Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

2 PRENOS TOPLOTE KROZ OMOTA ZGRADE U toku zimskog perioda, kada je spoljna temperatura vazduha nia od eljene temperature u prostorijama zgrade, dolazi do odavanja toplote prostorije kroz graevinski omota zgrade. Odata koliina toplote okolini nadoknauje se sistemom za grejanje. Potrebna koliina toplote za grejanje se dovodi prostoriji da bi se u njoj odrala eljena temperatura unutranjeg vazduha (tun = const). Potrebna koliina toplote za grejanje jednaka je odatoj toploti u okolinu. Ta koliina toplote se u terminologiji koja se koristi u praksi inenjera termotehnike naziva GUBICI TOPLOTE ili TOPLOTNI GUBICI. Dakle, zadatak projektanta postrojenja centralnog grejanja je da izrauna toplotne gubitke prostorija u zgradi. Toplotni gubici se menjaju tokom grejne sezone, ali i tokom dana, zbog stalnih promena spoljne temperature i brzine strujanja vetra. Meutim, postrojenje za centralno grejanje treba da bude dimenzionisano tako da zadovolji potrebe za grejanjem i u najnepovoljnijim uslovima, o emu je bilo rei o izboru spoljne projektne temperature. Prema tome, za potrebe tehnike grejanja, toplotni gubici se raunaju za tzv. PROJEKTNE USLOVE. Najpre e biti razmatrane fizike osnove prorauna toplotnih gubitaka, a kasnije e biti rei o metodama koje se primenjuju za proraun. 2.1 PRENOS TOPLOTE TRANSMISIJOM (PROLAZOM TOPLOTE) Prenos toplote transmisijom (ili samo transmisija) podrazumeva razmenu toplote kroz graevinski omota zgrade mehanizmom prolaza toplote, koji se karakterie preko koeficijenta prolaza (prolaenja) toplote U (W/m2K). Prolaz toplote obuhvata mehanizme provoenja i prelaza toplote. Provoenje toplote (ili kondukcija) je mehanizam razmene toplote kroz vrste materije, prilikom ega je toplotni fluks usmeren od toplije ka hladnijoj strani. Karakterie se preko toplotne provodljivosti (W/mK), koja predstavlja termo-fiziku osobinu materijala. Prelaz (ili prelaenje) toplote je mehanizam prenosa toplote koji nastaje prilikom strujanja (konvekcije) nekog fluida preko vrste povrine. Pri tome se razlikuju dva sluaja: kada toplota prelazi sa toplojeg fluida na hladniju vrstu povrinu i kada toplota prelazi sa toplije vrste povrine na hladniji fluid koji preko nje struji. Ovaj mehanizam razmene toplote se karakterie preko koeficijenta prelaza toplote (W/m2K). Transmisioni gubici kroz graevinski omota prostorije (zid, pod, tavanica, prozor, vrata) raunaju se preko jednaine:

QTRANS = QT = U A (u sp ) , kada je u pitanju jedna pregrada; transmisioni gubici za celu prostoriju su:
QT = U i Ai (u sp ) ,
i =1 n

(2.1)

(2.2)

gde je n broj pregada posmatrane prostorije kojima se ona granii sa okolinom.

21

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Grafiki prikaz prenosa toplote transmisijom (prolaz toplote) kroz jednoslojnu pregradu predstavljen je na slici 2.1

Toplotni fluks

Slika 2.1 Transmisija toplote kroz jednoslojni spoljni zid Prilikom prorauna gubitaka toplote u zimskom periodu uvode se sledee pretpostavke:
1. Stacionarni uslovi prenosa toplote

smatra se da spoljna projektna temperatura sp vlada dovoljno dugo da se uspostavi stacionarni prenos toplote, temperatura vazduha u prostoriji u je uniformna po celoj zapremini prostorije.

2. Jednodimenzioni prenos toplote

smatra se da je toplotni fluks usmeren u pravcu maksimalnog gradijenta temperature, tj. njegov pravac je normalan na posmatranu pregradu.

3. Sve fizike veliine su konstantne

smatra se da se fizike osobine materijala pregrada (, , c = const) ne menjaju u zavisnosti od temperature materijala, kao i da je materijal homogen, tako da u svakoj svojoj taki ima nepromenljivu vrednost fizikih osobina.

2.1.1 Koeficijent prolaza toplote - U (W/m2K)

Prolaz (prolaenje) toplote je kombinacija dva osnovna mehanizma prenosa toplote: prolaz = prelaz + provoenje + prelaz Ukupan otpor prenosu toplote koji se javlja prilikom prolaza toplote sastoji se od: R = Ru + Rk + Rs , gde su: Ru otpor prelazu toplote sa unutranjeg vazduha na unutranju povrinu spoljnog zida,
22

(2.3)

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Rk otpor provoenju toplote kroz zid i Rs otpor prelazu toplote sa spoljanje povrine zida na spoljni vazduh. R= 1 1 1 = + + U u s (2.4)

Koeficijent prolaza toplote za jednoslojnu pregradu:

U=

1 + + u s
1

(2.5)

Koeficijent prolaza toplote za vieslojnu pregradu:

U= 1

1 + i + u i =1 i s
1
n

(2.6)

Slika 2.2 Temperatursko polje po poprenom preseku vieslojnog spoljnog zida

2.1.2 Koeficijent prelaza toplote - (W/m2K)

Koliina toplote koja se razmeni prelazom toplote je: Qk = A ( zid fluid ) , Koeficijent prelaza toplote zavisi od: temperaturskog polja, brzinskog polja, termo-fizikih svojstava fluida (, , , c, ), geometrijskih faktora (oblika vrste povrine i naina strujanja fluida preko nje) ,
23

(2.7)

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

hrapavosti povrine.

Koeficijent prelaza toplote odreuje se preko Nuseltovog broja : Lokalna vrednost

Nu x =

x , fluida l , fluida

Srednja vrednost

Nu sr =

gde su x i l karakteristine duine za konkretne uslove i geometriju strujanja.

Nu = K Re a Pr b Gr c ,

(2.8)

gde su:
Re Rejnoldsov broj, ( Re =

wl

Pr Prandtlov broj, ( Pr =

, a=

cp

g l 3 T Gr Grashofov broj ( Gr = ) i 2
K, a, b, c konstante koje se odreuju eksperimentalno za konkretne uslove strujanja.
Na unutranjoj strani fasadnog zida preovlauje prirodna konvekcija, pa je:

Nu = K Pr b Gr c = C Ra n , gde je Ra Rejlijev broj.

