu. 4 U Zastavi zapoljavanje i obrazovanje (ZZO) bilo je krajem 2001. g. 8.500-9.000 ljudi (ukljuujui i one van grada). Jedan broj onih koji su izgubili posao penzionisao se ili uzeo nadoknadu, neznatan broj je zapoeo privatan posao, a odreeni broj je apsorbovala siva ekonomija (708 koju su do maja 2002. skinuti sa evidencije ZZO). 5 Ukupna i latentna nezaposlenost u 2002. godini iznosila je 40,6%, to je predstavljalo uslovno smanjene nezaposlenosti, jer je u obraunu dolo do uveanja kategorije radno sposobnog stanovnitva (zbog novog Zakona o radu i pomeranja starosne granice), tako da je to smanjenje gotovo beznaajno.

Drutvene promene i oekivanja graana Kragujevca

259

je 2000. godine oko 60.000 ljudi koristilo razliite vidove socijalne pomoi, pri emu je u tu kategoriju ulazio i znaajan broj penzionera kojih je krajem te godine u Kragujevcu bilo 31.036. U 2002. godini zabele en je rast korisnika socijalne pomoi od preko 5.051, a kategorija penzionera je poveana na 32.385, sa daljom tendencijom rasta. Izuzetno teku situaciju u Kragujevcu dodatno optereuje i veliki broj izbeglih i raseljenih lica sa boravitem u Kragujevcu. Njih je u 2000. godini bilo 16.559. Prema podacima Komesarijata za izbeglice, na teritoriji grada je registrovano 16.700 raseljenih lica (stanje krajem septembra 2001). ak i prema zvaninim podacima, situacija se pogorala, a ako se zna da svi nisu registrovani, procenjuje se da ukupan broj dosti e cifru od oko 20.000 izbeglica. Prema najnovijim zvaninim podacima u 2002. godini, taj broj iznosi 15.581. Kragujevaku stvarnost, pored nezaposlenosti i siromatva, pratile su pojaane socijalne tenzije praene estim i dugotrajnim sindikalnim protestima radnika sa znaajnim socijalno-politikim obele jima, to je bilo politiki instrumentalizovano i od opozicije i od re ima. Svako znaajnije opoziciono delovanje tokom 90-ih godina zapoinjalo je u Kragujevcu, naroito u vreme izbora. Kragujevac je sve vie dobijao obele ja opozicionog grada. To je bio dodatan razlog da republike vlasti potpuno zanemare problem Zastave i da, odreenim socijalnim davanjima, povremeno samo gase po ar, kupujui socijalni mir. Situacija se nije promenila ni sa promenom lokalne vlasti (1997. godine), kada je na lokalnim izborima pobedila opozicija. Ta vlast je bila objektivno (materijalno i institucionalno), a i politiki nespremna za reavanje privrednih problema, posebno kada je Zastava u pitanju, tako da je ekonomsko i socijalno propadanje grada nastavljeno. Sa konstituisanjem nove vlasti posle 5. oktobra, tokom godinu dana, socijalna slika grada se nije bitnije promenila. Prisutan je neznatan pozitivni trend (kao rezultat donacija i humanitarne pomoi), to je na odreen nain uslovilo rast prosenog dohotka. Pokrenuta je proizvodnja automobila koja je zanemarljiva (9.318 automobila u 2002.) u odnosu na baznu 1989. godinu, daleko manja od neophodne da bi u ekonomskom smislu bitnije uticala na promenu stanja u gradu. Prema popisu iz 2002. godine Kragujevac ima 180.252 stanovnika (5.070 u inostranstvu). Apsolutni porast stanovnika izmeu dva popisa iznosi 168, a indeks rasta ukupnog broja stanovnika je 100,93. Grad je od jednog izrazito imigracionog podruja tokom 60-tih i 70-ih godina, sa ekonomskim i socijalnim propadanjem tokom 90-ih, sve izrazitije postajao izrazito emigraciono podruje. Niska stopa rasta stanovnitva ovog grada, manja od 1%, posledica je kako nepovoljnog prirodnog prirataja, tako i loih ekonomskih i socijalnih uslova ivota u poslednjih desetak godina. ak i u demografskom smislu, u smislu bioloke vitalnosti, grad odslikava stanje u Srbiji.

260

Gordana Miti

Do ivljaj promena ima li prostora za optimizam

Polazni ciljevi konkretne analize usmeravaju ispitivanje karakteristinih stavova Kragujevana koji se odnose na drutvene promene posle 5. oktobra 2000. godine. Kao prvo, u smislu do ivljenog/nedo ivljenog iskustva promena, nivoa i tempa promena i njihovog vrednovanja; drugo, sluaj Zastave u izjavama graana, kao izraz reflektivnog odnosa prema promenama uopte; tree, odnos prema postojeoj lokalnoj vlasti kao servisu graana. Ono to je gotovo zajedniko svim ispitanicima (sa neznatnim izuzecima) jeste nu nost promena, to i nije posebno iznenaenje niti je analitiki znaajno, imajui u vidu socijalne karakteristike lokalne sredine. Takoe, prisutno je kod najveeg broja ispitanika da se stanje u Zastavi (bilo da su zaposleni, ili su bili zaposleni ili ne) uzima kao simbol dometa i kvaliteta drutvenih promena. Po svim ostalim pitanjima, nije mogue izdiferencirati jasne tendencije i tipologije koje bi omoguile preciznije generalizacije znaajne za lokalnu sredinu u celini. Takoe, postoje marginalno izra ene krajnosti u smislu promena nema i ne mogu se oekivati, to bi se moglo oznaiti kao izrazito pesimistiki stav, i druga krajnost koja podrazumeva stav afirmativnog do ivljaja promena, veru u dalju pozitivnu perspektivu promena, kao bezrezervno optimistiki stav. Izmeu takvih stavova mogu se analitiki zapaziti meovite inklinacije i tipoloke slojevitosti. Jedna od moguih tipolokih linija razgraniena jeste samo uee graana, lini anga man u septembarskim i oktobarskim dogaajima 2000. godine, kao i sam odnos prema tim dogaajima. Na osnovu toga, mogue je napraviti uslovno razgranienje izmeu tri tipa: aktivistiki, neaktivistiki i indiferentno-pragmatiki. Svaki od njih sadr i odreenu slojevitost i nijansiranje. Aktivistiki tip podrazumeva aktivne uesnike u dogaajima, ali je primetno razlikovanje u pogledu oblika intenziteta delovanja, pa i samih motiva. U smislu odnosa prema politici i politikom u irem smislu, sreu se razliiti varijeteti, pa je stoga ovaj tip dosta heterogen. Izjave kojima se definiu razlozi linog anga ovanja pre i tokom oktobarskih dogaaja, odnos prema javnim poslovima i eventualno anga ovanje i naini mogue participacije su razliiti. Neznatan broj karakterie oblik politizovanog aktivizma,6 tj. anga man sa jasnim politikim i ideolokim predznakom. Kod te kategorije je vidljivo da su u du em periodu aktivisti vezali svoj ivot za politiko delovanje u irem smislu. Aktivizam je esto nain ivota,7 a kod nekih manifestacija definisanih politikih stavova. Nastoje da budu dobro upueni i informisani o svim znaajnijim politikim pitanjima i problemima. Njihovo anga ovanje ima kontinuitet, pre oktobarskih dogaaja, tokom, a kod nekih je vidljiva spremnost za eventualno profesionalno
6 7

Videti poglavlje o shvatanjima politike, odeljak o tipovima anga mana. ...Kada se deavalo neto na ulici, to je bilo normalno njima [roditeljima] da ja budem tamo... Nisam dobijao nikakve prijave, ali itajui dosije sam video posle... da vidim koliko sam ja ispravan u toj celoj prii, prosto oseao bih se ru no da me nisu na neki nain markirali (student prava, 29, KG-GM-3); Samovoljno [sam ila na proteste]... spremim ruak i idem tamo gde mi je mesto ( nezaposlena, 49, nepotpuna VS, KG-GM-1).

Drutvene promene i oekivanja graana Kragujevca

261

bavljenje politikom. Odreeni broj aktivistikog tipa karakterisao je dugogodinji anga man opozicionog delovana putem stranakog politikog anga mana ili se manifestovao u razliitim oblicima graanske neposlunosti unutar civilnog sektora.8 Ovaj drugi segment te kategorije ispitanika spreman je na anga ovanje, pod odreenim uslovima, u tzv. prelomnim momentima (kontekstualno imperativni anga man). Svoje uee u dogaajima u verbalnom iskazu depolitizuju, ne do ivljavaju ga kao politiko, ve kao anga man koji je u funkciji odbrane samog ivota. Budui svesni socijalnog beznaa u kojem su se nali, iz dotadanjeg apatinog stanja povlaenja prikljuuju se masovnim protestima, ocenjujui da je to pravi momenat i ansa da se prethodni re im konano skine sa politike scene (Ovo mora da se menja, ne valja, jer ne postoji segment koji nam nije uniten...Glasala sam za DOS ... za smenu vlasti, jer ona vlast mi je sve upropastila nezaposlena, nepotpuna VS, 49, KG-GM-1).Tu se anga ovanje do ivljava kao egzistencijalno bitno, presudno u odreenom trenutku. Aktivistikom tipu pripada i jedan broj onih koji se ukljuuju iz prete no pragmatikih razloga, investiraju svoje uee u smislu politikog zaloga za novo vreme koje dolazi.9 Jedan broj karakterie nepolitiki kontekstualni anga man koji u ovom sluaju obuhvata antipolitiki nastrojene graane, najee one koji su skloni drutvenom anga manu, tako da svoje uee u oktobarskim dogaajima kao takvo i do ivljavaju. Smatraju ga neophodnim, ali imaju odbojnost prema politikom delovanju.10 Neaktivistikom tipu pripadaju oni koji najee ne prihvataju borbu za demokratiju na ulici. Karakteriu ih razliite ideoloko-politike, profesionalne i generacijske specifinosti. Kod odreenog broja prisutne su naslage komunistike ideoloke svesti, ili su pristalice prethodnog sistema vlasti. Mada svesni nu nosti promena, oni integriu svoj politiki stav i anga man u pravno-institucionalni nain ostvarenja promena.11 Ovaj tip ne pristaje i ne prihvata nain na koji se dogodila smena re ima,12 bilo iz konformistikih ideolokih, profesionalno-pragmatikih ili tradicionalistikih razloga. esto su deklarativno apolitini,
...Ja sam bio jedini od asovniara koji je etao... Ja sam bio jedan koji nije mogao da se pomiri sa tim, moji su lupali u erpe i lonce [u vreme protesta 1997. g.] (asovniar, 62, KG-GM-9). 9 Verovatno mo da moj [anga man] nije bio dovoljan u odnosu na prijatelje, komije... Nezavisno, jer sam se posle toga ulanila u stranku [DSS]... Smeta mi to postoji mnogo revanizma (nezaposlena, SSS, 48, KG-GM-2). [Izjava jedne ispitanice, razoarane promenama jer nije uspela zadr ati posao i pored uea u oktobarskim dogaajima.] 10 Nisam se, niti u u ivotu da se ulanim u bilo koju partiju (sindikalni poverenik , SSS, 33, KG-GM-6). 11 Kao protivnik... ja sam bio komunista, ja nisam bio pristalica ove vlasti, ove opozicije... Po meni je 5. 10. neto to ne prilii demokratiji... Rekao sam im idite, ljudi, ali ja mislim da to tako ne treba i neu da uestvujem u tome (pogonski in enjer, VS, 51, KG-GM-10). 12 ...Ja sam ga [5. 10] do iveo na jedan te ak nain, jer tako nije smelo da se desi... Inae ne odobravam paljenje Skuptine, teranje silom neto... Ovo nije revolucionarno vreme, pa da bude revolucija. Ako se neto desi, ima zakon, ima nain... Mislim, i voleo sam promene, ali nisam voleo na takav nain (penzioner, SSS, 54, KG-LV-9).
8

262

Gordana Miti

ali sutinski okupirani politikom, razmiljaju o politikim pitanjima i imaju veoma izgraene politike stavove.13 Indiferentno-pragmatiki tip pokazuje raznolikost slojno-profesionalno i generacijski posmatrano. Ovom tipu pripadaju oni graani koji zaokupljeni svojim svakodnevnim brigama, suoeni sa konkretnim egzistencijalnim problemima, esto ocenjuju da ih politika ne zanima, uglavnom ostaju po strani (gledaju svoja posla) , oekuju da promene donese neko drugi (dr ava ili politike stranke). U ovoj grupi je najvie onih koji su stvarno apolitini. Ne samo da nisu bili uesnici oktobarskih dogaaja, ve iskazuju nezainteresovanost za sferu politikog u optem smislu, i svojevrsnu distancu da o tome razmiljaju i govore.14 Miljenja koja iznose o politikim pitanjima su esto neobrazlo ena (zamagljena preusmeravanjem na linu situaciju i probleme koji se tiu novca, zaposlenja i dr.), nedoreena i povrna.15 Svaki od ovih tipova pokazuje odreene varijetete u pogledu karakteristika i intenziteta iskustvenog do ivljaja promena, perspektive na relaciji optimizam / pesimizam, oekivanja / neoekivanja daljih promena. 1. Aktivistiki tip ispitanika je najzastupljeniji u uzorku. Po pitanju do ivljaja oktobarskih dogaaja i promena koje su usledile, bilo na linom ili kolektivnom planu, daju nekoliko karakteristinih tipova odgovora. a) Znaajan je broj onih kod kojih je oktobarska smena re ima sna an, pozitivan emocionalni do ivljaj. To najee iskazuju frazama tipa: kao da mi je sa oiju palo neto; kao oslobaanje naroda; ja sam bio euforian; drugaija atmosfera; lake se die i sl. Same promene do ivljavaju vie u psiholokom smislu. Za neke je i sama injenica to Slobodana Miloevia vie nema na vlasti dovoljna promena. Nisu previe ni oekivali i, mada nisu zadovoljni postignutim, nadaju se daljim promenama. U ovoj grupi ispitanika je najvei broj optimista i optimistikih pesimista, kao onih koji se nadaju i pri eljkuju da se promene intenziviraju, veruju u bolje sutra kao u jednu izvesnost za koju ive, ali ih do ivljaj ostvarenih promena, pre svega sporost promena, ono to nije uinjeno, a moglo je, kao i ono to se ini,a ne sme i ne treba, upuuje na zabrinutost, skepsu, pesimizam.
Ne, ne nikad, i sad ne mislim da treba da se rui po ulicama, da se lome izlozi... a uglavnom se to radilo... Pa, dobro, onda je to bila opozicija, ovi koji su obeavali, a sad, pa nemaju oni neku veliku vlast. Ovo mora da se iskristalie, ove male minorne partije (slu benica u penziji, SSS, 61, KG-LV-8). 14 Nisam uestvovala, bila sam nemi posmatra, onako gledala sa strane ta se to dogaa... Mo da zato to sam imala i te druge obaveze... A sve to to bude, ima ljudi koji e sve to da dovedu u red... Ba su vam teka pitanja (profesorka u gimnaziji, VSS, 29, KG-GM-4). 15 Ne [nisam uestvovala u protestima]. Mo da sam se zadesila u gradu kada su bila ta okupljanja, ali nisam ila ulicama... Jednom su me zvali i ja sam rekla da ne mogu... To je moj nain, mislim da to na ulicama nije neto bitnije uticalo na sve. Nije to bilo organizovano (nezaposlena, SSS, 23, KG-LV-3).
13

Drutvene promene i oekivanja graana Kragujevca

263

Karakteristine izjave sa naglaenim emocionalnim nabojem do ivljaja 5. oktobra i optimizmom u pogledu daljih promena, jesu sledee: Pa ja sam ih do iveo euforino... neko oslobaanje naroda. Pa generalno, mislim da je sama sadanja vlast, u to vreme opozicija, obeavala malo vie nego to mo e. Ja razumem da sve to to je obeala nije moglo da se desi... Pa, to neko ekonomsko blagostanje, verujem da niko ko imalo razmilja nije verovao u neko ekonomsko blagostanje preko noi. (sindikalni poverenik, SSS, 33, KG-GM-6). Pa bitno, bitno, atmosfera se kompletno promenila... mislim da je sve, mo da ja to tako vidim zato to elim tako da vidim, ali mislim, naravno jako sporo, nedovoljno i to to su ljudi iz istog re ima ostali, tim sistemom zadojeni i teko da se priviknu, ali mislim da se to menja (novinarka, VSS,49, KG-LV-5). Kao novo roenje. Pri eljkivao sam da doe do neke vrste revolucije... Nisam mnogo verovao u to da e da se desi... Bio sam oduevljen... Ja podr avam ovo, ali da li e da bude bolje ne znam. Ali oekujem, oekujem da se te promene stvarno dogode, odnekud mora da pone (asovniar, 62, KG-GM-9). Pa, stvar se promenila, ali meni promene nisu bile nimalo nepoznate, znai nisam imao iluzije da e se desiti neto drugo od ovoga to se desilo... Pozitivno je, naravno, to to vie nee biti ratova, to je jedino izvesno i najpozitivnije (student prava, 29, KG-GM-3). Iz navedenih izjava proizlazi pozitivno vrednovanje samog dogaaja smene vlasti kao veliko psiholoko i emocionalno rastereenje. Sama injenica da se dogodilo neto to su dugo oekivali doprinosi jaanju uverenja da e promene doi, mo da ne tako brzo, ali da je tim dogaajem otvoren put u bolje sutra, na to gledaju sa optimizmom i nadom. Kada se dalje analiziraju odgovori, i pree sa psiholokog plana do ivljaja promena na svakodnevni ivot i drutvene institucije, onda je u odgovorima kod znaajnog broja ispitanika prisutno razoarenje, nezadovoljstvo ostvarenim promenama. Prisutno je nastojanje da se konkretnom argumentacijom potkrepe iskazi razoaranja, kod nekih takoe i pokuaj da razoaranje ubla e tra enjem opravdanja u objektivnom stanju drutva pre oktobarskih promena. Stoga se nezadovoljstvo dometima i efektima promena kod jednog broja temelji na konkretnoj argumentaciji onoga to nije uinjeno, a objektivno je moglo, sa jasnim kritikim stavom, dok kod drugih esto kao izraz izneverenih oekivanja koja i nisu bila utemeljena na realnoj osnovi (oni su obeavali svata; mo da ja nisam upuen; mi smo blesav narod i dr.), tako da je prisutna nesigurnost u pogledu ocena do ivljenog iskustva promena. esto, sa kritikom argumentacijom kod veine ispitanika idu normativistiki stavovi i projektivno miljenje. Ilustrativni su primeri sledeih iskaza: Pa, ja sam lino mislila da e mnogo vie da se uini na konkretnoj proizvodnji i tu sam lino razoarana. Mislim da je i sadanja vlast u gradu i

264

Gordana Miti

republika vlast morala i mogla vie da utie na to. To je bilo neto vezano sa zakonima republikim, to mora da se promeni... Zbog tih zakonskih i oko promena u policiji, sudstvu, i tu isto mislim da je jako sporo ilo... I oko ovog partijskog nametanja i bez konkursa i bez toga, mislim da je to katastrofa (novinarka, VSS,49, KG-LV-5). Pa, po mome mi smeta to se poprilino sporo ide napred, poprilino sporo. E sad, mogue je da ja nisam dobro upuen, pa da to i ne mo e br e, ja to tako i razumem, ali mislim da je moglo neto da se uradi, neto br e (KV automehaniar, 44, KG-LV-6). ...Ali zaista je trebala da se povue jedna crta i da se vidi ko je ta i kako radio. Mislim, to to neko ima funkciju i u sadanjoj vlasti, a deavalo se. I vidite koliko ima afera i sa sadanjim politiarima na vrlo visokom nivou... Ono ime sam ja najvie nezadovoljan je pravosue, jer po meni je tu metastaziralo, i vie nego metastaziralo... Znai, svi ovo procesi koji se deavaju, koji su vie nego jasni da je trebalo da se ree, nisu reeni, znai postoji neka konica (sindikalni poverenik, SSS, 33, KG-GM-6). Primetno je da ovi graani, i pored razoaranja, iskazuju spremnost za kritiko promiljanje, zainteresovanost i projektivno miljenje, to ukazuje na odsustvo apatije i spremnost na aktivan odnos prema drutvenoj stvarnosti. Iako bi se uslovno mogli svrstati u optimistike pesimiste, to je grupa koja bi pored misaonog anga mana bila spremna i za praktino, drutveno delovanje. Pesimistika orijentacija u iskazu je vie pokreta nego konica i znak odustajanja. b) Kod jednog broja aktivistikog tipa odrie se bilo kakav pozitivan efekat promena. U prilog takvim iskazima obino ide argumentacija koja se odnosi na nezadovoljavajue stanje u pojedinim drutvenim institucijama, lokalnim gradskim slu bama i organima vlasti. Neki ispitanici iz ove grupe su dugogodinji uesnici opozicionih protesta, osobe sa barikada, aktivni uesnici oktobarskih dogaaja, a neki su se iz pragmatikih razloga u to ukljuili. Karakterie ih pesimizam, po svoj prilici kao posledica neravnote e ili raskoraka izmeu, po sopstvenoj oceni, velikih ulaganja, linih investicija i nadanja u promene, na jednoj strani, i ostvarenih rezultata promena, na drugoj. To je implicite sadr ano i vidljivo iz celovitog teksta razgovora, tako da iskazi koji se navode samo delimino to mogu potvrditi, na primer: Mislim da se nita nije promenilo,ini mi se da su neke stvari gore [sa refleksijom na uzrok koji vidi u karakteru novih vlasti]... Pa vie se ne zna ko plaa, a ko vodu nosi, svi hoe da upravljaju, a niko ne upravlja, svi se prave da rade, a niko ne radi, kako se ka e, oni su razvlaeni, a ovi nisu dovlaeni (nezaposlena, nepotpuna VS, 49, KG-GM-1). Kod nekih ispitanika se ocena ostvarenih promena definie krajnje negativno, kao u sluaju ispitanice koja istie oseanje razoaranja posle 5. oktobra, a to se kvaliteta promena tie lino, ja mislim da je samo na gore (nezaposlena, SSS, 48, KG-GM-2).

Drutvene promene i oekivanja graana Kragujevca

265

2. Neaktivistiki tip ispitanika je najmanje zastupljen u posmatranom uzorku. Ovom tipu pripadaju uglavnom ispitanici leve ideoloke orijentacije, neki pristalice prethodnog re ima ili komunistike ideologije titoistikog perioda. Mada svesni loeg socijalnog stanja u kome se zemlja nalazila do 5. oktobra, same te dogaaje do iveli su kao neto nedopustivo, ne prilii demokratiji, kao prevaru, dr avni udar. U skladu s tim se do ivljaj promena kod nekolicine mo e oznaiti kao delimino pozitivno miljenje o rezultatima promena, pre svega na planu rasta ivotnog standarda. Istovremeno, ti pozitivni efekti se relativiziraju i minimiziraju poreenjem sa periodom do 1989. godine, kao i stanjem u privredi (primer Zastave). esto su u pitanju iskazi normativistike prirode, a odnose se na oekivanja i tok promena. Zastupljenije su negativne ocene dometa promena, kao i pesimistika oekivanja, posebno u poreenju sa periodom pre raspada SFRJ, kao sa periodom boljeg, normalnog okvira ivota. Nekolicina ispitanika ovog tipa, iako deklarativno apolitini, imaju politiki obojen do ivljaj promena i argumenaciju situiraju u politiki kontekst. Kod jednog broja prisutna je prinudna apolitinost, ne toliko zbog odbacivanja politike, ve zbog socijalnih uslova u kojima se nalaze, pa u tom kontekstu i vrednuju rezultate promena. Ovaj tip karakteriu veinom pesimistika oekivanja. ... Znai, od 5. oktobra naovamo uslovno je standard skoio, znai, porastao je. Sa druge strane, taj 5. oktobar je doprineo da meni guraju klju u fabriku... Ako posmatramo od 1990. godine, i sada, kroz primanja, standard je porastao, ali to je opet relativna stvar, jer u vreme Ante Markovia... Ja ne ivim bolje, ali ivim bolje u odnosu na devedesete, ono, 1991, 1992, kada je bila hiperinflacija (pogonski in enjer, VS, 51, KG-GM-10). Kvalitet ivota? Pa, to su bile do 90-te godine, jo Miloevi nije doao na vlast, tada se najbolje ivelo, a od 5. oktobra posle ovih promena, nita na bolje nije krenulo, samo jo gore...(Da li e biti bolje?) Ako ovi ostanu na vlasti, ne. (Na pitanje o kvalitetu ivota i da li je mnogo opao u odnosu na raniji period) Da, mnogo je opao. (Na pitanje da li misli da je sada gori ivot nego onda, ispitanica pokazuje nesigurnost i konfuziju, odreenu rezervu, iznosei donekle protivurenu argumentaciju) Ne bih znala da vam ka em, kada je bilo gore. Zadnju platu koju sam tada primila, uvee sam mogla tada da kupim 100 grama kafe, sutra ujutru nisam (pretpostavlja se da je ispitanica mislila na period hiperinflacije). (Na pitanje da li ipak ima neto to je pozitivno) Ba nita, samo gore (trgovkinja, SSS, 44, KG-LV-4). Nisam optimista, naprotiv, mislim da sam pesimista i mislim da e biti mnogo te e (penzioner, SSS, 54, KG-LV-9). 3. Indiferentno-pragmatiki tip ispitanika je u uzorku zastupljeniji od neaktivistikog. Ovu grupaciju karakterie elja za promenama, ali ostvarenje tih promena ne do ivljavaju kroz prizmu politikog delovanja, ili znaajnijeg linog drutvenog delovanja. Ono to im je takoe zajedniko to je odsustvo politikog anga mana u najirem smislu i drutvenog aktivizma, tako da ih u tom

266

Gordana Miti

smislu karakterie apatinost i indiferentnost. Najee su to ispitanici koji su apolitini. Pokazuju nezainteresovanost za drutvena i politika zbivanja. U verbalnom iskazu o politikim pitanjima pokazuju nezainteresovanost, ponekad pravdajui to navodnom ili faktikom nekompetentnou ili neznanjem, profesionalnim brigama. Iznose ponekad tue miljenje kao svoje, to daje utisak nesigurnosti ili straha. Nema u iskazima autentinog, linog iskustva i preciznog stava o do ivljaju promena. U pogledu odnosa prema drutvenim promenama posle 5.oktobra, variraju od strpljivog optimizma i elje da se nadaju da e biti bolje, do razoarenja i indiferentnosti, pa i pesimizma. Neki od karakteristinih odgovora o rezultatima promena u ovoj grupi ispitanika jesu sledei: Meni savreno nita... Ni na bolje, ni na gore, pa na gore i jeste malo, ranije smo bar neto mogli, ali samo da se razumemo, bez obzira to se promenilo, bar po meni, na gore... (penzionerka, SSS, 61, KG-LV-8). U pravom smislu se nisu dogodile, mo da samo neke personalne promene, na polo ajima nekih funkcija, politikim, a nita znaajno ovako ne vidim... Pa, mo da su promene u brzom uspostavljanju rauna... Znai, vrlo su ekspeditivni svi rauni i za struju i komunalne usluge, znai ubre, voda, sve ostalo, za poreze svakako... (profesorka gimnazije, VSS, 29, KG-GM-4). Pa, nita naroito... Sve je isto... Pa naravno, trebalo bi da budu ni e cene, vee plate, pa valjda e biti jednog dana... (U pogledu oekivanja:) Pa, bolji standard, ni e cene, da mo e sa svojom platom da ode na letovanje, zimovanje, a ne da ne mo e da ode nigde (radnik, O, 31, KG-LV-10).

Zastava kao simbol identiteta i do ivljaja promena Kragujevana

Do ivljaj promena se kod znaajnog broja ispitanika fokusira na problem Zastave. To se moglo i oekivati, s obzirom na to da je Fabrika automobila u okviru Grupe Zastava prepoznatljiv znak identiteta Kragujevana. Grad je, kako u nedavnoj prolosti, tako i danas blisko povezan sa onim to se dogaa u Zastavi i oko Zastave. Fabrika je na direktan ili indirektan nain uticala i jo uvek utie na ivot Kragujevana, pa su stoga bila i velika oekivanja graana da se sa promenom re ima ue u drutvene i privredne reforme koje e dovesti do reenja problema Zastave. Otud je sasvim razumljivo to je do ivljaj promena u iskazima znaajnog broja graana u konkretnoj argumentaciji usmeren na ono to se dogaalo sa fabrikom u proteklom periodu, posebno posle dekompozicije Grupe Zastava, kada je programom Vlade Srbije 2001. godine zapoet proces prestrukturiranja ovog privrednog kompleksa. ak i u sluajevima kada Zastava nije deo linog iskustva, ispitanici povezuju svoj do ivljaj promena na odreen nain sa stanjem i promenama koje se tiu Fabrike. Primer Zastave koriste bilo za komparaciju mera prethodne i sadanje vlasti na republikom nivou, ili da argumentuju lou socijalnu sliku grada, ali i da rasvetle svoj odnos prema odreenim drutve-

Drutvene promene i oekivanja graana Kragujevca

267

nim problemima (neadekvatnoj socijalnoj politici, korupciji, propadanju privrede, looj kadrovskoj politici i dr.). Do ivljaj promena, koji se u iskazima jednog broja ispitanika usmerava na problem Zastave, na odreen nain predstavlja i izraz refleksivnog odnosa prema drutvenim promenama uopte. Dobar broj Kragujevana ispoljava u iskazima sna an oseaj lokalpatriotizma. Vole grad u kome ive, ali je takoe veoma prisutno, naroito kod starijih ispitanika, razoaranje, jer pamte i bolja vremena grada i ivota u njemu (Veina ljudi je razoarana u ovaj grad, sredinu, ljude, nezaposlena, SSS,23, KG-LV-3), a kod mlaih nezadovoljstvo uslovima ivota i sadr ajima koje pru a lokalna sredina, posebno zbog palanakog duha koji je, prema nekim izjavama, sve prisutniji. Pri argumentaciji iskaza nezadovoljstva socijalnim uslovima ivota u lokalnoj sredini, najee to ine koristei primer Zastave i njene propasti. Tako e jedna od ispitanica istai da mi mnogo dobro znamo kako je u celoj Srbiji i u svim gradovima, ipak mislim da je Kragujevac najgori. Jer, Kragujevac je Zastava, a Zastava je Kragujevac (nezaposlena, SSS, 48, KG-GM-2). Primetno je da se najee negativan do ivljaj ostvarenih promena posle 5. oktobra povezuje i konkretizuje primerima iz Zastave. Takoe se pribegava ponitavanju i relativiziranju pozitivnih efekata promena na primeru Zastave i situacije koja je usledila 2001. godine posle primene programa Vlade Srbije (up. napred citirani primer: Uslovno je standard skoio, znai porastao je. Sa druge strane, taj 5. oktobar je doprineo da meni guraju klju u fabriku, KG-GM-10). Kod nekih ispitanika primetan je pokuaj realnog sagledavanje situacije u kojoj se Fabrika nalazi ve du i period, tipa iskaza: Sve ima svoj vek, malo se ulagalo u tu fabriku. Proizvode se sve bolji i bolji automobili, ko e da kupi na auto... Mislim da se nije investiralo. Ono to je izgraeno, to je to. Niko nije investirao u budunost (nezaposlena, SSS, 23, KG-LV-3). Program Vlade Srbije najvei broj Kragujevana do ivljava kao proces koji e definitivno zatvoriti vrata Fabrike. Tom prilikom dolo je do otputanja tehnolokog vika, a u strukturi otputenih najvie je onih sa ni im kvalifikacijama, tako da se ta situacija u izjavama esto koristi da se naglasi kako teret promena najvie podnose upravo radnici, kao u izjavi u Zastavi su direktori ostali, a radnike su otpustili (nezaposlena, SSS, 29, KG-LV-3). Prisutne su i izjave u kojima se iskazuje stav razumevanja i sagledavanja objektivne situacije, a na mere Vlade gleda kao na pokuaj da se prekine sa dugogodinjom pogrenom politikom: U Zastavi je mnogo ljudi radilo sa sela, godinama, i to je naviklo, i to je ilo s kolena na koleno, i sad je kraj tome. Veliki procenat ljudi ivi na selu. U Zastavi su samo radi radnog sta a, kada doe vreme letnjeg perioda, ne mo e da ga vidi. E, sad, istina je morala da doe na videlo (KV radnik kalioniar, 48, KG-GM-8). Korupcija i zloupotreba polo aja u izjavama Kragujevana esto se argumentuje primerima iz poslovanja Zastave, kako pre, tako i posle 5. oktobra (Profitirali su na razne naine. Prvo su odmah posle prestrukturiranja uradili

268

Gordana Miti

novu sistematizaciju, podigli su plate. Zatim, posle 5. oktobra mnogi ljudi putuju toliko da je to nemogue. Zastava kao da radi u pet smena... Te informacije su sve injenine do zadnjeg dana, 1.avgusta, do kada sam ja radila. Koji je rezultat doneo Zastavi ovek koji odlazi u Rusiju etiri puta? Dalje, Egipat, Kipar... /nezaposlena, SSS, 48, KG-GM-2/). Problem korupcije i loe kadrovske politike kao pratei problemi i posle 5. oktobra naglaavaju se upravo primerom iz Zastave, kao u izjavi jedne ispitanice koja istie podatak da je prepolovljen broj radnika [u Zastavi], a broj kraa je ostao isti. Zamislite vi taj podatak, to znai da su ostali lopovi (novinarka,VSS, 49, KG-LV-5). Kod druge, to se vidi iz obrazlaganja linog stava odbijanja da se ponovo zaposli u Fabrici: Zato to su u Zastavi ostali da rade oni koji su, na primer, u vreme najveih muka, u vreme trajka glau, u vreme peaenja za Beograd, u vreme svih tih borbi sa direktorom za zajednika prava ljudi, stajali na kapijama i popisivali ko izlazi; ko trajkuje, a ko ostaje u Fabrici (nezaposlena, nepotpuna VS,49, KG-GM-1) Primetno je da primer Zastave najee koriste u svojim izjavama oni graani koji su nezadovoljni dometima drutvenih promena, pogotovu kada promene povezuju sa ekonomskim i socijalnim uslovima ivota. Nezadovoljstvo u pogledu ostvarenih promena iskazuju i oni graani koji su eleli smenu re ima i bili za promene, pa sluaj Zastave u tim izkazima ulazi u korpus neostvarenih oekivanja i obeanja novih vlasti. Kod onih koji su bili pristalice prethodnog re ima, ili kod onih koji 5. oktobar nisu do iveli kao znaajnu prekretnicu, primer Zastave se koristi za potvrdu, najee negativnih rezultata drutvenih promena ili pesimistikih oekivanja.

Odnos prema lokalnoj vlasti

Shvatanje politike i odnos prema politikom graana Kragujevca nema nekih posebnih specifinosti u odnosu ne ve uoene opte karakteristike graana Srbije.16 Ovom prilikom razmotrie se njihov odnos prema akterima politikog delovanja u lokalnoj sredini, imajui u vidu da je u lokalnoj sredini odnos vlasti i graana najdirektniji, a do ivljaj vlasti, u smislu njenog uticaja na svakodnevni ivot, najneposredniji. Slogan vlast kao servis graana, promovisan od strane novih vlasti, uticao je na jo jae podsticanje ve prisutne nepolitinosti graana i na njihov otklon i kritiku distancu prema politikom uopte na jednoj strani, i do ivljaj politike kao borbe za polo aje i privilegije, na drugoj. Znaenje koje bi ovaj slogan mogao imati u irem smislu: mi emo obavljati poslove koji su u nadle nosti lokalnih vlasti i u interesu graana, a graane ne treba da zanima politiki aspekt naeg delovanja17 jo vie podstie apolitinost i distancu prema politici. Graani su znaenje metafore vlast kao servis graana, vie prepoznali kao prostor za promociju linih i stranakih interesa predstavnika vlasti,
16 17

Videti poglavlje o shvatanjima politike. Takvom pristupu odgovara iskaz jedne od ispitanica: Najbolje bi bilo da ne znamo ni ko je na vlasti, ni u gradu, ni u dr avi, ali da se normalno ivi i da se nirmalno radi (KG-LV-4).

Drutvene promene i oekivanja graana Kragujevca

269

nego interesa samih graana. Kada iznose miljenje o politikim akterima na lokalnom nivou, procenjuju ih i do ivljavaju njihovo delovanje preko linih osobina i vrednosti, i drutvenog prostora u kom deluju za koji va e posebni zakoni vlasti i moi, a koji su deo politike (vlast je vlast). Kragujevani su i u prethodnom sazivu Skuptine grada imali iskustvo nove vlasti posle lokalnih izbora 1996. godine, kada je na lokalnim izborima pobedila opozicija (koalicija Zajedno). Stoga je u iskazima graana prisutna i komparacija, odnosno, relacione konstatacije kada o sadanjoj vlasti govore kao o boljoj ili goroj u odnosu na prethodnu. Takav odnos najee se sree kod indiferentno-pragmatinih tipova graana, uglavnom apolitino orijentisanih, pri emu to, ta je to bolje, a ta gore, ostaje krajnje nedefinisano, u smislu rade ne rade, ne znam, sporo rade, nemam uvid i sl. Jedna od ispitanica e tako u pokuaju da napravi poreenje zapasti u kontradikciju, pa se iz iskaza vidi da u stvari nema naroito dobro miljenje ni o sadanjoj, a ni o prethodnoj vlasti: Ne mogu da ka em da nita ne rade.Evo, zavrili su ovaj autoput kroz grad... Mislim da je ova vlast u Kragujevcu bolja nego prethodna ...[O koaliciji Zajedno:] Ni oni nita nisu uradili (nezaposlena, SSS, 23, KG-LV-3). esto se rad prethodne lokalne vlade ocenjuje kao bolji, s obzirom na komparativne prednosti koje sadanja vlast ima, a graani ih vide u finansijskim sredstvima i novom ustrojstvu vlasti na svim nivoima, to prethodna vlast nije imala.18 Sudei prema izjavama graana, postoji veoma naglaeno nezadovoljstvo rezultatima rada lokalne vlasti. Kada argumentuju svoje nezadovoljstvo politikom strukturom vlasti, vidi se da odgovori variraju u opsegu, poev od toga da ta vlast uopte nije nova, to su samo akteri stare vlasti (ispitanik misli na komunistiku prolost veine politikih aktera) (penzioner, SSS, 54, KG-LV-9), preko stava koji ukazuje na znaajno prisustvo vlastodr aca iz prethodnog re ima: ...[JUL-ovci, Radikali SPS-ovci] ostali su na elu odreenih institucija koje su upropastili, promenili su stranke i dalje upropauju ista preduzea (nezaposlena, nepotpuna VS, 49, KG-GM-1), do stava da: su na svim mestima partijski graani, to inae nije bilo obeanje DOS-a... Za sada mislim da je u Kragujevcu, znai, potpuno tajna partijska dr ava (novinarka, VSS, 49, KG-LV-5). U izjavama koje sadr e odreenu argumentaciji kritikog odnosa prema lokalnoj vlasti, ona najee podrazumeva uoptene formulacije kao to su: neefikasnost, neorganizovanost, loa kadrovska struktura, nedovoljno znanja, sklonost ka bogaenju, zloupotreba funkcija, rade vie za sebe i dr. Retko se navode primeri i argumenti do ivljenog, linog iskustva, a kada to ine onda se to po pravilu izvodi iz rada javnih preduzea i institucija na lokalnom nivou (Zadovoljan sam u tom komunalnom radu, jer to sam video, to je argument, KG-GM-10).
Meni se ini da je Verkova vlast mnogo potenija i mnogo vie uradila... da je ona lokalna vlast vie uradila za grad u nemoguim uslovima, nego ovi sada kada imaju donacije sa svih strana (asovniar, 62, KG-GM- 9).
18

270

Gordana Miti

Iz odnosa prema drutvenim promenama u lokalnoj sredini izvode odnos prema vlasti i njenom radu. Vodee politike aktere i njihov rad najee vrednuju prema njihovim linim, moralnim i profesionalnim osobinama, ime argumentuju pojave zloupotrebe polo aja i sklonosti ka bogaenju, kao i obratno, jer u lokalnoj sredini svako svakog zna, tako da se odnos prema vlasti personalizuje i prevodi na lini plan. Vodee politike linosti u iskazima graana predstavljaju personifikaciju same vlasti, a to se vidi iz iskaza kao: Verkova vlast, Vlatkova vlast, to je takoe i izraz otuenosti graana od vlasti i politike uopte. Sa odreenim izuzecima, kada se ne uoava bitna razlika (...po meni je to politika koja se sprovodi po dubini, KG-GM-10), uglavnom pri poreenju nivoa vlasti i rezultata njihovog delovanja, najgore prolazi lokalna vlast. Ovo to sam rekao, na lokalu nikakva, na saveznom malo bolja, a po meni na republikom najbolja (sindikalni poverenik, SSS, 33, KG-GM-6). Savezna vlada se ne trudi ba toliko, ona nije ak vie ni sigurna da postoji savezna dr ava, pa tako, savezna vlada je neki zamiljeni oblik vlasti. A lokalna vlast mi se ne dopada uopte (uenica, 17, KG-GM-7). Lino mislim da trenutno Kragujevac ima najloiju vlast koja je ikada postojala posle rata, u odnosu na sve vlasti, to je mislim katastrofalno po obrazovanju, po spremnosti, po sposobnosti, po dejstvima... (KG-LV-5); Na lokalnom nivou, ja bih vlast odmah smenila (KG-GM-1). Koliko god imali negativan odnos prema kvalitetu rada lokalnih organa vlasti, graani tu situaciju ipak vide kao prolaznu bolest, kao posledicu sporosti promena, nesnala enje u vlasti, a za pojave korupcije i zloupotrebe smatraju da e im se vratiti kao bumerang, to praktino znai da veruju u instituciju smenljivosti vlasti. Takav stav bi se mogao smatrati kao znaajna tekovina iskustva smene vlasti ostvarene oktobarskim dogaajima 2000. godine.

Zakljuna razmatranja
Na osnovu sprovedenog istra ivanja i analize iskaza Kragujevana, primetno je znaajno prisustvo aktivizma ispoljenog tokom oktobarskih dogaaja 2000. godine, kao i oseanje besperspektivnosti po pitanju ostvarenih rezultata i oekivanja drutvenih promena. Razlozi takvog stanja su viestruki. Naglaeni aktivizam Kragujevana proizlazi jednim delom iz socio-ekonomskog beznaa u kojem su se nalazili u poslednjih desetak godina. U tom smislu su delili sudbinu graana Srbije, ali je njihovo stanje bilo dodatno ote ano propau velikog industrijskog kompleksa od koga je grad zavisio. Meutim, to se ipak ne mo e uzeti kao dovoljno objanjenje, jer se iz loih, pa makar bili katastrofalni socijalni uslovi ivota kakvi su bili u Kragujevcu, ne mo e direktno izvlaiti spremnost i aktivizam graana, pogotovo u uslovima naglaene represivnosti politikog re ima kakav je tada bio na vlasti. To ak dovodi pre do pasivizacije i apatinosti, to je inae bilo u znaajnoj meri ispoljeno i u ponaanju Kragujevana. Mo e se rei da su nedovoljni aktivizam i pasivnost, i pored znaajnog prisustva delovanja opozicionih partija, estih sindikalnih okupljanja i protesta (koji

Drutvene promene i oekivanja graana Kragujevca

271

su vie imali politiki, nego socio-ekonomski predznak) bili prepoznatljiva obele ja socio-psiholokog i politikog stanja u gradu u itavom prethodnom periodu. Dodatni, ali ini se kljuni razlozi znaajnog aktivizma Kragujevana u oktobarskim dogaajima mogu se nai u sledeim razlozima. Kragujevani su posle lokalnih izbora 1997. godine po prvi put izborili i dobili novu, opozicionu lokalnu vlast. Iskustvo promena i do ivljaj posledica tih promena je neto to je na graane uticalo u dvostrukom smislu. Prvo, u pozitivnom, dovelo je do jaanja svesti i saznanja da su promene mogue, a drugo, da one i nisu donele ono to se oekivalo, jer ta vlast nije mogla, ni subjektivno, a ni objektivno gledano, bitnije da utie na drutvenu svakodnevicu Kragujevana. Nije mogla pre svega uticati na sudbinu Zastave. Takoe, bez obzira to je politika koalicija Zajedno imala lokalnu vlast i delovala bez veih unutranjih politikih tenzija, nije uspevala da graane zatiti od represivnosti re ima. Nadle nost republikih vlasti je bila prisutna u gotovo svim znaajnijim privrednim organizacijama i institucijama, i to je bilo jedno od ogranienja. Drugo, problemi grada su bili suvie krupni za nivo lokalne vlasti. S druge strane, ono to je bilo vidljivo naroito u 1999. godine (u uslovima ratnog stanja), kada se lokalna vlast stavila u slu bu odbrane i saniranja ratnih razaranja, to je na odreen nain bilo razumljivo, ula je istovremeno i u ideoloko-propagandnu maineriju nove politike homogenizacije masa koju je sprovodio tadanji re im. Za sazrevanje svesti o nu nosti drutvenih promena bilo je od posebnog znaaja delovanje nezavisnih lokalnih medija. Najznaajnija u tome je bila uloga lokalne televizije RTK (osniva Skuptina grada) i nedeljnika Nezavisna Svetlost koja je, budui autonomna u svom delovanju, bila kritiki usmerena ne samo prema republikim vlastima ve i prema predstavnicima lokalne vlasti. Kragujevac je tada bio medijski i informativno mnogo slobodniji i otvoreniji od mnogo veih centara (Beograda ili Nia, na primer) u kojima je bila prisutna informativna blokada. Uz to, krajem 1998. i tokom 1999, a naroito poetkom 2000. godine, zapa a se nagli razvoj civilnog sektora, posebno NVO-a. Koliko god bile marginalne i nedovoljno organizovane u svom delovanju, one su odigrale znaajnu ulogu u irenju ideja o nu nosti drutvenih promena i potrebi aktivnog delovanja graana u njihovom ostvarenju. Sprega izmeu lokalnih medija i civilnog sektora imala je znaajnu funkciju u itavom procesu predizborne kampanje. Saznanje i svest o nu nosti promena kod Kragujevana su sazrevali, pre svega, na iskustvu ve ostvarenih promena (lokalna opoziciona vlast) koje nisu bile dovoljne i zadovoljavajue da se situacija u gradu bitnije promeni, a promene su bile pitanje ivota. Taj momenat velikih oekivanja i probuena nada za Kragujevane su bili septembarski izbori, a naroito oktobarski dogaaji kada su masovno stali u odbranu izbornih rezultata. Drutvena prekretnica oznaena 5. oktobrom za graane je bila puna oekivanja. Dogodilo se da, posle vie od godinu dana od smene re ima, do ivljaj promena kod veine Kragujevana prate oseanja razoaranja, pesimizma i

272

Gordana Miti

besperspektivnosti. Kod jednog manjeg broja ispitanika prisutan je optimizam i strpljenje, jer su promene na bolje neminovne, poto gore ne mo e biti, ali to ide, po njima, neprihvatljivo sporo. Besperspektivnost u iskazima pojavljuje se kao posledica nezadovoljstva brzinom, sadr inom i kvalitetom ostvarenih promena. Oekivanja su za Kragujevane bila povezana, kao prvo, sa o ivljavanjem, tj. reavanjem problema Zastave, i poboljanjem socijalnih uslova ivota. Iako je primetan blagi rast dohotka i porast kupovne moi u posmatranom periodu, graani to dosta realno sagledavaju kao posledicu priliva finansijskih sredstava od donacija iz inostranstva i razliitih vidova socijalne pomoi, a ne kao rezultat o ivljavanja privrednih aktivnosti. Mogli su razumeti i prihvatiti da se problem Zastave nije mogao i nije eleo reiti za vreme vladavine prethodnog re ima. Takoe, su bili svesni nemoi prethodne opozicione vlasti da na tom planu neto bitnije uini, ali ne prihvataju da posle godinu dana nova republika vlast zapone proces prestrukturiranja privrede masovnim otputanjem radnika kao tehnolokog vika, a da pri tom ne ponudi i ne pronae nova reenja za rast zaposlenosti kroz pokretanje i razvoj novih privrednih aktivnosti. Uz to, prisutno je nezadovoljstvo rezultatima lokalne vlasti koju Kragujevani do ivljavaju manje-vie kao jo jednu lokalnu nepogodu koja ih je zadesila, ali koja e proi, jer su prepoznali i imaju do ivljaj smene vlasti kao tekovinu demokratskih promena. Zabrinjava svakako injenica da je na poslednjim predsednikim izborima 2002. godine primetna pojava preusmeravanja jednog dela birakog tela ka radikalnijim, desnim politikim opcijama.To se mo e u velikoj meri dovesti u vezu sa socijalnim stanjem u gradu, potrebom za promenama, ali i sa oseanjem besperspektivnosti. O ivljavanje privrednih aktivnosti i poboljanje socijalnih uslova ivota je ono to su Kragujevani pre svega oekivali. Meutim, ekanje na stratekog partnera u cilju o ivljavanja Fabrike automobila Zastava u svesti Kragujevana je isto to i ekati Godoa. Besperspektivnost u velikoj meri proizlazi iz injenice da je Zastava jo uvek prepoznatljiv znak identiteta i do ivljaja promena u svesti lokalnog stanovnitva, a reenje tog problema se jo ne vidi.

Isidora Jari

Generacija R: pogled iz ugla mladih

Ideja da se pie o stavovima mladih za mene je od samog poetka bila problematina. Prvi problem sa kojim sam se susrela bio je: kako uopte odrediti ko su to mladi? itanje intervjua me je uverilo da osobine koje bi tradicionalno trebalo da poseduju mladi ljudi (optimizam, netradicionalizam, otvorenost ka razliitosti, elja za saznavanjem novog i tome sl.) nisu jednako distribuirane u odnosu na starost ispitanika. Stepen obrazovanja i materijalni standard ivota, i iz toga proistekli uslovi i mesto stanovanja (varoica/prigradsko naselje naspram grada, vea sredina naspram manje), interesovanja, socijalna umreenost i komunikativnost stoje u vroj korelaciji sa mladalakim osobinama nego sama starost ispitanika. Vrlo brzo mi je postalo jasno da praenjem ove linije miljenja neu uspeti da odredim granicu mladosti i konstruiem uzorak. Granicu sam odredila, uslovno reeno, vetaki (30 godina), distancirajui se od samog empirijskog materijala. Prilikom odreivanja ove granice vodila sam se razmiljanjima o drugom problemu koji me je muio, a koji se mo e sa eti u jednom pitanju: da li je uopte mogue govoriti o zajednikim generacijskim karakteristikama i oko ega se one, ako postoje, konstruiu. Sama metodologija istra ivanja (produbljeni intervju), koja pru a uvid u dublje slojeve linosti ispitanika, akcentovala je vie mogunost u ivljavanja u individualne mehanizme ponaanja i miljenja svakog pojedinanog ispitanika, njegove individualne i socijalne strategije komunikacije i delanja, nego statistiku preglednost distribucije odreenih varijabli u odnosu na odabrane kategorije analize, starost ispitanika na primer. Upravo ova metodoloka specifinost dala mi je ideju da se osmelim da u analizi idem iza nivoa pojavnog i da pokuam da dekodiram mehanizme koje su ljudi odreenog uzrasta, zateeni na jednom geografskom, politikom i socijalnom prostoru u intenzivnom pokretu, kakav je bio Srbija 1990tih, razvili kako bi pre iveli i odr ali svoj lini i socijalni ivot u stanju relativne ravnote e. Osnovna pretpostavka ove analize bila je da mladi ljudi koji su zavrili kolu imaju odreena oekivanja od ivota i drutva u kome ive, u smislu pronala enja odgovarajueg zaposlenja, osamostaljivanja od svoje primarne porodice, obezbeivanja materijalnih i finansijskih sredstava za ivot za sebe i svoju buduu porodicu i tome slino. Bez obzira na individualne specifinosti sadr aja svakog pojedinanog fantazma, verujem da na nivou populacije ovo stanje

274

Isidora Jari

oekivanja ini da se pripadnici populacije koji su u slinom socijalnom polo aju, proisteklom iz, s jedne strane, slinosti ivotne dobi u kojoj su, a s druge strane jedinstvene socijalno-politike situacije, ako ne misle isto ono bar razmiljaju o istim temama, to nu no ima za posledicu slinosti u percepciji vlastitog mesta i pozicije unutar drutva/zajednice.

Od mira ka ratu: put od Generacije X do Generacije R

Sredinom 1990tih godina kulturna javnost Srbije bila je zaokupljena polemikom neposredno potaknutom knjigom kultnog kanadskog pisca Daglasa Koplanda, Generacija X. Idejna osa polemike vrtela se oko pitanja da li u Srbiji postoji Generacija X i, ako da, da li se njeni pripadnici razlikuju od svojih kanadskih vrnjaka, o kojima Kopland pie, i na koji nain. Da li je pripadnost odreenoj starosnoj grupi faktor koji je vie odreujui od faktora sredine ili kulture u kojoj smo socijalizovani i unutar koje ivimo? Gde su granice kulture iji smo deo? U kojoj to kulturi ive lanovi ove generacije? U svojoj knjizi, Kopland Generaciju X definie kao bezidejnu i razoaranu omladinu, koja biva, u vremenu recesije, osuena na umalost i stagnaciju. S jedne strane relativna stabilnost i ureenost drutva u kome ive, na koje su navikli i koje ne ele da menjaju, a s druge strane oseanje da za njih u tom drutvu nema mesta i da na individualnom planu oni, zbog te injenice, ne mogu participirati u toj stabilnosti, ine da se na nivou generacije materijalizuje neprepoznat fenomen straha za vlastitu budunost, koji proizvodi konstantno prisutno oseanje latentnog nezadovoljstva i osujeenosti koje, na izvestan nain, pasivizira i onemoguuje svaku kolektivnu socijalnu akciju. Generacijska strategija tako postaje nesuoavanje. Destimulativnu i bezbojnu sadanjicu obogauju i dekomponuju recikliranjem istorije,1 pro ivljene i konstruisane, pokuavajui da prevaziu muno oseanje nesigurnosti. Nesigurni u mogunost ostvarenja fantazma o vlastitoj budunosti utapaju se u re im opijanja i obavljanja mekd oba.2 Lo posao i dobro obrazovanje postaju tako zatitni znak cele jedne generacije, odrasle u stabilnosti porodica srednje klase i u stilu ivota koji nisu u mogunosti ili raspolo enju da po odlasku iz roditeljskog doma ponove. Na individualnom i generacijskom planu to rezultira sindromom povuenosti u
Frizura joj je izgledala u dlaku kao one to su nosile prodavaice parfema u Vulvortu u Indijani pedesetih. Zna ono slatka je ali tupava udaja e je spasiti od ivota po prikolicama. Ali haljina je izgledala kao iz ranih ezdesetih, kakve su nosile Aeroflot stjuardese zna ona stvarno jadno plava koju su Rusi nosili pre nego to su svi poeli da kupuju Sonije i da nose Gaj Laro dizajn svojih polit-biro kapa. Ali ta minka! Savrenstvo stila Meri Kvant sedamdesetih, sa onim siunim plastinim minuama na klips koje su izgledale kao gumene prostirke u kadi koje su imali homii u Holivudu oko 1956te. Stvarno je pogodila ono najjadnije bila je najbolja. Skroz., TREJSI, 27 (Kopland, 1997: 1). 2 Mekd ob: posao u uslu noj delatnosti, slabo plaen, besperspektivan, bez dostojanstva, bez budunosti. esto ga smatraju zadovoljavajuim izborom u karijeri za ljude koji je nikada nisu imali (Kopland, 1997: 5).
1

Generacija R: pogled iz ugla mladih

275

sebe i nepredvidljivou ponaanja. Oni nemaju na ta da usmere svoj bes, ni ta da im rastera strah, nemaju kulturu kojom bi nadomestili svoje rastrojstvo. Jedino utoite za njih je dobro zatien unutranji svet, koji ih uva od frustracije koju proizvodi drutvo koje ne pru a nikakvu perspektivu mladom oveku. Mnogi protagonisti ove polemike, i sami pripadnici oznaene generacije roenih izmeu 1961. i 1971. godine, prepoznali su sopstvene line i socijalne ivotne dileme u Koplandovom knji evnom konstruktu. To nije udno, s obzirom na injenicu da je prvo izdanje ove knjige izalo 1991. godine, iz ega proistie da je Kopland vlastite opservacije i iz toga proistekle kontemplacije bazirao na vremenu koje prethodi 1990tim, u kome je ivot i u naoj zemlji umnogome podseao na onaj u Kanadi. U tom periodu, put u inostranstvo nije bio egzotini fantazam ve standard dostupan ako ne svima, a ono bar velikoj veini stanovnitva, a oseanje pripadnosti globalnom neto to se podrazumeva, nasuprot oseanju izolovanosti i izoptenosti koje je obele ilo potonji period. Pripadnici ove generacije su, tako, spletom srenih istorijskih okolnosti, socijalizovani na nain koji im je omoguio da po poetku graanskih ratova u bivoj Jugoslaviji relativno lako donesu odluku o odlasku u inostranstvo. Relativno dobar kolski sistem i znanje stranih jezika, iskustvo putovanja i boravaka u inostranstvu iz detinjstva i mladosti, mnogima od njih su pomogli da se bez suvinog straha odlue na promenu mesta boravka. Odlazak u inostranstvo, posebno onih kolovanih, fakultetski obrazovanih mladih ljudi, postao je, tako, fenomen koji je obele io Generaciju X na bivim jugoslovenskim prostorima. Devedesete godine su iz korena promenile ivot ljudi na bivem jugoslovenskom prostoru. Nacionalni i iz njih proistekli ratni sukobi prekrojili su granice bive jugoslovenske dr ave i sa njima obrazovne sisteme, politike institucije, socijalni ivot i navike stanovnitva. Ratna stihija se irila nekontrolisano, proizvodei ogromna materijalna, emotivna, kulturna i institucionalna razaranja u svim zemljama biveg jugoslovenskog regiona. Ipak, ini se da po du ini trajanja destruktivnog trenda i dominacije oseanja izolovanosti i besperspektivnosti, u javnom diskursu i mislima stanovnitva, treba izdvojiti Srbiju, koja je neposredno i posredno bila involvirana u gotovo sve sukobe na ovom prostoru. Socijalna izolovanost i sankcije imali su za posledicu stvaranje relativne atmosfere autarhinosti socijalnog sistema, oseanja bitno razliitog od oseanja participacije u globalnom kojim je bila obojena socijalna realnost perioda koji je prethodio 1990tim. Od poetne virtuelno konstruisane, sa uvoenjem sankcija, socijalna autarhinost je postala realna, sa ogromnim posledicama po ekonomski sistem. Veliki proizvodni sistemi u drutvenom vlasnitvu dizajnirani po merilima velike Jugoslavije ispoetka su radili sa smanjenim kapacitetom, sa idejom da e diskrepanciju u potrebama smanjenog tr ita i nasleenih proizvodnih kapaciteta uspeti da prevaziu izvozom, da bi po uvoenju sankcija ubrzanom dinamikom poeli da propadaju. Prinudni odmori i nemogunost zaposlenja postali su realnost veine stanovnitva. Na individualnom planu, to je rezultiralo iroko rairenim oseanjem anksioznosti i malodunosti zbog

276

Isidora Jari

nemogunosti da se s jedne strane pre ivi, a s druge zadovolje druge socijalne i emotivne potrebe, koje nisu preko noi nestale. Nezadovoljstvo i razoaranost sa individualnog preneli su se i na socijalni plan, rezultirajui brojnim trajkovima, koji su dalje vodili destrukciji dotada va eeg sistema vrednosti, socijalnoj dezorijentisanosti i eroziji institucija. U takvom uznemirujuem entropijskom okru enju stasala je tokom protekle decenije jedna nova generacija mladih, sa bitno drugaijim socijalnim iskustvom od onog koje je, u njihovim godinama, obele ilo i usmerilo budunost Generacije X. Njihovo odrastanje obele ili su ratovi, razaranja, nedostatak pa nje roditelja obuzetih problemima pre ivljavanja, skraeni asovi, produ eni, viemeseni kolski raspusti zbog nedostatka grejanja, trajkova, bombardovanja, stihijsko odrastanje u nestabilnom i esto neprijateljskom okru enju. Za razliku od pripadnika Generacije X njima drutvo nije ponudilo solidno obrazovanje, jer su se zatekli u kolskom sistemu pred kolapsom, veina ne govori strane jezike ili ih govori vrlo loe, nisu putovali jer nije bilo para i mogunosti da dobiju vizu, njihovo jedino socijalno iskustvo vezano je za njihovu zemlju, i zato ne udi to veina ispitanika svoj ivot i budunost ne vidi u inostranstvu. Mukarac, 28 godina, Muzika akademija, nezaposlen, Pirot: Ja nisam bio u inostranstvu, mada znam neke ljude koji su bili i koji su mi priali kako tretiraju Srbe u tim drugim zemljama... Ja bih uvek ostao ovde jer je ovo moja zemlja, moje govorno podruje i ovde su moji prijatelji. Oni ne pamte stanje koje nije vanredno. Za potrebe ove analize oznaiemo ih kao Generaciju R (ratnu generaciju). Tokom 1990tih, odlazak tada mladih pripadnika Generacije X u inostranstvo, zbog razmera koje je poprimio, postao je va no socijalno i politiko pitanje, tako da ne udi to mnogi sada mladi pripadnici Generacije R izra avaju miljenje o ovom pitanju u formi politikog stava. ena, 26 godina, Filoloki fakultet, nezaposlena, U ice: ...Ja nikad nisam bila za to da mladi, kolovani, pogotovu kolovani ljudi, odlaze odavde. Sa intenziviranjem krize pripadnici Generacije X su doneli generacijsku odluku da se ne bore za promene ve da promenom individualnog mesta boravka izbore za sebe kao individue pravo na ivot kakav su eleli za sebe ili koji su mogli da podnesu. Nisu se oseali spremnim da ostanu i investiraju sebe u neizvesni projekat promene postojeeg nezadovoljavajueg stanja, oseajui da ih od ostvarenja ivota o kakvom su matali razdvaja samo dr avna granica, koju nije bio problem prei. Za razliku od njih, Generacija R nije bila u poziciji da uini takav izbor. U vreme kada je ona stasala, dr avne granice su postale ozbiljna prepreka, a njihov prelazak iscrpljujui projekat sa neizvesnim ishodom. S druge strane

Generacija R: pogled iz ugla mladih

277

granice, iz njihove perspektive, nije ih ekalo prijateljsko okru enje sa poznatim pravilima igre, ve nepoznata paralelna realnost o kojoj nisu imali nikakvo neposredno iskustvo. Mukarac, 28 godina, hemijski tehniar, Panevo: Ako bi me neko pitao ta si po nacionalnosti, ka em da sam ameriki Crnac, Afroamerikanac. To sam shvatio kada sam video neke ni e slojeve Nemaca u trci Formule 1. Poto sam bio na najgorem mestu, sa najjeftinijim ulaznicama gde su bili najsiromaniji Nemci, pa sam video iste one ivotinje koje viam na najgorim svadbama na koje sam otiao. Isti su to ljudi. Intenzitet oseanja koji prati susret ili razmiljanje o Drugima, koji ive van granica nae zemlje, kao i posledice tih susreta, realnih i virtuelnih, na lini ivot i sadr aj socijalnih stavova ispitanika, dirljivo svedoe o vremenu izolovanosti i zatvorenosti prema spoljanjem svetu u kome su ovi mladi ljudi socijalizovani. ena, 26 godina, Filoloki fakultet, nezaposlena, U ice: Ja nikad nisam bila u Hrvatskoj... Bila sam samo u Jasenovcu, na ekskurziji, u Hrvatskoj, i na Plitvicama... I nemam izgraeno miljenje o Hrvatima, jer ih i ne poznajem, ali je interesantno da me je Zagreb privlaio kao grad... Meni su Hrvati, bez obzira na sve, izuzetno simpatini. Ne mislim na Mesia i kompaniju nego na narod kao narod. To je narod koji ja poznajem preko televizije. Nekako su razliiti od nas. Njihovo jedino seanje odgovara realnosti koju ive. Oni ive normalno jer je stanje socijalnog haosa jedino stanje koje poznaju. Termin normalno upotrebljavaju bez jasne ideje o njegovom realnom sadr aju, preuzimajui ga iz javnog diskursa kao samopodrazumevajui. Na insistiranje intervjuera da pojasne ta podrazumevaju pod ovim pojmom, obino govore o vlastitim fantastinim mozaikim konstruktima recikliranim iz fragmenata razliitih izvora sa kojima dolaze u kontakt. Vrlo popularan izvor su izjave politiara i politikih stranaka koje su 1990tih u Srbiji postale svojevrstan kulturni fenomen i omiljena tema i predlo ak za razgovore sa bliskim prijateljima. Iznenauje podatak da sam samo u intervjuu jednog ispitanika naila na izjavu da sa bliskim prijateljima najee/obino razgovara o devojkama, ali nema niti jednog intervjua u kome se kao jedna od najfrekventnijih tema razgovora ne spominje politika.

