Sie sind auf Seite 1von 80

РељаНоваковић

тжвса србска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки жАименујут се; от сера же Србље" податак је који чудно звучи, неуобичајено. У нашој историјској науци није о њему ништа поуздано утврђено, а готово да није ништа ни писано. Тек недавно је на горњи податак наших родослова скренуо пажњу Хајнрих Кунстман, а то исто је, независно од Кунстмана, и готово у исто време, учинио и писац ових редова, па се може рећи да је проучавање горње вести на самом

почетку. 1 Да је наведена родословна белешка занимљива јасно је већ на први поглед. Не знамо пример дасе у једној вести, релативно краткој, налазе овако набројани подаци. Док у историјској науци истраживачи још увек настоје да проникну у порекло Срба и у значење њиховог имена,

у наведеној вести непознати састављач обавештава нас да Срби воде

порекло од Сера, да су сви у неко прадавно време служили идолу Дагону, и да се, по том пстом Дагону, називају и Даки (Дачани). Пада

одмах у очи да се уз историјски утврђене народе, Даке (Дачане) и Србе, јављаи прастаро божанство Дагон и сасвимнепознати, тобожњи, родо- начелник Срба-Сер. Ако бисмо покушали да горње податке сагледамо

у неком временском оквиру, ако искључимо Сера као историјски са-

свим непознатог, могли бисмо рећи да од идо ла Дагона, кога као божан- ство наука познаје и објашњава, до прве појаве Срба и Дачана, постоји временски распон од, можда, више хиљада година. Упадљиво је и то да се Срби помињу као обожаваоци једног прастарог семитског божан- ства, дакле блискоисточног. А, како има неких знакова, макар и крајње нејасних, да и за Сером треба трагати негде на истоку, то је, чини се, логично да закључимо да бисмо можда и неке Србе морали тражити тамо где се наслућује њихов неизвесни, наводни, родоначелник Сер и где је било широко распрострањено обожавање идола Дагона. Такав закључак, ма колико донет из невоље, коси се са свим што је у више-

1

Једанкраћиосвртнагорњуродословнубелешкуштампанјенедавноподнасловом:

Р. Новаковић, Оп Ше ћШшНл шшзед воигсе оПпГогтаИоп оп 4ће ОПЈ>ШоГШе ЗеЛв. Ва1сашса Розпатепз^а. Ас*а е! з^иЉа, IV, Рогпал 1989.

Реља Новаковић

Р е љ а Н о в а к о в и ћ Сл. 1: Првобитна

Сл. 1: Првобитна станишта Словена према К. Јажджевском (Г. ВуогпЛ, Тће 81аув, Тћеи- Еагђг НиЉнуапд СигШг

вековној историјској литератури закључивано о пореклу Срба, о њи- ховим кретањима и доласку на Балканско полуострво. Прапостојбина Срба најчешће је тражена у Европи, углавном на простору од пограничног појаса између Азије и Европе на истоку до реке Лабе на западу. Ретко се ко усуђивао да за пореклом Срба трага и преко Кавказа, према Персији и Индији. Мада није нађен никакав неоспорни доказ о европској прапостојбини Срба, ипак се такво реше- ње прихвата као највероватније. Срби су тако укључени у општу масу Словена о чијем се настанку, такође, не зна ништа поуздано. Ипак, кад је требало објаснити како су настале три велике групације Словена у Европи, источна, западна и јужна, на изглед најбоље решење нађено је у постојању једне првобитне заједничке постојбине Словенау Евро- пи. Из ње су се Словени, незнано ни када ни зашто, раселили у три правца, те су тако настали Источни, Западни и Јужни Словени. Да неизвесност буде још већа, Срби су се после наведене сеобе нашли и међу Западним и међу Јужним Словенима То је, између осталог, изазвало и дуге и сложене спорове око сродности и разлика ове две истоимене групе Срба. Спорове и око питања да ли су западни Срби настали сеобом јужних Срба на север и запад, или су јужни Срби настали досељавањем северних и западних Срба на југ, на Балканско полуострво. Наравно, у тим расправама вр ло јак утицај је имала, а и сада има, струја чији су заступници уверени да су балкгнски Срби постали

И сва србска идолу служашг Дагону

као део оних Словена који су у своје време на Балканско полуострво стигли однекуд са простора северно од Црног мора, што ће рећи ни са северног, ни са западног, већ са источног правца Ко је иоле пажљиво пратио вековна доказивања порекла Словена, а међу њима и Срба, лако ће закључити да у свему што је постигнуто има још веома много неизвесности. И заиста, ништа се поуздано не зна ни о прапостојбини Срба нити о значењу њиховог имена, па ни о пра- вцима којима су пристизали на просторе на којима данас живе, одно- сно на којима наилазимо на име Срби. Постоје само бројна мишљења, многа од њих на изглед врло прихватљива, али, да поновимо, ни за једно не бисмо могли рећи да сасвим објашњава све што нас о давна- шњим Србима интересује. Отуда, кад у једном домаћем рукопису наи- ђемо на податак у којем стоји да је "сва србска идолу служила Дагону", не треба нам замерити ако зажелимо да кренемо тим трагом очекујући да ћемо сазнати нешто ново, па макар и не стигли до коначног решен>а Горњи податакје заистајединствен, чудан и на први поглед неверо- ватан. Прво што нам пада на ум јесте да се запитамо: какве везе могу имати балкански Срби са неким идолом који је обожаван још у време асировавилонског царства, ако не и раније. Кад бисмо нешто поузда- није знали о пореклу Срба уопште и о правцима њихових кретања од неизвесне прапостојбине до њихових садашњих балканских стани- шта, можда се не бисмо усудили ни да поменемо неку везу Срба са Дагоном, као што се нису усудили ни досадашњи истраживачи поре- кла Срба. Али, ако већ не знамо ништа поуздано о прапочецима Срба, зашто не бисмо покушали да сазнамо куда нас воде ови, досад, код нас, готово сасвим запостављени подаци. Можда смо сувише под утицајем схватања да су Словени, па међу њима и сви Срби, могли доћи на Балканско полуострво само садоњегДунава или преко Паноније. Забо- равља се да су одвајкада народи са истока продирали у Европу не само дуж северних обала Црног мора, већ и дуж јужних, малоазијских. Тим јужним путем продирали су у Европу и разни освајачи са којима су ишле и шаролике и бројне масе народа, покренуте још са јужних падина Кавказа или из Ирана и успутних малоазијских области. Уз то, ни Црно море није увек било негостољубиво. И преко њега се могло стићи до Тракије и суседних области. Ако се сложимо да нам доса- дашња проучавања порекла Словена, пре свега Срба, (било да су још од почетка припадали Словенима или су се "пословенили" много касни- је), нису далапотпуниодговор нанајбитнијапитања, онданамсечини да не може бити сувишан шгги штетан наш покушај да, идући трагом наведене вести о Србима као поклоницима идола Дагона, кренемо другим смером од онога на који смо навикли и од којег одустајемо можда само зато што сматрамс да су сви Срби придолазили на Балкан- ско полуострво само са својих старих европских станишта.

Реља Новаковић

Можда већ на почетку овог нашег приступа треба да се сетимо оног обавештења Географа Баварског из краја IX века н.е. по којем су сви Словени ПрОИЗИШЛИ ИЗ Срба ("2егшаш дио<11ап1шп ев* гедпшп, и1 ех ео сипсСае цеп*е8 8с1ауогит ехоПае вш1 е4 опцшет, 81си1 аШппап!, е1исап<;"). Не знамо од кога је Географ Баварски преузео горњи податак и кад је та вест настала, али, ако су Зериуани исто што и Срби, како многи тврде, онда је веома значајно да се још и у К веку сматрало да су Срби постојали и пре него што се јавило име Словени. Ако се то може прихватити, онда има оправдања да трагамо за Србима исто тако ревно- сно као и за Словенима, а да у том трагању не стрепимо од неке тешко докучиве временске удаљености. Процес настајања једне етничке ску- пине из неке друге, сродне или разнородне, морао је бити веома дуг. Можда неки стари хроничар није без разлога записао да Срби потичу од неког Сера Он ту није поменуо Словене. Та привидна недокучивост не треба да потисне нашу жељу да сазнамо шта се све мисли о том наводном родоначелнику Срба. У сваком случају, уверени смо да наша намера, да на особен начин покушамо да протумачимо вест по којој је "сва србска" служила идолу Дагону, не мора читаоца да доведе у забуну нити да изазове нову заблуду о пореклу Срба Овај покушај треба једноставно схватити као један од небројених настојања којима су у току протеклих векова историчари и други стручњаци покушавали да објасне појаве и догађаје које је било тешко објаснити, па су зато и остали необјашњени. У тим настојањима многи су добро познавали и своје и туђе слабости, али ипак нису одустајали од жеље да сазнају нешто ново. Други су уочавали те слабости, али су и сами продужавали да трагају за истином упркос неизмерних тешкоћа пред којима су се налазили. Тако се, ипак, ишло напред, корак по корак. Увек је једна мисао, макар и недовршена, рађала другу. Стручњаци су се осећали обавезним да се упусте у врло често веома сложена истраживања. Много пута нису били сугурни да ће их жеља довести до очекиваног успеха. Но, понекад је успех чак и у случају кад се докаже да примење- ним методама и тумачењима није постигнут жељени резултат. Онима који настављају да истражују и то може да олакша напоре.

И СВА СРБСКА ИДОЛУ СЛУЖАШЕ ДАГОНУ

ту»ао што је познато, у Карловачком родослову под насловомЛсго Млрија в хратце о србских цареј као прва налази се ова белешка:

Тлагољут истини списатеље јако Лики(ни)ју Србину бити родом, Јелину мудрованијем, и вса србска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се; от Сера же Србље". 2 Мало даље, поводом Лицинијевог прогона хришћана, забележен је и овај податак: "Прежде сего мучи светих Јермила и Стратоника, јеште си в Дагони близ Истра, и иних многих". 3 О мучеништву Јермила и Стратоника бележе и родослови Загрепски, Пајсијев иВрхобрезнички, али не помињу Даго- ни(ју), већ само кажу да је Лициније био на Дунаву ("и бившу јему на

реце Дунавсцеј и мучи ту

Стари српски родослови и летописи нису у нас свестраније и тем- ељније проучени нити су довољно коришћени као историјски извори, Тако је остала готово сасвим запостављена и вест о идолу Дагону и Серу

као тобожњем родоначелнику Срба. С обзиром на чињеницу да наве- дену белешку у Карловачком родослову наши научници нису оценили као вредну пажње, чини нам се да утолико пре пажњу заслужује насто- јање једног страног истраживача који је покушао да протумачи значе- ње и смисао реченице "и вса србска идолу служаше Дагону, отсуду и Дагони и Даки именујут се". Наиме, у једној својој расправи, у којој настоји да докаже да Пољаци воде порекло са Балканског полуострва, Хајнрих Кунстман се у одељку "^Гав ће<1еи1;еЈ; ВаЈЈоше?" задржао и на наведеној белешци Карловачког родослова. Повод да се задржи на тој белешци Кунстман је нашао тражећи одговор на питање "Шта значи Дагоме" ("^аз ђедеиШ; Ва§оте?"), и хо у првом одељку своје расправе под насловом "€Ђег сИе НеЉипЛ Ает Ро1еп УОШ ВаБшп" ("О пореклу Пољака са Балкана"). Ту на једном месту Кунстман је под насловом "М1ез21го, <1ег Кате дев ег&1еп ћ!з1опзсћеп Негзсћегз иш! (И

").

4

Л>. Сгојановић, Стари српски ро дослови и летописи, Београд - Сремски Кар ловци 1927, с. XVI, 2 (даље: Љ. Стојановић) Исто, 10 Исто, 14, 15

најпре саопштио да постоји шест рукописа документа

под именом

Ваеоте-кЈешс-Ее^", за који се

087.

који се уРиму зна од 1087.

Рим

се 087. који се уРиму зна од 1087. Рим Приказ Дагона (барељеф у Лувру)

Приказ Дагона (барељеф у Лувру)

године, а који је, каже, можда настао од 990. до 992. у Риму или у Гњезну, а ондаје прешао на разјашњење значења израза Дагоме ("\Уаз ћеЈеи^е* Ва^оте"), при чему је скренуо пажњу на чињеницу да се међу при- мерцима рукописа "Ваеоте-шДех-Ке&ез!«" трипуг помиње израз Да- гоме, а трипут Дагоне, додајући одмах да једино израз Дагоне може да буде исправан. На такав закључак потакло га је постојање имена бога Дагон-а, па зато и додаје да у основи речи Дагон(е) лежи име бога Дагон-а, Аоусп', акадског<1а§апп, хебрејскогДацопп, главногсемитског божанства средњег Еуфрата. 5 Кунстман даље каже да је обожавање Дагона започето у земљама горњег Еуфрата и да се Дагон далеко пре израелског времена појавио у Палестини, али да му је и у Феникији указивано велико поштовање (подвукао Р.Н.). Занимљиво је и једно Кунстманово даље запажање по којем је име бога Дагона морало бити познато и у римским дунавским провинцијама, што поткрепљују, каже, бројни натписи из којих се сазнаје даје Трајан преселио у Дакију многе становнике из Азије, а они су, природно, пренели са собом и своје домаће култове. Временом, у току векова, продужава Кунстман, значење имена Дагон знатно се изменило и постало је пошеп <1е1 &1а, односно обележје незнабожачког култа. Да је име Дагон временом постало обележје паганства и да је, како Кунстман каже, било уоби- чајено и међу балканским Словенима још и 1503. године, Кунстману

5 Неитсћ КилвЈтап, Оћег Јег Нег1сипД дег Ро1еп топ ВаНшп. В1е \Уе1* Јег 81а\»еп, НаЉјаћгеззсћпА Шг ЗЈатаЉ, Јаћгвапе ХХК, НеЛ 2, ХУ.Г.УШ, 2 Мипсћеп 1984, 302-304 (даље: Кунстман)

12

као доказ служе наведене белешке о Дагону у Карловачком родослову

Кунстман је убеђен да у белешци

"отсуду и Дагони и Даки именујут се" Дагони означавају множину и то у смислу многобошци, пагани, али да под тим незнабожачким Дагонима ваља подразумеватиДаке, Дачане. Додајући, по Шафарику, и онај део белешке у којем стоји "јеште си в Дагони близ Истра", Кунст- ман тај податак тумачи као да се некадашња римска провинција Вас1а на словенском звала некад Ваеопв и то у смислу многобожачка, паган- ска земља. Ту сад Кунстман износи једну оригиналну и занимљиву мисао. Он, наиме, каже: "Ако се у повељи из 1503. године, под овим паганским изразом Дагони подразумевају "дачки" Срби, тада би се у том огледао и део историје сеоба (прелаза) од Дачана ка Словенима". Већ сама чињеница да се у једном српском родослову уз назив србска (земља?) помиње име паганског божанства Дагона довољан је разлог да уз осврт на Кунстманова напред поменута запажања и тумачења помена Дагона у Карловачком родослову, а не у повељи како Кунстман тумачи, кажемо неколико речи о самомДагону, поготову штоје, колико је познато, у нашој историјској литератури то питање сасвим запоста- вљено, сигурно неоправдано, па ће бити од користи некоме ко буде оценио да је помен Дагона уз име Срба вредан пажње. Но, као што ће се видети, помен Дагона, Дачана и Срба, као и неки други подациу Карловачком родослову за које бисмо реклида пристају уз ове, изазивају потребу да се овом приликом размотре и неке друге појединости које проистичу из навода у поменутој родословној беле- шци. Чини нам се да је ово заиста права прилика да покушамо, колико смо у стању према постојећим недовољно јасним подацима, да про- дремо што дубље у прошлост у жељи да сазнамо има ли икакве основе да за нехим Србима трагамо тамо где их до сада нисмо тражили, као и да проникнемо у све на шта нас уопште упућује помен Срба уз Дагона, Дачане и Сера. Садржај ове књижице сав је посвећен том покушају пуном неизвесности, али неизбежном. Али најпре нешто о Дагону. Сиријски и кананитсхи бог зрна, сазре- вањаижетве, Дагон, најпресејавља, како некисматрају, у документима акадске династије (23. век пре н.е.), и то као значајно и широко распро- страњено божанство, што указује да је његов култ имао чврсту основу и у средњим и горњим регионима Еуфрата, око река Ва1Љћ и Кхабур. Ово подручје називано је и "земља Дагонова", јер је Дагон ту празнован као "божански краљ земље". Храмови посвећени Дагону налазили су се у Мап и Тег§а, главним градовима региона. Истиче се да у овом крају постоји и велики број личних имена везаних за Дагоново име.

("Ете ШЈшшЈе аиз

КаНоуас

").

Зегћеп

теге^ећ*, Љтп 8р1еде1г в1сН Лапп аисћ ет ЗШсЈс 31ес11ипе5§е5сћ1сћ1е УОП с!еп Оааег п

ги Јеп 31ауеп тДег" (Кип5(.тап, 305)

\Уепп (Ие ТЈЉтд е УОП 1603 ип1ег сИезеп ће1(Јш.=сћеп Оа§ош "Јаазсће"

13

За време треће динасгиЈе Ура (21-20. век пре н.е.) култ Дапша захватио Је и Сумер, можда преко запздних Семига Претпосгавља се да су завреме треће династије Ура западни Семити (Аморити и Акађа- ни) основали у близини Нипура економски центар "сточну пијапу"

центар "сточну пијапу" Државе на Средњем Буфрату

Државе на Средњем Буфрату

("саШе раЉ"), названу 8Ши§ Вадап (данас Вгећет). 7 Дагонова ПОпулар- ност достигла је висок ниво у време треће династије Ура у раном периоду старовавилонског царства (19. век пре н.е.). Дагонов култ био је значајан у време прве вавилонске династије. Хамураби је за Дагона говорио "мој творац". Ипак, и поред свег тако раширеног утицаја, севернаМесопотамија осталаје главно Дагоново средиште. Из докуме- ната нађених у Мари сазнаје се да је и тамо култ Дагона био јако развијен. Угаритски документи (15-14. в. пре н.е.) први нешто више осветља- вају култ Дагона међу западним Семитима у Сирији. Тамо, као и у Канаану, етимологија имена Дагон указује на њега првобитно као на бога жита (цгаш): угаритски «18п, хебрејски даган ("§гаш"). У угариг- ским еповима један од епитета бога Баала је "син Дагонов", док се сматрада су гаКананићани изједначавали саИлом (П), Фило из Библо- са (I век н.е.), који је према старим изворима описивао религију у Феникији изједначавао је Дагона са Хроносом, оцем грчких богова.

Даље,известанбројличнихименаутекстовимаА1а1г&ћ-аиТЈдагИ-а

садрже елементе имена Дагон. Најстарије лично име у централној

СиријијеВадап-^аћаЈакојенеприпадајужнојПалестини,какосерани-

7 Афаја Град око шест миља јужно од Нипура и три миље југоисточно од данашњег

14

сепа

.И сва сроска идолу служаше дагону

је мислило, већ централној Сирији. С друге стране доказ о постојању Дагоновог култа у Канаану и приморској области нађен је у именима два насеља Ве1ћ-Вадоп, која се помињу у Библији. Према подацима у Библији Филистинци су прихватили Дагона као свога бога и подигли му храмове у Гази и Ашдоду (АзћЉм!). Иначе, међу различитим тумачењима назива и значења имена Да- гон постоји и једно по којем је име Дагон деминутшни облик изведен из семитског корена <% у значењу "мала риба", што ће рећи да име означава бога у облику рибе. У вези са овим мишљењем указује се и на Библију у којој се говори о Дагону поштованом у Азоту (Агоига); имао је, каже се, лице, руке и део тела налик на делове рибе. Овим описима нађеним у Библији одговарају фигуре на новцу из разних филистин-

У Р / 200 • Ј Кт ВавИАОН сг и горњег Еуфрата 1
У
Р
/
200
Ј Кт
ВавИАОН
сг и горњег Еуфрата 1

X

Е

А л ) \-Ј Г 0 100
А
л
)
\-Ј
Г
0
100

(Палми&Ј

Таамур

1 р&ДОви и држанс СЈЈС/Ј

ских или феничанских градова На већини је Дагон представљен као фигура са горњим делом у облику човека, а доњим у облику рибе. Из тога неки закључују да је Дагон био бог-риба, што, кажу, не треба да

Епсус1оре<Ца ЈиЉиса, Уо1шпе 5, Јегиза1ет 1971. У вези са веровањем да је Баал "син Дагонов" занимљиво је да су "у рушевинама Бег-Шана нађени остаци храмова подигнутих под египатским фараонима ХУШ-ХГХ династије, напосе под Сетијем I (1337-1317) и Рамзесом П (1317-1251). У тим храмовима верници су се клашши месним сирско-феничанским боговима Баалу-Дагону и Баалат-Ашторет" (В.И. Авдијев, Историја старог истока, са руског превео Мирослав Марковић, Београд 1952, 227), Даље: Авдијев.

15

Реља Новаковић

зачуђује будући да је Дагон био пре свега божанство приморских градова Азота, Газе, Ашкалона (Авса1оп) и Арвад-а Но, неки научници не прихватају овакво тумачење значења имена Дагон, већ сматрају да је Дагон био бог агрикултуре, при чему се позивају на Фило Библијуса (РћПо ВЉНив), који је писао: "Дагон, то је жито (согп). Хебрејска реч за жито је <1аеап. и док међу научницима постоји размимоилажење у погледу значења имена Дагон, већина се слаже да је и име и обожавање Дагона пореклом из Вавилоније. Иначе, истиче се да севеома мало зна оверскомритуалуувези са обожавањем Дагона. Остало је, међугим, записано у делима старих писаца да су се многи у Сирији уздржавали од једења рибе. 9 Мада у вези са простором на којем је био раширен култ Дагона постоје међу истраживачима неслагање, као и у погледу имена под којим се ово божанство јавља, ипак неки верују да се Дагон, Одакон и асирски бог ВгЉап-Ваеап могу дрвести у везу један с другим. Одакона Халдејац Бероз означава као персонификацију Оана (Оаппез), за кога се претпоставља да се појавио из Персијског залива. и да је идентичан са Дагоном. Трагајући за што прихватљивијим решењима један део нау- чника сматра да фигуре Дагона на вавилонским цилиндричним запи- сима, на комаду скулптуре у Корсабаду и Нимруду, на којима су на различите начине приказане фигуре човека и рибе, нису ништа друго до разни прикази бога Дакана-Дагана Неки из тога закључују да је Дагон персонификација идеје о океану који је обожаван као главни извор не само људске исхране већ и људске културе, па је само божан- ство поштовано како у близини Персијског залива тако и на Средо- земном мору. Ваља имати у виду и таблице у Ел-Амарни у којима као да се говори о трговини дуж Еуфрата и Тигра и Западне Азије и Египта,

Тће СаШоИс Епсус1оре<Ца, Уоћипе Гоиг, Кеш УоЉ 1908. Уз бројна тумачења божанстваДагонаваљадодатијошитодасеДагонкаобожанствопонегдепомиње напоредо са богињом А1агва1д5 или Деркето и сматра се да је поред женског Принципа живота и вечног располођавања постојао и један мушки Принцип. Иначе,мислиседасуАтаргатисилиАтергатисиАстарте(асирскиИштар),уопште узев, једно, с тим што се Атаргатис описује искључиво као богиња-риба, док је за Астарте то неизвесно. Уз Атаргатис још чешће се помиње Деркето за чије име неки сматрају да је само једна дијалекатска варијанта имена Атаргатис. Отуда се Атаргатис или Деркето сликовито приказује са горњим делом тела као жена на коју је придодато тело рибе. Као главно средиште њеног обожавања сматра се феничанскиградАшкалон(уземљиФилистинаца).ЗаАтаргатиспостојиверовање да је била краљица Сирије и да се најпре звала Гатис, па пошто је радо јела рибу наредила је да осим ње нико други у земљи не сме да једе рибу, те се отуда сматра да име Атаргатис значи "осим Гатис" За богињу Деркето (Дерцето) постоји веровање да је била Семирамидина мајка, што ће рећи принцеза из рода најстарије асирске династије. Осим тога верује се да су Сирци, тамо где је Дерцето потонула у море, подигли храм. Иначе, Дерцето је приказана као девојка чији је доњи део тела у виду рибе.

И сва србска идолу служаше Дагону

што се у великој мери поклапа са подручјем на којем је раширен култ Дагона. Кунстманово занимљиво и свакако корисно разматрање и тумачење

податка о Дагону у једном српском родослову дало нам је повода да се донекле упознамо са оним што се о Дагону говори у општим цртама, али нам, као што смо рекли, налаже и обавезу да се на овом податку у срп- ском родослову задржимо и мало ду- же, јер, видећемо, постоји достаразлога да се на овом месту запитамо какве везе има једно прастаро божанство са порек- лом Срба? Такво се пкгање може посга- вити утолико пре кад нам је познато да о пореклу Срба и значењу имена не зна- мо ништа поуздано. Но, пре него што се упустимо у нека детаљнија разматрања поменутог податка, у којем се Срби до- воде у везу са семитским божанством Дагоном, да наведемо још један пода- так, додуше исто тако непроверен, али свакако занимљив по томе што се одно- си на изворне пределе Еуфрата и Тигра, дакле на подручја на којима је, како неки мисле, и поникао култ идола Да-

Наиме, један наш историчар, Ми-

лош С. Милојевић, чији су радови у домаћој историографији оцењени уг- лавном као безвредни, на једном месту, под насловом "О земљама српским у Ма- лој Азији" забележио је ово: "Морићи, којих се земљазвалаПоморијаилиМор-

јани Морзи а земљаМорена - живели су све по морском брегу (обали), међу њи- мајеједно племе, које се звало Венаши-

Венании-и у ових је био храм

Венании-и у ових је био храм , „_„ _ гона.

,

„_„

_

гона.

БогЕауобликучовека-рибе,Еа-Хана, _

одн. Оана(приказназидууНим уду) СерОца-ООГа-ДЗКСКОГ .

(^

ТТакпгог" 1Г

ИрОСТОр ТТпостоп

к

I- на а

коЈем Је Милојевић однекуд запазио и забележио ове податке налази се приближно између малоазијске обале Црног мора и Јерменије. Милојевић, на жалост, није имао обичај да

Р

10 Тће Је\»1вћ Епсус1орес11а, Уо1ите IV, Кеда Уог1с апд ^опЈоп 1916, Уо11тег*8 МуШо1ов1е а!1ег УбНсег, ВпОе АиПаее, ЗШ^еаП, 1874; ЈисКзсћев 1«х1соп, ВапЈ П, 1928; ЕпсЈгс1ореЛа ВгИаптса Уо1ите 6 (1947)

11 М. С. Милојевић, Одломци Историје Срба, I свеска, Београд, 1872,112 (Даље:

Милојевић)

Реља Новаковић

како треба наводи одакле је шта узимао или је то ретко чинио, па не знамо сигурно како једошао до наведеног несумњиво јако занимљивог податка, па морамо бити опрезни у оцени његове вредности. Да одмах кажемо да нас занимају и Милојевићи Венаши-УепапИ који доста подсећају на малоазијскв Венете о којима се свашта просуђује, а не

Треба ИЗГубиТИ ИЗ ВИДа НИ наЗИВ Зиаш 8аппа1е И Завопе 8агта*е КОЈС

налазимо на Појтингеровој табли уз црноморску обалу северно од Кападокије. Па ипак, овде нас највише привлачи "храм Зегћса-бога- Дакског". Кад бисмо ближе знали где су живели Мога-Морићи, ако су заиста постојали под тим именом, и да ли су Уепапи могли бити малоазијски Венети, што неки наслућују, онда би уз постојање групе Сармата, Зиаш иЗааопе, већу вредност могао добитии податак о храму

могао добитии податак о храму Положаји Сармата према

Положаји Сармата према Појтингеровој карти (Ше \Уе11 Лег АпЦКе, СоЉа 1961)

ЗеЛса бога Дакског, јер бисмо могли помислити, ако је у питању подру- чје између црноморске обале и Јерменије, да је можда реч о изворним пределима Еуфрата иТигра, па би оно " Дакски" могло бити и "Дагски" од <1а& јер појаву бога Дагона, као што смо видели, некиуверљиво везују за горњи Еуфрат, а име Дагон изводе из корена Аа% у значењу "мала риба", или риба уопште. У том случају и око Зегћса звучало би нам слично податку у белешци Карловачког родослова у којој стоји да је сва српска служила идолу Дагону, само што бисмо тада морали имати у виду неко прастаро време, далеко пре иаиласка неких Срба на Бал- канско полуострво.

И сва србска идолу служашс Дагону

КадајеМилојевићписаооМорцима,ВенашимаихрамуЗегђса-бога-

Дакског позвао се на Черткова наводећи његово дело "Фракијска пле- мена у Малој Азији, Италији и на Балканском полуострву. О Протословенима, штампано у Москви 1850", али је колега Е. П. Наумов скренуо пажњу нато да наслов књиге није сасвим тачан. На жалост, до ове књиге којује Милојевић користио тешко је доћи. Ваља одмах знати да су радови руског археолога и историчари XIX века А. Д. Черткова касније претрпели озбиљну критику. Ми бисмо ипак волели знати којом је приликом Чертков навео податак о храму Зегћса. Тешко да га је измислио. Да је Милојевић само преузео наводе Черткова можемо да наслутимо по томе што је назив ЗеЛса написао латиницом, вероватно зато што је тако нашао код Черткова а овај можда у неком другом делу где је тај назив био написан латиницом. Предусретљивошћу колеге Наумова о неким налазима Черткова сазнајемо и из његове књиге "Очеркдревњеишеј историји протославен. Глававтораја. Фраки, жив- шије собствено во Фракији (Омировој) или Фракији и Македонији (Страбоновој)" Москва 1851. Е. П. Наумов скреће пажњу да је на кори- цама други наслов: О переселении фракијских племен за Дунај и далеко на север, к Балтијскому морју и к нам на Рус. У тој књизи се

и к нам на Рус. У тој књизи се Положај Маријандина (Шз^егталлз

Положај Маријандина (Шз^егталлз АИав хиг \Уе11ј>е8с1исћ1е (1956)

19

Реља Новаковић

налази и једно објашњење назива "Мога", поводом којих се Чертков позива на Тита Ливија (ХХУШ, 26): "Ови Морци или Поморци живели су по обалама Црног мора, у Тракији Азијској близу реке Галича (На1уз), где су боравили и Галичани (Халичани)-На1угопе8 и Енети (Венеди), који су се одатле преселили на обале Јадранског мора (8*гаћо, ХП, 2). У том делу Чертков помиње и античке Морисене. По његовом мишљењу ти Морисени (који су према Плинију живели око Понта) - "такође су поморци, Морјачане (као и полочане)". Е П. Наумов указује и на дело Черткова "Фракијска племена, жив- шије в Малој Азији, Москва 1852. Ту се на страни 59 помиње племе Морци, а дуж Понта налазила се земља (област) Морена, која почиње од Мизијског Олимпа. Тим поводом Чертков пише даље: "Ми сматрамо

Чертков пише даље: "Ми сматрамо Ширење Индогермана

Ширење Индогермана (Индоевропљана). Према: Љу-Аг1а8 гиг ТОеИ^зсМсћ^е, ВапЈ 1, Мипсћеп 1964.