(2.9)

Vrednosti eksponenta n su u funkciji reima strujanja, pa je n =1/4 za laminarno i n =1/3 za turbulentno strujanje, dok vrednost konstante C zavisi od geometrije. U tehnici grejanja koriste se srednje vrednosti koeficijenata prelaza toplote jedna vrednost vai za jednu stranu pregrade prostorije, a neka druga vrednost za drugu stranu. Pri tome se razlikuju sluajevi u zavisnosti od poloaja pregrade da li je u pitanju horizontalna (pod, tavanica) ili vertikalna povrina (zid, prozor, vrata), i usmerenosti toplotnog fluksa da li je usmeren navie ili nanie. U standardima za proraun gubitaka toplote date su projektne vrednosti koeficijenata prelaza toplote za odreene sluajeve, i mada se nazivaju koeficijentima prelaza toplote, oni ustvari obuhvataju dve komponente: komonentu usled prelaza toplote i komponentu usled razmene toplote zraenjem. Na spoljanjoj strani fasadnog zida se javlja: meovita konvekcija (prirodna + prinudna) u sluajevima kada je brzina vetra manja od 3m/s (w < 3 m/s). Tada je Nu = K Re a Pr b Gr c , odnosno prinudna konvekcija, kada je brzina vetra vea od 3m/s (w > 3 m/s). Tada je Nu = C Re n .
24

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Najee se smatra da sa spoljanje strane zgrade zbog uticaja vetra prevladava prinudna konvekcija. U literaturi, Kimura na osnovu merenja vrenih na fasadama zgrada daje izraz za u funkciji brzine vazduha i pri tome pravi razliku izmeu neporemeene brzine vetra W i brzine vazduha u neposrednoj blizini fasade w. Za vetrom napadnute fasade (kada su vektor brzine vetra i normala na povrinu fasadnog zida kolinearni): za W>2 w =0.25W, a za W2 w=0.5. Za vetrom nenapadnutne fasade w = 0.3+0.05W. Koeficijent prelaza toplote je: s = 3.5 + 5.6 w . (2.10)

Prilikom razmatranja mehanizma prenosa toplote konvekcijom u prostoriji, moe se zakljuiti da na unutranjoj strani omotaa prostorije preovladava prirodna konvekcija. Postoji itav niz izraza razliitih autora koji su konstante izraza za Nuseltov broj odredili za karakteristinu geometriju i tip strujanja. U literaturi1 je analiziran itav niz izraza raliitih autora za uslove strujanja koji odgovaraju prirodnoj konvekciji sa horizontalne povrine i dolo se do osrednjene vrednosti za pri prirodnoj konvekciji sa horizontalne povrine, kada vektor toplotnog fluksa i sile zemljine tee zaklapaju ugao od 0o:

h = 0.74 t v t z

0.229

(2.11)

Za sluaj prirodne konvekcije sa horizontalne povrine, kada vektor toplotnog fluksa i sile zemljine tee zaklapaju ugao od 180o: h = 1.41 t v t z
0.326

(2.12)

U literaturi2 je analiziran niz izraza za prirodnu konvekciju sa vertikalne povrine to odgovara sluaju konvekcije sa unutranje strane zidova i prozora. Ovde izabran je izraz Alamdari 4 . 12 i Hammond-a koji vai za opseg 10 <Gr Pr< 10 i koji je izveden za uslove koji najblie odgovaraju razmeni toplote u grejanim i klimatizovanim prostorijama:
v = 1.5(t / h )

{[

1/ 4 6

] + [1.23(t ) ] }

1/ 6 1/ 3 6

(2.13)

U tabeli 2.1 dat je pregled projektnih vrednosti koeficienata prelaza toplote. Tabela 2.1 Koeficijenti prelaza toplote (W/m2K) Unutranji koeficient prelaza toplote Spoljni koeficijent prelaza toplote
1

Za zidove i unutranje prozore, kao i za podove i tavanice pri prelazu toplote odozdo navie Za podove i tavanice pri prelazu toplote odozgo nanie Za spoljne prozore Pri srednjoj brzini vetra Za sluaj dodatnih viseih fasada, kao i za ravan krov

8 6 12 25 11

Zimmerman, M.B.; Huang, Y.J.: A Joint US-China Demonstration Energy Efficient Office Building, Proc. 2000 ACEEE Summer Study on Energy Efficiency in Buildings, Pacific Grove, California, August 2000.

ivkovi, B.; Kozi, .; Varagi, M.: Koeficijenti prelaza toplote sa horizontalnih povrina u grejanim prostorijama, Zbornik radova 26. kongresa KGH, SMEITS, Beograd, 1995. 25

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

2.1.3 Toplotna provodljivost (W/mK)

Toplotna provodljivost predstavlja termo-fiziku osobinu materijala to je svojstvo materijala i bitno se razlikuje za razliite materijale, to je prikazano u tabeli 2.2. Tabela 2.2 Okvirne vrednosti toplotne provodljivosti za razliite materijale Materijal Metal (aluminijum) Beton Opeka Drvo Toplotna izolacija (W/mK) 203 1 do 2 0,5 do 0,8 0,15 do 0,2 0,032 do 0,041

Koliko e iznositi ukupan otpor provoenju toplote Rk zavisi od vrednosti toplotne provodljivosti i debljine sloja materijala kroz koji se toplota provodi (cm). Ukupan koeficijent prolaza toplote U za vieslojnu pregradu je dat izrazom (2.6) i obuhvata prelaz toplote sa obe povrine zida na vazduh i obrnuto, kao i provoenje toplote kroz zid.
2.1.4 Koeficijenti prolaza toplote za transparentne povrine

Koeficijenti prolaza toplote za prozore zavise od: materijala rama prozora (drvo, aluminijum, plastika), konstrukcije rama (prekid toplotnih mostova ili ne), vrste ostakljenja (jednostruko, dvostruko, trostruko staklo, niskoemisiono staklo, razmak izmeu stakala, ispuna meuprostora...)

