Sie sind auf Seite 1von 73

,

,
Rudolf Steiner
INICIJACIJA
KAKO SE STIU SAZNANJA
VIIH SVETOV A
RUDOLF STEI NER
I N I C I J A C I J A
KAKO SE STICU SAZNANJA VISIH SVETOVA
Drugo, novoprevedeno i dopunjeno izdanje
Preveli sa nemakog Dr Josif Kora i Vojislav Jankovi

Beograd, 1986.
S A DRZAJ
Predgovor drugom srpskohrvatskom izdanju 7
Predgovor prvom izdanju 13
Predgovor petom izdanju 17
Predgovor estom izdanju 19
I. POGLA VLJE
Uslovi 21
Unutranji mir 27
II. POGLA VLJE
Stepeni posveenja 35
Priprema 35
Prosvetljenje 41
Kontrola misli i oseanja 43
III. POGLA VLJE
Posveenje 53
IV. POGLAVLJE
Praktina gledita 62
V. POGLA VLJE
Uslovi za tajno kolovanje 69
VI. POGLA VLJE
O nekim dejstvima posveenja 77
VII. POGLAVLJE
Promene I ivotu sanj anja tajnog uenika 101
VIII. POGLA VLJE
Postizanje kontinuiteta svesti 107
IX. POGLA VLJE
Rascep linosti za vreme duhovnog kolovanja 113
X. POGLA VLJE
euvar praga 120
XI. POGLAVLJE
Zivot i smrt - veliki uvar praga 127
Pogovor estom izdanju - 1918. 134
Dodatak ovom izdanju
A. Rudolf Steiner i njegovo delo 139
B. Hronologija Steinerovog ivota 141



PREDGOVOR DRUGOM SRPSKO HRV AT SI{OM I ZDANJ U
Clanci koji su posle sabrani u ovoj knjizi napisani su
na poetku naeg stolea - 1904. godine. Docnije nastala
zbivanja su pokazala da je ova knjiga, ukoliko se ovo sto
lee vie primie svome kraju1 ne samo jo uvek sasvim
aktuelna, nego i sve potrebnija.
U prvoj polovini ovog sto1ea su zavrena' dva bezumna
svetska rata, sa parolom nik, ada vie rat(. U drugoj polo
vini ovog stojea ljudi ive u trajnoj ratnoj napetosti, koja
Se I prividnom miru odrava ravnoteom straha. od nu
klearne ratne kataklizme.
Koncentracijom prirodnonaunih istraivanja, tehnolo
kih znanja, industrije i finansijskog kapitala, produbljuju se
razlike na ekonomski i kulturno razvijene j nerazvijene na
rode. Na sebinosti zsnovani ekonomski sistemi ne dozvo
ljavaju smanjivanje tih razlika i integraciju svetske privrede
na osnovi slobodne cirkulacije znanja, dobara i finansijskih
sredstava i pravedne raspodele dobara. Hipertrofirana pro
izvodnja na jednoj strani, sirotinja i endemina glad na
drugoj, izazivaju sekularnu krizu, nezaposlenost i socijalne

nemIre.
Nagla urbanizacija i induslrijalizacija svi h vidova m;.1-
lerijaine proizvodnje i promda, pa i poij nplivredne, O:iI'O
mauju i U'uju prirodu i njenu biosferu - val. duh, vodu,
zemljite - sve komponente uslova ovekovog opslanka na
zemlji.
Sve vie na videlo izlazi injenica, da :u ljudi u svoju
budunost krenuli pogrenim putem, da njihov razum, inte
ligencija koja ih vodi, nisu dorasli reavanju njihovih ivot
nih problema koje oni sami stvaraju.
Ve je sredinom ovoga stolea sve naglaenije sa zabri
nutou postavljeno pitanje, da li su ljudi umno i moralno
zreli za saznanja kaja im prua moderna prirodna nauka?
Napredni pojedinci tek sada shvataju duboki smisao tajnog
(okultnog, misterij skog) karakten\ velikih istina. Savremena
prirodna nauka je ljudima u ruke dala ogromne mogunosti
za ovladavanje prirOdnim silama pre nego to su se oni
umno i moralno pripremili za njihovu upotrebu. Otud se
ta sredslva upotrebljavaju ne samo za dobro oveanstva,
7
neo i za strahovita unitenja ivota i razaranja. Covean
stva je u opasnosti i potrebna mu je pomo.
U dalekoj prolosti su ljudi tu pomo primali preko
ni
.
cijacije. Iz nje i m je izvirala ivotvorna voda i ozdravlju
luce snage. Bez nje i njenih tradicija bio bi im nemogu
opstanak i napredak. Ali davno su ve zarueni izvori du
hovnog ivota koji je negova n I misterijskim hramovima i
drugim kolama inicijacije, iz kojih su isticale velike religije
i kulture. U toku XIX stolea su na Zapadu ugaeni posled
nji plamici tih kultura. Ljudi su preputeni sami sebi bez
odgovarajueg duhovnog vodstva.
U ovoj knjizi je opisan put na kome ovek moe nai
to vodstvo - pre svega u sebi i za sebe, d' a bi tek kroz to
W ' " "
nasao 1 za covecanstvo.
Nije sluajno to je na poetku XX stolea u ovoj
knjizi opisan novi put inicijacije i poela da se objavljuj
saoptenja o injenicama koje se pomou nje mogu saznavati.
pod nazivom antroposofski orijentisana duhovna nauka.
.
Nije sluajno ni to se upravo u dananje vreme, pored
sIstematskog materijalistikog kolovanja, javlja veliki broj
mladih ljudi zainteresovanih za inicijaciju i saznanja koja
se njome stiu. Nevolja je, to oni put inicijacije shvataju
olako i nestrpljivo tee za brzim natulnim doivljajima. Pri
tome nailaze na kratke puteve, koji su u stvari stranputice
o kojlma govori ova knjiga.
Te-nje evropskih naroda za istraivanjima i osvajanji
ma novih zemalja i njihovo kolonizovanje izazvale su veliko
meanje kultura Istoka i Zapada. A teistika i materi.ialis
tika civilizacija bele rase preplavila je narode Istoka, kod
kojih jo tinjaju zadnji plamici tradicija njihovih kultura
proizalih iz starih inicijacija. Razni sledbenici tih vrsta
inicijacija razmileli su se po zemljama Zapada kao uitelji
stare inicijacije. Njima danas prilazi veliki broj mladih ljudi
eljnih natulnih doivljaja. 'Kada su ti uitelji pravi i
dobronamerni, njihov uticaj moe biti velika blagodat za
nekog traioca Boga, kae jedan insider, koji je taj utica' j
doiveo u Indiji. Ali, nastavlja on, ,na alost moram rei,
da je bie indijskog gurua degenerisalo. Veina njih se nije
oslobodila egoizma, narcizma, sebinog korienja magiiskih
vetina i svoje nadmonosti nad ljudima ... iOni doputaju
da ih njihove pristalice oboavaju itd. Od tih uitelja na
Istoku do njihovih sledbenika na Zapadu samo je jedan
korak.
Meutim, ak i da se nade tfkav pravi i dobronamerni
uitelj, vrlo .ie sumnjivo da li e njeqov uticaj biti velika
8

blagOdat - kako saoptava taj insider - poto je stanje
ovekove svesti danas sasvim drugaije, nego to je bilo u
{reme nastanka tih istonjakih uenja. Ako ona za neke
ljude na Istoku jo mogu imati povoljna dejstva, za ljude
na Zapadu su u svakom sluaju neispravna i tetna. Cak i
ako su dobronamerni, ti uitelji su obino nedoueni dile
tanti, koji ne poznaju duevno bie svojih uenika niti kon
kretno delovanje njihovih okultnih vebi na to bie. Stoga
te vebe mogu kobno delovati na ve pokrenute nalulne
snage tih uenika - o emu takoe govori ova knjiga.
,.Iz razloga koje samo posveeni moe razumeti, kae
pisac ove knjige, "kratki putevi (koji vode do natulnog
doivljavanja) ne bi nikada smeli biti objavljeni u svome
istinskom liku. Pojedinosti koje se objavljuju ne vode ni
emu naprednom. One podrivaju zdravlje, sreu i duevni
mir. Ko nee da se poveri mranim silama, o ijem biu
i poreklu ne moe nita znati, neka izbegava da se uputa
u neto takvo.
U takvu vrstu okultnih tehnika spada i upotreba ne
kih materijalnih supstancija - droga. One su ranije u okult
nim kolama, pod strogom kontrolom upuenih. upotreblja
vane kao podsticaj okultnom doivljavanju. Usled promena
koje su se kasnijim razvojem dogodile u l.iudskom organiz
mu, one se smeju koristiti jo samo u medicini.
Ko paljivo proita ovu knjigu, moe pomou svog
zdravog razuma da proceni, da li . kome uitelju ili uenju
sre da se poveri i kakva sredstva, odnosno kakve vebe
sre da upotrebljava.
U ovoj knjizi su date samo lakve vebe, koje ne mogu
biti opasne za teleno i duevno zdravlje uenika, ako on
celu knjigu dobro upozna i strogo se pridrava svega to je
u njoj reeno. U njoj se naglaava, da je stalna briga o
svom zdravlju jedan od temeljnih uslova okultnog kolova
nja. Kroz antroposofski orijentisanu duhovnu nauku, koja
je sastavni deo ovog kolovanja, stiu se saznanja koja
su oveku neophodno potrebna ne samo radi orijentacije
na putu inicijacije, ve i za snalaenje u obinom svako
dnevom ivotu.
Uz istonjake tehnike ila je i odreena kultura i
religija. U doba vedske tradicije vladao je reim apsolutne
poslunosti. Uitelj je bio svetenik i stareina. Uz ovo je
trebalo oboavati predanja, starinu i sve to je bilo veliko
u prolosti. Mi ivimo u vremenu kada je ovek postao slo
bodan od slepe poslunosti prema autoritetima, starim zako
nima i dogmama. Savremeni ovek sazreva za samostalno
9
mnenje i moralnu intuiciju, da samostalno bira svoje ideale
i opredeljenja. Sa orijentacije prema prolosti on se upu
uje na budunost, ta on treba da uini od sebe i ta treba
da ini za oveanstvo.
Vidovitost koja se postie starom tehnikom ni j e ona
za kOjom tei savremeni ovek, kae autor ove knjige,
.Prva je odgovarala stepenu svesti koju danas proivljava
ovek kada sanja. Vidovito gledanje koje moe da postigne
dananji ovek, slino je jasnoi koju on doivljava u punoj
svesti pri reavanju matematikih zadataka. Sadanje du
boko doivljavanje u vezi je sa velikim preobraaj em koji
se danas deava I celoj ljudskoj prirodi.
. Novo kolovanje polazi od savremenog' puta prosvei
vanja, koje danas u naelu stie svaki ovek. Onaj ko je
na pismenosti, savremenoj obavetenosti, matematici i logici
obogatio i izotrio svoj um, lake e pravilno razumeti sa
vremenu nauku inicijacije i njene objave. Ali ta je sposob
nost danas upuena prema apstraktnom intelektualizmu koji
dopire najdalje do mehanikih zakona. Meutim pravo bie
predmeta naunih saznanja se krije od telesnih ula i nji
hovih pomonih aparata. Pojave ulnog sveta su mrtvi od
razi u njima stvarno delatnih ivih snaga i bia. Stara ini
cijacija je upuivala na te sile i bia. ne obraajui panju
na ljusku. >.Ona je<, kae pisac ove knjige, >unosila svetlost
duha I tamu prirode. Savremena egzoterna nauka rasvet
ljava ,ljusku' ne obraajui panju na snage i bia koja
ovu stvaraju . . . Dananja nauka inicijacije mora polaziti od
one svetlosti. kojom su spolja, naturalistiki osvetljavali Ko
pernik, ordano Bruno, Galilej, Keplel', Njutn i drugi. Ali
inicijacija mora tu nauku izvesti iz njenog mrtvila, oiveLi
i izvesti na put koji vodi u duh. Njega moramo traiti u
svoj njegovoj svetlosti, na putu koji je suprotan staroj in1-

cIJaCIJ1.-
Savremenom putu inicijacije je potrebno jedno sazna
nje koje je u kulturi Zapada postalo pristupano tek l XIX
stoleu. To je saznanje o ponovnim utelovljenjima ljudskog
duha u zemaljsko postojanje i zakon obrazovanja sudbine.
Oba saznanja su poznata pod nazivom reinkal'nacija i karma.
Na putu inicijacije uenik saznaje da se zbivanja u njego
vom ivotu ne deavaju slucajno. nego po nekom planu koji
pre svog roenja sam sebi obrazuje uz pomo viih bia,
kao neki prirodni zakon. U tom planu je i njegov put ini
cijacije uslovljen njegovim razvojem iz prethodnih utelov
ljenja, Taj put LI osnovi sadri zakon razvoja ovetv<1.
U posveenome pregalac gleda pravu idealnu sliku oveka.
10

to to on moe postati kada u sebi razvije sve obdarenost
koje latentno poivaju u njemu .
. .
Ako je
.

ekom pl'

gaocu taJ
ideal u jednom ivotu na ZemlJI neostlza.

stavlJen I e
:

spektivu buduih utelovljenja, ipak J e d?

.
tIza
?
.
- Da
.
II Je
uopte odreenom pojedincu mogue PO

tlCl taJ Ideal l lstom


ivotu? Pisac ove knji' ge ga hrabn da Jeste, na osno

u vl

s
titog iskustva. Ako italac razvie porebno pregal

stvo. IS
trajnost i strpljivost, to je moguce, Ah ako mu to I ne us

e
'ednom ivotu. steene tekovine bie utk

ne u sled
e
a
je
J
gova utelovljenja, kada e moi da nastavI Lamo gde Je
ranije stao.
Ovakav ideal je osnovna potreba ovekovog duha. Bez
njega je on kao biljka bez Sunca .
.
S
.
voj l'azv
?
j o

ek mora
. svesno hteti. Bez njega on ne VIdi osnovnI smIsao
.

vog
ivota nego samo beskonanu prazninu. koju on nast
?:
1 da
,
.
'
b'l Vi e Sebe usavravati nije nikakva sebIcnost,
lSPUIl l o c m .
'
k
ako se to ini u cilju boljeg sluenja svetu .
.
Nes

vrsen
:
ov

. .
je nesposoban sluga oveanstva - ukolIko J e savrsemJl
utoliko bolje slui celini.
Beograd, juni 1986,
Dr Josif Kora
II

PREDGOVOR PRVOM IZDANJU
Ovde se I vidu knjige objavljuju moji pojedinani
lanci, prvobitno tampani pod naslovom >Kako se stiu
saznanja viih svetova ?. Za sada e se I ovoj svesci izneti
prvi deo; sledea sveska e sadravati nastavak. 'vaj rad
na razvoju oveka radi dohvatanja natulnih svetova ne
treba da pred svet stupi I novom obliku bez propratnih
rei, kOje se ovim daju. U ovoj knjizi data saoptenja o
razvoju ovekove due mogla bi da slue namirenju razlii
tih potreba. Ona pre svega treba da neto daju onim li
nostima, koje se oseaju privuenim ka rezultatima duhov
nog istraivanja i koje moraju da postave pitanje: Ta od
kuda znanje takvima koji tvrde, da mogu neto govoriti o
visokim zagonetkama ivota? Duhovna nauka govori neto o
takvim zagonetkama. Ko hoe da posmatra one injenice koje
vode tom kazivanju, taj mora da se uspne do natulnog
saznanja. On mora ii putem, koji se pokuava da opie u
ovom spisu. Ipak, bila bi to pogreka verovati da su ova
saoptenja duhovne nauke bez vrednosti za onoga ko nema
sklonosti ili mogunosti da sam ide ovim putem. Da bi
istrai o te injenice, mora ovek imati sposobnost da stupi
u natulne svetove. Ali, ako su one istraene i saoptene,
onda i onaj ko ih sam ne opaa moe pribaviti dovoljno
ubeenja o istini tih saoptenja. Veliki deo tih saoptenja
se moe bez daljnjega proveriti time, to e se na njih pri
meniti zdrava snaga rasuivanja na stvarno nepristrasan
nain. Potrebno je samo da ovek u taj nepristrasnosti ne
dopusti da ga poremete sve mogue predrasude, koje su
tako mnogobrojne u ljudskom ivotu. Na primer, moe se
lako dogoditi da neko nae da se ovo ili ono ne slae sa
neki,m naunm rezultatima sadanjeg vremena. Uistinu, ne
postoji ni jedan nauni rezultat koji protivrei duhovnom
istraivanju. Ipak se lako moe verovati da se ovaj ili onaj
nauni sud ne slae sa saoptenjima o viim svetovima, ako
se ti nauni rezultati ne uzmu u pomo svestrano i nepri
strasno. Ukoliko se nepristrasnije duhovna nauka uporedi
upravo sa pozitivnim tekovinama nauke, nai e se, da se
utoliko lepe moe uvideti njihovo potpuno slaganje. - Sva
kako, jedan drugi deo duhovno-naunih saoptenja vie ili
manje nee zadovoljiti same razumske sudove. Al, da stek-
13
ne pravilan odnos i prema tom drugom delu, nee biti teko
onome ko uvidj, da sudija o istini moe bili nc samo I'azurn,
nego l zdravo oseanjc. A kada se to oseanje ne predaje
simpatiji ili antipatiji za ovo ili ono ubeenje, nego odista
prepusti da na njega nepristrasno deluju saznanja viih sve
tova, onda e se postii i odgovarajui oseaj ni sud. - A
postoji jo i neki drugi put za potvrdu o istinitosti tih saz
nanja za one linosti, koje ne mogu ili nee da stupaju tom
stazom u natulni svet. No takvi ljudi ipak mogu osetiti
kakvu vrednost imaju ta saznanja za ivot i onda, kad ih
doznaju samo iz saoptenja duhovnih istraivaa. Ne moe
svaki ovek u svakom trenutku postati vidovit; ali su sva
kom oveku saoptenja vidovitoga prava zdrava ivotna
hrana. Jer njih u ivotu moe primeniti svako. I onaj ko to
ini, uvidee uskoro, ta u svm oblastima moe biti ivot
sa njima, i ta ovek gubi, ako ih iz svog ivota iskljui.
Saznanja natulnih svetova, pravilno primenjena na ivot,
ne pokazuju se kao nepraktina, nego u najviem smislu
kao praktina. Ali ako neko i nee sam da ide tom stazom
saznanja, on ipak moe - ako ima sklonosti za injenice
koje se mogu zapaati na njoj - upitati: kako vidovit
ovek dolazi do tih injenica? Onim linostima koje se inte
resuju za to pitanje moe ovaj spis dati sliku o tome, ta
se mora preduzeti da bi se stvarno upoznao natulni svet.
On bi eleo put u taj svet da prikae tako, da i onaj ko
njime ne poe sam, moe stei poverenje prema onom to
govori onaj ko je iao njime. I onaj, ko sagleda ono to ini
duhovni istraiva, moe to smatrati ispravnim i sebi rei:
opisivanje te staze u vie svetove ini na mene takav utisak,
da ja mogu raZumeti, zato mi saoptene injenice izgledaju
jasne. Tako dakle ovaj spis moe da slui onima, koji u
svom smislu za istinu i oseanju istine za natulni svet ele
osnaenje i sigurnost. Ne manje bi ovaj spis eleo da neto
ponudi i onima, koji sami trae taj put ka natulnim saz
nanjima. Istinu onog to je ovde prikazano najbolje e pro
veriti one linosti, koje to ostvare na sebi samima. Onaj ko
ima takvu nameru, uinie dobro da sebi uvek nanovo ka
e, da je kod prikazivanja razvoja due potrebno vie nego
to moe da se sazna iz sadraja koje esto pruaju neki
drugi spisi. Potrebno je intimno uivljavanje u ovaj spis;
treba pretpostaviti, da neku stvar ne treba shvatiti samo po
onom to je reeno o njoj samoj, nego i po mnogo emu
to je saopteno o neem sasvim drugom. Time se stie
predstava, da ono bitno nije I jednoj istini, nego u saglas
nosti svih istina. Onaj ko hoe da izvodi vebe, o ovom
mora da razmisli sasvim ozbiljno. Neka veba moe biti
14
shvaena ispravno, pa i ispravno izvedena; ipak moe ona
delovati neispl'avno, ako onaj ko je izvodi njoj ne prikljui
neku drugu vebu, koja u harmoniji due potire jednostra
nost prve. Ko ovaj spis ita intimno, tako da mu itanje
postane kao neko unutranje doivljavanje, taj se sa sadr-

z10m nece samo upoznati, nego e na jednom mestu imati
ovo, a na drugom ono oseanje; time e on saznati kakva
vanost za duevni razvoj pripada jednom, a kakva drugom
oseanju. Iz toga e nai L kom obliku bi trebalo da on ba
na sebi proba ovu ili onu vebu, prema svojoj posebnoj in
dividualnosti. Ako, kao ovde, dolazi u obzir opis dogaaja
koji treba da se doive, onda se pokazuje kao nuno, da se
ovek uvek iznova vraa na ovaj sadraj; jer e se uveriti,
da ovek poneto za samog sebe do zadovoljavajueg razu
mevanja dovodi tek onda, ako je on to probao i posle pro
banja primetio neke finese stvari koje su mu ranije morale

promaCl.
Ioni itaoci koji ne namerava.iu ii putem koji je ovde
c.:rtan, nai e u ovom spisu poneto korisno za svoj unu
tranji ivot: pravila ivota, upuivanja. kako se ovo ili ono
objanjava, ta se ini zagonetno, i tako dalje.
I poneko, ko je kroz svoja ivotna iskustva preko glave
preturio ovo ili ono, ko je u nekom pogledu proao kroz
neko ivotno posveenje, moi e ovde da nae izvesno
zadovoljenje, ako u toj povezanosti nae razjanjeno ono,
to mu je u pojedinanom lebde!o pred oima, neto to je
on ve znao, ali to znanje nije doveo do za njega samog
zadovoljavajue predstave.
Berlin, 12. oktobra 1909. god. Rudolf Steiner
15

PREDGOVOR PETOM IZDANJU


Za ovo novo izdanje Kako se stiu saznanja viih
sveto va ?< ono to je napisano pre vie od deset godina,
ponovno je preraeno I svim pojedinostima. Potreba takve
prerade prirodno nastaje kod saoptenja o doivljajima du
e i putevima due one vrste, kako su oni prikazani I ovoj
knjizi. U tim saoptenjima ne moe biti izloen nijedan deo,
sa kojim pieva dua ne bi ostala intimno spojena i koji
ne bi sadrao neto, to na tOj dui ne radi trajno. Stoga
jedva da je mogue drugaije, nego da se sa tim duevnim
radom vezuje nastojanje na povienoj jasnosti i razumlji
vosti onoga to je dato pre vie godina. Iz toga nastojanja
je proizalo ono, to sam se ja trudio da dam I novom iz
danju ove knjige. Dodue svi bitni lanovi ovih izlaganja,
sve to je glavno, ostalo je kao to je bilo; pa ipak su iz
vrene vane promene. O nekim pojedinostima sam mogao
na mnogo mesta dati tanije karakterizacije. To mi se inilo
da je vano. Ako neko hoe da ono to je saoptena I ovoj
knjizi primeni u vlastitom duhovnom ivotu, onda je vano
da mu se omogui da uoi koliko je mogue tanije karak
teristike puta due o kome je re. Na opise injenica unu
tranjih duhovnih zbivanja mogu se prikaiti pogrena ra
zumevanja I mnogo veoj meri, nego kod opisa injenica
I fizikom svetu. Pokretljivost duevnog ivota, neophod
nost da se prema ovom ivotu nikada ne gubi svest o tome
koliko je on razliit od svega ivota I fizikom svetu, i
mnogo ta drugo, ine moguim ta pogrena razumevanja.
Kod ovog novog izdanja ja sam svoju panju upravio na
nalaenje onih mesta u knjizi, gde bi mogla nastati takva
pogrena razumevanja, i ja sam se prilikom njihovog uoa
vanja potrudio da ih onemoguim.
Kada sam pisao lanke iz kojih je sastavljena ova knji
ga, ja sam morao o poneem govoriti drugaije nego sada,
ve iz tog razloga, to sam onda morao drugaije ukazivati
na sadrinu onoga to sam o in:ienicama saznanja duhovnog
sveta objavio u poslednjih deset godina, nego to se to posle
tih objavljivanja moralo raditi. U mojoj HTajnoj nauci", u
HDuhovnom vodstvu oveka i oveanstva, u Jednom putu
za upoznavanje sebe" a naroito u >Pragu duhovnog sveta",,,,
a i u drugim mojim spisima opisana SL duhovna zbivanja,
1 7
na ije je postojanje morala dodue jo pre vie od deset
godina da upuuje ova knjiga, ali to je ipak uinjeno dru
gim reima, nego to su rei koje sada izgledaju da su u
redu. Za 'mnogo ta to u ovoj knjizi jo nije bilo izloeno
morao sam ja tada rei, da se to moe saznati preko us
menih saoptenj a. Do sada je saoptena mnogo od toga to
je miljeno u takvim napomenama. Meutim te napomene
moda nisu potpuno iskljuile pogrena miljenja kod ita
laca. Kod onoga koji teli duhovnom kolovanju mogao bi
recimo lini odnos sa ovim ili onim uiteljem izgledati mno
go bitniji nego to bi trebalo. Ja se nadam da mi je uspelo
u ovom novom izdanju - nainom prikazivanja nekih po
jedinosti - otrije naglasiti kako se kod onoga, ko duhovno
kolovanje'trai u smislu savremenih duhovnih uslova, mno
. go vie radi o potpunom neposrednom odnosu prema objek
tivnom duhovnom svetu, nego o odnosu prema linosti ne
kog uitelja. Ovaj e i u duhovnom kolovanju sve vie
imati ulogu samo onakvog pomonika, kakvu prema novijim
shvatanjima ima onaj koji pouava u bilo kojoj drugoj
grani nauke. Verujem da sam dovoljno ukazao na to da
uiteljev autoritet i verovanje u njega, u duhovnom kolo
vanju ne treba da ima nikakvu drugu ulogu, nego to je
ima na bilo kojem drugom podruju nauke i ivota. Mnogo
mi je stalo do toga da se sve tanije prosuuje upravo taj
odnos duhovnog istraivaa prema oveku koji razvija in
teresovanje za rezultate njegovog istraivanja. Tako ja ve
rujem da sam ovu knjigu popravio tamo gde sam bio u
stanju da posle deset godina ugledam mesta koja je trebalo
popraviti.
Na ovaj prvi deo treba da se nastavi drugi. 'n treba
da prui dalje opise konstitucije due koja vodi oveka u
doivljavanje viih svetova.
Novo izdanje ove knjige je bilo odtampano, kada je
poeo veliki rat, koji oveanstvo sada proivljuje. Ove na
pomene ja moram da piem u vremenu kada su moju duu
uzbudili ti sudbonosni dogaaji.
Berlin, 7. septembar 1914. god. Rudolf Steiner

18
,
PREDGOVOR SESTOM IZDANJU
U sadraju ovog novog izdanja ove knjige inilo mi se
da su pri novijoj proradi potrebne samo male izmene, Me
utim ja sam se potrudio da ovom izdanju dodam 1 >Po.o
vor i da u njemu jasnije nego ranije laem neto o onom
to se odnosi na one duevne osnove, na kojima moraju
poivati saoptenja ove knjige, kako bi se ona mogla pri
miti bez pogrenog razumevanja. Verujem da bi sadraj to
ga pogovora mogao biti pogodan i da nekom protivniku
antroposofske duhovne nauke razjasni, da on moe svoj sud
odrati samo zbog toga, to on ovu duhovnu nauku sebi
predstavlja kao neto sasvim drugo nego to ona jeste i da
ono to ona jeste, on nikako i ne uoava.
Maj, 1918. god. Rudolf Steiner
19

l. POGLA VLJE
U SLO V I
U svakom oveku dremaju sposobnosti pomou kojih
on moe stei saznanja o viim svetovima. Mistiar, gnosti
ar, teosaf, govorahu stalno o nekom svetu dua i o nekom
svetu duhova, koji za njih isto tako postoje, kao ovaj svet
koji moe da se gleda fizikim oima i pipa fizikim ru
kama. Onaj ko to slua sre I svakom trenutku rei : ono
o emu ovaj govori, mogu i j a doiveti, ako razvijem I sebi
odreene snage koje I meni danas dremaju. Moe se raditi
samo o tome, kako treba poeti, da bi se takve snage I
sebi razvile. O tome mogu dati uputstva samo oni koji I
sebi ve imaju takve snage. Od kada postoji ljudski rod,
bilo je uvek takvog kolovanja, I kojem su oni koji su
imali vie sposobnosti, davali uputstva onima koji su ih
traili. Takvo kolovanje se naziva tajno kolovanje, a obuka
koja se tu prima naziva se tajno-nauna ili okultna obuka.
Prirodno, takva oznaka izaziva pogreno razumevanje. Ko
to uje lako moe da bude zaveden u verovanje, da oni koj:
su aktivni u takvom kolovanju, hoe da predstavljaju neku
naroitu viu klasu ljudi i da svoje znanje hoe da uskrate
drugim ljudima. Stavie, misli se, da se moda uopte nita
znaajno i ne krije iza toga znanja. J er kada bi to bilo neko
istinsko znanje - na takvo miljenje ovek moe biti za
veden - onda iz toga ne treba praviti neku tajnu: to bi
moglo da se saopti javno, da bi koristi od toga bile pristu
pane svim ljudima.
Oni, koji su posveeni I prirodu tajnog znanja. ni
najmanje se ne ude tome to neposveeni misle tako. U
emu se sastoji ta tajna posveenja, moe da shvati samo
onaj, koji je do nekog stepena sam doiveo posveenje u
vie tajne postojanja. Sada moe da se postavi pitanje: kako
neposveeni treba uopte da stekne bilo kakvo ljudsko in
teresovanje za takozvano tajno znanje, pod kakvim okol
nostima? Kako i zato treba da trai neto, o ijoj prirodi
on uopte ne moe da stvara bilo kakve predstave? Ali ve
u osnovi jednog takvog pitanja lei sasvim pogrena pred
stava o biti tajnog znanja. Uistinu tajno znanje ipak nije
drugaije nego neko drugo ljudsko znanje i umenje. To
tajno znanje za prosenog oveka nije u drugaijem odnosu
tajna, nego to je pisanje tajna za onoga koji ga nije uio.
I kao to svako moe nauiti da pie, ko za to izabere pra
vilan put, tako svako moe postati tajni uenik, tavie tajni
uitelj, ko za to potrai odgovarajui put. Samo u jednom
pogledu postoje jo ovde odnosi drugaiji nego kod spo-
21
ljanjeg znanja i umenja. Mogu nekom usled siromatva
i kulturnih prilika u kojima je roen nedostajati mogunosti
da pribavi vetinu pisanja; za sticanje znanja i umenja II
viim svetovima nema nikakve zapreke za onoga ko njih
ozbiljno trai.
Mnogi misle da moraju majstore vieg znanja lraiti
ovde ili onde, da bi od njih dobili obavetenja. Meutim,
tano j e dvoje. Prvo, onaj ko ) biljno tei za viim znanjem
nee zazirati ni pred kakvim n'.porom ni zaprekom da trai
nekog posveenog, koji ga moe uvesti u vie tajne sveta.
A s druge strane, svakom treba da je jasno, da e pod bilo
kakvim uslovima nai posveenje, ako ima ozbiljnu i dos
lOjnu tenju za saznanjem. Jer za sve posveene postoji
jedan prirodan zakon koji ih navodi, da nijednom :Jveku
koji to trai ne uskrate ono znanje koje mu pripada. No
postoji i jedan isto tako prirodan zakon koji kae, da se
nikome ne moe pruiti neto od tajnog znanja, ko za to
nije pozvan. I posveeni j e utoliko savreniji ukoliko stroe
uzima u obzir oba ova zakona. Duhovna veza koja obuhvata
sve posveene nije spoljanja, ali oba oznaena zakona ob
razuju vrstu sponu koja pridrava sastavne delove te veze.
Ti moe sa posveenim iveti u tesnom prij ateljstvu : ipak
si ti tako dugo odvojen od njegovog bia, dok nisi postao
i sam posveeni. Moe uivati u srcu, u ljubavi posveenog
u punom smislu: svoju tajnu e ti on poveriU tek kada za
to bude zreo. Moe mu se ulagivati, moe ga stavljati na
muke: nita ga ne moe navesti na to da ti oda bilo ta,
o emu on zna da ti ne sre odati, poto ti na stepenu
svog razvoja za tu tajnu u svojoj dui jo ne zna da pri
premi pravilan prijem.
Tano su odreeni putevi koji oveka ine zrelim za
primanje neke tajne. Njihov pravac je obeleen neugasivim,
venim slovima u duhovnim svetovima, u kojima posveeni
uvaju vie tajne. U starim vremenima, pre nae >istorije.,
postojali su i spolja vidljivi hramovi duha; danas kada j e
na ivot postao tako neduhovan, oni se ne nalaze u svetu
vidljivom spoljanjim okom. Ali oni duhovno postoje svda;
j svako ko ih trai, moe ih nai.
Samo u svojoj vlastitoj dui moe ovek nai sredstva,
kojim se mogu otvoriti usta posveenoga. On mora u sebi
razviti izvesna svojstva do odreenog visokog stepena, lada
mu mogu pripasti najvia duhovna blaga.
Taj poetak mora obrazovati izvesno osnovno raspolo
enje due. Tajni istraiva to osnovno raspoloenje naziva:
staza dubokog potovanja, devocije prema istini i saznanju.
Samo onaj ku ima to osnovno raspoloenje, moe postati
22
tajni uenik. Ko ima doivljavanja u toj oblasti, on zna
kakve sklonosti mogu da se primete ve u detinjstvu takvih
ljudi, koji docnije postaju tajni uenici. Ima dece koja sa
svetom strepnjom gledaju prema izvesnim linostima koje
potu
.
j u .
.
?na os

aju strahopotovanje prema njima koje im


ll. naJveClr dubmama njihovog srca zabranuje pojavljivanje
bilo kakve misli kritike, opozicije. Takva deca odrastaju u
mladie i devajke kojima j e prijatno kada mogu da zpaze
bilo ta dostojno potovanja. Iz redova takve dece proizlaze
mnogi tajni uenici. Ako si ti ikad stajao pred vratima
nekg potovanog oveka i ako si ti pri toj prvoj poseU
osetio svetu strepnju prilikom pritiska na kvaku, da bi stu
pio
.
u

obu koja je za tebe svetinja, onda se I tebi pojavilo


osecan]e, koje ti mOe biti klica za tvoje docnije tajno ue
nitva. Srea j e za svakog oveka koji izrasta da u sebi
kao sklonost nosi takva oseanja. Ne treba verovati da takva
sklonost obrazuje klicu potinjavanja i ropstva. Docnije e
to najpre deije poverenje prema ljudima postati duboko
poovanje istine i saznanja. Iskustvo pokazuje, da oni ljudi
znaju najbolje da uvaju svoju slobodu, koji su nauili da
potuju ono to j e dostojno potovanja. A potovanje j e na
svom mestu svuda, gde proizlazi iz dubine srca.
Ako u sebi ne razvijemo duboko zasnovano oseanje
da
.
postoji neto vie nego to smo mi, neemo u sebi ni
nai snagu za svoj vii razvoj. Posveeni j e snagu da uz
digne svoju glavu u visine saznanja izborio samo tako to . . ,
Je
.

voJe srce zaronio u dubine strahopotovanja, devocije.


VIslna duha se moe dosei samo kada se stupa kroz dveri
smernosti. Pravo znanje ti moe postii samo ako si nauio
da ceni to znanje. Covek odisla ima pravo da svoje oi
upravlja prema svelIosti ; ali on lo pravo mora izboriti. J
II duhovnom ivo lu posluje zakoni kao i II malel'ijdnorn.
Natrljaj staklenu ipku cdgovarajuom tkaninom i ona po
sa.i

naelektrisana, to znai: ona poprima snagu privlaenja
sltmh tela. To odgovara jednom zakonu prirode. Ako je
ovek uio malo fizike, onda on to zna. A isto tako ovk
zna ako su mu poznati poetni osnovi tajne nauke, da svako
u dui razvijeno oseanje istinske devocije razvija snagu ko
ja moe pre ili posle da ga povede u saznanje.
Ko u svojim sklonostima nosi oseanja devocije, ili ko
ima sreu da ih je odgovarajuim vaspitanjem primio u du
u, taj mnogo nosi sa sobom kad u docnijem ivotu trai
prilaz viim saznanjima. Ko sobom ne nosi takvu pripremu .
,
njemu vec na prvom stepenu ove staze saznanja niu te-
ko

, ako ne preduzme da energino u sebi samovaspitanjem


prOizvede devociono raspoloenje. U nae vreme je lo naro-
23
ito vano, da se na tu taku skrene puna panja. Naa
civilizacija j e sklona vie prema kritici, suenju i osuivanju,
a manje prema devociji, odanom potovanj u. Meu decom
ve ima mnogo vie kritikovanja nego predanosti punog
potovanja. Ali svaka kritika, svaki osuujui sud isto to
liko jako razgoni snage due za vie saznanje, koliko ga
svako predanosti puno strahopotovanje razvija. Time nije
nita kazano protiv nae civilizacije.
'
Ovde se ne radi o tome
da se kritikuje naa civilizacija. Upravo kritici samosvesnog
ljudskog suda - tom >proveravaj sve i 7.adri najbolj e<. -
zahvaljujemo za veliinu nae kulture. Nikada ovek ne bi
stekao nauku, saobraaj, pravne odnose naeg vremena, da
nije svuda vrio kritiku, da nije svuda primenio merila svo
ga suda. Ali to to smo time stekli u spoljanjoj ku1turi,
morali smo platiti odgovarajuim gubitkom u viem sazna
nju, u spiritualnom ivotu. Treba naglasiti. da se kod vie
znanja ne radi o potovanju ljudi, nego o dubokom poto
vanju prema istini j saznanju.
Dakako, jedno samo mora da nam je jasno, da onome
ko se sasvim zaglavio unutra u toj otuenoj civilizaeiii na
ih dana, da je tome vrlo teko da prodre u saznania viih
svetova. On to moe samo ako na sebi energino radi. U
vreme kada su odnosi materijalnog ivota bili jednostavni.
lake j e bilo postii i duhovno uzletan.ie. Ono to ie dostojno
potovanja, to se smatralo svetinjom, vie se isticalo od
ostalih odnosa u svetu. U doba kritikovanja ideali se uni
avaju. Na mesto potovanja, strahopotovanja. oboavanja
i divljenja, istupaju druga oseanja. Naa epoha potiskuie
ta oseanja tako da se ona kroz svakidanji ivot ljudi po
. iavljuju jo u vrlo ne-matnom stepenu. Onaj ko trai via
saznanja, mora ta oseanja izazvati u sebi. Mora i h sam
u1ivati u svoju duu. To nije mogue pomou izuavanja.
To je mogue samo kroz ivot. Ko hoe da postane taini
uenik, mora u sebi energino odgajati devociono raspolo
enje. On mora svuda u svojoj okolini. u svoiim doivliaiima
traiti ono to moe da izaziva divljenie i osobito potovanje.
Ako ja sretnem nekog oveka i kudlm njegove slabosti. onda
ja od sebe otimam viu snagu saznanj a: teim li sa l.iubav
Iju udubljivanju u njegove vrline. onda j a prikupljam takvu
snagu. Tajni uenik mora stalno nastojati da se pridrava
ovog uputstva. Iskusni tajni istraivai znaiu kakvu snagu
duguju toj okolnosti, to uvek ponovno u svim stvarima
vide ono to je dobro i uzdravaju se od osuu.iuih sudova.
Ali to ne sre da ostane spolianje ivotno pravilo. To mora
obuzeti najunutranjije svojstvo nae due. Covek u svaia;
ruci ima usavravanje samog sebe, ea c; vl'emennm sebe sas
24
vim preobrazi. Ali taj preobraaj mora da se izvri u nje
govoj najdubljoj unutranjosti, u njegovom ivotu misli.
Nije dovoljno da j a spoljanje u svojem ponaanju ukazu
jem potovanje prema nekom biu. To potovanje moram
j a nositi u svojim mislima. Tajni uenik mora poeti time,
da tu devociju primi u svoj misaoni ivot. On mora paziti
na misli nepotovanja i nepovoljne kritike u svojoj svesti.
I on upravo mora nastojati da u sebi neguje misli devocije.
Svaki trenutak u kome se ovek potrudi da primeti u
svojoj svesti nepovoljan, osuujui, kritiki sud o svetu i
ivotu - svaki takav trenutak nas pribliava viem saz
nanju. I mi se brzo uzdiemo, ako L takvim trenucima svoju
svest ispunimo mislima divljenja, uvaavanja, potovanja
prema svetu i ivotu. Onaj ko ima iskustva u tim stvarima
zna, da se u svakom takvom trenutku u oveku bude snage,
koje inae ostaju da dremaju. Time se u oveku otvaraju
duhovne oi. On time poinje da oko sebe vidi stvari koje
ranije nije mogao da vidi. On poinje da shvata da je ranije
video samo deo sveta koji ga je okruavao. Covek koji mu
pristupa, pokazuje njemu sada sasvim drugi lik nego ranije.
Dodue pomou ovog ivotnog pravila on .io nee biti I
mogunosti da ve vidi ono to se na primer opisuje kao
ljudska aura. Za t j e nuno jedno jo vie kolovanje. Ali
upravo ka tom viem kolovanju on moe da se popne, ako
je prethodno savladao energino kolovanje u devociji.
Tajni uenik tiho i neprimetna od spoljanjeg sveta
stupa stazom saznanja. Niko ne treba na njemu da pri
meti neku promenu. On svoje dunosti obavlja kao ranije:
o svojim poslovima stara se kao pre toga. Preobraaj se
deava samo na onoj unutranjoj strani due koja je uskra
ena spoljanjem oku. Pre svega ceo ovekov ivot udi
obasjava to jedno osnovno raspoloenje devocije prema sve
mu to je odista dostojno potovanja. Njegov duevni ivot
u tom jednom osnovnom oseanju nalazi sredinu taku. Kao
to sunce svojim zracima oivljava sve ivo, tako kod tajnog
uenika potovanje oivljava sve oseaj e due.
U poetku oveku nee biti lako da poveruje da ose
anja kao to j e uvaavanje, potovanje i tako dalje, imaju
neke veze sa njegovim saznanjem. To potie od toga to je
ovek sklon da sebi predstavi saznanje kao zasebnu sposob
nost, koja nije u vezi sa bilo im to se deava u dui. Ali
pri tom se ne misli da je dua ta koja saznaje. A za duu
su oseanja ono, to je za telo materija iz koje se sastoji
Na pregledan nain nalazi se Staza saznanja. opisana
II poslednjem odseku moje knjige Teosofija, uvod II natuJ ni
pogled na svet i odreenj e oveka.. Ovde treba da se i;doe
pojedine praktine take ledi'a.
25
I I
njegova hrana. Ako se telu daje kamenje mesto hleba, onda
izumire njegova delatnost. Slino j e i sa duom. Za nju obo
avanje: potovanje, devocija jesu materije koje j e hrane.
koje j e ine zdravom, jakom; pre svega jakom za delatnost
.aznavanja. Nepotovanje. antipatija, potcenjivanje onoga to
j e vredno priznanja, izaziva slabljenje i odumiranje saznaj
ne delatnosti. - Za istraivaa duha j e ta injenica vidljiva
na auri. Dua koja j e pribavila oseanja dubokog potovanja,
devocije izaziva promenu svoje aure. Nestaju izvesni tonovi
duhovne boje, koji se mogu obe]eiti kao uto-crveni, braon
-crveni i njih zamenjuju plavo-crveni . A time se otvara mo
saznanj a: upoznaju se injenice l . svojoj okolini koje se
ranije nisu ni nasluivale. Duboko potovanje budi jednu
simpatinu snagu u dui i ona stie svojstva privlaenja
bia koja nas okruuju, a koja inae ostaju skrivena.
To to se postie devocijom bie jo delotvornije, ako
se tome doda jo jedna druga vrsta oseanja. Ona se sastoje
u tome da ovek naui da se sve manje predaje utiscima
spoljanjeg sveta, a mesto toga da razvija ivahan unutranji
ivot. Covek koji juri od jednog utiska spoljanjeg sveta
do drugog. koji stalno trai razonodu<, ne nalazi put ka
tajnoj nauci. Tajni uenik ne treba da otupi za spoljanji
svet : ali bogat unutranji ivot treba da mu oznai smer,
u kome se on predaje njegovim utiscima. Ako neki ovek
bogat oseanjima i duboko duevan prolazi kroz neki lep
planinski predeo, doivlj uje drugo. nego neko sa siromanim
oscanj ima. Tek ono to doivljavamo u unut.ranjosti daje
nam klju za lepo te spoljanjeg sveta. Jedan se vozi morem
i samo se maio unutranjih doivljaja provlai kroz njegovu
duu ; drugi pri tom osea vean govor duha sveta ; njemu
se otkriva tajna zagonetka tog stvaranja. Covek mora da
naui kako da postupa sa svojim vlastitim oseanjima i
predstavama, ako hoe da razvije sadrajan odnos prema
spoljanj ein svetu. Spoljanji svet je u svim svojim poja
vama ispunjen boanskim divotama; ali ovek to boansko
mora da najpre doivi sam u svojoj dui, ako hoe da ga
nae u svojoj okolini. - Tajni uenik e biti upuen na to
da I svome ivotu stvori trenutke u kojima tiho i usamljeno
utone II sebc. Ali u takvim trenucima ne treba on dR se
pl'eda stvarirna svoga vlastitog ja. To bi imalo suprotno
dejstvo od onog to se eli. Naprotiv on treba u takvim
trenucima u punoj tiini da slua odjeke onoga to j e do
iveo, ta mu je kazao spoljanji svet. Svaki cvet, svaka
ivotinja. svaka radnja e mu u takvim tihim trenucima
otkriti nesluene tajne. I to e ga pripremiti da nove utiske
spoljanjeg sveta gleda sasvim drugim oima negu ranije.
26
Ko hoe da samo uiva utisak za utiskom, on otupljuje svo
ju mo saznavanja. Ko posle uivanja puta da mu uivanje
neto objavi, taj svoju mo saznavanja neguje i gaji. On
samo mora da se navikne na to, ne samo da puta da mu
uivanje odjekuje, nego odricanjem od daljeg uitka da
unutranjom delatnou to uivano prentduje. Tu se nalazi
velika opasnost. Mesto da radi u sebi, ovek moe lako pasti
u suprotnost i hteti da se naslauje uitkom do kraja. Neka
se ne uzme olako to da se tu za tajnog uenika otvaraju
nesagledivi izvori zabluda. Ovde on zbilja mora proi iz
meu jata zavodnika svoje due. Svi oni hoe da njegovo
>Ja otvrdne, da se zatvori I samom sebi. A on treba da
ga otvori za svet. On zaista 110ra traiti uivanje, jer samo
kroz njega mu prilazi spoljanji svet. Otupi li on prema
njemu onda j e on kao biljka koja iz svoje okoline ne moe
vie u sebe da uvlai tvari ishrane. Ali ako ostane pri ui
vanju, zatvara se on u sebe samog. On e znaiti neto sa
.
mo
za sebe, a ne za svet. Moe on onda jo mnogo ivetI u
sebi, moe on svoje >Ja< negovati jo kako jako: svet njega
oe sebe odbija. Za njega j e on mrtav. Tajni uenik posma
tra uivanje samo kao sredstvo, da bi se oplemenio za taj
svet. Za njega je uitak glasnik koji ga pouava o svetu:
ali uenik posle pouavanja pomou uivanja stupa napred
ka radu. On ne ui za to da bi iz nauenog gomilao svoje
nauno bogatstvo, nego da naueno stavi u

lubu sveta .
.
Postoji jedno osnovno naelo svake taJne nauke. kOJe
ne srne biti prekreno. ako treba da se postigne cilj. Svako
tajno kolovanje mora da ga ueniku uree u pamenje.
Ono glasi : Svako saznanje l\ojc ti trai samo da bi obog

tio svoje znanje, samo da bi nagomilao bogatstvo I sebi,


odvodi
'
te od tvog puta; a svako saznanje, koje ti trai da
[ostanc zreliji na putu optemenjivanja oveka i razvoja
sveta, ono te vodi jedan korak napred. Taj zakon zahteva
neizostavno potovanje. I ovek nije tajni uenik pre nego
to taj zakon postane putokaz za njegov ivot. Ta se istina
duhovnog kolovanja moe saeti u kratku reenicu : Svaka
ideja koja tebi ne pstane ideal, ubija u tvojoj dui j

