Samjuel Beket ekajui Godoa. LICA ESTRAGON VLADIMIR LIKI poco DEKO PRVI IN Putu polju, sjednim drvetom.

Vee. Estragon sedi na zemlji i pokuava da izuje cipelu. Zapinje obema ruka. hukui. Zastaje iznemogao. Odmara se, sav zadihan. Pokuava ponovo na isti naii. Vladimir ulazi. Estragon odustaje poiovo. /VLADIMIR: Ne moe pa ne moe. (Prilazi kratkim i krupnim koracima, raskoraeno.) Sad poinjem da verujem u to. (Zastaje.) Dugo sam odbacivao tu pomisao i govorio sebi: Vladimire, budi razuman. Jo nisi sve pokuao. I nastavljao sam borbu. (Zadubljuje se u razmiljanje o borbi. Estragonu) Dakle, evo te opet. V ESTRAGON: Misli? VLADIMIR: Milo mi je to te opet vidim. Mislio sam da si otiao zauvek. V ESTRAGON: I ja sam to pomislio. V VLADIMIR: Kako da proslavimo ovo nae izmirenje? (Razmilja.) Ustani da te zagrlim. Prua ruke Estragonu. ^ESTRAGON (razdraeno): Malo posle, malo posle. utanje. VLADIMIR (uvreeno, hladno): Moe li se znati gde je gospodin prenoio? ESTRAGON: U jednom jarku. VLADIMIR: U jarku! A gde to? ESTRAGON (bez pokreta): Tu negde. VLAD1JMIR: Nisu te tukli? ESTRAGON: Jesu... Ali ne ba mnogo. VLADIMIR: Uvek oni isti? ESTRAGON: Isti? Ne znam. utanje. " VLADIMIR: Kad pomislim... ve toliko vremena... pitam se... ta bi bilo s tobom... da nije bilo mene... (Odluno.) Ti bi sad bio samo gomila kostiju, to je sigurno. ESTRAGON (acnut); Pa ta onda? ^VLADIMIR (klonulo): To je previe za jednog oveka. (Pauza. ivahno.) A opet, kaem sebi, ta vredi klonuti sad. Trebalo je misliti na to davno i davno, tamo, oko hil>adu devetstote. ESTRAGON: Dosta! Pomozi mi da skinem ovo ubre. >/ VLADIMIR: Bili smo gotovi da zagrljeni skoimo sa Ajfelove kule, i to meu prvima. Tada smo ili uzdignute glave. A sad je prekasno. Ne bi nas pustili ni da se popnemo. Estragon se okomio na cipelu. VLADIMIR: ta to radi? ESTRAGON: Izuvam se. Zar se tebi to nikad nije dogodilo?

VLADIMIR: Otkad ja tebi govorim da se treba izuvati svakog daia. Bolje bi bilo da slua moje savete. ESTRAGON (iznemoglo): Pomozi mi. VLADIMIR: Boli li te? ESTRAGON: Boli li me! I on me jo pita da li me boli! VLADIMIR (jarosno): Jest! Samo ti uvek pati! A ja nita. Voleo bih da te vidim na mome mestu. Video bi kako bi ti bilo. ESTRAGON: Ti si patio? VLADIMIR: Patio! On Me jo pita da li sam Patio.' 31 ESTRAGON (pokazujui kaiprstom): To nije razlog da ide nezakopan. VLADIMIR (gledajui niza se): Ima pravo. (Zakopava se.) Ne sme se biti nemaran u sitnicama. ESTRAGON. ta mogu da ti kaem... ti uvek eka na poslenji trenutak. . VLADIMIR (zamiljeno): Poslednjitrenutak... (Razmilja.) Treba na njega dupGekati, ali e ar bitiJIZNKo Je to rekab? "~ ESTRAGON: Nee da pomogne? VLADIMIR: Ponekad pomislim da i to jednom ipak doe. Onda se oseam nekako sasvim udno. (Skine eir, zdgleda unutra, zavue ruku kao da neto trai, istrese ga, pa ga opet stavi na glavu.) Kako bih to kazao? Olakan, a istovremeno i... (Trai re.) ...Uasnut. (Bombasto.) Uasnut. (Ponovo skine eir i zagleda unutra.) Ho! Ko bi to rekao! (Udara po eiru kao da hoe da istrese neto iz njega, zagleda ponovo unutra, pa ga opet stavi na glavu.) Svejedno... Estragon, posle krajnjeg napora, uspeva da izuje cipelu. Zagleda unutra, zavue ruku kao da neto trai, prevrne je, trai po zemlji da li je neto ispalo, ne nalazi nita, zavlai ponovo ruku u cipelu, bezizrazna pogleda. VLADIMIR: ta je? ESTRAGON: Nita. VLADIMIR: Daj da vidim. ESTRAGON: Nema ta da se vidi. VLADIMIR: Pokuaj da je ponovo obuje. ESTRAGON (poto je razgledao svoje stolalo): Pustiu nogu da odahne. VLADIMIR: Eto'akav je ovek: ljuti se na svoju obuu, a pravi krivac je njegova noga. (Opet sne epir, zagleda unutra, zavlai ruku, istresa ga, lupa po njemu, duva u njega, pa ga ponovo stavi na glavu.) Ovo me ve zabrinjava. 32 utanje. Estragon mae nogom i mrda prstima da ih provetri. VLADIMIR: Jedan od zloinaca bio je spasen. To je pristojan procenat. Gogo... ESTRAGON: ta je? VLADIMIR: Kako bi bilo da se pokajemo? ESTRAGON: Zbog ega? VLADIMIR: Pa eto... (Razmilja.) Ne moramo ba ulaziti u pojedinosti. ^ ESTRAGON: Je l' zato to smo roeni? VLADIMIR (Prsne u smeh, ali ga odmah ugui; uhvati serukom za kuk; lice muje bolno zgreno): Eto ne sme ovek vie ni da se smeje. ESTRAGON: Grdna teta! VLADIMIR: Moe samo da se osmehuje. (Lice mu se razvue u najiri osmeh, koji se ukoi, potraje dosta dugo, la ga odjednom nestane.) A to nije isto. Ali svejedno... Gogo...

ESTRAGON (nervozno): ta hoe? VLADIMIR: Ti si itao Bibliju? ESTRAGON: Bibliju... (Razmilja.) Verovatno da sam gvirnuo u nju. VLADIMIR (zaueno): U koli bez boga? ESTRAGON: Ne znam da li je bila s njim ili bez njega. VLADIMIR: Zacelo si je pobrkao sa zavodom za maloletnike. ESTRAGON: Moda. Seam se mapa Svete Zemlje. U bojama. Divne mape. Mrtvo more je bilo bledoplavo. Dosta je bilo da ga pogledam, pa da oednim. Govorio sam sebi: tamo emo otii da provedemo na medeni mesec. Plivaemo. Biemo sreni. VLADIMIR: Trebalo je da bude pesnik. ESTRAGON: I bio sam. (Pokazuje na svoje dronjavo odelo.) Zar se to ne vidi? utanje. 33 VLADIMIR: ta sam hteo da kaem? ... Kako ti je noga? ESTRAGON: Otie. VLADIMIR: Ah! Da, setio sam se. Ona pria o zloincima. Sea li se? ESTRAGON: Ne. VLADIMIR: Hoe li da ti je ispriam? ESTRAGON: Neu. VLADIMIR: Bre e nam proi vreme. (Pauza.) Bila su to dva zloinca, razapeta na krst istovremeno sa Spasiteljem. I... ESTRAGON: S kim? VLADIMIR: Sa Spasiteljem. Dva zloinca. Kau da je jedan bio spasen, a drugi... (Pokuava da se seti suprotnog izraza od spasen".) ...osuen na veite muke. ESTRAGON: Spasen? Od ega? VLADIMIR: Od pakla. ESTRAGON: Idem ja odavde. Ne mie se. VLADIMIR: Pa ipak... Kako to da... Nadam se da ti ovo nije dosadno? ESTRAGON: Ja i ne sluam. VLADIMIR: Kako to da, od etiri jevanelista, samo jedan to tvrdi? A ipak, sva etvorica bila su prisutna... ili bar nisu bila daleko! A samo jedan spominje da je jedan od dvojice zloinaca bio spasen. Eh! Gogo, pa treba i ti meni ponekad da odgovori. ESTRAGON: Evo sluam. VLADIMIR: Jedan od etvorice. Od ostale trojice, dvojica to i ne spominju, a trei kae da su ga oba zloinca psovala. ESTRAGON: Koga? VLADIMIR: ta kae? ESTRAGON: Ne razumem nita... Koga psovali? VLADIMIR: Spasitelja. ESTRAGON: Zato? VLADIMIR. Zato to ih nije hteo spasti; 34 ESTRAGON: Od pakla? VLADIMIR: Ta, ne, zaboga! Od smrti. ESTRAGON: Pa onda? VLADIMIR: Onda, mora biti da su obojica bili osueni na veite muke.

ESTRAGON: Pa ta? VLADIMIR: Pa to: onaj kae da je samo jedan bio spasen. ESTRAGON: No, dakle? Znai da se ne slau, i to je sve. VLADIMIR: Sva etvorica su bila prisutna, a samo jedan spominje da je jedan zloinac bio spasen. Zato da se njemu veruje vie nego ostalima? ESTRAGON: A ko mu veruje? VLADIMIR: Pa ceo svet. LJudima je poznato samo to tvrenje. ESTRAGON: LJudi su blesavi. Ustaje naporno, odlazi opkajui ka levoj kulisi, zastaje, gleda u daljinu natkriljujui oi akom, okrene se, odlazi ka desnoj kulisi, gleda u daljinu. VLADIMIR (ga prati pogledom, zatim digne sa zemlje cipelu, gleda unutra, pa je naglo pusti da padne): Puh! Pljune na zemlju. ESTRAGON (se vrati na sredinu pozornice pa gleda ka pozadini): Krasan predeo! (Okree se, prie rampi, gleda ka publici.) Veseo izgled! (Okree se ka Vladimiru). Hajdemo odavde. VLADIMIR: Ne moemo. ESTRAGON: Zato? VLADIMIR: ekamo Godoa. ESTRAGON: To je istina. Jesi li siguran da je to ovde? VLADIMIR: ta? ESTRAGON: Da ovde treba ekati? VLADIMIR: On je rekao kod drveta. (Gledaju u drvo.) Vidi li jo neko? 35 ESTRAGON: Kakvo je to drvo? VLADIMIR: Izgleda da je vrba. ESTRAGON: A gde joj je lie? VLADIMIR: Verovatno je suva. ESTRAGON: Prestala je da plae. VLADIMIR: Osim ako nije zbog godinjeg doba. ESTRAGON: Ama, da nije ovo neka ibljika? VLADIMIR: To je mlado drvo. ESTRAGON: To je ibljika. VLADIMIR: To je... (Trgne se.) Ali, ta ti hoe time da kae? Da smo doli na pogreno mesto? ESTRAGON: Trebalo bi da je ve ovde. VLADIMIR: On nije rekao odluno da e doi. ESTRAGON: A ako ne doe? VLADIMIR: Mi emo sutra opet doi ovamo. ESTRAGON: Pa i prekosutra. VLADIMIR: Moda. ESTRAGON: I tako redom. VLADIMIR: To jest... ESTRAGON: Sve dok on ne doe. VLADIMIR: Ti si nemilosrdan. ESTRAGON: I jue smo bili ovde. VLADIMIR: A! Ne. Tu se vara. ESTRAGON: Pa ta smo radili jue. VLADIMIR: ta smo radili jue? ESTRAGON: Da. VLADIMIR: Bogami... (LJutei se.) to si ti majstor oveka da zbuni! ESTRAGON. Ja mislim da smo bili ovde. VLADIMIR (razgledajui unaokolo): Zar ti se ovo mesto ini poznato? ESTRAGON: To ne kaem. VLADIMIR: Pa onda? ESTRAGON: Pa ipak. VLADIMIR: Ipak... ovo drvo... (Okreui se ka publici.) ...ovo ubrite! ESTRAGON: A siguran si da je trebalo veeras? VLADIMIR: ta? ESTRAGON: ekati. VLADIMIR: On je rekao u subotu. ini mi se.

36 ESTRAGON: Pred vee. VLADIMIR: To sam zacelo zabeleio. Trai po depovima prepunim svakojakih prljavtina, ESTRAGON: Ali koje subote? I da li je danas subota? Da nije moda nedelja? Ili ponedeljak? Ili petak? VLADIMIR (Gledajui izbezumljeno oko sebe, kao da je taj datum ispisan negde u okolini.): To nije mogue! ESTRAGON: Ili etvrtak? VLADIMIR: ta da radimo? ESTRAGON: Ako je sino uzalud dolazio, moe misliti da danas nee doi. VLADIMIR: Ali ti kae da smo sino ovde bili. ESTRAGON: Moda se ja varam. Hajde malo da utimo. Hoe li? VLADIMIR (slabim glasom): Hou rado. Estragon sedne na zemlju. Vladimir koraa uzrujano krupnim koracima preko pozornice, zaustavlja se s vremena na vreme da osmotri vidik. Estragon zaspi. VLADIMIR (zastane pred Estragonom): Gogo... Gogo... Gogo! ESTRAGON (se trgne iz sna. Uviajui ponovo svu strahotu svoga stanja,): Spavao sam. (Prekorno.) Zato mi nikad ne da da spavam? VLADIMIR: Oseao sam se usamljen. ESTRAGON: Sanjao sam jedan san. VLADIMIR: Nemoj ga priati! ESTRAGON: Sanjao sam da... VLADIMIR: Nemoj ga priati! ESTRAGON (pokazujui rukom vasionu): Zar je tebi ovaj san dovoljan? Nisi ljubazan, Didi. Kome da priam svoje line strane snove? VLADIMIR: Neka ostanu lini. Zna dobro da ja to ne podnosim. 37 ESTRAGON (hladnoj: Ima trenutaka kada se pitam da li ne bi bilo bolje da se rastanemo. VLADIMIR: Ne bi ti daleko otiao. ESTRAGON: Zbilja, bilo bi to vrlo nezgodno. Zar ne, Didi, da bi to bilo vrlo nezgodno? S obzirom na lepotu puta. I dobrotu putnika. (Pauza. Umiljato.) Zar ne, Didi? VLADIMIR: Mir! uESTRAGON (sladostrasno): Mir... Mir... (Sanjalaki.) Englezi kau k a a a m. Ti ljudi su kaaam. Zna onu priu o Englezu u javnoj kui? VLADIMIR: Znam. ESTRAGON: Ispriaj mi je. VLADIMIR: Dosta! ESTRAGON: Jedan pijan Englez otiao je u javnu kuu. Gazdarica ga pita eli li jednu plavuu, crnku ili riokosu. Sad ti priaj dalje. VLADIMIR: Dosta! Vladimir izlazi. Estragon ustaje i ide za njim do ivice pozornice. NJegovaje mimika kao u gledaoca koji posmatra bokserske napore. Vladimir se vraa, prelazi pozornicu ispred Estragona oborenih oiju. ESTRAGON (Poe nekoliko koraka k njemu, pa zastane. Blago): Hteo si neto da mi kae?

Vladimir ne odgovara. ESTRAGON (Poe korak napred.): Imao si neto da mi saopti? (Jo jedan korak napred.) Reci, Didi... VLADIMIR (ne okreui se): Nemam nita da ti kaem. ESTRAGON (korak napred): Ti se ljuti? (utanje. Korak napred.) Oprosti! (utanje. Korak napred. Dodirne murame.) Hajde, Didi! Daj mi ruku! Vladimir se okrene. 38 ESTRAGON: Zagrli me! Vladimir se ukruti. ESTRAGON: Dopusti da ja to uinim. Vladimir omekne. Vladimir i Estragon zagrle se. ESTRAGON (ustane naglo): Zaudara na beli luk! VLADIMIR: To je radi bubrega. utanje. VLADIMIR: (Paljivo posmatra drvo.): ta emo sad da radimo? ESTRAGON: ekaemo. VLADIMIR: Jest, ali dok ekamo? ESTRAGON: Kako bi bilo da se obesimo? VLADIMIR: Mogli bismo i tako da se zabavljamo? ESTRAGON: (primamljen): Hoemo li da se zabavljamo? VLADIMIR: Sa svim onim to nastupa posle toga. Onde gde se neko obesi, izrastu mandragore. Zato one viu kad ih ovek upa. Zar ti to nisi znao? ESTRAGON: Hajde da se odmah obesimo! VLADIMIR: Za neku granu? (Prilaze drvetu i osmatraju ga.) Ja ne bih imao poverenja. ESTRAGON: Pa ipak moemo pokuati. VLADIMIR: Pokuaj ESTRAGON: Posle tebe. VLADIMIR: Ta, ne! Najpre ti. ESTRAGON: Zato? VLADIMIR: Ti si laki od mene. ESTRAGON: Pa ba zato. VLADIMIR: Ne razumem. ESTRAGON: Pa eto, razmisli malo. VLADIMIR: (Razmilja. Naposletku): Ne razumem. ESTRAGON: Objasniu ti!... (Razmilja.) Grana... Grana. (LJutito.) Ta pokuaj da razume! 39 VLADIMIR: Ja se uzdam jo jedino u tebe. ESTRAGON (naporno): ... Gogo lak... grana se ne slomi... Gogo mrtav. Didi teak... grana se slomi... Didi ostane sam. Dok meutim... Trai taan izraz. VLADIMIR: Na to nisam mislio. ESTRAGON (poto se dosetio): Ko izdri ono to je najtee, izdrae i ono to je lake. VLADIMIR: Ali, zar sam ja tei od tebe?