Konkretne vrednosti koeficijenata prolaza toplote za prozore dobijaju se od proizvoaa prozora, ali se za neke tipske prozore mogu nai u prirunicima. Slino vai i za vrata, kako spoljanja, tako i za unutranja. Koeficijent prolaza toplote transparentnog graevinskog elementa (spoljna graevinska stolarija: spoljni prozori i balkonska vrata; krovni prozori), Uw [W/(mK)], odreuje se proraunom, saglasno standardu SRPS EN ISO 10077-1: Uw = Ag U g + A f U f + l g g Ag + A f (2.14)

Proraunske vrednosti Ug (staklo), Uf (okvir) i g (faktor korekcije temperature spoj staklo / okvir), navedene su u tabelama 2.3, 2.4, 2.5, 2.6 i 2.7. Ove vrednosti se mogu odrediti i na sledei nain: a) proraunom, u skladu sa standardima SRPS EN ISO 10077-2 (okvir), SRPS EN 410 (staklo) i SRPS EN 673 (staklo),ili b) ispitivanjem prozora istog sastava i mera, u skladu sa vaeim standardima i propisima. Vrednosti Ug (staklo) i Uf (okvir) odnose se na koeficijent prolaza toplote bez uticaja toplotnog mosta. Toplotni mostovi u transparentnim graevinskim elementima se dodatno obraunavaju i potiu od: spoja staklo-staklo u termoizolacionom staklu (razliita reenja:
26

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

aluminijumska spojnica, sintetika spojnica, specijalno termiki poboljana spojnica); spoja staklo-okvir; spoja okvir-graevinska konstrukcija (ugradnja). Vrednosti koeficijenata prolaza toplote prozora bez termoizolacionog stakla (staklopaketi) usvajaju se sa vrednostima: Uw = 3,5 W/(m2K) (za prozore krilo na krilo); Uw = 5,0 W/(m2K) (za prozore sa jednostrukim staklom). Tabela 2.3 Toplotna svojstva transparentnih graevinskih elemenata - STAKLO Tip stakla jednostruko, 6 mm 2-struko, prozirno, 6-8-6 mm 2-struko, prozirno, 4-12-4 mm 2-struko, prozirno, 6-12-6 mm 2-struko, prozirno, 6-16-6 mm 3-struko, prozirno, 6-12-6-12-6 mm 2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (vazduh) 2-struko, niskoemisiono, 4-16-4 mm (vazduh) 2-struko, niskoemisiono, 4-15-4 mm (Ar) 2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Kr) 2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Xe) 3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Kr) 3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Xe) 2-struko, reflektujue, 6-15-6 mm (Ar) 2-struko, reflektujue, 6-12-4 mm (Ar) Ug W/(mK) 5,8 3,2 3,0 2,9 2,7 1,9 1,6 1,5 1,3 1,1 0,9 0,7 0,5 1,3 1,4 g 0,83 0,71 0,71 0,71 0,72 0,63 0,63 0,61 0,61 0,62 0,62 0,48 0,48 0,25 0,48 0,27 0,44

Tabela 2.4 Koeficijent prolaza toplote okvira drveni okvir debljina df mm Uf W/(mK) meko drvo (500 kg/m), = 0,13 W/(mK) 2,3 2,0 1,8 1,6 1,4 tvrdo drvo (700 kg/m), = 0,18 W/(mK) 2,7 2,4 2,0 1,8 1,6

30 50 70 90 110

Tabela 2.5 Koeficijent prolaza toplote okvira PVC-okvir Materijal PVC-uplji profili Tip okvira - profil 2-komorni 3-komorni 5-komorni 6-komorni Uf W/(mK) 2,2 1,7 - 1,8 1,3 - 1,5 1,2 1,3

27

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Tabela 2.6 Koeficijent prolaza toplote okvira metalni okvir Vrsta metalnog okvira elini, sa termikim prekidom elini, bez termikog prekida aluminijumski, sa termikim prekidom aluminijumski, poboljani specijalni sistemi profila za pasivne kue Uf W/(mK) 4,0 6,0 2,8 - 3,5 1,4 1,5 0,7 0,8

Tabela 2.7 Koeficijenti korekcije faktor korekcije temperature za toplotne mostove izmeu okvira i stakla Koeficijent korekcije, g 2-struko i viestruko staklo, 2-struko i viestruko bez sloja za poboljanje staklo, sa slojem za poboljanje 0,04 0,06 0,06 0,08 0,00 0,02

Drveni i PVC okviri Metalni okviri, sa prekinutim toplotnim mostom Metalni okviri, bez prekinutog toplotnog mosta

2.2 DIFUZIJA VODENE PARE

Difuzija vodene pare izraunava se za spoljne graevinske konstrukcije i konstrukcije koje se granie sa negrejanim prostorijama, osim za konstrukcije koje se neposredno granie sa terenom (pod na tlu, ukopani zidovi, ukopane tavanice). Sve graevinske konstrukcije zgrade moraju biti projektovane i izgraene na nain da se vodena para u projektnim uslovima na njihovim povrinama ne kondenzuje. Zgrada mora biti projektovana i izgraena na nain da se kod namenskog korienja vodena para koja zbog difuzije prodire u graevinsku konstrukciju, ne kondenzuje. U sluaju da doe do kondenzacije vodene pare u konstrukciji, ona se nakon raunskog perioda isuivanja mora sasvim osloboditi iz graevinske konstrukcije. Vlaga koja se kondenzuje u konstrukciji ne sme dovesti do oteenja graevinskih materijala (na primer korozija, pojava bui, mehanika oteenja izazvana smrzavanjem kondenzata, itd). Za izraunavanje higrotermikih karakteristika graevinskih elemenata i konstrukcija, difuzije vodene pare, kondenzacije i isuenja, kao i opasnosti od povrinske kondenzacije (oroavanje), primenjuje se standard SRPS EN ISO 13788, u opcijama: 1) sloeni godinji kumulativni proraun; 2) Glaser-ov postupak. Ukoliko se proraun vri na osnovu Glaser-ovog postupka, koristi se metod prorauna prema SRPS U.J5.520. Higrotermike karakteristike materijala usvajaju se prema tabelama datim u literaturi za graevinske materijale. Prorauni fizikih veliina i parametara kojima se proverava difuzija vodene pare graevinskog elementa sastavni su deo Elaborata EE koji se izrauje prema Pravilniku o energetskoj efikasnosti zgrada (Sl. glasnik 61/2011), a koji predstavlja deo projektne dokumentacije koja se prilae radi izdavanja graevinske dozvole.