.
u
snagu; a svaka ideja koja ti postane ideal, stvara t tebI Zl
votne snage.
UNUTRASNJI MIR
U poetku staze saznanja tajni uenik se upuuje na
stazu dubokog potovanja i razvoj unutranjeg ivota. Du
hovna nauka daje sad i praldina pravila, ijom primenom
se moe ii tom stazom i razvljati unutranji ivot. Ta prak
tina pravila nisu naslala proizvoljno. Ona poivaju na
27
prastarim iskustvima i prastarom znanju. Ona se daju na
isti nain svuda gde se upuuje na puteve vieg saznanja.
Svi se pravi uitelji duhovnog ivota slau u odnosu na sadr
aj tih pravila, iako ih uvek ne oblae u iste rei. Samo pri
vidne razlike, sporedne vanosti, proistiu iz injenica o ko
jima se ovde sada ne govori.
Nijeda.n uitelj duhovnog i vota ne eli da takvim
pravilima zadobije v1ast nad drugim ljudima. On nikom ne
eli da ugrozi njegovu samostalnost. Jer ne postoje bolji
potovaoci i uvari ljudske samostalnosti od tajnih istrai
vaa. U prvom delu ovog poglavlja j e reeno, da je veza
koja spaja sve posveene duhovna i da dva prirodna zakona
obrazuju spone koje odravaju tu vezu. A kada posveeni
iz duhovne oblasti koja ga okruuje istupi u javnost: onda
odmah za njega dolazi u obzir i jedan trei zakon. On glasi :
Upravljaj svim svojim delima, svakom svojom reiu tako,
da se preko tebe ne zadire u slobodnu odi uku volje nijed
noga oveka,
Ko j e uvideo da j e pravi uitelj duhovnog ivota sas
vim proet tim ubeenjem, taj moe znati da on ne gubi
nita od svoje samostalnosti ako postupa po praktikim pra
vilima koja su mu ponuena.
Prvo od tih pravila moe da se izrazi otprilike slede
im reima govora: .Stvori sebi trenutke unutranjeg mira
i ui u tim trenucima da razlikuje bitno od nebitnoga. -
Ovde je reeno, da je ovo praktino pravilo tako izraeno u
reima govoraH, Iskonski su sva pravila i pouke duhovne
nauke dati u j eziku simbolskih znakova, T onaj ko hoe da
zna celo njihovo znaenje i domet, on mora prvo sebe os
posobiti za razumevanje toga simbolskog jezika. To razume
vanje zavi&i od toga, da j e onaj koga se to tie, ve l=inio
prve korake u tajnoj nauci. Ali te korake on moe uinit
pomou tanog pridravanja takvih pravila, kakva su data
ovde. Svakom je otvoren taj put. ko ozbiljno hoe njime
da poe.
Jedostavno je gorje pravilo u vezi sa t renucima
unutranjeg mira. A jednostavno je i njegovo izvrenje, Ali
ono vodi cilju samo ako se shvati isto tako ozbiljno i strogo,
koliko je ono jednostavno. - Stoga ovde treba bez oklevanja
i rei, kako se izvrava ovo pravilo,
Tajni uenik treba za kratko vreme da se odvoji od
svoga svakodnevnog ivota, da bi se u to vreme bavio ne
im sasvim drugi.m nego to su predmeti njegovog svako
dnevnog zanimanja, I ta vrsta njegovog zanimanja mora
biti sasvim drugaija od one kojom ispunjava preostali dan.
Meutim to ne treba razumeti tako, kao da ono to izvrava
28
l tom odvojenom vremenu nema veze sa sadrajem njego
vog svakodnevnog rada. Naprotiv: ovek koji takve odvojene
trenutke trai na pravilan nain, brzo e primetiti da e
kroz njih tek sticati punu snagu za izvrenje svojih dnevnih
zadatak,a. A ne treba verovati ni da pridravanje tih pravila
odista oduz:ma nekom vreme za izvrenje njegovih dunosti.
Ako neko odista ne bi imao na raspolaganju vie vremena,
dovoljno j e pet minuta svakog dana. Radi se o tome kako
j e upotrebljeno tih pet minuta.
U to vreme treba ovek da se sasvim istrgne iz svog
svakodnevnog ivota. Njegov misaoni. njegov oseaj.i ivot
treba da poprimi drugo obojenje, nego to ga ima inae. On
treba da svoje radosti, svoje patnje, svoje brige, svoja is
kustva, svoja dela pusti da prou ispred njegove due, I
on mora pri tom da se postavi tako, da sve to to inae
proivljava, posmatra sa j edne vie take gledanja, Treba
samo misliti na to kako se u obinom ivotu sasvim dru
gaije gleda neto to j e doiveo ili uradio neko drugi, ne20
ono to j e ovek sam doiveo ili uradio. To ne moe biti
drugaije. Jer ovek j e utkan u ono to sam doivljava ili
radi, dok doivljaj ili delo drugoga samo posmatra. U izdvo
jenim trenucima treba nastojati da se vlastiti doivljaji i
dela gledaju i prosuuju, kao da ih ovek nije doiveo ili
uradio sam, nego kao da ih j e neko drugi doiveo ili uradio.
Treba sebi jednom predstaviti : neko je sam doiveo teak
udar sudbine. Koliko drugaije stoji on prema tome, nego
pri sasvim isto.m udaru sudbine svoga blinjeg? Niko to ne
moe smatrati za neopravdano. To lei u ovekovoj prirodi.
A slino kao u takvim vanrednim sluajevima jeste i u sva
kodnevnim prilikama ivota. Tajni uenik mora potraiti
snagu da se izvesno vreme prema sebi postavi kao tui
nac. On mora sa unutranjim mirom prosuivaa da nastupi
prema samom sebi. Postigne li to, onda mu se vlastiti do
ivljaji pokazuju u j ednoj novoj svetlosti. Sve dok j e u
njih utkan, dok stoji u njima, spojen j e on isto tako sa
nebitnim. kao i sa bitnim. Postigne li unutranji mir preg
lednosti, onda se odvaja bitno od nebitnog. Jad i radost,
svaka misao, svaka odluka izgledaju drugaije, ako ovek
tako stoji prema sebi samom. - To j e tako, kao kada bi
se ovek ceo dan zadravao u jednom mestu i ono najmanje
isto tako izbliza gledao kao i ono najvee; a onda se uvee
popeo na oblinje brdace i odjednom dobio pregled celog
mesta. Onda se delovi toga mesta pojavljuju u drugaijim
odnosima nego kada j e ovek meu njima. Sa neposrednim
udarcima sudbine to nee i nije potrebno da uspe, ali ue
nik duhovnog ivota mora nastajati da to postigne sa onim
29
udesima koji su se dogodili pre dueg vremena. - V\'ednost
takvih unutranjih gledanja sebe manje zavisi od onoga ta
pri tom gleda, a vie od toga da ovek u sebi nae onu
snagu koja razvija takav unutranji mir.
Jer svaki ovek u sebi nosi pored svog - nazovimo ga
tako - svakodevnog oveka, jo i jednog vieg oveka. Taj
vii ovek ostaje tako dugo sakriven dok se qn ne probudi .
A svako moe toga vieg oveka probuditi samo sam. Ali
sve dotle dok se taj vii ovek ne probudi, tako dugo ostaju
skrivene i one u svakom oveku dremajue vie sposobnosti,
koje vode ka natulrum saznanjima.
Sve dok ovek .ne oseti plod unutranjeg mira, on mora
rei sebi, da mora nastaviti sa ozbiljnim :trogim pridrava
njem navedenog pravila. Za svakog ko tako postupi dolazi
dan kada e oko njega da sine duhovna svetlost, gde se
jednom ok,u, za koje on do tada nije znao, otvara jedan sas
vim now svet.
Nita ne treba da se menja u spoljanjem ivotu tajnog
uenika usled toga to je poeo da postupa po tom pravilu.
On obavlja svoje dunosti kao i ranije; on podnosi iste ne
volje i doivljava iste radost} sada kao i ranije. Ni na koji
nain ne moe usled toga da se otui od )>ivotao. Stavie,
u preostalom delu dana on moe potpunije da prati taj i
vot , poto I svojim izdvojenim asovima on stie jedan
).vii ivot. Postepeno e taj ).vii ivot ve ostvariti svoj
uticaj na ovaj obian ivot. Mir izdvojenih trenutaka e
1mati svoje dejstvo i na svakodnevnicu. Ceo e ovek postati
mirniji, stei e sigurnost pri svima svojim postupcima, vie
nee moi da ga zbune bilo kakvi neoekivani dogaajl.
Postepeno e takav uenik, tako rei, sve vie sam lukovo
diti sobom i sve manje to rukovoenje preputati prilikama
i spoljanjim uticajima. Takav e ovek uskoro primetiti
kakav su izvor snage takvi izdvoj eni asovi za njega. Poee
da ga vie ne ljute stvari koje su ga ljutile ranije. Nebro
jene stvari od kojih je ranije strahovao, prestaju da ga
plae. On stie j edno sasvim novo shvatanje sveta. Ranije
je moda prilazio ovom iH onom poslu bojaljivo. Govorio
bi sebi : Oh, nedostaje mi snage da to uinim tako kako bih
eleo. Sada mu ne pada na pamet ta misao, nego, naprotiv,
sasvim druga. Sada on sebi kae: Skupiu sve snage da
svoj posao - izvrim tako dobro, koliko god to mogu ; i on
potiskuje tu misao koja ga je mogla uiniti boj aljivim. Jer
zna da bi mu ba ta bojaljivost mogla biti povod za lo
uinak da na svaki nain ta bojaljivost ne moe doprineti
,
-
poboljaju onoga to mu spada u dunost. I tako se u
shvatanje ivota tajnog uenika uvlai misao po misao, koje
30
mogu biti za ivot plodne i unapreujue. One stupaju na
mesto takvih m.is\i koje su mu smetale i koje su ga slabile.
On poinje svoj ivotni brod da vodi sigurno i vrsto kroz
talase ivota, dok su ga ranije ti blasi bacali ovamo l
onamo.
A takav mir i sigurost deluju povratno i na celo ljud
sko bie. Kroz to raste unutranji ovek. I sa njime rastu
one unutranje sposobnosti, koje vode prema viim sazna
njima. J el' usled napredaka uinjenih u tom pravcu, postie
tajni uenik postepeno, da on sam odreuje kako na njega
smeju da deluju utisci spoljanjeg sveta. Na primer, on uje
neku re kojom neko hoe da ga uvredi ili naljuti. Pre
tajnog uenitva on bi se i oseao uvreen ili bi se rasrdio.
Poto je sad poao stazom tajnog uenitva, on je u stanju
da toj rei oduzme uvredljiv ili na1juujui alac jo pre
nego to je ona nala put u njegovu unutranjost. Ili jedan
drugi primer. Covek lako postaje nestrpljiv ako treba da
eka. Ako stupa stazom tajnog uenika, on se u svojim tre
nucima mira toliko proima oseanjem besmislenosti mno
gog nestrpljenja, da mu se od tada pri svakom doivljenom
nestrpljenju odmah pojavi to oseanje. Nestrpljenje, koje je
ve htelo da se pojavi, nestaje, a vreme koje bi inae bilo
izgubljeno meu predstavama tog nestrpljenja, bie moda
ispunjeno nekim korisnim posmatranjem koje moe da se
izvri za vreme ekanja.
Dakle, moralmo sad sebi predstaviti dalekosenost sve
ga toga. Treba misliti na to da je taj >vii ovek,o u oveku
u stalnom razvoju. Ali samo opisanim mirom i sigurnou
njemu e biti omoguen zakoniti razvoj. Talasi spoljanjeg
ivota navaljuju na unutranjeg oveka sa svih strana ako
ovek ne vlada tim ivotom, nego ovaj vlada njime. Takav
je ovek kao biljka koja mora da se razvija u pukotini neke
stene. Ona krljavi sve dok joj se ne stvori prostor. Tom
unutranjem oveku ne mogu stvoriti prostor nikakve spo
ljanje snage. To moe samo unutranji mir koji on pribav
lja svojoj dui. Spoljanje -okolnosti mogu menjati samo
njegovo spoljanje ivotno stanj e; duhovnog oveka u nje
mu ne mogu one probuditi nikada ni doyeka. - U samom
sebi mora tajni uenik roditi jednog novog, j ednog vieg
oveka.
Taj vii ovek< postaje >unutranji vladar< koji sigur
nom rukom vodi okolnosti spoljanjeg oveka. Sve dok taj
spoljanji ovek vlada i VOdi, ovaj unutranji<, jeste njegov
rob i stoga ne moe razviti svoje snage. Zavisi li od neeg
drugoga a ne od mene da li u se ljutiti ili . ne, onda nisam
ia vladar sebe samog, ili - bolje reeno -: vladara u sebi
3 i
jo nisam naao. Ja moram u sebi razviti tu sposobnost, da
utiske spoljanjeg sveta pustim da deluju na mene samo na
nain koji odredim j a sam; tek onda mogu postati tajni
uenik. - I samo ukoliko tajni uenik ozbiljno tei ka toj
snazi, moe on doi do svoga cilja. Ne radi se o tome koliko
e neko uspeti u datom vremenu; nego samo o tome, da on
ozbiljno tei. Bilo je ve takvih, koji su se godinama na
prezali, a da na sebi nisu primetili neki vidan napredak ; ali
i mnogih drugih koji nisu oajavali, nego su ostali nepoko
leblj,ivi, a onda su sasvim odjednom izvojevali unutranju
pobedu.
Siguro ima ivotnih uslova u kojima je potrebna ve
lika snaga da se stvore trenuci unutranjeg mira. Ali ukoliko
je potrebna vea snaga, utoliko j e znaajnije ono to se po
stigne. Sve u odnosu na tajno uenitvo zavisi od toga, da
ovek energino, sa unutranjom istinom i bezobzirnom is
krenou moe prema samom sebi, sa svim svojim postup
cima i delima, stajati kao potpuni tuinac.
Meutim, tim roenjem vlastitog vieg oveka obele
ena je samo jedna strana unutranje delatnosti tajnog ue
nika. Tome treba pridodati jo neto drugo. Ako ovek i
prema samom sebi stoji kao tuinac, onda on posmatra ipak
samo samoga sebe; on gleda one doivljaje i postupke, sa
kojima je srastao usled svojeg naroitog ivotnog poloaja.
On mora izii iznad toga. On mora da se uzdigne do neeg
isto ljudskoga, to vie nema nieg zajednikog sa njegovim
posebnim poloajem. On mora prei na posmatranje onih
stvari koje bi se njega kao oveka ticale i kada bi on iveo
pod sasvim drugim uslovima, u jednom sasvim drugom po
loaiu. Time u njemu oivljava neto to prevazilazi ono
lino. Time on upravlja pogled I vie svetove nego to su
oni sa kojima provodi svakodnevnicu. A time poinje ovek
oseati, doivljavati, da on pripada takvim viim svetovima.
To su svetovi o kojima njemu ne mogu nita da kau nje
gova ula, njegovo svakodnevno zanimanje. Tek tako on
premeta sredite svoga bia u svoju unutranjost. On slua
u svojoj unutranjosti glasove, koji njemu govore u trenu
cima mra; on I toj unutranjosti gaji optenje sa duhovnim
svetom. On se udaljio od svakidanjeg ivota. Graja svako
dnevnog ivota je za njega umuknula. Oko njega je nastala
tiina. On odbija sve to ga podsea na takve utiske spolja.
Tiho posmatranje I unutranjosti, dijalog sa isto duhovnim
svetom ispunjava itavu njegovu duu. - Tajnom ueniku
mora takvo tiho posmatranje postati prirodna ivotna po
treba. On je pre svega sasvim utonuo u svet misli. On mora
za tu tihu misaonu delatnost razviti ivo oseanje. On mora
32
nauiti da ljubi ono to mu iz duha tu navire. Uskoro on
prestaje i da osea taj svet misli kao da je manje stvaran
od tih stvari svakodnevnice kaje ga okruuju. On poinje
da se ophodi sa svojim mislima kao sa stvarima u prostoru.
A tada mu se pribliava i trenutak, u kome on poinje
oseati ono, to mu se otkriva u tiini unutranjeg misaonog
rada kao mnogo vie, stva.rnije nego stvari u prostoru. On
stie iskustvo da se ivot izraava u tom svetlu misli. On
uvia da se u mislima ne iivljavaju same senkovite slike,
nego da mu kroz njih govore skrivena bia. Iz te tiine ona
poinj u da mu govore. Ranije su do njega dopirali zvuci
samo kroz njegovo uho; sada oni dopiru kroz njegovu duu.
Otvorio mu se neki unutranji govor - unutranja re. Ka
da prvi put doivi taj trenutak, tajni uenik se osea bla
enim do najvieg stepena. Neka unutranja svetlost izliva
se preko celog njegovog spoljanjeg sveta. Za njega poinje
jedan drugi ivot. Kroz njega se izliva struja boanskog,
bogom blagoslovenog sveta.
Takav ivot due u mislima, koji se proiruje sve vie
i vie do ivota u duhovnom sutastvu, naziva gnoza,
duhovna nauka: meditaciia (pronicljivo umovanje). Ta me
ditacija j e sredstvo za natulno saznavanje. - Ali tajni
uenik I takvim trenucima ne treba da se rastapa u osea
njima. On ne treba da ima neodreene oseaj e u svojoj
dui. To bi ga samo spreavalo da dopre od istinskog du
hovnog saznanja. Njegove misli se moraju oblikovati bistro,
otro, odreeno. '.slonac za to on e nai ako se ne pridr
ava slepo onih misli koje mu same iskrsnu. Naportiv, on
mora da se prome visokim mislima koje su u takvim tre
nutcima mislili napredni ljudi, ve obuzeti duhom. Za po
laznu taku on treba da uzme one spise, koji su sami iznikli
kao takvo otkrivenje u meditaciji. Takve spise tajni uenik
nalazi I dananjoj mistikoj, u gnostikoj, u duhovno-nau
noj literaturi. Tu mu se daju sadraji za njegovu medita
ciju. Sami traioci duha su u takvim spisima izloili boan
sku nauku; duh i h j e objavio svetu preko svojih glasnika.
Kroz takvu meditaciju nastaje kod tajnog uenika pot
puni preobraaj. On poinje da obrazuje sasvim nove pred
stave o stvarnosti. Sve stvari za njega poprimaju jednu
drugu vrednost. Uvek nanovo mora da se kae: usled takve
promene tajni uenik ne postaje otuen od sveta. On se ni
u kojem sluaju nee otuiti od svojeg svakodnevnog kruga
obaveza. Jer on ui da uvia da i naj neznatniji posao koji
on ima da izvri, najneznatniji doivljaj koji mu se prua,
stOji I vezi sa velikim svetski m biima i svetskim dogaa
jima. Tek kada mu ta veza u njegovim pronicljivim trenu-
33
cima postane jasna, polazi on sa novom punijom snagom
svome dnevnom krugu delovanja. Jer sada zna: ono to
radi, to trpi, to on radi, trpi za ljubav jednog velikog du
hovnog sklada sveta. Iz meditacije izvire snaga za ivot, a
ne mlitavost.
Sigurnim korakom ide tajni uenik kroz ivot. Ma ta
mu on donosio, tajni uenik podnosi uspravno. Ranije on
nije znao zato radi, zato pati; sada to zna. Moe lako da
se uvidi da takva meditaciona delatnost bolje vodi ka cilju,
ako se radi pod rukovodstvom iskusnih ljudi. To su ljudi
koji iz samih sebe znaju kako da se sve najbolje radi. Stoga
treba postupati prema savetu i uputstvu takvih ljudi. Time
se odista ne gubi sloboda. Ono to inae moe biti samo
nesigurno pipanje, pod takvim uputstvima postaje rad koji
sigurno vodi cilju. Ko potrai takve, koji u tom pogledu
imaju znanja, iskustva, taj nikada nee zakucati uzalud.
Samo treba da j e svestan, da on ne trai nita drugo nego
savet jednog prijatelja, a ne nadmo nekog takvog koji hoe
da vlada. Uvek e se nai da su oni koji stvaro znaju,
najskromniji ljudi i da od njih nita nije dalje od onoga
to ljudi nazivaju pohlepom za vlau.
Ko se kroz meditaciju uzdigne do onoga to oveka
spaja sa duhom, taj poinje u sebi da oivljava ono to je
u njemu veno, to nije ogranieno roenjem i smru Samo
oni mogu sumnjati u neto takvo venoI koji to nisu doiveli
sami. Tako j e meditacija put koji oveka vodi i saznanju,
pogledu na svoju venu nerazori vu jezgru bia. I samo kroz
nju moe ovek doi do takvog pogleda. Gnoza, duhovna
nauka, govore o venosti te jezgre bia i o njenom ponov
nom raanju. Cesto se postavlja pitanje, zato ovek nita
ne zna o svojim doivljajima koji su s one strane roenja i
smrti ? Ali ne bi trebalo pitati tako. Nego pre ovako : kako
se postie takvo znanje? Taj put se otvara pravilnom me
ditacijom. Njome se oivljava seanje na doivljaje koji su
sa one strane roenja i smrti. Svako moe stei to znanje;
u svakom postoje te sposobnosti da sam sazna, sam vidi, to
to ue prava mistika, duhovna nauka, antroposofija i gnoza.
Potrebno j e samo da izabere pravilna sredstva. Samo bie
koje ima ui i oi moe da opaa glasove i boje. Ali ni oko
ne moe nita da zapala, ako mu nedostaje svetlost koja
predmete Lni vidljivim. U tajnoj nauci su data sredstva
koja razvijaju duhovne oi i ui i pale duhovnu svetlost.
Sredstva duhovnog kolovanja mogu da se obelee kao tri
stupnja: 1 . Priprema. Ona razvija duhovna ula. 2. Prosvet
ljenje. Ono pali duhovnu svetlost. 3. Posveenje. Ono otpo
inje optenje sa viim biima duha.
34
[!. POGLA VLJE
STEPENI POSVECENJA
Sledea saoptenja su delovi jednog duhovnog kolo
vanja iji e nazivi i sutina biti jasni svakom ko ih pra
vilno upotrebi. Ona se odnose na ona tri stepena, kroz koja
kola duhovnog ivota vodi do odreenog stepena posvee
nosti. Ali ovde e se nai samo to1iko od tih razjanjenja,
koliko se to moe rei javno. To su nagovetaji, koji su
izvaeni iz jednog jo mnogo dubljeg, intimnijeg uenja. U
samom tajnom kolovanju ide se sasvim odreenim redom
uenja. Neki postupci slue tome da dovedu ovekovu duu
do svesnog optenja sa duhovnim svetom. Ti postupci se
odnose prema onom to e ovde biti reeno, kao nastava koja
se daje nekom u nekoj strogo ureenoj vioj koli, prema
poukama koje se prigodno daju u nekoj pripremnoj koli.
Ipak moe ozbiljno i istrajno izvravanje onoga to se ovde
nalazi, kao nagoveteno, voditi stvarnom tajnom kolovanju.
Svakako nestrpljivo probanje, bez ozbiljnosti i izdrljivosti,
ne moe da vodi ni do ega. - Studiranje u tajnom kolo
vanju moe da uspe samo ako se prvo postupa onako kako
.ie ve bilo reeno, i ako se dalje gradi na toj osnovi.
Stepeni koje je oznai1o nagovetena predanje su sle
dei: 1 . Priprema. 2. Prosvetljenje. 3. Posveenj e. Nikako
nije nuno da se ta tri stepena tako prou, da se ceo prvi
sasvim savlada pre nego to se pree na drugi, pa ovaj pre
nego to doe na red trei. Mogue je. da se u odnosu na
izvene stvari postane uesnik u prosvetljenju, tavie u
posveenju, ako se u odnosu na druge ovek nalazi jo
uvek u pripremi. Ipak e ovek morati da provede izvesno
vreme u pripremi, pre nego to prosvetljenje uopte zapone.
I bar za neto ovek mora biti prosvetljen ako treba da se
pone sa posveenje. U opisivanju pak, radi jednostavnosti,
navode se ta tri stepena j edan posle drugoga.
PRIPREMA
Priprema se sastoji u sasvim odreenom negovanju
ivota oseanja i miljeja. Tom negom bivaju duevno i
duhovno telo obdareni viim ulnim organima i organima
delovanja onako, kao to su fiziko telo od neodreene ive
materije organima opremile snage prirode.
Poeti treba time, da se panja due skrene na izvesna
zbivanja u svetu koji nas ok,ruuje. To su zbivanja klijaju
eg i napreduj ueg ivota s jedne strane, a s druge strane
35

sve pojave koje su I vezi sa precvetavanjem, uvenuem,
odumiranjem. Svuda kamo ovek okrene svoj pogled postoje
takva zbivanja I isto vreme. I svuda ona prirodno i I o
veku izazivaju oseanja i misli. Meutim, ovek se I obinim
prilikama ne predaje dovoljno tim oseanji'ma i mislima.
Uz to on juri brzo od jednog utiska do drugog. Radi se o
tome, da on sasvim sveno intenzivno upravi panju na te
injenice. On mora, tamo gde opaa cvetanje i napredovanje
sasvim odreene vrste, sve drugo da progna iz svoje due
i da se jedno kratko vreme prepusti sasvim i jedino tom
jednom utisku. On e se uskoro uveri ti, da oseanje koje
mu je I takvim sluajevima samo rugnulo kroz duu,
buja i poprima jedan snaan i energian . oblik. Zatim on
mora da pusti da u njemu mirno odjekuje taj oblik osea
nja. Pri tome on mora u svojoj unutranjosti postati sasvim
tih. On se mora zatvoriti prema ostalom svetu i sasvim sam
pratiti ono to njegova dua govori o injenicama cvetanja
i napredovanja.
Pri tome samo ne treba verovati da se dolazi daleko,
ako ovek moda otupi svoja ula prema svetu. Tek sada
treba gledati stvari toliko ivahno, toliko tano koliko je
samo mogue. Tek tada se treba predati u dui oivljenim
oseanjima, mislima koje se uzdiu. Radi se o tome da se
u punoj unutranjoj ravnotei panja upravi na oboje. Nae
l i ovek potreban mir, i ako se preda onom to u dui do
ivljuje, onda e posle odgovarajueg vremena doiveti sle
dee. U svojoj unutranjosti e primetiti kako se uzdiu
nove vrste oseanja i misli, koje ranije nije poznavao. Uko
liko ee ovek na takav nain upravi panju na neto
to raste, cveta i napreduje, a zatim opet skrene panju na
neto to vene, odumire, utoliko e mu ta oseanja postati
ivlja. IOnda se iz tih oseanja i misli, koje nastaju na taj
nain, grade vidoviti organi isto tako, kako se prirodnim
snagama iz oivljenih tvari izgrauju oi i ui fizikog tela.
Na rastenje i nastajanje se nadovezuje sasvim odreeni ob
lik oseanj a; a drugaiji sasvim odreeni oblik na ono to
vene i odumire. Ali to se deava samo onda ako se nega tih
oseanja vri na opisani nain. Mogue j e priblino tano
opisati kakva su ta oseanja. Potpunu predstavu o tom moe
da stvori svako sam, proivljavanjem tih unutranjih doiv
ljavanja. Onaj ko je esto obraao panju na zbivanje po
stajanja, napredovanja, cvetanja, oseae neto, to je uda
ljeno slino oseaju prilikom raanja Sunca. A iz zbivanja
venjenja, odumiranja, njemu e se pojaviti doivljaj iste
vrste koji se moe uporediti sa polaganim uzdizanjem Me
seca. Ta dva oseanja su dve snage, koje pri odgovarajuoj
36
nezi, pri obrazovanju koje postaje sve ivlje, vode najzna
ajnij i m duhovnim delova njima. Ko se sa ponavljanjem
planski i namerno predaje tim oseanjima, otvara sebi jedan
novi svet. Pred njim poinje prosijavati duevni svet, ta
kozvani astralni plan. Rastenje i nestajanje vie nisu inje
nice, koje na njega vre tako neodreene utiske kao ranije.
Naprotiv, oni se oblikuju u duhovne linije i figure, o kojima
on ranije nije nita slutio. A te linije i figure imaju za raz
liite pojave takoe i razliite likove. Cvet koji cveta doa
rava pred njegovu duu sasvim odreenu liniju, isto tako
ivotinja u fazi rasta, ili neko drvo u fazi odumiranja. Pred
njim se polagano iri duevni svet - astral ni plan. U tim
linijama i figurama nema nieg proizvoljnog. Dva tajna ue
nika, koji se nalaze na istom odgovarajuem stepenu obra
zovanja, videe pri istom zbivanju uvek iste linije i figure.
Kao to j e sigurno da e dva oveka sa ispravnim vidom
neki okrugli sto videti kao okrugao, a ne jedan kao okru
gao a drugi kao etvorouglast, tako e se sigurno ispred dve
due pri pogledu na neki cvet koji cveta pojaviti isti du
hovni lik. - Isto tako kao to se likovi biljaka i ivotin.ia
opisuju u obinoj prirodnoj .auci, isto tako opisuje ili crta
poznavalac tajne nauke duhovne likove zbivanja rasta i
odumiranja prema rodovima i vrstama.
Ako je uenik napredovao toliko, da moe da vidi tak
ve duhovne likove i od pojava, koje se takoe i fiziki po
kazuju njegovom spoljanjem oku: onda nee biti daleko
od tog stepena da vidi predmete koji ne postoje fiziki, koji
dakle moraju ostati sasvim skriveni (okultni) za onog, ko
nije primio nikakvu pouku o tajnoj nauci.
Treba naglasiti da duhovni istraiva ne lreba da se
gubi u razmiljanju ta znai ova ili ona stvar. Takvim ra
dom razuma on se samo udaljava od pravog puta. On mora
sve, sa zdravim ulima. sa olrim darom posmatranja da
gleda u ulni svet, a onda da se prepusti svojim oseanjima.
To ta te stvari znae, to ne treba da reava speku1iui
razumom, nego treba da prepusti da stvari to same kau"',
Ono dalje do ega se dolazi jeste ono to tajna nauka
naziva orijentacija u viim svetovi ma. Do toga se stie, ako
ovek sasvim prome svoju svest time da su oseanja i misli
stvarne injenice, isto tako kao to su stolovi i stolice u
fiziko-ulnom svetu. U duevnom i misaonom svetu deluju
Treba napomenuti da je umetniko oseanje, spojeno sa
tihom u sebe utonulom prirodom najbolja priprema za razvoj
OVlih duhovnih sposobnosti. To oseanje prodire skroz kroz povr
inu stvari i time dopire do njenih tajni.
37

oseanja i misli jedni na druge, kao u fizikom ulne stvari.
Sve dok neko nije ivo proet tom sveu, on nee verovati
da neka naopaka misao koju neguje I sebi moe na druge
misli, koje oivljuju misaoni prostor, delovati tako razorno
.
kao nasumice ispaljeno zrno iz puke na fizike predmete
koje ono pogodi. Takav ovek moda nikada sebi nee do
pustiti da vri neki posao, za koji smatra da nema smisla.
Ali nee prezati od toga da neguje naopake misli ili ose
anja. Ovi mu izgledaju bezopasni za ostali svet. Meutim,
u tajnoj nauci je mogu napredak samo ako ovek na svoje
misli i oseanja pazi isto tako, kao i na svoje korake u
fizikom svetu. Kada neko vidi pred sobom zid, onda on
ne pokuava ea protri kroz njega, nego skree svoje korake
pored njega. On se upravlja prema zakonima fizikog sveta.
- Takvi zakoni postoje i za oseaj ni i za misaoni svet.
Samo se oni ne mogu ljudima nametnuti spolja. Oni moraju
potei iz ivota same njegove due. Covek to postie ako
sebi u svako vreme uskrauje negovanje naopakih oseanja
i misli. Sve proizvoljno razmiljanje zbrda-zdola, svaku igru
fantazije, svako sluajno talasanje oseanja, mora ovek se
bi da zabrani u ovo vreme. Time ovek ne osiromauje u
oseanjima. Uskoro e on primetiti, da e postati bogat u
oseanjima, stvaralac prave fantazije upravo onda, ako svoju
unutranjost regulie na takav nain. Na mesto sitniarskog
plivanja u oseanjima i poigravanja mislima, nastupaju zna
ajna oseanja i plodonosne misli. Ta oseanja i misli dovode
oveka do toga da se on orijentie u duhovnom svetu. On
dolazi u pravilan odnos prema stvarima duhovnog sveta. Za
nj ega nastaje sasvim odreeno dejstvo. Kao to on kao
fizii:ki ovek nalazi svoj put izmeu fizikih stvari, tako ga
f ,da njegov put vodi izmeu 13stenja i odumiranja, koja je
upoznao na gore oznaenom pulu. On anea prati sve lo
rasie i napreduje, a onda sa druge strane, sve to vene i
odumire tako, kako je potrebno za njegov napredak i za
napredak sveta.
Sledea briga tajnog uenika j e preputanje sebe svetu
zvukova. Razlikuju se zvukovi koji proizlaze od takozvanih
neivi h zbivanja (pada nekog tela, nekog zvona ili muzi
kog instrumenta) i oni koji potiu od ivog (neke ivotinje
ili oveka). Ko slua neko zvono. naeovezae na taj zvuk
prijatno oseanje; ko slua krik neke ivotinje, on e osim
ose6anja zvuka osetiti jo objavu nekog unutranjeg doiv
ljaja ivotinje, radosti ili bola. Kod ove druge vrste zvukova
treba da se zadri tajni uenik. On treba svu svoju panju
da skrene na to da mu taj zvuk objavi neto to je izvan
njegovI due. On treba da utone u lo lude. On treba svoje
38
oseanje da unutranje spoji sa bolom ili radou, koju mu
saoptava taj zvuk. On treba da se postavi iznad toga, ta
za njega znai taj zvuk. da 1i mu je prijatan i neprijatan,
da li mu priinjava zadovoljstvo ili mu je odvratan ; njegovu
duu mora da ispuni samo to, ta se deava I dui bia od
koga dolazi taj zvuk. Ko planski i sa predumiljajem vri
takve vebe, time e pribaviti sposobnost, tako rei, slivanja
sa biem od koga dolazi taj zvuk. Nekom oveku koji osea
muziku bie takvo negovanje svog duevnog ivota lake
nego nemuzikainom. Ipak ne treba niko da misli, da smisao
za muziku ve zamenjuje to negovanje. Kao tajni uenik,
ovek mora da ui na taj nain oseati itavu priJodu. -
Na taj se nain u svet oseanja i misli taloi jedna nova
sposobnost. itava priroda poinje oveku svojim zvuanjem
doaptavati tajne. Ono to je za njegovu duu ranije bilo
nerazumljiva jeka, to je sada postalo govor prirode sa puno
smisla. I tamo gde je ranije uo samo zvuk kad se zaorilo
takozvano neivo, primeuje on sada jedan nov govor due.
Napredu;e li L takvom negovanju svojih oseanja: uskoro
e opaziti. da moe uti neto to ranije nije ni slutio. On
poinje da slua duom.
Ovom mora pridoi jo neto, da bi se u toj oblasti
postigao potreban vrhunac. - Za obrazovanje tajnog ue
nika je naroito vaan nain kako slua govorenje drugih
ljudi. On se mora navii da to ini tako, da pri tom njegova
vlastita unutranjost potpuno uti. Ako neko izlae svoje
miljenje, a drugi slua, onda e se uglavnom u unutra
njost ovog drugog pokrenuti uopte saglasnost ili protiv
l'enost. Mnogi ljudi e se odmah oseati prinuenim da
izraze svoje miljenje saglaavanja i li protivljenja. Svako
takvo saglaavanje ili svako takvo protivljenje mora tajni
uenik da uutka. Ne radi se o tome da on odjednom menja
svoj nain ivota, da on stalno trai uspeh u svom temelj
nom unutranjem utanju. On e morati da pone time, da
to ini u pojedinim sluajevima koje on unapred izabere.
Onda e se sasvim polako i postepeno, kao samo po sebi u
njegovu naviku uvui nov nain sluanja. - U istraivanju
duha ovo se veba planski. Uenici smatraju za svoju oba
vezu, da I cilju vebanja sluaju najprotivurenije misli i
da pri tom potpuno uutkaju svako saglaavanje, a posebno
nepovoljne sudove. Radi se o tome, da pri tome uti ne samo
svaki razumski sud, nego i sva oseanja nedopadanja, odbi
janja, pa i saglaavanja. Naroito uenik mora stalno bri
no sebe da posmatra, da se takva oseanja, ako ne na povr
ini, ipak ne nalaze u naji ntimnijoj unutranjosti due. On
mora na primer da slua govor ljudi, koji su u bilo kojem
39
pogledu daleko ispod njega) i pri tome mora potisnuti svako
oseanje boljeg znanja ili svoje nadmonosti. - Za svakoga
j e
.
korisno na taj nain da slua decu. I najmudriji moe
nelzmerna puno nauiti od dece. - Tako postie ovek da
rei drugih slua potpuno nesebino, s potpunim isklje
njem svoje vlastite linosti, njenog miljenja i naina ose
anja. Ako on tako veba sluanje bez kritike i onda ako
mu neko iznosi najprotivnije miljenje. ako se pred njim
deava neto potpuno naopako<, on postepeno ui da se
potpuno stopi sa biem drugoga, da sasvim ue u njega.
On kroz rei slua u dui drugoga. Tek postojanom ve
bor takve vrste postaje zvuk pravo sredstvo za zapaa
nje due i duha. Svakako to zahteva najstroi samoodgoj.
Ali to vodi jednom visokom cilju. Ako se ta veba vri sa
drugima koje su date u odnosu na zvuanje u prirodi, onda
u dui izrasta jedno novo ulo sluanja. Ono postaje spo
sobno da primeuje saoptenja duhovnog sveta, koja svoj
izraz ne nalaze u spoljanjim zvucima. koji se zapaaju fi
zikim uhom. Budi se opaanje unutranje rei. Tajnom
ueniku se postepeno objavljuju istine iz duhovnog sveta.
On na duhovni nain slua kako mu se govori. - Sve vie
istine stiu se takvim unutranjim kazivanjem< i ono to
moe da se uje iz usta tajnog istraivaa, njemu je dato
tom vrstom iskustva. - Ali time nije reeno, da nije po
trebno baviti se tajnonaunim spisima pre nego to ovek
bude sposoban da sam na takav nain primi unutranje
kazivanje. Naproti v: itanje takvih spisa, sluanje nauke
tajnih istraivaa jesu ak sredstvo da se postigne vlastito
saznanje. Svaka reenica tajne nauke koju ovek uje omo
guuje bolje razumevanje za ono to treba da se postigne,
da bi dua doivela pravi napredak. Stavie, svemu reenom
treba dodati revnosno studiranje onoga to svetu saoptava
tajni istraiva. U svakom tajnom kolovanju takvo prou
avanje spada u pripremu. r onaj ko hoe da primeni ostala
sredstva, nee postii nikakav cilj, ako u sebe ne primi
uenja tajnog istraivaa. Jer ta uenja, crpJjena iz ive
unutranje rei<, iz ivog kazivanja< imaju sama po sebi
duhovni ivot. Ona nisu samo rei. Ona su ive snage. I
dok ti prati rei jednoga tajnog znalca, dok ita knjigu
koja j e nastala iz jednog stvarnog unutranjeg iskustva, u
Samo onome ko nesebinim sluanjem postigne, da moe
stvarno iznutra primati, tiho, bez pokretanja nekog linog mi
ljenja ili Irinog oseanja, samo njemu 'mogu govoriti via bia
o kojima se govor,i I tajnoj nauci. Sve dok ovek suprotstavlj
jo bilo kakvo miljenje, bilo kakvo oseanje onome to slua
- ute bia duhovnog sveta.
'
40
tvojoj dui deluju snage, koje te ine vidovitim isto tako,
kako su snage prirode jz ivih stvari obrazovale tvoje oi

I USlo
PROSVETLJENJE
Prosvetljenje proizlazi iz vrlo jednostavnih postupaka.
r tu se radi o tome da se razviju izvesna oseanja i misli
koje dremaju u svakom oveku i koje se moraju probuditi.
Samo onoga ko sa punim strpljenjem. strogo i istrajno pre
duzima ove jednostavne postupke. njega mogu oni dovesti
do opaanj a unutranjih pojava svetlosti. Poinje se prvo
s tim to se na odreeni nain posmatraju razliita prirodna
bia, i to na prmer: neki providan, lepo oblikovan kamen
(kristal), neka biljka i neka ivotinja. Pre svega upravlja
se sva panja na uporeivanje kamena sa ivotinjom na
sledei nain. Mis1i koje se ovde navode. moraju se provui
kroz duu i biti praene ivim oseanjima. I nikakva druga
misao, nikakvo drugo oseanje. ne sre da se umea i za
smeta intenzivnom paliivom posmatranju. Treba sebi rei :
Kamen ima neki oblik ; i ivotinia ima neki oblik. Kamen
ostaje miran na Svom mestu. Zivotinja menia svole mesto.
To je nagon (udnja) kOli pobuu.ie ivotin;u da menia svoie
mesto. A nagoni su takoe ono. emu slui oblik ivotinje.
Njeni organi, njena orua Su obrazovana prema tim nao
nima. Oblik kamena nije obrazovan* prema udnjama, neo
snagom bez udnji. Ako se ovek intenzivno unese u te
misli i pri tom a napetom oanjom posmatra b\men i :. i
votinju. onda u njegovoj dui oivljavaju dve sasvim razli
ite vrste oseanja. U nau duu iz kamena struii icdna
vrsta oseanja, a iz ivotinje druga. Verovatno je da stvar
U poetku nee uspeti : ali posteoeno. pri stvarno strol.iivoj
vebi. ta e se oseanja po; aviti. Potrebno je samo nepre
stano vebati. U poetku ta oseania postoje samo za vreme
trajanja posmatranja, kasniie ona deluju i posle. A onda
ona postaju neto, to u dui ostaje ivo. Covek onda treba
samo da se priseti : i oba oseanja se uzdiu uvek. takoe i
bez posmatranja spoljan;ih predmeta. - Iz tih oseania i
iz sa njima vezanim mislima obrazuju se vidoviti organi.
Pridrui li se ovome jo i posmatran; e biljke. onda e se
Ovde se ima u vidu injenica - ukoliko se ona odnosi
na gledanje kristala - koju oni koji su o njoj uli saima na
spoljanji nan (egzotero) na razne naine izopaavaju. iz ea
su nastale i takve radnje, kao to su gledanje kristala< i tako
dalje. Takve manipulacije poivaju na nerazumevanju. One SI
opisane u mnogim knjigama. Al i one nikada ne obrazuju pred
met istinske (ezotel"ne) tajne nastave.
41
primetiti da j e oseanje koje proizlazi iz nje, po svome svoj
stvu, pa i stepenu, I sredini izmeu onog to dolazi od ka
mena i onog od ivotinje. Organi koji se obrazuju na takav
nain, jesu duhovne oi. Postepeno ovek ui njima da gleda
neto kao duevne i duhovne boje. Za vreme dok j e ovek
pribavio samo ono to j e opisano kao pri prema, duhovni
svet sa svojim linijama i figurama ostaje taman; prosvetlje
njem on postaje svetao. - I ovde treba primetiti. da rei
>,taman i svetao , kao i drugi upotrebljeni izrazi samo
priblino oznaavaju ono na ta se mislilo. Ali ako ovek
hoe da se koristi jezikom koji j e u upotrebi, onda nije
mogue drugaije. Taj jezik j e stvoren samo za fizike pri
like. - Tajna nauka ono, to za vidoviti .organ struji iz
kamena oznaava sada kao plavo ili >,plavo-crveno. Ono
to se osea od ivotinje, jeste kao crveno i l i crveno-u
to. U stvari su boje koje se tu vide duhovne vrste. Boja
koja proizlazi iz biljke j e zelena i postepeno prelazi u
svetlo eteriko ruiastocrveno. Biljka j e naime takvo bie
prirode, koje j e na neki nain u viim svetovima slino svo
jem sastavu u fizikom svetu. Ali nij e isti slua; kod ka
mena i ivotinje. - No oveku treba da bude jasno, da su
gore navedene boje samo glavne nijanse koje proizlaze iz
kamenog, biljnog i ivotinjskog carstva. U stvarnosti postoje
sve mogue meunijanse. Svaki kamen. svaka biljka. svaka
ivotinja ima svoju sasvim odreenu nijansu boje. Ovom se
pridruuju bia viih svetova, koja se nikada fiziki ne
utelovljuju, sa svojim esto predivnim, a esto i groznim
bojama. U stvari bogatstvo boja j e I tim viim svetovima
neizmerno vee nego u fizikom svetu.
Ako j e ovek jednom stekao sposobnost gledanja >oi
ma duha, onda on susree, pre ili posle. i oznaena via,
delimino i nia bia nego to je ovek, a koja nikada ne
stupaju u fiziu stvarnost.
Ako j e ovek postigao toliko koliko j e opisano ovde,
otvoreni su mu putevi za mnogo ta, Ali nikom se ne save
tuje da ide dalje bez briljivog osvrtanja na ono to mu je
kazao duhovni istraiva ili to mu je on inae saoptio. A
i za ono to j e ve reeno. najbolje j e sluati savete takvog
iskusnog vostva. Uostalom, ako je ovek smogao snagu i
istrajnost loliko, koliko odgovara naznaenom elementarnom
stepenu prosvetljenja, onda e on sasvim sigurno i potraiti
i nai to pravo vostvo.
A prerostronost j e pod svim uslovima nuna, i ko nee
da je primeni. najbolje j e da napusti sve korake I tajnu
nauku. Nuno je da ovek, koji postaje tajni uenik, ne
izgubi nita od svojih svojstava kao plemenit, dobar i oset-
42
ljiv za Sve fiziki stvarno. Naprotiv, on mora za vreme taj
nog uenitva stalno poveavati svoju moralnu snagu, svoju
unutranju istotu, i svoj dar posmatranja. Pomenima jednu
pojedinost: za vreme elementarnih vebi prosvetlj enja, tajni
uenik mora da stalno uveava svoje saoseanje za svet lju
di i ivotinja, svoj smisao za lepotu prirode, Ako se ne bi
starao o tome, usled takvih vebi stalno bi otupljivalo ovo
oseanje i ovaj smisao. Srce bi postalo tvrdo, a smisao tup.
I to bi moralo dovesti do opasnih rezultata.
Kako se obrazuje prosvetljenje ako se u smislu gornjih
vebi sa kamenom, biljkom i ivotinjom, uzdie gore ka o
veku i kako posle prosvetljenja jednom pod svim okolnosti
ma nastaje spajanje due sa duhovnim svetom i dovodi se
do posveenja: o tom e biti govora u sledeim poglavljima
koliko j e to mogue,
U nae vreme mnogi ljudi trae put prema tajnoj na
uci. To se ini na razne naine i probaju se mnoge opasne
procedure, tavie i one koje su za osudu.
,
Stoga oni koji
smatraju da znaju neto istinito o tim stvarima, treba dru
gima da prue mogunost da se upoznaju sa oneim
.
iz tai
nog kolovanj a. Ovde j e saopteno samo tOhk
.
o.
,
koho od
govara toj mogunosti. Potrebno je da se obJavI
.
nest
w
o od
onoa istinitog, da ne bi ono pogreno izazvalo velIku stetu.
Put:vi koji su ovde obeleeni ne mogu naneti tetu
,
iko

e
ko nita ne forsira. Samo, na jedno se mora pazIti: O1ko
ne srne na takve vebe upotrebiti vremena i snage vie ne
go to mu stoji na raspolaganju obzirom na njegov
.
ivo
.
tni
poloaj i njegove dunosti. Niko ne
.
me usl
.
e