ESTRAGON: To si ti rekao. Ja o tome nemam pojma. Ali izgleda da je tako, kao dva prema jedan, ili bar priblino. VLADIMIR: Onda, ta da radimo? ESTRAGON: Da ne radimo nita. To je pametnije. VLADIMIR: Da priekamo i vidimo ta e nam on rei. ESTRAGON: Ko? VLADIMIR: Godo. ESTRAGON: Dabogme. VLADIMIR: Priekaj da vidimo na emu smo. ESTRAGON: A opet, moda bi bilo bolje da kujemo gvoe! Pre nego to se sasvim ohladi. Ba bih voleo da znam ta e nam on rei, ta smo mi upravo traili od njega? VLADIMIR: Zar ti nisi bio prisutan? ESTRAGON: Nisam obraao panju. VLADIMIR: Pa eto... Nita odreeno. ESTRAGON: To je bila kao neka molba. VLADIMIR: Pa jeste. ESTRAGON: Molba za milost. VLADIMIR. Tako neto. ESTRAGON: A ta je on odgovorio? VLADIMIR: Da e videti, ESTRAGON: Da ne moe nita da obea. VLADIMIR: Da treba da razmisli. ESTRAGON: Natenane. VLADIMIR: Da se posavetuje sa svojom poro dicom. ESTRAGON: Sa svojim prijateljima. 40 VLADIMIR: Sa svojim zastupnicima. ESTRAGON: Sa svojim predstavnicima. VLADIMIR: Da pogleda svoje trgovake knjige. ESTRAGON: Svoj raun u banci. VLADIMIR: Pre nego to se izjasni. ESTRAGON: Takav je obiaj. VLADIMIR: Zar ne! ESTRAGON: Tako mi se ini. VLADIMIR: I meni. Pauza. ESTRAGON (zabrinuto): A mi? VLADIMIR: Molim? ESTRAGON: Kaem, a mi? VLADIMIR: Ne razumem. ESTRAGON: Kakva je naa uloga u tome? VLADIMIR: Naa uloga? ESTRAGON: Rasmisli natenane. VLADIMIR: Naa uloga? Pa uloga molioca. ESTRAGON: Zar smo dotle spali? VLADIMIR: Gospodin moda moe da postavi zahteve? ESTRAGON: Zar nemamo vie nikakvih prava? VLADIMIR (se smeje, ali se naglo trgne kao ranije! Isti pokreti ali bez osmeha.): Smejao bih se tvojim reima, kad bih mogao. ESTRAGON: Zar smo izgubili svoja prava? VLADIMIR (odseno): Rasprodali smo ih. utanje. Stoje nepomino, oputenih ruku, s glavom na grudima, povijenih nogu u kolenima. ESTRAGON (slabim glasom): Nismo valjda vezani? ta veli? VLADIMIR (diui ruku): Sluaj! Oslukuju komino ukipljeii. ESTRAGON: Ja ne ujem nita! VLADIMIR: Psst! 41

Estragon i Vladimir oslukuju. Estragon posrne i umalo ne padne. Uhvati se grevito za miicu Vladimirovu koji se klati. Oslukuju, pribijeni jedan uz drugog, oi u oi. VLADIMIR: Ni ja. Uzdasi olakanja, Raskrave se. Udaljuju se jedan od drugog. ESTRAGON: Uplaio si me! VLADIMIR: Pomislio sam da je on. ESTRAGON: Ko? VLADIMIR: Godo. ESTRAGON: Pih! Vetar kroz trsku. VLADIMIR: Zakleo bih se da su bili uzvici. ESTRAGON: A ta bi on vikao? VLADIMIR: Na svoga konja. utanje. ESTRAGON: Hajdemo odavde! VLADIMIR: A kuda? Moda emo noas spavati kod njega. U toploj i suvoj odaji, s punim trbuhom, na slami. Vredi da zbog toga ekamo. Zar ne? ESTRAGON: Ali ne celu no. VLADIMIR: Jo je dan. utanje, ESTRAGON: Ja sam gladan. VLADIMIR: Hoe li jednu argarepu? ESTRAGON: Zar nema nita drugo? VLADIMIR: Mislim da imam i nekoliko repica. ESTRAGON: Daj mi jednu argarepu. Vladimir trai po depovima. Izvlai jednu repicu i daje je Estragonu. ESTRAGON: Hvala. (Zagrizeje. alei se.)Pa ovo je repica! VLADIMIR: Oh, izvini! Zakleo bih se da je bila argarepa. (Ponovo trai po depovima, ali nalazi 42 samo repice.) Oh, ovo su sve repice. (Trai i dalje.) Mora biti da si pojeo i poslednju. (Trai.) ekaj, evo je! (Izvlai najzad jednu argarepu i daje je Estragonu.) Evo, dragi moj. Estragon je obrie o rukav i pone da jede. VLADIMIR: Vrati mi repicu. Estragon mu vrati repicu. VLADIMIR: Jedi polako; nema ih vie. ESTRAGON (vaui): Ja sam te neto pitao. VLADIMIR: Ah, da! ESTRAGON: Jesi li mi odgovori? VLADIMIR: Je li dobra ta argarepa? ESTRAGON: Kao med. VLADIMIR: Utoliko bolje, utoliko bolje. ta si hteo da zna? ESTRAGON: Ne seam se vie. (vae.) To mi je nezgodna mana. (Razgleda argarepu ocenjujui je, okreeje prstima, dignutu uvis.) Vrlo je ukusna, ova tvoja argarepa. (Sie joj vrh, razmiljajui.) e kaj, seam se. Otkine zubima jedan zalogaj. VLADIMIR: Dakle? ESTRAGON (punmh usta, rasejano): Nismo valjda vezani? VLADIMIR: Ne razumem nita. ESTRAGON (vae, guta): Pitam jesmo li vezani. VLADIMIR: Vezani? ESTRAGON: Vezani. VLADIMIR: Kako vezani? ESTRAGON:

Sputani, vezani. VLADIMIR: Ali za koga vezani? I ko nas je vezao? ESTRAGON: Taj tvoj prikan. VLADIMIR: Godo? Vezani za Godoa? Kojeta! Ni pomena o tome! Jo nismo. ESTRAGON: On se zove Godo? VLADIMIR: Mislim. ESTRAGON: Gle! (Podie ostatak argarepe drei ga za lisnati kraj i vrti ga pred oima.) Interesantno, to se vie jede, sve je manje ukusno. VLADIMIR: Kod mene je suprotno. ESTRAGON: Kako to? VLADIMIR: Ja se privikavam na ukus ukoliko vie jedem. ESTRAGON (Posle dugog razmiljanja.): Zar je to neka suprotnost? VLADIMIR: To je pitanje naravi. ESTRAGON: Karaktera. VLADIMIR: Protiv toga se ne moe nita. ESTRAGON: Uzaludno je bacati se! VLADIMIR: ovek ostaje ono to je. ESTRAGON: Uzaludno je koprcati se. VLADIMIR: Osnova se ne menja. ESTRAGON: Tu ne pomae nita. (Prua ostatak argarepe Vladimiru.) Hoe li da je dovri. Uasan krik razlegne se, sasvim blizu. Estragon ispusti argarepu. Obojica se skamene, a zatim jurnu ka kulisi. Estragon zastane na pola puta, vrati se natrag, digne argarepu strpa je u dep, pojuri ka Vladimiru, koji ga eka, zastane ponovo, vrati se nazad digne svoju cipelu, pa potri ka Vladimiru Zagrljeni, glave uvuene u ramena i okreui lea opasnosti, oni ekaju. Ulazi Poco i Liki. Poco upravlja Likijem pomou konopca obavijenog oko Likijevog vrata, tako da se najpre vidi Liki i za njim konopac, kojije dovoljno dugaak da Liki moe da stigne do sredine pozornice pre nego to se Poco plojavi iza kulisa! Liki nosi teak kofer, stolicu na sklapanje, korpu sa hranom i gornji kaput preko ruke. Poco dri bi. POCO (iza kulisa): Bre! 44 Pucanj bia. Poco se pojavljuje. Oni prelaze preko pozornice Liki prolazi ispred Vladimira i Estragona i izlazi. Poco, ugledavi Vladimira i Estragona, zastaje. Konopac se zatee. Poco ga povue snano. POCO: Nazad! Zvuk od pada. To je Liki pao sa celokupnim svojim tovarom. Vladimir i Estragon gledaju, kolebajui se izmeu elje da mu priu i pomognu i straha da se ne umeaju u ono to ih se ne tie. Vladimir poejedan korak ka Likiju ali ga Estragon zadri, hvatajui ga za rukav. VLADIMIR: Pusti me! ESTRAGON: Budi miran. POCO: Pazite se! On je zao. Estragon i Vladimir pogledaju Pocoa. POCO: Prema nepoznatim ljudima. ESTRAGON (tiho): Je li to on? VLADIMIR: Ko? ESTRAGON: Pa zna?... VLADIMIR: Godo?

ESTRAGON: Pa da. POCO: Predstavljam se: Poco. VLADIMIR: Ta, nije on. ESTRAGON: On je rekao: Godo. VLADIMIR: Ama, nije. ESTRAGON (Pocou): Vi niste gospodin Godo, gospodine? POCO (stranim glasom): Ja sam Poco! (utanje.) Zar to ime za vas nita ne znai? (utanje.) Pitam vas, zar za vas to ime nita ne znai? Vladimir i Estragon gledaju se upitno. ESTRAGON (pravei se kaoda se prisea): Poco... Poco... 45 VLADIMIR (isto tako); Poco... POCO: Pppoco! ESTRAGON: Ah! Poco... ekajte... Poco... VLADIMIR: Poco ili Boco? ESTRAGON: Poco... ne, ne seam se. VLADIMIR (pomirljivo): Poznavao sam jednu porodicu Goco. Majka je bila vezilja. Poco im prilazi pretei. ESTRAGON (ivo): Mi nismo odavde, gospodine. POCO (zastane): A ipak ste ljudska bia. (Stavlja naoare.) Kao to vidim. (Skida naoare) Iste rase kao i ja. (Prsne u gromoglasan smeh.) Iste rase kao Poco! Boanskog porekla! VLADIMIR: Hou rei... POCO (presecajui mu re): Ko je Godo? ESTRAGON: Godo? POCO: Vi ste pomislili da sam ja Godo. VLADIMIR: A! Ne, gospodine, ni jednog trenutka, gospodine. POCO: Ko je taj? VLADIMIR: Pa eto, to je jedan... jedan... jedan poznanik. ESTRAGON: Ta ne, zaboga, jedva ga i poznajemo. VLADIMIR: Pa dabogme... ne poznajemo ga dobro... ali ipak... ESTRAGON: to se mene tie, ja ga ak ne bih ni poznao. POCO: Pomislili ste od mene da sam on. ESTRAGON: To jest... mrak... umor... iznemoglost... ekanje... priznajem... uinilo mi se... U jednom trenutku... VLADIMIR: Ne sluajte ga, gospodine, ne sluajte ga! POCO: ekanje? Znai da ste ga oekivali? VLADIMIR:Tojest... POCO: Ovde? Na mom zemljitu? VLADIMIR: Nismo imali ravih namera. 46 ESTRAGON: Bili smo dobronamerni. POCO: Put je svaiji. VLADIMIR: Tako smo i mi mislili. POCO: To je sramota, ali je tako. ESTRAGON: Tu se ne moe nita. POCO (irokim pokretom ruke): Ne govorimo vie o tome. (Povue konopac.) Ustaj! Kad god padne, on zaspi. (Vue konopac.) Ustaj, mrcino! (um koji stvara Liki diui se

i uzimajui stvari. Poco vue konopac.) Nazad! (Liki ulazi natrake.) Stoj! (Liki zastane.) Okreni se! (Liki se okrene. Vladimiru i Estragonu ljubazno.) Dragi prijatelji, radujem se to sam vas sreo. (Videi njihov nepoverljiv izraz.) Zbilja, iskreno se radujem. (Vue konopac.) Blie! (Liki prilazi.) Stoj! (Liki zastane. Vladimiru i Estragonu.) Znate, dosadno je kad ovek putuje sam itavih... (Pogledau svoj asovnik.) ... itavih... (Sraunava.) ... est asova, a ne sretne ni ive due. (Liju.) Kaput! (Liki spusti kofer, prie, doda mu kaput, odstupi, pa ponovo uzme kofer.) Dri ovo! (Poco mu prui bi, Liki prie, ali kako su mu ruke zauzete, nagne se, uzme bi izmeu zuba, pa odstupi. Poco pone da oblai kaput, pa zastane.) Kaput! (Liki ostavi sve stvari, prie, pomogne Pocou da navue kaput, odstupi, pa ponovo uzme stvari.) Vazduh je pri zemlji malo hladan. (Dovri zakopavanje kaluta, nagne se, osmotri svoje odelo, pa se ispravi.) Bi! (Liki prie, nagne se unapred Poco mu istrgne bi iz usta, a Liki odstupi.) Znate, dragi prijatelji, ja ne mogu da se due vreme liim drutva svojih blinjih. (Posmatra svoja dva blinja.) ak i kad ni priblino ne lie na mene. (Likiju.) Stolicu! (Liki spusti kofer i korpu, prie, rasklopi stoliicu spusti je na zemlju, odstupi, pa ponovo uzme kofer i korpu.) Blie! (Liki spusti kofer i korpu prie, premesti stolicu odstupi, pa ponovo uzme kofer i korpu. Poco sedne, upre vrh bia u Likijeve grudi i gura.) Nazad! (Liki uzmakne.) Jo. (Liki uzmakne jo dalje.) Stoj! (Liki zastane. Vladimiru i Estragonu.) Zato u, s vaim doputenjem, ostati ma 47 lo kraj vas, pre nego to krenem dalje. (Likiju.) Korpu! (Liki prie, preda korpu pa opet odstupi.) ovek ogladni kad je u prirodi. (Otvori korpu izvue pare piletine, komad hleba i bocu vina. Likiju.) Korpu! (Liki prie, uzme korpu pa odstupi. Ukipi se.) Dalje! (Liki odstupi.) Dal>e! (Liki odstupi.) Tu! (Liki zastane.) On zaudara. (Popije dosta vina iz same boce.) U nae zdravlje! Spusti bocu i pone da jede. utanje. Estragon i Vladimir, osmelivi se malopomalo, obilaze oko Likija i zagledaju ga sa svih strana. Poco halapljivo zagriza piletinu, pa sie kosti i baca ih. Liki se polako naginje napred sve dok kofer ne dodirne zemlju, a onda se naglo trgne, pa ponovo poinje da se naginje. Die kao ovek koji spava stojei. ESTRAGON: ta mu je? VLADIMIR: Izgleda umoran. ESTRAGON: Zato ne spusti prtljag na zemlju? VLADIMIR: ta ja znam? (Prilazi mu jo blie.) Budi oprezan. ESTRAGON: Kako bi bilo da razgovaramo s njim? VLADIMIR: Pogledaj ovo! ESTRAGON: ta? VLADIMIR (pokazujui): Vrat. ESTRAGON (zagledajui vrat): Ja ne vidim nita. VLADIMIR: Stani ovde. Estragon stane na Vladimirovo mesto. ESTRAGON: Zaista. VLADIMIR: Oguljen. ESTRAGON: To je od konopca. VLADIMIR: Koji ga je ostrugao. ESTRAGON: Dabogme. VLADIMIR: Zavezan za zamku. ESTRAGON: To je neizbeno. 48 Nastavljaju zagledanje, pa zastanu pred Likijevim licem. VLADIMIR: Ne izgleda runo.

ESTRAGON (sleui ramenima i napuenih usta): Nalazi? VLADIMIR: Pomalo mekuac. ESTRAGON: On balavi. VLADIMIR: Mora. ESTRAGON: Ide mu pena na usta. VLADIMIR: Moda je idiot. ESTRAGON: Blesavko. VLADIMIR (zagledajui izblie): Reklo bi se da je guav. ESTRAGON (Uini isto.): To nije sigurno. VLADIMIR: Die ubrzano. ESTRAGON: Pa mora... VLADIMIR: A njegove oi! ESTRAGON: ta je s njima? VLADIMIR: Izbuljene. ESTRAGON: Ja mislim da on ba sad crkava. VLADIMIR: To nije sigurno! Pitaj ga neto. ESTRAGON: Misli? VLADIMIR: ta nas kota? ESTRAGON (bojaljivo): Gospodine... VLADIMIR: Jae! ESTRAGON (glasnije): Gospodine... POCO: Ostavite ga na miru! (Oni se okrenu ka Pocou, koji je zavrio obed i brie usta nadlaiicom.) Zar ne vidite da hoe da se odmori? (Izvlai lulu i loinje da. je puni. Estragon spazi pilee kosti na zemlji i gleda u njih ukoeno i udno. Poco kresne ibicu i pone da pripaljuje lulu.) Korpu! (Poto se Liki ne mie, Poco ljutito baci ibicu i povue konopac.) Korpu! (Liki umalo ne padne, osvesti se, prie, stavi bocu u korpu, vrati se na svoje mesto pa ponovo zauzme svoj stav. Poco ponovo kresne ibicu i pripali lulu.) ta ete, to nije njegov zanat. (Udahne jedan dim, pa oprui noge.) Ah! Ovako je bolje. 49 ESTRAGON (bojaljivo): Gospodine... POCO: ta je, junae? ESTRAGON: Ovaj... vi ne jedete... ovaj... nisu vam vie potrebne ko... ove kosti... gospodine? VLADIMIR (ozlojeen): Zar nisi mogao da prieka? POCO: Ta, ne, ta, ne, to je sasvim prirodno. Da li su mi potrebne te kosti? (Gurka ih vrhom bia.) Ne, meni lino nisu vie potrebne. (Estragon korakne ka kostima.) Ali... (Estragon zastane.) U naelu kosti pripadaju nosau. Treba, dakle, njega pitati. (Estragon se okrene ka Likiju. Koleba se.) Ta, pitajte ga, pitajte ga, ne bojte se, on e vam rei. ESTRAGON (Prilazi Likiju, pa zastane pred njim.): Gospodine... izvinite, gospodine... Liki se ne mie. Poco pukne biem. Liki podigne glavu. POCO: LJudi ti se obraaju, svinjo. Odgovaraj. (Estragonu.) Hajde, sad. ESTRAGON: Izvinite, gospodine, hoete li vi ove kosti? Liki gleda dugo Estragona. POCO (ushieno): Gospodine! (Liki spusti glavu.) Odgovaraj! Hoe li ih, ili nee? (Liki uti. Estragonu.) Uzmite ih. (Estragon se baci na kosti, pokupi ih i pone da ih

gloe.) Pa ipak je to udnovato. Sad je prvi put odbio da primi od mene kost. (Posmatra zabrinuto Likija.) Nadam se da mi nee prirediti tu alu da se razboli. Vue dim iz lule. VLADIMIR (lrasne): To je sramota! utanje. Estragon, zaprepaen, prestane da gloe, pa gleda as u Vladimira as u Pocoa. Poco je vrlo miran, a Vladimir sve nervozniji. 50 POCO (Vladimiru): Da li vi to ciljate na neto naroito? VLADIMIR (odluno i smeteno): Postupati s jednim ovekom (Pokazuje na Likija.) tako... ja smatram to... s jednim ljudskim biem... ne... to je sramota! ESTRAGON (pridruujui mu se): Skandal! Nastavlja da gloe. POCO: Vi ste odve strogi. (Vladimiru.) Oprostite, koliko vam je godina? (utanje.) ezdeset?... Sedamdeset?... (Estragonu.) Koliko li je star? ESTRAGON: Pitajte ga. POCO: Postao sam neutiv. (Prazni lulu lupkajuije o bi, pa ustane.) Naputam vas. Hvala to ste mi pravili drutvo. (Razmilja.) Osim ako ne popuim jo jednu lulu s vama. ta velite? (Oni ne odgovaraju.) O! Ja puim vrlo umereno, vrlo umereno; ja nemam obiaj da popuim dve lule uzastopce, to mi (Prinosi ruku srcu.) izaziva lupanje srca. To je usled nikotina; udiemo ga iako se uzdravamo. (Uzdie.) ta ete? (utanje.) Ali moda vi ne puite? Da? Ne? Najzad, to nije vano. (utanje.) Ali, kako sad mogu da sednem tek onako, sad, kada sam ustao, a da ne izgleda... kako da kaem... kao da poputam? (Vladimiru.) ta rekoste? (utanje.) Moda niste nita ni rekli? (utanje.) To nije vano... ESTRAGON: E! Sad mi je bolje. Razmilja. Baci kosti. VLADIMIR: Hajdemo odavde. ESTRAGON: Zar ve? POCO: ekajte malo! (Vue konopac.) Stolicu. (Pokazuje biem stolicu. Liki pomeri stolicu.) Jo! Tu! (Seda ponovo. Liki odstupi, pa ponovo uzme kofer i korpu.) Evo, opet sam se smestio! Poin>e da pui lulu. 51 VLADIMIR: Hajdemo. POCO: Nadam se da ne odlazite zbog mene. Ostanite jo malo, neete se kajati. ESTRAGON (nasluujui milostinju): Imamo mi vremena. POCO (loto je zapalio lulu): Druga uvek manje prija. (Izvadi lulu iz usta, pa je posmatra.) Nego prva, hou rei. (Ponovo stavlja lulu u usta.) Ali ipak prija. VLADIMIR: Ja odlazim. POCO: Ne moe da trpi moje prisustvo. Istina je, niste ba mnogo humani, zar je to neki razlog? (Vladimiru.) Razmislite, pre nego to biste uinili neku nesmotrenost. Pretpostavimo da poete sad, dok je jo vidno, jer je jo vidno. (Sva trojica pogledaju u nebo.) Dobro. ta e biti u tom sluaju. (Uzvadi lulu iz usta. i posmatraje.) Ugasila se. (Ponovo pali lulu.) U tom sluaju... u tom sluaju... ta e u tom sluaju... u tom sluaju... ta e u tom sluaju biti s vaim sastankom sa onim... GODOOM... Godoom... Godenom... (utanje.) Svejedno, znate li na koga mislim, onaj od koga zavisi vaa