28

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

2.2.1 Dozvoljena temperatura unutranje povrine

Dozvoljena temperatura unutranje povrine spoljne graevinske konstrukcije na bilo kom mestu (i na mestima toplotnih mostova) mora da bude vea od temperature take rose, s [oC], za date projektne uslove (temperatura i relativna vlanost vazduha u prostoriji). Minimalna toplotna otpornost za spreavanje oroavanja unutranje povrine, Rmin 2 [m K/W], graevinske konstrukcije izvan zone toplotnog mosta (osnovni deo graevinskog elementa) izraunava se za uslove perioda grejanja (zimski period), na sledei nain: e Rmin Rsi i (Rsi Rse ) (2.15) i s pri emu je otpor prelazu toplote sa spoljne strane Rse = 0,04 m2K/W, a vrednost otpora prelazu toplote sa unutranje strane Rsi se, zbog mogunosti pojave spreenog strujanja vazduha (nametaj, zakloni i sl.) usvaja sa (najmanje) Rsi = 0,25 m2K/W. Za transparentne graevinske elemente primenjuje se uobiajena vrednost: Rsi = 0,17 m2K/W. Na mestima toplotnih mostova za ocenu opasnosti od oroavanja merodavna je temperature take rose, s [oC], odreena prema tabeli 2.8 pri vrednosti si,crit = s. Tabela 2.8 - Temperature take rose, s [oC], u zavisnosti od relativne vlanosti vazduha, i [%], i temperature vazduha i [oC] s [oC] [ C] 30 30 29 28 27 26 25 24 23 22 21 20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10 10,5 9,7 8,8 8,0 7,1 6,2 5,4 4,5 3,6 2,8 1,9 1,0 0,2 -0,6 -1,4 -2,2 -2,9 -3,7 -4,5 -5,2 -6,0 35 12,9 12,0 11,1 10,2 9,4 8,5 7,6 6,7 5,9 5,0 4,1 3,2 2,3 1,4 0,5 -0,3 -1,0 -1,9 -2,6 -3,4 -4,2 40 14,9 14,0 13,1 12,2 11,4 10,5 9,6 8,7 7,8 6,9 6,0 5,1 4,2 3,3 2,4 1,5 0,6 -0,1 -1,0 -1,8 -2,6 45 16,8 15,9 15,0 14,1 13,2 12,2 11,3 10,4 9,5 8,6 7,7 6,8 5,9 5,0 4,1 3,2 2,3 1,3 0,4 -0,4 -1,2 50 18,4 17,5 16,6 15,7 14,8 13,9 12,9 12,0 11,1 10,2 9,3 8,3 7,4 6,5 5,6 4,7 3,7 2,8 1,9 1,0 0,1 55 20,0 19,0 18,1 17,2 16,3 15,3 14,4 13,5 12,5 11,6 10,7 9,8 8,8 7,9 7,0 6,1 5,1 4,2 3,2 2,3 1,4
o

i [%]
60 21,4 20,4 19,5 18,6 17,6 16,7 15,8 14,8 13,9 12,9 12,0 11,1 10,1 9,2 8,2 7,3 6,4 5,5 4,5 3,5 2,6 65 22,7 21,7 20,8 19,9 18,9 18,0 17,0 16,1 15,1 14,2 13,2 12,3 11,3 10,4 9,4 8,5 7,5 6,6 5,7 4,7 3,7 70 23,9 23,0 22,0 21,1 20,1 19,1 18,2 17,2 16,3 15,3 14,4 13,4 12,5 11,5 10,5 9,6 8,6 7,7 6,7 5,8 4,8 75 25,1 24,1 23,2 22,2 21,2 20,3 19,3 18,3 17,4 16,4 15,4 14,5 13,5 12,5 11,6 10,6 9,6 8,7 7,7 6,7 5,8 80 26,2 25,2 24,2 23,3 22,3 21,3 20,3 19,4 18,4 17,4 16,4 15,5 14,5 13,5 12,6 11,6 10,6 9,6 8,7 7,7 6,7 85 27,2 26,2 25,2 24,3 23,3 22,3 21,3 20,3 19,4 18,4 17,4 16,4 15,4 14,5 13,5 12,5 11,5 10,5 9,6 8,6 7,6 90 28,2 27,2 26,2 25,2 24,2 23,2 22,3 21,3 20,3 19,3 18,3 17,3 16,3 15,3 14,4 13,4 12,4 11,4 10,4 9,4 8,4 95 29,1 28,1 27,1 26,1 25,1 24,1 23,1 22,2 21,2 20,2 19,2 18,2 17,2 16,2 15,2 14,2 13,2 12,2 11,2 10,2 9,2
29

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

2.2.2

Dozvoljene vrednosti upijanja vlage spoljni zavrni slojevi

Dozvoljene vrednosti upijanja vlage spoljanjeg zavrnog sloja graevinske konstrukcije zatitno-dekorativnih nanosa debljine manje od 0,005 m, odreene preko vrednosti ekvivalentne debljine, r [m], iznose: r = d 2, gde je d [m] debljina, a [-] relativni koeficijent difuzije vodene pare zatitno-dekorativnog nanosa.
2.2.3 Dozvoljene vrednosti vlage usled difuzije i kondenzacije

Ukupna koliina kondenzovane vlage ne sme prei vrednost od 1 kg/m2 u optem sluaju; 0,5 kg/m2 ukoliko se kondenzacija deava u slojevima materijalima koji nemaju svojstvo kapilarnog upijanja odnosno oslobaanja vlage; u sluaju kondenzacije u sloju drveta, najvei doputeni porast sadraja vlage za 5% u odnosu na poetni maseni sadraj vlage; u sluaju kondenzacije u materijalima na bazi drveta, najvei doputeni porast sadraja vlage iznosi 3% u odnosu na poetni maseni sadraj vlage.
2.2.4 Proraun difuzije vodene pare i proraun isuenja

Za potrebe pojednostavljenog prorauna (Glaser-ov postupak) usvajaju se sledee vrednosti: Za period kondenzacije: Zona A obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) iznosi do sp = -15 oC, temperatura spoljnjeg vazduha za proraun kondenzacije iznosi e = -5 oC, relativna vlanost spoljnog vazduha iznosi e = 90%, relativna vlanost i temperatura unutranjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta / prostorije, ili sa vrednou i = 55%, od sp = -15 oC, temperatura spoljnjeg vazduha iznosi e = -10 oC, relativna vlanost spoljnjeg iznosi e = 90%, relativna vlanost i temperatura unutranjeg vazduha usvaja se prema projektnim uslovima s obzirom na namenu objekta / prostorije, ili sa vrednou i = 55%, trajanje perioda kondenzacije iznosi 60 dana. Za period isuenja: dozvoljeno trajanje isuenja iznosi 90 dana za mesta koja pripadaju Zoni A, a 60 dana za mesta koja pripadaju Zoni B. Temperature i relativne vlanosti vazduha iznose i = e = 18 oC, i = e = 65%. Za zgrade sa klimatizacijom ili sa veim oslobaanjem vodene pare dozvoljeno vreme isuenja odreuje se na osnovu karakteristika procesa unutranjih mikroklimatskih uslova , ali ne sme da bude due od: 90 dana (u Zoni A), odnosno 60 dana (u Zoni B). Za utvrivanje pojave kondenzacije najpre je potrebno odrediti temperatursko polje unutar zida (u karakteristinim takama na granici slojeva), a zatim raspodelu parcijalnih pritisaka vodene pare pe, kao i raspodelu pritisaka zasienja za datu temperaturu pse po preseku zida. Na mestima gde parcijalni pritisak (prikazan crvenom linijom na slici 2.3) dostie vrednosti pritiska zasienja (prikazan plavom linijom na slici 2.3), doi e do pojave kondenzacije. Kondenzacija se moe javiti u ravni ili u zoni. U koliko po celom preseku zida parcijalni pritisak ne dostie vrednost pritiska zasienja, kondenzacija se nee javiti. Zona B obuhvata mesta za koja je spoljna projektna temperatura (period grejanja) nia

