Top 5 misterija Beograda: Nestali grad rnov na Avali

Antiki grad rnov je prvi na listi pet misterija koje Telegraf.rs otkriva. Kralj Aleksandar Karaorevi ga je sruio po nalogu masona

Malo itelja Beogarada zna da se na Avali nalazio grad rnov, poznat jo i kao rnovan, koji su podigli Rimljani. Za utvrenje su izabrali tu lokaciju da bi kontrolisali prilaz Singidunumu, ali i da bi zatitili svojerudnike koji su bili stotinak metara od vrha Avale. U srednjem veku na ostacima grada Srbi su podigli utvrenje, koje su 1442. zauzele Osmanlije. Svega dve godine kasnije rnov je, pored Golupca, Kruevca i Novog Brda, vraen Srbima, a 1458. se ponovo naao u rukama Osmanlija. rnov im je tada sluio, ojaan dodatnim bedemima, za uznemiravanje Beograda, koji nikako nisu uspevali da osvoje. Upravo zbog te uloge rnov su zvali Havala, to znai smetnja, a po njemu je i cela planina dobila ime Avala. Jedna od misterija rnova vezana je za razloge zato od njega danas ne postoji nijedan kamen. Iako je preputen zubu vremena jo od 18. veka, jer se pretpostavlja da je tada naputen, njegovi ostaci su prilino dobro ouvani do 1934. godine, kada je kralj Aleksandar Karaorevi naprasno odluio da ga srui. Razloge za tu odluku kralj nikada nije saoptio, a istoriari tvrde da ni tadanji Beograani nisu verovali da e to zaista uiniti. Javnost je negodovala, ali su ostaci rnova ipak bili minirani itava dva dana, sve dok 19. aprila 1934. od njega nije

ostalo nita. Iz nekog razloga kralju je ruenje tog grada bilo posebno vano, pa je radove nadgledao i usput se fotografisao.

Zvanina ideja ruenja rnova bila je da se obezbedi prostor za kompleks spomenika Neznanom junaku po nacrtima Ivana Metrovia. Nezvanini razlozi navodno lee u kraljevom sujeverju, pa ak i u uplitanju masonau takvu odluku. Pristalice ove druge teorije kao primer navode gotovo identinu odluku o ruenju stare kapele na Lovenu zbog podizanja mauzoleja Njegou po, sluajno ili ne, takoe Metrovievom projektu. Kralj Aleksandar ipak nije doiveo da vidi Metrovievo delo na zaravnjenoj povrini nekadanjeg rnova, jer je svega nekoliko meseci od poetka gradnje piramidalnog mauzoleja ubijen u Marselju 9.oktobra 1934. Dodatnu dozu mistike u priu o lokaciji gde se nalazio rnov dodaju bioenergetiari i ufolozi. Lovci na letee tanjire tvrde da je vrh Avale mesto gde se njihov plen esto moe videti. Prema njihovim teorijama, prve piramide na zemlji su izgradili vanzemaljci, kao svojvrsne kapije vremena kroz koje su stizali u druge dimenzije. Piramide su kasnije sluile kao orijentiri. U pohod na Avalu esto dolaze i oni koji pokuavaju nekakvim spravama, u sitne sate, tvrde metani okolnih sela, da otkriju da li je ostalo neto od plemenitih metala koje su jo Rimljani tu iskopavali.

