You are on page 1of 10

Posto mi je stiglo nekoliko privatnih poruka sa zeljom da prosledim svoj seminarski preko emaila svakom, a znam da i ima dosta

zainteresovanih ovde da ga procitaju, evo izvolite: ovde sve pise o savrsenom pamcenju. Ukoliko ima nekih nejasnoca povodom samog seminarskog, dodatnih pitanja ili bilo sta, pisite na ovaj forum, odnosno ovu temu. Pozdrav !!! Seminarski: ---------- SAVRENO PAMENJE ------UVOD Veliki deo stanovnitva se ali na loe pamenje kao i lou koncentraciju. To i nije sluajno: u dananjim kolama, kako osnovnim i srednjim, tako i na fakultetu se ui, ali se ne ui kako da se ui i pamti. Takoe se u ovim obrazovnim ustanovama forsira samo leva hemisfera mozga. Dok je ona odgovorna za nizove, brojeve, rei, fraze, reenice i slino, desna hemisrefa se zalae za imaginaciju, asocujaciju, apsurdnost, slikovitost, vizuelno razmiljanje, kreiranje slika itd. Upravo veoma mali broj ljudi je upoznat sa nainom za korienje desne, odnosno obe hemisfere istovremeno. Tek pre desetak godina poznati psiholozi, doktori u svojoj oblasti su izgradili sisteme pomou kojih se mnoge stvari lako pamte. tavie, pamenje postaje jedna veoma jednostavna i zabavna igra, te je i lako uiti. Upoznavanje ljudi sa ovih prostora sa takvim nainima pamenja je omoguila Finesa, koja je veinu knjiga ovog tipa prevela na na jezik, ali istovremeno odrava i mnogobrojna predavanja koja omoguavaju razvijanje intelektualnih vetina. Kao to vam je poznato, ljudi koriste veoma mali procenat kapaciteta svoga uma. U nastavku ete se upoznati sa 12 memorijskih principa ukljuujui i nekoliko memorijskih sistema koji omoguavaju da se razvije korienje desne hemisfere mozga, odnosno istovremeno korienje obe. Takoe veina starijih osoba se ali da sa starenjem opada i mo pamenja. Meutim, to i nije tako. Za opovrgavanje ovog trvenja i slinih je potrebno bolje upoznavanje naina na koji funkcionie na mozak. On je kao jedan veliki kompjuter i ono to mu vi svesno ili nesvesno zadate to e on i ispuniti. Dakle, vi mislite da sa starenjem bre zaboravljate, pa se tako po vaem miljenju i ostvaruje. Ali to nije istina. Mislite pozitivno, i pozitivni rezultati e se pokazati za veoma kratko vreme.

TESTOVI PAMENjA Evo nekoliko zadataka da proverite svoju trenutnu sposobnost pamenja. Ukoliko niste u mogunosti da reite ovaj test sa procentom veim od 50%, nemojte se obeshrabriti. Prosena osoba pamti od 20 do 60% ovih pojmova. Budite uvereni da, ako savladate principe i sisteme koji e kasnije biti opisani, moi ete da pamtite od 95 do 100% tanih odgovora. Zadatak 1: Proitajte samo jednom! sledeu listu pojmova. Potrudite se da to vie zapamtite kao i redosled po kome su napisani. tapete slon planina zatvor suknja ogledalo ica kofer sladoled biljka makaze energija ekser sef sat dinja medicinska sestra melez parfem rezalja Zadatak 2: Posmatrajte date pojmove oko 1 minut. Za to vreme pokuajte da zapamtite to vie pojmova kao i to pod kojim brojem se oni nalaze. 1) atom