30

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Slika 2.3 Razliiti sluajevi pojave kondenzacije unutar graevinskog elementa

2.3 PRORAUN TRANSMISIONIH GUBITAKA TOPLOTE

U velikom broju zemalja postoje standardi i norme koji propisuju metode za proraun gubitaka toplote, to podrazumeva njihovu obaveznu primenu. Neki od najpoznatijih standarda su: - NEMAKA DIN 4701 (iz 1959. i1983.) DIN 12831 - ENGLESKA CIBSE Guide iz 1986., BS EN 12831:2003 - SAD ASHRAE iz 1993. - RUSIJA SNIP - HOLANDIJA NEN 5066 iz 1988. - BELGIJA NBN B62-003 iz 1986. - VAJCARSKA, VEDKA, DANSKA... Kod nas ne postoji SRPS standard koji propisuje metodu za proraun gubitaka toplote, pa je preporuka da se koristi neki svetski poznat standard; to je najee DIN 4701. DIN 4701 ima staru i novu verziju. Godine 1975. je kod nas sainjen predlog naeg standarda JUS M.E6.010 Proraun potrebne koliine toplote za grejanje, koji se bazirao na tada vaeem DIN 4701 standardu iz 1959. Meutim, taj standard nikada nije postao vaei, jer se u to vreme oekivalo objavljivanje novog DIN standarda, pa se teilo da se te izmene uvedu i u na standard. Kada je konano objavljen novi DIN 4701 (to je usledilo tek 1983. umesto 1978.) izazvao je razliita miljenja i polemike u naoj tehnikoj brani. Tada je potpuno zaustavljen proces postavljanja zvaninog JUS standarda. 2.3.1 DIN 4701 iz 1959. Proraun transmisionih gubitaka toplote: QTRANS = U A ( u sp ) , QTRANS + QDODATNO = QTRANS (1 + Z ) (2.16) (2.17)

31

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Dodacima se obuhvata dejstvo onih faktora koji nisu uzeti u obzir pri proraunu gubitaka toplote, a iskustvo je pokazalo da utiu na potrebnu koliinu toplote za grejanje. Ta koliina toplote, koja se uzima u obzir preko dodatka, zapravo je procentualni deo transmisionih gubitaka toplote: QDODATNO = QTRANS Z , DODATAK ZBOG PREKIDA U ZAGREVANJU Zu Ovaj dodatak ima smisla samo ukoliko postoji dnevni prekid u radu postrojenja centralnog grejanja. Taj prekid se obino deava nou, tako da dolazi do hlaenja prostorije (i zidova i vazduha) jer su gubici neprekidni. Zbog toga, da bi se po startu sledeeg jutra ponovo dostigla unutranja projektna temperatura, potrebno je dovesti veu koliinu toplote nego to su trenutni gubici zbog uzgrevanja. Dodatak Zu zavisi od: - duine prekida u zagrevanju i - akumulacione sposobnosti prostorije (koja se ocenjuje na osnovu Krierove vrednosti kD koja predstavlja srednji koeficijent prolaza toplote za posmatranu prostoriju):
kD = QT . ( u sp ) Ai

(2.18)

(2.19)

Na slici 2.4 prikazana je zavisnost Zu od duine trajanja prekida grejanja i vrednosti kD.
35 30 25 Z u (%) 20 15 10 5 0 0 0,2 0,4 0,6 0,8 1
2

Snieni noni reim Prekid od 9 do 12 h Prekid od 12 do 16 h

1,2

1,4

1,6

1,8

kD (W/m K)

Slika 2.4 Vrednosti dodatka Zu DODATAK NA UTICAJ HLADNIH OKOLNIH POVRINA Za Unutranje povrine spoljnih zidova i prozora imaju niu temperaturu od temperature vazduha u prostoriji, pa to izaziva oseaj "hladnog zraenja" (ovek odaje toplotu zraenjem ka tim povrinama, to stvara oseaj nelagodnosti). Ovaj uticaj se kompenzuje na taj nain to se dovodi vea koliina toplote za grejanje i poviava temperatura vazduha u prostoriji. Vrednost ovog dodatka se takoe daje u funkciji Krierove vrednosti, pa se esto spaja sa dodatkom Zu, iako ovi dodaci nemaju isti fiziki smisao. Vrednosti za Za se daju tablearno ili grafiki. U tabeli 2.9 date su vrednosti dodatka ZD.
32

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Z D = Zu + Za .

(2.20)

U novijim standardima nekih evropskih zemalja uticaj hladnih spoljnih povrina se ne kompenzuje preko dodatka transmisijonim gubicima, ve se vrednosti koeficijenata prolaza toplote za spoljne povrine uveavaju. Smisao je isti, samo je nain raunanja razliit. Tabela 2.9 Vrednosti dodatka ZD Za kD (W/m2K) 1. Neprekidan rad sa ogranienjima u grejanju nou 2. Prekid rada 9-12 h dnevno 3. Prekid rada 12-16 h dnevno < 0,35 0,07 0,20 0,30 0,35-0,80 0,07 0,15 0,25 0,80-0,75 0,07 0,15 0,20 > 1,75 0,07 0,15 0,15

