www.BesplatniSeminarskiRadovi.

com

Seminarski rad
Tema: Vremena i ljudske sudbine vezane za most

Uvod

Pisac je u svom romanu napravio paralelu izmedju neprolaznog-most i krhkog i kratkotrajnog-ljudski ivot. Most simbolizuje snagu i vrstinu, pa je zato dat kao neto to se provlai kroz ceo roman. On je tu da bi itaocima pokazao prolaznost i nebitnost zivota. S obzirom na to da radnja romana traje skoro etiri veka, opisani su pojedinci iz razlicitih epoha. Njihove sudbine su na razne nacine povezane sa mostom, a one zajedno ine jednu celinu. Mnogo je ljudi dolo u dodir sa mostom i otislo, dok je most taj, jedan jedini, koji je svedok svih deavanja i koji miruje dok ivot oko njega tee. On povezuje dve strane, dva sveta potpuno suprotnih miljenja, obiaja, i vere. To je mesto gde su se radjale prve ljubavi, gde su se okupljali ljudi zbog raznih razloga, tu su se okupljala deca i igrala se, prva matanja i snovi su rodjeni tu, na mostu koji spaja dve obale, Drine, i vekovima prkosi reci, vremenskim nepogodama, i svemu ostalom. Stoji veno tu, kao veiti simbol neprolaznosti.

Prica poinje davne 1516. godine, kada je jedan deak silom otet iz svog roditeljskog doma, i odveden u, kako pisac kae "daleki, svetli, i strani Stambol". On je, tada kao desetogodinjak, u pletenom sepetu odveden, otet je od roditelja, i preko skele preneen na drugu stranu reke preko koje e, mnogo godina kasnije, taj isti deak, nekada Bajica, a sada veliki Mehmed-Paa Sokolovi podii most, velianstven u svojoj lepoti, zadivljujue snaan, spajajui tako njegovo poreklo i njegov sadanji ivot, njegovo malo selo gde je odrastao, sa sultanovim dvorom, mestom koje je zasluio potenjem, i uglednim vojnikim ivotom. Koliko god bio u raskoi, on je pamtio "crno seivo" iz svog detinjstva, seajui se moda i svog porekla, i svoje porodice, i patnje kroz koju je prolazio dok je, sa nekim njemu tada nepoznatim ljudima prelazio Drinu na skeli. O njemu samom nema mnogo toga u knjizi, pominje se na svega nekoliko mesta, za razliku od drugih, obinih ljudi, kojima je pisac dao mnogo vise mesta, pridajui vei znaaj obinim ljudima, postajui tako slikar sudbina malih ljudi, ime istorijska slika jednog vremena postaje uverljivija. Istorija zapostavlja male ljude, a istorija velikih je poznata. Zato emo, priajui o ovom delu, priati upravo o malim, obinim ljudima, i njihovim sudbinama. Poevi od blizanaca, Stoje i Ostoje koji su, kako legenda kae, uzidani u zidine mosta da bi se umilostivile "vie sile", odmah na poetku moemo rei da je tu pisac hteo da prikae duh jednog naroda, koji se ogleda u emu drugom, ako ne u verovanjima tog naroda, ali i u narodnoj poeziji, iz koje je pisac preuzeo motiv rtvovanja:

Zidanje Skadra Grad gradila tri brata roena, Do tri brata, tri Mrnjavevia: Jedno bjee Vukaine kralje, Drugo bjee Ugljea vojvoda, Tree bjee Mrnjavevi Gojko; Grad gradili Skadar na Bojani, Grad gradili tri godine dana, Tri godine sa trista majstora; Ne mogae temelj podignuti, A kamoli sagraditi grada: to majstori za dan ga sagrade, To sve vila za no obaljuje. Kad nastala godina etvrta, Tada vie sa planine vila: "Ne mui se, Vukaine kralje, Ne mui se i ne hari blaga! Ne mo, kralje, temelj podignuti, A kamoli sagraditi grada, Dok ne nae dva slina imena, Dok ne nae Stoju i Stojana, A oboje brata i sestricu, Da zazie kuli u temelja: Tako e se temelj obdrati, I tako e sagraditi grada."

