Dr Alberto Romero Rivera

Vatikanske ubice
Ispovest biveg jezuite

KAKO JE NASTAO KOMUNIZAM? KO JE PISAC PROTOKOLA SIONSKIH MUDRACA? KO JE PRAVI AUTOR HITLEROVE KNJIGE MOJA BORBA? KAKO JE NASTAO ISLAM?

Predgovor
Pred vama je neverovatna pria o bivem jezuitskom sveteniku i njegovom obraenju. Dr Alberto R. Rivera je morao da ostane na adresi sa identifikacione kartice (slika dole) dok je ekao odluku crkvenog suda u svom sluaju 1967. godine, neto pre svog istupanja iz rimokatolike crkve. Ispod su neke od poslednjih slika Dr Rivere, slikane kada je bio direktor kole za svetenike u San Lorencu, u paniji. Poglavlja koja su pred vama bazirana su na ivotnoj prii i drugim informacijama koje je bivi visoko rangirani jezuitski svetenik Alberto Rivera dao izdavakoj kui Chick Publications. Do svoje smrti 20. juna 1997, Dr Rivera intenzivno je istraivao rimokatoliku crkvu i njenu ulogu u svetskim politikim i ekonomskim tokovima. Putovao je po svetu drei predavanja u crkvama i kolama gde je pomogao mnogim rimokatolicima da napuste pogrean religijski sistem. Mnogi bivi katolici, i drugi ljudi, duguju Riveri to su dobili informacije od znaaja za svoj ivot.

Dr Alberto Rivera, fotografija iz 1985. godine

Izdava

Donna Eubanks (biva kaluerica): Danas sam istinski religiozna nakon 23 godine koje sam provela kao kaluerica u samostanu Sv. Josif. Mogu da kaem, na osnovu linog iskustva, da Dr Rivera govori istinu o rimokatolikom religijskom sistemu.

Clark Butterfield (bivi katoliki svetenik): Nakon to sam proitao ispovest Alberta Rivere shvatio sam da nisam sam u svojoj elji da kao bivi katoliki svetenik pomognem mnogima da shvate rimokatoliku prevaru. Poastvovan sam to sam u istom timu sa Albertom Riverom.

Prvo poglavlje

Poeci
Moja ivotna pria zapoela je u paniji, 1942. godine. Majka me je vodila na upis u katoliku kolu. - Oe Avrame, ovo je najsreniji dan u mom ivotu. Danas moj sin poinje da ui za svetenika. - Da gospoo Rivera, dobro ste ga pripremili za to veliko zvanje. Pogledaj Alberto, vidi li zgradu ispred nas, to je kola u koju te vodimo. - Da, oe Avrame, vidim je, - rekao sam. - Krstio sam Alberta i sada sam srean to ga mogu provesti kroz ova vrata. Doi, sine. Ali, kada sam doao pred vrata kole, neka unutranja sila me je odbijala da uem unutra: - Ne, majko, ne! Ne elim da ostanem ovde, hou da se vratim kui sa tobom, vikao sam. - Alberto, prestani ve jednom, mora ostati ovde. Mora. ta je to sa njim? Oe, ne razumem. Alberto je poeo svoje kolovanje kada je imao 7 godina. Dve godine kasnije... - Oe, tri ene su dole da trae brata Alberta. Njegova majka umire. - Ko su one? - pitao je svetenik Avram. - Njegova baka i dve ujne. - Uvedi ih i poalji nekoga po brata Alberta. ene su ule u kancelariju svetenika Avrama: - Da li vas je doktor poslao? - pitao ih je svetenik. - Da oe, nemamo puno vremena, ona je jako bolesna. Doktor kae da moramo da pourimo ako Alberto eli da je vidi ivu, odgovorile su. - On e stii za trenutak. Ja sam ubrzo stigao. - Brate Alberto, tvoje roake su dole da te vode kui. Tvoja majka umire. - ta oe, o ne! Ne oe, neu da idem kui. Ovo je moja kua, ovo je moja porodica! Crkva je moja majka! Nakon intenzivnog poduavanja od strane jezuitskih svetenika, ja sam se potpuno promenio. - Sine moj, da te pitam neto... Podigni glavu i pogledaj me. Zar ti nisi doao ovde da bi postao svetenik? - Da, oe! - odgovorio sam. - Zar se ne sea da si prihvatio jedan od najsvetijih zaveta - zavet poslunosti? Izgleda da nisi spreman... Ja ti nareujem da ide kui, a ti odbija. - Sa vaom dozvolom oe, spreman sam da idem, odgovorio sam. - Dozvoljavam ti. - Oe, da li u se vratiti? - Da, brate Alberto, vratie se... - Za ime Boga Alberto, pouri! Tvoja majka eli da te vidi pre nego to umre, pourivale su me roake. Kada smo stigli u katoliki samostan, gde je leala moja majka, situacija je bila napeta do
4