Top 5 misterija Beograda: Lagumi

Najvee beogradske tajne uva mrea neprohodnih podzemnih tunela dugaka i nekoliko desetina kilometara. Prema nekim predanjima njima su povezani Gardo, preko Kalemegdana i Tamajdana sve do Vinjike Banje

Verovatno najvea misterija Beograda vezana je za brojne legume koji se proteu ispod njega. O mranoj mrei tajnih prolaza dugoj na desetine kilometara ispredale su se mnoge prie kojima na misterioznosti dodaje injenica da danas mnogi od njih nisu prohodni. Najuvenija od tih pria je o povezanosti tvrave na Kalemegdanu i Kule na Gardou, u Zemunu, tunelima koji vode ispod Save. Iako arheolozi tvrde da takav prolaz nikada nije postojao, prestoniki narod ve vie od 100 godina ne odustaje od tog verovanja. Koristei te tunele, navodno moglo se ispod reke stii od Rimskog bunara do Kule Sibinjan Janka. Nauka rui takvu teoriju objanjavajui da Rimski bunar nije ni rimski ni bunar. Nastao je u 18.veku u pokuaju Austrijanaca da ree vodosnabdevanje. Iako se njegovo dno nalazi 14 metara ispod nivoa Save, dugo je bio suv jer se zavrava u steni a voda koja ga ispunjava se u njega sliva odozgo. Peina stara 8 miliona godina Najstarije blago podzemnog Beograda je zasigurno peina ispod Tamajdana. Mnogi Beograani nisu svesni da su njihovi stanovi izgraeni na tankom sloju iznad peine stare osam

miliona godina. Nju su jo Rimljani koristili kao kamenolom, a kasnije je koristila Srbima kao skrovite od Turaka. Drugi svetski rat doneo je prostoru ispod Taa novu namenu ali i nove tunele. Nemci su eleli da podzemnim prolazima spoje najvitalnije objekte u Beogradu, a peine su sluile kao rezervna komanda Aleksandera Lohra, generala koji je bombardovao Grad. Neotkriveni u potpunosti, lagumi u koje su u 15. veku prokopali Turci, od Pariske ulice do uinutranjosti zidina, kako bi braniteljima Beograda doli s lea, kriju ko zna ta. Odbrana Beograda je minirala turski prolaz tako da su uesnici tog pohoda i sve to su sa sobom nosili ostali zakopani u njemu. Friideri i metro iz 19.veka Neto manje mistinu namenu imali su lagumi iz Karaoreve ulice. Kopanje oko 13 tunela zapoeli su Austrijanci u 18. i nastavili u 19 veku. Re je o vetakim peinama koje su sluile kao magacini i friideri onog vremena. Zbog blizine luke i renog puta koji je tada bio najpouzdaniji, lagumi na savskoj padini bili su idealni za uvanje robe jer je u njima temperature bila niska i stabilna tokom svih godinjih doba. Male kulekoje vire iz zemlje na Kosanievom vencu, nisu ostaci podzemnog grada trvave, niti pukarnice kako mnogi beograani misle. To su zapravo ventilacioni otvori koji su vodili vazduh do 20-ak metara u dubinu laguma, kako se u njima ne bi pojavili vlaga i bu.

Inae, da se ostvario plan koji su jo 1883. imali dvojica graana Gugla i Gal, Beograd je mogao da postaneprvi svetski grad koji je imao metro. Oni su od optine Beogradske traili koncesiju kako bi od Knez Mihailove ulice do savskog stovarita prokopali podzemnu eleznicu za prevoz espapa i putnika i da kroz nju sprovedu i vodovod.

Podzemni prolazi nisu karakteristini samo za stari deo prestonice. Njima obiluju i Zemun, Banovo Brdo, Beanija, Avala a neki od njih navodno vode od Kalemegdana preko Dorda Vaingtona sve do Vinjike Banje. Prema nekim priama ispod One klinike u Dorda Vaingtona pored tunela nalizi se i podzemno jezero.