да ти Морци (у једнини Морец) нису ништа друго него Поморци, то јест Пафлагонци, који су претежно живели уз обалу Понта". Да Милојевића Мориће, Морјане не треба одбацити само зато што ни о њима ни о храму Сербца не знамо ништа поближе, можда је довољно пгго уз Морисене Черткова и један наш признати научник, Милан Будимир, наводи неке малоазијске Марјане, који би, можда,

20

могли бити идентични са Милојевићевим Морјанима, Морићима, Морцима или саМорисенима, поморцима, Морјачанима. Видећемо да се са разлогом задржавамо на овим називима. Све то може да има везе са насловом ове књиге. Као што је познато, М. Будимир је један од ретких наших научника, и не само наших, који је истрајно настојао да проникне у најстарију прошлост Срба, да лингвистичким методама проучи порекло и појаву Словена, а посебно да сазна из којих је облика настало и развило се име Срби, као и да истражи географске оквире у којима се ти облици јављају. Будимир је особиту пажњу посветио везамакоје су у најстарије време постојале између малоазијскоги балканскогпростора, посебно подунавског. Тако се у једној од својих бројних расправа, "Рго*о81ау1са", М. Будимир задржава на низу питања којавезује за објашњење порекла Словена и њихових најранијих станишта, пре свега европских. Гово- рећи на једном месту о келтско-прасловенским везама и неким другим питањима из прадавне прошлости Словена, М. Будимир каже "како је 1лћг-8р1аушз1и прихватио^цћ-ово учење да су словенска племенараста- вљена од балтских Индоевропљана у области лужичке цивилизације средином П миленијума под притиском неких кентумских Индоевро- пљана са југа, ваљда илирских, и да од тог времена почиње посебна историјасловенске дијалекатске групе. То биуједно билаинајстарија хронологија до којс смемо ићи хад серади о протословенској исто- рији. Некако у то исто време помињу се у Закавказју Мапаш, као име оног друштвеног слоја који је држао власт и који представља војничку аристократију индоевропских освајача". У вези са овим Марианима, Будимир подсећада се и"у најстаријој јадранској историји словенских освајача спомињу као господари неретљанског приморја Мапаш. Њи- хов се заповедник зове <1их Мапапогшп, а целу област зове Тома Архи- ђакон Магоша". 12 М. Будимир верује даје овде реч о остацима словенске војничке аристократије. И кад је на другом месту говорио о протосло венскими староанадолскимИндоевропљанима истичући низ приме- ра о постојању протословенских веза са староанадолским матријархатом и његовим главним божанством, Будимир је додао да та веза није једина, при чему скреће пажњу на Хрозног (Нгогш) који је, каже, у Закавказју и северној Месопотамији још средином другог миленијума старе ере утврдио "документоване представнике индо- европске војничке аристократије зване тагцаш". Коментаришући

12 Милан Будимир, РгсЛо81ау1са, Академија наук СССР Словјанскаја филологија 2, Москва 1958,112, и даље. (Даље: Протославика)

13 Милан Будимир, Протословени и староанадолски Индоевропллни, Зборник Филозофског факултета, П, Београд, 1952,258 и даље.

ВеапсћНго2пу(1879-1925),чешкиархеолог,асириолог,хетитологиориЈенталист.

21

21

Реља Новаковић

овај израз Будимир каже да би протоиндоевропски архетип овог важног друштвеног термина гласио тапапоа са неодређеним квантигегом првог слога и са добро познатим балканско-анадолским и протословенским суфиксом -ано". Устајући затим против мишљења Л. Хауптмана и П. Скока који су, поводом титуле ВшсМапапогшп у поречју Неретве и у Истри почетком IX века израз тапаш доводили у везу са речју море, Будимир је исгицао да "староанадолски Аријевци мари- јанни те скитски мариантас а можда и италско-илирска титула маро допушта друкчије тумачење. Зна се да суфикс -ано, документован у простору од Карпата до Палестине (Канаан), казује првенствено при- падност. Тако би се средњевековни словенски маријани могли интер- претирати Порфирогенитовим изразом склабархонтес као представници словенске војничке аристократије а не демократије. У том случају имали бисмо у називу тапаш чланове војничке дружине, без чијег руководсгва нису могли ићи напред ни словенски земљо- радници". У прилог тумачењима Хрозног и М. Будимира који о Маријанима мисле као о некој врсти војничке аристократије, а насупрот мишље- њима Хауптмана и Скока, говори још један пример. У њему се Мари-

Хрозни је решио загонетку хетитског (хититског) језика. Он је успео да прочита бројна хетитска документа нађена у архиву у Богазкеју (Во^ћаг^еш), писана клинастим писмом. Дешифровањемдо таданепознатог хетитскогјезикаХрозни

је 1915. године установио даје тај језик индоевропски, блиско сроданса иранском, келтском, италском и словенском породицом говорних језика.Ш почетку оспораван и нападан, Хрозни је преводом једног хетитског зборника закона, објављеног 1922, доказао да је у праву: СоЈе Н1Ш4е рготепап! <1е 'Ааге Мтеиге, I РагИе: ТгапаспрИст, ггаЛисЦоп Ггавдаш (према: Епсус1ораес11а ВгИашиса, УО!. 11, 1956) Можда овде вреди имати у виду и ово што је Магарашевић забележио на

својим путовањима по Србији 1827. године: "

епископу, који се и митрополитом назива, господину Герасиму, који је пре иеколико година у Шабац дошао и доста прилично србски говорити научио Највишеговорашеокојезикугрчкомиславенском, оњиховомсродству, остарим словенскогиарода обитавалиштимаи обичајима, следујућипо већој честидревних грчким списатељима, из који је читањем много себи знања прибавио. Примечања је достојно што нам казиваше да недалеко од Трапезунта, места његовог рођења, има Словена који језиком говоре својим, но тако с другима источнима смешаним да га ни Руси, који овамо трговиме ради долазе, разумети не могу". На ово Магарашевић, који је и сам био образован човек, у напомени примећује: "Да нису ови остаци они Словени који су под царем Јустинијаном П године 688. из Тракије преко Хелеспонта прешли у Опсик (Орвнашп)? Или, оних 208000 Словена који су 758. године преко Црног мора у Витанију прешли и око реке Артана населили се? или пак да они које је 665. године кнез сарацински, Абдерман, числом 5000 у Сирију одвео? Види: Метопа рори!. I. П, п. 80".3бог пигања и догађаја о којима се у овој књизи говори ваља обратити пажњу на географски положај области Трапезунта у односу на горњи Еуфрат, стару Јерменију ијужно подножјеКавказа.

Потом отидемо на поклоњење

22

ИсвасрбскаццолуслужашсДагону

јани помињу током другог миленијума пре наше ере, значи, некако баш у време које и Хрозни наводи. Прилог, заправо, говори о Хуритима који су у другој хиљади година пре наше ере из околине језера Ван продрли у северну Месопотамију. Са овог подручја подузимали су походе у Асирију, Месопотамију, Малу Азију, Сирију и Палестину. На свим овим местима образовали су један горњи слој - Маријане. 1 По свој прилици да се исто значење израза Маријани односи и на Ђ.шко.Маријана.-војника. цара Акија. Описујући своју победу над гра- дом Арахати, хетски цар Шупилулиума вели: "Акију, цара Арахоти, Аки-Тешупа, брата Такаве, и њихове Марлана-војнике, све скупа, заје- дно са њиховим синовима заробио сам и одвео у земљу Хета. Кад већ помињемо ове хуритске и арахотске Маријане да не изоста- вимо и Маријандине у залеђу старог малоазијског града Хераклеје (Негас1еа РопИса) римској провинцији ВНћуп1а е1 Ропћиз, на карти Нбће- рип]с1 ип<1 АиДбзипд деа Аззугеггекћев, као и назив Мапашђт! на карти В1е Рптшеп 2Упзсћеп Вопаи-ипЛ Еирћга^епге (\7ев(егтапп8 АНаа гиг ^еИ^е- асћгсћее, Вгаип8сћ\кге1е 1956, 9, 39). Због помена Кавказа и Мале Азије можда треба да се сетимо и једног продораХетита иЛувија (НеЉИег ипд 1.шпег) који су из правцаКавказа око 200 године продрли на протохетски простор (централни део Мале Азије) и ту се населили, али је почетак њихове државе нејасан. После тешких ратова су домаћим становништвом одвојили су се и основали државу у Анадолији са главним градом Киаааг (<1*у-А1;1а8 хиг ШеИ^е- всМсћге, Вап<11, с. 35). Тако би Милојевићеви Морјани, Морићи, Морци, а ваљда и Мори- сени, Поморци, Морјачани Черткова, могли бити они исти које много касније научници називају Маријани и налазе их у Закавказју, око Понта и у Северној Месопотамији, те Милојевићев податак не бисмо одбацили као безвредан, а у вези с тим не бисмо одбацили ни вест о

14 1т 2. Л Етигапдегипе 4ег Сћип1еп аш Лег СедетпА Аеа Т^ап-Зеез т Ја8 попП. Меворо^апиеп. Уоп с1ог! аиз ипХегпећтеп в!е 2и§е пасћ Аввупеп, Мезоро^апиеп, К1еша81еп, 8уг1еп ипЛ Ра1аз11па. ХЈћегаП М1Јеп з1е еше Оћег8сћ1сћ* (Магјапт^ЕШег, т!^. тЈ- тагја јип^ег НеИ). СгипЛђевих 1в( егћИсћ шк! иптег!с8иП1сћ, досћ чгегдеп с!1е ВевИттип^еп Лигсћ *АЛор(1опеп" ипс! "ЗсћепКипвеп" итртпкеп. - Ш>ег1е|ЈепћеН 1т КатрГ Јигсћ рГегЈћезрапге 8*ге1(л»а8еп" (д4у-А41ав гиг ШеИ^е8сћ1сћ*е, Каг(еп.ши1 сћгопо1орвсћег Аћпзв, Вап(1, 1, Мипсћеп, 1964, 29). Даље: Љу-А*1а8.Кад већ помињемо Хуриге можда ће бити интересантно сазнати шта на једном месту каже класични филолог Олга Луковић-Пјановић: "По великом "Ларусу" то је народ којим је владала вероватно једна индо-европска аристократија и који већ од трећег миленија живи уСевериој Месопотамији, где и данас постоји река Сербица" (СНдо ХлЉоумЈ-РјапоумЈ, ЗапвКгИаМ. Тће С1аа81са1, Засгед, Ап<1 Кођ1е 1ш1рта@е" и српски језик као његов живи део. Американски Србобран. Ноа 7.1972).

15 Авдијев, 189-190

23

Реља Новаковић

постојању храма Зегћса-бога-Дакског. Можда ће то потврдити и наша даља разматрања. Као што је речено, Будимир је веома много настојао да проникне у што дубљу прошлост Словена, међу њима и Срба Завршавајући своју занимљиву расправу ТпАовиппса", Будимир је изнео и једно своје убеђење по којем су "најстарија словенска насеља морала бити знатно ближа балканско-анадолским културама, па се према томе нису могла налазити северно од линије букве. Има дакле разлога, макар и само лексичких, који говоре за ревизију традиционалних схватања о про- стору и времену најстаријих словенских племена". 16 Не мање интере- сантна су и Будимирова разматрања у расправи "О старијим помснима српскогимена". Његови налази и закључци у тој расправи особито су привлачни у вези са нашом жељом да што подробније испитамо основе и корене из којих су могли настати наведени подаци у Карловачком родослову и Бранковићевом летопису, као и у тексту рукописног Збор- ника манастираНикољца, о чему ће нешто касније бити речи, а можда и саМилојевићевим храмом Зегћса богаДакског, вероватно напростору на којем су у Закавказју и Северној Месопотамији установљени Мари- јани. Тако наједном месту, желећи дакаже штасе дешавало са српским именом, Будимир примећује да се оно "више него хрватско, на основу новијих етимологија, морало селити даље од Азовског мора према источно-кавкаским старинцима, у чијим многобројним идиомима треба да постоји колективни форматив -ђ- за сингулар виг зег "човек". Тако би се, на крају крајева, Срби ипак могли схватити "људима". Указујући за овим на значајну околност "да се оба ова балканско-

16 Рго*081ау1са, 131-134 Уз ова и многа друга Будимирова запажања поводом истраживања најстаријих трагова Словена, Будимир, у вези са објашњењем порекла и старости термина златоксребро, наједномместукаже: "Усвакомслучајусловенскиобликнезависан је од балтске и германске варијанте, па према томе указује на самосталну и непосреднувезусловенскихИндоевропљанасапонтско-анадолскомметалургијом, којајесвакако знатно старија од западноевропске, паииберске". Осврћућисе, даље, на неке лингвистичке представнике германског нордизма, међу којима су неки тврдили да се Индоевропљани налазе у данашњој централној Немачкој већ од палеолитика,насупротсхватањиманекихлингвистакојисууАнадолуиЗшгавлгаз/у трагали за најстаријим Индоевропљанима, Будимир закључује да је нордистичка школа неприступачна проверавању помоћу писаних докумената који се налазе далеко од Балтика у предњој Азији, па стога сматра да је гледиште Ј. Зсћлшћ-а "подесније за озбиљан рад, јер омогућава проверавања и контролу помоћу сведока којисустаријиоднајстаријеиндоевропскедијаспоре.Утомпогледуинтересантои сусловенскитермини1и1таси и(дЛш, чијијерадикалниелеменат(в)1е1/г-'светао, јасан' (исп. лат. 8<ж11а и грч. ав*ег) очигледно идеоглотског а не страног порекла. Етрурски гласник и т^егргеа Леогит Тигтв и западноанадолски Адрамон у Лидији, исто као и митански 1а1ат1 'т(егргев' из XV в.ст.е. откривају врло старе везе словенских Индоевропљана са анадолским културама"

24

И сва србска идолу служаше Дагону

словенска племена (Хрвати и Срби) проналазе у оним крајевима у које већ Плиније (N^1. ћи*. 6,19. смешта своје ЗегМ као суседе Скита у Азији (где су и Птоломејеви Зегћо!). Ако би прихватили ове Плинијеве ЗегМ као неко словенско племе, онда би се приоритет у погледу историјске документације померио бар за цео век унатраг, у корист Срба (насупрот Погодиновим Хрватима)", мислећи притом на облике КћогоООаШоз у

Таншсу(2-3векн.е.).

Тражећи, даље, дубље корене српског имена Будимир се задржава и на Фазмеровој (Уазтег) интерпретацији српског имена за коју, каже, "речито говори композит разегћ и деноминатив рпзегМг-зја, "придру- жити се". Предност комбинације лежи у томе што српско име добива одличан смештај у словенском речнику, поготово ако нађемо начина да фонетски објаснимо везу са синовима зшЉга зећаг "друг, земљо- радник", али не и наполичар, него "спрежник, сувезник". Задржа- вајући се, даље, на неким словенским синонимима као што су "згДш разЈгђи рпзегћШ зја зјагћи присјарбити сја поред рпвјеЛШ зја 1 зећег, одвајајући од њих зећгаа, М Будимир истиче да за све њих треба тражи- ти заједничко порекло. Одмах додаје и да је "заједнички архетип овог важног друштвено-политичког термина морао гласити у протосло- венској епоси випћга, са којом се не може преко просте метатезе ликви- дног форматива успоставити веза с не мање старим термином зи-ђа 'савезник, саплеменик, рођак'". Мало даље Будимир каже да се "про- тослов. зћпћга може повезати са зигћа на тај начин што ћемо поћи од лексемског минимума зшЉ- са назалним инфиксом и његовог дери- вата помоћу суфиксног -го". Пажљиво анализирајући све могућности које доводе до жељеног резултата, М. Будимир се одлучио за закључак "да су у протословенском постојала два корадикална облика зшЉа и зшЉга, Овај други се сачувао непромењен, а први је путем диференци- јације део зи-ћа, тј. у контексту с лабијалом налаз је десимилован у ликвиду -г". 17 На основу својих досадашњих запажања М. Будимир је закључио да се Плинијеви 8егМ и Птоломејеви Зегћо! "јављају управо у оним об- ластима које су источно од Кимеријског Боспора, а у те области стигла су кимерска племена из простора трипољске цивилизације у којој Порфирогенитови обавештајци знају за српске Словене. Тај податак потврђује и геоморфолошки термин праг за дњепарске катаракте. То би значило да се српско име помиње знатно раније но што је то случај са именом осталих словенских племена, па и са именом Словенину." Пратећи у другом делу ове своје расправе разна тумачења друштве- ног термина зшЛга-зећаг, предлажући при том и своја решења, М.

17 М. Будимир, О старијим поменима српског имена, Глас САН ССХХХУ!, Београд

1959,35

25

Реља Новаковић

Будимир се задржао и на терминима зЉопез зЉупа зипћипе и З1#шта, односно зхдипоз, јер се, каже, изатих термина крије друштвено-полити- чки термин ашЛга "зећаг" и зшЉи "заједница". Спомињући да у вези са фонетском променом у неким трачким градовима постоји размимо- илажење у тумачењима појединих наука, М. Будимир је прихватио мишљење Ј. Розвадовског сматрајући да се с довољно разлога могу "здружити имена Аћш! Сађии Зарш Каргоп(а1 Заћш! ЗаћеШ ЗатпКеа с именом карпатско-подунавских Кимбера, Сибина и Сигина, чија је металургија, исто као и трачка и кимерска, била у вези с моћном анадолском обрадом метала". 18 Убеђен да се део проблема може об- јаснити на горњи начин, М. Будимир продужава излагање једном врло занимљивом опаском: "Лудо би било с наше стране да сва наведена балканска и италска имена племена напросто идентификујемо са Сер- бима и Сибинима, па да тако дамо оне патриотске тезе Симе Лукина Лазића 'Срби сви и свуда'. "Овде се", каже М. Будимир, "ради само о томе да се пронађу и објасне класички трагови и старији помени српског имена, колико је то могуће на основу аитичких података и историјске фонетике. Како је значење тог имена доста широко, "саве- зник, сродник", сасвим је природно да се оно јавља и ван најстаријег територија карпатско-подунавских Кимбера и Кимеријаца". Задржавајући се при крају ове своје расправе само на вези са сложен- ицом пасерб и подвлачећи да се у том случају српско име |сао обележје словенске господе може идентификовати са латинским називом биљке сорбус, чије је значење "црвен", Будимир у вези с овим у продужетку даје овакво објашњење: "Тако би Срби били, слично староруским Вја- тићима и Венетима, иазив за чланове друштвене врхушке којаје имала право на црвену боју, као и старомакедонска господа и донедавно Турци и потурице у Босни, где ниједан хришћанин није смео носити нешто црвено од текстила. Ни у том случају апофонска база имена Срба не би била усамљена, јер се потпуно уклапа са хидронимом 81гћЦ како се још друкчије звала тројанска река КзаШоа односно З&шшкћ-оа Оба та хидронима указују на боју као онамасиолошки моменат. Ипак, при оваквом би везивању остале тешкоће због сложенице пасерб, која се при изнесеном тумачењу може лепо сместити и објаснити у заједници с термином зећаг и именом 8гђ". 20

18 Исто, 36-39

19 Исто, 39-43

20 Исто, 52-55. Занимљиво је да и Милојевић у два маха уз ХапИшв и Хап1ћов помиње

ХЛЦја МИа Ш МПјааа-И,усаа,

МШав-кроз коју протичу реке Србица доцније названа од Грка ХатШшз 1 1лтага-1лтуш8, а још су били градови: Србица, Патара, Мира итд. На другом месту, узчитавнизстарихназивакојеМилојевићнасвој начинтумачи, забележено "

реку Србицу. Тако на једном месту он каже: "

је и ово:

Ксантис, или Срб племе, живело је у Троји и у данашњој европској

Рашки, око Ибра или Марице". (Милојевић, 108,114). Као што видимо, овде

26

И сва србска идолу служаше Дагону

„.,,,,.

Део Палестине са Јерусалимом (из рукописног зборника манастира Никољца (XVI век). Ово је веро- ватно најстарија карта једног нашег ходоча- сника.

На овим Будимировим запажањима и закључцима задржали смо се можда и нешто дуже у тежњи да сазнамо има ли у линвистичкој науци макар неких наговештаја који би указивали да наведени подаци у нашим домаћим рукописима потврђују и оправдавају оно што поје- дини научници наслућују кад су у питању Срби, пре свега кад је реч о географском простору на којем се име Срби јавља у јаснијем или мање јасном облику. Осим тога, мишљења неких научника могу да нас охра- бре да смелије размишљамо и просуђујемо и о нашим подацима при настојању да их пажљивом анализом, колико смо у стању, што боље

Милојевићнекаже,каоБудимир,дајеСирбисбилатројанскарекаКсантосодносно Скамандрос. Он не помиње ни реку Скамандер, која се заиста уливала у Јегејско море недалеко одИлијума (Шшп). Како Милојевић неуобичајено наводи изворе илитературунезнамодалијеовеподаткенашаокодЧертковаилинегденадругом месту.

27

Реља Новаковић

протумачимо и уклопимо у одређене просторне и временске оквире покушавајући да их повежемо међусобно макар и сасвим танким нити- ма и тако уклопимо у историјске оквире. Из тих разлога враћамо се оној белешци Карловачког родослова у којој на крају стоји "от Сера же Србље", што је у нашој историјској литератури остало непроучено и необјашњено, а из онога што смо запазили у Будимировим разматрањима закључујемо да заслужује па- жњу мада на први поглед делује као безвредни податак.

Као што је познато, податак "од Сера же Србље" налазимо и у Бранковићевом летопису сачуваном само у латинском преводу. Прво- битно овај је летопис био написан на српском језику. То сазнајемо из наслова летописа: Ех Зетсо Мз<;опсо ехсегри диае ш гет по&гат. Сћгошса ЗегМса Оезро(ае Оеог§п ВгапЈитс. Б сосИсе зегМсо 1а*те ге<Ш1а орегап1е К В. Ргапсвсо Хау. Реја&уи«. Дакле, Пејачевић је приликом превођења скре- нуо пажњу да је у заоставшгини грофа Бранковића рукописни текст летописа био на српском језику ("Е сосИсе вегМсо У првој белешци општег дела Бранковићевог летописа двапут се помиње 8ег и једном ЗегћН. Она гласи: "Уаг, сит ћаћеге( сцјидет Педдат, аћ ћас е! Раг1е со^поттаМ вип1 Б1ћаг<11 Е* ађ еа паМ вип! Уаго Ши Ка1а, Зега, Ме^рћШ, Угопа, Јапгапа. Н1 дшп^ие ех Уаг е4 1>е%%& вшА ргодпаИ е1 содпоттаИ ^о^ођагсЦ. Е* ех Ка1а дшдет гагаш содшпшпаЦ вип1 Ка1аћп, ех

Зега ЗегШ,

У трагању за изворима српског оригинала Бранковићевог летописа свим досадашњим истраживачима и издавачима, укључујући ту и пи- сца ове књиге, некако је промакао један текст који се у своје време, налазио у рукописном Зборнику манастира Никољца, под бројем 4. У том, необично интересантном и значајном зборнику, налази се више текстова, а међу њима на 301. листу, и једна белешка која почиње овако: .22

а Ме1рћИ;е Ме1рМ1аш,

а Унта УепеИо, аћ Апгапа Агћапаз!

21

21 Љ. Стојановић, 277. Р. Новаковић, Бранковићев летопис, Београд 1960, 37 (даље:

Бр. Бранковићев летопис).

22 О рукописном Зборнику манастира Никољца писао је В. Ћоровић у Зборнику за Историју Јужне Србије и суседних области, књ. I, Скопље 1936. У рукописном ЗборникуманастираНикол>цаналазисеиНикољскилетопис,штампануЗборнику Филозофског факултета, Ш књига, Београд, 1955. Читајући ове драгоцене податке у поменутом Зборнику, у Карловачком родослову иБранковићевомлетопису долазимона помисаода се можда у овимнашимстарим изворима сачувало неко давнашње сећање на порекло и долазак неких народа на источне обале Јадранског мора (Сербли и Арбанаси и можда Венети) и на јужни део Италије (Калабри и Мелфитани, на које подсећа средњовековни бискупски градМељфи). У сваком случају вреди имати у виду да то, наизглед, мутно сеђање налази женског претка чак на Кавказу (1姧а, 1ле@ва), док њена веза са Варом (Баром) можда треба да значи везу и мјешање балканских и јужноиталски староседелаца са кавкаским дошљацима. Није искључено да и Будимирова размишљања у чланку "Анадол и античка Србија" могу да се односе на време

28

1 Исва србска идолу служаше Дагону

се

У тој белешци, која је могла послужити као један од изворних текстова и састављачу српског рукописаБранковићевог летописа, гор- ње две реченице, касније преведене на латински, гласе:

оус ж«-

сот

и

л<-чг*\

шт

. Кад се белешке у штампаном тексту Бранковићевог летописа упо- реде са онима у рукопису Никољског зборника, могу се запазити доста јаене разлике. Ако је горња белешка у српском оригиналу Бранко- вићевог летописа састављена према тексту одговарајуће белешке у Зборнику, онда је преводилац на латински неке појединости или по- грешно схватио или из других разлога изменио. Тако у српском тексту рукописног Зборника стоји Бар а не Вар, а жена његова је ^ед^а а не 1леда- После тога у текстовима настаје једна још већа разлика. Наиме, док у српском тексту после имена Леге стоји "и од ње роди синова пет, Кала, Сера, Мелфита, Виона и Арвана", у Пејачевићевом латинском преводу тај деотласи "аћ ћас е1 РаЛе содшншпаИ вип* 1а%&-1>кг&", што је

,

однекуд уметнуто и на том месту је без икаквог смисла. У свим

издањима Бранковићевог летописа име петог сина је Јарвана, а тако стоји и у Пејачевићевом латинском рукопису, док је у српском тексту у Зборнику правилно написано Арвана, а мало даље стоји да су по њему названи Арбанаси, што је као и у латинском тексту на том месту. Ваља, даље, указати и на разлику код назива Срби. У латинском тексту стоји ЗегШ, док је састављач српскогтекстау Зборнику записао Срт>блв што за филологе може да има значаја. Као ни податак о божанству Дагону коме је, наводно, служила "сва српска" тако ни податак о Серу као тобожњем прапретку Срба није у нашој историјској литератури схваћен као вредан пажње. Једино је, колико нам је познато, Нико Жупанић, опширно анализирајући Пли- нијеве и Птоломејеве вести, закључио да корен Сер може да има везе са именом Срба мада није помињао податке ни у Карловачком родо- слову ни у Бранковићевом летопису, док му подаци у рукописном Зборнику нису ни били доступни. Као што је познато, Жупанић је за Плинијеве Зегђе и 8егга-е закључио "да су у I столећу после Христа, или можда пре, 8егМ и Зеггет живели између северозападног гребена Кавказа (Согах) и Азовског мора, у суседству 21ва (2тћа), Копараепа, Тага и Уа1а (На1а) и , док је за Птоломејеве Србе рекао да их треба "тражити

кад су Сербли, Арбанаси и друга наишли на Балканско полуострво. Кад би тако заиста било можда би нам била јаснија и имена као што су Била Зора, Сагора, Тристол, Охра, Лиса, која на Балканском полуострву наводе неки стари писци.

29

РељаНоваковић

РељаНоваковић Положаји Плинијевих и Птолемејевих Срба и Сереја

Положаји Плинијевих и Птолемејевих Срба и Сереја према Н. Жупанићу (Срби ПлинијаиПтолемеја)

северно од Вала, отприлике у области централног Кавказа, тако да су они имали своју постојбину у северној Иберији, а Тусци и Турани су "

Иначе, као што знамо, Жупанић је у својој расправи заступао тезу да кавкаски староседеоци "нису сродници Индоевропљана, ни Монго- ла, ни Семита, већ спадају у породицу АлародИјеваца чији су чланови осим споменутих Кавказацајош и стари Египћани, Либијци, Берберци, Иберци, Баски, Лигури, Рети, Етрушћани, Пелазги, Хетити, Митани, Каспијци, Еламци и многа староевропска племена пре поплаве Арије- ваца (Индоевропљана)". Ваља још подсетити да Жупанић кавкаске аутохтоне дели на три главне скупине, и то на: Черкеску (А<%ће, антички керкеих), између Кубана и Црног мора, Лезгинску (Бедае, Лигиес на југоистоку, у Даге- стану, и Грузинску у Колхиди и Иберији. Жупанић уз ово додаје да је "за наше питање од важности једна особина кавкаских дијалеката, наиме, употребљавање номиналних суфикса и префикса", при чему истиче да су за питање Плинијевих Срба у првом реду занимљиви

им били источни суседи

30

И сва србска идолу служаше Дагону

плурални суфикси код кавкаских номина. Наводећи неколико примера у овом смислу, Жупанић закључује ово: "Из наведених примера види- мо да су кавкаски народи употребљавали номиналне п луралне суфиксе

исто тако у античко доба као и данас (особито -М и -ш), и да су за исти народ тако у античко доба постојали разни облици имена. Ако ово искусгво применимо на Србе можемо добити облике 8ег+М=8еггп, 8ет+ш=8егп1 Корен је безуветно 8ег. Облик 8ег+1=8еп, могли судати индоевропски суседи, а још пре извесна кавкаска племена, која су исто тако правила плурал са суфиксом -1 као данас НиЉаша и Тушиу

Корен, даклс, остајеувек Сер. Мењају се само плурални

суфикси Кад је Људмил Хауптман писао о сеоби Хрвата и Срба рекао је да је Жупанић успео са тумачењем антског и српског имена: "Ант од анд људи, народ, а Србин од Зег човек, множина 8ег-М људи". 24 Колико нам је познато, у дискусији поводом Жупанићевих разми- шљања и закључака о пореклу и значењу имена Срби, Србин, нису узимани у обзир напред наведени подаци у рукописном Зборнику нити у Карловачком родослову и Бранковићевом летопису, а то је свакако пропуст, као што је пропуст и то што је сасвим запостављен и податак о свој српској којаје служила идолу Дагону. Да су узете у обзир белешке у наведеним домаћим рукописима, да их је запазио барем Жупанић, вероватно би му пало у очи да се тамо помињу Бар (Уаг) и Лега (^едда, у Бранковићевом летопису Пеееа) и да су њих двоје имали пет синова од којих је један био Зег. Осим тога, као што смо видели, Жупанић једну кавкаску групу аутохтона назива Лезгинском (^едае, Лигуес). Он је, дакле, и не знајући за свакако врло стари податак у домаћем извору о Леги и Серу, закључио да име Срби мора да потиче од имена чији је корен Сер, а тиме што једну кавкаску групу аутохтона назива Лезгинском, везујући тај назив за име ^едае, ако и није успео да неке научнике убедиу оправданост своје анализе и закључке, верујемо да је с правом покренуо једно питање које заслужује пажњу истражи- вачка порекла Срба. Тешко да је овде у питању нека случајна коинци- денција. Да се само подсетимо: "Сва српска је служила идолу Дагону", божанству првобитно горњег Еуфрата и Тигра, а затим и далеко ширег

Дагестану

23Н.Жупанић,СрбиПлинијаиПтоломеја,ЗборникрадовапосвећенЈовануЦвијићу,

Београд, 1924,564, 572-573

24 ЉудмилХауптман, СеобеХрватаиСрба, ЈИР, год. Ш, свеска1-4, Љубљана-Загреб -БеоградМСМХХХУП (1937),Може битиданекупрастарувезуСрбасакавкаским простором указују и имена као што су Џоџик, Шушан и Марин, личности које су живеле у манастиру Панда, који је је у Јерусалиму основао пустињак Панон из Кавкаске Албаније. Манастир је разрушен у ХП веку, али подаци указују да је поотојао још у VI веку (Моугев КгЈапћаШасп, историл странн Алуанк, Ереван 1984,143,225-220). ЗахваљујемдоцентуЂорђуЈанковићукојимијескренуо пажњу на ову занимљиву и значајну књигу.