usijanja. - Zato ste premestili gospou Rivera u ovu sobu? , pitala je glavna asna sestra. - Govorila je udne stvari o nekim duhovima koji dolaze u njenu spavau sobu i plae je. Traila je da je premestimo - odgovorile su ostale asne sestre. - Kakvi duhovi? - usledilo je novo pitanje. - Ne znam! Uradila sam ta mi je reeno. Otac Avram se sloio. - Ah! Otac Avram. Onda je u redu. asne setre su pokuavale da umire mog oca: - Gospodine Rivera, vaa ena je bila svetica. Pomagala je svima. Niko nije bio bolji od nje. Bila je potpuno odana devici Mariji i njenoj crkvi. Nikad nije propustila nijednu misu. - Da, Tereza je svetica. - govorile su druge asne sestre. U tom trenutku, ja sam ulazio na vrata. asne sestre su me prepoznale. - Alberto dolazi! Idi reci Terezi da joj je doao sin. - Oh, hvala Bogu. Idem, idem! Majka me je snano zagrlila i traila je da joj pomognem. - Alberto, sine moj, svetenie. Bojim se. Ne elim da umrem. Pomozi mi, pomozi. Hou da mi pomogne. Moli se za mene presvetoj devici Mariji! Alberto! Molila sam se ak i Isusu, ali ne dobijam nikakve odgovore. Pomozi! Bio sam bespomoan i obratio sam se sveteniku: - Oe Avrame, ne znam ta da radim. Zar ne moete neto da uinite? - Sine Alberto, uinio sam sve to sam mogao, - odgovorio je. Moja majka je vikala: - Oh Boe, ponovo vidim uasne duhove koji dolaze po mene! Tako se bojim. U sobi su! Svetenik Avram je nastavio: - Tvoja majka je primila sve svete obrede i specijalni oprost grehova od svetog oca pape. Odrana je i specijalna misa. Moja majka tada nije uzimala nikakve lekove. Vikala je i dalje: - Oh ne! Zar ih ne vidite? Hoe da me stave u vatru! Doli su po mene Alberto! Neu da umrem i odem tamo! Pogledaj te ljude u vatri!! Ta grozna udovita dolaze po mene! Ne, Alberto! Uini da odu od mene. Pomozi! Bojim se da umrem! Vatra, udovita... - Mama, mama, vrati se! Svetenik Avram je konstatovao: - Umrla je, sine moj. Moja majka, Tereza Rivera je umrla sa 33 godine. Narednog dana svetenik Avram je pokuao da me ohrabri: - Alberto, mora verovati crkvi. Ja sam svetenik koji te je krstio. Zar meni ne veruje? Moda e posle sahrane eleti da pria sa mnom. U sebi sam pomislio: - Nisam ti ja sin! Sve je la! Sakramenti nisu pomogli mojoj majci. Crkva joj nije pomogla kada joj je trebala pomo i uteha. Otac Avram je laov! On bi trebalo da bude kao Isus, a Isus nije pomogao. Kanonsko pravo i dogma rimokatolike crkve daju sveteniku dve moi: da oprata grehe i da izvodi misu. Ovo ga postavlja u poziciju Isusa, prema rimokatolikom uenju. Bio sam duboko razoaran. Oseao sam se mrtav iznutra. Nisam vie verovao ni u ta. Posle sahrane bio sam duhovno slomljen. Kleao sam pored majinog groba i razmiljao:
5

- Ako je otac Avram lagao, onda moda on nije uradio ta je trebalo da uradi... Draga mama, ako postenem svetenik, ja u nai odgovore i istinu. To u uiniti! Boe, pomozi mi da postenem svetenik da bih mogao da pomognem svakome kome je potrebno. Mama, vratiu se u kolu zbog tebe, vratiu se da te vidim, mama, kad postanem svetenik i bie ponosna i srena... Zbogom mama, volim te mnogo. Nakon viegodinjeg kolovanja, uraenog doktorata i rada u okviru rimokatolike crkve, saznao sam ono to nisam ni sanjao da u saznati. Zbog toga sam morao da napustim crkvu i da napustim paniju, u kojoj sam radio. U paniji sam radio kao jezuitski svetenik i biskup u rimokatolikoj instituciji. Jezuiti su na samom vrhu religioznih redova u katolikoj crkvi. Osnovani su od strane oveka po imenu Ignacije Lojola 1541. godine sa ciljem da se zaustavi irenje svih religijskih pokreta suprotnih rimokatolicizmu. Oni su bili inteligencija. U prolosti, jezuiti su savetovali kraljeve i obarali vlade. I jo uvek to rade. Oni su instruktori na rimokatolikim univerzitetima. Jezuiti su mnogo moniji nego to bi ikada mogli i da sanjamo. Jezuita ima oko 100.000. Ovaj broj ukljuuje i jezuite koji su van rimokatolikog svetenstva. Ljudi bi pomislili da su oni potpuno odani papi i da papa vodi Vatikan. Ali ne, postoji jedan drugi ovek koji u stvari vodi celu predstavu. Taj ovek je jezuitski general. Poznat je pod nazivom crni papa. On nije crnac, nego se samo oblai u crno. On je najmoniji ovek u Vatikanu. Nita nije kao to izgleda. Rimokatolika institucija je puna iznenaenja. to sam napredovao ka viim poloajima, saznavao sam stvari koje su me sve vie uznemiravale. Pretpostavljam da zato oko 86% svetenika (ukljuujui i jezuite) prolazi kroz psiholoke i psihijatrijske tretmane i ispitivanja. Ali, da krenem od poetka. Prva stvar koja je uzdrmala moju veru bila je smrt moje majke. Ona je bila potpuno odana crkvi i nikad nije dovodila u pitanje njena uenja, jer je verovala svetenicima. A ipak je umrla bez Boga, sa izrazom uasa na licu. Svetenik mi je rekao da je uinio sve to je mogao. Slepo verovanje crkvi kotalo je moju majku ivota. Oseao sam da je svetenik za to kriv. Zakleo sam se da u postati svetenik i otkriti istinu. Da, smrt moje majke je bio prvi veliki dogaaj koji je uzdrmao moju veru. Sledei dogaaj koji me je uznemirio desio se u koli jedne noi. Dok sam spavao neko se uunjao u moj krevet i poeo da me ljubi. Burno sam reagovao: - ta? Izlazi iz mog kreveta! Mladi nasilnik je poeo da vie: - Jao! Oe rektore! Oe! Doite! Moj nos, slomio si mi nos! Rektor je brzo naiao: - ta se ovde dogaa? - Alberto me je udario u nos, oe, vikao je moj kolski drug. Pokuao sam da se odbranim: - Oe, on je uao u moj krevet i poeo da me ljubi, i... Rektor mi nije dozvolio da zavrim: - Napolje, svi izlazite napolje iz sobe... Ti ostani ovde, Alberto. Sram te bilo Alberto! Spusti se na kolena i priznaj svoj greh! Bio sam okiran:
6

- Ali oe, on je doao u moj krevet. Ne razumem! - Na kolena! Priznaj greh! - vikao je rektor. - Koji je moj greh? - Tvoj greh je, Alberto... on ti je ponudio svoju ljubav, a to je bila Boja ljubav, a ti si to odbio! Na moje zaprepaenje, homoseksualac nije uopte osuen. Kako je vreme prolazilo, otkrio sam da je homoseksualnost prisutna u celoj crkvi, od svetenika pa sve do kardinala. injenica da Rimska crkva ne dozvoljava brak svetenicama i sestrama je izazvala velike probleme. Dok sam bio u crkvi mogao sam da vidim da su neke sestre ispovedale lezbejstvo, a druge su imale ljubavne afere sa svetenicima. I to je zaista stalni izvor frustracija za normalnog oveka.
ENSKI MANASTIR MUKI MANASTIR