.
voJe taJn
.
e
staze trenutno menjati bilo t.a u SVOJim spol
.
laSn]Im odnOSI
ma. Hoe li ovek da ima itinke doivljaje, onda mO
.
a
imati stq)'jjen:ia i veba mora biti takva da posle nekoliko ml

nub moe prestati i da ovek mirno moe da pree na SVOJ ,
^
dnevni posao, I nita od misli na vebanja ne srne d se me
.
sa
LI dnevni posao, Ko nije nauio u najvie
,
i n

jb
?
lJ

mls
lu da eka, taj nije sposoban da bude tajm
.
ucemk l mkada
nee postii rezultate koji imaju neku znaaJnu vrednost.
KONTROLA MISLI I OSEANJA
Ako neko trai put koji vodi u tajnu nauku na nain
kako j e opisan L prethodnom poglavlju,
.

nda
:
a vreme
.
i

tavog rada ne sre zanemariti da sebe o)ac
.
ava
.
Jednom

lsh
koja stalno deluje. Naime. on mora stalno lmatI
.
pred o
:
la,
da posle izvesnog vremena moe uiniti ve sa

vlm zna
7
aJne
napretke, a da se oni njemu ne pok


na nam
:
kak
?
.
Je on
to moda oekivao. Ko o tom ne !lsll, luko ce IzgubItI rev-
43
nost, i posle kratkog vremena napustiti svoje pokuaje. Sna
ge i sposobnosti koje ovek treba da razvije I poetku Sl
vrlo slabake. A njihova sutina je neto sasvim drugo, nego
to je ovek prethodno sebi predstavljao. On je navikao
samo da se bavi fizikim svetom. Duhovni i duevni svet
je uskraen njegovom oku, pa i njegovim pojmovima. Stoga
uopte nije za uenje to sada, kada se u njemu razvijaju
duhovne i duevne snage, on ove ne primeuje odmah. -
U tome je mogunost zabune za onoga ko se uputi na tajnu
stazu, a ne dri se iskustva koja su prikupili ueni istrai
vai. Tajni istraiva zna za napretke koje postie uenik,
davno pre nego to ih je svestan on sam. Istraiva zna
kako se slabane duhovne oi obrazuju pre. nego to uenik
neto o tome sazna. I veliki se deo uputstava toga tajnog
istraivaa sastoji upravo u tome, da do izraza dovede ono
to ini da uenik ne izgubi poverenje. strpljenje, istrajnost,
pre nego to postigne vlastito saznanje o svojim naprecima.
Naravno, tajni znalac ne moe dati svom vaspitaniku nita,
to u njemu ve ne poiva - na skriven nain. On ga moe
samo navesti na razvoj sposobnosti koje u njemu dremaju.
AH, ono to on saoptava iz svojih iskustava, bie potpora
onom ko hoe iz mraka da prodre ka svetlosti.
Vrlo mnogo ljudi naputa stazu ka tajnoj nauci uskoro
poto su njome poli, jer im njihovi napreci nisu bili odmah
vidljivi. Cak i onda kada nastupe prva za vas pi tan ika pri
metna via iskustva, on njih esto smatra kao i1uzije poto
.i e sebi stvarao sasvim druge predstave o tome ta on treba
da doivi. On izgubi hrabrost, jer ili prva iskustva smatra
bezvrednim ili mu se ona ipak dogaaju toliko neupad1iivo,
da on ne veruje da bi ga ona u nekom predvidljivom roku
mogla dovesti do bilo ega znaajnog. Ali hrabrost i saro
uverenost su dve svetlosti koje ne sme.iu da se ugase na
putu ka tajnoj nauci. Ko ne moe ea sebe savlada da uvek
nanovo ponovi neku vebu, koja prividno bezbroj puta nije
uspela taj nee stii daleko.
Mnogo pre od nekog jasnog opaanja tog napretka na
stupa jedno talmna oseanje da se ovek nalazi na pravom
putu. A to oseanje on mora uvati i negovati. Jer ono moe
postati siguran voa. Pre svega mora se iskoreniti verovanje
kao da bi morale postojati neke sasvim naroite, tajanstvene
radnje, da bi se dolo do viih saznanja. Treba sebi razjas
niti, da se mora poi od onih oseanja i misli sa kojima
ovek stalno ivi i da on tim oseanjima i mislima mora
samo dati jedan sasvim drugi smer nego onaj na koji je
naviknut. Svaki pre svega neka sebi kae: u mojem vlas
tilom svetu oseanja i misli poivaju skrivene najvie tajne,
44
ja ih samo do sada jo nisam zapazio. Najzad, sve poiva
na tome, da ovek sa sobom stalno nosi telo, duu i duh,
ali da je potpuno svestan samo svoga tela, a ne i due i
duha. A tajni uenik dovodi sebi u svest duu i duh, kao
to je obian ovek svestan svoga tela.
Ovde se radi o tome da se oseanja i m.isli postave u
pravilan smer. Onda ovek razvija opaanja za ono to je
u obinom ivotu nevidljjvo. Ovde treba da navedemo jedan
od puleva kako se to radi. I to je opet jednostavna stvar,
kao to je bilo jednostavno skoro sve to je dosad saoptena.
Ali ovo ima najvee dejstvo, ako se revnosno sprovodi i
ako oveku uspe da se tome preda sa potrebnim intimnim
raspoloenjem.
Treba pred sebe staviti jednu malu semen ku neke bilj
ke. Radi se o toe da se pred ovom beznaajnom stvari
intenzivno obrazuju pravilne misli i da se kroz te misli raz
viju u sebi izvesna oseanja. Pre svega treba sebi razjasniti
ta se stvarno oima vidi. Treba sebi opisati oblik, boju i
sva ostala svojstva semenke. Onda treba razmisliti sledee.
Iz ovog zrna semea e nastati biljka sa mnogo oblika ako
se ono poseje u zemlju. Treba sebi predoiti tu biljku. Treba
je izgraditi I fantaziji. Onda treba pomisliti : to to ja sebi
predstavljam u svojoj fantaziji, to e snage zemlje i svet
losti docnije stvarno izmamiti i z semen ke. Kada bi preda
mnom bila neka vetaki oblikovana stvar, tako da bi po
izgledu sasvim podraavala ono zrno semena tako da je
moje oi ne bi t1 0gle razlikovati od pravog, onda nikakva
snaga zemlje i svetlosti ne bi mogla iz nje izmamiti biljku.
Ko sebi tu misao uini sasvim jasnom, ko nju unutranje
doivi on e takoe ono to sledi moi da obrazuje sa pra-
,
viI nim oseanjem. On e rei sebi: U ovom zrnu semenke
poiva ve na skriveni nain - kao snaga itave biljke -
ono to e docnije iz nje izrasti. Ta snaga ne poiva I ve
taki podraavanom. Pa ipak su za moje oi oba zrna jed
naka. U pravom zrnu semenke ima neto nevidljivo, to u
podraavanom nema. Na to nevidljivo treba sada da se up
ravi oseanje i misao". Treba sebi predstaviti : to nevidljivo
e se docnije preobratiti u vidljivu biljku, koja e predam
nom biti u svom obliku i boji. Toj misli treba se sasvim
predati: to nevidljivo e postati vidljivo. Kada ne bih mo-
' Ako bi neko hteo da prigovori, da bi se pri jednom
tanijem mikroskopskom istraivanju razldkovaio ono podraa
vana od onog pravog zrna semena, pokazao bi samo da nije
shvatio o emu se radi. Ne [adi se o tome ta ovek Lano ima
pred sobom stvarno na ulrti nain, nego o tome da se na tome
razviju duevnoduhovne snage.
45
. ,
gao misliti onda mi se ne bi ni moglo ve sada objaviti ono ;
to e postati vidljivo docnije. 1
Treba naglasiti naroito jasno : Ono O emu se tu misli
I
mora se intenzivno takoe i oseati. Mora se u miru, be I
bilo kakvog uznemiravanja meanjem nekih drugih misli . 1
ova jedna gore naznaena u sebi doiveti
. I treba sebi osta- . ,
viti vremena, tako da se ta misao i to oseanje, koji se ,
nadovezuj u na nju tako rei uvrte u duu. - Uradi li se "
to na pravilan nain, onda e se posle nekog vremena -
moda tek posle mnogobrojnih pokuaja - osetiti u sebi ;'j
jedna snaga. I ta e snaga stvoriti jedno novo gledanje. ,.
;
)
Zrno semenke e se pojaviti kao opkoljeno jednim malim ; i
svetiim oblakom. Osetie se na ulna-duhovni nain kao
neka vrsta plamena. Prema sredini toga plamena osea se
tako kao pri utisku ljubiaste boj e; prema rubu osea se
kao prema plaviastoj boji. - Tu nastaje ono to ovek ra
nije nije video, a ta je stvorila snaga te misli i tog ose
anja, koju j e ovek pobudio u sebi. To to j e ulno bilo
nevidljivo, biljka koja e tek docnije poslati vidljiva, to se
tu pojavljuje na duhovno vidljiv nain.
Razumljivo j e da e poneko sve to smatrati iluzijom.
Mnogi e rei : >Sta e mi takve utvare, takvi fantazmi ?< I
mnogi e otpasti i nee produiti tim putem. Ali se u ovom
tekom trenutku ovekovog razvoja radi ba o tome: ne po
brkati fantaziju i duhovnu stvarnost. A zatim, u tome treba
imati hrabrosti probijati se napred i ne postati bojaljiv i
maloduan. Ali sa druge strane mora se svakako naglasiti, da
stalno mora biti negovan zdravi smisao za razlikovanje istine
od obmane. Covek ne sre, za celo vreme svih ovih vebi ,
nikada izgubiti punu svesnu vlast nad samim sobo.m. Isto
tako sigurno, kako misli o stvarima i zbivanjima svakida
njeg ivota, tako mora misliti i ovde. Bilo bi ravo ako' bi
on zapao u sanjarije. Bistrog razuma, da ne kaemo : trezven
on mora ostati u svakom treutku. I uinjena bi bila najvea
greka, ako bi ovek usled takvih vebi izgubio svoju rav
noteu, ako bi ga to spreavalo da o stvarima svakodnevnog
ivota rasuuje zdravo i jasno, kako je to inio ranije. Tajni
uenik treba uvek nanovo da ispituje sebe. da li nije moda
ispao iz svoje ravnotee, da li je ostao isti u prilikama u
kojima ivi. On mora sauvati vrsto mirovanje u samom
sebi, jasan smisao za sve. Svakako on mora strogo paziti da
se ne predaje svakojakom proizvoljnom sanjarenju, da se
ne prepusti svim moguim vebama. Pravci miljenja koji
su dati ovde, provereni su i ueni u tajnim kolama jo od
starih vremena. A samo takvi se saoptavaju ovde. Onaj ko ..
bi hteo neke druge, koje on sam sebi obrazuje ili za koje on
'

,
"
46
ovde onde uje ili proita, taj mora stii na stranputicu i
nai se uskoro na stazi bezgranine fantastike.
Sledea veba koju treba nastaviti na opisanu jeste
ova. Treba se postaviti prema biljci koja se nalazi na ste
penu punog razvoja. Zatim treba sebe ispuniti milju: na
stae vreme kada ova biljka odumire. Nita vie nee ostati
od onoga to sada vidim pred sobom. Ali ta e biljka onda
imati iz nje razvijena zrna semena, koja e opet postati no
ve biljke. Opet primeujem da u tome to vidim, p;iva
sakriveno neto to j a ne vidim. Ispunjavam se sasvim tom
milj u: taj oblik biljke sa svojim bojama u budunosti nee
vie postojati. Ali ta predstava da ona obrazuje seme, pou
ava me da ona ne nestaje u nita. Ono to nju uva od
nestajanja ja sada isto tako ne mogu videti oima, kao ni
to ranije u zrnu semena nisam mogao videti biljku. U njoj
dakle postoji neto to ja ne vidim oima. Ako ostavim da
ta misao ivi I meni i ako se sa njom I meni spoji odgo
varajue oseanje, onda se opet posle odgovarajueg vremena
u mojoj dui razvija jedna snaga, koja prelazi I novo gle
danje. Iz biljke raste opet neka vrsta duhovnog plamenog
obika. Prirodno da j e ovaj odgovarajue vei od ranije opi
sanoga. Taj plamen se moe u njegovom srednjem delu ose
titi kao zelenkasto-plav, a prema spoljanjem rubu kao u
kasto-crven.
Ovde se mora izriito naglasiti da se ono, to se ovde
oznaava kao boj a, ne vidi tako kao to fizike oi vide
boje, nego da se duhovnim opaanjem osea neto slino
kao pri nekom fizikom utisku boje. Opaati duhovno plavo
znai osetiti ili oseati neto, to j e slino onom to ovek
osea kad pogled fizikog oka poiva na boji plavo<. To
mora da ima u vidu onaj ko hoe da se stvarno postepeno
uzdigne do duhovnog posmatlanja. Inae on oekuje da u
duhovnom nae samo ponavljanje fizikog. To bi ga moralo
zbuniti u naj veoj meri.
Kome uspe da takvo duhovno vidi, postigao je mnogo.
Jer njemu se stvari ne otkrivaju samo u sadanjem posto
janju, nego i u njihovom nastajanju i nestajanju. On poi
nje svuda gledati taj duh o kome ulne oi ne mogu nita
znati. Time j e on uinio prve korake, da bi postepeno vlas
titim gledanjem stigao do onog to se nalazi iza tajne o ro
enju i smrti. Za spoljanja ula neko bie nastaje roenjem,
a nestaje smru. Ali to j e samo zbog toga to ova ula ne
vide sakriven duh tog bia. Za duh j e roenje i smrt samo
preobraaj, kao to je izbij anje cveta iz pup01jka jedan pre
obraaj, koji se vri ispred ulnih oiju. A hoe li ovek
47
I
lo da upozna vlastitim gledanjem) onda on na oznaeni na
in prvo mora probuditi duhovna ula za to.
I odmah treba sledee rei zbog otklanjanja jo jednog
prigovora, koji mogu da stave neki ljudi koji imaju neka
duevna (psihika) iskustva. Uopte ne treba pobijati da
postoje krai i jednostavniji putevi da poneko iz vlastitog
gledanja upozna pojave roenja i smrti bez svega onoga
to ovde pie. Postoje upravo ljudi koji imaju znaajne psi
hike klice, kojima je potreban samo mali podsticaj da bi
se razvile. Ali to su izuzeci. Ovde dati put je ipak optiji i
sigurniji.
C
ovek moe da stekne ak i neka hemijska znanja
na nekom izuzetnom putu; ali ako hoe da postane hemiar,
onda mora ii optim i sigurnim putem.
Zabluda koja bi mogla da ima teke posledice mogla
bi nastati, ako bi neko verovao da moe udobnije stji na
cilj, kada bi opisano zro semena ili biljku samo predstavio,
drao pred sobom samo u fantaziji. Ko to radi, dabome,
takoe bi mogao da doe na cilj, ali ne tako sigurno kao
na izloeni nain. Vienje koje se postie na taj nain, bie
u najveem broju sluajeva samo obmana fantazije. Kod
njega bi trebalo tek ekati na preobraaj I duhovno gle
danje. Jer radi se o tome, da ja gledanje ne stvaram sebi
iz proste samovolje, nego o tome, da njega I meni stvori
stvarnost. Istina mora da izvire iz dubine moje vlastite due,
a nikako ne sre moje obino ja biti onaj arobnjak koji
hoe da izmami istinu. Bia moraju biti ti arobnjaci iju
duhovnu istinu ja hou da vidim.
Ako je ovek takvim vebanjima naao u sebi prve
poetke duhovnog gledanja, dozvoljeno mu je da se uspne
do posmatranja i samog oveka. U poetku se moraju fza
brati jednostavne pojave ljudskog ivota. - Ali pre nego
to ovek pree na to, potrebno je da naroito ozbiljno radi
na potpunoj istoti svog moralnog karaktera. On mora od
straniti svaku misao na to, da na taj nain steeno saznanje
moda upotrebi za vlastitu korist.
C
ovek mora da bude na
isto sa sobom da nikada nee iskoristiti u smislu zla neku
mo, koju bude stekao nad svojim blinjima. Zato svako
ko vlastitim gledanjem trai tajne ljudske prirode, mora
postupati prema ovom zlatnom pravilu prave tajne nauke.
A to zlatno pravilo glasi: ako pokua da napravi jedan
korak napred u saznanju tajnih istina, onda istovremeno
uini tri koraka napred u usavravanju svog karaktera u
smeru dobra. - Ko postupa po tom pravilu, taj moe da
vri takve vebe, kao to je jedna koja sada treba da bude

opIsana.
48
Treba sebi predstaviti nekog oveka, koga je tajni ue
ni k jednom posmatrao, kako je prieljkivao neku stvar. Pa
nju treba upraviti na tu udnju. Najbolje je u sebi probuditi
seanje na trenutak kada je udnja bila naj ivlja i kada je
bilo prilino neodreeno da l i e ovek to dobiti ili nee.
l onda se treba sasvim predati predstavi o onom, to se u
seanju posmatra. Treba uspostaviti u vlastitoj dui najvei
unutranji mir, koliko se to moe zamis1iti. Treba pokuati,
koliko je to mogue, biti slep i gluv za sve drugo to se
deava u okolini. Pri tom treba naroito paziti na to, da se
kroz podstaknutu predstavu u dui probudi jedno oseanje.
To oseanje treba u sebi pustiti da se navlai kao neki ob
lak, koji se navlai na inae sasvim praznom horizontu. Pri
rodno je. da e po pravilu ovo posmatranje biti prekidano
time to oveka na koga je upuena panja, nije bilo mo
gue dovoljno dugo posmatrati u opisanom duevnom stanju.
Verovatno je da e biti nainjene stotine i stotine neuspelih
pokuaja. Strpljenje upravo ne sre da se izgubi. Posle mno
gih pokuaja, postii e se da ovek u vlastitoj dui doivi
oseanje, kaje odgovara onom duevnom stanju posmatranog
oveka. A onda e se posle nekog vremena primetiti, da
kroz to oseanje I vlastitoj dui izrasta jedna snaga koja
postaje duhovno gledanje duevnog stanja drugog. U polju
gledanja e izroniti jedna slika, koja se osea kao neto
to svetU. A ta slika koja duhovno svetli je tako zvano
astralno utelovljenje posmatranog stanja udnje. I opet se
ta slika moe opisati kao oseaj slian plamenu. Ona e se
oseati u sredini kao uto-crvena i po ivicama kao crven
kasto-plava ili ljubiasta. Vano je da se sa takvim duhov
nim vienjem postupa neno. Najbolje je ako se u poetku
o tome nikom ne govori, izuzev moda ui telj u, ako neko
ima takvog. Jer pokua l i ovek da jednu takvu pojavu
opie nevetim reima, onda se on najee predaje estokim
obmanama.
C
ovek upotrebljava obine rei koje ipak nisu
pogodne za takve stvari i stoga su za to pregrube i nezgrap
ne. Posledica toga je onda da vlastitim pokuajem da stvar
zaodene u rei ovek bude zaveden da sebi u istinita gle
danja umea svakakve obmane fantazije. Opet je jedno
vano pravilo za tajnog uenika: naui da uti o svojim
duhovnim vienjima. Stavie, uti ak i pred samim sobom
o tome. Ne pokuavaj da to to opaa u duhu zaodeva u
rei ili objanjava nevetim razumom. Predaj se bez pred
rasuda svome duhovnom vienju i ne remeti ga mnogim
razmiljanjem O njemu. Jer ti mora promis1iti, da tvoje
razmiljanje I poetku uopte nije doraslo tvome vienju.
To razmiljanje si stekao l svom dosadanjem ivotu ogra-
49

nienom samo na fiziko-ulni svet; a ono to stie sada
prelazi iznad toga. Nemoj dakle nastojati da na to novo vie
primeni merila starog. Samo onaj ko ve ima prilino
vrstine I posmatranju unutranjih iskustava, samo taj o
tome moe govoriti. da bi takvim govorom podsticao svoje
blinje.
Opisanoj vebi moe se dodati jedna koja je dopunju
je. Treba na isti nain posmatrati kako je nekom oveku
priinjena zadovoljenje neke elje, ispunjenje nekog oeki
vanja. Upotrebe li se pri tom ista pravila i predostronosti
koja su malo pre data za prvi sluaj, onda e i tu doi d
j ednog duhovnog vienja. Primetie se duhovno obrazovanje
plamena koji se I sredini osea kao ut, a -prema periferiji
kao zelenkast.
Lako moe ovek takvim posmatranjem svojih blinjih
zapasti u j ednu moralnu pogreku. On moe postati ovek
bez ljubavi. Da se to ne bi dogodilo, potrebno je boriti se
svim moguim sredstvima. Kada ovek posmatra na ovaj
nain, onda on treba da j e ve potpuno na onoj visini, na
kojoj je njemu postalo potpuno izvesno da su misli stvarni
predmeti. Covek sebi tada ne sre vie dozvoliti, da o svo
jim blinjima misli na takav nain, da njegove misli ne
budu u saglasnosti sa najveim potovanjem Jjudskog do
stojanstva i ljudske slobode. Da bi neki ovek za nas mogao
da bude samo neki objekat posmatranja : ta misao ne sre
da nas ispuni ni u j ednom trenutku. Ruku pod ruku sa
svakim tajnim posmatranjem ovekove prirode mora ii sa
movaspitanje ka tome, da se neogranieno ceni sama puna
vrednost svakog oveka i da se to to u oveku prebiva
smatra kao neto sveto, to ne smero povrediti - takoe

ni I mislima i oseanjima. Mora da nas ispunjava oseanje
svete strepnje pred svim to je ljudsko, ak i kada se pred
stavi samo I seanju.
Kako se probija do prosvetljenja preko oveije pri
rode, trebalo je privremeno da se prikae samo na ova dva
primera. Na njima je bar mogao da se pokae onaj put ko
jim treba ii. Onome ko nae onu neophodnu unutranju
tiinu i mir koji su uslovi za takvo posmatranje, njemu e
dua ve i tie izvriti veliki preobraaj. To e uskoro ii
tako daleko, da mu unutranje obogaenje koje doivljava
njegovo bie, sigurnost i mir daje i u njegovom spoljanjem
ponaanj u. A to spoljanje preobraeno ponaanje opet e
povratno delovati na njegovu duu. I tako e on dalje sebi
pomagati. On e nai sredstva i puteve, da stalno u ljudskoj
prirodi sve vie otkriva ono to je skriveno spoljanjim
ulima; i onda e on takoe sazreti, da baci pogled u ta-
50
janstvene zavisnosti izmeu ljudske prirode i svega onoga
to se sem nje jo nalazi u svemiru. - I na tom putu se
ovek sve vie pribliava trenutku privoenja u delo prvih
koraka posveenja. Ali, pre nego to to bude mogue, po
trebno je jo neto. To je neto, iju e nunost tajni uenik
LI poetku uvideti moda najmanje. Ali docnije hoe.
Naime, uenik koji ulazi u posveenje mora u njega
sobom poneti u izvesnom smislu obrazovanu hrabrost i ne
ustnlivost. I tajni uenik upravo mora da trai prilike kroz
koje se obrazuju te vrline. U tajnom kolovanju one bi tre
balo da se obrazuju sasvim sistematski. A l sam ivot j e
osobito u tom pravcu dobra tajna kola; moda najbolja.
Jednoj opasnosti mirno gledati L oi, tekoe hteti savlai
vati bez oklevanj a: to j e ono to tajni uenik mora moi.
On se mora u nekoj opasnosti odmah dii do oseanja : moj
strah ne koristiti ni u kom pogledu; ja ga uopte ne smem
imati ; moram misliti samo na ono to treba da uinim. I
on to mora doterati tako daleko da za prilike u kojima je
ranije bio u strahu, te stvari bojati se, >gubiti hrabrost ,
bar za njegov pravi najunutranjiji oseaj postanu nemogu
e. Jer samoodgojem u tom pravcu ovek razvija u sebi
sasvim odreene snage koje su mu potrebne da bi bio po
sveen u vie tajne. Tako, kako je fizikom oveku potrebna
snaga nerava da bi koristio svoja fizika ula, tako je du
evnom oveku potrebna ona snaga koja se razvija samo u
prirodama punim harbrosti i neustraivosti. Onaj ko prodire
u vie tajne, naime, vidi stvari koje su obinom oveku skri
vene obmanama ula. Jer, ako nam fizika ula i ne dozvo
ljavaju vienje viih istina, ba zbog toga su ona i dobro
tvori oveka. Ona mu skrivaju stvari. koje bi ga nepriprem
ljenog morale neizmerno prepasti, jer ne bi mogao da izdri
njihov prizor. Tajni uenik mora dorasti tom prizoru. On
gubi izvesnu potporu u spoljanjem svetu, za koju treba da
zahvali ba toj okolnosti to je bio uvuen L obmanu. Stvar
no i doslovno je to tako, kao kada bi se nekom skrenula
panja na neku opasnost nad kojom je ve odavno lebdeo,
ali o kojoj nije nita znao. Ranije se nije bojao a sada,
poto zna, spopada ga strah iako opasnost usled njegovog
znanja nije postala vea.
Snage sveta su ruilake i gradi1ake: sudbina spolja
njih bia je nastajanje i nestajanje. Znalac treba da gleda
u delovanje tih snaga, u tok te sudbine. Veo koji u obinom
ivotu prekriva duhovne oi, treba da se odstrani. Ali sam
ovek je utkan sa tim snagama, sa tom sudbinom. U njego
voj vlastitoj prirodi su ruilake i grad ilake snage. Kao to
pred okom znalca otkrivene izlaze druge stvari, tako mu se
51

otkrivena pokazuje i sama vlastita dua. Tajni uenik ne
srne da izgubi snagu pred takvim samosaznanjem. A ona mu
nee nedostajati samo onda, ako on ponese sa sobom neki
viak snage. Da bi to bilo, on mora nauiti da I tekim
uslovima ivota sauva unutranji mir i sigurnost ; on mora
I sebi odgajiti jako poverenje I dobre moi postojanja. On
mora biti spreman na to, da ga vie I ivotu nee voditi
neke pobude, koje su ga vodile do sada. On e morati da
uvidi, da je do sada poneto uradio i mislio samo zato, to
je ogrezao I neznanju. Otpae takvi razlozi kakve je imao
do sada. Poneto j e uradio iz sujete: videe kako j e za znal
ca svaka sujeta neizrecivo bezVedna. On j e poneto uradio
iz lakomosti ; on e uvideti koliko je svaka lakomost rui
laka. On e morati da razvije sasvim nove pobude za delo
vanje i miljenje. I upravo su za to potrebne hrabrost i ne
ustrai vost.
Stoga se ne moe raditi bolje nego da se u najdubljoj
unutranjosti samog misaonog ivota neguju ta hrabrost i
ta neustraivost. Tajni uenik mora nauiti da usled neus
peha ne klone duhom. On mora biti sposoban da misli: Ja
hou da zaboravim, da mi ta stvar ponovo nije uspela, pa
u ponovno pokuati kao da nita nije bilo. Tako se on
borbom probija do uverenja da je u svetu nepresuan izvor
snaga iz kojeg ih on moe crpsti. On stremi uvek nanovo
prema onom duhovnom, koje e ga dii i nositi, ma koliko
esto se moglo njegovo zemaljsko pokazati bez snage i sla
bo. On mora hiti sposoban da ivi ususret budunosti i n:
sre dozvoliti da ga I tome stremljenju ometa bilo kakvo
iskustvo prolosti. - Ako j e ovek do izvesnog stepena ste
kao izloena svojstva onda je on zreo da doivi prava imena
stvari koja su klju za vie znanje. Jer u tom se sastoji
posveenje: ovek ui da stvari sveta naziva onim imenima,
koja one imaju u duhu njihovih boanskih zaetnika. U tim
njihovim imenima poivaju tajne ovih stvari. Stoga posve
eni govore jednim drugim jezikom nego neposveeni, poto
ovi prvi imenuju onu oznaku bia pomou koje su ova i
nainjena. - Ukoliko o samom posveenju (inicijaciji) moe
da se govori to e biti uinjeno u sledeem poglavlju.
52
III. POGLA VLJE
IOSVECENJE
Posveenje je najvii od svih stepena tajnog kolova
nja o kojem se u j ednom spisu mogu dati jo samo nagove
taji koji su uopte razumljivi. Sve to je preko toga, saop
tenja su teko razumljiva. Ali i ka tome nalazi put svako
ko se preko pripreme, prosveLijenja i posveenja probio do
niih tajni.
Znanje i mogunost onoga to se dodeljuje nekom Q:
veku posveenjem mogao bi neki takav ovek stei u vrlo
dalekoj budunosti - posle mnogo utelovljenja - na jed
nom sasvim drugom putu, a i u sasvim drugom obliku. Onaj
ko je danas posveen, doivljava neto, to bi inae mnogo
docnije iskusio pod sasvim drugim uslovima.
Neki ovek moe stei stvarna iskustva o tajnama po
stojanja samo toliko, koliko odgovara stepenu njegove zre
losti. Samo stoga postoje zapreke viim stepenima znanja i
mogunosti. Covek ne treba da upotrebi puku pre nego to
ima dovoljno iskustva, da njenom upotrebom ne prouzro
kuje nesreu. - Kada bi danas neko bez daljnjeg postao
posveen, njemu bi nedostajalo iskustvo, koje e stei jo
kroz uteJovljenja u budunosti, dok mu odgovarajue tajne
ne budu dodeljene u pravilnom toku njegovog razvoja. Sto
ga moraju ta iskustva da se na ulazu u posveenje zamene
neim drugim. Zato kao zamena za budua iskustva postoje
ove prve pouke kandidatu posveenja. To su takozvane
>probe , provere, koje on mora da izvri i koje se nameu
kao redovna posledica duevnog ivota, ako se stalno na
ispravan nain vre vebe kao one izloene u prethodnim
poglavljima.
O tim probama se ak i u knj igama esio govori.
Ali, sasvim je prirodno, da se takvim opisivanjem o njiho
voj prirodi po pravilu moraju izazvati sasvim pogrene pred
stave. Jer onaj ko nije proao kroz pripremu i prosvetljenje,
taj zbilja nikada nita nije iskusio od tih proba. Neko takav
o njima ne moe ni da napie neto to odgovara stvarnosti.
Onome ko se posveuje, moraju se pokazati izvesne
stvari i injenice, koje pripadaju viim svetovima. Ali on
njih moe videti i uti samo ako moe da oseti duhovna
opaanja kao to su figure, boje, tonovi i tako dalje, o
emu je govoreno u Fripremi i >Prosvet1jenju.
Prva proba se sastoji u sticanju istinitijeg gledanja
telesnih svojstava nlivih tela, zatim biljaka, ivotinja i lju-
53
di, nego to ga ima prosean ovek. Ali time se ne misli na
ono to se danas naziva nauno saznanje. J er se ne radi o
nauci, nego o vienju. - Po pravilu se postupa tako, da
onaj ko se posveuje ui da saznaje kako se stvari prirode
i iva bia pokazuju duhovnom uhu i duhovnom oku. Na
neki nain te stvari tada stoje neuvijene - gole - pred
posmatraem. Culnom oku i ulnom uhu skrivaju se ta svoj
stva, koja se tu uju i vide. Ona su za to ulno gledanje
skrivena kao nekim velom. To, da taj veo otpadne za onoga
ko se posveuje. poiva na jednom dogaaju koji se oZT\ava
kao >proces duhovnog sagorevanja . Stoga se ta proba na
ziva .>vatrena p]oba(.
Za neke ljude j e ve i sam ivot vie ili manje ne
svestan proces posveenja preko vatrene probe. To su oni
ljudi koji prolaze kroz bogata iskustva te vrste, tako da
njihovo samopouzdanje, njihova hrabrost i njihova nepoko
lebljivost postaju veliki na zdrav nain i da patnju, razoa
ranje i neuspeh onoga to preduzimaju naue da podnose
sa velikodunou, a naroito sa mirom i nesalomljivom sna
gom. Ko je proiveo iskustva na taj nain, taj je esto, iako
on to ne zna jasno. posveeni ; i onda j e potrebno samo ma
lo, da bi mu se otvorile duhovne ui i oi, da bi postao
vidovit. Treba upamtiti : kod prave vatrene probe ne radi
se o tome da se zadovolji radoznalost kandidata. Svakako,
on upoznaje neobine injenice o kojima drugi ljudi nemaju
pojma. Ali to upoznavanje nije cilj nego je samo sredstvo
da se postigne taj cilj. A cilj j e da kandidat kroz saznanje
viih svetova stekne vee i istinitije samopouzdanje, veu
hrabrost i sasvim drukiju velikodunosl i istrajnosl. nego
to je po pravilu mogue postii LI niem svetu.
Posle >vatrene probe< moe svaki kandi dat jo da sc
vrati. On e onda o.iaan u fizikom i duevnom pogledu
nastaviti svoj ivot, a put u posveenje e nastaviti tek u
nekom sledeem utelovljenju. A u ovom ivotu on e postati
sposobniji lan ljudskog drutva. nego to je bio ranije. U
bilo kojim prilikama se on naao : porae njegova vrstina,
njegova obzirnost, njegov povoljan uticaj na lude, njegova
odlunost.
Ako kandidat hoe posle izvrenja vatrene probe da
nastavi tajno kolovanje, onda njemu mora da se otkrije
odreeni sistem pisma kakav j e uobiajen u tajnom kolo
vanju. U tom sistemu pisma se u stvari objavljuju tajna
uenja. Jer ono to je u stvarima stvarno sakriveno (okult
no) ne moe se neposredno izgovoriti ni reima obinog
govora. n i t i Qpisat i obinim sistemom slova. Oni koji su ne-
54
to
.
nauili od posveenih prevode uenja tajne nauke na
ob:an j

ik, kol
,
iko se to moe. Okultno pismo se objavljuje
dU

l kad Je postIgla duhovno opaanje. Jer j e to pismo uvek


upIsano u duhovnom svetu. Ono se ne ui tako kako se
ui it
.
anje nekog vetakog pisma. Vie j e to u
'
raivanje
na cel
.
lshoda

.
nain u vidovito saznanje, i za vreme toga
ra

tenJa ra

vIJa se kao jedna duevna sposobnost ona snaga,


kOJa nagom na deifrovanje postojeih dogaaja i bia du
hovnog svela kao znakova nekog pisma. Moe se dogoditi
da se ta snaga i sa njom doivljavanje odgovarajue >pro
be .. sa napredovanjem razvoja due probude kao sami od
sebe. Ipak se sigurnije stie cilju, ako se postupa prema
uputstvima iskusnih tajnih istraivaa, vinih deifrovanju
oku l tnog pisma.
Znaci duhovnog pisma nisu izmiljeni proizvoljno. Oni
odgovaraju snagama koje su delatne u svetu. Preko ovih
znakova se ui j ezik te stvari. Uskoro se kandidatu pokazuje,
d
.
a znaci koje upoznaje odgovaraju figurama, bojama, zvu
cima i tako dalje, koje j e on nauio da zapaa za vreme
pripreme i prosvetljenj a. Pokazuje mu se kao da j e sve
prethodno bilo samo kao sricanje slova. Tek sada on poinje
da ita u viim svetovima. Ono to j e ranije bilo samo po
jedinana figura, zvuk, boja, sada mu se to pojavljuje u
velikoj meuzavisnosti. Tek sada on stie pravu sigurnost
u posmatranju viih svetova. Ranije on nikad nije sa sigur
nou mogao znati, da li je stvari koje j e video, takoe i
tano video. l tek sada moe da se izmeu kandidata i po
sveenoga vri pravilno razumevanje u oblasti vieg znanja.
Jer bija kako ea je ureen za.iedniki ivot posveenog sa
nekim drugim ovekom u obinom ivotu : o viem znanju
I neposrednom obliku moe posveeni nelo saopti ti samo
na pomenutom jeziku znakova.
Tim j ezikom e tajni uenik biti upoznat i sa odree
nim uputstvima za ivot. 'On upoznaje neke dunosti, o ko
jima ranije nije znao nita. A kada je upoznao ta uputstva,
onda on moe da izvede stvari koje imaju neki znaaj, ka
kav dela neposveenoga nikada ne mogu imati. On radi iz
viih svetova. Upuivanja na takve postupke mogu se ra
zumeti samo kada su data u naznaenom pismu.
Ali mora se naglasiti, da ima ljudi koj i mogu takve
postupke vriti nesvesno, iako nisu proli kroz tajno kolo
vanje. Takvi >pomonici sveta i oveanstva koraaju kroz
ivot sa blagoslovom i dobroinstvom. Iz razloga koji ovde
nisu za iznoenje. njima su podarene sposobnosti, koje se
pojavljuju kao nalprirodne. Oni sc od tajnog uenika raz1i-
55
kuju samo po tome, to ovaj radi svesno, s punim uvidom u
sve meuzavisnosti. Ovaj upravo kolovanjem izbori ono,
to onom vie moi podare za spas sveta. One koje je bla
goslovio Bog, treba iskreno potovati : ali ne treba zato
smatrati izlinim rad na kolovanju.
Ako j e tajni uenjk nauio pomenuta pismo znakova,
onda za njega poinje sledea proba . Njome mora da se
pokae, da li on moe u viem svetu da se kree slobodno
i sigurno. U obinom ivotu oveka na delatnost pokreu
spoljanji pokretai. On radi ovo ili ono stoga to mu ti
odnosi nameu ove ili one dunosti. - Jedva da je potrebno
spomenuti, da tajni uenik ne sre da zanemari nijednu od
svojih dunosti u obinom ivotu, poto on ne ivi u viim
svetovi ma. Nikakva dunost u viem svetu ne moe prisi
liti nekog, da ispusti iz vida ni j ednu jedinu dunost u
obinom svetu. Otac porodice ostaje isto tako dobar otac
porodice, majka isto tako dobra majka, slubenika ne ometa
nita, pa ni vojnika ili nekog drugog, ako on postane tajni
uenik. Stavie, sva ona svojstva koja ljude ine umnim I
ivotu kod tajnog uenika se poveavaju u onoj meri. o ko
joj neposveeni ne moe sebi stvoriti nikakav pojam. I ako
to neposveenom esto - ne uvek, tavie retko - ne iz
gleda tako, to potie od toga, to on ne moe uvek da pra
vilno prosudi posveenoga. Sto ovaj ini, to ponekad drugi
odmah ne prozire. Ali i to se moe, kao to je reeno, pd
meti ti samo u naroitim sluajevima.
Za onoga ko je postigao navedeni stepen posveenja
postoje sad druge dunosti, za koje nema spoljanjih podsti
caja. Njega u tom pogledu ne podstiu spoljanji odnosi.
nego samo preduzimanje onih mera koje su mu obj avljene
na >skrivenomo jeziku. Sada on kroz drugu probu mora
da pokae da on preduzimanjem jedne takve mere postupa
isto tako sigurno i vrsto, kao kada neki slubenik izvrava
njemu poverene dunosti. - U tu svrhu e se kandidat
kroz tajno kolovanje oseati postavljen pred odreeni za
datak. On Ueba da izvri neku radnju usled opaanja koja
on ini na osnovu onoga to je nauio na stepenu pripreme
i posveenja. A to to treba da uradi, to mora on da sazna
iz oznaenog pisma koje je nauio. Upozna li svoju dunost
i postupa 1i ispravno, onda je on izvrio tu probu. Njen
uspeh se saznaje na promeni. koja usled ovog postupanja
nastaje na oni'm kao figure, boje i zvuci oseanim opaa
njima duhovnim uima i duhovnim oima. Sa odmicanjem
tajnog kolovanja ueniku se sasvim tano daje izgled tih
figura i tako dalje, kako se opaaju posle izvrenja toga dela.
T kandidat mora znati, kako on moe da postigne neku takvu
56
promenu. - Ta proba se naziva vodena probaH, poto pri
toj delatnosti u ovim viim oblastima oveku u spoljanjim
okolnostima nedostaje oslonac toliko. koliko i pri kretanju
u vodi u kojoj se ne dostie dno. - Ovaj postupak mora da
se ponavlja sve dok kandidat ne postigne potpunu sigurnost.
I kod ove probe radi se o sticanju jednog svojstva; a
iskustvima u viim svetovima ovek obrazuje za kratko vre
me to svojstvo u tako visokom stepenu da bi za to svojstvo
u obinom toku razvoja morao proi kroz mnoga utelovlje
nj a, da bi ga stekao. A radi se o sledeem. Kandidat sre,
da bi u vioj oblasti postojanja izazvao zadate mu promene,
vriti samo ono, to mu se pokazuje na osnovu njegovog
vieg zapaanja i kao posledica njegovog itanja tog skri
venog pisma. Ako bi za vreme svoje delatnosti umeao bilo
ta od svojih elja, miljenja i tako dalje, ako i samo za
trenutak ne bi postupao po zakonima koje je upoznao kao
pravilne. nego po svojoj samovolji : onda bi se dogodilo ne
to sasvim drugo, nego to treba da se dogodi. U tom slu
aju bi kandidat odmah izgubio orijentaciju prema svome
cilju delanja i nastupila bi pometnja. - Stoga ima ovek u
taj probi u najveoj meri priliku da obrazu;e vladanje sa
mim sobom. A o tome se i radi. Stoga opet kroz ovu probu
lake prolaze oni, koji su pre posveenja proli kroz ivot
koji im je dao da postignu vladanje sobom. Ko je stekao
sposobnost da sledi visoka naela i ideale, zanemarujui li
na raspoloenja i samovolju, ko ure svoju dunost da izvri
i kada bi je njegova sklonost i simpatija vrlo rado napustile,
taj je nesveSno ve usred obinog ivota posveen; i po
trebno mu j e samo malo da bi proao kroz opisanu probu.
Stavie, ak mora da se kae, da e po pravilu biti potreban
ve u ovom ivotu izvestan nesvesno steeni stepen posve
enja, da bi se izdrala druga proba. Jer kao to je mnogim
ljudima koji nisu u mladosti nauili da piu ispravno, teko
da to nadoknade onda kada su dostigli punu zrelost ivota,
isto tako je teko obrazovati potreban stepen vladanja so
bom kada se ugledaju vii svetovi, ako ve ranije u tome
nije steen izvestan stepen u svakidanjem ivotu. Stvari
fizikog ivota se ne menjaju, bez obzira na to ta mi elimo,
traimo, pa i prema emu smo stalno naklonjeni. Ali u vi
im svetovima su nae elje, prohtevi i sklonosti od uticaja
na stvari. Hoemo li t da na stvari delujemo na odgovara
jui nain, onda moramo sebe imati sasvim I svojoj vlasti,
moramo slediti jedino ispravna merila i ne potpadati ni
kakvoj samovolji.
Na ovom stepenu posveenja sasvim naroito dolazi u
obzir jedno ovekovo svojstvo, koje se sastoji u bezuslovno
57

zdravoj i sigurnoj moi rasuivanja. Na obrazovanju takvog
r

suivanja mora se nastojati ve na svim ranijim stepe


nIma; a na ovom se mora pokazati, da li kandidat njime
raspolae tako, da j e on pogodan za pravu stazu saznanja.
Tajni uenik moe samo onda napredovati dalje, ako je spo
soban da razlikuje iluziju, bezbitne slike fantazije, prazno
verice i sve vrste privienja, od istinske stvarnosti. A to je
na viem stepenu postojanja u prvo vreme tee nego na ni
em. Tu mora nestati svaka predrasuda, svako omiljeno mi
ljenje, u odnosu na stvari o kojima se ovde radi; a jedino
i samo istina mOra ovde biti putokaz. Ovde mora ovek biti
potpuno spreman da se odmah odrekne neke misli, nekoga
Shvatanja, neke sklonosti, ako to trai logiQo miljenje. Iz
vesnost se u viim svetovima postie samo ako se nikada
ne tedi vLastito mnjenje.
Ljudi sa nainom miljenja sklonim fantastici, prazno
verici, na tajnoj stazi ne mogu postizati nikakav napredak.
Zaista tajni uenik treba da izbori jedno dragoceno dobro.
Od njega se uklanjaju sve sumnje u vie svetove. Oni se
pred njegovim pogledima otkrivaju u svojim zakonima. Ali
on ne moe da izbori to dobro, sve dok doputa da ga ob
manjuju privienja i iluzije. Za nj ega bi bilo ravo. ako
bi njeov razum proimala njegova fantazija, njegove pred
rasude. Sanjari i fantaste su za tajnu stazu isto tako nepo
godni, kao i linosti sklone praznoverici. To sve ne moe
dovoljno da se naglasi. Jer u sanjariji, fantastici i prazno
verici vrebaju najgori neprijatelji na putu ka saznanjima u
viim svetovi ma. Ali pri tom niko ne treba ni da vel'uje,
da tajni uenik gubi poeziju ivota. sposobnost za oduevlja
vanje. stoga to nad kapijom koja vodi ka drugoj probi
posveenja stoje rei : Sve predrasude moraju od tebe ot
pasti i to na ulaznoj kapiji za prvu probu on ve mora
da ita : >Bez zdravog ljudskog razuma uzaludni su svi tvoji
koraci(( !
Ako j e kandidat dovoljno napredovao na ovaj nain,
eka ga trea proba(. On kod ove ne primeuje nikakav
cilj. Sve j e stavljeno u njegove vlastite ruke. On se nalazi
u poloaju, u kome mu nita ne daje povod za delanje. On
mora sasvim sam iz sebe da nae svoj put. Stvari ili lica,
koja ga pokreu na neto, nisu tu. Nita i niko mu sada ne
moe dati snagu koja mu j e potrebna osim on sam. Ako
ne bi naao on tu snagu u sebi samom uskoro bi se opet
naao tamo gde j e bio ranije. Ipak se mora rei da samo
mali broj onih koji su izvrili prethodne probe, nee ovde
nai ovu snagu. Covek ili zaostaje ve ranije, ili izdri i
ovde. Sve to jc potrebno, sa1toji se u brzom izlaenju na
58
kraj sa samim sobom. Jer ovde ovek mora l najistinskijem
smislu rei nai svoje >vie samo-sebe+<. Covek mora da se
brzo odluuje da u svim stvarima slua nadahnue duha.
Ovde vie nema vremena za bilo kakvo premiljanje, dvo
umIjenje j tako dalje. Svaki minut oklevanja bi
"
sa
:
n0 po
tvrdio da jo nema zrelosti. Ono to spr

va slusa

J e duha
mora se odluno savladati. U ovom poloza.1 u se radi o tome
da sc dokae prisustvo duha. A i ovo je jedno svojstvo, za
koj e se pretpostavlja da sc potpuno obrazuje na o

0n
:
st

pe

u razvoja. Prestaje svako iskuenje da se radI,


.
cak I
misl i , tako kako j e ovek ranije navikao. Da ne bl ostao
nedelatan ovek ne sre da izgubi S<lloga sebe. Jer samo u
sebi samom moe on da nae onaj jedini vrsti oslonac,
.
za
koji moe da se uhvati. Niko ko ovo ovde ita .
.
bez
.
dalJ
.

g
upoznavanja ove stvari, ne bi trebalo da osetI
..
antIpatIJU
protiv ovog upuivanja na sebe samog. Jer za coveka to
znai najlepe blaenstvo ako on izvri ovu opisanu probu.
A ne manje nego u prethodnim sluajevima, za
.
mn

ge
ljude je obian ivot i za ovaj sluaj ta
.
jno kolov

n]e. Llca
koja su postigla sposobnost da - stavlJena pred Iznenadno
njima postaVljen ivotni zadatak - donesu brzu odl

ku
..
.
bez
oklevanja i mnogog premiljanja, za njih je ova]
. .
Zivot
takvo kolovanje. Odgovarajue prilike SLl one. L kOJI

u
:
peno delovanje postaje nemogue
.
ako
w
ga ov

k ne
.
IzvrSI
hitno. Ko je spreman da brzo pnskocl, ako Je u Izgled
.
u
neka nesrea koja bi se usled nekoliko trenutaka okl
..
:
van

a
ve dogodila, i ko j e takvu sposobnost brzog odluclVan.la
lIlinio svojim stalnim :vojstvom, taj je ne:vesno stekao zl'

losL za treu probu.. Jer se kod nje radi o


.
?
bra
:
ovan.
l u
bezuslovnog prisustva duha. Ova
.
se u taJnl

skolan

a
naziva >vazduna proba<, jer se kandIdat kod nJe ne
.

oze
osloniti ni na vrsto uporite spo"janjih povoda, mtI na
ono to proizlazi iz boja, obl1ka i tako d

llje

.
oje j e upoz
nao u pripremi i prosvetljenju, nego lskl]uClVO na sebe
samog.
. ..
Ako je tajni uemk sa uspehom Izdrzao lOVU prob

, on-
da on sre da stupi u hram viih saznanja . O
?
sto se
o tome ima rei dalje mogu hiti samo najoskudn1

l n

go
vetaji. - Ono to tada ima da se izvri.

sto se Izrazava
tako da se kae: tajni uenik ima da polaZI
.
>

zakl
:
tvu ... da
nee >izdati ... nita od tajnog uenja. Ipak ti IzraZI z
.
aklet
Vi i ,izdati , nikako ne odgovaraju po s

islu i . prVI m

h
ak i zavode. Ne radi se o nekoj zakletvI<. I oblcnom

mls
lu rei. Covek na ovom stepenu razvoja stie u

ravo Jedno
isl.ustvo. On ui kako se primenjuje tajno uenje. kako se
on stavlja u slubu oveanstva. Covek poinje tek tada
59

valjano razumevati svet. Ne radi se tu o tome da se pre
ute< vie istine, nego naprotiv, da se one zastupaju na
pravilan nain i sa odgovarajuim taktom. Ono o emu o
vek ui da uti to je sasvim neto drugo. ovek prisvaja
ovu divnu osobinu u odnosu na mnogo ta o emu je go
vrio ranije, upravo u odnosu na nain kako je on govorio.
BIO bi lo posveeni onaj, koji doivljene tajne ne bi stav
ljao u slubu sveta toliko, kol.iko je to samo mogue. Za
saoptenja u ovoj oblasti ne postoji nikakva druga zapreka
osim nerazumevanja od strane onoga ko treba da ga primi.
Svakako, vie tajne nisu podesne za to da se o njima go
vori kako je kome drago. Ali nije }>zabranjeno da se neto
kae bilo kome oveku koji je postigao opisani stepen raz
voja. Nikakav drugi ovek i nikakvo bie njemu ne propi
suje zakletvu u tom smislu. Sve j e preputeno njegovoj
vlastitoj odgovornosti. Ono to on ui takvo je, da u svakoj
prilici kroz sebe samog moe nai ta ima da uradi. A >za
kletva ne znai nita drugo, nego da je ovek zreo da moe
.nositi takvu odgovornost.
Ako je kandidat postao zreo za ovo to j e opisano, onda
on prima ono to se simboliki oznaava kao napitak za
borava<. lan se naime posveuje u tajnu, kako ovek moe
delovati a da ne dopusti da mu nie pamenje stalno smeta.
To je nephodno za posveenoga. Jer on stalno mora imati
.. puno poverenje u neposrednu sadanjost. On mora biti u
mogunosti da pocepa zastor seanja. koji se u svakom tre
nutku ivota prostire oko oveka. Ako neto to se pojav
ljuje preda mnom danas, prosuujem prema onom to sam
doiveo j ue, onda sam izloen mnogostrukim zabludama.
Naravno, time se ne misU da se ovek odrekne svog u i
votu steenog iskustva. Ono treba da je kod njega uvek
prisutno koliko je to mogue. Ali ovek kao posveeni mora
uvek biti sposoban da svaki novi doivljaj prosuuje iz sebe
samog, da pusti, da na njega deluje nepomuen nikakvom
prolou. Ja moram u svakom trenutku biti pripravan na
to, da mi svaka stvar ili bie moe pruiti neku sasvim no
vu objavu. Rasuujem li o tom novom prema onom starom,
onda zapadam I zabludu. Seanje na staro iskustvo e mi
biti najkorisnije ako me ono osposobljava da vidim novo.
Ako ja nemam odreenog iskustva, onda ja moda nikako
ne bih ni video tu osobinu neke stvari ili nekog bia koji
mi dolaze I susret. Ali to iskustvo treba da slui upravo
tome da vidim novo, a ne da O novom rasuujem prema
starom. U vezi sa tim posveeni stie sasvim odreene spo
sobnosti. Time mu se otkrivaju mnoge stvari, koje neposve
enom ostaju skrivene.
60
Drugi >napitak koji se daje posveenom je napitak
seanja . . Ovim on postie sposobnost da stalno u duhu ima
prisutne vie tajne. Za to ne bi bilo dovoljno obino seanje.
Covek sav mora biti jedno sa viim istinama. Njih on mora
ne samo znati, nego sa njima u ivoj delatnosti sasvim ras
polagati na nain koji se podrazumeva sam po sebi, kao
to ovek u obinom ivotu jede i pije. One moraju postati
praksa, navika, sklonost. O njima on ne sre da razmilja
u obinom smislu, one moraju da se izraavaju kroz samog
oveka, da teku kroz njega kao ivotne funkcije njegovog
organizma. Tako on od sebe u duhovnom smislu sve vie
ini ono, to je od njega u fizikom uinila priroda.