Ko su pripadnici Generacije R
Kao pripadnike Generacije R oznaili smo sve one mlade ljude mlae od 30 godina, tj. sve one roene od 1971. do 1984. godine, kada je roen na najmlai ispitanik. To su mladi ljudi koji su zavravali srednju kolu od 1990. godine pa na dalje tokom devedesetih. Pre svog punoletstva oni su osetili razornost socijalno-politike krize koja je zahvatila prostor bive Jugoslavije. Naravno, ova generacija unutar sebe nije monolitna. Na osnovu prikupljenog empirijskog

278

Isidora Jari

materijala unutar nje mogue je izdvojiti nekoliko podgrupa, koje emo ovde prezentovati, u cilju jasnijeg teorijskog razlikovanja, u formi idealnih tipova (Veber). U intervjuima i odgovorima konkretnih ispitanika esto je mogue nai osobine i vie od jednog tipa, ili ispitanike koji bi se mogli nazvati graninim sluajevima, to prema naem miljenju ne umanjuje teorijsku vrednost ove tipologije. Osnovni teorijski cilj ove klasifikacije bio je da pokua da ralani tipove/mehanizme reakcija mladih ljudi na nestabilno okru enje unutar koga se odvija njihov ivot. Mogu se identifikovati etiri podrgupe unutar Generacije R: B92 generacija. Odlikuje je vera u odreene medije B92, Vreme Njeni pripadnici su uglavnom urbani mladi ljudi (ovaj pridev esto sami upotrebljavaju kako bi opisali sebe), uglavnom iz gradskih sredina. Pokazuju izvesnu dozu antipatije prema konstruisanom ruralnom, koje u njihovom fantazmu predstavlja antipod onoga to su oni ili kako bi eleli sebe da vide. Gaje entuzijazam prema mehanizmu tr ita i principima liberalne ekonomije. Veruju u tranziciju. Favorizuju privatnu svojinu, pojedinca u odnosu na interese dr ave, zala u se za meke granice, protive se izolacionizmu (Panti, 2002: 87). Imaginarni standard svih stvari je Zapad. Politiki su aktivni, ili bi bar to eleli da budu. Vrlo su zainteresovani za konkretne politike i socijalne promene i naine kako ih je mogue ostvariti. Mukarac, 28 godina, hemijski tehniar, Panevo: Uglavnom se pouzdam u stavove ovih iz Vremena, ovih sa B92. Stekli su neku reputaciju kod nas. Ljudi samo priaju o nekim svojim pravima pri tome uopte ne vidim i neku obavezu prema tom pogonu... Doe ovek, onako, lagodno da se odmori na poslu. Oekuje, poto je sa sela, mo e da uzme bolovanje kad mu se hoe i da radi tu zemlju i takoMislim da treba da se menjaju radne navike. Ja podr avam promene. Bie bolje, sigurno, kroz nekoliko godina. Svet u kome oni ive, ili se bar trude da to ostvare, mo emo odrediti kao globalni. Motivirani eljom da dr e korak sa svetom i prate svetski trend, oni participiraju u globalnom posredstvom interneta, kablovske televizije, itanjem stranih asopisa i knjiga. Pripadnici ove podgrupe su politiki aktivni, veruju u mogunost socijalne i politike promene posredstvom line inicijative i anga mana. esto participiraju u radu NVO sektora, i grass roots inicijativama. Mataju o tome da ive u tr inoj privredi ureenoj po principima liberalne ekonomije, sa jasno definisanom privatnom svojinom, pravima i obavezama graana uesnika u njoj, dr avi gde e strunost biti na ceni. Spremni su na odricanje. Reforme im idu na ruku. Imaju velika oekivanja od njih. Provincijalci. Obino mladi ljudi iz provincije koji su studirali u veim centrima, ali ne nu no. Njihova differentia specifica je u tome to imaju vrlo izra eno oseanje izolovanosti od glavnog toka. Mesto svog prebivalita identifikuju sa periferijom u odnosu na imaginarni centar. Ipak, za razliku od prethodne

Generacija R: pogled iz ugla mladih

279

podgrupe, kod koje se ovo osnovno oseanje mo e takoe javiti, njih to saznanje paralie i pasivizira, umesto da podstie na akciju i promene. Oni se preputaju struji, verujui da provincija/periferija/lokalna zajednica funkcionie po nepromenljivoj unutranjoj logici i da je pojedinac po tom pitanju nemoan. Promene su mogue samo ako represivnim putem budu nametnute iz centra (dr ave, odreene institucije i sl.) O problemima promiljaju sa bezbedne distance. ena, 26 godina, Filoloki fakultet, nezaposlena, U ice. U segmentu razgovora o kasnim izlascima mladih i jutarnjem vraanju kui, ispitanica ka e: Ja lino ne podr avam to. Uklopila sam se u to, ali ne podr avam. Niko od nas kada bi nas pitali ne bi to podr ao, ali svako od nas kako u da izaem u 7 sati i da sedim sama onako, a da nema ljudi, a kad poem svi ljudi dou. Intervjuer: Kako taj problem mo e da se prevazie? Jedino ograniavanjem rada lokala. Intervjuer: Znai, ne postoje unutranji mehanizmi da ovek sam donese odluku nego mu ipak treba neka represija odozgo, dr ava ili lokalna sredina treba da donese uredbu? Da. Mislim da bi to bilo najbolje. (Konformizam. Oekuje da to neko drugi rei za nju, institucija ili dr ava. Odbijanje odgovornosti.) Svet u kome oni ive omeava, prostorno i mentalno, lokalna zajednica iz ije sigurnosti upuuju nostalgini pogled prema zamiljenom centru, koji razliito definiu u odnosu na vlastito individualno iskustvo. To mo e biti Zapad, Beograd ili najbli e vee mesto. Ono to je zajednika karakteristika svih centara jeste da pru aju vee mogunosti za zadovoljenje potreba (realnih, oekivanih, virtuelnih, konstruisanih, kakvih god), koje ispitanik ne mo e da zadovolji u mestu svog stanovanja. ena, 29 godina, Via ekonomska kola, slu benica, Bor: Dovoljno je da odete u Zajear da vidite kako ljudi etaju, non stop, kako svuda ima, u bilo koje doba dana ulice su pune, ljudi su nekako nasmejani, lepo raspolo eni. Ovde u Boru je, to se tie drutvenog ivota, stvarno strano. Preputaju se stihijskom toku stvari. esto daju izjave tipa sve e biti kako mora. Mataju o tome da ive u sigurnom okru ju koje nee iziskivati vee promene na gore za njih. Spremni su da trpe do odreene granice. Socijalna pravda je va na tema unutar njihovog diskursa. Aktuelnim reformama zameraju nedovoljnu brigu o ugro enim kategorijama stanovnitva. ena, 29 godina, Via ekonomska kola, slu benica, Bor: Nije se jo uvek nita promenilo i dalje je ostalo korumpirano drutvo Sad samo vie nema ni besplatnog leenja ni lekova, to jo vie optereuje d ep.

280

Isidora Jari

Mukarac, 25 godina, student Graevinskog fakulteta, Ni: To je zapadni sistem, da se u jednom danu otpusti koliko god eli radnika, a da se niko ne pita, ni sindikat. To su novi zakoni. Fundamentalisti. Religiozni, klerikalni, tradicionalni, partijski, patriotski, nacionalistiki, subkulturni . kakvi god. Zajednika osobenost im je da misle unutar zatvorenog sistema pravila i vrednosti u koji su odluili da veruju i koji ih, po njihovom sudu, amnestira od miljenja i suoavanja sa realnou. esto negiraju ili izra avaju sumnju u postojanje empirijskih injenica koje se suprotstavljaju konstruisanom sistemu/realnosti u kome ive. Njihovim ivotima gospodari strah, koga esto nisu ni svesni. Prate tampu i medije koji podr avaju njihovu sliku sveta (partijske novine i sl.). Realnost unutar koje se oni kreu mo e se oznaiti kao grupni trip izvesnog broja istomiljenika, koji im poma e da na individualnom planu uspostave narueni sklad sa okru enjem i oseanje kontrole nad vlastitim ivotom. Npr.: Nisam zadovoljan svojim ivotom i mogunostima koje mi drutvo pru a. Ne znam kako da prevaziem tu situaciju i to me frustrira. Nemam snage i volje da se istinski udubim u razloge zbog kojih je drutvo i ja kao njegov lan u takvoj situaciji. Zato pravim svoju partiju koja e ponuditi jednostavno reenje problema. Mukarac, 25 godina, student Graevinskog fakulteta, Ni: Sa prijateljima sam osnovao stranku, koja jo nije registrovana, tako da planiram da se ukljuim u politiki ivot nae zemlje. Razlog za to je bio to nema za koga da glasa, svi su odvratni. Moja politika stranka nikad do sad nije participirala ni u vlasti ni u opoziciji. Ime stranke je Srpski nacionalni savez, sve govori ime, vraanje srpstvu. Ne kao nacionalistika, vec kao nacionalna stranka. Oni ispoljavaju sklonost radikalizmu i fantazam o radikalnom i brzom reenju problema. Mataju o tome da ive u svetu u kome e njihova politika ili kakva god opcija biti vladajua. Gosti. Gostuju u svojim ivotima i mislima. ivot ih je zatekao na geografskom prostoru koji zahteva politiku involviranost za koju nisu sposobni ili spremni. Njihova jedina strategija je beg. Ne prate tampu ni politika deavanja. Za razliku od prethodne podgrupe, gosti ive u paralelnom univerzumu koji kljuno odreuje lini trip ispitanika, esto proistekao iz oseanja potpune socijalne osujeenosti i nemogunosti da se to oseanje prevazie. Npr.: Muzika je meni sve. Mukarac, 28 godina, Muzika akademija, nezaposlen, Pirot: Ne radim nigde. Radio sam godinu dana u Pirotu u Ni oj muzikoj koli. Bio sam profesor, imao sam dva aka. Samo dva aka sam uspeo da sakupim u celom Pirotu koji su bili zainteresovani da sviraju klarinet. Iao sam po kolama, animirao decu petog, estog razreda, na asovima muzikog sam svirao klarinet... Da, radio bih bilo ta drugo bilo ta, ali nikako svadba ili ator.

Generacija R: pogled iz ugla mladih

281

Intervjuer: Da li biste radili neto drugo kada bi mogli, to nije povezano sa vaom profesijom? Ne. Muzika je meni sve. Trudim se da to manje obraam pa nju na politiku, jer to sam ja mirniji u dui, moja muzika je lepa. Iako dele isti realni geografski prostor pripadnici ove etiri podgrupe Generacije R ive u razliitim socijalnim i individualnim realnostima, unutar kojih se, opet, suoavaju sa istim ivotnim problemima. Na ove probleme oni reaguju slino na nivou emocija, ali ih u praksi razreavaju razliitim mehanizmima za prevazila enje napetosti, nezadovoljstva, oseanja prikraenosti.... Dok jedne nezadovoljstvo nainom ivota podstie na delanje (B92), druge zastrauje i pasivizira (provincijalci), tree, opet, ini agresivnim i rigidnim (fundamentalisti), etvrte destabilizuje i paralie (gosti). Svi oni imaju, pre svega zbog svojih godina, posve opravdano, velika oekivanja od ivota i drutva u kome ive, promena koje se deavaju oko njih. Zajedniko im je da ele da ive u svetu boljem od onog koji su zatekli i u kome se trenutno nalaze. Naravno, svaka od ovih podgrupa bolje definie na razliit nain. Svima njima zajednika je elja da pre ive i uspostave red u haosu koji su zatekli u okru enju u kome su se, ne svojim izborom, nali.

Prelomni trenutak
Peti oktobar i period neposredno pre njega, za generaciju R, jeste trenutak koji korespondira sa poetkom ratova u bivoj Jugoslaviji za Generaciju X. Ratovi, razaranja, koji su zahvatili prostor bive Jugoslavije poetkom devedesetih na simbolikom planu oznaili su kraj postojanja sigurnog sveta u kome je odrasla Generacija X i u kome je videla svoju budunost. Bol i patnja, makar i neiskueni, koji su u ivote onih srenijih pripadnika Generacije X uli preko medija, bili su dovoljni da ih pokrenu na nekoordinirani i neosveteni kolektivni in bekstva, za neke realnog (emigriranje iz zemlje), a za neke psiholokog (stvaranje vlastite paralelne izmiljene realnosti) od surovosti trenutka sa kojim nisu bili u stanju da se suoe i u njemu participiraju. Pripadnici ove generacije nikada nisu uspeli da politiki artikuliu vlastiti socijalni interes. Za razliku od pripadnika Generacije X, odrasle u relativnoj socijalnoj stabilnosti i blagostanju, odrastanje Generacije R bilo je mnogo surovije. Uslovi u kojima su oni rasli teko bi se mogli opisati kao zatieni. Ve u najranijem detinjstvu pripadnici Generacije R su osetili nematinu, socijalnu nestabilnost, posledice ivota u neposrednoj blizini ratnih dejstava, bol i patnju izbeglica iz ratom zahvaenih podruja, koji su ulazili u njihove ivote najpre kao lica sa fotografija iz novina, protagonisti reporta a o posledicama rata u medijima, kasnije kao ljudi koji su govorili razliitim akcentom od njihovog koje su sretali u prodavnici, na ulici, prijatelji prijatelja i porodini prijatelji kojima je potrebna pomo, roaci koji nisu imali gde da odu, novi drugovi u razredu sa seanjima

282

Isidora Jari

o kojima izbegavaju da govore Koliina bola oko njih, koja se sa brojem ratova uveavala, uinila je da njihov prag tolerancije u odnosu na linu i socijalnu patnju koja ih okru uje poraste. O strategijama i mehanizmima uz pomo kojih su stvarali prostor u kome su mogli da ive i funkcioniu u skladu sa sopstvenim godinama ve je bilo rei u prethodnom delu teksta. Virtuelno konstruisana realnost omoguila im je da na individualnom planu niveliu/neutraliu nestabilnost, nematinu, socijalnu entropiju i iz nje proizalu konstantnu nepredvidljivost vlastite budunosti i uspostave/raskre, ili bar pokuaju da to uine, emocionalni prostor za sopstvene individualne potrebe. Tako je uspostavljena krhka psihotina ravnote a izmeu drutva u procesu samorazaranja i mladih ljudi koji su, kako bi ouvali elju za ivotom, koja se materijalizuje u mladalakoj punoi oekivanja od budunosti, odluili da negiraju realnost u rastrojstvu. Mukarac, 28 godina, potar, Beograd: Dok se ratovalo u okru enju, sve je izgledalo kao da se deava totalno na drugom kraju sveta, znai rat je bio tu, oko nas, ali mi... Intervjuer: Misli na Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu, Kosovo... Da, Bosnu, Kosovo isto. Mi taj rat na svojoj ko i uglavnom nismo oseali... Intervjuer: Govorimo o periodu pre 99?... Da, pre nego to je poelo bombardovanje SRJ, mi direktno na svojoj ko i taj rat, recimo da nismo ni osetil A onda kad se nama zatreslo pod nogama, verujem da smo malo drugaije poeli da razmiljamo o svemu tome. Izgleda da je tek bombardovanje SRJ u prolee 1999. uspelo da uzdrma ovaj kolektivni psihotini projekat simulacije (Bodrijar). Intenzitet iskustva neposrednog kontakta sa ratom i egzistencijalna ugro enost u najdirektnijem smislu bolno su suoili ove mlade ljude sa realnou koja je preko noi nasilno prodrla u svaki aspekt njihovog ivota. To je trenutak u kome je postalo jasno da se situacija nee spontano, sama od sebe promeniti na bolje, ali i momanat suoavanja sa neizdr ljivou trenutka koji je trajao gotovo deceniju. Kolektivni eskapizam i ivot u izmiljaju Generacije R prekinut je otre njujuom sumnjom da budunosti u drutvu, u kome ive i za koje vezuju svoj budui ivot, za njih mo da nema. Izgleda da je ova spoznaja, makar i na nivou sumnje, uspela da na izvestan nain proizvede oseanje pripadnosti meu lanovima drutva u slinoj socijalnoj situaciji, stvarajui od pripadnika odreene starosne grupe, u ovom sluaju mladih ljudi, relativno homogenu interesnu grupu koja eli da promeni vlastiti socijalni polo aj. U takovom jednom socijalnom trenutku nastaje Otpor, kome je polo za rukom da politiki artikulie dugo potiskivanu, a sada osloboenu energiju i elju za promenom. ena, 18 godina, uenica, Parain: Naa budunost je na ulogu, nae sve je na ulogu. Mi smo morali neto da uradimo po tom pitanju. Mi i malo stariji od nas ... jer smo morali da se borimo

Generacija R: pogled iz ugla mladih

283

protiv staraca koje nismo mogli ... da pobedimo na izborima. Tako smo, eto, dali ... doprinos, mada nismo mogli da glasamo... U protest sam se ukljuila spontano ... zajedno sa svojim drugovima. Apsolutno smo svi bili pro eti ... istim idejama, poklopili smo se. Tu ... bespomonost, jo nemati pravo glasa, morali smo nekako da nadoknadimo. I onda smo se tako spontano ... prikljuili. Pa, jesmo ponosni na sebe. Dugo negirane elje, nade, fantazije o normalnom ivotu, ali i nezadovoljstvo, oseanje sapetosti, socijalne i individualne osujeenosti i izolovanosti mobilisali su ak i one, do tada, potpuno apolitine mlade ljude i potakli ih na socijalnu akciju. Mukarac, 27 godina, student, zaposlen kao programer, Leskovac, svakodnevni uesnik protesta: Jednostavno, shvatio sam da jedino mladi mogu da izvre neku promenu u ovoj zemlji. Naravno, bio sam nezadovoljan situacijom, naao sam grupu istomiljenika, tj. ceo studentski protest i pridru io im se... Bio sam u puno akcija koje je izvodio Otpor, ali nisam nikad bio lan niti sam danas niti elim, kao to ne elim da budem lan bilo koje politike organizacije, ali sam vrlo esto uestvovao u njihovim akcijama. Veliki broj ispitanika svedoi o oseanju odgovornosti i obaveze da se uestvuje u protestu, ali i izvesnom katarzinom efektu petooktobarske revolucije. Mukarac, 28 godina, potar, Beograd: ....Oseao sam da se deava neto revolucionarno, mislim, bez obzira ta e se desiti posle toga, da je to trenutak revolucije u kome bih trebalo da uestvujem.... Nije mi bilo ba zgodno da odem odatle, jer jednostavno inilo mi se da treba da ostanem.... Posle toliko godina, i posle svog tog truda, posle tolikih promaaja, kad oseti da se prava stvar deava, onda ti je prosto ao, i oseam se odgovornim za sve to, jednostavno, smatrao sam sebe delom svih tih deavanja. Onda, jednostavno, trenutak koji bi trebao da krunie svu tu karijeru jednog demonstranta... Totalno, ko da sam se preporodio. Veina ga (peti oktobar) na ovaj ili onaj nain prepoznaje kao prelomni trenutak u svom ivotu, posle koga su na ivot i odreene line i socijalne dileme poeli da gledaju drugaije, prepoznajui ga kao poetak budunosti kakvoj se nadaju. Mukarac, 28 godina, hemijski tehniar, Panevo: Ne bih se selio. Bolje mi je ovde. Imao sam san da odem u Ameriku. To u principu uvek traje, ali ne znam. Zadovoljan sam. Imam ovde neke svoje veze, poznanstva, ne bih otiao Mislim, pitanje je kada bih sada imao, dobio papire za tu Ameriku da li bih se odva io da uradim tako nesto. Pre neku godinu bih, ali u ovom momentu ne, i zbog posla i zbog prijatelja Pustio sam korene. Solidna je sredina... Ja sad ne bih otiao. Do promena sam pokuavao da odem. Za mlade ljude je bolje da sada ostanu u Srbiji.

284

Isidora Jari

Ipak, posledice vie od decenije dugog destruktivnog socijalnog procesa ostavile su duboki trag u ivotima i mislima ispitanika. Peti oktobar je, istina, u izvesnom, pre svega simbolikom, smislu zaustavio kontinuirani trend socijalne i institucionalne destrukcije, ali nije mogao da u potpunosti poniti sve njene razorne posledice. Mukarac, 28 godina, potar, Beograd: Intervjuer: Kad razmilja o svojoj generaciji, misli li da je ovih 10 ili 13 godina, koliko je bivi re im bio na vlasti, ostavilo neke posledice? Kako nije..... mi se od toga neemo izleiti barem jedno 50 godina. Totalno se... Neto se uvuklo u nas.... U sve te promene trebalo bi prvo krenuti od nas samih... Ova vlast nam je uzela, maltene, najbolje godine ivota. Krize, ratovi i ostale gluposti poinju od neke 17-18 godine mog ivota i trajale su do pre neke 2 godine, znai do moje 26. Misim da je to neki period ivota kada bi ovek trebalo da pro ivi neke stvari, vidi neke stvari. Mi smo jednostavno ostali uskraeni za sve to, s tim da, eto, kapiram da bi ti ljudi vrlo rado poradili na tome da se te stvari ne ponove.... Da li e zaista post-petooktobarska Srbija ispuniti oekivanja, ona izreena ali i neizreena, mladih pripadnika Generacije R, koji su u projekat promena investirali veliki deo sebe, u smislu ulo ene energije, entuzijazma i vere u mogunost drugaijeg ivota, o kome nisu imali nikakvo neposredno iskustvo, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno, za njih e peti oktobar ostati simbolini prelomni trenutak na generacijskom hronometru u kome je stihijski generacijski izbor ivota u izmiljaju ustupio mesto politiki artikulisanoj kolektivnoj akciji i svesnoj generacijskoj odluci da se preuzme odgovornost za vlastitu budunost.

5.
ZAKLJUAK

Zakljuna razmatranja

itavo istra ivanje kretalo se izmeu dva krupna i slo ena pojma politike i svakodnevnog ivota. Teorijski gledano, ne postoji slaganje o njihovom znaenju; oni su, kako se to ponekad ka e, sutinski sporni pojmovi, to znai da ih ne mo emo do kraja precizno odrediti, a da pri tome ne upotrebimo druge sporne i nejednoznane pojmove. Takva priroda naa dva kljuna pojma proistie iz toga to oni pretenduju na to da na obuhvatan nain odrede velike regije (oblasti) delovanja i njihovo samorazumevanje. to se tie pojma politike, budui da je on ve bio predmet podrobnijih razmatranja kako kroz govor naih ispitanika, tako i kroz naknadne analitike interpretacije zadr imo se na najuoptenijem odreenju, po kojem se politika odnosi na osmiljavanje i osiguravanje opteg, propisanog sistema kooperacije meu pojedincima i grupama. Kada je re o drugom kljunom pojmu, naime svakodnevnom ivotu, on se pre svega odnosi na skupinu praksi koje se izvode redovno, repetitivno i relativno rutinizovano; koje spajaju ovekove prirodne potrebe i kulturne naine njihovog zadovoljavanja; i iji je subjekt autonomni pojedinac, mada su one (prakse) sutinski drutveno predodreene i kulturno uokvirene. Ovo bi bio supstantivni ili sadr ajni aspekt pojma svakodnevnog ivota. No, osim ovog, taj pojam ima i svoj drugi aspekt nazovimo ga formalnim ili epistemolokim u kojem se on odnosi na osnovne saznajne strukture kojima pojedinac pristupa svetu oko sebe i razumeva sopstveno mesto u tom svetu. Ovaj se aspekt obino oznaava terminima kao to su prirodni stav, praktina svest, zaliha znanja, pozadinska uverenja, horizont samorazumljivosti itd. Poto su oba kljuna pojma veoma slo ena, u istra ivanju koje smo sprovodili nismo eleli da ovu slo enost unapred svedemo preciznom analitikom aparaturom, nego smo se oslanjali na samorazumevanje intervjuisanih: ta su za njih politika i svakodnevni ivot. Oslanjali smo se na njihov opis vlastitog ivota i uticaja politike na njega, ali i obrnuto, uticaja konceptualizacije vlastitog ivota na shvatanje politike. Poto je u i i nae pa nje bio, zapravo, meuodnos ove dve sfere, vie nego one same uzete zasebno, naroito su nas interesovale take njihovog meusobnog preplitanja, i to s obzirom na konkretne politike koje su voene u Srbiji u poslednjih petnaestak godina. Pretpostavili smo, naime kako na osnovu pukog posmatranja tako i na osnovu nalaza mnogih ranijih

288

Zakljuna razmatranja

sociolokih i drugih istra ivanja da je u naznaenom periodu dolo do dubokih promena kako u sferi politike, tako i u sferi dnevnog organizovanja ivota. U sadr inskom smislu, politika sfera je bila povlaena, jer se vei deo pitanja u intervjuima odnosio na nju, a i usmerenje celokupnog intervjua te ilo je tome da se iznau eventualne politike implikacije svega o emu se sa sagovornikom razgovara. Svakodnevni ivot je u tom smislu ostajao pomalo u senci; to va i i za fazu analize, budui da je svakodnevica samo delimice analizirana. Meutim, svakodnevni ivot je nadoknaivao tu zanemarenost na taj nain to je u istra ivanje ulazio i u svom drugom, formalnom znaenju; tavie, tu je on bio povlaen. Svakodnevica je bila ono mesto iz kojeg ispitanici govore, ona perspektiva iz koje, na poziv intervjuera, oni sagledavaju politike, istorijske i uopte makrodrutvene dogaaje i kretanja, koja prevazilaze taj mali svet. Uz izvesno protezanje i metaforinost, moglo bi se rei da je tu na delu bila habermasovska ideja kritike sistema iz perspektive sveta ivota, koji onaj prvi pokuava da kolonizuje. Otvaranje prostora za ovu kritiku, i njeno praenje i analiziranje, bilo je mogue zato to nismo usvojili strogo ili redukovano shvatanje svakodnevnog ivota, uobiajeno u savremenoj teoriji. Po njemu, svakodnevni ivot, kao prirodni stav, po definiciji se sastoji iz matrice neupitnih mnenja uronjenih u rutinizovano praktiko bavljenje, pa prema tome sasvim iskljuuje refleksivni osvrt, iskoraivanje iz rutinskog u promiljanje i preispitivanje toga to se (rutinski) ini, kao i onoga to sti e, u vidu prinudnih i pojedincu nadmonih pritisaka i zahteva, iz sfere drutvene organizacije. Poto smo ve unapred nasluivali da je u Srbiji poslednjih godina, meu obinim ljudima kao svakodnevnim akterima, bilo mnogo refleksije upravo u tom smislu, pokuali smo da ih podstaknemo da iznesu i artikuliu tu svoju ivotnosvetovnu refleksiju, taj otpor sveta ivota sistemu koji ga ne samo kolonizuje u standardnom smislu, nego ga direktno gui i egzistencijalno ugro ava. Slika koju smo dobili o vezi izmeu svakodnevnog ivota i politike, a ocrtana iz perspektive svakodnevice, deluje veoma slo eno i ne uklapa se u jednostavne konceptualne sheme. Neka nam bude doputeno da iznesemo samo nekoliko grubih uoptavanja, za koja verujemo da e u najmanjoj mogunoj meri initi nasilje prema naglaenoj raznovrsnosti grae, obojene individualnim iskustvima i osobinama naih ispitanika, ali koja ujedno smatramo vrednima daljeg prouavanja u nekim buduim studijama. 1. Ako pogledamo prvi naznaeni smer odnosa izmeu dve kljune sfere uticaj politike na svakodnevni ivot mo e se sa sigurnou rei da se sfera politike opa a vie kao stalni i samostalni izvor problema nego kao oslonac u reprodukciji svakodnevnog ivota. Graani su jednoduni u oceni da su politika, i politiari, uzronici pogoravanja uslova i kvaliteta ivota, u najirem smislu rei, koji je vei deo graana do iveo. Njihova miljenja se razilaze tek u proceni stupnja sauestvovanja samih graana u vlastitom propadanju. Problemi koji su doveli do propadanja bili su politiki, a ne egzistencijalni; razlozi za to le e u

Zakljuna razmatranja

289

loem voenju politike, u politikoj sferi. Neki od inilaca koji su odgovorni za tu lou politiku, u percepciji graana, jesu neumerene politike ambicije, loe procene, lina nesposobnost i nekompetentnost, korumpiranost politiara i sklonost privatnom bogaenju, te nja za sticanjem privilegija i odr anjem na vlasti itd. 2. U obrnutom smeru uticaja svakodnevnog ivota na politiku moglo bi se, recimo, ustvrditi kako su odluke i oekivanja graana, proistekle iz njihove ivotne situacije (i/ili njihove konceptualizacije te situacije) bile uzrok politikih problema. Meutim, u ovom smeru uticaja korelacija je veoma slaba ili nepostojea, dakle nema znaajne povezanosti izmeu ivotnih uslova graana i vrste politike kojoj daju prednost. Ta korelacija je slaba kako u razmiljanjima samih graana, tako i analitiki. Naime, posmatrajui stavove graana u pogledu razliitih konkretnih politika, teko je uoiti doslednu pravilnost koja regulie taj odnos. Neki ljudi jesu sna no uslovljeni svojim drutvenim polo ajem, ali mnogi nisu uopte (kod njih pria o linoj situaciji tee na potpuno nezavisnom planu od prie o po eljnoj politici, politikim vrednostima i percipiranim uzrocima politikih problema). Neki se opredeljuju za stavove koji bi bili socioloki oekivani i tako otelovljuju iste tipove (na primer, nekolovani, jedva plaen radnik, ije radno mesto visi o koncu, a koji se protivi privatizaciji, ali za Miloeviem i njegovim vremenom, sumnjiav je prema meunarodnoj zajednici, gaji resantimane prema pripadnicima drugih naroda itd.). Meutim, tome nasuprot stoje brojni primeri da ljudi, iz u dlaku iste ivotne situacije, rezonuju potpuno drugaije, stvaraju suprotnu sliku nedavnih politikih zbivanja (objanjenja, uzroci, moguna reenja) i donose drugaije odluke u pogledu linog anga mana. Sve ovo ukazuje na to da da se izmeu egzistencijalne situacije i politikog rasuivanja umeu individualne interpretacije, tako da stavovi graana bivaju posredovani razliitim i izukrtanim obrascima tumaenja (recimo, ideolokim obrascima, ivotnom filozofijom, odreenom verzijom istorije itd.). Kada, u neretkim sluajevima, graani politiki razmiljaju protivno sopstvenim neposrednim interesima, politika racionalnost se suprostavlja individualnoj racionalnosti zasnovanoj na popravljanju line situacije. Na primer, deo graana koji se zala u za politike promene, sa velikom verovatnoom da e iz njih izai kao socijalni gubitnici. Isto, ali sa obrnutim predznakom, postoji kod onih koji te e ouvanju postojeeg stanja, uprkos tome to svakodnevno gube sve vie. Ovim, naravno, ne elimo rei da graani nisu sposobni da formalno-logiki ispravno razmiljaju, niti da u njihovom sistemu vrednosti politika zauzima tako uzvieno mesto da za odnoenje prema njoj va e neka posebna i jedinstvena pravila (kao to bi bio sluaj u nekoj politiki fanatizovanoj zajednici koja je itava posveena odreenom kolektivnom cilju). Razlozi za razmimoila enje politike i individualne racionalnosti svakako su viestruki i nemogue ih je ovde u potpunosti ispitati, ali mo emo preliminarno ukazati na neke verovatne izvore. Jedan je krupna uloga koju politika, prinudno i nametnuto, igra u ivotima ljudi, to ih prisiljava da o njoj esto i mnogo razmiljaju (to je ono to smo nazvali privatnim bavljenjem politikom). Ovo, opet, ima za posledicu nastanak

290

Zakljuna razmatranja

mnotva visoko individualizovanih, razraenih, esto suptilnih i iznijansiranih politikih procena, zakljuaka i objanjenja. Tako se razmiljanje o politikom postepeno udaljava od egzistencijalne situacije i raskida jednostavnu i direktnu vezu s njome. Drugi moguni uzrok raskoraka jeste odsustvo sistemskih, institucionalnih oslonaca za uspostavljanje same politike racionalnosti. Za razliku od drutava koja se razvijaju postojano i postepeno, posle gotovo dve decenije strukturnog rastakanja, u naem drutvu graani teko da mogu sa sigurnou ocrtati uzrono-posledini lanac koji vodi od neke proklamovane politike do njenih konkretnih posledica, dakle i da naprave racionalan proraun trokova i koristi koje bi dotina politika donela njihovom sopstvenom ivotu. Stoga graani i svoju linu politiku racionalnost grade kako ko ume, od elemenata i resursa koji su im na raspolaganju. 3. Politika je okupirala ogroman deo drutvenog prostora i graani oekuju da se ona, u najskorije vreme, odatle povue. Re je o dubinskom pro imanju drutvenog ivota, tako da (nepo eljna) politika pravila i kriterijumi poinju da va e irom drutvene organizacije. U strukturi i nainu rada ustanova, na alterima gde ustanove dolaze u neposredan dodir sa graanstvom, u medijima kako iznutra, u smislu kadrovskog sastava, tako i prema spolja, u smislu output-a koji se javnosti iznosi kao medijska ponuda graani svuda vide politiku i politiki uticaj. Kriterijum politike lojalnosti je jo uvek dominantan prilikom postavljanja ljudi na rukovodea mesta. Pravljenje karijere je vezano za politiko opredeljivanje, a esto i politiku kompromitaciju. To je situacija koja proizvodi utisak nametnute prepolitizovanosti 4. Nije, onda, udno to politika postaje predmet privatnog bavljenja i dominantna tema ne-javnih razgovora. Svakodnevni ivot graana je politizovan i na fiziki nain: oni dobar deo svog vremena provode razgovarajui i razmiljajui o politici. Graani to ocenjuju kao veoma negativno stanje stvari, ali su istovremeno potpuno svesni da je teko, ako ne i nemogue, politike se u potpunosti osloboditi. Ova situacija kulminira sa 5. oktobrom, kao potpunom politizacijom privatnog ivota, a zarad egzistencijalnih ciljeva. Tada su graani uinili izuzetan i jednokratan napor da se zauvek oslobode robovanja looj politici. U tom smislu, 5. oktobar je bio revolucija: obrtanje odnosa politike i ivota. Zato se promena opisuje vitalistikim metaforama: lake se die, skidanje kamena sa lea, ponovno roenje, progledavanje. 5. Peti oktobar, dakle, za graane nije znaio samo smenu jedne vlasti nego i oekivanje da e doi do korenite promene u odnosima izmeu dve sfere politike i svakodnevice. Petooktobarsko sudelovanje, svejedno da li neposredno-aktivno ili distancirano-pasivno, oznaava i pristanak i podrku takvoj promeni. Jednu stranu tog izmenjenog odnosa sainjava pojaano oekivanje da svakodnevni ivot (obinih) graana ubudue postane predmet politikog uva avanja i da se uzima u obzir pri osmiljavanju i sprovoenju politike. Drugu stranu sainjava elja graana da izbace politiarenje iz svojih kua, sa ulice,

Zakljuna razmatranja

291

iz prodavnica i sa TV ekrana. Istovremeno, oni su prilino strpljivi i spremni da daju svoj doprinos kolektivnom naporu da se uoblii normalna politika zajednica, u kojoj bi graani vodili normalan ivot. Normalizacija znai smanjenje prekomernih (istorijskih, geopolitikih, metafizikih...) kolektivnih aspiracija, vraanje k sebi i vlastitim ivotnim planovima, rad na njihovoj realizaciji, okretanje konkretnim problemima (pre svega materijalnim) itd. Ovo je ne samo trenutak optimizma nego i jakog normativnog naboja. Meutim, i optimizam i normativna oekivanja brzo se troe u sudaru sa realnim problemima, ukoliko se ne artikuliu i pretvore u racionalnu strategiju. Drutvu je bila neophodna jasna i javna artikulacija normativnog potencijala 5. oktobra kao simboliki bitnog dogaaja a za taj posao bi, po prirodi stvari, ponajpre trebalo da budu zadu eni politike linosti, stranke i intelektualci. Uprkos tome, napor u tom pravcu u javnoj sferi uglavnom je izostao, ili bi se ak moglo rei da je namerno izbegavan. Time je stvorena atmosfera borbe za prisvajanje, tj. politiku kapitalizaciju znaenja i rezultata 5. oktobra. Konglomerat te nji koje su se bile sklopile u tanki konsenzus oko osnovnih politikih oekivanja pretvorio se, ubrzo posle smene re ima, u nekoliko konkurentskih politikih opcija i interpretacija. Svaka opcija tumai anga man graana kao podrku upravo njoj, i hoe sve za sebe. Nastavilo se sa politizacijom svih oblasti ivota, to je nailo na osudu kod graana i dovelo do nove konfuzije oko samog shvatanja politike. Probuena vera u mogunost jedne politike koja e se posvetiti optem dobru reljefno je pokazala raskorak u definicijama: politika kako je shvataju graani nije isto to i politika kako je shvataju politiari. Tako je politika, kao empirijska drutvena delatnost, ponovo kompromitovana. A da bi upravljanje drutvenom zajednicom bilo efikasno, nije dovoljno ispravno politiko postupanje, ve se mora povratiti i vera u politiko delovanje kao takvo. Stavovi graana u tom pogledu nisu ohrabrujui. Ne samo politiari, nego i drutvene ustanove i masovni mediji ocenjuju se kao neverodostojni drutveni akteri. Manjak kredibiliteta je ono to graanima najvie smeta, a na popravljanju takvog stanja stvari, po njihovom miljenju, uinjeno je i ini se veoma malo. Graani gaje oekivanja da se situacija normalizuje upravo politikim putem, ali u isto vreme ne znaju kako da se izbore sa postojeim nasleem rave politike. Primetan je problem koji ljudi imaju pokuavajui da prethodne loe godine integriu u line ivotne prie i individualne/kolektivne identitete. Tih ve poslovinih deset godina prete na veina osim najmlaih, kojima taj period zauzima vei deo svesnog ivota eksplicitno oznaava kao propale, izgubljene ili upropaene. Neki pokuavaju da tu munu injenicu prevaziu dr ei se, da tako ka emo, za neka lina postignua koja su, ipak, uspeli da ostvare (porodini sklad, izvoenje dece na put, ouvanje linog moralnog integriteta, uspesi na profesionalnom polju ili, u krajnjem, smo pre ivljavanje). Drugi se odriu svake utehe i, naprosto, preputaju oajanju. Osim ovih isto linih strategija, neki se odluuju za jae vezivanje line prie za kolektivnu. Najee, oajanje se kombinuje sa pozitivnou kolektivnog proboja napravljenog

292

Zakljuna razmatranja

5. oktobra: jesmo izgubili deset godina, ali smo na kraju bar neto uradili, na ta mo emo biti ponosni. Napokon, jedna mala grupa se opredeljuje za to da svesno prihvati nametnutu politiku uslovljenost sopstvenog ivota i, obrui predznak, nanovo prisvoji to razdoblje kao svoje sopstveno: oni smisao tih deset godina, kako su ih sami pro iveli, upravo grade na aktivnom ueu u borbi protiv tadanjeg re ima. U pogledu politike zajednice, idealizuje se SFR Jugoslavija (za koju se inae teko mo e tvrditi da je bila uzorno ureena). Vrednosti koje se pri tom istiu jesu, pre svega, socijalna sigurnost, pa i blagostanje, zatim bezbednost, slobode u pogledu kretanja i putovanja, kao i mogunost da se ivi svoj ivot bez obraanja pa nje na politiku. Istovremeno, graanima je jasno da se ta dr ava i njeno ureenje vie ne mogu vratiti; vie je posredi puka nostalgija nego politiki projekt, melanholino priseanje pre nego upotreba SFRJ kao modela po kojem se zamilja po eljna politika zajednica u budunosti. Dok je prevashodni znaaj nacionalne identifikacije, koji je dominirao prethodnih godina, ustupio mesto drugim oblicima identifikacije, i dalje postoje naslage nacionalnih predrasuda i stereotipa. Treba, meutim, konstatovati da im se sada uglavnom ne dodeljuje politiki znaaj, to veoma ohrabruje. Kao da je na delu izvesno razdvajanje sfera: dok su u ravni identitarnog diskursa diskursa o nama i drugima graani jo uvek umnogome (mada svakako manje nego pre desetak godina) skloni nasleenim formulama i mitologizovanim priama o kolektivnoj superiornosti, ovi sadr aji mahom ostaju u okvirima tog simbolikog i emotivnog diskursa i ne pretau se u politike preporuke. Povreene kolektivne emocije se, izgleda, vie ne smatraju dobrim savetnikom u voenju dr avne politike, u kojoj se treba rukovoditi nekim drugim naelom. Najvee probleme graani imaju sa prihvatanjem injenice da su tokom rata u bivoj SFRJ injeni zloini tanije, da ih je inila i srpska strana kao i sa neophodnou suenja zloincima iz komiluka. Postoje brojne prepreke ozbiljnom suoavanju sa nasleem poinjenih zloina, koje se jednim delom tiu i potrebe redefinisanja negovanih stereotipa o kolektivnom identitetu. Ipak, ispoljena je makar naelna otvorenost prema ideji utvrivanja istine o zloinima i izvoenja poinilaca pred lice pravde. Mada bi o nekoj novoj, korenito izmenjenoj politikoj kulturi graana Srbije bilo, bez sumnje, preterano govoriti, dogodili su se izvesni pomaci koji nisu beznaajni, a koji se mogu protumaiti kao ishod socijalnog uenja, dakle procesa kojim je deset propalih godina iskorieno (makar) za to da se, na kolektivnom planu, iz iskustva izvuku neke pouke. 1. Zapa a se povean stupanj realistinosti, pa i racionalnosti: spremnost da se uva e postojee injenice, objektivne okolnosti i odnosi snaga, te da se kolektivno (politiko) delanje oblikuje u skladu sa tim injenicama i okolnostima. Taj, nazovimo ga, novi realizam manifestuje se negde sasvim nedvosmisleno, negde vie u naznakama na nekoliko polja. Tu je, na primer, uvid da su

Zakljuna razmatranja

293

ratovi lo nain reavanja problema, zajedno sa irokom podrkom mirnom i kompromisnom razreavanju sukoba; zatim, velika otvorenost prema svetu i oseanje da je Srbiji mesto meu drugim zemljama i narodima, umesto u izolaciji; s tim u vezi, kao to je ve naznaeno, dolazi do razdvajanja sfera, tako da se uprkos resantimanima (prema susedima, ili prema SAD/NATO) iroko podr ava meunarodna saradnja, ukoliko je u obostranoj koristi. 2. Iskustvo prethodne, loe vlasti i iste takve politike uspostavilo je neku vrstu praga ili metra kojim se mere ponaanje i uinci sadanjih politiara. Znajui kuda mo e da dovede pogrena politika, graani su postali vrlo osetljivi na prakse i oblike ponaanja koji podseaju na Miloeviev re im, a takve stvari vrlo brzo zapaze i osude. Ti indikatori mogunog povratka unazad funkcioniu kao znaajna kritika instanca u odnosu na vlast. Teko je zamisliti da e bilo koja vlast, od ove sadanje pa nadalje, moi da rauna na onakav blanko-mandat kakvim je raspolagao Miloevi poetkom devedesetih. Ideja da je vlast odgovorna graanima, i da je treba menjati redovno i mirno, na izborima, iroko je prihvaena. 3. Poveana je i osetljivost na uplitanje politike u sfere drutvenog ivota koje bi trebalo da budu od nje nezavisne. Graani shvataju da politika esto nije najbolje sredstvo za ostvarivanje nekih ciljeva, tavie, da mo e biti lo saveznik u, recimo, upravljanju ustanovama, ureivanju medija, ostvarivanju nacionalnih projekata itd. Zbog toga postoji opti i naglaen oprez i distanciranje spram politike, koji sadr i znaajne kritike elemente. Meutim, nepoverenje u politiku kao delatnost i politiare kao posebne aktere predstavlja ma sa dve otrice. S jedne strane, tu postoje navedeni kritiki momenti, koji omoguavaju graanima da dr e na oku politiare koji odluuju o njihovoj sudbini. S druge strane, u sadanjem periodu, u kojem su oekivanja od politike sfere u smislu dubokog preobra aja ili postavljanja na noge ovoga drutva veoma visoka, nepoverenje u politiku dovodi graane u situaciju da bi eleli nekako da doprinesu sprovoenju promena, ali ne znaju kako, jer im lino anga ovanje u politikoj sferi deluje odbojno i dostojno prezira. iroko polje koje je dodeljeno politici u tekuem razdoblju visokih oekivanja, udru eno sa hladnom distanciranou graana od nje, mo e imati za posledicu potpuno otkidanje politike sfere i njenih aktera od drutva iz kojih potiu. Naznake prekinutih komunikacija i odsustva delotvorne povratne sprege izmeu politike i svakodnevnog ivota obinih graana ve se vide, tako da te dve sfere u nekim pogledima funkcioniu kao dva razdvojena sveta. Dok ono to se pronalazi na strani graana mo e dati povoda umerenom optimizmu, kada se sagleda celokupna slika, koja ukljuuje i druge drutvene segmente, te njihove meuodnose, razloga za optimizam ima znatno manje. Ako govorimo o socijalnom uenju, ini se da su graani pokazali veu spremnost i sposobnost da ue iz iskustva no to bi se moglo rei za specijalizovane aktere, kao to su politiari, politike stranke, drutvene ustanove i masovni mediji.

Literatura

Altheide, David i John M. Johnson. 1998. Criteria for assessing interpretive validity in qualitative research, u: Denzin i Lincoln (eds.), str. 283-312. Antoni, Slobodan. 2002. Zarobljena zemlja, Beograd: Otkrovenje. Becker, Howard S. 1998. Tricks of the Trade: How to Think about Your Research While Doing It, Chicago/London: The University of Chicago Press. Bellah, Robert N., Richard Madsen, William Sullivan, Ann Swidler i Steven Tipton. 1996. Habits of the Heart, updated edition, Berkeley: University of California Press. Bernstein, Basil. 1970. A Socio-Liguistic Approach to Socialisation, u: Gumperz, J. and D. Hymes (eds.), Directions in Socio-Linguistics, New York: Holt, Rinehart & Winston. Bilefeld, Ulrih. 1997. Stranci: prijatelji ili neprijatelji, prev. D. Gojkovi, Beograd: Biblioteka XX vek. Bodrijar, an. 1991. Simulakrum i simulacija, Novi Sad: IP Svetovi. Boli, Silvano (prir.). 1995. Drutvene promene i svakodnevni ivot: Srbija poetkom devedesetih, Beograd: ISI FF. Boli, Silvano i Anelka Mili (ur.). 2002. Srbija krajem milenijuma: razaranje drutva, promene i svakodnevni ivot, Beograd: ISI FF. Bourdieu, Pierre (sous la direction de). 1993. La misre du monde, Paris: Editions du Seuil. Breckner, Roswitha, Devorah Kalekin-Fishman, Ingrid Miethe (eds.). 2000. Biographies and the Division of Europe, Opladen: Leske + Budrich. Bugarski, Ranko. 1996. Jezici, Novi Sad: Matica srpska. Claussen, Detlev, Oskar Negt i Michael Werz (Hrsg.). 2000. Aspekte der Alltagsreligion, Hanoversche Schriften 3, Frankfurt a/M. Cohen, Lenard J. 2001. Serpent in the Bosom: The Rise and Fall of Slobodan Miloevi, Boulder, CO: Westview Press.

296

Literatura

Coulmas, Florian (ed.). 1997. The Handbook of Sociolinguistics, Oxford: Blackwell. Daglas, Meri. 1994. Prirodni simboli, Novi Sad/Podgorica: Svetovi/Oktoih. De Certeau, Michel. 1988. [1974.] The Practice of Everyday Life, trans. by S. Rendall, Berkeley: University of California Press. Denzin, Norman K. 1989. Interpretive Interactionism, Newbury Park: Sage Denzin, Norman K. 1998a. The art and politics of interpretation, u: Denzin i Lincoln eds., str. 313-344. Denzin, Norman i Yvonna S. Lincoln (eds.) 1998. Collecting and Interpreting Qualitative Materials, London: Sage. Dikro, Osvald i Cvetan Todorov. 1987. Enciklopedijski renik nauka o jeziku I. Beograd: Prosveta. Friedman, J. 1994. Cultural Identity and Global Process, London: SAGE. Giddens, Anthony. 1984. The Constitution of Society: Outline of the Theory of Structuration, Cambridge: Polity Press. Giddens, Anthony. 1985. The Nation State and Violence, Cambridge: Polity Press. Glaser, Barney i Anselm Strauss. 1999. [1967]. The Discovery of Grounded Theory: Strategies for Qualitative Research, New York: Aldine de Gruyter. Golubovi, Zagorka, Bora Kuzmanovi i Mirjana Vasovi. 1995. Drutveni karakter i drutvene promene u svetlu nacionalnih sukoba, Beograd: Filip Vinji. Gordy, Eric. 1999. The Culture of Power in Serbia: Nationalism and the Destruction of Alternatives, University Park: The Pennsylvania State University Press. Gredelj, Stjepan. 1993. Nacija (s)miljena zajednica, Sociologija, br.4/1993. Habermas, Jrgen. 1979. Communication and the Evolution of Society, London: Heinemann. Herzfeld, Michael. 1997. Cultural Intimacy: Social Poetics in the Nation-State, New York/London: Routledge. Kopland, Daglas. 1997. Generacija X: Prie za kulturu u ubrzanju, Novi Sad: Solaris. Maffesoli, Michel. 1979. La conqute du prsent: pour une sociologie de la vie quotidienne, Paris: Presses Universitaires de France. Maffesoli, Michel. 1989. The sociology of everyday life (epistemological elements), u: Michel Maffesoli (ed.), The Sociology of Everyday Life, Current Sociology Vol. 37 No. 1, str. 1-16.

Literatura

297

Maral, Tim. 2002. Igra senki: petooktobarska smena vlasti u Srbiji, prev. S. Mileti i S. Glii, Beograd: Samizdat B92. Mihailovi, Sreko i drugi. 2002. Veliko zamajavanje naroda: istra ivanje javnog mnenja Srbije leto 2002, Beograd: Centar za prouavanje alternativa. Mihailovi, Sreko. 2002a. Seanje na bolji ivot: prizivanje bolje prolosti bez elje za povratkom, rezultati istra ivanja javnog mnjenja u sklopu meunarodnog projekta Governmental Accountability in East Central Europe, Beograd: CPA (rukopis). Milosavljevi, Olivera. 2002. Izbor ili nametanje tradicije, Republika br. 281, 16-31.mart 2002, str. 17-30. NSPM. 2001. Srbija posle Miloevia, posebno izdanje (1/2001) asopisa Nova srpska politika misao. Nuttin, J. 1980. Theorie de la motivation humaine, Paris: PUF. Panti, Dragomir. 2002. Vrednosti biraa pre i posle demokratskog preokreta 2000. godine, u: V. Goati, J. Komi, D. Panti, Lj. Baevi, Z. Slavujevi, J. Mati: Partijska scena Srbije posle 5. oktobra 2000, Beograd: Institut drutvenih nauka. Popadi, Dragan, Biro, Miklo. 1999. Autostereotipi i heterostereotipi Srba u Srbiji, Nova srpska politika misao, posebna sveska o etnikim heterostereotipima, Vol.VI, No.1-2, Beograd, str. 89-111. Renik srpskohrvatskog knji evnog i narodnog jezika, Beograd: SANU, knj.VI. Rosenthal, Gabriele. 1993. Reconstruction of life stories: Principles of selection in generating stories for narrative biographical interviews, The Narrative Study of Lives, Vol. 1 (1), str. 59-91. Rot, Klaus. 2000. Slike u glavama, prev. A. Bajazetov-Vuen, Beograd: Biblioteka XX vek. Silverman, David (ed.). 1997. Qualitative Research: Theory, Method and Practice, London: Sage. Spasi, Ivana i Milan Suboti (ur.). 2001. R/Evolucija i poredak: o dinamici promena u Srbiji, Beograd: IFDT. (Englesko izdanje: R/Evolution and Order: Serbia after October 2000). kiljan, Dubravko. 1998. Javni jezik, Beograd: XX vek. Tamir, Jael. 2002. Liberalni nacionalizam, prev. M. urkovi, Beograd: Filip Vinji. Tap, P. (ed). 1986. Identit individuelle et personalisation, Paris: Science de lhomme. Privat.

298

Literatura

Trkulja, Jovica (ur.). 2002. Bilans promena: Srbija godinu dana posle, Kikinda: SO Kikinda i Biblioteka Jovan Popovi. Vasovi, Vuina i Vukain Pavlovi (ur.). 2002. Postkomunizam i demokratske promene, Beograd: Jugoslovensko udru enje za politike nauke/Fakultet politikih nauka. Vreme kada je narod govorio. 2002. Izlaganja sa Okruglog stola odr anog 14. i 16. decembra 2001. povodom objavljivanja studije A. Mimice i R. Vueti Vreme kada je narod govorio: Odjeci i reagovanja (Politika, 1988-1991), Beograd: Fond za humanitarno pravo. irarde, Raul. 2000. Politiki mitovi i mitologije, prev. A. Jovanovi, Beograd: XX vek.

Politics and Everyday Life: Serbia 1999-2002

Summary
This book is a result of an empirical research project, originally entitled Politics and everyday life: Changing motivations and expectations of citizens of Serbia, studying the political views and practical political orientations of Serbian citizens. Its aim is to delineate some features of the current state of the political culture in Serbia at the unique juncture marked by the change of regime in September/October 2000. The starting hypothesis was that this event represented a break in the political history of Serbia, being both a result and a constituent of a process of social learning whereby Serbian citizens have taken certain lessons from the difficult collective experience of the 1990s. An additional premise was that the symbolic achievement of October 5, when Miloevis regime was forced to step down by popular mobilization in defense of democratic rights, comprises important social capital that might come to play an important role in further political developments. The evidence consisted of 303 in-depth interviews with ordinary citizens in 19 Serbian cities and towns. Fieldwork was conducted in late 2001 and early 2002. Sampling proceeded in two steps. The first referred to the selection of sites (towns), made on the basis of the following criteria: position of regional centers to cover more or less evenly the territory of Serbia; different ethnic compositions (homogeneous/ heterogeneous), differential degrees of political mobilization in 2000, different social compositions. The second step consisted in selecting the interviewees. This was done by interviewers-residents of the given towns. They had been instructed to follow several parameters, such as: gender, age, education, occupation, area of residence, and political (in)activism. The interviews were taped, transcribed and exposed to qualitative analysis, consisting of a combination of methods (in-depth reading, basic coding, advanced coding, analytic induction, truth table analysis, discourse analysis etc.). Given the basic aims of the project, the following topics were selected as crucial, serving as organizing points for writing up the contributions to this volume:

300

Politics and Everyday Life: Serbia 1999-2002

views on the political: how political sphere is defined, what attitudes towards it prevail, what criticisms and praises dominate in terms of evaluating the actual conduct of political actors experience of the events of October 5, 2000: actual involvement of citizens, their motives for getting involved, symbolic meanings inscribed in the event evaluation of the new government: views on who constitutes the new government, evaluations of its performance to date, perceived failures and accomplishments attitudes towards particular segments of the social system: political parties, the state apparatus, social institutions, the economy, NGOs, the media identity issues: forms and ways of self-identification, views on own national collectivity (Serb and non-Serb), views on other nations in the country and in the neighborhood views on the place of Serbia in the international context views on the responsibility for war and war crimes projections as to the course of Serbias political and economic development, both actually (what is likely) and normatively (what is desirable) The first thing to note upon analyzing the material is how much Serbian citizens have reflected about the main topic of the study, i.e. the connection between ordinary peoples lives and the recent political and historical developments in the country. The content and form of the responses they offered to interview questions indicated an intense effort they had made to make sense of the confusing experiences they had acquired, both collectively and individually. Rather than simply reproducing imposed verbal phrases and interpretive patterns many of them had obviously taken pains to compare these with their own immediate experience. Though they do sometimes fall back upon stereotypes, they seek to maintain a personalized, reflexive attitude towards them. The effort of thinking things over and formulating ones own version of what actually happened to us is only loosely correlated with standard socio-demographic variables, such as education, class, occupation or residence. One of the explanations is that the interview broached basic life questions, i.e. topics on which everyone have their own opinions. But the level of articulation and diversity of opinions on strictly political matters were also impressive, so that educational level might rather affected the subtlety of verbal expression than the content of thinking. In this context, it is interesting to note that highly educated people were often more rather then less susceptible to taking over ready-made formulas from the media or authoritative political and intellectual discourse. Although peoples involvement in and support to the process of political change were inspired by existential rather than strictly political reasons, there is no direct link between a respondents life situation and political views, including political (in)activity. Instead, a highly personalized interpretive framework is inserted and mediates between the two, displaying no universal regularity.