DODATAK NA VISINU PROSTORIJE Zh Kod prostorija ija je visina vea od 4m javlja se stratifikacija raslojavanje toplijih i hladnijih zona vazduha u prostoriji topliji vazduh je laki, tako da u viim zonama prostorije dolazi do pojave viih temperatura vazduha. Kao posledica se javljaju: vei gubici toplote u gornjoj zoni prostorije, vea infiltracija vazduha i nia temperatura vazduha u zoni boravka ljudi. Za svaki metar visine prostorije iznad 4m dodaje se dodatak Zh =0,025 (na primer: ako je visina prostorije 7 m, onda je Zh = 0,075), pri emu je maksimalna vrednost Zh,max = 0,2. DODATAK NA STRANU SVETA ZS Ovaj dodatak, na neki nain, uzima u obzir utricaj Sunevog zraenja. Zidovi koji su ee osunani su suvlji, pa je njihov koeficijent prolaza toplote manji od raunskog, koji je raunat za srednju vrednost vlanosti graevinskih materijala. Obrnut je sluaj za zidove koji su malo osunani ili stalno u senci. Kao to mu i samo ime kae, ovaj dodatak se usvaja prema orijentaciji prostorije ka nekoj strani sveta. Merodavna orijentacija prostorije se odreuje na sledei nain: - jedan spoljni zid orijentacija tog spoljnog zida, - dva susedna spoljna zida orijentacija ugla u kome se sueljavaju spoljni zidovi, - tri ili etiri spoljna zida usvaja se maksimalan dodatak, nezavisno od orijentacije. Tabela 2.10 Vrednosti dodatka ZS Orijentacija Jug, Jugo-istok, Jugo-zapad Istok, Zapad Sever, Severo-istok, Severo-zapad
2.3.2 DIN 4701 iz 1983.

ZS (-) -0,05 0 +0,05

U osnovi, novi DIN 4701 iz 1983. je slian starom standardu, ali je dopunjen savremenim saznanjima koja su proistekla iz prakse, eksperimenata i primene raunarske tehnike, koja je vremenom napredovala. Izvreno je prilagoavanje savremenim arhitektonsko-graevinskim reenjima zgrada i materijalima koji se u izgradnji koriste. DIN 4701 iz 1983. se primenjuje za standardne sluajeve gradnje, dok su posebni sluajevi izdvojeni, i za njih je data posebna metodologija, a to su:
33

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

prostorije koje se retko greju (povremeno se koriste), prostorije veoma masivne konstrukcije, hale velike visine, staklene bate.

Standardni (normalni) sluajevi: standardni spoljni uslovi standardna pot. toplota (QN) standardni unutr. uslovi (2.21)

QTRANS = U N A ( uN spN ) ,

UN

uN, spN

standardni (nominalni) koeficijent prolaza toplote (W/m2 K), standardna unutranja, odnosno spoljna projektna temperatura (oC).

Spoljna projektna temperatura je odreena prema novom kriterijumu: to je najnia dvodnevna srednja temperatura koja je u periodu od 20 godina 10 puta dostignuta ili podbaena. Za gradove u Srbiji na ovaj nain jo nije odreena spoljna projektna temperatura. Jo jedna novina je uvedena to se tie spoljne projektne temperature, a to je da ona, pored klimatskih karakteristika, zavisi i od akumulacione mase zgrade, pa se vri korekcija:
i vai sp = spN + s , gde je s = f A s
M 3 - za laki tip gradnje A < 600 kg/m s M 3 - za srednje teki tip A 1400 kg/m s
M - za teki tip A s > 1400 kg/m3

(2.22)
s = 0 oC, s = 2 oC,

s = 4 oC.

Akumulaciona masa prostorije:

M = (0,5 m + 2,5 m D + mO )S + m masa elika, mD masa drveta, mO masa ostalih materijala.
M Odnos A se rauna za najnepovoljniju prostoriju u zgradi, sa maksimalno dva s spoljna zida i usvaja se za celu zgradu. Standardna unutranja projektna temperatura obuhvata suvu temperaturu vazduha u prostoriji i uzima u obzir srednju temperaturu okolnih povrina. Ovako definisana temperatura, naalost ne moe da se izmeri na objektu, ve se moe samo proveriti raunski. Vrednosti tuN date su tabelarno u zavisnosti od namene prostorija.

1 (0,5 m + 2,5 m D + mO )U 2

(2.23)

Za tipine negrejane prostorije date su preporuke za vrednosti unutranjih projektnih temperatura, dok se za netipine negrejane prostorije temperatura rauna iz toplotnog bilansa prema izrazu:
34

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

x =

(U A ) + (U A ) +0,36 V n (U A) + (U A) +0,36 V n
u s x u s x

(2.24)

Koeficijent prolaza toplote:

U N = U + U a + U s , gde je U a = f (U spolj elemnta >1,6W/m2K) = 0,1 0,3 i U s = f (propustljivost za Sunevo zraenje gv) = -0,35 gv.
2.3.3 SRPS EN ISO 13789:2007

Ukupan transmisioni gubitak kroz termiki omota sa rauna tako to se prvo odredi koeficijent transmisionog gubitka, a on se zatim mnoi razlikom temperatura unutranjeg i spoljnog vazduha (u projektnim uslovima). Koeficijent transmisionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HT [W/K], izraunava se po obrascu:
H T = (Fxi U i Ai ) + H TB
i

(2.25)

gde je Fxi - faktor korekcije temperature za i-ti graevinski element, koji se usvaja prema Tabeli 2.11; Ui [W/(mK)] - koeficijent prolaza toplote i-tog graevinskog elementa, povrine Ai [m2].
Tabela 2.11 Otpori prelazu toplote i korekcija temperature Faktor Otpor prelazu toplote, Toplotni protok ka spoljnjoj sredini, preko korekcije u mK/W graevinskog elementa odreenog tipa Rsi Rse Rsi + Rse temperature, Fxi Graevinski elementi koji se granie sa spoljnim vazduhom Spoljni zid 1,0 0,17 0,13 0,04 neventilisan 1,0 0,26 0,13 0,13 ventilisan Ravni krovovi:

0,14 0,10 0,04 neventilisano 0,20 0,10 0,10 ventilisano Meuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza: 0,21 0,17 0,04 neventilisano 0,34 0,17 0,17 ventilisano Kosi krovovi: 0,14 0,10 0,04 neventilisani 0,20 0,10 0,10 ventilisani Graevinski elementi koji se granie sa negrejanim prostorima Zid ka negrejanom prostoru 0,13 0,13 0,26 Meuspratna konstrukcija ka negrejanom krovnom 0,10 0,10 0,20 prostoru Meuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora 0,17 0,17 0,34 Zid ka negrejanoj zimskoj bati (stakleniku), sa spoljnim zastakljenjem zimske bate: 0,13 0,13 0,26 Jednostruko staklo, U > 2,5 W/(mK) Izolaciono staklo, U 2,5 W/(mK) Poboljano staklo, U 1,6 W/(mK)