budunost. (utanje.) ...Ukratko, vaa bliska budunost? ESTRAGON: On ima pravo. VLADIMIR: Kako ste vi to doznali? POCO: Gle! On mi se ponovo obraa! Jo emo se naposletku sprijateljiti. ESTRAGON: Zato ne spusti prtljag? POCO: I ja bih se radovao da se s njim sretnem. to vie ljudi sretnem, sve se vie radujem. I od najsiunijeg stvorenja ovek se neemu naui, obogati se, bolje uiva u svojoj srei. Eto, i vi... (Gleda ih paljivo jednog pa drugog, da bi znalida se to odnosina obojicu.) ...i vi ste mi, ko zna, moda doneli neto novo. ESTRAGON: Zato ne spusti prtljag? POCO: Ali, to bi me zaudilo. VLADIMIR: Postavlja vam se jedno pitanje. POCO (ushieno): Jedno pitanje? Ko ga postavlja? Koje? (utanje.) Maloas, kad ste me oslovili sa 52 gospodine", vi ste drhtali. A sad mi postavljate pitanje. To nee izii na dobro. VLADIMIR (Estragonu): ini mi se da slua to mu govori. * ESTRAGON (koji je nastavio da obilazi oko Likija): ta kae? VLADIMIR: Sad moe da ga pita. Upozoren je. ESTRAGON: ta da ga pitam? VLADIMIR: Zato ne spusti prtljag. ESTRAGON: I ja se to pitam. VLADIMIR: Pa pitaj njega, ovee. POCO (kojije paljivo i brino pratio ovaj razgovor bojei se da se ne odreknu tog pitanja); Vi me pitate zato ne spusti prtljag, kako vi to kaete. VLADIMIR: Jeste. POCO (Estragonu): Vi se slaete s tim? ESTRAGON (obilazei i dalje oko Likija): Duva kao foka. POCO: Odgovoriu vam. (Estragonu.) Ta, budite mirni, preklinjem vas; vi me nervirate. VLADIMIR: Doi ovamo. ESTRAGON: ta je? VLADIMIR: On e da govori. Nepomini, jedan pored drugoga, oni ekaju. POCO: Odlino. Jesu li svi tu? Da li me svi gledaju? (Pogleda Likija, pa trgne konopac. Liki digne glavu.) Gledaj u mene, svinjo! (Liki ga gleda.) Odlino. (Stavlja lulu u del, izvlai mali vaporizator i vaporizira sebi grlo, vraa vaporizator u dep, nakalje se, pljune, ponovo izvadi valorizator, ponovo vaporizira grlo, pa vrati vaporizator u dep.) Spreman sam. Da li me svi sluaju? (Pogleda Likija pa povue konopac.) Prii. (Liki prie napred.) Tu! (Liki zastane.) Jesu svi spremni? (Gleda svu trojicu, Likija nalosletku pa povue konopac.) ta to znai? (Liki digne glavu.) Ja ne volim da govorim u vetar. Dobro je. Da vidimo sad. 53 Razmilja. ESTRAGON: Idem ja odavde. POCO: ta ste me vi upravo pitali? VLADIMIR: Zato on... POCO (gnevno): Ne prekidajte me! (Pauza. Zatim mirnije!) Ako govorimo svi u isti mah, nikad neemo izii na kraj. O emu sam ono poeo da govorim? (Pauza. Zatim jaim glasom.) O emu sam poeo da govorim? Vladimir podraava oveka koji nosi teak teret. Poco ga gleda kao da ne razume.

ESTRAGON (jakim glasom): Prtljag! (Pokazuje prstom Likija.) Zato? Uvek drati. (Podraava oveka koji se povija pod teretom idie teko.) Nikad ne spustiti. (Otvori ake, pa se uspravi sa olakanjem.) Zato? POCO: Sad znam. Trebalo je to ranije rei. Zato se ne rastereti? Pokuajmo da to objasnimo. Da li on nema prava na to? Ima, znai da on to ne eli. To je pravilan zakljuak. A zato on to ne eli? Gospodo, ja u vam to rei. VLADIMIR: ujmo! POCO: To je stoga to hoe da mi se dodvori, da bih ga zadrao. ESTRAGON: Kako? , POCO: Moda sam se ravo izrazio. On pokuava da me umilostivi, da bih se odrekao da se rastavim od njega. Ne, nije sasvim tako. VLADIMIR: Vi hoete da ga se otarasite? POCO: On hoe da me pridobije, ali nee uspeti? VLADIMIR: Vi hoete da ga se otarasite? POCO: On uobraava da u ja, videi da je dobar nosa, doi u iskuenje da ga ubudue upotrebljavam za taj posao. ESTRAGON: Vi ga vie neete? POCO: U stvari, on nosi kao krmak. To nije njegov zanat. VLADIMIR: Vi hoete da ga se otarasite? POCO: On zamilja da u se ja, videi da je neumoran, pokajati zbog svoje odluke. To je njegov bedni 54 raun. Kao da ja oskudevam u fizikim radnicima! (Sva trojica gledaju Likija.) Atlas, Jupiterov sin! I eto. Mislim da saM odgovorio na vae pitanje. Imate li jo neko? Vaporizira se. VLADIMIR: Vi hoete da ga se otarasite? POCO: Pomislite da sam mogao ja da budem na njegovom mestu, a on na mome, da se sluaj nije tome usprotivio. Svakom po zasluzi. VLADIMIR: Vi hoete da ga se otarasite? POCO: ta kaete? VLADIMIR: Vi hoete da ga se otarasite? POCO: Zaista. Ali umesto da ga oteram, kao to sam mogao, to jest da ga prosto didnem nogom u stranjicu, ja sam toliko milostiv da sam ga poveo na vaar u Sensover, gde raunam da u izvui za njega neku paru. Stvarno, ovakva stvorenja ovek ne moe ni da otera Najbolje bi bilo da ih ubiju. Liki plae. ESTRAGON: On plae. POCO: Matori psi imaju vie dostojanstva. (Prua svoju maramicu Estragonu.) Uteite ga, poto ga saaljevate. (Estragon se koleba.) Uzmite! (Estragon uzme maramicu.) Obriite mu oi. Onda e se oseati manje naputen. Estragon se i dalje koleba. VLADIMIR: Daj, ja u to uiniti. Estragon nee da mu da maramicu. Deji lokreti. POCO: Pourite se, jer e uskoro prestati da plae.

Estragon prie Likiju i zauzme stav kao da hoe da mu obrie oi. Liki ga udari snano nogom u cevanicu. Estragon ispusti maramicu, ustukne, obie pozornicu opajui i urlajui od bola. 55 POCO: Maramu! Liki ispusti kofer i korpu, digne maramicu, prie, preda je Pocou, odstupi, pa ponovo uzme kofer i korpu. ESTRAGON: Gad! Podlac! (Zadie nogavicu) Osakatio me. POCO: Rekao sam vam da on ne voli nepoznate ljude. VLADIMIR (Estragonu): Daj da vidim. Estragon mu lokazuje nogu. VLADIMIR (Pocou, ljutito): Tee mu krv! POCO: To je dobar znak. ESTRAGON (sa uzdignutom povreenom nogom): __ Ne.u VIv MOi pa tgppamT VLADIMIR (neno): Ja u te nositi. Ako POCO: Sad vie ne plae. (Estrjjgonu.) Vi tako rei, malo ocmeniJJSanjalaki.) Sa ljudskim "" suzama je uvek isTST. im jedan ovek pojj^da jae;~. "negde na svetuJFugi prestane^ ^mehom. [SmeTe se.) NemoJte dakle grditi doba u kome ivimo, jer ovo nije nesrenije od prethodnih. Ali nemojmo ga ni hvaliti. Ne govorimo vie o tome. Istina je da se stanovnitvo umnoilo. VLADIMIR: Pokuaj da koraa. Estragon poe opajui, zastane pred Likijem i pljune ga, pa ode i sedne onde gde je sedeo pri dizanju zavese. POCO: Znate li od koga sam saznao sve ove lepe istine? (Pauza. Pokazujui prstom na Likija.) Od njega! VLADIMIR (gledajui u nebo): Pa zar no nee nikad doi? POCO: Da nije njega bilo, moje misli i oseanja ostali bi uvek niski, i odnosili bi se samo na moje zanimanje... svejedno koje. Znao sam da sam nesposoban 56 za lepotu, za ljupkost, za pravu istinu. I onda sam uzeo jednog knuka. VLADIMIR (nesvesno, poto je prestao da osmatra nebo): Jednog knuka? POCO: Bie uskoro ezdeset godina otkako to traje... (Rauna u sebi.)... jest, uskoro ezdeset. (Ispravi se gordo.) Ne biste mi dali toliko, zar ne? Vladimir posmatra Likija. POCO: Pored njega, ja izgledam kao mladi, zar ne? (Pauza. Likiju.) eir! Liki spusti korpu, pa skine eir. Bujna bela kosa padne mu oko lica. On stavi eir pod miku pa ponovo uzme korpu. POCO: Pogledajte sad. (Poco skine eir. Sve ove linosti nose polucilindre. On je potpuno el Stavlja ponovo eir na glavu.) Jeste li videli? VLADIMIR: ta je to k n u k? POCO: Vi niste odavde. Jeste li bar savremeni? Nekada su ljudi drali razbibrige. Sad dre knukove. Barem oni koji mogu sebi dopustiti taj luksuz.

VLADIMIR: I vi ga sad terate od sebe? Jednog tako starog, tako vernog slugu? ESTRAGON: ubre jedno! Poco se sve vie uzrujava. VLADIMIR: Poto ste mu isisali sr, vi ga odbacujete kao... (Trai re.).,. kao koru od banane. Priznajte. Da... POCO (jeei, hvatajui se za glavu): Ne mogu vie... ne mogu da podnosim... ono to on ini... vi nemate pojma... to je uasno... on treba da ode... (Mae rukama.)... poludeu... (Klone, sa glavom zagnjurenom izmeu miice.) Ne mogu vie da izdrim... ne mogu... utanje. Svi gledaju u Pocoa. Liki se strese. 57 VLADIMIR: On ne moe vie da izdri. ESTRAGON: To je uasno. VLADIMIR: On e poludeti. ESTRAGON: Ovo je odvratno. VLADIMIR (Likiju): Kako se usuejete? to je sramno. Tako dobar gospodar! Da ga ovako muite! Posle toliko godina! Zbilja! POCO (jecajui): Nekada... bio je ljubazan... pomagao mi je, zabavljao me... inio me boljim... a sad... sad me muki ubija... ESTRAGON (Vladimiru): Hoe li da uzme drugoga umesto njega? VLADIMIR: Kako? ESTRAGON: Nisam razumeo da li hoe da uzme drugoga umesto njega, ili posle njega nee ni uzimati drugoga. VLADIMIR: Ne verujem. ESTRAGON: ta kae? VLADIMIR: Ne znam. ESTRAGON: Treba ga pitati/ POCO (umiren): Gospodo, ja ne znam ta se ovo sa mnom dogodilo. Molim vas da me izvinite. Zaboravite sve to. (Pribirajui se sve vie.) Ne seam se dobro ta sam rekao, ali moete biti uvereni da u svemu tome nije bilo ni rei istcne. (Isprsi se pa se lupi po grudima.) Liim li ja na oveka koga neko moe da mui? Recite! (Trai po depovima.) ta li sam uradio sa svojom lulom? VLADIMIR: Krasna veernja zabava! ESTRAGON: Nezaboravna. VLADIMIR: I jo nije zavrena. ESTRAGON: Reklo bi se da nije. VLADIMIR: Tek je otpoela. ESTRAGON: Strano! VLADIMIR: Pomislio bi ovek da je u pozoritu. ESTRAGON: U cikrusu! VLADIMIR: U varijeteu. ESTRAGON: U cirkusu. POCO: Ali, kud li sam deo svoju luu? 58 ESTRAGON: Ala gnjavi! Izgubio svoju cuclu! Smeje se grohotom. VLADIMIR: Vratiu se.

Polazi ka kulisi. ESTRAGON: Na kraju hodnika, levo. VLADIMIR: Pazi da mi neko ne zauzme mesto. Izlazi. POCO: Izgubio sam svoj ibuk! ESTRAGON (previjajui se od smeha): Joj, ala je smean! POCO (diui glavu): Da niste sluajno videli... (Primeti da nema Vladimira. Oaloeno.) Oh! On je otiao!... A nije mi ni zbogom rekao! To nije lepo? Trebalo je da ga zadrite. ESTRAGON: Doi e on opet. POCO: Zbilja! Hvala bogu! ESTRAGON: Hodite ovamo. POCO: Zato? ESTRAGON: Videete. POCO: Vi hoete da ja ustanem? ESTRAGON: Hodite... hodite... brzo. Poco ustaje i poe ka Estragonu. ESTRAGON: Pogledajte. Onanie! POCO: O! Ko bi to rekao! ESTRAGON: Svreno je. Vladimir se vraa, natmuren, gurne Likija, obori stolicu udarcem noge, ide tamoamo uzrujano. POCO: Nije zadovoljan? ESTRAGON: Propustio si da vidi najlepe scene. teta! Vladimir zastane, uspravi stolicu, pa nastavi da se eta, malo mirnije. 59 POCO: On se primiruje. (Pogleda unaokolo). Uostalom, oseam hako se sve smiruje. Dubok mir sputa se na zemlju. Sluajte! (Digne ruku.) Pan spava. VLADIMIR (zastane): Zar se nikad nee smrk nuti? Sva trojica gledaju u iebo. POCO: Izgleda da ba ne marite mnogo da poete pre nego to se smrkne? ESTRAGON: Kako da kaem... Znate... POCO: Pa to je sasvim prirodno, to je sasvim prirodno. I ja bih, kad bih bio na vaem mestu, i kad bih imao sastanak sa nekim Godenom... Godeom... Godoom... vi ve znate na koga mislim, ja bih ekao da se sasvim smrkne! Pre nego to bih krenuo. (Gleda u stolicu.) Ba bih voleo opet da sednem, ali ne znam kako u. ESTRAGON: Mogu li vam pomoi? POCO: Moda, ako biste mi ponudili. ESTRAGON: ta? POCO: Ako biste mi ponudili da opet sednem. ESTRAGON: Zar bi vam to pomoglo? POCO: ini mi se. ESTRAGON: Onda, hajde. Sednite ponovo, gospodine, molim vas. POCO: Ne, ne, nije potrebno. (Pauza. apatom.) Navaljujte. ESTRAGON: Ali, zaboga, nemojte tako stojati. Nazepete. POCO: Mislite? ESTRAGON: Pa to je sasvim sigurno.

POCO: Vi ste zacelo u pravu. (Seda ponovo.) Hvala, dragi moj. Evo, opet sam se ugodno smestio. (Gleda u svoj asovnik.) Ali, vreme je da vas napustim, ako neu da zadocnim. VLADIMIR: Vreme se zaustavilo. POCO (stavljajui asovnik na uvo): Ne verujte u to, gospodine, ne verujte u to. (Vraa asovniku dep.) Sve drugo, samo ne to. 60 ESTRAGON (Pocou): NJemu je danas sve crno pred oima. POCO: Osim neba. (Smeje se, zadovoljan zbog ove dosetke.) Imajte strpljenja, i to e doi. Ali ja vidim u emu je stvar: vi niste odavde, pa jo ne znate kakav je sumrak kod nas. Hoete li da vam kaem? (utanje. Estragon i Vladimir opet su poeli da zagledaju: Estragon svoju cipelu a Vladimir svoj eir. Likijev eir padne a on to i ne primeti.) Hou da vas zadovoljim. (Vaporizira se.) Malo panje, molim vas. Estragon i Vladimir nastavljaju zagledanje, a Liki drema. POCO (Pukne biem, ali pucalj je vrlo slab.): ta je to sa ovim biem? Ustane i pukne biem snanije, najzad uspenije. Li se trgne. Estragonova cipela i Vladimirov eir ispadnu iz RU*U POCO (baci bi): Ovaj bi ne vredi vie nita. (Posmatra svoje sluaoce.) ta sam ono hteo da kaem? VLADIMIR: Hajdemo odavde. ESTRAGON: Ali nemojte tako stojati. Dobiete kijavicu. POCO: To je istina. (Seda ponovo. Estragonu). Kako se vi zovete? ESTRAGON (kao iz puke): Katul... POCO (koji nije sluao): Ah! Da, no. (Die glavu.) Ali budite malo paljiviji, inae neemo nikad nita postii. (Gleda u nebo.) Pogledajte! (Svi gledaju u nebo. Izuzev Lija, kojije opet zadremao. Primetivi to, Poco povue konopac.) Hoe li gledati u nebo, svinjo! (Liki zatura glavu nazad.) Dobro, sad je dosta. (Oni obore glave.) ta je tu toliko neobino na ovome nebu? Ono je bledo i svetlo, kao ma koje nebo u ovom asu. Na ovoj zemljopisnoj 61 irini. Kad je lepo vreme. (Glas mu postaje pevuav.) Pre jednog sata. (Gleda u asovnik, pa prozainim glasom.) Otprilike. (Ponovo lirskim tonom.) Poto nas je obasipalo od... (Premilja, pa sputenimglasom.) recimo, deset sati pre podne... (Diui glas.) istom jainom itavim bujicama crvene i bele svetlosti, poelo je da gubi svoj sjaj, da bledi, sve vie, sve vie, sve dok (Dramatina pauza, irok vodoravan pokret obema rukama koje se udaljuju jedna od druge.)... i eto ti, svreno je, ono se vie ne kree! (utanje.) Ali... (Dieruku kao da opominje.) ali, iz toga vela blagosti i mira (Die oi k nebu ostali ine isto, izuzev Lija.) no juri trkom (Glas mu podrhtava sve vie.) i doi e da se baci na nas. (Pukne prstima.) Fik! Ovako (Nadahnue ga naputa.), i to ba onda kad se tome najmanje nadamo. (utanje. Sumornim glasom.) Tako to ide na ovoj kurvinskoj zemlji. Dugo utanje. ESTRAGON: Eto, sad smo upozoreni. VLADIMIR: Moemo strpljivo ekati. ESTRAGON: Sad znamo na emu smo. VLADIMIR: Ne moramo vie brinuti. ESTRAGON: Treba samo da ekamo. VLADIMIR: Na to smo ve navikli. Digne svoj eir sa zemlje, zagleda unutra, trese ga, pa ga stavi na glavu. POCO: No, ta mislite, kakav sam bio? Estragon i Vladimir gledaju se ne razumejui.

POCO: Vrlo dobar? Osrednji? Jedan dobar? Sasvim obian? Zaista rav? VLADIMIR (prvi shvati): O! Vrlo dobar, sasvim dobar. POCO (Estragonu): A vi, gospodine? ESTRAGON (sa engleskim naglaskom): O! Varlo, varlo, varlo dobro. 62 POCO (poletno): Hvala vam, gospodo! Meni je toliko potrebno da me neko ohrabri. (Razmilja.) Pri kraju sam bio malo slabiji... Niste to zapazili? VLADIMIR: O! Moda sasvim, sasvim malo. ESTRAGON: Ja sam mislio da je to bilo namerno. POCO: Pamenje mi nije sasvim kako treba. utanje. ESTRAGON: Eto, nema nikavih dogaaja. POCO (oaloen): Dosadno vam je? ESTRAGON: Tako neto. POCO (Vladimiru): A vama, gospodine? VLADIMIR: Nije mnogo zanimljivo. utanje. POCO (se bori u mislima): Gospodo, vi ste bili... (Traire.)... pristojni prema meni. ESTRAGON: Ta, ne! VLADIMIR: Kojeta! POCO. Jeste, jeste, bili ste kako treba. Tako, da se ja pitam... ta li bih ja, sa svoje strane, mogao uiniti za ove estite ljude kojima je dosadno? ESTRAGON: ak bi i jedan zlatnik bio dobrodoao. VLADIMIR: Mi nismo prosjaci. POCO: ta bih mogao uiniti, pitam se ja, da im vreme izgleda manje dugo! Dao sam im kosti, govorio sam im o ovom i onom, objasnio sam im sumrak, to je nesumnjivo. I jo mnogo tota. Ali, da li je to dovoljno, to je ono to me mui, da li je to dovoljno? ESTRAGON: ak i pet franaka. VLADIMIR: uti. ESTRAGON: Evo poeo sam da utim. POCO: Je li to dovoljno? Bez sumnje. Ali, ja sam dareljiv. To mi je narav. Danas. Utoliko gore za mene. (Povue konopac. Liki ga pogleda.) Jer u patiti, to je nesumnjivo. (Ne ustajui sagne se i ponovo uzme bi.) ta vie volite? Da igra, da peva, da recituje, da misli, da... 63 ESTRAGON: A ko? POCO: Ko? Zar vas dvojica umete da mislite? VLADIMIR: A on misli? POCO: Savreno. I to glasno. On je nekada mislio ak vrlo lepo, te sam ga mogao sluati satima. A sad... (Uzdrhti.) Ali, svejedno. Znai, vi elite da nam on misli o neemu? ESTRAGON: Ja bih vie voleo da igra; to bi bilo veselije. POCO: Moda i ne bi. ESTRAGON: Zar ne, Didi, da bi to bilo veselije? / VLADIMIR: Ja bih vie voleo da ga ujem kako misli. ESTRAGON: Moda bi mogao najpre da igra, pa posle da misli? Ako to ne bi bio preteran zahtev. VLADIMIR (Pocou): Da li moe tako?