Politics and Everyday Life: Serbia 1999-2002

301

Thus, some people have been strongly conditioned by their situation, some others have not; from identical situations opposing conclusions and decisions have sometimes been made. Speaking of October 5 as a symbolically charged event, the evidence confirms one of our hypotheses that it can be interpreted as an outcome of the process of social learning, but also as an encouragement to go on with this process. The results of social learning that may be identified cannot be seen as a radical revision of the prevailing political culture. Yet they do represent potentially significant steps along the way to developing stronger civic consciousness. If these shifts in political mood at the grass-roots level are compared with the official interpretations of October 5 by politicians, political analysts and journalists, as well as with the actual conduct of the new post-2000 government, the conclusion is tempting that the democratic potential of the citizenry has not been turned to profit. The new government for one has not sought to articulate this amorphous and dispersed social capital, in order to make it a durable part of collective knowledge and political culture. Not realizing how important it is to rebuild trust in politics in general, the government has failed to materialize a desired new beginning. By adopting some of the practices of the preceding regime, it has actually reinforced the existing distrust of politics as specialized activity and as profession, thereby dangerously undermining the barely established, thin societal consensus crystallized around October 5. People are very much aware their personal and family life heavily depends on high politics. Having taken lessons from the disastrous 1990s, they do not want to allow any future government to destroy their life as the previous regime had done it. At the same time, they are tired with politics and no longer wish to deal with it as intensely and frantically as they used to. Skepticism, mistrust and aversion towards political actors, political parties, trade unions, NGOs and the media are widespread. Here we may note a strong tension between citizens desire to influence political decision-making and the feeling that the conduits for this influence are blocked. Virtually all respondents were open to the idea of change. At the moment of conducting the interviews, even the politically inactive or ambivalent welcomed, at least in principle, the change of regime. An extremely small number of people unconditionally opposed it and thought it was a mistake to depose Slobodan Miloevi. A high degree of agreement also, and less expectedly, prevails in terms of the content of change. Various projections as to what ought to be done immediately condenses around the following points: normal life: better living standards, more jobs and possibility to earn ones living decently; peace (no more wars); cooperation with the world (which is the most frequently cited positive achievement of the new government); elimination of partisanship (the so-called party key) in appointing people to managing positions, both in the government (central and local), and in

302

Politics and Everyday Life: Serbia 1999-2002

enterprises dependent on the state; in other words, expertise instead of loyalty as the main criterion; elimination of personal privileges tied with the positions of power, less in the sense of material benefits and more in the sense of inequality before the law (impunity of the selected few and helplessness of ordinary citizens); eradication of crime and corruption (in the government, state and social institutions, social services); introduction of clear, generalized and impersonal rules on the basis of which institutions should function; governments accountability to the citizens (respondents almost invariably use the term: people); citizens ought to be adequately informed and regularly consulted about important decisions; electoral (regular, peaceful and institutional) transfer of power; the government ought to be efficient in producing results to the benefit of all, instead of wasting time in interpersonal and inter-party conflicts. The new attitude towards social change is a very important finding. In the 1990s the idea of change was not widely accepted, which helped Miloevis regime to stay in power for so long. Opting for security, citizens were afraid to join the forces of change. At the end of the decade, on the contrary, citizens realized that the promise of security was actually false, as peoples very survival was endangered (in the wars, in NATO bombing which is increasingly blamed on Miloevis regime and in deterioration of social circumstances alike). Consequently, people started to look at political change as a way out of the situation. October 5 was experienced as a rupture, a breaking point between a before and an after. The experience (stories, emotions, personal stakes) and the interpretation of the events themselves coincide to a large extent across the material. The following features of this event were most frequently cited: being a historical moment, displaying the strength of the united people (resolve, readiness to go to the end), being a result of accumulated discontent with the regime, non-violence and civilized conduct manifested during the revolt. The changes for which October 5 serves as the symbolic focus have functioned as a promise of a new beginning, a radical turn that will bring profound changes in political and social orders and in the way and quality of life. In other words, that the basic social rules people and society live by will be revised. The most massive changes in the consciousness of the citizens can be noted in increased realism and rationality. People are today more ready to take account of actual facts, objective circumstances and relations of power, and to act collectively in accordance with the existing possibilities and constraints. This can be contrasted with the predominantly affectively based collective action dominating in the early phases of Miloevis career. There are several areas where this new realism can be detected most easily: the insight that wars are something bad and meaningless; and accompanying support to peaceful, compromise resolution of conflicts (at the time of

Politics and Everyday Life: Serbia 1999-2002

303

interviewing, some such hot issues were the situation with ethnic Albanians in southern Serbia, relations between Serbia and Montenegro, and future institutional arrangements in Serbia itself); almost complete rejection of closedness and xenophobia, and support to international cooperation; isolation of the country under Miloevi was very painful for people, probably because they had already developed a feeling of natural belonging to the world, which Miloevi sought to annihilate with his isolationist policies; insight that private prejudices, hurt emotions and bad experiences should not serve as a basis for politics e.g. should not be an obstacle to international cooperation if it brings mutual benefit (with the neighboring countries, the USA, the NATO); unwillingness to place unconditional trust in any government, especially in a leader as a person, and the concomitant awareness that citizens have the right to change a government acting contrary to their interests; in other words, there has developed the notion that a government is accountable to the citizens, and that it should be changed regularly and peacefully, in elections; insight that the new government has not made a clear discontinuity with the practices of ruling of the previous regime. If we look at some of the more concrete questions, differences in replies are more pronounced, although certain tendencies may be identified. So when personal identification is concerned, there has happened a visible decline in the national (ethnic) membership as the exclusive form of identity, while other forms of identification gained in importance. In terms of the content of (Serbian) national identity, stereotypes are still rather widely used, especially in the sense of Serbian exceptionality i.e. the allegedly superior traits of the people/nation, its history and its geographical location although the idea of the heavenly people is generally contested. Some people are so embittered by the recent events that they have turned this picture upside down and point exclusively to negative traits of Serbs. In attitudes toward neighboring nations neutrality or reserve are rather strong, and it is only as regards Albanians that strong negative stereotypes have remained. However, the absence of aggression is noticeable. Interestingly, in most cases not even the strongest prejudices against a nation exclude support to peaceful cooperation with it. At first sight, it seems that citizens of Serbia have a hostile attitude to pluralism. Disputes among political parties (sometimes even the very existence of a multiparty system) are treated negatively. Appeals to unity are frequent. Both Serbs and members of ethnic minorities alike see their own national body as disunited, unlike others who are supposedly united. Nevertheless, it is just in a relatively small number of cases that unity is a value in itself. For others, the censuring of strife has some other meanings, which do not always come out very clearly. a) Most people assert the fact that incessant political quarrels do

304

Politics and Everyday Life: Serbia 1999-2002

not concern the actual problems of the society and citizens but rather reflect a struggle for positions. Thus quarrels block the capacity of political parties to solve urgent social problems. b) People criticize the fact that quarrels do not remain within the inter-party world, but are transposed to the public via the undue attention the media accord them. c) For some respondents, appeals to unity refer to the absence of basic consensus on the most important issues: sometimes consensus is interpreted as agreement on the basic national (collective) interests, but more frequently it just means agreement on the importance and priority of problems to be solved. Peoples attitude to work has changed considerably: they widely criticize traditional laziness, poor work and unwillingness to accept discipline. Most respondents think that a radical shift in work ethics is a precondition for reviving and stabilizing the economy. People link these issues most closely with their own life situation, and often say some old habits must be changed (such as to work a little and earn a lot, to take long leaves from one job, lack of interest in improving the performance of the enterprise, incompetence and poor performance etc.). The new orientation to work may prove an important factor of positive social change; compare also the respondents characterization of normal life as such a social environment where people will have jobs and be able to live normally on their regular income. Citizens have serious trouble facing the recent past in the sense of the legacy of war crimes committed during the ex-Yugoslav conflicts. People would prefer to forget all this, under the pretext that Serbs have been demonized for too long and it is time to stop it. Some respondents doubt that Serbs have committed war crimes at all, while more people relativize this fact by the adage all the sides did it or in war, crimes cannot be avoided. Although everyone is in principle open to ascertaining the true facts about war crimes, the belief prevails that what actually happened in wars does not coincide with what is blamed on Serbs. It is therefore not surprising to find a rather strong rejection of Serbian responsibility for war crimes and lack of confidence in the International Criminal Tribunal in the Hague. The situation can be called a conspiracy of silence on the crimes: those who witnessed the crimes never talk about them, while the others are similarly reluctant to discuss the topic. It seems that the principal point of contention for citizens is the lack of reciprocity in ascribing responsibility for war crimes, i.e. placing guilt on Serbs alone. This is accompanied by the following views: some citizens espouse the idea that it would be better to try our criminals in the country; at the same time, there is the realistic insight that The Hague Tribunal is, after all, more capable than domestic courts to compile data and organize the trials, or that we must cooperate in order to be accepted in the world; the idea that the crimes were committed on a systematic basis is rejected; the responsibility for crimes is ascribed mostly to individuals and to paramilitary formations (adding the proverb there is a black sheep in every flock);

Politics and Everyday Life: Serbia 1999-2002

305

people avoid talking about war crimes with each other; most people report they personally know nobody who committed them or who had any direct knowledge of them; most often people stress that war veterans have been psychologically marked by the experience and that they avoid talking about it. The most important shift occurred in a greater openness towards the world, primarily towards Europe. As for the USA, reserve still prevails, sometimes even bitterness because of the double standards continuously applied to Serbia (i.e. the conditioning of promised help). It is surprising that anti-Americanism produced by NATO bombing of 1999 has declined, but aversion has remained because of USAs reluctance to take part in the reconstruction of Serbia and facilitate its transition. This, however, does not reduce the readiness for cooperation with the world and accepting European standards (American values are more often criticized) and international rules of behavior so that we may become part of the world. In other words, the previous policy of isolation is almost completely rejected, and it is not blamed only on foreign powers (sanctions) but on the Miloevis regime itself, as a means of his staying in power. In sum, there are grounds to claim that there has happened a rise in civic consciousness, especially when respondents comment critically on their own responsibility for supporting the longevity of Miloevis regime, and when they speak of the need to get actively involved in public life in order to contribute personally to more rapid changes in the direction of normal life. The hope that moved citizens on October 5 was precisely the striving to get out of the state of abnormality onto the way to creating a normal life. Normality has multiple meanings, one of them being to ensure better economic (material) conditions and a higher standard of living, but there are also others, such as to get out of chaos and establish order in society, then to get rid of wars which endangered peoples very survival, and to get rid of the pressures of politics under whose dominant influence normal human and family communication was also constrained. The slogan to live like the rest of the normal world, often cited by our respondents, also points to the openness to the world cited above; this openness is for the sake of learning from the world, since Serbian citizens have learned the hard way how the consequences of closure and isolation may be detrimental to society. It seems that the climate has changed most in the relation to war: respondents without exception criticize the devaluation of human lives during the wars in former Yugoslavia. Similarly, they hope there will be no more wars, because the people are fed up with warfare. The warrior mood from the past centuries seems no longer to be the characteristic orientation in peoples thinking about the future of the country. This is significant, given the Serbian historical tradition of warfare and the warrior mentality as an ascribed element of the national character. The much emphasized striving toward normal life assumes life

306

Politics and Everyday Life: Serbia 1999-2002

without wars everybody has lost in wars, they say since wars cannot solve strained relations between neighbors or states. Although citizens are not quite sure what tomorrow will be like, they still hope for a better future. This seemingly contradicts the strongly expressed discontent with the policies of the new government. However, the discontent does not mean a total rejection of the possibility that the government may be made to face its own shortcomings and failures this also explains peoples desire to talk openly about these topics openly and accomplish the desired changes with the help of the citizens. Hence statements about disappointment and discontent do not necessarily imply pessimism. Rather they can be understood as signals that the new government must take what citizens think and feel into account much more seriously, in order to be able to design policies in harmony with the needs of the citizenry. This is confirmed by the finding that the respondents point very concretely and interestedly to what the new government should do to regain the confidence of the citizens. This study has provided us with elements to build a more realistic picture of the citizens of Serbia how they experience their everyday in the context of contemporary political events, how they perceive the recent past and the present, how they see themselves within these frameworks, and what attitudes they assume towards the future. Interestingly, Serbian citizens at the beginning of the 21st century are less turned to the past, and much more interested in the future (contrary to the mythologization of the past in the previous regime) and, even more importantly, they think about it a lot. Even though the future is not explicitly defined in terms of developing a democratic society (except in a small number of cases), the indices as to what sort of society they consider normal show that a change from traditional to modern values is under way. This also includes the notion of democracy (e.g. the importance of entrepreneurship is acknowledged, though privatization is treated with skepticism; peaceful cooperation is stressed, though the notion of human rights does not feature prominently in peoples accounts; freedom, i.e. liberation from pressures and fears ranks high, as well as activist vs. passivist orientation, etc.). It may be claimed that from passive objects ready to endure conditions destroying them physically and psychologically, without voicing any revolt, citizens by now have become critical of the conditions they live in and of those (the government) they hold responsible for these conditions. This is certainly a new orientation, emerging as a nucleus of civic consciousness: citizens are not ready to put up with imposed situations, but rather question them critically and look for a way out. The awareness that they themselves could be partly responsible for the unsatisfactory living conditions and therefore everybody should give their own contribution to the change of these conditions, confirms this conclusion.

Politics and Everyday Life: Serbia 1999-2002

307

In sum, let us conclude that the best indicator of the changes having taken place in 2001/02 is the overall acceptance of change as the way to get out of the state of abnormality and open up space for a better future. It is difficult, however, to anticipate whether this may be taken as sufficient guarantee that the process is irreversible. Is there a chance of sliding back or not depends on the further course of social change. In the forthcoming period conditions ought to be created to consolidate and stabilize the new social order. This study aims to be a contribution to that effect.

6.
PRILOZI

Podaci o istra ivanju

Uzorak i terenski rad

Prilikom izrade uzorka, nije se te ilo statistikoj reprezentativnosti, u smislu potpunog preslikavanja strukture srbijanskog drutva. Umesto toga, tragalo se za teorijskom reprezentativnou, u skladu sa postavljenim ciljevima i zahtevima argumentativnog intervjua kao odabranog instrumenta za prikupljanje podataka. Konkretno, graa je trebalo da sadr i to iri raspon stanovita i argumenata koja graani Srbije koriste u nastojanju da osmisle svoja nedavna iskustva, svoj opti odnos prema politikoj sferi i svoje projekcije po eljnog pravca budueg razvoja drutva. U prvom koraku izrade uzorka, napravljen je izbor gradova u kojima e se vriti terenski rad. Da bi graa bila to koncentrisanija, unapred je doneta odluka da se uzorak intervjuisanih ogranii na gradsko stanovnitvo (ukljuujui i prigradska naselja). Budui da je, po optoj oceni kako analitiara tako i samih graana, decentralizacija antire imskih protesta bila jedna od najva nijih odlika politikog razvoja u drugoj polovini devedesetih godina, eleli smo, izmeu ostalog, i da osvetlimo lokalni identitet i lokalno politiko mnenje. Stoga se prilikom odreivanja disperzije uzorakih jedinica nastojalo na obuhvatu gradova koji su u tom procesu zauzimali razliite pozicije od predvodnika (npr. aak), do sredina koje je taj proces sve do samog kraja ostavljao relativno netaknutima (npr. Parain). Ostala merila pri izboru gradova bila su sledea: da budu regionalna sredita, rasporeena tako da se pokriju svi znaajniji regioni Srbije; da imaju razliit etniki sastav (homogenost/heterogenost) i razliite privredne i socijalne situacije. Drugi korak uzorkovanja sastojao se od izbora samih ispitanikagraana koji e biti intervjuisani. Taj izbor bio je preputen intervjuerima, na osnovu instrukcija koje su dobili na obuci. Kao relevantni parametri postavljene su sledee odlike: starost, stepen obrazovanja, zanimanje, politiki (ne)aktivizam, deo grada u kojem ive. Polna struktura postavljena je paritetno (pola-pola). Glavni zahtev bio je da uzorci budu to raznolikiji, dakle da to je moguno vie okupljaju graane razliitih socijalnih iskustava, ivotnih pria i trenutnih drutvenih pozicija. Za kvalitativno drutveno istra ivanje, posebno ono zasnovano na tehnici intervjua, nije uobiajeno da se graa sastoji od tolikog broja ispitanika. Jedan od razloga za opredeljivanje za ovako brojan uzorak osim razloga koji proistiu iz optih ciljeva studije, kako su navedeni u prethodnim pasusima i u Uvodu (mogunost uoptavanja, ocrtavanje lokalnih specifinosti itd.) bilo je i to to je projekt, jednim svojim delom, imao i akcione namere. Naime, poli smo od uverenja da e smo obavljanje istra ivanja u lokalnim sredinama, kroz uee lokalnih intervjuera, interakciju intervjuer-intervjuisani, neformalno irenje pria o tome itd, poslu iti kao podsticaj za produbljivanje upravo one refleksije o politikim dogaajima i njihovoj vezi sa svakodnevnim ivotom koja je glavni predmet naeg interesovanja. Ve i samo davanje prilike brojnim obinim ljudima da bez ikakvih ogranienja, sopstvenim reima i uz puno uva avanje njihove kompetentnosti iska u

312

Podaci o istra ivanju

sopstvena iskustva i miljenja smatrali smo vrednim truda. Povoljne reakcije mnogih ispitanika, koji su spontano skretali pa nju na taj momenat (kako je jedan od njih rekao, deset godina me niko nita nije pitao) dale su nam za pravo. Za pripadnike dveju najbrojnijih nacionalnih manjina u Srbiji unapred su odreene kvote (10 Maara u Subotici i 8 Bonjaka u Novom Pazaru). Njih su, kao i troje Rusina u Novom Sadu, intervjuisali njihovi sunarodnici, to je, zbog osetljivosti teme, bilo posebno znaajno. U sluaju subotikih Maara, devet od deset intervjua voeno je na maarskom jeziku, a na srpski ih je potom prevela intervjuerka (Marta Petkovi). Izvan ovih kvota, naravno, meu ispitanicima ima jo graana nesrpske nacionalnosti. Terenski saradnici su dobili podsetnik za voenje intervjua u dva oblika kao spisak tematskih oblasti koje obavezno treba pokriti, i kao spisak pitanja-primera, dakle pitanja koja se mogu postaviti. Definicije oblasti i ciljeva u svakoj od njih tretirane su kao znaajnije od samih pitanja: ona se nisu morala sva postaviti, niti su morala da imaju uvek isti oblik, ve je intervjueru bilo preputeno da iznae najbolji nain (konkretno pitanje, formulaciju, trenutak) da doe do relevantne grae s obzirom na postavljene ciljeve. Oba papira pretampana su ovde u celini (v. ni e). Prema planu, trebalo je prikupiti ukupno 309 intervjua. Od toga je uspeno obavljeno 303. Nekoliko intervjua nije odgovaralo tehnikim standardima za dalju obradu, tako da se konani uzorak sastoji od 296 intervjua. Oni su transkribovani sa audio-kaseta i svaki je oznaen ifrom, koja se sastoji od sledeih elemenata: oznaka (skraenica) grada inicijali intervjuera (ukoliko je u istom gradu radilo vie njih) redni broj. Snimljene kasete, kao i prepisi u elektronskoj formi, pohranjeni su u arhivi Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju.

Spisak gradova obuhvaenih terenskim radom, sa planiranim brojem intervjua

I Beograd optine Stari Grad (20) i ukarica (20) II Vojvodina: Subotica (20), Novi Sad (25), Kikinda (10), Panevo (20), Sremska Mitrovica (10) III Zapadna-jugozapadna Srbija: abac (15), Valjevo (12), U ice (10), aak (17), Kragujevac (20), Novi Pazar (15) IV Istona-jugoistona Srbija: Po arevac (10), Bor (10), Parain (10), Kruevac (15), Ni (25), Leskovac (15), Pirot (10)

Spisak intervjuera po gradovima*

Beograd
dr Ljiljana Buzad i-Jelinek mr Gordana eri Isidora Jari Ivan Smrenik mr Ivana Petkovi

Bor
Mirjana Ad i Nada Todorovi
Svi intervjueri su obavljali istra ivanje u gradovima u kojima ive i rade, osim u tri sluaja: u Sremskoj Mitrovici intervjue je vodio Ivan Smrenik, u Leskovcu Olivera Markovi, a u Pirotu Jasmina i Dragoslav Petrovi.
*

Podaci o istra ivanju

313

aak
Lidija irkovi Katarina Dunji-Mandi

Kikinda
Valentina Raenovi

Kragujevac
dr Gordana Miti Lela Vujoevi

Kruevac
dr Ljubica Rajkovi

Ni
Olivera Markovi mr Jasmina Petrovi mr Dragoslav Petrovi

Novi Pazar
Enes Dazdarevi Milica Koovi

Novi Sad
dr Jakov Kijuhas mr Pavle Milenkovi Valentina Sokolovski

Panevo
Aleksandra Bosni-Brkovi

Parain
Verica Bogosavljevi

Po arevac
Dragana Stojiljkovi-Stevi

Subotica
Branka Josimov Marta Petkovi

abac
Milan Blagojevi Ana Marinkovi

U ice
Rada Mitrovi

Valjevo
eljko Krsti

314

Podaci o istra ivanju

Podsetnik za intervju: tematske oblasti

I. Oblast: Porodini ivot
Cilj: podaci o porodinom statusu: imate li porodicu, koliko dece, gde ivite (stan, kua, malo ili dovoljno prostora, u zajednici ili ne). Svi ovi podaci mogu se dobiti direktnim pitanjima. Cilj je da se sazna ta ispitanici misle o ulozi koju porodica ima i o odnosima u njoj. Koliko ljudi porodicu smatraju va nom, koliko se oslanjaju na nju, koliko provode vremena u porodici i kakvi su odnosi sa ostalim lanovima porodice, kakvi su generacijski odnosi u porodici da li postoje generacijski razlaz, ko na koga utie i kako.

II. Oblast: Nivo obrazovanja i profesionalni i socijalni status

Cilj: podaci o profesionalnom istorijatu (radno iskustvo; do ivljaj svog rada, nekad i sad; do ivljaj svog sadanjeg socijalnog i profesionalnog statusa u odnosu na nivo obrazovanja; projekcije u pogledu posla idealne / matanje/ i realne). Cilj je da se vidi koliko i kako ljudi vrednuju svoj rad, pre svega onaj od koga zarauju. Kojoj klasi/sloju smatraju da pripadaju, ta su spremni da rade da bi zaradili za ivot, kao i ta su sve morali da rade do sada. Takoe, kako ocenjuju svoj socijalni status u odnosu na posao koji obavljaju koliko on zavisi od posla koji rade, od toga koliko zarauju itd.

III. Oblast: Ukljuenost u aktivnosti lokalne zajednice

Cilj: ukljuuje a) obavljanje neke funkcije na lokalnom nivou ili u nekoj organizaciji (mesna zajednica, optina, lokalno udru enje, sportski ili drugi klub), b) obavljanje sitnih poslova s prijateljima ili rodbinom (porodini ili kuni biznis, uzajamno ispomaganje); c) uspele ili neuspele planove da se popravi ivot na lokalnom nivou, d) uestvovanje u zajednikim proslavama, manifestacijama, putovanjima, takmienjima sindikalnim, penzionerskim, raznih klubova i slino, e) odlazak u crkvu i uee u aktivnostima koje organizuje crkva. Cilj je da se vidi da li ima ili je bilo napora da se popravi vlastiti ivot u neposrednom okru enju, zajednikim aktivnostima, kao i koliko je neposredno drutveno okru enje ljudima znaajno.

IV. Oblast: Opis svakodnevnog ivota i slobodno vreme

Cilj: opis kako izgleda jedan obian dan (dru enje, kafane; odnosi sa roacima, prijateljima i komijama kako se ti odnosi odr avaju, eventualne promene poslednjih godina; neformalni razgovori koliko su znaajni, koje teme se najee javljaju). Cilj je da se to je vie mogue vidi veza izmeu svakodnevnog ivota i ireg okru enja. Identifikovati to vie elemenata svakodnevnog ivota iji se uzroci nalaze izvan spektra individualnih planova i socijalnih veza, u sferi politikog.

V. Oblast: Promene u svakodnevici nakon 5. oktobra 2000.

Cilj: kako ljudi do ivljavaju promene koje se odra avaju na svakodnevni ivot i njihove navike (poskupljenja, promena pravila igre promene u ekonomskom sistemu, kolektivna poni enja); da li tekoe tranzicije smatraju nu nim, kao preduslov izlaska iz jednog nenormalnog stanja; koliko su spremni da trpe, i s kojim ciljem: radi boljeg ivota u materijalnom smislu, u nematerijalnom smislu, ili neto tree. Cilj je da se vidi koliko se politika do ivljava kao va an (konstitutivni) element svakodnevnog ivota i koliko su ljudi svesni toga.

VI. Oblast: Kanali i naini informisanja

Cilj: ispitati relativni znaaj dva osnovna tipa izvora informacija: neformalnih pouzdani i informisani ljudi, razgovori u bliskom krugu, glasine, kafana, crkva; i formalnih lokalni i dr avni mediji, stranaki mediji, inostrani mediji; ta je od toga graanima dostupno, ta i koga sluaju, kome veruju, ta smatraju pouzdanom informacijom, kako vre

Podaci o istra ivanju

315

selekciju meu protivrenim informacijama. Cilj je da se vidi koliko su se ljudi oslanjali na institucionalne strukture informisanja i na koji nain su one uticale na graenje njihovih bitnih stavova, te da li su i na osnovu ega menjali stavove tokom vremena.

VII. Oblast: Motivacija za (ne)uee u pokretima za promene do 5. oktobra

Cilj: ukljuuje stavove ljudi o dogaanjima oko 5. oktobra 2000. Na koji nain su oni to do iveli, ta se uopte zbilo, kako i zbog ega je dolo do 5. okt. i kako vide svoju ulogu u tome. Cilj je da se vidi razlika meu grupama: oni koji nikad nisu uestvovali u protestima; oni koji su uestvovali povremeno u zavisnosti od toga ko ih organizuje, ili samo ako bi se okupila kritina masa; oni koji su uvek uestvovali zato to su verovali voama, ili zato to su smatrali da je cilj nezavisan od pitanja organizacije i vostva. Takoe nas zanima koliko je uee ili neuee bilo posledica sticaja okolnosti protesti pri ruci, poznanici, nagovaranje i agitacija itd. a koliko nezavisne line odluke; s tim u vezi, da li su samo uestvovali na lokalu ili su delovali ire, kao i da li je opoziciona mobilizacija na lokalnom nivou bila uspena da li su aktivisti istinski uspevali da dopru do ljudi i pokrenu ih.

VIII. Oblast: Odnos prema ustanovama posle promena

Cilj: koliko su se zaista promenile, u nainu rada i principima, a koliko su samo dovedeni novi ljudi (ili ni to); kakve ustanove bi eleli, kakve one treba da budu po njihovom miljenju, koje potrebe treba da im zadovoljavaju, i koliki su teret spremni da podnesu za to. U sluaju nerazumevanja pitanja, kao razjanjenje mogu slu iti primeri: to je ono gde ljudi idu kad treba neto da obave: sudovi, policija, optina (optinska vlast i alteri), zatim komunalne slu be, Elektrodistribucija, kole, domovi zdravlja i bolnice. Ovaj deo je va an jer se u njemu na neki nain projektuje kakav bi drutveni i politiki poredak ljudi eleli, odnosno kakva su oekivanja ljudi od novih vlasti. Sa druge strane, odgovori na ova pitanja mogu biti dobar indikator za faktiku ocenu promena u smislu poreenja oekivanog i dobijenog nakon 5. okt.

IX. Oblast: Strah, (ne)bezbednost i (ne)sigurnost

Cilj: postoje dva aspekta: a) fizika bezbednost i ugro avanje ivota, izlo enost gruboj sili, i b) socijalna i materijalna ugro enost, neizvesnost drutvene reprodukcije polo aja/statusa; va no osvetliti ta graani misle o ulozi dr ave u njihovoj zatiti kako je bilo, kako jeste, a kako treba da bude i pravu dr ave da koristi silu protiv njih i izla e ih opasnosti (iskustva sa policijom, regrutacija za ratove, sudska praksa). Cilj je da se na primeru jedne od najosnovnijih ljudskih potreba vidi kako ljudi do ivljavaju institucije (jesu li one neto to slu i njihovim potrebama ili neto drugo od toga) i kakva su im oekivanja u tom pogledu.

X. Oblast: Kakva je nova vlast

Cilj: elementi za procenu su korupcija, privilegije, bogaenje, nepotovanje prava i potreba graana, nezakonitosti itd, odnosno svi oni elementi koji su bili u fokusu kritike starog re ima. Na taj nain bismo dobili ocenu koliko je nova vlast zaista nova, a koliko je nastavljena praksa stare vlasti. Cilj je da se dobije faktika ocena dosadanjeg vrenja vlasti od strane DOS-a (uzimajui u obzir eventualne razlike izmeu lokalne i centralne vlasti). Posebnu pa nju treba obratiti na to ta ljudi misle da su bila predizborna obeanja i ta je bilo realno da nova vlast uradi, a nije uradila.

XI. Oblast: Ratovi, krivica, odgovornost

Cilj: ovaj segment obuhvata tri velike oblasti. To su a) stav ljudi prema mestu i ulozi Srbije u okru enju (stav prema raspadu Jugoslavije, do ivljaj nove Jugoslavije, odnosi sa susednim dr avama), b) njena uloga (krivica, odgovornost) za zbivanja u

316

Podaci o istra ivanju

proteklih deset godina i c) odnos prema pripisivanju krivice i sankcionisanju Srbije. Cilj je da se doe do percepcije uloge Srbije/Srba u ratu, kao i povezanosti te uloge sa meunarodnom reakcijom (sankcije, bombardovanje) i buduim odnosima u regionu. (Naravno, ovde formu pitanja treba prilagoavati nacionalnosti sagovornika kod ispitanika ne-Srba tragati za njihovom percepcijom specifinog polo aja njihove manjinske grupe, posledica ratnih/politikih zbivanja na taj polo aj, i vienja budunosti u tom pogledu.)

XII. Oblast: Stav prema meunarodnoj zajednici

Cilj: stavovi graana o meunarodnoj zajednici; ta je to meunarodna zajednica za graane Srbije; da li je to neko nu no zlo koje postoji nezavisno od nas; kako ona tretira Srbe i Srbiju; ako neto zameraju svetu, ta je to to najvie zameraju; kako vide budui odnos sa meunarodnom zajednicom. Cilj je doi do stava graana da li se kao pojedinci i kao pripadnici dr avne zajednice oseaju kao deo sveta; ako je tako, da li prirodno i neupitno, ili iznueno (nema nam druge), te da li misle da se tu mora platiti neka cena; ako se ne oseaju tako, u kom smislu ne, i da li misle da Srbija ima neki svoj specifini put, drugaiji od svih ostalih.

XIII. Oblast: Oblici kolektivnog identiteta

Cilj: koji oblici kolektivnog identiteta preovlauju: da li sebe vide prvenstveno kao pripadnika/cu nacionalne ili etnike zajednice: Srbin, Maar, Musliman..., ili kao pripadnika profesije (radnik, strunjak, zanatlija, profesor, student), ili kao pripadnika svoje klase (koje), ili kao pripadnika svoje generacije, ili neke druge grupe. Zanimljivo je takoe da li i koliko graani svoj kolektivni identitet odreuju relaciono u odnosu na druge (npr. stav prema drugim nacionalnim grupama Albanci, Hrvati, itd). Dalje, koje vrednosti prihvataju kao najva nije line (potenje, hrabrost, istinoljubivost, sloboda...) i kolektivne (lojalnost grupi porodici, naciji, dr avi, ili solidarnost, jednakost, nezavisnost, potovanje voe, poslunost, sigurnost itd.) Cilj je identifikovati elemente koje ljudi smatraju bitnim (konstitutivnim) za svoj identitet i koliko se oni odraavaju i vide u svakodnevnom ivotu ljudi, a koliko su samo apstraktne kategorije ili jezike oznake koje ne utiu direktno na konkretno ponaanje ljudi.

Podsetnik za intervju: pitanja

I. Porodini ivot
Imate li porodicu, da li ivite s njima, koliko imate dece? Da li vam porodica mnogo znai u ivotu? ime, zato? Koliko vremena provodite sa porodicom? Da li znate kakve probleme imaju lanovi vae porodice? Da li razgovarate o njima? Koliko vremena provodite u kui?

II. Nivo obrazovanja i profesionalni i socijalni status

Da li je vae zanimanje, odnosno va rad, adekvatno vrednovano u ovom drutvu? ta radite, kako zaraujete za ivot? Da li radite posao za koji ste se kolovali? Kojoj klasi/sloju smatrate da pripadate? Gde ste ranije radili? Da li ste izgubili posao, ili ste na prinudnom odmoru? Ako da, jeste li bili zadovoljni svojim poslom ranije (do kada), i ime ste najvie bili zadovoljni, to sada nemate? Da li radite vie poslova? Da li radite neke poslove koje ne bi radili da ne morate? Da li smatate da ste adekvatno plaeni?

Podaci o istra ivanju

317

ta ste sve spremni da radite da biste zaradili za ivot? ta biste najvie voleli da radite kad biste mogli? Da li imate neke planove koje mislite da je moguno ostvariti? Hoe li, za vas, biti uskoro bolje? Da li smatrate da su se obogatili samo oni koji nisu imali obzira?

III. Ukljuenost u aktivnosti lokalne zajednice

Da li vam se svia to ivite ba u ovom mestu? Ili biste se radije preselili, kad biste mogli? ta vam se svia u vaem mestu? Da li uestvujete u zajednikim proslavama, manifestacijama, putovanjima, takmienjima sindikalnim, penzionerskim, sportskog kluba u vaem mestu? Da li obavljate neku funkciju (ili ste obavljali) u lokalnoj zajednici (mesna zajednica, optina, lokalno udru enje, sportski ili drugi klub)? Idete li u crkvu? Uestvujete li u aktivnostima koje organizuje crkva?

IV. Opis svakodnevnog ivota i slobodno vreme

Jeste li zadovoljni kvalitetom svog ivota? Kako izgleda jedan va dan? Da li obavljate sitne poslove s prijateljima ili rodbinom (porodini ili kuni biznis)? Imate li slobodnog vremena, i ta je za vas slobodno vreme? Odlazite li u posete prijateljima i roacima, dolaze li kod vas? Dru ite li se s komijama, da li vam poma u kad vam zatreba, i vi njima? Idete li u kafane? O emu priate s onima s kojima se dru ite? Da li se svaate oko politike? Bavite li se nekim sportom? Igrate li karte (ili neka slina drutvena aktivnost)? Da li sami vrite popravke po kui? Kako se hranite? Poma ete li deci sa kolskim zadacima? Da li sti ete da proitate ono to elite? Uspevate li da obavite sve to treba tokom dana? Jeste li esto umorni?

V. Promene u svakodnevici nakon 05. oktobra

ta se u vaem svakodnevnom ivotu promenilo posle 5. oktobra prole godine? Sve u svemu, nabolje ili nagore? ta vam najvie smeta u sadanjoj situaciji? Da li su poskupljenja nu na? Koliko je teret promena ravnomerno rasporeen ili plaaju samo neki? Da li ste ostavili neki posao? Da li i vi planirate neto da menjate u linom ivotu? Da li promene u drutvu zahtevaju da se menjaju stare navike, i koje?

VI. Kanali i naini informisanja

Koliko se trudite da saznate ta se deava? itate li novine? Koje, i zato? Koje TV stanice najradije gledate i zato? Da li su bolji lokalni listovi i TV stanice od velikih? Kada se dogodi neto va no, kako se informiete ta se zaista dogodilo? Kako znate ko la e? Da li poznajete neke dobro informisane ljude? Da li poznajete neke ljude bliske vlasti koji poseduju pouzdane informacije? Da li o zbivanjima raspravljate sa komijama, porodicom itd.? Idete li na neko mesto gde se mogu uti pouzdane informacije?

318

Podaci o istra ivanju

VII. Motivacija za (ne)uee u pokretima za promene do 5. oktobra

Kako ste vi do iveli 5. oktobar, i uopte promene pre godinu dana? ta mislite, zato je Slobodan Miloevi pao? Da li je to dobro ili loe? Da li ste uestvovali u protestima pre tih izbora i oko njih? A u onima ranije, tokom prethodnih godina? Zato (da ili ne)? Ako da, kako ste se ukljuili opiite nam kako je do toga dolo? Da li vas je neko pozvao, neko iz vae neposredne okoline, poznanik ili roak? Ili ste sami potra ili? Da li se neto deavalo u vaem kraju, u vaoj firmi? Da li ste putovali u druga mesta da biste uestvovali u protestima? Jeste li bili meu aktivistima? Ako ne, zato mislite da su drugi protestovali? Da li su vam protesti smetali, i na koji nain? Ko ih je vodio, po vaem miljenju? Da li ste tokom vremena promenili miljenje (na bilo koju stranu)? (mo e se, ali i ne mora, pitati o lanstvu u nekoj politikoj stranci)

VIII. Odnos prema ustanovama posle promena

U kakvoj Srbiji biste eleli da ivite/Kako ova zemlja treba da bude ureena? Da li ste zadovoljni kako se menjaju ustanove posle 5. oktobra? Da li dovoljno brzo? Nabolje ili nagore? Ili ih mo da nije ni trebalo menjati? Ili menjati, ali drugaije? Koja se ustanova najvie promenila? Koje treba prvo da se promene, i zato? Imamo li nove ustanove ili samo nove ljude u starim ustanovama ili neto tree? Da li smatrate da je ustanove mogue promeniti sa starim ljudima? Da li biste sada poverili novac nekoj banci? Imate li poverenja u kolu nastavnike, direktore, i kolu uopte? Smatrate li da vae dete tamo neto naui, da li kola na njega dobro deluje? ta biste tu promenili? Kako se leite? Jeste li zadovoljni uslugama zdravstva? Kako mislite da bi u toj oblasti problemi mogli da se ree? Kako se ponaaju slu benici prema vama na raznim alterima, u kancelarijama? Da li se tu neto promenilo?

IX. Strah, (ne)bezbednost i (ne)sigurnost

Da li se oseate sigurno? Sada, i pre 5.oktobra? Da li se neega plaite? ega najvie? Da li ste imali neko iskustvo sa policijom, pre i posle 5. oktobra? Smatrate li da se neto promenilo u ponaanju policije? Da li ste imali neka iskustva sa mafijom? Ko je jai, policija ili podzemlje? Smatrate li da se mo ete zatititi sudskim putem? Da li se plaite novog rata (sa kim, da li biste uestvovali)? Smatrate li da direktori imaju previe ovlaenja? Da li se plaite otkaza?

X. Odnos prema novoj vlasti

Kakva je nova vlast? Koliko je nova? Koliko je vlast (njeni predstavnici) sama spremna da se sama rtvuje, a koliko je u stvari dvolina (utoliko ista kao i prethodna)? Koliko vlast ima razumevanja za potrebe i tekoe graana? Da li nova vlast vie uva ava zahteve graana ili meunarodne zajednice? Da li se razliito ponaa lokalna vlast u odnosu na centralnu vlast? Koliko je nova vlast sklona bogaenju?

Podaci o istra ivanju

319

(ne treba direktno pitati za stavove prema pojedinim segmentima vlasti i konkretnim politikim linostima, ali ako ih sagovornik pomene npr. da li je on za ili protiv Kotunice ili inia ili nekog treeg ili nijednog, uvek pitati: a zato?)

XI. Ratovi, krivica, odgovornost

Zato se, po vaem miljenju, raspala biva Jugoslavija? Zato je dolo do ratova, da li su oni bili neizbe ni? Ko je ratovao u stvari? Ko je njima dobio, a ko izgubio? Da li znate za neki zloin koji su u ratovima poinili Srbi? Ko je poinio taj zloin (vojska, policija, paravojska, pojedinci)? Da li poznajete nekoga ko je uestvovao u ratu i ko se neprimereno ponaao (ubijao/pljakao) na ratitu? Da li treba objavljivati informacije o zloinima? Da li treba suditi naim zloincima? Da li je bolji Haki sud ili domai sudovi? Da li smatrate da je Srbima potrebno nekakvo proienje? Da li smatrate da treba da se plati odteta rtvama rata i kome? Da li smatrate da svi imaju pravo da se vrate kui nakon rata? Da li su za sve krivi politiari?

XII. Stav prema meunarodnoj zajednici

ta je to meunarodna zajednica? Da li u svetu vladaju novac i sila? Da li e sve biti kako Amerikanci hoe? Smatrate li da neko u svetu mo e da se suprostavi Amerikancima? Mora li Srbija da se povinuje zahtevima meunarodne zajednice, i zato? Da li meunarodna zajednica razliito postupa prema Srbiji nego prema drugim dr avama/narodima u okolini? Da li je svet protiv Srba? Da li je Srbija deo sveta? Zato (jeste ili nije)? Da li je za mlade bolje da odu u inostranstvo, ili da ostanu? Zato? Da li biste svojoj deci preporuili da odu da ive negde drugde, i gde?

XIII. Lini i kolektivni identiteti i vrednosti

Ako bi vas neko pitao ko ste vi ili ta ste vi, ta biste prvo rekli? Zato? A ta na drugom mestu? (za ne-Srbe) Kakav je, po vama, va narod? (za sve) Kakvi su Srbi kao narod? (isto pitanje o manjini zastupljenoj u lok. sredini) Kakvi su Hrvati kao narod? Kad vas neko pita u kojoj zemlji ivite, ta biste rekli? Kad se ka e Jugoslavija, na ta mislite? Da li vam smeta kad se na utakmicama zvi di jugoslovenskoj himni? Da li bi vam smetalo da naa reprezentacija ima stranca za selektora? A da u njoj igra neki crnac? Da li pripadnici svake nacije, kad se nau na nekom polo aju, rade vie u korist svoje nacije? Je li to normalna stvar? Da li biste voleli da ste Amerikanac?

Izabrani intervjui

Iz ukupne grae, izabrali smo sedam intervjua koje emo objaviti u integralnom obliku. Iz razloga ogranienosti prostora, nije bilo moguno u potpunosti preslikati svu arolikost i bogatstvo prikupljenog materijala. Stoga ovde prilo ene prepise treba shvatiti vie kao ilustrativne nego kao reprezentativne u nekom standardnom smislu. Ne treba posebno naglaavati da je bilo veoma teko napraviti izbor, i da se ovde nisu nali mnogi intervjui koji su to zaslu ivali. Napominjemo da su neki intervjui iz ovog istra ivanja ve objavljeni, kao serija priloga u beogradskom asopisu Republika i to u brojevima: 284/285, 1-31. maj 2002; 286/287, 1-30. jun 2002; 290/291, 1-31. avgust 2002; 302/303, 1-28. februar 2003; 304/305, 1-31. mart 2003; 306/307, 1-30. april 2003; 308/309, 1-31. maj 2003.

322

Izabrani intervjui

Leskovac (LE-4) mukarac, 51 godina, VS (tekstilni in enjer), nezaposlen

Koliko godina imate? 51. Da li imate porodicu? Da i to erku koja je udata, imam unuku, druga je na putu, imam i sina, on ima 25 godina, neo enjen, nadam se uskoro da u da dobijem i snaju, lepu enu. Da li ivite sa njima? Ne, deca kao deca tra e svoj put, svoju sreu, ive u Beogradu, sin tamo radi, studira i nabavlja nam tu kinesku robu u Panevu, erka je tamo udata. Stepen obrazovanja? Viu tekstilnu kolu, tekstilac sam, radio sam u tekstilnoj industriji 30 godina, meutim, konfekcija sad radi sa veoma malim brojem radnika. Trenutno ne radim, na ulici sam, radim kao preprodavac kineske robe. Da li je kua/stan u kojoj ivite u svojini roditelja, roaka ili u Vaoj svojini? Da, to je bila oeva kua, mi smo nasledili. Tu ivi i brat sa svojom porodicom i sinom koji je takoe o enjen. Da li vaa porodica ivi samostalno ili sa drugim srodnicima? Tu nam je i majka, znai tri domainstva u istom dvoritu, koja se sla u i do sada nisu imala konflikata. Kako bi ocenili materijalni polo aj svoje porodice? Bilo je veoma teko, jer konfekcija u kojoj sam radio prestala je da funkcinie pre 7-8 godina. ak 5 godina nisam primio nikakav lini dohodak, iako sam iao u preduzee. Direktori gledali su da to pre sakupe ono to mogu, da ostave radnike koji su trajkovali i tra ili svoja prava, ne samo da nisu primali lini dohodak ve ni penzijsko ni socijalno osiguranje nije do sada uplaeno. Da li sredstva za ivot obezbeujete sami ili ih nadopunjujete uz pomo roditelja ili roaka? Sad trenutno sam, poma em i erku i sina koji takoer ima veoma mali lini dohodak, a plaa stan 100 DM, koje mu ja aljem od svoje uline prodaje. Pre 5-6 godina nismo imali ni dinar ni ja ni ena, a trebali smo da obezbedimo decu koja su studirala u Beogradu, tako da je u porodici bila jedna velika konfuzija, nismo imali para ni za hleb, meutim, ovom ulinom prodajom ipak stvaramo neku egzistenciju. Kada imate neki problem kome se najpre obratite? Te probleme sami reavamo, jer to su veinom finansijski problemi i u tome nam niko ne mo e pomoi, ve moramo da ih ostvarimo radom. Da li Vi znate kakve probleme imaju lanovi Vae porodice? Znam, erka ima divnog supruga, koji radi za solidnu platu kojom mo e da ishrani porodicu, znai finansijski su situirani, dok sin ima malu platu, plaa stan, nije o enjen, tako on ima finansijski problem. Da li priate o njima? Da, s decom smo prisni i sve probleme zajedniki reavamo. Koliko vremena provodite sa porodicom? S decom veoma malo, eljan sam dece. Da li smatrate da je Vaa porodica jedna celina ili to bi se reklo svaki lan vue na svoju stranu? Celina, iako ne ivim zajedno. I zeta smo prihvatili kao sina. Da li svi u porodici imate ista, slina ili razliita miljenja u vezi politike? Do skora nismo imali. Ja sam roen u vreme komunizma, bio sam Titov pionir, par puta sam nosio centralnu Titovu tafetu, ak sam imao i konflikte sa komijama koji su tada

Izabrani intervjui

323

bili neto drugaije orijentisani. Meutim, u vreme Miloevia promenio sam miljenje, tako da smo ja i moja supruga bili meu najaktivnijima u protestnim etnjama. Konj sam ne menja miljenje, a ovek treba da bude elastian i da koriguje miljenje. Ja sam mnogo voleo staru Jugoslaviju, svugde u njoj sam se oseao mirno i spokojno, meutim sa dolaskom Miloevia sve se promenilo, tu divnu zemlju je unitio, stvorio nezadovoljstvo i mr nju. Da li postoji razlika u miljenju izmeu mladih i starijih? Da, pogotovo starija generacija od mene nikako ne mogu da prihvate ovo stanje. Ja gledam po mojoj majci koja jo ne mo e da pre ali Miloevia. Izmeu miljenja mene i dece nema razlike, svi idemo putem demokratije, mada je veoma spora, ja sam oekivao da brzo napravi neki presek stanja. ta za Vas znai demokratija? irok pojam, sloboda miljenja, da ga sam formira, a ne da mu neko namee miljenje. Da li se svaate izmeu sebe u vezi politike? U porodici ne, jedino sa mojom majkom koja jo uvek pita: Koga je on ubio, ta je on kriv, a ne zna da su zbog njega poginuli bar 10-15.000 ljudi, i Hrvati i Muslimani i Srbi itd. Da li oduvek radite posao koji sad radite ili ste menjali firme i profesije? Nisam menjao firme, 30 godina sam radio u konfekciji, a sve su nas najurili, bili smo na Zavodu 2 godine, sad je to isteklo i ja ne znam gde sam. Moja radna knji ica je na zavodu nezapoljenih posle 30 godina radnog sta a. Moj status ne mogu da prihvatim. Oekujem pomo od nove vlasti, meutim, oni mnogo slabo reavaju sluajeve kao o sam ja. Prinuen sam da budem na ulici, a nova vlast napominje da e nas i odatle isterati i time uskratiti egzistenciju. Da li vam se vie sviao Va posao koji ste radili 30 godina ili ovaj? Kako da ne, ja sam tekstilni in injer koji je voleo svoj zanat, svoju struku. Mo da sam i svoju mladost previe ulo io u to, kao mlad ovek. Napominjem da sam bio jedna novina za grad, ak sam bio preporuen od strane optine da radim na elaboratu nove konfekcije u Leskovcu, jer Leskovac ima oko 7-8 tekstilnih fabrika koje su nekad bile ujedinjene u jednu celinu, koja se zvala Leskoteks. Mo da bi ta zajednica i uspela da direktori nisu bili maloduni, znai brinuli se samo o sebi, da priute sebi neko bogatstvo. Inae, da su tad stvorili jedan gigant, grad tekstila, jer Leskovac je bio mali Manester za Balkan, gde su se kolovali i Slovenci i Hrvati koji su napravili u svojim dr avama velike tekstilne gigante. Dok Leskovac i pored te kole koju je imao nije znao to da iskoristi zbog tih loih direktora, jer nisu znali da iskoriste to to imamo i da ostvare vrhunsku tekstilnu proizvodnju koja bi osvojila Evropu, a mo da i svet. Kojoj klasi/sloju smatrate da pripadate? Sad najni oj. Imam 51 godinu, nisam za ulicu, to mi veoma teko pada kao starijem i kao in injeru koj treba da provede 5-6 sati, i vie na ulici, da moli svakoga da uzme tu robu, da bi praktiki isprosio taj dinar. Od ega zavisi klasna pripadnost? Od bogatstva oveka. U Slobodanovo vreme onaj sloj koji je nekada bio najni i, znai sloj nekolovanih ljudi, glupih, koji su imali neku smelost, ratobornost, koji su stvorili bogatstvo pljakom, silom, sad su oni isplivali na povrinu, sad su oni bosovi, gazde, imaju svoja preduzea, barataju oru jem, ak se to prenosi i na njihovu decu imaju skupe automobile, d ipove, drogiraju se, drogiraju decu, stvaraju bolesnu klasu bogatih, mnogi od njih ne ive dugo jer izmeu sebe se ubijaju zbog tog prljavog novca. Mi to smo nekad bili taj srednji sloj sad trenutno ne mo emo da egzistiramo, na dnu smo lestvice egzistencije. ta ste sve spremni da radite da bi zaradili za ivot? Ja sam u poetku, kad sam ostao bez posla, bio u nekoj praznini, jer nisam znao da se snaem. 30 godina sam radio kao vrhunski strunjak, kao vrhunski radnik. Nisam znao da se snaem u toj sredini, morao sam da obezbedim novac, nisam znao da ga

324

Izabrani intervjui

ukradem. U poetku nisam znao da se snaem ni za tolko da deci hleb obezbedim. I mogu da zahvalim svojoj deci, jer ona su me usmerila, priali su mi da se ne ivi samo od titule, ve da mora da se radi bilo koji posao. Moj sin radi u Narodnoj biblioteci u Beogradu, na odeljenju restauracije, kao knjigovezac i on je izmislio neke male notese koje je proizvodio od otpadnog papira i mi smo poeli s tim, da ih prodajemo i zaradili prvi dinar. S tim je nestao onaj stid, ona sramota, i sad smo proirili tu prodaju sa kineskom robom, zaradimo neki dinar za normalan ivot. Da li smatrate da ste bili adekvatno plaeni? To je trenutna zarada, jer ako optinsko rukovodstvo u svim gradovima ukinu te uline prodaje, opet se vraam na isto, moram da pronalazim drugu mogunost da ishranim svoju porodicu, jer fabrika ne radi. ta bi najvie voleli da radite kada bi mogli? Da se vratim u fabriku. Znam da radim taj posao. Voleo bih ponovo da se naem u krugu te fabrike, jer smatram da je moja, ne samo zato to sam proveo toliko vremena tamo, ve i zato to sam radio na elaboratu te fabrike, ceo tehnoloki proces, tehniko reenje zgrade, sve je to moje. Tadanje rukovodstvo fabrike bilo je dobro, neiskvareno. Uz njihovu pomo i moje tehniko reenje dobili smo tada modernu fabriku, sa modernim mainama koja mo e da zaposli 1100 radnika. Da li imate neke planove koje mislite da je mogue ostvariti? Sad sam u jednom procepu. Nemam planova, jer se sve svodi na tu ulinu prodaju, koja me toliko izmori da mi ivot postaje monoton, jer ustajem veoma rano, ak postoji neko pravilo da ako te nema nekoliko dana na tom mestu drugi ti zauzme to mesto. Tako da veoma rano ustajem da bi zadr ao mesto. Radim do 15.30 i tolko me to umori, da ostatak dana moram da se odmaram, moj ivot postao je veoma monoton umor i odmor, ak nemam vremena ni za etnju, ni za ta to bi trebalo sebi da priutimo ena i ja. Ja volim prirodu, volim etnje i nekada, kad je bilo bolje vreme, iao sam u ribarenje, lov, sad nema nita. Nedeljom ne radim na ulici, koristim je za popravke po kui i sl. Da li e za Vas uskoro biti bolje? Treba da proe jo puno godina da bi demokratija bila prava demokratija, da bi nestalo te uline prodaje. U Leskovcu 50% ljudi koji su bili nekad u fabrikama, sada se nalaze na ulici. Sad svi tako ostvaruju egzistenciju svoje porodice. Znai, demokratija e da bude kada se svi mi vratimo u fabrike i preduzea, jer i ovo novo rukovodstvo, i optinsko i republiko, ne pola u dovoljno rauna da se ta preduzea transformiu, da se to pre obnove, da krene proizvodnja, da se ljudi vrate na posao, a ne da ih pored svega jo oteraju sa ulice, znai jo se zadr ava ono Slobodanovo vreme. Koliko vlast ima razumevanja za potrebe i tekoe graana? Veoma malo. Jer mi smo Balkanci, Srbi, i svi koji dou na vlast gledaju da se to pre obogate, egoiste su, sebinjaci. Da li nova vlast vie uva ava zahteve graana ili meunarodne zajednice? Trebali bi to pre da uspostavimo veze sa meunarodnom zajednicom, a mi jo tapkamo u mestu. Da nas priznaju, da nas prihvate, jer kad nas ona prihvati, tu su i poslovi koje nai ljudi oekuju. Nae fabrike ne rade jer ne mo emo da izvezemo proizvode, ak i privatizacija veoma sporo ulazi u nau svest, jer iveli smo u tom vremenu samoupravljanja, vremenu nerada. Privatizacija bi omoguila da se ljudi pokrenu, da se br e radi, da bi bio jeftin taj proizvod. ta je to meunarodna zajednica? To je jedna celina, sklop dr ava koji omoguava da se napravi... ne mogu da naem pravi izraz. Da li se razliito ponaa lokalna vlast u odnosu na centralnu vlast? Lokalna vlast mora da slua centralnu vlast. Ako mislite na inia, on pokuava da pokrene tu privredu u Srbiji, stvarno je ovek koji pokuava neto da uini kako bi Srbija to pre stala na svoje noge.

Izabrani intervjui

325

Koliko je nova vlast sklona bogaenju? To ne mo e jo da se iskoreni. ta mislite, koliko se razlikuju predizborna obeanja i realna situacija od kada je dola nova vlast? Mnogo su obeavali i toliko sam bio ponet tim obeanjima i oekivao sam strahovite promene, bio sam prisutan na svim mitinzima, iako je tamo bilo veoma malo ljudi mojih godina koji su sa mladim ljudima obarali diktaturu, sluao sam sve govore, svih elnika koji su sad u optini, koji su obeavali strahovite promene. Meutim, one su veoma spore, ak mo da 90% ostaje od diktature Slobodana Miloevia. ta ste vi oekivali od promena? Optinska vlast unitava dr avna preduzea i umanjuje radnu snagu u njima, stvara viak radnika, poveavaju radni sta na 65 godina i 60, to je apsurd jer prosek ivota jednog oveka je 60 godina, a on mora do 65 da radi u fabriku. A sve je moglo da se rei jednom pravilnou, znai dobrom organizovanou u gradu, optinske strukture, jer nijedan privatnik ne prijavljuje radnike. Da bi se napunio optinski bud et mora da se zahteva da taj radnik koji radi kod privatnika bude osiguran. Zbog toga smo ili na mitinge, zbog toga smo se borili, a jo ostaje isto. Npr. privatnik, ako ima 10 radnika, on prijavi 2, a 8 ne i time on pere novac, bogati se, a ta optinska vlast sve to zna, a ne reaguje nita. Da li Vam se svia to ivite ba u ovom mestu? Leskovac previe volim. Ja kao mlad ovek otiao sam da radim u Mladenovac, do tada nisam ni uo za Mladenovac, nisam tamo nikog imao i radio sam u konfekciji koja se tek osnovala i zaposlili su 500 mladih radnika, a konfekcija zahteva ensku radnu snagu, tako da sam se naao kao stidljiv deak meu devojicama. Tamo sam proveo 3 godine, jer u to vreme dok sam bio tamo, najmlai brat mi je poginuo u saobraajnoj nesrei, stariji brat je studirao u Zagrebu, tako da sam morao da se vratim u Leskovac zbog roditelja. Da li biste se negde peselili kada bi mogli i gde? Ne, ve ide starako doba koje tra i neki mir, ipak Leskovac je mali grad gde tempo ivota je veoma spor, to mi odgovara. ta je to to vam se najvie svia u Vaem mestu? Leskovac je tih i miran grad. Da li uestvujete u zajednikim proslavama, manifestacijama, putovanjima, takmienjima, sindikalnim, penzionerskim ili sportskog kluba u Vaem mestu? Dok sam radio u preduzeu bio sam predsednik sindikata, tako da sam bio veoma aktivan kao sindikalista i svaka nepravilnost u preduzeu toliko me uzrujavala. Ljudi su imali poverenje u mene, uvek sam bio njihov predstavnik. Ali, nita u preduzeu nije moglo da se promeni. Ipak, to Slobodanovo vreme omoguilo je direktorima da unite preduzea, da ih pokradu, da od preduzea koje je nekad imalo 7000 radnika da se potpuno ugasi. Svi direktori tih tekstilnih preduzea imaju sada svoje firme, i nikome ne sad ne odgovaraju u ovom novom demokratskom drutvu i dalje ive luksuzno. Da li idete u crkvu? iveo sam u vreme komunizma i socijalizma i jo nisam veliki vernik, ali volim da odem u crkvu i da se pomolim. Nerviraju me ljudi koji idu u crkvu, a ne znaju zato to rade. Da li ste zadovoljni kvalitetom svog ivota? Iako radim ovaj poten posao i nije sraman, iako sam tekstilni in enjer, ali nikog ne kradem, iako malo vie priam da bih reklamirao i prodao ovu moju robu, jer na seljak je malo te ak, on svoj proizvod prodaje skupo i on oe da odnese svojoj deci i unucima neki poklon, ali taj poklon mora da bude jeftin i sad mora tog seljaka da ubedi, da mu pria, da ga uporeuje sa njegovim proizvodom i relativno sam zadovoljan sam sa sobom, i iako sam in injer, ipak mi se svia i ova potene prodaja. Da li ste sreni? Jesam, zbog unuke koja nas voli iako joj ne pru amo skupe poklone, zadovoljan sam svojom decom koja su potena, radna, ne zahtevaju puno, ne piju, ne pue, ne

326

Izabrani intervjui

drogiraju se, ive jedan normalan i skroman ivot, tako da sam prezadovoljan svojim ivotom. Da li imate slobodnog vremena? Nae se, volim da etam, da se dru im sa mladim ljudima, za njih sam neka legenda i kao lovac i kao ribolovac i kao ovek. Da li imate neki hobi? Ribarenje, ak ponekad i ribokraom, ali ne zbog koristi, obo avam ponekad da lovim ribu na nezakonit nain mre om, ali isto iz zadovoljstva. Da li itate knjige? Volim da proitam knjigu. Koliko esto idete na godinji odmor i gde? Volim godinje odmore sa decom. ena radi u tekstilnoj industriji koja ima na Vlasinskom jezeru svoje kuice za odmor, tako da tamo idemo. Jeste da mi tu najvie stradamo, jer mora da obezbedimo deci i hranu i pie, oni dou samo na gotovo, ali je ipak taj odmor sa porodicom predivan. Da li odlazite u posetu prijateljima i roacima, da li oni dolaze kod Vas? Naa kua je uvek otvoena i dolaze i mi odlazimo, tako da imamo veoma veliki krug prijatelja. Sa komijama da li se dru ite, da li Vam poma u kada Vam zatreba i Vi njima? Da, sa svima. Naa ulica je mala, ovo je deo grada radnike klase, to su ljudi koji prihvataju svakoga, nisu ratoborni, prisni su i dobri prijatelji. Naselje nosi ime jednog Roma, zove se Murd ine ulice. Tu je bio neki Ciganin Murd an, koji je bio lopov. Meutim, za vreme Nemaca, tu u blizini, na mestu dananje osnovne kole, bio je centralni nemaki magacin. On je krao odatle hranu i davao sirotinji. Njega su uhvatili i streljali Nemci, a njemu u ast ulice su dobile naziv po njemu. Da li idete u kafie, kafane? Ne volim kafane, kako da odem u kafanu i da potroim taj novac koj sam mukom zaradeo, da moja porodica oskudeva. O emu najee priate sa onima sa kojima se dru ite? O svaemu, neformalni razgovori koji sami izviru, i o politici i o normalnim stvarima. Da li se nekad svaate izmeu sebe u vezi politike? U Slobodanovo vreme da, a sad smo svi istomiljenici. Da li igrate karte ili neke drutvene igre? Odlazim da gledam utakmice, ali se nikad nisam aktivno bavio sportom. Da li sami vrite popravke po kui? Da, mada volim kada moj sin neto popravlja, mo da ga i pokvari, ali volim da prepustim njemu. Ali retko dolazi kui, tako da sitne kvarove sam otklanjam, za krupne moram da zovem majstora. Da li ste zadovoljni kvalitetom ishrane? Volim da pojedem, imam 120 kila. Taj novac koji zaradim na ulici volim i da potroim, da bi sledei dan bio napredniji. Tamo gde prodajem ima prodavnica sa ishranom i pijac, tako da uvek posle zavretka posla kupim i donesem kui neto da bi sledei dan bio uspeniji. Uspevate li da obavite sve to treba tokom dana? ena ko ena, stalno tra i da se neto uradi u kui, a ja sam pomalo lenj, tako da nastanu tu neki mali konflikti. Da li se oseate umorno? Dok sam radio u preduzeu, mogao sam da provedem i po 24 sata na poslu i da se ne umorim, a ova ulina prodaja toliko me izmori da jedva ekam da doem kui i preumoran sam.