1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 0,5 0,8 0,5 0,7 0,6 0,5
35

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Tabela 2.11 nastavak Graevinski elementi u kontaktu sa tlom Zid u tlu, ili delimino ukopan 0,13 0,0 0,13 Pod na tlu 0,17 0,0 0,17 Meuspratna konstrukcija u tlu 0,10 0,0 0,10 Graevinski elementi izmeu dva grejana prostora razliite temperature Zid izmeu zgrada, zid koji razdvaja prostore 0,13 0,08 0,21 razliitih korisnika, ili zid ka grejanom stepenitu Meuspratna konstrukcija koja razdvaja prostor 0,10 0,08 0,18 izmeu razliitih korisnika

0,6 0,5 0,6 0,8 0,8

Transmisioni toplotni gubitak zgrade (ili dela zgrade) usled uticaja toplotnih mostova u termikom omotau zgrade (ili dela zgrade), HTB [W/K], iznosi: H TB = U TB A (2.26) 2 gde je A [m ] zbirna povrina spoljnih graevinskih elemenata (termiki omota objekta spoljne mere). Usvaja se vrednost UTB = 0,10 W/(mK). Ukoliko je uticaj toplotnih mostova ve uzet u obzir pri proraunu koeficijenta prolaza toplote U, graevinskog elementa, granina povrina kroz koju se toplota prenosi A, kod uvaavanja uticaja toplotnog mosta moe se umanjiti za povrinu graevinskog elementa za koji je koeficijent prolaza toplote na taj nain odreen. Transmisioni toplotni gubitak usled uticaja toplotnog mosta, HTB [W/K], tada iznosi: H TB = U TB Acor (2.27) gde je Acor [m2] zbirna povrina spoljnih graevinskih elemenata (spoljni omota objekta), umanjena za povrine graevinskih elemenata za koje su izraunati koeficijenti prolaza toplote sa ukljuenim toplotnim mostovima.
2.3.3.1 Specifini transmisioni gubitak toplote zgrade, H'T [W/(m2K)] Specifini transmisioni gubitak toplote zgrade (ili dela zgrade), H'T [W/(m2K)], izraunava se po obrascu: H ' HT = T (2.28) A Najvei doputeni specifini transmisioni toplotni gubitak kroz termiki omota zgrade, HT [W/(m2K)], usvaja se prema tabeli 2.12.

Tabela 2.12 Najvee doputene vrednosti specifinih transmisionih gubitaka toplote, HT,max [W/(m2K)], u zavisnosti od faktora oblika zgrade (ili dela zgrade)
Faktor oblika A/Ve (m-1) 0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8 0.9 1.0 >1.05
36

Nestambene zgrade sa udelom transparentnih povrina 30% i stambene zgrade HT (W/m2K) 1.05 0.80 0.68 0.60 0.55 0.51 0.49 0.47 0.45 0.44

Nestambene zgrade sa udelom transparentnih povrina > 30% HT (W/m2K) 1.55 1.15 0.95 0.83 0.75 0.69 0.65 0.62 0.59 0.58

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

2.4 PRORAUN VENTILACIONIH GUBITAKA TOPLOTE

Koliina toplote potrebna da se vazduh, koji u prostoriju dospe infiltracijom, zagreje od spoljne temperature do unutranje predstavlja ventilacione gubitke toplote. Spoljni vazduh infiltracijom prodire u prostoriju kroz procepe (fuge) prozora i vrata i/ili kroz posebne otvore namenjene za prorodnu ventilaciju (provetravanje). Da bi se toplota prenela sa jednog tela na drugo potrebno je da postoji razlika temperatura (termika neravnotea). Da bi dolo do strujanja vazduha potrebno je da postoji razlika pritisaka (mehanika neravnotea). Razlika pritisaka moe da proistekne iz dva uzroka: 1. DEJSTVO VETRA Zaustavni pritisak proporcionalan je kvadratu brzine vetra:
pVET = K p w2 , 2

(2.29)

gde su: Kp koeficijent pritiska, koji se odreuje eksperimentalno i zavisi od strujne slike oko zgrade, w srednja brzina vetra i

srednja gustina vazduha.

2. RAZLIKA U GUSTINI VAZDUHA prouzrokovana razlikom temperatura unutranjeg i spoljnog vzduha Kako je

u > s

u < s ,

(2.30) (2.31)

sledi da je razlika pritisaka p = h g .

Navedena dva uticaja, koja izazivaju mehaniku neravnoteu, mogu se javiti istovremeno (slika 2.5), pri emu njihovi uticaji mogu da se: - sabiraju (superponiraju) ili - potiru (da imaju suprotno dejastvo). b) a) c)

+ + + +

Slika 2.5 Uticaji nastanka razlike pritisaka: a) usled razlike gustina vazduha, b) usled dejstva vetra i c) usled kombinovanog uticaja razlike gustina i dejstva vetra Koliina vazduha u jedinici vremena koja dospe u prostoriju iznosi: V = K (p ) [m3/s],
n

(2.32)

gde su:
K koeficijent strujanja pokazuje koliinu vazduha koja prodre u prostoriju pri razlici pritisaka od 1Pa,
37

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

p razlika pritisaka izmeu vazduha u prostoriji i spoljnog vazduha, n eksponent koji zavisi od vrste (reima) strujanja, i njegove vrednosti su:

n = 1 za turbulentno strujanje, n = 0,5 za laminarno strujanje,

n = 2/3 za strujanje vazduha kroz procepe prozora i vrata. Potrebna koliina toplote za zagrevanje vazduha koji je infiltracijom dospeo u prostoriju:
QV = V c p ( u sp ) .