Kao to moemo videti, tu se pisac posluio legendom, da bi stvorio novu legendu, koju e kasnije ceo svet upoznati zahvaljujui njemu. U svakom sluaju, nesrena sudbina dvoje blizanaca je bila unapred odredjena, da bi se most mogao sagraditi: u davna vremena je postojalo verovanje medju narodima sa ovih prostora (a nebitno je koje su vere ili nacionalnosti) da nije mogla nastati nijedna velika gradjevina, ako nije priloena rtva vilama, poto se verovalo da onda za no vile razruuju sve to majstori za dan sagrade. U knjizi "Na Drini uprija" taj motiv vue vrlo jak koren, ne samo kod blizanaca, nego i kod Crnog Arapina, nesrenog pomonika majstora Antonija: "U tom trenutku, na nerazumljiv nain, popustili su konopci i blok se sruio, najpre jednim krajem, a zatim celom teinom na uzbudjenog Arapina, koji nije ni gledao iznad sebe, nego dole na vodu. udnim sluajem, blok je pao tano gde treba, ali je pri padu zahvatio Arapina i pritisnuo mu celu donju polovinu tela" Tu je Andri jo jednom potvrdio da velika gradjevina mora uzeti svoj "danak" u vidu neke rtve, poto je njegova donja polovina i ostala tamo, ispod mosta, da deli venost sa gradjevinom. Pisac je dalje iskoristio jo jedan motiv iz narodne poezije, kod scene nabijanja Radisava na kolac. On se umeao u poslove ruei nou most, dok ga naposletku nisu uhvatili, pa ga kaznili nabijanjem na kolac. I ovde je pisac, najverovatnije inspiraciju naao u narodjon poeziji, varovatno u sledeem primeru: Smrt Smail-age engia
"Hitre sluge posluae, Izvedoe tamniare. Na noguh im teke negve, A na rukuh lisiine. Kad ih vidje silan aga, On namaknu gojne vole I delate ljute rise, Ter ih turskijem darivao darom: Svakom momku ostar kolac daje, Kome kolac, kome li konopac, Kome britku palu namjenjuje." ***** "Krcnu kolac nekoliko puta, Zviznu pala nekoliko puta, Zadrhtae ta vjeala tanka, Al ne pisnu Crnogorad mlada, Niti pisnu, niti zubi krinu. Proz poljanu mrka krvca teknu, Niti pisnu, niti zubi krinu. Poljana se napuni tjelesa, Niti pisnu, niti zubi krinu. Ve tko zovnu Boga velikoga, Tko lijepo ime Isusovo, Ter se lasno rastadoe s suncem Zatonici mrijet naviknuti."

Radovan je zbog mosta i na mostu poginuo, vrlo herojski, nije molio da ga potede, nije odao svog druga sa kojim je zajedno ruio most, jedino je molio da ga ubiju brzo, kad ve smrt ne moe biti izbegnuta. Kada je Radisav nabijen na kolac, on je ostao da ivi u seanjima ljudi koji su to videli, i kasnije se pria o Radisavu sa Unita prenosila dalje, sa kolena na koleno obezbedjujui mu besmrtnost i postojanost, neprolaznost koju poseduju i on i most zbog koga je, i na kome je poginuo. Time to su Radisava sahranile vile, a ne obini ljudi, pisac jo snanije istie njegovu veliinu: "Medju Srbima na Mejdanu, ene su priale kako su vile sahranile mrtvo telo nesrenog Radisava pod Butkovim stijenama, i kako nou pada s neba obilna svetlost na njegov grob: hiljade hiljada zapaljenih svea koje plamsaju i drhte u dugom nizu od neba do zemlje. Videle su ih kroz suze" Sve ovo se desilo jo dok se gradio most, ali tu ima jo mnogo likova ije su se sudbine bitno izmenile zbog mosta: Treba pomenuti Abidagu, surovog i opasnog oveka, koji nije prezao ni da udari, ni da ubije ako treba, samo da bi ouvao red i poslunost, i svoj zao i naopak glas. On je seljake muio, nije im plaao nita, a ak ni hranu nije davao onako kako je trebalo, smanjivao je obroke, a novac stavljao u svoj dep. Zbog toga ga je jednog dana njegov neimar, Tosun Efendija potkazao Mehmed-Pai Sokoloviu, koji ga, je, saznavi za sva njegova zverstva i zlodela oterao daleko, nakon to ga je naterao da vrati sav novac koji je uzeo. Tako je on, od nekada glavnog vezirovog poverenika za gradnju mosta ostao van vezirove milosti, to je za njega znailo potpunu propast i sramotu. Izgubiti milost znailo je kraj lagodnog ivota na koji je bio navikao, kraj bilo kakve karijere i napretka u turskoj carevini. Zbog njegove pohlepe izgubio je sve sto je imao, a sve je poelo od njegovog nametanja na mesto poverenika za gradnju mosta. Abidagina sudbina pokazuje da svako zlo razara samo sebe, i da na kraju, uvek mora biti kanjeno. Od straha od Abidage je loe proao i Pljevljak, stareina sejmena, koji se "sujeverno i strahovito bojao Abidage. Taj strah se vremenom pretvorio u munu moru, koja ga nije naputala." "On je verovao da e jednog dana zbog Abidage izgubiti ne samo hlebac i poloaj, nego i glavu" Zbog svog prevelikog straha od Abidage, on je dao sve od sebe da se uhvati krivac koji rui most, da bi se dokazalo sujevernim seljacima da to nije vila, nego neko od njih. Kada je Radisav uhvaen, Pljevljak je zbog svoje prevelike sree poludeo, tako da je "ostao sa glavom na ramenima, ali bez pameti u njoj." On je sitna linost, straljiv, i nebitan, nesposoban da izdri teret koji ga je pritiskao, i zato je tako i zavrio. Posebno je tuna pria o mladoj Fatimi, devojci koja je bila poznata po lepoti. Ona je pristala na udaju, da bi odrala re svog oca, ali sa druge strane nije mogla da podnese sramotu da bude udata za oveka koga ne voli. Tu je opisao vrlo teko emotivno stanje devojke koja je odbila mnogo njih, a na kraju je morala da podje ne za nekoga koga je ona birala, ve, naprotiv, za nekoga kome je nju njen otac obeao. Psiholoki je vrlo teak momenat u trenutku kada su zastali na mostu, zato to je ona znala da je to jedini trenutak kada to moe uraditi, pripremala se za to, i na kraju se, bacivi se sa mosta, prepustila Drini, u kojoj je nala jedini izlaz, jedino reenje za svoje probleme.