61
IV. POGLAVLJE
PRAKTICNA GLEDISTA
Kad ovek svoje obrazovanje, S obzirom na oseanja,
misli i raspoloenja prorauje tako kako je opisano II po
glavljima o pripremi, prosvetljenju i posveenju, onda on I
svojoj dui i svom duhu izaziva slino ralanjenje, kakvo
je priroda izvrila i njegovom fizikom telu. Pre tog obra
zovanja su dua i duh neralanjene mase. Vidoviti ih za
paa kao spiralne maglene vrtloge. koji zahvataju jedan I
drugi i koji se oseaju kako slabo tinjaju prvenstveno I
crvenkastoj i crvenkasto-braon ili takoe i I crvenkasto-u
tOj boji; posle tog obrazovanja, oni poinju duhovno da si
jaju slino ukasto-zelenoj, zelenkasto-plavoj boji i poka
zuju pravilnu gradu. Covek postie takvu pravilnost, a time
i via saznanja, ako svoja oseanja, misli i raspoloenja do
vede u takav red, kakav je obavila priroda u njegovim te
lesnim funkcijama, tako da on moe da gleda, uje, vari,
die, govori i tako dalje. - Tajni uenik ui postepeno da
duom die i gleda i tako dalje, da duhom slua i govori
i tako dalje.
Ovde treba jo samo tanije da se izloe neka prak
tina gledita, koja pripadaju viem odgoju due i duha.
Ona su takva da se njih u osnovi moe pridravati svako,
ne obazirui se na druga pravila, te da pomou njih postigne
izvestan napredak u tajnoj nauci.
Covek mora nastojati posebno na obrazovanju strplje
nja. Svaka pojava nestrpljenja paralizuje, tavie, ubija vie
sposobnosti koje dremaju u oveku. Covek ne sre zahtevati
da mu se od danas do sutra otvore neizmerni uvidi u vie
svetove. J er je tada sasvim sigurno da se oni po pravilu
tako nee otvoriti ; zadovoljnost sa najmanjim to se postig
ne, mir i spokojstvo treba sve vie da vladaju duom. -
Razumljivo je da onaj ko ui nestrpljivo oekuje rezultate.
Ipak on nita ne postae, sve dok ne savlada to nestrpljenje.
Nita ne pomae ni ako on to nestrpljenje suzbija u obi
nom smislu. U tom sluaju ono postaje samo utoliko jae.
Covek se tad zavarava da je ono otpalo, a u dubini due
ono je samo utoliko snanije. Neto se postie samo ako se
ovek stalno sve vie predaje jednoj sasvim odreenoj misli,
ako je sasvim usvoji. Ta je misao : >Ja dodue moram ui
niti sve za obrazovanje svoje due i duha; ali ja u ekati
sasvim mirno, dok me vie moi ne nau dostojnim odree
nog prosvetljenja. Ako ta misao u oveku postane toliko
mona, da se ona razvije u nastrojenost njegovog karaktera
62
onela je ovek na pravom putu. U tom sluaju se ta sklonost
karaktera izraava ve u spoljanjem. Pogled oka postaje
miran, kretanja sigurna, zakljuci odreeni, a sve ono to
se naziva nervoza, postepeno se udaljava od toga oveka.
Pri tom u obzir dolaze prividno beznaajna mala pravila.
Na primer, neko nam je naneo uvredu. Pre naeg tajnog
vaspitanja, nae se oseanje okree protiv njenog poinioea.
Srdba kljua u naoj unutranjosti. Ali u tajnom ueniku
se odmah u takvoj prilici uzdie misao: Takva uvreda ne
menja nita od moje vrednosti; i onda on radi ono to
treba da pred uzme protiv te uvrede, sa mirom i spokoj
stvo.m, a ne iz srdbe. Prirodno, ne radi se o tome da treba
moda progutati svaku uvredu, nego o tome da ovek ostane
tako miran i siguran u odbijanju uvrede upuene prema
vlastitoj linosti, kao kada bi je odbijao da je uvreda nane
sena nekom drugom, kod koga on ima pravo da je odbija.
- Uvek treba uzeti u obzir da se tajno kolovanje ne od
vija u grubim spoljanjim dogaajima, nego u tananom mir
nom preobraavanju oseaj nog i misaonog ivota.
Strpljenje deluje privlano na blaga vieg znanja. Ne
strpljenje ih odbija. U viim oblastima postojanja nita ne
moe da se postigne u urbi i nemiru. Pre svega zahtevanje
i udnja moraju da ute. To su svojstva due od kojih se
svako vie znanje zazirui povlai. Ma koliko da je svako
vie saznanje puno vrednosti, ovek ne sre da ga zahteva,
kad ono treba da mu doe. Ko hoe da ga ima po svojoj
vlastitoj volji, on ga ne stie. - A to pre svega zahteva da
ovek u najveoj dubini due bude istinit prema sebi samom.
On ne sre ni u emu da obmanjuje samog sebe. Vlastitim
grekama, slabostima i nesposobnostima ovek mora gledati
u lice sa unutranjom istinitou. - U trenutku kada pred
samim sobom oprata bilo koju svoju slabost, ti si postavio
sebi kamen spoticanja na put koji treba da te vodi navie.
Ta1kvo kamenje moe od sebe da odstrani samo samorazja
njavanjem o sebi. Postoji samo jedan put otklanjanja svojih
greaka i slabosti, a taj je: njih tano upoznati. Sve u
ljudskDj dui drema i moe biti probueno. I svoj razum i
svoj um moe ovek popraviti ako u miru i spokojstvu
razbistri uzroke zato je slab u tom pogledu. Prirodno je
da je takvo samosaznanje teko, poto je iskuenje u po
gledu obmane o samom sebi neizmerno veliko. Ko se na
vikne na istinu protiv samog sebe, taj sebi otvara dveri koje
vode viem saznanju.
Kod tajnog uenika treba da nestane bilo kakva rado
znalost. On mora koliko je mogue vie da se odvikne od
pitanja D stvarima koje eli znati samo radi zadovoljenja
63
svoje line tenje za znanjem. On treba da pita samo ono
to moe da slui usavravanju njegovog bia u slubi I'az
voja. Pri tom ni u kom pogledu u njemu ne sre da oslabi
radost, predanost prema znanju. Sve to slui takvom cilju
on treba da oslukuje pobono i da trai svaku priliku za
takvu pobonost.
Za tajno obrazovanje je potreban naroiti odgoj ivota
elja. Covek ne treba da postane nekako bez elja. Jer sve
to treba da postignemo treba mi i da elimo. A neka e
elja uvek prei u ispunjenje, ako iza nje stoji jedna sasvim
naroita snaga. Ta snaga dolazi iz ispravnog saznanja. .Ni
na koji nain ne eleti pre nego to je u nekoj oblasti upoz
nato ono pravo, to je jedno od zlatnih pravila za tajnog
uenika. Mudrac prvo upoznaje zakone sveta, onda njegove
elje postaju snage koje se ostvaruju. - Ovde se navodi
jedan primer koji to ini jasnim. Izvesno j e da mnogi ele
da iz vlastitog gledanja steknu neko iskustvo o ivotu pre
svog roenja. Takva elja je sasvim bez svrhe i dejstva,
Sve dok odnosni ovek studiranjem duhovne nauke nije
upoznao zakone - i to njihov najtananiji, najintimniji ka
rakter - o biu toga venoga. Pa ako je stvarno stekao to
saznanje, a posle hoe dalje da napreduje, onda e to biti
po njegovoj oplemenjenoj, preienoj elji.
Nita ne vredi ni rei : Da, j a ba hou da steknem
pregled svog prethodnog ivota i da uim upravo u tom
cilju. Vanije j e biti u stanju sasvim napustiti tu elju, sas
vim je iskljuiti iz sebe i prvo uiti sasvim bez te namere.
Covek mora bez pomenute namere razvijati tu radost, tu
predanost onom to ui. Jer samo se na taj nain istovre
meno ui da se odgovarajua elja ima tako, da ona za
sobom povlai svoje ispunjenje.


Ako sam gnevan ili se ljutim, onda time oko sebe
gradim u duevnom svetu bedem, onda k meni ne mogu
prii snage koje treba da razviju moje duevne oi. Na
primer, ako me neki ovek ljuti, onda on u duevni svet
alje jednu duevnu struju. Tu struju j a ne mogu da vidim
sve dok sam jo sposoban da se ljutim. Moja ljutnja j e meni
prikriva. Ali sad ne treba ni da verujem da u odmah imati
neku duevnu (astralnu) pojavu, ako se vie ne ljutim. Jer
za to je nuno da se u meni prvo razvije jedno duhovno
oko. A klica takvog oka j e u svakom oveku. Ono j e nede
latno sve dok je ovek sposoban da se ljuti. Ali ono nije
64
,
ni odmah tu, kad ovek malo suzbije ljutnju. Treba mnogo
napredovati u suzbijanju ljutnje i strpljivo stalno nastav
ljati; onda e ovek jednog dana primetiti da se to duevno
oko razvilo. Svakako, ljutnja nije jedino to ima da se suz
bija u tom cilju. Mnogi postaju nestrpljivi ili sumnjiavi,
poto su godinama suzbijali neka svojstva due, a vidovitost
ipak nije nastala. Oni su tad taman usavrili jedna svojstva,
dok su druga pustili da utoliko vie prekomerno nabujaju.
Dar vidovitosti nastaje tek ana, ako se potisnu sva svoj
stva koja ne dozvoljavaju da se ispolje odgovarajue sposob
nosti koje dremaju. Svakako, poeci gledanja (ili sluanja)
se pojavljuju ve ranije; ali to su nene biljice koje lako
podleu svim moguim varkama i one lako i odumru, ako
se dalje brino ne uvaju i ne gaje.
Svojstva koja primera radi, takoe moraju da se suz
bijaju, pored gneva i ljutnje su plaljivost, praznovernost i
sklonost prema predrasudama, astoljublje i sujeta, radoz
nalost i strast nepotrebnog poveravanja, pravljenje razlika
meu ljudima prema spoljanjem rangu, polu, poreklu i
tako dalje. U nae vreme e biti teko razumljivo da suz
bijanje takvih svojstava ima neto sa poveanjem sposob
nosti saznanja. Ali svaki ovek koji se bavi tajnom naukom
zna da od takvih stvari zavisi mnogo vie nego od proirenja
inteligencije i od vrenja vetakih vebi. Naroito lako mo
e nastati nesporazum o tome, ako poneko misli, da treba
da se pravi ludo hrabar stoga to treba da bude neustraiv,
da treba da zatvori oi pred ljudskim razlikama, poto tre
ba u sebi da suzbija predrasude prema staleima, rasama i
tako dalje. Naprotiv, ovek tada ui pravilno da saznaje
ako vie nije ogrezao u predrasudama. Ve j e u obinom
smislu tano, da me strah pred nekom pojavom spreava
da o njoj rasuujem pravilno, da me predrasuda o rasama
spreava da gleda.m u duu nekog oveka. Taj obian smisao
mora tajni uenik razviti do velike utananosti i otrine.
Kamen spoticanja na putu tajnog vaspitanja baca o
veku i sve to on kae, a to nije temeljno razjasnio u svo
jim mislima. Pri tom mora doi u obzir neto, to ovde
moe da se razjasni samo na jednom primeru. Ako mi, na
primer, neko neto kae, a jn na to treba da odgovorim,
onda treba da se potrudim da vie pazim na miljenje dru
gog, na oseanje, pa i njegovu predrasudu, nego na ono to
u tom trenutku sam imam da kaem o stvari o kojoj se
vodi razgovor. Ovde je naznaeno jedno fino obrazovanje
takta, kome treba tajni uenik briljivo da posveti svoju
panju. On mora da stvori sebi neki sud o tome koliko je to
za sagovorika vano, kad on svoje vlastito miljenje suprot-
65
I I
stavi njegovom. Ne treba zbog toga svoje miljenje zadra
vali za sebe. O tom ni izdaleka ne moe biti rei. Ali treba
drugog sluati tako tano kako je to samo mogue, i iz
toga ta je ovek uo oblikovati izgled svog odgovora. Uvek
se ponovno u takvom sluaju u tajnom ueniku uzdie jedna
misao; i on je na pravom putu ako ta misao u njemu ivi
tako, da je ona postala nastrojenost njegovog karaktera. To
je ova misao: ,..Ne radi se o tom da ja mislim neto druk
ije nego ovaj drugi, nego o tome da ovaj drugi ono to je
tano nae iz onog vlastitoga, kad ja neto pridonOSim to
me . Takvim i slinim mislima kroz karakter i nain delo
vanja tajnog uenika izliva se blagost, koja je glavno sred
stvo svakog tajnog kolovanja. Grubost rasteruje svuda oko
tebe one duevne tvorevine, koje treba da probude tvoje
duevne oi; blagost ti otklanja zapreke i otvara tvoje or
gane.
A sa blagou e se uskoro obrazovati u dui jedna
druga osobina: mirno obraanje panje na sve finese duev
nog ivota u okolini, pri potpunom muku vlastitih duevnih
pokreta. A ako je ovek to postigao, onda na njega duevni
pokreti njegove okoline deluju tako, da njegova vlastita du
a raste i rastui se razgranjava, kao to biljka napreduje
na svetlosti sunca. Blagost i utljivost I istinskoj strpljivosti
otvaraju dui svet dua, a duhu zaviaj duhova. - Istraj
u miru i izdvojenosti, zatvori ula za ono to su ti ona
prenosila pre tvog tajnog kolovanja, dovedi u stanje mi
rovanja sve misli koje su se prema tvojim ranijim navi
kama u tebi gore-dole talasale, budi sasvim miran i utljiv
u svojoj unutranjosti i ekaj strpljivo, tada poinju vii
svetovi da izgrauju tvoje duevne oi i duhovne ui. Ne
sme oekivati da odmah vidi i uje u duevnom i duhov
nom svetu. Jer to ti radi, to samo doprinosi obrazovanju
tvojih viih ula. Ali ti e duevno videti i duhovno uti,
tek kada bude imao ta ula. Ako si neko vreme tako u
miru i izdvojenosti istrajao, onda predi na svoje uobiajene
dnevne pOSlove, poto si prethodno jo duboko utuvio mi
sao: jednom e se meni dogoditi ono to treba da mi se
dogodi kada ja sazrim za to. I strogo se uzdravaj od toga
da neto od onih viih moi svojom samovoljom vue k
sebi.. To su uputstva koja od svog uitelja dobija svaki
uenik na poetku svoga puta. Ako ih se pridrava, onda
on usavrava sebe. Ako ih se ne pridrava, onda je uzaludan
sav rad. A ona su teka samo za onoga ko nema strpljenja
i postojanosti. Ne postoje nikakve druge zapreke, osim onih
koje sebi na putu podie svako sam, a koje svako moe
i izbei kad on to odista hoe. To se mora uvek nanovo
66

naglasiti, poto mnogi sebi obrazuju sasvim pogrenu pred
stavu o tekoama duhovne staze. U izvesnom smisu je lak
e prei prve stepene te staze, nego bez tajnog kolovanja
savladati tekoe u najobinijem svakodnevnom ivotu. -
Osim toga ovde su smele da se saopte samo takve stvari,
koje ni na koji nain nisu praene bilo kakvim opasnostima
za telesno i duevno zdravlje. Dabome, postoje i drugi pu
tevi, koji bre vode do cilja; ali ovo, na ta se ovde misli,
sa njima nema nikakve veze, poto oni mogu imati na
ljude izvesna delovanja, kojima iskusni tajni znalac ne tei.
Poto poneto od takvih puteva ipak uvek nanovo prodire
u javnost, to Se ovde mora izriito upozoriti da njima ne
treba polaziti. Iz razloga koje samo posveeni moe da ra
zume, ti puteVi ne mogu nikada biti objavljeni u svom is
tinskom liku. A detalji, koji se pojavljuju ovde-onde, ne
mogu voditi niem naprednom, ve podrivanju zdravlja,
sree i duevnog mira. Ko nee da se poveri sasvim mra
nim Silama, o ijem pravom biu i poreklu on ne moe
znati nita, neka izbegava da se uputa u neto takvo.
Poneto jo moe da se kae o okolini u kakvoj treba
preduzimati v1be tajnog kolovanja. Poneto se odnosi na
to. Ipak je to drugaije skoro kod svakog oveka. Ko veba
u nekoj sredini ispunjenoj samo sebinim interesima, na
primer modernom borbom za opstanak, taj mora biti sves
tan da ti interesi ne mogu ostati bez uticaja na izgradnju
njegovih duevnih organa. Dodue, unutranji zakoni tih
organa su toliko jaki, da taj uticaj ne moe postati sasvim
tetan. Kao to u bilo kako neodgovarajuoj okolini krin
ne moe postati iak, tako ni duevno oko ne moe postati
neto drugo, nego ono za to je predodreeno, ma na njega
delovali i sebini interesi modernih gradova. Ipak je pod
svim okolnostima dobro kad tajni uenik ponekad svojom
okolinom uini tihi mir i unutranje dostojanstvo i ljup
kost prirode. Ova stvar je najpovoljnija za onoga, ko svoje
tajno kolovanje mOe da preduzme sasvim u zelenilu bilj
nog sveta ili izmeu sunanih bregova i u ljupkom delo
vanju jednostavnosti. To unutranje organe tera na klijanje
u takvoj harmoniji, kakva nikada ne moe nastati u mo
dernom gradu. U neto boljim prilikama nego to je isto
gradski ovek jeste ve i onaj, ko je bar u svom detinjstvu
udisao vazduh jela, gledao snene vrhunce i bio u prilici da
posmatra spokojno kretanje umskih ivotinja i insekata.
Meutim niko ko mora da ivi u gradu ne sre da propusti
da svojim duevnim i duhovnim organima koji su u stanju
obrazovanja ne prui kao hranu inspirisano uenje duhov
nog istraivanja. Onaj ije oko ne moe svakog prolea da
67
iz dana u dan posmatra ume u njihovom zelenilu, taj bi
zato trebalo da prui. svome srcu uzviena uenja Bhagavat
gite, Jovaovog evanelja, Tome Kempijskog i prikaze
rezultata duhovne nauke. Ima mnogo puteva do vrha saz
nanja ali je neophodno izabrati onaj pravi. - Tajni znalac
zna mnogo toga da kae o takvim putevima, to neposve
enom izgleda udno. Na primer, neko moe na tajnoj stazi
biti vrlo daleko. On moe biti, tako rei, pred neposrednim
otvaranjem duevnih oiju i duhovnih ui j u; i onda ima
sreu, da pri jednoj plovidbi mirnim, a moda i podivlja1im
morem, spadne zavoj sa njegovih duevnih Oiju: odjednom
on postaje vidovit. - Drugi je isto tako daleko, da treba
samo taj zavoj da spadne; to se deava usled nekog snanog
udara sudbine. Na drugog oveka bi taj udar imao takav
uticaj da oslabi njegovu snagu, da potkopa njegovu ener
gij u; kod tajnog uenika on biva povod za prosvetljenje.
- Trei je istrajan u strpljenj u; kroz godine ostao j e on
istrajan, bez primetnog ploda. Odjednom pri njegovom mir
nom sedenju u tihoj sobi, oko njega postaje duhovna svet-
lost, nestaj u zidovi, postaju duevno providni i j edan novi
svet se proiri pred njegovim vidovito nastalim okom i l i
zazvui pred njegovim duhovnim uhom koje je poelo da

cUJe.
68

V. POGLA VLJE
USLOVI ZA TAJNO SKiLOV ANJE
Uslovi za pristup tajnom kolovanju nisu takvi da ih
bilo ko svojevoljno ustanovljuje. Oni proizlaze iz biti tog
tajnog znanja. Kao to ne moe postati slikar neki ovek
koji nema volju da u ruku uzme kiicu, tako ne moe biti
primljen u tajno kolovanje niko ko nee da ispuni ono to
su naznaili tajni uitelji kao nuan zahtev. U principu tajni
uitelj ne moe dati nita osim saveta. r sve to on kae
treba shvatiti I tom smislu. On je proao pripremnim pute
vima za saznavanje viih svetova. On iz iskustva zna ta
je potrebno. Sasvim zavisi od slobodne volje pojedinca hoe
li on ii istim putevima ili nee. Ako bi neko zahtevao da
ga neki uitelj uputi u tajno kolovanje, a nema volje da
ispuni te uslove, to bi bilo sasvim slino zahtevu: ui me
slikanju, ali me oslobodi od toga da dodirnem kiicu. -
Tajni uitelj ne moe nikada neto ni da prui, kad mu
ususret ne prilazi kandidatova slobodna volja. No treba na
glasiti da nije dovoljna opta tenja za viim znanjem. Pri
rodno, takvu e e!u imati mnogi. Ko ima samo tu elju,
bez volje da prihvati posebne uslove tajnog kolovanja, on
pre svega ne moe nita postii. O tome treba da razmisle
oni koji se ale na to da im tajno kolovanje nije
.
lako. Ko
ne moe ili nee da ispuni ove stroge uslove. taJ upravo
mora privremeno da se odrekne tajnog kolovanja. Dodue,
L uslovi jesu strogi, ali nisu surovi. poto njihovo ispun.ienje
ne samo da treba, nego ak i mora biti slobodno delo.
Ko to ne promisli, njemu mogu zahlevi duhovnog ko
lovanja lako izgledati kao duevna ili duhovna prinuda. Jer
kolovanje, dakako, poiva na obrazovanju unutranjeg i
vota : duhovni uitelj dakle mora davati savete koji se od
nose
'
na taj unutranji ivot. Ali nita, to se zahteva da
bude izraz slobodne volje. ne moe se shvatiti kao prinuda.
Ako bi neko od uitelja zahtevao: saoptavaj mi svoje
tajne. ali me ostavi da budem pri mojim naviklim osea
jima.
'
oseanjima i predstavama, onda on od njega zahteva
neto sasvim nemogue. On onda ne eli nita drugo nego
zadovoljenje svoje radoznalosti i nagona za znanjem. Ali sa
, . .
takvim ubeenjem ne moe se nikada stecI taJno znanJe.
Sada treba po redu opisati ove uslove za tajnog ue
nika. Mora se naglasiti, da se ni kod jednog od ovih uslova
ne zahteva potpuno ispunjenje, nego samo nastojanje da se
on ispuni. Te uslove potpuno ispuniti ne moe niko ; ali da
69

krene na p
.

t njihovog ispunjenja, to moe svako. Radi se


samo o '01J1, o raspoloenju da se krene tim putem.
PrvI
,
uslov je: upraviti svoju panju na unapreenje
telesnog l duhovnog zdravlja. Koliko e ovek biti zdrav
to P
,
f: svega naravno ne zavisi od njega. Ali teiti za tim:
rudltr se tO

.
pravcu, to moe svako. Samo iz zdravog
c
:
eka moz
;
dOCI zdravo saznanje. Tajno kolovanje ne cd
?',la neog coveka koji nije zdrav; ali ono zahteva da uenik
lm
?
voljU a ivi zdrav. - U tome ovek mora postii naj
e m
?
gucu

an
:
ostalnost. Dobri saveti drugih - koji na.i
ceSce msu t1azem - po pravilu SlI sasvim suvini. Svako
mora da se potrudi da sam pazi na sebe. - Radi se vie
o
.
to

e da se I fizikom pogledu nastoje - da spree tetni


UtIC.l I , nego o neem drugom. Da bismo ispunili svoje du
no
:
b, m
,
ramo mi esto preduzimati stvari koje ne unapre
u

u nase zr

vlje. Covek mora da zna u pravoj priliCi da


duznos: stavI Iznad brige o zdravlju. Ali ta sve ne moe
da se Izbegne kada ovek ima dobru volju ! Dunost mora
. mnogi sluajevima biti iznad zdravlja, tavie, vie nego
Zl
.
ot ;

h to kod
.
tajnog uenika nikada ne sre hiti uivanje,
zlvanJe kod nJega moe biti samo sredstvo za zdravlje i
Zl\:
,
ot. l
,
to p
.
ravcu je apsolutno nuno da je ovek sasvim
p

sten l Istinoljubiv prema samom sebi. Nita ne vredi voe

Je nekog asketskog ivota ako njega pokreu isti razlozi kao


1 druga uivanja. Jednome asketizam moe da prija isto tako
kao drugom kada pije vino. Ali takav se ne moe nadati
da e
,
mu taj asketizam biti od koristi za vie saznanje.
Mno
,

l za

no to ih prividno spreava da u tom pravcu


POSLIZU neki napredak okrivljuju svoj ivotni poloaj, Oni
k

.
u : >Pri mojim ivotnim uslovima ja ne mogu da ;e raz
vI:Ja

-
:
. Za mnoge moe u drugom pogledu biti poeljno da
menjaJu svoj ivotni poloaj ; za ciljeve tajnog kolovanja
to ne treba da uini nijedan ovek. U tom cilju treba ovk

pra

o u poloaju
.
u kom se nalazi, da uini za svoje telesno
I dusevno zdravlJe toliko, koliko je mogue. Svaki posao
moe sluiti celom oveanstvu; i to nmogo vie za ovek 0-
vu duu, ako ona sebi objasni koliko je za celinu potreban
neki b

znaajan, moda gaan posao, nego da veruje: >Ta.i


posao Je za mene suvie rav, ja sam pozvan za neto dru
go.. - Za tajnog uenika je naroito vano nastojanje na
potpunom duhovnom zdravlju. Nezdravi duevni i misaoni
ivot u svakom sluaju odvodi od puta prema viim sazna
n
.
j i ma. Njegovu osnovu sainjavaju jasno, mirno miljenje,
sIgurno uvstvovanje i oseanje. Nita za tajnog uenika
ne treba da bude dalje nego naklonjenost prema fantasti
nom, prema uiru.ianom biu, prema ncrvozi, prcma cgzal-
70
taciji, prema fanatizmu. On treba da prisvoji zdrav pogled'
na sve ivotne prilike, sigurno treba da se snalazi u ivotu,
on mirno treba da puta da mu stvari govore i na njega
deluju. Mora da se trudi svuda, gde je to potrebno da bude
pravian prema ivotu. Sve prenadraena, jednostrano u
njegovom rasuivanju i oseanju treba da bude izbegnuto.
U sluaju da se ovi uslovi ne ispune, tajni uenik bi mesto
u vie svetove stigao u svetove svoje vlastite snage uobra
avanja : mesto istine u njemu bi do izraaja dolo samo
njegovo omiljeno miljenje. Za tajnog uenika je bolje da
bude trezven nego egzaltiran i fantastiki.
Drugi je uslov da se on osea kao lan itavog i
vota. U ispunjenje ovog uslova ukljueno je mnogo toga.
A svako to moe ispuniti samo na svoj vlastiti nain. Ako
sam ja vaspita, a moj pitomac ne odgovara onom to ja
elim, onda moje oseanje ne treba da se uputi prvo protiv
pitomca nego prema meni samom. Ja sebe treba da oseam
tako kao da sam jedno sa svojim pitomcem, da sebe upi
tam: >Nije li to to pitomcu nedostaje posledica moga vlas
titog dela ? Mesto svoje oseanje da upravim protiv njega,
bolje je da razmislim o tome, kako treba ja sam da se po
naam da bi pitomac ubudue bolje odgovarao mojim zah
tevima. Iz takve vrste ubeenja menja se postepeno ceo
ovekov nain miljenja. To vai za ono najmanje kao i za
ono najvee. Na primer, iz takvog ubeenja ja gledam ne
kog zloinca drugaije nego bez njega. Ja zadravam svoju
osudu i kaem sebi: Ja sam samo ovek kao i on. Moda
je samo vaspitanje koje sam j a usled ovih prilika stekao,
mene sauvalo od njegove sudbine . Onda zbilja dolazim
na pomisao da bi taj ljudski brat postao drugaiji da su
uitelji onaj svo.i trud koji su upotrebili na mene, uinili
da bude pruen njemu. Onda u .ia pomisliti da je meni
pripalo neto to je njemu uskraeno, da ja za svoje dobro
imam da zahvalim jedino toj okolnosti, to je to od njega
oduzeto. Onda mi vie nee hiti daleko ni predstava, da
sam ja samo lan celog oveanstva i saodgovOan za sve
to se deava. Ovde nije reeno da takva jedna misao od
mah treba da se pretvori u spoljanja agitatorska dela. Ali
ona treba tiho da se neguje u dui. Onda e se ona sasvim
polagano izraziti u spoljanjem ovekovom ponaanju. A I
takvim stvarima ipak svaki ovek moe reformisanje poeti
samo sam kod sebe. Ne daje ploda, ako se u smislu takvih
misli opti zahtevi postavljaju oveanstvu. Kakvi ljudi tre
ba da budu, o tome je lako obrazovati sud; ali tajni uenik
radi I dubini, ne na povrini. Zato bi bilo sasvim nepravilno
kada bi se ovde na:naeni zahLev \.ajnog uitelja doveo u
71
vezu sa bilo kakvim spoljanjim, moda ak i politikim
zahtevom, koji ne moe imati nieg zajednikog sa duhov
nim kolovanjem. Politiki agitatori po pravilu znaju ta
treba zahtevati od drugih ljudi, dok SP o zahtevima prema
sebi samima kod njih govori manje.
A sa tim j e u neposrednoj vezi trei uslov tajnog ko
lovanja. Pitomac mora da se izbori do gledital da njegove
misli i oseanja imaju za svet isto toliko znaaja kao i nje
gova dela. Mora se uvideti da je isto tako razorno, kad ja
svoje blinje mrzim, kao i kad ih tuem. Zatim dolazim i
do saznanja da j a ne radim neto samo za sebe, ako samog
sebe usavrava m nego takoe i za svet. Iz mojih istih ose
anja i misli izvlai svet iste takve koristi kao i iz mog dob
rog ponaanja. Sve dok ne mogu da verujem u to svetsko
znaenje svoje unutranjosti, sve do tada j a nisam sposoban
za tajnog uenika. Tek tada sam ja ispunjen pravilnom ve
rom u znaaj svoje unutranjosti, svoje due, ako na ovim
duevnim snagama radim tako kao da su one bar isto toliko
stvarne kao i sve spoljanje. Ja moram priznavati da moje
oseanje ima isto takvo dejstvo kao neka radnja moje ruke.
A time j e upravo ve izgovoren i etvrti uslov: sticanje
shvatanja da ovekovo pravo bie nije u onom spoljanjem,
nego u onom unutranjem. Onaj ko sebe smatra samo pro
duktom spoljanjeg sveta, rezultatom fizikog sveta, taj sa
tim u tajnom kolovanju ne moe stii ni do ega. Jedna
osnova za takvo kolovanje jeste: oseati sebe kao duevno
-duhovno bie. Onaj ko prodre do takvog oseanja, taj po
staje sposoban da pravi razliku izmedu unutranje obaveze
i spoljanjeg dejstva. On ui da saznaje da se ono jedno
ne moe neposredno meriti po tom drugom. Tajni uenik
mOra da nae pravu sredinu izmeu onoga to propisuju
spoljanji uslovi i onoga ta on uvia kao ispravno za svoj e
ponaanje. On ne treba nita da namee svojoj okolini, za
ta ona ne moe imati nikakvog razumevanja ; ali on mora
biti i sasvim slobodan od te boljke da radi samo ono to
ta oko1ina priznaje. Priznavanje svojih istina on mora tra
iti jedino i samo u glasu svoje potene due koja se bori
za saznanje. Ali on treba da ui od svoje okoline, koliko
j e to samo mogue, da bi pronaao ta je za nju probitano
i korisno. Tako e u samom sebi razviti ono to se u tajnoj
nauci naziva duhovna vaga<. Na j ednoj njenoj strani j e
>otvoreno srce za potrebe spoljanjeg sveta, a na drugoj
unutranja vrstina i nepokolebljiva istrajnost.
Sa tim j e upueno na peti uslov: postojanost u izvr
avanju jednom donete odluke. Nita ne sre tajnog ueni
ka odvratiti od jednom donete odluke, osim j edino uvianje
72
da j e zapao u zabludu. Svaka odluka j e snaga, te ako ta
snaga i ne postie neposredan uspeh u onom prema emu
je pre svega upravljena, ona deluje na svoj nain. Uspeh
je odluujui samo ako se neka radnja vri iz udnje. Ali
sve radnje isvrene iz udnje jesu bezvredne u odnosu na
vii svet. Ovde Odluuje samo ljubav prema nekoj radnji.
U toj l1 jubavi treba da se iivi sve to pokree tajnog ue
nik\ na neku radnju. Onda on nee ni malaksati da neku
odluku uvek nanovo pretvara u delo. ma koliko mu puta
ona ne bi uspela. I tada on dolazi na to da ne iekuje
tek spoljanje dejstvo svojih dela, nego da se zadovoljava
samim radnjama. On e uiti da svoja dela, tavie celo svoje
bie, rtvuje svetu, bez obzira kako njegovu rtvu ovaj pri
ma. Za takvu rtvenu slubu mora da se spremnim izjasni
onaj, ko hoe da postane tajni uenik.
Sesti uslov j e razvoj oseanja zahvalnosti prema svemu
to se oveku daje. Covek mora znati da je njegovo vlastito
postojanje dar celog svemira. Sta je sve nuno, da bi svaki
od nas time primio svoje postojanje i odravao ga! Sta sve
mi ima da zahvalimo prirOdi i ljudima! Takvim mislima
mora biti naklonjen onaj ko hoe tajno kolovanje. Ko se
njima ne moe predati, taj nije kadar u sebi da razvija onu
sveljubav koja je potrebna da se doe do vieg saznanja.
Neto to j a ne ljubim. ne moe meni ni da se objavi. I
svaka objava mora mene ispuniti zahvalnou, poto kroz
nju j a postajem bogatiji.
Svi navedeni uslovi moraju se ujediniti u sedmom:
ivot bez prestanka shvatati u takvom smislu kako zahtevaju
ti uslovi. Time pitomac stvara sebi mogunost da svom i
votu da jedinstven peat. Negova pojedinana ivotna is
poljavanja postaju meusobno harmonina, ne
.
nalaze s

me
usobno u protivrenosti. On e biti pripremlJen za mil do
koga on mora da stigne za vreme prvih koraka u tajnom
kolovanju. .
Ima li neko ozbiljnu i potenu volju da ispuni ove
date uslove onda se on moe odluiti za duhovno kolovan.ie.
Onda e se on osetiti spreman da postupa prema navedenim
uputstvima. Mnogima e se poneto od tih
,

putsava
"
uniti
kao neto spoljanje. Poneko 6e moda recI da Je ocekivao
da bi to kolovanje moralo tei u manje strogim oblicima.
Ali sve unutranje mora se iiveti u spoljanjem. A isto ta
ko kao to neka
'
slika nije tu ako postoji samo u glavi

1i
kara isto tako ne moe tajno kolovanje biti bez spoljanJeg
izraz
'
a. Samo oni ne potuju te stroge oblike. koji ne znaju
da u spoljanjem mora da se izrazi unutranje. Tstim- j e da
73
I
se radi o duhu neke stvari, a ne o obliku. Ali isto tako,
kao to je oblik nitavan bez duha, tako bi i duh bio bez
dejstva, ako on sebi ne bi stvorio neki oblik.
Postavljeni uslovi su pogodni da uine tajnog uenika
dovoljno snanim da ispuni i druge zahteve koje mora da
mu postavi tajno kolovanje. Ako mu ti uslovi nedostaju,
onda e on stajati zbunjen pred svakim novim zahtevom.
On bez njih nee moi da ima ono poverenje prema ljudi
ma koje mu je potrebno. A sve nastojanje prema istini mora
biti graeno na poverenju i pravom ovekoljublju. Na tome
on mora da se gradi, iako ono ne moe da izvire iz njega,
nego samo iz vlastite duevne snge. A ljubav prema oveku
se moea postepeno proiriti u ljubav prema svim biima,
tavie prema svem postojanju. Ko ne ispunjava oznaene
uslove, nee imati ni punu ljubav prema svemu izgraiva
nju, prema svemu stvaranju, niti sklonost da se uzdri od
svakog razaranja, svakog unitenja kao takvog. Tajni uenik
mora postati takav da on nikad ne unitava neto iz volje
za unitenjem, ne samo I delima, nego ni u reima, ni u
oseanjima, ni u mislima. Kod njega treba da postoji ra
dost u nastajanju i postaj anju; i samo onda on sre da pru
i ruku ka nekom unitenju, ako j e u stanju da iz i preko
tog unitenja potpomogne novi ivot. Ovim se ne misli da
tajni uenik mirno treba da gleda kako ono ravo buj a;
ali on mora ak i u tom ravom da trai onu stranu kroz
koju on ravo moe preobraziti u dobro. Njemu postaje
uvek jasnije. da najpravilnije suzbijanje ravoga i nesavr
enoga j este to stvaranje dobrog i savrenog. Tajni uenik
zna da se iz niega ne moe stvoriti neto, a1i i da se neto
nesavreno moe preobraziti u savreno. Onaj ko u sebi
razvije sklonost prema stvaranju, on uskoro nalazi sposob
nost da ispravno postupa sa rdavim.
Ko se upusti u tajno kolovanje, taj mora biti naisto
da kroz njega treba da se gradi, a ne razara. Stoga on mora
imati volju za potenim, portvovanim radom, ne za kriti
kom i za razaranjem. On treba da bude sposoban za preda
nost, jer uiti treba ono to se jo ne zna. Treba sa preda
nou gledati prema onom to se otkriva. Rad i predanost :
to su osnovna oseanja, koja se moraju zahtevati od tajnog
uenika. Poneko e morati da doivi da u kolovanju ne
napreduje uprkos toga to je on prema svom uverenju neu
morno radan. To j e zato to on rad i predanost nije shvatio
u pravom smislu. Onaj rad e imati najmanji uspeh koji je
preduzet radi rezultata, i ono uenje e dati najmanji na
predak koji j e bez predanosti. Ljubav prema radu. a ne
prema uinku, jedino vodi napretku. A ako onaj ko ui,
74
trai zdravo miljenje i siguran sud, on ne treba da usled
sumnje i nepoverenja gubi predanost.
Covek ne mora zapasti u ropsku zavisnost u rasuiva
nju. ako nekom saoptenju koje primi ne izie I susret vlas
tito ubeenje, nego mirno poverenje i predanost. Oni koji
su neto postigli u saznanju, znaju da za sve zahvaljuju ne
svojeglavom linom sudu, nego mirnom oslukivanju i pro
radi. - Treba stalno imati u vidu. da ono ovek vie ne
treba da ui, o emu on ve moe da rasuuje. A ako dakle
ovek hoe samo da rasuuje. onda on uopte vie ne moe
da ui. A u tajnom kolovanju se radi o uenju. Tu ovek
treba sasvim da ima volju da bude onaj koji ui. Ako ovek
neto ne moe da razume, onda bolje neka nikako i ne ra
suuje, nego da rasuuje. Razumevanje neka onda ostavi
za docnije vreme. - Ukoliko se ovek penje u vie stepene
saznanja: utoliko je vie potrebno mirno i pobono osluki
vanje. Sve saznavanje istine, sve ivljenje i delanje u sveu
duha postaje u viim oblastima suptilno, nelno u poreenJU
sa aktivnou obinog razuma i ivota u fizikom svetu.
Ukoliko se vie oveku proiruju ti krugovi. utoliko finije
postaju aktivnosti koje on ima da preduzima. v Poto j
:
to tako usled toga dolaze ljudi I odnosu na vise oblasti
do tako
'
razliitih ngledita< i J>stanovita . Samo, i o viim
istinama postoji u stvarnosti samo jedno miljenje. Do toga
jednog miljenja moe da se doe, kada se ovek radom i
predanou uzdigao do toga, da t istin
.
:
1 stva

no gleda. Sa
mo onaj moe da doe do nekog gled1sta 1<oJe odstupa

d
:i ednog istinskog, 10 nije dovoljno pripremljen, ko

.1e
prema svojim omiljenim predstavama. prema uoblca
:
nI m
mislima i tako dalje. Kao to posto.ii samo jedno gledlste o
nekoj matematikoj teoremi, tako j e isto
.
i o

tvari

a viih
svetova Ali ovek mora prvo da sebe prIpremi ea bl mogao
da do do j ednog takvog J>gledita<. Ako se to razmisli,
onda ni za koga takvi uslovi tajnog uit

lj a

e s

dr
:

to
iznenaujue. Sasvim je tano da ta lstma l
.
ta) VlSl z
:
vo
postoje u svakoj ljudskoj dui, i da njih SVkl

oze 1
mora nai. Ali oni lee duboko i mogu se IZ nJlhovlh du
bokih jama izvui samo kada se uklone zapr
:
ke. ako
.
se
to postie, o tome moe dati savet samo onaJ ko Ima IS
kustva u tajnoj nauci. Takav savet daje ova duh

vna
.

auk

.
Ona nikom ne namee neku istinu, ona ne objavlJUJe 11-
kakvu dogmu, ali ona pokazuje jedan put. Dodue ovaj p

t
bi mogao svako nai i sam - ali moda tek posle mno
:
h
utelovljenja; ipak je skraenje toga puta ono ? se P
?
sbze
u tujnom kolovanju. Covek time dospeva r

l1l]e do J

dne
taC:l<c sa koje moe saraivati u onim svctovlma, gde lJud-
75
sko dobro i ljudski razvoj mogu da se unaprede duhovnim
radom.
Time su naznaene stvari koje prethodno treba da se
saopte o sticanju iskustva o viim svetovima. U sledem
poglavlju e ova izlaganja biti nastavljena time to e hiti
pokazano, ta se deava u viim lanovima ljudske prirode
(u organizmu due odnosno astralnom telu i u duhu odnosno
telu misli) za vreme toga razvoja. Time e ova saoptenja
stei jedno novo osvetljenje, pa e to omoguiti da se u njih
prodre u jednom dubljem smislu.