POCO: Pa razume se, nita lake. To je, uostalom, i prirodan red. VLADIMIR: Onda, neka igra. Kratak smeh. utanje. POCO (Likiju): uje li ti? ESTRAGON: Zar ne odbije nikad? POCO: Objasniu vam to malo posle. (Likiju.) Igraj, gade! Liki sputa kofer i korpu, prie rampi, pa se okrene ka Pocou Estragon ustane da vidi bolje. Liki igra pa prestane. ESTRAGON: Je li to sve? POCO: Jo! Liki ponovi iste pokrete, pa prestane. ESTRAGON: udno mi udo, prljavko! (Podraava Likijeve pokrete.) I ja to umem. (Podraava, pa umalo da padne.) Ako bih malo vebao. VLADIMIR: Umoran je. 64 POCO: Nekad je on igrao farandolu, almeju, branlu, igu, fandango, pa ak i hornpajnu. Tada je skakao. A sad igra samo ovu igru. Znate li kako on nju zove? ESTRAGON: Smrt fenjerdije. VLADIMIR: Rak staraca. POCO: Igra u mrei. On zamilja da je zapetljan u mrei. VLADIMIR (uvijajui se kao esteta): Ima tu neega... Liki se sprema da se vrati prtljagu. POCO (kao da vie na konja): i, hoj! ESTRAGON: Zar on nikad ne odbija? POCO: Objasniu vam to. (Trai po depovima.) Priekajte. (Trai i dalje.) Kud li sam deo prskalicu? (Trai jo.) Vidi molim te! (Die glavu. Lice muje preneraeno. Glasom kao da izdie.) Izgubio sam svoj vaporizator. ESTRAGON (glasomkaoda izdie): Moje levo plue je vlo slabo. (Kalje iznoglo. Zatim gromkim glasom.) Ali mi je desno plue u odlinom stanju. POCO (obinim glasom): Svjedno, mogu i bez njega. ta sam ono hteo da kaem. (Razmilja.) Priekajte! (Razmilja.) Ih, do avola! (Die glavu.) Pomozite mi! ESTRAGON: Ja ba o tome mislim. VLADIMIR: I ja. POCO: ekajte! Sva trojica istovremeno skinu eire, prinesu ruku elu, koncentriu misli namrtena lica. Dugo utanje. ESTRAGON (pobedniki): Tu smo! VLADIMIR: Dosetio se. POCO (nestrpljivo): No, dakle? ESTRAGON: Zato ne spusti prtljag? VLADIMIR: Ta, ne. POCO: Jeste li sigurni da je to? VLADIMIR: Pa, zaboga, to ste nam ve kazali! 65 POCO: Zar sam vam ve kazao? VLADIMIR: Uostalom, on ga je spustio. ESTRAGON (Pogleda ka Likiju.): Pa ta je s tim?

VLADIMIR: Poto je spustio prtljag, nije moguno da smo pitali zato ga ne spusti. POCO: Snane logike! ESTRAGON: A zato ga je spustio? POCO: Zbilja, zato? VLADIMIR: Da bi igrao. ESTRAGON: To je istina. POCO (diui ruku): ekajte! Ne govorite nita! Setio sam se. (Ponovo stavlja eir na glavu.) Sad znam. Estragon i Vladimir ponovo stavljaju eire. VLADIMIR: Dosetio se. POCO: Evo kako to ide. ESTGRAGON: O emu je re? POCO: Videete. Ali je teko da se kae. VLADIMIR: Onda, nemojte kazati. POCO: O! Ne brinite nita, izii u ja s tim na kraj. Ali hteo bih da kaem ukratko, jer je ve dockan. A kako moe ovek da kae ukratko, i da bude jasan, pitam ja vas. Pustite me da razmislim. ESTRAGON: Govorite vi samo nadugako, onda e biti manje dugako. POCO (poto je razmlio): Ii e. Vidite, tu vam je ili... ili... ESTRAGON: Kao u bunilu. POCO: Ili ja od njega traim neto, da igra, da peva, da misli... VLADIMIR: Dobro, dobro, razumeli smo. POCO: Ili ne traim nita. Eto. Ne prekidajte me. Pretpostavimo da mu zatraim da... igra, na primer. ta e se onda dogoditi? ESTRAGON: Poee da zvidi. POCO (uvreeno): Neu vie nita da kaem. VLADIMIR: Molim vas, nastavite. 66 POJDO: Prekidate me svaki as. J VLADIMIR: Nastavite, nastavite, to je strano zanimljivo. POCO: Navaljujte malo. ESTRAGON (sklapajui ruke): Preklinjem vas, gospodine, nastavite svoje izlaganje. POCO: Gde sam ono stao? VLADIMIR: Vi traite od njega da igra. ESTRAGON: Da peva. POCO: Tako je, ja zatraim od njega da peva. ta se onda dogaa? On ili peva, kao to sam traio, ili pak, umesto da peva, kao to sam traio, pone da igra, ili da misli, ili da... VLADIMIR: To je jasno, to je jasno, terajte dalje. ESTRAGON: Dosta! VLADIMIR: Pa ipak, on veeras radi sve to mu kaete. POCO: To je zato da bi me umilostivio, da ga ne bih otpustio. ESTRAGON: Sve su to izmiljotine. VLADIMIR: E, ko zna? ESTRAGON: Malo posle e nam rei da u svemu tome nema ni rei istine. VLADIMIR (Pocou): Vi se ne bunite? POCO: Umoran sam. utanje. ESTRAGON: Nita se ne dogaa, niko ne dolazi, niko ne odlazi, to je uasno. VLADIMIR (Pocou): Recite mu da misli. POCO: Dajte mu njegov eir. VLADIMIR: eir?

POCO: On ne moe da misli bez eira. VLADIMIR (Estragonu): Daj mu eir. ESTRAGON: Ja da mu dam! Zar posle onog udarca? Nikada! VLADIMIR: Ja u mu ga dati. Ne mie se. ESTRAGON: Neka ga sam uzme. 67 POCO: Bolje je da mu ga vi date. VLADIMIR: Ja u mu ga dati. Uzme eir i prua ga Liju ispruajui ruku to dalje. Liki se ne mie. POCO: Treba da mu ga stavite na glavu. ESTRAGON (Pocou): Recite mu da ga uzme. POCO: Bolje da mu ga vi stavite. VLADIMIR: Ja u mu ga staviti. Obie obazrivo Likija, prie mu polako s lea, stavi mu eir na glavu, pa se naglo odmakne. Liki se ne mie. utanje. ESTRAGON: ta sad eka? POCO: Odmaknite se. (Estragon i Vladimir se odmaknu od Likija. Poco povue ponopad. Liki ga pogleda.) Misli, svinjo! (Pauza, Liki pone da igra.) Stani! (Liki prestane.) Prii! (Liki poe ka Pocou.) Tu! (Liki zastane.) Misli! Pauza, LIKI: S druge strane, to se tie... POCO: Stani! (Liki uuti.) Odstupi! (Liki poe natrake.) Tu... (Liki zastane.) i, ha! (Liki se okree ka publici.) Misli, svinjo! LIKI (govori monotono): Uzevi u obzir postojanje kao to proizlazi iz nedavnih javnih radova Poensona i Vatmana jednog linog boga kvakvakvakva s belom bradom kvakva izvan vremena prostranstva koji sa visine svoje boanske apatije svoje boanske atambije, svoje boanske afazije nas voli sa malim izuzecima ne zna se zato, ili e doi i pasti poput boanstvene Mirande sa onima koji su ne zna se zato ali ima se vremena, u bolu u vatrama ije vatre plamenovi samo ako to potraje jo malo i ko bi mogao da posumnja u to upalie naposletku grede a to e rei uzdii e pakao u oblake tako plane s vremena na vreme jo i danas... (Estragon i Vladimir sluaju sa napregnutom panjom. Poco je utuen i odvratno 68 muje.)... i mirne tako mirne u miru koji mada je povremen ipak je dobrodoao ali ne prejudicirajmo a s obzirom s druge strane da posle nedovrenih istraivanja ali pri svem tom nagraenih od Akakakakademije za Antropopopometriju u Bernu u Bresi, Tetija i Konrada utvreno je bez druge mogunosti pogreaka osim koje su sastavni deo ljudske raunice da posle nezavrenih nezavrenih istraivanja Tetija i Konrada... (Estragon i Vladimir poinju da mrmljaju negodujui. Poco je na sve veim mukama.)... utvreno je bez druge mogunosti pogreaka osim onih koje su sastavni deo ljudske raunice da posle nezavrenih istraivanja Tetija i Konrada utvreno je tvreno tvreno ovo to sleduje sleduje, sleduje a to e rei ali ne prejudicirajmo ne zna se zato, posle radova Poensona i Vatmana proizlazi tako jasno tako jasno da u cilju obimnih radova Fartova i Belera nedovrenih nedovrenih ne zna se zato Tetija i Konrada nedovrenih nedovrenih proizlazi da ovek nasuprot suprotnom miljenju da ovek u Bresi od Tetija i Konrada da ovek najzad ukratko da ovek ukratko najzad i pored napretka u ishrani i izbacivanju fekalija je u stanju mravljenja i istovremeno uporedo s tim ne zna se zato i pored sveg brzog razvoja fizike kulture upranjavanja sportova kao kao kao to su tenis

fudbal tranje i peice i na biciklu plivanje jahanje avijacija budalacija tenis gnjavacija, klizanje i po ledu i po asfaltu tenis avijacija sportovi sportovi zimski letnji jesenji, jesenji i tenis na travi na amovini i na zemlji avijacija tenis hokej na kopnu na moru i u vazduhu penicilin i surogati ukratko da nastavimo istovremeno uporedno smanjujui ne zna se zato i pored tenisa da nastavimo avijacija golf... (Estragon i Vladimir se smiruju i ponovo sluaju. Poco se sve vie uzrujava i stenje.)... koliko sa devet toliko i sa osamnaest rupa tenis na ledu ukratko ne zna se zato, u SeniiOazi SeniiMarni MarniiOazi a to e rei istovremeno uporedo s tim ne zna se zato da mravi suava da iastavimo OazaMarna, ukratko ist gubitak 69 po akovu od Bolterove smrti iznosi dva prsta sto grama po akovu otprilike proseno priblino u okruglim ciframa tane mere bez dare u Normandiji ne zna se zato ukratko najzad nema znaaja injenice su tu a uzevi u obzir, s druge strane to je jo vanije, da proizlazi to je jo vanije da u svetlosti svetlosti istraivanja koja su u toku tajnvega i Petermana proizlazi ono to je jo vanije da proizlazi ono to je jo vanije u svetlosti svetlosti naputenih eksperimenata tajnvega i Petermana da u polju u planini i na obalama mora i reka i vode i vatre vazduh je isti i zemlja a to e rei vazduh i zemlja za vreme jakih mrazeva vazduh i zemlja stvoreni za velike stene na alost u sedmom svome razdoblju etar, zemlja more za stene za vreme velikih mrazeva... Vladimir i Estragon uzvikuju. Poco naglo ustane, povue konopac. Svi viu. Liki vue konopac posrne, urla. Svi se bace na Likija. LIKI (se koprca iurlie svoj tekst): ...vazduh i zemlja stvoreni za velike stene na alost u sedmom svome razdoblju etar, zemlja more za stene za vreme velikih mrazeva velikih mrazeva na moru i na kopnu i u vazduhu jevtino da nastavimo ne zna se zato i pored tenisa injenice su tu ne zna se zato da nastavimo u sledeem ukratko najzad na alost u sledeem za stene to je nesumnjivo da nastavimo ali ne prejudicirajmo da nastavimo glava istovremeno paralelno ne zna se zato i pored tenisa u sledeem brada plamenovi pla stene tako plave tako mirne na alost glava, glava glava glava u Normandiji i pored tenisa naputeni obimni radovi nedovreni jo vanije stene ukratko da nastavimo na alost na alost naputeni nedovreni glava glava u Normandiji i pored tenisa glava na alost stene Konrad Konrad. (Guva. Liki jo nekoliko puta drekne.) Tenis!... Stene... tako mirni!... Konrad!... Nedovreni!... POCO: NJegov eir!... 70 Vladimir dograbi Likijev eir. Liki uuti i padne na zemlju. Dugo utanjs Pobednici teko diu. ESTRAGON: Osveen sam. Vladimir postra Likijev eir, zaviruje u njega. POCO: Dajte mi to! (Istrgne Vladimiru eir iz ruku. Baci ga na zemlju pa skoi na eir.) Sad vie nee misliti!... VLADIMIR: Ali, da li e moi da nae pravac pri kretanju? POCO: Ja u mu davati pravac. (Nogama udara Likija.) Ustaj, svinjo! ESTRAGON: Moda je mrtav. VLADIMIR: Ubiete ga. POCO: Ustaj, mrcino! (Vue konopac. Liki malo skikne. Estragonu i Vladimiru.) Pomozite mi.

VLADIMIR: Ali kako? POCO: Podignite ga. Estragon i Vladimir usprave Likija, pridravaju ga malo, pa ga puste. Liki ponovo padne na zemlju. ESTRAGON: On to radi namerno. GTOCO: Treba da ga pridravate. Hajde, hajde, dignite ga. ESTRAGON: Meni je ve to dosadno. VLADIMIR: Hajde, pokuajmo jo jedanput. ESTRAGON: Za ta nas on smatra? VLADIMIR: Hajde, dri. Usprave Likija pa ga pridravaju. POCO: Ne putajte ga! (Estragon i Vladimir posru.) Ne miite se. (Poco ovdeuzme kofer i korpu pa ih prinese Likiju.) Drite ga dobro! (Stavi kofer Likiju u ruku ali ga on odmah ispusti.) Ne putajte ga! (Poinje iznova. Malopomalo, pri dodiru kofe 71 ra, Liki dolazi k sebi i njegovi prsti najzad stegnu drku kofera.) Drite ga jo! (Radi isto to i sa korpom.) Eto, sad ga moete pustiti. (Estragon iVladimir se odmaknu od njega, Likija, koji se zaklati, posrne, povija se, ali ostaje na nogama, sa koferom i korpom u ruci. Poco odstupi, pa pukie biem. Liki poe napred.) Nazad! (Liki poe natrake.) Okreni se! Dobro je, moe da ide. (Okreui se ka Estragonu i Vladimiru.) Dobro je, moe da ide. Hvala vam, gospodo, i dopustite mi da vam... (Trai po depovima.)... da vam poelim... (Trai i dalje.)... da vam poelim... (Trai dalje.) ... ali gde li sam to deo svoj asovnik? (Trai ga po depovima.) Vidi molim te! (Digne glavu. Lice mu je unezvereno.) Sat sa duplim poklopcem, gospodo, i sa sekundarkom. Poklon od moga tate. (Trai.) Moda mi je ispao. (Trai ga po zemlji, a isto tako trae Vladimir i Estragon. Poco prevrne nogom ostatke Likijevog eira.) Ko bi to rekao? VLADIMIR: Moda vam je u depu od pojasa. POCO: ekajte! (Presamiti se, priblii glavu svome trbuhu pa oslukuje.) Ne ujem nita! (Daje im znakda priu.) Hodite da vidite. Estragon i Vladimir priu, nagnu se ka njegovom trbuhu. utanje. POCO: Mislim da bi se moralo uti kucanje. VLADIMIR: Tiina! Svi oslukuju nalregnuto. ESTRAGON: Ja ujem neto. POCO: Gde? VLADIMIR: To je srce. POCO (razoarano): Do avola! VLADIMIR: Tiina! Svi oslukuju. ESTRAGON: Moda je prestalo da radi. Svi se uspravljaju. 72 POCO: Koji od vas toliko zaudara? ESTRAGON: NJemu smrde usta, a meni noge. POCO: Odlazim od vas. ESTRAGON: Va sat sa duplim poklopcem? POCO: Verovatno sam ga ostavio u zamku. ESTRAGON: Onda zbogom. POCO: Zbogom. VLADIMIR: Zbogom? ESTRAGON: Zbogom! utanje. Niko se ne mie.

VLADIMIR: Zbogom! POCO: Zbogom. ESTRAGON: Zbogom. POCO: I hvala. VLADIMIR: Hvala vama. POCO: Nema na emu. ESTRAGON: Ta, ima. POCO: Ta, nema! VLADIMIR: Ta, ima. ESTRAGON: Ta, nema. utanje. POCO: Ne mogu nikako... (Dvoumi se.)... da poem. ESTRAGON: Takav je ivot. Poco se okrene, udaljuje se od Likija idui ka kulisi i proputajui konopac kroz aku ukoliko se udaljuje. VLADIMIR: Pa vi idete u suprotnom pravcu. POCO: Potreban mi je zalet. (Kad stigne na kraj konopca, a to e rei iza kulise, zastane, okrene se i vie.) Sklonite se! Estragon i Vladimir se povuku u dno pozornice pa gledaju ka Pocou. Pucanj bia. POCO: Napred! Liki se ne mie. 73 ESTRAGON: Napred! VLADIMIR: Napred! Pucanj bia. Liki krene s mesta. POCO: Bre! Izlazi iza kulise, prelazi lozornicu idui za Likijem. Estragon i Vladimir skinu eir i mau rukom. Li izie. POCO (Trza konopac i puca biem.) Bre! Bre! U trenutku kad treba da i Poco iezne, on zastane i okrene se. Konopac se zategne. uje se kako Liki pada. POCO: Moju stolicu! Vladimir ode da uzme stolicu i daje je Pocou. POCO (je baci prema Liju): Zbogom! ESTRAGON I VLADIMIR (maui rukom): Zbogom! Zbogom! POCO: Ustaj, svinjo! (uje se kako se Li dis) Napred. (Poco odlazi. Pucanj bia.) Napred! Zbogom! Bre! Svinjo! i, ha! Zbogom! Tiina. VLADIMIR: Ovako nam je vreme bre prolo. ESTRAGON: Prolo bi ono i bez toga. VLADIMIR: Da. Ali sporije. Pauza. ESTRAGON: ta emo sad da radimo? VLADIMIR: Ne znam. ESTRAGON: Hajdemo odavde. VLADIMIR: Ne moemo. ESTRAGON: Zato? VLADIMIR: ekamo Godoa. 74 ESTRAGON: To je istina. Pauza VLADIMIR: Mnogo su se promenili. ESTRAGON: Ko? VLADIMIR: Ova dvojica. ESTRAGON: Eh, jest! Hajde sad malo da priamo. VLADIMIR: Zar se nisu mnogo promenili? ESTRAGON: Verovatno. Jedino nama to nikako ne polazi za rukom. VLADIMIR: ta, verovatno! Pa to je oigledno. Zar ih nisi video? ESTRAGON: Pa jesam. Ali ja ih ne poznajem. VLADIMIR: Kako da ne, poznaje ti njih.