Top 5 misterija Beograda: Najstarija kua

Tajnu najstarije kue u Beogradu uvaju podzemni prolazi ispod nje koji vode duboko u sredite grada. Kao garanciju neotkrivanja tajnih tunela, graditelj kue je platio glavom

Barokna kua na Dorolu u Duanovoj 10 zatiena je kao spomenik kulture, jer je najstarija kua u Beogradu. Njena misterioznost, meutim, ne lei u tome to je graena izmeu 1724. i 1727.godine. Naprotiv, kua uva tajnu jo iz vremena njene gradnje, toliko vanu da je njen graditelj ubijen. Za vreme austrijske vladavine, njena izgradnja je poverena vajcarskom neimaru Nikoli Doksat de Morezu, koji je imao zadatak da obnovi i ojaa Kalemegdansko utvrenje po nareenju princa Virtenberkkog. De Morez, koji je bio inenjer i pukovnik austrijske vojske, naprasno je optuen za veleizdaju i pogubljen podno kalemegdanskih zidina. arijom se meutim pronela vest da je graditelj ubijen kako se tane lokacije tajnih prolaza ispod kue, ne bi saznale. Jedan deo tunela vodi do ulaza u tvravu, a drugi, navodno, duboko u grad.

Pored ove, do tridesetih godina 20. veka postojale su jo dve zgrade izgraenje u istom periodu, ali su u meuvremenu sruene. Zgrade su bile povezane podrumima i navodno lagumima sa tunelom ka tvravi, a kua u Duanovoj je bila druga po redu u nizu od sedam objekata rezidencijalnog karaktera. Veo misterije vezane za ovu kuu dodatno su pojaali Nemci tokom Drugog svetskog rata. Beograani su tada svedoili da okupatori danima, u najveoj tajnosti, neto kopaju i trae. Neretko se pominjalo i nekakvo blagokoje se skrivalo u tunelima pod kuom, a koje su Nemci tajno transportovali u Berlin. Ipak, niko sa sigurnou ni danas ne moe da kae ta su Nemci tada otkrili u Duanovoj 10. Deo misterije je reen nekoliko godina po zavretku rata, kada su stanari otkrili tunel ispod svoje zgrade. Bilo je jasno da nije re samo o poveem podrumu ve o podzemnom putu, ali se ipak niko od njih nije usudio da njime proe do kraja i vidi kuda on vodi. Danas je teko otkriti putanju tajnih tunela, kao i sa kojim objektima su povezani jer su prolazi uglavnom urueni i pod vodom. Kua je menjala vlasnike, a u njenom prizemlju je od odlaska Austrougara u 18. veku, uvek bila neka zanatska radnja. Do polovine 1950. godine i nacionalizacije, tu se nalazila poznata tekstilna radionica Narodni Heroj Ana Rankovi, iz koje je kasnije nastao uveni tekstilni gigant BEKO. Ana Rankovi bila je prva supruga Aleksandra Rankovia poznatog kao Drug Marko ili Leka, jedne od centralih figura OZNE i kljune linosti svih tajnih i policijskih uprava u periodu posle 1945. godine. Do skora, na toj adresi bila je prva pekara u SFRJ koja je radila 24 sata.

Top 5 misterija Beograda (4. deo): Tamajdan

Na Tau spaljene moti Svetog Save, ispod njega je bilo sedam peina, kao i katakombe koje su minirali Nemci, a na njemu su sahranjeni ura Jaki i Josif Pani

Nove fontane ukraene savremenim osvetljenjem, ureene zelene povrine, klupe za zaljubljene parove, studente i penzionere koji dolaze da golubove obraduju mrvama starog hleba. To je slika dananjeg Tamajdana, ureenog tako da niim ne opominje na burnu istoriju ovog prostora i ne otkriva tajne uvane vekovima. Pretpostavlja se da ispod Taa postoji sedam peina. Kroz njih su prolazili vodovodi, a graene su i kripte i riznice. Jo u rimsko doba tu se nalazio kamenolom, a od tamajdanskog kamena su pravljeni sarkofazi koji su iskopavani dva naredna milenijuma po itavom gradu. Otuda i naziv koji su Turci nadenuli ovom delu Beograda, od rei ta to znai kamen i majdan turski izraz za rudnik.