Izabrani intervjui

327

ta se u Vaem svakodnevno ivotu promenilo posle petog oktobra prole godine? Nita, to optinsko i dr avno rukovodstvo veoma malo nalazi naine da osve i rad u preduzeima. Sve u svemu nabolje ili nagore? Jo tupka u mestu. Preduzea koja su u Slobodanovo vreme radila sa 20-30% kapaciteta sada se potpuno gase, to je apsurd, tako da ide nagore. Da li uvek glasate? Da, jer to je jedan uzvien in koji svaki graanin mora i treba da izvri. Oekujem u ovom novom vremenu da bude normalno glasanje, mada sad vidim da su i dalje strane nesloge, da ono njihovo dr anje za ruke od pre petog oktobra nije iskreno, kao da su primili neke nasledne gene pohlepe i smatraju se samodrci. Izgleda da smo nauili da imamo tutore, kao Tita, da imamo strah. U ovo vreme demokratije nekako ne cenimo sad ove nove politiare. Mo da i zato to su neslo ni, svak sebi gleda da obezbedi titulu. ak se i predsednici ini i Kotunica svaaju. anak hoe da odvoji Vojvodinu, ajd to je Kosovo otilo, sad i Vojvodina. Mi Leskovani pa do Nia ima da pripadnemo Albancima, sve zbog neke nesloge. ta vam najvie smeta u sadanjoj situaciji? Ta nesloga, i u politikom i u optinskom vrhu. Kod nas u optini toliko se ne sla u, pojavljuju se neki Marjanovii koji pokuavaju da stvore neku svoju vlast. Da li mislite da su poskupljenja nu na? Jesu, prinuena su jer nemamo nikakvu proizvodnju, inae da svi radimo ne bi bilo ni poskupljenja, ni inflacija, ni devalvacija. Da li i Vi planirate da menjate neto u svom linom ivotu? I da hou, ne mogu nita da promenim u ovim godinama. Nijedan privatnik ne zapoljava ljude od 50 godina, nego decu koju mogu da iskoriste, to i nova demokratija ne spreava, iako sve znaju. Da li promene u drutvu zahtevaju da se menjaju i neke stare navike? Kako da ne, eto to su stare navike, to treba to sve da se promeni, to demokratija zahteva, da se stvori to pre privatizacija, ali prava, kao ona na zapadu, gde je radnik osiguran, da ima dobru platu, da ga titi sindikat, i da radi kvalitetno. Koliko se interesujete za dogaaje iz politikog ivota? Veoma malo, dok smo u Slobodanovo vreme bili veoma aktivni i ja i ena, ak i naa deca, sad smo svi u nekom statusu quo, sedimo i oekujemo neto. Da li itate novine i koje uglavnom? Da, pogotovo na ulici, uvek neko kupi neku novinu, kad nema prodaje itamo novine, to su Blic, Novosti i Politika, Borba, bilo koja. ta najee gledate na televiziji? Sad dogaaje u Avganistanu, da li je taj rat pravi il nepravi, iako ga i nae dr avno rukovodstvo prihvata, ipak Amerika je jedan policajac koji svugde mea svoje prste, iskoriava, stvara svom narodu neko bogatstvo, mo, zadirui u neke sredine gde je sirotinja, napaen narod, a sve s namerom koristi. Mo da su i zaslu ili to to im se desilo. Oni ne shvataju da su i pored te svoje moi veoma ranjiva nacija, jer njihovi gradovi su ogromni. Mogli su i drugaije da kazne tog teroristu, isto to smo i mi do iveli. Da li e biti sve kako Amerikanci hoe? Da, uvek e biti kako oni ka u, za sada su oni glavni u svetu. Smatrate li da neko u svetu mo e da se suprotstavi Amerikancima? Ne, niko, ni tehnoloki, ni nikako. Mo da je mogla Rusija, sad vie niko. I svi pokuavaju da se priklone Americi. Mora li Srbija da se povinuje zahtevima meunarodne zajednice i zato? Mora, jer mala smo zemlja i rasparana, mora nai politiari to pre da se priklone Zapadu, jer ode nam Kosovo, sad e i Vojvodina.

328

Izabrani intervjui

Zato se po Vaem miljenju raspala biva Jugoslavija? Zato to je Amerika to htela, kao i Rusiju to su razbili. Da su nai politiari bili pametniji, mo da ne bi ni izgubili Kosovo, jer Amerikanci su prvo Srbiji ponudili da otvore svoje baze na Kosovu, jer oni nisu ni znali da tu postoji albanski narod. I da je Slobodan bio dalekovidan, da je dozvolio, ne bi do ovoga dolo. I nemamo ta vie da tra imo na Kosovu, jer taj albanski narod je osvetoljubiv, tra e etniki isto podruje, da potpuno uklone Srbe sa Kosova, nema tu ni zatite od Evrope. To smo do iveli i u Hrvatskoj, pravoslavac mora da ka e ja sam katolik, Hrvat, volim ahovnicu i tad mo e da ostane u Hrvatskoj. Kako ste do iveli peti oktobar i uopte promene od pre godinu dana? Kao novo roenje Srbije. 15 dana pre toga bili smo ena i ja stalno na ulici i gledali preporod Srbije, gledali tu mladost to buja, nadahnue, kad su osvajali televiziju, te Slobodanove bunkere moi. I mladost je pobedila. Ali, dola je do jednog pupoljka, nije se... Da li ste Vi uestvovali u protestima oko oktobarskih izbora? Da, bili smo veoma aktivni. Imamo ak 73 izlaska od 1997. ak smo bili kad je bilo 10.000 ljudi, i kad je bilo 10 oveka, uvek smo bili. Bili smo toliko uporni da do ivimo te promene, koje se sad veoma sporo deavaju. Kako je dolo do toga da izaete na proteste, da li Vas je neko pozvao, prijatelj, roak ili ste proteste potra ili sami? ovek kad oseti nepravilnosti ne treba niko da ga pozove. U vreme Miloevia ugaeno je moje preduzee, opljakano, ti direktori neka njeni, ostao sam na ulici do potpunog finansijskog kolapsa i to me nateralo. Da li ste putovali u druga mesta da biste uestvovali u protestima? Nisam iao u druga mesta. Jeste li bili meu aktivistima? Davao sam veliku pomo i podrku mladim ljudima koji su bili aktivisti. Aktivnost Otpora se u neku ruku deavala i u naem dvoritu, gde su se pravili abloni za pesnicu, znak otpora diktaturi, tu su se okupljali mladi ljudi, pametni, koji su stvarali novo vreme, novu Srbiju. Ko je vodio proteste? Mladost, ali mladost je to veoma malo iskoristila, jer zadr ali su se oni Slobodanovi ljudi koji su kao kameleoni samo promenili stranku i jo uvek vladaju gradom i Srbijom. Koliko je nova vlast zaista nova? Jo uvek veoma sporo radi neto. Ja sam oekivao da predsednika okruga, optine, oveka koji je potpuno unitio industriju u gradu, oekivao sam da bude ka njen. Oekivao sam i da direktor mog preduzea, koji je proneverio sigurno za 10 miliona maraka, da bude uhapen. Meutim, nova vlast mu je dozvolila da sa 20 godina radnog sta a, zdrav, ode u penziju, koju niim nije zaslu io, ali preko prijatelja to je sredio. To je greka nas Srba to sve reavamo preko prijatelja, to sam mislio da e sa novom vlau da se iskoreni. Da li ste nekad bili u situaciji da morate da date mito ili da primite? to se tie moje porodice, nisam bio u situaciji, deca su se sama zaposlila, jer u Beogradu nemam nikog da bi naao veze. U kakvoj Srbiji biste voleli da ivite? U prelepoj Srbiji kakva jeste, gde e svi ljudi biti poteni, da ne budu egoisti, da bude Srbija mala vajcarska, da bude bogata, da svi ljudi budu radni, zadovoljni, da bude sloga meu ljudima, da ivimo slo no sa svim etnikim zajednicama. Kako bi ova zemlja trebala da bude ureena, u smislu centralizacije, decentralizacije, autonomije? Malo sam skeptian prema tim autonomijama, mada se Beograd uvek ponaao kao vlastodr ac. Mo da u neku ruku i opravdavam anka u tom smislu, da ne ide sve to Vojvodina proizvede u Beograd. Isto tako je i u Leskovcu, sve ide u Beograd, pa od njih oekujemo milostinju.

Izabrani intervjui

329

Da li ste zadovoljni kako se menjaju ustanove? Policija je jo uvek ostala nekako Slobodanova, samo to je sad manje eksplozivna, tia, malo vie potuje sad pravo oveka. to se tie zdravstva, tu je sve ostalo isto: ako ima novac, ljude pre e da se pregleda, da se operie. To nikad nee da se promeni, to je u srpskom narodu. Sudstvo isto: ako ima novac, snagu, titulu, manje e da bude osuen ako si napravio vei zloin. A ko nema, taj e da nagrabusi. Sve u svemu nabolje ili nagore? Sigurno na bolje. Ipak mora Srbija da do ivi neki preporod. Imamo li nove ustanove, ili samo nove ljude u starim ustanovama, ili neto tree i da li mislite da se ustanove mogu promeniti sa starim ljudima? Jo uvek samo nove ljude u starim ustanovama. Sada su to sve neki steajni upravnici koji znaju da ide privatizacija. Za tih 5-6 meseci dok ne doe privatizacija nalaze neke poslove preko pete ruke, a radnicima ne daju plate. Pa kad radnicima pukne film, oni dignu d evu, upravnk zbrie sa odreenom svotom novca, jer taj privredni sud koji imenuje te steajne upravnike ne funkcionie kako treba. Privatizacija teko ide, jer niko nee da kupi te bedne firme. I opet nau nekog steajnog upravnika i opet isto, sve se vrti u krug. Za svaku ustanovu treba tim, da pronae svoj proizvod. Npr. u mom preduzeu dok sam radio predlagao sam mom steajnom upravniku, to on nije prihvatio ve je izvukao korist za sebe, tolko je nisko pao da je ukrao mobilni telefon iz preduzea i nee da ga vrati, predlagao sam mu da kupi nekih 5000 metara tofa, poto smo imali neki novac, ak sam mu i oveka naao, u naem magacinu ostalo je neto pomonog materijala: konac, postave i sl. I mogli smo da saijemo 2000 odela, a bilo je to pred Novu godinu, imamo 17 prodavnica u kojima bi prodavali tih 2000 odela po ni oj ceni ak i u 3 rate, po 3000 din., a kod privatnika su 7-8000 din, i dobili bi 6 000 000, a ulo ili smo 1 000 000 din. i za poetak bi bilo dovoljno da stvorimo obrtni kapital. Tako bismo o iveli preduzee. Sada preduzee radi bez tima, za nekog privatnika, koji preko ovog preduzea uzima silan novac, tu neto apne i taj na steajni upravnik, i kad treba da isplati radnike on nema novac. Napada radnike: Loe ste odradili, slabo, zato su vas kaznili sa odreenim procentom i evo vam 1000 din. plata. Koja bi najpre trebala da se promeni? Treba svest da se promeni, da svi budemo isto tretirani u svemu. Da li biste sada poverili novac banci? Ne, jo uvek banke nemaju uslove da isplauju kamatu na ulo en novac ili da daju kredite. Da li imate poverenje u kolu, u nastavnike i direktore? kolstvo je palo veoma nisko, jer jo uvek zadr avaju stare nastavnike koji onemoguavaju da se zaposle mladi, koji poznaju i kompjutere i druge savremene metode. kolstvo treba da dovede mlade ljude, koji e da usmere i svore uspene mlade generacije. Posebno mi se ne svia to kolstvo koristi decu u svrhe trajka, jer dete se ve sada usmerava na nerad. Kako se leite? Moja Vesnica me sredi, ja malo prikukam, ona me utei: Nemoj da kuka, nita ti nije, malo se leim ajevima i relativno brzo ozdravim. Da li ste zadovoljni uslugama zdravstva? Jo uvek ne, zbog korupcije. Mora da tra i vezu da se pregleda. Ali i doktor, da je dobro plaen, sigurno ne bi to tra io. Kako se ponaaju slu benici prema Vama na raznim alterima u kancelarijama? Tu se nita nije promenilo, jo uvek se ponaaju birokratski. Prvo te ne primete kad doe, znaju i da budu nevaspitani, da te oteraju sa altera. Tra e neku oduku kroz svau. I tu treba da se dovedu mladi ljudi. Mada, nekad se i mladi ljudi ponaaju staraki, nema eksplozivnosti da odrade to pre posao.

330

Izabrani intervjui

Da li se sad oseate sigurnije? Ne, jo uvek jer kriminal je u porastu, jo je gore nego to je bilo, iako je dola demokratija. Mo da ba i zbog malodunosti milicije. A znaju se kriminalci, tolko su prepoznatljivi da je to neverovatno. Jer, ne mo e mlad i nepismen nasilnik toliko da se obogati za godinu dana, kad znamo da se na Zapadu ovek bogati kroz generacije, a kod nas nije imao nita, a za mesec, dva, tri ima d ipove, besna kola, kue, svata i naa milicija i pravosue ne mo e da ga prepozna. Milicija bi mogla da pozove svakog tog uglaenog, novopenog bogataa bar na informativni razgovor i da ga pita odakle mu to bogatstvo i tako e da sprei kriminal i ta ubistva izmeu njih i sve. ega se najvie plaite u bliskoj budunosti? Ratova, mr nje, prirodnih nedaa. Da li se plaite nekog novog rata? Bogami, muslimani imaju podrku Amerike i ne zadovoljavaju se osvojenim Kosovom, ve sad hoe i taj pojas od Vranja do Medvee. Bie jo ratova. Da li biste uestvovali u tom ratu? Ne volim rat, ali morao bih da zatitim svoju teritoriju. Smatrate li da se mo ete zatititi sudskim putem? To je malo nezgodno pitanje, jo uvek u pravosuu vlada mo novca. Da li ste imali nekog iskustva sa policijom pre i posle petog oktobra? Ne, nikad nisam bio izgrednik da se tolko eksponiram i doem u sukob sa policijom. Da li ste imali nekog iskustva sa mafijom? Ne. Ko je jai: policija ili podzemlje? Podzemlje, jer policija je dounik podzemlja, uvek ti mafijai potkupe milicajce, a mi smo potkupljiv narod. Da li smatrate da direktori maju prevelika ovlaenja? Sad sa ovim ovlaenjima koje im je dala nova demokratija mogu da rade ta hoe i nita da ne odgovaraju. Koje TV stanice najradije gledate? BK, zato to ima najpametnije mlade ljude i mislim da imaju najzanimljiviji program, svako jutro i ako ne radim ustanem u 6 da bih gledao Opstanak. Kojoj TV stanici najvie verujete? BK. Da li poznajete neke dobro informisane ljude? Sad mi je krug tih ljudi, ovom ulinom prodajom skraen. Kada ujete vie razliitih informacija kome verujete? Ni sam sebi ne verujem. Da li su za sve krivi politiari? Samo politiari. Narod samo slua. Svaki je ovek dobar, a politiari su izrodi u obliku avola. Takav je anak, pa Milo ukanovi, iako su srpski i crnogorski narod isti narod. Zato je dolo do ratova, da li su oni bili neizbe ni? Zbog tih ludih voa morali su da se dese, mo da zbog Slobodana Miloevia, da je saraivao sa evropskom zajednicom, da je stvarao neki kompromis, da je stvorio neku labavu konfederaciju sa svima, ne bi bilo ratova. ta mislite, ko je ratovima dobio, a ko izgubio? Niko nije dobio, u ratu su svi gubitnici. Da li znate za neki zloin koji su u ratovima poinili Srbi? ujem za hladnjae i tome slino, jer bratoubilaki ratovi su najkrvaviji, najgori, najte i, gde se deavaju monstruozni zloini, ak do scena koje oveiji um ne mo e da shvati.

Izabrani intervjui

331

Da li poznajete nekog ko je uestvovao u ratu i ko se nepimereno ponaao na ratitu? U Leskovcu smo uli za niz primera koji su stvarali strahote i pljakali narod na Kosovu. Meutim, njih je sudbina ka njavala, po povratku na ratite on pogine ili strada, itd. Da li treba objavljivati informacije o zloinima? Da, evo sad Hrvati tek po prvi put imaju predstavu da su i oni inili zloine, a ne samo Srbi, kako su mislili. Uvideli su da je taj rat bio veoma prljav i monstruozan. Da li treba suditi naim zloincima? Da, svakome ko poini zloin. ta mislite da li su bolji domai sudovi ili Haki sud? Ja ipak mislim da prvo narod treba da ka njava svoje zloince. Haki sud je pristrasan jer samo se Srbi tamo ka njavaju. Da li smatrate da treba da se plati odteta rtvama rata? Kako da ne, meunarodna zajednica je mogla sve drugaije da reava a ne snagom sile. Da li bi trebalo da se svi vrate kui nakon rata? Da, ali ti narodi koji pokuavaju da budu etniki isti, srpske kue su zapalili ili prodali, da Srbi ne mogu da se vrate, a ti izgnanici e zauvek ostati u Srbiji da ive bedno u kampovima, nikad Srbi nee da se vrate ni na Kosovo, pa ak i oni koji su do sad ostali tamo nee jo dugo. Da li meunarodna zajednica razliito postupa prema Srbiji nego prema drugim dr avama i narodima u okolini? Smatram da meunarodna zajednica ne postupa pravilno, jer najvei krivac za meunarodnu zajednicu je Srbin. Mo da ti Muslimani imaju svoje ljude u Americi koji su najvei dileri droge, to im omoguava da utiu na senatore. Da li je svet protiv Srba? Da, sigurno jer naa kampanja za vreme Miloevia bila je mrtva i loa, svet je mislio da su za sve krivi Srbi. I strani reporteri koji su izvetavali iz nae zemlje osuivali su srpski narod, jer svaki narod na Zapadu voli da do ivi neke dogaaje, prosto u ivaju da preko televizije gledaju neke senzacije. Tek sad se neto, kao, peremo od la i koje su za nas priane, to je veoma te ak i dug proces. Da li je za mlade bolje da odu u inostranstvo ili da ostanu ovde? teta je da Srbija pusti mladog strunjaka. Srbija ima najpametnije ljude, iako je mala. Da li biste svojoj deci preporuili da odu da ive negde drugde? Ako ne mogu da ostvare egzistenciju u Srbiji i ako Srbija ne brine o mladom oveku, onda bih preporuio svojoj deci da se otisnu u svet gde bi bolje egzistirali. Kada bi Vas neko pitao ko ste Vi i ta ste Vi, ta biste mu rekli? Niko i nita, jer ne radim, a imam 51 godinu. Sve mogu da odradim, ali sa starou i sporou. A na drugom mestu? Jedan poten ovek koji tra i svoj mir i dobro svojoj porodici. Kakvi smo mi Srbi? Veoma gostoljubiv, plemenit narod i prema etnikim manjinama koje ive kod nas. Kakvi su Hrvati kao narod? Mi smo svi Balkanci, gostoljubivi. Moja firma je imala podavnice i po Kosovu, i po Hrvatskoj, i svugde sam prelepo bio doekan od tih ljudi i oni su dolazili kod nas. Meutim, politiari su odvojili jugoslovenski narod. Mi sada do ivljavamo da anak stvara novu dr avu, kao Tuman. Kakvi su Albanci kao narod? Veoma ratoboran narod, oni pripadaju veri koja dr i do svoje rei, osvete. Mo da bi bili i najjai na svetu, ali isto kao nae voe i njihove voe imaju nesuglasice i trvenja izmeu sebe, to im ne da da se ujedine.

332

Izabrani intervjui

Kakvi su Romi kao narod? To je narod koji voli lagodan ivot, veoma se brzo mno e i mi emo za stotinjak godina imati problema sa Romima. Takoe su i neradan narod, jer u retko kojoj fabrici radi neki Rom. Oni ive od danas do sutra. Mo da je teta to ih naa vlada nekako ne usmeri po nekim objektima, zgradama, ve im dozvoljavaju da ive njihovim skitnikim ivotom u prljavim naseljima. Da li ste imali nekog kontakta sa Romima? Da, niz, imali smo jednog psa, belog boksera, to je vetaka pasmina tako da oni nisu ba inteligentni, tako da on kad izae iz dvorita ne zna da se vrati i uvek ga uhvate Romi za nagradu. I mi damo oglas na televiziji i oni to vide, jave se telefonom, i prvo to ka u: Ta nee da ga damo bez 100 marke, odma tra e neku naknadu. I tako sa njima sam uvek imao te neke fine odnose, ubeivanja, cenkanja da nam vrate psa. Da li bi stupili u brak sa nekim ko ne pripada Vaoj nacionalnoj zajednici? Sa svakim narodom, ak mo da i sa crnkinjom, i deci bi dozvolio, samo ne sa muslimanskim narodom, ne da ne bih dozvolio, ali ne bih voleo. ak ni jedna Romkinja nee da se uda za Srbina, retko koja Muslimanka, jer njihova vera ne dozvoljava to. Dok Srbin bi se enio i sa Muslimankom i sa Cigankom. Kada vas neko pita u kojoj zemlji ivite, ta biste rekli? U prelepoj Srbiji. Kada se ka e Jugoslavija, ta pod tim podrazumevate? Ja jo uvek patim za starom Jugoslavijom. Sad trenutno Jugoslavija i ne postoji, ode nam Crna Gora, ubrzo ode i Vojvodina. Da li Vam smeta kada se na utakmici zvi di jugoslovenskoj himni? Da, jo uvek smatram seba velikim Jugoslovenom. Da li bi Vam smetalo da naa reprezentacija ima stranca za selektora? Srbija je uvek imala velike strunjake za kolektivne sportove, tu smo najjai u svetu. Da li bi Vam smetalo da neki crnac igra za nau reprezentaciju? Ne, mada napominjem da su Jugosloveni vrhovni sportisti. Da li pripadnici neke svake nacije kada se nau na nekom polo aju rade vie u korist svoje nacije? To je neminovno. Da li je to normalna stvar? Nije normalna, ali je neizbe na, to je kao da ja sad ignoriem svoju porodicu i radim vie za neku drugu porodicu. Mada bi ovek trebao da ima neku irinu i da radi za sve, ali ipak je nekako usaeno da svako za svog misli najvie. Da li biste voleli da ste Amerikanac? Ne, samo Srbin.

Izabrani intervjui

333

Novi Pazar (NP-ED-5) ena, 49 godina, KV radnica u TK Raka, na neplaenom odsustvu; radi kod privatnika, u proizvodnji tekstila Bonjakinja
Imate li porodicu, da li ivite s njima, i koliko imate dece? Imam porodicu, i porodicu sainjavamo ja i erka. to znai da imam jedno dete, s kojim ivim. Da li vam porodica mnogo znai u ivotu? Najvie u ivotu mi znai porodica. Uopte, u a i ira porodica. Da li znate kakve probleme imaju lanovi vae porodice? Sve probleme koje moja porodica snosi, znam ih, i reavamo ih zajedno. Nema skrivanja problema, nema niega. Da li razgovarate o tim problemima? Razgovaramo. I o najmanjem problemu, i o veim problemima, razgovaramo uvijek. Pokuavamo da rijeimo, da izbegnemo to to se mo e izbei. Koliko vremena provodite u kui? U kui provodim vrlo malo vremena. Zbog poslova, zbog obaveza Uopte, malo vremena. ta radite? Radim osim svoje struke radim sve, ko radnik radim, radim, ijem, i tako to. Normalno, sve kune poslove obavljam, zajedno. Gde ste ranije radili? Ranije, jo uvijek sam u radnom odnosu, u trikota i, Trikota a Raka, radnica sam 30 godina u tom preduzeu, mada ne radim izvesno, du e vreme, zato to sam na prinudnom odmoru, ukinuto je moje radno mesto, tako da sad radim privatno. Jeste li bili zadovoljni svojim poslom kojeg ste nekada radili? Poslom koji sam nekad radila bila sam zadovoljna, sve dotle dok se moglo od tog posla da ivi. Da se izdr ava. E, onda, kada sam zadnju platu primila 600 dinara, e onda nisam bila zadovoljna. U stvari, du e vreme nisam bila zadovoljna, jer je sve, sva mogunost za jedan normalan ivot bila ni a. A ta mislite, zbog ega ste vi na prinudnom odmoru? Pa, preduzea su propala, 10, 12 godina, ja mislim da veina preduzea u Novom Pazaru je ila sve u propast, sve dublje i dublje, stigla su dotle da su radnici ostali da gladuju. Da li je va rad adekvatno vrednovan, da li je bio dobro plaen? Ranije, a i sada? Pa ranije je bio dobro plaen, jer sam ja mogla ko podstanar da plaam te da bine, i da pre ivim kako-tako mesec dana. Meutim, kasnije, u kasnijim godinama, vie nije moglo da se izdr i, nisam tada bila zadovoljna svojim radom, kad ja za osam sati nisam mogla da zaradim ni za tri obroka. Sa dvolanom porodicom. Zadovoljstva su sve bivala manja, dok dok smo doli do ivice. Kada ka ete kasnije, na koji, otprilike, vremenski period mislite? Pa, prije jedno, mo da 12, 13 godina. E, onda je sve krenulo nizbrdo. Svaki mesec se razlikovao po tom platnom spisku od prethodnog, u smislu negativnosti, jer, svaki mesec je plata bila manja od prethodne. Tako da je ivot postajao sve te i i te i za one ljude koji su radili u proizvodnji. Jednostavno, za radnika kojem je to bio jedini izvor ivota. ta ste sve spremni da radite da biste zaradili za ivot? Pa, da bi zaradila za ivot, na svaki poten nain zaraivanja sam spremna, od istaice pa do nekog boljeg posla. Da se ivi mora se, ne bih se bavila nemoralnim stvarima da bih pre ivela, jer, uvijek je ovjek, dok je sposoban da radi, mo e da zaradi. Na poteni nain.

334

Izabrani intervjui

A ta biste najvie voleli da radite kad biste sad mogli da birate? Sad kad bi mogla da biram, valjda je to stvar jedne prakse, navike neke, najvie bih volela da radim posao koji sam nekad radila, radila sam ko kontrolor, bila sam za to, al mnogo davno, dobro plaena, e, sad, vie biranja nema, radim sve ta ono, od ega mogu da ivim. Da li imate neke planove koje smatrate da je mogue ostvariti? Pa svaki ovek, sa nekim svojim ciljem, postigne da ostvari jedan plan, na nivou njegovih mogunosti. Tako da ja se nadam da mogu jo poneto da ostvarim, jer ivim u takvoj sredini, da mo e i da se zaradi, dokle god oveka slu i zdravlje, da mo e da se zaradi. E, sad, neke velike ciljeve, ja to ne mogu ostvarit, jer takav je nain ivota. Jedan radnik nikad i nije mogo da ostvari neke svoje ciljeve, neke ne znam kakve ciljeve, neke specijalne. Ono, najosnovnije, eto, mo e da se zaradi. Da li smatrate da su se u zadnjih desetak godina obogatili samo oni koji nisu imali obzira ni prema emu, ili su se obogatili potenim radom? To je oevidno, da su se obogatili samo oni koji nisu imali obzira prema onim za koje su, takorei, bili odgovorni. To su radnici, to su radnici u prosveti, u medicini, naroito radnika klasa. Ona se nija obogatila, a na njih niko ni nije obrao pa nju, ta e biti sa njima. Jednostavno, da se obogati onaj to je mogo da se obogati. I obogatili su se ljudi, na taj nain na koji nisu trebali da se bogate oni su se obogatili. E, ostali su oni to nisu mogli niotkud da se obogate, ne da se obogate, nego da stvore jedan jedan normalan ivot, oni nisu, oni Jedni se bogatili, drugi vie siromaili, i tako se kretalo komplet drutvo u ovoj zemlji. Kad ka ete na taj nain, na kakav to nain mislite? Pa na nain nepotenog zaraivanja. Nepotenog, jer, svako je mislio samo da ugrabi to vie za sebe i za svoju decu. ta je nekoga bilo briga ta e biti sa mnom i sa mojim detetom, i sa milionima ljudi. Jednostavno, da ja imam, drugi ne mora da ima, on nema naina da se obogati, i ne mora da ima. Nisu se ti obogatili radom, potenim radom nisu se obogatili. ta mislite, ko im je omoguio da se na takav nain oni obogate? Pa omoguio im je, jednostavno, omoguilo im je rukovodstvo dr ave, vlada im je omoguila, jer je nastalo jedno opte rasulo u dr avi, tako da, jednostavno, niko nije mislio ta e sa drugim bit, nego kao da je neka rulja krenula, rulja koja mo e da grabi za sebe. E, oni svi to nisu bili jai da ugrabe, oni su ostali da gladuju. A oni to su mogli da ugrabe, oni su debelo ugrabili, sagradili i vile, i vikendice, i. luksuzna auta, i, mi smo ostali Da li vam se svia to ivite ba u Novom Pazaru? Ili je to stvar navike, meni se svia, i ini mi se da nikad ne bih mijenjala tu ivotnu sredinu, da bi po elela da ivim negde gde je luksuznije, gde je ak tavie, ja odem na godinji odmor, dok sam mogla da idem, ja bi jedva doekala da se vratim. To je jedna jaka, jaka veza za to mesto gde ivim, da ja nikad ne bih po elela da odem nigde na svijetu, da ivim na drugom mestu. A ta vam se ba najvie svia u Novom Pazaru? Pa, iskreno reeno, najvie mi se svia ponaanje ljudi u Novom Pazaru, na prvo je mesto ponaanje ljudi, jer to je, ovaj, vienacionalna sredina, gde se maksimalno potuje, potuju se meusobno, ne gledajui na ime, komija se potuje bio ko da je bio, ako je teko nekome uvijek e potrat onaj koji je uo da ti je teko, pru ie ti pomo, ako si bolestan, ako nema, ako Zbog toga je naa sredina, ja verujem, jedna od najbogatijih sredina u ovoj Jugoslaviji, to nikad ne bih mogla da smetnem s uma, da sam ja sigurna, na primer, da, ako nemam, da odem u komiluk i da ka em: nemam. Niko mi ne bi odbio da izae u susret. Ni jedan komija, bez obzira na veru, jer to se srodi.

Izabrani intervjui

335

A je li se ta u zadnjih desetak godina, to kad ste spomenuli bez obzira na veru, je li se neto promenilo u smislu odnosa sa Srbima? Pa, to se tie komijskih odnosa, nije se promenilo, jer svi ti ljudi koji su radili, to je moje lino miljenje, na razjedinjavanju nacija, nisu uspeli, bar ovde u naoj sredini, da unesu te nemire, mi smo ostali i dobre komije, i dobre kolege, i dobri drugari, prijatelji, tako da. Da li uestvujete u nekim zajednikim proslavama, manifestacijama, putovanjima, to organizuje neko, na primer, iz preduzea? Pa sve dok je moglo, dok je moglo materijalno da se podnese, ili smo zajedno i na slave i na bajrame, ili smo svud, ili smo na godinje odmore zajedno, kolektivno, ili smo jedni kod drugih na svako veselje, na alost [ alost, smrtni sluaj u porodici, nap. E.D.], meutim, to je trka za ivotom uinela da mnogo se malo poseuje, prijatelj prijatelja, bez obzira ko je i ta je. Mnogo malo se obilazimo, jer, svako tri da zaradi da bi pre iveo. Dobro, to su vie i privatne stvari, ali, da li neko iz preduzea organizuje Ne organizuju preduzea nita. A je li nekad organizovalo? Jeste, ranije redovno ile su po tri grupe, u toku leta, na odmor, na more, na planine, ili smo na Zlatibor, ili su obino radnici koji su materijalno ugro eni, to ih je slao sindikat preduzea, tako da sam bar ja 4, 5 puta koristila tu mogunost. Meutim, je verujem da od osamdeset prve, druge, da niko nije vie nigde otiao. Nismo se sastavili ni za jedan 8. mart, ni za jednu Novu godinu, ni za jedan Dan penzionera, to je nagli pad, kad vie preduzee nije moglo da podnese takve trokove da bi se neko skupljao. Ve smo ovo u predintervjuu obraivali, ali ipak da pitam, idete li u d amiju? Ne idem, ne idem u d amiju, nemam vremena, mo da bih ila, al sad zasad. Jeste li zadovoljni kvalitetom svog ivota? Pa, jesam i nisam. Sad, na kraju radnog veka, kad bih trebala manje da radim, da mogu da ivim od onoga to radim za osam sati, ja sam sad mlaa nego kad sam imala 18, 20 godina. Trim da vie radim, i vie vremena provodim na radnom mestu, zdravstveno sam sve slabija, tako da ne mogu da budem zadovoljna sa takvim ivotom. ta mislite, ta je uticalo? Pa, uticalo je opte stanje u dr avi. Jer da je sve ilo svojim tokom, ja bih sad mogla da radim 8 sati i da ivim normalno, da posle 8 sati rada da se odmorim, da imam vikend za odmor. Meutim, ja nemam ni vikend, ni odreeno radno vreme, a sve to zbog toga da bi mogla da ivim, da pre ivim. Nisam zadovoljna. Kako izgleda jedan va dan, prosean? Prosean jedan radni dan izgleda ovako: ustajem, moje radno vreme kod privatnika poinje u 7 sati. Od 7 pa navee do 20, 21 sat, ja sam na radnom mestu, tako da je to jedno veliko optereenje za oveka. Prvo, posle 8 sati on nije vie sposoban za dalji rad, meutim, takve su okolnosti da ja moram da radim, dokle ne zadovoljim gazdine potrebe, jer taj radni dan, to radno vreme je predugo, za jednog radnika mojih godina, 49 godina, to su ve istroene te radne mogunosti. A, ivot je ivot, tako se mora. A jeste li zadovoljni platom koju primate kod privatnika? Pa, za toliko radno vreme koje provedem, nisam zadovoljna, s jedne strane, a s druge, jesam, jer mogu da ivim, koliko toliko jedan normalan ivot, u materijalnom smislu, i bez obzira na teret ovih godina, mislim, deset godina je stvar pre ivljavanja, ko radi, pre ivee, ko ne radi To je veina naroda, tu mogu komotno da ubrojim, bar sa ovih prostora Novog Pazara, da je radnika klasa uopte takva. Vi ste radili u dr avnom preduzeu Jesam.

336

Izabrani intervjui

...i bili ste zdravstveno osigurani. Jesam. A kod privatnika? Ja sam jo uvek u radnom odnosu, gde mogu da overim knji icu, meutim, kod privatnika nisam, ne mogu ni da budem osigurana, jer vodim se kod drutvenog preduzea. Ovo je pitanje bitno zbog onih koji Koji nisu osigurani, rade i preko 12 godina, 10 godina, naj alosnije je to taj radnik nema nikakvu ansu za osiguranje, nikakav oslonac u godinama kad ne bude mogo da radi, to je, takva je sredina kod privatnika, izbegavaju da osiguraju radnika zbog svojih poreza, prireza, zbog tog plaanja, naj alosnije je to omladina propada u tom smislu, jer ja sam donekle zaradila jedan svoj ivotni oslonac, dok na primer, moje dijete radi 7 godina bez ijednog dana uvedenog u knji icu. A 7 godina, u tim starijim godinama, je mnogo. Nemogue je nadoknadit za neki oslonac, kasnije, da bi se stekla ta penzija. Jer, i to jeto je ono to ubija. Propast za omladinu. Imate li nekakav porodini ili kuni biznis? Nemam. Nemam nikakav biznis, jer ja nisam u tim mogunostima da bilo ta drugo radim osim kao radnik. Isto tako i moje dijete, i, ovim nainom ivota nikad neu ni postat... Jer, to nije to ja ne bih elela, ako ne bih sebi, bar bih detetu, ali, nema mogunosti, nema anse, jer radnik se nikad nije obogatio, radnik je uvijek bio radnik, koliko da mo e da ivi, pre ivi, i niko nije steko kapital, bilo koliko da je radio, da li 8 da li 16 sati, on samo zaradi da pre ivi za mesec dana, i toliko. Odlazite li u posete prijateljima, roacima stignete li? Vrlo rijetko. Ako je neki dogaaj neizbe an da se ode, odem, inae, da odem radi neke razonode, obilaska nekog bez neke velike potrebe, ne mogu, ba i zbog tog radnog vremena, i, e god da ide se, ne mo e da se ide, to se kod nas ka e praznih ruku, nego uvijek mora da ponese nekom neto, i to je sve, to sve udaljava jedne od drugih. A i radno vreme je predugo, tako da A dolaze li oni kod vas? Isto i oni retko dolaze. Jer uvijek znaju kad nisam tu, radim, a i kad sam tu, umorna sam, treba da se odmorim, tako da, osim u e porodice, da svako izbegava da obilazi, ak i ta porodina harmonija je postala mnogo krhka, zbog tih obaveza. Idete li na neka mesta gde se, eventualno, mo ete razonoditi? Pa, ne idem. Mo da kod par prijateljica odem, gde mogu jednostavno da se opustim, da se malo naalim, da se ismejem, e, to mi je jedina vrsta razonode, ako ugrabim to pola sata, 15 minuta, da skinem neki teret sa due, a drugo, ne. A o emu priate najvie? Najvie priamo o ivotu. Teko mi, nije mi, i tako. A svaate li se oko politike, eventualno? Ne svaam se, nemam ni potrebe da se svaam oko politike, jer nikad nisam bila lan nijedne partije, nijedne stranke, mnogo se malo u to i razumem, jer nemam vremena ni da sluam da bi neto razumela tako da nema svae. Da bi razgovarali o politici ne morate da budete lan ni jedne partije, politika se debelo umeala u nae ivote, mislite li, ovako, iskreno, da ba nikako ne pominjete politiku u tim razgovorima? Pominjemo politiku u smislu tekoa. Jer, jer je prethodna politika dovela nas do ovoga da vie nemamo poverenja ni u koga, niuta ne verujem vie, jer u takvo stanje su nas doveli, tako da, politiku u nekom negativnom smislu, jer mi jo ivimo pod jednim utiskom od prethodne vlade, to nismo imali nita pozitivno da ka emo o nekome. A tako, da bih se razumela u politiku, ja treba da pratim u taninama, i tampu, i informativne programe, i sve, da bi ja pratila taj tok, taj rad tih politiara, i ja, i mnogi drugi, tako da, zbog toga se ne razumemo u politiku. I dok sam imala vremena da pratim, nisam znala kome

Izabrani intervjui

337

da verujem, jer su mi se svi, kako se god neko pojavio, inelo se, med i mlijeko za narod, tako da su, da je narod, ja to po sebi oseam, u jednoj zabludi bio. Ko se god pojavi, aman ima li boljeg od ovoga, nema, a oni sve sve narodu gore. Meutim, sad, o ovima nemam ta da ka em, jedino da se zahvalim od srca to vie ne strepimo od ratova, to mo emo mirno da spavamo. A to, to ivot sporo ide na oporavak, to je normalno, u praznoj kui luda domaica, jer, oni su ti koji su doli na sve prazno. To svako mora da zna da tu nema nekog oporavka, naglog, da bih osetila ja, da bi osetio uopte narod, jer mora dobro da se namuimo svi, da svi zapnemo da radimo, da manje ima pisara, da vie ima proizvodnih radnika, zemljoradnika, da je jeftiniji pijac, da je sve jeftinije, pa da ovek oseti da bolje proe. Svi napustili imanja, napustili sve i doli Na teret dr ave Na teret nama koji ivimo od ove plate. Pomenuli ste da imate kerku, kad je bila mala, jeste li joj pomagali u kolskim zadacima? Pa jesam, do jednog izvesnog vremena, otprilike kad je zavrila drugi, trei razred, e posle je ona, dok je navikla jednostavno samostalno da radi. A ranije, znala sam svaku lekciju koja je na redu, sve ta je radila, jer kad je ona ila u kolu ja sam mogla da kontroliem, meutim, roditelji sad, koji rade privatno, anse nema da kontrolie svoje dijete. Niti on ima vremena, kad doe sa privatnog rada, tamo gde nema sekunda da se stane, onda, nema vremena ba da kontrolie dijete. Da li sti ete da proitate neto to elite, bilo novine, literaturu neku? Pa, stignem. Uvijek, makar kad hou da spavam, ta mi je navika da bar neto uzmem da proitam, pa neka je to i staro, ne znam ti kadanje, da prolistam, da proitam, i ini mi se, mirnije zaspem. A uspevate li da obavite sve ono to planirate za jedan dan? Pa, sad za sad, sve to planiram za jedan dan, stignem. Da li e to biti ba u taninama vrijeme koje sam planirala, ali uglavnom sve ono to stavim sebi za zadatak, za cilj, to sve uradim. Jeste li esto umorni? Jesam. Umorna sam, nekad sam umorna i da sednem da jedem. ta se u vaem svakodnevnom ivotu promenilo nakon 5. oktobra? Pa, to je sad jedna velika velika promena. Ne mislim, ni u materijalnom pogledu, ne mislim jedna velika promena, jedno veliko skidanje tereta od tih strahota, od tih ratova. Zarati se danas, zarati se sutra. Bar za one koji nemaju mogunosti, novca da idu negde, za njih je to bilo neto strano da ne mo e da bude stranije. Jer noima na primer nisam spavala, ta e bit sa mojim detetom, ta e bit sa detetom komije, ta e bit uopte sa ovim narodom, sve bi to bilo lake da je to bilo, da je to bio neki napada sa strane, a napada iz Sopstvene dr ave? Svoje dr ave, onda, to je toliko strano, jer ne zna ni od koga e da strahuje, niti kome e da se raduje, jer, jednostavno, ne zna ko je taj, ko bi mogo da ti neto uini na ao. A posle 5. oktobra A posle 5. oktobra pao je taj kamen straha, jedna duevna sloboda se do ivela, jedno rastereenje, ipak neki blagi dani su nastupili od tog 5. oktobra, vraa se vera u ljude, vera u ivot. A ta vam najvie smeta u sadanjoj situaciji. Evo godinu i vie je od 5. oktobra? Pa ako ovek realno razmisli, da su ti ljudi koji su sad doli prihvatili dr avu koja takorei nije postojala, onda, sve mi, sve te promene, ne mogu da dou odmah, i jo i ko zna koliko. Moramo mi da trpimo, ovo to sad ovi ljudi priaju, ako budu iskreni, ako bude istina ono to oni priaju do iveemo bolji ivot, do ivee naa deca bolji ivot. To je stvar realnosti.

338

Izabrani intervjui

A verujete li vi u ovo to oni priaju, kako ste rekli? Pa, verujem, jer je, ko makazama su prekinuti ratovi, to je prvi faktor zbog ega verujem. Pa je, ovaj, bore se svi za ta nacionalna prava, bore se za da komija pored komije mo e slobodno da ivi, da zajedno ive, i to mi se mnogo svia. Jer drugaije je bilo dok je prethodna vlada samo govorila: mi Srbi, mi Srbi, mi Srbi ko da niko na svijetu vie nije postojao, niti je ikom u ivotu bilo teko, osim Srbima. Bilo je teko i svim ostalim, ali, niko nije uporeivo te inu ivota onog drugog, samo te inu svojeg ivota. E, tog vie nema, na primer, sadanji politiari govore mi, ne odvajajui nikog od nikog, ne mora to da bude, da je neko bio samo na stranu Srba, tako su govorili i Muslimani, Bonjaci za sebe, mi Muslimani, tako su E, to da se iskoreni, volela bi da se iskoreni, da budemo mi uopte na jednom istom nivou. Ovi koji ive u ovoj dr avi? U ovoj dr avi. Mi smo ti Jugosloveni, e sad, ko je Mujo, ko je Jovan, to je njegov problem, svako treba da veruje u ono svoje, to mu je vera propisala, a ostalo da budemo mi. Spomenuli ste da je komija sa komijom u dobrim odnosima, sad, kad se tie ove nove vlasti. Ali , i partija JUL je takoe govorila da su komije Muslimani i Srbi u dobrim odnosima. I oni su se zalagali za Jugoslaviju, u emi je razlika izmeu toga to je priao JUL, i ovoga to pria nova vlast? JUL je prio jedno, a radio drugo, ko to su na primer priali i socijalisti. Meutim, sad se zala u da to stvarno bude. Oni su govorili mi, ali su radili drugo, jer, e je god puklo, tamo je bio i JUL. Tamo su bili i socijalisti, tamo su bili Nemam ja nita protiv njih, ali, sad je drugaije zalaganje kad se Konkretno Konkretno radi na smirivanju dvije nacije, ko to ovi radi po Kosovu, nikad ne okrivi, ni da je kriv Albanac, ni da je kriv onaj Srbin, to je pored Albanca, nego jednostavno, gleda da ih zbli i, da im doka e da oni treba da ive zajedno, dok, dok je JUL prio jedno a u praksi radio drugo. Da li su poskupljenja nu na? Mislite li da je to stvar nekog dugoronog boljitka ili? Pa, poskupljenja Ako ovek ovako dublje sedne i razmisli, poskupljenja moraju da postoje, moraju da budu, mada ja nisam za to, nije, nije Milioni ljudi koji ive nisu za to, ali, ako dr ava nema nijedan fond, nego eka da joj neko sa strane donese, kad nema fond od svoje zarade, od zarade ljudi te Jugoslavije, onda normalno je da poskupljenja treba da su odobrena. Jer mi nemamo od ega, dok se ne ispune fondovi, nema od ega ni penzija, nema od ega ni deiji dodatak, ni plata. To je jedan normalan pojam za dr avu u ovakvoj situaciji. Koliko je teret promena ravnomerno rasporeen, ili plaa samo jedan deo drutva? Pa Ko najvie pati zbog ovih promena? Pa zbog ovih promena normalno da najvie pate oni to su se obogatili u prethodnoj vlasti, to su im bili mali porezi, takorei, imalo je ljudi koji ni ne plaaju poreze, nita ne daju dr avi a uzimaju sve za sebe, e, oni su garantovano oteeni. Oni ale prolu vlast. Jer oni su iveli ko bogovi u proloj vlasti, ka e: u, super sam proo na carinu, nisam ni banku platio, doteraju ljudi kamionima robe, na plati ni banku carine, a onaj se dr i ovamo za stomak, nema da plati ni za pola hleba. Ti ale prolu vlast. I masovno se narod obogatio ba za vreme prole vlasti. Kad ste spomenuli upravo taj narod, mada, neki pojedinci su se obogatili, ne sav narod Pa Ali kad se tie naroda, mislite li da trebaju da se u samom narodu, kod svih nas, pomalo, menjaju neke navike koje smo stekli za ovih zadnjih 10 godina, jesmo li se malo ulenjili, ili se mo da navikli na neki mali mito, korupciju, da svi pomalo radimo van nekih legalnih tokova?

Izabrani intervjui

339

Navike bi trebalo da se menjanju, i to munjevitom brzinom. Jer, dokle god ovek ne radi, dokle god ovek ne da [stvori, nap. E. D.] proizvod, ne da, bilo sa poljoprivrede, industrije, ne znam ti odakle, dok ta dr ava nema od jednog oveka korist, nema sa ime ona da dopuni svoje fondove, onda, zato bi svi trebali da radimo, i da oseamo jednu veliku du nost prema toj dr avi. A dokle god ne osetimo du nost prema dr avi, ta dr ava ne mo e da oseti nikakvu du nost prema jednom narodu sirotinjskom. Prema tome, treba pomoi onome koji nema, ako onaj to ima ne plati sve ono to je du an dr avi, dr ava ne mo e, ni kad bi htela, ona ne mo e da pomogne meni, ili petom, desetom. Nema socijalne mogunosti da bi nekom izala u susret. Koliko se trudite da saznate ta se deava u vaem okru enju, bilo bli em, bilo daljem U smislu drutvenih promena, zbivanja? Pa, u smislu drutvenih promena, interesuje me koliko napreduje ova vlast, koliko uspeno radi. A, iskreno reeno, drugo da se neto raspitujem striktno za to, ni to se ne raspitujem. Jer, promenila bih neto kad bih mogla, mnogo davno, u smislu pozitivnih stvari. D aba to u se ja raspitivat kad ne mogu nita da promenim, da pomognem nekom da promeni. itate li novine? Pa s vremena na vreme, proitam novine, mada to, kad bi ovek pratio tu tampu, treba redovno da ita, jer tamo svaki dogaaj politiki, svaki dogaaj uopte iz ivota ide jednim redosledom, da mo e ovek to da prati, da je u toku, meutim, to moje mogunosti ne dozvoljavaju, da ja pratim tampu iz dana u dan, tako da neki povezani smisao, o ivotu, i politikom, i ne bih mogla da reknem. Ako ve s vremena na vreme itate, koje novine najradije itate? Pa proitam Svet, Novosti, eto, od ovih listova za ene, tu i nema neto. A od dnevne tampe? Veernje novosti, obino njih proitam. A koje TV stanice najradije gledate? Pa, od TV stanica, neto sam bila ogorena, dok su radile TV stanice u prethodnoj vlasti, nita nisam verovala, sve ta gledam, gledam jedno, sutra se zbiva drugo. Tako da, sad gledam RTS, pogledam Dnevnik, pogledam neki politiki razgovor ovih funkcionera. Verujete li RTS-u nakon 5. oktobra? Pa i verujem. Verujem, gledajui sve one ljude da se trude da neto bude bolje, da Jednostavno, otvoreni su. Da li su bolji lokalni listovi, ili oni veliki, koji izlaze u prestonici? Da li ste uopte i itali neke od ovdanjih lokalnih listova? Pa iskreno da ka em, neto i ne pratim te listove, i ne bih mogla da ka em ni koji su bolji ni koji su gori. Jer, ne pratim to, ne pratim, prije sam rekla, nisam aktivni italac. A od lokalnih televizija? Lokalne televizije Obino gledam Ekran, Jedinstvo. Eto, ipak ini mi se da Jedinstvo ima bolji program. A kada se dogodi neto va no, kako se informiete ta se zaista dogodilo? Pa jedino se informiem putem televizije lokalne, ako je to sredina u kojoj ivim, a ako nije, onda Ako se desi neto va no, recimo, u Srbiji, preko koje se televizije informiete? Preko RTS-a. Kojoj najvie verujete? Preko RTS-a, eto, nju najvie gledam, onda B92 isto [TV Jedinstvo preko ANEM-a preuzima neke emisije B 92, nap. E. D.], mada, vesti koje se daju, skoro su iste, na svim kanalima.

340

Izabrani intervjui

To je nakon 5. oktobra, ali u zadnjih desetak godina RTS nije imao koliko ja znam neke pouzdane informacije, jeste li preko satelita pratili neto? Nisam preko satelita, nisam imala satelitsku antenu, a RTS-u, iskreno reeno, nisam verovala nita, tako da nisam. I sve ostale televizije dr avne davale su iste informacije, tako da ja nisam verovala. A da li poznajete neke ljude iz ovog grada, koji imaju pouzdane informacije? Da njima verujete, kad se neto desi da znate da se zaista to desilo? Pa poznajem ljude, mada ne kontaktiram, i nikad ne bih prila da pitam ta se desilo, ta je bilo, jer, i ti ljudi valjda ne bi pojedinano objanjavali svakom graaninu ta je bilo, ta se desilo, ta e se desit. Jer u prvih 10 godina to niko nije smeo ni da pita, kao prvo, jer svaka sitnica mogla je nekog da kota, obrnuto ako je kazo od onoga to odgovara vlastima, ako sam ja to obrnula, pa rekla da je taj reko drugaije, onda Zbog toga nikad nikog nisam ni pitala, niti sam kontaktirala, ni ta se dogaa, ni kako se dogaa. ta bi pogledala, Vesti su bile najgledanija emisija, Crnogorci su jedno vrijeme davali ko realne vesti, uvijek sam ila u komiluk da vidim ta Crnogorci priaju preko satelita. Jedno vrijeme ukinuli su i taj satelitski program, i tako da pravu istinu, i pravo ono to se dogaa nismo znali, niko nije ni znao to javno. Mo da je znalo, po mojoj pretpostavci, par ljudi iz Vlade, ta je ono pravo to e da se dogodi, inae, narod to nije znao, garantovano. A da li ste o nekim dogaajima iz ovih zadnjih desetak godina, na primer o dogaanjima u Srebrenici, raspravljali s roacima ili komijama? To jesmo. Gledajui one strahote, jednostavno, nisam raspravljala, ja sam alila taj narod, nisam alila u smislu to su to Muslimani stradali, nego sam alila uopte te rtve. I uvijek bi sedela i pitala se: bo e, kakav je ovek koji mo e da poe s no em, s pukom na jedno dijete i da gleda taj njegov preplaeni pogled. To i sad ponekad sedim i razmiljam, ta u tom oveku ima, ima li on oseanja neka, ima li on savest, ima li Bilo o kome da se radi, bilo A Srebrenica, gledala sam kad Mladi deli bombone deci, i posle toga ih vodi na streljanje. Eto, tu sliku na primer, to sam gledala preko Ekrana, ini mi se u ivotu nikad neu zaboravit, a onaj to je to pre iveo, on to ne da nee zaboravit, nego nikad nee bit normalan ovek u ivotu. Ja noima nisam mogla da spavam, gledajui kako odvoze decu kamionima, nisam znala ni ko ija su deca, nije me bolelo to to su to muslimanska deca, nego uopte to su deca. Neto to Jednostavno, zver, najopasnijoj zveri baci mladune neke druge ivotinje, ona nee da ga onjui ona nee. A d aba ti ovek oveku, nikad mi to u ivotu nee bit jasno. I uvijek se je im na svaku pomisao da deca, starci, sa polumrtvim pogledima, da ide ovek da ubije, to nije ni ovek, to je za mene neto pa zver bi se uvredila kad bi je neko nazvo pojedinim ovekom. Kako ste do iveli 5. oktobar, ono kad je krenulo sa onim dogaajima? Kad je krenulo sa onim dogaajima, ja se taj dan 24 sata nisam pomakla od televizora. Gledala sam, e pa bio mi merak kad su obarali one kamione u kanal, pa sam se sladila. E, kad su stigli tamo ispred Skuptine, ja sam se samo pomerala s mesta na mesto, ha, kad e, ha, kad e. E, posle kad sam videla da milicija nee da batina, da vojske nema, onda mi je ba neto bilo lake, mada, stvarno mi nije bilo jednostavno kad sam videla da plamen izbija na prozore, to je A mo da se drugaije nije moglo. Mo da drugaije nisu mogli da ih isteraju, ali, neto je jezivo kad ovek, jednu takvu kuu, da bi nekog izbacio, mora da zapali. ta mislite, ko je vodio te proteste? Te proteste vodila je istina jednog naroda, koji je bio u zabludi, kojem se obeavalo, kojem su se zlatna brda prikazivala, e to su oni krenuli, kad su videli da ih je neko, 10 ili 12 godina iskoriavo, lago, to je narod krenuo, ogoren narod na ivot, na vladu, na Nije to poo ni Velja Ili, ni Pola je masa naroda, poo je jednostavno narod, i svako se radovo toj promeni koju je jedva oekivo, u stvari, tad je narod krajnje je vrijeme bilo da narod sagleda istinu.

Izabrani intervjui

341

A kako su u vaem okru enju, komiluku, ili na radnom mestu reagovali na taj dan? Pa, tog dana, ceo grad, koga sam god srela, drugaiji mu je izraz lica bio od prethodnih dana, veseliji, ozaren ba nekom neizemrnom radou, to znai da svi su se tom danu obradovali, dosta je bilo svega. A jeste li strahovali da se to mo e i drugaije zavriti? Pa, strahovala sam sve dok sam videla, dok sam videla da nema vojske, da policija ne di e palicu ko to je bilo u prethodnom periodu, ona batinanja po ulicama, rtve su bile od udaraca te policije, e kad sam videla da policija stoji mirno, ja sam skakala od sree. Znai, tu je kraj, nije vie ni policija ono to je bila u prethodnom periodu, isti su ljudi, ali drugaiji oseaj, to znai da su i oni, sve to su radili, radili pod neijim nareenjem. Da li ste, eventualno, u nekom momentu, za ovih 10, 12 godina, podr avali Slobodana Miloevia? Pa, mo da u poetku. Podr avala sam ga, par godina sam glasala, jer je to bio ovek koji je znao da pridobije narod, koji je znao tako lijepo da ispria, da je ovek, jednostavno, oaran njegovom dobrotom, koliko e taj ivot nama biti bolji, da e to bit demokratija, da je on jedan veliki demokrata pod znacima navoda, kasnije su se ti znaci navoda upisali. E, posle, kako koja godina, sve gori ivot, celokupan narod je poeo da se povlai, da jednostavno da se ustruava od pomisli da e biti bolje. Povlaio se narod, povlaila sam se i ja, videla sam, jer, jedan mandat pria lijepo, drugi jo lepe, a nama sve gore. E, ve kad su poela krvoprolia, svima je bilo jasno, i onima to su bili, opet pod znacima navoda, srpski dobrovoljci, a gurali ih s lisicama tamo u autobuse da idu u rat, nije narod bio za rat. A mo ete li da se setite u emu je bila ta snaga, ta lepota te prie Slobodana Miloevia, u poetku, kad vas je to privukao? Pa, bilo je lepote, da e biti bolji ivot, da e radniku sve bit bolje, da je zagarantovana sloboda, da je zagarantovana ravnopravnost naroda, da jednostavno, sve pozitivno, sve to treba za jedan demokratski ivot, on je to govorio. Ali, kad je poeo da radi sasvim drugo, poevi od Slovenije, pa zavrio sa Kosovom, onda, svi su pognuli glave, i oni to su glasali, i oni to su urlikali za njim, e sam i ja nekad pripadala A ta mislite, zbog ega je Slobodan Miloevi pao? Pa, pao je zbog svojih te nji, u stvari, on je pao jer je izgubio ono to je narodu obeavo. Obeavo je narodu Veliku Srbiju, obeavo je da e svi Srbi ivet u istoj dr avi, da druge nacije nee postojati u Srbiji, osim Srba, i, kad je sve to narod video, narod iz Srbije izgubio je sinove, izgubio je decu, izgubio U stvari, deca predstavljaju ivot jednom oveku, a to su sve bila radnika deca, i tu je on moro da padne, moro je da padne jer je mnogo naroda zavio u crninu, a od onoga to je obeavo nije dao nita. Mislim da Miloevi nikada nije rekao da e u Srbiji iveti samo Srbi? Pa, im je, im je on hteo da stvara Veliku Srbiju, i uvijek je govorio: mi Srbi, mi Srbi. Znai, po nekim njegovim pojmovima, drugi narod tu nije postojao, jer nikad nije umeao drugu naciju da pomene, osim Velika Srbija, brao Srbi Ipak smo svi mi braa koji ivimo u Jugoslaviji. A, ipak, u poetku ste rekli da je bilo neeg u njegovoj prii. Do koje godine otprilike to? Pa, mo da tu do 1989, 1990.E, posle 90-e, svakoj prii u pozitivnom smislu je kraj. Da li ste eventualno uestvovali u onim protestima, ovde u Novom Pazaru, kada su graani pozivani da dou ispred Skuptine i protestvuju zbog uvoenja prinudne uprave? Nisam uestvovala, nisam ni prola gradom, nisam ba to nita videla, i o tome nita ne bih mogla da ka em. A jeste li bili obaveteni? Pa obavetena sam bila od prolaznika, a drugo nita, nisam nita lino videla.