TUNEL

"*""~TELA MRTVIH

TUNEL

Poznato je da su radnici, koji su kopali na imovini katolike crkve, pronali skrivena groblja. Nali su kosture beba koje su rodile kaluerice. To se desilo u Sevilji, u paniji, 1934. godine. Takoe i u Madridu, 1932. godine. I u Baskiji, regiji na severu panije. Vlade predsednika Aznara i Manuela Azane zahtevale su nacionalnu istragu manastira, kola i drugih rimokatolikih institucija. Mnoge takve grobnice su otkrivene u paniji i u Rimu. Katolici u paniji su bili zgroeni i napali su i unitili mnoge od crkvenih zgrada gde su ovi tuneli postojali. Dravni lekari su pregledali tela i ustanovili da je smrt nastupila guenjem. U svetlu ovoga, zar nije udno da je rimokatolika crkva protiv abortusa? Ali, bez rimokatolikog svetenstva ne bi bilo ni rimokatolike institucije. Zato? Najvaniji zavet je zavet celibata, bez kojeg nema sakramenta reda. To postavlja svetenika na presto. Oni trae od Boga da im bude naklonjen s veom milou nego drugima, jer su ostali neoenjeni. Ako bi se svi svetenici oenili, to bi unitilo sistem, jer je ustanova utemeljena na odreenom kanonu koji kae da papa moe biti samo iz redova svetenstva, a ako nema pape, nema ni rimokatolike institucije. Papi je namenjena uloga vladara sveta. Tu taku je najvie promovisao Avgustin, rimokatoliki teolog, oko 420. godine u originalnoj verziji knjige Boji grad. U svim ostalim verzijama taj deo je odstranjen, da za njega javnost ne bi saznala. Sada je papa sunce, vladar univerzuma - svemira. Zemaljski vladari predstavljaju mesec i reflektuju njegovu slavu. Svi ljudi koji se klanjaju pred njim jesu zemlja. U citatu se kae da Bog papi garantuje boansku pravdu kao Isusu Hristu na Zemlji, kako bi tajno kontrolisao stanovnitvo svake drave preko obrazovne, politike, ekonomske i vojne moi. Sledei veliki ok doiveo sam u koli. Imao sam 16 godina. Uitelj je govorio o tome kako je Petar bio prvi papa. Postavio sam pitanje koje me je umalo unitilo. - Ustani Alberto! ta si rekao? Tada nisam znao da sam izazvao papu lino. Da bi dokazao da je apostol Petar bio prvi papa, uitelj je rekao da je Simon Petar bio stena na kojoj je izgraena rimokatolika crkva.
7

- Kako moe Petar biti stena na kojoj je sagraena crkva? - upitao sam. - Zato to to jasno pie u staroj aramejskoj Bibliji koja vie ne postoji - usledio je gnevan odgovor. - Ne razumem - rekao sam. - Nisam ti dao dozvolu da postavlja pitanja, Alberto - grmeo je profesor. Ali, ja sam eleo odgovor na moje pitanje. Nastavio sam: - Na asovima grkog i latinskog jezika ste nam rekli da Simon znai pesak, a Petar mali kamen. Zar nije Isus stena? Isus je rekao: Na ovom kamenu sazidau crkvu svoju. Dakle, Petar ne moe biti ta stena. Jer Isus malo posle toga naziva Petra Sotonom. - Napolje! Izlazi iz moje uionice. Preterao si! Govori kao jeretik, kao komunista. Saekaj me napolju! Dva sata kasnije, profesor mi je u kancelariji rekao neto iznenaujue: - Nisam te pozvao u moju kancelariju zato to si uradio neto loe. Nego zato to je to to si rekao veoma opasno - rekao je profesor. - ta sam uradio, zato ste me onoliko vreali? - pitao sam. - Morao sam da se zatitim iako se slaem sa onim to si rekao. Ne smem da dozvolim da moji studenti saznaju ta zaista mislim - odgovorio je profesor. - Ne razumem, oe! - Da sam te prijavio rektoru, bio bi kanjen! To to si uradio je veoma, veoma opasno. Jednog dana e saznati da postoji puno stvari o kojima nikad ne sme da govori. Dakle, upozoren si. Sad idi! U koli nam nisu dozvoljavali da itamo Bibliju. Samo su instruktori mogli da je koriste. Jednog dana mi je jedan mlai student dao Bibliju: - ta je ovo? - upitao sam. - To je pitanje ivota ili smrti, Alberto! itaj to! Moram da idem, dovienja. Plaio sam se. Na knjizi nije bilo zvaninog rimokatolikog peata. Pokuao sam da se oslobodim te knjige. Ako bi me uhvatili da itam Bibliju, bio bi optuen za krivoverstvo. Zbog toga sam je sakrio. Danas nosim naoare zato to sam tri godine itao Bibliju kriom, ispod pokrivaa uz pomo baterijske lampe. Kada sam saznao da je apostol Petar bio oenjen, umalo nisam umro! U to vreme poeli smo na asovima da uimo istoriju inkvizicije. Tada sam zamrzeo sve ne-katolike. Ali neke su me informacije potresle. Tada jo nisam znao da u uskoro biti treniran da radim kao prikriveni agent sa ciljem da unitavam ne-katolike crkve. Inkvizicija je bila najstranija mainerija okrutnosti i moi koju je svet ikada upoznao. Crkvu su tada vodili dominikanski monasi, ali u pozadini su i tada stajali jezuiti. Sveta stolica je donosila uasan teror, gde god je dopirala njena mo. Niko nije bio siguran. Rimokatolika crkva je od 1200. godine proizvela 68 miliona rtava. Danas rimokatolika institucija pokuava da izmeni istoriju, odnosno, ono to je vezano za inkviziciju, kako bi prikrila svoja nedela. Knjige o tom predmetu tajanstveno su nestale iz mnogih biblioteka. To je najbolje skrivana tajna modernog vremena. Na asu crkvene istorije nastavnik nam je proitao ta se stvarno dogaalo u vreme inkvizicije: - Jednog dana ete morati kao svetenici odgovarati na pitanja o inkviziciji. Na ovom asu emo razmotriti ta se u stvarnosti dogodilo. Proitau vam jedan sluaj da biste razumeli da je crkva imala autoritet da osudi jeretike i nad njima izvri smrtnu kaznu. Dana 21. maja 1559. godine, neki ne-katolici su bili sabrani u jednoj kui i itali su Bibliju. O tome
8