2) drvo 3) stetopskop 4) krevet 5) kuglana 6) crep 7) vetrobran 8) med 9) etka 10) kalodont Zadatak 3: Posmatrajte svaki od ovih brojeva. Na svakom se zadrite najvie 30 sekundi, a zatim pokuajte da ga ponovite, odnosno zapiete ne gledajui ponovo. Postupak ponovite za svaki broj posebno. 1) 536945298761286 2) 148329765481293 3) 102547896520354 4) 963201579426589 Zadatak 4: Pokuajte da provedete najvie dva minuta posmatrajui sledee brojeve telefona i da ih to vie zapamtite. Prodavac zdrave hrane 800-896 Partner u tenisu 146-326 Lekar iz doma zdravlja 578-079 Prodavac novina 868-228 Prodavac cvea 180-089 Turistiki agent 332-207 Omiljeno pozorite 267-900 Omiljena diskoteka 710-902 Omiljeni bioskop 260-535 Omiljeni restoran 314-030 Zadatak 5: Pokuajte da za dva minuta zapamtite to vie godina kada su se desili sledei istorijski dogaaji. 1) 1666. Veliki poar u Londonu 2) 1770. Betovenova godina roenja 3) 1389. Kosovska bitka 4) 1917. Oktobarska revolucija u Rusiji 5) 1454. Izum prve tamparske maine 6) 1815. Bitka kod Vaterloa 7) 1608. Izum teleskopa 8) 1789. Francuska revolucija 9) 1905. Ajntajnova teorija relativiteta Zadatak 6: Prelistajte pil od 52 za oko 5 minuta. Podazumeva se da su u pilu karte proizvoljno izmeane. Sada pokuajte da, negldeajui ponovo u pil zapamtite taan redosled svih karti. (Na primer: prva je sedmica karo, druga je dvojka srce, ..., pedeset druga je kralj tref.) Reenje svakog zadatka napiite na jedan papir, ali negledajui u napisani zadatak. Rezultate koje dobijete sauvajte. Poto savladate odreene sisteme pamenja vratite se ponovo na zadatke. Biete iznenaeni da ete ceo test reiti sa tanou od 95 do 100%. Naravno, za sve je potrebna veba. Kreirajte i sami sopstvene ili zamolite prijatelje da vam zadaju svoje primere.

MEMORIJSKI PRINCIPI

Memorijske principe savrenog pamenja su jo otkrili Stari Grci pre oko 2500 godina. Iako bez naune potpore, oni su uvideli da, ako neto elite da zapamtite potrebno je da koristite sve aspekte svoga mozga. Postoji 12 osnovnih memorijskih principa a to su: sinestezija, kretanje, asocijacije, seksualnost, duhovitost, imaginacija, numerika ureenost, simbolizam, multikolornost, princip poretka, pozitivne mentalne slike i preuveliavanje. U nastavku e svaki od njih biti detaljno objanjen. Sinestezija. Koren ove rei se vezuje za grki jezik i u prevodu znai meanje fizikih doivljaja, saoseaj i sl. Dakle, ona se odnosi na meanje ula. Kako bi bili u mogunosti da razvijete tu sposobnost, najpre je potrebno da poveate ulnu osetljivost. Ovo se postie vebanjem. Sada preostaje da usaglasite vid, sluh, miris, ukus, dodir i kinesteziju tj. svesnost poloaja i kretanja tela u prostoru. Kretanje. Prilikom kretanja telu dajete utisak trodimenzionalnosti. Ako u vae memorijske slike ubacujete vie ritminosti, to ete ih bolje i zapamtiti. Asocijacije. Ukoliko elite neto da zapamtite, potrebno je to povezati sa slikom koja se uklapa u va mentalni sklop. to bolju asocijaciju napravite, tj. ako slika sa kojom povezujete ono to pamtite to vre vezana za va mentalni sklop to ete bolje pamtiti. Seksualnost. Svi smo duboko svesni da imamo odlino pamenje u ovoj oblasti, te to iskoristite najbolje to moete! Duhovitost. Ukoliko su mentalne slike duhovitije i nerealnije to ete bolje pamtiti. Imaginacija. Ajntajn je rekao: ''Imaginacija je mnogo vanija od znanja. Znanje je ogranieno dok mata sadri u sebi ceo svet, stimulie progres i evoluciji daje ivotni dah''. Dakle bolje ete pamtiti ukoliko to bolje koristite ovaj memorijski princip. Pokuajte na razliitim primerima da svoju bujnu matu jo vie razvijete i da stvorite to bolju imaginaciju. Numerika ureenost. Upravo najbrajanje daje specifinost i efikasnost samom pamenju. Simbolizam. Ukoliko je potrebno da zapamtite neki ''dosadan'' ili apstraktan pojam, dovoljno ga je samo zameniti nekim znatno jednostavnijim i znatno zanimljivijim. Time je verovatnoa priseanja u velikoj meri poveana. Multikolornost. Poeljno je da sve svoje ideje obojite. Boljem pamenju posebno doprinose dugine boje koje trepere i fosforescentne boje, jer one ostavljaju znatno dublji utisak. Princip poretka. Informacije koje pamtite obino organizujte na neki od sledeih naina: gradacija, sortiranje po boji, kategorijama, hijerarhiji itd. Pozitivne mentalne slike. Pozitivne mentalne slike su lake za pamenje jer mozak na neki nain tei da mu se vrate. Slino, ukoliko su mentalne slike neprijatne, mozak tei da ih izbaci iz seanja. Preuveliavanje. Poeljno je da veinu svojih mentalnih predstava smanjite ili poveate po veliini, obliku ili zvunosti i to onako kako to najvie godi vaem mentalnom sklopu. Pokuajte da to bolje uvebate ove memorijske principe na razliitim primerima, jer se oni koriste u svim memorijskim sistemima pamenja. Sistemi pamenja koji slede, omoguavaju da se primenom razliitih tehnika uveba pamenje. Znaajno ih je uvebavati na razliitim primerima i uoiti u kojoj situaciji ih je korisno primeniti.