ESTRAGON: Ta, ne. VLADIMIR: Kaem ti da ih poznajemo. Ti sve zaboravlja. Osim ako to nisu oni isti. ESTRAGON: Dokaz je to, to nas nisu poznali. VLADIMIR: To ne znai nita. I ja oam se pravio da ih ne poznajem. A osim toga, nas nikad niko ne moe da pozna. ESTRAGON: Dosta. Gavno je da... Ajao! VLADIMIR (se ne mie): Osim ako to nisu oni isti. ESTRAGON: Didi! Sad i druga noga! Poe opkajui ka mestu gde je sedeo pri dizanju zavese. GLAS (iza kulise): Gospodine! Estragon zastane. Obojica gledaju u pravcu otkuda dolazi glas. ESTRAGON: Eto ti sad opet. VLADIMIR: Hodi ovamo, drago dete. Jedan deko ulazi bojaljivo. Zastane. DEKO: Gospodin Albert? VLADIMIR: Jasam. 75 ESTRAGON: ta hoe? VLADIMIR: Prii blie. Deko se ne mie. ESTRAGON (jakim glasom): Prii, kad ti se kae. Deko prilazi bojaljivo, pa zastane. VLADIMIR: ta ima novo? DEKO: To je od gospodina Godoa... Uuti. VLADIMIR: Pa dabogme. Prii blie. Deko se ne mie. ESTRAGON (jakim glasom): Prii, kad ti se kae. Deko prilazi bojaljivo, pa zastane. ESTRAGON: Zato dolazi tako dockan? VLADIMIR: Donosi neku poruku od gospodina Godoa? DEKO: Da, gospodine. VLADIMIR: Pa dobro, kai je. ESTRAGON: Zato dolazi tako dockan? Deko gleda as u jednog, as u drugog, ne znajui kome da odgovori. VLADIMIR (Estragonu): Ostavi ga na miru! ESTRAGON (Vladimiru): Idi do avola. (Prilazei Deku.) Zar ne zna koliko je sati? DEKO (uzmiui): Nisam ja kriv, gospodine. ESTRAGON: Onda sam moda ja? DEKO: Bojao sam se, gospodine. ESTRAGON: Koga si se bojao? Nas? Odgovaraj! VLADIMIR: Sad znam u emu je stvar. Uplaio si se od one dvojice. ESTRAGON: Koliko ima vremena otkako si stigao ovamo? 76 DEKO: Maloas, gospodine. VLADIMIR: Uplaio si se od bia? DEKO: Da, gospodine! VLADIMIR: Od vike? DEKO: Da, gospodine. VLADIMIR: Od ona dva gospodina? DEKO: Da, gospodine. VLADIMIR: Poznaje li ih? DEKO: Ne, gospodine. VLADIMIR: Ti si odavde?

DEKO: Da, gospodine. ESTRAGON: Sve su to lagarijeG (Uhvati Deka za miicu, pa ga protrese.) Reci nam istinu! DEKO (drui): Pa to je istina, gospodine. VLADIMIR: Ta, ostavi ga ve jednom na miru! ta ti je? Estragon pusti Deka, poe natrake, pa pokrije lice akama. Vladimir i Deko gledaju u njega. Estragon otkrije lice, koje je zgreno od bola. VLADIMIR: ta ti je? ESTRAGON: Nesrean sam. VLADIMIR: Bez ale? Otkad to? ESTRAGON: Bio sam zaboravio. VLADIMIR: Nae pamenje voli da se ponekad proegai malo s nama. Estragon poumi da govori, ali se predomisli, pa otide opajui da sedne i pone da skida cipelu. VLADIMIR (Deku); No, dakle? DEKO: Gospodin Godo... VLADIMIR (prekidajui ga): ini mi se da sam te ve jednom video, zar ne? DEKO: Ne znam, gospodine. VLADIMIR:Ne poznaje me? DEKO: Ne, gospodine. VLADIMIR: Nisi dolazio jue? 77 DEKO: Nisam, gospodine. VLADIMIR: Sad si prvi put doao? DEKO: Da, gospodine! utanje. VLADIMIR: To ti samo tako kae. No, dakle, govori dalje. DEKO (jednim mahom): Gospodin Godo mi je kazao da vam kaem da nee doi veeras nego sutra uvee sigurno. VLADIMIR: I to je sve? DEKO: Da, gospodine! VLADIMIR: Ti slui kod gospodina Godoa? DEKO: Da, gospodine. VLADIMIR: A ta radi? DEKO: uvam koze, gospodine. VLADIMIR: Je li dobar prema tebi? DEKO: Jeste, gospodine. VLADIMIR: Ne tue te? DEKO: Ne, gospodine, mene ne tue. VLADIMIR: A koga tue? DEKo: Tue moga brata. VLADIMIR: Gle! Ti ima brata? DEKO: Da, gospodine! VLADIMIR: ta on radi? DEKO: uva ovce. VLADIMIR: A zato tebe ne tue? DEKO: Ne znam, gospodine. VLADIMIR: Mora biti da te voli? DEKO: Ne znam, gospodine. VLADIMIR: Daje li ti dovoljno da jede? Deko se ustee.

VLADIMIR: Daje li ti dobru hranu? DEKO: Dosta dobru, gospodine! VLADIMIR: Jesi li nesrean? Deko se ustee. VLADIMIR: uje li? 78 DEKO: Da, gospodine? VLADIMIR: Pa, dakle? DEKO: Ne znam, gospodine. VLADIMIR: Ne zna da li si nesrean ili ne? DEKO: Ne znam, gospodine. VLADIMIR: To je isto kao i ja. Gde spava? DEKO: Na tavanu. VLADIMIR: Sa svojim bratom? DEKO: Da, gospodine. VLADIMIR: U senu? DEKO: Da, gospodine. VLADIMIR: Dobro, idi. Pauza. DEKO: ta treba da kaem gospodinu Godou, gospodine? VLADIMIR: Kai mu... (Razmilja.) Kai mu da si nas video. Ti si nas zaista video. Zar ne? DEKO: Jesam gospodine. Deko ide natrake, okleva, okrene se, pa odjuri. Svetlost pone naglo da slabi. Zaas se smrai. Mesec se pojavljuje u pozadini, penje se u nebo, pa zastane, obasipajui pozornicu srebrnastom svetlou. VLADIMIR: Najzad! Estragon ustane i ide ka Vladimiru drei obe cipele u ruci. Spusti ih blizu rampe, uspravi se i posmatra mesec. VLADIMIR: ta to radi? ESTRAGON: Isto to i ti, gledam u mesec. VLADIMIR: Hou da kaem, sa svojim cipelama? ESTRAGON: Ostavljam ih ovde. Doi e neko drugi, isto tako... kao i ja, ali sa manjim stopalima, i one e ga usreiti. VLADIMIR: Ali, ti ne moe da ide bos. ESTRAGON: I Isus je iao bos. 79 VLADIMIR: Isus! ta ti pade na pamet! Ne misli valjda da se poredi sa njim? ESTRAGON: itavog svog ivota poredio sam se s njim? VLADIMIR: Ali onamo je bilo toplo! Bilo je prijatno! ESTRAGON: Jeste. I onamo su ljude brzo razapinjali na krst. utanje. VLADIMIR: Mi sad ovde nemamo nikakva posla. ESTRAGON: A ni na nekom drugom mestu. VLADIMIR: Hajde, Gogo, ne budi takav. Sutra e sve ii bolje. ESTRAGON:Kakoto? VLADIMIR: Zar nisi uo ta je deko rekao?

ESTRAGON: Nisam. VLADIMIR: Rekao je da e Godo sutra nasigurno doi. Zar tebi to nita ne znai? ESTRAGON: Onda je najbolje da ekamo ovde. VLADIMIR: Ti si lud! Treba da se sklonimo negde. (Hvata Estragona za miicu.) Hajde ovamo. Vue Estragona. ^ESTRAGON (Isprva poputa, pa se zatim i odupre. Zastane, gledajui u drvo.): teta to nemamo malo konopca. VLADIMIR: Hajdemo, poinje da biva malo hladno. Vue ga. Ista radnja. ESTRAGON: Podseti me da sutra ponesem jedan konopac. VLADIMIR: Dobro. Hajdemo. Vue ga. Ista radnja. ESTRAGON: Koliko ima vremena otkako smo uvek zajedno? 80 VLADIMIR: Ne znam. Moda pedeset godina. ESTRAGON: Sea li se onog dana kad sam skoio u Diransu? VLADIMIR: Bila je to berba groa. ESTRAGON: Ti si me izvadio iz vode. VLADIMIR: Sve je to umrlo i sahranjeno. ESTRAGON: Odelo mi se osuilo na suncu. VLADIMIR: Nemoj vie misliti na to. Hajdemo. Ista radnja. ESTRAGON: ekaj! VLADIMIR: Meni je hladno. ESTRAGON: Pitam se da li nije bilo bolje da smo otili svaki na svoju stranu. Nismo mi bili stvoreni da idemo istim putem. VLADIMIR (neljuti se): To nije sigurno. ESTRAGON: Ne, nita nije sigurno. VLADIMIR: Moemo se i sad rastati, ako misli da je to bolje. ESTRAGON: Sad je to beskorisno. utanje. VLADIMIR: Zaista, sad je to beskorisno. ESTRAGON: Onda, da poemo? VLADIMIR: Hajdemo. utanje. Ne miu se. ZAVESA DRUGI IN Sutradan. Isti as. Isto mesto. Estragonove cipele blizu rampe, pete sastavljene, vrhovi razknuti. Likijev eir na istom mestu. Drvo je olistalo. Vladimir ulazi urno. Zastane i dugo posmatra. drvo. Zatim odjednom pone da koraa krupnim koracima urno po pozornici u svim pravcima. Ponovo stane pred cipelama, sagie se, podigne jednu, razgledaje, pomirieje, pa paljivo vrati na mesto. Nastavi da koraa urno. Zastane kod desne kulise, gleda dugo u daljinu, natkrilivi oi akom. Opet koraa tamotamo. Zastane kod leve kulise, ista radnja. Nastavi da koraa, zaustavi se naglo, preklopi ake na grudima. Zabaci glavu unazad i pone da peva iz sveg glasa. VLADIMIR: Pas iz kujne ugrabi...

Poto je poeo suvie niskim glasom, zastane nakalje se, pa nastavi viim glasom. Pas iz kujne ugrabi varglicu od krvi. Udarcima varjae kuvar njega smrvi. Drugi psi zakopae Ostatke n.egove... Zastane, zamisli se, pa nastavi. Drugi psi zakopae Ostatke njegove, 83 Ispod krsta drvenog, Gde su rei ove: Pas iz kujne ugrabi varglicu od krvi Udarcima varjae Kuvar n>ega smrvi. Drugi psi zakopae Ostatke njegove... (Zastane, istaradnja.) Drugi psi zakopae Ostatke njegove... (Zastane, ista radnja. Niim glasom.) Drugi psi zakopae... Zauti, ostane za trenutak nepomian, zatim nastavi da grozniavo koraa krupnim koracima po pozornici u svim pravcima. Ponovo se zaustavi ispred drveta, pa koraa tamoamo: zastane ispred cipela, pa koraa tamoamo, pritri levoj kulisi, pa gleda u daljinu. Tog trenutka Estragon ulazi od leve kulise, bosonog, oborene glave, i prelazi preko pozornice. VLADIMIR (se okrene i spazi ga): Opet ti? Estragon zastane, ali ne die glavu. VLADIMIR (mu prilazi): Hodi da te zagrlim! ESTRAGON: Ne dodiruj me! Vladimir dbuzda svoj polet. Oaloen. utanje. VLADIMIR: eli da ode odavde? Gogo! Pauza. Vladimir ga gleda paljivo. VLADIMIR: Jesu li te tukli? Gogo! Estragon i dalje uti, oborene glave. VLADIMIR: Gde si proveo no? ESTRAGON: Ne dodiruj me! Ne pitaj me nita! Ne govori nita. Ostani sa mnom! VLADIMIR: Jesam li te ikada ostavio? ESTRAGON: Pustio si me da odem. VLADIMIR: Pogledaj me! (Estragon se ne mie. Gromkim glasom.) Pogledaj me, kaem ti! Estragon digne glavu. Estragon i Vladimir dugo se gledaju odstupajui, prilazei i naginjui glave kao da posmatraju neko umetniko delo, i dru sve vie, idui jedan ka drugome, pa se odjednom zagrle tapui se po leima. Kraj zagrljaja. ESTRAGON (Izgubivi podrku umalo ne padne.): Kakav dan. VLADIMIR: Ko te je tukao? Priaj mi. ESTRAGON: Evo, jo jedan je prebroen. VLADIMIR: Jo nije. ESTRAGON: Za mene je on svren, pa ma ta se dogodilo. (utanje.) Malopre si pevao, uo sam te. VLADIMIR: To je istina, seam se. ESTRAGON: To me je zabolelo. Pomislio sam: on je sam, misli da sam otiao zauvek, i sad peva. VLADIMIR: Ne moe se zapovedati svome raspoloenju. Celoga dana sam se oseao nekako neobino. Nisam ustajao cele noi nijedanput. ESTRAGON (tuno): Eto vidi, ti mokri bolje kad ja nisam pored tebe. VLADIMIR: Ti si mi nedostajao... a istovremeno sam bio i zadovoljan. Zar nije to udno?

ESTRAGON (uvreeno): Zadovoljan? VLADIMIR (poto je razmislio): Moda se nisam dobro izrazio. ESTRAGON: A sad? VLADIMIR (poto je promislio): Sad... (Veselo.)... evo te opet... (Neutralno.) evo nas opet... (Tuno.) evo me opet. 84 ESTRAGON: Eto vidi, tebi je gore kad sam ja pored tebe. A i ja se oseam bolje kad sam sam. VLADIMIR (acnut): Onda, zato si opet doao ovamo? ESTRAGON: Ne znam. VLADIMIR: Ali ja znam. Zato to ne ume da se brani. Ja ne bih dopustio da te tuku. ESTRAGON: Ti to ne bi mogao da sprei. VLADIMIR: Zato? ESTRAGON: Bilo ih je deset. VLADIMIR: Ta ne, hteo sam rei da bih te spreio da se izloi toj tui. ESTRAGON: Ja nisam nita radio. VLADIMIR: Onda, zato su te tukli? ESTRAGON: Ne znam. VLADIMIR: No, vidi, Gogo, ima stvari koje ti ne moe da shvati, a koje ja svhatam. Ti to zacelo osea. ESTRAGON: Kaem ti da nisam nita radio. VLADIMIR: Moda i nisi. Ali treba umeti, treba umeti ako ovek hoe da spase svoju kou. Ali, svejedno, ne govorimo vie o tome. Eto, vratio si se, i to me mnogo raduje. ESTRAGON: Bilo ih je deset. VLADIMIR: I ti se zacelo u dnu srca raduje, priznaj. ESTRAGON: emu se radujem? VLADIMIR: to si me opet naao. ESTRAGON: Misli? VLADIMIR: Reci to. ak i ako nije istina. ESTRAGON: ta treba da kaem? VLADIMIR: Reci: radujem se. ESTRAGON: Radujem se. VLADIMIR: I ja. ESTRAGON: I ja. VLADIMIR: Radujem se. ESTRAGON: Radujemo se. (utanje.) ta emo raditi sad, kad smo zadovoljni? VLADIMIR: ekaemo Godoa. ESTRAGON: To je istina. 85 utanje. VLADIMIR: Ima nekih promena ovde, od jue. ESTRAGON: A ako ne doe? VLADIMIR (poto isprva nije shvatio): Videemo. Kaem ti da ovde ima nekih promena, od jue. ESTRAGON: Sve je skroz vlano. VLADIMIR: Pogledaj ovo drvo.

ESTRAGON: Ne hvata se lija dvaput u istu zamku. VLADIMIR: Drvo, kaem ti, gledaj drvo. ESTRAGON (Gledaudrvo.): Zar jue nije bilo tu? VLADIMIR: Pa bilo je. Ti se ne sea. Malo je trebalo pa da se obesimo o njega. (Razmilja.) Jest, tano... (Rastavljajui rei na slogove.) padaseobesimo. Ali ti nisi hteo. Zar se ne sea? ESTRAGON: Ti si to san>ao. VLADIMIR: Je li mogue da si ve zaboravio? ESTRAGON: Ja sam takav. Ili zaboravim odmah, ili ne zaboravljam nikad. VLADIMIR: A Pocoa i Likija, zar si i njih zaboravio? ESTRAGON: Pocoa i Likija? VLADIMIR: Sve je zaboravio! ESTRAGON: Seam se jednog besomunika koji me je ritnuo nogom, a posle toga se pravio blesav. VLADIMIR: To je bio Liki! ESTRAGON: Toga se seam. Ali, kad je to bilo? VLADIMIR: A onoga drugog, to ga je terao, sea li se i njega? ESTRAGON: On mi je dao kosti. VLADIMIR: To je bio Poco! ESTRAGON: I ti kae da je sve to bilo jue? VLADIMIR: Pa da, ovee. ESTRAGON: I to na ovom mestu? VLADIMIR: Pa dabome! Zar ga ne raspoznaje? ESTRAGON (odjednom gnevno): Raspoznaje! ega ima ovde to bi se moglo raspoznati. Ja sam proveo svoj vagabundski ivot po pearama. I ti sad hsje da raspoznajem nijanse. (Gleda unaokolo.) Pogledaj, molim te, ovu rugobu! Nikad se nisam ni mrdnuo odavde! 86 VLADIMIR: Smiri se, smiri se! ESTRAGON: Idi do avola s tim tvojim pejzaima. Ovo je prava pustara! VLADIMIR: Ipak, valjda nee da kae da ovo (pokazuje rukom) lii na Vokliz! Postoji ipak velika razlika. ESTRAGON: Vokliz! Ko ti govori o Voklizu? Ta ne! Nisam ja nikad bio u Voklizu! itav svoj psei ivot proveo sam ovde, kaem ti, ovde! U ovom Voklozetu! VLADIMIR: Ali, dao bih glavu da smo bili zajedno u Voklizu. Brali smo groe, seam se, kod nekog Bonelija, u Rusijonu. ESTRAGON (malo mirnije): Moda. Ja nisam nita zapazio. VLADIMIR: Ali, tamo je sve crveno! ESTRAGON (klonulo): Ja nisam nita zapazio, kaem ti! utanje. VLADIMIR (Uzdahne duboko.): Teko je biti s tobom, Gogo. ESTRAGON: Bolje bi bilo da se rastanemo. VLADIMIR: Ti uvek tako kae, a svaki put se vrati. utanje. ESTRAGON: Najbolje bi bilo ubiti me, kao onoga. VLADIMIR: Koga onoga? (Pauza.) Koga onoga?