31

Реља Новаковић

простора, најпре преко Месопотамије. Жупанић Плинијеве и Пто- ломејеве Србе налази међу кавкаским народима убеђен да им је име настало од кореназег. Он једнуу кавкаску групу аутохтона назива1.едае, а сачувани стари домаћу рукопис бележи Сера као сина неког Бара (Уага) и жене Леге Дакле, за три податка у домаћим рукописима, за Дагона, Легу и Сера, верује се да су заснована на стварно- сти која је постојала у неко прадавно време. Овде не тре- ба изгубити из вида ни то да Жупанић кавкаске старосе- деоце убрајау групу алароди- јеваца међу које, између осталих, наводи и Хетите, Митане, Еламце, Сумере и Каспијце, дакле народе са подручја на којем је, у већи- ни случајева, био раширен и

култ идола Дагона. Ако неко, ипак, помисли да се све то случајно тако стекло треба доказати да једно с другим нема везе, и ако се посумња да је у рукописном Зборнику набрајање свих имена и указивање на порекло неких народа само плод неке наивне етимологије треба доказати да је тако, и добро би било да упућени у ова питања докажу да ниједан од горњих података није вредан пажње и да су научници у заблуди кад име Србин, Срби везују за кавкаски простор или кад, као М. Будимир, наслућује иверује у неке прастаре везе Протословена, а међу њима и Срба, са анадолским про- стором, значи, опет са подручјем на средокраћи путева од Закавказја за Европу, односно заБалканско полуострво.

односно заБалканско полуострво.

Срби,ЛегеиГеленаподручјуКавказа.

У међувремену, док се свестраније и продубљеније не проучи све ово о чему је досад било речи, погледаћемо шта се може у овом смислу прочитати у делу једног јерменског историчара из почетка средњег века, и колико његова запажања могу да буду од користи за проучавање Протословена или, како нам се чини, боље рећи Протосрба, Мозес из Хорене (Мозез Сћогепа*в1), кога неки називају "Оцем јерменске књи- жевности", сматран јеранијеписцемУвекан.е. имислилосе дајеумро 489. године, али се ипак процењује да у његовом делу постоје неки анахронизми који упућују на вероватноћу да је дело делимично до- писивано и до IX века Ипак, оцењује се да у Историји Јерменије под

И сва србска идолу служаше Дагону

именом Хоренског има драгоцених података из јерменских старина. Видећемо да у њој има занимљивих и привлачних појединости и за наше питање. Једно од тих занимљивих места у казивању Мојсеја Хоренског односи се на збивања која су се десила наводно за време владања цара Вахаршака, који је, каже, једном приликом сазвао дивље народе, који су дошли са севера, са подножја велике горе Кавказа. Вахаршак им је наредио да се окану разбојништва и вероломства и да се покоре цар- евим наредбама и плате данак управницима и кнезовима које им он одреди. Када је све ово обавио Вахаршак је сишао у области које су касније населили дошљаци Уећепдиг Ви1дага Уепда и по њему назване ВанандомЂ. Насељатихдошљака, кажеХоренски,доданас се(значидо његовог времена) називају именима браће и потомака његових (Уепда). Други занимљиви догађај десио се за време владе Аршака, сина Вахаршаковог, када је у кавкаским планинским венцима, у земљи Бул- гара (вт> землв Булгаровт.) дошло до великих побуна. Оданде су се, каже писац, многи одвојили, дошли у нашу земљу и населили се у плодоно- сним и житородним низинама Кох! Поводом ових несумњиво интересантних описа, једно због помена Кавказа, адруго због назива племена која су наводно сишлау подножје (јужно) кавкаских гора и населила северне делове Јерменије, Н. Емин, преводилац Мозесове књиге сајерменског на руски, даје у напоменама нека занимљива објашњења. Он скреће пажњу да се у вези са горњом вешћу многи европски научници, међу њима иНојман (СеасМсћ1е Дег Аппеп. 1Лиег. 1836,589-5%), на основу поменаБЈУМгара и њиховог вође Вунда закључивали о историјском постојању Словена Бугара још у П веку пре н,е. Емин на то указује да су Булвкари, који се јављају у северној Јерменији завреме владеВахаршака (између 127 и 114 год. пре н.е.), вероватно у току неких немира, напустили своју отаџбину и насели ли се северно од Аракса. Они су, каже, првобитно живе ли далеко изакавкаскихпланина,уприволшкимкрајевима,окоКоме,узападним пределима уралске Угурије. Сматра се, додаје Емин, да су припадали финском племену, или, како каже Шафарик, "покољење Урало-чуд- ском, чије су (Бугара) име много касније усвојили себи Словени у Мизији, баш као Гали име Франака". На ово Емин додаје да је Венелин истицао дијаметрално супротно мишљење од Шафариковог тврдећи да су приволшки Бугари били словенског порекла, Не желећи да се дубље упушта у проблем порекла ових Бугара (Булкара), Емин каже да оставља стручњацима да реше ово питање, а он са своје стране скреће пажњу на лична имена и називе којејејерменски историчар (Хорен- ски) помињемеђу тим дошљацима, а. то суВохендур^ Булкарв, Вундв или ВСНДБ (Венетв?) и најзад Ванандв - земља коју су населили ти досељеници Булкари. Емин још напомиње да би пажљиво истражи-

зз

Реља Новаковић

вање тих имена може бити колико-толико осветлило словенски свет, али додаје да је одмах обавезан да каже да се у тим именима не осећа пух јерменског језика (что ВЂ еггих именахЂ не слшпно духа Армлн- ского") 25 Кад смо већ код горњих назива које помиње Хоренски биће можда корисно да се сетимо шта је Николајевић још 1861. године писао поводом речи Срб, Венд и слово. Он за њих каже: Три су старе речи у словенском језику, које осим свога етимологичког значења имају још једно од далеко веће важности. Оне су први исторички споменици народа данас званих Словена; јер све три биле су им, заједно или једна за другом, најстарија обштенародна имена".

25 Историл Армении Моисел Хоренского, перевелЂ с арменского и обЂЛснилЂ

Н

ЕМИНЂ, Москва 1858. (даље: Хоренски) Можда неће бити сувишно да овде укажемо на још једну Еминову интервенцију. Наиме, поводом помена Мешака, сродника Арама Хаикида, кога је, по Мозесу Хоренском, јерменски цар поставио за управитеља Кападокије 1769. године пре н.е., Емин каже да му нерадо пада на ум мишљење Славенофила, међу њима и Мицкијевича, који настоје да докажу "да су Словени поред својих познатих обитавалишта у Европи, заузимали сву Малу Азију и Месопотамију, па су, према томе, билиађопет! уЛидији, Карији, Пафлагонији, Фригији, Кападокији, Сирији, Асиријиидругимземљама. На основу таквехипотезе знаменитисловенскипесник Мицкијевич, понет својом жестоком уобразиљом, види Словене, особито Србе

код Сура и Асура (ВЂ сурахЂ и ассурахЂ). Осим тога, у својим историјским истраживањима, он олако приписује словенско порекло по многим личним именима, па макар имали и најмању сличност на словенским именима. Да не говоримо о Навукодоносору, о Дачанима (о Даках) и о многим другим именима, која су прихватана и објашњавана као чисто словенска. Он претвара у Словена

Ову своју јетку критику упућену Мицкијевичу и другим

словенофилским занесењацима Емин завршава иронично: "Позната је ствар кад се тако с поетском побудом поступа са историјским чињеницама, да се Словени лако налазе не само у Асирији, Вавилонији и Јерменији, већ и у Америци, и, ако је по жељи, и у Аустралији". Ако су Словенофили заиста у много чему претерали, ни Вмин иије много уздржљивији у другој крајностиЈСад смо већ код података које наводи Хоренски, да укажемо и на следеће. Наиме, Хоренски прича да је у време кад суАлани са севера(одКавказа)прешлирекуКуруиупалиуЈерменију,јерменскицарАрташас склопио са њима мир, али да је у то време дошло опет до неких побуна, Цар, који је тада боравио у Арташату, пошаље свога сина с великом војском и наредбом да угуши побуну и истреби многе из "покољења Мурацана", а потом је наредио да се спали дворац Аргама и униште "најзнатнији из рода Мурацана" (Хоренски, 121). Овде помињемо Мурацане јер нам се чини да се могу довести у везу са Милојевићевим Морцима, Морисенима или са Будимировим Маријанима. Чини се да ће Будимир бити у праву кад каже да су Мариани "име оног друштвеног слоја који је држао власт и који представљају војничку аристократију индоевропских освајача". Дакле, Мариани не морају бити становници Приморја како неки мисле. Можда би било добро да се Маријанима посвети више пажње. Можда пре свега у вези са улогом коју Србима приписују Дворник, Сулимирски, Л. Ленард и други кад о њима говоре као о владајућем слоју у маси покореног (словенског?) становништва.

чак и Мешака

".

34

И сва србска идолу служаше Дагону

Проучавајући корене горњих облика и њихов развој, Николајевић на једном месту каже: "Што се тиче трећега Венди (онај монограм представљаће четири главне варијанте овога имена: Енди, Енти, Вен- ди, Венти; а влашка форма све старије и позније изговоре словенских јусова). Шафарик је сматрао и ову реч као страну словенском језику, а име само од туђина даване Словенима, Но гласовити слависта овде је заиста неправедно одузео Словенима једну од најдревнијих, најсвети- јих и безпорних њихових својина". Подробно приказујући на који начин су, по његовом мишљењу, настајали поједини облици, Николајевић даје овакво објашњење: "1п- е11, Ап1е8, Еп«еа, Уап<11, УетнИ, Уепе<11, УикИ, УшШ, УепЉЈ, УепеЛ опет су, дакле, исто штоумници (ћшпаш, ћотшез?) словесници, Словени. Дре- вни Срби сигурно су оба имена, као синониме, наизменце себи додава- ли на исги начин, као и синониме својих географичких". Колико је Николајевић овде и на другом месту у праву још је проблем како лингвистички тако и историјски, али да је веома добро упознат са изворима и литературом у то не сумњамо. За проблем о којем је у овој књизи реч сигурно да вреди изнети још нека Николајевићева запа- жања. Тако на једном месту Николајевић иронично примећује да "Има археолога, који су име и ред Зугђаћ погађали још у древним Зупта, Азвупта, Мнупта, првим одиндскога племена овладатељима семитске Азије и Африке, при чему наводи Мицкијевичев рад Соигв 4е ЦпегаШге а!ауе Ли Со11е§е с1е Ргапсе, 87-138, Рапв 1845, а онда продужав а овако: "У Европи суПлинијс кПтоломеј, у I и П веку наше ере, већ известније налазили Србе, па Сарпи и Сарепти као последње задстраже Славена над Кавказом, а Римљани у Загћасшп, Зегђшшп, ЗегМИшп, још трагове њихових предстража пред Алпима". Такве задстраже и предстраже, продужаваНиколајевић, "одкривало им је врло вероватно њихово име Ента у Малој Азији и Вента (УепеИ) у Италији и Галији, а Енда (ХпЉ), Ента (Ап*еа) и Венда (УепЉ, УепесИ, Утс11, Ући<И) исторички још јасније од Дона и Волге па до Сале и Лабе насеверуЕвропе. Словени истина је тек у историчној ери обште постало; но и ово је (Словени) још Птоломеј споменуо, а оно сигурно није тек у његово време (161-182) први пут постало". На основу горњих помена имена Николајевић износи како мисли да су ко лоне Словена ступале у Европу и даље напредовале. Он ту помиње Две дуте и широке колоне: "Једна је ишла јужном зоном кроз Малу

преко Кавказа и простора доцније Сарматије и Свевије

Р.Н.)-

35

"

(подвукао

Реља Новаковић

Р е љ а Н о в а к о в и ћ Словени у I

Словени у I и П веку н.е. а. Два подручја најстарије словенске хидрономије б. Граница Римског царства (Хлсћ 1«с1еје№1С2, ЗЊштвгстугпа 2асћоЉиа)

Налазећи да су у овим кретањима постојали предњаци, задњаци и средњаци, и констатујући да је кретање Словена и њихове "удесе" за око 2500 година (одV века н.е. па уназад) најдубље истражио Шафарик, Николајевић те резултате истраживања своди на ово: *да њих (Слове- на) од неколико стотина година пре тројанског рата, па до конца V века н.е., једни за другима наизгред поплављаше, искорешшаше, разгоња- ше или подјармљене држаше - из Азије њихови први задњаци: Пела- зги, Кимери, Скиги, Саршти, Хуни - са запада, југа и севера Европе сви троји први им предњаци: Гали, Римљани, Германи. Као у новом рату унакрсне ватре, све ове поплавице највише се над њима сукобе у њиховој подунавској и полапској зони, и одатле њих најпре, а после свака једна другу наизгред потисну, истребе или на слабе остатке сведу, па напоследку и саме се разиђу. Потиснути староседеоци Слове- ни листом избегну к својим суплеменицима у зону карпатску, и одатле прежаху на сваку прилику, кад која од старих им постојбина пуста иза туђина остајаше, или од нејачих њихових остатака бијаше брањена, да се у њу поврате јиге ровМпшш". Николајевић сматра да су се Словени почели враћати на стара огњишта још у првим вековима наше ере, а завршили повратак у друтој по ловини УП века

36

и. сва сроска идолу служаше датому

Да би сад показао где, докле и каквим су се именима Словени звали

у време Прокопија, Јорнанда (Јордана) и Вибијуса Секвестра, Никола- јевић дословно каже: Прокоп: "Име Словенима и Ентима (Антима)

једно је било некада: Срби звали су се у старо време обоји". Јорнанд:

"Венди (УшИае) и ако сад по различитим племенима и местима имена

Из

једног стабла происходећи, они сад сва три имена носе: УепИ (Уепе*!, Уеп*ћ1), Енти (Апгев, Еп1ев), Словени (8с1ауј)". Вибијус Секвестер: "Све- ве од Срба (ЗетШ, СетШ) дели Лаба, и излива се у Оцеан".

Занимљиво је и шга Николајевић поводом помена Пелазга истиче

у напомени позивајући се на Херодота (УП, 20): "Са Ксерксовом експе-

дицијом не може се сравнити ни Даријева против Скита, ни Скитска против Кимера, ни Атрида против Троје, ни сама. Музаћ и Теићгаћ (дарданских Пелазга), који пре тројанског рата, прешавши Босфор натрнушеуЕвропу, покорише све Траике (Тгаћез, Тге&еа) и силазећи кЈонскоммору.допрешедоПенеја, којитечекјугу" (Херодот.УП, 20); а к северу до Дунава и к западу до Дрине, докле основаше једну евро- пејску Мизијун Дарданијумогао је још додати отац историје - приме- ћује Николајевић. Колико је Николајевић био у праву наука је нешто већ оценила, а нешто ће ваљда тек оценити. Ми смо овде нека његова размишљања и закључке изнели највише поводом помена Вунда, Венда и земље Ва- нанд Мозеса Хоренског, као и због прастарог струјања утицаја из Мале Азије у Европу и насељавања малоазијских и блискоисточних народа наБалканскомполуострву. Кад смо већ код помена несумњиво занимљивих назива Вунд, Венд (Венет?), као и Николајевићевих Ванда, Венда, Венета, и др., биће сигурно корисно да се подсетимо шта о Вендима казује знаменити савремени пољски научник ГегардЛабуда. Већ на почетку свога изла- гања он каже да се етноним "Венеди" појављује у изворима још од Хомерских времена па све до краја антике, дакле у размаку од скоро 1500 година, У изворима с краја антике и почетком средњег века назив Венеди недвосмислено одређује Словене.

мењају, поглавито ипак Словени (8с1ауш1) и Енти (Ап*ев) зову се

26 Константин Николајевић, Критичка покушења у периоду од првих пет векова србске историје, Србски летопис за годину 1861, част друта, година XXXV, књига 104, у Будиму 1862, 29-36.Можда код ових Николајевићевих запажања о зонама кретања и напредовања Словена према Балканском полуострву треба подсетити и на већ више пута помињане називе које као податке старих писаца наводе Антон и други: ВПа 2ога, Задога, Тп&1о1, Осћга, Тлвва, уз које можемо додати и место Срб,јошувекнеобјашњено:"којејестаријеоддосељењасадашн>егсрпскогживља у том крају". Ваља знати, између осталог, да се једна 2ацога на старим картама налази на црноморској обали Пафлагоније. То што Николајевић, а и неки други, сматра да је овде реч о кретањима и насељавању С ловена не мора да је тако. Горњи називи нису само славофони већ и србофони.

37

Реља Новаковић

Лабуда за овим каже да у принципу постоје три могућности тума- чења назива Венеди:

1. "Сви етноними типа Венед - означавају Словене"

2. "Неки етноними типа Венед - односе се на Словене; неки, пак,

само на неке друге индоевропске народе"

3. "Сви антички етноними Венед - означавају индоевропски народ,

али несловенски, а назив Венеди прешао је на Словене тек пошто су освајачи овладали њиховим првобитним венедским боравиштима". Прелазећи после ове поделе на одељак "Сведочанства", Лабуда је у једанаест тачака изнео ко је, када и како споменуо Венеде. Овом прили-

ком ћемо се задржати само на неким његовим запажањима.

1. Најстарију напомену о Венедима оставио је Хомер у Илијади:

Епе*о1 уПафлагонији(МалаАзија), а следећуКорнелијеНепос, а затим иЛивије.

2. Половином првог тисућлећа пре наше ере Венеде помиње на

Јадрану, у реону Венеције, Херодот (Епе1о1 ћш еп (о А(1пе), после њега

Страбо (Епе1о1), а онда веома често римски писци од времена Катона у облику Венети.

3. У исто време нека група Венеда налазила се на територији Маке-

доније.

4. У првом веку наше ере, скоро истовремено, у реону Висле, Венеде

помињу Плиније и Тацит. Овде такође припадају једно столеће стари- ји, али исто тако засновани на старим предањима, Птоломејеви записи, којије међу бројним сарматским племснима помињао о Венедима,

, Непоса о вендским морепловцима које је бура натерала на Северно море.

7. Не баш потпуно тачно може се одредити и напомена о насељу

Енета у коментару на Еуридипов текст, "Хиполит", који је дефинисао као 'место у Епиру*, што се може односити како на територију данашње Албаније (пре), тако и на Епир у Малој Азији. 10. На време из првог века наше ере односе се и два записа из тзв. Тађи1а Реи1епдег1апа, зедшеп! УШ, 41: *Уепа<Ц Загта1ае, на обали мора које додирује Европу са севера, као и зедтеп* УШ, 4: УепасН, лево од планине АЈрезВазигшсе,измеђуДоњегДунаваирекеАеаНпсив.'"

У другом одељку под насловом "Назив" Лабуда подвлачи да су облици уегк!-, уш<1- секундарни и да у разрешавању разних варијаната имена Уепе<11 треба поћи од најстаријих облика: -епеЦ грчки оиепе* (при чему је ои=у), УешЛ-ј и томе слично, које има много еквивалената у латинско-келтској лексици, као келтски уеш 'род*, староирски Нп, Ппе, породица, сродство'; "основа уеп- са суфиксом -е1о значи дакле толико, као онај који воли род, који припада роду, сродник, и скоро дословно у •/ом значењу може одговарати називу Венети".

помиње се и запажање Корнелија

који су живели у Вендском заливу

38

И сва србска идолу служаше Дагону

сва србска идолу служаше Дагону ВероватнапраотаџбинаВенета.

ВероватнапраотаџбинаВенета. Премш Т. ЗиНпигзКЈ, УепеЛеп ши! Љгеп УегћаИшз ги Јеп 51ачгеп

треба

Венетима одредити пребивалиште између Балта на истоку, и Германа и Келта на западу. У тој ситуацији на југу Венети су били у суседству са Илирима и са племенима која су касније улазила у оквире латинске заједнице, што у потпуности објашњава специфичне језичке везе, које су приметили лингвисти, између Балта и Латина".

У одељку "Миграцијс" Лабуда истиче да расељавање Венеда пада у

рредњу и завршну фазу Лужичке културе,

на југ и југозапад отишао

, је прво јужни огранак Венеда од којих се најмоћнија група населила на Јадрану, шаљући одатле збирне групе на Балкан и Малу Азију.

У одељку "Славизација." Лабуда каже "да су сви словенски истражи-

вачи прихватили да се већ под именом Венеди, које су помињали Плиније, Тацит и Птоломеј појављују Словени", алиипах сматрада је то само хипотеза коју треба прихватити са потребномрезервом.

Под насловом "Првобитно пребивалиште" Лабуда каже да "

27 СегагЛ ГлђшЈа, Учешће Венеда у етногенези Словена (Е(поеепега 1 Тороцепега 31отпап, Ма1епа1у г КопГегепсј! паиКо^еј V Рогпаши V/ Љиасћ 8-9 ЈШ. 197 8,

ти

п

1980 ( Превео владаи Продановић)

39

Реља Новаковић

Чудно је овде зашто Лабуда, кад је већ поменуо Појтингерову таблу и назив УепасИ 8аппа1е, није навео и малоазијске 8иаш8агта*е и Зазопе Загта1е, поготову кад већ помиње Хомерове Епе1о1 у Пафлагонији. А можда је требало поменути и РоЛае ЗаппаИсае најугоисгочној падини Кавказа, па и називе Хоренског Вунд, Венд и земљу Вананд. Рекли бисмо да би све то ишло у прилог његовом мишљењу по којемјејош увек хипотсза да под Венсдима Плинија, Тацита и Птоломсја треба подразумевати Словенс. Проблем Словена, као и Срба, многоје сложе- нији него што се понекад мисли. Критичкаисториографија, чијије нови духу истраживању прошло- сти прихватао, као што смо видели, још Емин, а касније, донекле, и Николајевић, немилосрдно је разобличавала слабости романтичарске школе чији је дух провејавао и у делима Славенофила, у којима је са патриотским заносом истицана прошлост, величина и значај словен- ског света. Но, чини нам се да је у првим деценијама и критичка школа унеколико зашла у крајност. Мада је поставила дббре принципе и указала на целисходније методе у истраживању историјске истине и она се у многим појединостима нашла пред готово непремостивим препрекама кад су у питању порекла појединих народа, значења њихо- вих имена и њихова кретања од још увек неизвесне прапостојбине до садашњих станишта, Због тога се, у каснијем времену, сталоженије поступало са неким делима раније историографије, уз констатацију да је потребно пажљивије размотрити може ли се и у делима "романти- чара" наћи које зрно истине (шмеђу осталих види и пример Кетжин- скогу пољској историографији). Кад смо се малопре задржали на Еминовој и Николајевићевој пора- зној, али по свој прилици оправданој, критициМицкијевичевогроман- тичарског заноса повОдом тумачења порек ла С ловена и Срба, чини нам се да би утолико пре требало да се задржимо на још једном писцу који у свом делу такође помиње Мшака и Јерменију, али и Сармате и Словене, па и Србе, а арипада безмало истом времену. Времену Мицки- јевича. Реч је о ГотлобуАнтону, који је познавао дело Мојсеја Хорен- ског. За историографију нашег питања нека Готлобова запажања могу да буду занимљива. Задржаћемо се мало више на неким његовим схва- тањима и тумачењима не да бисмо истакли наше слагање са његовим закључцима, већ просто зато што су неке појединости у његовом изла- гању у доста тесној вези са темом о којој се расправља у овој књизи, започетој освртом на наведену белешку у нашим родословима и лето- писима. Да не заборавимо да је Готлоб Антон неке ствари запажао и тумачио као писацјош уХУШ веку. Већ на почетку своје занимљиве књижице Антон указује на велику неизвесност око утврђивања порекла и првобитних станишта Сло-

старији сматрао да су Словени

порекломиз ЈужнеДзије, јер, каже, њиховјезик садрживеома много

вена, додајући одма* да ј е Форстер

40

И сва србска идолу служашс Дагону

азијских речи, посебно за неке животиње. Сам Антон на једном указује на могућност да један део европских становника води пореклиа из Јерменије, при чему подвлачи да се траг грчког, латинског, гермак;. ског и особито траг словенског језика може наћи у јерменском језик^. Он чак мисли да је очигледно да горња четири језика и њихов, ЈОШЈ увек живи, германски огранак потичу од неке заједничке основе. Ак»- тон подсећа да је ова сличност била примећена још у ХУП веку ал^м, каже, није објашњена Антон претпоставља да је пресељавање из Јерменије ишло овако~ "1." Један део народа прешао је Кавказ, избио на реку Ећа (Волга) и Тапаја (Дон) и ту је био обухваћен Савроматима или Сарматима. Кгцц бих сад овде хтео да нађем неку сличност са именом Јермена начиш*о бих", каже Антон, "глупост, коју је начинио Диодор, који је у Саврчо- матима нашао Миђане и тако их сматрао миђанских насељеницим:а. Име Сармати", продужава Антон, "можда је словенско, али шта значш, то не знам. Но та1, и?а1, мгаћ су словенски завршеци, као 8агта1,

,

.

2. Друплдеоје отишаоуКападохијушто изричито тврдиМозес ЈИЗ Хорене. Краљ Арам, каже он, у време Нина победио је Асирце и освој^вд Кападокију. Ту је оставио једног рођака по имену Мзсћаћ са дес«ет хиљада људи и наредио становницима да науче јерменски језик. Отј рођак је саградио град који је по »ему назван МзсћаЈс". Антондаље казуједасу очеви Јермена били мождаПерсијанци, д-.ок су, доцније, Грци (НеПепеп) и Германи Трачани, а Словени су скрихзе- нишђу Сарматима, Антону се чини да на овај начин може да доказке сродност европских народа и да разреши загонетку сличности пер- сијског језика са германским. Уосталом, Антон мисли да је јермен&ки језик сроднији са словенским него са неким другим европскимјезигци- ма, јер се у словенском, више него у другим језицима могу запазвдги јерменске речи. Овде сад Антон даје преглед једног броја речи на јерменском, немачком и словенском. Између осталих он наводи и ове речи:

Јерменски

Немачки

Словенски

(Миклошић

Тип

Наиз

Вот

Дот»

Оћг

1Јсћо

оухо

ћиг 28

Реиег

ћохји (допт)

допт

Коз

21еде

Кога

коза

28

УзречхурН.Еминкажеданазендскомтурозначиоган,

41

Реља Новаковић Ковсћ В<Љ Козе! (јагас) Једћп Шгвсћ Је1еа АЈт
Реља Новаковић
Ковсћ
В<Љ
Козе! (јагас)
Једћп
Шгвсћ
Је1еа
АЈт 29
Аи&е
О1н>
ВеИ
ЗсЈссга
ИеЈзсћ
М1еао
О1исћ
Наир(
ОИатага
8ег4
Негг
8ег1зсће
Твсћиег!
У^ег
ТзсћеШге
Та!
Оеђеп
Ва1
Мједи
Нопцг
Мјед
козвлћ јеленв око сикера млсо глава срЂДВце четнрие дати
козвлћ
јеленв
око
сикера
млсо
глава
срЂДВце
четнрие
дати
МЂДБ

Упуштајући се у даље поређење неких јерменских речи са словен- ским, Антон подсећа да се оснивач града Мазаке у Кападокији зове Мзсћаћ, што значи ратар, при чему додаје да у словенском пшасћ значи човек, а на руском тшсћЉ значи сељак, ратар. Настављајући своја разматрања у овом смислу Антон кажеда бисмо СловенеморалитражитимеђуСарматима. То су, каже, многи прихва- тили, али су иеки историчари отишли и сувише далеко, па су све Сармате сматрали Словенима, на шта Антон примећује да не постоји народ који се звао Сармати, исто тахо не постоји народ који се звао Скити, Келти, Французи или Американци. Међу народима хоји су становали у Азији и у Европи, на Дону и Волги, на Црном и на Азовскоммору, налазилисусеоднајсгаријихвременаиСловени, при чему додаје да се често Скити замењују за Сармате и обрнуто. Овде Антон износи једну мисао врло занимљиву, а можда и значајну, с обзиром на све оно што ће о том питању казивати истраживачи стопе- десет година касније. Наиме, Антон дословце кажеда међу Скитима на Волги налази Србе (<Це Зегћеп^) за које држи да су Словени. Међу осталим народима које су Грци назвали општим именом Савромати налазим, каже Антон, Јазиге. Обанарода, ЈазигеиСрбе сматрампра- родитељима Словена. Може бити, додаје Антон, да сарматским племе- нима треба прибројати, између осталих, Будине, Роксолане и Удене (Шепеп). Антон мисли да би можда и Амазоне требало убројати у Сармате, при чему се позива на Херодота и Помпонија Мелу. Кад је прешао на поглавље "О Србима иЈазигима", Антон је одмах поновио да мисли да су Срби и Јазиги прародитељи Словена, али додаје да му изгледа врло вероватно да имје првобитно име било Срби, ада су се текпослеподелилинадва племена. - на СрбеиЈазиге. Овде Антон у напомени каже да је био пријатно изненађен кад је накнадно прочитао у напису Добровског о именима Сећ, Ргвд 1 Меп и

29 Н. Емин каже да је јерменска реч за око а)се1

42

И сва србска идолу служаше Дагону

видео да је Добровски (1782) исто мислио о Србима. Антон даље казује

ико је достачуднода сепрвоиме, Срби, иначеврло старо, коднеких

племенајасно очувало, при чему скрећспажњунаПлинија којиихје

споменуо на Волги међу Скитима, а онда и Птоломеј, после чега су,

каже, ишчезлииз историје.