je neko obavestio Sveti ured za koji je to bio pravi zloin, kanjiv smru. Inkvizitori su ubrzo stigli: - Uhvatite jeretike! Stoj! U ime Svetog ureda! Oni oboavaju avola. To je sastanak vetica. Meu uhapenima je bila i kraljeva roaka. Njeni prijatelji su preklinjali da je puste: - To je Dona Izabela. Molim vas oslobodite je. Ona je roaka kralja Filipa. - Jeretik je jeretik! Bez obzira da li je grof, princ ili kralj! - usledio je odgovor. - Smilujte se. Trudna je. Dobie bebu. - Bog nee zatititi dete jeretika jer e i ono biti jeretik. Vodite je! Tribunal i porota su navodno stajali na poziciji Boga. Neslagati se s njima, znailo je suprostaviti se Bogu. A kraljeva roaka Izabela nije elela da se odrekne svoje vere: - Ne, neu. Kako mogu da se odreknem svog Boga? - Jeretiku! Hoe li povui to to si rekla? Hoe li se pokajati? - uzvikivao je predsedavajui Svetog ureda. - Kako mogu da se odreknem onoga koji mi je dao ivot? Kako da se odreknem onoga koji je moja jedina nada za venost nakon to vi izmasakrirate moje telo. Gospodine, ja neu lagati, nakon to sam saznala istinu. - Smrt vetici, ona je laov! ... ta je istina, reci nam? Priznaj, vetice! ta je istina? - vie glasova je uzvikivalo. - elite da znate istinu? Molim se Bogu da vam pomogne da ga upoznate. Bog je rekao... - Dosta jeretiku! To je rekla devica Marija! Lae! To je rekla sveta majka, kraljica neba! Ubijte je! Stavite je na lomau! Dona Izabelu su privezali. Kapljicu po kapljicu vode su joj putali u usta, a s njom i otro laneno platno. S vodom je prisilno gutala i otro platno, sve dok kraj platna nije dospeo do eluca. Tada su ga iz nje povukli tako, da su joj istrgli sve, od eluca do usta (slika levo). Ali, Izabela je i dalje odbijala da se odrekne svoje vere u Boga. Morala je da plati stranu cenu za to. - Spalite je u slavu Boga! Prljavi jeretik, vetica! Na kraju je bila spaljena. Tako je Dona Izabela umrla sa svojim neroenim detetom u plamenu. Na predava u koli je opravdavao ovakve postupke:
9

- I vidite, tako je Bog zatitio nau veru i spasio nau crkvu. - Da, oe, da! - uzvikivali su aci. Ja sam, naravno, posumnjao da tu neto nije u redu. Bio sam zbunjen i ak sam imao none more. Ali, ipak sam mrzeo ne-katolike. Verovao sam da su oni nai najvei neprijatelji. Tada sam dobio zadatak da radim u tajnosti, da se infiltriram u druge crkve i da ih unitavam. Imao sam 14 godina kada sam poeo da uim o drugim hrianima i njihovoj jeresi. Profesor mi je rekao: - Alberto, grupa u kojoj e ti raditi koncentrisae se na ove grupe crkava: pentakostalce, baptiste i evangeliste (tabela ispod).
GRUPA A Episkopalna crkva Metodisti Luterani GRUPA B Adventisti Nazareni Hristova crkva GRUPA C Pentakostalci Baptisti Evangelisti GRUPA D Alijansa misionara Mormoni Jehovini svedoci GRUPA E Muslimani Kopti Pravoslavci Jevreji

Jedna od podela ne-katolika po grupama za delovanje Kako su godine prolazile, infiltrirao sam se u stotine crkava i drugih organizacija. Oko 1550. godine, jezuiti su poeli da se infiltriraju u sve religije i denominacije. Oni to rade i danas na mnogo suptilniji nain, zahvaljujui ekumenskom pokretu. Svetenik nam je pokazivao kako da lomimo hleb i kako da se ponaamo po obiajima drugih crkava. Kada su smatrali da smo spremni, dali bi nam tane lokacije crkava u koje treba da se infiltriramo i rekli su nam da se pretvaramo kao da smo biblijski religiozni. A kako smo znali gde su ove crkve locirane? Jedina dozvoljena religija u paniji bila je rimokatolika religija. Lokalni svetenici su imali liste. Ako neko ne bi doao na misu, tajna policija je bila obavetena o tome. Policija bi ih pratila dok ne bi pronala njihove tajne lokacije. Nauili su nas kako da se igramo sa decom pripadnika crkava u koje bismo se infiltrirali i koja pitanja da im postavljamo kada smo bili nasamo. Takoe, kada bismo bili pozvani na veeru, nauili su nas da kupimo cvee njihovim enama i devojkama, da budemo vrlo ljubazni i da im otvaramo vrata. Rekli su nam da kada budemo nasamo s njima treba da im laskamo kako su lepe i armantne. Nauili smo kako da se igramo sa njihovim oseanjima pokazujui veliko sauee kada umre neko od njihovih blinjih i pokazujui veliko interesovanje kada bi god prolazili kroz neku krizu. Vrlo je interesantno kakvu smo taktiku koristili da podelimo crkvu i unitimo svetenika koji je govorio da rimokatolika crkva nije hrianska institucija... ili ako bi rekao da rimokatolici nisu hriani. Zbog tih stavova on bi postao naa meta. Samo u paniji, pomogao sam unitenje 19 crkava. Dozvolio sam da budem uhvaen u jednoj raciji protiv jeretika u paniji kako bi se moje ime pojavilo u novinama i kako bi javno bio proglaen jeretikom. Takoe sam posedovao pismo od ne-katolikog svetenika, kojim me on preporuuje kao dobrog hrianina, i oveka dostojnog poverenja. On nije znao da sam ja odgovoran za raciju i za to to je on u zatvoru. Tada sam imao 17 godina. Sa pismom tog svetenika bio sam primljen u baptistiku crkvu u Venecueli. Moja institucija me je poslala tamo da se infiltriram i da se onda prebacim u vei interdenominacioni teoloki fakultet u Kosta Rici. Moja misija je bila da