LANANI SISTEM PAMENjA Lanani sistem je najjednostavniji od svih memorijskih sistema pamenja. On se najvie koristi za pamenje krae liste pojmova. Zasniva se na tome da se svaki sledei pojam na neki nain nadovee na njemu prethodni. Ovaj sistem ete najlake upoznati na sledeem primeru. Primer 1: Zamislite da vas je neko posalo u kupovinu da mu kupite sledee: - kutlau; - est aa za pie; - banane; - sapun; - keap; - praak za pranje vea; - pagete; - hleb; - paradajz; - buket rua. Pamenje ovakvih stvari zahteva vreme i trud. ak i ako sve ovo uspete da zapamtite, velika verovatnoa je da ete na putu do prodavnice koju stvar zaboraviti. Umesto da se trudite da svaku stvar zapiete, moete lako primeniti ovaj memorijski sistem i zapamtiti ove pojmove. Moete stvari zamiljati i povezivati na nain koji vama odgovara, ali evo jedne sugestije: Zamislite kako ste se uputili od svog stana ka prodavnici. Zatim zamiljajte kako u ustima

drite drku od kutale, kako oseate ukus metala i sve vreme se trudite da uspostavite ravnoteu. Odravanje ravnotee jo vie vam oteava est aa za pie koje su ravnomerno rasporeene po onom delu kutlae koji nije u vaim ustima. Idui tako odjednom vam se pod levom nogom nae kora od banane na koju se okliznete, a da ne bi pali ravnoteu odravate na desnoj nozi. Meutim, kao jo vei maler, tom desnom nogom se okliznete na sapun i padnete. Zatim se podignete i tek onda uvidite da ste itavo odelo izmastili keapom. Zbog toga brzo otrite kui kako bi tu mrlju sprali prakom za pranje vea. Kada ste se oistili, odluite da u prodavnicu krenete drugim putem i to da do nje stignete penjui se uz jedan dugaak konopac koji se sastoji od nanizanih pageta. Zamiljajte kako te pagete trepere nekom fosforescentnom bojom. Penjui se tako, osetite miris svee ispeenog hleba. Zato odjednom pourite do pekare kako bi pojeli koje pare. Kad najdenom vidite da su na policama umesto hleba naslagani redovi paradajza. Iako razoarani, vi dalje nastavljate put. Dalje se srea okree na vau stranu: odjednom ugledate jednu prelepu devojku, devojku iz svojih snova, ba onakvu kakvu ste je oduvek zamiljalji i onakvu kakvu ve due vreme sanjate. Zato odluite da svratite u cvearu i kupite joj buket rua. Kada ste zavrili itanje ove fantazije, zatvorite oi, vratite film na poetak i pokuajte da se setite svega to je trebalo da se zapamti. Naravno, to vam nee prestavljati problem, jer ste zamiljali stvari u skladu sa svojim mentalnim sklopom. Biete iznenaeni jer ste sada stvari koje ste trebali da kupite uz pomo male igre savreno zapamtili. Ukoliko ste ve sve ovo savladali, vi ste ve znatno oskoili od proseka.