Velike tajne Tamajdana vezuju se uglavnom za ono to se nalazi ispod povrine. Od peine stare oko osam miliona godina do katakombi i tajnih prolaza koje su Nemci za vreme Drugog svetskog rata kopali. Podzemni lavirinti ostae misterija jo neko vreme, jer su tokom povlaenja Nemci minirali neke od prolaza, tako da se ne moe sa sigurnou utvrditi ta su sve povezivali i krili. Kompleks podzemnih hodnika i prostorija pravljen je tako da je u sluaju potrebe, tu moglo da boravi hiljadu vojnika, bez potrebe da est meseci izlazi napolje. Jedan od prolaza, u blizini bazena, pravljen je i da omogui ulazak kamiona natovarenih municijom, hranom i ostalom potrebnom robom. Malo ko od etaa ovim beogradskim parkom zna da, uivajui u etnji, hoda po starom prestonikom groblju. Do 1886, kada je groblje preseljeno u dananju Ruzveltovu ulicu, na Tamajdanu su sahranjeni mnogi vani ljudi ondanjeg vremena, poput ure Jakia i Josifa Pania koji je pokopan u specijalnom sanduku od uvene Omorike. Istoriari opominju da su grobovi tadanje elite preseljeni, ali da su mnogi, koji nisu imali naslednike, ostali na Tamajdanu. Na centralnom delu groblja, koje se prostiralo dananjim etalitem, poivali su pravoslavci, a na delu bliem Takovskoj ulici protestanti. Prostor dananjeg restorana ansa bio je odvojen za sahranjivanje utopljenika i samoubica. Posebno vana misterija u vezi sa istorijom Tamajdana je teorija da se spaljivanje motiju Svetog Save dogodilo upravo tu. Iako je opte poznato da su spaljene na Vraaru, malo ko zna da se tadanji Mali Vraar nalazio na prostoru Tamajdana, takoe kod restorana ansa, u to vreme pozvan kao upina umka. Mali Vraar se prostirao izmeu Batal damije koja se nalazila na mestu dananje zgrade Skuptine i raskrsnice Bulevara kralja Aleksandra i Takovske. Prema predanjima, naziv je dobio po brojnim vraarama i gatarama koju su se tu okupljale i proricale sudbinu zainteresovanim Beograanima tog vremena. Krajem 19.veka pravnik i erudita Sreten Popovi je, dokazujui tu teoriju, doao do predanja izvesnog Slepog Laze koje je prepriao:

Od oltara hrama Svetog Marka, odbroj na istok sedamdeset koraka. Doi e do jednog uzvienja.
Pogledaj odatle levo i desno! Vidi li Beograd, Savu i Dunav? E, tu, na tom vidikovcu spaljen je Sveti Sava. Jo jedan dokaz za priu da se spaljivanje dogodilo na Tamajdanu je injenica da je tu prolazio najvaniji put tog vremena Carigradski drum, sadanji Bulevar kralja Aleksandra, kojim je proao Sinan paa sa motima kako bi ga Srbi videli i gledali kako spaljuje moti Svetog Save. Nekim narednim generacijama ostaje da pronau nain da otkriju tajne koje krije ovaj centralni deo grada, a usput im se moda i posrei da otkriju ima li istine u priama o zakopanom turskom blagu, ali i dragocenostima koje Nemci nisu stigli da ponesu naputajui Beograd.

Top 5 misterija Beograda (5. deo): Kalemegdan

ivotna pria Beogradske tvrave poinje pre dva milenijuma, a njeni ruitelji i graditelji kroz vekove su nam ostavli mnoge vane istorijske injenice, ali i nikad dokazane misteriozne prie