Што се тиче Јазига, Антон истиче да се они увек јављају уз име

Сармати. Тако их Страбо називаЈаг1дев 8агта*е, а и Птоломеј их налази

међу становницима Сарматије. Сармати су, каже, рано дошли у везу са

Римљанима. Становали су најпре на пространом подручју које је об-

ухватало велики део Русије, Подолије и Молдавије, а ондаје, изгледа,

један њихов део потукао Даке и проширио се све до римског логора код Карнунтума (данас Нашђигв). Ту су, каже, сада живели између карпатских планина, Дунава и Тисе и још су их Плиније и Тацит називали оностраном браћом Јазига Сармата. Затим су, временом, да би се разликовали од осталих Сармата, названи Јазиги Метанасте (Јагу^ез Ме1а-паз1ае), то јест дошљаци. Њих је у П веку покорио Марко

Аурелије. У даљим разматрањима проблема порекла Срба и њихових кретања Антон примећује да су се Срби још увек налазили на Волги кад су се, каже, њихова браћа Јазиги, већ налазила с оне стране Карпатских планина, али додаје да по свој прилици у Плинијево време више нису били тамо, а и Птоломејево сведочанство се свакако не односи на његово време већ на претходни век. Антон верује да су Срби услед ширења хунске моћи билиприморанида пре илиувремс Христовог рођења иапусте своја стара станишта и одууЕвропу. Иначе, удаљим анализама Антон настоји да докаже да садашњи Словсни воде поре- кло оддва народаједногистог стабла, од Јазига и од Срба, Позивајући се на резултате другах истраживача који су проучавали проблем Срба и Словена уопште, Антон на једном месту истиче да су Србиједан однајславнијих наропа. Још увек, каже, имамоједну краље- вину Србију, још увек се Венди у Горњој и Доњој Лужици називају Србима; Мајсен и Лужица су у средњем веку имали назив ЗегМа. Спомињући даље најпре Прокопијеве Анте и Словене, који су, каже, некада имали назив Спори, затим Јорданесове Венеде, које он дели на Словене и Анте, као и мишљење Поповића и Тређаковског о словенском ивендском језику, Антон мало даље примећује да су Срби, кад су продрли дубље у Еврпу, добили називе Анти, Хенеди, Венеди, Венди, а име Јазиги је временом напуштено, док није прешло у име Словени, које су Грци називали Слави. Да би допринео што бољем разјашњењу проблема Словена, Антон наводи и овај пример из Страбона, који је, каже, навео да међу Сарма- тима и Скитима живиједна животиња која се зове Колос. Она је, прича Страбон, средње величине, између јелена и овна, бела је и брза као јелен. Антон мисли да се то име још увек задржало међу Словенима у

43

Реља Новаковић

називу лоса, па мисли да и овај пример може да укаже да су се међу

разним сарматским плсмснима налазилии потоњи Словени. Што се

горња реч, каже Антон, приписује Скитима није чудо ако се сетимо

Херодотовог обавештења по којем Сармати говоре исквареним ски-

тскимјезиком.

При крају овог поглавља о Србима и Језигима Антон обавештава да је завршивши овај свој рад сазнаодајеи славниГатерер сматраода су Јазиги праоци Словена, лри чему наводи ове Гатерерове речи: "Не остаје нам ниједан други народ од којег би Словени могли водити порекло осим такозваних Сармата Метанаста, чијеје правоиме Јази- ги, које је језички чисто словенско, јер Јагућ у посебном значењу означава народ; ови Јазиги на Тиси и Дунаву били су само једна отргнута грана великог народа, они су били Метанасте; остали Јазиги су живели дуж европске обале Меотиса". Овом проблему Антон посвећује пажњу и у поглављу О имену Словени и одмах каже: "Старо име Јазиги прешло је, дакле, у назив Словени, а обаназивауказујунаљудекојисуговорилиистимјезиком, који су се међусобом разумели. У току времена суседи су све народе који су овим језиком говорили назвали Словени; једино су још Визан- тинци извесно време разликовали међу њима Словене и Анте. Но, ускоро се опетпојавило име Срби". Иначе, Антон сматра да се име Словени (81а\геп) појавило најпре код Прокопија 491. године и после их наводи час као ЗНатошеп, час као

ЗИамппеп,акодКедренакао81ћа1амгшепи8Љ1а*геп.Антоновдескреће

пажњу и на Мозеса из Хорене, за кога каже да је у V веку назвао један народЗћаЈатогеп, чијихје25 племенанасељаваловеликидео Тракије. Ако би то били Словени, Антон каже да би то била најстарија весту којој се онијављајуподновимименом, али ону то сумња. Антон даље поново спомиње Прокопијев податак по којем су се Словени и Анти раније звали Спори, јер су били раштркани и становали су у колибама, при чему Антон додаје да сам Прокопије не каже да су Словени и Анти сами себе тако звали, већ да су их тако називали други народи. Антон указује још и на то да се Грцима деша- вало да су, пре него што су успели да разликују и да сазнају права имена, називали Словене Спорима, односно растуреним, разбацаним, покретним. Но, без обзира на разна мишљења, Антон је био уверен да је име Спори могло бити словенско. Он чак сматра да су Словени и Анти могли у своје време имати заједничко име (Спори), које није морало потећи од Грка. Овде се Антон опет позива на Добровског за кога каже даје срећно објаснио питање имена Спори, башонако, каже, како се ињему чинидаје било, при чемудодаједајеДобровски биоуверен да јс глас Срб (Зегћ, Зогћј био Грцима тежак за изговор, па је зато

44

И сва србска идолу служаше Дагону

прешаоунекодругоиме, слично, чијејечитањеодговаралоњиховом језику. Добровски зато сматра да је Прокопије могао рећи да је прво посгало име Срби (Зегђеп), да је затим дошло до поделе, па је једно племе добило назив Словени (81аугеп, З^сотепЈ, Јазиги, а друго Анти, Хенсди, Веиди, Срби, на шта Антон примећује да се све то слаже и са његовомтврдњомпри чемудодаједа сувизантијсхиисторичариАнте сматрали браћомСловена. Антон и у поглављу под називом Словенска племена подвлачи да су Јазиги или Словени и Срби означавали оп- штсимецелогстабла. На свим овим, досадашњим мишљењима, задржали смо се да бисмо колико-толико установили постоји ли у научним разматрањима нека основа, макар и нејасна, на коју бисмо се могли ослонити у нашем веровању да Дагон и Сер заиста заслужују пажњу. Да помени њихових имена, у нашим средњовековним изворима, означавају траг који нас упућује да део Протосрба тражимо правцем који преко Мале Азије и Јерменије води у масив Кавказа и у Иран, а можда и још источније. Да се подсетимо: и Плиније и Птоломеј налазе Србе у масиву Кавказа. Жупанић, а и неки други, налазе да је корен те речи Зег-. У Кавказу су и ^едае које помиње наш извор у истој белешци у којој наводи Сера као родоначелника Срба. Видећемо мало касније да и византијски писац Псеудо-Цезарије бележи да се неки Сери налазе у низу других народа на истоку. Он их наводи између Персијанаца и Гела (кавкаски народ). Мозес из Хорене помиње најезду кавкаских племена која су продрла у северну Јерменију и ту се населила. Хорен- ски говори и о Аланима, Вундима, Вендима (Венетима?) и земљи Вананд. Чертков, а преко њега и наш Милојевић, спомиње Зегђса, храм бога Дакског, а говори и о Морцима и Венанијима, Венашима, чије нас име подсећа на Венеде. На Појтингеровој табли (IV век) уз северну обалу Мале Азије (Па- флагонија?) налазимоназивеЗиашЗаппа1еиЗааопе8аппа*е. М. Будимир је уверен да лингвистичка истраживања указују да трагове Протословена треба тражити и на тлу Анадолије. Ово усмера- вање премаМалој Азији и Јерменији важно нам је због нашег каснијег трагања за Србима у Подунављу, ближе Дакији, дакле у источном делу

2

29 Каг! СоШођ Ап1оп, Егв*е Гошеп апев УгешЉев 01>ег Ље АИеп 81а«геп имргипв, 81«еп, Сеђгвисће, Матипвеп шк! Кепп*Ш88е, Шрае 1783,1-31. Кад је Аделунг насгојао да протумачи значење речи Словени рекао је да та реч мора да има неко шире, опште, значење и да означава људе или народ и мисли да то значење имају и имена као што су Веи*еп, Веи&сће, Нштеп, СоЉеп, ^Шеп, Јагувеп, А1тав, Воја, Сћавоуо, Нтег и стотине друтих, дакле, да су то једноставно људи, народ:

Маппег, Мепзсћеп, Уо11с, 1*и*е (Ј. Сћг. Аае1ип& Пгге1с(»пшп, В. I. СћгошДорвсћев в с!ег ^иеИеп дег ЗиЉасћазсћеп СезсМсћ<в, Ме^ззеп, 1802, ХХУЈ-ХХУП)

45

геља моваковип

данашње Србије где обично не тражимо Србе убрзо после досељавања Словена на Балканско полуострво. Кад већ помињемо Сармате и Алане, уз које више научника везују Словене и Србе, биће свакако од користи да се упознамо и са мишље- њем до којег је у наше време дошао Тадеуш Сулимирски истражујући порекло и историју Сармата, уз које помиње и Алане, Србе и Хрвате.

Говорећи о појави Срба у Европи, Сулимирски сматрада. су "источно-

сачињавали гарнизон који је ишо

задатак да у покореним областиш одржава власт Хуна. Кад је Атила 453. године умро, Срби су источно од реке Сале постали независни и задржавали су власт над месним словенским становништвом, али су се ти, алански Срби, временом стопили са словенсшм живљем. Траг тих Срба очувао се међу Лужичким Србима које Немци називају Вен- дима Познати су и као "Западни" Срби, што значи "Бели" Срби, исто као што су, источније од њих, међу словенским становништвом назва- ни "Западни" Хрвати, односно "Бели" Хрвати. Сулимирски сматра да се вероватно сличан процес одвијао и у југословенској Србији и Хрва- тској, где су се нашли други огранци аланских Срба и Хрвата, или је реч, што је могуће, о групама Словена под влашћу већ пословењених Алана придошлих са севера. Верујући у источно, иранско, порекло "Белих" Хрвата и "Белих" Срба, Сулимирски скреће пажњу на многе њихове карактеристичне одлике, које су приметили и забележили неки арапски путници поло- вином X века Тако, каже, Ал-Масуди указује на обичај сахрањивања Срба, који изједначује са индијским и кавкаским (казарским). Сули- мирски сматра да је значајан аргуменат који указује на источно поре- кло југословенских Срба и тај што сусеонијошиуТХ.векупозивали на ближе недефинисану "источну" Србију као на своју првобитну отаџбину. Сулимирски овде додаје да није од значаја то што они ту отацбину не зову сарматско-аланском већ словенском, јер су, каже, дотле Срби, односно њихов виши слој, већ три века били потпуно словенизирани. Задржавајући се и даље на неким доказима о источноаланском пореклуХрвата и Срба, Сулимирски каже да су, према арапским изве- штајима, "Бели" Хрвати и организовани били слично Аланима и Хунима, Поред владара, краља, имали су и вицекраља, а жупан, каже, није словенски термин. Није словенски, односно прасловенски, ни обичај храњења кобиљим млеком, већ је то уобичајено међу степским народима. Осим тога, Сулимирски скрећепажњу наТадеушаЛевицког који је писао да "А-И-а-јг", име краља Вислана (које он идентификује са Белим Хрватима), забележено код Ал-Масудија, има одговарајући обликуосетско-аланскомјезику, дакле сарматском. Реч "АеИаг", чији је архаични облик био "АИаи-", означава "начелника", "кнеза". Према

алански Срби" у хунској војсци

46

и ЛЈГ \>ЛЈ

војсци 46 и Л Ј Г \ > Л Ј Првобитна станишта Словена

Првобитна станишта Словена према 1^ №Јег1и (Р. В тогпЉ, Тће 81атв, Тћеи- Еаг11 Швину апд СггШгаиоп)

47

томе назив забележен код Ал-Масудија није било лично име владара висланских Хрвата, већ његова сарматско-аланска титула. Сулимир- ски сматра да на источноаланско порекло Хрвата и Срба упућују и деформисане лобање нађене у Европи на подручју на којем су бора- вили А лани у Ш и IV веку, док се тај обичај у средњој и западној Европи губи после смрти Атилине 453. године. Према тумачењу ЈоакимаВер- нера обичај деформисања лобање у средњој и западној Европи, приме- њиван код Хуна искључиво међу члановима владајућег слоја, прихваћен је и од аристократских кругова неких германских племена, али верује да су откривене деформисане лобање источно од Сале нај- вероватЈшје припадале Аланима, који су, каже, то подручје држали у име Хуна, а после њиме самостално владали. Како је то подручје оно исто на којем се у раноисторијско време јавља назив "Беле Србије", сматра се да се и налази деформисаних лобања. на том тсрену могу довестиувезуса сарматскимАланима, чијејсплеменскоимеприхва- тио и очувао покорени словенски народ. Као што смо видели, Сулимирски и за балканске Србе и Хрвате верује да су огранци аланских Срба и Хрвата или да је реч о групама Словена под влашћу већ пословењених Алана, за које мисли да су дошли са севера, али у то није сигуран. Но, кад већ нисмо сигурни у правце којима су Алани придолазили у Европу, не можемо без доказа одбацити ни могућност да су неки Алани као припадници сарматске групације племена, пошли из кавкаских области најпре најуг, па онда преко Јерменије и Мале Азије продрли на Балканско полуострво. Да се подсетимо: вероватно даМозес из Хорене не измишља догађајај који се десио за време владе Вахаршака кад су дивља племена са подножја Кавказа (свакако јужног) сишла на југ или кад су Алани, уједињени са кавкаскимбрђанимадопрлидовеликерекеКуре(Кура,античкиСушз). У вези са овим ратовима против Алана помињу се за време Арташеса и неки алански заробљеници који су насељени најугоисточној страни Масиса (Мази-Арарат?). Уз већ раније поменуте Булкаре-Вунде или Венде (Венете?) и земље коју су населили, по имену Вананд, као и уз ове две групе Сармата на јужној обали Црног мора (у Пафлагонији), и ови описи сукоба са Аланима (припадницима сарматске групације), који су прелазили реку Куру, рекли бисмо да су неки знаци по којима бисмо закључили да постоји каква-таква основа за претпоставку да су сенеккАланимоглиупутитиуЕвропупрехоЈерменијеиМалеАзије. Ако су, пак, Срби (и Хрвати) својим пореклом везани за сарматско-ал- анску групацију племена, онда и недовољно проверени Зегћса, храм бога Дакског, Дагон и наведени родоначелник Срба -Сер постају инте-

30 ТћаЉивг ЗиИпигеИ, Загтага (превод са енглеског), ^агвигога, 1979,174-179

48

ресантнији, па тиме и оправданија наша намера да се на Балканском полуострву задржимо нешто више у дачком Подунављу очекујући да ћемо тамо наићи на још неки траг тих алано-сарматских или јер- менско-малоазијских Срба. Што се тиче самог простора који је требало прећи да би се, рецимо, из Индије, са Ирана и Кавказа, или из Месопотамије, Јерменије и Мале Азије стигло до Тракије и дачког Подунавља, ни тај ни много већи и дужи простор не представља готово никакву препреку кад су у питању кретања већих или мањих етничких скупина. Овде се не морамо задр- жавати на опште познатим кретањима народау време такозванеВелике сеобе народа у IV и V веку наше ере, кад су поједине групе из западне Азије и са источне границе Европе стизале чак до данашње Порту- галије (Алани) или до Шпаније (Западни Готи), или, пак, до северне Африке (Вандали). Зна се и одакле су пошли Хуни из Азије допревши чак до преко Рајне. Прелажен је простор хиљаде километара дуг, а да најчешће не знамо зашто су сви ти народи напуштали своја првобитна станишта и зашто су се задржали тамо где их историја налази као дошљаке из врло често непознатих даљина. Историчарима је најтеже што у највећем броју случајева успевају да сазнају где се сва та кретања завршавају, али не успевају да сазнају одакле су уистину започета и шта је прави узрок тих полазака у неизвесност. Ту има чудних појава, заиста тешко објашњивих. Једна таква је несумњиво и она коју је забележио образовани гроф Бјорнстерна описујући садржај једног мита у Индији: Необично је чудно, каже он, да у једном миту о пореклу каста у Индији, стоји да су припадници виших каста дошли са стране, из земље која би, по свему судећи, морала бити Скандинавија. У том миту се прича да се северни појас земље назива Ти1в (Прокопијево Туле?) и да у њему влада бог рата 81нш<1Ђ, док се његова жена зове Зуеа (Зуес^ца), што је, каже Бјорнстерна, необично слично имену Шведске. Писац даље вели да се у епу Магаб- харата северни пол зове Ои*а (Со(а или Оо*1л) и да одатле потичу брамани. Ти су брамани, наводи даље писац, по освајању Индије поделили земљу на округе по сто домова. Начелник тих округа звао се УИндијиРиЗвагћ,ауШведскојРо§с1ап. Оваквуподелу, каже,извршили су Аав! по доласку у Шведску. 31 Но, за наше питање можда ће бити занимљиво и једно место из Бјорнсове књиге "Путовање у Бухару" (руски превод, Москва 1848). Ту се напомиње да се земља између река Рави и Ченаба зове К1бпа, између Бијаса и Рави Вап, а да се једна врста риба у Инду зове ра!1а

31

Ма8пизВјогп8*јегпа,Ве11)иШ1сапКе1;1О8*т(11еп,3*осИ1о1т1839.Нарускипревео

П. В. Голубков, Москва 1847.

49

А«АС«0*
А«АС«0*

Индија с ове стрше Ганга и с оне стрше Ганга (ОД11 Ает АлШсе, СоЉа 1961.)

Ваља затим имати у виду и податак Бјорнса по којем се земља између Кабула и Балка "до сада назива Бахтарв Заминв, што Голубков преводи

50

са "бахтарскаја земља". Сетимо се само да је Кетшинсиш још 1868. године указао да се на санскритском земља пише Семено. Помало зачуђује да ову легенду, која овако упадљиво повезује ин- пијски и скандинавски простор није поменуо и Ва1 ОапеасШаг ТПаћ у својој, веома занимљивој, књизи АЉШЗи» РгаеЊпнтпа УеЉи Засгупајући теорију да Арији воде порекло из области блиских северном полу где су како каже, живели између два последња глацијална периода, Тилак као једну од бројних потврда своје теорије наводи и Риг-Веде у чијим химнама постоји сећање на стотину ноћних жртава сока Соме Индри V току његове борбе против Вритре или Виле, односно против тмине, која је трајала највише сто година. Тако је Индра називан "господарем стотину моћи" или "господарем стотину жртава". Помен ове поделе на стотину округа по сто домова у Индији и Шведској као да у сваком случају, иде у прилогТилаковој теорији. Тилак на крају своје занимљиве књиге каже: "Наш пр-едмет био је напросто да покажемо да у Ведша. и Авести има довољно доказа да се установи постојање арктичког завичаја Индоевропљана у међуледе-

номдобу

Можда би требало размислити и о томе нису ли, може бити, и необјашњиве сеобе и лутања бројних народа, у неким случајевима, последице сећања на неку прадавну постојбину о чијем је постојању одржавана традиција кроз многовековна веровања и култие обреде. Уз ове још увек чудне и необјашњиве појединости из далеке про- шлости неких народа можда ће бити корисно да се сетим:о и познатог открићаПитеаса из Масилије (Марсеја). Као што се зна, мисли се да је чувени грчки морепловац и географ Питеас око 310. године пре н.е. открио у северном поларном кругу земљу Тћи1е за коју је у своје време сматрано даје најсевернијатачка на земљи (ЦШта Т.). Питеас је тврдио да се та тачка налази на шест дана пловидбе северно од Британије. У настојању да тачно утврде где се налазила Питеасова земља Туле, научници најчешће спомињу Норвешку, Шетландска острва и Исланд.

"(ТП|Љ,402).

32 Вероватно се на ову "БаггарБ Земинћ" односи и ова напомена Н. Влина уИсториЈИ /ерл«н»/еМојсејаХоренског. Наиме, код речиБаира Емин каже: Бактра старих

Грка, престоница Бактрије, налазила се у источном делу Персије, близу ИНДИЈСКИХ

Још је П. Негће1о* приметио да име Бактрија потиче од персијске речи

бахтер, што значи исток (восток ). Стари Персијанци су имали »бичај да СВОЈИМ провинцијама дају називе по одговарајућем међусобном положају. По томе

То име се сачувало и до сада у новом имену

Бактрије, наимеуХорасону (уХорасоне) (Сћогавап), што означава»"место сунца',

Ако садапређемо наречарвввто, то уњој лако запазкамо јерменску

реч, која у свом садашњем правилном облику треба писати арав-от^и, што значи

отуда утро-восточнии (источнж).Ову Еминову

планина

Бактрија значи "источна земља"

то јестисгоЈс

јутарњи (од аравот-сунце)

иапомену наводимо пре свега због познатог мишљенл да су назизш "Бели Срби

и "БелиХрвати" иранског, персијског порекла.

51

Реља Новаковић

Од године 1910. Тћи1еје ескимска и трговачка станица на полуострву Науев, на северозападном Гренланду. Ту су се у другој половини ХУШ

векадоселилиЕскимисаострваЕ11езтегеиЂечоп-а(америчкиаркгички

архипелаг). Из Туле је Расмунсен 1910. године започео своју чувену Туле експедицију. Данас је Тћи1е америчка авионска база, радарска станица и метеоролошка опсерваторија. Као што знамо, крајем V или почетком VI века један део поражених Херула, после сукоба са Лангобардима, упутио се из западне Паноније, преко Варна, у своју постојбину Туле. Без обзира на то што нисмо сасвим сигурни где се почетком VI века налазила земља Туле, убеђени смо да у трагању за узроцима сеоба разних народа вреди имати у виду и пут Херула у Туле и Питеасово уверавање да се Туле налази на шест дана пловидбе од Британије према северу, што, без обзира на чиње- ницу да не знамо сигурно којом су брзином пловили Питеасови бродо- ви, упућује, пре свега, на простор северног поларног круга, при чему ваља имати у виду и могућност да је Питеас користио прво Голфску а затим и Гренландску струју, која га је довела до самог залива полуостр- ва Науев. У сваком случају, уз Тилаково уверавање да су Арији у Индију дошли однекуд са арктичког простора и овај податак о Питеасовој земљи Туле може да буде интересантан. Сигурно је да су веома прив ла- чне претпоставке о томе да се Туле односи на Шетландска острва, Норвешку, Исланд или можда и на Гренланд. Кад се веома мало зна о почецима и далекој прошлости европских и других народа не треба унапред одбацивати теорије ове врсте па ма колико на први поглед оне звучале невероватно. Дакле, што се тиче величине простора и праваца којима се из Азије стизало у Европу и обратно, доказано је да никакве природне препреке нису могле зауставити народе који су напуштали своја првобитна или ранија станишта и упућивали се најчешће у непознате земље и даљ- ине. И кад су у питању кретања Срба сигурно је да ни они нису презали од неизвесности. Невоља је била и остала једино у томе што не знамо поуздано где им је била прапостојбина и којим су путевима стигли на подручја на којима их историја затиче. То само наслућујемо. Значи, наша жеља да пратимо којим су смером неш Срби стигли на Балкан- ско полуострво, пре свега у Тракију и у дачко Подунавље, зависи од тога где су боравили непосредно пре тог свог поласка на запад, јер пре- тпостављамо да су наилазили са истока. Ту претпоставку заснивамо, за сада, само на Плинијевим и Птоломејевим Србима у масиву Кавказа, а затим на њиховим могућим везама са алано-сарматском групацијом чије трагове, ако је веровати Хоренском и Појтингеровој табли, нала- зимо и у Јерменији и Малој Азији, уз црноморску обалу Мале Азије. Наравно да се за сада ослањамо и на помен Дагона и Зегђса, мада ће нам

52

И сва србска идолу служаше Дагону

неко замерити што се ослањамо на још увек непроверене вести, али поуздане аргументе није имао ни М. Будимир, па је ипак чврсто вер- овао у потребу да за неким Србима, боље рећи, Протосрбима, треба трагати у Анадолији (Малој Азији). За наше питање биће сигурно занимљиво шта о селидби народа у Европу преко Мале Азије пише кМихаелГенер кад помиње Сигине (Буеуппеп), чије нас име подсећа на Будимирове карпатско-подунавске Сигуне (ЗЈеишм), к°Ји Ј е »ихову металургију доводио у аезу са. ан- адолском обрадом мсгала. У овојој необичној али веома занимљивој књизиГенер на једном месту каже да су Сигини кренули "из великих степа на истоку и северу. Као пастири прешли су преко Вавилоније, затим државе Мари на Еуфрату и Мале Азије, али су пре доласка у Европу »ихова лутања захватила и много шире просторе". На другом месту Генер помиње Сигине у вези саХеродотовим казивањем о Трача- нима, тамо где Херодот истиче да се ништа не зна ко станује у северном делу (те) земље: "Ништа више нисам могао сазнати осим да тамо живе неки људи које називају Сигинима и хоји су одевени као Међани Њихово подручје изгледа да се пружало до Енета (=Уепе11) који су живели на Јадранском мору. Они су сматралида су потомци Међана, али, додаје Херодот, како је уистину било не бих знао рећи, јер у току тако дугогвремена свашта се могло десити". Задржавајући се, даље, на сродности назива Зцдтшеп, 2цЈеипег, ТзцЈапез, Генер запажа да пада у очи још и то да се у другим изворима Сигини изричито називају 8т- с1о1(=8ш10, а шго се, каже, тиче трачког племена Вап»о1 (читај УапИо!) они су очигледно идентични са норвешким циганским племеном

Да би један од пугева којима су делови Рома стиглиу Европу, најпре на Балканско полуострво, водио преко Мале Азије истиче и Рајко Ђурић у својој веома документованој, занимљивој и корисној књизи "Сеобе Рома". Свестан тешкоћа у утврђивању порекла Рома, Ђурић је ипак прихватио мишљење "да су Роми као етничка група индијског порекла", али да се још "не може сасвим поуздано одговорити где су били настањени у Индији и услед чега су и када напустили Индију". Ђурић истиче да постоје бројна питања и "недоумице које се јављају поводом назива у старим изворима-књижевним и историјским- (8ш*1, 8ш&ии, 1д1п, Кип, А&а!!), а који су истоветни или слични с називима ромских племена". Одељак завршава логичном констатацијом да: "Ако су Роми индијског порекла, онда је логично да је њихова далека про-

зз

Мкћае! Сеппег, 8раг1аси8, Ете Се^епеезсМсћ^е дев АИегЈшпв пасћ Деп ^евепЉп 4ег 218егтег, Вапд I, Мипсћеп 1979,69-70,96

Реља Новаковић

шлост део историје Индије, а затим Ирана (Персије), па арапског, византијског и османског царства".

Одељак о сеоби Рома из праотаџбине, Р. Ђурић започиње овим речима: "Из Ирана и Авганистана, до Каспијског мора на северу и Персијског залива на југу, једна група Рома (северна) прешла је у Арменију. Ту су се, судећи према лексици, дуже задржали, а онда су, поделивши се у више грана, кренули у различитим правцима. Једна група је преко Кавказа отишла у Русију, а друга је наставила пут према Грчкој и земљама Балканског полуострва Јужна група кретала се токовима Тигра и Еуфрата. Но известан је број племена из ове групе касније пошао према Црном мору, док су други наставили пут према Сирији. Највећи број племена стигао је у азијску Турску. Најјужнија грана наставила је пут уз Средоземно море

Група која је остала у Турској прешла је

Босфор и стигла у Грчку и у све земље Балканског полуострва Крајње границе експанзије у то доба биле су Енглеска и Шкотска". 34 Дахле, и проучавањем порекла и кретања Рома, утврђеноје, даје јошодпрадавнихКимераца, у крегању народа са СредњегиБлиског истока ха Европи, малоазијски смер био и те како прометан. Та непосредна географска веза Мале Азије са Европом, преко Бал- канског полуострва, потврђује се и ширењем разних верских утицаја, нарочито ширењем секти које су настајале на Блиском истоку а про- дирале на Балканско по луострво и даље према западу. О том утицају из Азије доста исцрпно говори и Драгољуб Драгојловић у својој књизи Богумилство на Балкану иуМалој Азији. Указујући да је тешко дока- зати директну зависност богомилства од аутентичног манихејства, Драгојловић, да би објаснио неке појединости у овом смислу, казује овако: "Морамо, дакле, поћи од Мале Азије и Јерменије где бројни извори говоре не само о ширењу манихејства, већ и о трансформацији манихејства у нове дуалистичке изданке, што је код неких јерменских историчара средњег века и посебно наглашено. Мада се овај процес, продужава Драгојловић, одигравао приближно истовремено у Јерме- нији и у Малој Азији, он није довео до истих резултата У Јерменији "неоманихејство се манифестовало углавном у појави павликијанства, док је у Малој Азији претегла богомилска оријентација".