342

Izabrani intervjui

A zbog ega niste nali za shodno da odete dole i poka ete svoje nezadovoljstvo to je u skuptini neko ko ne treba da bude? Pa nisam iz tog razloga, prvo, zbog obaveza, jer, ako sam na poslu nikoga ne interesuje ta se zbiva u skuptini, ta se zbiva na ulici, nisam mogla da odem, tako da o tome ba nita ne bih mogla da priam. Mnogi nisu otili iz straha. Prethodni sagovornici su ba govorili Mene to se tie, nisam zbog posla ila, jer, e idu svi ti ljudi, ila bih i ja, nije me strah, ali, nisam. U kakvoj Srbiji biste eleli da ivite? U jednoj reenici: u jednoj demokratskoj Srbiji. U jednoj Srbiji sa boljim nainom ivota, u materijalnom smislu, takva Srbija odgovara i Srbinu, i svim ostalim nacijama, jedna demokratska Srbija, gde mo e da se kree e ko hoe, da ga niko ne pita kako se zove. Samo takvu Srbiju bi volela da imamo, jer drugu nemamo. A u smislu dr avnog ureenja, da li bi voleli da je to republika ili monarhija, jer u zadnje vreme ima dosta zahteva za uvoenjem monarhije? Pa, mi smo, na primer, moja generacija, mlae generacije, starije, navikli da imamo tu republiku, tako da ja jo uvijek Jer monarhiju moja generacija nije zatekla. Ja bih volela republiku, ne monarhiju, jer neemo, ne bi volela da se vraamo nazad, nego da idemo napred, ko ceo svet. Mislim, mi se raunamo u civilizovani svet, onda da idemo napred, da se ne vraamo nazad. Da li ste zadovoljni nainom i brzinom promena u ustanovama nakon 5. oktobra? Pa nainom, pa ustanovama zadovoljna sam koliko-toliko, iz razloga to i te ustanove su materijalno ugro ene, bilo da se radi o zdravstvu, o kolstvu, bilo o emu svi su oni ugro eni, jer nema od ega da se vodi jedan normalan poso. E, to se tie malo ovog kolstva, valjda, malo su se i opustili, i uenici i nastavnici, nastavnici zbog male plate, a uenici, valjda navikli da ih deset godina niko ne nadzorie, da im niko od tih predavaa roditeljski ne upuuje znanje, nego, onoliko koliko 45 minuta traje as, da to br e izae ili uenik ili predava na vrata. E, tu jo uvijek ima nekog propusta, malo vie zalaganja, jer deca su nedisciplinovana, znai, da su i roditelji optereeni neim drugim, i profesori zbog toga to nisu dobro plaeni. I kod zdravstva isto, lekova nema, nije imalo prije, ali je naj alosnije to, to se tie zdravstva, u dr avnim apotekama ne mo e da se nae lijek na recept, prva ja, poto sam dijabetiar, ne mogu da naem lijek u dr avne prodavnice, e neu da platim, nego plaam 230 dinara privatnoj apoteci. U privatnoj apoteci uvek ima. E, to, to je opet neka manipulacija, davno steena, jer im se snabde jedan privatnik, kako ne mo e da se snabde jedna bolnica, to mi nikad nije bilo jasno. A kad smo ve kod ustanova, koja se ustanova najbr e promenila, u pozitivnim smislu? Mada nisam nikad u ivotu, niti neko iz moje porodice, imao sukob sa policijom, ali, neto mi se ini da se policija promenila ba maksimalno. Jer, ovaj, nekad sam se plaila neto od uniforme, bilo mi je nezgodno kad proe pored mene uniformisano lice, bio vojnik ili policajac. Sad ve mi je svejedno, oni su prolaznici za mene kao i svi drugi, ba tu, to je ono od ega se neto narod plaio, ustruavo, sad je postalo normalno sve. E, to mi je najdra e to se promenilo. A u policiji su maltene isti ljudi Isti ljudi sa drugom naravi. Ista policija, isti ljudi, druga direktiva i druga narav tih policijskih radnika. To su isti ljudi, sa istim osobinama, ali druga komanda jednostavno. Kad smo ve kod policije, deavalo se u zadnjih godina dosta ubistava, verovatno ste pratili, ta mislite, ko je jai, mafija ili policija? Pa jaa je, ja mislim da je jaa mafija. Jer policija jo nije, po mojem, obezbeena svim tim sredstvima za borbu protiv kriminala. Ljudi u podzemlju imaju sva sredstva, imaju prislukivae mobilnih telefona, bolje su informisani e je ko, koga treba da smaknu,

Izabrani intervjui

343

tako da, policija bi bila jaa kad bi ona imala sve uslove koje ima mafija, ali, i policija je osiromaena. A ko je omoguio mafiji da ima takve uslove? Pa oni to su radili s njima, jer ja raunam da je 10 godina radila mafija, komplet, od Miloevia pa do njegovog zadnjeg telohranitelja. Da je to sve jedna vrsta mafije. Oni su im omoguili, oni su radili za njih, oni su skupljali pare od reketa, kome je ta trebalo, oni su meusobno saraivali, i to je. Ti koreni e se teko, du e vremena e proi, a nee se iskorenit. Da li se plaite novog rata? Pa neki veliki oslonac u ovu vladu imam, jer su prekinuli te ratove, pa i ne plaim se, jer su svi ljudi protiv rata, nova vlada ne spominje ni rat, ni Jednostavno, spominju samo jedno meusobno potovanje, meusobnu toleranciju, zajedniki ivot, tako da o ratovima niko ne pria. Meni je taj strah opao. Da li se plaite otkaza? Pa, u sutini, plaim se. Zbog toga to ta preduzea se veinom gase, plaim se da ne ostanem na ulici sa toliko radnog sta a, bez ikakve egzistencije, jedino zbog toga se plaim. Je li mislite na privatnika, ili? Ja to kod privatnika i ne raunam to za neki siguran poso. Siguran je onaj u kojem ti tee radni sta . Smatrate li da direktori u preduzeima imaju previe ovlaenja? Imaju previe ovlaenja, jer se direktori, po nekim njihovim pravilima, ko vlasnici preduzea ponaaju kao da se nalaze u privatnom preduzeu, da je to njihovo, lako mogu da ka u: tebi prestaje radni odnos, ti mo e da ide napolje. Kako ste vi do iveli NATO bombardovanje? Pa, ja verujem, ko i veina naroda u Jugoslaviji, to to ka u, bilo ne vratilo se. Jer, to su bili dani kad je svako iveo sa strahom, eko svako da mu strada porodica, da strada narod, da mu se srui ono to je cijelog ivota radio, to je steko, to je bilo ba strano. ta mislite, ko je kriv za NATO bombardovanje? Pa da je, da su bombardovali onog to je krivac, vlast je, po mojem miljenju kriva, prethodna vlast, jer nije prihvatala sve to se od njih tra ilo. Tra ilo se da se obustave ratovi, da se obustave krvoprolia. Meutim, oni su nastavili da rade po svom, jer kad je dolo do bombardovanja, onda, strado je neko ko nije kriv. Unitila se imovina onih to su je sticali godinama, tu imovinu nije sticala vlast, dr avnu imovinu, nego radnici i seljaci. ao mi je to se to unitilo, a da su oni direkt onu njihovu linu, lako steenu imovinu, unitili, meni ne bi bilo nita ni ao, ni Bilo je nekih pomuenih oseanja, u prvo vreme, kada je poelo bombardovanje. Pojedini su sa izvesnom dozom odobravanja pratili to NATO bombardovanje. Zbog ega li su oni to? Pa to, ja mislim, da potie zbog neije tvrdoglavosti. Jer taj NATO je non-stop govorio da e bombardovati, a oni su uvijek bili, vlast je bila ko jedan pobednik, ko najmudriji, najpametniji, ko da niko to njima ne mo e i ne sme uradit. E, to je ta dilema kad se ovek osea, da to to se uinilo, da je trebalo da se uini. Inae, kad se pogleda koliko je ruevina, to je opet sve po leima radnika, po leima naroda koji nije ni kriv ni du an za takve stvari. Da li je to bombardovanje uticalo na va stav prema meunarodnoj zajednici, odnosno prema Amerikancima? Pa moj stav lino prema NATO bombardovanju i prema Amerikancima, imam jednu zamerku to je mnogo kasno reagovala u Bosni i Hercegovini, a br e na Kosovu. Mada, donekle mislim da, ako vlada ve nije prihvatila sve to je trebalo da prihvati, i trebalo je da bombarduju, jer su nastala nagla etnika ienja na ovim prostorima, na prostorima

344

Izabrani intervjui

Kosova i Metohije. Onda, kod naroda je veliki strah bio da se ne proire ta etnika ienja i u Sand aku, u Crnoj Gori. Jer vlast je, po nekim njihovim pravilima, imala i taj cilj. Svud su nastojali da etniki oiste mesta gde oni treba da ive. I to je, jedna, ovako, zamerka. Koliko ova nova vlast ima razumevanja za potekoe graana? Pa nova vlast u sutini ima mnogo razumevanja prema svim ljudima kojima je teko, sa kojima vode razgovore, sa kojima se susreu, bez obzira da li je Albanac, da li je Musliman, da li je Srbin, oni nastoje da te tekoe ubla e, da e to doi da jednog dana bude bolje, i da e svima biti bolje. Tu je prednost velika kod nove vlasti. Da li nova vlast u nekim segmentima lii na prethodnu? E pa, to je ve jedno od te ih pitanja, mada, u nekim stvarima, pa i lie, a, s druge strane, nije ni slina, tako da Da li nova vlast vie uva ava zahteve meunarodne zajednice ili graana? Pa, po mojem miljenju, oni uva avaju meunarodnu zajednicu, njihove stavove, ali, prema mogunostima, uva avaju i zahteve graana, koje ne mogu da ispune, zbog raznih elemenata. Tako da oni obostrano to dele, koliko toliko. Da li se razliito ponaa ova lokalna vlast u N .Pazaru u odnosu na centralnu, u Beogradu? E, pa, kako se ko ponaa, po mojem miljenju, ja malo Teko je to odgovorit, jer imam malo vremena, malo kontaktiram s bilo kim iz nove vlasti, tako da Ali mislim da treba svi da krenu istom stazom, da imaju svi iste ciljeve, iste naine da nam bude bolje. Koliko je nova vlast sklona linom bogaenju? E, na to pitanje je ve mnogo teko odgovorit, jer narod ne zna ta se u sutini zbiva kod vlasti, to se nikad i nije znalo u taninama, dok ne bude kraj. Ne znam koliko su skloni bogaenju. Zato se po vaem miljenju raspala biva Jugoslavija? Biva Jugoslavija po mojem miljenju raspala se zbog nekih ideja bive vlasti, to su ideje o stvaranju Velike Srbije, o etnikom ienju, to su planovi ljudi iz vrha, tako da, narod nikad ne bi rasturio tu Jugoslaviju, ali voeni pogrenom politikom, dolo je do ega je dolo. A da li su ratovi bili neizbe ni? Kad bi narod gledo ko to ja gledam, mislim da je narod ratovi nisu bili neizbe ni. Nije moralo da doe do ratova, nije, jer, ko to rat nikom nita nije dobro doneo, to je, to su vodili politiari u rat. A Jugoslavija nije morala da se raspadne. Ko je u ovim ratovima najvie dobio, a ko izgubio? Pa ja mislim da, osim linih bogaenja, da pobednika nema u ovim ratovima, svi su gubitnici, a niko nije pobedio. Jer, narod izmeu sebe se napado, tu nema nema naina da bi bio pobednik. Jedino, gubitnici su svi. U ljudstvu, u materijalnom pogledu, u velikom broju rtava na svim stranama, tako da istorija ne mo e zabele iti pobednika, niko nije pobedio a svi su izgubili. Da li znate za neki zloin koji su u ratu poinili Srbi? Pa poinili su u svim mestima gde je bio veinski muslimanski ivalj, oni su poinili zloin. Srebrenica, Mostar, Banjaluka, Bijeljina, po svim mestima su vrena ta etnika ienja u granicama gde su oni bili zacrtali da bude Srbija. Onda, da bi bila Srbija, bila su velika etnika ienja, tako da kod svakog ienja tu ima mnogo stradanja, i rtava. A znate li za neke zloine koji su poinili Bonjaci? Ne znam, ne znam ni za kakve zloine Jer, to ni javnost ne bele i, mo da je bilo zloina pojedinanih, mo da je bilo to to Valjda iz osvete, iz branjenja svojeg, znam, jer nije bio ni jedan sluaj da su odvoeni graani iz autobusa, iz voza, u nepovrat negde, da je neko poveo Srbe na taj nain, da je vrio ono to je vreno u Srebrenici, nad Muslimanima, to nisam ula da je vreno nad srpskim narodom, ili hrvatskim. A za pojedinane sluajeve, i toA masa ljudi da je stradala, to nisam ula.

Izabrani intervjui

345

Da li poznajete nekog Sand akliju koji je uestvovao u ratu u Bosni, a da je napravio neki zloin? Pa poznavala sam dvojicu koji su izgubili ivot u Bosni. A sad, stvarno, da je neko neki zloin uradio, nisam poznavala. Na primer, moja dva zeta su odvedena sa spavanja, nikad, ni danas se ne zna gde je njihov grob. A gde su iveli? U Sarajevu su iveli, nisu bili uesnici rata, doli su, poveli ih, do Kule negde ih kompjuter prati, posle nema vie nikakvog traga. A koje godine je to bilo? 1993. Da li treba objavljivati informacije o zloinima? Pa, po mojem miljenju, treba. Da se zna ta ovek oveku, ta komija komiji mo e da uradi. Mada je to, tim putem, ko da se stvara neki bakcil mr nje, ali ipak, ovek treba da poznaje drugog oveka. Nije pogreno prikazivat, ni tampat, ni pisat o nedelima bilo kojeg naroda, bilo koje nacije. Jer valjda bi tim putem se probudila savest kod ljudi, da vide ta ovek oveku mo e da uradi. Da se ljudi vrate na pravi put, jer niija vera ne nala e ubij onoga to nije ta vera. Ni kod Srba, ni kod Muslimana, ni kod Hrvata, kod nikog ne nala e vera da ubija drugog. A kad smo ve kod Muslimana, odnosno Bonjaka, neki su ve u Hagu. Da li treba suditi zloincima? Nema veze da li je on Bonjak, ako je on uineo neko veliko zlodelo, uopte zlodelo, neka se sudi, treba da se sudi, za svaki zloin treba sud da postoji. Da li smatrate da treba da se plati odteta rtvama rata? Odteta, po mojem, treba da se plati svima onima koji su na silu oterani da ratuju, to je aktivna vojska, nikakvu odtetu paravojnim formacijama ne bih platila, platila bih aktivnoj vojsci, narodu, a paravojne formacije su ile radi linih bogaenja, radi osveta, radi unitavanja, bilo koja da je strana. A ko je po vama rtva, kojoj treba da se plati odteta? rtva je narod, rtva su deca koja su ostala bez roditelja, bez krova nad glavom, bez iega, veliki je broj nezbrinute dece bez ijednog roditelja, i s jedne i s druge strane. E, to su rtve, i njima dr ava treba da obezbedi sve lino, zbog te nejai, to su rtve, rtva je nedu an narod, nisu rtve oni to su vodili rat niti ovi to su planirali rat, oni nisu rtve, rtva je neko nedu an. A u smislu dr ave, koja je dr ava po vama najvea rtva? Pa, sve dr ave po mojem miljenju su rtve, sve dr ave su izgubile veliki broj ljudi, uostalom, veliki broj invalida, jer i ti invalidi, nisu sposobni da zarade, nisu sposobni za ivot, dr ava prema njima To je prethodna vlast uinela, slala ih je ko dobrovoljne borce, onda obeavala poso, stanove, kolarine. Meutim, od toga nikad nita nisu dobili, 10 000 invalida ima samo Vo dovac. To je jedna tragedija lino za Srbiju, samo to jedno mesto, koliko ima grobova, koliko ima E, to su rtve, nije rtva ni onaj most to se sruio, ni zgrada, ni rtve su ljudi, omladina. Jednostavno, omladina je stradala. Narod. Majke su ostale da im vie ivot ne lii na ivot. E to je tragedija, kojima niko ne mo e pomo, nikad. Da li smatrate da svi imaju pravo da se nakon rata vrate svojim kuama? Smatram da apsolutno pravo ima, i treba da nastoji vlada da vrati svakog kod svoje kue. Jer, ako odemo u goste, pa nam je lijepo, pa odemo na odmor, pa nam je toliko lijepo, pa ipak se najradije vraamo kui. Da li su za sve krivi politiari? Za ovo to nam se deavalo zadnjih godina? Krivi su politiari, to prvo, kriv je i narod koji nije imao ba dosta razumevanja, koji nije imao dosta pameti da vidi gde to ide, ko ih vodi i gde ih vodi. Kriv je i narod, jer narod je jedna najjaa sila u dr avi. Kako god su mogli da promene vladu, po mojem, moglo je i da se

346

Izabrani intervjui

ka e stop ratu. Jednostavno, vojska je mogla da baci oru je, ne bi mogo ni taj Mladi, niko ne bi mogo nekog da natera na silu neto da radi, ali, eto, zavedeni politikim govorima, zavedeni nainom ivota na koji su mislili da mogu da ive, radilo se to to se desilo i to ne mo e da se ispravi. Da li u svetu vladaju novac i sila? Normalna stvar. Po nekim pravilima, novac ide zajedno sa silom, i sila sa novcem. Jer jedno bez drugog ne mo e. To su dva najjaa pojma. Da li e biti sve onako kako Amerikanci hoe? S obzirom i na taj novac i na tu silu? Pa, i za to, neka ostali svet bude ko jedna dr ava, da se suprotstavi politikim razgovorima, pa ne bi valjda moglo da bude ni sve kako oni hoe. Ne bi trebalo da oni budu ko domain u kui cijelog svijeta, to je jedna greka, ta politika greka u koju se ja mnogo malo razumijem. Trebalo bi i njima da se ne dozvoli da rade sve ta oni zacrtaju, i ta se njima prohte. A ta mislite, da li je onaj dogaaj od 11. septembra, kad je bio onaj napad na zgradu Trgovinskog centra, da li je to nain da se ostvare neki politiki ciljevi? To, to se zna da je nain. Za to sam toliko nepismena, ali to jedan laik, kad pogleda, mo e da zna da je to, to se ka e u narodu, nametaljka. Jer, prvo, kidnapovanje aviona u istom danu, u istim asovima, to je onda, to je planski uraeno, jer, ne mogu da shvatim, tolika tehnika, tolika spremnost, a da se ne zna kad je kidnapovan koji avion, i u kojem smeru on leti, i ko je u njemu. To je njihova stvar, stvar Amerikanaca, nije ni terorista, ni Bin Laden Ne, ne, to je njihov. Mo da i taj Bin Laden sad sedi u Americi, u fotelji. To su moja obina neka shvatanja. A ta mislite, ko bi mogao da stoji iza te nametaljke? Amerikanci, zbog svojih nekih ciljeva, da osvoje naftna polja, da osvoje bogatstva tue zemlje. Eto, to je ko neki razlog. Ono to se njima desilo, malo im se desilo, oni e to sagradit. Ali ipak nee sagradit porodice, izgubljene lanove u tom bombardovanju zgrade. Oni to ne mogu nadoknadit nikad, porodice, a poto niko nije njihov strado, oni e to nadoknadit. Smatrate li da neko u svetu mo e da se suprotstavi Amerikancima? Pa poto je to jedna velesila, sad, narod ne zna ni koliko je ko naoru an, ne daj bo e da se vode ti ratovi, ti oru ani, da se oru anim putem suprotstavlja, nego politikim putem, putem razgovora, pa valjda bi se ceo svet mogo tom jednom delu sveta suprotstavit. Bez rata, bez krvoprolia. Mora li Srbija da se povinuje zahtevima meunarodne zajednice? Pa, u nekim stvarima mora, jer ona zavisi od te meunarodne zajednice, od svih vrsta pomoi, od kredita Ona mora da se povinuje meunarodnoj zajednici, jer to nije jedino Srbija koja mora, nego, ima jo dr ava u svijetu koje se povinuju toj meunarodnoj zajednici. A da li meunarodna zajednica razliito postupa prema Srbiji nego prema drugim dr avama u okru enju? Pa, ona postupa prema svima isto, mada se Srbiji inilo da postupa drugaije, a ona postupa prema svim dr avama isto, po njihovim zakonima, po onome ta mo e da uradi za koga, sve, svima isto. Mislite li da meunarodna zajednica ima neto protiv Srba? Mislim da nema. To je neija opsesija, optereenje da neko ima protiv nekoga neto, jer za meunarodnu zajednicu, ko Srbin, ko Arap, ko Englez, ko Francuz, sve je to isto. Da li je za mlade bolje da odu u inostranstvo ili da ostanu ovde? Za mlade je bolje da ostanu ovde, to je njihova zemlja, to je zemlja u kojoj treba da rade, da izgrauju, sad ponovo. Onda, svugde se osea stranac, osim u svojoj zemlji, svugde je drugaije, a ovde je ipak kod svoje kue. Svoja zemlja je jedna velika kua, i zbog toga ne treba niko da ide.

Izabrani intervjui

347

Iz Sand aka je po procenama nekih organizacija, u zadnjih 10, 12 godina iseljeno oko 60 000 stanovnika. ta mislite, koji je njihov motiv da napuste Sand ak? Pa, motiv je kod svih ovih koji su napustili Sand ak bio ratni strah, onda, ekonomska kriza, jednostavno, neko je nekud otio, da bi iveo, da bi mogao da radi, da se prehrani. Pa i rat, da je neka druga sila napala Jugoslaviju, ne bi narod otio, tako je moje shvatanje. Ali, graanski ratovi, e brat na brata polazi, to je neto najopasnije i najte e. A druga strana je gaenje preduzea, nezaposlenost, mora da se jede, da se ivi mora, druga strana je ta. Jer, u mojem preduzeu na primer, zadnja generacija koja je primljena, je primljena prije 16 godina, ve je 16 generacija dolo da treba da radi, da zarauje. E, ti su ljudi morali da idu. Jer, za 16 godina kad neko ne zaposli se ko radnik, on mora negde da ode, da bi iveo. Najradije bi se oni, garantovano, svi vratili kad bi ih ovde eko poso. Ako bi vas neko pitao ko ste vi, ta biste mu prvo rekli? U kom smislu? Eto, sad neko nepoznat da doe i da ka e: ko ste vi Koja sam nacija? Ili jednostavno, samo pitanje, ko ste vi? Ako treba ime i prezime, kazala bi tako, moje puno ime i prezime. Bez obzira gde se nalazila, bez obzira ko me pita, kazala bi prvo podatke o sebi. Znai, ipak bi prvo rekli ime i prezime Prvo ime i prezime ...pa tek onda nacionalnost. Nacionalnost, isto bi i to rekla. Bilo gde da se nalazim ja ne mogu da odem dalje od onoga to jesam, da se menjam prema potrebi, u dui oseam to to jesam, da sam to, i zavreno. Kakvi su po vama Bonjaci kao narod, mo ete li neku generalnu sliku da date? Pa, prvo poem od nekih istorijskih injenica, osim pojedinosti, da Bonjaci kao narod nisu nikad zabele eni kao zloinci, izuzev to je istorija bele ila grupe, onda, zloince ili pojedinosti osvete. Historija kao to je bele ila recimo kod Hrvata ustae, kod Srba etnike, kod Muslimana se to nije desilo. Mada na primer, ka u balija. E, istorija ne pie da su Bonjaci ikad bili balije, da su imali svoje vojske, da su radili zloine, i o toj naciji, ne to pripadam o njoj, nego, ne bih mogla neto ogoreno da ka em. A jeste li uli za Hand ar divizije? Iz Drugog svetskog rata, koje su operisale po Bosni? E, to su, Hand ar divizija, to je ta grupa na koju ja mislim. Ja mislim da su to ljudi pljakai, to imamo i u privatnom ivotu pljakaa. Ovaj, ula sam za Hand ar divizije, to su, na primer, ko se suprotstavio njihovoj pljaki, ubijali su ga, ali nisu ubijali sve od reda. Ono to su tra ili, ako si imao da da, da, i zavrena stvar, ako znaju da ima, a nee da udovolji njihovim zahtevima, zna se ta je sledilo. A kakvi su Srbi kao narod? Kako njih do ivljavate? I tu ima podela, to ka e narodna poslovica, u svakom itu ima kukolj, ko i u svakoj naciji, i kod njih, i kod nas, ko i kod svake nacije, imaju dobri i zli. Treba ovek da se zahvali to ima vie dobrih, nego zlih, tako da i o njima isto su ko i o sebi to priam. A ta mislite o Albancima? Nikad u ivotu nisam imala nikakav kontakt lini sa tom nacijom, ali, gledajui vesti, onda itajui tampu, sluajui razgovore onih koji su dolazili otud, ljudi koji su tamo iveli jo prije rata, na primer, ja mislim da je taj narod bio potinjen i potlaen jedno vreme od strane Srba. E, onda, one demonstracije, ukidanje fakulteta na njihovom maternjem jeziku, onda, isteravanje masovno sa posla, svih onih Albanaca, isteravanje iz Trepe, isteravanje sa fakulteta Na primer, profesori sa fakulteta su po Pazaru cepali drva. to znai jo pre rata. E, onda, i maka ima ape da se brani. I oni su trpeli dok su trpeli, ja tako mislim. Jer, policija je imala na tim prostorima tolika ovlaenja da su mogli da batinaju koga oni hoe, koga Mnogo je malo u prvo vreme bilo poginulih tih milicionera.

348

Izabrani intervjui

Meni je ao te ljude, oni su tamo po svojoj du nosti i po neijem nareenju da vre to to su vrili. Mo da nisu svi, svako ima u sebi svoje osobine, ta je mogao da radi, ta mu je dozvoljavala savest. E, onda, kad je dolo do pobune i opet su stradali, i Srbi i Albanci. Na primer, za Srbe je tragino, 1 200 ljudi tra e bez prestanka, demonstriraju, ne znam, ispred Skuptine, na ulici Gladuju da im se doka e gde je 1 200... To je veliki broj, to je alosno to je nestalo tih 1 200 Srba, ali to, na primer, naa javnost ne ka e koliko je nestalo Albanaca na Kosovu. Koliko njih nema. I ti bi ljudi rado eleli da znaju gde su njihovi, gde su hladnjae smetene, sa Kosova, kod Beograda, gde su oni to su po potocima davljeni, prevrtani sa amaca, gde su ti ljudi. E, to je to to treba da je ovek realan, i od sebe i k sebi. Ipak, ako se radi o jednom narodu, ako ti politiari sadanji tragaju da pronau 1 200 ljudi, neka tragaju da pronau mo da milion i dvesta Albanaca. ovi je u nekoliko navrata, ba povodom toga, rekao da njega podjednako interesuje ne samo tih 1 200 nestalih Srba, nego, kako je reko, etiri i po hiljade nestalih graana s Kosova? I to treba da se zna. Da bi se ipak jedna istina saznala, da su Albanci ostali na Kosovu, da su Srbi otili sa Kosova, i, jednostavno, ta politika je i one isterala sa Kosova, i rasterala ih po celoj Srbiji, pa se sad oseaju ko stranci. U svojoj zemlji oni su stranci. Nemaju vie slobodu nikad da se Ne ka em nikad, ali nee on imat neku slobodu vie da u svoju kuu prenoi. To je alosno, to je tragedija. Gledam, po Vrnjakoj banji, to su im Srbi poskidali prozore, porodicama srpskim sa Kosova, poskidali im prozore, poskidali im vrata, nisu mogli drugaije iz nekog naputenog motela da ih isteraju. Sad, oni doveli novinare, da snimaju ta im sopstveni narod radi. E pa kad im radi, neka im tamo obezbede mir, i neka se oni vrate svojim kuama. A ta mislite, ko mo e taj mir da obezbedi, u ovakvoj situaciji? E to niko nikome ne mo e garantovat, za dugo i mnogo, jer, niko ne mo e pojedinano jednu linost da uva, da stoji, da ga uva, ni Albanca od Srbina, ni Srbina od Albanca. Jednostavno, trebalo bi da kod svih tih ljudi koji ive na tim prostorima da se probudi jedna svest da moraju da ive jedni pored drugih, da rade zajedno, da bude svakom jasno da treba jedno vreme opratanja da doe. To bi bilo bolje za sve njih, da oproste jedni drugima. Nikad ne mo e oprostit roditelj onaj koji vie nema dijete, koji nema porodicu, ostao sam, na primer, niti e ikad Srbin oprostit Albancu niti e Albanac Srbinu, kad mu je uniteno sve, a on osto ko po nekoj ivotnoj kazni da ivi, ali Kad se ka e Jugoslavija, na ta prvo pomislite? Iskreno reeno, kad ka em Jugoslavija, valjda sam 40 godina vaspitavana da postoji Jugoslavija od Triglava do evelije. E, prvo stvorim sliku u glavi da je to ona nekadanja Jugoslavija, a onda svodim na neki minimum, i stvaram jednu novu geografsku kartu, kolika je ta Jugoslavija. Gde, veinom, svi ljudi govore istim jezikom, iste naravi, iste obiaje, istu kulturu, a postoji izmeu njih granica kod koje ne treba paso. To je, ba je neto alosno. Ja uvijek prvo stvorim od Triglava do evelije, a posle.. jer, sadanja Jugoslavija je za mene Srbija. Ne raunajui trenutno Crnu Goru, ko da je, i to otpada Ali, Jugoslavija je bila neto najlepe, ini mi se, neto najvee na Balkanu. Pa se neto osirotila, delei je na te republike, dr avice. Da li ste, eventualno, imali priliku da, eto, mo da pratite neku fudbalsku utakmicu, ili neki drugi sportski dogaaj, pa kad zvi de jugoslovenskoj himni Hej Sloveni E, jugoslovenska himna Smeta li vam to? To mi strano smeta. Jugoslovenska himna je bila himna ko to rekoh, od Slovenije do, do E, sad, nova himna, ve Ne smeta mi, nova himna Bo e pravde, to je jedna molitva, svaka ast molitvi, svaka ast veri, verovanju, jer ni u toj molitvi se nita Ali, to se zna, na primer, druge nacije znaju da je to samo srpska molitva. A Hej Sloveni, to je bila himna sviju nas, tako da ja, uvijek jo, verujete, poem da ustanem, da bi stajala

Izabrani intervjui

349

mirno, da bi Smetalo mi je, strano mi je smetalo, a ve, ako bude Bo e pravde, ne znam, dok se ja sa tim srodim, kako u se oseat, jer ja sam formirana linost, ostarala, al sam ostarala sa jednom koja je va ela za sve, Hej Sloveni, zna se da smo svi zajedno bili Sloveni. Pratite li fudbal, mo da je ovo suvino pitanje, ali, onako Kad imam vremena, te sluajno, ali nisam Jesam ja ljubitelj sporta, ali sve je, i godine su uinele da ne mo e ovek da se bavi tim aktivnostima. Da, eto, fudbal, a Jugoslavija kad igra, to obavezno, sednem, zauzmem dobru pozu, i pratim. Kad se ka e Jugoslavija, to neto ovek ba treba da prati. A da li bi vam smetalo kad bi u tu reprezentaciji Jugoslavije doao neki stranac za selektora? Pa, kod ovoliko naih sposobnih ljudi, ini mi se da bi mi smetalo. Jer to da doe neko sa strane da bude selektor, kad mi imamo toliko sposobnih ljudi. Sve mi se ini da bi taj neko drugi nas drugaije vodio, pogreno nas vodio. Vera u svoj narod je neto veliko, pa i, smetalo bi mi. A na primer da je taj stranac poznat kao dobar strunjak, bolji od ovih naih, koji e da nas odvede na Svetsko prvenstvo E, to mi ne bi smetalo. Ne bi mi smetalo kad bi to bio neko dobar, pravi, pa mi da budemo na vrhu tog sporta, u, to bi mi ba ovako bilo merak. Jer, mo e, mo e stranac, ako nas ne bi vodio nee pogreno, jer vie strancima ne verujem. A da li bi vam smetalo kad bi u reprezentaciji Jugoslavije zaigrao neki crnac? Ne bi, to se boje ko e tie, ne bi mi smetalo. On je ovek plaen za to, neka on igra dobro, nek postigne rezultate, neka mi budemo dobri u sportu, neka igra ko hoe. I za kraj, da li biste voleli da ste Amerikanka? Ne bi volela. Da sam roena tamo, sigurno bih volela to sam Amerikanka, i ostala bi Amerikanka. Ali, poto sam roena u Jugoslaviji, nikad ne bih promenila da budem Amerikanka, ni Nemica, samo Jugoslovenka.

350

Izabrani intervjui

abac (A-AM-6) ena, 24 godine, nezaposlena diplomirana pravnica

Da li imate porodicu? Da. Da li ivite sa njima? ivim sa ocem, otac, majka sestra. A prostor u kome ivite, u kojoj meri je komforan i u kolikoj meri zadovoljava neka vae potrebe? U tom smislu sasvim zadovoljava potrebe nae porodice, nemamo nekih problema to se tie prostora. Koliko vremena provodite sa porodicom? Veinu svog vremena provodim u krugu svoje porodice. Da li znate kakve probleme imaju lanovi vae porodice? Pa, upuena sam u sve njihove probleme, svakog lana porodice. A da li oni znaju za vae probleme? Pa. ....uglavnom. Da li i koliko vam porodica poma e u prevazila enju vaih problema? Pa.. u onom nivou koliko razumeju moje probleme, uvek su tu da budu uz mene. Da li ste zaposleni? Ne. Nisam. Da li ste nekada radili ve, pre toga, pre ovog vremena sad? Pa, jedan pokuaj u mom ivotu mo e se tako nazvati, period od est meseci kod privatnika, koji i nije ba neto za pamenje. ta vam se tad nije svidelo konkretno? Pa, konkretno, njegov odnos prema zaposlenima, prema radu i svemu ostalom. Stvarno smatram da ne bih mogla vie da radim kod privatnika. Kakav je taj njegov odnos prema radu, i uopte, ta mislite o radu kod privatnika danas? Pa mislim da je to isto iskoriavanje jeftine radne snage. Kad se mora, mora se. Da li ste tada radili posao za koji ste se kolovali? Ne. Radila sam kao ekonomista, iako sam ve tada bila trea godina studija prava. Dobro, neka. Da li ste mo da tada bili zadovoljni neim to sada eventualno nemate, znai u periodu kad ste radili? Pa ne. ak smatram da mi je to bio jedan od te ih perioda u ivotu, sa mnogo vie obaveza. A kako sada zaraujete za ivot, odnosno od ega ivite? Pa. . . . ivim trenutno od oevog izdr avanja i eventualnog mog doprinosa u porodinom radu. ta ste sve spremni da radite kako biste zaradili za ivot? Pa mislim da sam spremna da radim mnogo ega toga, pa ak i ono to nije puno vezano za moju struku, al ako s tim mo e da se izdr ava porodica i normalne potrebe za ivot. ta biste najvie voleli da radite kada biste mogli, kada biste imali ansu? Pa moj san je advokatura, a sad da li u doi do toga u ivotu, da li u uspeti time da se bavim, to je veliko pitanje. Da li imate mo da neke planove ve vezane za budunost, vezane za advokaturu odnosno za posao kojim elite da se bavite? Pa planove imam, ali to je vie vezano za snove nego za konkretne planove, prema tome ostaje da se vidi ta, kako i zato.

Izabrani intervjui

351

Ko je po vaem miljenju danas bogat? Po mom miljenju, materijalno ili kako bogat? Pa po vaem miljenju ko je bogat, evo . . . ta je za vas uopte bogatstvo? Pa ne znam, po mom miljenju ko ima sreen porodini ivot, uz to i dovoljno novca, znai da osnovne potrebe zadovolji. To je to. A ko je materijalno bogat? Pa ljudi koji su spremni da se bave svim i svaim. Da li to konkretno znai da su se obogatili samo oni koji nisu imali obzira u nekom prethodnom vremenu? Pa uglavnom. Malo je onih ljudi koji su potenim radom doli do nekog velikog bogatstva.... Mislite li da e za vas uskoro biti bolje? Zavisi koliko skoro. Neto ubrzo ne verujem. Ne nadam se ba nekim velikim promenama. U kom smislu? U smislu mog trenutnog materijalnog polo aja, ne vidim ba neku svetlu budunost skorih godina. Da li vam se svia to ivite ba u ovom mestu? Pa smatram da sam dosta vezana za svoje mesto, svoj rodni grad i odgovara mi to, to mi odgovara, mo da da je malo drugaije vreme, drugaija struktura ljudi, al volim to ivim tu. Jel mo ete da obrazlo ite malo, ta je to to vam se svia u vaem kraju, ovo je predgrae, dakle ta je to to vam se svia i u samom apcu, ta vas vezuje za ovaj kraj znai? Pa vezano za ovaj kraj, za predgrae, to je odnos izmeu ljudi. Znai odnos sa komijama, sa prijateljima, okolina, to je ono to me dr i vezanu ovde. to se tie rodnog grada, smatram da je abac grad koji ipak uporeuju sa ostalim gradovima u Srbiji, sa starim gradovima u Srbiji i ima neku budunost, to znai jo uvek ivi neto u njemu, za razliku od ju nijih delova. Kada biste imali mogunost da se preselite negde, da li biste to uinili? Jedino gde bih volela da se selim to je Australija ili eventualno Kanada. Znai kad jednom odem, otila bih zauvek. Ne bih na neki privremeni rad pa da se vratim ili tako neto. Jel postoji neki razlog ili neto, zato odlazak zauvek? Neko opte nezadovoljstvo ovom situacijom ili ta ja znam, prilikama kod nas. ta je to mo da, ja sam malopre pogreila, propustila sam da vas pitam ta vam se svia ovde, ta je to to vam se ne svia i to biste voleli da promenite, to znai na prostoru na kome ivite? ta mi se ne svia? Mo da materijalno stanje, to strano udalji ljude, to utie dosta na sve ostale sfere ivota, znai ta materijalna situacija. Smatram da kad bi bilo vie novca da bi ljudi sasvim drugaije iveli i ophodili se prema ostalim ljudima. Da li mo da uestvujete ili ste uestvovali u nekim zajednikim manifestacijama ili takmienjima ili bilo kojem, dogaajima bilo koje druge vrste, koji se organizuju znai na lokalnom nivou, koji organizuje neki sportski klub, neka organizacija ili udru enje graana? Pa ne znam. Kroz osnovnu u srednju kolu sam uestvovala u takvim manifestacijama. Tad sam verovatno imala i vie vremena i svega, a sad vrlo slabo. Jel biste voleli mo da da se to promeni da se ukljuite u neke aktivnosti? Pa naravno da bih volela. Znai, imala bih vie slobodnog vremena da se posvetim onom to to volim da radim ili neto slino. Ali trenutno ba... nedostatak vremena. ta je to emu biste se posvetili... kakvi su to dogaaji tako da ka em u koje biste se ukljuili? Sigurno neke sportske aktivnosti, jer smatram da je to neto to donosi, ba onako to utie na decu, na razvoj njihov i na rast. Mislim da je to ono najpozitivnije u naem drutvu.

352

Izabrani intervjui

Da li ste nekada obavljali ili mo da sada obavljate neku funkciju u vaoj zajednici, poev od mesne zajednice, preko optine? Ne, nisam obavljala nikada. Jel biste se ukljuili mo da u takve aktivnosti? Pa nemam nikakvih elja ni pretenzija prema tome, ali ta znam, mo da nekad. Da li odlazite u crkvu? Da. Da li uestvujete u aktivnostima koje organizuje crkva? Ne. Ne uestvujem ni u kakvim aktivnostima, ali tek odem isto zbog sebe, da bi meni bilo lake. Ne znam, oseam tamo isto neku smirenost. Osim svega toga ne uestvujem ni u kakvim aktivnostima crkve. A kada bi vas neko pozvao... za neko uee znai u aktivnostima koje crkva organizuje, da li biste se ukljuili? Pa ako bi to bila neka humanitarna aktivnost da, u ostalim sluajevima ne. Kako izgleda jedan va dan? Radni dan? Skroz neorganizovano. Ustajem ujutro, obavezno uz buenje, i onda od ve spremnih radnih zadataka od strane roditelja, tako da imam vrlo malo slobodnog vremena, neorganizovanog, vee je moje, mogu da ga provedem onako kako ja elim. To je nekad, nekad izlazak, nekad u krugu prijatelja, to je to. Vi ste spominjali neto, da li obavljate neke sitne poslove sa prijateljima ili rodbinom, mislim porodino, na kuni biznis? Pa, trenutno poma em sestri koja dr i diskont pia, pa poto je ona prezauzeta, onda sam ja tu da joj pomognem. Odlazite li u posete prijateljima, roacima, dolaze li oni kod vas? Pa esto se poseujem sa odreenim delom familije, sa prijateljima jo ee od toga, to je deo onako mog slobodnog vremena. Da li se dru ite sa komijama, da li se poma ete meusobno jedni drugima kada zatreba? Uglavnom da, jer mi smo povezani meusobno. O emu priate sa onima sa kojima se dru ite, koje su to teme koje okupiraju vau pa nju? Pa, to su najee neki zajedniki problemi. Znai delim probleme sa njima i oni samnom. Da li u tim razgovorima ima mesta razgovorima... odnosno, da li priate o politici i da li eventalno nekad doe i do svae? Pa naravno. Politika je sastavni deo naeg ivota, to ne bi trebalo. Miljenja su uglavnom razliita, pa onda prepirke i sve ostalo, ali mislim da je to neto reeno meu prijateljima, da to nema neki veliki uticaj na okolinu. Da li je drutvena kriza poslednjih godina uticala na va odnos s okru enjem? Znai na kvalitet dru enja, na... ? Pa drutvena kriza ovakva kakva jeste, jeste uticala na kvalitet dru enja, ali ona prava drugarstva su opstala bez obzira na sve to. Znai nije neto preterano, ali znai ljudi se raslojavaju po tom pitanju politike, to ne bi trebalo da bude. Ali, ono to je pravo to je opstalo. Malo pre ste spomenuli da imate malo slobodnog vremena, ta je za vas uopte slobodno vreme? Pa, neko vreme koje ja mogu da provedem onako kako ja elim. Znai, kako meni odgovara. Ne da je to neto to ja moram da uradim ili treba, nego to ja hou da radim za to vreme. Kako biste vi eleli da organizujete svoje slobodno vreme? Znai, koji su to sadr aji kojim biste ispunili svoje slobodno vreme?

Izabrani intervjui

353

Pa zavisi od toga da li je to slobodno vreme koje se odnosi na odreeni period u toku dana ili na neko slobodno vreme ba vezano danima. Slobodno vreme znai vezano za neki du i period, ali da ga imate dovoljno kako biste ga vi organizovali? Pa, slobodnog vremena kad imam u toku dana sigurno da bih ga provela, znai jedan deo posvetiu sebi, ta ja znam, itanju knjige koja mi odgovara, gledanju programa ili emu drugom. Posebno deo bih posvetila prijateljima, izlascima, a ako bi to bilo vie vezanih dana sigurno vih volela da odem negde. Trenutno to bi bila planina, onako mir, odmor, tiina. Izlazite li u kafane, restorane, znai bilo gde i ako to inite, koliko esto inite? Pa izlazim, ali ne ba toliko esto, znai jednom nedeljno, eventualno dva puta. Koji su razlozi za to? I da li je nekada bilo drugaije? Pa naravno bilo je drugaije, verovatno i moje godine su razlog, a nema vie, ta ja znam, nema vie te ivosti u ljudima kao to je nekad bilo. Sada je sve to svedeno na sedi, pije, posmatra. Eto to je to. Nema nekih deavanja u apcu posebnih. Bavite li se nekim sportom? Ne, trenutno. Jeste li se bavili nekada sportom? Streljatvom, to je bilo ono to ja volim, to je mene opustilo i ta ja znam. ao mi je da je zatvorena opet streljana, tako da sam prestala da se bavim time. Koliko vam nedostaje ta neka fizika aktivnost, bar u onom rekreativnom smislu? Ba mnogo, i smatram da je ba teta to nemam vie slobodnog vremena da se bavim neim. Igrate li karte ili neku slinu drutvenu igru? Kad samu krugu prijatelja obavezno. ta znam. U Kragujevcu to su karte, u apcu to je jamb i tako. Da li sti ete da proitate sve ono to elite? Pa u toku studiranja nisam imala vremena za tako neto, jer bilo je neto to je mnogo va nije, a sad kad imam vie slobodnog vremena smatram da u postii da proitam sve to elim. Da li mo da vrite sami neke popravke po kui, ili to radi neko kod vas u porodici? Pa uglavnom to radi tata, ali kad treba neto mogu i ja isto za sve. Uspevate li da uradite sve ono to treba da uradite u toku dana? Ne znam, ja sam uvek u nedostatku vremena, uvek mi fali jo samo malo. Kakav je kvalitet vae ishrane? Pa u zavisnosti od toga da li je majka tu ili nije. Ako je majka tu, onda znai obavezno tri obroka dnevno, obavezan kuvani obrok. Ali ako nije tu, onda se tu izbegava bar jedan obrok. Jeste li esto umorni? U, malo, popodne. Vae miljenje, ta je posledica tog umora? Pa neka pretrpanost obavezama. Znai to vie fiziki ili..? Pa uglavnom govorim o fizikom umoru, psihiki je tu, ali trenutno sam malo psihiki rastereena, tako da ne predstavlja mi neki veliki problem. ta se u vaem svakodnevnom ivotu promenilo posle petog oktobra 2000. godine? U mom svakodnevnom ivotu nita se nije izmenilo, bez obzira na velike promene, kod mene nita. ta je to to vam najvie smeta u sadanjoj situaciji? Ne znam, jel od promena petog oktobra?

354

Izabrani intervjui

Ne, uopte, znai, samo svakodnevni ivot, ta je to to vas nervira, jednostavno to vas optereuje? Pa smeta mi neka nepravda, mo da sad vezano za neki peti oktobar, to se oekivalo neto drugo, drugo je to nije ostvareno. Ja sam oekivala neke velike ekonomske promene i ne znam jo ta da se menja, ali uglavnom je sve ostalo isto. Samo su drugi ljudi na istim mestima. Tako da neki napredak nije ostvaren, nita se nije menjalo u stvari. Kako do ivljavate poskupljenje? Pa razoarana sam, ja sam svesna toga da treba da postoji neko slobodno tr ite, slobodno formiranje cena, ali sve to ide uz formiranje cene rada, ali to kod nas ide drugaije. Plate su ostale na nekom nivou od ranije, samo se cene menjaju. Da li su sva ova poskupljenja koja se deavaju, da li su nu na po vaem miljenju? Sigurno da jesu nu na, jer ranije je bilo odr avanja socijalnog mira zadr avanjem cena bar osnovnih namirnica, ali ka em, lepo je da je slobodno tr ite, ali ne i plate. Koliko je teret promena ravnomerno rasporeen ili mo da taj teret plaaju samo neki? Pa teret promena, plaaju i uvek su plaali samo najsiromaniji slojevi, znai onaj ko ima dovoljno novca on promene, taj teret nee da oseti, ali onaj ko nema, ko nije imao ranije, nema ni sad, jo gore. Znai, ko po vaem miljenju nosi teret promena? Pa najsiromaniji kod nas... Mo ete malo da... Mo da ba oni ljudi koji su najvie bili za promene, jer im je bilo dosta svega, mo da oni sad najvie ispataju, zbog svega toga. Ko je po vaem miljenju, koji su to najsiromaniji slojevi? Pa obini radnici u fabrikama, naravno ne iz pojedinih fabrika koje strano dobro posluju, znai, obini radnici, pa eventualno i penzioneri, ali oni su odreen sloj ljudi koji je neto zavrio, znai, ostalo mu je samo to da pre ivi tih par godina, dok kod radnika koji treba decu da odkoluje, da obezbedi mo da sebi stambeni prostor i sve ostalo, ali mislim da to trenutno nije mogue da ostvari ne sa jednom platom, nego i sa dve plate u kui, da ne mo e da priuti nita sebi zbog toga. U kom sloju smatrate... ta smatrate, kom sloju vi pripadate? Pa moj otac je obian radnik, pa prema tome tu sam negde, u toj grupi ljudi. Da li su trenutne tekoe nu ne kao preduslov izlaska iz krize? Pa sa ove strane gledano verujem da jesu, ali postoji tu jo niz poremeaja koje su te promene izazvale, koje meni bar ne odgovaraju. Jel mo ete vi malo da obrazlo ite koji su to poremeaji, ta vam to ne odgovara? Pa, to su poremeaji vie vezani za meuljudske odnose, znai neke mere represije preduzete prema nekim ljudima, ta ja znam, neki ljudi koji nisu imali nakakve koristi od prole vlasti, trpe neke posledice zbog svega toga, mada ne vidim zato. Da li ste vi spremni da trpite? U svakom smislu? Pa, ja ve dugo i dosta trpim, ne znam samo dokle. Znai da sam bila spremna, mo da da sam jo uvek spremna, ali samo ne znam dokle. Jel mo ete da definiete to vreme koliko ste jo spremni da trpite, znai? Pa to je mo da ekonomski gledano godinu, dve, tri, ali gledno s druge strane, pojedini odnos sada nosioca vlasti prema narodu, ne znam, mislim ne bih mogla jo dugo da podnesem, bar ja kao pojedinac. Ne znam, sad, vezano za zajednicu, ne verujem da e masa kao masa dugo to da podnese. Da li vi planirate da menjate neto u vaem ivotu? Hajd, ja se nadam da e do promene u mom linom ivotu doi. To je znai pre svega neko zapoljenje, ali to ne zavisi samo od mene.

Izabrani intervjui

355

A da li promene u drutvu zahtevaju da se menjaju neke stare navike i koje su to navike? Pa, ne znam, kod nas te promene zahtevaju, mada ja ne vidim zato je to uopte bitno, neke politike strukture se menjaju, a svuda po Evropi politike strukture se menjaju, pa se time nita bitno ne menja, samo je kod nas sve vezano za politiku. A jel... koje su po vaem miljenju te loe stare navike koje su koile napredak neki, i boljitak, i sve, i koje bi trebalo iskoreniti kako bi dolo do tog nekakvog boljitka? Pa to je prvenstveno mito, korupcija i sve ostalo, jer smatram da su te navike jo uvek ostale kod naeg naroda, a u politikim krugovima sigurno, prema tome tu nema neke velike promene. Mislite da postoji neki nain na koji se te navike mogu iskoreniti, bar te koje ste pomenuli? Pa verovatno ako bi svako radio svoj posao onako kako treba da ga radi, a ne da bilo gde i bilo ta da zavri danas, ti mora da ponese nekom neto, da uradi nekom neto, da bi i tebi bilo uraeno, znai kad bi svako radio svoj posao svega toga ne bi bilo. itate li novine? Da. Koje novine najradije itate? Pa dnevnu tampu, Blic najee. Zato ba Blic? Pa ta ja znam, mo da navika iz prolih vremena, pa zato Blic, mada sad nema nekih razlika od novina do novina, to je sve isto. ta mislite, koliko su informacije koje dobijate, evo konkretno sad iz novina, koliko su objektivne? Pa mislim da su totalno neobjektivne, bar nekada sam verovala bar neto to pie u tom Blicu, znai kao nekoj opozicionoj novini, pa sam izvlaila neku sredinu, neki zakljuak izmeu onog to u videti na TV-u, i onog to u proitati u novinama. Ali sad je sve to isto, prema tome smatram da uopte nisu objektivne. A kad se dogodi neto va no, kako znate ta se zaista dogodilo? Pa uglavnom uzimam tu u globalu, ne zalazei u detalje da li je to tano ili nije, ne znam. Znai, upuena si samo onoliko tek da znam ta. Da li u tom momentu, znai dok itate o nekoj informaciji... da li mo ete da znate ko govori istinu, a ko je preutkuje, da li mo ete da prosudite? Pa, uglavnom prosuujem o nekom svom ranijem miljenju o osobi koja je tako neto izjavila, pa onda na osnovu toga izvlaim neke zakljuke. Da li poznajete neke dobro informisane ljude? Znai ljude od kojih biste mogli da saznate neke informacije? Pa, zavisi o kom delu se radi, o emu se radi. U nekim oblastima da, u nekim ne, da li je to uglavnom ono to mene zanima. Informacije koje treba da dobijem, znam gde treba da se obratim, a za ostalo mo da, mo da osrednje neke ljude znam, znai ne mo da sa istim informacijama, ali znam o emu se radi. A da li poznajete mo da neke ljude koji su bliski vlasti a koji poseduju pouzdane informacije? Ne znam nikog bliskog vlasti. Da li odlazite na neka mesta gde se mogu uti tako neke pouzdane informacije? Pa, odlazim. Ali, pokuavam da ne upijam takve informacije. Znai, ula sam neto, ako je meni neto bitno, pamtim, ako ne postupim kao da nita nisam ula. A koje TV stanice najradije gledate? Pa nevezano za bilo koju TV stanicu, ali, znai, neke emisije koje su posveene ili kuluri, ili eventualno neki film ako se daje, informativni program. Odgledam isto onu uvodnu picu da znam ta se desilo, sve ostalo zanemarujem.

356

Izabrani intervjui

Da li su po vaem miljenju bolji lokalni mediji od velikih? Pa vezano za grad abac, smatram da tu mislim lokalni mediji su mnogo iza velikih medija, dr avnih. Ali ta ja znam, poto sam dosta vremena provela u Kragujevcu i tamo me je oduevljavao rad lokalnih medija i nain informisanja njihov, i same emisije kako su uraene i sastavljene. A ta to zamerate konkretno lokalnim medijima u apcu? Pa prvo, program kao sam program strano je loeg kvaliteta, onda emisije, ljudi koji gostuju u tim emisijama, scena, bilo da se radi o nekim politikim bilo o nekim kulturnim i bilo o emu. Smatram da nisu adekvatni ljudi na adevatnim mestima. Kakav je kvalitet informacija koje mo ete dobiti od lokalnih medija, bilo da je re o novinama, bilo da je re o TV stanicama? Kvalitet tih informacija je... toliko pouzdan, da ja to mogu da ujem i u prolazu na ulici isto to u uti od njih. to se tie nekih va nijih vesti vezanih za dogaaje u dr avi, oni uglavnom preuzimaju programe dr avnih stanica. Da li o zbivanjima raspravljate sa komijama, sa porodicom? Uvek. Ukoliko je neto bitnije u pitanju, onda se to uvek raspravlja. Kako ste do iveli peti oktobar i uopte te promene pre godinu dana? Pa bila sam presrena, ba iskreno rei presrena, jer sam smatrala da neto u ovoj dr avi moralo se menjati, znai onako vie nije moglo i oekivala sam da e ba neto drugaije da krene i presrena sam bila. To je to. Mo ete li jo malo da opiete sam peti oktobar, znai koliko ste pratili deavanja, na koji nain, ta ste oseali, ta vas je najvie impresioniralo? Pa impresioniralo me je to to je narod, znai, reio, samo odluka naroda da se neto menja. Znai, sav onaj narod na ulicma, sve je to pokazalo da ovom narodu je bilo dosta svega i pratila sam to posredstvom medija, u krugu porodice, onako... u iekivanju ta e da se desi, kako e da bude dalje. Uglavnom, bar ja lino oekivala sam da se desi to to se desilo, mo da ne na ovakav nain kako se desilo, znai tim paljenjima, ali ako je moralo tako, onda nema veze, jedna zgrada skuptine, nije strano. ta mislite, zato je Slobodan Miloevi izgubio vlast? ta ja znam. Ba tog petog oktobra mislim da je izgubio zahvaljujui ljudima oko sebe, ali uopte gledano na du i vremenski period, to je moralo da se desi, niko nije ustolien tu gde jeste. Ali, mo da sam ja to oekivala i ranije i sve ostalo, ipak je ovaj narod mnogo propatio uz njega. Znai, po vaem miljenju to je dobro to je izgubio vlast, da li je to dobro ili ...? Pa po mom miljenju jeste sigurno. Jer, ipak je to moralo da se desi... Ovaj narod je, toliki ratovi i sve ostalo, ipak je to moralo da se zavri. Mo da ne na ovakav nain, ali sigurno da se zavri. Da li ste uestvovali u protestima pre ovih izbora? Jesam. Jel mo ete malo da opiete svoje... svoja neka zapa anja, neke do ivljaje, neke mo da eventualno emocije ta ste oseali? Da. Euforiju nas svih koji smo uestvovali u svemu tome, znai koji smo verovali u sve to teko je opisati, mi smo bili zaneseni, mo da ne toliko obeanjima ove nove vlasti, ne, nego isto da se neto promeni, zato to vie nismo mogli iveti onako kako smo iveli. To je teko opisati. Oni su u neto verovali, u neto bolje samo, ne mo da u neto konkretno, ne mo da nekim konkretnim ljudima. ta ja znam, ja lino ni tada nisam imala poverenje u pojedine ljude, iz sadanje vlasti, ali sam volela isto neto da se promeni, jer onako vie nije ilo. I veina, i ja i veina ljudi koja podr ava moje miljenje, ili smo iz tog razloga, znai, da se neto promeni jer vie nije moglo. A da li ste uestovali u protestima prethodnih godina? Da. Uestvovala sam l996. godine i mnogo aktivnije sam uestvovala nego sad i mnogo vie sam verovala nego sad. Mo da ba u tom periodu mene je na premijer

Izabrani intervjui

357

ini strano razoarao, jer smatram da su mo da i tad mogli, da su ostali kao koalicija Zajedno, ali on je verovatno eleo vie, eleo je neku bolju fotelju... pa je opet tu narod bio izigran. Zato ste bili konkretno, odnosno ime ste bili razoarani? Pa, smatram da su oni mogli da dobiju mnogo vie kao koalicija Zajedno i da su mo da imali pobedu i sve ostalo, kad se on odvojio kao pojedinac da se kandiduje za predsednika, jer svi znaju da se Vuk trebao kandidovati za predsednika, a on za gradonaelnika Beograda. Ali je, ne znam, nekim njegovim idejama on doao do doga da se kandiduje za predsednika. Onda je samim tim taj narod koji je trebao da glasa za Koaliciju i do toga nije dolo. Kako ste se uopte ukljuili u proteste, jel mo ete malo da nam opiete? 96.-te? Znai, prve proteste u kojima ste uestvovali pa nadalje, svake naredne, ali da ponemo od tih prvih protesta, kako ste se ukljuili ta je...? Pa tad sam bila student. Pa, ta ja znam, sa grupom kolega organizovali smo neke studente na Pravnom fakultetu koji su bili za, pokuali smo da pridobijemo i profesore na nau stranu, na ta su oni reagovali uglavnom kako bi oni nas podr avaju, ali ne mogu ili ne smeju, nisam sigurna ba. ta ja znam, verovala sam da treba da se promeni neto u ovoj dr avi, ta ja znam, podela vlasti na fakultetima pa nadalje, znai od fakulteta kao... kao zajednice u kojoj ja uestvujem pa na dalje. Ja jednostavno ne znam kako da opiem taj oseaj, neka pravinost da bude kako treba. Ali od svega toga verovatno ni posle tih protesta ni posle ovih protesta nema nita. A da li vas je tada neko pozvao ili ste jednostavno sami osetili potrebu da uestvujete na tim protestima? Kad su bili prvi protesti sama sam osetila potrebu da uestujem, ve sad ja nita konkretno nisam radila sem to sam izlazila na ulicu, znai pru ala sam neku podrku. Za ove proteste je bilo poziva, ali ja to nisam prihvatila, jer vie me, vie nije nosila ta euforija kao 96. godine. Znai, nisam imala volje da bih se ja borila. Ja sam podr avala sve to ali se nisam neto borila preterano. Znai, nisam ja uestvovala u pozivanju tih ljudi. Ko hoe neka doe sam da prisustvuje svemu tome. Da li ste osetili elju da i vi petog oktobra budete u Beogradu? Pa jesam, ali mo da mi je nedostajalo volje da bih otila, znai ja sam se sad jednostavno malo sklonila od nekih stvari, rekla sam neka sada rade to malo drugi. Da li ste mo da putovali u neka druga mesta kako biste uestvovali u protestima, pa i 96. godine? Pa te 96. godine sam ja bila u Kraguevcu, znai tamo sam uestvovala, pa onda sam dola ovde kui. Stigla su upozorenja od nekih ljudi da to to radim nije ispravno, da treba da razmiljam o svom buduem ivotu, o tome ta u ja raditi kad zavrim taj fakultet, mislim to je na mene uticalo mo da jo, jo da me vie razljuti ta situacija. Onda ve kad se sve to zavrilo, kad sam ja zavrila taj fakultet, kad sam ja dola ovde s tom diplomom, od svega toga mo da to sam uestvovala, mo da kazna za to, ne znam. Od posla nema nita. Sedim i ekam i dalje, mo da neke druge promene. Taj posao ste tra ili pre petog oktobra ili posle? Ne. Posle, posle petog oktobra. Ko je po vaem miljenju vodio proteste? Zadnje proteste? Zadnje proteste, ko je po vaem miljenju vodio te zadnje proteste? U svakom sluaju ono to je povelo ovaj narod, to je bila organizacija Otpor. Znai, organizacija mladih koja je nepolitika organizacija, koja je isto kao ja verovala u neto bolje, u neto vie, i smatram da su oni izneli teret svega ovoga, ba ti mladi ljudi koji su pokrenuli tu omladinu, jer da toga nije bilo, mislim da do promene nikad ne bi dolo.

358

Izabrani intervjui

Da li ste mo da, biu slobodna da vas pitam, da li ste mo da lan neke partije? Ne. Nisam. Da li biste se ukljuili mo da u neku partiju... ? Ne. Ne bih. Ka bi vas neko pozvao da li...? Imala sam dosta poziva, ali stvarno nemam elje da se bavim politikim ivotom ba, jer smatram da svaka partija ima svojih prednosti i svojih nedostataka, a ja ne bih mogla da budem lan neeg, to ne verujem u to. Da li se ustanove menjaju, odnosno rad ustanova, da li se menjao posle petog oktobra? Mislim da se nita nije promenilo posle petog oktobra. Mi smo ostali onakvi kakvi jesmo. Znai, rad neke ustanove, mo da je dolo unutar neke ustanove do neslaganja, do nekih rasprava, ali svega ostalog i odnos prema javnosti, sve je ostalo isto. Da li uopte treba menjati ustanove, rad u ustanovama? Pa, mislim da to i sad treba menjati, bar taj njihov odnos prema javnosti, prema irokim narodnim masama. Mo ete malo da nam objasnije ta vam to najvie smeta u odnosu prema ljudima poto ste spomenuli, ta vam najvie smeta? Pa smeta mi sam taj oseaj, njihov oseaj nadreenosti, znate, obino na obine ljude gledaju mnogo, s mnogo velike udaljenosti. OK, mo da su oni neto vie, ali ne toliko, ipak je narod taj za koga oni rade, znai, postavljeni su tu radi njihovih interesa, postavljeni su zbog njih u svakom sluaju. Rekli ste njihov odnos, na koga mislite konkretno? Pa mislim na zaposlene i slu benike u pojedinim dr avnim organima. Da li mo da ipak postoji neka ustanova koja se promenila, mo da ne sasvim, ali da postoje neke promene, koje biste mogli izdvojiti? Pa, ne znam, u veini ustanova dolo je do promene kadrova, ali nita u njihovom radu se nije toliko promenilo. A da li su mogue promene u ustanovama i sa starim kadrovima? Pa naravno, zato da ne, mislim ko je radio svoj posao kako treba, ne vidim neku potrebu zato bi se to menjalo onda. Ko je po vaem miljenju, koje ustanove treba prvo menjati? Pa prioritet je u lokalnim zajednicama krenuvi od optine pa na dalje, mislim sve ono to je bli e narodu treba njihov odnos prema tom narodu menjati, pa onda sve ostalo. A zato ba te ustanove? Zato to nas to najvie pogaa kao obine ljude, kao obine graane. Znai, to je on to mene najvie pogaa kad doem u te ustanove, to je sigurno, pa tek onda rad nekih, ta ja znam, vlade, skuptine ili ta ja znam, to je meni manje dostupno. Znai, mogu da pogledam i TV pa da imam uvid u njihov rad ili ne, ali ovo je neto to me pogaa. A ako pomenemo kolstvo imate li poverenja u kole, u nastavnike u direktore, uopte u osoblje koje odnosno radi u tim kolama? Smatram da je kolstvo kao kolstvo dovedeno na jedan minimum. Ovo je stvarno neto to jedna dr ava sebi ne sme da dozvoli, jer se zna u svakoj koli koja ocena koliko kota, gde koja veza prolazi i sve ostalo. To ne bi smelo nikako da se deava. ta vam jo smeta u oblasti kolstva, ta je jo neophodno menjati? Pa, znai prvenstveno taj kadar, uglavnom su tu stariji ljudi koji vie nemaju ni ivaca, a ni znanja potrebnog za predavaa bilo u osnovnoj ili srednjoj koli. Znai, taj kadar. Zatim, njihov odnos prema acima, mislim da je to ve prelo sve granice tolerancije, pogotovo taj stariji kadar. Odnos prema acima, spomenuli ste, jel mo ete malo konkretnije da opiete, ta konkretno mislite, ta u tom odnosu ne valja?