ESTRAGON: Kao milijarde onih. VLADIMIR (filozofski): Svako mui svoju muku. (Uzdahne.) Za vreme kratkog bitisanja i jo kraeg svretka. ESTRAGON: A sad pokuajmo da razgovaramo bez uzrujavanja, kad ve ne moemo utati. VLADIMIR: To je istina, mi brbljamo bez prestanka. ESTRAGON: To je zato da ne bismo mislili. VLADIMIR: Mi imamo izvinjenja za to. 87 ESTRAGON: Da ne bismo uli... VLADIMIR: Imamo mi svojih razloga. ESTRAGON: <^ve one mrtve glasove. VLADIMIR. to lie na um krila. ESTRAGON: Lia. VLADIMIR: Peska. ESTRAGON: Lia. VLADIMIR: Oni govore svi u isti mah. ESTRAGON: Svaki za sebe. utanje. utanje. VLADIMIR: Pre bi se reklo da apuu. ESTRAGON: Da amore. VLADIMIR: Da umore. ESTRAGON: Da umore. utanje. VLADIMIR: ta li hoe da kau? ESTRAGON: Priaju o svom ivotu. VLADIMIR: Nije im dosta to su iveli. ESTRAGON: Treba i da priaju o tome. VLADIMIR: Nije im dosta to su mrtvi. ESTRAGON: To nije dovoljno. utanje. VLADIMIR: To lii na um krila. ESTRAGON: Lia. VLADIMIR: Pepela. ESTRAGON: Lia. VLADIMIR: Reci neto! ESTRAGON: Evo, traim. Dugo utanje. Dugo utanje. 88 VLADIMIR (uzrujano): Reci, makar ta! ESTRAGON: ta sad radimo? VLADIMIR: ekamo Godoa. ESTRAGON: To je istina. utanje. VLADIMIR: Kako je to teko! ESTRAGON: Kako bi bilo da peva? VLADIMIR: Ne, ne. (Premilja.) Treba samo da ponemo iz poetka. ESTRAGON: Zaista, to mi ne izgleda mnogo teko. VLADIMIR: Teko je poeti. ESTRAGON: Moe se poeti od ega bilo. VLADIMIR: Jest, ali se treba odluiti. ESTRAGON: To je istina. VLADIMIR: Pomozi mi! ESTRAGON: Evo, traim. utanje. utanje. VLADIMIR: Kad se trai, onda se i shvati. ESTRAGON: To je istina. VLADIMIR: A to spreava da se pronae. ESTRAGON: Tako je. VLADIMIR: To spreava da se misli. ESTRAGON: A ipak se misli. VLADIMIR: Ali, ne, to je nemoguno.

ESTRAGON: AhJLbilja^hajdeda se prepiremo. VLADIMIR: To je nemoguno. ESTRAGON: Misli? VLADIMIR: Za nas ne postoji vie opasnost da emo misliti. ESTRAGON. Onda, ta imamo da se alimo? VLADIMIR: Nije najgora stvar misliti. ESTRAGON: Dabogme, dabogme, ali to ve neto znai. VLADIMIR: Kako, to ve neto znai? 89 ESTRAGON: Ah, zbilja^hajde da seJapdasujemo! VLADIMIRRga hoe da kae tim: to ve neto znai? ESTRAGON: To ve znai da imamo jednu brigu manje. VLADIMIR: Pa, razume se. ESTRAGON: Pa onda? Kako bi bilo da se smatramo srenima? VALDIMIR: Najstranije je to to smo ve ranije mislili. ESTRAGON: Pa zar nam se to ikada dogodilo? VLADIMIR: A otkuda svi ovi leevi? ESTRAGON: Sve ove gomile kostiju. VLADIMIR: Dabogme. ESTRAGON: Nesumnjivo. VLADIMIR: Mora biti da smo malo mislili. ESTRAGON: Sasvim u poetku. VLADIMIR: Kosturnica, kosturnica! ESTRAGON: Dovoljno je ne gledati u n>u. VLADIMIR: Ona privlai pogled. ESTRAGON. To je istina. VLADIMIR: Hteli mi ili ne hteli. ESTRAGON: ta kae? VLADIMIR: Hteli mi ili ne hteli. ESTRAGON: Trebalo bi da se odluno okrenemo ka prirodi. VLADIMIR: To smo ve pokuali. ESTRAGON: To je istina. VLADIMIR: Oh, to zacelo nije najgora stvar. ESTRAGON: ta to? VLADIMIR: To, da smo ve ranije mislili. ESTRAGON: Nesumnjivo. VLADIMIR: Ali, mogli smo biti i bez toga. ESTRAGON: Eh, ta e? VLADIMIR: Znam, znam. utanje. ESTRAGON: Eto vidi, ipak smo malo utucali vreme. 90 VLADIMIR: Jest, ali sad bi trebalo da pronaemo neto drugo. ESTRAGON: Da, vidimo. VLADIMIR: Da, vidimo. ESTRAGON: Da, vidimo. Razmiljaju. VLADIMIR: ta sam ono rekao? Mogli bismo odatle da nastavimo.

ESTRAGON: Kad si to rekao? VLADIMIR: Sasvim u poetku. ESTRAGON: U poetku ega? VLADIMIR: Pa veeras. Rekao sam... rekao sam... ESTRAGON: E, zbilja ti suvie zahteva od mene. VLADIMIR; ekaj... zagrlili smo se... radovali smo se... bili smo zadovoljni... ta emo da radimo sad, kad smo zadovoljni... ekamo... kako bee... jest... ekaemo... sad, kad smo zadovoljni... ekaemo... ta ono bee... ah! Jest, drvo! ESTRAGON: Drvo? VLADIMIR: Ne seam se. ESTRAGON: Umoran sam. VLADIMIR: Pogledaj ga! ESTRAGON (Gleda u drvo.): Ja ne vidim nita. VLADIMIR: Pa sino je bilo sasvim crno i ogolelo, a danas je potpuno olistalo. ESTRAGON: Olistalo? VLADIMIR: Za jednu jedinu no. ESTRAGON: Mora biti da je sad prolee. VLADIMIR: Ali, za jednu jedinu no! ESTRAGON: Kaem ti da sino nismo bili ovde. Tebi se to prividelo u nekom runom snu. VLADIMIR: A ta ti misli, gde smo bili sino? ESTRAGON: Ne znam. Na nekom drugom mestu. U nekom drugom kupeu. Praznine ima koliko god hoe. VLADIMIR (Uveren da jeu pravu.): Dobro. Nismo sino bili ovde. A sad reci: ta smo sino radili? ESTRAGON: ta smo radili? 91 VLADIMIR: Pokuaj da se seti? ESTRAGON: Pa, eto... zacelo smo askali. VLADIMIR: (savlaujui se): O emu? ESTRAGON: O!... pa moda o kojeemu, brbljali smo tek onako. (Ubeeno.) Evo, setio sam se, sino smo brbljali onako tek... I to traje ve pola veka! VLADIMIR: Zar se ne sea nikakvog dogaaja, nikakvih okolnosti? ESTRAGON (klonulo): Ne mui me, Didi. VLADIMIR: A sunce? A mesec? Ne sea se? ESTRAGON: Svakako su bili tu, kao i uvek. VLADIMIR: I nisi zapazio nita neobino? ESTRAGON: Na alost. VLADIMIR: Poco? A Liki? ESTRAGON: Poco? VLADIMIR: A kosti? ESTRAGON: Liile su na riblje kosti. VLADIMIR: Pa, Poco ti ih je dao. ESTRAGON: Ne znam. VLADIMIR: A udarac nogom? ESTRAGON: Udarac nogom? To je istina, neko me je udario nogom.

VLADIMIR: To te je Liki udario. ESTRAGON: I sve je to bilo jue? VLADIMIR: Pokai nogu. ESTRAGON: Koju? VLADIMIR: Obe. Zagrni nogavice. Estragon, na jednoj nozi, prui nogu ka Vladimiru i umalo ne padne. Vladimir ga hvata za nogu. Estragon posrne. VLADIMIR: Zagrni nogavicu. ESTRAGON (klatei se): Ne mogu. Vladimir mu zadigne nogavicu, zagleda nogu pa je pusti. Estragon umalo ne padne. VLADIMIR: Drugu! Estragon prui istu nogu. 92 VLADIMIR: Drugu, kaem ti! (Ista radnja s drugom nogom.) Evo, rana je poela da se zagauje. ESTRAGON: Pa ta je s tim! VLADIMIR: Gde su ti cipele? ESTRAGON: Verovatno sam ih bacio. VLADIMIR: Kad? ESTRAGON: Ne znam. VLADIMIR: A zato? ESTRAGON: Ne seam se. VLADIMIR: Ne to, hou da kaem: Zato si ih bacio? ESTRAGON: uljile su me. VLADIMIR (pokazujui na cipele): Eno ih. (Estragon gleda u cipele.) Na istom mestu gde si ih ostavio sino. ESTRAGON (Ide ka cipelama, sagne se i zagleda ih izbliza.): Ovo nisu moje. VLADIMIR: Nisu tvoje! ESTRAGON: Moje su bile crne. Ove su ute. VLADIMIR: Jesi li siguran da su tvoje bile crne? ESTRAGON: To jest, bile su sive. VLADIMIR: A te su ute? Daj da vidim. ESTRAGON (diui jednu cipelu): Upravo, zelenkaste. VLADIMIR (prilazei): Daj da vidim. Estragon mu daje cipelu VLADIMIR (jepogleda, pajebaciljutito): Ko bi to rekao! ESTRAGON: Eto vidi, sve su to... VLADIMIR: Vidim ja ta je. Jest, vidim ta se dogodilo. ESTRAGON: Sve su to... VLADIMIR: To je jasno kao dan. Neki dasa je naiao i uzeo tvoje, a tebi ostavio svoje. ESTRAGON: A zato? VLADIMIR: NJegove su mu bile tesne, pa je uzeo tvoje... 93 ESTRAGON: Ali, moje su bile suvie male... VLADIMIR: Za tebe, ali ne za njega. ESTRAGON: Umoran sam. Hajdemo odavde. VLADIMIR: Ne moemo. ESTRAGON: Zato? VLADIMIR: ekamo Godoa. ESTRAGON: To je istina. Onda, ta emo? VLADIMIR: Nita.

ESTRAGON: Ali ja ne mogu vie da izdrim. VLADIMIR: Hoe li jednu rotkvicu? ESTRAGON: Zar je to sve to imamo? VLADIMIR: Ima rotkvica i repica. ESTRAGON: A nema vie argarepe? VLADIMIR: Nema. Uostalom, ti preteruje sa tim argarepama. ESTRAGON: Onda, daj mi jednu rotkvicu. Vladimir trai po depovima; nalazi samo repicu, pa naposletku izvadi jednu rotkvicu, i daje Estragonu, koji je zagleda i mirie je. ESTRAGON: Pa ova je crna! VLADIMIR: To je rotkvica. ESTRAGON: A ti zna dobro da ja volim samo crvene. VLADIMIR: Znai, nee je? ESGRAGON: Ja volim samo crvene! VLADIMIR: Onda mi je vrati. ESTRAGON (mu vrati): Idem da potraim neku argarepu. Ne mie se. VLADIMIR: Ovo postaje zbilja besmisleno. ESTRAGON: Jo ne. utanje. VLADIMIR: Kako bi bilo da ih proba? ESTRAGON: Ja sam ve sve probao. VLADIMIR: Hou rei te cipele. 94 ESTRAGON: Misli? VLADIMIR: Da utucamo vreme. Estragon se dvoumi. VLADIMIR: Veruj mi, to e biti kao neka razonoda. ESTRAGON: Odmor. VLADIMIR: Zabava. ESTRAGON: Odmor. VLADIMIR: Probaj ih. ESTRAGON: Ti e mi pomoi. VLADIMIR: Pa razume se. ESTRAGON: Ipak se nekako snaemo nas dvojica, zar ne, Didi, kad smo zajedno? VLADIMIR: Pa da, pa da! Hajde, probaemo najpre levu. ESTRAGON: Uvek mi pronaemo neto, zar ne, Didi, to nam stvori utisak da smo ivi? VLADIMIR (nestrpljivo): Jeste, jeste, mi smo maioniari. Ali nemojmo dopustiti da budemo odvraeni od onoga to smo odluili. (Digne sa zemlje jednu cilelu.) Hajde daj nogu. (Estragon mu se priblii i digne nogu.) Drugu, svinjo! (Estragon digne drugu nogu.) Jo vie! Drei se grevito jedan za drugoga, posru na pozornici. Vladimir naposletku uspe da mu navue cipelu. VLADIMIR: Probaj da koraa. Estragon koraa. VLADIMIR: No, kako je? ESTRAGON: Taman mi je. VLADIMIR (vadei kanal iz cepa): Da je zaveemo. ESTRAGON (estoko): Ne, ne, neu da vezujem, neu da se vezujem. VLADIMIR: Grei. Da probamo drugu. (Ista radnja.) Kako je? 95 ESTRAGON: I ova mi je taman. (Poe nekoliko koraka pritiskujui stopalima.) Jo ne.

VLADIMIR: Onda ih moe zadrati. ESTRAGON: Suvie su mi velike. VLADIMIR: Moda e jednoga dana imati i arape. ESTRAGON: To je istina. VLADIMIR: Dakle, zadrae ih? ESTRAGON: Dosta o tim cipelama. VLADIMIR: Jest... ali... ESTRAGON: Dosta! (utanje.) Ipak u da sednem. Trai oima gde da sedne, pa zatim ode i sedne onde gde je sedeo u poetku prvog ina. VLADIMIR: Evo tu si sedeo sino. utanje. ESTRAGON: Kad bih mogao da zaspim. VLADIMIR: Sino si spavao. ESTRAGON: Pokuau. Presamiti se i stavlja glavu meu kolena. VLADIMIR: ekaj. (Prie Estragonu i pone da peva jakim glasom.) Nu nu nu nu ESTRAGON (diui glavu): Nemoj tako jako. VLADIMIR (tie): Nu nu nu nu Nu nu nu nu Nu nu nu nu Nu nu... Estragon zaspi. Vladimir skine svoj kaput i pokrije mu ramena, pa zatim pone da koraa tamoamo, maui rukama da bi se zagrejao. Estragon se naglo trgne iz 96 sna, ustane i poe nekoliko koraka, izbezumljen od straha. VLADIMIR (mu pritri i obgrli ga): De... de... tu sam ja... ne boj se. ESTRAGON: Ah! VLADIMIR: Eto... eto... prolo je. ESTRAGON: Padao sam. VLADIMIR: Prolo je. Ne misli vie na to. ESTRAGON: Nalazio sam se na jednoj... VLADIMIR: Ne, ne, ne govori nita. Hajde, koraeemo malo. Vladimir uhvati Estragona za miicu i vodi ga da koraa tamoamo, sve dok Estragon ne odbije da ide dalje. ESTRAGON: Dosta! Umoran sam. VLADIMIR: Zar vie voli da stoji tu kao kip i da ne radi nita? ESTRAGON: Da. VLADIMIR: Kako hoe. Vladimir pusti Estragona, odeiuzme svoj kalut i obue se. ESTRAGON: Hajdemo odavde. VLADIMIR: Ne moemo. ESTRAGON: Zato? VLADIMIR: ekamo Godoa. ESTRAGON: To je istina. Vladimir opet pone da koraa tamoamo. ESTRAGON: Zar ne moe da se skrasi na jednom mestu? VLADIMIR: Hladno mi je. ESTRAGON: Doli smo prerano. VLADIMIR: Dolazimo uvek kad padne no. ESTRAGON: Ali no jo ne pada. VLADIMIR: Pae odjedanput, kao jue. ESTRAGON: Pa onda e biti mrak. 97 VLADIMIR: I moi emo da poemo. ESTRAGON: Zatim e opet svanuti. ta da radimo, ta da radimo? VLADIMIR (prestane da hoda, pa plahovito): Hoe li jednom prestati da se ali? Poinje ve da me nervira s tim svojim kukanjem.

ESTRAGON: Ja odlazim. VLADIMIR (spazi Likijev eir): Gle! ESTRAGON: Zbogom. VLADIMIR: Likijev eir? (Prie mu.) Ima ve itav sat kako sam ovde, a nisam ga video! (Vrlo zadovoljno.) Odlino! ESTRAGON: Nee me vie videti. VLADIMIR: Znai, nisam se prevario to se tie mesta. Sad moemo biti mirni. (Die sa zemlje Lijev eir, posmatra ga, ispravlja mu oblik) Ovo je morao biti lep eir. Stavi ga na glavu, a svoj Estragonu. ESTRAGON: ta? VLADIMIR: Dri ovo! Estragoi uzme Vladimirov eir. Vladimir nameta Likijev eir obema rukama sebi na glavu. Estragon stavi na glavu Vladimirov eir, a svoj prui Vladimiru. Vladimir uzme Estragonov eir. Estragon nameta Vladimirov eir obema rukama. Vladimir stavi na glavu Estragonov eir, a Likijev prui Estragonu, a Estragon uzme Likijev eir. Vladimir nameta obema rukama Esgragonov eir, Estragon stavi sebi na glavu Likijev eir, a Vladimirov prui Vladimiru, Vladimir uzme svoj eir. Estragon nameta obema rukama Likijev eir. Vladimir stavi na glavu svoj eir, a Estragonov prui Estragonu. Estragon uzme svoj eir. Vladimir nameta svoj eir obema rukama. 98 Estragon stavi svoj eir, a Likijev prui Vladimiru. Vladimir uzme Likijev eir. Estragon nameta svoj eir obema rukama. Vladimir stavi Likijev eir, a svoj prui Estragonu. Estragon uzme Vladimirov eir. Vladimir nameta obema rukama Likijev eir. Estragon prui Vladimirov eir Vladimiru, a ovaj ga uzme, pa ga prui Estragonu, koji ga uzme, pa ga prui Vladimiru, a ovaj ga uzme pa ga baci. Sve ovo rade brzo. VLADIMIR: Da li mi dobro stoji? ESTRAGON: Ne znam. VLADIMIR: Ne, ali kako ti sad izgledam? Okree glavu koketno desno i levo, zauzima stavove manekena. ESTRAGON: Uasno. VLADIMIR: Ali ne gore nego obino? ESTRAGON: Isto. VLADIMIR: Onda mogu da ga zadrim. Moj mi je bio nezgodan. Kako da kaem? Grebao me je. ESTRAGON: Ja odlazim... VLADIMIR: Zar nee da se igramo? ESTRAGON: Kako da se igramo? VLADIMIR: Mogli bismo da se igramo Pocoa i Likija. ESTRAGON: Ne znam ta je to. VLADIMIR. Ja bih izigravao Likija, a ti Pocoa. Zauzme stav kao Liki, povijajui se pod teretom prtljaga. ESTRAGON (ga gleda zaprepaeno): ta treba da inim? VLADIMIR: Grdi me! ESTRAGON: Barabo! VLADIMIR: Jae! 99 ESTRAGON: ubre! Gade! Vladimir prie, pa odstupi stalno pogrbljen.