(2.33)

2.4.1 Ventilacioni gubici prema DIN 4701 U praksi se ventilacioni gubuci toplote prema DIN 4701 raunaju kao:

QV = (a l ) s R H ( u sp ) Z E ,
s

(2.34)

propustljivost procepa spoljnih prozora i vrata [m3/mhPa2/3], duina procepa [m], karakteristika prostorije [-], karakteristika zgrade [WhPa2/3/m3K], u temperatura unutranjeg vazduha [oC], sp spoljna projektna temperatura [oC], ZE dodatak za prozore na uglu dva spoljna zida [-]. Propustljivost procepa pokazuje koliinu vazduha u jedinici vremena koja prodre kroz procep duine 1m, pri razlici pritisaka od 1Pa. Njegova vrednost zavisi od materijala okvira prozora i garantovanja zaptivenosti od strane proizvoaa. Duina procepa zavisi od konstrukcije vrata i prozora i rauna se na sledei nain: VRATA: l = 2a+2h (a irina, h visina), JEDNOKRILNI PROZOR: l = 2a+2h, DVOKRILNI PROZOR: l = 2a+3h, TROKRILNI PROZOR: l = 2a+5h. Karakteristika prostorije zavisi od odnosa propustljivosti procepa kroz koje vazduh ulazi u prostoriju i propustljivosti procepa kroz koje vazduh izlazi iz prostorije. Na neki nain R predstavlja faktor produvavanja prostorije:
a l R H R=

(a l )

1 (a l ) s
u

.
+1

(2.35)

Tabela 2.13 Karakteristika prostorije R

Prozori Drveni prozori i prozori od vetakih materijala elilni i metalni prozori Drveni prozori i prozori od vetakih materijala elilni i metalni prozori

Unutranja vrata nezaptivena zaptivena nezaptivena zaptivena nezaptivena zaptivena nezaptivena zaptivena

As/Au <3 < 1,5 <6 < 2,5 od 3 do 9 od 1,5 do 3 od 6 do 20 od 2,5 do 6

0,9

0,7

38

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Za stambene zgrade i tipine poslovne objekte R se kree u relativno uskim granicama, pa se ne rauna za svaku prostoriju, ve se u zavisnosti od odnosa spoljnih i unutranjih prozora i vrata usvaja vrednost 0,7 ili 0,9. Karakteristika zgrade H u sebi sadri brzinu vetra, koja je uzrok infiltraciji vazduha. Za razliku od spoljne projektne temperature, projektna brzina vetra nije propisana, pa se ostavlja projektantu da proceni koja brzina vetra je merodavna za proraun. Brzina vetra se kree u granicama od 2 do 10 m/s. Prema DIN 4701 date su preporuke za izbor karakteristike zgrade u zavisnosti od: 1. Vetrovitosti predela (normalan ili vetrovit), 2. Poloaja zgrade (zatvoren, otvoren ili izrazito otvoren) i 3. Tipa zgrade (zgrade u bloku ili pojedinana gradnja).
Tabela 2.14 Karakteristika zgrade H [WhPa2/3/m3K]

Predeo Normalni predeli

Poloaj zgrade Zaklonjen Otvoren Izrazito otvoren Zaklonjen Otvoren Izrazito otvoren

Vetroviti predeli

H [WhPa2/3/m3K] Blokovska gradnja Pojedinane zgrade 1,28 1,81 2,18 3,09 3,19 4,47 2,18 3,09 3,19 4,47 4,36 6,01

2.4.2 Ventilacioni gubici prema SRPS EN ISO 13789:2007 Slino kao kod prorauna ukupnih transmisionih gubitaka toplote, i ovde se prvo pristupa proraunu koeficijenta ventilacionog gubitka, koji se zatim mnoi razlikom temperatura unutranje i spoljanje sredine. Koeficijent ventilacionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HV [W/K], izraunava se po obrascu:

HV = a c p V n

(2.36)

gde je V zapremina grejanog prostora [m3]; n broj izmena vazduha na as [h-1] a c p = 0,33 [Wh/(m3K)] ( a c p = 1200 [J/(m3K)])

Tabela 2.15 Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) Stambene zgrade sa vie stanova i prirodnom ventilacijom Izloenost fasade vetru Zaptivenost Otvoren poloaj zgrade Umereno zaklonjen poloaj Veoma zaklonjen poloaj Broj izmena vazduha n [h-1] Broj izmena vazduha n [h-1] Vie od jedne fasade Samo jedna fasada Loa Srednja Dobra Loa Srednja Dobra 1,2 0,7 0,5 1,0 0,6 0,5 0,9 0,6 0,5 0,7 0,5 0,5 0,6 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5

39

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Tabela 2.16 Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) Pojedinane porodine kue sa prirodnom ventilacijom Zaptivenost Otvoren poloaj zgrade Umereno zaklonjen poloaj Veoma zaklonjen poloaj Broj izmena vazduha n [h-1] Loa Srednja Dobra 1,5 0,8 0,5 1,1 0,6 0,5 0,76 0,5 0,5

3 2.4.3. Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termikog omotaa, qV [W/m ] 3 Ukupni zapreminski gubici toplote unutar termikog omotaa, qV [W/m ], transmisioni i ventilacioni, izraunavaju se po obrascu:

qv =

HT + HV Ve

[W/m3] .

(2.37)

2.5 PRIMERI TOPLOTNIH MOSTOVA Toplotni most je mesto smanjenog otpora prolazu toplote u odnosu na konstrukciju u kojoj se nalazi, odnosno mesto u termikom omotau na kome se javlja poveani toplotni fluks. Pojava toplotnih mostova moe znaajno uticati na poveanje transmisionih gubitaka toplote zgrade.

Slika 2.6 Prikaz termovizijskog snimka fasade na kome se uoava toplotni most U zavisnosti od toga ta prouzrokuje pojavu toplotnog mosta, razlikujemo: konstruktivni toplotni most (promena vrste materijala u konstrukciji, kao na sl.2.6) geometrijski toplotni most (promena oblika konstrukcije, na primer uglovi, ljebovi, ispupenja...)

Slika 2.7 Geometrijski toplotni most na uglu kada nema toplotne izolacije (levo) i saniran toplotni most ugradnjom izolacije sa spoljne strane (desno)
40

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Slika 2.8 Temperatura (levo) i toplotni fluks (desno) u preseku toplotnog mosta prouzrokovanog promenom materijala

Slika 2.9 Temperatura (levo) i toplotni fluks (desno) u preseku toplotnog mosta prouzrokovanog promenom debljine konstrukcije (pojava ljeba na fasadi)

Slika 2.10 Temperatura (levo) i toplotni fluks (desno) u preseku toplotnog mosta prouzrokovanog promenom geometrije konstrukcije (kod ispupenja na fasadi) Toplotni mostovi prouzrokuju poveane gubitke toplote, pojavu kondenzacije na unutranjoj povrini spoljnog zida, kao i unutar same konstrukcije. Posledice koje se javljaju zbog pojave toplotnih mostova su: oteenja konstrukcije usled pojave vlage i bui, mehanika oteenja materijala zida i toplotne izolacije usled pojave smrzavanja kondenzata, naruavanje mehanike stabilnosti konstrukcije. Proraun toplotnih mostova mogue je izvriti na nekoliko naina: paualnim dodatkom na koeficijent transmisionog gubitka toplote; pojednostavljenim metodama prema SRPS EN ISO 14683:2008 (katalog) detaljhnim proraunom prema SRPS EN ISO 10211:2008.

41