Izabrani intervjui

359

Pa, ne valja to to oni dolaze isfrustrirani zbog nekih drugih problema, kao materijalne prirode na primer, posebno ovi trajkovi prosvetara i sve ostalo, to su neki problemi koji ne treba da dotiu decu. A sve to oni prenose na ake, naravno, svu tu svoju nervozu, svo to svoje nezadovoljstvo utie na njihov rad sa decom, a to deca ne bi trebalo da osete. Jesu li tu prosvetari iskljuivo krivi po vaem miljenju? Ne, oni su ljudi koji se bore za neka znai, svoja prava, a samo jedino to im zameram to je taj njihov odnos prema... to su ti njihovi trajkovi, znai obustava rada, skraeni asovi i sve ostalo. To sve deca ne bi trebalo da trpe. Smatrate li da deca u koli mogu neto da naue i da kola na njih dobro deluje? Deca u koli bi trebalo neto da naue, to je sigurno, a dal mogu? Pa, ne znam, vie nisam toliko sigurna, kad gledam neki program koji je raen ranije, neko znanje s kojim smo mi izlazili, znanje dovoljno da se upiem na fakultet, da se mo e nastaviti to kolovanje. A sad gledam decu, da bi upisala srednju kolu i fakultet, moraju da plaaju privatne asove. Ne znam zato je dolo do tako velikih promena, zato se toj deci ne posveuje vie vremena i zato oni jednostavno vie ne mogu da prate program kole. ta bi se tu moglo promeniti, jel imate neku viziju ta bi se moglo menjati, znai, tu gde kripi, a sve vezano za ovo to ste pominjali do sada? Pa, ne znam da li bi trebalo menjati samo plan i program rada, ili bi trebalo promeniti te predavae. Tu niste sigurni? Da. Negde kripi, samo ne znam gde. Da li ste zadovoljni uslugom lekara? Daleko od toga. To nisu usluge lekara, lekar e doi, obaviti svoje ta treba. To su posebno usluge sestara, alterskih slu benica, mislim, to je u as. Bilo gde na kom alteru da se pojavite, ta ja znam, mo ete da budete isterani ili toliko nagreni da to stvarno je kriminalno. Bilo kakvu pomo, bilo kakvu informaciju da tra ite, nikad neete dobiti od medicinske sestre. Mnogo pre e tu lekar biti da vam objasni, da vas uputi i sve ostalo nego medicinska sestra. Postoji li jo neto u oblasti zdravstva to vas u ovom momentu ili ve du e vreme, to vam smeta, to biste vi rado promenili, to vam se definitivno ne svia? Pa, ono to mi se definitivno ne svia, to je opremljenost naih zdravstvenih ustanova, to jest neopremljenost, jer bilo gde da se doe uvek je neto potrebno nabavite to, kupite to i sve ostalo. Zatim, sam odnos prema toj medicini naih strunjaka, to je ono to je katastrofalno. Svaki doktor ceni svoj rad na osnovu toga koliko maraka mo e da dobije ili ne, a ne na osnovu usluge koju pru a pacijentu. ta mislite, kako bi problemi u ovoj oblasti mogli da se ree, znai ne bi li neto u ovoj oblasti krenulo na bolje? Pa, prvenstveno mora mnogo da se ula e u zdravstvo, to je sigurno. A druga stvar, ta ja znam, ja zameram lekarima te naplate usluge, i sve ostalo. S druge strane, ipak neki strunjak ne mo e da ima minimalnu platu i sve ostalo, ne mo e da ivi na tom nivou kako i koliko bi oni iveli da nema tih naplaivanja i svega ostalog. Znai, neka vea ulaganja u zdravstvo. Kako se ponaaju slu benici prema vama u raznim kancelarijama, alterima, kad vi morate da doete da obavite neki svoj posao? To je katastrofa, ne samo prema meni nego prema bilo kome. Ne mogu da shvatim te nervozne alterske slu benike, to je stvarno katastrofa. Svesna sam i ja da svako od nas ima nekih svojih problema, ali ne mora te probleme da ispoljava prema samom svom radnom mestu pa onda prema ljudima koji dolaze tu zbog nekih usluga. Da li se tu neto promenilo u odnosu na prethodno vreme? Sigurno da nije.

360

Izabrani intervjui

ta bi se tu moglo menjati, ili evo konkretnih, zamislite da ste vi neko ko se nalazi na nekom mestu u nekoj ustanovi, kako biste vi to uinili i ta biste uradili, eto malo to plastinije da objasnite? Pa znate ta, kod svakog privatnika kad uete u prodavnicu ili neto drugo, svaka trgovkinja vas doeka sa osmehom i ka e dobar dan, izvolite, ta elite. Znai, takav jedan odnos prema stranci je sasvim dovoljan. To je znai ono to... Da. to biste najpre promenili? Neko prirodno ponaanje, neki... a ne ono, nervoza ta hoe, ta eli, ta gura te papire... Mislim da je to ono to je pora avajue. Da li biste poverili, znai da imate neki novac da li biste ga poverili nekoj banci? Sigurno ne. To je sigurno. Zato? Pa, posmatrajui sve ove ljude koji su poverili svoj novac nekoj banci, sigurno ne bih poverila svoj novac, ni kad bih ga imala. Bez obzira na garancije koje sadanja vlast daje pojedinim bankama, bez obzira na sve to, mislim to je ipak neto gde se ovaj na narod strano opeko. Ima li tu nekih promena, mo da to bi vas ohrabrilo da u nekom buduem vremenu tedite novac u nekoj banci? Pa jedina promena to je rad stranih banaka kod nas, to bi eventualno moglo da doe u obzir, znai, ulaganje kod neke strane banke, jer zna se kako u drugim dr avama banke odgovaraju prema svojim deponentima, znai tamo je novac sigurniji. Jedino to mo e da izazove neke poremeaje, to je da se zatvori nae tr ite i sve ostalo, time bi opet ovaj narod mnogo izgubio. U kakvoj Srbiji biste voleli da ivite? Pa u Srbiji gde politika ne igra ovako veliku ulogu kao kod nas. I naravno, uz poboljanje neko ekonomsko. Ali, bitno je, kada uporeujem na ivot, nau zainteresovanost za tu politiku sa ostalim dr avama, nama je smeno to jedan Amerikanac ne zna ko mu je predsednik dr ave, ali to uopte nije smeno. Oni imaju mnogo, znai, neki normalan ivotni standard, njima to uopte nije bitno. Volela bih da to jednog dana bude i kod nas, znai da politika vie ne bude tako bitna. Sada je sve vezano za politiku, i radno mesto i odreene prohodnosti u bilo kojoj instituciji, sve je to vezano kod nas za politiku. Kako po vaem miljenju ova zemlja treba da bude ureena? Pa naravno... demokratija... emu se te i... emu te e svi narodi i ostalo, treba to ostvariti sve, znai, treba da postoji potpuna sloboda miljenja, sloboda govora i sve ostalo. Spomenuli ste demokratiju. Po vaem miljenju, ta je demokratija? To je potpuna sloboda, znai izra avanje svog miljenja bez nekih posledica. Evo ak i ovaj intervju se radi tako da niko ne zna da si rekao ti, to znai da u ovom narodu postoji strah. Demokratija bi bila neto znai bez straha. Koliko je, kada priamo o demokratiji, koliko je u tom smislu dolo do promena u ovoj zemlji, znai koliko je ovo drutvo vie demokratsko posle petog oktobra? U tom smislu nije dolo ni do kakvih promene, ba ni do kakvih. Jedino to zahvaljujui tome to smo mi demokratska dr ava otvoreni smo ka svetu. Inae, do promena nekih unutar dr ave nije dolo uopte. Da li se oseate sigurno? Sigurno...? Pa, zavisi kako posmatrate sigurno. ta znam, nemam nikakvih strahova da mo e da mi se desi neto, to je OK, znai ne strahujem za... ...za svoj ivot? Pa... tako neto, ali... malo mi je pitanje onako...

Izabrani intervjui

361

Da li tu ima promena nekih, da li se oseate sigurnije nego petog oktobra? Ne, nisam dobila nikakvu sigurnost ovim promenama, niti izgubila, znai neka sigurnost.... Ne mogu da opiem taj pojam sigurno. Sigurno, za ivot, to je OK, ne strahujem za svoj ivot, ali za svoj neki napredak, za svoj posao, tako to, niti sam oseala ranije, niti oseam sad neku sigurnost. Da li se neeg plaite? Pa jedino to me plai to je mogunost nekog rata ili tako, sve drugo ovaj narod mo e da podnese, ali mislim da bi to bilo suvie za nas. Spomenuli ste da se plaite rata, da li smatrate da nas ugro avaju drugi narodi u naem okru enju? Ne vidim da nas ugro ava bilo ko. To meni nikad nije bilo jasno kada smo se borili po Hrvatskoj, Bosni i tako. Mislim, ja nisam videla da nas neko ugro ava u tim ratovima. Mislim, ako su bili ugro eni Srbi tamo, ako smo ratovali, zato nismo ratovali stvarno, nego neka pomo prikrivena i neto slino. A danas ne vidim zato bi nas neko ugro avao, sem naravno do bombardovanja, to je bila katastrofa. Da li nas je tada neko ugro avao? Pa naravno, naravno tad smo bili totalno ugro eni. Al ne vidim zato je do toga dolo, jer uslovi koji su bili prihvaeni posle tih bombi i svega ostalog, bili su mnogo gori nego oni koji su bili ponueni Srbiji pre tog bombardovnja. Znai, ako je neto moralo da bude prihvaeno, ljudi na vrhu su to morali znati i pre bombardovanja. Da li ste imali neko iskustvo sa policijom pre i posle petog oktobra? Zavisi kakvo iskustvo? Bilo kakvo iskustvo. Nemam negativnih iskustava sa policijom tako da je sve najbolje. Smatrate li da se neto promenilo u ponaanju policije? Pa unutar same policije postoji neki strah ta rade i kako rade. Verovatno strah za radno mesto ili neto slino. Inae, ovako, neto bitno, drugo se nije promenulo. Da li ste imali mo da neko iskustvo sa mafijom odnosno podzemljem? Nisam imala nikakvog iskustva. Da li poznajete nekog iz tog sveta? Pa uglavnom znam likove, ko je od njih ta, sklanjam se jednostano od njih da nemam nekih dodirnih taaka. Po vaem miljenju ko je jai, policija ili podzemlje? Pa zavisi sad u kom delu gledam, mislim da podzemlje mo e mnogo vie da utie na ovu dr avu nego policija. U kom smislu? Pa, u smislu da mogu da ostvare ono to naume. Ako je to uzimanje reketa, policija e da se skloni, ako je to... ta ja znam, otvaranje nekih kockarnica, kladionica ili neto slino, policija se sklanja, ne znam zato, ali se uglavnom sklanja. Smatrate li da mo ete da se zatitite sudskim putem? Pa... teko je verovati u nae pravosue. Uglavnom kada su neki vei... ta ja znam, ovako neki sitniji sluajevi, OK, mo da padne neka pravedna presuda. Ali ako je neki vei sluaj ili spor, uglavnom presuda se donosi na osnovu... ta ja znam, na osnovu nekih netanih ili nepravilnih dokaza. Da li se tu neto menjalo, mislim na nae pravosue, na sudove? Pa nije se jo uvek nita menjalo. Nadam se da hoe. Da li verujete u te promene? Pa to je najjednostavnije... Da li je put, znai... Da.

362

Izabrani intervjui

...za promene? Pa, mislim da bi tu bile najjednostavnije promene, znai promena koja ne iziskuje ni mnogo vremena ni mnogo novca niti bilo ega drugog. Znai, smatram da te promene nije tako teko izvesti. Samo, naravno, obezbediti nezavisnost sudija i to bi moglo da se ostvari. Koliko je ovaj put kojim se ide ka tome, koliko je pravi po vaem miljenju, koliko obeava tako neto? Pa, teko da je to pravi put. Sudije se postavljaju od najvieg vrha, isto tako pod uticajem su raznih politikih partija, tako da je to vrlo teko izvesti ovako. Smatrate li da direktori imaju previe ovlaenja? Pa, direktori kod nas imaju ovlaenja kao i privatni preduzetnici, znai, kao da je to preduzee njihovo. Ipak je to drutvena svojina kojom oni upravljaju, i smatram da je to previe za njih. Da li ste mo da, da li ste saznali mo da kroz neki razgovor sa vaim prijateljima ili roacima, da li se i koliko ljudi plae otkaza? Ma ljudi strepe od toga, od otkaza, to je opet kod nas izazvano tekom materijalnom situacijom, jer od toga zavisi porodica cela. A ta ja znam, ako direktor treba da donese takvu odluku, smatram da treba mnogo uverljiviji dokazi i mnogo odreeniji uslovi na osnovu ega on mo e takvu odluku doneti, a ne jednostavno njegovo neko miljenje. Malo pre smo razgovarali kako ste do iveli neke promene, da li ste mo da u nekom momentu bili uplaeni od tih promena, iz bilo kod razloga? Nisam bila ba uplaena, ali kasnije, vremenom, kad sam videla koliko su ovi sad na vlasti neorganizovani, znai, koliko ne mogu da organizuju tu svoju vlast, dolo je do nekih strahova. Mislim, ta sad, to se pokazalo i kao pozitivno, mislim, svo ovo raslojavanje u DOS-u pokazuje sve to, da oni nisu bili spremni, kao da nisu ni sami verovali da e do promene doi. Kakva je nova vlast, evo sad smo zapoeli tu temu, jel mo ete malo detaljnije da nam objasnite i opiete, znai, kakva je nova vlast? Nova vlast. Nita razliita od stare vlasti. Vlast je vlast. Ko doe na vlast, taj se menja. Ipak, narodna vlast je svaka. ak kod ove vlasti ne postoje ni jedinstveni stavovi u neemu, ranije su bar bili slo ni. A sad, ova razila enja u pojedinim miljenjima, mislim, stvarno smeno deluju i tragino za ovaj narod. Kad pogledam prenos, ili izjave pojedinih partija po pojedinim pitanjima, to je stvarno neto to ne odgovara, to ne sme da se dogaa kod nas, ne samo kod nas nego bilo gde. Znai, dve partije koje ine koaliciju ne mogu da imaju toliko razliita miljenja. Ne mo e da izae predstavnik jedne partije i ka e ja nisam znao da je moj kolega iz DOS-a to uradio, ili neto slino. Da li postoji jo neto to biste istakli kao pozitivno ili jo neto to bi ste istakli kao negativno, a sve to upueno novoj vlasti? Pa naravno, eto izglaavanje pojedinih zakona, koji stvarno moraju biti doneti ako je ostvarna neka mogunost za strana ulaganja, ako postoji mogunost zasnivanja pojedinih fondacija, zato onda to ve ne proe kroz Skuptinu, znai ta procedura i sve ostalo. A oni se zamlauju nekim pitanjima koja nemaju nikakvu va nost. Zatim, ovo pitanje Kosova, izlazak na izbore, to je stvarno ispalo sasvim smeno, prvo je bilo NE sasvim sigurno, a sada pozivaju taj narod. Ne vidim razloga zato bi oni zaista izali na te izbore, jer oni ne mogu da ostvare nita izlaskom na te izbore. Znai, da li e imati dva, tri ili etiri predstavnika u parlamentu ili skuptini, to je, mislim, neto to ne ini zaista neku veliku va nost, a samim tim izlaskom oni e priznati te izbore i bie sve legalno. Sad ponovo, vraam se na prethodno pitanje, jel postoji neto mo da to biste vi izrekli kao pozitivno za novu vlast, neo to, znai, nije bilo prisutno pre petog oktobra, a sada je prisutno to vam se dopada i...?

Izabrani intervjui

363

Pa, naravno, to je ukljuenje u mnoge meunarodne organizacije, znai, po malo nae vraanje tim organizacijama iji smo lanovi ranije bili. Smatram da e to ipak doneti dobro naoj zemlji, omoguie nam neki ekonomski napredak, neko povezivanje sa svetom. To je sigurno neto pozitivno to je donela nova vlast, to ranije nismo mogli ni da sanjamo, ali mislim da je to jedino to su za sad uradili kako su obeali. Koliko je nova vlast, odnosno predstavnici te vlasti, koliko su spremni da se sami rtvuju, a koji u stvari lie na prethodnu vlast, odnosno na predsednika prethodne vlasti? Pa veina njih, strano puno, ne da lii, nego je original. Znai, neko ko gleda svoju vlast, svoju fotelju, svoje materijalno stanje, znai, uglavnom ih ne interesuje narod. Izdvojila bih naeg predsednika, za kojeg ja smatram da je ovek na mestu, ba onako kako predsednik treba da bude i kako da predstavlja ovaj narod. Jedino to bih mu zamerila to je njegova velika neupuenost u rad DOS-a. U kom smislu neupuenost u rad DOS-a? Pa, veliki broj pitanja i odluka koje se tiu DOS-a, on se izjanjava da nije znao, ili nije bio obaveten, ili kasno je bio obaveten, i ostalo. Koliko ova vlast ima razumevanja za tekoe i za potrebe graana? Pa oigledno da nema razumevanja, mislim ovim porezim, poskupljenjima i sve ostalo, pokazali su to da razumevanja uopte nemaju. Da li nova vlast, e sad opet pravimo neko poreenje malo, da li nova vlast vie uva ava zahteve graana nego ona prethodna vlast? Pa ne bih rekla, po tome se ba nita ne razlikuje. ak, ta ja znam, vezano za ove trajkove rudara i svega ostalog, pojedine izjave u fazonu ne mogu oni tako, to ne ide tako, ne osvru se na rad dr avnih organa... i sve tako, mislim da ne bi takve izjave smeli da daju. Da li nova vlast vie uva ava zahteve meunarodne zajednice u odnosu na vlast pre toga? To je sigurno. Mislim sve bukvalno odigrava se onako kako meunarodna zajednica smatra da bi trebalo da bude. Koliko je to dobro? Pa, s jedne strane, to je pozitivno, mi ubiramo neke poene u toj meunarodnoj zajednici, iji lanovi neminovno moramo biti, znai, moramo iveti po nekim pravilima, kako ive i svi ostali narodi, a sa druge strane pojedina pitanja koja su vezana izuzetno... ono, ba za nau zemlju usko vezana, mislim da meunarodna zajednica ne bi trebalo da ima uticaja, ni miljenje meunarodne zajednice, a ipak oni imaju presudno miljenje o svemu tome. Kakva je, po vaem miljenju, vlast na lokalnom nivou? Eto, malo da prokomentariemo, ta je to dobro, a ta loe, ta biste im zamerili, a ta biste pohvalili? Pa mislim da je katastrofalna, mislim nijedno obeanje koje je dato nije ispunjeno. Drugo, tu je takva struktura ljudi koje smatram da ne bi trebalo da su tu gde jesu. Mo da su se ti ljudi borili za promene, svaka ast njima i sve je to lepo, ipak tu mora da se zna, moraju neki nivoi da se uspostave, znai, ko mo e da se bavi tom politikom. Uopte, dakle, ne. Da li se, da li postoji neto to vam se dopada i to biste pohvalili u radu lokalnih vlasti u prethodnoj godini? Ma sad, ne bih mogla da izdvojim nijedan primer da su neto specijalno uradili, ne znam. Da li se lokalna vlast razliito ponaa u odnosu na centralnu vlast? Pa ne znam koliko razliito... mo da neto. Ne istiu se neto posebno svojim aktivnostima. I ako rade neto, za to se ne zna. Rad centralne vlasti ipak se neto vidi, dostupniji je narodu.

364

Izabrani intervjui

Koliko je nova vlast sklona bogaenju? Isto koliko i prethodna, mislim. Ne znam zato, ali uvek je kod nas bogaenje vezano za vlast. Po vaem miljenju, da li su ispunili izborna obeanja? Ne, skoro nita od toga. Ba esto itam brouru koju je DOS izdao pre izbora, program rada za godinu dana, mislim, daleko od toga. Jel mo ete da se setite mo da nekog od tih predizbornih obeanja, da nabrojite neka predizborna obeanja koje je ostalo, onako, u vaem miljenju posebno upeatljivo? Pa, ta ja znam, to je neki odreeni ekonomski nivo koji su oni obeavali, to mi je onako najupeatljivije. Jer ini mi se da je nivo plata i svega ostalog, iako su te plate gledano ovako porasle, ali u poreenju sa cenama, to je daleko od obeanja. Smeno deluje kad neko ka e da je neki nivo kod nas od 9.000 dinara, neki nivo, to ba smeno izgleda. Da li je moralo da doe do raspada bive Jugoslavije, i zato se uopte po vaem miljenju raspala biva Jugoslavija? Pa, do raspada je verovatno moralo doi, jer to je vetaki stvorena zajednica, i do raspada je moralo doi sigurno. Prvenstveno to u Hrvatskoj, ta ja znam, tamo su posebno isticali tu njihovu nacionalnost, oni su se uvek izjanjavali kao Hrvati. Samo smo mi uvek bili Jugosloveni, samo smo mi ueni tako, da smo Jugosloveni, da mi volimo Jugoslaviju i sve tako. Oni su uvek bili hrvati. I do tog raspada je moralo doi. Jedino to je velika greka u tom raspadu je to je velika podrka pru ena tim Srbima koji su iveli u Hrvatskoj. Obeano im je mnogo toga, oni su onda krenuvi od kulturne autonomije, dolo je do rata. Krivica? Krivicu, krivica je, ja smatram, jedino do politiara, zato to nije dolazilo ni do kakvog dogovora prilikom tog raspada. Odvajale su se i druge dr ave, a nije bilo rata. Znai, po vaem miljenju, za rat su iskljuivo krivi politiari? Da. A zato je dolo do ratova, da li su oni bili neizbe ni ili su se mogli izbei? Sigurno da su mogli da se izbegnu, znai, nekim dogovorima, poputanjem i jedne i druge strane da je to moglo da se izbegne. Sigurno. Ko je u stvari ratovao? Ko je ratovao? Ne znam, prialo se da mi nismo, to je sigurno. Ovaj, uglavnom, uglavnom tu je narod koji je najvei teret rata podneo, znai, svi Srbi u Hrvatskoj, koji su na kraju napustili sve to i na kraju se verovatno pitaju zato su ratovali, zato je do rata uopte dolo, znai, krenuvi od one kulturne autonomije koju su oni tra ili, dolo je do rata. Dolo je do izbeglitva i svega ostalog. Kakav je sad njihov ivot zarad neijih ciljeva, e sad ijih, to je jo uvek nerazjanjeno, mo da e budunost razjasniti zato i kako. Ko je u proteklim ratovima zapravo dobio, a ko izgubio? Pa dobili su vlasti u Hrvatskoj, u Bosni pojedini ljudi i ostalo. Izgubio je narod. Jer oni poto su obezbedili, ta ja znam, samostalnost svojih dr ava, dobili su dosta toga, ali izgubio je narod, ne samo na nego i njihov, jer sve je to moglo mo da i drugaije. Da li znate mo da za neki zloin koji su u ovim ratovima poinili Srbi? Pa mnogo toga se sad zloina videlo. Sigurno da ima nekih zloina koji su poinili Srbi, ali sigurno da ima zloina koji su poinili Hrvati, Muslimani, Albanci i svi ostali. Ali smatram da ovo to sadanja vlast iznosi, mislim, iskopava ove silne grobnice, mislim da je sve to jedan in izdaje svog naroda, jer samim tim oni optu uju nas za neka zlodela i sve ostalo, to niko od drugih vlasti nee da uradi, sigurno. Znai, samim tim samo smo mi krivi za sve to. Da li poznajete nekoga ko je uestvovao u ratu a ko se ponaao neprimereno, znai ko je pljakao, ko je ubijao? Igrom sluaja, znam neke ljude koji su bili u Frenkijevim brigadama. Ne znam ta rei, mislim to je strano na njih ostavilo... mislim, na njihovu psihu... Mislim, ti ljudi vie

Izabrani intervjui

365

nisu ljudi, sigurno. Ne znam, ne znam ta su sve radili na terenu, ali sigurno nisu radili lepe stvari, jer iz samog razgovora, kad pone da se pria o tome, u fazonu njihovom teko je samo prvi put ubiti, sve ostalo nije teko. Iz toga se izvlai zakljuak koliko je rat ostavio posledice na njih i kakvi su to ljudi i kako oni mogu da ive, mislim to je sigurno. Ali isto tako i na drugoj strani je bio neko ko je isto to mogao da radi. Da li treba objavljivati informacije o zloinima? Pa informacije o zloinima, smatram da ovo to sada rade to je smeno, okriviti samog sebe, to je smeno, zarad toga da bi se pribavio neki dokaz o tome kako je Sloba kriv, i sve ostalo, to je smeno, jer samim tim se izdaje sopstveni narod. A koliko mislite dobro da je... ako, da ka em, tako zaboravimo na to? Da li uopte treba objavljivati informacije o zloinima ili ih treba negde staviti, tamo u neki oak, neku fioku i utati o tome? Pa ta. Jo uvek nisu objavljene sve informacije ni o Drugom svetskom ratu, jo uvek se ne zna koliko je Srba izginulo po logorima po Hrvatskoj, jo uvek pojedine prie kru e kako to nije bilo tako kako je narodu reeno i sve ostalo. Znai, neto mora da ostane... To je poznato, sigurno je dostupno ljudima kojima treba da bude dostupno, ali ovo to se radi sad, javno iznoenje, mislim da to ne treba tako. Da li treba suditi naim zloincima? Zloincima naim, naravno, neko ko je klao i radio sve ostalo, mislim da treba, ali nisam, nisam za izruenje. Zavisi ta se podrazumeva pod pojmom zloinac. Viceadmiral Jankovi, Jakovi bee, izruen je ovih dana, mislim da on ovek nije zloinac. On je bio vojno lice na takvom zadatku, on ovek nije zloinac. Ne vidim zato bi se njemu sudilo. Sad, zavisi ta se podrazumeva pod pojmom zloinca. A kada priamo o suenju, da li po vaem miljenju naim zloincima treba suditi u Hagu ili ovde u dr avi, odnosno da li je bolji haki sud ili domai sud, za nae zloince? Pa daleko od toga da je Haki sud bolji, u njegovu pravinost malo ko veruje. ak smeno je, mislim, potezati njihove pravinosti, jer zna se da je to politiki sud, da e biti osueni oni za koje pojedine organizacije smatraju da su krivi, znai, to je to. A to se tie suenje u Hagu ili ovde, naravno da suenja ovde treba odr ati. Znai, ko je radio neto, treba da odgovara, ali ovde. Vidite li da treba da se plati odteta rtvama rata, i kome u stvari? Pa naravno da treba da se plati odteta rtvama rata, samo pitanje je u ovim naim ratovima ko je rtva. Mislim, ovi ratovi voeni u Bosni i u Hrvatskoj i sve ostalo, pitanje je ko je rtva u toj gu vi, pitanje je kome i kako, jer ne mo e se nijedna strana oglasiti nevinom, znai, ona je rtva i da se njoj pru i pomo i reparacija. A s druge strane, to se tie odtete posle ovog bombardovanja i sve ostalo, smatram da to mi nikad neemo dobiti. Samim izruenjem Slobodana Miloevia, mi smo priznali krivicu, znai, od toga pitanje se ak i ne pote e, to je smeno. Ne znam samo ta misle o tome to je tu bilo i raznih hemijskih sredstava i sve ostalo. Posledice e tek da se vide. Da li mislite da nakon rata svi imaju pravo da se vrate svojim kuama? Pa, zato to se to pravo istie, mislim, to pravo povratka u Hrvatsku i na Kosovo. Samo se pitam, gde taj narod da se vrati? ta im oni pru aju kao sigurnost dole, ili po Hrvatskoj, ili bilo gde? Stvarno je smeno tako neto i zamisliti, da mo da mora da proe nekih pedeset, ezdeset godina da bi se sve to zaboravilo ta se desilo u toku rata, pa da onda bude mogu neki povratak. ta je za vas pojam meunarodna zajednica? Pa, pojam meunarodne zajednice, pa ta znam. Zamiljam lepo, kao skup svih dr ava sveta, osnovna povelja je vrlo lepo proklamovana, ali u fazonu, preko te meunarodne zajednice velike sile samo demonstriraju svoju mo. Da li u svetu vladaju novac i sila? Naravno.

366

Izabrani intervjui

A ko u svetu ima najvie novca, samim tim ko je najvea sila? To su nesumnjivo Sjedinjene Amerike Dr ave. Ali mi samo nije jasno jedna stvar: ta Evropska zajednica, koja bi mogla da parira SAD, zato se neprestano povlai i zato... Mislim, to su verovatno pitanja neka koja meni nikad nee biti jasna. Da li e sve biti onako kako Amerikanci hoe? To je trenutno oigledno. Mislim da ono to su Amerikanci zamislili, da se to uvek sprovede u delo, ak i uz pomo drugih dr ava i naroda. Ja se nadam da to nee biti veno, ali sad je to oigledno. Da li postoji neko u svetu ko mo e da se suprotstavi i uspeno se suprotstavlja Amerikancima? Pa, ja sam sigurna da bi Evropska zajednica, kad bi zauzela neke vre stavove, sigurno bi mogla da se suprotstavi, znai, da ima dovoljno snage i vojne i politike i sve ostalo i moi, ali ne znam zato im se jo uvek ne suprotstavlja. Mora li Srbija da se povinuje svim zahtevima meunarodne zajednice? Neminovno je da mora, ne meunarodne zajednice, verovatno su to zahtevi Amerike, koje meunarodna zajednica podr ava. Neminovno je da moramo da se povinujemo tim zahtevima, jer pokazalo se vrlo, vrlo tragino to to se nismo povinovali, to smo ostali dosledni i verovali da mi mo emo da im se suprotstavimo. Mi smo ipak suvie mali za tako neto. Ukoliko Evropa ne podr i tako neto, od tog suprotstavljanja nema nita. Da li meunarodna zajednica drugaije postupa prema Srbiji, u odnosu na druge narode u naem okru enju? Pa to je oigledno da Srbija, kako bi se reklo, izvlai deblji kraj, ali to je verovatno zahvaljujui... Mislim da nas niko u svetu ne voli, to je zahvaljujui ranijoj politici, gde smo mi iskljuivali, mogli smo sve sami i sve ostalo. Dok su drugi trali za Evropom, trali za Amerikom, tra ili pomo i sve ostalo, mi smo uvek bili samostalni, i to nas je dosta kotalo. Da li je svet protiv Srba? Pa ne vidim zato bi svet bio protiv Srba kao Srba, mislim da mi njih mnogo i ne zanimamo. isto pojedine politiare zanimalo je to to mi ne idemo kako oni ka u nego suprotno. A, da li je Srbija deo sveta? Mi smo tu, i deo smo tog sveta, mo da za njih jedan ru an deo, ali mi smo deo. Jel mo ete jo malo to svoje miljenje da obrazlo ite? Pa, sigurno je da za njih je to pojam Srbin, Srbija, sigurno je za njih to neto ru no, jer smo prikazani tom svetu kao, ja ne znam, gori od varvara i bilo ega, ali mi smo deo njih, to je sigurno. Koliko su nam sada otvorena vrata meunarodne zajednice? Pa isto su nam malo odkrinuta da nam daju neku nadu: ako to bude, moi ete da uete, a ako to bude, moi ete. Mislim, svaki na korak koji bi bio protiv neke njihove odluke, bio bi zatvaranje vrata. Da li po vaem miljenju, znai, da svaki uslov koji meunarodna zajednica postavi pred nau dr avu svakako treba ispuniti i...? Pa, sadanja vlast nema drugih mogunosti, jer oni su doli uz obeanja neka pru ena meunarodnoj zajednici, znai, tako su doli na vlast, puna podrka meunarodne zajednice njih je dovela tu i oni moraju da se tako ponaaju. Ja se nadam da u budunosti nee biti tako, znai, da emo imati neku vlast koja e biti neto samostalnija, nee toliko zavisiti od volje meunarodne zajednice. Ali trenutno je situacija takva. Da li je za mlade bolje da odu u inostranstvo ili da ostanu u Srbiji? Pa, sigurno trenutno da je bolje, mislim, prava je teta da nama mladi kadrovi odlaze, ali sigurno je ako hoe neto u ivotu, znai, da obezbede sebi neke najminimalnije uslove, znai, da obezbede neki stambeni prostor, normalna sredstva za ivot i neki

Izabrani intervjui

367

rad, mora da ide odavde, to je sigurno. Jer, niko ko je mlad ne mo e da zaradi dovoljno da bi mogao da formira porodicu i da pone neki normalan ivot. Ukoliko, naravno, majka, otac, ili neko drugi nije u mogunosti da im pomogne, ali to je ve neto drugo. Ako bi vas neko pitao ko ste vi, odnosno ta ste vi, ta biste mu prvo odgovorili? Prvo... pa ne znam, mene to pitanje asocira na... na... pitanje o tome, narodnosti, ta ja znam. Uvek se izjanjavam kao ja sam Srbin, neto ime se ja ponosim ili, ta ja znam, mo da ostali ne vide to tako, ali ja se ponosim, ipak. Zato se ba uvek... zato vas ba uvek asocira... znai, pripadnost jednom narodu kao va identitet? Pa, od perioda mog sazrevanja, pa do sad, to je pitanje koje je uvek postavljano, uvek je voena polemika izmeu toga da li si Srbin ili si pripadnik ostatka sveta. Mo da, mo da neki inat unutranji, uvek me asocira na to: Ko si ti? Ja sam Srbin. To je, znai, ono to biste najpre rekli, a ta biste zatim rekli? Pa, ne znam, kad bih dublje razmislila, to je moj neki lini identitet, ja sam... nema veze, ime i prezime i sve ostalo, trenutno nezaposlena, diplomirani pravnik i to je to. Kakvi su, po vama, rekli ste malo pre jednu reenicu, da ste ponosni to ste Srpkinja, kakvi su po vama Srbi kao narod? Ne znam. Mi smo strano udan narod, to je sigurno, sigurno je da smo suvie ponosni, da je to ono to imamo u sebi. Sve ostalo je, mislim, ta ja znam... Kako sazrevam, uviam neke nedostatke ovog naroda. Mislila sam da smo mi narod koji se istie nekom humanou. Znai, tako, vreme nosi svoje... neka razoarenja, mislim. Ali sigurna sam da smo ponosan narod. A kakvi su Hrvati kao narod? Hrvati? Ne znam, iz linog iskustva kao detetu, moj najbolji prijatelj je bio Hrvat, i u mom odnosu prema njemu lino nita se nije promenilo. Kad sam ja malo sazrela on je postao lan HDZ-a i sve ostalo, on je bio za mene drug, prijatelj, znai, nije bio Hrvat. Za njega sam ja odmah postala Srpkinja, znai, neko ko mu je neprijatelj, neko koga on ne voli i sve ostalo. Znai, nekako su vie okrenuti isticanju nekih razlika, kao da ele samo da budu stepenicu ispred nas, sve ostalo im nije toliko bitno. Da vas pitam u kojoj zemlji ivite, ta biste rekli? Pa , rekla bih Jugoslavija, ali bih mnogo vie volela da ivim u Srbiji, jer ova zajednica, mislim, smeno izgleda. U kom smislu smeno? Pa, mislim, zato odr avati jednu zajednicu koja ne postoji. Znai, ako ta Crna Gora eli neko otcepljenje, neku samostalnost, zato im ne dati tu samostalnost, kao to smo mnogo ranije trebali dati tim putem Hrvatima, Slovencima i svim ostalim. Znai, mi ostajemo tu gde jesmo, slobodno ko voli mo e da ide, zato siliti neto, terati neki inat, ne znam emu. Spomenuli ste malo pre zato ne dati samostalnost i Crnogorcima, i zato ne dati Hrvatima svojevremeno, ko im to daje samostalnost? Pa ne znam, ne znam zato smo se mi borili protiv toga. To mi nije jasno. Zato smo se bunili, mislim, zato sva ona pokretanja i sve ostalo, vojske i sve ostalo, zato smo se bunili. Znai, oni su mogli da budu samostalna dr ava, imaju to pravo, mogu da se otcepe, nema veze. Znai, onda sravnati neke raune, neke, neka dugovanja prema inostranstvu, sve to svesti. Znai, mo e da se dogovori, ali nismo umeli. A kad se ka e Jugoslavija, na ta mislite? Pa sam pojam Jugoslavije, mene vie podsea na nekadanju Jugoslaviju od Vardara pa do Triglava. Ali, toga vie nema, znai, mi smo se raspali, i ne vidim zato sad zadr avati tu zajednicu sa Crnom Gorom, koja je ve malte ne samostalna dr ava. Imaju svoju miliciju, i ta ja znam jo. Mislim, ti zajedniki organi, njihov rad je potpuno smean, to ne podsea ni na ta i ne vidim zato ne dovesti kraj tome svemu.

368

Izabrani intervjui

Da li vam smeta kada se na utakmicama zvi di jugoslovenskoj himni? Naravno, posebno kada to radi na narod, to mi posebno smeta, mislim na domaim terenima, teko prihvatam kada se to desilo u Grkoj na koarkakom prvenstvu, al mislim kad je to kod nas na stadionu, jo te e. Da li bi vam smetalo da naa reprezentacija ima za selektora stranca? Stranca za selektora, ne bi... ne bi, zato? To je ipak neto to se radi, znai, neko ko je dovoljno struan i dobar da obavlja tu du nost, zato ne. A da li bi vam smetalo da u naoj reprezentaciji igra crnac? Pa, ne... ne bi. Da li pripadnici svake nacije kad se nau... na nekom polo aju, da li rade vie u korist svoje nacije, da li je to normalna stvar? Mislite na nekom polo aju u meunarodnoj organizaciji ili...? Ne, uopte, kad se nau u... u svojoj dr avi, da li pripadnici svake nacije, kad se nau u takvom polo aju, da li rade vie u korist svoje nacije? Pa... verovatno. Ne verovatno, sigurno je da rade, ali ako su oni kao takvi izabrani, znai, od krugova svoje nacije, znai da je u redu, da oni vuku neku korist svemu tome ako su kao takvi doli na polo aj. Da li je to normalna stvar? Pa.... normalno je. Koliko je to kod nas prisutno, dakle, koliko, znai, pripadnici nae nacije, kad se nau na takvom polo aju, koliko rade u korist svih nas, odnosno u korist ovog naroda? U korist celokupne zajednice vrlo malo, imam utisak da vie rade za sopstvenu korist i korist mo da ljudi iz njihovog okru enja nego u korist celokupne zajednice. Da li biste voleli da ste Amerikanka? Ne bih volela. Ne znam zato, ali stvarno imam averziju. Ali, predstavljanje Amerikanaca pred svetom putem nekih emisija, filmova je jedno, a sam Amerikanac je neto drugo. To je dr ava koja ima u sebi, to je skupina raznih naroda koji se meusobno ne podnose, a to je neto to ne ide u korist bilo kome. Mislim, tamo je izra ena vie nego igde neka ta mr nja izmeu naroda.

Izabrani intervjui

369

Kruevac (K-15) ena, 57 godina, O, spremaica u penziji

Prvo bi trebalo da nam ka ete o sebi neto, ne morate ime, ako ne elite. Mogu da ka em i ime, to da ne. Dobro, ako hoete. Ne krijem ja uopte nita. Mislim, ovo je istra ivanje, u naune svrhe... Priala sam i u vreme i Slobodana, svata sam priala. E, pa dobro, utoliko je bolje vae iskustvo, i vaa miljenja, i o tom periodu, i o ovom dananjem, znai koliko vi imate godina? Pedeset i... etiri. Koje ste godite? etrdeset etvrto... Pedeset i sedam. Dobro. Pedeset i osma godina, sad u februaru punim pedeset osam. A kakvog ste obrazovanja? Imam malu maturu. Osmoletku. ta to znai, etiri razreda osnovne kole? etri osnovne, i etri ove osam razreda. Aha, to ste naknadno zavrili, jo, posle etri osnovne. Nekada to je bila osnovna. Dobro etiri razreda. Da, pa posle jo etri, ono to je bila osmoletka, nekada se tako zvalo. I onda sam pola u gimnaziju, nisam volela gimnaziju, ponavljala sam. Do polugodita sam, ovako, bila i solidan ak, od polugodita nisam, i ponavljala sam, i vie nisam htela. A kog ste vi zanimanja? Koje je vae zanimanje? Pa, meni je bilo spremaica. A gde ste radili? Jel radite vi? Gde radite? Sad ne radim nigde, sada sam, trenutno, u penziji. Od kada ste u penziji? Od devedeset i devete, 6. marta. Aha, to je... mladi penzioner. Sve . Mlad.Sa pedeset i pet godina sam otila u penziji, i dvadeset sedam godina, i pet est meseci radnog sta a. Zato niste jo radili? Nisam htela vie. Zato niste hteli? Niste mogli, ili niste, fiziki, zdravstveno.... Nije, dobro, i zdravstveno nisam vie mogla, ali me je situacija ubila. Ovo maltretiranje na poslu, i ivljavanje, i radnika, viih ovih sestara... A vi ste radili kao spremaica u bolnici? Kao spremaica. U dijagnostikom, radila sam u hitnoj, radila sam u Treoj zdravstvenoj stanici kod Nove pijace, radila sam u etvrtoj kod spomenika. Na vie mesta? Da. Kako, to ste to tako menjali? Tako su me oni. Dobro. Direktor. Posle emo to da vidimo. A samo nam recite, gde vi stanujete? Stanujem u Vojvode Putnika broj 14, Kruevac.

370

Izabrani intervjui

To je u centru, strogom? Da. Centru grada. Sa kime vi ivite? Imate porodicu? Ja ivim sa dva sina, i erkom. erka mi trenutno u inostranstvu ivi. A jeste vi udati... Nisam. ...ili razvedeni? Nisam. Dobro. Sad mislim, da ne priam u ba tom... Neete to da snimim? To neu da snimate. Dobro. Da li je va rad adekvatno plaen u ovom drutvu? U ovom drutvu spremaice nisu uopte plaene, mislim, sad kako da ka em, ni mnogo, ni malo. Vi ste... vi ve koristite penziju, u ivate... Koristim penziju. I kakva, kolika vam je penzija? Sad, po ovom zadnjem poveanju je etri hiljade, i... valjda i sto. Pa, jel se mo e iveti sa etri hiljade? I da li se mo e iveti sa etri hiljade i sto? Pa sad kako se... Kad nema drugih pomoi... Da nema drugih pomoi, teko. Teko. Dokle vi platite sve dr avi, i treba da jedete, mislim, to se ka e, ceo mesec. Vi lepo izgledate, ne liite na penzionerku. Pa, niko mi ne ka e da sam penzionerka. Rekli ste da ste otili, tako rei, pre vremena. Ajde, malo ispriajte. Pre vremena sam otila. Pa, to maltre... ta ste sve do ivljavali? Pa, maltretiranje, i od samih glavnih direktora, onda kod koleginica, onda kod sestara, od viih... A zato su vas maltre... Pa, nisu samo mene. Sve su spremaice tako maltretirane. Pa, zato? Mo e im se. Mo e im se. A kad radi, tra e od tebe higijenu da odr ava i to, a nisi imala ime da radi. Nikakvo sredstvo nisi imao za dezinfekciju. A gde ste vi sve... od poetka radite kao spremaica u bolnici? Radila sam ja svuda. Gde? I uvala sam i decu. Po kuama? Po kuama. U stvari, u jednoj kui. Jesu vam uplaivali radni sta ? Jesu. I sigurno ste i spremali... Kod doktora Zorana Ilia sam radila. Pa, dobro... uvala sam mu erku, pa sam onda posle radila u Zajednici zdravstvenih organizacija, isto kao spremaica, onda sam izvlaila na getetneru... Gde? U bolnici? Ne, u Zajednici zdravstvenih organizacija. Pa sam izvlaila...

Izabrani intervjui

371

To je SIZ zdravstva, bivi? Ne, ne. Nego? To je posebno. To je bilo prvo u Kocki, godinu i neto, pa je posle prebaeno u... u stvari sazidan Deji dispanzer, dispanzer za ene, pa je tamo na spratu... A, tu. Na spratu. A, znam, znam, znam. E, tu. Tu je i statistika neka bila, statistika slu ba, neto sam ja dolazila za podatke, ranije. Pa, ono se rasturilo, sad u da vam ka em, osamdeset... i devete. E, dobro. Od svih tih poslova koje ste menjali, gde ste bili najvie, i kada najvie zadovoljni? Najvie sam bila u Zajednici zdravstvenih organizacija. To vam je bilo najlepe. Tu mi je najlepe bilo, ovako sam radila maltene etri posla. A ime ste najvie bili zadovoljni? istila sam... Pa tim poslom sam bila najvie, i sa decom. Jer ja sam od malih nogu volela decu da uvam. Volela sam decu, u opte, a sa njima sam... smo prijatelji, sa doktorom Zoranom Iliem... Odrasla sam kod njih, majka mi je radila kod njih, moj otac se dru io sa... od doktora Zorana ocem. A on je tamo doktor bio? Lekar? Zoran... Zoran je ovde. Tamo gde ste vi radili, ka ete, dok ste radili u toj Zajednici... Ne, ne, nije on bio. Nego? A nije on bio? On vam je ovde u bolnici radio, na Ko nom. Jel vam pomagao? Pa, pomagali su nam dokle sam bila kod njih. A ta vam se to jo svialo tamo u zajednici, ka ete... U zajednici, sve mislim, i kolektiv bio fin, i dobar, i to. Znai, ljudi? Da. Znai ljudi su vam... E, sem jedne, ona je zagoravala svima. Pravnica, pa sam posle poela i zbog nje da se nerviram, i to, napadala me da sam i lopov, i svata. A ta sada nemate, od kad ste penzioner? Sada ta nemam? Da. Kako da vam ka em? Imam, mislim, ono to se ka e, imam zdravu i pravu decu. Imam kuu. A jel vam nedostaje posao, i radno mesto? Ne. Ne setite se? Ne. Odem neki put da ih obiem, moje koleginice, a ovako, da odem da radim, ne. A da li radite neke poslove za koje ne biste radili... koje ne biste radili, da nije ovakva situacija? Jel radite sad neto, kao penzioner, mimo... Nita. Nita. Po kui. Dosta mi je bilo svega. Pa, od ega onda ivite, od pomoi? Od pomoi, od erke, odem s vremena na vreme kod nje, budem po dva tri meseca. A, idete kod nje?

372

Izabrani intervjui

Idem. Prole godine sam bila tri meseca, ove godine sam bila s ovim mlaim sinom mesec dana. Ona vas pozove i sredi... Ona sve. I poalje vam novac. Sve ona poalje. Divno. Malo je dece koja se sete... Pa, da vam ka em, mo da sam i zaslu ila, mo da i nisam, to oni sami znaju najbolje, dal sam zaslu ila to potovanje njihovo, ili ne. Da li imate neke planove, za koje mislite da je mogue da se ostvare? Pa, u ovoj situaciji, bogami, teko. Planove... da planiram neto, da mi se ostvari, teko. Hoe li biti bolje nama? Ako ovako nai politiari rade, bogami, teko. A da li mislite da su se obogatili nemoralni ljudi, ili oni koji su se bolje i lake snali? Pa, oni koji su se bolje i lake snali, oni su se obogatili. A i pored njih, ima i, mogue, nemoralnih. Koji su se bogatili na tui znoj. A da li vam se svia to ivite ba u ovom gradu, Kruevcu? Tu sam roena, tu sam odrasla, tu sam rodila decu, tu su mi majka i otac iveli... gde u? Svia mi se. Da li biste se preselili mo da negde, kad biste mogli, kad biste birali? Kad bih mogla, otila bih. A gde? Zbog ove situacije, onako drugaije ne bi otila. A gde biste, kuda biste se preselili? Inostranstvo. Kod erke, je li? Ili kod erke, ili bilo gde, ali, sad je sve teko. A ta vam se to svia u Kruevcu, a ta vam se ne svia? Pa, Kruevac je kao grad lep. Mislim, izgradio se, dosta, od one palanke, postao je, maltene, velegrad. A ta vam se ne svia? Ne svia mi se ova politika, i prethodna, i sadanja. ta to ne valja? U prethodnoj, oni su vladali. Ovde, sad ova sadanja je, isto i oni vladaju, ne donose nikakve zakone, po starim zakonima se radi, ne svia mi se to se na narod isporuuje Hagu. A jel uestvujete ovde u nekim proslavama i manifestacijama u gradu? Ne. Ne. Ne. Potpuno ste izolovani? Izolovala sam se, potpuno. Ovo to gledam na televiziji, to se nerviram, i ka em neu da gledam, pa opet... A u mesnoj zajednici neto? Ne, ne. Ne? Da li ste lan nekog sportskog kluba? Nisam. Jeste se nekad bavili sportom? Nisam, nisam nikada. A da li idete u crkvu? Idem.

Izabrani intervjui

373

Jel uestvujete u njihovim manifestacijama? Pa, i tu slabije. Slabije idem... mislim, ovako u crkvu ba kad neka velika... proslava, i to, onda odem. I jedino za slavu. Aha. Slavim slavu svetoga Nikolu, i to mi je. I nosite kola? Nosim kola. Dobro. Jeste li zadovoljni kvalitetom ivota sada, od petog oktobra? Od petog oktobra, u poetku sam bila zadovoljna. ime to? Uopte, kad smo pomerili Slobodana Miloevia. I kako su oni obeavali, ja sam se nadala. Dobro nee moi to da bude odma, za godinu, dve, i tri, ali oni to su obeavali, toga se ne pridr avaju. ta su to... ta su obeavali? Pa, sad ja ne mogu da se setim. A ta nisu? ta je to to vam smeta? Pa, smeta mi to rade ovo sve bez zakona. Isporuivanje Srba u Hag, onda, ekajte, sad, kako da ka em... Dobro, ta se promenilo na bolje u vaem ivotu od petog oktobra, a ta na loije? Na bolje mi se promenilo zato to smo se otvorili svetu. Deset godina smo bili pod izolacijom. Sad mo ete lake da otputujete? Sad mo e da se lake, al opet, Jugosloveni Jugosloveni. Opet smo mi... ta to... ta ste do iveli? Kad ste sad putovali? Pa, ja sam putovala i za vreme sankcija, kod erke u London. To se tra e... mislim dosta stvari tra e, dok ne dobijete vizu. A drugim narodima ne? Drugim narodima ne. Ranije si mogao da ide komotno paso, pare u d ep, i ide. Sad mora da tra i vizu, pa kad podnese za vizu, tra e ti trista i pedeset dokumenata. Jeste donosili robu, tada kad ste bili, za vreme Miloevia, iz Londona? Nisam, to to sam donosila robu, samo za nas, u kui. Niste? A za prodaju, ne. Nita niste..? Nita. Ono to je erka kupila meni, njima, to sam donela, i za u kuu neke sitnice, kuni aparati, i to. A za vee neto, da prodajem po pijaci, buvljaku, to ne. Dobro. Da li vam smetaju ova poskupljenja u Srbiji, posle petog oktobra? Pa, smetaju mi, zato to mi, maltene, imamo, po nekim artiklima, evropske cene, a mi nemamo evropske plate. Mislite da moraju, ili ne moraju biti tolika poskupljenja? Pa, da ono sad ne bi trebalo da bude toliko poskupljenje, jel mi imamo mala primanja, firme nam ne rade. Ako emo u Evropu, onda bi trebalo bi da osposobimo i te firme, da ponu da rade, i ti ljudi koji su na neplaeno, i na plaeno... Da li je teret promena ravnomerno rasporeen, ili ga plaaju... ili te promene plaaju samo neki? Ja mislim da samo plaaju neki, da nije... da ne plaaju svi isto. Ko to plaa, ko to ne plaa? Pa, plaaju, kako sad da ka em... plaaju ga ovi to imaju manje, a ovi to imaju vie, oni... I dalje imaju vie? I dalje imaju vie, i oni ne plaaju, i zabuavaju, kako da ka em.

374

Izabrani intervjui

Dobro. Da li planirate neke promene u vaem linom ivotu uskoro? U mom linom ivotu, promene? Ne znam da vam... ta da ka em. Jedino ako se promeni malo ova situacija, pa da bude bolje. Dobro. Kako izgleda jedan va prosean dan? Da li ste zadovoljni kvalitetom svakodnevnog ivota vaeg? Ja jesam. Sedim kod kue, doekam decu, ispratim decu na posao, spremim im. Dobro, neki put se malo i zakaimo tu, al to je onako, to se ka e, od nervoze, i napetosti. Zato? Zato? ta je to? Pa, evo, kuii me nerviraju, to su po kui, to prljaju... A, oni hoe kuie po kui? Pa, oni hoe. Nije da hoe, nego naviko... ovo veliko kue je roeno u kui, i odraslo u kui, i sad, kako ga je doveo kui, erka dovela ovo drugo, nala kue, pa i njega... Ja volim da mi bude to sreeno. Vole ivotinje? Vole. Volim i ja ivotinje, ne mrzim ja... Ali je teko u kui, jel da? U kui je teko, malo. Dobro. Kako izgleda jedan va dan, znai ustajete, spremate ruak, istite? Ustanem, spremim, poistim, skuvam kafu, popijem, prvo mi je to da skuvam kafu, da popijem, pa onda sve. Da skuvam, da poistim, da operem, da sredim, onda, popodne, ako mi se spava, ja legnem, odmorim, ako ne, veinom gledam televizor. Jel imate slobodnog vremena za sebe? Pa, ja nisam neto, to se ka e ono, da se neto doterujem posebno, zadovoljna sam sa ovime to imam. Jel se dru ite, odlazite u posetu prijateljicama? Odlazim. Odlazim. Imam tu, jedno, mislim, ovako u e drutvo, odlazim kod njih s vremena na vreme, vie volim da sam kod kue. A dou one kod vas? Dou. Jesu samo ene, ili ima i mukaraca? Ima i mu eva, to su brani parovi, oni dou. Dobro. A da li se dru ite s komijama? Dru im. Jel poma ete meusobno jedni drugima? Poma e, kolko mogu. Jel idete u kafanu? Slabo. Jel se... Ve me godine, to za kafanu, pregurale... Pa, dobro, kakve godine, vi lepo izgledate... Pa dobro, jeste da lepo izgledam, ali opet, deca treba mlada da idu, a gde u ja, to se ka e, baba, da idem. Da li igrate karte, sa vaim prijateljima, komijama, kad se dru ite? Ne. A, o emu razgovarate? Pa, kako ga ka em sad, o emu razgovaramo. ta se kuva, ta kuva, eto to, ene ta mogu da razgovaraju... A jel se svaate oko politike? Pa, zavisi, kako koji je u politici. Ali, obino, izbegavam politiku da priam. Jel vrite sami popravke u kui? Pa, to znam, vrim, a to ne znam, neto deca, a ako i to ne znaju, majstor doe.

Izabrani intervjui

375

Platite? Da. Dobro. Kako se hranite? Vodite li rauna o kvalitetnoj ishrani? Vodim rauna. Jel imate mesa svakog dana? Svakog dana. Imate para da kupite meso? Pa, erka to poalje, to je. A jel koristite voe, povre? Povre koristim, dosta, ali voe... kako kad. Jel vi poma ete deci, kad vam potra e neku pomo? Oni su sad veliki, ne idu u kolu? Poma em. Savetima? Savetima poma em... Jel vam se poveravaju deca? Sinovi, erka? Pa, ovaj stariji, malo... Zatvoreniji? Zatvoren je. I on se u sebi mislim ovako jede, a ovaj mlai bogami ne. On zna i da se okrene i da se svaa i... Da li itate neto? Knjige... Pa, s vremena na vreme itam. Obino uzmem novine. To jedanput nedeljno uzimam zbog programa. Novine? Da. Zbog TV programa? Da. A knjige ne itate? Pa, slabo. Vie volim da heklam, da vezem. Da li ste esto umorni? Pa, kako kad. Ovo vreme kakvo je tako sam i ja. Imam sa kimu problema i onda ne mogu dugo... mislim neke teke poslove da radim. Jel to zbog radnog mesta tamo ili...? Pa, sad dal je to do radnog mesta ili nije, ne znam sad ta da vam ka em. Dobro. Kada se dogodi neki dogaaj u naoj zemlji ili u svetu koliko se trudite da saznate ta se stvarno dogodilo? Dosta. Kako? itate novine ili TV? Pa preko TV-a. Preko TV-a. Ili... Koje TV stanice gledate? Pa i nae, jugoslovenske i satelit. A kako jo? Hteli ste da ka ete ili TV ili, ili jo neto? Ili novine. Koje novine itate? Pa obino kupujemo Politiku zbog programa, ako vidim da neto preko TV-a ka u, ja onda uzmem te novine... to me interesuju Blic, Nedeljni Telegraf... ekajte ta jo ima... Ne znam ta jo. Obino te novine. A jel itate lokalne kruevake Pobedu ...? Slabo. Ili gledate RTK? RTK gledam.

376

Izabrani intervjui

ta mislite, koje su bolje dr avne uopte, ili lokalne ove nae? TV emisije... Pa, gledam sve ove lokalne stanice i kruevake lokalne ove stanice i kraljevake i to... Pa, nai u Kruevcu, na televiziji nemaju dosta emisija o mladima. A, na irem srpskom... Kraljevo, na primer, meni se tu svia poto oni dovode to ba za mlade o narkomaniji i nekim drugim... druge neke emisije. Nai se uhvatili... muzika, ta ja znam, filmovi, ali ini mi se i mislim da su dosta filmovi pokvarili ovu omladinu. A koje su najbolje emisije? Ko daje najbolje emisije? Koja TV stanica? Pa, sada trenutno se meni najvie svia BK i Pink, ali da izbacimo na Pink ove nae pevae, to su pokrali muziku sa zapada... sa istoka, orijentalnu. Ko govori istinu a ko je preutkuje? ta vi mislite? Ko govori istinu a ko je preutkuje? Kome najvie verujete od svih tih i TV stanica, i radio i novinama? Pa ja mislim da na TV stanicama daju istinu. Sve? Neke ne... Koje naroito? Pa, RTS. Meni se ini da jo ne daju ba tolko istinu. Da li poznajete neke ljude koji su bliski vlastima, pa vam ka u pravu istinu o nekom dogaaju? Ne znam nikoga iz vlasti, a i kad bi znala ja to ne bi nikada mislim sa njima poela da kontaktiram o politici i to. Da li raspravljate o nekim dogaajima sa komijama, prijateljima kad se tako neto dogodi? Pa, s vremena na vreme da. Al ne stalno. Jel idete u mesnu zajednicu? Ne. Ne pitate ni njih o nekom dogaaju? Ne. Ja televiziju... tu mi je najbolje to mogu da se obavestim. Dobro. ta se... Kako ste vi do iveli peti oktobar i promene od pre godinu dana? Peti oktobar sam do ivela... Pa najsretnija sam ena bila... Zato? Pa, eto, mi... skinuli smo jednoga koji nas je uvuko u sve ove stvari do sada to je bilo u zemlji. A ta mislite zato je Miloevi pao? Pa sa njegovom politikom. Kakvom to politikom? Nije vodio... ta vam je to najvie smetalo? Pa, smetalo mi je eto to... ih, sad, da smislim reenicu... Da li ste ga nekada podr avali? Evo ja u vas... U poetku jesam. Kada je to bilo? Do kada je bilo? Kada? Pa ono kad je bilo na Kosovu. Kad je bio smirivo situaciju. Tad sam ga podr avala. A zato ste posle promenili miljenje? Kad sam videla kako je poeo da radi, promenila sam miljenje. ta vam je to tako smetalo? Pa, smetalo mi je ta situacija to je on rasturio nau Jugoslaviju. SFRJ. Tra io je veliku Srbiju. Tada mi je smetalo i dan danas mi to smeta to se rasturila ova naa lepa zemlja.

Izabrani intervjui

377

A ta mislite zato je on tek tada pao kada je pao? Tek sada petog oktobra... Zato nije ranije? Pa, zato to narod nije video. Veina naroda nije video ta se radi. A ta ga je naroito odr avalo na vlasti? ta ga je odr avalo na vlasti? Mislim da njegovi ovi oko njega su ga odr avali. Ko naroito? Pa, iz parlamenta, iz njegove partije. Dosta ima koji su bili njegovi ljudi. A ta vam je najvie smetalo u prethodnom njegovom re imu? Najvie mi je smetalo to to je omladinu iz Otpora tukao i to je izazvao rat na Kosovu i Metohiji i to su otila naa deca na ratite, a njegov sin je ovde pravio kabadahije. Da li ste uestvovali u mitinzima pre petog oktobra i oko petog oktobra? Nisam. Nisam nikada. Nikada nisam bila na mitinzima. Ovaj mlai sin je bio sa preduzeem, sa firmom...izlazili su tu ono kad je bio Slobodan ono u poetku. Posle je i on... I on je petog oktobra prole godine iao za Beograd. A zato mislite da su drugi protestvovali tad, devedeset este i sedme? Pa, bili su nezadovoljni. ime? Pa, sa Slobodanovom vladavinom. Jesu vam ti protesti smetali? Nisu. Kako ste na njih gledali? Podr avala sam te proteste, iako nisam uestvovala. Na koji nain ste ih podr avali? Podr avala sam to to su izlazili na ulice i vikali... Ko ih je vodio u stvari? Pa, obino su tu ovde po Kruevcu ili Vukovi ljudi. Srski pokret obnove. Da li ste tokom vremena promenili miljenje na neki nain kad ste posmatrali te mitinge jer ka ete niste uestvovali. Jel niste uestvovali to niste smeli ili...? Ne. Nisam htela. ta se tada dogaalo u vaoj firmi? Vi ste tada jo radili. Pa, da vam ka em neto, nisam ni obraala pa nju ta se radi, a od direktora se dobila naredba da niko ne sme da izae na ulicu. Od kog direktora? Generalnog. Radojice...tog uvenog? Da, Radojice.Da. Ako koga vidi, dobie otkaz. Ali ipak je bilo i lekara... Bilo je, ali... Kako su proli? Pa, dobro lekari su ipak, to se ka e, imaju kole, fakultete i to pa su i mogli. A ta mi spremaice... Oni i onako su nas maltretirali. Mislite zato to nemate kole? Zato su vas najvie maltretirali? Pa, da. Moje je miljenje tako. Dobro. Da li vi mo ete da uporedite kako je bilo nekada u staroj Jugoslaviji, Titovoj Jugoslaviji, a kako je bilo za vreme Miloevia i kako je danas? Pa, za vreme Tita se... mislim ja opet ni tada nismo mi znali ta je Tito radio, ali smo iveli svi. Ja sam za vreme Tita... decu sam imala, mogla i da ivim, i da odem na godinji odmor, da kupim i da izaem i sa decom i sve. Iako ste sami uvali decu... Iako sam sama.