SISTEM PAMENjA BROJ OBLIK Ovaj sistem pamenja se razlikuje od lananog po tome to koristi tano odreenu listu kljunih memorijskih slika koje omoguavaju da se razliite stvari koje elimo da zapamtimo povezuju sa njima. Ovo je posebno znaajno, ako recimo u pamenju odreenih pojmova bitno i pamenje njihovog redosleda uz pamenje rednog broja iza koga se krije odreeni pojam. Takoe i ovaj memorijski sistem je veoma jednostavan. Sve to treba da uradite je da svakom broju od 1 do 10, shodno vaem mentalnom sklopu, dodate kljunu memorijsku re, tj, stvorite sopstvenu mentalnu sliku koja e po svom obliku podseati na broj koji ona prestavlja. Radi lakeg savlaivanja i u ovom sluaju i vam dati neke moje sugestije, koje ako vama ne odgovaraju moete korigovati ili potpuno odbaciti i kreirate sopstvene: 1 lampion 6 trenja 2 labud 7 sekira 3 Zemlja 8 vrteka 4 krst 9 reket 5 bubnjevi 10 Stanlio i Olio Primetiete da neke od ovih kljunih memorijskih rei moda i toliko ne podseaju na oblik broja iza kojeg stoje, ali shodno mom mentalnom sklopu oni su najbolji primer da prestavljaju dati broj i za mene se one najlake pamte. Moda e se neto slino i vama dogoditi dok budete stvarali sopstvene, ali vano je da one vama najvie odgovaraju. Sledei primer vam omoguava da se bolje upoznate sa navedenim memorijskim sistemom. Primer 2: Pretpostavimo da je potrebno da zapamtite sledeu listu pojmova: 1 simfonijski orkestar 2 molitva 3 lubenica 4 vulkan 5 motocikl 6 sunce 7 lenja pita 8 cvetovi 9 vasionski brod 10 penino polje Dakle ove pojmove je potrebno da povezujete sa vaim memorijskim slikama. Ja sam to uradio na sledei nain i nudim vam jedno od mnogobrojnih reenja:

1) Da biste zapamtili pojam simfonijski orkesar zamislite kako jedan ogroman sifonijski orkestar svira na jednoj dugakoj poljani a da se u centru svega toga nalazi jedan veliki lampion koji osvetljava itavu povrinu na kojoj orkestar svira. 2) Veina ljudi smatra da se apstraktni pojmovi teko pamte. Iako je molitva apstraktan pojam, kao to je ve naglaeno pri objanjavanju memorijskog principa simbolizam, on se lako zamenjuje konkretnim. Recimo, zamislite kako je labud daleko na puini jednog velikog i mirnog mora i kako se pogledeom usmerenim ka nebu moli dok su mu krila skupljena. 3) Lubenica i Zemlja su slinog oblika te ih nije teko dovesti u vezu. Zamislite, na primer, da sa neke daleke planete letite ka Zemlji. Da bi uli u njenu atmosferu, najpre je potrebno da uete kroz lubenicu koja e se otvoriti im se budete nali tano ispred nje. 4) Zamislite da etate nekom planinom na ijem vrhu se nalatzi krst. Zamiljajte kako sve vreme pokuavate da dosegnete do njega a on onako gord i neuhvatljiv vam sve vreme to onemouava, jer stalno kad mu se pribliite iz planine izbije vulkan, podigne ga uvis i u tome vas omete. 5) Zamislite kako se vozite motociklom kroz neke ulice gde se uje muzika vama veoma prijatna. Umesto volana biciklom upravljate tako to u ritmu muzike udarate u bubanj. 6) Moete lako da zamislite kako gore visoko na nebu umesto sunca sija veoma sjajna trenja. 7) Zamislite kako vam je dobra domaica spremila lenju pitu, onakvu kakvu vi najvie volite. Ona je toliko velika da umesto noem je morate sei udarima sekire. 8) Lako je zamislite jednu vrteku kako se brzo vrti te one cvetove koji su u neposrednoj blizini bili uredno sloeni rasipa po itavoj livadi. 9) Od malena se matali da letite vasionskim brodovima. Meutim, sad vam se ini da je putovanje njima toliko jednostavno pa su vam dosadili. Zato ih sa zadovoljstvom smanjuite (memorijski princip preuveliavanja) i udarate reketom menjajui njihov pravac kretanja onako kako vi elite. 10) Zamislite kako po jednom velikom peninom polju etaju vai omiljeni crtani junaci Stanlio i Olio. Ako ste proitali ovaj primer videete kako je veoma jednostavno zapamtiti navedeni redosled pojmova. Jo lake i bre ete ih zapamtiti ukoliko stvorite sopstvene mentalne slike i povezujete ih sa pojmovima shodno vaem mentalnom sklopu na prethodno opisani nain. Sada ste u mogunosti ne samo da navedene pojmove ponovite istim redosledom, ve i da, na primer ako vas neko pita koji pojam je esti po redu, vi ete lako odgovoriti da je u pitanju sunce.