Treba spomenuti jednu od najvanijih i najupeatljivijih linosti u delu, Alihoda, simbol starog turskog feudalnog naina ivota. On veruje u sudbinu, sve je tako kako jeste, i tako mora biti. On se miri sa sudbinom, a kada je prihvati njegovo oseanje postojanja prelazi u rezignaciju. Iz bolne pomisli o propadanju Osmanlijskog carstva Alihoda je, kako kae pisac, crpeo svoju prkosnu ravnodunost prema svemu. On pokuava da ostvari ravnoteu izmedju svoje istinske pripadnosti osmanlijskom nainu ivljenja, i prilagodjavanju novim okolnostima. Alihoda, predstavnik poraenog osmanlijskog carstva, umire nemoan i sam. Vrlo je simbolina scena u kojoj je Alihoda ugledao veliki krst na vojnikovoj levoj miici. Taj krst je doiveo kao simbol propasti turske imperije, odnosno, kao pobedu hriana u Bosni. "Kroz suze hoda je, kao u neobinom snu gledao na vojnikovoj levoj miici belu iroku traku, i na njoj veliki i pravilan krst od crvenog platna. Samo u groznici mogu da se vide takva gadna i strana snovidjenja. Taj krst mu je plivao i poigravao u suzama i, kao ogromno prividjenje, zaklanjao ceo svet." Alihodin dramatian dozivljaj krsta, iskaz je njegove mrnje prema hrianima. Taj krst je Alihodino saznanje o pobedi jaeg i nadmonijeg.

Zakljuak

U romanu "Na Drini uprija" Andri prolazi kroz 2 velika perioda, turski i austrijski, i opisuje mnogo likova ije su sudbine vezane za most. On navodi njihove osobine, strahove, nadanja i uspomene, on daje itaocu ast da proita vrhunsko delo proeto istorijom, mitologijom, magijom i narodnim pripovedanjem. On likovima daje karakteristine psihike crte i time ih ini jedinstvenima. Pored toga, on se bavi i problemima zivota, ljubavi i smrti, kao i filozofijom istih. jer, kako sam pisac kae: "ivot je neshvatljivo udo, jer se neprekidno troi i osipa, a ipak traje i stoji vrsto, kao na Drini uprija."

Literatura

Knjiga "Na Drini uprija"

Knjiga "Teorija knjievnosti" Govor Ive Andria "O prii i prianju" Zbirka srpske narodne poezije Internet

Sadraj

Uvod............................................................................................. ..2. Vremena i ljudske Razrada..........................3. sudbine vezane za most-

Zakljuak...................................................................................... ...8. Literatura..................................................................................... ....9. Sadraj......................................................................................... ..10.

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

10