10

unitim svetenika, crkvu i fakultet! Takoe je trebalo da pribavim to vie imena i da ih poaljem nazad u Rim. Sva ta imena se ubacuju u kompjuter u Svetom uredu. Dakle, Sveti ured, koji je nekada vodio inkviziciju jo uvek postoji. Tamo su imena svakog ne-katolikog svetenika i imena svih lanova crkava u svetu, ukljuujui i rimokatolike. Ako se neko od njih u budunosti usprotivi jednoj svetskoj super-crkvi koju Rim planira da stvori, ti podaci e biti upotrebljeni protiv njih. A oni neprijatelji unutar rimske institucije koji se usprotive rimokatolikom harizmatskom pokretu bie ubijeni. U pitanju je nova inkvizicija. Rimska crkva planira da likvidira sve one koji ele da ive po Bojim zapovestima. To e biti okultna ubistva povezana sa crnom misom. Ali, da se vratim mom bivem radu, odnosno, tome kako sam unitio baptistiku crkvu u Venecueli. Polovina lanova te crkve je verovala da je rimokatolika institucija takoe hrianska crkva. Njima sam govorio ovako: O, da, imam puno roaka u katolikoj crkvi koji vole Gospoda i koji su pravi hriani. To je hrianska crkva. Oni koji u to ne veruju izazivaju podelu i veliku tetu Bogu. Mnogi od tih katolika su bili uniteni u njihovoj hrianskoj veri kada su ih ne-katoliki svetenici napali. To mora prestati, treba da propovedamo ljubav. Ne-katolikom sveteniku i onima koji su ga podravali bih rekao: Svetenie, vi ste u pravu. Katolika crkva nije hrianska crkva. Oni su me toliko zlostavljali u paniji. Oni mrze hriane. Moj dragi svetenik je jo uvek u zatvoru. Morate protestvovati protiv toga. Evo, moje ime je u novinama, nazvali su me jeretikom. Dok sam preko baptistikog svetenika uao na interdenominacioni seminar, zapoeli smo glasine kako je on u vezi sa 18-ogodinjom devojkom. Ona je bila na agent. Rekla je dekanima, koji su se suprostavljali tom sveteniku, da eli da prizna da je imala aferu sa njim. Taj svetenik je bio nevin. ena se razvela od njega. Crkva je bila unitena i ja sam preao na svoj sledei zadatak. Takoe, postojao je plan za unitenje ljudi koji nisu eleli da prihvate nikakav kompromis, koji su bili vrsti u svojoj veri? Postojala su tri naina: - diskreditovati ga - izolovati ga - ubiti ga na razliite naine Broj jedan: diskreditacija Unitili bismo ugled osobe laima o njoj, izvrtanjem njenih rei. Prikazivali bismo tog nekatolikog svetenika kao neprijatelja zemlje, prouzrokovali mu tekoe sa slubenicima, ili bismo ga povezali s nekom enom koja je postavljena kao njegova sekretarica upravo da bi imala aferu s njim. Nekada bismo tog svetenika pozvali hitno, kasno nou. Kraj puta smo postavljali enu i inscenirali da je doivela nesreu, a kada bi se on zaustavio da joj pomogne, ona bi povikala: Silovanje! Rastrgla bi svoju odeu, a njen saradnik bi je fotografisao i tako je ovaj svetenik bio uniten. Kada bi vlada i policija istraivale sluaj nekog ne-katolikog svetenika koji je bio optuen za vezu s drogama, moderni mediji bi ga, svakako, odmah osuivali. Jednom sveteniku smo unitili ugled spletkama oko kreditnih kartica. Puno se govorilo o tome. Kasnije su se odgovorni izvinuli tom oveku, ali bilo je prekasno. Sve to smo radili, da bi tim ljudima unitili ugled. Koristili smo i tajne telefonske pozive, te optuivali njihove ene i
11

decu za lana dela. To su samo neki od naina kojima smo nastojali da ih ocrnimo. Takav ovek bi postao nepouzdan i igosan kao laov i lopov. Broj dva: izolacija O sveteniku smo poeli iriti vesti da je kontroverzan i da samo prouzrokuje tekoe. Nazivali smo ga neprijateljem koji uzrokuje razdore, nejedinstvo. Govorili smo kako ima vlastitu neobinu nauku ili veru, da je ostao sam i da je bez svetenika prijatelja. O njemu smo poeli iriti lai kako je doiveo nervni slom. Puno njih se nakon toga predalo, jer ih je usamljenost prisilila da napuste slubu. Broj tri: smrt! Ako bi ovek smatrao da je pozvan od Boga, i ako pod svim tim pritiscima ne bi klonuo, poeli su se zbivati neobini dogaaji. Pregazio bi ga auto i morao je u bolnicu. Neka medicinska sestra bi iupala njegovu cevicu s kiseonikom, ili bi pomeala lek tako da bi dolo do komplikacija i ovek bi umro. Smrt je mogla nastupiti i usled trovanja hranom, ili bi zbog uzimanja psiho-kodljivih materija morao da bude premeten u duevnu bolnicu. Moglo je doi i do iznenadne tue sa strancima koji bi ga u mraku napali noevima, ili je bio unajmljen ubica koji bi ga ubio. Kao to se moe videti, mi smo zaista u ratu! Protestantski interdenominacijski institut koji sam unitio bio je u Kostariki. Sa mnom su dole i dve lepe devojke. Obe su bile iz rimokatolike omladinske borbene grupe. Izdavale su se za prave hrianke koje svoju veru temelje na Bibliji. Karmen je u koledu bila u ulozi moje devojke, a Marija je dola da unitava svetenike, i da unosi seks meu studente. Da bih dokazao svoje anti-rimokatolike stavove, esto sam se pred studentima prepirao sa jezuitskim svetenikom koji je dolazio u biblijski koled. Naravno da su ti jezuiti znali ko sam ja, to je sve bila gluma. Sve to sam znao o toj koli prijavio sam tim svetenicima. Oni su sve te informacije prosledili u Vatikan. Izazvao sam uznemirenje meu studentima krei pravila o strogom razdvajanju mukaraca i devojaka. etao sam drei se za ruku sa Karmen. ta se deavalo sa tom kolom, nisam mogao da verujem. Nastavnice su bile zgroene. Namestio sam zgodne katolike momke da zavedu mlae nastavnice. Poseivao sam ensku spavaonicu kasno uvee. Jedne noi, Karmen i ja smo dozvolili da nas zateknu u enskoj spavaonici. Ona je bila u spavaici. Proula se vest da sve devojke rade isto sa drugim studentima. Ljudi iz kole su se udili kako se ovo dogodilo. Stvar je dospela u novine. Jezuitski svetenik je ispriao priu novinaru. Koled je bio potresen, oznaen je kao mesto pokvarenosti. Oblaio sam se kao bitanga i stalno sam kasnio. Zapoinjao sam svae sa nastavnicima optuujui ih da nemaju hrianske ljubavi. U svakoj prilici sam ih ubeivao da ima mnogo dobrih hriana u katolikoj instituciji i da su katolike kole najbolje zbog discipline. Govorio sam im kako tamo nikad nema skandala. Moja koleginica Mari je imala pune ruke posla. Mnogi od 17 uenika koje je zavela bili su izbaeni. Sada je bio trenutak da pone da obrauje svetenike. Kada sam primetio da je jedan svetenik esto gleda, naredio sam joj da ga uniti. Tri svetenika su tako pala. Zapretili smo da emo im upropastiti ivote ako ne prestanu da govore protiv katolike crkve. Misija je bila uspena. Sva tri svetenika su postala ekumenisti. Od tada su samo
12