76
VI. POGLAVLJE
o NEKIM DEJSTVIMA POSVEENJA
U osnovna naela prave tajne nauke spada to, da onaj
ko se njoj posveuje ini to sa punom sveu. On ne treba
da preduzima nita, nikakve vebe o kojima ne zna kakvo
dejstvo one imaju. Tajni uitelj koji nekom daje neki savet
ili neko uputstvo, uvek e istovremeno rei ta e usled nje
govog izvravanja nastati u telu, dui ili duhu onoga ko
tei viem saznanju.
Ovde treba da se sada navede nekoliko dejstava na
duu tajnog uenika. Tek onaj ko zna takve stvari, kakve
e ovde biti saoptene, moe u punoj svesti preduzeti vebe
koje vode saznavanju natulnih svetova. I samo takav je
pravi tajni uenik. Svako pipanje po mraku je strogo za
branjeno u pravom tajnom kolovanju. Ko svoje kolovanje
ne eli da izvodi sa otvorenim oima moe postati medijum;
do vidovitosti u smislu tajne nauke on ne moe dospeti.
Kod onoga ko u tom smislu vri vebe opisane u pret
hodnim poglavljima (u cilju sticanja natulnih saznanja),
deavaju se prvo izvesne promene u takozvanom duevnom
organizmu. Ovaj organizam moe zapaati samo onaj ko je
vidovit. On moe da se uporedi, vie ili manje, sa jednim
duhovno-duevnim oblakom koji svet1i, u ijoj se sredini
nalazi ovekova fizika telesnost.* U tom organizmu su du
hovno vidljivi nagoni, poude, strasti, predstave i tako dalje.
Culne poude na primer oseaju se u njemu kao tamno-cr
venkasta zraenja odreenog oblika. Neka ista, plemenita
misao nalazi svoj izraz kao crvenkasto-ljubiasto zraenje.
Otar pojam koji stvara neki logiki mislilac, osea se kao
ukasta figura sasvim odreenih kontura. Zbrkana misao
mutne glave se pojavljuje kao figura sa neodreenim kon
turama. Misli ljudi jednostranih, nastranih pogleda pojav
ljuju se u svojim konturama otre, nepokretne, a takvih
linosti koje su pristupane za gledanja drugih vide se u
pokretnim promenIjivim konturama i tako dalje. *I
* Objanjenje se nalazi u autorovoj knjizi Teosofija .
** Pri svdma sledeim opisima mora se pazjti na to, da se
na prJ.mer kod vienja neke boje, misl na duhovno vienje
(gledanje). Ako vidovito saznanje govori o tome: vidim crve
no onda to znai .. ja u duevno-duhovnom imam doivljaj sli
an fizikom doivljaju crvene boje. Samo stoga to je vido
vitom saznanju u nekom takvom sluaju sasvim prirodno rei
ja vidim crveno, zato je u upotrebi taj izraz. Ko o tome ne
miSli, moe lako neku viziju boje zareniti sa istinskim vido
vitt doivljajem.
77
Ukoliko dalje ovek napreduje u svome duevnom raz
voju, utoliko se pravilnije ralanjuje njegov duevni :)rga
nizam. Kod oveka sa nerazvijenim duevnim ivotom on
je zbrkan i neralanjen. Ali i kod nekog takvog nerala
njenog organizma moe vidoviti da primeti tvorevinu koja
se jasno odvaja od okoline. Ta se protee od unutranjosti
glave do sredine fizikog tela. Ona se ponaa kao neka vrsta
samostalnog tela koje ima izvesne organe. Ti organi o ko
jima ovde treba pre svega da se govori, duhovno se zapa
aju u blizini sledeih delova tela: prvi meu oima, drugi
u blizini grkljana, trei u predelu srca, etvrti se nalazi u
susedstvu takozvane eludane j amice, peti i esti imaju
sredite u donjem telu. Tajni znalci nazivaju te tvorevine
tokov (akram) ili lotos o v cvetovi. One se tako nazivaju
usled slinosti sa tokovima i l i cvetovima; ipak, prirodno
je, mora nam biti jasno da takav izraz nije mnogo pogod
niji nego kada se oba dela plua nazivaju pluna krila .
Kao to j e ovde jasno da se ne radi o krilima<, tako i
tamo treba misliti samo o jednom izrazu uporeenja. Ti su
Iotosovi cvetovi sada kod nerazvijenih ljudi tamnih boja
i mirni, nepokretni. Kod vidovitog su oni u pokretu i u
svetleim nijansama boja. Neto slino j e i kod medija, sa
mo na drugi nain. U to se ovde ne treba blie uputati.
- Ako tajni uenik zapone sa vebama, onda je prvo to,
da se rasvetle lotosovi cvetovi ; a posle oni poinju da se
okreu. Kada ovo pone, onda poinje sposobnost vidovi
tosti. Jer ti su cvetovi .. u Ini organi due.- I njihovo okre
tanje j e izraz za ono to se zapaa I natulnom. Niko ne
moe gledati neto natulno, pre nego to su se u tom smislu
obrazovala njegova astralna ula.
Duhovni uIni organ, koji se nalazi u blizini grkljana
omoguuje vidovito gledanje naina miljenja nekog drugog
duevnog bia; on dozvoljava i dublji uvid u prave zakone
prirodnih pojava. - Organ u susedstvu srca otvara vidovito
saznanje o vrsti ubeenja druge due. Onaj ko ga j e obra
zovao, moe da sazna i odreene dublje snage kod ivotinja
i biljaka. Preko ula u blizini takozvane eludane jamice,
stie se znanje o sposobnostima i talentima dua; moe da
se prozre i kakvu ulogu u domainstvu prirode igraju i
votinje, biljke, kamenje, metali, atmos"erske pojave i tako
dalje.
* I II ve:i sa tim zapaanjem okretanj a" , pa i samih
lotosovih cvetova .., vaZi ono to je ranije reeno, I prethodnoj
napomeni, o v,ienju boja ...
78
Organ u blizini grkljana ima esnaest cvetnih listova
ili paoka na toku<., onaj u blizini srca dvanaest, cl tl su
sedstvu eludane jamice deset.
Sa obrazovanjem tih ulnih organa u vezi su izvesne
duevne radnje. I onaj ko te radnje vri na sasvim odre
eni nain, taj neto doprinosi obrazovanju odnosnih du
hovnih ulnih organa. Od esnaestolisnog lotosovog cveta
ve j e obrazovano osam listova jo na ranijem stepenu raz
voja oveka u pradavnoj prolosti. Tome obrazovanju ovek
nije doprineo nita. On ih j e primiO kao dar prirode, kada
je bio jo u jednom stanju snene, priguene svesti. Na ta
danjem stepenu razvoja oveanstva oni su bili i delatni.
Ipak j e ta vrsta delatnosti odgovarala upravo samo onom
stanju priguene svesti. Kada se ova svest posle rasvetlila,
potamneli su ti listovi i zaustavili svoju delatnost. Ostalih
osam, moe svesnim vebama da obrazuje sam ovek. Time
e ceo ovaj lotosov cvet zasijati i postati pokretan. Od raz
voja svakog pojedinog od ovih esnaest listova zavisi sti
canje odredenih sposobnosti. Ipak, kao to j e ve objanjeno,
ovek moe od njih svesno da razvije samo osam; ostalih
osam zasvetle onda sami.
Razvoj tee na sledei nain. Covek mora da skrene
panju i briljivost na izvesne duevne procese, koje inae
izvodi bezbrino i nepaljivo. Ima osam takvih procesa. Prvi
j e nain kako ovek prisvaja predstave. U tom pogledu
obino se ovek sasvim predaje sluaju. On uje ovo ili ono,
vidi jedno ili drugo, i po tome obrazuje sebi svoje pojmove.
Dok on tako postupa njegov esnaestolisni lotosov cvet ostaje
sasvim nedelatan. Tek kad ovek u svoje ruke uzme svoj
samoodgoj I tome pravcu, on ponje da postaje delatan.
U tome cilju on mora da pazi na svoje predstave. Za njega
mora svaka predstava dobiti znaaj . On u njoj mora da
vidi odr.edenu vest, obavetenje o stvarima spoljanjeg sveta.
I on ne treba da se zadovolji predstavama koje nemaju
nekog takvog znaenja. On treba ceo svoj ivot predstava
da vodi tako, da on postane verno ogledalo spoljanjeg sve
ta. Njegova nastojanja treba da idu u pravcu otklanjanja
neispravnih predstava iz njegove due. - Drugi duevni
proces se u slinom pravcu odnosi na ovekove odluke. On
treba da se odluuje samo iz zasnovanog, punog premilja
nja, ak i o onom najbeznaajnijem. Odstranjeno iz njegove
due treba da j e sve besmisleno postupanje, sve beznaajno
Lnjenije. On za sve treba da ima dobro procenjene razloge.
I on treba da odbaci sve, na ta ga ne goni nikakav zna
ajan razlog. - Trei proces se odnosi na govorenje. Sa
usana tajnog uenika treba da silazi samo ono to ima
79
smisla i to j e znaajno. Sve govorenje radi govorenja od
vodi ga od njegovog puta. Tajni uenik treba da izbegava
obian nain zabave, gde se govori bez probiranja i sve a
roliko, ispreturano. Ali pri tome on ne treba da se moda
iskljui iz optenja sa drugim ljudima. Upravo u takvom
optenju treba njegovo govorenje da se razvije do znaaj
nosti. On j e raspoloen za svaki razgovor i odgovor, ali on
to ini promiljeno i u svakom pravcu razlono. On nikada
n

govori bez osnova. On pokuava to da ini, ni sa pre
VIe, ni s premalo rei. - Cetvrti proces due j e ureenje
spoljanjeg delanja. Tajni uenik pokuava da svoje delanje
u[1edi tako, da se ono slae sa postupcima drugih ljudi i sa
zbivanjima iz ,njegove okoline. On izostavlja postupke koji
smetaju drugima ili se nalaze u protivrenosti sa onim to
se oko njega deava. On tei da svoj rad uredi tako, da
se on harmonino ulani u njegovu okolinu, u njegov ivotni
poloaj i tako dalje. Kada ga na delanje podstakne neto
drugo, onda briljivo osmatra, kako bi on najbolje mogao
tom podsticaju da odgovori. Kada on dela iz sebe onda
odmerava na najrazgovetniji nain dejstva svog naia de
:vanja. eto :o ovde
"
dolazi u obzir j este ureenje celog
ZIvota. TaJm uemk pokusava da ivi shodno prirodi i duhu.
On ne nagli, a nije ni spor. Prezaposlenost i lenjost su od
njega podjednako daleko. On ivot g1eda kao sredstvo rada
i postaVlja se na odgovarajui nain. Negu zdravlja, navike
i tako dalje on udeava sebi tako, da j e njihova posledica
harmonian ivot. -Sesto se odnosi na ljudske tenje. Tajni
uenik ispituje svoje sposobnosti, svoje mogunosti i ponaa
se u smislu takvog saznavanja sebe. On nita ne pokuava da
uini to j e izvan njegovih snaga ; a1i nita i ne proputa da
uini to se nalazi unutar ovih. S druge strane, on postavlja
sebi ciljeve koji su u vezi sa idealima, sa velikim dunos
tima oveka. On se ne uklapa prosto bez misli kao neki
toak u ljudski mehanizam, nego nastoji da razume svoje
zadatke, da bi gledao izvan svakidanjice. On nastoji da
svoje obaveze izvrava sve bolje i potpunije. - Sedmo u
njegovom duevnom ivotu odnosi se na nastojanje da od
ivota to vie naui. Nita ne prolazi pored tajnog uenika
to mu ne daje povod da sakupi iskustvo korisno za ivot.
Ako j e uinio neto neispravno i nesavreno, onda e mu to
biti povod da s1ino docnije uini ispravno ili savreno. Gle
da li druge kako rade, onda on to posmatra u nekom sli
nom cilju. On pokuava da prikupi bogatstvo iskustava i da
iz njega briljivo izvlai pouke. I on nita ne radi bez po
gleda unatrag na doivljaje koji mu mogu biti od pomoi
prilikom donoenja od1uka i kod poslova. - Na kraju, osmo
80 ,
j e ovo: tajni uenik mora s vremena na vreme upravljati
poglede u svoju unutranjost; on mora da uroni u sebe, da
se briljivo posavetuje sa sobom, da obrazuje i ispita svoja
ivotna naela, da u mislima izvri smotru svojih znanja, da
proceni svoje dunosti, da razmisli o sadraju i cilju ivota
i tako dalje. O svim tim stvarima je govoreno ve u ranijim
poglavljima. Ovde su one samo nabrojane s pogledom na
razvoj esnaeto1isnog lotosovog cveta. Takvim vebama po
staje ovaj sve savreniji i savreniji. Jer od takvih vebi
zavisi obrazovanje dara vidovitosti. Na primer, ukoliko j e
ono to ovek misli i govori vie saglasno sa dogaajima
spoljanjeg sveta, utoliko se bre razvija taj dar. Ko neis
tinito misli ili govori, ubija neto u klici esnaestolisnog
lotosovag cveta. Istinoljubivost, iskrenost, potenje jesu u
Ovom odnosu gradilake snage, a laljivost, neiskrenost, ne
potenje jesu razarajue snage. I tajni uenik mora znati,
da se ovde ne radi sao o >dobroj nameri nego o stvarnom
delu. Ako neto mislim i kaem, to se ne slae sa stvar
nou, onda neto razaram u svom duhovnom ulnom orga
nu, i onda ako pri tome verujem da imam jo kako dobru
nameru. To j e kao sa detetom koje se opee ako dodirne
vatru, iako se to dogodilo iz neznanja. - Ure4enje opisanih
duevnih procesa u okarakterisanom pravcu ini da es
naestolisni lotosav cvet zrai u divnim bojama i da mu da
zakonito k.retanje. - Ipak pri tome treba uzeti u obzir da
oznaen dar vidovitosti ne moe nastati pre nego to se
postigne odreeni stepen obrazovanja due. Tako dugo dok
j e jo potreban napor da ovek vodi svoj ivot u tom pravcu,
tako dugo se taj dar ne pokazuje. Sve dok mora jo da
naroito pazi na opisane postupke, ovek nije zreo. Tek ako
je ovek toliko napredovao, da na oznaeni nain ivi onako
kako on inae radi po svojoj navici, tek onda se pokazuju
prvi tragovi vidovitosti. Te stvari tada ne smeju da se iz
vode sa naporom, nego moraju postati nain ivota, koji se
razume sam po sebi. Coveku ne sre biti potrebno da na
sebe stalno pazi, da sebe nagoni na to da tako ivi. Sve
mora da j e postalo navika. - Postoje neka uputstva po ko
jima se esnaestolisni lotosa v cvet na drugi nain dovodi do
razvoja. Sva takva uputstva odbacuje prava tajna nauka.
Jer ona vode razaranju telesnog zdravlja i moralnom pro
padanju. Njih j e 1ake sprovoditi nego ovo opisano. Ovo je
dugotrajno i naporno. Ali to vodi cilju sigurno i moe samo
da moralno snai.
Izoblieno obrazova'lje nekog lotosovog cveta ima za
posledicu ne samo iluzije i fantastine predstave u sluaju
nastanka izvesnog dara vidovitosti, nego i zablude i nestal-
81
nost u obinom ivotu. Usled takvog obrazovanja ovek moe
postati straljiv, zavidljiv, sujetan, gord, samovoljan i tako
dalje, dok Sva ta svojstva ranije nije imao. - Reeno je da
je osam listova esnaestolisnog lotosovog cveta razvijeno u
pradavroj prolsti i da se oni prilikom tajnog kolovanja
opet pOjave samI od sebe. U nastojanju tajnog uenika mora
se
.
sd upotrebiti sva briljivost na onih drugih osam listova.
PrilIkom pogrenog kolovanja, ti ranije razvijeni listovi se
lako
.
"ojve sami, a oni novi koji treba da se obrazuju ostaju
zakrzIJah. Takav je sluaj naroito kada se prilikom ko
lovanja premalo gleda na logino, umno miljenje. Od naj
vee je vanosti da je tajni uenik razuman ovek koji se
dri jasnog miljenja. Dalje je vano da se on trudi da
goori u naj
"
veoj meri jasno. Ljudi koji ponu da nasluuju
nesto o natculnome, rado postaju govorljivi o tome. Time
oni
.
koe voj pravilan razvoj. Ukoliko se o tome manje go
VO'l, utolko bolje. Tek onaj bi trebalo da govori, ko je
dosao
.
d? IZVen?g stepena j asnostL - U poetku kolovanja
su taJnI uemcI po pravilu zaueni zbog toga koliko su
duh?vno

ve
.

.
kolovani
.
al0
.
rdoznali za saoptenja nji
hov
.
lh dozIvljaja. Za nJIh bl bIlo najkorisnije kada bi o
svoJim doivljajima oni sasvim utali i kada
'
ne bi hteli
da ?ovore nia vie od toga, kako im dobro ili loe uspeva
da Izvode svoJe vebe ili da postupaju prema tim uputstvi
ma. Jer naj
.
ve d
.
hovno kolovani ima sasvim druge izvore
za raslvanJe o nJlhowm napredovanjima, nego to su nji
hova dIrektna saoptenja. Onih osam listova esnaestolisnog
lotosovo cveta koji su u
.
pitanju, usled takvih saoptenja
uvek nesto otvrdnu, dok bl trebalo da se oni odravaju me
kani i giki. Da bismo ovo razjasnili navedimo jedan pri
mer
: .
OvJ ne o
.
ra d
..
se uze iz natulnog zbivanja, nego
u cIlJu J asnosh IZ oblCnog ZIvota. Recimo, ja ujem neku
vest i o tome odmah obrazujem neki sud
. Kratko vreme
po:le toga, o istoj stvari dobijam sledeu vest koja se ne
slze s prvom. Usled toga ja sam prinuen da prepravim
ta ec obraz
.
ovani sud. To ima za posledicu nepovoljan
utIcaj na mOJ esnaestoIisni lotosov cvet. Sasvim bi bilo
drugajje da sam se j a U poetku uzdrao U svom rasui
vanju, da sam o celoj toj stvari unutranje u mislima i
spoljanje u reima noutao{<, dok nisam imao sasvim sigur
e oslonc za svoje rasuivanje. Opreznost u obrazovanju i
lzgovaanu sudova postepeno postaje naroito obeleje taj
no
.
g ucenlka. Tome nasuprot, raste njegova osetljivost za
uIske i iskustva, koja on utljivo doputa da prolaze pored
njega, da bi pribavio to vie vrstih taaka kada treba da
rasuuje. Usled te opreznosti nastaju plaviasto-crvenkaste
82
i ruiastocrvene nijanse listova ovog lotosovog cveta, dok
se u drugom sluaju pojavljuju nijanse tamnocrvene i na
randaste. Na slian nain kao esnaestolisan* obrazuje se
i dvanaestolisan lotosov cvet u bLizini srca. I njegovih po
lovinu listova je postojalo i bilo delatno ve u jednom pro
lom razvojnom stanju ljudi. Tih est listova stoga ne treba
naroito da se razvijaju prilikom tajnog kolovanja; oni se
pojavljuju sami od sebe i poinju da se okreu ako se radi
na ostalih est. - Opet, za unapreenje toga razvoja, ovek
mora izvesnim duevnim radnjama na svestan nain dati
odreeni pravac.
Sada ovek mora sebi da objasni, da opaanja pojedi
nim duhovnim ili duevnim ulima nose razliiti karakter.
Lotosov cvet sa dvanaest listova daje drugaije opaanje
nego esnaestolisni. Ovaj drugi opaa likove. Nain milje
nja koji ima neka dua, zakoni po kojima se deava neka
prirodna pojava, pojavljuju se za esnaestolisni lotosov cvet
u likovima. Meutim to nisu kruta, mirna uoblienja, nego
pokretna, oblici ispunjeni ivotom. Vidoviti, kod koga se raz
vije to ulo moe za svaki nain miljenja, za svaki prirodni
zakon da navede oblik u kome se on izraava. Jedna osvet
nika misao, na primer, odeva se u streli slinu zupastu
figuru, jedna dobronamerna misao esto u liku cveta koji
se otvara i tako dalje. Odreene misli, pune smisla su po
prav.ilu simetrino obrazovane, nejasni pojmovi imaju nabo
rane konture. Sasvim drugaija zapaanja dolaze do izraza
kod dvanaestolisnog lotosovog cveta. Priblino se vrsta tih
opaanja moe okarakterisati ako se oznai kao duevna
toplota ili duevna hladnoa. Vidoviti, snabdeven ovim u
lom, osea da se iz figura, koje opaa esnaesto1isnim loto
savim cvetom izliva takva duevna toplota ili duevna hlad
noa. Predstavimo sebi, da je vidoviti razvio samo esnaesto
Hsni ali ne i dvanaestolisn1 lotosav cvet. Onda bi on pri ,
.
jednoj dobronamernoj misli vide samo gore opisanu fIguru.
Drugi koji je obrazovao oba ula, primeuje jo i izlivanje
te mili, koje moe da se oznai upravo samo kao duevna
toplota. - Uzgred se samo napominje, da se u tajnom ko
lovanju jedno ulo nikada ne obrazuje bez drugih, pa se
ovo moe smatrati samo kao pretpostavka radi razjanjenja.
Znalac e u uslovima za razvoj esnaestolisnog lotoso
vog cveta prepoznati uputstva koja je Buda dao svojim ueni
cma za tu stazu. Ipak ovde se ne radi o tome da se pouava
budizam.. nego da se prikau uslovi razvoja koji proizlaze iz
same duhvne nauke. To to se oni slau sa nekim Budinim
uenjima to ne moe spreiti da se oni smatraju po sebi isti
nitim.
83
- Vidoviti obrazovanjem dvanaestolisnog lotosovog cveta
otvara sebi i duboko razumevanje za prirodna zbivanja. Sve
to je zasnovano na rastenju, razvijanju, izliva duevnu to
plotu; sve to j e obuhvaeno prolanou, razaranjem, pro
padanjem istupa sa karakterom duevne hladnoe.
Obrazovanje ovog ula se unapreuje na sledei nain.
Prvo na ta tajni uenik u ovom pogledu motri, to j e regu
!isanje toka svojih misli (takozvana kontrola misli). Kao
to se esnaestolisni lotosov cvet razvija istinitim znaajnim
mislima, tako se dvanaesto1isni razvija unutranjim vlada
njem tim tokom misli. Misli lutalice koje se jedna u drugu
ne uklapaju po smislu, na logian nain, nego isto sluajno,
kvare oblik ovog lotosovog cveta. Ukoliko vie jedna misao
tee iz druge, ukoliko im se vie Inelogino uklanja s
puta, utoliko vie dobija taj ulni organ njemu odgovara
jui oblik. Cuje l i tajni uenik nelogine misli, onda ih on
odmah u glavi ispravlja. On ne treba da se bez ljubavi
povlai iz neke moda nelogine okoline, da bi unapreivao
svoj razvoj. Ne treba u sebi ni da osea nagon da sve nelo
gino I svojoj okolini odmah ispravlja. On e pre, sasvim
tiho, u svojoj unutranjosti, mislima koje na njega juriaju
spolja, davati logiki pravac prema smislu. I on nastoji svu
da da zadri taj pravac u svojim vlastitim mislima. - Dru
go jeste isto takva doslednost I svome delanju (kontrola po
stupaka). Svaka nestalnost, disharmonija u delanju dovode
lotosov cvet o kome j e Te, do kvarenja. Ako je tajni uenik
uinio neto, onda on svoje sledee delanje upravlja tako,
da ono na logian nain sledi iz prvog. Ako neko danas radi
u drugaijem smislu nego jue, nikada se .nee razviti u
oka,rakterisanom smislu. -Tree j este odgajanje za istrajnost.
Tajni uenik nee dozvoliti da ga ovaj ili onaj upliv odvrati
od cilja koji j e sebi postavio, sve dok on taj cilj moe
smatrati ispravnim. Prepreke su za njega poziv da ih sa
vlada, a nikako ne osnov za odustajanje. - Cetvrto je trpe
ljivost (tolerancija) prema ljudima, drugim biima, a i i
njenicama. Tajni uenik potiskuje svaku suvinu kritiku
prema nesavreom, zlom, ravom i vie trai da shvati sve
na ta naie. Kao to Sunce ne uskrauje svoju svetlost
loem i zlom, tako ni on ne uskrauje svoje uestvovanje sa
punim razumevanjem. Zadei li tajnog uenika bilo kakva
neprilika, onda se on ne preputa nepovoljnom osuivanju,
nego ono to je neizbeno on prima i tei, koliko mu doz
voljava njegova snaga, da stvar obrne na dobro. Tua mi
ljenja ne posmatra sao sa svog gledita, nego trai priliku
da se stavi u poloaj drugih. - Peto jeste nepredubeenost
prema pojavama ivota. U tom smislu se govori i o veri
84
ili poverenju. Tajni uenik pristupa svakom oveku, sva
kom biu sa ovim poverenjem. I on se sa takvim poverenjem
ispunjava pri svima svojim postupcima. Ako mu se neto
saopti, on sebi ne kae: to ja ne verujem, poto to ne od
govara mojem dosadanjem mnenju. On je naprotiv u sva
kom trenutku spreman da svoje mnenje i shvatanje nanovo
ispita i ispravi. On ostaje uvek prijemiv za sve to mu pri
lazi. I ima poverenja u delatvornost onoga to preduzima.
Iz svog bia on progoni obeshrabrenost i sumnjiavost. Ako
ima neku nameru, onda on ima i veru u snagu ove namere.
Stotina neuspeha ne moe mu oduzeti tu veru. To j e ona
vera koja moe da pokree brda. - Sesto j este sticanje
izvesne ivotne ravnotee (postojanosti). Tajni uenik nastoji
da odrava svoje ravnomerno raspoloenje bez obzira da 11
ga zadesi jad ili radost. On se oduava od kolebanja izmeu
>k1icanja do neba< i ucveljenosti do smrti<. Nesrea i opas
nost zatiu ga isto tako naoruenog, kao srea i uspeh.
Citaoci duhovno naunih spisa ovde izneta nalaze kao
nabrojanih tako zvanih >est svojstava . , koje mora u sebi
da razvije onaj ko tei posveenju. Njih je ovde trebalo
izloiti u vezi sa duevnim ulom nazvanim dvanaestolisni
lotosov cvet. - Tajno kolovanje moe opet da da naroita
uputstva, koja dovode ovaj lotosov cvet do sazrevanja, ali
.

ovde obrazovanje pravilnog oblika toga ulnog organa zaVISI
od razvoja nabrojanih svojstava. Ako se taj razvoj ispusti
iz vida, onda se taj organ formira u jednu nakazu. Time se
pri obrazovanju izvesnog dara vidovitosti u tom sn:is1u mo
gu ova oznaena svojstva mesto na dobro, ob

nut1
.
na
.
z
!?
Covek moe postati naroito netrpeljiv, neodlucan, lskl]uC1V
prema svojoj okolini. On na primer moe da zad
?
bi je ose


za ubeenja drugih dua i da njih usled toga Izbegava 1.11
mrzi. To moe ii tako daleko, da - usled duevne hladnoce
koja ga obuzima prema onima koji mu se protive - on
njih ne moe ni da slua ili se prema njima ponaa na od
bijajui nain.
,
Ako se svemu reenom doda jo i obraani e panje
na izvesne propise koje tajni uenik moe da dobije od
tajnih uitelja samo U5meno, onda nastaje odgovarajue ubr
zanje u razvoju ovog lotosovog cveta. Ipak ovde
.
navedena
uputstva potpuno uvode u stvarno tajno kolovanJe. A o
risno je i za onoga ko nee ili ne moe da proe kroz tajno
kolovanje da uredi svoj ivot u navedenom prav

u
:
Je

' to
dejstvo na organizam due nastaje u svakom slucaJU, lako
polagano. A za tajnog uenika obaziranja na ta osn

a
naela su neizostavna. - Kada bi on pokuao sa taJm

kolovanjem, a da se njih ne pridrava. onda bi mogao UCl
85
u vie svetove, ali samo s misaonim okom koje ima manu ;
i umesto da saznaje istinu, bio bi on potinjavan zabludama
i iluzijama. Tajni uenik bi u izvesnom smislu postao vi
dovit, ali u osnovi bi samo veoj slepoi bio podvrgnut nego
ranije. Jer ranije je stajao bar u ulnom svetu vrsto i u
njemu imao neki odreeni oslonac: meutim on sada gleda
iza tog ulnog sveta i ne zna ta da misli o njemu, pre no
to stoji sigurno u j ednom viem svetu. On onda moda uup
te vie ne moe da razlikuje istinu od zablude i gubi svaku
orijentaciju u ivotu. - Upravo iz toga razloga jeste strplji
vost toliko potrebna u tim stvarima. Mora se uvek razmis
liti o tome, da duhovna nauka ne sme ii u svojim uput
stvima dalje nego to to dozvoljava potpuna dobra volja za
jedan ur,eden razvoj Hlotosovih cvetova, Razvile bi se prave
nakaznosti tih cvetava, ako bi Se oni dovodili do sazrevanja
pre nego to bi na miran nain stekli njima odgovarajui
oblik. Jer posebna uputstva duhovne nauke uzrokuju to
sazrevanje, ali oblik njima daje prikazani nain ivota.
Naroito utanan nain nege due je potreban za raz
voj desetolisnog lotosovog cveta. J er ovde se radi o tome da
se na svestan na.n naui da vlada i samim ulnim utiscima.
Za novog vidovitoga je to naroito nuno. Samo kroz to je
on u stanju da izbegne izvor bezbrojnih iluzija i duhovnih
proizvoljnosti.
C
ovek sebi obiono ne objanjava kakve sve
stvari vladaju njegovim pomislima, njegovim seanjima i
ime su oni sve izazvani. Uzmimo sledei sluaj. Neko se
vozi eleznicom. IOn je zabavljen nekom misli. Odjednom
njegova misao uzima sasvim nov pravac. On Se seti nekog
doivljaja koji je imao pre vie godina, i ovaj se splcte sa
njegovim sadanjim mislima. Ali on sada uopte nije pri
metio da je njegovo oko bilo upravljeno prema prozoru i
da je njegov pogled pao na neku linost, koja je bila slina
nekoj linosti koja je bila upletena u ovaj doivljaj kojeg
se on sea. To to je video uopte mu ne dopire do svesti,
nego samo njegovo dejstvo. Tako on veruje da mu je ta
stvar Hpala na um sama od sebe<{. Koliko li se toga u ivotu
deava na ovakav nain. Koliko se u naem ivotu odigrava
stvari, koje smo iskusili ili itali, a koje ovek nije doveo
u vezu sa sveu. Na primer. neko ne podnosi odreenu
boju; ali on uopte ne 7. na. da je to zato to je uitelj koji
ga je pre mnogo godina muio imao kaput te boje. Bez
brojne iluzije poivaju na tim vezama. Mnoge se stvari
utiskuju u duu pre nego to su pridrucne svesti. Moe
se dogoditi sledei sluaj. Neko u novinama proita o smrti
neke poznate linosti. Onda tvrdi sasvim odluno. da je on
t aj smrlni sluaj ve ,jue naslutio iako nije nita ni uo
86
ni video, to bi ga moglo dovesti na tu misao. I odista, kao
>od sebe< izronila je njemu }}jue<{ misao: taj e ovek um
reti. On samo neto nije primetio. On je nekoliko sati pre
nego to mu se }}jueranj a< misao pojavila bio u poseti
kod j ednog poznanika. Kod ovoga su na stolu bile neke
novine. On ih nije itao. Meutim nesvesno j e on uputio
ipak svoj pogled na vest o tekom oboljenju linosti o kojoj
jc rc. On nije bio svestan toga utiska. Ali njegovo dejstvo
je bilo 1 }>nasluivanjeH. - Ako ovek razmisli o takvim
stvarima, onda on moe da oceni kakav sve izvor iluzija i
fantastinosti poiva u takvim odnosima. A taj izvor mora
da zaepi onaj ko hoe da obrazuje svoj desetolisni lotosov
cvet. Jer se tim lotosovim cvetom mogu opaati u duama
duboko skrivena svojstva. Ali istinu u tim opaanjima ovek
moe oceniti samo onda, kada je postao potpuno osloboen
od navedenih zabluda. U tome cilju je potrebno da ovek
zagospodari onim to na njega deluje iz spoljanjeg sveta.
To se mora doterati do toga, da utiske koje ovek }nee<
da primi, stvarno i ne prima. Takva sposobnost se moe
razviti samo snanim unutranjim ivotom. To mora biti u
volji ovekovoj, da doputa da na njega deluju samo one
stvari na koje on obraa panju. i da se stvarno oslobodi od
utisaka ka kojima se on ne okree po svojoj volji. Ono to
ovek vidi, mora i h(eti da vidi, a ono na ta ne obrati
panju mora stvarno za njega da ne postoji. Ukoliko ivlji
i energiniji postane unutranji rad due, utoliko e se to
vie postii. - Tajni uenik mora izbegavati svako nepro
miljenjo gledanje i sluanje unaokolo. Za njega mora po
stojati samo ono, na ta on upravi svoje uho i oko. On mora
da se veba da i u najveoj galami ne mora nita da uje,
ako on nee da uje: on mora svoje oko da uini neoset
Ijivim za stvari na koje on ne gleda naroito. On mora biti
opkoljen kao nekim duevnim oklopom za sve nesvesne
utiske. - I na sam misaoni ivot on mora u tom pravcu
obratiti naroitu panju. On pred sebe stavlja jednu misao,
i pokuava da dalje misli samo ono to moe sasvim svesno,
u punoj slobodi da ulani u tu misao. Proizvoljne pomisli
on odbij-a. Ako on tu misao hoe da stavi u odnos sa bilo
kojom drugom, onda treba da se sa panjom priseti gde mu
je ta druga prila. - On ide jo dalje. Ako na primer ima
odreenu antipatiju prema bilo emu, on je suzbija i trai
da uspostavi svestan odnos prema toj stvari. Na taj se nain
sve manje meaju nesvesni elementi u njegov duevni ivot.
Samo takvim strogim samoodgojem postie deseto1isni 10-
tosov cvet oblik kakav bi trebalo da i ma. Duevni ivot
tajnog uenika mora postati i vot u paljivost i, i ono na La
87
panju on nee ili ne treba da upotrebi, od toga odista
mOra da se dri na udaljenosti. - Doda li se tom samood
goju meditacija koja odgovara uputstvima duhovne nauke,
onda lotosov cvet u oblasti eludane jamice dolazi do sa
zrevanja na pravi1an nain, i ono to je kroz ranije prika
zane duhoVe ulne organe imalo samo oblik i toplotu, do
bija duhovnu svetlost i boju. A kroz to se otkrivaju na
primer talenti i sposobnosti dua, snage i :krivena svojstva
u prirodi. Obojena aura ivih bia postaje time vidlji
va ; ono to j e oko nas objavljuje time svoja duevna svoj
stva. - Covek e priznati, da j e upravo u razvoju u toj
oblast potrebna najvea briljivost, poto je igra nesvesnih
seanja ovde neizmero ivahna. Kada to ne bi bio sluaj,
onda bi mnogi ljudi imali ulo o kome je upravo ovde re,
poto ono nastaje gotovo odmah, kad ovek odista utiske
svojih ula sasvim i potpuno ima u svojoj vlasti tako, da
su oni samo vie potinjeni njeovom obraanju odnosno
neobraanju panje. Ono ostaje nedelatno samo za vreme
dok mo spoljanjih ula to duevno ulo odrava u stanju
priguenja i tuposti.
Tee nego to je obrazovanje ovog opisanog lotosovog
cveta j e obrazovanje estolisnog, koji se nalazi u sredini
tela. Jer njegovo obrazovanje mora da se postigne potpunim
ovladavanjem itavog oveka kroz samosvest, tako da su
kod njega telo, dua i duh u potpunoj harmoniji. Ponaanje
tela, sklonosti i strasti due, misli i ideje duha moraju se
dovesti u potpun sklad. Telo mora biti toliko oplemenjeno
i proieno, da njegov organi ne nagone ni na to, to sc
ne deava u slubi due i duha. Dua ne treba da preko
tela bude gonjena na poude i strasti. koje protivree is
tom i plemenitom miljenju. Ali ni duh ne sre da kao ro
bovlasnik vlada duom svojim zapovestima i zakonima, ne
go treba dua da te dunosti i zapovesti izvrava iz vlastite
slobodne sklonosti. Dunost ne treba da lebdi nad tajnim
uerikom kao neto eu se on prilagoava protiv svoje
volje, nego kao neto to on izvrava zato to on to voli.
Tajni uenik mora razviti slobodnu duu, koja stoji u rav
notei izmeu ujnosti i duhovnosti. To on mora dovesti
dotle, da se on sre prepustiti svojoj ulnosti, poto je ona
toliko proiena, da je izgubila moc du ga privue dole
k sebi. Njemu vie ne treba da bude potrebno da obuzdava
svoje strasti, poto one od sebe idu za onim io je pravedno.
Sve dok je nuno da ovek mui sebe, on .ne moe biti
tajni ueik na nekom odreenom stepenu. Vrlina, na koju
ovek mora sebe tek da prinudi. za tajno uenitva je bez
vrednosti. Sve dok ovek jo ima neku poudu, ona smela
88
uenitvu, pa i onda ako se trudi da joj ne povlauje. Sve
jedno je da li ta pouda vie pripada telu ili vie dui.
Ako neko na pdmer izbegava neko nadraujue sredstvo,
da bi se prei ava o uzdravanjem od toga uivanja, onda
mu to pomae sa.mo onda, ako usled toga uzdravanja nje
govo telo ne osea nikakve tegobe. Ako je takav sluaj.
onda to pokazuje da telo udi za tim nadraajnim sredstvom,
pa je to uzdravanje bez vrednosti. U tom sluaju moe ba
be-uslovno biti potrebno da se ovek mora za prvo vreme od
rei cilja prema kome je poao i da eka da nastanu bolji us
lovi - moda tek u jednom drugom ivotu. Jedno razumno
odricanje j e u nekom stanju mnogo vei uspeh, nego nastoja
nje na stvari koja se pod datim uslovLma ba ne moe po
stli. Stavie, jedno razumno odricanje vie unapreu:ie raz
voj nego njemu protivno postupanje.
Onaj ko je razvio estolisni lotosov cvet, dolazi do op
hoenja sa biima koja pripadaju viim svetovima. ali samo
onda ako se njihovo postojanje pokazuje u svetu dua. Ali
tajno kolovanje ne preporuuje razvoj toga lotosovog cveta
pre nego to je uenik na tom putu daleko odmakao, tako
da moe svoj duh uzdii I jedan jo vii svet. J er to ula
enje u istinski duhovni svet mora uvek da prati obrazova
nje ovih lotosovih cvetava. U protivnom uenik zapada t
pometnju i nesigurnost. On bi dodue nauio da vidi, ali
bi mu nedostajala sposobnost da o vienom racuu.ie na
pravilan nain. - Ve je u tom to se zahteva za obl'azovan;e
estolisnog lotosovog cveta izvesna garancija protiv pomet
nje i nepostojanosti. Jer nee biti lako da neko zapadne u
tu pometnju ko je postigao potpunu ravnoteu izmeu ul
nosti (tela), strasti (due) i ideje (duha). Tpak je potrebno
jo neto vie od te gara
.
ncije. kada usled razvoja toga es
to1isnog lotosovog cveta oveku postanu zapaljiva bia sa
ivotom i sa samostalnou, a koja pripadaju jednom svetu
koji je skroz razliit od sveta njegovih fizikih ula. Da bi
imao sigurnost u tim svetovima, nije mu dovoljno obrazo
vanje ovog lotosovog cveta, nego njemu moraju tu da stoje
na raspolaganju jo vii organi. Potrebno
.
ie sad da se go
vori o razvoju tih jo viih organa; tada moe biti govora
i o drugim lotosovim cvetovima i o organizaciji duevnog
tela* sa drugih strana.


Po sebi se razume, da po smislu rei, izraz duevno
telo (kao i poneki drugi izrazi duhovne nauke) sadri neku
protivl'enost. Tpak se upotrebljava taj b:raz, poto vidovi lo saz
nanje zapaa neto, to se u duhovnom doivljava ta\w. \;aJ;o
se u fi1ikom zapaa telo.
89
Obrazovanje duevnog tela kako je upravo gore opisa
no, omoguuje oveku opaanje natulnih pojava. A onaj
ko hoe da se odista snae u tome svetu. ne sre da zastane
na tome stepenu razvoja. Sama pokretljivost lotosovih cve
tova nije dovoljna.
C
ovek mora biti u stanju da u punoj
svesti samostalno regulie i vlada kretanjem svojih duhov
nih organa. U protivnom on bi spoljanjim snagama i mo
ima postao lopta za igranje. Ako on to ne treba da postane,
onda on mora da stekne sposobnost sluanja takozvane
>unutranje rei .. , Da bi se to postiglo nije dovoljno da se
razvije samo duevno telo, nego se mora razviti i etersko
telo. To je ono fino telo, koje se vidovitom pokazuje kao
vrsta dvojnika fizikog tela. To je otprilike meustepen iz
meu telesnosti i duevnog tela.* Ako je ovek obdaren vi
dovitim sposobnostima, on moe sebi sa punom sveu od
sugerisati fiziku telesnost nekog oveka koji stoji pred
njim. To na jednom viem stepenu nije nita drugo nego
veba panje na nekom niem. Kao to ovek moe da od
vrati svoju panju od neega to je pred njim, tako da to
za njega ne bude tu, tako moe vidoviti za svoje opaanje
sasvim zbrisati neku fiziku telesnoc;t, tako da ona za njega
postane sasvim pl'ovidna. Ako on to uini prema nekom
oveku koji se nalazi pred njim, onda pred njegovim du
evnim okom ostaje jo takozvano etersko telo, osim du
evnog tela koje je vee nego ona dva i koje oba i proima.
Etersko telo je po veliini 1 obliku priblino jednako fizi
kom telu, tako da ispunjava i otprilike isti prostor, koji
zau:ima i ta fizika telesnost. Ono je do krajnosti nena i
fino organizovana tvorevina.* Njegova osnovna boja ne na
lazi se u sedam boja koje sadri duga. Ko moe da njega
posmatra, upoznaje jednu boju koja u stvari uopte ne po
stoji za ulno posmatranje. Mogla bi se najblie uporediti
sa bojom mladog breskvinog cveta. Ako ovek hoe da po
smatra etersko telo sasvim S3mo za sebe, onda mora za
posmatranje izbrisati i pojavu duevnog tela, slinom ve
bor panje kakva je opisana ranije. Ako se to ne uini,
onda se izgled eterskog tela preinauje usled duevnog tela
koje njega sasw'm proima.
No kod oveka su delii eterskog tela u stalnom kre
tanju. Bezbrojna strujanja se provlae kroz njega na sve
' Uporedi ovaj prikaz sa opisom I autorovoj knjizi Teo
sofija.
,. Molim fiziare da se ne spotiu na izraz etersko telo ...
Reju eter< treba da se nagovesti samo tananost tvorevine koja
dolazi u obzjr. Fizikalnu hipotezu o eterw< nikako ne treba
pomeali sa onim to se ovde navodi.
90
strane, Kroz ta strujanja se odrava i regulie ivot. Svaka
telesnost koja ivi ima jedno takvo etersko telo. Njega ima
ju i biljke i ivotinje. Njegovi tragovi su zaista za paljivog
posmatraa primetljivi ak i kod minerala. - Navedena
strujanja i kretanja su najpre sasvim nezavisna od ovekove
svesli kao to je od ovekove volje nezavisna delatnost srca
ili stmaka u fizikoj telesnosti. I sve dok ovek ne pre
uzme u svoje ruke svoje obrazovanje u smislu sticanja nat
ulnih sposobnosti, ostaje i ta nezavisnost. Jer upravo u
tom se i sastoji \lii razvoj na odreenom stepenu, da se
strujanjima i kretanjima elel"kog tela koja su inae ne
zavisna od svesti, pridrue i ona koja ovek izaziva na sves
tan nain.
Ako je tajno kolovanje napredovalo toliko, da su se
poeli kret
'
ati u prethodnim odeljcima oznaeni lotos?vi cve

tovi onda je uenik ve izveo i poneto od onoga, sto vodl
,
. .
stvaranju sasvim odreenih strujanja i kretanja I nJegovo
eterskom telu. Smisao je toga razvoja, da se u predelu fI
zikog srca obrazuje neka vrsta sredita, iz
.
koga
.
izlaz
strujanja i kretanja u najrazliitijim duhovl1lm

bolama l
oblicima. To sredite nije u stvarnosti samo tacka, nego
sasvim komplikovana tvorevina, jedan udesan organ. On
duhovno svetli i pl'esijava se u najrazliitijim bojama i po
kazuje oblike velike pravilnosti, koji mogu brzo da se me
njaju. I drugi oblici i strujanja boja teku od :oga oana
ka delovima ostale telesnosti pa jo i preko nje, prozIma
jui i prosvetljujui celo duevno telo. Ali najvanija od th
strujanja teku prema lotosovim cvetovima. a s
.
provlace
i kroz same njihove pojedine listove i reguhsu njIhovo
.
ok
retanje: onda na vrkovima listova struje napoje

da bl sc
izgubile u spoljanjem prostoru. Ukoliko j e nekI covek raz
vijeniji, utoliko je vei opseg kruga u kome se ire ta
strujanja.
.
.
U naroito bliskom odnosu prema prikazanom sredislu
nalazi se dvanaestolisni lotosov cvet. Ta struja

ja t

ku ne

posredno u njega. A kroz nj ega teku sk:oz na J ednOJ stran
strujanja prema esnaestolisnom i dvolIs
.
nom, a druoJ
(donjoj) strani prema osmo1isno.m, estol
.
snom l cetvorhs
nom lotosovom cvetu. U tom poretku lezI osnov, zbog cega
se u tajnom kolovanju naroita panja mora pos
.
vetiti ob
razovanju dvanaestolisnog lotosovog cveta. Ako bl se ovde
neto pogrei lo, onda bi morao nastati nered u celokupno
obrazovanju ovog aparata. Iz reenoga moe d se ocem,
koliko je tajno kolovanje osetljivo i intimno
.
kako e
tano mora postupati ako sve treba ela se 1'azvlJe na pn
kladan nain. Bez daljega je iz ovoga i vidljivo, da samo
91

onaj moe da govori o uputstvima za obrazovanje natulnih
sposobnosti, ko je sam na sebi iskusio sve to treba da
obrazuje na drugom, i zato je potpuno I prilici da sazna,
da li njegova uputstva vode sasvim ispravnim rezultatima.
Kad tajni uenik izvodi to to mu je tim uputstvima
propisano, onda on dovodi svoje etersko telo I takva stru
janja i kretanja, koja su I harmoniji sa zakonima j razvo
jem sveta kome pripada ovek. Stoga su ova uputstva uvek
odraz velikih zakona razvoja sveta. Ona se sastoje od po
menutih i slinih vebi meditacija i koncentracije, koje prime
njene na odgovarajui nain imaju opisana dejstva. Duhovni
uenik mora I izvesnim vremenima svoju duu potpuno
proeti sadrajem tih vebi, sa njima se takorei potpuno
unutranje ispuniti. Poinje se na sasvim j ednostavan nain,
koji je pre svega pogodan da razumno i umno miljenje
glave spusti dublje, uini unutranjim. Time se to miljenje
ini slobodnim i nezavisnim od svih ulnih utisaka i iskus
tava. Time se na neki nain sve sakuplja u jednu taku,
koju ovek ima potpuno u svojoj moi. Time se stvara jed
no privremeno sredite za strujanja eterskog tela. U prvo
vreme to sredite jo nije u predelu srca, nego u glavi. Vi
dovi tom se ono ta,mo pokazuje kao polazna taka kretanja.
- Samo takvo tajno kolovanje ima potpun uspeh koie
stvara prvo to sredite. Kada bi odmah od poetka to sre
dite bilo premeteno u predeo srca, onda bi taj novi vido
viti dodue mogao baciti izvestan pogled I vie svetove, ali
ne bi mogao stei ispravan uvid u odnos tih viih svetova
sa naim ulnim. A to je za ljude na savremenom stepenu
razvoja sveta jedna bezuslovna nunost. Vidoviti ne sre da
postane zanesenjak; on mora da zadri vrsto tlo pod no
gama.
To sredite I glavi e zatim, ako se na odgovara.iui
nain uvrstilo biti premeteno nanie, i to u predeo grk
ljana. To se postie daljim primenama vebi koncentracije.
Tada okarakterisana k,retanja eterskog tela zrae iz toga
predela. Ona rasvetljavaj u duevni prostor u ovekovoj oko
lini.
Dalje vebanje osposobljava tajnog uenika da sam od
reuje poloaj svog eterskog tela. Ranije je taj poloaj za
visio od snaga koje dolaze spolja i proizlaze iz [izike teles
nosti . Kroz dalji razvoj biva ovek u stanju da etersko telo
okree na sve strane. Tu sposobnost izazivaju strujanja koja
teku otprilike du obe ruke i svoje sredite imaju u dvo
lisnom lotosovom cvetu u predelu oiju. Sve to nastaje usled
toga to se zraenja koja polaze od grkljana pretvaraju u
krune oblike, od kojih izvestan broj prelazi ka dvo1isnom
92
lotosovo m cvetu, da bi otuda poli kao tala sava strujanja
tim putem du ruku. - Jedna druga posledica se sastoji u
tome, to se te struje na najtananiji nain prepliu i rava
ju i postaju neka vrsta pletiva, koje se kao neka mrea
(mreasta koa) preobraava u granicu itavog eterskog tela.
Dok ono ranije nije imalo nikakvog razgranienja prema van,
tako da su te ivotne struje iz opteg ivotnog mora nepo
sredno izlazile i ulazile, moraju sada ti uticaji izvana prola
ziti kroz tu koicu. Usled toga postaje ovek osetljiv prema
tim spoljanjim ivotim strujanjima. Ona mu postaju primet
Ijiva. - Sad je nastao i taj trenutak, da se ceo sistem struja
i kretanja premesti u sredite u predelu srca. To se deava
nastavljanjem vebi koncentracije i meditacije. A time je
postignut stepen na kome je ovek obdaren unutranjom
rei-. Sve stvari poprimaju od sada za oveka jedno novo
znaenje. One na neki nain u svom najunutranjijem biu
postaju duhovno ujne; one oveku govore o svom vlastitom
biu. Oznaena strujanja stavljaju njega u vezu sa unutra
njou sveta kome on pripada. On poinje sadoivljavati i
vot svoje okoline i moe uiniti da ovaj odjekuje u kreta
nju nj egovih lotosovih cvetava.
Time ovek stupa u duhovni svet. Ako je napredovao
tako daleko stie on novo razumevanje za ono to su govo
rili veliki uitelji oveanstva. Budini govori i evanelja,
na primer, na njega sada deluju na jedan novi nain. Oni
ga prostrujavaju jednim blaenstvom koje ranije nije ni
slutio. Jer zvuk njihovih rei prati ona kretanja i ritmove,
koje je on sada sam u sebi obrazovao. On sada moe nepo
sredno znati da jedan takav ovek kao Buda ili pisci evan
elja ne izgovaraju svoje objave nego one koje su njima
navirale od najunutranjijeg bia tih stvari . - Ovde treba
skrenuti panju na jednu injenicu, koja je dobro razum
ljiva samo iz prethodnog.
C
oveku naeg savremenog stepena
obrazovanja su svaako neshvatljiva mnoga ponavljanja u
Budinim govorima. Tajnom ueniku ona postaju neto, na e
mu on rado miruje sa svojim unutranjim ulom. J er ona od
govaraju izvesnim pokretima ritmike vrste u eterskom telu.
Predanost njima u potpunom unutranjem miru izaziva i
sazvuje sa takvim kretanjima. A poto su ta kretanja od
raz odreenih svetskih ritmova, koji takoe u izvesnim ta
kama predstavljaju ponavljanje i pravilno vraanje ka ra
nijem, onda se ovek sluanjem Bude na taj nain ui v
ljava u vezu sa tajnama sveta.
U duhovnoj nauci se govori o etiri svojstva koja o
vek mora da stekne na takozvanoj stazi proveravanja da bi
se uzdigao do vieg saznanja. Prvo od njih je sposobnost u
93
mislima razdvojiti zbilju od privida, istinu od golog mnenja.
Drugo svojstvo je pravilno ocenjivanje zbilje i stvarnoga I

odnosu prema prividu. Trea sposobnost se sastOjI I vec
I prethodnom delu ovog poglavlja pomenutom - izvra
vanju onih est svojstava: kontroli misli, kontrqli postupaka,
istrajnosti, trpeljivosti, veri i postojanosti. Cetvrto je ljubav
prema unutranjoj slobodi.
Neko isto razumno shvatanje onoga to sadre ta svoj
stva uopte ne koristi. Ona moraju biti tako prisajedinjena
dui da zasnivaju unutranju naviku. Uzmimo primera radi
prvo svojstvo : razlikovanje zbilje od privida. C