378

Izabrani intervjui

Dobro... A za vreme Slobodana nigde se nije moglo. Nema godinji odmor. to primi dok uzme godinji odmor sedi kod kue. Nema novca da ode jer je sve poskupelo. A kako ste do iveli NATO bombardovanje za vreme Miloevia? Teko. Gde ste bili kad su bombe padale? U kui sam bila. Nigde niti sam gde be ala niti sam se krila u podrum. U kui sam bila. Ko je za to kriv? Za bombardovanje? Za bombardovanje ja mislim da je Slobodan kriv. Da li ste vi promenili miljenje prema Amerikancima posle bombardovanja? Nisam. Nisam jer vidim da svuda oni hoe da zavladaju u celom svetu. Evo i sad Avganistan ni kriv ni du an zbog Bin Ladena. Kako na to vi gledate? Grozno. Ne sla em se uopte sa time. U kakvoj Srbiji bi ste eleli da ivite? Kako ova naa zemlja treba da bude organizovana? Da se radi sve po zakonu, da nam bude isto ko to je bilo nekada, da se slobodno kreemo. Da ne drhtimo kad izaemo. A kako je to danas? Danas je... Jeste li uporedili dananji period? Dananji period... da ne sme da izae, mora da gleda dal te nee neko gaa. Danas? Pa, dobro malte ne sad ovo i nije toliko, al opet ima ubistva i kriminala. Ko to ini, ta vi mislite? Pa, ovi kriminalci, mafijai. Koga se vi bojite? Ja se bojim njih. Ko su oni u stvari? Ja ne znam. To su ti kriminalci, mafijai. Oni to le e na parama, to voze luksuzna kola. A ko koga ubija? Oni se meu sobom, ali mo e da se desi i da strada i nedu an, ko to se i deavalo. Pa, kako mi to danas ivimo? U kakvoj zemlji ivimo? Pa, jo smo mi u zemlji kriminala i korupcije. To se jo nije iskorenilo iako oni priaju da se iskorenilo. Evo svakodnevno ujete ubistva. A kako treba da bude organizovana ova naa Srbija i Jugoslavija? Da se iskoreni taj kriminal, ta ubistva da se iskorene, da vlada jedan zakon za sve nas. Da li ste vi zadovoljni kako se menjaju sud, optina, kolstvo, zdravstvo? Nisam zadovoljna ovo to kolstvo trajkuje... ta mislite o radu kole? Dal je ona jo... Da li dobro deluje na dete? Ranije je bilo dobro delovanje na decu. A sada kako decu nemam, ne znam. kolsku decu... Da. A ta mislite o radu nastavnika, direktora? Pa, nastavnici ipak trebaju da rade ono svoje ta su zavrili, da dr e disciplinu deci. Ne bi trebali da idu u politiku. Zato vam smeta njihov trajk? Smeta mi to dok je bio Slobodan oni nisu izlazili. Sad su nali da trajkuju. Pa gde su bili tih deset godina, jedanaest. to nisu tra ili poveanje plate. Svi mi imamo mala primanja pa niko ne izlazi na trajk. Ni penzioner...

Izabrani intervjui

379

Da li ste zadovoljni kako se menja sud? Nisam. ta to? Jel ste bili u sudu? Jel ste imali nekog posla? ta se tamo... Pa, ila sam jedino sad zbog kue. Da prebacim kuu na mene. Eto toliko. I niste zadovoljni? Ne. ta se tamo dogaa? Pa, to je sad bilo kratko, ja ne znam... Jel ste zavrili posao? Jesam, zavrila sam. Sa vie ili manje muka? Sa manje. Kako je u optini? Jel ste tamo bili? Jel ste uli neto? Pa, ta sam ila isto u optini za izvode i za dr avljanstvo. I kako je sada u odnosu na pre petog oktobra? Pa, malo se poboljalo. ta to znai? Pa, brzi su, ljubazni su. Ne znam ta da... Drugo nisam imala nikakve kontakte sem toga kod matiara. A kako je u zdravstvu? U zdravstvu je loe. ta je to loe? Pa, nema se nita uopte. Nemaju lekove, sve pacijenti moraju da plaaju, da kupuju. ta tu predla ete? ta bi tu trebalo uraditi? Tu bi trebalo da se uradi... Da se donese neki zakon da se ne krade po tim zdravstvenim organizacijama, da se donese neto da mo e i narod da se lei. A kako vi gledate na promene u miliciji? To nisam imala nikakve kontakte sa milicijom. Ovo ovako to vidim na televiziji. Ostali su dosta iz prethodnog re ima. Od Slobodanove policije. Sad dal su oni ljudi dobri ili nisu, ne znam. A koje bi promene prvo trebalo uvesti i uraditi? U kojim oblastima? Pa, prvo bi trebalo u zakon. Zakonodavstvo da se donese. Pa sudstvo, pa policija, pa onda redom kolstvo, zdravstvo i to sve. Jel imamo nove ustanove ili samo nove ljude u starim ustanovama ili neto tree? Imamo nove ljude u starim ustanovama. I vi jeste zadovoljni njihovim radom? Pa, nisam. Pogotovo u zdravstvu nisam. A da li ste imali kontakta sa slu benicima na alteru, u kancelariji posle petog oktobra? Pa, imala sam ovako to ih znam, pa sam tako kontaktirala. Jesu efikasniji ili se isto ponaaju? Nisam odavno ja bila. Niste posle petog oktobra? Nisam. Dobro. Sad ne znam kako oni sad rade. Da li bi ste poverili novac nekoj banci danas? Ne bih. Ne bih. Ono to ka e i ini i ovaj Dinki, u slamaricu bih uvala. Kako se vi leite kad se razbolite? Kad se razbolim? Idem kod lekara. ta ima da se uzme preko recepta ima, ta nema ne kupujem.

380

Izabrani intervjui

Ne mo ete da dobijete na drugi nain to to ste stekli penziju u zdravstvu? Nema pa... Dokle to je osloboeno oni do kolko godina su... da ne plaaju participaciju i to. Plaam sve i participaciju kod lekara, za recepte. Kad ode u apoteci nema ni lek da uzme, ono to ti treba. Jel imate para uvek da kupite kad vam treba? Pa, neki put imam, neki put nemam. ta radite kad nemate? Nita. Ne uzimam. Onda tra im ako erka ima da mi uzme pa mi poalje. ta mislite, kom sloju u drutvu pripadate? Pa, ja mislim da ne raunam ovo to mi erka poma e i to nisam ni srednji ni ni i sloj. Koji je to ni i? Kako ga vi zovete? Pa, ispod minimuma. to se ka e mi tri plate ovde u kui imamo. Da nam nije tog deteta ne bi mogli da izaemo. Ispod minimuma. To sirotinja ivi ispod minimuma? Pa, tako. Ja za sad ivim, ono to se ka e, dobro, zato to mi dete poma e. A da me ona ne poma e, ne bih mogla. Dok mi platimo dr avi sve, ta nam ostaje. A ta je to to odluuje kom sloju neko pripada? Na osnovu ega se mo e zakljuiti ko kom sloju pripada? Pa, ja mislim kolko ima novca. Ja bar tako mislim. Mislim, ko ima dosta novca on je bogat i on je u tom sloju visokom. Oni vladaju. Koji? Oni koji imaju para? Oni koji imaju para. A znanje, gde je tu? Pa, ovde se izgleda ne gleda znanje. Da se malo gleda znanje. A trebalo bi vie da se gleda znanje, a manje neznanje. Da li se oseate sigurno sada posle petog oktobra? Pa, pola se oseam sigurno, pola ne. A, zato tako? ega se to plaite? Plaim se od ovih kriminalaca i toga. Jeste vi lino imali iskustva sa policijom pre petog oktobra? Nisam. Nisam imala nikada susret. Mislim sem ono to odem linu kartu i paso da izvadim. Eto toliko... Dobro. Da li ste imali neke susrete sa mafijom, sa podzemljem? Nisam imala nikada. Niti sam se dru ila sa takvim drutvom. I u moje vreme je manje bilo toga nego sada. A, ko je jai? Policija ili mafija? Pa, meni ini da je mafija jaa nego policija. A, kakva je policija sada posle petog otobra? Da li se tu promenilo neto na bolje? Malo se neto promenilo, ali jo je ostalo isto. Ali izgleda da i policija sa mafijaima radi. Mislite da ne mogu da im stanu na put? Ne mogu. Dobro. Mislite li da graani mogu da se zatite sudskim putem? Pa, oni bi mogli da se zatite, ali poto nae sudstvo odugovlai ta roita i to. Odugovlai, ne donese se brzo... Tako da nema neto u sudu poboljanja. Dobro. Plaite li se novog rata? Plaim se. Plaim se. Izmeu koga mo e da doe do rata ta vi mislite? ta sad znam. Ovde u naoj zemlji jedino ako opet Albanci neto ne ponu. I da vojska naa se ne umea. Da se mi ne umeamo. Da li mislite da direktori imaju previe ovlaenja? Imaju. Imaju.

Izabrani intervjui

381

U kom pogledu? ta to rade sve? Pa, mogu da te... Dokle sam ja radila, mogli su za as da te oteraju u selo. I vas su maltretirali, ikanirali, jel? Pa, jesu. Mo e da te otera u selo. Mo e da ti da otkaz. Kad oe neto da ka e, oni ti zatvore usta da ne mo e nita ni da pria. ta ka u radnici? Jel se pobune kad ih... Pa, pobunimo se, al nita... Oni samo znaju da ka u: Vi znate da se izvlaite da nemate ime da radite, a u stvari imate. To direktor. A ta mislite o radnikim protestima u poslednje vreme? Ima ih u gradu, ima ih u vaoj firmi i ire. Pa, nisam za te proteste. Zato mislite da niste? Te radnike proteste... Mislite da radnici nisu ili jesu u pravu? Pa, donekle su i u pravu, a donekle i nisu. ta su to... U emu su to u pravu, a po emu nisu? Pa, u pravu su po tome to tra e svoje pravo i zaradu. Kako ocenjujete aktivnost sindikalnih voa? Pa, nekad je sindikat bio da zatiti radnika, a sad ini mi se da nije. Nego ta hoe? Nego hoe da se uzimaju krompir, luka, jabuke... Eto... polutke... Da se tolko ne a uriraju oko radnika. Koja sve prava treba da imaju radnici? Pa, radnici bi trebali da imaju prava da mogu na zboru bilo gde da iznesu svoje stanje. Kako to reiti? Pa, kod nas je, bogami, malo te e to reiti zato to svi vuku na svoju stranu. Ko su to svi? Ko to? Pa, u firmama... Mogue da e da ka em ti direktor... Samo recite... Da direktori tu ne daju nikakvo pravo radniku. Onda da nemaju malte ne radnici po nekim firmama ni ime da rade, ni ta da rade. Ovih deset godina smo videli da su radnici ili na posao, niti su primali plate, niti su imali ime da rade. Kako gledate na manifestacije radnika 14. oktobra ispred optine mesecima? Njih podr avam, jer to je jedna bila ranije jaka firma u Kruevcu. Taj 14. oktobar je pomagao sve firme ovde u Kruevcu. Da nijedna sad od jakih firmi nema da pomogne tom 14. oktobru. Na alost. Kakva je nova vlast i koliko je ona zaista nova? ta vi mislite? Ova je nova... Sad ka ite ta imate da ka ete. Puni ste nezadovoljstava. Izvolite recite. Nezadovoljna sam. Ovo ta se radi u Skuptini. itaju se novine, spava se. Onda kad izau za govornicu, to se smeju. Mislim to ne dolikuje jednom onakvom parlamentu. Ni deca se tako ne ponaaju kako se oni ponaaju. A, koliko... Jesu se i prethodno tako ponaali u parlamentu? Pa, oni su se ponaali i ranije i za vreme Slobodana, ali nije bilo to ovako, ko to je sada. Mislite jo loije? Pa, meni se ini da je sad loije nego za vreme Slobodana. U parlamentu. Dobro. A, ta je to novo u novoj vlasti? ta je to promenjeno? Pa, u novoj vlasti je promenjeno to su nam doli novi ljudi, to su nam otili stari. Ka ete da su doli novi ljudi. Novi ljudi su doli.

382

Izabrani intervjui

Jesu spremni ti novi politiari da se rtvuju za narod? Koliko su isti kao prethodni? Pa, oni kolko priaju na televiziji, da se rtvuju za narod, al ja ne primeujem neto da se tolko rtvuju za narod. Jesu skloni bogaenju? Meni se ini da jesu. Nisam sigurna, ali ini mi se da jesu. Da li ste vi za Kotunicu ili za inia? Ja sam za Kotunicu. Zato? ta vam se to svia kod njega, ta vam se ne svia kod inia? Pa, kod Kotunice mi se svia to to je on povuen, radi po zakonu i izala sam na glasanje zahvaljujui njemu. Verovali ste da e biti bolje? Verovala sam da e da bude bolje. A, jel bolje? Neto jeste bolje, a neto nije. ta je to bolje to ste vi do iveli kao bolje? Do ivela sam to bolje to smo se otvorili svetu. to je prestalo bombardovanje. to je prestalo napad na ovu nau zemlju, malu... to je prestalo vie omalova avanje Srba. A, ne svia mi se to taj Hag tra i samo Srbe da se isporui... Srbin da se isporui Hagu, a Albanac, Hrvat i Musliman ne. Jel sad mislite da smo mi krivi zbog toga? Da je predsednik kriv? Da bi on mogao neto da promeni tu? Pa, mi smo narod... Srbin je neslo an narod. Da se slo imo bili bi mnogo bolji. Nego ja vuem na jednu stranu, vi na drugu i nikad da se slo imo. Dobro. A, ta vam se to posebno svia jo? Svia mi se to to je Kotunica otvorio granice, to smo uli u Evropu malo. Nismo jo sasvim uli u Evropu. A, ne svia mi se kod inia to je isporuio Slobodana bez zakona. Jel vam ao Miloevia? Nije mi ga ao. I vie bih volela da mu se sudilo ovde u Jugoslaviji nego u Hagu. Jer on je nama napravio zlo. Mislite da treba narod da mu sudi? Narod treba da mu sudi. Kako njemu, tako i njegovoj baba Juli. Ali ona se ee slobodno? A, pa ona se eta. I onom njegovom degeneriku to moram da ka em. to je misli da je Slobodanov sin i da mo e da radi ovde u zemlji ta hoe. I radio je ta je hteo. Zato je po vaem miljenju... zato se raspala biva Jugoslavija? Zato se raspala? Moje je miljenje to se raspala Jugoslavija da je Slobodan tra io veliku Srbiju. I izgubio sve. Zato je dolo do ratova? Da li su oni bili neminovni? Pa, mo da su bili neminovni, a mo da i nije trebalo da bude tog rata da je hteo on da pregovara kako treba. Ko je ustvari ratovao? Ko je ratovao? Mi smo ratovali. Ko mi? Srbi sa Albancima. A, do jue smo bili sa njima dobri. A prethodno? A, prethodno Srbi sa Hrvatima, Srbi sa Muslimanima. Svi smo iveli u jednoj toj zemlji. Ko je u ovim ratovima dobio, a ko je izgubio? Dobili su i Hrvati i Muslimani i Albanci, a mi smo izgubili. Moje je miljenje to. Da li znate za neki zloin koji su poinili Srbi u svim ovim ratovima? Ne znam ni jedan zloin. Mogue da ima i... da smo mi pravili te zloine.

Izabrani intervjui

383

Jel verujete kad se pria da smo pravili zloine? Pa, neto verujem, a neto i ne verujem. Da je ipak zapad dosta nas okrivio za celu ovu situaciju. A ta mislite ko je inio od tih koje verujete? Da li vojska, paravojne organizacije, pojedinci..? Vojska je mogue po naredbi inila, a mo da i ne. A vie je inila paravojna... Da li poznajete nekog pojedinca ko se tako neprimerno ponaao u ovim ratovima? Krao, pljakao, ubijao..? Pa, onako na televiziji to sam gledala za Arkana. A, lino nikog ne poznajete? Nikoga ne znam. Dobro. Za one za koje mislite da je bilo tako, da li treba javno objavljivati podatke o zloincima? Treba. Jer su i kad je bilo predizborno kampanja rekli su da e da sve iznose javno. Nema nikakva tajna, a ovde ini mi se da se radi tajno. Sada? Sada. ta se to tajno radi? Pa, sad evo primer. Ja sad opet ne znam dal je to tano ili nije. Za Astra Banku. Izvolte o tome ta mislite? Mogue da je i on profitirao za vreme Slobodana. Kari. Mogue da i nije. Dinki pre neko vee na televiziji izjavljuje imaju dokumenta. Pa neka poka e narodu. Ako ima dokumenta neka poka e tom narodu. Jesu rekli da nee nita da kriju od naroda. Jel mislite da nije u pravu ili da su u pravu to osuuju brau Kari? Mogue je da je i on neto profitirao. A mogue je i ne... Ne znam. A da li treba suditi naim zloincima? Naim zloincima koji su poinili te zloine treba suditi. Da li je bolji Haki sud ili na sud? Na sud. Jer oni su poinili zlodela ovde u ovoj zemlji. Nisu zapadu poinili. Da li smatrate da treba da se plati odteta rtvama rata i kome treba da se plati? Trebalo bi da se plati. A, kome naroito? Trebalo bi da se plati ovoj deci koja su izginula u ratu. Porodicama njihovim. Da li smatrate da svi imaju pravo da se vrate kui? I raseljeni i izbegli? Mislim da bi trebalo da se vrate, ali to je znak pitanja i teko da se ko gde vrati. Da li su za sve krivi politiari? Za sve to? Politiari su krivi za sve to. Dobro. ta je to meunarodna zajednica? E, sad to ne znam da odgovorim. A, da li u svetu vlada sila i novac? U svetu vlada sila i novac. A, ko je na elu u svetu? ta vi mislite koja zemlja? Amerika. Prvo Amerika pa posle Engleska, Nemaka, Francuska i dalje... Dobro. Da li e u svetu biti sve kako Amerika hoe? Pa, do sada je bogami kako Amerika hoe. Tako i radi svet. Da li neko mo e da se suprotstavi Amerikancima? Ne mo e. Jedino bi mogli da se suprotstave kad bi se udru ile sve evropske dr ave pa da... Ovako ne. ta vi mislite o ovim... Kako gledate na zbivanja oko Bin Ladena i oko amerikog rata protiv terorista? O bombardovanju? Treba da se teroristi likvidiraju, a tog Bin Ladena je podr avala Amerika dok je njima bio dobar. E, sad kad je bacio pipke Bin Laden Americi, onda su oni se pobunili. A, kad

384

Izabrani intervjui

smo mi ovde upozoravali da imamo teroriste na Kosovu, po Hrvatskoj, u Bosni, nama su osporavali to. Nemamo mi teroriste. Mislite tite Muslimane? tite. Amerikanci tite i Muslimane i Hrvate i Albance. Pogotovo Albance tite. A da li mislite da se razliito ponaaju prema Srbima u odnosu na druge narode? Naroito. Da li su nepravedniji prema Srbima? Nepravedniji su prema nama. Da li je itav svet protiv Srba? Pa, meni se ini da jeste. ta ka e vaa erka? Jel loije prolazi to je Srpkinja u svetu? Sve zavisi u kojoj je sredini, gde se kree. Gde je najpovoljnije? Ona je bila mislim... ona je za vreme rata bila dole u Londonu. Ila je u Londonu na proteste. Srpske proteste? Da. Krivili su Srbe, nas... ak je htela da se bije sa jednim Englezom. Smela je da ka e ta misli? Smela je. Dole u Englekoj nju niko nije dirao, mislim. Nema veze to je ona Srpkinja. Isto takoe i dole u Emiratima. Ona ak ima drutvo meano. Hoe du e ostati tamo sad? Pa, ona sad tamo ima ugovor na etri godine. E, sad posle etvrte godine dal e to da produ i ili e da ide negde u drugoj zemlji, za sada nita ne znam. A, ta vi mislite o polo aju Srbije i Jugoslavije u ovoj sadanjoj svetskoj situaciji? Da li smo mi.. .Pripadamo uspenom ili neuspenom delu sveta? Sa ovom situacijom do sada kakva je bila, mi smo neuspeni. A sada posle petog oktobra? Petog oktobra pola smo uspeni. ta znai? Zato pola? ta to znai pola? Jel treba jo mnogo napora da ulo imo? Napora treba da ulo imo. To je jedno. Drugo, trebalo bi da se slo imo svi. Od najni eg do najvieg. Ako bi mogli zemlju da izvuemo. Da li je za mlade bolje da odu odavde ili da ostanu ovde? ta bi ste savetovali vaoj deci? Eto vi imate momke i erka vam je otila... Ako bi bilo bolje u budunosti bila bi za da ostanu ovde. Ako ne, bila bi da idu. A, mislite da e biti bolje? Nadam se. Ali sa ovim ovako ta rade u Skuptini neto nemam tolko poverenja. Dobro. Ako bi vas neko pitao ko ste vi i ta ste vi, ta bi ste prvo rekli? Kako mislite? Lino vi ko ste i ta ste? Rekla bih da sam Srpkinja, da ivim u Jugoslaviji, da se ponosim to sam Srpkinja, to sam dr avljanin Jugoslavije. A, ta je to posebno lepo to ste Srpkinja? ime se ponosite to ste Srpkinja? to imam svoju veru i u veru verujem. A, ta na drugom mestu mislite? A, na drugom mestu bih... ne znam ta bi moglo da bude... ta je to dobro kod vas ili drago vama osim to ste Srpkinja sa svojom verom? ime se jo ponosite u sebi samoj? Ponosim se u sebe to imam zlatnu decu, to sam se muila. Izvela sam ih na put. Sama sam ih uvala, uz pomo majke i oca. Svaka ast. Dobro. Kakvi su to Srbi kao narod? Ka ete da se ponosite to ste Srpkinja. Kakvi su Srbi kao narod?

Izabrani intervjui

385

Srbi su gostoljubivi. Dobar narod. E, jedino to ne valja to nismo slo ni. A, kakvi su Hrvati kao narod? Nisam tolko imala dodir sa Hrvatima, to se tie sloge oni su slo ni, a to se tie mislim drugog neega, ne znam. Dobro. A, kakvi su Albanci kao narod? I Albanci su slo ni. Oni se sla u i poma u jedan drugome. Mi Srbi veinom ako ja nemam, udavi se... Ne mora ni da ima. A, onaj to ima on neka ima. Mnogo smo narod ljubomoran i pakostan. To vam smeta? To mi smeta. A, ta mislite o doseljenima sa Kosova i Metohije, Srbima i Crnogorcima? Oni su jadan narod. Jadan narod. Zato? to je morao da napusti svoje ognjite i zemlju da pobegnu da bi sauvao glavu. Kad vas neko pita u kakvoj zemlji vi ivite, ta bi ste rekli? Pa, do petog oktobra mogla sam da ka em da u looj zemlji ivim. Od petog oktobra na ovamo u malo boljoj zemlji ivim. Od petog oktobra u nazad. A ta znai to u malo boljoj zemlji? Ja to namerno hou da vas pitam detalje da nam ka ete... vae miljenje... Pa, u malo boljoj ivim zato to opet ponavljam, otvorili smo se svetu zahvaljujui Kotunici. Prvo njemu, pa posle ovim drugima. Za sada tolko... Sada se oni... kako sad da ka em... Zapad da nas podr ava, ili to samo priaju na televiziji. Dal je to istina ili ne, ne znam. Jel verujete vi u te prie? Pa, vie ne verujem nego to verujem. Mislite da nije stvarno primio ne znam ko sve Kotunicu, inia, u Evropi, u svetu..? Da li sumnjate u tanost onih slika na televiziji i vesti? Ne sumnjam toliko. Ne sumnjam toliko, ali mo da ga oni primaju njega da bi to vie saraivao sa Hagom, da bi to vie isporuivao nas Srbe. To je moje miljenje. Dobro. A, kad se ka e Jugoslavija na ta se misli? Na ta vi mislite? ta je za vas Jugoslavija? Pa, za mene sad Jugoslavija ta je. To je Srbija i Crna Gora. E, kako gledate na ovu te nju Crnogoraca da se odvoje? Ne bi volela da se odvoje, jer onda bi se raspala Jugoslavija. Ne bi vie postojala. Mo da bi bila neka druga zemlja. Mo da Srbija... Ne znam. Mo da ne bi ni Srbija... I strah me je da ne bi opet dolo do nekog krvoprolia. Bojite se rata? Bojim se rata. Jel biste vi voleli da ivimo zajedno? Ja bi volela. Volela bi da se vrati ono to je nekada bilo. I da Slovenci i Hrvati i Muslimani i Makedonci i Albanci da ivimo svi zajedno. Ko to smo iveli toliko. Dobro. Da li vam smeta kada se na utakmicama zvi di jugoslovenskoj himni? Smeta mi. A, da li bi vam smetalo da nau reprezentaciju vodi stranac? Smetalo bi. Zato? Zato stranac da vodi nau reprezentaciju, kad mi imamo dosta strunjaka u sportu. A, da u naoj reprezentaciji igra neki crnac? Da li bi vam to smetalo? Ne.

386

Izabrani intervjui

Dobro. Kada se nae pripadnik jedne nacije... kada se nae na nekom va nom mestu u svetu gde mo e da utie povoljnije za svoju naciju, jel mislite da je ispravno da on vie radi u korist svoje nacije, svog naroda? Ispravno je. Ispravno da u svetu se trudi da iska e svoju zemlju to je mogue najbolje. Da li bi ste voleli da ste Amerikanka? Ne bih. Zato? Ogorena sam na njih i ne volim ih. Jel to ogorenje dolo posle NATO bombardovanja? Zbog NATO bombardovanja. Dotle sam ih podr avala i to... I divila sam se, a od tad vie ne. Pa, dobro eto mi smo... Ja sam toliko imala pitanja za vas. Da li vi mo da elite jo neto da ka ete i za ivot posle petog oktobra i smatrate da ste sve rekli... Pa, ja smatram da sam sve sad... Vi to prosudite, procenite... Ja vam se zahvaljujem to ste pristali da razgovaramo. Nema problema, izvolte kad god... Hvala vam. Hvala i vama. Samo jo jedno dopunsko pitanje, da li ste lan neke politike partije? Nisam. Niti bi bila, niti hou. A zato ne elite? Da li ste bili lan SPS-a ranije ili komunistike partije? Nisam. Nisam bila ni SPS-a, ni Saveza komunista Jugoslavije nisam bila, niti me to interesuje politika niti ta... Moju veru imam i ostajem pri mojoj veri. Ne trebaju mi ni partije niti ta. Dobro. A da li su vas primoravali kad ste bili na radnom mestu kao spremaica, da li su vas zbog toga... Pa, dokle sam ja radila nije bilo... E, posle ujem od drugih da su ih primoravali da se ulane u SPS da bi ostali na radnom mestu. Jesu se ulanjavali? Morali su. Pa, neki su se ulanjavali. Morali su da ne bi izgubili posao. Vas nisu znai... Mene nisu. Dobro. Jer da su me terali da se ulanim uzela bih knji icu i izala bih. Na takav nain da ostanem na poslu, ne. Ali neko mora. Dobro, vama je malo podrka i dete u inostranstvu... I da mi nije dete podrka... Ne biste pristali? Muili biste se bez radnog mesta. Muila bi se. Ila bi da uvam babu, istila bi po kui. Opet bi nekako se snala, a da idem da me oni ulane u partiju da bi zadr ala mesto... Ne. Vi ste hrabra i ponosna ena. Ali to ne mogu da shvatim mlade neke to im je poni enje da idu da rade bilo ta... to biraju posao. Vi ne bi ste birali kad... Ne. Nikada nisam ni birala. Bitno mi je samo da ja radim. Da ja imam primanja da mogu ja da ivim. A dal u ja da istim ulicu ili da istim ustanovu neku... ne. A, da li bi ste radili bilo koji posao da bi ste iveli? Radila bi. I morali bi i... I radila sam ja bilo ta. I neke koji su zakonom zabranjeni? E, to ne bi. To ne bi nikad. To to vidim na televiziji prostitucija, to ne bi radila nikada.

Izabrani intervjui

387

Dobro. To nikada ne bi radila, pa makar crkla za hleba to ne bi radila. Da prodajem svoje telo? Za mene je to najvee... Mnogo sam ja zastarela. Ne znam, al za mene je to najvea glupost to rade ove mlade. Isto i drogirani. ta oni vide u toj drogi? ta mislite, ko je kriv to se mladi drogiraju? Pa roditelji su na prvom mestu, pa na drugom mestu kole, pa drutvo. Ili da bude roditelji, drutvo, pa kole.

388

Izabrani intervjui

Subotica (SU-MP-3) mukarac, 28 godina, mainski in enjer, radi kao profesor matematike Maar (intervju voen na srpskom jeziku)
Koliko vremena provodi sa svojom porodicom? U zadnje 2, 3 godine relativno malo, s obzirom da sam imao puno obaveza, ali trudim se da budem u nekim veernjim satima. Da li reavate zajednike probleme svi podjednako u porodici? Pa, obino podelimo, znai, podelimo reavanje tih problema. Neto reavamo zajedno, neto reavamo odvojeno, zavisi kako kad. ta je vae zanimanje i gde radite? Ja sam mainski in injer i radim u osnovnoj koli, predajem matematiku u sedmim razredima na srpskom jeziku. Koliko jezika priate? Tri. Koje? Srpski, maarski i engleski. Da li ste dovoljno cenjeni u tom kolektivu gde radite? Pa, ne radim dugo u kolektivu. Sad, nisam ja koji treba da procenjuje da li sam cenjen. To treba profesori, direktor. Ja mislim da sam dobro cenjen, ali ne optereujem se time. Otkad radite u toj koli? Od kraja avgusta. Gde ste ranije radili? Ranije nisam nigde radio zvanino. Radio sam u Otporu, kao volonter, radio sam kao konobar, radio sam kao ispitiva za anketiranje na Otvorenom univerzitetu, radio sam razne poslove, ne mogu sada svih da se setim. Mislite da ete ovde zavriti sa svojim poslom? Da li planira da menja svoj posao? U principu, nemam neke planove u ivotu, nisam nikada imao. Zadnjih par godina nisam mogao da planiram, takva je bila okolnost, takav je bio ivot. Nemam neke velike planove, sada radim kao nastavnik i to mi se svia. Da li si izgubio posao zbog toga to si bio lan Otpora? Nisam ja imao neki posao, pa da ga izgubim. Pa, radio si kao konobar, na primer? Jel ti smetalo? Nije. Da li radi sada vie poslova ili samo u koli? Radim jedno 7, 8 poslova najmanje. Koje? Radim u Otporu kao regionalni koordinator. To se plaa? Ne. Dalje? Radim koordinaciju u Subotici, radim u koli, poma em u mnogim projektima, kao to je projekat povratka Doma omladine mladima u Subotici, radim projekat kako reiti problem kadra na maarskom jeziku, u Subotici i okolini, u osnovnim i srednjim kolama. Sve to ima jako mnogo da se radi. To je otprilike to. Da li biste voleli neto drugo da radite? Pa, voleo bih da radim u struci. Gde otprilike? Da li znate neku firmu da ka ete u kojoj bi voleli da radite? Voleo bih da radim za neku stranu firmu gde je posao dinamian, gde se iskljuivo radi u mojoj struci. Znai, neka konstrukcija alata, to bih, recimo, voleo da radim. Konkretno, koja firma? Pa, sad, nisam ba neko ko tako bira.

Izabrani intervjui

389

Kojoj klasi, sloju, pripadate? Srednjoj. ta to znai srednjoj? Da se uklapam u prosek. ta je to prosek? Prosek je to da se vozim biciklom, da radim u koli, da radim neke druge stvari volonterski, ja bar mislim da nisam prepotentan, da poma em mnogim ljudima koliko god mogu, da ne ruam po restoranima, nego da ruam kui, veeram i tako to... Da li je ono to zaraujete dovoljno za vas? Pa, dobro, ja sam po prirodi dosta skroman. Ajde da ka em, otprilike, neka granica. Znai, trenutno plata je od prosvetnog radnika neka granica koju otprilike jo mogu da izdr im. S obzirom na vreme koje provodim na poslu, i nije tako loa plata. Da li su prosvetni radnici dobro plaeni? Pa, u odnosu na neke druge, u odnosu, recimo, na proizvodnju u mainskoj, recimo, hemijskoj industriji, gde je posao mnogo te i i du e traje, ovo je ipak dosta dobra plata. Da li vam se svia u Subotici? Da li ste ranije negde drugde iveli? Da, svia mi se u Subotici. Ja sam mogao da odem u svet, ali nisam otiao, ostao sam tu i planiram da ostanem u Subotici. Da li ste iveli ranije u nekom drugom gradu? Nisam. Gde ste studirali? U Subotici. Gde biste se preselili kada biste dobili neki posao? Bili bolje plaeni? Negde to bli e, znai, to bli e Subotici. U zemlji? U dr avi? ili u inostranstvu? Svejedno mi je. Ipak ne bih voleo da idem ju nije. Ako bih iao, onda bih radije otiao ili u Hrvatsku, ili u Maarsku, ili u neke okolne zemlje Italija, Austrija, ali ne bih voleo dalje. Da li idete u crkvu? Ne. Da li se bavite sa nekim sportom? Nekada sam sudio, bio sam koarkaki sudija, bavio sam se rekreativno koarkom, i pre toga sam se bavio planinarenjem, Jeste li zadovoljni sa kvalitetom vaeg ivota? U kom smislu? Kako ga ja vodim? Pa, nije ba neki kvalitet. ta biste promenili? U zdravstvenom smislu nije kvalitetan, jer imam jako puno napetosti i jako puno stresova, i u tom smislu nije neki zdrav ivot. A koliko je kvalitetan, pa, recimo, relativno kvalitetan. ta bi promenili? Za sada mi je ovako dobro. Sad trenutno ne bih menjao nita, dok ne zavrim ove poslove koji su ostali da zavrim. Kada to zavrim, onda bih mo da i menjao neto. Kako izgleda jedan va dan? Vrlo raznoliko, znai, nijedan dan nije isti, nije slian drugom, u zavisnosti od problema koji se javljaju. Mene jako mnogo ljudi zove. Koliko poziva imate na dan? to se tie samo Otpora, nekada sam imao po 15, sada imam oko 5, 6, 7, zavisi kako kad, zavisi koijm intenzitetom radimo. Ja pokrivam optine Mali Io, Baka Topola, Ada, Senta, oka, Kanji a, Novi Kne evac,Subotica. Da li vas zovu prijatelji ili iskljuivu u vezi sa poslom? Da, imam i prijatelje.

390

Izabrani intervjui

Kako izgleda jedan va dan? Ka em, u zavisnosti od toga ta se radi, ne mogu ba esto da planiram, poto se deavaju nekad neke neplanirane stvari i problemi koji me malo izbace iz takta ili promene taj neki bioritam. Ali, uglavnom, ujutru ustajem, idem u kolu. Kada zavrim asove, predavanja, onda dolazim u kancelariju, i onda reavam neke probleme. Sad, da ne nabrajam tano koje probleme. Onda me obino zovu na neke sastanke, ili me ne zovu. Onda odem kui, uradim neto, napiem neki izvetaj ili neto drugo, pogledam televizor, ili se opet vratim u grad na neki sastanak ili na dru enje, ili ostanem kod kue, spavam, i tako. Sa kim se dru ite? Sa starim prijateljima, i sa novim. Sa onima sa kojima mi prija dru enje. Da li imate vie prijatelja od 5.10, poto ste vi bili voa u Subotici, pod znacima navoda? Ne, ja imam vie poznanika, ali prijatelja imam isto koliko sam i imao. Znai, ipak ja biram svoje prijatelje, ne dozvoljavam da mene biraju, nego ja biram prijatelje. Bilo je puno onih koji su pokuali da me zloupotrebe, meutim, nisam ja vie toliko mlad. Recite jedan primer za to. Bilo je mnogo sluajeva. Na primer, mnogi su hteli da iskoriste i moje ime i ime Otpora, da napiem neto pa da oni dobiju na osnovu toga neto, neki novac za projekte, ili ne znam ni ja, neku privilegiju ili tako neto. Bilo je jednostavno jako mnogo tavih sluajeva. Koliko slobodnog vremena imate? Trudim se da imam to vie, ali kada bih maksimalno radio svoj posao ne bih imao ni ovoliko slobodnog vremena. Znai, ja ne mogu da radim 100 poslova, jer jako puno poslova uvek radim. Znai, kada bih sve radio savreno, onda ne bih imao uopte vremena, a poto ne radim, onda bukvalno gledam da ukradem sebi malo slobodnog vremena. I ta radite u slobodno vreme? Sluam Lajka Feliksa, Martu Sebeen, kucam izvetaje, poto treba jako puno izvetaja da kucam, retko odem na pecanje, i odem kod nekih prijatelja do kojih mi je stalo, pa razgovaram sa njima, i oni dou do mene. O emu priate sa prijateljima? Pa, zavisi, znai, dijapazon razgovora je jako irok. Sa mnom se mnogo stvari mo e priati, znai, mo emo i o strunim temama, o onome to sam zavrio, o medijima, o porodici... O politici? Pa, politika je neizbe na tema. Priamo i o srednjoj koli i o proteklim dogaajima, onim iz srednje kole, ta radim, ime se bavim. Zaista jako irok spektar. Da li se svaate oko politike? Mislim, ne svaamo se, ali ima neslaganja. Kako vi odreagujete? Pa, svae su dobra stvar, to znai da postoji i sukob miljenja, a im postoji sukob miljenja, znai, i to tako treba da bude. Kako se hranite? Da li dovoljno kvalitetno? Nekvalitetno. ta? Kako to? Prvo, nemam vremena da jedem, uvek mi neto ispadne da moram da uradim, pa onda na kraju preskoim obrok, i neredovno se hranim. A to se tie kvaliteta hrane, to je onako, recimo, neki srednji kvalitet. Znai, ne jedem jastoge, rakove i tako te stvari. Da li ste esto umorni? Jesam, relativno esto, ali to to sam umoran to je jedna stvar, a to ja moram da zavrim neki posao, to je druga stvar. Posle 5.10. kako se va ivot promenio? Da li se uopte promenio ili nije? Jeste, promenio se, i pre svega bio sam vrlo optereen novinarima koji su me, ono, danonono tra ili.

Izabrani intervjui

391

Da li samo nai ili i stranci? Ne, i nai i strani novinari. To me je, onako, malo optereivalo, mnogo vie nego hapenja. I ba sam se, ono, zasitio medija. Sada sam se ve u meuvremenu, navikao sam se, mada se trudim da odr im neki normalan nivo pojavljivanja u medijima, znai, ne dozvoljavam da se esto pojavljujem. Da se malo odmorim od toga, jer je vrlo naporno raditi sa novinarima i tu ti treba maksimalna koncentracija, mora da pazi ta pria. Ako dnevno daje 5 intervjua, onda si zaista, to te umori. Da li je u vaem ivotu bolje ili gore nego to je bilo? Sve u svemu? Da li mi je sada bolje u ivotu nego to mi je ranije bilo? Da. Pa, otprilike mi je isto. Znai, ostao sam otprilike isto kao to sam i bio, nisam se obogatio. Da li ste mogli? Da, mogao sam, ali nisam se obogatio. Ko vam je sve nudio pare? Nudili su ljudi koji su se ulagivali bivem re imu. Pare da i ne spominjem, poto sam ih spominjao nekoliko puta u intervjuima, u medijima. Nudio mi je bivi gradonaelnik ta hou, hou li posao, pare, ili ta hou, sve mi je bilo nueno. Zato to niste prihvatili? Zato to ja na takve kompromise ne pristajem, nikada nisam ni pristajao. Da jesam, onda verovatno ne bih bio u Otporu. ta vama najvie smeta danas u sadanjoj situaciji? Da li vam neto smeta? Smeta mi, to smo ba u poslednjem asopisu, ima jedna vulgarna strana, crte sa cvetom i lizanjem dupeta. Smeta mi neiskrenost, smeta mi pokvarenost i prljavi potezi, niski udarci politiara, To su ovi novi koji su na vlasti? Jeste, ovi novi. Smeta mi nesposobnost njihova da spovedu reforme, smetaju mi krae u lokalnoj samoupravi... Da li je to jedinstveni sluaj samo u lokalnoj ili o tome znate? Ili mislite da je u celoj dr avi? Ne, to postoji u celoj dr avi. Sada konkretno priam o mom gradu, o Subotici. Vi ste jako dobro obaveteni. ta bi vi promenili ovde u gradu? ta bi prvo uradili? Ja bih tu sve promenio iz korena. Ne bih dozvolio da se graani Subotice dele, makar ta politika elita ne sme da deli graane po nacionalnim pripadnostima, to je do sada radila. Ne bih dozvolio da se podstiu nacionalne strasti u sredini koja je potpuno meovita. Koncept bud eta bih maksimalno promenio. Kako bi promenili? Mislim da mnogo vie treba da se ula e u omladinu, u mlade, u obrazovanje, u edukaciju. Znai, u osnovno i srednjekolsko obrazovanje, u nastavni kadar. Jer, iz kola nam dolaze neke nove generacije, ljudi koji e jednog dana vladati, i ako ga loe nauite u koli, onda e i oni loe vladati. Tako da bih tome mnogo vie vremena posvetio nego izgradnjama fontana i bacanjem para na neke nepotrebne stvari, da bi neko skupljao politike poene. Mnogo manje para bih ulagao u neke isto jendonacionalne institucije. Kao to je na primer? Srpski kulturni centar, Bunjevako kolo, Hrvatski kulturni centar i Maarski kulturni centar. Mnogo bi vie para ulagao u neke inter- i multietnike projekte. Mnogo bih vie ulagao u obrazovanje dece na maternjem jeziku, pre svega nacionalnih manjina. Mnogo vie pa nje bih posvetio komunalnim problemima, jer se tu mnogo para uzelo i opralo preko tih samodoprinosa, posebno u Subotici. Konkretno mislim na infrastrukturu ovog grada koja je katastrofa. Grad koji se dii da je kapija Evrope, a da nema kanalizacije i asfalte u centru grada, to sebi ne sme da dozvoli. Mnogo vie pa nje bih posvetio slobodnim medijima u

392

Izabrani intervjui

Subotici, jer jako malo ima slobodnih medija u Subotici. Jako mi teko pada da gledam te novinare koji su bili uz nas, znai, uz Otpor, sve vreme, kada je bilo najte e. I danas su oni isto na ivici neke bede, primaju neku mizernu platu. Oni novinari koji su slu ili bivem re imu, sada slu e novom re imu i isto tako dobro prolaze. Znai, ljudi se nisu promenili? Gde? U organizacijama. Stari ljudi. Pa, u Subotici jako malo promena ima. Znai, umesto SPS-a u lokalnu samoupravu je upala DS, i ona je zauzela tu neku srpsku opciju. I opet se vodi politika po nekom nacionalnom kljuu, znai Srbin, Hrvat, Maar. To je ono to se meni ne svia. Da li jo ima izra en taj nacionalizam u Subotici? Da, ima, ne samo nacionalizam, nego izra en i ovinizam, na sve tri strane. Ko su najgori u tom smislu? Pa, ne bih ja da izvlaim ko je najgori. Problem je u tome to jedan nacionalizam izaziva drugi, pa taj drugi izaziva trei, i onda se sve tako ve e. I to treba iskoreniti, i sve 3 strane, ili 4, 5, koliko ih ima, i onda poeti graditi jedan novi nain miljenja. Jel to mo e iz dana u dan? Ne mo e. Potrebni su potpuno novi ljudi koji bi to mogli raditi. Ova politika elita to ne mo e da uradi. Politika elita je ve podelila ljude. Ova elita sad ne mo e da ih pomiri. ta mislite o dogaajima u Tehnikoj koli? Da li znate o tome neto? Znam, kako ne bih znao, znam mnogo. Ja sam kontaktirao Fond za humanitarno pravo, i jue su oni bili u Subotici. Nataa Kandi nije mogla doi jer je van zemlje, pa je dola njena zamenica. To je posledica 12 godina politike koja se vodila na ovim prostorima, gde je jako mnogo ljudi pobeglo iz ove zemlje, a dolo jako mnogo nenormalnih ljudi. Doli su ljudi koji su, pre svega, iz Bosne i Hrvatske. Kako se oni ponaaju? Da li se uklapaju? Da li se trude? Jako, jedan deo se ne uklapa, i po mnogima je to bio jedn isplanirani potez bive vlade, da se izvri neka neprirodna asimilacija manjina u Vojvodiini. Odnosno, da se povea broj neke druge nacionalne grupacije u Vojvodini, na ta su nacionalne manjine odgovarale tako to ili su bile uplaene, ili su jednostavno otile iz zemlje, da ka em, u te matine zemlje. I tu je Vojvodina donekle hendikepirana, na neki nain. Veina njih se nije snala, jer veina njih pokuava da prilagodi sredinu njima, a ne da se oni prilagode sredini. I tu nastaju ti neki nacionalni razdori. S tim da, recimo, konkretno su Srbi dolazili, evo, sad o Srbima u da priam, da je bilo jedno 5% ekstremnih Srba u Subotici, dolo je jo jedno 5.000, dolo je jo jedno 15.000 izbeglica, koji su, normalno, frustrirani time to su do iveli tamo. Tu frustraciju prebacuju tu. I onda ispada da u Subotici ima preko 20.000 frustriranih ljudi, nacionalno-ovinistiki opredeljenih Srba, koji uopte ne podnose drugo, to nije srpsko. Naravno, postoji i odreena grupa Hrvata koji su isto veliki nacionalisti, tako i Maara, iji se nacionalizam pojavio onog momenta kada se pojavio i srpski nacionalizam, kao reakcija na taj srpski nacionalizam. I sve to ne vodi nekom pozitivnom smeru. Da li itate novine? Da, itam. Koje? Razne. itam i Vreme i NIN, i Blic, da ka em, bavim se takvim poslovima. Kad god mi jave da se negde neto pojavilo, onda uzimam te Subotike novine. Jednostavno, sve itam. Strane? Pa, itam i strane, maarske. A koje kanale gledate na televiziji? Gledao sam B92, gledam pomalo RTS, znai, tu ne gledam samo ono to mi se svia, nego sve, da bih pokupio sve konce i konopce, da bih imao neku sliku pred sobom, kako mediji funkcioniu.

Izabrani intervjui

393

Kako znate ko la e, a ko ne la e? To je sad neka vrsta iskustva. Imam to neko iskustvo da znam kako se neke stvari mogu propustiti kroz sito, kako se neke stvari analiziraju, kako ne. Imam iskustva sa novinarima, poto sam se jako puno dru io sa njima, i radio sam taj posao koji sam radio, bio sam i na Radiju Subotica kao urednik, onda imam i tu neko iskustvo, i znam kako se neke informacije mogu profilterisati, kako ne, na koji nain, tako da mi ta sfera niije toliko nepoznata. Da li ste zadovoljni sa subotikim radiom i televizijom? Sa svim radio stanicama ili samo Radio Subotica? Samo Radio Subotica. TV Subotica je katastrofalan, i mislim da je to jedna od najloijih TV stanica u zemlji to postoji. Pre svega mislim na program, na ureivaku politiku, na neprofesionalnost novinara, na nesposobnost rukovodeeg kadra, nesposobnost da sve dovedu u red. Da li su tu smenjeni ljudi? Veliki je broj koji je ostao iz starog re ima. Znai, sve to kad se skupi je jedna negativna ocena, i tu bi trebalo apsolutno iz korena da se promeni. Znai, oni nemaju ni neki marketing kojim bi mogli privui pa nju Subotiana da gledaju, kao da je to neka dobra televizija koju treba gledati. Niti ima kulturni program previe bogat. Jednostavno, to nije profesionalno. Radio Subotica ima loe, ima dobre strane. Radio Subotica je izvetavala jo pre 5.10.2000, prvo, sve to se deavalo, sa nekim manjim ili veim cenzurama. Najmanje sam problema imao sa maarskom i hrvatskom redakcijom, najvie sam imao sa srpskom, koji su najvie cenzurisali i koji su se najvie bojali. Tu postoje novinari koji su neka starija generacija, koji su ljubomorni na svoje polo aje i ne dozvoljavaju mladim ljudima da uu u taj radio, i ne dozvoljavaju da se ne unese ta neka nova energija, da se napravi dinaminiji radio, da se bavimo zaista konkretnim temama, problemima. Znai, izbegavaju neke osetljive teme koje se dotiu lokalne samouprave, lokalnih politiara. To treba da se malo zaokrene, da se, ako treba, nama e nekim fluroscentnim bojama, pa da to ispadne, ipak to nije ba tako. Znai, postoji neka cenzura, ne bih rekao da je maksimalna, i pre je postojala, ali ne prema nama, ali sada postoji. Znai, ne putaju ba sve, i ljute se na nas. Kasina ena je tamo urednik na maarskom, pa neto nas u zadnje vreme i ne voli. U srpskoj redakciji, ona je vrlo arena, znai, tu ima i socijalista, julovaca i radikala, i dosovaca, odnosno onih koji su i lanovi i tako da su oni vrlo arenoliki i vrlo nedefinisani, sada ve i vrlo neprofesionalizovani prema svom poslu. Misle da ako imaju 50 godina, da su oni sada neki ne znam kakvi genijalci. Znai, tu nema neka zdrava konkurencija nego uopte tako se ponaaju, ili da je njihova dedovina, niko ih ne mo e skinuti. Ne postoji taj sistem odgovornosti postoji, ali nije na nekom dovoljnom nivou. I ne postoji dovoljno mladih ljudi da rade, da bi tu radio stanicu uinili dinaminijom, zanimljivijom, najsluanijom. Kako ste do iveli 5.10? U zatvoru. Priajte mi malo o tome. Navikao sam ja na to, tako da 5.10. nije za mene bio nita posebno. Nisam ja znao ta e se desiti 5.10, tako da sam ja bio hapen pre toga i 10 puta. To mnogi ne znaju, misle da mi je tada bilo prvi put. Kako su se policajci ponaali prema vama? Uplaeni su bili dosta. Policajci su bili, onako, uplaeni, inspektori, odnosno bezbednjaci takoe. A u zatvoru su isto tako bili u panici, nisu znali ta da rade. A danas, policija? Da li se promenila? Promenili su se neki ljudi, ali se sutina nije promenila. Znai, sistem funkcionisanja policije i nain razmiljanja je ostao mnogo slian kao to je to bilo pre 5.10. i u tom pravcu se nije mnogo promenilo. Dr avna bezbednost se uopte nije promenila, to je potpuno ostalo isto u Subotici. U policiji su krenula neka pozitivna pomeranja, ali je sve to vrlo jalovo.

394

Izabrani intervjui

U policiji moraju da se izvre sistemski promene, mora da se prime novi ljudi koji imaju potpuno drugi nain razmiljanja. U policiji ima jako mnogo alkoholiara, jako mnogo ljudi koji ne znaju da rade svoj posao, koji su 1000 puta prekrili svoja ovlaenja, koji nemaju odgovornost prema tome ta rade, koji su polupismeni, koji ne znaju da priaju dva jezika. Da li mislite da svaki policajac mora da pria dva jezika? Jeste, u Subotici mora da razume bar taj drugi jezik, to je jedna osnovna i najbitnija stvar koju bi mogli. Ima jako puno izbeglica, jako malo Subotiana koji rade u policiji. Velika veina policajaca ne osea mentalitet Subotiana, i jednostavno ne mo e da se uklopi. Zato postoji taj veliki jaz izmeu graana Subotice i policije. Da li mislite da je samo Otpor bio voa svih tih dogaaja? Ili su i neki drugi ljudi pomagali u organizaciji? Ne, mnogo je ljudi pomagalo u organizaciji koji su eleli da ostanu anonimni, zbog svojih poslova, porodica, zato to nisu hteli tako da se iznose u javnost, da im se spominje ime. Ima, znai, jako puno mojih prijatelja i pojedinaca, koji su bili u politikim strankama, u tim opozicionim, novinare koji su tada radili, da ka emo, pod znacima navoda, nezavisne medije, U kakvoj Srbiji bi voleli da ivite? Ja bih voleo da ivim u pokrajini Vojvodina, ili u federaciji Vojvodina, u dr avi Srbiji, ako je mogue iveti u dr avi Srbiji. Znai, ako ta dr ava Srbija opet ne bude imala neke nove sukobe, netrpeljivosti i netolerantnosti. Onda ne bih voleo da ivim u takvoj Srbiji, onda bih voleo da ivim u jednoj tolerantnoj evropskoj Vojvodini. Koje je pitanje? U kakvoj bi eleo dr avi da ivim? Da. Pa, u dr avi u kojoj ne bi bilo opasnosti od novih ratova, sukoba. Da li se bojite novog rata? Ne bojim se ja vie niega, ali ne bih voleo da ponovo to bude. Mislim da bi to bila katastrofa za ovu oblast, da bi pored tih par stotina mladih koji su otili, da bi otilo jo par stotina hiljada, i da bi ovo ostala jedna penzionerska dr ava. Ja sigurno neu da ostanem u jo jednom ratu. Znai, nadam se da nee ii u tom pravcu sve, ali ja definitivno nemam nameru da uestvujem u nekim glupostima koje iniciraju mo da neki novi politiari. A ta mislite o potezu anka? Svako ko ima malo vie oseaja i ko je pratio ova politika deavanja u proteklih 10 godina je to prijalo, da neko konano ka e za ove stvari pravim imenom. Mislim da anak ima, bez obzira da li ja volim ili ne volim, moralno pravo da tako neto ka e. Mo da nije u redu da jedan predsednik Skuptine psuje, mislim da je izaao jedan gnev iz njega koji se nagomilavao 10,12 godina. anak je jedan od politiara koji je bio dosledan od 90-ih godina do dan danas. Oigledno da je bio dosledan u svom programu, u zahtevu u nainu delanja. Jedna autohtona autonomna vojvoanska stranka. Za sve to je on rekao tamo, kada je pljunuo i u tom svom monologu je rekao to je istina i jo mnogo toga stoji. Meutim, voleo bih da je on to doista i iskreno mislio. Bojim se da tu ima malo i politike igre, koja je malo i prljavija, i pokuava na jedan prljav nain da utie na emocije onih koji su vezani za Vojvodinu. Inae, ideja i to zbog ega se on pobunio je sasvim u redu. Da li imate poverenja u banke? Sutina je u tome da ja verujem ljudima iz G17, koji su preuzeli deo finansija i NBJ, koji su uli u Vladu. Imam i neke rezerve, ali u nekim stvarima zaista i verujem. Mislim da su to ljudi na kojima treba da se oslanja naa zemlja, posebno u daljem toku sprovoenja tih reformi, zato to boljih od njih nema, u to sam siguran. I u tom smislu,ako im ne verujem, mislim da bih trebao da ponem da im verujem. A da li su u svojim programima to su nudili posle 5.10... Ko? Ova nova vlast.

Izabrani intervjui

395

Mislite na DOS? Da. Da li su sve to su nudili i obeali? Ne, jedan deo stvari je ispunjen, veliki deo nije ispunjen. I ta mislite vi o tome? Mislilm da su u mnogim stvarima prevarili narod. Onaj segment to su preuzeli ljudi iz NVO G17, to jo i funkcionie, vrlo dobro, ili mnogo bolje nego to je nekad funkcionisalo. Ipak je bolje, ivimo u drugaijim okolnostima nego u kojima smo iveli pre 5.10.2000. Meutim, problem je u tome to je jako puno toga obeano, a jako malo je ispunjeno. A ta najvie? Obeana je vlada eksperata, a mi imamo vladu politikih lidera. Obeane su sistemske reforme, obeano je donoenje 11 sistemskih zakona, koja jo ni dva nisu izglasana. Mnogo vie vremena se troi na meusobne svae izmeu stranaka DOS-a, nego da tu energiju ulo e u borbu protiv kriminala, protiv korupcije, protiv onih koji su nekada bili na vlasti, koji su se obogatili za 10 godina. Da li ima korupcije u novoj vlasti? Da, ima mnogo. Manje nego to je bilo u staroj, ali ima korupcije, i to u velikom obimu. Mi smo i dalje zemlja od onih jaih to se tie korupcije, i dalje smo meu vodeima u svetu. Da li je ova vlast bli a narodu? Da li uva ava narode? Njima jedan deo naroda veruje, jer nema kome drugom da veruje. Odnosno, oni stvaraju sliku u medijima da ne postoji alternativa, da su oni jedina alternativa. Ili u ljudima postoji taj neki strah, jednostavno, hvataju se za ono to je bolje nego ranije. I to je jedna psiholoka tortura. Znai, ljudi stvarno veruju da stvarno nema boljih od ovih, i mi sad moramo da budemo sa njima. Vi verujete u to? Ne, ja priam o ljudima. A mene interesuje vae miljenje. Ne, ja se kreem u krugu tih ljudi, ja poznajem veinu lidera od tih politikih stranaka. I mnogo jae ljude od njih poznajem mnogo ljudi iz sveta, i ujem informacije i iz sveta i izunutra, o mnogim ljudima naim. Mnoge informacije imam o naim politiarima, mnogo toga znam to bih vie voleo da ne znam, jer me samo ini nervoznijim. I naravno, i u neke ljude verujem kao pojedince, ali ukupno u DOS ne verujem. Dokle e opstajati ta integracija? Dok god oni imaju interesa, dok god ih novac bude dr ao, dok god svako mo e da uzima svoj deo iz te neke kase, dok god budu mogli da kontroliu novac i da koriste za svoje line i stranake svrhe, bie zajedno. Kad ve jedan ne bude dobio svoj deo kolaa, mislim, neka vea stranka iz DOS-a, izai e. Koja stranka? To sve zavisi od njih. Ja nisam u DOS-u. Znai, postoji tendencija da izae neko, mo da Liga, i DSS, i NS, znai, one stranke koje nisu dobile svoj deo kolaa. Zato se raspala biva SFRJ? Zbog srpskog i hrvatskog nacionalizma i ekstremizma. Koji nacionalizam je bio jai? Koji je posle izveo sukobe mnogo veih razmera, nove ratove. Ta dva nacionalizma se hrane jedan drugim i ne mo e se proceniti koji je jai. Oni su jedan drugom potrebni, i bili su potrebni da bi se desilo to to se desilo. Kakvi su Srbi kao narod? Pa, ima raznih. Ne mo e se generalno rei kakvi su kao narod. Mo emo priati o pojedincima, a kao o nekoj grupi ne bih voleo da priam. Mislim da ne mo e da se ka e. Ima loih, ima dobrih, ima srednjih, ima normalnih, ima proevropski orijentisanih, ima konzervativnih, ima neobrazovanih, ima obrazovanih...

396

Izabrani intervjui

Da Miloevi nije bio na vlasti,10 godina otprilike, da li bi dolo do svega ovoga? Onda bi bio neki drugi Miloevi, koji se ne bi zvao Miloevi nego bi se zvao neko drugi, ali nije re o pojedincima nego o nainu i metodu rada, o nainu delovanja i o ideologiji. Vie se radi o metodama: mogu ja da budem nacionalista, ali ne moram da vodim rat sa njim, mogu da se dogovorim. Taj srpski i hrvatski nacionalizam se mo da mogao zakoiti, jer je svako galopirao, ali ti problemi nisu mogli da se ree na civilizovan nain. Mislim da je tu bio problem to su se tu uplele neke strane zemlje. Koje? EU i Amerika. I u nekim segmentima su podstakli taj nacionalizam, i oni su ga hranili, znai, i spolja i iz iznutra. I umesto da se dogovori miran razlaz, ispao je rat, a najvei krivac za te ratove je ipak Miloevi, jer je on jedini bio za federaciju, svi su bili za konfederaciju, i vrlo je bio tvrdokoran. Ko treba da sudi Miloeviu? U zemlji ili Haki tribunal? Uopte ne treba mi vie da se bavimo Miloeviem ili njegovim suenjem. Mnogo je bitno da njega vie nema. Meutim, jako je bitna injenica da njegovih ljudi jo uvek ima. Njegovi ljudi jo uvek ne mogu vie politiki da funkcioniu. Mislim da bi trebalo, kao to je bio sluaj sa nirnberkim procesom, da bi trebalo zabraniti rad pojedinim politikim strankama i ljudima iz pojedinih politikih stranaka, jer oni ne mogu vie da donesu nita dobro ljudima. To mo da nije demokratski, ali na du e staze je i te kako zdravo za narod. Od kojih zemalja mi mo emo oekivati pomo? Mislim da bi pre svega trebali da se oslonimo sami na sebe, na nae resurse, da ih na najbolji nain iskoristimo. Kada bi vas neko pitao ko ste vi, ta ste ta bi prvo odgovarali? Rekao bih svoje ime i prezime. A posle? Zavisi ta bi me pitali. Rekao bih ime se bavim, i ta sam po profesiji, i koji mi je posao. Nacionalnost? Pa, to nikad ne priam. Mislim da je to najmanje bitna stvar. Mislim, kada me neko pita ta sam, mislim da je to najmanje bitno, ta sam po nacionalnosti, jer ja sam iz meovitog braka, i glupo je posebno decu iz meovitog braka pitati ta su po nacionalnosti. Da li ste ponosni to ste Jugosloveni? Da li odlazite u inostranstvo? Prvo to pitanje jugoslovenstva. Mislim dr avljanstvo da imate, a ne mislim sada na nacionalnost. Ne ponosim se ba preterano time to sam Jugosloven. Mislim, nisam neto posebno uzrujan, niti sam neto puno hendikepiran to sam Jugosloven, niti sam neto mnogo ponosan. Mislim, nemam neto da se ponosim, ako treba da se ponosim na Vukovar i na Dubrovnik, onda nisam neto ponosan. Ponosan sam to sam Subotianin, to sam Vojvoanin. Posle 5.10. da li se promenilo miljenje dr ava, inostranstva, o Jugoslovenima? Ima i pozitivnih i negativnih pomeranja, zavisi u kom segmentu. U segmentu ekonomije ima pozitivnih miljenja, jer je G17 odradila jedan dobar posao, i u tom smeru ima pozitivnih pomeranja i pozitivnog miljenja. to se tie politike slike, nakon 5.10. je bila vrlo pozitivna, od spolja je bilo vrlo pozitivno miljenje prema nama. Meutim, mislim da se ta slika ipak malo pogorala, posebno posle onih svaa, posle loe sprovoenih reformi, posle mnogih negativnih pojava koje su se pojavile u vlasti, neprihvatanjem nekih civilizovanih zapadnih principa i zakona, nepromenjenog sistema, naina razmiljanja, loeg sprovoenja ili nesprovoenja reformi, u svim segmentima drutva.