propovedali o Bojoj ljubavi. Nikada vie nisu govorili o katolikoj crkvi u negativnom kontekstu. Sve su radili po naim instrukcijama. Na Biblijskom koledu sam nagovorio studente da stupimo u trodnevni trajk glau kako bismo poboljali uslove studiranja. Ovo je dospelo u vesti. kola je bila na ivici propasti. Katoliki svetenici su zahtevali zatvarenje kole tvrdei da je ona orue avola. Kada je uprava kole pokuala da me deportuje, Vatikan je, preko panske vlade, tvrdio da sam vojni dezerter. Tako sam se izvukao pre nego to su saznali da sam jezuita. Interesantan podatak: Biblijski koled je danas potpuno ekumenski i blisko sarauje sa rimokatolikim svetenicima. Ove devojke su zavodile svetenike iz dva razloga: branile su svoju veru unitavajui neprijatelje i skupljale su poene za izlazak iz istilita. Rimokatoliki sistem je zamenio biblijsko unitenje nepokajanih sa istilitem da bi mogli da imaju svoje svetenike i sakramente. Biblija nam kae da su oni koji umru u gresima, kao nepokajani, izgubljeni zauvek i bie uniteni. Za njih je sve gotovo. Ali, godine 593, papa Grgur I je objavio uenje o istilitu kao privremenom mestu proienja (muenja) za one koji umru kao rimokatolici. Koncil u Florensu je ozvaniio ovo uenje 1439. godine. Ali ako navedete ljude da veruju u istilite i da ih moete spasiti od unitenja preko svojih veza, onda e oni uiniti sve to im svetenici kau i platiti koliko god se trai od njih. Mari i Karmen su verovale da e zavodei i unitavajui ove svetenike sakupiti poene kako bi manje vremena provele u istilitu. U tom sluaju e ovako zavedeni vernici i ubiti ako treba. Monasi i monahinje koji su ubijali ljude tokom inkvizicije, inili su to da bi jednog dana to pre izali iz istilita. Teorija o istilitu je mono orue za kontrolu rimokatolika. Misa Koji je smisao mise? To je sjajan izum. Smislio ju je jedan rimski biskup 386. godine. Za vreme koncila u Trentu nova re je smiljena da objasni misu: transsubstancija. To je znailo da svetenik ima mo da pretvori hleb i vino u telo i krv Isusa Hrista. Dakle, rimokatoliki svetenik tvrdi da moe dovesti Hrista sa neba i ponoviti raspee svaki put kada se izvodi misa. Rimokatolika institucija uverava svoje pripadnike da to veruju, i jo ui: Isus je na Nebu kao sudija bez milosti. Nikome nije dozvoljeno da s molbom doe k Njemu. Pred Njegovim prestolom sedi Marija kao milosrdna majka, puna milosti i razumevanja. Ona moli svog sina da oprosti, i ima samilosti prema onim rimokatolicima koji joj se verno mole, i veruju da je ona suspasitelj i suotkupitelj. To rade s uverenjem da je Marija prolila svoju krv istovremeno kad je i Isus umro na krstu, zbog svojih bolova i trpljenja za oveanstvo. Marija je njihova ulaznica za Nebo, nakon dolaska u istilite. Zato oni nikad nee napustiti Mariju, jer se boje za svoje due. Rimski sistem je jednu zemaljsku majku preobrazio u boanstvo. Marija je njihova ulaznica za raj nakon to izau iz istilita. Nikada se ne smeju odrei device Marije iz straha da bi izgubili due. Voleo sam devicu Mariju svim svojim srcem. Ubio bih za nju, dok jednog dana nisam doao do saznanja koje me je duboko potreslo: Kraljicu neba je slavila sotonska religija koja je poticala od starog Vavilona i nazivala se oboavanje Vala. Bog je to mrzeo. Zato je Isus nazvao Mariju ena, dok ju je taj sistem, danas nazvan rimokatolicizam, postavio za kraljicu neba. Rimokatolici moraju verovati da je Marijina majka zatrudnela bez greha, da je i ona roena bez greha. To je poistoveuje s Bogom i ini je majkom Bojom.
13

Novoroenje Kada je rimokatolik pokropljen za krtenje, on veruje da je nanovo roen, iako je jo dete. Rimokatolik veruje da je spasen sve dotle dok moli Mariju, i ostane veran svome sistemu. Reeno im je da izvan rimokatolike institucije nema spasenja. Kad rimokatolik kae da je primio Gospoda Isusa kao svog Gospoda i Spasitelja, to znai da prima Isusa svaki put kad jede hostiju ili hleb za vreme mise. On veruje da stvarno jede Isusovo telo i krv. Tako se i pokajanje prikazuje drugaije: pokajanje za njih ne znai da se mole Bogu za oprotenje, da ale zbog greha i da ostave grehe. Rimokatolik Boga potplauje s pokorom. Svetenik mu oprata i odreuje pokoru za njegov greh. To znai da mora da izmoli, na primer, 50 puta molitvu Zdravo Marija ili Oe na, ili da upali svee raznim svecima, ili da hoda na kolenima oko crkve, ili neto drugo. Zaista, kada je rimokatolik obraen, on ne moe dalje ostati u rimokatolikom sistemu, jer je taj sistem potpuno paganski i uperen protiv Boga, i u njemu jednostavno nema mesta za nekoga ko je iskreno religiozan. Unapreenje Nakon to sam unitio teoloki institut, poslali su me u Vatikan, gde sam postavljen za jezuitskog svetenika. Poto sam u preanjem radu bio izuzetno uspean, postavljen sam u najvii stepen zakletve u redu. Dobio sam posebnu legitimaciju i slubenu potvrdu mojih pretpostavljenih za rad u drugim dravama. Pre nego to sam napustio ovu instituciju, bio sam postavljen za biskupa rimokatolike crkve i primio bulu posveenu od apostolskog naslednika, rimskog pape. Legitimaciju je izdala panska vlada 1967. godine pod vostvom diktatora Franka. Njegova sluba sigurnosti je bila stroga kao Gestapo u Nemakoj. Zato sam se prilikom izrade legitimacije morao pobrinuti za razne dokumente i proi kroz niz postupaka, da bi taj dokument bio punovaan. On je predstavljao potvrdu vlade da sam bezuslovno pokoran papi, kroz konkordant koji su potpisali vlada panije i Vatikan. Kada sam postao svetenik, verovao sam da u nai istinu i zadobiti mir, kao to sam obeao svojoj majci. Ali, bio sam nesrean. to sam vie napredovao u jezuitskom redu, to sam vie uoavao pokvarenost u toj instituciji. Pozvali su me na tajnu crnu misu, koju je vodio jedan od viih pretpostavljenih jezuita u samostanu na severu panije. Kada sam se poklonio da poljubim njegov prsten, zapazio sam simbol od kog mi se zaledila krv. Bio je to masonski simbol. To je bila stvar koju sam mrzeo i protiv koje mi je bilo dano da se borim. Sve se ruilo. Saznao sam da je crni papa takoe mason i lan panske komunistike partije. Dobio sam vrtoglavicu kad sam saznao da je jezuitski general u tesnoj vezi sa iluminatima iz Londona. Ignacije Lojola, osniva jezuitskog reda, bio je lan iluminata. Nekoliko sedmica sam bio bolestan, jer se sve, protiv ega su me uili da se borim, sjedinjavalo negde pri vrhu. Prsten sa masonskim simbolom Zbog mog prethodnog rada i iskustva bio sam postavljen u ekumensko drutvo koje je bilo pod kontrolom pape Jovana XXIII. Protestante nisu vie nazivali jereticima, krivovercima, ve
14