.
vek
n
:or

da se koluje da kod svake stvari koja se pred nJIm pOJaVI,
sasvim kao na po sebi razumljiv nain pravi razliku izmeu
onoga to je nebitno i onoga to ima znaaja. Covek moe
tako da se koluje samo ako u potpunom miru i strpljenju
pri svojim posmatranjima spoljanjeg sveta stalno nanovo
vri pokuaje u tom smislu. Na kraju na prirodan nain taj
pogled ostaje vezan za zbilju upravo tako kao to se ranije
zaustavlj ao na nebitnome. >Sve prolazno je samo jedno upo
reenje<< : ta istina postaje po sebi razumljivo ubeenje due.
A tako e se postupati i sa ostala navedena etiri svojstva.
Pod uticajem te etiri navike due, preobraava se u
stvari to fino etersko telo oveka. Onim prvim, razlikova
njem zbilje od privida. stvara se to oznaeno sredite u
glavi i priprema se ono I grkljanu. Za stvarno obrazovanje
su tada svakako potrebne vebe koncentracije o kojima je
govoreno ranije. One obrazuju, a te etiri navike dovode do
zrelosti. - Ako je pripremljeno sredite u predelu grkljana,
onda se postie ono naznaeno slobodno vladanje eterskim
telom i njegovo oblaenje i ograniavanje mreastim pleti
vom pomou pravilnog ocenjivanja zbilje u odnosu prema
nebitnom prividu. Ako ovek dospe do takvog ocenjivanja,
onda mu postepeno postaju primetne duhovne injenice. Ali
on ne treba da veruje, da treba izvravati samo postupke
koji se pred nekim razumnim procenjivanjem pojavljuju kao
znaajni. Svaki najbeznaajniji postupak, svaki mali zahvat
ruke ima u sebi neto znaajno u velikom domainstvu sve
mira i radi se samo o tome da se ima svest o tome znaaju.
N e radi se o potcenjivanju nego o pravilnom procenjivanju
svakodnevnih poslova u ivotu. - O est vrlina od kojih
je sastavljeno tree svojstvo ve smo govorili. One su I vezi
sa obrazovanjem dvanaestolisnog lotosovog cveta u predelu
srca. Prema njemu mora, kako je pokazano, da bude u
stvari voena ivotna struja eterskog tela. Cetvrto svojstvo :
ullenje ka osloboenju slui onda tome, da se eterski organ
u blizini srca dovede do sazrevanja. Ako to svojstvo postane
94
navika due, onda se ovek oslobadl od svega to zavisi
samo od sposobnosti njegove line prirode. On prestaje da
stvari posmatra samo sa svojeg posebnog stajalita. Nestaju
granice njegovog uskog samog-sebe koje ga okivaju za to
stajalite. Tajne duhovnog sveta stiu pristup u njegovu unu
tranjost. To je to osloboenje. Jer ovi okovi prinuuju o
veka da stvari i bia vidi tako, kako odgovara njegovom
linom nainu. Tajni uenik mora postati nezavisan, slobodan
od posmatranja stvari na taj lian nain.
Iz ovoga se vidi da propisi koji proizlaze iz duhovne
nauke deluju presudno duboko u najunutranjiju prirodu
oveka. A propisi o ta etiri navedena svojstva jesu takvi.
Oni se nalaze u jednom ili drugom obliku I svim pogledima
na svet, koji raunaju sa duhovnim svetom. Osnivai takvih
pogleda na svet nisu takve propise ljudima dali iz nekog
tamnog oseanja. Oni su to uinili upravo zbog toga to su
bili veliki posveeni. Svoje moralne propise su oni formirali
iz toga saznanja. Oni su znali kako ovi deluju na tu finiju
prirodu oveka, pa su hteli da njihovi sledbenici tu finiju
prirodu postepeno obrazuju. 2iveti u smislu takvih pogleda
na svet, znai raditi na svom vlastitom duhovnom usavra
vanju. A samo ako ovek to ini slui on toj celini sveta.
Sebe usavravati nije nikako sebinost. Jer nesavreni ovek
j e takoe i nesavreni sluga oveanstva i sveta. Covek slui
celini utoliko bolje, ukoliko je sam savreniji. Ovde vai :
Ako rua sama sebe ukraava, ukraava ona takoe i vrt.,
Osnivai znaajnijih pogleda na svet jesu stoga veliki
posveeni. Ono to dolazi od njih, tee u ljudske due. A
na taj nain sa oveanstvom napreduje i ceo svet. Na tom
razvojnom procesu oveanstva su posveeni radili sasvim
svesno. Sadraj njihovih uputstava je razumljiv samo ako
ovek uzme u obzir, da je on crpen iz poznavanja duboke
najunutranjije prirode ovekove. Posveeni su bili veliki
znalci i iz svojih saznanja su oni te ideale utiskivali ove
anstvu. Covek se tim voama pribliava ako se u svom vIa
.
.
stitom razvoju uzdigne do njihovih visina.
Ako je u nekom oveku obrazovanje eterskog tela po
elo na nain kako je u prethodnom opisano, onda mu se
otvara jedan sasvim novi ivot. I on mora tajnim kolova
njem u pravo vreme dobiti razjanjenja, koja ga osposob
ljavaju da se snae u tome novom ivotu. On, na primer,
pomou esnaestolisnog lotosovog cveta vidi duhovno likove
jednog vieg sveta. Sada on mora sebi da objasni, kako se
ti likovi razlikuju, prema tome kako ih prouzrokuju ovi ili
oni predmeti ili bia. Prvo na ta on moe da obrati panju,
95
to je da on moe na jednu odreenu vrstu ovih likova svojim
vlastitim mislima i osecajima vriti snaan uticaj, a na dru
ge ba nikakav ili samo u sasvim neznatnoj meri. Jedna vrst.
figura menja se odmah kada posmatra pri njihovom nastu
panjl ima misao: .to je lepo, a onda ako u toku gledanja
tu misao menja u ovu: to j e korisno<. - Ovo svojstvo ima
ju naroito likovi koji potiu od minerala ili predmeta izra
enih na vetaki nai n; njih menja svaka misao ili svako
oseanje sa kojim posmatra izlazi u susret. U manjoj meri
se to deava ve kod likova koji pripadaju biljkama ; a jo
manje se to deava kod likova koji odgovaraju ivotinjama.
I ovi su likovi pokretni i puni ivota. Ali ova pokretljiv05t
samo delimino potie od uticaja oveijih 'misli i oseaja ;
drugim delom utiu na njih uzroci na koje ovek nema ni
kakvih uticaja. A sad se u celom tom svetu likov;) pojavIju
.
je takva vrsta oblika, koji su u prvo vreme skoro potpuno
izuzeti od uticaja sa strane samog oveka. Tajni uenik moe
da se uveri u to, da ti likovi ne potiu ni od minerala, niti
su izraeni vetaki, a nisu ni od biljaka ni od ivotinja.
U tom sluaju, da bi mu bilo sasvim jasno, on sad mora
posmatrati one likove o kojima on moe znati, da njih pro
uzrokuju oseanja, nagoni, strasti i tako dalje drugih ljudi.
Ali u odnosu na te likove on moe da nae, da njegove
vlastite misli i oseaj i jo uvek imaju uticaj, iako j e ovaj
relativno mali. Unutar toga sveta likova uvek postoji neki
ostatak, na koji je taj uticaj beskrajno mali. - Upravo taj
ostatak obrazuje u poetku puta tajnog uenika ak vrlo
veliki deo onoga to on uopte vidi. Prirodu toga dela on
moe sebi da objasni samo ako posmatra samog sebe. Tu
on nalazi oblike koje je prouzrokovao on sam. Ono to on
sam ini, eli i tako dalje, to dolazi do izraaja u tim likovi
ma. Neki nagon koji j e u njemu, neka udnja koju on ima,
neka namera koju on neguje i tako dalje: sve se to po
kazuje u takvim likovima. Stavie, ceo njegov karakter se
otiskuje u nekom takvom svetu likova. Time ovek moe
svojim svesnim mislima i oseanjima da izvri uticaj na sve
likove koji ne potiu od njega samog; ali na one figure,
na koje j e on delovao svojim vlastitim biem u viem svetu,
on vie nema nikakvog uticaja odmah poto ih j e on stvorio.
Iz reenoga sad takoe proizlazi, da se u tom viem gledanju
ovekova unutranjost, vlastiti svet nagona, udnji i pred
stava, pokazuje u spoljanjim figurama isto onako kao i dru
gi predmeti i bia. Za vie saznanje taj unutranji svet po
staje deo spoljanjeg sveta. Kao kada bi u fizikom svetu
ovek bio sa svih strana okruen ogledalima i mogao da
posmatra svoj telesni lik, tako mu se u nekom viem sveht
duevno bie oveka pokazuje kao ogledaina slika.
96
Na tom slepenu razvoja j e za tajnog uenika nastupio
trenutak I kome on savldava onu iluziju koja proizlazi i7
line ogranienosti. On sada rmoe ono to j e I njegovoj li
nosti da posmatra kao spoljanji svet, onako kako je ranije
kao spoljanji svet posmatrao ono to j e delovalo na njego
va ula. Pomou tog iskustva on postepeno ui da sa sobom
postupa tako, kako je ranije postupao sa biima oko sebe.
Kada bi ovekov pogled u ovaj duhovni svet bio otvo
ren pre nego to bi bio dovoljno pripremljen na njegovo
bie, onda bi on u prvo vreme zastao pred okarakterisanom
slikom svoje vlastite due kao pred nekom zagonetkom. Li
kovi njegovih vlastitih nagona i strasti tu ga susreu u ob
licima koje on osea kao ivotinjske ili - ree - i kao
ljudske. Dodue ti ivotinjski 1ikovi toga sveta nikada nisu
sasvim isti sa onima fizikoga sveta, ali ipak imaju neku
udaljenu slinost. Neuvebani posmatrai bi ih zbilja mogli
smatrati jednakim. - Covek mora sada, kada stupa u taj
svet, da usvoji sasvim novu vrstu rasuivanja. Jer ne uzi
majui u obzir to to se stvari koje stvarno pripadaju ljud
skoj unutranjosti pojavljuju kao spoljanji svet, one se po
javljuju jo i kao ogledaina slika onoga to one u stvari
jesu. Ako ovek, na primer, ugleda tu neki broj onda ga
kao ogledalnu sliku mora itati obrnuto; 265 na primer znai
ovde uistinu 562. Neku loptu ovek vidi tako, kao da je L
njenom sreditu. Covek onda ima taj unutranji izgled tek
da prevede na pravilan nain. Ali i duevna svojstva se po
javljuju kao ogledaine slike. Neka elja, koja se odnosi na
neto spoljanje, pojavljuje se u liku koji se pokree prema
samom onom ko eli. Strasti koje imaju sedite u ovekovoj
nioj prirodi, mogu poprimiti oblik ivotinja ili slinih li
kova, koji navaljuju na tog oveka. U stvarnosti te strasti
zaista streme napolje, one trae predmet svog zadovoljenja
u spoljanjem svetu. Meutim to traenje napolje se u og
ledaInoj slici predstavlja kao napad na nosioca te strasti.
Ako j e tajni uenik. pre nego to se uzdigao do vieg
gledanja mirnim, stvarnim samoposmatranjem sam upoznao
svoja svojstva, onda e on i u trenutku kada njegova unu
tranjost istupi prema njemu u spoljanjoj ogledalnoj slici,
nai hrabrost i snagu da se ponaa na pravilan nain. Ljudi
koji takvim samoispitivanjem nisu dovoljno upoznali vlas
titu unutranjost, nee u ogledalnoj slici prepoznati sebe i
smatrae nju tad za tuu stvarnost. A njih e i poplaiti to
to vide, i rei e sebi, poto tu stvar nee moi da izdre,
da je sve to samo proizvod fantazije, da to ne moe da vodi
niemu. U oba sluaja bi sam ovek, usled svog nezrelog
postizanja izvesnog stepena razvoja, bio sudbonosna smetnja
vlastitom viem obrazovanju.
97
Neophodno je potrebno da tajni uenik proe kroz
duhovno gledanje svoje vlastite due, da bi prodirao ka vi
em. Jer ipak on u vlastitom samom-sebi ima ono duhovno
-duevno o emu on moe najbolje da rasuuje. Ako je on
prethodno stekao estito znanje o svojoj linosti u fizikom
svetu i ako mu u susret prvo izie sliJ;;a te linosti u viem
svetu, onda on moe da uporeuje jedno i drugo. On moe
to vie dovesti u vezu sa neim njemu poznatim, i tako
moe poi od jednog vrstog uporita. Ako bi naprotiv pred
njega stupilo jo i vie drugih duhovnih bia, on u prvo
vreme ne bi bio I stanju da o njihovim svojstvenostima i
sutini sebi prui bilo kakvo razjanjenje. On bi uskoro
osetio kako mu nestaje tlo ispod nogu. Stoga se nikako ne
moe dovoljno esto naglasiti, da je siguran pristup viem
svetu onaj, koji vodi preko temeljnog znanja i rasuivanja
o vlastitom biu.
Dakle to to ovek na svome putu za vii svet prvo
susree, jesu duhovne slike. Jer ta stvarnost koja odgovara
ovim slikama i jeste u njemu samom. Stoga tajni uenik
mora biti zreo da na tom prvom stepenu ne trai grube
realnosti, nego da te slike posmatra kao ono pravo. A I tom
svetu slika on uskoro upoznaje neto novo. Njegovo nie
samo-sebe se nalazi pred njim samo kao ogledaIna slika ;
ali u sredini u toj ogledalnoj slici se pojavljuje prava stvar
nost onog vieg samog-sebe. Iz slike nie linosti je vidljiv
lik onog duhovnoga ja. I tek iz ovoga .e predu niti prema
drugim viim duhovnim stvarnostima.
I onda je dolo vreme da se upozna dvolisni lotosov
cvet u predelu oiju. Ako on zapone po sebi da se kree,
onda nalazi ovek mogunosti da svoje vie ja stavi u vezu
sa nadreenim duhovnim biima. Struje koje teku od ovog
lotosovog cveta, kreu se prema viim stvarnostima tako,
da su oveku potpuno svesna odgovarajua kretanja. Kao
to svetlost ini oku fizike predmete vidljivim, tako ta stru
janja ine vidljivim duhovna bia viih svetova.
Pomou uronjavanja u predstave koje proizlaze iz du
hovne nauke, a koje sadre osnovne istine, ui uenik da
pokree i diriguje strujanjima onog lotosovog cveta.
Na ovom stepenu razvoja se sasvim naroito pokazuje
ta je zdravo rasuivanje i bistro logiko kolovanje. Mora
se samo razmisliti o tome da se tu vie samo-sebe, koje je:
do tada kao u klici nesvesno dremalo u oveku, raa u sves
nom postojanju. Ne radi se recimo samo u slikovItom, nego
I sasvim stvarnom smislu, radi se o jednom roenju u du
hovnom svetu. I to roeno bie, to vie samo-sebe, mora na
svet doi sa svim potrebnim organima i sklonostima, ako
98

treba da bude sposobno za livot. Kao to priroda mora da
se stara da dete na svet doe sa dobro obrazovanim uima
i oima, tako se moraju zakoni vlastitog razvoja nekog a .
.
veka brinuti da njegovo vie samo-sebe stupi u postojanje
sa potrebnim sposobnostima. A ti zakoni koji sami vre ob

raza vanje viih organa tog duha nisu drugi, nego zdravl
zakoni uma i morala fizikoga sveta. Kao to u majinom
krilu sazreva dete, tako l fizikom samom-sebe sazreva ovaj
duhovni ovek. Zdravlje deteta zavisi od normalne delat
nosti prirodnih zakona u majinom krilu. Zdravlje ovog du
hovnog oveka je na slian nain uslovljeno zakonima obi
nog razuma i u fizikom ivotu delatnag uma. Niko ne mOle
roditi neko zdravo vie samo-sebe, ko u fizikome svetu ne
ivi i ne misli zdravo. Prirodni i umu saobrazan ivot jesu
osnove svakog pravog razvitka duha. - Kao to dete u maj
inom krilu ve ivi prema prirodnim snagama koje posle
roenja zapaa svojim ulnim organima, tako ovekovo vie
samo-sebe ivi prema zakonima duhovnog sveta ve za vre
me fizikog postoj anja. I kao to dete iz j ednog tamnog i
votnog oseanja prima u sebe te odgovarajue snage, tako
to moe ovek sa ovim snagama duhovnog sveta, pre nego
lo se rodi njegovo vie samo-sebe. Stavie, on to mora
initi, ako ovo poslednje treba da doe na svet kao potpuno
razvijeno bie. Ne bi bilo pravilno kada bi neko kazao: ja
ne mogu uenja duhovne nauke primiti pre nego to ja sam
progledam. Jer bez udubljivanja u duhovno istraivanje on
uopte ne moe doi do pravog vieg saznanja. On bi bio
tada u istom poloaju kao kada bi dete I majinom krilu
oklevalo da upotrebi snage koje mu prilaze kroz majku i
htelo da eka dok ne bude u mogunosti da ih pribavi
samo. Kao to zaetak deteta u oseanju ivota doivljava
ispravnost onoga to mu se prua, tako ovek koji nije vido
vit moe da doivi istinu ovih uenja duhovne nauke. PO
stoji jedan uvid u ta uenja izgraen na oseanju istine i
na bistrom, zdravom i svestranom rasuivanju uma i onda
ako ovek jo ne vidi duhovne stvari. Covek mora ta mis
tika saznanja prvo uiti i sebe upravo kroz to uenje pri
premiti za ovo gledanje. Covek koji bi doao do gledanja
pre nego to je u tom smislu uio, bio bi slian detetu, koje
je dodue roeno sa oima i _uima, ali bez mozga. Pred njim
bi se irio itav svet boja i zvukova ; ali ono sa tim ne bi
nita moglo poeti.
Dakle ono to je oveku prethodno jasno kroz oseanje
istine, kroz razum i um, to postaje na oznaenom stepenu
tajnog kolovanja vlastiti doivljaj. Tada on ima neposredno
znanje o svome viem samom-sebi. I on ui i upoznaje, da
99
je to vie samo-sebe u vezi sa duhovnim biima vie vrste
i da sa njima obrazuje j edno jedinstvo. Dakle on vidi kako
j

poreklo tog nieg samog-sebe iz jednog vieg sveta. I
njemu se pokazuje da njegova via priroda nadivljuje niu.
Sada on

oe sam da razlikuje ono svoje prolazno od onoga


sv
.
oga trajnoga. To ne znai nita drugo, nego da se on iz vla
S:ltog edanja

i ra

umevanju uenja utelovljenju (in


k

rn

cIJl) tog vlseg samog-sebe I jedno nie. Njemu sada


biva Jasn
.
o, da j

on u jedn

j vioj duhovnoj vezi, da su nje


ova svoJstva, nJ
"

ova sudbma posledica te veze. On upozna


J
:
zakon svoga Zivota, karmu. On uvia da j e njegovo nie

o-sebe, onakvo kakvo ispunjava svoje savremeno posto


JanJe, samo jedan lik koji moe uzeti njegovo' vie bie. I on
u

oava pred sob

m mogunost da na sebi radi iz svoga vieg


samog-sebe da bl postao savreniji i uvek savreniji. Od tada
on moe da uoava i velike razlike izmeu ljudi s obzirom na
?
jihove stepene savrenosti. 'On opaa da ima ljudi koji stoje
Iznad njega, koji su ve postigli stupnjeve koji se jo nalaze
pred njim. On uvia da uenja i dela takvih ljudi potiu od
nadahnua iz j ednog vieg sveta, Sve to on ima da zahvali
svom prvom vlastitom pogledu u taj vii svet. Ono to se
naziva veliki posveeni oveanstva, sada poinje za njega
da bude injenica,
Ovo su darovi za koje tajni uenik zahvaljuje tom ste
penu svog razvoj a: uvid I svoje samo-sebe, u uenje o llte
lovljenju ili inkarn

ciji toga vieg samog-sebe u jedno nie,


u zakon po kome J e ivot u fizikom svetu ureen prema
duhovnim zavisnostima - zakon karme, te konano u po
stojanje velikih posvenih.
Stoga se i kae nekom ueniku koji je postigao taj ste
pen
: .
da je kod njega potpuno nestala sumnja. Ako je on
r

ogao da stekne neku na osnovu uma i zdravog mi


Je

J
w

Izgraenu
.
veru, sada mesto te vere stupa puno znanje
l melm pokoleblJivo uvianje.
Religije su u svojim ceremonijama, sakramentima i ri
tualima dale spoljanje vidljive odraze viih duhovnih zbi
v

ja i bia. To moe da odrie samo onaj ko jo nije pro


VIdeo dubine velikih religija. Ali onaj, ko sam gleda u tu
d

h
V
u stvarnost, razumee i veliko znaenje onih spolja
vldlJl
.
v

h postupaa. Za njega e onda sama ta religiozna slu


ba bIh odraz njegovog saobraaja sa duhovno nadreenim
svetom.
Vidljivo je na
.
koji je nain tajni uenik, postizanjem
toga stepena razvoJa postao stvarno novi ovek. On moe
sada postepeno

zre
.
ati za to, da pomou strujanja svoga
e
.
terskoga tela dlf1guJe pravim viim elementom ivota i da
time postigne visoku slobodu prema svojoj fizikoj telesnost.i .
100

VII. POGLA VLJE
PROMENE U ZIVOTU SANJANJA TAJNOG UCENIKA
Nagovetaj, da je tajni uenik postigao ili da e ipak us
koro postii u prethodnoj glavi opisani stepen razvoja, jeste
promena koja se deava u nj egovom ivotu sanjanja. Ranije
su mu snovi bili zbrkani i proizvoljni. Sada poinju poprimati
pravilan karakter. Njihove slike postaju s puno smisla po
vezane, kao i predstave svakidanjeg ivota. U njima je
mogue upoznati zakon, uzrok i posledicu. Menja se takoe
i sadraj tih snova. Dok su se ranije mogli opaati samo
odjeci dnevnog ivota, preob1ikovani utisci okoline ili stanja
vlastite telesnosti, sada se pojavljuju slike iz jednog sveta
koji j e ranije bio oveku nepoznat, Razume se, u poetku
se zadrava opti karakter ivota sanjanja, u toj lneri, to
se sanjanje od budnog predstavljanja razlikuje po tome to
ono I simbolima daje ono to hoe da izrazi. Paljivom po
smatrau ivota sanjanja ne moe izmai ta simbolinost.
Covek, na primer, sanja da je uhvatio neku runu ivotinju
i u ruci ima neprijatan oseaj. Probudi se i primeti da je
rukom uhvatio kraj krevetskog pokrivaa. Opaaj se dakle
ne izraava neizmenjen, nego preko okarakterisanog simbola.
- Ili ovek sanja da bei pred nekim goniocem, osea pri
tom strah. Prilikom probuenja se pokae da je za vreme
spavanja imao lupanje srca. Stomak napunjen teko svar
ljivom hranom, izaziva zastraujue slike snova. Takoe se
i dogaaji u okolini usnulog oveka ogledaju u snu kao
simboli. Kucanje sata moe izazvati sliku ete vojnika, kOJI
mariraju uz lupanje doboa. Pad stolice moe biti uzrok
itave jedne drame, u kojoj se udar odraava kao pucanj i
tako dalje. - Taj simbolski nain izraavanja ima sad i sre
deno sanjanje oveka ije etersko telo poinje da se razvija,
Ali ono prestaje da odraava samo injenice fizike okoline
i vlastitog ulnog tela. Kao to pravilni postaju oni snovi
koji svoj uzrok imaju u opisanim stvarima, tako se tu me
aju i takve slike snova koje su izraz stvari i odnosa jed
nog drugog sveta. Tu se prvo stiu iskustva koja su nepri
.
stupana obinoj dnevnoj svesti. - Ali nikako se ne sre
verovati da ijedan pravi mistiar te stvari, koje na taj nair
sneno doivi, uzima ve kao podlogu za bilo kakva merodav
na saoptenja nekog vieg sveta. Takve doivljaje sanjanja
ovek ima da smatra samo kao prvi znak nekog vieg raz
voja. - Uskoro nastaje i sledea posledica te injenice. Slike
snova tajnog uenika nisu vie kao ranije nezavisne od up
ravljanja razboritim razumom; ovaj njih ureduje i po redu
101
pregleda, kao to to ini i sa predstavama i oseanjima
budne svesti. Postepeno, upravo sve vie nestaje razlika iz
meu te svesti sanjanja i ovog stanja budnoe. Onaj ko
sanja u punom smislu rei j e za vreme ivota sanjanja bu
dan; to znai, on se osea kao gospodar i voa svojih sli
kastih predstava.
Za vreme sanjanja nalazi se ovek stvarno u jednom
svetu koji j e razliit od sveta njegovih fizikih ula. Samo,
ovek sa nerazvijenim duhovnim organima nije u stanju
da sebi o tom svetu obrazuje bilo kakve druge osim na
znaenih zbrkanih predstava. Taj svet za njega postoji samo
toliko, koliko bi ulni svet postojao za jedno bie koje II
najboljem sluaju ima sasvim poetne zametke oiju. Zato
ovek u tome svetu ne moe ni videti nita drugo, nego
pasli ke i odraze obinog ivota. A njih moe u sanjanju da
vidi usled toga, to njegova dua kao slike sama svoja dnev
na opaanja uslikava u tkivo iz kojeg se sastoji onaj drugi
svet. Coveku treba da j e jasno, da on pored svog obinog
svesnog dnevnog ivota ima jo jedan drugi, nesvesni ivot,
koji vodi u oznaenom drugom svetu. Sve to opaa i misli,
ukopava on u otiscima u taj svet. Te otiske on moe da vidi
upravo samo ako su razvijeni lotosovi cvetovi. Ali kod sva
kog oveka uvek postoje izvesni oskudni zameci lotosovih
cvetova. Za vreme dnevne svesti on ne moe nita da opaa
pomou njih, poto su ti utisci za njega sasvim slabi. Raz
lozi za to su slini onima usled kojih se danju ne mogu vi
deti zvezde. Za opaanja se one ne pojavljuju zbog sunane
svetlosti koja mono deluje. Tako i ti slabi duhovni utisci,
u odnosu na mone utiske rizikih ula ne dolaze do izraza,
Kada su vrata spoljanjim ulima zatvorena u spavanju,
onda ti utisci zbrkano zasvetle. Onda onaj ko sanja prime
uje iskustva steena u jednom drugom svetu. Ali, kao to
je reeno, u poetku ta iskustva nisu nita drugo nego ono
sto je samo to na fizika ula vezano predstavljanje utisnulo
I duhovni svet. - Tek razvijeni lotosovi cvetovi omoguuju
da se tamo ocrtaju objave koje ne pripadaju fizikom sve
Lu. A s razvijenim eterskim telom nastaje onda puno zna
nje o tim ocrtavanj ima koja potiu iz drugih svetova. -
- Time je zapoet saobraaj oveka I jednom viem svetu.
I ovek mora sada - pomou uputstava tajnog kolovanja
- da najpre postigne neto dvojako. Na prvom mestu mo
ra mu hiti mogue da sasvim potpuno kao u bdenju opaa
i u sanjanju uinjena posmatranja. Ako je to postigao, onda
e on biti doveden do toga da ista ta opaanja vri i za
vreme obinog budnog stanja. Njegova panja upravljena
na duhovne utiske se jednostavno ureduje tako, da ii utisci
102

naspram fizikih vie ne moraju da nestanu, nego ih on mo
e neprestano imati pored njih i sa njima.
Ako je tajni uenik stekao tu sposobnost, onda se pred
nj egovim duhovnim okom upravo pojavljuje neto od one
slike, koja je opisana u prethodnoj glavi. On od tada moe
da opaa ono to se nalazi u duhovnom svetu kao uzrok za
to fiziko. I on moe pre svega da I ovom svetu upozna svo
j e vie samo-sebe. - Njegov j e sledei zadatak da na iz
vestan nain Ul'aste u to vie samo-sebe; to znai, da ga
stvarno smatra kao svoje pravo bie i da se prema njemu
ponaa na odgovarajui nain. Sada on sve vie stie pred
stavu i ivo oseanje o tome da je njegovo fiziko telo i ono
to je ranije nazivao svoji'm j a. samo orue viega ja.
On stie oseaj prema niem samom-sebe onakav kakav o
vek ogranien na ulni svet ima prema nekom alatu ili vo
zilu kojim se slui. Kao to ovek vozilo kojim se vozi ne
smatra svojim ..ja i pored toga to kae: ..Ja se vozim
kao i Ja idem, tako razvijen ovek kada kae Ja ulazim
kroz vrata ima zapravo predstavu : Ja unosim svoje telo
kroz vrata. Samo, to za njega mora biti tako po sebi razum
ljiv pojam, da on ni u jednom trenutku ne izgubi vrsto tlo
fizikog sveta, da usled toga nikada ne nastane oseanje otu
enja od ulnog sveta. Tajni uenik ne sre postati zanese
njak, sanjar ili fantasta; on ne sre kroz viu svest svoj
ivot u fizikom svetu osiromaiti, nego obogatiti, onako
kako ga obogauje onaj, ko umesto svojih nogu upotrebljava
eleznicu da bi preao neki put.
Ako j e tajni uenik postigao takav ivot u svom viem
Ja, onda - ili tavie, ve za vreme sticanja te vie svesti -
njemu postaje jasno, kako on tu duhovnu snagu opaanja
moe pl'obuditi u postojanje u onom organu koji j e stvoren
u predelu srca, i da j e vodi pomou strujanja okaraktelisa
nih u prethodnom poglavlju. Ta snaga opaanja je jedan
elemenat vie tvarnosti, koji polazi og oznaenog organa i
sijajuom lepotom struji kroz lotosove cvetove koji se po-
kreu, a takoe i kroz druge kanale izobraenog eterskog tela.
On zrai odavde napolje u okolni duhovni svet i ini ga du
hovno vidljivim, kao to suneva svetlost ini fiziki vidlji
vim predmete kada na njih pada spolja.
Kako se ta snaga opaanja proizvodi u organu srca,
to moe samo postepeno da se razume pri samom tom ob-

razovanJu.
Covek moe jasno kao predmete i bia opaati duhovni
svet upravo tek kada na takav nain uzmogne okarakteri
sani organ opaanja slati kroz svoje etersko telo i prema
: 103
spoljanjem svetu, te time osvetliti predmete. - Iz toga se
vidi da potpuna svest o nekom predmetu duhovnog sveta
moe nastati samo ako ovek sam na njega baci tu duhovnu
svetlost. Uistinu Ja koje proizvodi taj organ zapaanja,
uopte ne stanuje u ljudskom fizikom telu nego - kako
j e pokazano - izvan njega. Organ srca je samo ono mesto
na kome ovek od spolja zapali taj duhovni organ svetlosti
Kada ga on ne bi zapalio ovde, nego na nekom drugom mestu,
onda duhovna zapaanja izvedena pomou njega ne bi imala
nikakve veze sa fizikim svetom. Meutim ovek ak treba
sve vie duhovno da dovodi u vezu upravo sa fizikim sve
tom i da k,roz sebe puta da ono deluje na taj svet. Organ
srca je upravo ono pomou ega vie ja svoje samo-sebe
ini svojim oruem i iz ega se ono ovim slui.
No oseaj koji ima razvijeni ovek prema stvarima
duhovnog sveta jeste drugaiji nego oseaj ulnog oveka
prema fizikom svetu. Ovaj se osea na nekom mestu ulnog
sveta i za njega su zapaeni predmeti >izvan njega. Duhov
no razvijen ovek, naprotiv, osea se sa duhovnim predme
tom svog zapaanja kao sjedinjen, kao u njegovoj .. unutra
njosti. On u stvari I duhovnom prostoru putuje od mesta
do mesta. Zato se on I jeziku tajne nauke naziva i putnik.
On u poetku nije nigde kod kue. - Kada bi on ostao kod
samog tog putovanja, onda ne bi mogao I duhovnom pro
storu stvarno da odredi nijedan predmet. Kao to se neki
predmet ili mesto u fizikom prostoru odreuju tako to se
polazi od neke odreene take, tako mora to da bude i kod
tog dohvaenog drugog sveta. I tu treba bilo gde potraiti
neko mesto koje se prvo istrai sasvim precizno i za sebe
duhovno prisvoji. U tom mestu mora sebi ovek da zasnuje
duhovni zaviaj i onda sve drugo stavi I neki odnos prema
tome zaviaju. I ovek koji ivi u fizikom svetu vidi sve
tako kako mu to odreuju predstave njegovog fizikog zavi
aja. Jedan ovek iz Berlina i nehotice opisuje London dru
gaije nego Parianin. Samo sa duhovnim zaviajem je ipak
drugaije nego sa fizikim. Fiziki je ovek roen bez svo
jeg sudelovanja, I njemu je on za vreme mladosti instiktivno
primio niz predstava kojima se nadalje sve nesvojevoljno
osvetljava. Ali duhovni zaviaj je ovek sam za sebe obra
zovao sa punom sveu. Stoga polazei od njega, rasuujE;
ovek i sa punom jasnom slobodom. - To obrazovanje j ed
nog duhovnog zaviaja naziva se u jeziku duhovne nauke
sagraditi kolibu<.
Duhovno gledanje na tom stepenu protee se u prvo
vreme na duhovne odraze fizikog sveta. ukoliko se ti odrazi
.
nalaze u takozvanom astralnom svetu. U lom svetu se na-
104
lazi sve ono to je po svome biu jednako ovekovim nago
nima, oseanjima, udnjama i strastima. Jer svima ulnim
stvarima koje okruuju oveka pripadaju i snage koje su
srodne tim ovekovim snagama. Na primer, neki kristal je i
svoj oblik izliven snagama koje se prema viem pogledu
pokazuju kao neki nagon koji deluje u oveku. Slinim sna
gama se vodi sok kroz sudove biljke, cvetovi se dovode do
otvaranja i semene ahure do prskanja. Sve te snage do
bijaju oblik i boju za razvijene duhovne organe opaanja,
kao to predmeti fizikog sveta imaju oblik i boju za fi
zike oi. Na opisanom stepenu svog razvoja tajni uenik
vidi ne samo kristal, biljku, nego i oznaene duhovne snage.
A on vidi ivotinjske i ljudske nagone ne samo kroz fizika
ivotna ispoljavanja njihovih nosilaca, nego i neposredno kao
predmete, kao to u fizikom svetu vidi stolove i stolice.
Sav svet instinkata, nagona, elja, strasti neke ivotinje ili
oveka postaje astraIni oblak u koji biva uvijeno to bie -
postaje aura.
Na tom stepenu svojeg razvoja vidoviti dalje opaa i
stvari, koje skoro ili sasvim izmiu ulnom dohvatanju. On
na primer moe da primeti astrainu razliku izmeu prosto
rije koju velikim delom ispunjavaju ljudi podlo nastrojeni
i druge u kojoj prisustvuju linosti plemenitih oseanja. U
nekoj bolnici nije samo fizika, nego i duhovna atmosfera
drugaija nego u jednoj dV2rani za igranke. Neki trgovaki
grad ima drugaiji astraini vazduh nego neki univerzitetski.
U poetku e sposobnost opaanja nekog oveka koji je po
stao vidovit biti samo slabo razvijena za takve stvari. Ona
e se u poetku prema opisanim predmetima odnositi kao
svest sanjanja ulnog oveka prema njegovoj budnoj svesti.
Ali postepeno e se on potpuno probuditi i na tome stepenu.
Najvia tekovina posveenoga koji je postigao okarak
terisani stepen gledanja jeste ona, na kojoj mu se pokazuju
astraIne reakcije ivotinjskih i ljudskih nagona i strasti. Je
dan postupak pun ljubavi prati neka druga astralna pojava,
nego neki drugi koji proizlazi iz mrnje. Besmislena udnja
pored same sebe pokazuje jo i jednu runu astralnu pasliku,
a naprotiv na neto vsoko upravljen oseaj jednu lepu. Te
paslike se za vreme fizikog ljudskog ivota mogu videti
samo slabo. Jer ivot I fizikom svetu se suprotstavlja nji
hovoj snazi. Neka elja za nekim predmetom proizvodi na
primer jednu takvu ogledainu sliku pored one kako se ta
elja sama pojavljuje u astralnom svetu. A ako se ta elja
zadovolji dobijanjem tog fizikog predmeta ili bar postoji
mogunost takvog zadovoljenja, onda e ta paslika biti sa
I
0
neka vrlo slaba priina. Do svog punog znaaja ona dolazi
105
tek posle smrti oveka, kad dua jo uvek prema svojoj pri
rodi, mora takvu elju da gaji ali ne moe vie da je Z:.
dovolji, poto za to ne postoji ni taj predmet ni taj fiziki
organ.
C
ulno nastrojen ovek e i posle svoje smrti imati na
primer udnju za uivanjem u jelu i piu. Meutim njemu
sad nedostaje mogunost njenog zadovoljenja, poto on ipak
za to nema vie nepce. To ima za posledicu da ta elja pro
izvodi naroito estoku pasliku koja onda duu mui. Ta is
kustva preko paslika ove nie duevne prirode posle smrti,
nazivaju se doivljajima u carstvu dua, posebno u onom
mestu udnja. One nestaju tek kada se dua proisti od svih
udnja koje su upravljene prema fizikom svetu. Tek se
tada ova dua uzdie u viu oblast (duhovni . svet) . - Ako
su te paslike i slabe kod oveka koji jo fiziki ivi, ipak
one postoje i prate oveka kao njegove naklonjenosti ud
njama, kao to koretu prati njen rep. I vidoviti ih moe
videti, ako je postigao odgovarajui stepen razvoja.
Na opisanom stadijumu ivi tajni uenik I takvim is
kustvima i u svemu onom to je tome srodno. Do viih du
hovnih doivljaja na tome stepenu razvoja, on jo ne moe
tii. Odavde se on mora uzdii jo navie.
106
VIII. POGLA VLJE
POSTIZANJE KONTINUITETA SVESTI
C
ovekov ivot protie u promenama tri stanja. To su:
budnoa, spavanje ispunjeno snovima i duboko spavanje bez
snova. Moe se razumeti kako se stie do viih saznanja du
hovnog sveta, ako ovek sebi obrazuje predstavu o tomi:
kakve se promene u odnosu na ta tri stanja moraju desiti
kod oveka koji hoe da trai takvo saznanje. Pre nego tc
je ovek proao kroz kolovanje za ta saznanja, njegova s
svest stalno prekida pauzama mirovanja u spavanju. U tim
pauzama dua nita ne zna o spoljanjem svetu, a nita ni
o samoj sebi. Samo povremeno iz opteg mora besvesnostl
izronjavaju snovi, koji se nadovezuju na dogaaje spolja
njeg sveta ili na stanja vlastitoga tela. Najpre se u sanja
nju vidi samo naroito izraavanje ivota u spavanju, pa
se stoga govori uopte samo o dva stanj a : spavanju i bu c
noi. Za duhovnu nauku, meutim, sanjanje ima samostalnu
znaenje pored ova dva druga stanja. U prethodnom poglav
Iju je opisano kakva se promena deava I ivotu sanjanja
oveka koji preduzima uzdizanje prema viem saznanju. Nje
govi snovi gube beznaajni, nepravilan i nepovezan karak
ter i postaju sve vie svet ispunjen pravilnou i poveza
nou. Zatim pri daljem razvitku taj, iz sveta sanjanja ro
eni novi svet, ne samo da po unutranjoj istinitosti nita
ne zaostaje za spoljanjom ulnom stvarnosti, nego se u nje
mu objavljuju injenice koje u punom smislu te rei pred
stavljaju jednu viu stvarnost. U ulnom svetu su naime svu
da sakrivene tajne i zagonetke. Taj svet odista pokazuje
dejstva izvesnih viih injenica ; ali ovek koji svoje opa
anje ogranii samo na svoja ula, ne moe prodreti do tih
uzroka. Tajnom ueniku se ti uzroci delimino otkrivaju I
prikazanom stanju, obrazovanom iz ivota sanjanja, ali to
stanje kod njega nikako ne ostaje. - On svakako ne sre
ta otkrivenja smatrati za stvarna saznanja sve dok mu se
te iste stvari ne pokau jo i za vreme obinog budnog i
vota. Ali on postie l to. On se razvija za to, da to stanje
koje je sebi prvo stvorio iz ivota sanjanja preuzme I budnu
svest. Tada je za njega ulni svet obogaen neim sasvim
novim. Kao to neki ovek koji je roen slep i operisan,
posle svog progledavanja smatra stvari svoje okoline oboga
enim za sva ona opaanja oima, tako ovek koji je na
opisani nain postao vidovit, ceo svet koji ga okruuje vidi
sa novim svojstvima, stvarima, biima i tako dalje. On oc
tada ne mora da eka na sanjanje, da bi iveo u jednom
107
I
I
drugom svetu, nego on moe da se prenese I opisano stanje
za vie opaanje uvek kada je to pogodno. To stanje ima
onda za njega slian znaaj, kakav I obinom ivotu ima
opaanje stvari pri delatnim ulima prema opaanju kada
ula nisu delatna. U pravom smislu rei moe se upravo
kazati : tajni uenik otvara ula svoje due i gleda stvari
koje moraju ostati sakrivene telesnim ulima.
To stanje onda obrazuje samo prelaz prema jo viim
stepenima saznanja tajnog uenika. Nastavi li vebe koje
mu slue pri njegovom tajnom kolovanju. onda e on posle
odgovarajueg vremena nai, da se opisana korenila pro
mena deava ne
'
samo I njegovom ivotu sanjanja, nego da
se ovaj preobraaj protee i na ranije duboko spavanje bez
snova. On primeuje da potpuna besvesnost u kojoj se ranije
nalazio za vreme toga spavanja, biva prekidana posebnim
svesnim doivljajima. Iz opteg mraka spavanja izranjavajn
vrste zapaanja koje on ranije nije poznavao. PriT'odno je,
nije lako opisati ta zapaanja, poto je na jezik stvoren
samo za ulni svet, pa se zato mogu nai samo pribline
rei za ono to uopte ne pripad ulnom svetu. Ipak se
te rei u prvo vreme moraju upotrebiti za opis viih svetova.
To moe da se uradi samo tako to se mnogo toga kae u
metaforama. u slikama. A poto j e sve u svetu srodno jedno
sa drugim, onda je i to mogue. Stvari i bia viih svetova
su sa onima ulnoga sveta srodne bar toliko da ipak -
kada postoji dobra volja - neka predstava o tim viim sve
tavima moe da se postigne i pomou rei koje se koriste
za ulni svet. Samo j e uvek potrebno imati u svesti, da
mnogo ta pri tome opisu natulnih svetova mora biti me
tafora i alegorija. - Samo tajno kolovanje se stoga vri
samo delimino u reima obinog govora ; inae uenik pri
svome uzdizanju ui jo jedan kao po sebi razumljivo dat,
alegoriki nain izraavanja. Za vreme tajnog kolovanja
ovek mora sam da ga prisvoji. Ali to ne smeta da ovek
iskusi neto o prirodi viih svetova i obinim opisivanjima
kakva se ovde daju.
Ako hoemo dati neku predstavu o napred pomenuti m
doivljajima koji u prvo vreme izronjavajll iz mora besves
nosti za vreme dubokog spavanja, onda se oni mogu naj
bolje uporediti sa nekom vrstom sluanja. Moe da se govori
O opaanim zvucima i reima. Kao to se doivljaji I spa
vanju sa sanjanjem mogu na odgovarajui nain u pore
enju sa opaanjima tih ula oznaiti kao neka vrsta gle
danja, tako se mogu injenice dubokog spavanja uporediti
sa utiscima uha. (Kao meunapamenu treba samo rei, da
je gledanje i za duhovni svet vie. Boje su i za taj svet neto
108
vie nego zvuci i rei. Meutim. ono to tajni uenik u svom
kolovanju od toga sveta opaa u prvo vreme, nisu jo upra
vo te vie boje, nego t nii zvuci. Samo poto j e ovek pre
ma svom optem razvoju pogodniji za taj svet koji mu se
objavljuje u spavanju sa sanjanjem, on tu opaa boje odmah.
a vii sv

t, koji mu se otkriva u dubokom spavanju, jo


Je on manJe pogodan. Stoga mu se ovaj otkriva prvo u zvu
cima i reima: docnije se moe on i ovde uzdii do boja i
oblika.)
Kada tajni uenik primeti da ima takve doivljaje u
dubokom spavanju, onda on najpre ima zadatak da i h sebi
koliko j e mogue vie uini razgovetnim i jasnim. U poet
ku mu to pada teko, poto je opaanje toga to j e doiv
ljeno u tome stanju u prvo vreme izvanredno neznatno. Do
due ovek kada se probudi zna da j e doiveo neto' ali ta
j e to bilo, o tome ostaje I punoj neizvesnosti. Najv;nije je
t
.
ome
.
poetnom stanju, da ovek ostane miran i spokojan
l II U Jednom trenutku ne zapadne u bilo kakav nemir i
nestrpljenje. Ovo bi u svim prilikama delovalo samo tetno.
Pre svega to nikada ne bi ubrzalo dalji razvoj nego bi mo
ralo da ga uspori. Covek se mora mirno, takorei, predati
tome to mu je dato ili poklonjeno; sve to j e nasilno mora
da izostane. Ako ovek I nekom trenutku ne moe da pri
meti doivljaje spavanja, onda treba strpljivo da eka dok
mu to ne postane mogue. Jer taj trenutak sigurno dolazi
jednom. A ako je prethodno bio strpljiv i spokojan, onda
ta sposobnost opaanja ostaje kao sigurno vlasnitvo' dok se
pi nekom nasilnom postupanju ona dodue jedanput pojavi,
ah onda moe opet da se za due vreme potpuno izgubi.
Ako j e jednom nastala ta sposobnost opaanja i ako su
dovljaji spavanja oveku potpuno jasni i razgovetni pred
svesu, onda on treba da upravi panju na sledee. Meu
tim doivljajima treba sasvim tano razlikovati dve njihove
vrste. Jedna vrsta e biti sasvim strana prema svemu onom
to je ovek ranije ikada upoznao. Tim

doivljajima ovek
u
.
p
:
vo
.
vreme moe da se raduje; na njima moe da se krepi ;
all Ih mae treba privremeno ostaviti onakve kakvi su. Oni
su prve pretee vieg duhovnog sveta u kome e se ovek
snai tek docnije. A druga vrsta doivljaja e paljivom pos
matrau pokazati izvesnu srodnost sa obinim svetom I ko
me ivi. Ono o emu on u toku ivota razmilja, ono to bi
on hteo da shvati o stvarima svoje okoline, ali to obinim
rzun
?
m
.