За наше питање може да буде занимљиво и од значаја и Драгојло- вићево подсећање на неке хронолошке податке у вези са ширењем павликијанства на Балкану: "Павликијанство се на Балкану почело ширити скоро два века пре појаве богомилства Заслуга за то припада императору Константину Копрониму који је у два наврата, прво 745, а

преко Палестине и Египта

34 Рајко Ђурић, Сеобе Рома, кругови пакла и венац среће, Београд 1987,16,39

54

И свасрбскаидолу служашеДагону

затим 757, населио Тракију сиријским монофизитима и Јерменима, очито павликијанцима из Теодосиполиса и Мелитене. Нешто касније, 778. године, император Лав IV насељава Тракију сиријским јакови- тима. Двеста година доцније император Јован Цимискије пресељава у Тракију, у околину Филипополиса, павликијане из Јерменије и земље Халиба,'да би бранили северне границе балканског дела империје Кад је већ реч о павликијанима и ширењу њиховог утицаја међу Словене, Драгојловић, говорећи о словенској традицији о пореклу павликијанства, истиче две варијанте. По једној се павликијанство јавља у IV веку, у доба св. Василија: "Оснивач секте је Павл(е) или Паил, а јерес међу Словене проширују Павлови ученици, Суботин и Шутин или Шупил који долазе из Кападокије. Центар њихове активности је град Петрич. Име секте није дошло по јесиарху Павлу већ по апостолу Павлу, чији су култ ширили међу Словенима и по коме су и названи павлићани или павликијани. И друга варијанта појаву павликијанства хронолошки уоквирава у IV век, а убицира у Кападокију у Малој Азији. Творац сегге је ђаво, а јерес међу Словенима у околини града Петрича шире ученици Павле и Јован. Име секте потиче од Павла, али се не наглашава даје то апостол Павле". 35 Но, после овог подужег осврта на неке појединости за које бисмо рекли да могу имати неке посредне везе са основним проблемима истакнутим на почетку ове књиге, то јест са Дагоном, Сером, храмом Зегћса и Дакима (Дачанима), да севратимо Кунстмановим запажањима поводом помена Дагона и "све српске", са жељом да се и са оскудним, нејасним и непровереним подацима приближимо неком прихватљи- вом решењу или барем да кажемо шта нам се чини вероватним. Као што смо запазили, Кунстман сматра да се култ бога Дагона појавио у римским дунавским провинцијама, у првом реду у Дакији, у време цара Трајана (98-117), и то у вези са пресељењем у Дакију једног дела становника из Азије. То није немогуће, али бисмо морали знати из којег су дела Азије пресељени и у којој су мери ти становници и крајем I века н.е. на својим азијским стаништима поштовали прастаро божанство Дагона, дакле у време кад је хришћанство већ увелико хватало корен у римским азијским провинцијама. Али, кад већ гов- оримо о могућности да је култ Дагона доспео у Подунавље пресељењем једног дела азијског становништва, пада нам на ум и велики Даријев поход на европске Ските (514-512 пре н.е.), ајош далеко пре тога продор Кимераца и Скита. Зна се да је у Даријевој многољудној војсци било и становништва ш свих делова Персијског царства, па их је могло бити

35 Драгољуб Драгојловић, Богомилство на Балкану и у Малој Азији, I, Београд 1974,

13,16,168-169

55

РељаНоваковић.

и из Јерменије, са подручја Еуфрата и Тигра и из Мале Азије. Даријев

поход био је временски ближи оним вековима кад је култ Дагона био још увек јак и раширен на великом простору. Могуће је да се после Даријевог неуспелог похода и повратка са подручја европске Скитије,

са подручја европске Скитије, Границе Александровог царства

Границе Александровог царства (одсечак) и хеленистички свет око 185. године пре н.е. (Из књиге: Фанула Папазоглу, Средњобалканска племена у предримско доба, Сарајево 1969. године),

северно од Црног мора, један део људства задржао у близини Дунава, поготову ако је требало задржати персијску власт у Тракији, макар и привремено. Само, у оба случаја, ако је било осипања Даријеве војске или пресељења у доба Трајана, ми немамо никакве доказе да је и у једном и у другом случају у тој маси било Срба, мада то није немогуће с обзиром на све оно што се говори о спуштању најуг алано-сарматских

и других кавкаских племена и о њиховом продору у Јерменију. Ипак,

и поред Плинијевог и Птолемејевог помена Срба у кавкаском масиву,

тек треба доказати да ли је уистину "сва српска служила идолу Дагону"

и ако јесте гдеје то билоихад Треба размислити и о томе не односи

ли се горња вест на време док су ти Срби боравили још на тлу Јерме- није или на неком делу Мале Азије? У сваком случају овде би нам много помогло кад бисмо знали да ли је заиста постојао храм Зегђса, бога Дакског и где се налазио. То што верујемо да горњи подаци нису измишљени није довољно. Није довољно ни то што нас чудни облици глава нађених у Лепенском Виру, иск лесаних у камену, доста подсећају на неке представе Дагона приказаног као јединство човека и рибе. Наравно, тек би требало испитати ко лико ово поређење има основе, али је већ сада упадљиво да је у нашем случају Црно море било нека врста моста између малоазијске обале и дачко-тракијског простора, па би можда уопште вредело пажљивије истражити шта све у Европу доносе народи који су наилазили, са истока, било преко подручја северно од Црног мора или из Мале Азије.

56

ЈН . СВ а СрЦ

К а ИДЧ Л ЈГ

\,ЛЈ лиш и

Но било како да се домишљамо за сада тешко налазимо прави одговор на питања која се намећу уз податке о "Свој србској", Дагону и Дакији у најраније време. Збуњује нас такав скуп података. Чак и ако је заиега реч о неким Србима не знамо ни када су ни одакле су дошли на простор Дачана, То само наслућујемо. Навикли смо да о Србима, о њиховом пореклу и доласку на Балканско полуострво размишљамо и просуђујемоготовоједино на основу писањавизантијскогцараи писца Константина Порфирогенита, а по њему, како га већина тумачи, Срби су под називом Бели били пре доласка насељени "с оне стране Турске (тј. Мађарске), у крају који се код њих називаБојка; њима је у суседству и Франачка, ието као и велика Хрватска, која се назива и Бела. Тамо су дакле и ови Срби од давнина (од почетка) настањени". Ваља, међутим, имати у виду да Порфирогенит говори углавном о Србима у оквиру некадашње провинције Далмације, па није искључено да их је било и у другим деловима Балканског полуострва, само што он у свом делу (ВА1) није имао намеру да описује шта се дешавало у тим другим деловима. Балкана, нитије помињао народе на том простору. Има научника који не прихватају могућност да су Срби (Бели) на Балканско полуострво дошли као део Западних Словена, већ сматрају да су Срби на Балкан дошли као део Источних Словена, па је у том случају њихов пут на југ могао водити и преко некадашње римске провинције Дакије. Кад бисмо имали неке поуздане доказе да је тако било, могли бисмо помислити да су ти Срби привремено живели у Дакији, где су још у то рано време, могли бити познати и негде забе- лежени као "дачки Срби". Међутим, чак и ако су неки Срби прешли преко Дакије, задржавши се једно време у њој, не знамо како бисмо за тс Србе могли у првим вековима наше ере везати култ бога Дагона. Тај култ су могли неговати само неки Срби који су то божанство пошто- вали још вековима пре доласка у Подунавље, а ако су се кретали север- ним обалама Црног мора једва бисмо могли и да помислимо да су ти Срби обожавали идола Дагона, осим ако ти Срби нису пошли негде са Ирана, прешли преко Кавказа и измешали се са масом која се кретала из правца северно од Црног мора. Дакле, ако је уопште тачно да су неки Срби икада обожавали идола Дагона, онда је то морало бити веома

. давно, у најмању руку давно пре примања хришћанства, а моглоје бити само тамо где је лулг Дагона постојао вековима. Ако су неки Срби ишли преко Дакије и у њој се једно време задржали као присталице идола Дагона, у Дакију су могли стићи само оданде где је култ Дагона био поштован много векова и одакле су га ти Срби пренели и једно време попгговали као подунавски народ. Поменимо, ипак, још једном да се вест о "свој српској" и идолу Дагону можда односи само на то прадавно време, даје однекуд такав податах забелсжену неком старом рукопису. Овакво размишљање, међутим, изазива потребу да поново покре- немо питање постојања, у дубокој прошлости, две или више група

57

Реља Новаковић

Срба. Одавно је познато да у науци постоји мишљење да је име Срби било у даљој прошлости веома распрострањено и да је чак старије од имена Словени. Сетимо се само да и Плиније и Птоломеј помињу у области Кавказа и Црног мора само Србе, а не Словене, а да се тамо где бисмо очекивали Словене или још пре Протословене зна углавном за Сармате (Сауромате), Ските и Алане. Појавл Словенлизначењењихо- вог имена. још увек неш објашњења. Подсетимо се само да неки научници Зервијане Географа Баварског (IX век н.е.) сматрају прете- чама Словена и небројено пута они наводе његове речи по којима су Зервијани толико пространи и моћни да су од њих произишли сви Словении, какосетврди, одњихводепорекло ("Зегшаш, ч ио<11ап1ит еа( гедпит, и* ех ео сипс1ае дегЛев 8с1ауогит ехоЛае зш( е1 опдтет, з!си1 аДппап1, дисапГ). 36 Ако Географ Баварски овако казује у IX веку можемо пре- тпосгавиги да је тај податак био познат и у УШ веку, а врло вероватно и још много раније. Уз ово нам опет пада на ум да се запитамо није ли и Порфирогенит из сасвим одређених разлога поменуо Беле Србе и Беле Хрвате? Мождаје то учинио зато што су осим Белих Срба, полап- ских, постојали и неки други које није могао назвати Белим Србима. Ако је Полапске Србе назвао Бели зато што су у његово време, односно и који век раније, боравили на западу, а у односу на њихово источно порекло (кавкаско, иранско?) названи Бели, западни, могућно је да су постојали и неки други Срби који због свог положаја у Европи (у Дакији или негде у суседству, у Тракији) нису могли бити названи по белој боји која је означавала запад, Кад је Порфирогенит описивао географски положај Срба на Балкану споменуо је само оне Србе ("ови Срби") који су на Балканско полуострво дошли са запада и населили се у Далмацији и у суседству. Да ли је поред тих, некадашњих Белих Срба, било у тим раним вековима на Балкану и других Срба ми још не знамо сигурно, али има неких знакова који указују да их је могло бити. Због наведених података у нашим старим рукописима и због Кунст- манових "дачких Срба" покушаћемо да сазнамо да ли заиста има неких јаснијих наговештаја да је поред Срба на подручју некадашње римске провинције Далмације, било и других Срба, рецимо на подручју нека- дашње Трибалије, Мезије или Приобалне Дакије (Овостране). У сва- ком случају, дужни смо да поводом наведених података у домаћим рукописима кажемо све што смо у стању да кажемо и што мислимо да вреди рећи. Од раних писаца који помињу реку Дунав и народе у његовој бли- зини, свакако вреди поменутиПсеудо-Цезарија, за чије се дело Диало- ги (СаезагЦ В1а1од1, односно (јиеаИопет е1 гезропаитеа) сматра да је написано почетком петог века. Оно што је у његовом делу за наше

36

ВипиШ («,2У. ВатогвЦуСео§гаГ). КогргаууСезКовМоуапзЈсеа!садепиеУед, ЕобпЉ 66, 5е§11 2, Ргаћа 1966,

58

плебноинтересантнојестепоменСловенакоји.премаписцу, лшишГдунава Држи се да је то "најстарИЈИ помен ™ ^егарији византијски податак о животу балкан- п*го Ј епознато ' Псеудо-Цезарије на једном месту и Фисонце »који се називају и Подунавцима". ОваЈ збуњује истраживаче, поготову ако заТ^ о на проегору првобитне Дакије, где бис- име Анта, али опет можда не тако рано јер, ако Је

-

к?би П^Тџезаријев податак о Склавинима био поуздан, онда вел^ог значаја за појаву и кретање Словена уоппгге, а Домаку Балканског полуострва У том

Балканског полуострва У том Део народа тмеђу Црног и

Део народа тмеђу Црног и Каспијског мора ОИе У^еН дег АпЛе, Со*ћа 1961; Н. Жупанић, Срби Плинија и Птоломеја)

случају морали бисмо мало другачије размишљати и о Прокопијевим и Јордановим подацима о Словенима и Антима, па чак помишљати да

59

се за општу словенску групацију знало и много раније него што ми- слимо. Иначе, у писању Псеудо-Цезарија остаје посебно нејасан податак о Фисону и Фисонцима Није једноставно одгонетнути с једне стране пишчев помен географског положаја Вавилонаца, а с друге, насупрот њима, "на крају земље", помене Склавина и Фисонаца "који се називају и Подунавцима". Откуда такво поређење? Ако и оценимо да макар наслућујемо ко су у то време били Словени, не знамо ништа поуздано о томе ко су Фисонци, па и Вавилонци, ако се и једни и други односе на његово време и ако није неко подсећање на прадавну прошлост. Ко су Вавилонци почетком V века н.е., па било да је заиста мислио на Вавилонце или на Вавилонско царство? До његовог времена већ много векова нема ни Вавилонаца ни Вавилонског царства Како се, међутим, сматра да је Псеудо-Цезарије родом из малоазијске земље Киликије могуће је да је у овом свом делу приказао стање за које је или чуо или нашао у неким старим рукописима, а које су временски могла битијако удаљена једна од других. Није редак случај да се некритички склапају поједини делови старих рукописа. У сваком случају упадљиво је да је Псеудо-Цезарије од географских имена поменуо, између осталих, Ду- нав, Фисон и Инд, а од народа Словене, Фисонце, Вавилонце, Халдејце, Персијанце, Сере, Геле, Амазонке, Германе, Гале, Илире, Лангобарде, Норе, а помиње и Британију. Све је то тешко временски и просторно ускладити за IV или почетак V века н.е. Обичаји које Псеудо-Цезарије приписује појединим народима можда су и постојали у неко прадавно време, али свакако не сви почетком V века н.е., те Псеудо-Цезаријево казивање треба веома пажљиво проверити. Нас овде, на пример, по- себно интересују Фисонци, те мислимо да није свеједно да ли ћемо сматрати да је Фисон (Пишон) исто што и Ганг, Инд или Дунав, као што се раније мислило, или суупитањуреке Тигар, кахоје име Фисон идентификовано према грчкој народној традицији, односно Еуфрат, како је очувано у румунској традицији. У сваком случају

37 Византијски извори за Историју народа Југославије, I, Београд 1955, 5 (даље:

Византијскиизвори).МождаовдевредиуказатинафранцускогславистуСипријана Робера (Зурпеп Еоћег1) који у свом делу "Европска Турска" (Тшчше «ГЕигоре) тврди да је Дунав у једно давно доба био "словенска река", на шта поменута Олга Луковић-Пјановић примећује "да у доба, на које он у свом делу мисли, није било ни трага имену Словен", очигледно убеђена да је ту у ствари реч о Србима. Уосталом и сам Робер је сматрао "да су Срби заиста најстарији између свих Словена". Овде бисмо могли додати и занимљиво мишљење француског професора Абела Овелака, оснивача Антрополошке Високе школе и антрополошког часописа у Паризу, који је био уверен да су "и латински и грчки у многим случајевима удаљенији од заједничког индоевропског неголи српски", на шта Олга Луковић-Пјановић додаје: "То значи да је српски од та два - како се погрешно сматра-најстаријајезикаБвропе, много ближидревномспевуВеда, којиједиректна грананадревноминдо-европском стаблу"Ако, као штоћемо касније видети, има

60

исговремено помињање Фисона и Дунава и упоређивање Фисонаца са "игавинима као Подунавцима, уз тумачење да се Фисон може одно- отги или наТигар или на Еуфрат, за питање све српске земље у служби шола Дагона може да буде у најмању руку врло занимљиво и вредело би испитати пгга се све из тога може закључити. Да не заборавимо да је Псеудо-Цезарије родом из Мале Азије, да је можда познавао неке тамошње старе рукописе и да је понешто из тих рукописа некритички унео у свој спис, а могао је познавати и део очуване традиције. Ако су именом Фисон некада били називани било Тигар или Еуфрат, онда бисмо могли помислити да би Фисонци уз Склавине као Подунавце могли бити нехи некадашњи малоазијски становници са подручја ТиграиЕуфрата, пре свега сањиховихгорњихтокова, То би се слагало са нашом, за сада недовољно расветљеном претпоставком о могућ- ности да су се или у време персијског цара Дарија (VI век пре наше ере) или завладе римскогцараТрајана (П век н.е.), неки некадашњи станов- ници Мале Азије, или Јерменије, нашли и задржали у дачком Поду- нављу. Упадљиво је да Псеудо-Цезарије јасно помиње и Склавине и Фисонце. Питамо се: зашто не помиње Мезе и Трачане или Трибале, већ баш Фисонце? Неки разлог је морао постојати. Оволико, колико сада знамо, говори нам да је можда реч о некој посебној групи стаиов- ника које бисмо радо довели у везу са Дагонијом. Међутим, писању Псеудо-Цезарија вреди посветити пажњу и због помена Сера. Приређивач Псеудо-Цезаријевих "Дијалога", преводећи то место, казује : "Сери (Кинези?) не краду, не чине блуд, не врше убиства, не верују у демоне нити им праве кипове". Затим су, као што знамо, у тексту поменути "Бактријанци или Брахмини, Инди, Хал- дејци, Вавилонци, Персијанци иГели (кавкаско племе), дакле свенаро- ди западно од Инда. Не знамо зашто је приређивач уз Сере ставио "Кинези", додуше уз знак питања, што би могло да значи да ни сам ниј е био сигуран да су у питању Кинези. Сетимо се да је Жупанић, истра- жујући Плинијеве и Птоломејеве Сербе и Сереје, на једном месту рекао: "Облик 8ег+1=8еп, могли су дати индоевропски суседи, ајош пре извесна кавкаска племена, која су исто тако правила плурал са суфи-

Корен, дакле, остаје

Ако је то све тако, чини

нам се да се с правом можемо запитати: зашто и Псеудо-Цезаријеви Сери не би могли бити потомци Плинијевих и Птоломејевих Серба

, указује да је реч

ксом -1 као данас НиЉапс! и Туши у Дагестану "

увек 8ег. Мењају се само плурални суфикси

и Сереја? И ред набрајања: Персијанци, Сери, Гели

основе да малоазијске називе Сурф, Сурфе, Сурпе и сличне, вежемо за местопотамску реку Србицу или за тројанску реку Ксантос (Ксамандер), онда и ова мишљења о старости српскогјезика не треба напречац одбацити као ненаучна. Мождатребасамодругачијеразмотритидосадашњерезултатеисавеснијетрагати за новим подацима у овом смислу.

61

Реља Новаковић

о народима западно од Инда, па ако су Гели протумачени као кавкаски народ, зашто то не би могли бити и Сери? За нас је и због тога важно што се Сери помињу јер то може да буде знак да су дуго били познати или као бројни или као моћни и утицајни. Дакле, без обзира на још увек велику неизвесност у вези са народима које помиње Псеудо-Цезарије рекли бисмо да. би се можда уњеговим подацима. могао назретинеки трагкојиповезујекавкаско-јсрменско- малоазијскипростор садачкимимезијскимПодунављем. Географски ти простори нису много удаљени једни од других, а за народе у крета- њу нема непремостивих препрека. Али, поводом помена Псеудо-Цезаријевих Подунаваца и Фисонаца вреди се подсетити шта се о тим или о суседним просторима, може сазнати из казивања других византијских писаца, особито оних који у разним приликама помињу Србе. Желели бисмо да сазнамо може ли се из њихових казивања ишта наслутити о "дачким Србима", како их је Кунстман назвао, или, уопште, о било којим Србима на домаку Дунава Као и увек, да поновимо, кад је у питању долазак Срба и њихов разме- пггај на Балканском полуострву, полазимо најпре од Порфирогени- тових вести, које, иако су небројено пута анализиране, још увек у неким појединостима остају нејасне. Као што је познато, кад је већ навео да су Срби дошли на Балканско полуострво и описао одакле су пошли, Порфирогенит казује даље да им је цар Ираклије "као место насеља- вања" дао Сервију у солунској теми "која отада тај назив носи" (Серви- ја). Међутим, прича даље Порфирогенит, "после неког времена исти Срби одлуче да се вратејк својеземље и цар их отпусти. Када супрешли рекуДунав, покају се, ипрекостратегакоји јегадауправљаоБеоградом, јаве цару Ираклију да им додели другу земљу за насеље. И пошто садашња Србија. и Паганија и земља Захумљана и Травунија и земља Конављана беху под влашћу цара Ромеја, а те земље опусте од Авара (јер из тамошњих земаља они изгнаше Романе који сада станују у Далмацији и Драчу), то цар у оним земљама насели исте Србе и беху они потчињени цару Ромеја" 38 (подвукао Р.Н.). У ових неколико рече- ница има, рекли бисмо, више нејасних података, и поред свег труда, чини нам се, још увек нерешивих. Прво, цар помиње да су Бели Срби, сви колико их је дошло (?!), добили за насељемесго Сервију. Без обзира да ли је заиста реч о месту или о неком ширем подручју невероватно звучи да је читава маса тих Срба дошљака могла бити смештена само на једном релативно мањем простору. Необјашњиво остаје и царево казивање о одласку тих Срба из Сервије "после неког времена". Кад знамо да је "место" Сервија и после, и до данас, сачувало то име, занима нас колико је трајао боравак тих првобитних Срба у Сервији и да ли су

38 Византијски извори, П, Београд, 1959,48-49

62

И сва србска идолу служаше дагону

заистасаи-исти^Србиоддучилидасеврате-усвојеземље-.Собзиром

ни до данас није сасвим јасно одакле су Срби (сви) дошли на Валканско полуострво, остаје нејасно и у које су се то "своје земље" упутили ти Срби, и где су прешли Дунав? То пгго су се они, после поелаза Дунава, покајали и обратили стратегу који је тада управљао, наводно, Београдом, не мора да значи да су Дунав прешли баш код Београда, То зависи од правца кретања дуж Велике Мораве, Ваља имати

V виду Д» Порфирогенит своје дело пише три века после догађаја које

описује, па не знамо сигурно да ли он пред собом има слику стања оног времена које описује (што је мање вероватно) или то време описује према географској слици и управној подели ближој своме времену. Исто тако, не знамо шта је написао према писаним документима из времена које описује, а шта према усменој традицији. Порфирогенит не каже да су Срби питали стратега за дозволу кад је требало да пређу

Дунав идући "у своје земље", али том приликом нису ни морали да га питају. Уосталом, велико је питање какво је стање уопште било у појасу око Саве и Дунава кад су Срби "после неког времена" боравка, наводно

у Србици (Сервији), кренули на север. Ако су кренули са југа на север

само неколико година после боравка у Србици (не заборавимо да се по Порфирогениту све то дешавало за владе Ираклија) питање је да ли је Византија, већ за време Ираклија (641), успела да успостави такав поре-

дак око Саве и Дунава, тј. да има тамо и стратега, што би значило и организовану контролу у том граничном појасу. Зато се питамо није ли Порфирогениту средином X века изгледало нормално да неко ко се са севера креће на југ мора да се обрати стратегу у Београду, мада средином УП века тај стратегу Београду, или у том крају, није ни морао постојати. Но, за нас би овде било јако важно, кад бисмо могли да утврдимо, где су Срби прешли Дунав и зашто се помиње баш Дунав. Ако је Порфирогенит чак и после три века тачно знао да су Срби тада прешли баш Дунав, онда су га вероватно прешли или преко дунавских острва код Београда или преко острва између Београда и ушћа Велике Мораве. И у једном и у другом случају, пошто цар не каже да су прешли Саву, при прелазу Дунава Срби су се морали наћи у Банату, на простору некадашње Дакије чију западну границу неки протежу до Тисе. Нар- авно, за њихов правац кретања даље од Дунава интересовало би нас и ДД ли су се Срби покајали, ако се то уопште тако и догодило, убрзо по прелазу Дунава (и зашто?) или кад су већ били мало поодмакли? То би нам указивало на правац у ком су се упутили, па бисмо на тај начин нешто више сазнали и о правцу из којег су ти Срби пошли и дошли на Балканско полуострво, а можда бисмо, уз мало већи напор, могли да проникнемо и у разлоге због којих су се предомислили и зажелели да <е врате на не баш блиски југ, на своја ранија станишта, На жалост, о свему томе не знамо ништа поуздано, па нам остаје само да се питамо

63

шта се дешавало тих година, како и зашто. Оно што у нама изазива посебну неверицу јесте Порфирогенитова тврдња да је лично цар Ираклије тим истим Србима, повратницима, некадашњим становни- цима "места" Сервије дозволио да населе "садашњу Србију", Паганију (Неретљанску област), Захумље, Травунију и Конавље. А зашто не и "место" Сервију, ахо сужелелида севрате тамо одакле суипошли? Дакле, један тешко схватљив и прихватљив хронолошки оквир и гео- графски простор. Ево због чега За време Ираклија (610-641), и то како већина про- цењује, тек после 20-тих година УП века Срби долазе на Балканско полуострво, наводно право у место које ће по њима добити назив Сервија Ту се задрже/геЈГовреме и, "после некогвремена" крећу натраг "у своје земље". Прелазе Дунав, предомишљају се и враћају опет најуг, али сада не више у Сервију. И све се то дешава по царевом казивању приближно између двадесетих година УП века и 641. године када се завршаваИраклијева владавина, јер Порфирогенит сав тај однос према Србима приписује искључиво Ираклију. Тешко је поверовати у такав ток збивања и то баш у прве четири деценије УП века кад се Византија налазила у тешким приликама због најезди Авара и Словена, а и Пер- сијанаца са Истока Ипак, овде је, рекли бисмо, највећа неизвесност око "садашње Србије". Кад Порфирогенит помиње појам "садашње Срби- је" неизбежно се морамо питати штаје подразумевао под појмом Срби- је пре "садашње Србије". Он за Сервију код Солуна каже да је "место", а уз "садашњу Србију" он убраја читав низ области. Невоља је и то што ни приближно не знамо колико је било Срба у Сервији и колико је из Сервије кренуло натраг у "своје земље", а не знамо ни колико је Срба при повратку са Дунава населило "садашњу Србију" и друге области (у литератури има неких прорачуна али сасвим произвољних). Овде свакако ваља имати у виду вероватноћу да нису само Срби насељавали та подручја. То што Порфирогенит каже да су те земље опустеле, не мора да значи да су биле сасвим пусте, ненасељене, већ само са проре- ђеним становништвом. Ако Порфирогенит каже да је Ираклије ту населио повратнике са Дунава, то може да значи да их је на том про- стору распоредио, ако је то он уопште и учинио, и да су продужили да живе било са Словенима или са другим становницима који су се ту задржали и после ратова са Аварима. Било би, иначе, несхватљиво да су само они Срби, из "места" Сервије, населили огроман простор негде од Цетине на западу, па, рецимо, до Ибра, Ситнице и Дрима на истоку. Вероватно да је најбројнија маса Срба населила само онај простор на којем се до Порфирогенитовог времена развила "садашња Србија". Њене границе, на жалост, нисмо у стању да омеђимо осим што можемо смелије да кажемо да се вероватно налазила око река: Таре, Пиве, Лима и Дрине и источније од тих река, али можда и нешто западније од Дрине. Но, кад говоримо о повратку оних Срба који су се вратили са

64

пада нам на ум да се питамо нису ли се неки делови Срба тжалиина простору одмахјужно одДунава, уПодунављу, идуж икеМораве, МлмеиРесаве, амождаиисточније, премаПоречкој у. Ако Византинци нису имали неке посебне разлоге да

жспосче, Срби су и сами, без тражења дозволе, могли у том делу "!? п™авља наћи веома повољне услове за живот. Мало даље ћемо Тм-и па има неких знакова да се то заиста могло десити. Наравно,

г бн ТУ нису морали биги једини становници, већ измешани или са ««м ПОУГИМСловенима или са становницима који су ту живели још п пиммог времена, ако не још и одраније. Да се у том делу није одмах моглаоазвити Србија, али да је ту већ у УП веку могло бити Срба, као а тгооизилази из изивања других раних византијских писаца, на чи- Нш ћемо се вестима задржати мало касније. Дотле ћемо ЈОШ мало размислитиоприродиисмислуПорфирогенитовихвестиодосељењу инасељавањуСрба. Мада и у новије време неки наши историчари сушкуу да ЈС све било онако како је казивао Порфирогенит, ту сумњу је један наш историчар изразиојош срединомХК века. Наиме, кад сеМ. С. Милојевић задржао наПорфирогенитовомговештајуонасељаван>уСрба,отворенојерекао да цар није знао историју народа о којем прича. "Нарочито кад се човек опомене оне измишљотине ", каже Милојевић, "што су се Срби тобож населили најпре у Маћедонији, основали, на граници Тесалије, град Србицу, па тада одма вратили се натраг, дошли до Дунава и ту молили грчког неког претора у дан. Београду?! да им се уступе те земље! Овде Милојевић, свакако с правом, примећује да није лако основати град за две-три недеље, а није ни могуће, па га напустити и ићи чак од Солуна до данашњегБеограда, "те ту бајаги молити за неке земље". Милојевић даље, опет с правом, поставља и друга питања, као, на пример, куда су се и одакле селили, додајући да "нити је било Београда, ни грчког каквогпретора овде, штавишеније било нигрчке земљене само овде негониуМаћедонији, и Тракији, и свеје то билоАварско, агрчко баш ништа". 39 Сасвим је могуће да је ово Порфирогенитово казивање о кретању Срба од Србице до Београда и Дунава, па онда о повратку натраг и насељавању у "садашњој Србији", царев покушај да три века касније објасни откуда Срби у Србици и у "садашњој Србији". Да тридесетих година УП века није могло ни бити речи о византијској власти у пограничном појасу према Сави и Дунаву, па ни стратега у Београду, бимолилидаимодобри повратакнајуг, закључујемо

39 Милојевић, П, Београд, 1972,41

65

Малоазијме теме УП-К века (Г. Острогорски, Историја Византије,

Малоазијме теме УП-К века (Г. Острогорски, Историја Византије, Београд, 1969. године

66

И сва србска идолу служаше Дагону

у којем се Византија налазила све до после 626. године, после опсадеЦариграда. О приликама у ВгоантиЈИ почетком УП века и мало касније говори и Георгије Острогорски. Он напомиње да је византијска власт на Балкану тада била сломљена и да су Словени преплавили не само подунавсхе провинције већ скоро и целу Маћедонију, "а Тракија је оиусгошена до испред самих зидина престонице". Острогорски мало даље, у вези са реорганизацијом управв у Визан-

тији, са увођењем тематског уређења, каже: "На Балкану тематско уре- ђење се још није могло увести, што показује још једном да је византијска власт била паралисана словенским надирањем у читавом пределуБалканскогполуострваТекзнатнодоцније,исамопостепено, Византији је успело да успостави своју управу, а према томе и да уведе тематску организацију, у извесним покрајинама Балканског полуостр- ва, пресвегаприморским". Из овогапроизилази дазавремеИраклијеве владе није постојао стратег ни у Београду, па Срби, приликом наво- дног преласка Дунава и жеље да се врате натраг на југ, нису ни имали потребу, нити су могли, да моле неког византијског заповедника за дозволу за повратак на југ. Ако се заиста може доказати да тридесетих година УП века Византинци нису могли имати свога заповедника у Београду, и уопште у том појасу, онда јако сумњива постаје читава Порфирогенитова прича о Србици и о кретањима Срба преко Дунава "у евоје земље", као и о њиховом повратку и насељавању у "садашњој Србици", и то све тобож по Ираклијевом одобрењу. Та сумња би могла бити још израженија ако би се доказало да је долазак Срба и Хрвата на Балканско полуострво уследио пошто су "Оба непријатеља, која су претила опстанку Византијског царства, била поражена". Острогорски сматра да се тек тада, значи после слома Авара и Персијанаца под Цариградом 626. године, "одиграла и сеоба Срба и Хрвата, детаљно

описана у познатом извештају Константина Порфирогенита

Хрвати

и Срби напустили су своје постојбине иза Карпата и, уз пристанак цара Ираклија, појавили су се на Балкану". 40 Међутим, ако би заиста било тачно да су Срби дошли на Балканско полуострво тек после 626. год- ине, онда је заиста тешко поверовати да су до краја Ираклијеве владе (641), дакле у току само петнаестак година, дошли на Балкан, населили

(или основали) Србицу недалеко од Солуна, живели тамо неко време, па се предомислили и уз дозволу стратега из Београда поново прешли Дунав, идући сад на југ, те са дозволом цара Ираклија населили "сада- шњу Србију" и све друге наведене области. Царево казивање звучи заиста невероватно.