VLADIMIR: Kai mi da mislim. ESTRAGON: Kako? VLADIMIR: Reci: Misli, svinjo! ESTRAGON: Misli, svinjo! utanje. VLADIMIR: Ne mogu! ESTRAGON: Dosta! VLADIMIR: Kai mi da mislim. ESTRAGON: Idem ja odavde. VLADIMIR: Igraj, svinjo! Uvija se u mestu. Estragon izie naglo. VLADIMIR: Ne mogu! (Digne glavu, vidi da Estragon nije vie tu, pa vrisne.) Gogo! Tiina. Pone da koraa krupnim koracima po pozornici, skoro trei. Estragon se vrati urno, zadihan, pa potri ka Vladimiru. Zaustave se na nekoliko koraka jedan od drugoga. VLADIMIR: Najzad, evo te opet! ESTRAGON (zadihan): Ja sam proklet! VLADIMIR: Gde si bio? Mislio sam da si otiao zauvek. ESTRAGON: Do ivice padine. Neko dolazi. VLADIMIR: Ko? ESTRAGON: Ne znam. VLADIMIR: Koliko ih je? ESTRAGON: Ne znam. VLADIMIR (pobedniki): To je Godo! Najzad! (Zagrli, oduevljen, Estragona.) Gogo! To je Godo! Spaseni smo! Poimo mu u susret! Hajdemo! (Vue Estragona ka kulisi. Estragoi se odupire, oslobodi PH) ga se, pa izie trei na,drugu stranu.) Gogo! Vrati se! (Tiina. Vladimir potri ka kulisi na onu stranu otkuda se Estragon vratio na pozornicu, pa gleda u daljinu. Estragoi se vrati urno, trei ka Vladimiru, koji se okrene.) Evo me opet! ESTRAGON: Ja sam proklet! VLADIMIR: Bio si daleko? ESTRAGON: Do ivice padine. VLADIMIR: Zbilja, mi smo na jednoj visoravni. Kao na posluavniku. ESTRAGON: Dolaze i odonud. VLADIMIR: Opkoljeni smo! (Izbezumljen od straha, Estragon jurie ka zadnjem horizontu splete se, padne.) Glupae! Nema izlaza na toj strani. (Vladimir prie i digne ga, pa ga povede rampi. Pokazuje rukom na publiku.) Ovamo nema nikoga. Bei ovuda. Hajde! (Gura ga ka orkestru. Estragon uzmie prestraeno.) ta je, nee? Bogme, to je razumljivo. Da vidimo. (Razmilja.) Ostaje ti jo jedino da se skloni odavde. ESTRAGON: Gde? VLADIMIR: Iza drveta. (Estragon okleva.) Brzo! Iza drveta. (Estragon otri i skloni se iza drveta, koje ga nepotpuno zaklanja.) Ne mii se vie! (Estragon nzie iza drvsta.) E, zbilja od ovog drveta neemo videti nikakve koristi. (Estragonu.) Nisi valjda poludeo? ESTRAGON (mirnije): Bio sam se izbezumio. (Obori glavu stidei se.) Oprosti! (Digne ponosito glavu.) Svreno je! Sad e videti. Reci mi ta treba da inim. VLADIMIR: Nema tu ta da se ini! ESTRAGON: Ti e stajati ovde. (Odvlai Vladimira ka levoj kulisi i postavlja ga u pravcu puta, leima okrenutog pozornici.) Tu, ne mii se odatle, i dobro otvori oi. (Zatim otri ka drugoj kulisi. Vladimir ga gleda preko ramena. Estragon zastane, gleda u

daljinu, pa se okrene. Obojica se gledaju preko ramena.) Lea u lea kao u sreno staro doba... 101 (Gledaju se jo malo, pa svaki nastavi osmatranje. Due utanje.) Vidi li nekoga da dolazi? VLADIMIR (okreui se): ta kae? ESTRAGON (jaim glasom): Vidi li nekog da dolazi? VLADIMIR: Ne. ESTRAGON: Ni ja! Nastave osmatranje. Due utanje. VLADIMIR: Mora biti da si se prevario. ESTRAGON (okreui se): ta kae? VLADIMIR (jaim glasom): Mora biti da si se prevario. ESTRAGON: Ne vii! Nastave osmatranje. Due utanje. VLADIMIR I ESTRAGON: (okreui se istovremeno.) Jesi li... VLADIMIR; Oh! Izvini! ESTRAGON: Kai mi ta si hteo. VLADIMIR: Ne, neu! ESTRAGON: Kai samo! VLADIMIR: Ja sam ti upao u re. ESTRAGON: Naprotiv, ja sam tebi. Gledaju se ljutito. VLADIMIR: Hajde, nemoj da se izmotava. ESTRAGON: A ti ne budi tvrdoglav. VLADIMIR (snano): Dovri svoju reenicu, kaem ti! ESTRAGON (na isti nain): Dovri ti svoju! utanje. Pou jedan drugom, pa stanu. VLADIMIR: Bednie! ESTRAGON: Eh, jest! Hajde da se grdimo! (Vreaju seuzajamno. utanje.) A sad hajde da se pomirimo! VLADIMIR: Gogo! ESTRAGON: Didi! 102 VLADIMIR: Daj tuku! ESTRAGON: Evo! VLADIMIR: Hodi u moj zagrljaj! ESTRAGON: U tvoj zagrljaj? VLADIMIR (irei ruke): Ovamo! ESTRAGON: Dobro, hajde! Vladimir i Estragon grle se. utanje! VLADIMIR: Kako vreme brzo prolazi kad se zabavljamo! utanje. ESTRAGON: ta emo sad raditi? VLADIMIR: Dok ekamo. ESTRAGON: Dok ekamo. utanje. VLADIMIR: Kako bi bilo da vrimo nae vebe? ESTRAGON: Nae pokrete. VLADIMIR: Za dobijanje gipkosti. ESTRAGON: Za mlitavljenje. VLADIMIR: Za dobijanje okretnosti. ESTRAGON: Za mlitavljenje. VLADIMIR: Da se zagrejemo. ESTRAGON: Da se smirimo. VLADIMIR: Hajde, onda! Pone da skae. ESTRAGON (mu podraava): Da, umoran sam. VLADIMIR (prestane): Nismo izvebani. Hajde ipak da se vebamo malo u disanju. ESTRAGON: Neu vie da diem. VLADIMIR: Ima pravo. Ali hajde ipak da stojimo kao drvo, radi ravnotee. ESTRAGON: Kao drvo?

Vladimir stoji sastavljenih peta, ruku ispruio koso uvis i gleda u nebo, klati se i posre, prestaje. 103 VLADIMIR: Hajde sad ti. Estragon radi isto, klati se i posre. ESTRAGON: Misli da me bog sad vidi? VLADIMIR: Treba zatvoriti oi. ESTRAGON (Zatvori oi, posre, jo vie. Zaustavi se, pa. mae pesnicama i vie iz sveg glasa.): Boe, smiluj se! VLADIMIR (uvreeno): A meni? ESTRAGON (na isti nain); Meni! Meni! Meni! Smiluj se! Meni! Ulaze Poco i Liki. Pocoje oslepeo. Liki je natovaren kao u prvom inu. Konopac kao u prvom inu, ali mnogo krai, da bi Poco mogao lake za njim. Liki ima na glavi drugi eir. Kad ugleda Vladimira i Estragona, zastane. Poco ide dalje, pa se sudari sa njim. Vladimir i Estragon ustuknu. POCO (hvatajui se grevito za Likija, koji pod tim novim teretom posrne): ta je? Ko je viknuo? Liki padne, ispusti sve, i padajui povue za sobom i Pocoa. Ostaju isprueni, ne miui se, usred prtljaga. ESTRAGON: Je li to Godo? VLADIMIR: Ovo je kao porueno. (Ide ka toj gomili, a za njim Estragon.) Najzad, evo pojaanje! POCO (tankim glasom): U pomo! ESTRAGON: Je li to Godo? VLADIMIR: Taman smo hteli da klonemo. Sad nam je osigurana zabava za celo vee. POCO: U pomo! ESTRAGON: On zove u pomo. VLADIMIR: Sad vie neemo sami ekati no, ekati Godoa, ekati... ekati... Cele veeri smo se borili, ostavljeni sami sebi. Sad je s tim svreno. Sad je ve sutra. 104 ESTRAGON: Ali, oni samo prolaze ovuda. POCO: U pomo! VLADIMIR: Ve vreme tee sasvim drukije. Sunce e zai, mesec e se pojaviti, i mi emo otii... odavde. ESTRAGON: Ali, oni samo prolaze ovuda. VLADIMIR: To e biti dovoljno. POCO: Milost! VLADIMIR: Jadni Poco. ESTRAGON: Znao sam da je to on. VLADIMIR: Ko? ESTRAGON: Godo! VLADIMIR: Ali to nije Godo. ESTRAGON: To nije Godo! VLADIMIR: Nije Godo. ESTRAGON: A ko je onda? VLADIMIR: To je Poco. ' POCO: Ja sam! Ja sam! Dignite me!

VLADIMIR: On ne moe da se digne. ESTRAGON: Hajdemo odavde. VLADIMIR: Ne moemo. ESTRAGON: Zato? VLADIMIR: ekamo Godoa. ESTRAGON. To je istina. VLADIMIR: Moda on ima jo kostiju za tebe. ESTRAGON: Kostiju? VLADIMIR: Pileih. Zar se ne sea? ESTRAGON: Zar je to bio on? VLADIMIR: Jeste. ESTRAGON: Zatrai mu. VLADIMIR: Kako bi bilo da mu najpre pomognemo? ESTRAGON: U emu? VLADIMIR; Da se digne. ESTRAGON: Zar ne moe da se digne? VLADIMIR: On bi hteo da se digne. ESTRAGON: Pa neka se digne. VLADIMIR: Ne moe. ESTRAGON: ta mu je? VLADIMIR: Ne znam. 105 Poco se uvija, stenje, lupa. pesnicom o zemlju. ESTRAGON: Kako bi bilo da mu najpre zatraimo kosti, pa ako odbije, da ga ostavimo nek trlja glavu. VLADIMIR: Hoe da kae da on sad zavisi od nae milosti? ESTRAGON: Da. VLADIMIR: I da mu treba postaviti uslove u naknadu za nae usluge? ESTRAGON: Da. VLADIMIR: To zaista izgleda pametno. Ali se ja bojim jedne stvari. ESTRAGON: ega? VLADIMIR: Da se Liki ne ustremi iznenada. Onda bismo obrali bostan. ESTRAGON: Liki? VLADIMIR: Pa on te jue napao. ESTRAGON: Kaem ti da ih je bilo deset. VLADIMIR: Ne to, nego pre toga, onaj to te je ritnuo nogom. ESTRAGON: Zar je on ovde? VLADIMIR: Pa pogledaj! (Pokazuje rukom.) Trenutno je miran kao bubica, ali svakog trenutka moe da kidie. ESTRAGON: Kako bi bilo da ga dobro izlemamo? VLADIMIR: Hoe da kae: kako bi bilo da izvrimo prepad na njega dok spava? ESTRAGON: Jeste. VLADIMIR: To je dobra misao. Ali, da li smo mi sposobni za to? Spava li on zaista? (Pauza.) Ne, najbolje bi bilo da iskoristimo ovu priliku kad Poco zove u pomo, pa da mu pomognemo raunajui na njegovu zahvalnost. ESTRAGON: Pa on sad vie ne trai nita.

VLADIMIR: Znai da je izgubio nadu. _EHTRAGON: Moda. Ali... VLADIMIR: Ne treba da troimo vreme na prazne razgovore. (Pauza. Plahovito.) Uinimo neto dok nam se prua prilika! Ne deava se to 106 svakoga dana da smo mi nekom potrebni. Istina, ne mislim da smo mi nekome ba potrebni. Drugi bi to uinili isto tako dobro, ako ne i bolje. Onaj poziv to smo ga maloas uli upuen je, pre bi se reklo, itavom oveanstvu. Ali sad, na ovom mestu, mi predstavl>amo oveanstvo, pa bilo nam to po volji ili ne. Iskoristimo to, pre nego to bude prekasno. Hajde da bar jedanput dostojno predstavljamo ovu pasminu u koju nas je zla kob strpala. ta veli ti na ovo? ESTRAGON: Nisam sluao. VLADIMIR: Istina, ako razmotrimo ovo pitanje mirno i sa svih strana, mi eto tako inimo ast i svome staleu. Tigar jurne u pomo svojim saplemenicima bez i najmanjeg razmiljanja, ili pobegne u najdublji estar. Ali to nije glavno. ta radimo mi ovde, to treba da se pitamo. Sreom, mi to znamo. Jest, u ovom ogromnom haosu, jedno je jasno: mi ekamo da Godo doe. ESTRAGON: To je istina. VLADIMIR: Ili da padne no... Mi ekamo da se s nekim sastanemo, i to je sve. Mi nismo sveci, ali mi ekamo da se s nekim sastanemo. Koliko ima ljudi koji bi mogli to da kau? ESTRAGON: itave mase. VLADIMIR: Misli? ESTRAGON: Ne znam. VLADIMIR: Moda je i tako. POCO: U pomo! VLADIMIR: Jedno je nesumnjivo, a to je: da u takvim prilikama vreme sporo prolazi i nagoni nas da ga ispunimo postupcima koji, kako da kaem, mogu na prvi pogled izgledati razumni, ali koji su nam preli u naviku. Ti e mi rei da to inimo zato da bismo spreili na um da se zamrai. To je nesumnjivo. Ali, zar on ve ne luta po veitom mraku velikih dubina, to se ja ponekad pitam. Prati li moje razmiljan>e? ESTRAGON: Svi se mi raamo ludi. Poneki i ostanu takvi. POCO: U pomo, dau vam novaca! 107 ESTRAGON: Koliko? POCO: Sto franaka. ESTRAGON: To nije dovoljno. VLADIMIR: Ja ne bih iao tako daleko? ESTRAGON: Ti smatra da je to dovoljno? VLADIMIR: Ne to. Hou da kaem: tako daleko da tvrdim kako u mojoj glavi nije bilo sve u redu kad sam dolazio na svet! Ali nije stvar u tome. POCO: Dvesta. VLADIMIR: Mi ekamo. Nama je dosadno. (Die ruku.) Ne, nemoj odricati, nama je veoma dosadno, to je neosporno. Dobro. Sad nam se ukazuje prilika da se razonodimo, a ta mi inimo? Putamo je da propadne. Hajde, na posao! (Poe ka Pocoula zastane.) Malo posle sve e se raspriti i mi emo opet biti sami, u pustinjama. Sanjari.

POCO: Dvesta! VLADIMIR: Evo, dolazimo. Vladimir pokuava da podigne Pocoa, ne uspeva, ponovo pokuava, saplete se o prtljag, padne, pokuava da ustane, ali ne uspeva. ESTRAGON: ta vam je svima? VLADIMIR: U pomo! ESTRAGON: Jaodlazim... VLADIMIR: Ne ostavljaj me! Oni e me ubiti! POCO: Gde sam ja? VLADIMIR: Gogo! POCO: U pomo! VLADIMIR: Pomozi mi. ESTRAGON: Ja odlazim. VLADIMIR: Pomozi mi najpre, pa emo poi zajedno. ESTRAGON: Obeava li? VLADIMIR: Kunem ti se. 108 ESTRAGON: I neemo se nikad vie vratiti ovamo? VLADIMIR: Nikad! ESTRAGON: Ii emo u Aruje. VLADIMIR: Kud god hoe! POCO: Trista! etiri stotine! ESTRAGON: Oduvek sam eleo da tumaram po Arujeu. VLADIMIR: Tumarae. ESTRAGON: Ko je pokvario vazduh? VLADIMIR: Poco. POCO: Ja sam! Ja sam! Milost! ESTRAGON: To je odvratno. VLADIMIR: Brzo! Brzo! Daj mi ruku! ESTRAGON: Ja odlazim. (Jaim glasom.) Ja odlazim. VLADIMIR: Svejedno, naposletku u uspeti da se sam podignem. (Pokuava da ustane, pa padne.) Kad tad. ESTRAGON: ta ti je? VLADIMIR: isti se odavde. ESTRAGON: Ti ostaje tu? VLADIMIR: Privremeno. ESTRAGON: Ta ustani, zaboga, nazepe tako. VLADIMIR: Ne brini se ti za mene. ESTRAGON: Hajde, Didi, ne budi tvrdoglav. (Prui ruku Vladimiru, koji je urno zgrabi.) Hajde, ustaj! VLADIMIR: Vuci! Estragon vue, posrne pa padne. Due utanje. POCO. U pomo! VLADIMIR: Tu smo. POCO: Ko ste vi? VLADIMIR: Mi smo ljudi! utanje. ESTRAGON: Kako je prijatno na zemlji! 109 VLADIMIR: Moe li da ustane? ESTRAGON: Ne znam. VLADIMIR: Pokuaj. ESTRAGON: Malo posle, malo posle. utanje. POCO: ta se to dogodilo? VLADIMIR (snanim glasom): Hej, ti, hoe li umuknuti ve jednom! Kakva napast od oveka! Taj misli samo na sebe! ESTRAGON: Kako bi bilo da pokuamo da spavamo? VLADIMIR: Jesi li ga uo? Hoe da zna ta se dogodilo?

ESTRAGON: Ostavi ga. Spavaj. Tiina. POCO: Milost! Milost! ESTRAGON (trgnuvi se iz sia): ta je? ta se dogodilo? VLADIMIR: Jesi li spavao? ESTRAGON: Mislim da jesam. VLADIMIR: To je opet ovaj gad. Poco. ESTRAGON: Kai mu da umukne! Razbij mu njuku! VLADIMIR (ularajui Pocoa): ta je? Hoe li da uuti? gadijo! Poco se izvlai jauui i udaljuje se puzei. S vremena na vreme zastane, mae rukama po vazduhu kao slepac i zove Likija. VLADIMIR (Oslonjen na lakat, prati ga pogledom.) Pobegao je! (Poco se skljoka. Tiina.) Pao je! ESTRAGON: Zar se bio digao? VLADIMIR: Nije. ESTRAGON: Pa ti kae da je pao. VLADIMIR: Bio se uspravio na kolena. (utanje.) Moda smo malo prenaglili. ESTRAGON: To nam se ne dogaa esto. 110 VLADIMIR: On nas je molio da mu pomognemo. Mi smo se ogluili... On je i dalje molio. A mi smo ga istukli. ESTRAGON: To je istina. VLADIMIR: Vie se ne mie. Moda je i mrtav. ESTRAGON: Eto, hteli smo da mu pomognemo, pa smo natovarili sebi bedu na vrat. VLADIMIR: To je istina. ESTRAGON. Nisi ga valjda makljao odve jako? VLADIMIR: Mlatnuo sam ga dobro nekoliko puta. ESTRAGON: To nije trebalo da ini. VLADIMIR: Pa ti si to hteo. ESTRAGON: To je istina. ta emo sad? VLADIMIR: Kada bih mogao da dopuzim do njega. ESTRAGON: Ne ostavljaj me. VLADIMIR: Kako bi bilo da ga zovnem? ESTRAGON: Tako je, zovi ga! VLADIMIR: Poco! Poco! Ne odaziva se vie. ESTRAGON: Hajde zajedno! OBOJICA: Poco! Poco! VLADIMIR: Pokrenuo se. ESTRAGON: Jesi li siguran da se zove Poco? VLADIMIR (pun strepnje): Gospodine Poco! Vrati se! Neemo ti nita? Tiina. ESTRAGON: Kako bi bilo da pokuamo s drugim imenima? VLADIMIR: Bojim se da nije ozbiljno povreen. ESTRAGON: To bi bilo zabavno. Da pokuamo redom s drugim imenima. Da prekratimo vreme. Naposletku emo zacelo pogoditi njegovo pravo ime. VLADIMIR: Kaem ti da se zove Poco.

ESTRAGON: To emo videti. Dakle. (Razmilja.) Avelje! Avelje! POCO: U pomo! ESTRAGON. Eto, vidi! VLADIMIR: Meni je ovo ve dozlogrdilo. ESTRAGON: Moda se onaj drugi zove Kain. (Zove.) Kaine! Kaine! 111 POCO: U pomo! ESTRAGON: Ovo je itavo oveanstvo. (utanje.) Pazi, molim te, ovaj oblaak! VLADIMIR (diui pogled): Gde? ESTRAGON: Onamo, navrh neba. VLADIMIR: Pa ta? ta ima na njemu tako neobino? ESTRAGON: Hajde sad da preemo na neto drugo. Hoe li? VLADIMIR: Ba sam hteo da ti to predloim. ESTRAGON: Ali na ta? VLADIMIR: E, tu je vor! utanje. ESTRAGON: Kako bi bilo da najpre ustanemo? VLADIMIR: Hajde da pokuamo. Obojica ustaju. ESTRAGON: Gle! Pa to nije ba tako teko. VLADIMIR: Sve se moe kad se hoe. ESTRAGON: A sad? POCO: U pomo! ESTRAGON: Hajdemo odavde. VLADIMIR: Ne moemo. ESTRAGON: Zato? VLADIMIR: ekamo Godoa. ESTRAGON: To je istina. ta da radimo? POCO: U pomo! VLADIMIR: Kako bi bilo da mu pomognemo? ESTRAGON: A ta treba da uinimo? VLADIMIR: On hoe da ustane! ESTRAGON: Pa, onda? VLADIMIR: Hoe da mu pomognemo da se digne. ESTRAGON: Pa dobro. Hajde da mu pomognemo. ta ekamo? Pomognu Pocou da se digne, pa se odmaknu od njega. Poco ponovo padne. VLADIMIR: Treba da ga pridravamo. 112 113 Ista radnja. Poco ostaie na nogama izmeu njih dvojice, obeen o njihov vrat. Treba da se ponovo navikne da stoji uspravno. VLADIMIR (Pocou): Je li vam sad bolje? POCO. Ko ste vi? VLADIMIR: Zar nas se ne seate? POCO: Ja sam slep. utanje. ESTRAGON: Moda on vidi jasno budunost? VLADIMIR (Pocou): A otkad? POCO: Imao sam vrlo dobar vid... ali, jeste li vi prijatelji? ESTRAGON (Smeje se grohotom): On jo pita da li smo prijatelji? VLADIMIR: Ne to: on hoe da kae njegovi prijatelji. ESTRAGON: Pa jesmo li? VLADIMIR: Dokaz je to to smo mu pomogli. ESTRAGON: Dabogme! Zar bismo mu pomogli da mu nismo prijatelji? VLADIMIR: Moda je tako. ESTRAGON: Pa to je jasno! VLADIMIR: Nemoj da se prepiremo oko toga.