SISTEM PAMENjA BROJ RIMA Sistemom broj oblik u mogunosti ste da zapamtite do deset pojmova. Savlaivanjem i ovog memorisjog sistema biete u mogunosti da obim pamenja pojmova na ovaj nain udvostruite. Sistem broj rima se, slino sistemu broj oblik, zasniva na tome da se svakom broju od 1 do 10 dodeli neka re koja se sa tim brojem rimuje ili sadri u sebi taj broj. Ja u vam dati kao primer mentalne slike koje sam ja kreirao, a vi ih i moete a i ne morate uzeti u obzir: 1 megdan 2 dvogrba kamila 3 bermudski trougao 4 leptiri 5 suncokret 6 FEST 7 Sadam 8 osica 9 krevet 10 treset Ukoliko ste kreirali sopstvene mentalne slike, onda pokuajte da reite i sledei primer. Imajte u vidu da je potrebno da koristite oba prethodna sistema, a sami odluite koji ete upotrebiti u kojoj desetici; jedan iskoristite za pojmove od 1 do 10, a drugi za pojmove od 11 do 20. Primer 3: Zapamtite taan redosled sledeih rei:

1 atom 2 drvo 3 stetopskop 4 kau 5 sokak 6 crep 7 vetrobran 8 med 9 etka 10 etkica za zube 11 rasko 12 grejalica 13 eleznika pruga 14 upalja 15 brada 16 zvezda 17 tiina 18 dugme 19 deja kolica 20 pumpa

SISTEM RIMSKE SOBE Sistem rimske sobe je veoma pogodan za razvijanje vetina istovremeno i leve i desne modane hemisfere, jer zahteva precizno struktuiranje, ali i mnogo imaginacije. Princip pamenja ovim sistemom je veoma jednostavan. Potrebno je samo da zamislite taan raspored stvari u vaoj kui, svakako prepostavljajui da ga veoma dobro poznajete. Idui od ulaznih vrata pa do prostorija u vaem domu koje vi odaberete, na svaki pojedini predmet moete okaiti po jedan ili ak vie pojmova, ukoliko je potrebno. Za razliku od sistema broj oblik i broj rima, ovaj sistem pamenja vam otvara iroke mogunosti da zapamtite neogranien broj pojmova. Jer poavi od pretpostavke da savreno dobro poznajete rasopored stvari u vaem domu, lako ete moi da sve pojmove i reprodukujete postepeno priseajui se kojim ste putem kroz kuu ili i na koje ste predmete koji pojam ''okaili''. Ovaj sistem su u dalekoj prolosti razvili stari Rimljani, to im je bilo potrebno u razliitim situacijama. Evo jedne pretpostavke kako je stari Rimljanin mogao da zapamti niz pojmova koji su mu bili potrebni: Primer 4: Pretpostavimo da je Rimljanin eleo da zapamti da kupi par sandala, da naotri ma, da kupi novog roba, da obree vinovu lozu, da uglaa lem i da kupi poklon svom detetu. Dalje, pretpostavimo da je njegova soba prikazana na sledei nain: Oko ulaznih vrata se nalaze dva velika stuba. Kao kvaka je uklesana lavlja glava. U unutraljosti sobe se nalazi sa leve strane ulaza jedna velika grka statua. Pored statue je mali sto prekriven krznom od neke zveri koju je Rimljanin ulovio. Na stolu stoji vino, voe i mnogobrojni pehari, a pored stola je velika saksija sa cveem. On bi u tom sluaju mogao da razmilja na sledei nain: Prvi stub njegovih ulaznih vrata je okien gomilom sandala, na desnom stubu on otri svoj ma i pri tom mu duboko prija zvuk koji se otrenjem odaje. Zatim bi mogao da zamisli roba kako jae lava, a vinovu lozu je mogao zapamtiti tako to je zamiljao kako je grka statua njome okiena. Zatim umesto saksije sa cveem mogao je zamisliti da se cvetovi nalaze u velikom lemu, a dete kome eli da kupi poklon se veselilo sa njim dok su jeli voe i pili vino sa stola. Ovaj primer vam omoguava da ovaj memorijski sistem to bolje upoznate i da to bolje usvojite nain na koji e te pamtiti neogranieni broj pojmova. U poetku bi bilo poeljno da zapamtite oko 20, zatim 30 i 50, pa 100, itd. Biete iznenaeni kako e te vebanjem uspeti da napravite zavidan uspeh.