odvojenom braom. Ateisti nisu vie nai neprijatelji. Sve to je bilo sa namerom da bi svi vernici bili udrueni u jednu svetsku crkvu, a svi nevernici u jednu svetsku vladu. Mi smo se uspeno infiltrirali u sve organizacije. To novostvoreno remek-delo, trea sila, zove se harizmatski pokret. To je most prema Rimu. Protestanti su nas prihvatili rairenih ruku. Veliki uspeh su nam doneli pijuni u protestantskim crkvama. Zahvaljujui naim tajnim agentima, uvukli smo se u hrianske televizije i publikacije. Prihvatili su nas kao uitelje, svetenike i evaneliste. irili smo ljubav i njome smo ujedinjavali sve u jedno zajednitvo. To je nae probuenje.
VERNICI JEDNA SVETSKA CRKVA Protestanti svih denominacija Pravoslavci svih vrsta Muslimani, budisti, mormoni Okultne crkve, istone religije Transcendentalna meditacija Jehovini svedoci, Jevreji, itd. NEVERNICI JEDNA SVETSKA VLADA Komunisti Sve masonske loe i loe svih drugih tajnih drutava Socijalisti Ateisti Anarhisti, itd.

Prva protestantska grupa u koju smo ubacili pijune bili su adventisti, zatim baptisti, metodisti, prezbiterijanci, luterani i svi ostali, dok se nismo infiltrirali i meu mormone i Jehovine svedoke. Sledei su bili seminari, univerziteti i koledi. Jezuiti su rukovodili rimokatolikim omladinskim akcijama, Marijinim skupovima i tako dalje. Sve navedene grupe su prestale da govore protiv Rima, ili su priznale da je rimokatoliki sistem hrianska crkva. Pobedili smo kompromisima. Skoro svi protestantski propovednici su se uplaili da govore protiv Rima, bojei se da ne budu napadnuti. To je onaj veliki otpad, veliko udaljavanje od uenja Biblije, o kojem Biblija govori da e nastupiti. U vreme kada sam saznao za ove stvari bio sam sasvim slomljen. Moja nada je nestala. iveo sam od lekova za smirenje. Jednom prilikom sam govorio na ekumenskom skupu junoamerikih protestantskih i rimokatolikih voa u Gvatemali. Na stadionu je bilo oko 50.000 ljudi. Uinio sam nedopustiv greh, jer sam izneo istinu o Rimu. Dobro se seam svojih rei: Kako da vam propovedam o ivotu kada sam mrtav, i sistem kojem sluim zaudara po smrti, po ispovedaonicama, Mariji, istilitu, misi i svetenstvu koje negira vaskrsenje? Kako da vam govorim o ivotu kad sam vam lagao, infiltrirao se i unitavao vae crkve. Uvereni ste da ekumenski pokret predstavlja ljubav i jedinstvo, a u stvarnosti donosi smrt. Poto ja nisam va brat... Tada sam iza sebe uo povike: Riveru moramo zaustaviti! Zaveimo mu usta! Kada se skup zavrio, mene su odmah avionom prevezli u Panamu, a odande u paniju. Govorili su: On e platiti za ovo to je uinio. Tada je zapoeo najmraniji deo mog ivota. Razliitim metodama pokuali su da promene moje miljenje. Nakon nekoliko meseci dovezli su me u Barselonu u samostan u kome su leili duevno bolesne svetenike. Kakvo je to mesto? O, moj Boe! Naime, Sveti ured me je optuio za krivoverstvo zbog ludila. Zatvorili su me u tapaciranu eliju. Po nekoliko dana sam ostajao bez hrane i vode. U to vreme ispisao sam
15