.
e moe a shvati, o tome mu razjanjenje daju
tr dozIvlJaJI spavanJa. Covek razmilja u svakidanjem i
.
vatu o onom to ga okruuje. On sebi stvara predstave dn
bi shvatio veze izmeu tih stvari. On trai da pomou poj-
109
r
mova razume ono ta opaaju njegova ula. Na takve pred
stave i pojmove odnose se ti doivljaji spavanja. To to mu
j e ranije bilo taman, senkasti pojam, postaje neto glasno,
ivo, to moe da se uporedi upravo samo sa zvucima i re
ima ulnog sveta. Covek osea sve vie kao da mu reenje
zagonetke o kojoj mora da razmilja neko doaptava iz jed
nog vieg sveta u zvucima i reima. I on j e onda u stanju
da ono to mu prilazi iz jednog drugog sveta spoji sa obi
nim ivotom. Ono to je ranije mogla da postigne samo nje
gova misao, sada je za njega doivljaj, tako iv i pun sadr
aja, ko1iko samo moe biti neki doivljaj ulnoga sveta.
Stvari i bia ovoga ulnoga sveta nisu upravo nikako samo
to to se pojavljuje kao ulni opaaj. One su izraz i izliv
jednog duhovnog sveta. Taj ranije skriveni duhovni svet
zvui sada tajnom ueniku iz cele njegove okoline.
Lako se moe uvideti da ta via sposobnost opaanja
moe za oveka biti blagoslovena samo ako j e u tim du
evnim ulima, koja su mu se otvorila, sve I redu tako kao
to ovek i svoje obine ulne organe moe upotrebiti :a
istinito posmatranje sveta samo ako su ustrojeni prema od
govarajuim zakonima. Sada ovek sam sebi obrazuje ta
via ula vebama na koje ga upuuje tajno kolovanje. -
U red tih vebi spada koncentracija; to je upravljanje panjt
na sasvim odreene predstave i pojmove u vezi sa tajnama
sveta. Dalje ovamo spada meditiranje. To je ivot u takvim
idejama, potpuno uronjavanje u njih na propisani nain.
Koncentracijom i meditacijom ovek radi na svojoj dui. Ti
me on u njoj razvija duevne organe opaanja. Za vreme
kada se on preda zadacima koncentracije i meditacije, u nje
govom telu raste nj egova dua, kao to raste zametak dete
ta u telu njegove majke. I kada zatim za vreme spavanja
nastanu opisani pojedinani doivljaji, onda se primie tre
nutak roenja osloboene due koja je time doslovno po
stala drugo bie, koje ovek u sebi dovodi do klijanja i
sazrevanja. - Naprezanja potrebna za koncentraciju i medi ..
taciju zato moraju biti izvoena briljivo i moraju da se
odravaju tano, poto su ona upravo zakoni klijanja i sa
zrevanja oznaenog vieg ljudskog duevnog bia. A ovo mo
ra pri svom roenju biti u sebi harmonino i pravilno rala
njen organizam. Meutim ako se u izvrenju tih propisa ne
to promai, onda se ne ostvaruje takvo prema zakonima
obrazovano ivo bie, nego pobaaj u oblasti duha, koji ne
daje neto sposobno za ivot.
To, to roenje vieg duevnog bia nastaje prvo u du
bokom spavanju, to e biti razumljivo ako se razmisli o
tome da nean, jo malo otporan organizam - kada bi se
110
sluajno pojavio za vreme ulnog svakidanjeg ivota da
on usled snanih, grubih zbivanja tog ivota ne bi mogao
doi do izraaja. Njegova aktvnost ne bi dola u obzir u
odnosu na aktivnost tela. U spavanju, kada telo miruje I
onoj meri koliko njegova delatnost zavisi od ulnog opaanja,
moe izai na videlo ta u poetku tako nena, neupadljiva
delatnost ove vie due. - Ali opet se mora voditi rauna o
tome da tajni uenik doivljaje spavanja ne sre smatrati
za punovana saznanja, sve dok nije u stanju da tu probu
enu viu duu preuzme u dnevnu svest. Ako je on to u
stanju, onda moe da i izmeu i u dnevnim doivljajima
opaa duhovni svet prema njegovom karakteru. To znai,
on moe tajne svoje okoline da duevno dohvata kao zvuke
i rei.
Na tom stepenu razvoja mora biti jasno, da se tu zaista
u prvo vreme radi o pojedinanim, vie ili manje nepove
zanim duhovnim doivljajima. Zato se treba uvati toga, da
ovek poeli da od njh izgradi neku zavrenu ili makar samo
povezanu graevinu saznanja. Tu bi se morale umeati sva
kakve fantastine predstave i ideje u taj duevni svet. Tako
bi se vrlo lako mogao sastaviti jedan svet koji nema nikakve
veze sa stvarnim duhovnim. Tajni uenik mora neprekidno
da vri najstrou samokontrolu. Najpravilnije j e pojedine
stvarne doivljaje koje ovek ima, razjanjavati postepeno
i saekati dok se ne pojave na sasvim nenametljiv nain novi
doivljaji, koji se kao sami po sebi spajaju sa onima koji
ve postoje. - Kod duhovnog uenika, snagom duhovnog
sveta u koji je on sad j ednom zaao i primenom odgovaraju
ih vebi nastaje u dubokom spavanju sve obuhvatnije pro
irenje svesti. Doivljaji sve vie izronjavaju iz besvesti, i
nastaju sve manji odseci ivota spavanja koji su bez svest'
Tako se upravo sve vie sami po sebi spajaju pojedini do
ivljaji spavanja, a da se to istinito spajanje ne uznemiruje
svakojakim kombinacijama i zakljucima koji ipak potiu
samo od razuma naviklog na ulni svet. Ukoliko se navike
miljenja steene u tom ulnom svetu na neopravdan nain
manje meaju u vie doivljaje, utoliko je bolje. Ponaa li se
ovek tako, sve vie se pribliava onom stepenu na putu
vieg saznanja, na kome se stanja koja su se nalazila samo
nesvesno u ivotu spavanja, preobraavaju u potpuno svesna.
Tada, kada telo poiva, ovek ivi I jednoj stvarnosti isto
takvoj, u kakvoj se nalazi u budnom stanju. Suvino je pri
metiti da se za vreme samog spavanja u prvo vreme doiv
ljava jedna druga stvarnost nego to j e ulna okolina u ko
joj se nalazi telo. Covek ui i mora da ui - da bi ostao
vrsto na tlu ulnog sveta i da ne bi postao fantasta - da
111
vie doivljaje spavanja povezuje sa ulnom okolinom. Ali
svet doivljen u spavanju jeste pre svega jedno potpuno no
vo otkrivenje. - U duhovnoj nauci se taj vani stepen, koji
se sastoji u svesnosti ivota spavanja, naziva kQntinuitet (ne
prekidnost) svesti. ...
Kod oveka koji je dostigao taj stepen, doivljavanje i
sticanje iskustava ne prestaje u takva vremena, u kojima
fiziko telo poiva i kada dui kroz ulne organe ne prilaze
nikakvi utisci.

Ovo to je ovde naznaeno, to je za 1zvestan stepen raz


voja vrsta ideala, koji se nalazi na kraju jednog dugog puta.
Ono to tajni uenik prvo upoznaje, to su ova dva stanj a: svest
Plj jednom duevnom stanju I kome je njemu ranije bilo mo
gue samo sanjanje bez reda, te u takvom u kojem j e bilo mo
gue samo spavanje bez svesti, bez sanjanja.
112
IX. POGLA VLJE
RASCEP LJeNOSTI ZA VREME DUHOVN;G
SKOLOVANJA
Za vreme spavanja ljudska dua ne prima nikakva
saoptenja od strane fizikih ulnih organa. Opaaj i obinog
spoljanjeg sveta u tom stanju njoj ne pritiu. Uistinu ona
je u izvesnom smislu izvan onog dela ljudskog bia, tako
zvanog fizikog tela, koje u budnom stanju prenosi opaa
nja ula i miljenje. Ona je onda samo u vezi sa onim fini
jim teli ma (eterskim telom i astral nim telom) ali njih ne
zapaaju fizika ula. Ali delatnost tih finijih tela ne pre
staje u spavanju. Kao to je fiziko telo u vezi sa stvarima
i biima fizikog sveta, kao to ono prima dejstva od njih
i na njih deluje, tako ivi dua u jednom viem svetu. A
taj ivot traje dalje za vreme spavamja. Odista, dua je
za vreme spavanja u punoj aktivnosti. Samo, ovek o toj
svojoj sopstvenoj delatnosti nita ne moe da zna sve dok
nema duhovne organe zapaanja kojima moe za vreme
spavanja isto tako posmatrati ta se deava oko njega i
ta on sam radi, kao to moe svoj-m obinim ulima po
smatrati svoju fiziku okolinu u dnevnom ivotu. Tajno
kolovanje se sastoji (kao to je pokazano u prethodnim
poglavljima) u obrazovanju takvih duhovnih ulnih organa.
Promeni li se sad tajnim kolovanjem ovekov ivot
spavanja u smislu opisal1om u prethodnom poglavlju, onda
on moe Sve to se u tome stanju deava oko njega, da prati
svesno; on moe po svojoj volji da se snalazi u svojoj oko
lini, kao to je to pomou obinih ula sluaj sa njegovim
doivljajima za vreme budnog svakodnevnog ivota. Svaka
ko pri tome treba uzeti u obzir da opaanje obine ulne
okoline pretpostavlja ve vii stepen vidovitosti. (Na to je
ve ukazano u prethodnom poglavlju). U poetku razvoja
tajni uenik opaa samo stvari koje pripadaju jednom dru
gom svetu, bez mogunosti zapaanja njihove veze sa pred
metima njegove svakodnevne ulne okoline.
Ono to postaje oigledno na tako karakteristinim
primerima ivota sanjanja i ivota spava.nja, to se kod o
veka deava neprestano. Dua ivi neprekidno u viim sve
tovi ma i u njima je delatna. Iz tih viih svetova ona crpe
podsticaje pomou kojih stalno deluje na fiziko telo. Samo,
taj vii ivot ostaje za oveka nesvestan. Meutim, tajni ue
nik njega dovodi do svesti. Kroz to njegov ivot uopte
postaje drugaiji. Sve dok dua nije u viem smis1u progle-
1 1 3
dala, nju vode nadreena svetska bia. A kao to ivot slepog
oveka koji je open1cijom pregledao postaje drugaiji nego
to je bio pre kada se morao predavati voenju. tako se
menja i ivot oveka kroz tajno kolovanje. On se oslobaa
vodstva i od tada mora sam da preuzme rukovoenje so
bom. A kada to nastane - kao to je razumljivo - on je
podloam zabludama o kojima obina svest nita ni ne sluti .
On sada radi iz jednog sveta, iz koga su na njega rani
je uticale vie moi, o emu on nije bio svestan. Te vie
moi su ureene optom harmonijom sveta. Iz te svetske
harmonije istupa tajni uenik. Od sada on sam ima da radi
stvari, koje su za njega izvravane bez njegovog sudelovanja.
Poto je takav sluaj, u spisima koji
.
se bave ovim
stvarima govori se mnogo o opasnostima vezanim za uzdi
zanje u vie svetove. Prikazi koji se ponekad piu o takvim
opasnostima su pogodni da plaljive prirode samo sa j ezom
gledaju na taj vii ivot. Ipak se mora rei, da te opasnosti
postoje samo onda, ako se izostave nune mere opreznosti.
Naprotiv, ako se odista pazi na sve to pravo tajno kolo
vanje prua kao savete, onda nastaje uspon, dodue skroz
kroz doivljaje koji po moi i veliini nadmauju sve to
sebi moe da naslika i najsmelija fantazija ulnog oveka.
Ali o naruavanju zdravlja ili ivota ne moe biti govora.
Covek upoznaje uasne sile koje ugroavaju ivot na svima
okovima i krajevima. Njemu je omogueno da se i sam
slui izvesnim snagama i biima, koja su uskraena ulnom
opaanju. A iskuenje je ve1iko da se tih snaga doepa u
slubi nekog vlastitog nedozvoljeno interesa ili da iz nedo
voljnog saznanja viih svetova na pogrean nain upotrebi
te snage. Neki takvi naroito znaajni doivljaji (na primer
susret sa )uvarem praga) treba jo da se izloe u sledeim
poglavljima. - Meutim mora ipak da se pomiSli da moi
neprijateljske ivotu postoje i onda ako ih ovek ne poz
naje. Svakako j e istina, da u tom sluaju njihov odnos pre
ma oveku odreuju vie sile i da se taj odnos takoe i
menja ako ovek sa sveu stupi u taj svet koji mu je
ranije bio sakriven. Ali zato e biti uzdignuto i njegovo
vlastito postojanje i neizmerna obogaeno polje njegovog
ivotnog kruga. Stvarna opasnost postoji samo onda, ako
tajni uenik usled netrpljivosti ili neskromnosti prema is
kustvima viih svetova sebi prerano pripie izvesnu samo
stalnost, ako ne moe da saeka vreme da mu se stvarno
dode1i odgovarajui uvid u natulne zakone. U ovoj oblasti
su skruenost i skromnost mnogo manje prazne rei nego
u obinom ivotu. Ali ako su one njegovo svojstvo u naj
boljem smislu rei, onda on moe biti siguran da se njegovo
114
uzdizanje u vii ivot deava bez opasnosti za sve ono t
se obino naziva zdravlje i ivot. - Pre svega ne sre nastati
nikakva disharmonija izmeu viih doivljaja i zbivanja i
zahteva svakodJnevnog ivota. Covekove zadatke treba tra
iti iskljuivo na ovoj zemlji. I onaj ko hoe da se izvue
od zadataka na ovoj zemlji i da pobegne u neki drugi svet,
taj moe biti siguran da svoj cilj nee postii. - Ali ono
to opaaju ova ula, to je samo deo toga sveu". A u du
hovnome se nalaze bia koja se izraavaju u injenicama
ulnoga sveta. Covek treba da doe do duha, da bi mogao
svoja otkrivenja da unese u ulni svet. Covek preinauje
ovu zemlju time to u nju usauje ono to doznaje iz zem
lje duhova. U tome je njegov zadatak. Samo zato to ulna
zemlja zavisi od duhovnog sveta, i to ovek na zemlji moe
stvar.no da deluje samo ako je uesnik u onim svetovima u
kojima su sakrivene stvaralake snage, samo zato on treba
da eli da se uzdigne u njih. Ako ovek u tajno kolovanje
stupa sa tim ubeenjem i ni u jednom trenutku ne odstupi
od oznaenog pravca, on onda ne treba da se pribojava ni
od najmanjih opasnosti. Nikoga ne bi trebalo od tajnog
kolovanja da odvrati mogunost opasnosti ; ali za svakoa
bi trebalo ta mogunost da bude strogi zahtev da neizostavno
stie ona svojstva koja mora imati pravi tajni uenik.
Posle ovih pretpostavaka koje zbilja otklanjaju sve za
straujue, treba sad ovde da preemo na prikaz nekih ta
kozvanih opasnosti<. Velike p'romene se zaista deavaju na
ranije o2naenim finijim telima tajnog uenika. Takve pro
mene zavise od izvesnih razvojnih zbivanja triju osnovnih
snaga due, od htenja, oseanja i milje

ja. Te tri

nag

stoje pre tajnog kolovanja oveka I saSVIm odreeno) veZI
koju reguliu vii svetski zakoni. Covek hoe, osea
.
i
.
misl

ne na proizvoljan nain. Ako mu na primer u svesti Izroni
odreena predstava, onda se na nju prikljuuje prema pri
rodnim zakonima izvesno oseanje ili joj na zakonomeran
nain sledi odluka volje koja je sa njom I vezi. Kada ovek
ue u sobu i oseti u njoj zaguljiv vazduh, on otvara pro
zor. Cuje l i da neko zove njegovo ime. on se odaziva. Neko
ga pita, on odgovara. Vidi neku stvar koja smrdi, on dobj
"
a
oseaj neprijatnosti. To su jednostavne veze izmeu mlS
ljenja, oseanja i htenj a. A ako se izvri pregled ljudsk
.
og
ivota, nai e se da se sve u ovom ivotu gradi na takVlm
vezama. Stavie, ovekov ivot se oznaava kao normalan ..
samo onda ako se u njemu primeuje takva veza izmeu
miljenja, seanja i htenja, koja je zasnovana na zakonima
ovek ove prirode. Smatralo bi se da protivrei tim zakoni

ma ako bi na primer neki ovek sa pog1adom na nekl
,
115
,

smrdljivi predmet oseao zadovoljstvo ili ako na pitanja ne
bi odgovarao. Oekivanje uspeha od nekog pravilnog vaspi
tanja Hi saobrazne nastave, poiva na pretpostavci da je
mogue u ljudskoj prirodi kod vaspitanika' uspostaviti od
gova'rajuu vezu izmeu miljenja, oseanja i htenj a. Ako mu
se daju izvesne predstave, onda se to radi pod pretpostav
kom, da e one docnije u njegovim oseanjima i odlukama
volje ui u zakonomerne veze. - Sve to potie od toga,
to su u finijim telima ovekove due sredita te tri snage
- miljenja, oseanja i htenja - meusobno spojena na
zakonit nain. I to spajanje u finijem organizmu due ima
takoe svoj odraz i u gruboj fizikoj telesnosti. I u ovoj su
organi htenja u odreenoj zakonitoj vezi sa organima mj
ljenja i oseanja. Odreena misao stoga pravilno izaziva
neko oseanje ili neku delatnost volje. - Kod vieg razvoja
oveka, prekidaju se sad niti koje povezuju te tri osnovne
snage jednu sa drugom. Prvo se to prekidanje deava samo
u okarakterisanom finijem duevnom organizmu : ali pri jo
viem usponu, protee se to rastavljanje i na fiziku teles
nost. (Pri ovekovom viem duhovnom razvoju raspada se
stvarno, na prom er, njegov mozak na tri jedan od drugog
rastavljena lana. Naravno, to rastavljanje nije vidljivo za
obino ulno gledanje i ne moe se dokazati ni najsavre
nijim ulnim instrumentima. Ali ono nastaje i vidoviti ima
sredstva da ga posmatra. Mozak vie vidovitoga se raspada
na tri samostalno delatna bia: mozak miljenja, mozak ose
anja i mozak volje).
Organi miljenja, oseanja i htenj a su tada svaki za
sebe sasvim nezavisni. Njihovo povezivanje se od tada ne
uspostavlj a nikakvim u njima usaenim zakonima, nego ga
mora izvravati ta probuena via svest samog oveka.
To je ta promena koju tajni uenik primeuje na sebi, da
izmeu neke predstave i nekog oseanja i neke odluke volje
i tako dalje, ne nastaje nikakva veza ako je on sam ne
stvori. Nikakav podsticaj ga ne vodi od neke misli na neku
radnju, ako ga on ne izazove u sebi slobodno. Od tada on
moe stajati potpuno bez oseanja pred nekom injenicom,
koja bi pre njegovog kolovanja u njemu izazvala arku
ljubav ili najgoru mrnju; on moe da ostane neelatan
pri nekoj misl, koja bi ga ranije kao po sebi oduevila za
rad. I on moe izvriti dela iz odluke volje, za koja ovek
koji nije proao kroz tajno kolovanje ne bi naao ni naj
manji povod. Velika je tekovina tajnog uenika, koja mu je
dodeljena, to on postie potpunu vlast nad uzajamnim de
lovanjem te tri duevne snage; meutim to uzajamno delo
vanje se zbog toga i stavlja potpuno njemu u odgovorost.
116
Tek usled ovog preobraaja njegovog bia moe ovek
na svestan nain stupiti u vezu sa izvesnim natulnim sna
gama i biima ; jer njegove vlastite duevne snage su na
odgovarajui nain srodne sa izvesnim osnovnim snagama
sveta. Na primer, ona snaga koja se nalazi u volji moe da
delUje na izvesne predmete i bia vieg sveta, pa i da ih
opaa. Ali ona to moe tek ako je osloboena od veze sa
oseanjem i miljenjem U samoj dui. Cim je ta veza pre
kinuta istupa delatnost volje prema spolja. A tako je i sa
snagama miljenja i oseanja. Ako prema meni neko uputi
oseanje mrnje, onda je to za v.i dowtog vidljivo kao fini oblak
svetlosti odreenog obojenja. I takav vidoviti moe to osea
nje mrnje odbiti, kao to ulni ovek odbija fiziki udarac
upuen prema njemu. Mrnja u natulnom svetu postaje
v-dljiva pojava. Ali vidoviti moe mrnju opaati samo ti
me, to snagu koja je u njegovom oseanju moe poslati i
napolje, kao to ulni ovek moe prijemljivost svojeg oka
uputiti prema spolja. A tako kako je to sa mrnjom, tako
je i sa mnogo znaajnijim injenicama ulnog sveta. Covek
moe sa njima da stupi u svesnu vezu osloboenjem tih
osnovnih snaga svoje due.
Usled opisanog razdvajanja snaga miljenja, oseanja
i htenja, u sluaju neuzimanja u obzir propisa tajne nauke,
mogue je trostruko skretanje sa pravog puta ovekovog
razvoja. Jedno takvo skretanj e moe nastati, ako se ti pu
tevi povezivanja razore pre nego to je via svest sa svo
jim saznanjem napredovala dotle, da moe valjano drati
uzde koje uspostavljaju slobodno harmonino zajedniko de
lovanje tih razdvojenih snaga. - Jer po pravilu nisu sve tri
osnovne snage oveka u odreenom ivotnom trenutku ied
nako napredovale I svom razvoju. Kod jednoga oveka je
miljenje isprednjailo ispred oseanja i htenja, kod drugoga
j e neka druga snaga monija od svojih drugarica. Dok se
odravaju veze ovih snaga pomou viih svetskih zakona,
preovlaivanjem jedne ili druge snage ne moe nastati ni
kakva u viem smislu tetna nepravilnost. Kod oveka volje,
na prLmer, miljenje i oseanje deluju usled viih zakona
ipak izjednaavajui i oni spreavaju da ta nadmona volja
doe do posebnog izopaivanja. Ali. stupi li takav ovek
volje na stazu tajnog kolovanja, onda potpuno prestaje za
koniti uticaj oseanja i miljenja na volju, koja neprestano
gura ka ogromnim delima za kOja j e potrebna snaga. Uko
liko ovek nije razvio potpunu vlast vie svesti toliko da
sam izazove tu harmoniju, onda volja ide svojim vlastitim
neobuzdanim putem. Ona stalno nadvladava svoga nosioca.
Oseanje i miljenje zapadaju u potpunu nemo; oveka
1 1 7
iba robovlasnika mo volje. Nastala je nasilna priroda,
koja nastupa od j ednog neobuzdanog postupka ka drugom.
J edna druga stranputica nastaje, kada se oseanje na
neumeren nain oslobodi uzda zakonitosti. Jedan, inae po
tovanju drugih sklon ovek moe ea se preda bezgraninoj
zavisnosti sve do gubitka svake vlastile volje i milenj a. ,
.
Mesto vieg saznanja sudbina lakve linosti je tada naJve
eg saaljenja dostojna pran:na i nemo. - Ili pri tako
preteno oseaj nom ivotu jedna prema pobonosti i relig
oznom uzdizanju sklona priroda moe da zapadne I re1J
giozno naslaivanje, koje je celu obuzme. - Tree zlo je
ako pretele miljenje. U tom sluaju nastaje prema ivotu
neprijateljsko. u sebi zatvoreno posmatranje. ' Za takve l j ue
svet tad izgleda da ima samo toliko znaaja koliko daje
predmeta za zadovoljenje njihove bezgranino uzdignute
udnje za mudrou. Takve ljude nikakva misao ne pod
stie na neku delatnost ili na neko oseanje. Oni svuda na
stupaju bez uzimanja uea, kao hladne prirode. On bee
od svakog dodira sa stvarima svakodnevne stvarnosti, kao
od neega ' to kod njih izaziva odvratnost i neega to je
u najmanju ruku izgubilo svaki znaaj.
. @
To su tri stranputice kojima tajni uemk moze da po
e: nasilnitvo, naslaivanje I oseanjima i hladno, bez lju
bavi stremljenje prema mudrosti. Za spoljanji nain posa
tranja - a i za materijalistiku kolsku medicinu - slIka
nekog oveka koji se nalazi na takvim stranputicama ne
razlikuje se mnogo, pre svega po stepenu, ?d neko
.
g ludal

a
ili bar od nekog teko nervnog bolesnog lica . Prirodno J

da bini uenik na njih ne sre da lii. Kod nje

a se radi
o tome da miljenje, oseanje i htenje - te tn osnovne
,'age due - dovede do harmoninog razvoja pr
,
nego to
mogu da budu odvojene od u njima usaene ve
.
ze p
.
re neg
?
io mogu da budu potinjavane toj probuenoJ VISOJ svestI.
Jer ako se jednom dogodila ta greka, ako neka osnovna
snaga postane
'
razuzdana, onda se via dua pojavljuje naj
pre kao neki rezultat pobaaja. Ta neobuzdana snag

ta
ispunjava itavu ovekovu linost i za dugo s
c
ne moz
:
11
mioliti da e sve opet doi u ravnoteu. Ono sto e pOJav
ljuje kao bezazlena naslrojenost karaktera, ok .; ovek bez
tajnog kolovanja. naime ako .i e on pr

tezno
y
co

(k volje,
oseanja odnosno miljenja, to se kod taJnog ucel1 l ka p

ve
ava toliko da se prema tome sasvim izgubi ono za ivot
potrebno opte ljudsko. - To u stva
:
i

osta.ie stvarna opas


nost svakako tek u trenutku, kada ucentk stekne sposobnost
da pred sobom ima d07ivJj aje kako I svesti spavanja. t

ko
I II budnom stanju. Dok to oftaje na istim rasvct1jenjl ma
l i S
u pauzama spavanja, za vreme stanja budnoe, optim svet
skim zakonima regulisani ulni ivot deluje natrag na po
remeenu ravnoteu due stalno ponovo izjednaujui. Zato
je to toliko potrebno da ivot tajnog uenika u svakom po
gledu bude pravilan i zdrav. Ukoliko on vie odgovara tim
zahtevima, koje spoljanji svet postavlja j ednOj zdravoj,
snanoj konstituciji tela, due i duha, utoliko je za njega
bolje. Naprotiv, za njega moe biti loe, ako svakodnevni
budan ivot deluje na njega uzne'irujui ili poraavajui,
ako se dakle tim veim promenama koje se deavaju I nje
govoj unutranjosti pridrue bilo kakvi razorni ili ometa
jui uticaji spoljanjeg ivota. On treba da potrai sve to
njegovim snagama odgovara i to ga dovodi u harmonian
zajedniki ivot s njegovom okolinom. I on treba da izbe
gava sve to naruava tu harmoniju, to u njegov ivot
unosi nemir i urbu. Pri tom se manje radi o tome, da se
taj nemir i urba sa sebe svali u spoljanjem smislu, nego
vie o tome, da se postara da raspoloenje, namere, misli,
a uz to i zdravlje tela, ne budu izloeni stalnim kolebanji
ma. - Sve to oveku za vreme tajnog kolovanja ne uspeva
tako lako kao ranije. Jer vii doivljaji, koji od tada ulaze
L njegov ivot neprestano deluju na celo njegovo postojanie.
Ako u njegovim viim doivljajima neto nije u redu, onda
neprestano na njega vreba nepravilnost i ona ga moe u
svakoj prilici izbaciti iz redovnog koloseka. Zato tajni ue
nik ne sre izostaviti nita to njemu stalno osigurava vlast
nad celim njegovim biem. Nikada ne sme da mu nedostaje
prisustvo duha i li miran pregled svi h stanja koja dolaze u
obzir. Pravo tajno kolovanje proizvodi u osnovi sve lc
sposobnosti samo po sebi. I za vreme njegovog trajanja se
upoznaju lc o
pasnost.i samo onda. kud se i:tovrereno II
pnwor trenutku stie puna 110 za njihovo suzbijanje.
1 19
I
X. POGLAVLJE
CUVAR PRAGA
Prilikom uzdizanja I vie svetove vani doivljaji jesu
susreti sa >uvarom praga. Nije samo jedan, nego ih je I
stvari dva, j edan manji< i drugi >vei< uvar praga<. Pr
voga ovek susree onda kada poinju da se odreuju niti
koje povezuju volju, miljenje i oseanje unutra u onim
finijim telima (astralnom i esterskom telu), kako je to opi
sano u prethodnom poglavlju. >Veeg uvara praga ovek
Susree kad se razreenje tih veza proiri i na fizike de
love tela (posebno prvo na mozak).
Manji uvar praga je samostalno bie. Ono za oveka
ne postoji pre nego to je on postigao odgovarajui stepen
razvoja. Ovde mogu da se opiu samo nekoliko od njegovih
najbitnijih svojstava.
Prvo e biti pokuana da se susret tajnog uenika sa
uvarom praga prikae u priajuem obliku. Tek preko toga
sretanja saznaje uenik da su se miljenje, oseanje i htenje
kod njega razreili od njihove njima usaene veze.
Pred uenikom stoji svakako strano, avetinjsko bie.
Ueniku je potrebno potpuno prisustvo duha i potpuno po
verenje u sigurnost svojeg puta saznanja, a koju je mogao
dovoljno usvojiti za vreme dotadanjeg tajnog uen.itva.
Cuvar praga saoptava svoje znaenje otprilike slede
im reima:
120
Nad tobom su do sada vladale moi koje su ti
bile nevidljive. IOne su inile da su za vreme tvoga
dosadanjeg toka ivota sva tvoja dobra dela imala
svoju nagradu i svi tvoji zli postupci svoje rave po
sledice. Njihovim uticajem gradio se tvoj karakter iz
tvojih ivotnih iskustava i iz tvojih misli. One su pro
uzrokovale tvoju sudbinu. One su odreivale meru ra
dosti i bola, koja ti je biJa dodeljena I nekom od
tvojih utelovljenja, prema tvom ponaanju u ranijim
utelovljenjima. One su nad tobom vladale u vidu sve
obuhvatnog zakona karme. Te moi e sada deo svojih
uzda odreiti sa tebe. A neto od posla koje su one
obavljale na tebi, morae sada vriti ti sam. - Tebe
je pogaao do sada poneki teak udar sudbine. Ti nisi
znao zato? To je bila posledica nekog tetnog dela u
nekom od tvojih prethodnih ivotnih puteva. Ti nai1a
zi na sreu i radost i prima ih. I oni su bili dejstvo
tvojih ranijih dela. Ti ima u svome karakteru mnoge
lepe strane, mnoge rune mrlje. I jedne i druge si
prouzrokovao ti sam svojim prethodnim doivljajima
i mislima. Ovo do sada ti nisi znao; vidna su tebi
bila samo dejstva. Ali one, te karrike moi, videle su
sva tvoja preanja ivotna dela, tvoje najskrivenije
misli i oseanj a. I one su prema tome odredile to,
kakav ti sada jesi i kako Li sada ivi.
A sada treba da tebi samom budu otkrivene sve
dobre i sve loe strane tvojih minulih ivotnih tokova.
One su do sada bile utkane I tvoje vlastito bie, one
su bile I tebi, a ti ih nisi mogao videti kao to ti
fiziki ne moe videti svoj vlastiti mozak. A sada se
one odvajaju od tebe, one istupaju van iz tvoje li
nosti. One uzimaju j edan samostalan lik, koji ti moe
videti, kao to vidi kamenje i biljke spoljanjeg sveta.
I - ja sam sam to bie, koje je sebi obrazovalo telo
sastavljeno od tvojih plemenitih i tvojih loih postu
paka. Moj avetinjski lik je satkan iz knjige rauna
tvoga vlastitoga ivota. Nevidljivog si mene ti do sada
nosio u sebi samom. A bilo je to blagotvorno za tebe
to je to bilo tako. J er ova mudrost tvoga tebi sakri
venog udesa je stoga i do sada u tebi radila na bri
;anju runih mrlja u mom liku. Sada, poto sam ja
istupio iz tebe, izmakla je od tebe i ta sakrivena mu
drost. Ubudue se ona nee vie brinuti o tebi. Taj
posao e ona tada staviti samo u tvoje vlastite ruke.
J a moram postati jedno u sebi savreno, divno bie,
ako ne treba da zapadnem u propadanje. A dogodi li
se ovo poslednje, onda bih ja i samoga tebe povukao
sa sobom u jedan mrani, propali svet. - Tvoja vlas
tita mudrost mora sada, da bi ovo poslednje sprei la,
biti tako velika, da moe preuzeti zadatak one skri
vene mudrosti koja j e odstupila od tebe. - Ja, ako si
ti prekoraio moj prag neu vie ni jednog trenutka
od tebe odstupiti kao tebi vidljiv lik. l, ako ubudue
neto neispravno radi ili misli, odmah e ti svoj
greh primetti kao neko runo, demonsko nagrivanje
na ovom mojem liku. Tek kada ti bude popravio sve
to j e kod tebe bilo neispravno i kada sebe bude pro
istio tako da je dalje loe postupanje tebi sasvim
nemogue, tek tada e se moje bie preobraziti u blis
tavu lepotu. I tada u ja za spasenje tvoje dalje de
latnosti opet moi da se spojim sa tobom I jedno bie.
Ali moj prag j e izdeJjan iz svakog oseanja stra
ha koji jo u tebi postoji i i z svake strepnje pred tom
snagom da sam preuzme punu odgovornost za sav
svoj rad i miljenje. Sve dok ti jo ima bilo kakav
121
122
s:rah pred svojim vlastitim upravljanjem svojom sud
bllom, sve do tada I ovaj prag nije ugraeno sve to
O
,
mora da
,
sadri. A sve dok mu nedostaje jedan je
dnu

raevm kamen, sve dotle mora ti kao prikovan


zastati na ovom pragu ili se spotai. Ne pokuavaj da
prede ovaj prag, sve dok se ti nisi sasvim oslobodio
straha i dok se ne osea spremnim za najviu odgo
vornost.
Do sada sam j a istupao iz tvoje vlastite linosti

mo kada te j e opoziva1a smrt iz nekog zemaljskog


zIvotnog toka. Ali i tada j e moj lik bio zastrt tebi.
Samo su one moi sudbine koje tobom vladahu gledale
mene i mogle da tebi - prema mojem. izgledu - I
med

vremenu izmeu smrti i jednog novog roenja ob


razuJu snagu i sposobnost, kojom bi ti I jednom no
Vom ze
,
maljskom ivotu mogao raditi na ulepavanju
moga lIka, za spas svoga napredovanja. Ja sam sam
bio takoe i taj, ije nesavrenstvo j e ove moi sudbine
uvek nanovo nagonilo na to, da tebe vraaju natrag
na Zemlju u jedno novo utelovljenje. Kada si li umi
rao, bio sam j a tu; i mene radi su upravljai karme
odreivali tvoje ponovno roenje. Tek ako bi ti mene
na taj nain kroz uvek ponovo obnavljane ivote ne
svesno sasvim u savrenstvo preobrazio, ne bi pripao
tim moima smrti, nego bi ti sebe sasvim sjedinio sa
mnom i u jedinstvu sa mnom ti bi preao u besmrtnost.
Tako stojim j a danas vidljiv pred tobom, kao to
Sam stalno nevidl j i v pored tebe stajao u asu smrii.
Ako bude prekoraio moj prag, onda ti stupa u ono
Car!itvD, u koje si ti inae posle [iz ike smrti stupao.
Ti stupa u njega sa punim znanjem i od :ada e
hodajui spoljanje vidljivo po Zemlji, istovremeno ho

dati u carstvu smrti, a to znai u carstvu venog i
vota. Ja sam zaista takoe i aneo smrti ali J a J a

, ,
sam lstovremeno j donosilac j ednog nikad nepresunog
vieg ivota. Pfli ivom telu ti e kroz mene umreti
?a
.
bi ponovno roenje doiveo u nerazorivom posto

JanJu.
Ovo carstvo, u koje ti sada stupa, upoznae tebe
sa biima natulne vrste. U tom carstvu ti e postati
uesnik u blaenstvu. Ali prvo poznanstvo sa tim sve
tom moram bili j a sam, j a koji sam tvoje vlastito
stvorenje. Ranije sam j a iveo od tvog vlastitog ivota
ali sada sam se j a kroz tebe u vlastito postojanje pro

budio i stojim pred tobom kao vidljivo merila za rav
nanje t.vojih buduih dela, moda takue i kao tvoj

stalni prekor. Ti si mogao mene da stvori ; ali ti sj
time istovremeno preuzeo i tu dunost da mene pre
obraava.<
Ovo to je ovde nagoveteno I vidu prie ne treb
sebi moda predstaviti kao neio simbolno, nego kao je
dan I najveem stepenu stvaran doivljaj tajnog uenika. *
Cuvar praga njega treba da opomene da ne ide dalje,
ako u sebi ne osea snagu da odgovori zahtevima koje sa
dri navedeni govor. Ako j e i toliko straan lik ovog uvara,
on je ipak samo dejstvo vlastitog proteklog uenikovog i
vota, samo j e Injegov vlastiti karakter, izvan njega probuen
u samostalan ivot. A to buenje se deava usled kidanja
veza izmedu volje, miljenja i oseanja. - Ve to je do
ivljaj od dubokog znaaja da ovek prvi put oseti, da je
sam izazvao nastanak jednog duhovnog bia. - Sada mora
priprema tajnog uenika da se uputi tome cilju, da bez
ikakvog zaziranja izdri taj straan izgled i da u trenutku
toga susreta osea svoju snagu stvarno doraslom, da moe
na sebe primiti, da sa punim znanjem na sebe natovari
polepavanje tog >uvara .
Jedna posledica sreeno prebroenog susreta sa uva
rem praga< j e ta, da j e sledea fizika smrt onda za tajnog
uenika sasvim drugaiji dogaaj nego to su smrti bile
ranije. On doivljava umiranje svesno, onda kad odlae
svoje fiziko telo, kao kada ovek skida haljinu) koja je
po
h
abana ili moda i usled iznenadno
.
s cepanja po

ala
w .
n

u
potrebijiva. Ta njegova fizika smrt Je onda naroclta cl

e
ni ca samo za druge, koji sa njim ive i koji su sa svoJim
opaanjima jo sasvim ogranieni na fiziki svet. Za nji
.
h
tajni uenik >umire. Za njega se nit
.
a znaajno n
.

en.l a
u celoj njegovoj okolini. Ceo natuinl svet, u kO]l J e
.
O:
stupio, pred njim se ve pre smrti nalazio na odgovaraoucI
, Iz gornjeg je jasno da j e prikazani >.uva
:
praga ne

d
takav (astrajni) lik, koji se otkriva probueno"
:
viem gledan
.
Ju
tajnog uenika. A tajna nauka vod tom nat.
:
.
ul
.
n

m sretan
}
u.
Posao j e to niie magije, da uvara praga UCini I

lno vld

ljivim. Pri tom se radi o proizvo(i enju jednog oblak

ime tvan,
npkc dimne tvorevine, koja se proizvodi iz niza tvan u 0
<
redc
noj meavini. Razvijena sn

ga mgi

tlr

e ond

u stanJu, da
na t u dimnu tvorevinu delUJe oblikUJUI, I da njegovu supstan
ciju oivi sa jo neizravnatom

ovekovon

kar

om. 01101;1 ko
je dovoljno pripremljen za v se gledanje,

)e

u slleo eul
.
no
pIedstavljanje vie ni je potrebno; a kome bl nJegova J
'
s nelZ
ravnata \<arma bez dovoljne pripreme pred oi stupila kao
ulno ivo bie, taj bi bio izloen opasnosti da zaluta u ravE
tranputicc. On ne treba da tei za l i m. U Bulwerovom 2a
nOlli .. elat jc u vjdu romana jedan takav prikaz uvara praga*
123
nain, i taj isti svet e biti pred njim i posle smrti. Samo,
uvar praga< je u vezi sa jo neim drugim. Covek pri
pada nekoj porodici, nekom narodu, nekoj rasi; njegovo
delovanje u ovom svetu zavisi od pripadnosti jednoj takvoj
zajednici. I njegov naroiti karakter je u vezi sa tim. A
svesna aktivnost tog pojedinog oveka nikako nije sve ono
sa im treba raunati u jednoj porodici, plemenu, narodu,
rasi Postoje porodina, narodna (i tako dalje) sudbina, kao
to postoji porodini, rasni (i tako dalje) karakter. Za o
oveka koji je ogranien na svoja ula, ove stvari ostaju
opti pojmovi, i materijalistiki misliJac e u svojoj pred
rasudi duhovnog naunika gledati prezrivo sa visine, kada
uje, da za njega karakter porodice ili karakter naroda,
sudbina plemena ili sudbina rase pripadaju stvarnim biima
isto onako kao to karakter ili sudbina pojedinog oveka
pripada nekoj stvarnoj linosti. Tajni naunik upoznaje up
ravo vie svetove, iji su lanovi ove pojedine linosti isto
onako kao to su ruke, noge i glava lanovi oveka. I u
ivotu porodice, naroda, rase deluju pored pojedinih ljudi i
te sasvim stvarne due porodica, due naroda, duhovi rasa.
Stavie, u izvesnom smislu su pojedini ljudi samo izvrni
organi tih dua porodica, duhova rasa i tako dalje. Potpuno
istinito moe se govoriti o tome, da se na primer neka
dua naroda slui pojedinim ovekom koji pripada njenom
narodu, da bi izvrila neke radnje. Dua naroda se ne sputa
do ulne stvarnosti. Ona se kree L viim svetovima. A da
bi delovala u fiziko-u Inom svetu, ona se slui tim fizikim
organima od pojedinih ljudi. To j e u jednom viem smislu
upravo tako, kao kada bi se neki graevinski inenjer za
izvoenje pojedinosti u gradnji sluio radnicima. - Svakom
oveku j e u punom smislu rei njegov posao dodelila dua
porodice, dua naroda ili dua rase. Pa ipak ulni ovek ni
I kom sluaju nije upuen u taj vii plan svoga rada. On
sarauje nesvesno na ciljevima due naroda, due rase i
tako dalje. Od trenutka kada tajni uenik susretne uvara
praga, dunost mu je ne samo da upozna svoje vlastite za
datke kao linost, nego mora znajui saraivati na zadacima
svog naroda, svoje rase. Svako proirenje njegovog vido
kruga namee mu bezuslovno i proirenje dunosti. Stvarni
postupak j e pri tom ta.
i . da tajni uenik svome finijem du
evnom telu doda j edno novo. On oblai jednu haljinu vie.
Do sada je iao po svetu sa Dvojima koji su oblaili nje
govu linost. I ono to je imao da radi za svoju zajednicu,
za svoj narod, svoju rasu i tako dalje, o tome su se starali
vii duhovi. koJi su se sluili njegovom linou. Jedno
sledee otkrie, koje mu sada ini uvar praga< je to, da