ALFABETSKI SISTEM PAMENjA Alfabetski sistem pamenja je u velikoj meri slian sistemima broj oblik i broj rima. Zasniva se na tome da svakom slovu dodelite kljunu memorijsku re, koja e poinjati upravo tim slovom koje ona zastupa. Ovim ete biti u mogunosti da zapamtite do 30 pojmova po tano odreenom redosledu, a kombinujui sa druga dva sistema i do 50 pojmova. Slino pomenutim sistemima pamenja, pojmovi se u alfabetskom sistemu povezuju sa svakom kljunom rei koje ste vi sami kreirali. Dau vam sugestiju kako sam ih ja osmislio, ali to veoma lako i vi sami moete uiniti. A avion B baba V vo G groe D dugme inuva E ekser ito Z zavesa I igla J jedro K kamion L lubenica Lj ljudi M mama N naliv-pero Nj njiva O oblak P prst R ranac S sat T tiganj urka U udica F foka H hleb C cigla esma D dak eir

VRHUNSKI SISTEM PAMENjA Svi prethodno opisani memorijski sistemi se zasnivaju na pamenju relativno malog broja pojmova. Meutim, kako zapamtiti recimo 1000 pojmova, ili na primer 10000? Za takve oblike pamenja postoji jedan novi, daleko efikasniji memorisjki sistem vrhunski sistem pamenja. Velikim naprezanjem je moguno zapamtiti toliki broj pojmova prethodno opisanim sistemima. Recimo, potrebno je da zapamtite 200 pojmova. Prvih 50 ete zapamtiti kombinovanjem sistema broj oblik, broj rima i alfabetskog sistema. Drugih pedeset moete pamtiti primenjujui iste principe, ali zamiljati da se dati pojmovi (kada ih prethodno dovedete u vezu sa vaim memorijskim slikama) nalaze u kocki leda. Pojmove od 100-150 i od 150-200 moete zamiljati kako gore u vatri ili lebde visoko u oblacima, itd. Meutim, prilikom ovakvog naina

pamenja moe doi to meanja pojmova pod brojevima 1, 51, 101 i 151 i slino. Ovakve potekoe uspeno reava vrhunski sistem. Dakle, potrebno je svakom broju od 0 do 9 dodeliti tano odreeno slovo, kao to je prikazano: 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 s ili z t ili d n m r l , , , , ili d k ili g v ili f p ili b

Ukoliko vam je teko da ovo zapamtite, pokuajte nai neke slinosti izmeu datih slova i brojeva. Primetite da se zvuni i bezvuni suglasnik nalaze u paru. Kada uspeno savladate prethodnu tabelu primetite da kombinovaljem datih brojeva moete sklapati odgovarajue rei. Te rei treba da sadre navedene suglasnike i spajaju se volalima. (Ukoliko je teko nai odgovarajuu re za datu grupu brojeva, mogu se koristiti i suglasnici koji nisu navedeni: c, h, j, lj i nj.) Ukoliko je potrebno zapamtiti neki broj iji je broj cifara vei od tri, poeljno je taj broj rastaviti na grupe od tri broja (ili dva) i stvarati rai. Zatim se lananim sistemom pamenja te rei poveu u celinu. Primena vrhunskog sistema pamenja je viestruka. U tekstu koji sledi, moete uoiti odreene primene koje su veoma korisne i u cilju poveavanja inteligencije.

NEKE OD PRIMENA VRHUNSKOG I NAUENIH SISTEMA PAMENjA Pamenje pila karata U Las Vegasu maioniari uspevaju da zarade ogroman novac tako to zadive publiku jednim, na prvi pogled veoma tekim trikom: Prelistaju pil karata a zatim bez gledanja publici reprodukuju tano onakav redosled kakav su i prethodno videli. Meutim, poznavajui vrhunski sistem pamenja ili prethodne memorijske sisteme, to nije teko uiniti. Naime moete koristiti sisteme broj oblik, broj rima i alfabetski, ili pak vrhununski. Ukoliko koristite vrhunski potrebno je da napravite tabelu za prva 52 broja prema opisanom nainu. Kljunu re moete stvoriti i za svaku kartu. Prvo slovo te rei je i prvo slovo znaka u kartama: za list l, za detelinu d, srce s, i kocku k. Zatim se to kombinuje sa kljunim slovima brojeva karata i na taj nain se formira re. Na primer, za devetku srce u pitanju je re soba i slino. Kada za svakoj karti dodelite re, sistemom asocijacija ga poveete sa odgovarajuom rei iz vrhunskog ili nekog drugog sistema. Recimo da je u vaem vrhunskom sistemu re za broj 1 bila duh, a da je prva karta bila sedmica srce potrebno je povezati dve rei: duh i soko. Zamislite duha kako hoda po zemlji i sokola kako ga sve vreme svojim izotrenim pokledom sa velikom panjom posmatra. Pamenje viecifrenih brojeva Normalan ovek je u mogunosti da zapamti broj najvie od oko 8 cifara. Meutim koristei memorijske sisteme, ne da ete biti u mogunosti da zapamtite brojeve sa znatno vie cifara, nego ete i znatno poveati inteligenciju, jer se ova vrsta pamenja i zahteva na mnogobrojnim testovima inteligencije. Ovakav princip ete najbolje upoznati na sledeem primeru: Primer 5: Zapamtiti broj 95862190377. Primetimo da se broj sastoji od sledeih grupa dvocifrenih i jednosifrenog broja i da za svakom datom broju moemo koristei vrhunski sistem pamenja dodeliti kljunu memorijsku re. Na primer: 95 pile 86 voe 21 note