POCO: Vi niste razbojnici? ESTRAGON: Razbojnici! Zar mi liimo na razbojnike? VLADIMIR: Pa, sluaj! On je slep. ESTRAGON: Uh, do avola! To je istina. Bar kako on kae. POCO: Ne ostavljajte me. VLADIMIR: To i ne mislimo. ESTRAGON: Bar zasad. POCO: Koliko je sati? ESTRAGON (gledajui u nebo): Da vidimo... VLADIMIR: Sedam sati?... Osam sati?... ESTRAGON: To zavisi od godinjeg doba. POCO: Je li vee? utanje. Vladimir i Estragon gledaju zalazak sunca. utanje. ESTRAGON: Reklo bi se da se penje. VLADIMIR: To nije moguno. ESTRAGON: A ako je to zora? VLADIMIR: Ne govori gluposti. Tamo je zapad. ESTRAGON: Otkud ti to zna? POCO (sa strelnjom): Je li vee? VLADIMIR: Uostalom, ono se nije pomerilo. ESTRAGON. Kaem ti da se penje. POCO: Zato ne odgovorite? ESTRAGON: Zato to ne bismo hteli da vam kaemo neto blesavo. VLADIMIR (umirljivo): Vee, gospodine, dogurali smo do veeri. Moj prijatelj pokuava da me navede da posumnjam u to, i moram priznati da sam se za trenutak pokolebao. Ali nisam ja uzalud preturio preko glave ovaj dugi dan, te vas mogu uveriti da je on skoro pri kraju svoga repertoara. A inae, kako se oseate? ESTRAGON: Koliko vremena emo morati jo da ga vuemo ovako? (Puste ga upola, ali ga opet uhvate kad vide da e pasti.) Nismo mi karijatide. VLADIMIR: Rekoste da ste ranije imali dobar vid, ako sam dobro uo. POCO: Jeste bio je vrlo dobar. utanje. ESTRAGON (razdraeno): Objasnite! Objasnite! VLADIMIR: Ostavi ga na miru. Zar ne vidi da se on sad sea srenih dana? Metopa rgae1egIogit bopogit to mora da je bolno. POCO: Jeste, vrlo dobar. VLADIMIR: I to vas je zadesilo iznenada? POCO: Vrlo dobar. VLADIMIR: Ja vas pitam da li vas je to zadesilo iznanada. POCO: Jednog lepog dana probudio sam se slep kao sudbina. Ponekad se pitam da li jo ne spavam. 114 VLADIMIR: A kad je to bilo? POCO: Ne znam! VLADIMIR: Pa jo jue ste...

POCO: Ne zapitkujte me. Slepci nemaju pojam o vremenu. Oni ne vide ni vremenske pojave. VLADIMIR: Gle! A ja bih se zakleo da je sasvim suprotno. ESTRAGON: Idem ja odavde. POCO: Gde smo mi? VLADIMIR: Ne znam. POCO: Da nismo na mestu zvanom Plan? VLADIMIR: Nije mi poznato. POCO: Na ta ono lii? VLADIMIR (gleda unaokolo): Ne moe se opisati. Ne lii ni na ta. Nema niega. Ima jedno drvo. POCO: Onda to nije Plan. ESTRAGON (previjajui se pod teretom): Ba ti je ovo neka zabava! POCO: Gde je moj sluga? VLADIMIR:Tuje... POCO: Zato ne odgovara kad ga zovem? VLADIMIR: Ne znam. Izgleda da spava. Moda je i mrtav. POCO: ta se to stvarno dogodilo? ESTRAGON: Stvarno! VLADIMIR: Obojica ste pali. POCO: Idite da vidite da li se povredio. VLADIMIR: Ali ne moemo da vas ostavimo. POCO: Ne morate obojica da idete. VLADIMIR (Estragonu): Idi ti. POCO: Dabogme, neka ide va prijatelj. On toliko zaudara. VLADIMIR: Idi probudi ga. ESTRAGON: Zar posle onoga to mi je uinio? Nikad ni doveka. VLADIMIR: A! Najzad si se setio da ti je on neto uinio. ESTRAGON: Ne seam se ja niega. Ti si bio to rekao. 115 VLADIMIR: To je istina. (Pocou.) Moj prijatelj se plai. POCO: Nema ega da se plai. VLADIMIR (Estragonu.): Ah, zbilja, kud su otili oni ljudi koje si video? ESTRAGON: Ne znam. VLADIMIR: Oni su se moda negde uurili, pa nas sad vrebaju. ESTRAGON: Dabogme. VLADIMIR: A moda su se prosto zaustavili. ESTRAGON: Dabogme. VLADIMIR: Da se odmore. ESTRAGON: Da se potkrepe. VLADIMIR: Moda su se vratili natrag. ESTRAGON: Dabogme. VLADIMIR: Moda je to bila samo jedna vizija. ESTRAGON: Iluzija. VLADIMIR: Halucinacija. ESTRAGON: Iluzija.

POCO: ta on sada eka? VLADIMIR (Estragonu): ta sad eka? ESTRAGON: ekam Godoa. VLADIMIR (Pocou): Rekao sam vam da se moj prijatelj plai. Jue ga je va sluga napao, i to onda kad je hteo da mu samo obrie suze. POCO: E, pa ne treba nikad biti ljubazan prema takvim ljudima. Oni to ne podnose. VLADIMIR: Pa ta on treba da uradi? POCO: Eto, neka najpre povue konopac, ali razume se, neka pazi da ga ne zadavi. On se na to skoro uvek pokrene. Ako ne, onda neka ga udari nogom u mali trbuh i u lice koliko god moe. VLADIMIR (Estragonu): Eto, vidi, nema se ega bojati. To ti je ak prilika da se osveti. ESTRAGON: A ako se on bude branio? POCO: Ne, ne, on se nikad ne brani. VLADIMIR: Ja u ti dotrati u pomo. ESTRAGON: Ne isputaj me iz vida! Ide ka. Likiju. 116 VLADIMIR: Vidi najpre da li je iv. Nema smisla da ga mlati ako je mrtav. ESTRAGON (poto se nagnuo nad Likija): On die. VLADIMIR: Onda, hajde! Razbesnevi ss odjsdnom, Estragon pone da udara Likija nogama, urliui. Ali povredi nogu i udalji se opkajui i hukui. Liki se osveuje. ESTRAGON (Zastaje najednoj nozi.): Oh! Nitkov! Estragon sedne, pokuava da izuje cipele, ali ubrzo se okane toga. Sedi zguren, sa glavom meu kolenima i miicama ispred glave. POCO: ta se to opet dogodilo! VLADIMIR: Moj prijatelj se povredio. POCO: A Liki? VLADIMIR: Znai da je to zaista on? POCO: Kako? VLADIMIR: To je zaista Liki? POCO: Ne razumem. VLADIMIR: A vi ste Poco? POCO: Pa razume se da sam Poco. VLADIMIR: Oni isti to su bili jue? POCO: Jue? VLADIMIR: Pa videli smo se jue. Zar se ne seate? POCO: Ne seam se da sam ikoga sreo jue. Ali se sutra neu seati da sam ikoga sreo danas. Ne raunajte, dakle, na mene da vam dajem obavetenja. A najzad, dosta o tome. Ustaj! VLADIMIR: Vodili ste ga u Sansover da ga prodate. Pa razgovarali ste s nama. On je igrao. Mislio je. Vid vam je bio sasvim dobar. POCO: Dobro, kad vi kaete. Pustite me, molim vas. Vladimir se odmakne. 117

POCO: Ustaj! VLADIMIR: On ustaje! Liki ustane, pa pokupi prtljag. POCO: I dobro je uinio. VLADIMIR: Kuda ete odavde? POCO: To sad nije moja briga. VLADIMIR: Koliko ste se promenili! Liki, natovaren prtljagom, doe ispred Pocoa. POCO: Bi! (Li spusti prtljag, trai bi, nae ga, preda ga Pocou, pa ponovo uzme prtljag.) Konopac! VLADIMIR: ta ima u tom koferu? POCO: Pesak! (Povue konopac.) Napred! Liki poe. Poco ide za njim. VLADIMIR: ekaj malo. Poco zastane. Konopac se zategne, Liki padne i ispusti sve. Poco posrne, pusti konopac na vreme pa se klati u mestu. Vladimir ga pridrava. POCO: ta je to sad? VLADIMIR: Pao je. POCO: Brzo ga dignite, pre nego to zaspi! VLADIMIR: I vi neete pasti ako vas pustim? POCO: Mislim da neu. VLADIMIR (udara nogom Lija): Ustaj! Svinjo! (Liki sedigne, pa pokupi prtljag.) Ustao je. POCO (pruajui ruku): Konopac! Liki spusti prtljag, stavi kraj konopca Pocou u ruku, pa ponovo uzme prtljag. VLADIMIR: Nemojte jo ii. POCO: Ja odlazim. VLADIMIR: ta radite kad padnete, a nema nikoga da vam pomogne? 118 POCO; ekamo ltguampgnemo da se digneud. jatim nastavimo put. VLADIMIR: Pre nego to poete, recite mu da peva. POCO: Kome? VLADIMIR; Likiju. POCO: Da peva? VLADIMIR: Da. Ili da misli. Ili da recituje. POCO: Pa on je nem! VLADIMIR: Nem! POCO: Potpuno. On ne moe ak ni da stenje. VLADIMIR: Nem! A otkada? POCO (razbesni se odjednom): Dokle ete mi probijati glavu tim vaim trabunjanjima o vremenu? To je besmisleno! Kad! Kad! Jednoga dana, zar vam to nije dovoljno? Jednoga dana, koji je bio isti kao svaki drugi, on je onemeo; jednoga dana ja sam oslepeo; jednoga dana emo ogluveti; jednoga dana smo roeni; jednoga dana emo umreti, i to istoga dana, istoga asa, zar vam to nije dovoljno? (Staloenije). One ^raaju_decu_jaui na_gr_obu^ dan blista za trenutaK", pa ponovopadne no. (Povue~konopa11J~NapredJ Izlaze. Vladimir ide za njima do ivice pozornice, pa gleda kako se udaljuju. Odjek pada propraen Vladimirovom mimikom, pokazuje da su ponovo pali. Tiina. Vladimir prilazi Estragonu, ko/i spava, dosmatra ga za trenutak pa ga probudi. ESTRAGON (Izbezumljeni pokreti, rei bez veze. Naposletku.): Zato mi nikad ne da da spavam? VLADIMIR: Oseao sam se usamljen. ESTRAGON: Sanjao sam da sam srean. VLADIMIR: To ti je vreme bre prolo. ESTRAGON: Sanjao sam da... VLADIMIR: uti! Pitam se da li je zaista slep.

ESTRAGON: Ko? VLADIMIR: Zar bi pravi slepac rekao da nema pojma o vremenu? 119 ESTRAGON: Ko? VLADIMIR: Poco. ESTRAGON: Zar je on slep? VLADIMIR: On nam je tako rekao. ESTRAGON: Pa ta onda? VLADIMIR: inilo mi se da nas vidi. ESTRAGON: Ti si to sanjao. Hajdemo odavde. Ne moemo. To je, istina. Jesi li siguran da to nije bio on? VLADIMIR: Ko!? ESTRAGON: Godo. VLADIMIR: Ali, ko on? ESTRAGON: Poco. VLADIMIR: Ta, ne! Ta, ne! Ta, ne. ESTRAGON: Ipak u ja da ustanem. (Die se naporno.) Ajao! VLADIMIR: Ne znam vie ta da mislim. ESTRAGON: Moje noge! (Sedne ponovo, pa pokuava da se izuje.) Pomozi mi! VLADIMIR: Jesam li ja spavao_dok_su drugi patili? Da li ja i sad spavamT^utra kad budem mislio da se budim, ta li u rei o dananjem danu? Da sam_s Estragonom, svojim prijateljem, sve dok nijepala no, ekao Godoa? Da je ovuda proao Poco, sa svojim nosaem, i da je razgovarao s nama? Nesumnjiv{g,.Adi U svemu tome *a e biti istinito? Estragon poto se uzaludno bio okomio na svoju cipelu, zadremao je opet. VLADIMIR (ga gleda): On o tome nita nee znati. Govorie o batinama koje je dobio, i ja u mu dati jednu argarepu. Jaui na grobu je teak poroaj. Sa dna reke: zamiljeno, grobar zavlai kleta da olaka poroaj, imamo dovoljno vremena da rstarimo. Vazduh je pun naih jauka. (OslukuJe.) Ali navika sve zaglui. (Gleda Estragona.) I mene gleda neko drugi i kae u sebi: On spava; on je nesveo^an; neka ga neka spava. Ne mogu da govorim dalje. ta sam ono rekao? 120 Uzrujano ide tamoto, pa. naposletku zastane kod leve kulnse i gleda u daljinu. Sinoni deak. DEKO (Ue s desne strane. Zastane. Tiina.): Gospodin... Vladimir se okrene. DEKO: Gospodin Albert?... VLADIMIR: Hajde sad iz poetka. (Pauza. Deku.) ta je? Ne poznaje me? DEKO: Ne gospodine. VLADIMIR: Ti si dolazio jue? DEKO: Ne, gospodine. VLADIMIR: Sad prvi put dolazi? DEKO: Da, gospodine. utanje. VLADIMIR: alje te gospodin Godo? DEKO: Da, gospodine. VLADIMIR: On nee doi veeras. DEKO. Ne, gospodine. VLADIMIR: Ali e doi sutra. DEKO: Da, gospodine.

VLADIMIR: Nasigurno. DEKO: Da, gospodine. VLADIMIR: Jesi li sreo nekoga? DEKO: Ne, gospodine. VLADIMIR: Druga dva (Premilja.)... oveka. DEKO: Nisam video nikoga, gospodine. utanje. VLADIMIR: ta radi gospodin Godo? uje li? DEKO: Da, gospodine. VLADIMIR: Pa, dakle? DEKO: Ne radi nita, gospodine. utanje. VLADIMIR: Kako je tvoj brat? 121 DEKO: Bolestan je gospodine. VLADIMIR: Moda je on dolazio jue? DEKO: Ne znam, gospodine. utanje. VLADIMIR: Ima li bradu gospodin Godo? DEKO: Da, gospodine. VLADIMIR: Plavu ili... (Premilja.)... ili crnu? DEKO (dvoumei se)\ Mislim da je bela, gospodine. utanje. VLADIMIR: Gospode boe! utanje. DEKO: ta treba da kaem gospodinu Godou, gospodine? VLADIMIR: Rei e mu... (Zastane.)... rei e mu da si me video i da... (Razmilja.)... da si me video. Pauza. Vladcmir poe napred. Deko uzmie. Vladimir zastane. Deko tahoe zastane. VLADIMIR: Je li, ti sad zna sigurno da si me video? Nee mi sutra rei da me nisi nikad video? Tiina. Vladimir iznenada. jurne napred a Deko pobegne brzo kao strela. Tiina. Sunce zalazi, a mesec izlazi. Vladimir stoji nepomino. Estragon se probudi, izuje se, ustaie sa cipelama u ruci, slusti ih kod rampe, pa poe ka Vladimiru i gleda u njega. ESTRAGON: ta ti je? VLADIMIR: Nije mi nita. ESTRAGON: Ja odlazim. 122 VLADIMIR: I ja. ESTRAGON: Jesam li dugo spavao? VLADIMIR: Ne znam. utanje. utanje. ESTRAGON: Kud emo da idemo? VLADIMIR: Neemo daleko. ESTRAGON: Hoemo, hoemo. Hajdemo daleka. odaDe!___ VLADIMIR: Ne_mozmo_ ESTRAGON: &to? ^ ovamo.

ESTRAGON: Radiega? VLADIMIR:*Da^eka ESrTRAGON: VLADIMIR: Nije ESTRAGON: A sadj^ KGTA PIMIRJrg^ ggap je np. On nje doao? ESTRAGON: H^koJmGbilo pa se mi otkaimo_od njega? (Pauza.) Da se sasvim otkaimo odj*e1ga? drvo.) : ta je to? ESTRAGON VLADIMIR: To je drvo. ESTRAGOC: Ne, nego krje jeto dr2. MADIMIR: Ne znam^Vkba..__ ESTRAGON: Hajde da viDImo (Odvlai Vladimira ka drvetu. Ukipi se pred njim. utanje.) Kakobi bi l o^ da_s_obesimo2......... VLADIMIR: ime? ESTRAGONT Nem malr konopca? VLADIMIR: Nemam. ESTRAGON: O.nda.ne moemo. VLADIMIR: HajdemOODavde^ ESTRAGON: e1^JaJo1_opasa.. VLADIMIR: To je odve krat*vg ESTRAGON: Ti e me vuiaanoge. VLADIMIR: A ko mene vui? 123 ESTRAGON: To je istina. VLADIMIRGPokai ipak. Estragon odvezuje uzRhu koja mudri pantaloneaone, suvie iroke, spadnumudo lanaka. Oni razgledajufzicu. VLADIMIR: U krajnjem sluaju, slui. Ali, da li je dovOljno jako? ESTRAGON: Videemo. Dri. moglo bi da po Uhvati svaki za jedan krajguzice i povuku, guzica se prekine. Oni umalo ne padnu. VLADIMIR: Nije ni za ta. utanje. ESTRAGON: Kae da sutra treba opet da doemo ovamo? VLADIMIR: Jeste. ESTRAGON: Onda emo poneti dobar Jsonopac. VLADIMIR: Dabogme. utanje. ESTRAGON: Didi. VLADIMIR: ta je? ESTRAGON: Ja ne mogu i dalje ovako. VLADIMIR: To ti samo tako kae. ESTRAGON: Kako bi bilo da se raziemo? Moda bi nam bilo bolje. VLADIMIR: Obesiemo se sutra. Sem ako Godo doe. ESTRAGON: A ako doe? VLADIMIR: To e nas spasti.

Vladimir skine eir LiKijev eir zagleda unutra, zavue ruku; iSgrese ga, pa ga opet stavi na glavu. ESTRAGON: Dakle, hoemo li da povmo? VLADIMIR: Povuci pantalone. 124 ESTRAGON: ta kae? VLADIMIR: Povuci pantalone. ESTRAGON: Da svuem pantalone? VLADIMIR: Povuci pantalone. ESTRAGON: Ah! Zbilja. Povue pantamone nagore. VLADIMIR: Dakle, hoemo da poemo? ESTRAGON: Hajdemo. Ne miu se s mesta. ZAVESA. BELEKA O PISCU Samjuel Beket, roen 13. aprila 1906. godine u Foksroku, pored Dablina u protestantskoj porodici srednje klase. Pisac, pesnik, pripoveda, puno prevoen i igran kod nas i u svetu. Nosilac je vie nagrada od kojih je najznaajnija Nobelova nagrada za knjievnost 1969. godine. Znaajnija dela: Avetinjski trio, Trice i kuine, Koraci, Tada, Ne ja (svetska premijera 1972.) Doi i ii, Sreni dani (svetska premijera 1961.), in bez rei I, in bez rei II, Moloi, Malon umire, Marfi, Eleuterija, i dr. meu kojima je i drama ekajui Godoa objavljena 1952. u Parizu, a prvi put izvedena kao svetska premijera 5. januara 1953. godine u pariskom pozoritu Babijon.