Георгије Острогорски, Историја Византије, Београд 1969,110,114,119 (даље:

Острогорски)

67

Реља Новаковић

У овакву Порфирогенитову причу, поред М. С. Милојевића, посу- мњао је, у своје време, још један омаловажени српски историчар, Константин Николајевић: "Што нам Порфирогенит друкчије прича:

да су ови Србљи, и под овим вођом, после Хрвата такође долазили као прибеглице к цару Ираклију, и најпре у Солунску тему, после одатле враћали к старој постојбини, у путу пресећали се, и на послетку по овимземљамазасели, крштењејошза цараИраклијапримили, ивизан- тијски поданици остали, - то све зацело може увек само његова прича остати". Имајући у виду сва ова запажања можда се заиста треба запитати:

шта је Порфирогенит средином X века замишљао под "садашњом Ср- бијом"? Није ли тај појам захватао и много шири простор од оног на који смо навикли да мислимо имајући у виду према истоку само Рашку и суседне области према Јужној и Великој Морави? Можда забора- вљамо да се од Порфирогенитовог времена, од средине X века, до друге

41 Константин Николајевић, Критичка покушења у периоду од првих седам векова србске историје. Србски летопис за годину 1866, година ХЦ књига Ш, у Новом Саду 1867, 235. Док ми настојимо да некако укажемо на могућност да су једни Срби стигли у Европу, на Балканско полуострво, са истока, од Кавказа и можда из Ирана, преко Јерменије и Мале Азије, дотле из неких византијских извора сазнајемо као поуздано да се неки Срби помињу у VII веку у Малој Азији, али, наводно, као присилни пресељеници са Балканског полуострва. Наиме, како је

већ познато, цар Констанс П (641-668), ратујући против македонских Склавинија, један део побеђених Словена преселио је у Малу Азију. Да су у овом случају били у питању Срби закључује се по називу града Гордосервона (Гордосерба) у Битинији, "који је своје име свакако добио по Србима пресељеним у Малу Азију". За епископију овог града каже се да се помиње "већ од сабора" Јустинијана П

а наводи се и назив зегуосћопа, "вероватно насеље заробљених Срба које

је Јован П (1118-1143) као стратиоте преселио у околину Никомедије око 1130". Занимљиво је да се превођење Словена у Малу Азију 688-9. везује за прелаз код Абидоса, после чега су насељени у опсикијској области. Упадљиво је да се епископија града Гордосерба налазила у никејској митрополији, а да ни Абидос ни опсикијска област нису далеко од тројанске реке Ксантос (Ксамандер) коју још много пре доласка Срба на Балканско полуострво називају и Србицом. Све је то јако карактеристично, па се морамо питати који су то Срби већ у другој половини УП века пресељени са Балканског полуострва у Малу Азију и откуда да се баш тако поклопе простори ових Срба са простором на којем наслућујемо Србе још пре н.е. Посебну пажњу привлачи чињеница да се Гордосервон (Гордосерба) у Малој Азији помиње као град већ 680, а Срби су се, како се мисли,

коначнонаселилинаБалканскомполуострвутекоко641.године.Посебнојетешко

снаћи се са податком да је већ Констанс П преселио неке Словене у Малу Азију

и да се баш за те Словене везује и назив града Гордосервона (Гордосерба), а затим

и област (насеље) Сервохорија, што ће рећи да су у питању Срби. Како онда све

то довести у везу с Порфирогенитовим податком да су још за Ираклијеве владе (до 641) Срби из солунске Србице пошли на север преко Дунава. Није ли у најмању руку чудно да су једни Срби из околине Солуна пуштени да иду одатле, а други Ср би већ за време с ледећег владара морали да иду у Малу Азију, и то, рекли бисмо, са истог подручја. У сваком случају вредело би подробније истражити шта се у стваридешавалосаСрбиманегдесрединомУПвеканајугуБалканскогполуострва.

", 680

68

И сва србска идо лу служаше Дагону

ловиие ХП века, до Немањиног времена, односно до појаве наших Јомаћих извора, много тога гоменило? ОдХдодрутеполовинеХПвека,ВизантијајеуспеладареорганизуЈе

и учврсти своју власт особито на основном правцу који је водио у доње Посавље и у Подунавље, пре свега према Браничеву и Београду. Јака византијска власг у тим северним пограничним деловима могла је у току два века у приличној мери да пригуши значај који су та подручја имала у првим деценијама, па и у првим вековима по доласку Словена. у првом реду, како мислимо, Срба. Док су се друге области насељене Србимау току та два века развијале у другим околностима и због својих односа са Вгоантијом бивале помињане у изворима и тако очувале и своје име и име земље коју су насељавали, дотле су околности у цен- тралном делу, особито на правцу Вардар - Јужна Морава - Велика Морава, све до Саве и Дунава, биле сасвим другачије. Словенско ста- новништво у тим пограничним областима било је у току ових векова без историје, па је остало готово и безимено. Можда смо због тога остали веома дуго у неизвесности о становништву које је те крајеве населило. Порфирогенитова прича о кретању Срба преко Дунава у "своје земље" и о поновном преласку реке на њену десну страну, подстакла нас је на помисао да се тада један део Срба и задржао у том пограничном појасу, у Подунављу, а можда и у доњем Посављу. Може бити данатакву помисао не бисмо дошли да нисмо, због"дачких Срба", мало пажљивије размотрили шта о том пограничном појасу, и уопште о том североисточном делу данашње Србије, пишу други византијски писци и неки западни хроничари. Погледајмо, зато, шта нам о овим крајевима казује византијски писацКекавмен, закогасесматрадајесвоједело "Стратегикон"напи-

Дачани

обитавали сураније близурекеДунаваиСава коју сада зовемо

реком Савом где управо живе Срби, на природно утврђеним и тешко приступачним крајевима". За Кекавмена приређивач каже да је био добар познавалац византијске провинције, али сматра да је Кекавмен на поменутом месту погреп&го што је Србе везао за простор близу Дунава и Саве, јер мисли да је требало да помене Дукљу "у којој су према Кекавменовом знању становали Срби". 42 Додуше, овај Кекав- менов податакје заистамало чудан. Истина, стара Дакија се једно време према западу пружала до Тисе и била уистину подунавска земља, али су се Беси, према оном што се о њима зна, налазили углавном око анине Хемуса (Балкана), јужно, па би овде са Дачанима ишли само чосле препуштања оностране Дакије Готима, односно у време посто-

сао између 1075. и 1078. године. Он на једном месту казује:"

иБеси

42 ВизантијскиизвориШ, Београд 1966,217

69

Реља Новаковић

јања Приобалне Дакије (Вааа Шрепви) и Средоземне Дакије фааа МесШеггапеа). Дакле, тамо где сураније живели Дачани и Беси, Кекав- мен седамдесетих годинаХ! века налази Србе. Управо, он нам тврди да су Србиуњегово време тамо живели, што би морало да значи да су се ту налазили и раније, у X веку сигурно, а како не знамо даје гомеђу УЦ

МОЕ51 А ШР. ! т н к А с I А •-XI
МОЕ51 А ШР.
!
т
н
к А
с
I
А
•-XI

ПриобалнаиСредоземнаДакија

и X века било досељавања Словена на Балканско полуосгрво осим доласка Ободрита иЉутића саБалтичког мора, са којима су могли доћи и делови полапских и повисланских Срба, то би Кекавменови Срби уз Саву и Дунав могли бити или они Срби који су се ту нашли још у УП веку или неки Срби који су ту били још од раније, а који нису морали доћи ни са севера ни са запада. Разуме се да не можемо одбацити ни могућност да су се ту задржали и делови полапских и повисланских Срба. У сваком случају Кекавменов податак је драгоцен. Звучало би невероватно да се Кекавмен толико преварио па да место Дукље, одно- сно Дукљана, наведе далеке Дачане и Бесе. Размишљајући шта би све могло бити пада нам на ум и чињеница да је Кекавмен, како се сматра, учествовао у угушивању устанка Петра Дељана (Одељана). За Петра Дељана се пак каже да је пред устанак живео у Угарској, да је обилазио Београд и до лину Велике Мораве да би, наводно, испитао распо ложење

70

И сва србска идолу служаше Дагону

.

опопа и врипремио устанак, који је, гако се мисли, почео у северним »маЛа> се, да поновимо, тумачи да Је Дељан и пошао из Угарске Ј^моЈао побећи у случају неуспеха. И неки други сматрају да је „»гаенуо из северних рејона, како му нико не би остао гоа леђа Х^^енмгоедованлу правцу југа, премаНишу иСкопљу". Сад, ако о па је Кегавмен учествовао у угушењу Дељановог устанка пре- таостављамо да језнао, несамо одаклеје Дељан кренуо у борбу против

Дељан кренуо у борбу против Положај Беса (Ф. Папазоглу,

Положај Беса (Ф. Папазоглу, Средњобалканска племена у предримско доба) Византије, већ и ко су на северу, одакле је пошао, били његове присталице. Кад Кекавмен помиње Србе уз Саву и Дунав није искљу- чено да је за њих чуо баш у вези са Дељановим устанком, мада је логично да један образовани Византинац зна где је који народ живео, поготову ако је реч о пограничним областима. Што он уз Србе истиче да су тураније обитавали Дачани и Беси нама се чини да то само још више потврђује Кекавменово познавање стања у десном Подунављу, мада је на први поглед мало чудно што је поменуо баш трачке Бесе. Кад и даље размишљамо никако не можемо да поверујемо да је Кекавмен, коме се приписује добро познавање провинција, могао толико да побр- га географске појмове и изгуби оријентацију, па за Србе негде сасвим на југу, у Приморју, да каже да живе блгоу Саве и Дунава. Што се тиче природно утврђених и неприступачних места ваља имати у виду да су У његово време густом шумом обрасла брда и планине, уз недостатак добрих путева, стварали код путника утисак тешке проходности. Уо- сталом, зна се да се у раније време, па чак и до ХК века, у овом погледу доста претеривало. Уз то, ако је Дељан већ у почетку имао уз себе и

РељаНоваковић

Бугаре, који су још у IX веку били покорили словенско становништво западно од Тимока, могли бисмо помислити да је Кекавмен имао можда у виду и дунавску обалу источно од Великог Градишта и Голупца од којих већ почињу брдовити и шумовити огранци Карпата Осим тога,

он Србе помиње и на подручју некадашњих Беса око којег су такође

могла постојати "утврђена и неприступачна места" Зато нам се чини

да

Кекавменов податак о Србима недалеко од Саве и Дунава средином

XI

века не би требало без ваљаних доказа одбацити. Уз то не треба

изгубити из вида да он наранијим положајима Дачана и Беса помиње само Србе, а не и Бугаре, што може да знапидајеимаоувидупре свега основну етничкугрупацију, а неБугаре као приврсмене освајаче који су ту били заступљени само преко својих управних и војних старе- шина. Узово бисмореклијошитодасу намБесиврловажанаргуменат при опредељењу за положај Срба уз Саву и Дунав средином XI века. Коме би пало на ум да уз давно изумр ле или пословењене Бесе у масиву планине Балкана помиње Србе и да притом мисли на Србе на домаку Јадранског мора! Зато нам се чини да је сасвим могућно да су у Подунављу, а можда и у доњем Посављу, у XI веку заиста постојали неки Срби као доста распрострањена. етничка групација. Ако се ту нису зауставили они Срби који су из Сервије пошли на север преко Дунава, па се предомислили и кренули натраг на југ, могли су се ту населити неки други Срби чије би порекло тек требало утврђивати. У сваком случају, верујемо да Кекавмен није погрешио кад је забележио да се уз Саву и Дунав, тамо где су некада живели Дачани и Беси, сада налазе Срби. Да само подсетимо да је још Гебхарди однекуд сазнао да у околини бугарског града Софије постоји "једна мала српска насео- бина". Наравно, то што је та мала српска насеобина била недалеко од некадашњег подручја Беса не мора да значи да су ти Срби ту још од оних Кекавменових Срба из XI века, алијеупадљиво да се тадва податка у територијалном погледу готово сасвим поклапају. Ипак, тек би треба- ло видети откуда ти Гебхардијеви Срби у близини Софије, уколико то није већ негде објашњено.

Кад овде спомињемо Бесе, да се подсетимо којим је поводом о овоме трачком народу неколико напомена дао СимеонКончар у свом чланку "Готи и њихов владика Улфила" (Бранково Коло XVI, Сремски Карло- вци 1910, 154-155). Штампајући овај чланак Уредништво је дало ову кратку напомену: "Иако се овај чланак својом садржином разилази с учењем модерне историје, ипак држимо, да оно, што се у њему распра- вља, може бити близу истини, јер је писано по првим изворима, а не ослања се на немачке историчареГ.

43

ВапЛ, На11е, 1793, 285-286

72

И свасрбскаидолуслужашеДагону

поводом Кончар помиње Бесе: "Стари писци називаху ачане, што живљаху наБалкану. Картографи мећу их на рипу. Са Хијероним (рођен после 340 у Стридону, умро 30. I Јерусалиму) свједочи да су Беси имали литургију на своме ооћеноме септ језику.Којисуто народиималиу Јерусалиму своје калуђере,

кгоке нам живот св. Теодосија (+529). Тамо се каже да је он калуђере у

5 салимској даври раздијелио по народима на три литургијска оди-

јељења на: грчки, јерменс!си и бесијски (Швпе, р а 1г. егаесае 1.114,п.461). Кад су Беси као трачки народ пребивали на Балкану и били сусједи Гетима, лако је појмити да су и буквицу и литургију добили од њих као од својих сународника, и да је и буквица и литургија Улфилина". Знајући да ниједан историјски извор не каже да је бесијска литур- гија истоветна са древном литургијом словенском, Кончар се ипак определио за мишљење "да је то литургија онога народа који су у старо доба називани Бесима, а у VI стољ. прозвани Словенима са осталим

сународницима". Споменувши даљеАсеманово јеванђеље, нађено уХ\ГШ векуу Јеру- салиму, где је било бесијских калуђера, па псалтир и требник, прона- ђене на Синајској Гори, Кончар додаје: "Све Аријеве књиге спадају међу најстарије споменике глаголске литературе, а писане су, по суду издавача, у Бугарској (I Вгог, Сг11се, в*г. 47-49), дакле у отаџбини искон- ских Беса, тј. писане су истим језиком, којим су говорили словенски Беси". 44 Кад читамо наведене напомене о Бесима пада нам на ум да се питамо: који је то словенски народ боравио у Тракији још пре VI века ако је тачно да су Беси у том веку већ сматрани Словенима? Смемо ли све то да доведемо у везу са Кекавменовим поменом Дачана, Беса и Срба? Ипак, да би нам неке појединости око досељавања Словена на Бал- канско полуострво, па и Срба, биле јасније, надамо се да ће бити од користи да иаведемо и једно мишљење које је наших дана изнео Јаков Бачић. Он, тако, на једном месту каже да већина научника сматра да је налуштена Дакија (Онострана) прва позната Славија из које су Сло- вени пошли у освајање Балканског полуострва На другом месту изно- си своје убеђење да Словени и Анти, који су живели дуж Дунава, нису ниод кудадошливеЛда сутуувекживели. Њихову бројну присутност, иже, потврђују и извори на почетку VI века наше ере. Говорећи даље о томе да се етноним Анти, после 601. године, не помиње више, Бачић продужава овако: "Кад је светлост после два века почела да обасјава овај

44

НаовајзанимљивичланакскренуомијепажњуВлад.Јанковић,темуовимсрдачно

захваљујем.

73

део Европе (дунавску и балканску Антију), Анти више нису тамо били; њихово место у етнонимији Трајанове и Аурелијанове Дакије заузели су Тимочани, Преденеценти, Морављани (Могауишл), Словени и Срби (81ауз, ап<1 Зегђз). 45 Бачић овде јасно мисли на IX век. Пошто уз Тимочане, спомиње Преденеценте (свакако Браничевце), Морављане (ваљда ста-новнике дуж Велике Мораве), Словене и Србе, онда, с об- зиром да је реч о Аурелијановој Дакији, излази да Бачић не сумња да је у IX веку тамо било и Срба, То одговара и ономе што смо до сада претпостављали и закључивали о Србима у Подунављу и у суседству, а видећемо мало после да то исто произилази и из казивања неких других средњовековних хроничара.

Иначе би се, уз овај проблем требало присетити и Трибала које више византијских писаца спомињу уз Србе или их изједначују са Србима У науци преовлађује мишљење да византијски хроничари погрешно и неоправдано изједначују једне с другима Србе и Трибале, мада је чудно, ако за Србе већ употребљавају имена ишчезлих народа, зашто ие помињу Скордиске, Дарданце или Аутаријате, па и имена Трачана и Илира. Обично се мисли, кад се уз Србе помиње име Триба- ла, да је реч о Србима у Дукљи или у околним областима. Зато је чудновато да се помињу баш Трибали за које се зна да су, у своје време, живели дуж Јужне и делимично дуж Велике Мораве, али и дуж Тимо- ка, а на северу негде још и до Хомољских планина. То се, као што видимо, прилично поклапа са географским положајем Кекавменових Срба код Дунава, односно на месту где су раније живели Дачани и Беси. Зато се питамо није ли и овде у случају Трибала X и XI века реч о неким Србима, оним истим које помиње Кекавмен, а који су приликом досељења делимично населили и део подручја давнашњих Трибала. Невероватно нам изгледа да су Скилица, Зонара и други који помињу Трибале и Србе, без разлога довели Србе у везу са Трибалима, односно

са подручјем некадашњих Трибала. Да нису знали да се неки Срби у

њихово време налззеина простору старих Трибала, тешко да би им у

XI и почетком ХП века пало на ум да са Трибалимадоводе у везу, рецимо,

тесалске или далматинске Србе. Они би им географски више пристајали уз Дукљане. Да су хтели да употребе неки, архаични израз,

45 ЈаКог Ва&<5, Тће етегвапсе оГ Ше ЗМаћепо! (51аув), 1ћејг агтга! оп Ше Ва1Кап решп8и1а, апд 1ће го!е оГ 4ће атагв т (ћеве еуеп(в: гепвеД сопсер1в т а пе^ регвресИте. СоћшЛна иштегвИу 1983 (ксерографксано 1985, МсМцап ТЈЗА), 137, 201,232. Бачић је изнео једно оригинално мишљење и о Псеудо-Цезаријевој вести о Словенима који живе уз Фисонце, сматрајући их балканских и подунавским хришћанима.ТуБачићкаодапоновоистичесвојеуверењеораномборавкуСловена на Дунаву.

74

*

«ж би. на пример, име Далмата, као што је урадила и Ана

употребилиои^ поменувш и уз Далмате име Ветонаца, мислила очиг-

КомнинаДада Ј лепно на с *"~

Словен е на јадранском Приморју. „ изивање Кекавмена, Скилице, Зонаре и других

НаШ е "^^одаједужВеликеМораве, у Приобалној (Овостраној)

^•^Т^^^да напростору давних Трибала било у XI и ХП веку

„„„осто1атијош одраније, изгледадапотврђује

ДакиЈИ и ле™*»

г<гоис ^н западни извор. Наиме, хроничар Арнолдиз Либека. (+1212), мИи^Хелмолдову "Хронику Словена" довео до 1209. године, описује, гомеђу осгалог, и неке догађаје који су се у другој половини ХП века збили дуж Велике Мораве, и то дуж њене источне обале. Арнолда нам, иначе, неки истичу као првог хроничара који је у историји навео једно веће српско насеље - Равно (Ћуприја). Описујући догађаје који су се догодили за време ходочашћа саског војводе Хенрика Лава 1172. годи- не, хроничар наводи како су код места Равно, Срби отровним стрелама напали логор бискупа од Вормса. 46 Хроничар казује како су ходочасни- ци најпре намеравали да уђу у град, али српско становништво никако није хтело да их пусти. Ходочасници су били приморани да се улогоре у близини града, у једној долини крај бистрог потока. У ноћи су их, каже, напали Срби са четири стране и гађали отровним стрелама. Срби су их оставили на миру тек кад им је један немачки стрелац убио вођу, али су их сутрадан, кад су пошли даље, Срби дуто пратили тражећи прилику да их нападну. 47 Овај податак је свакако веома занимљив и важан, јер се поставља питање да ли је Срба било и пре Равног, што је врло вероватно. Чиње- ницаје да српско становништво није хтело да ходочаснике пусти у град и поред претњи Византинаца који су пратили поворку страних путни- ка. То нам указује да је српски живаљ био доста самоуверен, по свој прилици зато што се осећао јаким на својој земљи. Реч је о десној, источној, страни Велике Мораве, о подручју на којем су некада живели Трибали и на које нас упућује и Кекавмен говорећи о Србима према СавииДунаву. Као пгго је познато, описани догађај код Равног припада времену кад Немања, који је само коју годину пре постао велики жупан у Срби- ЈИ, ратује са Византијом и сређује прилике у држави и то далеко на Југозападу. Зато бисмо рекли да западни ходочасници 1172. године на >ом путу од Браничева, дуж десне обале Велике Мораве, нису угрожа- !ли ни Немању ни интересе српске државе, те не можемо ни да (омислимо да је Немања, или неко из његове породице, био у некој вези са српским нападачима код Равног и на правцу кретања ходочас-

ппа

46 2огап Копа&п&ктс!, Веи*всће КеиеђезсћгеПгапвеп В1>ег ЗегМеп ипЛ Моп*епеего, МВпсћеп 1960,11 (даље: Констангиновић) Ђ. Со. Радојичић, Путници кроз српске земље у средњем веку (према рукопису)

75

ника. Кретање западних витезова није било усмерено преко територи- је тада још увек географски доста ограничене српске државе на југозападу, чије је територијално ширење 70-тих година ХП века било управљено од Ибра, Ситнице и Дрима према западу а не према северо- истоку. Осим тога, веродостојни византијски писац Кинам казује да је око 1172. године дошло до једног сукоба Византије са Србима, а из једног другог описа стиче се утисак да је Немања баш у то време био приморан да у пратњи византијског цара иде чак у Цариград. Ту се као побеђени непријатељ нашао у царевој тријумфалној поворци и извесно време задржао у Цариграду. То је период владавине византијског цара Ма- нојла (+1180), кад Византија чврсто држи своје поседе све до Саве и Дунава До краја Манојлове владавине Немања је морао да мирује. Према нашем садашњем знању није познато да је на северу, па и дуж Велике Мораве, било неких мањих или већих поседа српских великаша који би потицали из тадашње српске државе, Србије. То не значи да око Велике Мораве, Ресаве и Млаве није било Срба, можда само још неорганизованих у неке јаче заједнице. У тим пограничним областима, дуж Саве и Дунава и на правцу значајне саобраћајнице којаје сувоземним путем повезивалаЦариград са Средњом Европом, Византија је све до пред крај ХП века успешно спречавала сваки покушај ослобађања, Можда се зато у том северном и североистичном пограничном појасу и према Сави и Дунаву, дуго није ни могао развити појам Србије као знак постојања неког политичког уједињења било у саставу тадашње српске државе или као самосталне

области. Упадљиве промене настају тек од 1183. године. Зна се да су те године "Угри и Срби као савезници упали у Византију и опустошили

Београд, Браничево, Ниш и Сердику

У борби против Византије Нема-

ња је успео да осигура својој земљи независност и да, на рачун Визан- тије, знатно прошири њену територију на истоку ијугу" 48 (подвукао Р. Н.). Дакле, тек после 1183. године Немања успева, макар и привремено, да прошири територију српске државе и према истоку, при чему се мисли и на североисток, на долину Велике Мораве и нешто источније. Није искључено да су Немањина освајања источно од Велике Мораве донекле била олакшана и чињеницом да је на том простору живело и српско становништво. Исто оно чији су стрелци 1172. године ометали западне ходочаснике да бахато прелазе преко земљеухојој суглавни етнички састав сачињавалипо свему судећи Срби. Оњимасе, текодтогвремена,почињесвсчешћсговоритииони се, теходхрајаУПвеха, постепеноухључујууисторијуСрбаисрпсхе државе.

48 Острогорски, 374

76

' ,'%, 1 I . ': ; ^: Ц I .•.•.,.--.:>- ,,. , ; ,
'
,'%,
1
I
.
':
;
^:
Ц
I
.•.•.,.--.:>-
,,.
,
;
,
;
,••'• •
'
^
'
'
•••<
,
,
'
I
'•
: / •
Ш
1 Ш Ц
;
|
.
.
,
Ж
:
-
ч,
!•
•-
.;
• I ; ;
^
, ;
: "":^.: I
^
,
:
|
I
;
1
.

План Ћуприје (ХУШ век). Најстарији део обележен са "Б" назван је Троја.

77

Да подсетимо још, да неки, на српско становништво у овом делу мисле и кад описују крсташки поход Валтера Убогог (>Уа1*ег Наће- шсћгз), који је још 10%. године повео неорганизоване крсташе-беску- ћнике. Приликом описа кретања ове необуздане масе дуж римског војног пута, у правцу Ниша, говори се о повлачењу успутног стано- вништва у шуме и на узвишења, при чему се мисли да је и овде реч о Србима, по свој прилици оним истим које Кекавмен налази у погра- ничном појасу према Сави и Дунаву, или оним Србима који ће седам- десетак година касније (1172) код Равног напасти ходочаснике у пратњи Хенрика Лава. Кад је Фридрих Барбароса водио дуж Велике Мораве крсташе трећег крсташкограта (1189-1191), Равно је, изгледа, још увек било у склопу српске државе. Јер, по речима савременог хроничара, Немања шаље у Равно своје великодостојнике да поздраве

Немања је у то

време био само тгцршв сотез 4е 5ета е* Сгааз1а (свакако Рашке). Немања ће Фридриху приредити величанствени дочек тек у Нишу, па не знамо

тачно зашто је слао својеплемиће башу Равно. Није лиРавно било тада на некој значајној граници, можда Браничевске области или је једно- ставно било значајно због раскрснице путева, који су се укрштали ту на прелазу преко Велике Мораве. У сваком случају Кекавменов помен Срба на домаку Саве и Дунава и Арнолдово објашњење о нападу срп- ских стрелаца код Равног, као и наговештај да су становници у време пролаза крсташа 1096. године кроз ове крајеве били Срби, као да недво- смислено указују на то да је дуж пута Браничево-Равно било српског Србије становништва и Рашке. и то врло дуго ван територије тадашње (Немањине)

цара Фридриха, тада најмоћнијег европског владара,

50

Ове осврте на помене Срба у североисточном делу данашње Србије учинили смо у жељи да некако повежемо све податке о Србима у изворима за које знамо и у којима се описују стања и збивања неколико векова после досељења Словена на Балканско полуострво, међу њима и Срба Наравно, основни повод за овај преглед јесу Кунстмаиови "дачки Срби". Ако Кунстман ове "дачке Србе" доводи у везу са Траја- новим пресељењем неких становника из Азије у дачко Подунавље у П веку н.е., овим освртом хтели смо да проверимо може ли се икако хронолошки оправдати претпоставка о постојању тих Срба, или било којих, на домаку Дунава од другог века н.е. све до завршетка сеоба Словена на Балканско полуострво, па и неколико векова касније. Мада Кунстманова примедба о "дачким Србима" и после овога остаје као тема за размишљање о могућем постојању једне групе Срба у нека- дашњем дачком Подунављу још пре доласка Словена на Балканско полуострво или барем од VI или УП века н.е., покушаћемо у даљем

49 Константиновић, 11

50 Исто, 12

78

И сва србска идолу служаше Дагону

разматрању да се већ сада приближимо неком решењу које би на< убедило да је Срба било у некадашњем дачком Подунављу ако не пр< оно барем од доласка Словена на Балкаи до укључивања овог подручјг у средњовековну српску државу и касније у Србију.