90 pas 37 mag 7 konj Sada je potrebno lananim sistemom ove rei povezati. Zamislite, recimo, jedno areno pile, koje stoji usred vonjaka i kljuca voe, koje po obliku lii na note. Jedan ljubomoran pas koji zaele to voe, ode kod maga da mu ovaj stvori tu mogunost. Ali mag, umesto da mu podari vonjak, pretvori ga u konja. Ukoliko ste dobro savladali prethodni primer, u mogunosti ste i da zapamtite brojeve sa znatno veim brojem cifara. Da bi to proverili pokuajte da zapamtite prvih 30 decimala broja =3,141592653589893238462643383279. Ne zaboravite da broj moete razdvojiti i na jenocifrene ili to je poeljno u najveem broju sluajeva, na trocifrene. Pamenje telefonskih brojeva U ovmom sluaju se svakom cifri iz telefonskog broja dodeli slovo koristei vrhunski sistem, a zatim se kreira memorijska fraza koja sadri ta kljuna slova (povezana vokalima ili samoglasnicima c, h, j, lj, nj) koja se poklapa sa osobinom onoga iji se broj pamti. Zatim se ta memorijska fraza zadri u seanju. Pamenje telefonskih brojeva je najbonje upoznati na sledeem primeru: Primer 6: Pretpostavimo da je potrebno da zapamtite dole navedene brojeve telefona. Dakle, korienjem vrhunskog sistema pamenja je potrebno da za svaku osobu ili ustanovu iji broj pamtite kreirate kljunu memorijsku frazu koja e se vezivati za osobine istih. Evo jednog od reenja: Prodavac zdrave hrane 800-896 Vodi za zdravlje: voe, povre, itarice! Partner u tenisu 146-326 Udri jae, manijae! Lekar iz bolnice 578-079 Lekovi skupi. Prodavac cvea 180-089 Dobre vesti zavodnici! Svee cvee pali! Turistiki agent 332-207 More, more, narode! Najbolji smetaj u kampu Omiljeni bioskop 260-535 Naa sala mala. Primetiate da za neke rei ne moete sastaviti memorijske fraze na prethodno opisan nain. Zato moete kreirati frazu ija poetna slova prestavljaju odgovarajue brojeve, kao to je prikazano u nekim od navedenih primera. Sistem pamenja godina odigravanja istorijskih dogaaja Ovaj sistem pamenja je slian sistemu memorisanja telefonskih brojeva. Potrebno je da za svaku godinu kreirate odreenu frazu koristei vrhunski sistem, a da se ona odnosi na dogaaj koji treba zapamtiti. I ovaj sistem najbolje upoznajte na sledeem primeru. Primer 7: Recimo da je potrebno da zapamtite sledee godine koje se vezuju za date istorijske dogaaje: 1) 1666. Veliki poar u Londonu ar, ar, ar. 2) 1770. Betovenova godina roenja Kakva krasna simfonija! 3) 1389. Kosovska bitka Murat vaistinu pogibe. 4) 1917. Oktobarska revolucija Pokret dobrih komunista. 5) 1454. Prva tamparska maina Rotiraj listove, rotiraj! 6) 1608. Izum teleskopa udesna svekolika vasiona! S obzirom da se u istoriji uglavnom radi o datumima posle hiljadite godine nije potrebno da ukljuujete cifru 1. Slino, za HH vek se mogu izbaciti cifre 1 i 9. Naravno, pomenute cifre moete ukljuiti u vau memorijsku frazu, ukoliko istovremeno pamtite godine pre 1000. i posle 1000., u HH i prethodnim vekovima i slino. Ako uz godinu pamtite i datume, to moete dodati u vau memorijsku frazu na slian nain.