124
e ti duhovi od sada dii ruke od njega. On mora sasvim
istupiti iz te zajednice. I on bi se kao pojedinac potpuno
u sebi skrutnuo, on bi otiao u susret propasti, kada ne bi
sam sebi pribavio snage koje su svojstvene duhovima naro
da i duhovima rasa. - Dodue, mnogi e ljudi rei : >O,
ja sam se sasvim oslobodio od svake zavisnosti prema ple
menu i rasi ; hou da budem 'ovek' i 'nita drugo nego o
vek' .< Ali njima se mora rei: A ko je tebe doveo do te
slobode? Zar te nije tvoja porodica unela u svet takvoga
kakav stoji u njemu? Zar te nije tvoje pleme, tvoj narod,
tvoja .rasa, uinila ta'kvim kakav jesi? Oni su te odgojili;
i ako si se ti uzdigao iznad sVlih predrasuda, ako si t
jedan od svetlonoa i dobroinitelja svog plemena, ili ak j
svoje rase, ti to treba da zahvali njihovom vaspitanju. Sta
vie, i ako o sebi kae da si nita drugo nego ovek : ak
i to si takav postao, ima ti da zahvali duhovima tvojih
zajednica. - Tek sada tajni uenik ui da saznaje ta CO
znai, sasvim biti naputen od duhova naroda, duhova ple
mena, duhova rasa. Tek sada on doivljava na samom sebi
beznaajnost svakog takvog vaspitanja za onaj ivot, koji
njemu sada predstoji. Jer sve to j e na njemu plod vaspi
tanja, potpuno se topi usled kidanja niti izmeu volje, mi
ljenja i oseanja. On gleda na rezultate svega toga dosada
njeg vaspitanja, kao to bi ovek morao da gleda na kuu
koja se raspada tla pojedine cigle i koju on sada mora po
novno da izgradi i da joj da novi oblik. I opet vie je nego
samo simbol, ako se kae: Poto je uvar praga< izgovorio
svoje prve zahteve, onda se sa toga mesta gde on stoji,
podie vihor koji pogasi sva duhovna svetla koja su do
sada osvetljavala ovaj ivotni put. Pred tajnim uenikom
se onda rairi potpuna tama. Nju prekida samo slaba svet
lost koju zrai sam uvar praga. A iz mraka se zaori nje
gova sledea opomena : >.Ne prekorai moj prag pre nego
to si ti sa sobom naisto, da e ovaj mrak pred tobom
ti sam prosijati svetlou ; ne uini takoe ni jedan jedini
korak napred, ako nisi siguran da u tvojoj vlastitoj sve
tilj ci goriva ima dovoljno. One svetiljke voa koje si do
sada imao, u budunosti ti nee imati.. Posle tih rei treba
uenik da se obazre i uputi pogled iza sebe. .Cuvar praga.
sada razmie zavesu koja je do tada zaklanjala duboke i
votne tajne. Duhovi plemena, duhovi naroda, duhovi rasa
bivaju otkriveni u svojoj punoj delatnosti ; i uenik vidi
kako je do sada bio voen isto tako tano kao to mu sa
druge strane postaje jasno, da on od sada vie nee imati
ovo vostvo. To je druga opomena koju ovek doivljava
na pragu, preko njegovog uvara,
125
Dabome
. ovde oznaeni prizo]' niko nepripremljen ne
bi mogao pocneti : ali vie kolovanje, koje oveku uopte
ini moguim ea prodre do praga, u isto vreme stavlja njega
u stanje da u odgovarajuem trenutku nae p:1Tebnu sna
gu. Stavie, ovo kolovanje moe biti toliko harmonino,
da ovom stupanju I novi ivot oduzima svaki uznemirujui
ili buan karakter. U tom sluaju e za tajnog uenika do
ivljaj na pragu biti praen predoseanjem onog blaenstva,
koje e obrazovati osnovni ton njegovog novoprobuenog
ivota. Oseaj nove slobode e pretegnuti sva druga osea
nj a ; a sa tim oseaj em e njemu nove dunosti i nove od
govornosti izgledati kao neto, to ovek mora preuzeti na
odreenom stepenu ivota.
126
,
Xl. POGLAVLJE
IVOT I SMRT - VELIKI Cu VAR PRAGA
Izloeno je koliko je znaajan za oveka susret sa ta
kozvanim manjim uvarem praga< zbog toOa to on u
.
.
,
Jemu vidi jedno natulno bie koje je na neki nain pro-
IZVO ?n
.
sam.
Tel? tog bia je sastavljeno iz njemu ranije
neVidlJIVih posledIca nJegovih vlastitih postupaka oseanja
i mili.
.
Ali
.
te nevidljive snage su postale uzroi njegove
sudbme l njegovog karaktera. Od tada oveku postaje jasno,
k

ko je
.
on sam I prolosti poloio osnove svoje sadanjosti.
Te nJegvo bie stoji do izvesnog stepena otkriveno pred
nJim. U nJemu su, na primer, odreene sklonosti i navike.
Sada on moe sebi da objasni, zato ih on ima. Pogodili su
ga neki udarci sudbine, sada on moe znati odakle oni do
l aze. Sada on vidi zato jedno voli, a drugo mrzi, zato ga
ovo ili ono ini srenim ili nesrenim. Vidljiv ivot mu ine
razu,mljivim oni nevidljivi uzroci. I bitne ivotne injenice
bolest i zdravlje, smrt i roenje, otkrivaju se njegovom po
gledu. On primeuje da je pre svog rodenja izatkao te uz
roke koji su ga nuno opet morali uvesti u ivot. IOn upoz
naje od sada u sebi ono bie, koje je u tom vidljivom svetu
izgraeno na nesavren nain i koje takoe samo u tom vid
ljivom svetu moe biti privedeno svome savrenstvu. Jer
ni u jednom drugom svetu ne postoji mogunost rada na
izgraivanju toga bia. Dalje on uvia da ga smrt, pre sve
ga, ne moe od ovog sveta odvojiti zauvek. Jer on mora
sebi da kae: Nekada sam ja prvi put doao u ovaj svet
- poto sam tada bio takvo bie ko.me je bio potreban
ivot u ovom svetu - da bih stekao svojstva koja se ne bi
mogla stei ni u jednom drugom svetu. I ja moram sa tim
svetom biti spojen sve dok ne razvijem u sebi sve ono to
.
. ,
u nJemu moe da se stekne. J a u jednom postati sposoban
saradnik I drugom svetu samo kroz to, to u u ovom ulno
vidljivom svetu za to pribaviti sve te sposobnosti. - Meu
najvanijim doivljajima posveenoga je onaj, koji mu omo
guuje da ulno vidljivu prirodu naui sada bolje da poznaje
i njene vrednosti ceni, nego pre svog duhovnog kolovanja.
To saznanje on stie upravo uvidom I natulni svet. Onaj
ko takav uvid nije uinio, pa se stoga moda predaje samo
slutnji da su natulne oblasti beskrajno vrednije, taj moe
potcenjivati ulni svet. Ali onaj ko je uinio taj uvid, taj
zna, da bi on bez doivljaja I vidljivoj stvarnosti bio sas
vim nemOan u nevidljivoj stvarnosti. Treba 1i da ivi u
ovoj nevidljivoj, onda on mora imati sposobnosti i sredsta-
127
va za taj ivot. Ali njih on moe stei samo u onoj vidljivoj.
On e morati duhovno videti, ako nevidljivi svet za njega
treba da postane svestan. Meutim, snaga vienja >vieg
sveta se obrazuje postepeno doivljajima u >niemt . Covek
se u nekom duhovnom svetu ne moe roditi sa duhovnim
oima, ako ih nije obrazovao u ovom ulnom, kao to dete
ne bi moglo da se rodi sa fizikim oima, ako ih ne bi ob
razovalo u majinom telu.
Sa ovog gledita se takoe uvia, zato >uvar< stra
ari na pragu prema natulnom svetu. Ni u kom sluaju
se ne sre oveku dopustiti stvaran uvid u one oblasti, pre
no to je on za to stekao neophodne sposobnosti. Zato se
zavesa ispred doivlj aja u njemu navlai svaki put prilikom
smrti, kada ovek jo nesposoban za rad u nekom drugom
svetu stupa u njega. On mora da ga ugleda, tek kad j e za
njega sasvim zreo.
Stupi l i tajni uenik u natulni svet, onda ovaj ivot
za njega dobija sasvim novi smisao; on vidi u ulnom svetu
klijalite za jedan vii svet. I njemu e se u izvesnom smis
lu vii svet bez Hniega< pojaviti kao nepotpun. Pred njim
se otvaraju dva pogleda. Jedan u prolost, drugi u budu
nost. On gleda u jednu prolost, u kojoj jo nije bilo toga
ulnog sveta. Jer on je ve odavno udaljen od predrasude
da se natulni svet razvio iz ulnog. On zna da je prvo bilo
to natulno i da se sve ulno razvilo iz njega. On vidi da
je i on sam, pre nego to je stupio prvi put u ovaj ulni
svet, pripadao j ednom natulnom. Ali tom nekadanjem nat
ulnom svetu bio je potreban prolaz kroz ovaj ulnL Njegov
dalji razvoj bez toga prolaza ne bi bio mogu. Tek poto
se bia u samom ulnom carstvu budu razvila sa odgovara
juim sposobnostima, moe natulni svet opet da nastavi
svoj napredak. A ta bia jesu ljudi. Oni su dakle - takvi
kakvi ive sada - proistekli iz j ednog nesavrenog stepena
duhovnog postojanja i tavie u ovom ulnom svetu su vo
eni do onog savrenstva, pomou kojeg e biti sposobni za
dalji rad na viem svetu. - Na ovo se nadovezuje pogled
u budunost. On ukazuje na jedan vii stepen natulnog
sveta. U njemu e biti plodovi koji se obrazuju u ovom
rulnom. Ovaj e kao takav biti nadvladan ; a njegovi re
zultati e biti pridrueni j ednom viem svetu.
Time je dato i razumevanje bolesti i smrti u ulnom
svetu. Smrt naime nije nita drugo nego izraz za to, da je
nekadanji natulni svet doao do jedne take, od koje sam
po sebi nije mogao dalje. Bila bi za njega nuna opta smrt,
da nije dobio jedan novi ivotni podsticaj. I tako je taj
novi ivot postao borba protiv opte smrti. Iz ostataka jed-
128
nog odumirueg, I sebi skrutnutog sveta, nabujale su klice
jednog novog. Stoga mi I ovom svetu imamo umiranje i
ivot. I polako stvari prelaze jedna I drugu. Odumirui de
lovi starog sveta prianjaju jo novim klicama ivota, koje
proizlaze iz njih. Najjasniji izraz toga se nalazi upravo I
oveku. On na sebi nosi kao svoj ovoj ono to se odralo
iz onog starog sveta ; a I tome Dvaju obrazuje se klica onog
bia koje e iveti I budunosti. Tako j e on dvostruko bie,
jedno smrtno i jedno besmrtno. Smrtno je I svome kraj
njem, a besmrtno I svome poetnom stanju. Ali tek u tome
dvostrukom svetu, koji nalazi svoj izraz I ovom ulno-fi
zikom, stie on sposobnosti za to, da ovaj svet privede
besmrtnosti. Stavie, njegov je zadatak, da iz samog smrt
nog uzima plodove za besmrtno. Dakle, ako on gleda na
svoje bie kako ga je on sam izgradio I prolosti mora sebi
rei : >Ja u sebi imam elemente jednog odumirueg sveta.
Oni rade u meru, i samo postepeno mogu lomiti njihovu
snagu pomou novooivljavajueg besmrtnog.( Tako ide o
vek putem od smrti ka ivotu. Kada bi ovek mogao sebi
govoriti I asu smrti sa punom sveu, morao bi sebi rei :
.. To umirue j e bilo moj majstor uitelj. To to umirem
jeste dejstvo cele prolosti, u koju sam bio utkan. Ali na
polju smrtnoga dozrevale su mi klice za besmrtno. To j a
iznosim sa sobom u jedan drugi svet. Kada bi to zavisilo
samo od tog prologa, onda se ja uopte nikada ne bih
moga
o
roditi. Zivot prologa je zakljuen sa roenjem. Zivot
u ulnom je novom klicom 3ivota otet od opte smrti. Vreme
izmeu roenja i smrti j e samo izraz za to koliko se novi
ivot mogao oteti od odumirue prolosti. A bolest nije nita
drugo, nego nastavak dejstva odumiruih delova te pro
lost1.
Iz svega ovoga nalazi odgovor to pitanje, zato ovek
tek postepeno mora iz zabluda i nesavrenosti da se radom
probija do istine i dobra. Njegovi postupci, oseanja i misli
se nalaze u poetku pod vladavinom onog to prolazi i odu
mire. Iz ovoga su obrazovani njegovi ulno-fiziki organi.
Stoga su ti organi i sve to njih pre svega pokree posve
eni prolaznosti. Ne predstavljaju instinkti, nagoni, strasti
i tako dalje i njima pripadajui organi neto neprolazno,
nego e ba ono to se pojavljuje kao delo tih organa po
stati neprolazno. Tek kada ovek iz tog prolaznog bude iz
vukao sve to je iz njega imalo da se izvue, moi e on
da odbaci tu osnovu iz koje je izrastao, a iji se izraz nalazi
u fiziko-u1nom svetu.
Tako predstavlja prvi Huvar praga sliku i priliku
oveka u njegovoj dvostrukoj prirodi : iz prolaznoga pome-
129
anog sa neprolaznim. Na njemu se jasno pokazuje ta jo
nedostaje da bi se dostigao onaj uzvieni svetlosni lik, koji
opel moe da prebiva u istom duhovnom svetu.
Stepen upletenosti sa fiziko-u Inom prirodom postaje
oveku vidljiv preko uvara praga. Ta upletenost se prvo
izraava u postajanju instinkata, nagona, pouda, egoistikih
elja, u svim oblicima koristoljublja i tako dalje. Ona jo
dolazi do izraaja u pripadnosti nekoj rasi, nekom narodu
i tako dalje. Jer su narodi i rase samo razliiti stepeni raz
voja na putu do istog ovetva. Neka rasa, neki narod su
utoliko vii ukoliko potpunije njihovi pripadnici dovode do
izraza isti, idealan tip ovetva, ukoliko su se vie radom
probili od fiziki prolaznog prema natulnom neprolaznom.
Razvoj oveka kroz ponovna utelovljenja u sve vie uidig
nute oblike naroda i rasa je zato proces oslobaanja. Na
kraju ovek mora da se pojavi u svojem harmoninom sa
vrenstvu. - Na slian nain je jedno usavravanje i pro
laenje kroz sve istije etike i religijske oblike shvatanja.
Jer svaki etiki stepen sadri jo udnju za prolaznim pored
idealistikih klica budunosti.
U opisanom uvaru praga se pOjavljuje samo rezul
tat proteklog vremena. Od klica budunosti je u njemu
samo ono, to je utkano u tom proteklom vremenu. Ali o
vek mora u budui natulni svet doneti sve to on moe
izneti iz ulnog sveta. Kada bi on hteo da donese samo ono
to je u njegovu pasliku utkano iz prolosti, onda bi on svoj
zemaljski zadatak ispunio samo delimino. Stoga se sada
>manjem uvaru praga pridruuje posle nekog vremena
onaj vei. Opet neka je u priajuem obliku prikazano ta
se odigrava kao susret sa tim drugim >uvarem praga.
Poto j e ovek upoznao od ega mora da se oslobodi,
stupa mu na put jeda uzvieni svetlosni lik. Njegovu le
potu je teko opisati reima naeg jezika. - Taj se susret
deava kada su se organi miljenja, oseanja i htenja i za
fiziko telo meusobno odvojili toliko, da se vladanje nji
hovim meusobnim vezama vie ne deava kroz njih same,
nego kroz viu svest, koja se sada sasvim odvojila od fizi
kih uslova. Organi miljenja, oseanja i htenja su tada po
stali orua u vlasti ljudske due, koja svoju vladavinu nad
njima vri iz natulnih regiona. - Ovoj, tako iz svih ulnih
veza osloboenoj dui u susret pristupa sada drugi >uvar
praga i govori otprilike sledee:
130
>Ti si sebe oslobodila iz ulnog sveta. Tvoje za
viajno pravo u natulnom svetu je zaslueno. Od sa
da moe ti delovati odavde. Tvoja fizika telesnost,
u sadanjem liku, nije tebi vie potrebna zbog tebe.
Ako si ti htela da pribavi tu sposobnost samo da bi
ivela LI Ovom natulnom svetu, onda tebi vie nije
potrebno da se vraa I ulni svet. Ali gledaj sada
mene. Vidi, kako neizmerna uzvien stojim iznad svega
onog, to si ti danas ve uinila od sebe. Ti si do
sadanjeg stepena svoga savrenstva dola pomou spo
sobnosti koje si mogla razviti u svetu ula, dok si jo
bila upuena na njega. Ali sada mora za tebe poeti
jedno vreme, u kome e tvoje osloboene snage raditi
dalje na svetu ula. Do sada si ti oslobodila samo sa
mu sebe, sada kao osloboditeljka moe sa sobom os
lobaati sve svoje drugarice u svetu ula. Do danas
si se ti kao pojedinana borila; sada se ulani u celinu,
da bi ti u na tulni svet unela ne samo sebe, nego j
sve drugo to se nalazi u ulnom. Ti e moi sebe
jednom sjediniti sa mojim likom, ali ja ne mogu biti
blaen sve dok jo ima takvih koji to nisu! Kao poje
dinano osloboena mogla bi ti ako hoe ve danas
ui I carstvo natulnog. Ali tada bi ti morala gledati
dole na jo neosloboena bia tog sveta ula. I ti bi
mogla svoju sudbinu odvojiti od njihove. Ali vi ste
sve vezane jedna za drugu. Vi ste sve morale sii I
svet ula, da bi iz njega lznele snage za jedan vii.
Kada bi se ti odvojila od njih, onda bi ti zloupotrebi1a
snage koje si ipak mogla razviti samo u zajednici sa
njima. Da one nisu sile, ne bi to mogla ni ti ; bez njih
bi tebi nedostajale snage za tvoje natulno postojanje.
Ti mora te snage koje si izborila sa njima, takoe sa
njima i deliti. Ja stoga tebi zabranjujem ulaz u naj
vie oblasti natulnog sveta, sve dok ne upotrebi sve
svoje steene snage za spas sveta koji je sa tobom. Sa
onim to si ve stekla moe se ti zadravati u donjim
oblastima natulnog sveta; ali pred dverima vieg sto
jim ja 'kao heruvim sa plamenim maem pred rajem'
i branim tebi ulaz sve dok ti jo ima snage koje nisu
upotrebljene u ulnome svetu. I ako nee ti da te
svoje snage upotrebi, doi e onda drugi koji e njih
upotrebiti; onda e jedan visoki natulni svet uzeti sve
plodove ulnoga; a tebi e se oduzeti tlo sa kojim si
bila srasla. Ovaj preieni svet e se razviti iznad
tebe. Ti e biti iskljuena iz njega. Tako je tvoja sta
za crna, a oni od kojih si se ti odvojila, idu belom
stazom.
Tako se najavljuje >veliki uvarH praga uskoro posle
susreta sa prvim straarom. Meutim, posveeni zna sasvim
tano ta ga eka ako ne odoli tim primamljivanjima pre-
1 31
vremenog zadravanja I natulnom svetu. Neopisiv sjaj do
lazi od drugog uvara praga. Pred duom koja ga gleda
stoji kao daleki cilj : sjedinjenje sa Njim. Ipak, isto mu j e
tako izvesno, da e to sjedinjenje sa Njim biti mogue tek
ako j e posveeni sve snage koje su mu dotekle iz toga sveta
upotrebio u slubi osloboenja i spasenja ovoga sveta. Odlui
li se on da sledi zahteve v.sokog svetlosnog lika, moi e
doprineti osloboenju ljudskog roda. On prinosi svoje da
rove na rtvenom oltaru oveanstva. Pretpostavi li svoje
prev.emeno uzdizanje u natulni svet, struja oveanstva e
prei preko n.jega. Posle svoga osloboenja i z sveta ula on
za sebe samog ne moe dobiti vie nikakve nove snage. Sta
vi li ipak svoj rad njemu na raspolaganje, onda se to do
gaa sa odricanjem da jo neto uzme za sebe iz tih mesta
svog budueg delovanja. Ne moe se rei da j e po sebi
razumljivo, da e ovek izabrati belu stazu kada se tako
stavi pred tu odluku. Prirodno j e da to zavisi sasvim od
toga, da l i je on pni toj odluci toliko proien da nikakva
sebinost ne uini da mu se mamljenja blaenstva prikau
kao vredna eljenja. Jer ta su mamljenja najvea koja se
mogu zamisliti. A na drugoj strani upravo i ne postoje ba
nikakva naroita mamljenja. Na ovoj strani ba nita ne
govori egoizmu. To to e ovek dobiti u viim regionima
natulnog sveta, nije nita to njemu dolazi, nego samo ne
to to jz njega izlazi: ljubav za svet u kojem se nalazi. Ni
u emu to zahteva egoizam, nikako se ne oskudeva na crnoj
stazi. Naprotiv: plodovi te staze su upravo najpotpunije za
dovoljenje egoizma. I ako neko hoe blaenstvo samo za
sebe, onda e on sasvim izvesno ii ovom crnom stazom,
poto j e ona ta, koja je za njega podesna. - Stoga niko
ne moe oekivati od okultista bele staze, da e mu oni dati
neko uputstvo za razvoj svog egoistnog ja. Za blaenstvo
pojedinca oni nemaju ni najmanje interesovanja. Blaenstvo
moe postii svako sam za sebe. Ali njega da ubrzavaju,
nije zadatak belih okultista. Njima j e jedino stalo do raz
voja i osloboenja svih bia, koja su ljudi i drugovi ove
kovi. Stoga oni daju samo uputstva kako se mogu obra
zovati svoje snage za saradnju na tom poslu. Oni stoga daju
prednost nesebinoj predanosti i portvovanosti pred svima
drugim sposobnostima. Oni upravo nikoga ne odbijaju, jer
se i onaj najegoistiniji moe proistiti. Ali onaj ko trai
neto samo za sebe, tako dugo dok to ini, kod ovih okul
tista nee nai nita. Pa i ako mu oni svoju pomo ne us
krate, on sam koji to trai uskrauje sebi plodove te po
moi. Stoga e onaj, ko odista postupa prema uputstvima
dobrih tajnih uitelja, posle prelaska praga razumeti zahteve
132
velikog uvara; ali onaj ko ne postupa prema tim uputstvi
ma, taj uopte ne sre ni da se nada, da e ikada pomou
njih doi do praga. Njihova uputstva vode ka dobru, ili ni
do ega. Jer je voenje prema egoistikom blaenstvu i pre
ma samom ivotu I natulnom svetu izvan granica njiho
vog zadatka. Ovo je od poetka poeeno tako, da uenika
dri udalj enim od nadzemaljskog sveta tako dugo, dok on
I njega ne stupi sa voljom za predanom saradnjom.

133
I
POGOVOR SESTOM IZDANJU 1918.
Put prema natulnom saznanju, koji je oznaen I ovom
spisu, vodi jdnom duevnom doivljavanju, za koje je od
sasvim naroite vanosti da se onaj ko tom putu tei. nf
preda nikakvim obmanama ni krivom razumevanju o nje
mu. A vrlo je lako da se ovek obmanjuje onim to ovde
dolazi I obzir. Jedna od naroito tekih obmana nastaje,
kada se cela ta oblast duevnog doivljavanja, o kojoj se
govori I pravoj duhovnoj nauci, izokrene tako, da to izgle
da kao da spada I red praznoverica. vizionarnih snova, re
di umizrna i nekih drugih izopaavanja ovog ljudskog strem
ljenja. To izokretanje pote esto usled toga, to se ljudi
- koji bi na svom putu udaljenom od ispravnog saznajnog
nastojanja hteli da za sebe trae neki put I natulnu
stvarnost i koji pri tome zau u navedena izopaavanja -
to se ti ljudi poistoveuju sa onima koji hoe da idu putem
koji j e oznaen u ovom spisu. Ono to ljudska dua proiv
ljava na ovde oznaenom putu, to se deava sasvim u ob
lasti isto duhovno-duevnog doivljavanja. Neto takvo je
mogue proiveti samo zato, to ovek moe da se jo i
za druga unutranja iskustva uini tako slobodnim i neza
visnim od telesnog ivota - kako je to mogue samo pri
doivljavanju obine svesti - ako on sebi o onom to je
spolja opaao i1i onom to j e I unutranjosti eleo, oseao,
hteo, ako on o tome stvara misli koje ne potiu iz samog
onoga to je opaao, oseao, hteo. Postoje ljudi koji uopte
ne veruju I postojanje takvih misli. Oni misle: ovek ne
moe misllU o onome to ne izvlai i z opaanja ili telesno
uslovljenog unulranjeg ivota ; sve misli su samo u izvesnoj
meri senkovite slike opaaj a ili unutranjih doivljaja. Onaj
ko to tvrdi, ini to samo zato jer se nikada nije osposobio
da u svojoj dui doivi taj ist, na sebi poivajui ivot
misli. Ali onaj ko je doiveo neto takvo. za nj ega j e to
postalo iskustvo, da svuda gde u duevnom ivotu miljenje
vlada toliko. da to miljenje proima sve druge duevne
aktivnosti - da se tada ovek nalazi u j ednoj aktivnosti.
na ijem ostvarivanju njegovo telo nema udela. U obinom
ivotu je miljenje zbilja skoro uvek pomeano sa ostalim
duevnim aktivnostima : opaanjem, oseanjem. htenjem i
tako dalje. Te ostale aktivnosti ostvaruju se pomou tela.
Ali u njih ulazi miljenje. I u toj meri, u kojoj ono ulazi I
njih. deava se u oveku i kroz oveka neto, na emu ne
sauestvuje telo. Ljudi koji to osporavaju ne mogu nikako
da se oslobode obmane, koja nastaje usled toga, to oni mi
saonu delatno:t uvek posmatraj u s.iedin:ienu sa oslalim ak-
1 34
tivnostima. Meutim, ovek u unutranjem doivljavanju
moe duevno da se uzdigne dotle da misaoni deo unutra
njeg ivota takoe doivi za sebe izdvojen od svakog dru
gog. Mogue je iz okvira duevnog ivota izdvojiti neto,
to se sastoji samo iz istih misli. Radi se o mislima koje
postoje u sebi, iz kojih j e iskljueno sve to daju opaanje
ili telesno uslovljeni unutranji ivot. Takve se misli objav
ljuju same sobom, onim to one jesu, kao neko duhovno,
neko natulna bitisanje. I dua koja se sjedini sa takvim
mislima, kada za vreme takvog sjedinjenja iskljui svako
zapaanje, svako oseanje i sav ostali unutranji ivot, zna
da se sa samim miljenjem nalazi u jednoj natulnoj oblasti
i doivljava sebe izvan tela. Za onoga ko potpuno providi
to stanje stvari, ne moe uopte vie doi u obzir pitanje:
postoji li neko doivljavanje due u jednom natulnom ele
mentu izvan tela? Jer za njega bi to znailo da porie ono
to zna iz iskustva. Za njega postoji samo ovo pitanje: ta
spreava ljude da pri2maju jednu tako sigurnu injenicu?
I na to pitanje on nalazi odgovor, da je injenica u pitanju
takva, da se ona ne objavljuje, ako se ovek prethodno ne
stavi u jedno takvo duevno stanje, u kojem on moe da
primi tu objavu. No ljudi su u poetku nepoverljivi ako
oni sami tek treba da rade neto isto duevno, da bi im
se objavilo neto po sebi nezavisno od njih. Oni onda veru
ju, poto moraju da se pripreme za primanje objave, da
oni prave sadraj te objave. Oni hoe iskustva za koja o
vek ne radi nita, prema kojima je on sasvim pasivan.
Ako su to osim toga ljudi koji jo ne poznaju ni najjedno
stavnije zahteve naunog razumevanja nekog injeninog
stanja, onda oni kod onih ija je dua potisnuta ispod onog
stepena svesne aktivnosti koji se sastoji u ulnom opaanju
i u svojevoljnoj delatnosti, onda oni kod njih u sadrajima
due ili u tvorevinama due vide objektivnu objavu neega
to nije ulno po sutini. Takvi sadraji due jesu vizionarni
doivljaji, mediumistike objave. - Meutim ono to kroz
takve objave izlazi na videlo, to nije natulni, to je potulni
svet. Ljudski svesni budni ivot ne protie potpuno u telu.
Svesni deo toga ivota protie pre svega na granici izmeu
tela i fizikog spoljanjeg sveta. Tako je ivot opaanja,
kod onog to se deava u ulnim organima, isto tako ula
enje jednog vantelesnog zbivanja I telo, kao i proimanje
toga zbivanja iz tela; a tako je i sa ivotom volje, koji po
iva na nekom postavljanju ovekovog bia unutra u svetska
bie, tako da j e ono to se u oveku dogaa njegovom vo
ljom, u isto vreme i deo svetskog zbivanja. U tom duevnom
doivlj avanju koje prolie na granici tela ovek jc u viso-
135
I
kom stepenu zavisan od svoje tel esne organizacije. Ali I to
doivljavanje ulazi misaona delatnost; a I onoj meri koliko
je to sluaj, biva ona I opaanju ula i htenju ovekovom
nezavisna od tela. U vizionarnom doivljavanju i I mediu
mistikom tvorenju. stupa ovek potpuno I zavisnost od
tela. On iz svog duevnog ivota iskljuuje ono to ga I
opaanju i htenju ini nezavisnim od tela. Usled toga sadr
aji due i tvorevine due bivaju samo objave ivota tela.
Vizionarno doivljavanje i mediumistiko tvorenje su do
ivljaji onog stanja kada je ovek, I tom doivlj avanju i
tvorenju sa svojom duom manje nezavisan od tela nego
I obinom ivotu opaanja i volje. Pri doivljavanju nat
ulnog, o kome je ,re I ovom spisu, razvoj- duevnog do
ivljavanja tee upravo u obrnutom smislu u odnosu na
vizionarna i mediuistika. U svom razvoju dua ini sebe
sve nezavisnijom od tela nego kada se nalazi u ivotu opa
anja i volje. Ona za mnogo iru duevnu akivnost postie
onu nezavisnost, koje treba da se dokopa u doivljavanju
istih misli.
Za ovde pomenutu natulnu aktivnost due j e izuzetno
znaajno da se u punoj jasnoi prozre doivljavanje istog
miljenja. Jer u osnovi je ve samo to doivljavanje j edna
natulna duevna aktivnost. Samo, ona je takva da se njo
me jo ne gleda nita natulno. Covek sa tim istim milje
njem ivi u natulnom; ali on doivljava samo njega na
natulni nain ; on jo nita drugo natulno ne doivljava.
A natu]no doivljavanje mora biti nastavak toga doivlja
vanja due, koje ve u sjedinjenju sa istim miljenjem mo
e da se postigne. Stoga j e to toliko znaajno da se uzmogne
pravilno iskusiti to sjedinjenje. Jer od razumevanja toga
sjedinjenja sija ona svetlost, koja moe dati i pravj1an uvid
u sutinu natulnog saznanja. Cim bi doivljavanje due
palo ispod svesne jasnoe koja se iivljava u miljenju, za
istinsko saznanje natulnog sveta bi ona zala na stranpu
ticu. Nju bi zahvatila aktivnost tela ; ono to bi ona tada
doivljavala i tvorila, nije objava natulnog kroz nju, nego
objave tela u oblasti potulnog sveta.

Cim dua sa svojim doivljajima prodre u oblast nat
ulnog, onda su njeni doivljaji takvi da se govol'ni izrazi
za njih ne mogu nai tako lako kao za doivljaje u podruju
ulnog sveta. Cesto pri opisu natulnog doivljavanja ovek
mora biti svestan, da j e udaljenost jezikog izraza, prema
iz'raenom stvarom stanju, na neki nain vea nego kod
rizikog doivljavaja. Covek treba da stekne razumevanje
136
za to, da neki izraz - kao to j e to sluaj kod slikovitog
izraavanja - samo na blag nain upuuje na ono na ta
se odnosi. Tako je I ovom spisu na strani 38 reeno: Is
konski su sva pravila i pouke duhovne nauke dati u jeziku
simbolskih znakova. A na strani 54 i dalje se govori o
>odredenom sistemu pisma. Neko moe lako pomisliti, da
takvo pismo treba uiti na slian nain kao i znake glasova
i njihovo sastavljanje za pismo obinog fizikog govora.
Ovde se mora rei : bilo j e i ima duhovno-naunih kola i
udruenja, koje imaju simbolske znake pomou kojih one
izraavaju natulne injenice. I onaj, ko je upuen u zna
enje tih znakova, ima time jedno sredstvo da upravi svoje
duevno doivljavanje prema natulnim stvarnostima koje
dolaze u obzir. Meutim, za natulna doivljavanje je mnogo
bitnije, da u toku nekog takvog natulnog doivljavanja
kakvo dua moe postii ostvarenjem sadrine ovoga spisa,
ta dua sama prilikom gledanja natulnoga dobije objavu
jednog takvog pisma svojim vlastitim iskustvom. Natulno
govori dui neto, to ona mora sebi da prevede u slikovite
znake, da bi to mogla pregledati sa punom sveu. Moe se
rei : to to je saopteno u ovom spisu, to moe ostvariti
svaka dua. I u toku toga ostvaQivanja. koje dua sama
sebi moe odrediti prema onom to je navedeno, nastaju
rezultati opisani u ovoj knjizi. Jednu takvu knjigu kao to
je ova uzmimo ipak kao razgovor koji pisac vodi sa ita
ocem. Ako se kae: tajnom ueniku su potrebna lina uput
stva, onda to treba shvatiti ipak tako, da je sama ova nji
ga jedno takvo lino uputstvo. U ranija vremena su posto
jali razlozi, zato su takva lina uputstva zadravana za
usmenu tajnu nastavu ; sada smo mi stupili na slepen raz
voja oveanstva, na kome duhovno-nauno saznavanje mora
biti mnogo vie raireno nego ranije. Ono mora biti pris
tupano svakom u sasvim drugoj meri, nego u stara vre
mena. Radi toga namesto ranijeg usmenog pouavanja dolazi
ova knjiga. Verovanje, da je preko svega reenog u ovoj
knjizi, bezuslovno potrebno jo i lino pouavanje, tano je
samo uslovno. Razumljivo j e da poneko moe imati potrebu
za dodatnom pomoi; ova moe njemu biti znaajna. Ali
vodilo bi I zabludu, ako bi se mislilo, da ima nekih glavnih
stvari, koje se ne bi mogle nai I ovoj knjizi. One se tu
nalaze, ako se ona ita valjano, a posebno, ako se ita
potpuno.

Saoptenja ove knjige se shvataju i tako, kao da su
lo uputstva da ceo ovek postane potpuno drugaiji. Ko ih
Lano ita, nai e da ona ne ele da kau nita drugo nego,
137
,
I kakvoj unutranjoj duevnoj konstituciji mora biti ovek
I onim trenucima svoga ivota, kada hoe da stoji prema
natulnom svetu. Tu duevnu konstituciju on razvija I sebi
kao jedno drugo bie; a zdravo prvo bie ide svojim putem
na stari nain. On zna I punoj svesti kako da oba bia
dri razdvojena; on zna kako da njih na pravilan nain
jedno sa drugim stavlja I naizmenino dejstvo. Usled toga
on sebe ne ini neupotrebljivim i nesposobnim za ivot, on
ne gubi za njega interesovanje i umenost, da bi ceo dan
bio duhovni istraiva. Razume se, treba rei, da e nain
doivljavanja I natulnom svetu svoju svetlost zraiti na
itavo ovekovo bie; ali ovo ne moe da ga otui od i
vota, nego da ga za ovaj ivot uini sposobnijim i produk
tivnijim. - To to j e ovo opisivanje moralo da se izvri
tako kao to j e izvreno, dolazi od toga, to svaki proces
saznavanja upuenog na natulno uzima I obzir itavog o
veka, tako da u trenutku kada se ovek preda takvom pro
cesu saznavanja, mora on to biti svojim celim biem. Kao
to proces opaanja boja iziskuje samo tu pojedinanost oka
sa njegovim nervnim nastavkom, tako proces natulnog sa
znavanja angauje celog oveka. Ovaj postaje >ceo oko< ili
ceo uho . Poto j e to tako, zbog toga to izgleda da - kada
se daju saoptenja o obrazovanju procesa natulnog sazna
vanja - da se govori o nekom preobraaju oveka ; ljudi
misle da obian ovek nije ono pravo; da bi morao postati
neto sasvim drugo.

Onom to je reeno na strani 77 j dalje O nekim


dejstvima posveenjaH, dodao bih jo neto, to - uz neke
promene - moe da vai i za druga izlaganja ove knjige.
Nekom bi moglo pasti na pamet : zato j e potrebno takvo
opisivanje natulnog doivljavanja na slikovit nain; zar se
ne bi to doivljavanje moglo prikazivati u idejama bez tak
vog oslikavanja? Na to mora da se odgovori : za doivlja
vanje natulne stvarnosti dolazi u obzir, da ovek sam sebe
u natulnome pozna kao natulno bie. Bez gledanja na
svoje vlastito natuLno bie, ija se stvarnost objavljuje pot
puno u svojoj vrsti u ovde datom prikazivanju >lotosovih
cvetova< i eterskog tela, ovek bi sebe u natulnom do
ivljavao tako kao kada bi stajao samo u u1nom, koje mu
objavljuje stvari i zbivanja oko njega, a on nita ne zna o
Svome vlastitom telu. Sto on u svome Hduevnom telu{{ i
>eterskom telu gleda kao svoje natulno uoblienje, to ini
da j e on svestan samog sebe u natulnom, kao to j e opa
anjem svog ulnog tela svestan samoga sebe u ulnom
svetu.
138
DODATAK OVOM IZDANJU
A. RUDOLF STEINER I NJEGOVO DELO
Antroposofski orijentisana duhovna nauka j e nauka
inicijacije pisca ove knjige. Nju j e autor izloio u prvoj
etvrtini ovoga veka. Za razliku od uitelja inicijacije rani
jih vremena, svoju nauku j e izloio ne samo usmeno, nego
i pismeno u knjigama i u lancima u asopisima. Za veliki
broj svojih predavanja j e dozvoljavao da sluaoci piu be
leke, a docni je i stenografske. Od 195!. godine >.Rudolf
Steiner Verlag - Dornach, kod Basela u Svajcarskoj iz
daje celokupna dela njegove neobine duhovne zaostavtine.
Do ] 984. godine izdato j e 290 svezaka, a potpuno izdanje
>Gesamt Ausgabe< sadri 330 svezaka. 10no sadri u 45 sve
zaka njegova pisana dela (knjige i lanke) i zatim najvei
deo od ukupno oko 4000 zabeleenih predavanja: ostalo su
reprodukcije njegovih skica. Rauna se da je jo 2000 pre
davanja ostalo nezabeleeno.
Pre objavljivanja spisa iz same duhovne nauke R. Stei
ner j e izdao nekoliko isto filosofski h rasprava od kojih je
najznaajnija Filosofija slobod<{, u kojoj j e data filosofska
podloga za dalje razraivan u duhovnu nauku. U njoj j e
posebno obraena teorija saznanja i pojam slobode. Osnove
same duhovne nauke on je izloio u tri standardna dela
pod naslovima : >Teosofija{<, ,Kako se stiu saznanja viih
svetova ? i HTajna nauka u osnovama. Prva knjiga sadri
nauku o oveku i o duevnom i duhovnom svetu. Druga da
j e osnove nauke o inicijaciji. U treoj su date osnove nauke
o razvoju sveta i oveka. Sve ovo je bogato razraeno i
dopunjeno u njegovim predavanjima.
Navedena standardna dela su izmeu 192!. i 1941. go
dine prevedena i tampana na srpskohrvatskom jeziku u iz
danju >Antroposofske biblioteke< u Beogradu, a pored ovih
jo desetak svezaka Steinerovih spisa i predavanja. Od 1931.
do 1941. godine j e Jugoslovensko antroposofsko drutvo{ u
Beogradu izdavalo meseni asopis Upoznaj sebe ! . U nje
mu j e obj avljen vei broj spisa i predavanja. Docnije su na
na jezik prevedeni i u vidu skripata konzervirani i drugi
spisi i predavanja - vidi sledei odeljak : Hronoloka skica
Steinerovog ivota.
Ali antroposofija nije samo nauka. Njeni koreni saz
nanja jesu u duhovnom svetu, ali to su samo koreni. Njene
grane, lie, cvetovi i plodovi izrastaju L sva podruja ljud
skog ivota. Ona unosi stvaralaki preobraaj u nauni,
139
umetniki i religijski zivot, a iz ovih I pojedine kulturne,
socijalne i ekonomske delatnosti.
Sam centar antroposofskog pokreta se nalazi I Dor
nachu kraj Basela i smeten j e I monumentalnoj graevini
Goetheanum, koji je sam Steiner oblikovao I sasvim ori
ginalnom stilu koji inspirie mnoge antroposofski orijenti
sane arhitekte. U toj zgradi je smetena Visoka kola za
duhovnu nauku, sa sekcijama za matematiku i astronomiju,
prirodne i medicinske nauke, za likovne, govorne, dramske
i muzike umetnosti.
Iz vrlo raznostrane Steinerove delatnosti iznikla je
pedagogij a Valdorfskih kola, pokret za ref9rmu kolskog
vaspitanja i obrazovanja dece i omladine; antroposofska
medicina za unapreen:ie lekarske vetine proirenjem saz
nanja sveta i oveka; zdravstvena pedagogija za leenje i
rehabilitaciju psihosomatske dece; pokret za trolano ure
enje drutva sa zadatkom da preureenjem drutva rege
nerie kulturni, dravno-politiki i privredni ivot; pokret
bioloko-dinamike metode poljoprivrede, sa zadatkom una
preenja obrade zemlje, odgoja stoke, voarstva, umarstva
i voenja poljoprivrednog gazdinstva - odnosno obezbee
nje zdrave hrane.
Steiner je dao osnove za razvoj nove umetnosti ljud
skog kretanja i mimike, pod nazivom euritmija. Ova ima za
cilj da uini vidljivim i dovede do umetnikog doivljavanja
duhovne zakonitosti kvaliteta rei i glasa. Euritmija ima
praktinu primenu ne samo t igri, nego i t pedagogiji i
leenju.
Na kraju navedimo jo pokret za religioznu obnovu.
R. Steiner je stalno naglaavao da nema nameru da osniva
novu religiju, da to ne moe biti zadatak savremene nauke
inicijacije. Ali savremenoj ljudskoj dui nije potreban sa
mo put koji jaa njene snage saznanja, nego i da se ona
proari duhom. Jedna grupa protestantskih teologa, nezado
voljna prilikama u savremenoj teologiji i crkvom, osnovala
j e prema antroposofskoj duhovnoj nauci Zajednicu hri-

cana<.
Svi su se ovi pokreti posje Steinerove smrti i dalje
razvijali, naroito I drugoj polovi ni dvadesetog stolea I
zemljama srednje, severne i zapadne Evrope i Amerike. Kod
nas jedna grupa lekara antroposofa primenjuje antroposof
ske metode leenja, pomou antroposofskih lekova, I zajed
nikoj prvatnoj ordinaciji I Zagrebu.
140
B. HRONOLOSKA SKICA STEINEROVOG iVOTA
,
SA PREGLEDOM NJEGOVIH VA2NIJIH PISANIH DELA I
GRUPA PREDAVANJA
Spisi prevedeni na srpsko-hrvatski jezik oznaeni su In'C
vedenim naslovima, neprevedeni spisi, navedeni su prema ori
ginalnim nemakm naslovima.
1861. 27. februara je Rudolf Steiner roen u Kraljevcu (taea
Austl'o-Ugarska, danas Jugoslavija) kao sin inovnika au
strijske june eleznice. Roditelji su mu poreklom iz Donje
Austrije. Detinjstvo i mladost je lroveo u raznim mesti
ma Austrije.
1872. Poao I realnu kolu I Wiener-Neustadtu. Maturirao
1879. godine.
1879. Upisuje se I Beku visoku tehniku kolu: studira mate
matiku i prirodne nauke, a istovremeno prati predavanja
iz literature, filOSOfije i istorije. Od literature temeljno
studira Goethea.
1882. Izdaje Goethcove priro(lnonaune spise u izdanju Kt1r
do schner Deutsche National-Literatur.', etiri sveske. U
1897. ovom izdanju je objavljen samostalan uvod, koji je 1925.
objavljen pod naslovom: Goethcs Naturwissenschaftliche
Schriften.
1884. Privatni uitelj u jednoj bckoj porodici.
do
1890.
1886. Prihvata poziv za saradnju pri izdanju velikog SOI)hien
-Ausgabe.. Goetheovih dela. Istovremeno izdaje jedno od
svojih fundamentalnih fiIosofskih dela: .}Osnovne linije
teorije saznanja Goetheovog pogleda na svet, sa naroitim
osvrtom na Schillera.
1888. Urednik asopisa Deutscllen Wochenschrift - Be. U
njemu objavljuje svoje Iredavanje: Goethe als Vater
einer neuen Xsthetik-.
1890. U \eimaru. Saradnik na Goethc- und Schiller-Archivu.
do Izdava ))Goethes Naturwissenschaftlichen Schliften..
1897.
1891. Promovisan za doktora filosofije na Univelsitetu u Ros
tocku. 1892. objavljuje svoju proirenu disertaciju: .)Istina
i nauka. Predigra jedne filosofije slobode ...
1894. ..Filosofija slobode. Osnovi jednog modernog pogleda na
svet. Rezultati duevnog posmatranja prema prirodno-na
unoj metoi.
141
1895. Friedrich Nietzsche. Ein Kampfer gegen scine Zeit.
1897. >Gocthes WeItanschauug. Seli se u Berlin. Izdaje lagn
zin f\ir Literatur i >Dramaturgische BlaUcr, zajedno sa
O. E. Hartlebenom. Uestvuje aktivno I *Freien litera
l'ischen Gesellschaft- i *Freien dramatischen Gesellschaft
i u Savezu >ordano Bruno-( u krugu >Kommenden.
1899. Stalni predava na >Skoli za obrazovanje radnika< koju
do je osnovao jedan od socijalistikih prvaka Nemake WiI-
1904. heim Liebknecht, u Berlinu.
1900. Welt und Lebensanschauungcn im XIX Jahrhundert ..,
do 1914. proireno u Zagonctke filosofije... Poetak predn-
1901. vake delatnosti na poziv Teosofskog drutva u Berlinu.
lIistika u raanju duhovnog ivota novog doba j njen
odnos prema modernom pogledu na svet.
1902. Izgradnja antroposofije. Redovna javna predavaka delat
do nost I Berlinu, u Nemakoj i celoj zapadnoj i severnoj
1912. Evropi. Marie von Sivers (od 1914. Marie Steiner) postaje
njegova stalna saradniea.
1902. Hrianstvo kao mistika injenica i misterije starog ve
ka.
1903. Osnivanje i izdavanje asopisa Luzifer, posle Luzifel'
Gnosis ...
1904. >Teosofija, uvod u saznanje natulnog sveta i odreenje
oveka-.
1904. >Kako se stiu saznanja viih svc!ova?"', Aus der Akasha-
do -Chronik, Stepeni vieg saznanja.
1905.
1910. >Tajna nauka u osnovama.
1910. U Munchenu izvedene njegove etiri misterijske drame.
do
1913.
1911. >Duhovno vostvo oveka i oveanstva .
1912. >Antroposofski kalendar dlle., Wochenspruchc., Jedan
put za samoupoznavanje ovcka.
1913. Odvajanje od Teosofskog drutva i osnivanje Antroposof-
skog drutva. Prag duhovnog sveta.
1913. Izgradnja prvog Goetheanuma od drveta, zgrade sa dva
do kubeta, u Dornachu - Svajcarska.
1923.
1914. Dornach i Berlin. U predavanjima j teajevima I celoj
do srednjoj, zapadnoj i severnoj Evropi aje R. Steiner
142

1923. l)odsticaje za obnovu vie oblasti ivota: umetnost, Jleda
gogiju, lJrirodnc nauke, socijalni ivot, medicinu, teologi
ju, privredu, agronomiju. Dalje usavravanje, I 1912. inau
gurisanc nove umetnosti pokreta, Euritmije .. .
1914. Zagonetkc fiIosofije. prikazane I vidu istorijskog pre-
gleda fHosofskih pravaca,
1916. >Vom Menschenratsel, >Von Seelcnratseln, Goethcs
do Geistesart in ihrer Offenbarung durch seinen 'Faust' und
1918. durch das Marchen'von der Schlange und der Lilie' ...
1919. R. Steiner zastupa ideju >Trolanstva socijalnog organiz
ma I lancima i I predavanjima, pre svega I podrujima
June Nemake. Osnovi socijalnog pitanja u ivotnim
problemima sadanjosti i budunosti. Aiifsitze uber die
Dreigliederung des sozialen Organismus. U jesen te go
dine je osnovana I Stuttgartu Slobodna valdorfska kola ...
Nju je Steiner osnovao i njome rukOVOdio sve do svoje
smrti.
1920. Poetak prvog visokokolskog teaja u jo nedovrenom
Goetheanumu i odravanje stalnih umetnikih priredbi,
teajeva i predavanja.
1921. Osnivanje nedcljnog asopisa Das Goetheanum sa stal
nim lancima i prilozima R. Steinera.
1922. Kosmologija, religija i filosofija-. Uoi nove 1923. godine
vatra jc unitila staru zgradu Goetheanuma. R. Steiner
izrauje nacrt i mode) nove zgrade od betona.
1923. Neprekidna preavaka delatnost, vezana za putovanja. O
Boiu 1923. godine obnova Antroposofskog drutva pod
nazivom AIlgemeine Anthroposophische Gcsellschaft., pod
njegovim rukovodstvom.
]923. R. Steiner pie u nedeljnim nastavcima, ali ne dovrava,
do
1925.
1924.
svoju autobiografiju: Moj ivotni put ... >Antroposofske
smernice, )Grundlegendes fiir eine Erweiterung der Heil
kunst nach geisteswissenschaflichen Erkenntnissen ...
POjaavanje predavake delatnosti. Upore(o brojni struni
kursevi. Poslednji put po Evropi u cilju odravanja pre-
davanja, Poetak bolesti.
1925. 30. marta umro Rudolf Steiner u Dornaehu.
Dr Josif Kora
143
knjievna zajednica novog sada
edicija novi sad
knjiga 87
Rudolf Steiner

I N I C I J A C I J A - KAKO SE STJCU SAZNANJA VISIH
SVETOVA
p r i r e d i o Lazar Crkvenjakov
s n e m a k o g p r e v e l i : Dr Josif Kora I Vojislav .Jankovi
g l a v n i i o d g o v o r n i u r e d n i k
Milorad Gruji
r e c e n z e n t J
Dr Vladeta Jeroti
Lazar Crkvenjakov
k o r e k t o r
Zagorka Mileti
t i r a 3000 primeraka
i z d a v a

Knj ievna zajednica Novog Sada, Zmaj Javina 22, 2lO00 Novi Sad
telefoni : 021/611-173, 28-909, iro-13un: 65700-678-7085.
Na osnovu miljenja Pokrajinskog komiteta za obraz:Jvanje i
kulturu SAP Vojvodine br. 413-530/86. od 17. septfmbra 1986.
godine, ova knjiga je oslopoena poreza na prdmet.