У овомразмишљању иразматрању идаље ћемо морати да се задржа- вамо највише на хронолошком усклађивању оскудних и јако нејаснш података имајући стално у виду помене Срба било код византијскш хроничара или код западних писаца. Из досадашњег увида стекли смс утисак да постоји неки континуитет у тим поменима; чак нам се чинн дасе помениСрбаунаведеним изворимаX, XI иХП векаодносе безмалс увек на исти простор, на подручје ближе Сави и Дунаву, особито Дунаву. Дакле, да наставимо са размишљањем о томе да ли нам постојећи извори и подаци у њима дају за право да се смелије определимо за закључак да је Срба у Подунављу било и пре укључивања тог простора у средњовековну српску државу. Ако се Срби нису задржали у овостра- ном дачком Подунављу и Поморављу још приликом досељавања у VI или УП веку, или приликом покушаја да се из Сервије (Србице) у Тесалији врате у земље из којих су дошли, постоји вероватноћа да су се неки делови Срба ту каселили приликом доласка Ободрита (Або- дрита), Љутића и можда мањих група полапско-прибалтичких Сло- вена међу којима и оних из данашње северозападне Пољске. Не знамо тачно кад је започето насељавање ових Словена (и Срба) из групе Зшадних Словена, али је, по свему судећи, завршено до краја УШ века Јер, имамо поуздане податке да су почетком IX века били у Поморављу и некадашњем дачком Подунављу. С обзиром на тврдњу бројних исто- ричара и филолога да су Срби (и Хрвати) на Балканско полустрво дошли као део Источних Словена и то махом преко данашње Румуније не би требало искључити могућност да су се у Подунављу задржали и неки Срби из те групације. Ако искључимо претпоставку да су се ту задржали неки делови из тесалске Сервије, не видимо са које би друге стране Срби могли доћи у Поморавље и Подунавље осим са севера и северозапада или са североистока. Али, ако су икада постојали, "дачки Срби", нису морали доћи ни са севера ни са северозапада. Уонострану или овострану Дахију могли судоспети много ранијс и то из правца т којег су наилазили и давнашњи походиразних народа у Трахију илиу европсху СкитијуиСарматију. Уосталом, ако нам је много шта из раније историје Срба у Помо- рављу и Подунављу још увек неизвесно, чини нам се, да поновимо, да то давнашње време постаје ипак нештојасније поменом Кекавменових Срба уз Саву иДунав у XI веку. Ако знамо да од IX до XI века није било никаквих значајнијих сеоба, нити мањих кретања, можемо, рекли би- смо, с правом тврдити да су Кекавменови Срби из XI века тамо били и у Xвеку. Тако би се успоставила некавеза, макар и сасвимтанка, између оног времена кад су Срби дошли заједно са другим Словенима (VI, VII

79

век) и XI века у којем нам савремени хроничар јасно указује на посто- јање Срба и у северном делу Балканског полуострва. Кекавмен није имао никакав посебни разлогда баш Србе помене као становнике близу Саве и Дунава Било би необјашњиво кад бисмо помислили да их је измислио или побркао са неким Србима негде далеко на југу. Да Кекавмен није измислио Србе у Поморављу и Подунављу потврђује нам, као што смовидели, један хроничар из сасвим другогкрајаЕвропе, Арнодц из Либека Кад су домороци напали логор ходочасника код Равног (Ћуприја), вероватно су западњаци већ знали кроз чију земљу пролазе, а то су могли сазнати и од Византинаца који су их пратили. У сваком случају Арнолд није имао никаквог разлога да нападаче назива другачије него онако како су они сами себе називали. Да ли из огорчења и мржње или из неког другог разлога западњаци су нападаче, нази- вајући их Србима, описали најцрњим бојама. Међутим, док се на том простору према Сави и Дунаву, како наслу- ћујемо, донекле може назрети некаква веза између Срба УП и Срба ХП века, још увек смо немоћни у тражењу везе између "дачких Срба" и оних које некако прихватамо као становнике доњег Посавља, Поду- навља и Поморавља Мада нас Кекавмен уверава да Срби у његово време

(XI век) живе тамо где су раније живели Дачани и Беси, ипак нам доста смета ознака "дачки" за Србе, јер није свеједно да ли је реч о Дакији од пре 264. године, пре Аурелијанове реформе, или после 264. године кад Римљани препуштају онострану Дакију и јужно од Дунава организују

двеДакије:Приобалну(Шрепзм)иСредоземну(МееШеггапеа).Овадру-

га је делимично захватала и подручје некадашњих Беса, што у овом случају није без значаја Ипак, чак да је Кунстман у праву кад мисли да су "дачки Срби" у ствари досељеници из Мале Азије, које је, наводно, Трајан довео и после освајања Дакије (107) ту населио, ми о њима не знамо ништа од почетка П века, то јест од наводног досељења, до почетка УП века, до масовног наиласка Словена То је читавих пет стотина година, што за наше питање није мали период. Можемо само да претпоставимо да су Римљани, кад су 264. године напустили онострану Дакију и за владе Аурелијана основали јужно од Дунава већ поменуте две Дакије, за- једно са једним делом осталог становништва преселили и "дачке Ср- бе". Кад би заиста тако било, тиме бисмо временску разлику између другог и седмог века скратили за нешто више од сто година и свели временску "празнину" на четири стотине година, Ако се сада још сетимо да Псеудо-Цезарије помиње неке Словене као Подунавце (и Фисонце), и то почетком V века, што значи да су ту могли бити и у IV веку, а можда и раније, онда бисмо поменуту временску "празнину" између Трајановог времена и почетка УП века свели на само 150-200 година Овде не треба заборавити ни оних 25 словенских племена у Тракији које помиње Хоренски. Невоља је ипак не само у томе што

80

и. сва срОска идолу служашс дагону

нисмо сигурни у постојање "дачких Срба", већ и у томе што још увек немамо поуздано објашњење ни заПсеудо-Цезаријеве Словене (Скла- вине) и, уз њих, за Фисонце. Ко стоји иза имена Склавина у IV и V веку? Наукајошније објаснила како су туииз чега настали Словени, нигде се и на који начин појавило то име. Да ли је довољно само што знамо да су се Срби касније иашли у саставу Јужних Словеиа па да сматрамо да су они одувек били саставни део опште словенске групације? Сигур- но да није! Питање генезе Словена једно је од бројних нерешених проблема у вези са настанком европских народа. Такоје и са проблемом Срба. Јављају се на простору од Кавказа до Лабе и од Балтичког до Јегејског мора, али и сувише касно да бисмо из помена њиховог имена у то време могли нешто поузданије да закључимо о њима у раздобљу пре документовано утврђене појаве њиховог имена, То раздобље мора- ло је трајати вековима, чак и далеко пре почетка наше ере. Због те превелике неизвесности сваки помен српског или словенског имена пре доласка Словена на Балканско полуострво привлачи пажњу, ма колико нам време кад се помиње име или простор на којем га налазимо изгледали на први поглед магловити и тешко прихватљиви. Боље је, ипак, покушати, колико је могуће више, него због дубоке сумње оду- стати одбило каквогпокушаја. Веомамало знамо о постанкуевропских народа, као и оних на домаку Европе, у првом миленијуму пре наше ере, а много шта нам је непознато и у неколико првих векова наше ере. Процес образовања већих етничких група, њихово првобитно језгро и њихово развијање и територијално ширење, особито у току кретања, још увек је само у области теоријских претпоставки. Ниједна научна дисциплина сама, својии средствима и мстодама сазнања, није у стањуда нам пружи очекивано решење. Зато, да поновимо, немојмо ни Кунстманове "дачке Србе" одбацити као плод маште пре него што утврдимо да је заиста тако. Тачно је да се уз наведени податак Карло- вачког родослова "и сва србска идолу служаше Дагону" може поста- вити веома много питања, али је и то боље него, као што је до сада било, једноставно изоставити ту вест као безвредну. Писцу ове књиге се чини да и досадашња размишљањауказују да постоји нека нит, макар не увек повезана, која наговештава да се свестранијим и подробнијим истра- живањима може доћи до макар још неких нешто јаснијих резултата. Да бисмо, међутим, будућим истраживачима колико-толико ола- кшали у размишљањима о вредности или невредности података о "свој србској" и идолу Дагону чини нам се да већ сада морамо покушати да сазнамо шта се све још може рећи о оним занимљивим записима старих српских родослова и летописа; да видимо имају ли те вести какве везе са белешкама наших старих извора у којима стоји да је Немања преко Техомила, Чудомила и Беле Уроша био у сродству са Лицинијем, зетом Константина Великог. То нас посебно занима због Лицинија за кога се каже да је био пореклом Србин из Дакије, а ми смо

81

Реља Новаковић

већ толико пута спомињали Дакију настојећи да нађемо неки траг о постојању Срба у Дакији у неко рано време. Наравно занима нас и чија је уопшта била идеја да измисли такву родбинску везу. То нас занима утолико више што сматрамо да ово питање у нашој историографији није довољно обрађено и што смо убеђени да због тога постоје извесне заблуде кад је реч о пореклу неких података и тумачењу значења поје- динихвести. Због велике хронолошке разлике између Немањиног времена (ХП век) исмртиЛицинијеве (325), као избогдругихзасаданеобјашњених појединости, неопходно је објаснити како су настале поједине очиг- ледне заблуде и установити има ли ипак у свему томе нечега што је везано и за основну тему ове књиге. У одељку наших старих извора у којем су вести о сродству Немањином са Лицинијем, у недостатку правог решења, у нашој литератури се те тобожње сродничке везе тумаче углавном као жеља неког непознатог састављача да што више уздигае углед Немање као родоначелника владајуће династије у срп- ској држави и истовремено заштитника хришћанске вере у земљи. Због тога је изабран Лициније зет Константина Великог, цара са којим је 313. године издао Милански едикт, којим се хришћанство проглашава дозвољеном религијом у римској држави. Чини нам се, међутим, да постојећим тумачењем тобожњег сродства Немањиног са Лицинијем није све речено. Вероватно је да ћемо праву истину тешко сазнати, али нам већ сада изгледа да у постојећим тумачењима овог питања има неких појединости које нису уочене па нису ни решаване, а има и таквих питања која се намећу не само збогНемањиног нерасветљеног, тобожњег, сродства са једним римским царем, већ и у вези са Кунст- мановим "дачким Србима", а врло је вероватно и са Дагоном и навод- ним прапретком Срба - Сером. Чак нам се чини да осврт на овај проблем није наодмет и због свега што је досад речено о поморавским и подунавским Србима. По ономе што се у историји зна и узима за истинито Лициније (око 250-325), по рођењу Дачанин, године 308. постао је савладар цара Гале- рија. Кад јеЗН-312. дошлоу царевини до унутрашњих борби Лициније је поделио власт са Константином тако да је Константин управљао западним делом, а Лициније источним и северним делом царства Убрзо по заједничком проглашењу Миланског едикта (313) Лици- није, који је био ожењен Константиновом сестром, је у свом делу царства почео да. прогони хришћане. Дошавши тако у сукоб са Кон- стантином претрпео је више пораза. 324. године био је заробљен и ускоро погубљен (по некима у Солуну 325. године). Кад је Љуба Стоја- новић у уводу свог капиталног дела "Стари сргожи родослови и лето- писи" дао опште напомене о родословима, под насловом "Текстови међу собом и према првобитном", поводом вести о Лицинију рекао је ово: "Почетак (бр. 1) гласи: Тлагољут истини списатеље јако Лики- (ни)ју Србину бити родом, Јелину мудрованијем, и вса српска идолу

82

И сва србска идолу служаше Дагону

служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се; от Сера же Србље'". Ово има само у Карловачком, а ја бих рекао, каже даље Љ. Стојановић, "да је била и у орипшалу, јер се згоднијим речима, којима се ауторитетом 'истиних списатеља' (а у самој ствари - као што ће се ниже видети - ауторитетом Зонарина преводиоца) утврђује истини- тост Дака и Срба и Ликинија као Србина, није могао почети спис коме је главни задатак и био да Србина Немању доведе у сродство са првим хришћанским царем преко зета му Србина Ликинија Ако је то пре- писивачев додатак, може му се само честитати". 51 Кад је мало даље Љ. Стојановић говорио о писцу родослова навео је најпре мишљење Ст. Новаковића: "Ст. Новаковићје рекао даје довођење племена Немањина од цара Константина преко зета му Ликинија Србина 'могло изаћи из оне исте средњевековне тежње која веже све и сва за хришћанство и

шта више могло би се помислити чак и то, да друга

глава осим Константинова и није могла онако шта мислити. У таком случају још би могло бити питање шта је Константин (Филозоф) написао прво, да ли тај родослов српски владалачке куће свога времена или живот Деспотов" (81агше К, 65,66). Уз ово Новаковићево мишљење Љ. Стојановић додаје "И ја мислим даје така идеја могла понићи само у глави Константиновој, а на питање шта је прво написао, одговорио бих да је прво написао родослов, али не онај кратки у Житију већ опширан, од кога имамо прераде у пет редакција, па је из њега доцније направио извод и унео у Деспотово Житије . Као што је познато, Љ. Стојановић је скупио и штампао наше старе српске родослове и летописе који су до његова времена пронађени и о њима је дао за сада најисцрпније и најбоље коментаре. Све то, ипак, ни издалека није оно што домаћи родослови и летописи заслужују као својеврсни извори за књижевност и историју српског народа. Много шта је у нашим родословима и летописима остало нејасно, необја- шњено. Има доста бележака чије порекло не знамо нити нам је јасан њихов смисао. Рекли бисмо да је једна таква белешка и она о пореклу Немањине породице од Србина. Ликинија, уосталом као и она о идолу Дагону и родоначелнику Срба - Серу. Објашњење Ст. Новаковића и Љ. Стојановића за Немањино порекло да је то израз "средњевековне те- "

жње која веже све за хришћанство и његове знаности

убедљиво. Пре свега, не знамо ко је први записао тај податак и када. Не знамо сигурно ни из каквих је побуда записан, али у сваком случају

чудно звучи довођење Немање као организатора и заштитника хри- шћанске цркве у својој земљи, па и прогонитеља богомила, у везу са Лицинијем који је у историји познат као отпадник од те исте цркве, као идолопоклоник и непоколебљиви прогонитељ хришћанства у земљи

његове знаности

није довољно

51 Љ. Стојановић, XVI

52 Исто, ХХХШ

83

геља новаковић

којом је управљао, између осталих иуПодунааљу. Не верујемо да би неко иоле упућен, а камоли Константин Филозоф, у жељи да истакне Немањину приврженост цркви и уздигае углед његове породице, као претка изабрао баш Лицинија, општепознатог прогонитеља те исте вере и цркве. С обзиром на чињеницу да су родослови и летописи настајали у крилу манастира и цркава, сигурно је да се из црквених списа и књига и до времена Константина Филозофа добро знало о Јермилу и Стратонику, које је Лициније мучио, наводно, по некима, у Београду, док Карловачки родослов има: "Прежде сего мучи светих мученик Јермила и Стратоника, јесте сивДагониблт Исгра (Дунава), и иних многих. 53 Тај догађај који се десио у IV веку није могао записати ниједан домаћи хроничар, јер се у то време Словени нису још масовно ни налазили на Балканском полуострву, нити су за такве вести били заинтересовани пре примања хришћанства (свакако после УП века). Упадљиво је да и неки други родослови помињу мучење хришћана указујући да је то опет било негде на Дунаву. Тако родослови Загре- пски, Пајсијев и Врхобрезнички бележе: "и бивше јему (то јест Лици- нију) на реце Дунавсцеј и мучи ту Јермила и Стратоника и иних множество". То што родословци истичу "бивше јему на реце Дунав- сцеј" можемо да протумачимо као да је реч о подунавским земљама, пре свега оним главним којима је Лициније управљао, дачким, овостра- ним. Овде морамо да подсетимо да уз те исте податке, које сигурно није забележио ниједан домаћи хроничар, стоји да је Лициније био Дача- нин пореклом, па нам утолико разумљивији постаје и онај део белешке где стоји: "јеште си в Дагони близ Истра". Да не заборавимо, уз то, да тај исти родослов почиње са подацима о Ликинију родом Србину и о Србима ("вса србска") који су служили идолу Дагону и да се због тога називају и Дагони и Даки и да су од Сера Срби. Али о Лицинију као Србину читамо и у додатку Пајсијевом тексту у којем је почетак очиг- ледно сличан тексту у рукописном Зборнику манастира Никољца и у Бранковићевом летопису, само што је у вести о Јелену и Јелади краћи. Ево шта стоји у додатку уз Пајсијев текст о Србима и о Лицинију:

" Јеште по раздељенији језика именовани сут Србин от некоего Јелена, иже Јеладу насели, и в стлпотворении размешени бише језици, и отоле прозва се Србин, и отоле мимошдшу много лет, Аугуст цар. При сем роди се Господ наш Ји. Хс. Просфте в христијанстве благочствии цар Константин. Ликиније же Србин бе . Најзад, Срби се уз Дакију помињу у још једном тексту, у Цетињском летопису, иначе веома обавештеном: "Си светии Симеон утврди православије в земли Далма- тије, Дакии, глогољемих Србљ, и јереси потреби". 56

53 Исто,10

54 Исто,2

55 Исто,40

84

И сва србска идо л у служаше Дагону

Каоштовидимо,имадостаразлогадасеоДагону,Дакији,Лицинију и Србима у нашим старим родословима и летописима и више и све- страније поразмисли него до сада. Према оном што сада знамо о наве- деним подацима не можемо рећи ништа поуздано, али можемо покушати да из свега са чиме располажемо створимо слику која би нам била колико-толико јаснија од ове коју за сада само назиремо. Посебно бисмо желели да сазнамо могу ли се ове вести у нашим старим руко- писима довести у везу једне с другима и колико се ове вести у тим рукописима могу доввсти у везу са закључцима о географском по ложају Срба у Подунављу до којих смо дошли читајући казивања страних хроничара који помињу Србе у близини Дунава од X до ХП века. Прво што нас у вези са наведеним подацима о родословима и лето- писима интересује јесте хо је био првобитни састављач поменутих података, кад су типодацизабслежениигдс сунастали? Кад се у вези са старијим вестима у нашим раним рукописима говори о изворном тексту, наши истраживачи се обично позивају на Зонару који је на- писао "Општу хронику која обухвата време од стварања света до 1118. године". Што се тичевредности његове хронике она је, каже се, "у томе

данас делом изгубљених изво-ра". 57

што је користио

Ова напомена да је Зонара за своју хронику могао користити велики број старих, изгубљених рукописа за наше питање може да буде од великог значаја, јер су се у неким од тих рукописа могли налазити и подаци о Лицинију, Дагону, Дагонији, Дакији, Серу и Србину. Вер- ујемо да ниједан од тих података није забележио неко од домаћих писмених људи. Кад су се те вести појавиле у српској држави морало је проћи много векова од времена којем горњи подаци припадају. Ако је Зонара живео претежно у првој половини ХП века и своју хронику довео до 1118. године, онда су његови изворници могли бити само из XI, X и из још ранијих векова. Било би јако важно кад бисмо могли нешто више знати и о садржајима тих рукописа. Јер, ако је у њима стајало све оно о Лицинију, Дагону, Дакима, Серу и Србину, онда је до могућег, раног састављача хронике у којој је Лициније био записан као Дачанин и Србин, могло проћи само неколико векова, а то је временски распон у којем је традиција могла бити сасвим добро сачувана.

велик број старих,

56

Исто, 67 Ако смо правилно разумели тумачење Ђ. Сп. Радојичића излази да у једном родослову, нађеном у Софији, за Ликинија стоји: "И цар Искленин". Ако би "Искленин" значило "Словенин" и акоје податак веродостојан, онда бито сигурно. билозначајноудаљимтумачењимародословнихвестиповодомпоменаЛикинија (Ђорђе, Сп. Радојичип, Из старе српске подунавске књижевности и писмености, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, књ. Ш. Нови Сад 1958,160).

57

Византијски извори, Ш, 245

85

ГСЈ»-Л поваковић

Шта даље може да буде значајно: Зонара у првој половини ХП века није морао имати никаквог посебног интереса да баш српског владара и Србе веже за Константиновог зета Лицинија Напротив, борбе које је Византија од почетка IX века водила са Србима не би ли их опет приморала на покорност нису могле изазвати никакву жељу неког византијског хроничара да те исте Србе доведе у везу са Константином Великим и његовим зетом Лицинијем. Та вест о Лш&нију као Србину, о Дагону, Дакима (Дачанима) и Серу моралаје бити негде записана пре него што су Зонарини претходници, а и он сам, почели писати опште историје и хронике свога времена. Опредељујући се за овакву могу- ћност рекли бисмо да се ауторитет "истиних списатеља" не односи на ауторитет преводилаца Зонариног дела и чини нам се да је тешко бранити мишљење Љ. Стојановића кад каже да "се згоднијим речима,

утврђује истоветност

Дака и Срба и Ликинија као Србина, није могао почети спис коме је главни задатак и био да Србина Немању доведе у сродство с првим хришћанским царем преко зета му Србина Ликинија. Ако је то пре- писивачев дометак, може му се само честитати". Овде ваља најпре утврдити чињеницу да у Зонарином рукопису није могло уопште бити речи о Немањи, који је до 1118. године могао имати, по некима, само шест-седам година. По некима до те се године није ни родио, па се у то време није могло ни наслутити какву ће улогу имати у Србији. Према томе, подаци о Лицинију као Србину, о Дагону, Дакији (Даго- нији) и Серу могли су се налазити само у неком рукопису старијем од Зонариног, а том безименом састављачу не можемо никако приписати жељу да уз те податке веже Србе у Византији, а још мање да са њима доведе у везу Немању. Сами наведени подаци су могли постојати још много раније, али идеја да се они доведу у везу са Немањом и његовим пореклом моглаје пасти наум само некоме далеко после смртиНемањ- ине, можда тек негде крајем ХШ или у XIV веку, мадајеуопште несхва- тљиво да било ко од српских хроничара из времена Немањића НемањинопорсклодоведеувезубашсаЛицинијем, поготовушто су тихроничари свакако билииз цркв.енихредова. Зар Немашц који је у својој земљи прогонио богомиле, подизао манастире и са својим сином Савом радио на организовању и учвршћивању хришћанске цркве у српској држави, да води порекло од Лицинија, жестоког и немило- срдног прогонитеља хришћана у свом делу царства! Тешко је и поми- слити да би тако нешто за Немању написао и Константин Филозоф, коме се приписује родослов уз Деспотово Житије. Но, чињеница је да се у већини наших старих родослова налази управо такав податак. За сада није установљено ни када се тај податак први пут појавио ни ко га је забележио.

којима се ауторитетом 'истиних списатеља'

86

И сва србска идолу служаше Дагону

Упадљиво је, међутим, да у белешци о пореклу Немањином постоји једна очигледна хронолошка бесмислица. Велики је хронолошки раз- мак између података о смрти Лицинијевој (325) и појаве Беле Уроша, тобоже сина Лицинијевог, и сестре Цара Константина Великог. За Белу Уроша стоји да је одмах по очевој смрти побегао на запад, у Захумље, док Бранковићев летопис има: "Гие11 ш СоШат (еггат, е1 т<1е уеш1 ш Зепгаат, Пшрте гедпауЦ;; е1 шДе ехри!зш Ди* а Ви1§апа5 ГтрегагогЉиа,

. би у вези са овом вешћу могло бити и како је до ње дошло, пада нам на ум помисао да јс у нском првобитном рукопису, који није имао никаквевезе санашимдомаћимзбивањима, смрћуЛицинијевомбила завршена или читава хроника илиједан њеи део. У сваком случају, понављамо, одељак у нашим изворима који почиње са Бела Урошем не може имати никакве везе са прстходним текстом у којем се помиње Лициније. Одељак који почиње са Бела Урошем могао је написати само некидомаћи писменичовек, вероватно калуђер, којије по можда већ постојећем узору желео да састави родослов владајуће династије Немањића. Утомпрвобитномродослову српскединастијеНемањића није могло бити никаквог извођења Немањиног порекла од Лицинија, Тај домаћи рукопис, родослов, могао је почети од Беле Уроша, вероватно некогугледногилинајуглсднијегпретка Немањи- непородицс, когаје традицијајасноупамтила. Упадљиво је да готово у свим нашим рукописима тај део почиње са: "Сиа видев син его Бела Урош", (Бранковићев има "М ујЛепв Ве1а 1Јго8 Гир* ш Со(ћ1ат »еггат "), папретпостављамодајепреоваквогпочетха, којијеврло чудан, морао постојати неки текст, који је изгубљен, па је хроничар, немајући никакведругсподаткеопрецишБеле Уроша, аимајућиурукаманеку византнјску хронику хоја се завршавала смрћу Лицинијевом, једно- ставно на тај завршетак прикључио Белу Уроша уз Лицинија, пого- товукадјспрочитаодајсЛицинијебио Србин. Дакле, не могавшида "

Размишљајући шга

Лцр* дие т весигат Ргоушгаат <11с1ат 2асћи1пиат

ово "Сиа видев

наслони на нешго што се збивало у домаћим окви-

рима, хроничар је Бели Урошу приписао да је видео смрт Лицинијеву. Такоје, каконамсе чини, дошлодомеханичкогсастављањадваруко-

писаразличитогпорекла и сасвим различите наменс. То су, по свој прилици, првобитно биледве целине које сукасније преписиване и чији су садржаји мењани било додавањем или одузимањем неких појединости, те су тахо настајале различитс редакције првобитних текстова. Ако овако гледамо и тумачимо постојећеродословне и лето- писачке белешке одКонстантинаиЛицинијадо крајаНемањинедина- стије, стичемо утисак да наши, домаћи хроничари, нису ни имали

58 Љ. Стојановић, 279

87

намеру да хришћанског владара Немању доаеду у везу са прогони- тељем хришћана Лицинијем. Убеђени да је овако било предложили бисмо да се будући истра- живачи наших родослова посебно задрже на овом мишљењу Љубе Ковачевића:" Ја бих рекао, да је Константин (Филозоф) затекао у Срби- ји утврђено мишљење о пореклу Немањином од "Србина" Ликинија и сестре цара Константина, које он, као странац, није хтео, а можда ни смео да одбаци", али вреди имати у виду и ово што каже Љ. Стојановић:

"Исто тако мало је вероватно да је у народу било икад успомене на Ликинија, јер што се у народу зна за цара Константина, то је ушло из црквене књижевности, а одатле можда и врло помућена успомена на цара Дукљана и Дуклијана". 59 Ако смо у праву са нашом претпоставком о невештом спајању два рукописа сасвим различитог порекла, једне хронике (византијске), која се у некој редакцији завршавала смрћу Лицинијевом, и другог чисто српског, који је (можда без оригиналног почетка) почињао са Бела Урошем, по свој прилици неким претком Немањиним, онда се не може уопште рећи да су састављачи наших старих родослова и летописа свесно изводили порекло Немањино из брака сестре цара Константина и његовог савладара Лицинија. Чини нам се да је та велика заблуда настала због још увек недовољно проучених наших старих родослова и летописа. Чудноватоје дасе нико није запитао како је могуће да домаћи састављачи, хроничари, махом црквени људи, изразито хришћанском владару Немањи директног претка траже у изразитом мучитељу хришћана - Лицинију. Да поновимо, сва заблуда отпада ако у нашим домаћим рукописима издвојимо одељак о Бели Урошу и посматрамо га као почетак једне сасвим независне хронике српских владара чији је састављач, можда и не знајући за претходно стање, започео хронику, односно родослов, оним што је до његовог времена било записано, сачувано или по традицији познато. Тај руко- пис је, било преписивач сам, или неко после њепу уклопио у већ постојећухроникукоја није имала никаквевезе са хроником српских владара. из Немањине породице. Размишљајући и даље у овом смислу можда бисмо могли рећи да је сасвим могућно да се неке заблуде око Лицинија и Беле Уроша могу већ сада отклонити. Слутња да белешка у нашим старим родословима и летописима, која почиње саБелом Урошем, ие може имати иикакве везе са оригиналним рукописом неке опште хронике, латинским или грчким, као да се обистињује и оправдава увидом у текст који се, на латинскомјезику, налази уз Пејачевићев рукопис Бранковићевоглето-

59 Исто, XIV

88

]& сва сроска идолу служаше д агону

писа. Тај текст није штампан ни у Кукуљевићевом издању Бранко- вићевог летописа (АЉћг Ш, Загреб 1854) ни у издању Љ. Стојановића (1927), већ тек 1960. (Р. Новаковић, Бранковићев летопис). Овде не можемо улазити детаљно у питање како се тај део о Лици- нију нашао на оном месту уз рукопис Бранковићевог летописа, јер је то посебан посао, већ само да укажемо на могућност да је та белешка о Лицинију могла ући у неки првобитни рукопис општег дела, касније изгубљеног, из којег су у своје време домаћи родословци преузимали оно што им се учинило да може да послужи као увод у домаћу историју. Осим тога, чини нам се да из овог, да кажемо, додатка уз Бранковићев летопис можемо да наслутимо и ко су "истини списатеље" којима наши стари хроничари приписују вест о Лицинију као Србину, о Дагону, Дакији иСеру. Уз кратке податке о Лицинијуи уз описдогађаја у вези са сукобом између Константина и Лицинија, непознати саста- вљач ове белешке позива се на неколико класичних писаца које је састављач Карловачког родослова претворио у "истине списатеље". Према стилу и садржају ове белешке, у ствари краћег описа збивања последњих година живота Константиновог савладара Лицинија, као и према старијим писцима на које се састављач овог описа позива, јасно је да је тај кратки животопис Лицинијев могао написати само об- разован човек; да ли још гроф Бранковић или можда пре Пејачевић? Сумњамо да би то могао да напише неки домаћи састављач родослова или летописа пре XVI или ХУП века Прочитавши рукопис Бранко-

вићевог летописа, вероватно док је још био на српском језику, и то ону кратку белешку о Лицинију, која на латинском почиње: "Глсшшз ћађепз

писацје сматрао да о Лицинију треба

да се зна много више. Као добар зналац савремених извора узео је да о Лицинију напише мало опширнију белешку, којој је дао наслов: "Ђе

1лсш1о ех Радго шЛа зесцаепИа" и под тим насловом је поменуо неколико писаца међу њима и Кедрена. 60 Тај састав је на одговарајућем месту унео уз текст Бранковићевог летописа, паралелно са основним тек- стом, али без икаквог објашњења. Да ли је тај састављач запазио да се белешка о Лицинију у Бранковићевом летопису много разликује од онога што је он о Лицинију сакупио од савременика? Не знамо. Али чињеница је да је без икакве примедбе оставио онај део где се у летопису као син Лицинијев помиње Бела Урош. Ипак, тај анонимни састављач помогао нам је да закључимо, или барем да смелије пре- тпоставимо, да су домаћи састављачи родослова и летописа као узор имали и неки текст у којем су уз Лицинија стајали и сви подаци који су ушли у Карловачки родослов (Лициније Србин, Дагон, "сва србска",

Сопз1апШи зогогет ш сошидет

",

Сер).