Izabrani intervjui

397

Valjevo (VA-8) ena, 38 godina, medicinska sestra

Da li vam porodica mnogo znai u ivotu, i da li probleme lanova reavate zajedniki? Porodica mi mnogo znai, i bez nje bih sigurno bila niko i nita. Bez nje bih bila izgubljena. Bitni i va ni problemi su uglavnom poznati svim lanovima porodice. Uglavnom probleme reavamo zajedno. Da li je vaa profesija adekvatno vrednovana u naem drutvu? Nije uopte vrednovana, ni moja ni uopte svim zdravstvenim radnicima. ini mi se da plata nema nikakvog smisla. Kako zaraujete za ivot, imate li dopunskih izvora? Za ivot se snalazimo kao i svi drugi. Znate kako se domaice snalaze. Kuvaju, mese, spremaju. Da razvuku, to vie da imaju. A dopunske delatnosti imam, jer da mi toga nema, ne znam kako bi se opstalo. Radim u bati, kui. Poma em mu u koji je autoprevoznik u njegovom poslu. Pored mene, poma e mu i sin i svekar. Kad je potrebno da se okrpi guma, opere kamion, kablovi, akumulator. Kad on ide na put, onda se mesi i pakuje. Bavimo se poljoprivredom, imamo batu. Gajimo kokoke, imamo svinje... ivimo na periferiji i to je velika cena koju plaamo. Daleko smo od grada, i dosta troimo na gorivo. Kola su zaista potreba i nisu vie luksuz. Ali to ivimo na perfieriji grada, to nam omoguava i dopunski izvor prihoda, pored plate i penzija koje imamo. Da li biste u ivotu radili i neke poslove koje ne morate sada da radite? Kad bi bila u pitanju egzistencija, ili opstanak porodice i potreba da se deca koluju, verovatno bih radila sve poslove gde mogu da zaradim. Prala bih prozore, tepihe, gledala neku stariju osobu, pomagala u kui. Sve bih radila to nije protiv zakona i to nije kriminal. ta biste najvie voleli da radite u porodici, i da li smatrate da e za vas i vau porodicu uskoro biti bolje? Volela bih da i dalje radim ono to radim, ali uz mnogo manje dodatnih poslova koje trenutno obavljam uz posao medicinske sestre. elela bih da bude bolje i, normalno, oekujem. Ali u neko dogledno vreme ne oekujem da e se neto uskoro promeniti na bolje. Da li ste zadovoljni kvalitetom ivota? I kako izgleda jedan va dan? Kvalitetom nisam zadovoljna, delimino. A moj radni dan traje izmeu 18 i 20 asova. Da li poma ete deci u njihovim kolskim obavezama? Moja je srea to su moja deca dobri aci. Za sada. Sin je prilino dobar ak i njemu sestra poma e. Ona je srednjokolka i odlian je ak. Ja njoj zaista ne mogu nita da pomognem, i kada je potrebno onda se tra i profesor. Ono to je najcrnje, profesori decu kroz kolu gledaju preko svojih roditelja, ta su oni, ko ta radi... I tako, ini mi se, i ocenjuju. To deca otvoreno priaju. Da li se uzajamno poseujete i poma ete sa rodbinom i prijateljima? Poseujemo se, ali sve manje i manje. A poma emo se i u komiluku i sa rodbinom. I postoji neto to jedni drugima moramo pomoi. Gde mo emo, kad je neto stani-pani, onda se svi skupimo. I mora da se odradi i nama i njima. Imamo i prijatelje, ali jako malo... Valjevski kraj je poznat po svetkovinama, ispraajima u vojsku, svadbama, sahranama... Da li se u tome preteruje? Tu se jako mnogo preteruje, i mislim da bi tu mnogo ta trebalo promeniti. Te glomazne i skupe poklone. Ogromne svadbe. Ja mislim da nijedna nacija na svetu nema takve obiaje. I toliko praznika. A posle svih tih svetkovina se jedva ivi i pre ivljava... Da li se na tim susretima sa prijateljima i rodbinom dodirnete neizbe ne teme politike? U zadnje vreme vrlo malo priamo o politici. Ali politika se bavi nama, a ne bavimo se mi njom. Ali, izgleda na svakom koraku to je bila odlika prethodne vlasti, izgleda da nova vlast nije shvatila. I stalno doete u situaciju da ujete neto o mitu i korupciji.

398

Izabrani intervjui

I najlake je kada se te prie ne dotaknete. Jer normalnom oveku ne mo e biti svejedno, kada neto uje ili neto sazna. Koliko je zapravo nova vlast nova i ima li neke promene u odnosu na staru vlast? ini mi se da vlast nije mnogo nova, jer velike promene nema. Promene su to su oni proli, na izborima. Ali nisu shvatili da ih je narod birao. Jer narod je jako eleo promene. Svi smo eleli promene, da nam bude bolje. Neko na ovaj, neko na onaj nain. ini mi se da nova vlast nije shvatila da je uzela vru krompir u ruke. A nije shvatila da treba drugaije da se ponaa. Dola je na teku situaciju, a radi istu stvar kao i prethodna vlast. I pravi iste greke. Da li nova vlast uva ava vie zahteve meunarodne zajednice, ili svojih graana? Pa, ini mi se da se tu uopte nije snala. ini mi se da nova vlast ispunjava elje meunarodnoj zajednici, a mi smo negde ispod nogu, ini mi se. Da li je nova vlast sklona bogaenju i da li je spremna da se odrekne privilegija koje je koristila prethodna vlast? Pa ini mi se da se niko ne odrie nikakvih privilegija. Iz prethodne vlasti, ko god je doao do vlasti, niko se nije vratio na svoje radno mesto, odakle je otiao. Privilegije su sve koriene. Izmiljena su neka nova radna mesta, funkcije. Sigurno su podmitljivi. Jer vidi se u naoj optini, u naem gradu. ta neki ljudi rade, to nije obelodanjeno i ne mo e niko nita da ka e. Niko ne mo e nikoga da optu i. Ali ini mi se da e brzo stii gde su i ovi stigli, ovi prethodni. Ali jako mi je ao, jer smo eleli promene i oekivali smo da e opet doi pravi ljudi. Ali izgleda da smo na istom. Pomenuli ste promene, da li se neto u vaem svakodnevnom ivotu promenilo posle 5. oktobra prole godine? Na bolje ili na gore? Pa, skoro nita. Jeste samo to saznanje i oseaj, da je nova vlast i da su dole promene. ta nam se promenilo? Obaveze moramo sve da izmirimo, a kako nam je, vidite i sami. ta vam najvie smeta posle godinu dana? Najvie mi smeta to su neki ljudi na istim mestima. Neki su se brzo prestrojili, opet su na vrhu i opet rade iste stvari. Neka preduzea, konkretno u naem gradu, koja su bila povlaena od prethodne vlasti, evo ih i sada. Ipak, nezvanina pria ima da su aavali elne ljude u optini. I sada, prednjae u gradu i dobijaju poslove, koje ne mo e niko da dobije. A svi smo u istim zakonskim obavezama prema optini, prema dr avi. ta smo dobili promenama? Samo imena. Da li ste vi lino uestvovali u protestima pre i oko 5. oktobra? U protestima jesam. Bila sam nezadovoljna to nisu priznali nae glasove. Pre 5. oktobra nisam. elela sam uvek promene. Ali moj nain protesta i revolta bio je drugaiji. To to nisam ranije etala, ne znai da nisam elela promene. Ali mislim da i ovi koji su etali nisu mnogo dobili. Ili pocepane cipele, ili prehlade. Ili poni enje na ulici. Ja sam svoj revolt izrazila 5. oktobra, i niko me nije naterao, sami smo hteli. Organizovali smo se u preduzeu, i ili smo, pa ta bude. Zato je po vaem miljenju pao Slobodan Miloevi, i da li je to dobro ili loe za celokupnu situaciju? Pa verovatno zbog loe politike. I mislim da je mnogo verovao vrhu i elnim ljudima oko sebe. Mislim da je jako malo oslunuo ta narod misli, i ta obini ljudi misle. Oni su u stvari zbog nas, oni vladaju zbog naroda. I predstavljaju narod. Tako da nikada nisu pitali kako obian i normalan ovek ivi. A kako je obian ovek iveo u proteklih 10 godina, i ta je vama najvie smetalo u tom periodu? Moja deca su do ivela da im otac ide dva puta u rat. Svi smo jako teko to podneli, konkretno moja porodica. Ne ka e se d abe u narodu Nekom brat, nekom rat. Neke porodice oko nas su pravile biznis.

Izabrani intervjui

399

Ko se zapravo obogatio u poslednjih deset godina? ini mi se jako loi ljudi, jer su sebi dozvolili da uu u prljave poslove, da se bave nedozvoljenim stvarima. vercom, oru jem... Ono sve to je bilo namenjeno u robi i hrani kao pomo narodu, to je sve ilo i prodavalo se. Onda vam je sve jasno ko se obogatio. Jako loi ljudi. Da li se neto promenilo u ustanovama posle 5. oktobra? Konkretno, u vaoj ustanovi, koja je od vitalnog znaaja za nae drutvo? Tu se nije mnogo promenilo. Kao to se i ranije gledalo da li je dete od direktora, i tako se deca i ocenjuju. I jako mi je ao. Ja sam puno verovala prosveti. I nadala se da e se posle ovoga zavesti neki red, i da e biti sasvim drugaije. Jeste da su nau zemlju zakaili ratovi, kriza, izbeglice, pad standarda, blokada. Ali ao mi je to se tu nita nije promenilo. Da li se u prosveti deavaju mito i korupcija, i da li su uenici svesni ta se deava? Pa mislim da decu i tu ne mo e niko da la e. Deca jako brzo osete ako je neko pored njih imao dobru ocenu, a imao isto znanje ili slabije. Odmah ispriaju. I isto tako mislim da su podmitljivi. I da to mnogi ljudi rade. Ne znam zbog ega to sebi dozvoljavaju prosvetari. Trebalo bi da su to obrazovani ljudi, i ljudi koji vaspitavaju nau decu. I trebalo bi da se pozabave time. A ne samo gledaju da ispredaju lekciju, ispitaju putem pismenih ve bi, a posle kom obojci, kom opanci. Ako mislite da vaem detetu pomognete, vi morate plaati dopunske asove i spremati ga. Konkretno, moje dete se sprema iz dva predmeta, iako je odlian ak, jer da bi zadr ala taj status mora da se sprema. Nikad nismo nikoga podmitili do sada, a ne elim ni dalje. elim da moje dete ima znanje. Plaam joj as da naui, a ne plaam profesora da joj da ocenu. Ko je profesora preporuio? Preporuila su deca koja su isto tako prola. Stariji uenici koji su proli kroz kolu, kroz isto to. I preporuili su nekoga za koga su oni mislili da je najbolji. Meutim, ja smatram da profesor koji predaje ima dobro znanje. Da njih stvarno ivot tera da spremaju decu, dodatno zarauju. Da li je neophodno da se odlian uenik dodatno priprema iz predmeta za koji ima odlinu ocenu, da bi odr ao svoje znanje. To mi nije jasno. Da li je profesor koji sprema iz iste kole? Na alost, jeste. Recite mi, kakva je situacija u zdravstvu? Isto jako loa i slina onoj u prosveti. Kad bi malo nai rukovodioci, direktori i glavne sestre, svakodnevno doli i videli malo kako se radi i u kakvim uslovima. Oni su odavno postali rukovodioci pa su zaboravili kako i u kojim uslovima su oni radili. Ljudi u zdravstvu su jo nezadovoljniji i razoarani. Svi pacijenti oekuju pomo kad dou kod vas, a vi nemate ime. Revolt je i na jednoj i na drugoj strani. Ljudi su nezadovoljni jer malo usluga mogu dobiti u drutvenim ustanovama, i to uz plaanje participacija. S druge strane, ako odu u privatne ordinacije, imaju svu pa nju. Maltene samo to im kafu ne skuvaju. Lepo vas prime, razgovaraju sa vama. Prime vas ljudski, kao to bi trebalo da bude primljen bolestan ovek. Da li ima sluajeva da doktori rade na duplim stolicama, privatno i u dr avnoj slu bi? Toga ima, i to jako mnogo. Moralo je do toga da doe, kao da je to neko smiljeno uradio, da bi osiromaio dr avne firme u Sribji. Da bi ljudi jednostavno morali da idu tamo gde ima materijala. Ko ode kod privatnika, dobie uslugu, ali e je debelo da plati. Kakva su vaa iskustva sa alterima i sa onima to sede iza njih? ini mi se da je situacija ista. Ti ljudi koji sede iza odrauju svoj posao. Ali isto kao to je i ranije bilo, i sada je. Uvek vidite da neko neke papire muva. Uvek dvoje, troje preko reda zavri posao, neko overi, proveri, plati preko reda. Navike su ostale iste.

400

Izabrani intervjui

U kakvoj biste vi Srbiji eleli da ivite? U ovakvoj, ali sa mnogo veim redom i disciplinom. Kada bi se svi manje bavili svim sporednim stvarima, bilo bi nam svima bolje. Kako stoje stvari sa sindikatom u vaoj firmi, i da li on mo e da zatiti vaa prava? Da li se plaite otkaza? O otkazu nisam ni razmiljala. Sindikatu vie ne verujem. Izigrali su nas, toliko puta, da ja vie ne znam kome vie slu i taj sindikat. Kod nas ima dva ili tri sindikata. I ne znam emu pare slu e, koje se odvajaju za sindikat. Za osamnaest godina, koliko radim, ja ne znam sindikat ta je uradio za nae radnike, za nekoga kome je potrebna pomo. Da li ste i pre 5. oktobra oseali strah? Pa, plaila sam se ta e sada biti. Jer svi smo eleli promene. Plaila sam se dokle e ovo da se produ i, ako ne doe do promene. Meutim, sada, ao mi je za sve to se deava. Nisam veliki optimista, jer ini mi se da je sve ostalo isto. Da li to neko namerno koi? Da li je to jako teko? Da li su jake veze i koreni ostali, od prolog re ima, da teko ide? Raduje me to se jedino svet otvorio, to su nam sankcije skinute. Vidim da na predsednik i lanovi delegacije idu po svetu. I nadam se da e od toga biti bar neto. Da nas svet prihvati i prizna i da krenemo u neke veze i poslovne poduhvate, da se obnovi malo proizvodnja, jer u svemu tome proizvodnja ne postoji. Kakva su vaa iskustva sa policijom, da li ste imali susret sa njima? Nisam imala susrete. Nisam imala ni potrebe. Inae, poznajem jako malo ljudi koji rade u policiji. Nemam nikakva iskustva sem onoga to se ita u tampi. Vidite da su izgleda svi uuveni u to, da su svi podmitljivi, da nam posle bude ao. Ko je jai, mafija ili policija, i da li su oni u sprezi? Mislim da su u jako velikoj sprezi. A verovatno su jaki i jedni i drugi. Mnoge stvari ne mogu da se obelodane ili se kriju. Nestane ovek, pa nemate pojma gde je. Jako je velika sprega meu njima. Imate li poverenje u sudove, da li smatrate da se mo ete zatititi sudskim putem? Ne bih volela da je tra im i da se naem u toj situaciji. Ali ini mi se da sve manje ljudi veruje sudu, jer kada vidite da neko poini zloin, a posle 2, 3 meseca ponovo ga vidite na ulici, da se eta kao da se nita nije dogodilo. Smanje mu kaznu ili ga pomiluju, ili ima neko ko ga titi. Ili ga vidite na slobodi, on izdr ava pola kazne. Kako onda mo ete verovati sudu? Da li smatrate da direktori imaju prevelika ovlaenja? Velika i prevelika imaju ovlaenja. Primaju koga hoe, otputaju koga hoe. I ne znam da li se ti ljudi koga plae. Ne mislim da bi trebalo da se plae, da li razmiljaju da od nekih njihovih odluka ispataju itave porodice. Mislim da imaju i prevelika ovlaenja. Recite nam kako se informiete, koje televizije gledate i koje novine itate? Od novina itam sve to mi doe pod ruku Blic, Glas, Novosti, Politiku. Kad ko ta ima na poslu. Jednostavno, ne kupujem redovno tampu. Nekada kada kupim, donesem kui, ali ne stignem od obaveza da je proitam. to se televizije tie, najvie gledam Prvi program. Gledam i lokalne televizije naeg grada. Mo ete li da uporedite lokalne i velike TV programe? Nama konkretno vie odgovara lokalni program. Nas najvie zanimaju problemi naeg grada i okoline, jer tu ivimo. Meutim, na programu RTS-a, koji se najvie gleda u Srbiji, beogradski problemi se stavljaju iznad svih. ta nas briga, u sutini, to neka beogradska ulica nema vode. Zar i oni ne mogu imati neki svoj lokalni program? Jer ljudi koji ive po selima jako daleko, njih interesuje neto drugo. Njih interesuje poljoprivreda, i jako je malo takvih emisija, posveenih njima. A to se tie programa, ini mi se da je prethodna vlast samo hvalila svoje poteze, da je svima dobro, da je u procvatu, da je super. A ova nova vlast, ini mi se da malo pusti i jednu i drugu stranu. Ona to kritikuje ta nije dobro, ali i ono to je dobro. Ali videemo, to je samo poetak.

Izabrani intervjui

401

Da li se Drugi dnevnik RTS-a promenio i kako ste ga vi videli u proteklih deset godina? Pa, ini mi se da se malo promenio, bar za 30 ili 40 posto, ali mnoge stvari na Dnevniku su i dalje sline. Uglavnom, i dalje dominira politika: na vrh ta radi, gde je, sa kime se sastaje. Mislim, koliko je dobro za na narod da zna, toliko i nije dobro da zna svaki korak naeg predsednika. Naem narodu treba da radi svoj posao, da ivi od plate. A ne da svaki dan sedimo ispred televizora i da gledamo Skuptinu. I gledamo sve i svata... ta mislite o radu nove Skuptine? To je vie postalo smeno. Oni tamo prave cirkus od toga. Bilo je to i ranije, ja to nisam mnogo pratila, a ponekad kada odgledam bude mi ao to sam izgubila vreme gledajui to. Mislila sam da su ljudi koji odu tamo stvarno mislili to su tamo otili. Da su otili zbog naroda, da reavaju neke probleme, jako bitne. Oni predstavljaju na 1000 graana, i svako od njih donosi znaajne odluke. ta mislite sada o ovom predlogu da mukarci rade do 63 godine a ene do 58, pa izgleda da mi moramo posle penzije da direktno idemo u groblje. Jer mladi ne mogu da se zaposle do 25-30 godina. To je smeno, ta se sve tamo uje, ta rade, kako se jedni drugima obraaju. Pa tamo u Skuptini su svi obrazovani ljudi. Ja mislim da tamo nema oveka koji ima osnovnu kolu. Bruka i sramota za kulturu i obrazovanje. Kako su ljudi tamo stigli? Mislili samo Skuptina ima lekare, in enjere, ekonomiste, i ja sam mislila da e oni funkcionisati mnogo bolje. Toje nivo ispod svakog nivoa. Da li je takva Skuptina znak da nova vlast nije dorasla, ili je re o opstrukciji starih snaga koje ele da naprave takvu situaciju? Pa mislim da ima i jednog i drugog. Da ima i miniranja i opstrukcije od stare vlasti, a nova vlast se nije najbolje snala. Ne elim da branim jedne i druge, ali sve ovo je jako loe i ru no. Da li se lokalna vlast ponaa razliito u odnosu na centralnu vlast? I da li tu ima neke razlike? Ja mislim da je to isto i na lokalnom nivou. Jedni druge vuku, prijatelj svoje prijatelje. I to mi smeta to rade veze. Ako niste u nekoj partiji, vi ne mo ete nai posao. To nije, ini mi se, jo dotle stiglo, jer se novi jo nisu ukorenili. Ali ne mo ete neto dobiti ili zavriti ako niste u nekoj stranci koja vlada. Koje su stranke u Valjevu na vlasti? Kakva je nova vlast? Pa vlada DOS, i uz njih jo neki. Ja mislim da su velike korene u Valjevu ostavili SPS... Ljudi su se samo prestrojili i promenili imena strankama. Ja mislim da je to jo uvek njihova vladavina. Nova vlast iste greke pravi, kao i prethodna: isto se ponaaju kao da su u dogovoru i sprezi. Da li nova vlast uva ava vie zahteve svojih graana ili meunarodne zajednice? Mislim da iznad svega stavljaju zahteve meunarodne zajednice. Ako sam dovoljno informisana, ini mi se da je sve iznad interesa naroda. ta mislite o Bogoljubu Arsenijeviu Makiju? ini mi se da je on imao elje kao i svi normalni graani. Mislim da je i on normalan, apsolutno. Mislim da je on u svoj toj masi bio ponet, kao i svi mi, elei najbolje. Mislim da je izleteo iznad svih i da je zloupotrebljen i iskorien na neki nain. ini mi se da i on osea neku slavu, u svojoj dui, to je dolo do promene, i da se ne snalazi sada u toj slavi. ini mi se da bi trebao malo drugaije da se ponaa, razmilja i radi drugaije. Zato se, po vama, raspala biva Jugoslavija? Mislim da se raspala samo zbog politiara. Narod nije eleo raspad, a kamoli ovakav. Zato je dolo do ratova i da li su oni bili neizbe ni? Mislim da je raspad Jugoslavije mogao da se odigra i na drugaiji nain. A bio je neizbe an jer su se u sve to uplele i strane sile. Zato je rata ipak moralo da bude. Ipak, za sve su krivi politiari.

402

Izabrani intervjui

Ko je uestvovao u tom ratu, vojska, policija, paravojne formacije, pojedinci? Tek sada shvatam da mi nita nije jasno. Tada smo gledali tako. Mislim da je vojska imala stravine propuste, jer su dozvolili da stigne to oru je sa strane. Imali su snimke, znali su ta se uvezlo, ta je stiglo u zemlju. I vojni, dr avni vrh je sve znao, imao je konce u svojim rukama. Ali prave poteze niko nije povukao. A ljudi su ispatali. Ko je imao najvee koristi od rata? Veliki broj ljudi je imao koristi od rata. Uglavnom politiki vrh. A ko je najvie izgubio u ratu? Narod, porodice. Pogledajte koliko samo imamo invalida, koliko iro-rauna preko kojih ljudi tra e pomo, koji ive na ivici egzistencije, koji su ostali bez kue, bez doma, bez porodice, bez ognjita. ta mislite, kako je njima. Koliko su oni izgubili. A oni koji su se obogatili vie i ne znaju gde imaju raune, to u zemlji, to u inostranstvu. I na njima i na lanovima njihovih porodica. Oni su obezbedili, ini mi se i svoje praunuke. Da li ste vi uli za neki zloin koji su poinili Srbi u prethodnim ratovima? Bilo je mnogo toga to je pripisano Srbima. Ja lino ne znam i ne bih mogla da budem svedok, ni da tvrdim tako neto. Ali, sve je mogue. Mo da je to dolo do nekog revolta i do neke osvete. Ja lino ne mogu da stanem ni iza ega. Mislim da je mnogo toga Srbima pripisano i to nije bilo. Ko je u ratu inio najvie zloina? Mislim da su najvie zloina napravile paravojne formacije i one su najvei revolt izazvale, da ljudi prave to to su pravili: da mue, da se zakrvi u narodu. Mo da je mnogo toga i vlast uinila. Kako se prialo, mnogo se droge koristilo. Zato je i stiglo do ega je stiglo. Lino mislim da je vojska i narod najmanje zloina poinio. To su bila sve deca. A vojska i oficiri koji su trebalo da povedu narod i da stanu na stranu naroda, oni su napravili greke i izdali narod. Rekli ste nam da je va suprug bio u dva rata. Kako je on podneo rat, i kako se ponaao kada se vratio iz njega? On je to podneo, naravno, kao i svi drugi ljudi, sa strahom. Oni koji priaju prie da se nisu plaili, sigurno la u. A svi su se plaili. Oni tamo na ratitu, a plaili smo se i mi ovde. Stravine psihike posledice su ostale. On dve godine nije bio za normalan razgovor. Nita ga nije interesovalo. Uzme novine, samo ih dr i, a ne ita ih. Kada se skupi drutvo i zapone bilo koja tema, on se zamisli i izoluje se. Izgubi se. Ne uestvuje u razgovorima, ne komunicira. Dugo mu je trebalo da se oporavi od svega i da zaboravi ta je video i ta je do iveo. Trojicu ljudi je sa ratita odvezao u Beograd u besvesnom stanju. Svi smo tu oteeni, ali pogotovu moj suprug kome je zdravlje bilo ugro eno. On je bio u Vukovaru u zimu 91. godine, u tom hladnom periodu. Drugo uee u ratu mu je bilo za vreme NATO agresije na nau zemlju. Bio je tri meseca mobilisan zajedno sa svojim kamionom. Nismo tra ili nikakvu naknadu za to. Ljudi koji su otili iz radnog odnosa, sve im je bilo plaeno. Rezervisti privatnici su morali sve sami da plate. Kako gledate na NATO agresiju, i kako ste je vi do iveli? ta da vam ka em. Grozno smo do iveli. Teko. Svi smo se plaili. Sada gledamo i sluamo da je politiki vrh uvek znao gde e i ta e biti bombardovano. ta se u televiziji dogodilo. Na mostovima niko nije stradao. Zbog ega? Zar mislite da je to sluajnost, to niko ni na jednom mostu nije stradao? Da li zloincima u ratu treba suditi? Lino smatram da zloinci nisu ni svesni svog zloina. A treba im suditi kod nas i u naoj zemlji, jer su oni nama naneli velike nevolje i velike muke. Sve su nam upropastili. I zemlju i narod i standard, ivot i preduzea, i deju radost. Mnogo je dece zbog njih prolilo suze. Da li Srbima treba neko proienje? Pa verovatno da je potrebno neko olakanje due. I jednostavno neka ispovest. Svak u svojoj dui nosi neku svoju te inu. Da li je mogao da pomogne ili nije. ta je

Izabrani intervjui

403

moglo. ta smo mi u stvari. Bili smo igrake, pijuni... I imam utisak da su svi znali za ovo bombardovanje. I sada kada gledate, sva ta agresija i to stradanje ispade kao crni humor, smejurija, u stvari. Neko je znao. Ali smo mi drhtali, gasili svetla. Sve po nareenju nekoga. Konkretno u naem gradu, dok predsednik optine ne objavi da je pala bomba, niko drugi to nije smeo da objavi. Kod nas kada je i bilo ono pomraenje sunca, kao normalne prirodne pojave, od muve su pravili medveda. I od toga su pravili katastrofu. A kada nas je stvarno zadesila nesrea, tu su najmaanje bili oni koji su trebali da budu prisutni. Za sve su to krivi politiari, 99%. ta je za vas meunarodna zajednica? ini mi se jedna velika sila, s kojom treba saraivati. A ne treba pristati na sve to zahteva. Jer oni misle ako imaju mo, novac i sredstva da mogu da sve stave pod noge. I na kraju e tako i uraditi. Da li e na kraju sve biti onako kako Amerikanci hoe? Ne bih elela da bude, ali mo da velikim delom e biti tako. Kako gledate na teroristiki napad na Ameriku? Ja lino mislim da je to neto to su oni zaslu ili za sve ove godine. Samo koliko su atomskih bombi bacili na nedu ni narod, na decu... Da ne priam o posledicama ta je bilo. Pa ta vi mislite, da e ceo svet veito da uti i da trpi, i da pusti da Amerika radi ta hoe. ao mi je to su stradali civili koji su nedu ni. Politiari su uvek zatieni. A da li je politiar stradao u nekom ratu... Mislim da su Americi svi la na sauea izjavili, i da su svi eleli neku osvetu njima. Mislim da su obini ljudi bili rtve. Amerikanci su to zaslu ili. A najvea sila koja mo e da sve to okrene na drugu stranu, to su sami Amerikanci. Da shvate koliko su zloina u poslednjih pedeset godina uinili u svetu. Zato mislim da je proienje primerenije Amerikancima, nego Srbima. Ono je potrebnije njima 200% nego nama. A potrebno je svakom oveku koji misli da je mogao bio kome ili bilo kada nekome da pomogne... Da li mora Srbija da se povinuje ama ba svakom zahtevu meunarodne zajednice? Mislim da ne mora i da je to stvarno smeno. Zato? Ja sam bila protiv prethodne vlasti. Da li je na bivi predsednik kriv ili nije, trebalo mu je suditi ovde. Treba narod da mu sudi. Ako je kriv, kriv je. Ako nije, neka puste lepo oveka. Od ovog hakog suenja se pravi cirkus. Da li je svet protiv Srba? Mislim da jeste. Njima smeta na polo aj i nae prirodno bogatstvo. A mi Srbi upadamo u sve neprijatnosti, u koje smo i do sada upadali. Da li smatrate da je Srbija deo sveta? Pa, u svakom sluaju mi smo neraskidivi deo sveta. Ali polo aj u Evropi je veoma vezan, naa prirodna bogatstva mnogo interesuju ljude u inostranstvu, tako da smo mi interesantni, hteli to ili ne. ta mislite o odlasku mladih ljudi u inostranstvo? ta da vam ka em. Mnogi ljudi koji su tamo otili nisu zadovoljni sa tim. Za svoju decu bih ipak volela da ostanu ovde, jer nigde ovakvog ivota nema, slobode kao to je ovde. Ali ini mi se da ovde u narednih 10 godna ne mo e biti bolje, ako se ne krene sa promenama. Ko ste vi, ta ste vi? Graanin koji protiv svoje volje prolazi kroz sve ovo. I da ja i moja porodica doekamo bolje. Ali sporo ide. Svi smo mnogo oekivali od ovih promena, ali ini mi se da jako sporo, jako malo, jedva primetno, u nekim granama se oseaju promene. Kakvi su Srbi kao narod? Mislim da su Srbi jako dobri kao ljudi. Samo im treba vrsta ruka i dobra disciplina, i Srbi bi bili veoma dobri radnici. Ima dobrih ljudi: poslunih, humanih, dobrih, jako pametnih... Znate li kada je Srbija jela kaikom, a ta je svet tada radio. Mi smo imali nesrene

404

Izabrani intervjui

okolnosti da smo se stalno vraali unazad, izmueni ratovima. A i dalje mislim kada bi sve krenulo u plus, ne znam kako, da bi Srbija procvetala. U kojoj zemlji ivite? Sada ve vie ne znam. Ovo je sada mala Srbija. To nije vie Jugoslavija. Na ta vas asocira Jugoslavija? ao mi je to se raspala. elela bih da neko spolja vrati sve kockice, kao to smo nekada bili. ini mi se da bi tada bili vei, jai, sigurniji. Bili smo slobodni. Mogli smo da putujemo, da letujemo, da zimujemo. Da ne razmiljamo da neki grad u Hrvatskoj, Livno ili neki drugi grad, va i za jaka ustaka uporita... ta je glavna konica za procvat Srbije? Mislim da svu pomo koju dobijemo iz sveta, i naa lina sredstva kada bi se usmerila na prave stvari, na prave grane, da bismo tako proli. Tu se niko nije snaao. Sredstva idu na drugu stranu, jednostavno se tope. Da li vam smeta kad se zvi di jugoslovenskoj himni, Hej Sloveni? Apsolutno. Zato? Kad mi uva avamo ceo svet, zato neki narod ne bi uva avao nas? Drago mi je to se prvenstvno u kik-boksu organizovalo kod nas. Da svet ima poverenja u nas, 60 zemalja se skupilo. Meutim, mislim da nama treba menjati himnu, kad smo ve ostali takvi, kakvi smo. Nama treba himna Bo e pravde. Da li bi vam smetalo kada bi stranac vodio nau reprezentaciju, ili kad bi neki strani igra igrao za nau reprezentaciju? To prvo mi ne bi smetalo, mo da malo. Ali kada bi imali super rezultate, to da ne. Meutim, smetalo bi mi kad bi neki stranac igrao za nau reprezentaciju, jer to ne bi bilo primereno... Da li biste voleli da ste Amerikanka? Ne, ni u jednom trenutku. Volela bih da ivim u normalnijem svetu. Da od svoje zarade mogu sebi da priutim normalne stvari. Poruka za kraj? Da radimo i da se ne bavimo politikom. A oni koji se bave politikom da vode rauna o svemu, jer oni su ispred naroda. Njih je narod birao. I to treba da shvate. Kada to shvate svima e biti bolje.

Izabrani intervjui

405

aak (A-KD-5) mukarac, 39 godina, SSS, obuar

Za poetak mi reci neto vie o svojoj porodici. Ko su lanovi tvoje porodice, sa kim ivi, koliko dece ima? O enjen sam, ivim u porodici sa enom i dvoje dece i u istom dvoritu mi ivi majka. Koliko vremena dnevno provodi sa porodicom i koliko uopte vremena provodi sa porodicom onih dana kada si manje ili vie odsutan? U proseku tri do etiri sata dnevno. Ostali deo dana su deca sa mnom ili sa enom, ali nismo zajedno. Koliko sam shvatila, ti i tvoja supruga ste podelili poslove oko dece i kue? S obzirom da smo specifina porodica po tome to imamo jedno hendikepirano dete, a uz to i ja i ena imamo obaveze, morali smo podeliti poslove. Dete ide u kolu i potrebno ga je svaki dan odvoziti u kolu i dovoziti iz kole i tu obavezu preuzimamo naizmenino, nekad ja nekad ena. Koliko tvoja erka ima godina? etrnaest. To je osmi razred? Da. Koliko si upuen u probleme svoje porodice? Mislim da sam dosta upuen. Sin mi otvoreno pria o svemu, erka manje-vie, ali mislim da tu nema nikakvih prepreka. S obzirom da tvoja mama ivi u istom dvoritu, da li tu postoji neki zajedniki ivot, ili su domainstva odvojena? Domainstva su odvojena, ali se pretapaju. Baba ivi u svojoj kui, ali je to deo nae kue i stalno je tu oko dece. ta si po zanimanju,ta radi i ta si zavrio? Po zanimanju sam graevinski tehniar, a radim kao obuar vec desetak godina. Graevinskim poslom sam se bavio jako kratko i to ne kao graevinski tehniar. Radio sam u jednoj graevinskoj firmi u aku, poslove koji nemaju veze sa tom tehnikom strukom. Koji su to poslovi bili? Posao majstora armiraa, to je trei stepen srednje strune spreme. Zato si radio taj posao? Da li je to zato to nije bilo mesta tehniara? Da li je bilo mesta ili ne, ja nisam znao. Postupak je bio takav. Radili su se prvo neki drugi poslovi, pa se tek kasnije sa steenim iskustvom prelazilo na mesto tehniara. Meutim, ja to nisam mogao da saekam i napustio sam taj posao. Da li se sea koje godine si preao na posao koji sada radi? 1989. godine sam napustio graevinarstvo i postao obuar. Jesi li radio samostalno ili u okviru neke firme? Prvih est godina sam radio u okviru firmi, da bih sledee tri godine radio samostalno, posle ega sam ponovo poeo da radim u jednoj obuarskoj firmi, u kojoj radim i danas. Da li si se, pored poslova iz obuarske struke, bavio jo neim da bi materijalno obezbedio svoju porodicu? Bilo je pokuaja sa nekim posliima tipa prodaja i preprodaja, mada mi nita od toga nije polazilo za rukom. ta bi najvie voleli da radite kada bi mogli? Da li biste ste vratili svojoj struci? Ne bih se vratio. Najverovatnije u ostati na ovome to sada radim. Nekada sam voleo graevinu, ali sada mislim da to nije posao kojim bih mogao da se bavim ceo ivot. Da li u aku ivi od roenja? Ne. U aak sam doao 1972. godine, kada sam imao deset godina. Otac je radio u Hidrotehnici i radio je na izgradnji brana, tako da smo se selili svaki put kada bi to oev

406

Izabrani intervjui

posao zahtevao. iveli smo na erdapu i Kokinom Brodu pre nego to smo se doselili u aak. Da li ti se aak dopada kao grad? Da. aak je fenomenalan grad. To je sredina za sebe. Kada bi mogao, da li bi se preselio u neki drugi grad? iveo sam i u Beogradu, ali ne bih se preselio nigde, osim kada bih morao. Koliko si ukljuen u aktivnosti koje se deavaju na nivou aka, odnosno u mesnoj zajednici kraja u kome ivi? Nisam neto posebno ukljuen, ali iz razgovora sa komijama uglavnom znam ta se deava u mesnoj zajednici, to se tie politikih i vanpolitikih stvari, kao i lokalnih stvari koje se tiu nas koji ivimo tamo u prigradskom naselju. Najee se diskutuje o mogunosti reavanja nekih lokalnih pitanja, kao to su dovoenje gasa i struje, menjanje bandera itd. Kako izgleda jedan tvoj prosean dan, odnosno koliko si zadovoljan kvalitetom tog dana i koliko ima vremena za dru enje sa prijateljima? Posao koji radim mi ne oduzima puno vremena, ali je to vreme pogreno rasporeeno, u smislu da nemam onaj slobodni deo dana kada doem sa posla. Na poslu ostajem 6-7 sati, a svo ostalo vreme imam obaveze oko deteta i oko kue. Nekada mi se desi da na poslu pre podne provedem etiri sata, a posle podne tri, tako da sam ceo dan aktivan. Koliko ima vremena za dru enje sa prijateljima, komijama i roacima? Da li ima vremena za uzajamne posete? Sa prijateljima se dru im u veernjim asovima, kada pozavravam sve obaveze. To je period od 21:00 do 03:00. Koje su najee teme razgovora kada se naete sa prijateljima? Poslednjih godina je to bila politika, verovatno zato sto smo svi bili pod velikim pritiskom teke ekonomske situacije. Znai, zadnjih 5-6 godina teme su bile uglavnom politika i ekonomija. Da li su postojali sukobi oko nekih miljenja, da li ste se svaali oko nekih tema? Kako da ne, to je bila uredna pojava. Desi se sukob miljenja, bude svae i po neke psovke, ali se na kraju uvek pomirimo. Neka naa generacija je sa roditeljima imala najvee sukobe to se tie politike. Kako je to bilo kod tebe? Moj otac je mrzeo komuniste i ja nikada sa njim nisam imao problema oko politike, jer su nam politiki stavovi bili slini. Rekao si maloas da si sa prijateljima poslednjih godina priao o politici. Da li to znai da se neto promenilo u meuvremenu i da li se tvoj ivot promenio posle 5. oktobra? Pria se nije mnogo promenila. Sada se pria isto to, samo u nekoj bla oj formi. Onda smo imali protivnika i jake argumente, a sada su miljenja podeljena, pa se ne pria o ruenju vlasti ve se kritikuje vlada, u smislu toga ta je i kako neto uraeno i ta nije, a trebalo je uraditi. Da li je nama posle 5. oktobra bolje ili gore? Evidentno je bolje. ta je bolje? Sve je bolje. ivi se rastereenije, narod nije toliko pod presijom. to se ekonomske situacije tie, nije neto preterano bolje, mada narod mo da ne zna da ceni postignuto. Ja sam uvek radio neto da bih lepo iveo i provodio sam dosta vremena na poslu da bih iveo kao to sada ivim. Sada manje radim i manje i imam, jer mi manje i treba. Nekada mi je trebalo mnogo, pa sam mnogo i radio i uvek sam imao. Bilo mi je teko, ali se nikada nisam odricao kafane, cigara i garderobe. I dalje se ponaam kao to sam se nekada ponaao. U tom smislu nije se neto posebno promenilo, ali mi je lake jer imam neku sigurnost. Lino se nadam da e, to se promena tie, ii na bolje.

Izabrani intervjui

407

Da li su neophodne ove postepene promene, s obzirom da smo svih ovih godina iveli kako smo iveli? To je neminovno. Od prazne kue ne mo e da bude nita. Kua mora da se napuni da bi liila na neto i zbog toga se mora proi kroz sve ovo. Ljudi sa kojima ja priam su manje ili vie zadovoljni, i to su uglavnom stvari oko kojih se obino prepiremo. U principu je bolje i mislim da ide sve bolje. Kako si se nekada informisao? ta si itao, sluao i gledao, a kako se informie sada? Imao sam tu sreu ili nesreu to mi ena radi u informativnoj kui, pa sam uglavnom preko nje dolazio do tih informacija i bio sam uvek unapred informisan. to se sadanjeg informisanja tie, ono je kud i kamo bolje nego to je bilo. Ne mo e se uporediti Dnevnik RTS-a nekad i sad, mada tamo rade slini ljudi kao nekada. Po meni je nezavisnost medija jedna velika la i mislim da to nikada nije bilo i nee biti, ni ovde, ni nigde u svetu. Onaj koji je plaen za to mora da pria ono to mu se ka e i samo je pitanje koliko e informacija biti drska i koliko je narod spreman to da prihvati. Komunisti su znali da narod ne razmilja svojom glavom i onda su im drsko i bezobrazno servirali svakakve la i. Mislim da je narod vie bio u strahu i da veliku veinu tih la i nije ni progutao. Koje TV stanice sada najvie gleda? Sve vie gledam nacionalnu televiziju, zatim od lokalnih gledam BK zato to imaju prihvatljiv program, brzo se menjaju emisije i za kratko vreme mogu da doem do emisije koju bih da gledam. Od lokalnih gledam jo i TV Politiku. Da li si u kontaktu i sa ljudima iz vlasti i da li informacije dobija i od njih? Postoji par ljudi iz vlasti koje znam, ali sa njima ne priam o politikim stvarima, mada se ponekad mo e uti neto u vezi sa poslom. Stvari o kojima priamo vie su vezane za neke politike dogodovtine nego za prave informacije. Da li si lan neke partije? Nisam. Da li si nekada bio? Ne. lanstvo podrazumeva odanost toj partiji i ja onda ne bih mogao da kazem ta hou. Sada smo svi u toj borbi i nemamo konkretnog neprijatelja. Mi smo stvorili 5. oktobar i snosimo odgovornost za to. Glupo je da napravimo neprijatelja od onoga koga smo mi doveli na vlast, ali ako bude moralo, napraviemo. Jesi li 5. oktobra bio ovde ili u Beogradu? Bio sam u Beogradu. Ne bih mogao sebi da oprostim da taj dan nisam bio u Beogradu. Mi smo, ovde u aku, oseali da e to biti sudnji dan. Narod je bio maksimalno naelektrisan i raspolo en za revoluciju. Znali smo da e se neto desiti. Da je bilo ta vlast pokuala da uradi tog dana, desio bi se nevien masakr Srba. Opisau ti jedan dogaaj koji se desio na putu za Beograd tog 5. oktobra. Na ulasku u Beograd, kolona u kojoj se nalazio autobus u kojem sam bio je odjednom stala, voza autobusa je otvorio vrata i trojica momaka su izletela i fiziki napala jednog iu. Kasnije sam saznao da ih je ia provocirao i svata im pokazivao. Taj dogaaj ilustruje raspolo enje koje je vladalo u narodu tog dana. Znai, misli da je taj 5. oktobar morao da se desi? To je bilo neminovno, i da se nije desio pola onih ljudi bi zavrilo na psihijatriji, ne bi mogli psihiki da izdr e. Neposredno posle 5. oktobra nastupile su promene na raznim nivoima i u raznim ustanovama, mislim pri tom na aak, i te promene su nekada bile euforine. Da li je taj proces zavren i da li su dovedeni pravi ljudi na prava mesta? U principu to nije dobar metod, mada se u svetu verovatno to radi na slian nain, samo to je kod njih to podignuto na jedan vii nivo, pa to ne izgleda drastino kao kod nas. Mislim da oni koji se bore da dou na vlast ne rade to da bi nekoj vanstranakoj

408

Izabrani intervjui

linosti omoguili bolji ivot ve da bi pokazali da imaju najbolju ideju, jer samo tako mogu da dobiju podrku birakog tela da bi doli na vlast. Oni postavljaju svoje ljude, jer je normalno da su im za sprovoenje neega potrebni ljudi od poverenja. To je moja logika. Izbor tih ljudi ne mora uvek da bude dobar i u veini sluajeva nije dobar. Veliki broj ljudi iz partijskog vrha nije sposoban da radi ono to radi. Kod nas u gradu postoje 2-3 kole gde su direktori ljudi neadekvatnog obrazovnog profila za taj posao. Direktor vodovoda u Mrajevcima ima srednju kolu koja nema veze sa tim zanimanjem. Verovatno to sve dolazi sa tom politikom borbom i demokratijom, a narod e to da oceni, pa e partije same po sebi da di u nivo svojih ljudi i morae na elo partije da se dovedu pismeniji ljudi. Kada je Miloevi doao na vlast, dosta je obeavao i uz njega su opet ili neki obrazovani ljudi, neki spremni kadrovi za onu politiku koju je on vodio. Po meni su sada neke stvari sline. Ljudi se i dalje dovode po politikoj liniji, to nije loe i u emu se sla em sa tobom, ali se postavlja pitanje da li su ti ljudi sposobni za pokrivanje tih mesta. Komunizam je nasledio celu dr avu, a samim tim i sam kadar. Ne mo e jedan doktor nauka u jednopartijskom sistemu, kada ga pozove predsednik drzave, da ka e da nee da radi za njega. Meutim, kada bude postojalo osamnaest partija, one nee moi da imaju osamnaest Akadamija nauka. Sve partije zajedno nemaju dovoljno pismenih i obrazovanih ljudi koji bi mogli da vladaju dr avom. Isti je sluaj i sa naom lokalnom vlasti. Ti ljudi ne mogu samostalno da vladaju mesnom zajednicom, a kamoli celim gradom. U naem gradu nijedna partija ne mo e da vlada celim gradom. ta misli, kakve bi javne ustanove trebale da budu? Mislim da e ovako stanje potrajati jo nekoliko godina, a da e na kraju ipak isplivati strunost i da e ljudi od struke, od znanja i sposobnosti morati da se cene i morae da se lobiraju tj. politike partije e morati da takve ljude privuku sebi da bi mogli sa njim neto da urade. To sve zavisi od toga da li e na elu tih partija biti dobri ljudi, jer ako budu loi onda e svi ispod njih morati da budu loiji i loiji, i na kraju e takve partije propasti. to se tie ustanova, strunost mora da se plati i da se ceni. Verovatno e se vremenom podii ta moralna osnova pa e ljudi vie ceniti kolu, obrazovanje i zvanje. Pristalica sam plaanja kolarine za decu, zato to bi to sobom povuklo i tra enje odgovornosti od strane profesora za eventualno loe znanje i nezainteresovanost dece na asovima. Tada ne bi bilo potrebe da se deci privatno plaaju profesori, zato to su profesori u koli nesposobni da detetu na pravi nain prezentuju gradivo. Za vaspitanje dece su odgovorni roditelji i oni treba da naue svoje dete da ne sme da se svaa sa profesorom i da se neprimereno ponaa u koli. Svedoci smo uvoenja veronauke u kole. Kakav je tvoj stav u vezi sa tim? Mislim da je to odlina stvar. Vera je neto to postoji dve hiljade godina i mislim da se nee pojaviti idealnija stvar od Biblije i vere. Ako to postoji dve hiljade godina i nije propalo ni u jednom drutvu osim komunistikom, onda mi to moramo vratiti deci na najbolji nain. Pri tom ne mislim na onaj slepi verski nain, kao to je voenje dece na liturgije, ve na versko obrazovanje dece na jedan njihovom uzrastu prihvatljiv i interesantan nain. Koliko sam informisan, u naim kolama ne postoji veliko interesovanje za uvoenje tog predmeta, to je verovatno uslovljeno uticajem roditelja na decu i pedesetogodinjom vladavinom komunizma na ovim prostorima, ali mislim da e se vera vremenom vratiti u narod, jer to je jedina stvar koja mo e da okupi srpski narod. (...) Smeta mi svo to preterano podozrenje u stvaranju ove nase dr avice. Mislim da svi imaju neki interes. Niko se ne anga uje da spasava neke tamo Srbe koje su do skora satanizovali, sada ih kao vaskrsavaju. Interes srpskog naroda nije u tra enju nekih donacija po svaku cenu. Mi jesmo u situaciji da moramo da uzmemo sve to nam se daje, i mislim da emo svaku tu donaciju morati na bilo koji nain da platimo. Postali smo ispitni poligon za ispitivanje svega i svaega. Preplavljeni smo posetama raznih meunarodnih

Izabrani intervjui

409

organizacija koje nemaju samo finansijski interes nego i interes da saznaju neke stvari koje na svom narodu ne mogu da ispitaju, a to su psihiko stanje naroda posle revolucije odnosno za ta smo to mi sposobni, dokle mo emo da idemo i koliki nam je prag izdr ljivosti. Sa stvaranjem demokratskog drutva stvaraju se nevladine organizacije, kao npr. Otpor, koje na demokratski nain i us pomo finansijske podrke iz inostranstva mogu mnogo toga da promene na politikoj sceni, to je Otpor i uradio. Mislim da je ovoj dr avi potrebna grupa od pedeset ljudi starijih od sedamdeset godina koji e samo da vode rauna o nacionalnom interesu ove dr ave i da njihov stav bude vodilja ovom narodu. Sada naa vlast vodi rauna o nacionalnom interesu, kako na saveznom tako i na lokalnom nivou. Sve te institucije sada postoje, ali mislim da pored njih treba imati savez staraca, sa ogromnim iskustvom i znanjem, koji e da bistri svu tu politiku i koji bi jednom godinje davao saoptenja, a reagovao samo u trenucima kada treba preduprediti neku greku. Koliko si zadovoljan sa novom vlau? Vlast je dola tako kako je dola, u takvoj je poziciju da ne mo e mnogo da utie na ovu meunarodnu politiku. Tu su stvari ve dovedene do kraja i tu ini ne mo e da vodi svoju politiku. ovek sa praznom dr avom i bez uticaja na bilo koga i svi njegovi prijatelji po svetu su to bili dok je trajala borba protiv Miloevia i to nisu prijatelji na nekoj ravnopravnoj osnovi. Misli da je on prinuen da ini sve to ini da bi neto dokazao? Trenutno on mora donekle da se opravda. On je u jednom uradio neke stvari visokog rizika? Jeste. On nije pokazivao da ima toliko srca. Nisam oekivao da e da uradi sve ovo to je uradio. Svaka mu ast na tome to je uradio. Malo ljudi iz te politike garniture bi imao smelosti da uradi ono to je on uradio. Njegovi potezi do sada su dobri u smislu da je ovoj dr avi i narodu bolje. Da je Miloevi vodio takvu politiku, mi bi bili prva meunarodno priznata dr ava od svih iz bive Jugoslavije. Po meni smo mi trebali da se otcepimo jo kada je to uradila Slovenija, odnosno da se mi otcepimo od njih, i istog sam miljenja sada to se tie Crne Gore. ta imamo mi sa Crnom Gorom. Ne ivimo mi u Crnoj Gori. Ovaj narod niko ni za ta na pita. Ja ne elim i nisam eleo savez ni sa jednom od republika bive Jugoslavije. Sada ne elim savez ni sa Crnom Gorom, pa ak ni sa Vojvodinom. Neu da ivim sa Maarima, i to moram jasno da ka em. umadija mora jednom rei NE. Mi do ivljavamo velika poni enja. U Crnoj Gori ima 600.000 stanovnika. Na prole izbore je izalo njih 100.000 i izabralo pola rukovodstva za Saveznu vladu, koja vlada sa 10.000.000 Srba. Tu nema pameti. Tih 100.000 koji su izabrali to rukovodstvo je iz severne Crne Gore od kojih pola ivi u brdima i ne zna da je Tito umro. Savezna vlada ide na to da se Crna Gora i Srbija ne otcepljuju i da i dalje postoji savezna dr ava i da je tako svima bolje. Bolje je svima da budu zajedno, ali ako Crna Gora insistira na otcepljenju ili nekakvom njihovom modelu saveza, onda moramo i mi neto da se pitamo. Sve izbeglice koje su dole kod nas bolje su ivele od nas, a mi smo bili najbogatija republika. Ko je to sve finansirao? Ko je pravio takav raspored da ovek u Invest-banci u Sarajevu ima duplo veu platu nego ovek u Invest-banci u Beogradu? Ko je tim Bosancima stalno davao pare? Isto je i sa izbeglicama iz Hrvatske. Ili su oni bili preterano pametni pa su tako dobro iveli, ili ih je neko finansirao da bi utali. Kada je puklo, opet je puklo po nama. Ilo se tamo da se ratuje, pa se onda po povratku radilo na doekivanju i zbrinjavanju izbeglica. Da li je Jugoslavija morala da pukne? Morala je da pukne. Ideja jugoslovenstva mi je uvek bila strana. Moj paenog se izjanjavao kao Jugosloven i ja sam ga pitao ta je on i kako mo e biti Jugosloven, kada sam ja stvorio Jugoslaviju. Sada, posle deset godina, moj paenog se izjanjava kao Srbin. Jugoslavija je bila vetaka tvorevina i morala je da se raspadne. Bili smo

410

Izabrani intervjui

vienacionalna zemlja i mala varnica je bila potrebna da pokrene raspad. Neki muslimanski mangupi su ubili dvoje-troje Srba, onda se pojavi eelj sa svojom armadom, pa podigne pola Foe i za as je poeo rat. Ideja bratstva i jedinstva je trajala dok je bila pod kontrolom, i im nekome vie nije bio interes da ovde bude jedinstvena dr ava, on nas je lako potpalio. Srbi, kao narod, su trebali da znaju da to nee trajati i to je trebalo da bude deo nacionalnog interesa, a ne da nam Hrvati ponovo naprave Jasenovac i da nas Muslimani pokolju kao to su nas poklali. Ja nisam nacionalista, vec samo mnogo vie volim Srbe od ostalih naroda. Ova dr ava ne sme da bude graanska drzava, jer ima 10.000.000 Srba. Ne mogu ja da odgajim sina i da ga poaljem u vojsku i, recimo, zarati se, i pogine 500 Srba i dva neka Jevreja. Mi moramo da budemo dr ava Srba, koja uva ava sve nacije, sa istom ravnopravnou kao to su oni. Tako mora da bude formulisana ova dr ava. Engleska je, na primer, dr ava Engleza, a ne nekih Marokanaca koji tamo ive. Englezi tite svoje nacionalne interese, kao to mi moramo da titimo svoje. ta misli, kakva je uloga Srbije, odnosno njena krivica i odgovornost za zbivanja u proteklih deset godina? Mislim da Srbija snosi veliku odgovornost. Greka je bila uopte braniti Jugoslaviju. Tu je Miloevi napravio najveu greku. Njegova politika je bila pogrena od starta. Da smo tada imali svoje vee staraca, koje bi reklo mi emo sada da se otcepimo pre svih, mi bi sada bili mala vajcarska i ne bi imali problem na Kosovu. ta misl, kako e se reiti ovaj problem Kosova, posle izbora koji su se tamo dogodili? Mi smo toliko mali da ne smemo dozvoliti da bolujemo na Kosovu. Nama je Kosovo rak-rana. Istroiemo se borei se za Kosovo, koje neemo povratiti, i moramo biti svesni da smo izgubili. Izgubili su i Rimljani rimsko carstvo, pa nita. Propale su velike imperije, i sve se promenilo, pa je dolo vreme da se promeni na stav prema Kosovu. Mi moramo od Kosova uzeti ono to mo emo. Treba upregnuti sve snage i uzeti to vei deo Kosova. iptarima treba dati taj deo koji poseduju sada i napraviti granicu, prokleti svakog ko proda stopu srpske zemlje iptaru i voditi takvu politiku da ne dolazimo vie u sukob sa njima. Jedino tako mo emo napredovati. iptari su sve pare koje su imali ulo ili u lobiranje ljudi, svetsku politiku i naoru anje, i dobili su ono sto su tra ili pedeset godina. Nisu iptari mnogo pametni da im neko ka e da prave po desetoro dece, ve je to nacionalni interes da bi oni imali to vie stanovnika, da bi mogli da nas pojedu jednog dana, i budu li se ovako razmno avali, doi e vreme kada emo biti manjina u sopstvenoj dr avi. Prema tome je bolje da nemamo pare dr ave, a da imamo naciju, narod i svoju dr avu manju za to pare. iptari su radili na ideji da uzmu Kosovo i sada su to i uradili, ne celo ali njegov vei deo, a onda e jednom doi na ideju da uzmu sve do aka i Kraljeva. To njihovoj naciji nee predstavljati veliki problem, jer su Srbi potkupljiv narod, i ukoliko se neto ne promeni iptari e kupiti i Pomoravlje. Narodu treba na razumljiv nain objasniti da je u naem nacionalnom interesu da damo Kosovo. Kako gleda na meunarodnu zajednicu, poto je ona prisutna kako na Kosovu tako i kod nas, preko raznih donacija i interesnih sfera? Da li meunarodna zajednica ima interesa pa ula e u nau zemlju putem donacija posle pada Miloevia, ili je to oseaj krivice meunarodne zajednice za ono to je bilo svih ovih godina? Evropa se plai ideje stvaranja Velike Albanije, jer su njima problem iptari po Evropi. Njima treba prirodna brana koja e da titi Evropu od islama i mi to moramo biti. To je jedan od razloga zasto svi spreavaju otcepljenje Crne Gore. Mi smo to lepo zatvorili, imamo lepu veru koja je pandan islamu i oni e sada uraditi sve da mi ostanemo na tim podrujima na kojima jesmo. Dok god smo mi ovde, Evropa je sigurna od islamizacije i iptari se nee iriti. Albanci su izlobirali Amerikance i zato su i dobili Kosovo i mi smo zbog toga bombardovani. Sada je pitanje da ovaj prirodni bedem bude to jai. Meunarodna zajednica je upravo iz tog razloga poela sa donacijama i dugoronim investicijama, jer

Izabrani intervjui

411

zna da e im se to isplatiti i da e se time zatititi. iptari nisu smeli zbog straha od meunarodne zajednice da podr e d ihad na koga su pozvali talibani. ta misli o lokalnoj vlasti u aku, obzirom da je ovde opozicija na vlasti od 1996. godine i da graani aka samim tim nisu isto do iveli petooktobarske promene kao ljudi iz nekih drugih.... Mo da smo mi vie naviknuti na viestranaku politiku nego neki drugi ljudi. Prema postojeim zakonima, lokalna samouprava nema neke preterane nadle nosti. Bavi se uglavnom tim lokalnim problemiima, tipa kvarova u vodovodu. Postoje tu neke politike nesuglasice, to je sasvim normalno, mada u principu lokalna vlast dobro funkcionie, a naravno da bi mogla i bolje. Da li lokalna vlast radi u interesu graana i koliko ti ima uvida u sve to to se deava? Mislim da je ovo rukovodstvo radilo ba u interesu grada. Dovlaenje ljudi sa strane i lobiranje ljudi da se ula e u aak je uraeno najbolje u Srbiji. aak je bio privredno i politiki najpopularniji grad. Taj deo je vlast odradila dobro. Za na grad zna ceo svet i mislim da aani imaju dobar rejting i u zemlji i u svetu. Kada bih te pitala ko si ti, da li sebe vidi kao pripadnika nacionalne zajednice, ili pripadnika profesije obuara, ili kao pripadnika svoje generacije, ili neke druge grupe, ta bi ti odgovorio? Najvie sam Srbin, pre nego sve ostalo. to se generacijske pripadnosti tie, mislim da pripadam generaciji koja je pregurala jedan te ak period. Kojim vrednostima te i i koje ljudske osobine preferira? Moral pre svega. To nam je najvie devalviralo i na tome bi trebalo najvie raditi. Moral, kultura i obrazovanje moraju ii jedno sa drugim. Treba deci vratiti fakultet kao merilo neke vrednosti. U ovoj dr avi svi ele da budu auto-elektriari i ne ele da se obrazuju.

Contents

Foreword Introduction

7 9

OCTOBER 5: THE EXPERIENCE OF CHANGE

Zagorka Golubovi ore Pavievi Ivana Spasi ore Pavievi ore Pavievi The Change of 2000: Causes, Expectations, Achievements Defining Politics Information Channels and the Media The Spirit of Institutions 25 55 85 91

THE RECENT PAST

Ivana Spasi ore Pavievi Recollections of the Recent Past Crimes and Responsibility 99 141

IDENTIFICATIONS, IDENTITIES
Zagorka Golubovi Gordana eri Zagorka Golubovi Michal Sldeek How Citizens Identify Themselves Everyday Discursive Practices on the Traits of the People and the Importance of National Identity Us and the World Politics, Nation and Identity from the Perspective of Ethnic Minorities 161 175 211 219

CASE STUDIES
Ljiljana Buzad i-Jelinek Gordana Miti Isidora Jari Family Life Social Change and Expectations of the Citizens of Kragujevac Generation W: Views of Young People 239 255 273

CONCLUSION
Concluding Remarks References Summary 287 295 299

APPENDICES
Data on Fieldwork Research Selected Interviews 311 321

POLITIKA I SVAKODNEVNI IVOT

SRBIJA 19992002. Priredili Zagorka Golubovi Ivana Spasi ore Pavievi Izdava Institut za filozofiju i drutvenu teoriju Narodnog fronta 45, Beograd Za izdavaa Mile Savi, direktor Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju Likovni urednik Aida Spasi Grafika obrada teksta Sanja Tasi Tira : 700 primeraka tampa: Filip Vinji, Beograd

CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 316.728(497.11)"1999/2002"(082) 316.644:323(497.11)"1999/2002"(082) 32.019.5:323.22(497.11)"1999/2002"(082) 316.658:316.4(497.11)"1999/2002"(082) POLITIKA i svakodnevni ivot : Srbija 19992002. / priredili Zagorka Golubovi, Ivana Spasi, ore Pavievi. Beograd : Institut za filozofiju i drutvenu teoriju, 2003 (Beograd : "Filip Vinji"). 416 str. ; 22 cm. (biblioteka Disput) Tira 700. ISBN 86-82417-06-5 1. Golubovi}, Zagorka 2. Spasi}, Ivana 3. Pavi}evi}, \or|e a) Svakodnevni `ivot Sociolo{ki aspekt Srbija 19992002 Zbornici b) Javno mwewe Politi~ki `ivot Srbija 19992002 Zbornici c) Politi~ka javnost Srbija 19992002 Zbornici d) Srbija Politi~ke prilike Sociolo{ka istra`ivawa 19992002 Zbornici COBISS.SRID 106481932