SAVETI ZA SITUACIJE ZA IJE PAMENjE JE POTREBNO NAJVIE TRUDA Zamisao da vam na fakuletetu uopte nije potreban papir za hvatanje beleki koje prestavljaju rezime predavanja je facinantna. Meutim, ona i nije tako strana. Osnovni problem kod veine ljudi se ogleda u tome to oni za pamenje koriste samo levu hemisferu mozga, ukljuujui

reenice, brojeve, fraze, spiskove, linije... Ali iskljuuju desnu hemisferu, tj. slikovitost, apsurdnost, imaginaciju i sl. Ako koristite obe hemisrefe, uopte vam nee biti potreban papir! Umesto da piete strane i strane koje se, ako se prethodno ne obnavljaju (ponekad i vie puta) ubrzo zaborave. Potrebno je samo da u glavi zamislite centralni lik za koji ete kaiti kljune rei iz datog predavanja. Ma kolko ono trajalo, nee vam biti problem da priseajui se te slike posle odreenog vremena se setite i itavog predavanja. Ukoliko vam ovo ne polazi za rukom, iskoristite u nekoliko prvih pokuaja papir i olovku, ali crtajui slike onako kako bi ih i zamislili. Ovaj metod se naziva metoda mapiranja uma i ona omoguuje da se koristi znatno vei deo mozga to vodi ka briljatnom razmiljanju, jer ete na osnovu vaih memorijskih slika biti u mogunosti da i sve to treba zapamtiti proanalizirate i da o tome kritiki razmiljate. Za veinu ljudi pamenje imena i likova prestavlja jedan od najteih problema. Meutim, koristei memorijske principe i taj promblem se lako reava. Da bi zapamtili odreeni lik, jednostavno je potrebno da se zagledate u tano odreeni deo lica i da na neki nain metodom asocijacije i imaginacije njega dovedete u vezu sa imenom lika koji pamtite. Pri tom uoite da se likove toliko razlikuju da su i najmanji delovi lica kao npr. obrve ili trepavice razliite od oveka do oveka i sl. Primetite da se pri uenju pri prvom pregledavanju gradiva uglavnom pamte delobi koji su se nalazili na poetku ili na kraju. Sada pretpostavimo da je potrebno da nauite jednu oblast za koju planirate da izdvojite oko 3 sata. Umesto to ete sve vreme gledati u knjigu i misliti da e vam sve to ste nauili u tom obimnom gradivu ostati duboko urezano u seanju, vi se nemojte zavaravati ve gradivo koje treba nauiti raspodelite na nekoliko celina. Za svaku celinu odvojite od oko pola sata do 50 minuta, a zatim se sledeih 10 do 15 minuta dobro odmorite. Ovim postiete znatno bolji efekat: U ovom sluaju imate vie poetaka i krajeva pa ete ih lake zapamtiti; mozak nije u mogunosti da itavih 3 sata bude odmoran i usvoji sve potrebne informacije za stalno, ve pri stalnom odmaranju uma postii ete znatno bolji efekat. Pri pamenju za ispite potrebno je da veliku oblast izdvojite na vie celina, i opisanom metodom uenja svaku oblast dobro utvrdite. Tako e vam ona ostati duboko urezana u seanju. Jo bolji efekat se postie ako koristite metod mapiranja uma. Metoda mapiranja uma i lanani sistem pamenja se koriste i pri pamenju govora, viceva, dramskih uloga, stihova, lanaka, knjiga i slino. Ukoliko elite da se setite neke zaboravljene stvari, potrebno je da se dobro setite svega to ste tada radili. Neko od priseanja e vas asocirati na vau zaboravljenu stvar. Ukoliko niste u mogunosti da to odmah uinite, ne oajavajte! Ponovite dati postupak vie puta i sigurno ete se setiti onoga to ste zaboravili. Pri pamenju snova je potrebno da uvee pre nego to zaspite ponavljate u sebi po nekoliko puta: ''Zapamtiu san, zapamtiu san...''. Ovim se mozak programira da je potrebno da se san zapamti i posle nekoliko ponovljenih puta to e vam uvek poi za rukom.

ZAKLjUAK Ukoliko ste savladali sve navedene metode i tehnike pamenja budite uvereni da ste u velikoj meri poveali svoju inteligenciju. Jo bolji efekat ete postii stalnim vebanjem i time ete nauiti da savreno pamtite ne samo za jedan kratak period, ve do kraja ivota.