60 Р. Новаковић, Бранковићев летопис, Београд 1960,38-41

89

гељановаковић

На жалост, нису нам доступна сва дела писаца који се помињу у овом додатку Бранковићевог летописа о Лицинију. Зато не знамо да ли се и у њиховим списима, или само у некима од њих, налази и неки од наведених података из Кар ловачког родослова Из овог описа Лицини- јевог живота потврђује се, барем, што смо и знали да се сии Лицинијев није звао Бела Урош већ, као и отац, Лициније ("сопвШш* и* ПШ Соп- а1апШи Спззгаз еЛ, Сопз<;ап1ши8 Шшв диодие 1лсши 1лстшв саеаагев Негеп4"). Из истог додатка видимо да се Лициније оженио Константиновом сестром Констанцијом 313. године, да је последњи сукоб између Кон- стантина и Лицинија био 323. и 324. године и да је 325. Лициније био погубљен у Солуну или код Солуна (арш! Тћева1ошсат). Тиме се овај наслов о Лицинију завршава, а наши родослови однекуд уносе најпре вест да је Лициније са Константиновом сестром добио сина који је имао белу косу па су га због тога назвали Бела Урош. После тога у нашим рукописима најчешће одмах стоји како је Бела Урош, кад је видео да је Лициније погубљен, побегао на запад. Кад мало пажљивије упоредимо текстове о Лицинију и Бели Урошу у нашим родословима и летописима са оним додатним текстом о Лицинију уз Бранковићев летопис, састављеним на основу казивања више старијих писаца, запажамо да има доста неслагања не само у односу на онај додатак уз Бранковићев летопис, него и на текстове појединих других родослова. Из тога би се могло закључити да је мождапостојаоинекирукописзакојиминезнамоида сууњему, или увишењих, постојалинекиподацикоје сунашисастављачиузимали према свом нахођењу. Да поновимо: не верујемо да је неко просто измислио све ове пода- тке о Дагону, Дакији, Дагонији, Серу и др. То нико од домаћих саста- вљача није могао измислити. Све то могли супрочитати самоунеком рукописуилиунекимрукописима, које су састављалиписци, римсш илигрчки, упрвимвековима наше ере. За нашу историју, а посебно за настанак наших старих рукописа, било би и занимљиво и корисно истражити у којим се све старим рукописима налазе оне вести које нису домаћег порекла а ушле су у различите редакције наших родо- слова и летописа. Утисак је, за сада, да иза највећег броја тих зани- мљивих бележака стоји историјска основа. Уосталом, ако се нама чини да у поменутим белешкама има истине, ипак остаје питање: ко је Лицинија прогласио Србином и зашто? Ко је записао да је сва српска служила идолу Дагону и да се због тога називају и Дагони и Даки и да су Срби од Сера? То заиста не може да има никакве везе са српским хроничарима Али, ако су те вести записали било рани византијски или још пре неки старији писци, који се још у своје време позивају на "истине списатеље", онда горњи подаци заиста заслужују посебну пажњу, па чак ако је у питању и неко невешто етимологизира- н>е. Опет нас занима откуда да ти рани "етимолози" баш све ове појаве

90

И сва србска идолу служаше Дагону

вежу за Србе, и Дагона, и Даке, и Лицинија и Сера? Икако тода нас све то води баш у источно Подуназље, куда нас упућују и неки каснији византијски и западни хроничари, и, уопште, заштоје све то некако усмерено према истоку? Зашто нас баш иишта од горњих вести не води према другим Србима, према онима међу којима је настало језгроране српске државе? Сетимо се да и Бела Урош по смрти Лици- нијевој бежи на запад, значи са истока. Тражећи неко прихватљиво решење претпостављамо да је прво- битни састављач све то записао независно од тога шта ће се касније десити, да ли ће се и где појавити Срби са својом државом. Не би било разумљиво веровати да, на пример, Византинци горњим подацима желе да баш своје упорне противнике Србе доведу у везу са неком старом владарском кућом, па макар то био и прогонитељ хришћанства Лициније, зет прослављеног владара Константина. По свој прилици горњи подаци су, уз помен Лицинијевог имена, били записани у прво- битном тексту, можда на латинском или грчком језику. Кад је почело превођење на црквенословенски или српски језик та нова врста писа- них споменика добила је наслове: "Историја в кратце о србских цареј" (Карловачки родослов), "Родословије светих ктитор и господ србских" (Загрепски), "Сказаније в кратце о србских господах" (Врхобрезнички), "О родословији же слово" (Константинов), Тодословије србских гос- под" (Ћоровићев) и сл. Већ по насловима наслућујемо да су им саста- вљачи давали називе доста произвољно. Ти наслови не одговарају потпуно ни садржајима рукописа, јер готово сви родослови имају на почетку део о римским владарима, што само по себи указује на стране изворнике општег дела, а то је важно због податка који се у нашим рукописима налазе испред одељка о Белом Урошу. У овом смислу рекли бисмо да је посебно интересантан Ћоровићев родослов. Он у тексту има два наслова Најпре, "Родословије српских господ", где почиње са Белим Урошем, а завршава смрћу Немањином. Други наслов гласи: "Ородословију српских господ" и ту опет почи- ње са Белим Урошем, а завршава са књегињом Милицом, Стефаном, Вуканом и Добровојем, уз ову напомену на крају: "Сиј родослов исписа свети Сава в жите својем. И тех светих молитвам(а), Боже помилуј нас, амин". Одмах је упадљиво да је овај родослов најближи нашој пре- тпоставци да је постојао нехи рукопис у којемје био сачуван само родослов домаћих владара, српских, а који је неком приликом при- кључен уз рукопис неке опште хронике без икакве суштинске везеса

Све говорида у Ћоровићевом родослову

назиреморукописнајближипрвобитномродословусрпскихвладара. Он не почиње онако како почињу сви остали прелазећи са Лицинија на Бела Уроша. Међутим, ако је свети Сава имао икаквог удела у састављању овог родослова могао је записати само оно што се десило за време док је он био жив. Према томе, отпада напомена да је свети

техстом српских рукописа.

91

^^^^^™

Сава написао цео родослов. Сам за себе не би написао "свети Сава". Вероватно је да се приликом састављања овог родослова знало да је део о Немањи написао свети Сава, или да је то неки извод из Савиног житија Немањиног. Зато је, или из поштовања према светом Сави, или неком омашком, касније забележено да је свети Сава саставио цео родослов. Али, да поновимо: било како било, рекли бисмо да је ово редакција оног родослова српских владара хоји је у другим случа- јевима омашком уклопљен у неху општу хронику. Тиме је створена забуна и заблуда о тобожњој тежњидомаћих средњовековниххрони- чара да лозу Немањића преко Лицинија доведу у везу са Констан- тинон Великим, заслужним за ширење хришћанства у римском царству. Ако је свети Сава имао било каквог удела у писању прве редакције Ћоровићевог родослова, он сигурно не би написао такву бесмислицу, а намерно је не би написао ни други домаћи састављач. Све ово, што смо досад рекли поводом неких вести наших старих родослова и летописа, уз успутни кратки осврт на њихову композицију и садржај, рекли смо у жељи да што боље растумачимо смисао почетне бепешкеЊрловачкогроџословаукојојсуподациоЛицинијуСрбину, Дагону,Дахији и Серу, и да оценимо у којој мери их можемо при- хватити као веродостојне. После свега што је овде речено о постанку српских родослова, и свега што иначе знамо, сматрамо да ниједан од горњих података није потекао из пера српских хроничара Ипак нам је несхватљиво откуд онакав увод у родос ловље, осим ако то није учињено због Константина, заштитника хришћанства, комеје и посвећено нај- више простора у том првом делу родослова. Како је признање хриш- ћанства везано и за Лицинијеву личност, хроничар је сматрао да је неопходно да каже неку реч и о Лицинију, а пошто је од "истиних списатеља" сазнао да је Лициније био Србин, писац је оценио да би требало да каже нешто и о земљи из које је потицао и о народу којемје припадао. Одакле је сазнао, или где је прочитао, да је Лициније био Србин - не знамо. За нас овде није чак толико ни битно да ли је Лициније заиста био Србин или није, вероватно да није, већ зашто га уопште називају Србином. Нијелиможда зато штојерођен илишто јс жшео ивладао подручјем, дачким и трачким, где сууњегово времс живели, између осталих, и Срби. То није немогуће, с обзиром на све оно што смо о боравку Срба сазнали из описа византијских и других раниххроничара, почев још одПсеудо-Цезарија. Кад хроничар каже да је Лициније пореклом био Србин, а по образовању Грк ("Јелину мудро- ванијем"), то јест да је имао грчко образовање, јасно нам је да је тако нешто могао да напише само неко ко је имао савремене податке о Константину, Лицинију и збивањима у царству у њихово време, или барем ко је био много ближи том времену. Слично се може рећи и за овај податак Константиновог родослова: же Ликиније беше далма- тински господин, родом Србин, и роди от Констанције сина Бела "

Уроша

У основи то српске хроничаре није морало да интересује,

92

поготову ако се сложимо да првобитна редакција српских родослова није имала никакве везе саКонстантиновим иЛицинијевим временом. Осим тога, ако се запитамо ко је од српских хроничара могао знати да је "сва србска" служила идолу Дагону, не бисмо никако могли са сигурношћу одговорити. Могли бисмо једино рећи да ником од дома- ћих писаца, чак ни оним најстаријим, тако нешто није могло пасти на ум. Њиховом схватању хришћанства у време јаког утицаја цркве у држави није могла ни погодовати вест о идолопоклонству Срба па ма кад то било. Податах о Дагону и Србима мора да је забележио неки сасвим неутрални хроничар, који према Србима није морао имати иикакво посебно осећање, па било дајереч о Србима у немањићкој Србијиили о неким Србима другог порекла и са другогпростора. У овом тренутку ие налазимо ни разлог због којег би неко измислио податак о Лицинију као Србину. Срби нису имали никаквог раз лога за то, ани византијски хроничари. Лициније је био родом из Дакије и кад је хроничар описивао његов однос са Константином било је нормално да каже каквогје порекла царев савладар и зет, а кадје рекао даје Србин могао је сматрати да треба да дода и податак да је "сва србска" служила идолу Дагону. Мождајехроничар овододао желећи посебно да иста- жнеЛицинијево отпадништво одхришћанства ињеговоприклањање старим боговима, па мује добро дошло да хаже да је и "сва србска", односно срединаизкојејепоникаоЛициније, иекада служилаидолу Дагону. Тешко је и помислити да је неко све то смислио у тренутку кад је писао хронику. То је негде већ морало бити написано или се за то знало. Зато нам се чини да ће пре бити да се за Србе у Дакији, оно- страној или овостраној, знало од раније. Мислимо да Љ. Стојановић

раније. Мислимо да Љ. Стојановић Река Скамандер на Шлимановој

Река Скамандер на Шлимановој карти. ОколинаТроје: 1.АсћШз, 2.Ра(тосЦ, З.АЈааз 1шпи1ив

93

неће бити у праву кад на једном месту каже: "Ликинија је раније начинио Србином словенски преводилац Зонаре (при крају прве поло- вине XIV века), као што је и Даке и њихова вођу Декевала: 'Воинствова

же Трајан на Даки, сиреч на Србље

же Србски Декевал

победи Србље, господин

, Трајан

отчајав се, закла се сам, итд,

61

Покушавамо да пронађемо разлоге због којих би неки словенски преводилац башЛицинија, Дачанина, мучитеља хришћана, прогласио Србином, али не налазимо их. Штавише, уз све друге наговештаје о постојању неких раних Срба у Подунављу упадљива је и ова белешка о Трајановом походу и рату против Дака, "тојест Срба". Коме би било потребно да баш Србе помене у Трајановом походу на Дакију? Зани- мљиво је и може бити врло важно да се двојица дачких владара про- глашавају Србима, најпре Децебал (Декевал), а онда Лициније. Ниједан од њих није морао бити пореклом Србин; хроничари суих могли прогласити Србима зато што су, између осталих, владали и Србима. Осим Дакије која је 107. године постала римска провинција, све друге Дакије које се помињу у вези са Лицинијем и Србима односе се на две Дакије јужно од Дунава. Оне су организоване после 264. године и на њих се, рекли бисмо, односе подаци о Србима, Лицинију, а можда и о Дагону.

Да поменемо само неколико примера из којих закључујемо даје реч о овостраној Дакији, јужно од Дунава, барем кад је реч о Лицинију:

"Прежде сего мучи (Лициније) светих мученик Јермила и Стратоника јеште си в Дагони близ Истра (Дунава) и иних многих" (Карловачки родослов); "И бившу јему на реце Дунавсцеј и мучи ту великије в мученицех Јермила и Стратоника и иних множество" (Пајсијев); "И

61 Љ. Стојановић, XIV До сада је најопширније о Лицинију као Србину и Дачанима као Србима расправљаоРастиславМарићповодомосвртанаКонстантииовживотописдеспота Стефана. Помињући могуће изворе наведеногКонстантиновогдела, Марић увише махова указује на српски превод Зонарине хронике: "У српском преводу Зонарине хронике, међутим, на више се места говори о Дачанима као о Србима, за њихова се краља Децебала каже да је српски владар, док за Лицинија изрично вели да је био родомСрбин".Ако је, дакле, Зонара крајемХ! илипочеткомХП веказабележио горње податке, што може да значи да су ти подаци коју деценију или и који век старији, онда и те белешке свакако ваља укључити у размишљања о етничкој пргаадности становника Подунавља у првим вековима наше ере. У сваком случају, упадљиво је да се у једном доста раном византијском рукопису помињу српски владари у Подунављу у време кад се зна да се језгро ране српске државе налазило доста далеко најугозападу (приморске земље, Дукља, Рашка, Босна). Да поновимо, ако ни Децебал ни Лициније нису били српски владари, сигурно их нико не би назвао српским владарима да није постојала нека традиција о врло раном боравку неких Срба на оностраном и овостраном дачком тлу, или можда и на једном и на другом.

94

мучи великије в мученицех Јермилаја и Стратоника при реце Истросе в Белграде" (Пејатовићев). Необична је и ова вест Цетињског летописа:

"Си свети Симеон, утврди православије в земли Далматије, Дахии, глагољемих Србљ (Срвблв) и јереси потреби", док Верковићев и Ос- тојићев, а слично и Сеченички, имају: "составши же се јему на Дуна- естеј реце главу отсече царју Ликинију и воиску јего разби". 62 . Овде бисмо могли додати и наслов Хаџи-Јордановог родослова: "Се же родсхЈловијегосподземлитривилскије^трибалске^Уеж-еУесгсрлсгаг/е; начн од светаго Симеона да јест". Размишљајући посебно о зани- мљивој вести Цетињског летописа пада нам наумда би се можда помен Дакије на том месту могао односити на овострану Дакију источно од Велике Мораве, у којој је Немања ратујући против Византије у саве- зништву са Угрима заузео више градова међу којима и Равно. Ако је тако како тумачимо, то би био први и једини помен данашње северо- источне Србије као Дакије (Приобалне, К^репам). Можда нам је тиме летописац својом вешћу потврдио оно што је 1172. годаше Арнолд из Либека забележио кад је онуда пролазио и описао напад српских стре- лаца. Изгледа невероватно, али не и немогуће, да се назив Дакије за тај крај у домаћој традицији задржао тако дуго, али ако смо у праву, онда је драгоцени податак летопишчева примедба да се у тој Дакији налазе Срби, да припада Србима. Тиме би се потврдила наша оцена да су ПоморављеиПодунављеврло занимљивипросториза историју Срба

62 Исто, 10,14-15,45,67,191,197Кад се недавно у једном чланку Јап И.е8пу определио за Завиду као оца Немањиног и кад је истовремено саставио и једну родословну таблицу Немањиних предака, најранијег претка означио је са Н (непознат) (Јап ^евпу, 84еСап 2а\уМа вуп ТЈгозга I ојсет 31е(апа Кетат. КосгшИ Шз^огусгпе, КосхпШ !ШГ-1988). Као шго се зна, наши родослови и летописи као ро доначелника српских владара наводе Белу Уроша (или Белог Уроша), па нам пада на ум да би у наведеној родословној таблици онај непознати предак могао бити Бела Урош (Бели Урош). Не знамо време кад је Бела Урош живео, али је упадљиво да га састављачи родослова помињу увек као првог владара, истичући да је због напада бугарских царева морао из своје земље да бежи на запад, при чему од тих западних земаља наводе углавном Зету и Захумље (Хум), али неки истичу да је, пре него што је пребегао у Зету (и Захумље) био и "господин српске земље". Можда би, ради што бо љег сазнања о БеломУ рошу, било корисно да се још једном што савесније проуче записи са цркава и надгробних споменика које је М. С. Милојевић издао у свом Путопису дела праве (старе) Србије, П, Београд, 1872. Пошто се у тим записима спомињу личности и догађаји везани за неке борбе које су се у Хвосну догађале по свој прилици у другој половини IX или у X веку, није искључено да је краљ Павлимир, који се спомиње у једном запису, иста личност којуДукл>анинназива5ело-5елимир, пабисмо,можда,утомБелу-Белимирумогли да препознамо Белог Уроша (види: Р. Новаковић: Четири прилога Историји и Историјској географијиСрбије. ЗборникФилозофског факултета, књ.Х-1, Београд

1970,205-238)

95

и далехо пре него што је то подручје ушло у састав појма. срсдњо- вековне Србије. Такву вредност можемо приписати и податку саста- вљача Хаџи-Јордановог родослова о тривилској (трибалској) земљи као српској. Чини нам се да ту не може бити грешке.

Горњи податак о Дакији у Цетињском летопису нагони нас да се опет подсетимо којим се све поводом помиње Дакија, мислимо у првом реду на овострану (Шрепвш). Упадљиво је да је баш владар Лициније, пореклом из Дакије, постао прогонитељ хришћана и хришћанства уопште. То може да значи да је у Дакији, негде ближе Дунава, још и у

IV веку н.е. идолопоклонство морало имати јаке корене. Исто тако је

упадљиво да се баш за Даке и Дакију везује име идола Дагона То што се уз Дагона помиње и Дакија могуће је, као што и Кунстман мисли, да је због тога што је Трајан, одузевши Парћанима Јерменију, Месопо-

тамију, Асирију, па и Петрејску Арабију (Агаћм Ре1геа), по свој прили-

ци

преселио део тамошњег становништва у Дакију (онострану), а они

су

могли пренети култ Дагона, који је и био највише раширен баш у

горе поменутим земљама и државама. Не знамо колико је тачна вест да

је Дакија по Дагону названа и Дагонија, али је за наше размишљање необично привлачна Уосталом, зар састављач Карловачкогродослова

не каже уз вест о мучењу Јермила и Стратоника "јешче си в Дагони

близ Истра"? Овдеје очигледно назив Дагони исто што иДагонија, одно-сно Дахија. Кад су Римљани после 264. године преселили део стано-вништва из оностране Дакије на подручје јужно од Дунава, вероватно је то становништво из оностране Дакије на подручје јужно од Дунава, пренело и култ Дагона Можда је и сувише смело тврдити да је, може бити, и Лициније био један од поштовалаца идола Дагона или ће можда Кунстман бити у праву кад каже да се значење имена Дагон временом знатно изменило и постало је само потеп <1е1 Га1з1, односно обележје незнабожачког кулга уопште. Ма колико да смо опрезни при тумачењу наведених података у нашим старим рукописима, и уздржљиви при опредељењу за коначно решење, склони смо ипак да више пута наведене податке у рукописном Зборнику, у Карловачком родослову и другим нашим родословима и летописима оценимо као врло значајне и безмало прихватљиве. Није ли, пре свега, посебноупадљиводанасготово свипоменутиподациу разним белешкама. упућују искључиво на. североисточни и источни део Балканског полуострва, а преко њега. и на малоазијски простор? Пада у очи и једна исто тако упадљива хроно лошка и географска пове- заност вести о Дагону, Дакима, Лицинију и раном помену Срба са Србима који се помињу између IX и X па до краја ХП века, и све је то, да поновимо, везано за простор источно од Велике Мораве. Ево, опет, укратко да поменемо све оне моменте који су утицали и утичу да наведене податке оценимо као сасвим прихватљиве и да их препоручимо за даља разматрања као оригиналне и веома корисне. Као

96

што је већ добро познато, више научника нас уверава да су Плинијеви и Птоломејеви ЗегМ и Зегга најранији помени имена Срби. Ако је то заиста тако и ако је Жупанић у праву кад те Србе и Сереје налази у масиву Кавказа и кад тврди даје корен назива 8егМ иЗегга Сер, онда би могле имати праве основе и белешкеу рукописном Зборникуи Бранко- вићевом летопису у којима стоји: "Од Сера же Србљ> . То би даље могло значити, ако су Плиније и Птоломеј забележили стање које су затекли или преузели из неког старијег извора, што је вероватније, да су Срби, било у области Кавказа или негде у околини, постојали и пре П и I века н.е. Ако готово исти податак налазимо у нашим раним рукописима можемо, чини нам се с правом, претпоставити да је пре- узет из много старијих римских или византијских хроника, можда најранијих, пазакључитида су и стари византијски хроничари забеле- жили једно стање које су нашли у још старијим рукописима Они свакако нису имали иикаквог разлога да измишљају баш Србе, ако ови нису постојали као један од старијих народа било на Балканском полу- острву илиу његовој близини. Уверенисмо дасе иПсеудо-Цезаријеви Сери, које помиње између Персијанаца и Гела, односе пре на народ чији је корен Сер, дакле на Србе, него на Кинезе. Пратећи овако траг најранијих помена имена Срби, стичемо утисак да тај траг води, пре свега, према јужној обали Црног мора и то према кавкаско-малоазиј- ској, а онда и европској мезијско-трачкој и дачкој. Повод за овакву оријентацију, налазимо, за сада, поред помена Плинијевих и Птоло- мејевих Серба и Сереја и Псеудо-Цезаријевих Сера, још и у нашем Карловачком родослову, у којем стоји: "Глагољут истини списатељи јако Лики(ни)ју Србину бити родом, Јелину мудрованијем, и вса срб- ска идолу служаше Дагону, от суду и Дагони и Даки именујут се: од Сера же Србље". Ма колико ове вести биле још увек недовољно про- верене и неизвесне чини нам се да су ипак драгоцене, јер се, како смо запазили,некакоуклапајуухронолошкеигеографскеоквиреукојима, ослањајући се и на друге изворе, назиремо неку везу са именом Срби и са Србима као етничком групом. Упадљиво је да се и из других изворакоје смонавелизакључуједајеречоСрбима самопремаистоку а не према западу, мада је неоспорно да је Срба било и тамо и то као главне и бројније масе. Но, овде је реч о подацима који упућују само на оне Србе који су се могли налазити према истоку и чији је долазак на Балкан могао уследити из тог правца. Божанство Дагон нико не оспорава Постојало је у прадавно време и у науци је најприближније утврђено и на којем простору је његов култ био раширен, па се, видели смо, помињу и подручја горњег Еуфрата и Тигра, а то је простор који је од азијске обале Црног мора удаљен у ваздушној линији само око 200 километара, а од јужног подножја Кавказа око 300 километара. Ако су Плинијеви и Птоломејеви 8гМ и Зеггеј, па и Псеудо-Цезаријеви Сери, били прапреци каснијих Срба, неки њихови делови могли су кренути у Европу у два правца, слично Кимерцима и Скитима, једни северном

97

обалом Црног мора, а други јужном, малоазијском, а могли су до мезијско-дачког Подунавља делимично стићи и преко Црног мора. У сваком случају, овај простор око Црног мора, кад су у питању сеобе народа, не представља никакву несав ладиву даљину. Само време и неке опште околности могле су успоравати кретање. Према томе, ако је један део кавкаских Срба у прадавно време кренуо на запад преко Мале Азије, могао је на простору горњег Тигра и Еуфрата прихватити култ идолаДагона. Тако би намсе иМилојевићев "храмЗегђса, богадакског", по свој прилици у источном делу Мале Азије, јерменском, могао чини- ти сасвим вероватним, као уосталом и његови Морјани, Морци, или Будимирови Маријани. Не можемо сматрати безвредним ни Венаније, Венаше, јер нам та имена по звучности нагињу називима Вунд, Венд (Венет?) и земљи Вананд, коју помиње Мозес из Хорене. По казивању Хоренског овај народ је дошао са севера, од Кавказа, али Хоренски говори и о најездиАлана на Јерменију, опет са севера. Не можемо запоставити ни две групе Сармата назначених наПојтингеровој табли,

Зиаш Загтаге и Зааопе 8агта1е, уз саму јужну, малоазијску обалу Црног мора. Најзад, не можемо да и овде не споменемо и тројанску реку Ксантос (Ксамандер) за коју и Милојевић и Будимир кажу да се у своје време звала Србица, а има и појединаца који кажу да је једна река Србица текла и кроз Месопотамију. Вунде, Венде, Алане и Сармате многи везују за првобитне Словене, паје могуће да се са том група-

боље рећи Про-

тосрба. Дакле, ако је истинит податак даје у неко прадавно време "сва србска идолу служила Дагону", онда је то пре свега могло бити на подручју старе Јерменије. Кад ово кажемо помишљамо и на оне научнике који у словенском (и сргожом) језику виде извесну сличност сајерменским. Све се ово може и не мора прихватити, али откуд помен Дагона у Дакији? Рекли смо већ да се сматра да је један део малоазијског стано- вништва повео са собом још Дарије I крајем VI века пре н.е., приликом похода на европску Скитију. Тај поход није у свему успео и могућно је да је један део малоазијског становништва из те његове многољудне и разнородне армије остао на Дунаву или у Доњој Мезији и Тракији. Ако су и у Даријево време постојали неки Срби, било у Закавказју или у Јерменији, могли су се наћи и у његовом походу на европску Скитију. Даље, речено је да је и Трајан почетком П века н.е. могао довести из Мале Азије део становништва и населити га у новоосвојеној про- винцији Дакији (107). У сваком случају, упадљиво је да се у некој врло старој вести сачувало сећање да се Дакија називала још и Дагони(ја). Зато се питамо да ли су "истини списатељи" забележили неко стварно стање или је неко желео да етимолошки објасни назив Дакије, па му се чинило да је најприкладније да тај назив доведе у везу са идолом Дагоном. Али коме би од тих старих писаца пало на ум да сложи баш такву комбинацију: Дагон, Дагонија (Дакија) и сва "србска"? То би било

цијом једно време кретала и етничка трупа Срба,

98

необјашњиво да није постојала макар нека основа за овако сврстане

податке,

Док овде помињемо Дагона и Дакију да ие заборавимо на једну од ликовних представа Дагонових - на комбинацију човека и рибе. Да ли се само стицајем околности десило да се баш у налазима Лепеиског Вира, на тлу некадашње Приобалне Дакије фааа Шрепзв), уз сам Дунав, наилази на низ предмета са облицима који донекле подсећају на главу рибе. Није немогуће да је хулт идола Дагона из Мале Азије, по свој прилицииз Јерменије, са подручја горњег Еуфрата и Тигра, пренет на обалу Дунава са само донекле измењеномпредставомидола, чији ликови и иначе постоје ур&зличитим облицима. Можда је и сувише смело да помислимо да су облици глава нађених у Лепенском Виру можда израз неке посебне секте Дагонових идолопоклоника. Међутим, док се овакво тумачење у вези са Дагоном чини вер- оватним, остаје за сада необјашњиво како се баш уз тај податак нашла

вест да је том идолу служила "сва србска". Да ли сви Срби или сва Србија? Који Срби и која "србска"? Наш покушај да прикажемо смер којим су се могли кретати Плинијеви и Птоломејеви Срби од Кавказа преко Јерменије и Мале Азије до овостране Дакије за сада је још увек у домену претпоставке. Јер, будући да не верујемо да је ту вест као изворну забележио неки српски хроничар, већ пре свега византијски,

и да је можда мислио само на једну сасвим одређену групацију Срба,

чини нам се да би се горња вест могла условно прихватити хао могу- ћност да је негде почетком П века н.е.у овостраној Дакији постојала. мања или већа група Срба, хоји су дошли ту из правца којим нису пристизали остали Словени или Срби, и који су ту као дошљаци моглидуго поштовати и одржавати прастари култ идола Дагона и на својственначинизражавати својуприврженост. Да је вест о Дагону и Дакији врло стара и да није потекла из пера неког домаћег хроничара,

словенског или српског, закључујемо и по томе што Словени, па и Срби, по доласку наБалканско полуострво, достадуго нису познавали писмо, вероватно све до друге половине IX века. Кад су прихватили

писмо на свом језику, већ су век и по или два, као хришћани, имали своје мање иливеће жупаније или кнежевине, на почетку разједињене

и под врховном влашћу Византије. Тешко је и помислити да је у то

време, у тим условима, постојала нека заједничка свест о припадности српском племену широких размера и да је неко, па ма колико био писмен, забележио баш податак да су сви Срби служили идолу Дагону. Онај ко је ту вест забележио није имао никаквог разлога да тако нешто измисли, или бар ми не знамо који би га мотив навео на то. Сасвим је могућно да је тај податак традицијом дуго одржаван и преношен све док га неко није забележио. У белешци је вест записана у имперфекту,

па и по томе наслућујемо да је реч о неком хроничару кој је прибирао

и бележио податке о Србима одређенегрупације, о онима међу којима

је кружило сећање на поштовање бога Дагона. Верујемо даје хроничар

99

само на те Србе мислио кад је записао "сва србска", а не на све Србе на Балкану. Преносећи даље и вест о Лицинију, али не по традицији, већ од "истиних списатеља", хроничар као да је и ту мислио на неко прошло време: "Србину бити родом", то јест био је родом Србин. Па и његово мишљење да се по Дагону називају и Дагони и Даки ("именујут се") може да се тумачи као стање које је настало у некој даљој прошло- сти, дакле пре него што је вест забележена, а тако треба схватитии податак "од Сера же Србље". Ипак, да горње вести нису поникле из пера неког српског хроничара, поготову не неког после К или X века, мислимо да је најбољи доказ податак о Лицинију као Србину. Ираније смо о томе размишљали и закључивали да нису постојали никакви мотиви због којих би неко из српске средине баш Лицинија прогласио Србином. У раном раздобљу се о њему по свој прилици није ништа знало, а кг.сније, због Лицинијевог незнабоштва, нико га не би ни прогласио Србином ако то заиста није био или ако није био макар из средине у којој су живели и Срби. Осим тога, ако се прихвати овде изнето мишљење да је текст који почиње са Белом Урошем из неке заблуде прикључен уз текст који се завршава смрћуЛицинијевом, онда поготову нема никаквог разлога да неком српском хроничару припи- шемо белешку у којој су поменути Срби, Лициније, Дагон, Дакија (Дагонија) и Сер. Кад су већ образоване српске државице, на почетку под византијском врховном влашћу, и кад је писменост била још у повоју, једва да се може и помислити да би се у тим српским областима неко лице могло бавити описивањем заједничке прошлости свих Срба и да је било у стању да састави родослов и тумачи значење појединих појмова И врло дуго после појаве писмености хроничари су само записивали оно што су чули или видели или су преписивали оно што су прочитали. Тежња или потреба за писањем родослова владајуће породице могла се јавити тек кад је дошло до уједињења више области и државица под влашћу једног жупана или кнеза, кад се дужим живље- њем у једној стабилнијој заједници почела развијати свест о заједни- чком пореклу и заједничким интересима и, евентуално, о одбрани тих интереса. И много касније појава такве свести, вероватно је обухватала само ужи круг становништва, у првом реду владајући слој. Но, када је све то ојачало и кад је држава добила и своју црквену организацију, онда већ није било никаквог смисла доводити у везу једног хришћан- ског владара са прогонитељем хришћанства - Лицинијем. Све је то морало бити записано много раније и то врло вероватно ван српског подручја и одржавало се у традицији. Да су у питању различите сред- ине рекло би се и по томе што је велика временска удаљеност између вести о Лицинију и његовој смрти и вести о Белом Урошу. Кад је Лициније 325. године погубљен, тада је Бела Урош, да је заиста био његов син, морао бити већ одрастао пошто хроничари кажу да је побе- гао кад је видео очеву смрт или кад је чуо за њу. Како хроничари даље кажу, Бела Урош се после бекства оженио кћерком "франческаго кра-

100

сроска идолу служаше