Ako neki deo grada ima pregrt pria da ispria, ali i tajni koje uva, onda je to svakako Kalemegdan. Njegova bogata ivotna pria poinje pre dva milenijuma, kada je Flavijeva IV legija odabrala greben na desnoj obali Save za svoje utvrenje i sagradila rimski kastrum. Ta legija koji su nazivali srenom zbog brojnih uspeha, upravo tu, kao branik tadanjeg Rima, podigla je jedno od najsigurnijih utvrenja tog vremena. Kasnije su isto utvrenje mnogi ruili i iznova gradili, ostavljajui u kalemegdanskim zidinama svoj deo dananje prebogate istorije. Uestvovali su kroz vekove u pisanju kalemegdanske prie Vizantinci, despot Stefan Lazarevi, Turci i Austrijanci. Turci su jednom delu Kalemegdana dali ime Fiir-baji, to je kovanica od rei koja podrazumeva oveka koji je zamiljen i druge koja znai breg. Mnogo toga u vezi s Beogradskom tvravom je zapisano u istoriji, ali naalost, neke prie e ostati zauvek misterije zbog nemogunosti da se istrai do kraja sve to se krije ispod zidina.

Mnoge legende su ispredane oturskom blagu uzidanom u zidove Barutane, baucima u kalemegdanskim lagumima i katakombama, mranim silama koje vladaju oko Pobednika, i nikad dokazanoj teoriji u vezi sa tunelom ispod reke koji spaja Kali sa Zemunom. Ipak, najvea misterija ovog dela Beograda je Rimski bunar. Iako nam arheolozi i istoriari uporno ponavljaju da to nije ni rimski ni bunar, jer su ga izgradili Austrijanci (od 1717. do 1731), narod je skloniji verovanju u neto mistinije prie. Tako su ga neki nazivali i pupak sveta i verovali da je to mesto odakle je mitski junakOrfej silazio u podzemni svet. Neki istoriari podseaju da su Rimljani sproveli vodu ak iz mokrolukih izvora, a da je sigurno da su u nekom trenutku pokuali da iskopaju bunar, s obzirom na to da su bili poznati stratezi i neimari. Strategija ih je obavezivala da obezbede snabdevanje vojnika vodom u sluaju da neprijatelj, prilikom opsade, presee vodovod. Kasnije, priaju istoriari, on je sluio kao silos za ito, pa ak i kao tamnica.

Surove smrti Neka od najsurovijih ubistava koje Beograd pamti u vezi su upravo sa rimskim bunarom. U zaveri koja se odigrala 1494, kada je Beograd bio neosvojiv cilj Turaka, otkriveno je 37 hriana koji su za veliki novac hteli da prodaju Kalemegdan osvajaima. Preki sud im je brzo presudio i svi zaverenici su konopcima sputeni na suvo dno bunara. Tek kada su poludeli od gladi, baeni su im noevi da se meusobno poubijaju i proderu! Na dan krunisanja Milana Obrenovia 1882. uhapene su Jelena Ilka Markovi i Lena Knianin, jer su na njega pokuale atentat. Ilka je pronaena u zatvorskoj eliji uguena pekirom, a Lena je zatvorena u Rimski bunar. Kasnije je pronaena mrtva, zajedno s ubijenim vojnikom iji je zadatak bio da je uva. Za vreme okupacije, Nemci su istraivali dno bunara, a po nekim priama, dva ronioca s tog zadatka nikad nisu izronila. Neki od pronaenih ljudskih skeleta pripisivani su i zloglasnoj Ozni, koja je imala obiaj da koristi ovaj bunar.

Rimski bunar inspiracija Hikoku Sve je to privuklo velikog britanskog reisera Alfreda Hikoka kada je posetio Beograd 1964. da obie Rimski bunar, koji je za njega, kako je rekao, predstavljao pravu poslasticu. I poznati filmski reiser Duan Makavejev je kasnije snimio film Ljubavni sluaj ili tragedija slubenice PTT-a, inspirisan ubistvom u vezi sa bunarom, kada je ovek bacio u njega svoju ljubavnicu. Put do dubine bunara od 60 metara poinje velikom metalnom kapijom. Dvadesetak metara dugaak hodnik vodi preko 212 spiralnih stepenika do povrine vode. Dno bunara nalazi se ispod dna Save, a voda u njemu se najverovatnije slila s platoa Gornjeg grada.