stotine papira i morao odgovarati na razna pitanja. Nou su me omamljivali, tako da nisam mogao spavati. Bio sam bolestan i potpuno iscrpljen. Upozoravali su me: Rivera, opozovi reeno i javno priznaj da postoji samo jedna crkva, sveta majka rimokatolika. Nakon dve sedmice brutalnog ispitivanja izgubio sam i poslednju nadu i svojim muiteljima sam u lice rekao: Kada svi ti rimokatolici, koje mi tako laemo, umru i dou u pakao, ta emo im rei? Krhotina kamena - kip ih ne moe spasiti. Sve to smo govorili o Mariji same su lai. Biblija to dokazuje. Uvereni ste da ubijate za Boga, ali to radite za avola, jer ste sotonska deca. Nakon tih rei me je jedan od njih estoko napao. Stisnuo me je za vrat i vikao: Zavei Rivera, govori kao protestant. Ti si taj koji unitava veru nae blagoslovene majke device Marije. Slomiu ti vrat, Rivera. Leili su me elektrookovima i jakim drogama. Nakon dva meseca dobio sam upalu beike i izgubio svaki oseaj. U treem mesecu sam skoro prestao da diem. Stavili su me u mainu za vetako disanje. Uvek sam iznova proivljavao smrt moje majke. Uvideo sam da sam u istom poloaju, zbunjen od straha, bio sam uveren da idem u pakao. Molio sam Boga da mi oprosti sve grehe. U tom trenutku je kroz moje telo potekao ivot. On me je spasao i izleio. Od tog trenutka bio sam osloboen. Uspeo sam da se izvuem iz ove maine. Sedam dana kasnije bio sam otputen. Nisam mogao verovati da su me samog poslali u Madrid. Tamo me je doekao jezuitski svetenik vatikanski pas uvar, njihov najpouzdaniji ovek. Mrzeo je zemlju po kojoj sam hodao. Nekoliko dana me je obraivao svim metodama jezuita kako bi me povratio u papsku slubu. Ali, ja sam mu govorio kako sam napokon spaen, i s Biblijom sam mu dokazivao istinu. Boja re je dotakla njegovo srce. Na moje iznenaenje, on je zaplakao, vratio mi paso i sve dokumente koji su mi bili potrebni da bih napustio paniju, te me je pustio s reima: Alberto, napusti odmah ovaj zatvor i ne vraaj se nikad vie. Verujem da e Bog rasvetliti tvoj put. Sledi ga Alberto! Moli se za mene! Nita mi ne pii, samo se moli! Te noi sam poleteo iz panije sa svega 40 centi u depu. Prekinuo sam s rimokatolikim sistemom. Vatikan je zanemeo. Nisu mogli verovati da sam pobegao.

16

Drugo poglavlje

Prevara
Te noi kada sam napustio Madrid, bio sam skoro potpuno bez novca. Imao sam jedan kofer i kartu za Vaington. udio sam se kako mi je Bog pripremio i uruio paso i ostale potrebne dokumente da napustim paniju. To je bio jedini nain da pobegnem. Svom ocu sam telefonirao nekoliko sati ranije i rekao mu da sam napustio rimokatoliku instituciju. On mi je rekao da sam pas i spustio slualicu. Pre nego to sam napustio aerodrom, pozvao sam telefonom svoju mlau sestru Mariju u Velikoj Britaniji. Telefonski slubenik me je uspeo povezati sa njom, poto je ona bila opatica u rimokatolikom enskom samostanu Sveto srce u Londonu. Kad me je ula, Marija je poela plakati i govoriti: Alberto, to si ti? Oh, Alberto, Alberto! Pokuala sam se ubiti tri puta... Pomozi mi Alberto! Dok sam ekao na razgovor s Marijom, zakasnio sam na avion za Vaington. Iste noi u tom smeru leteo je jo samo jedan avion i to za London. Krenuo sam njime. Samo je Bog znao stranu ivotnu opasnost u kojoj se Marija nalazila i koliko je bila blizu smrti. Bog me je poslao u London. U sebi sam se molio: O Boe, ta da radim? Slomljen sam! Zakasnio sam na avion za Vaington i sve se iskomplikovalo. Sada sam u Londonu. Ako sam tu zato da vidim Mariju, Gospode, pomozi mi! Naao sam govornicu i poeo zvati razne ne-katolike crkve. Najzad sam pozvao malu anabaptistiku crkvu u Londonu. Hvala Bogu, doneo sam dobru odluku. Ovi ljudi su doli da mi pomognu. Odvezli su me autom do samostana u kom se nalazila Marija i rekli su mi da e, ako ne izaem za jedan sat, doi po mene. Uao sam u samostan. - Da li ste Vi otac Rivera? - zapitala me je nastojnica samostana. - Da! - odgovorio sam. - Marija mi je priala o Vama mnogo puta. Rekla mi je da ste veoma odluan svetenik i veoma odan. Nastojnica je sa mnom razgovarala nepoverljivo, tako da sam se pitao da li ona ve zna da sam napustio rimokatoliku instituciju. Ona je nastavila: - Znam, doli ste da vidite Vau sestru Mariju, ali ona je suvie bolesna da Vas vidi. - alim, ali zato sam u Londonu. Moram videti Mariju pre nego to otputujem za Ameriku - rekao sam. - Oe, moram se izviniti to Vam ne mogu dopustiti da vidite Mariju. Ja moram tako postupiti prema naim pravilima i prema kunom redu. Kao to znate, ovo je enski samostan i ona moe videti samo svetenika koji je njen ispovednik. - Ipak, ja je elim videti sada, s Vaom dozvolom. Sestro, hoete li mi pokazati njena vrata? Nikome nije dozvoljeno da kontaktira sa samostanskim opaticama, osim u naroitim okolnosima. (Telefonski razgovor, kada sam zvao iz panije, bio je jedini izuzetak kada su mi dopustili da razgovaram sa Marijom.) - Ako me vi ne odvedete do Marije, ja u je nai sam - rekao sam. - Oe, ja nemam drugi izbor, nego da pozovem policiju. Znao sam da je Vatikan obavestio arhiakone u Londonu da sam pobegao. Nastojnica
17

samostana jo nije bila obavetena, inae bi zvala arhiakone umesto policije. Oni su me ve lovili. - Vie me ne zovite Oe, jer ja nisam vie svetenik Rima, nego pokajani grenik. Bez obzira ta ete Vi raditi, ja neu napustiti ovo mesto dok ne vidim Mariju. - Vidim da Vi niste vie to to ste bili. Zato emo zaustaviti tu jeretiku besmislicu. Oe, videete ta u uiniti. Nastojnica je pozvala ostale opatice: Sestre, ne dozvolite mu da proe kroz ova vrata. Ja u pozvati policiju. - Dobro, ekau dok ne doe policija - rekao sam. Pola sata kasnije dola je londonska policija. Nastojnica samostana im je rekla: Ovaj ovek se lano predstavlja kao svetenik i uao je na lani zahtev. Oficir je na to uzvratio: Ovo su veoma ozbiljne optube. Opatice su sluaj iznele policiji na veoma prefinjen nain, tako da je njihov prikaz delovao veoma uverljivo. ulo se jecanje, a neke od njih su govorile: O, majko Boja, pomozi nam protiv ovog zlog oveka! Opet se ulo jecanje, dok je nastojnica govorila policiji: On je hteo da nas fiziki napadne. Hou da ga zatvorite! Sme li jedna opatica da se suprostavi sveteniku? Odgovor se nalazi u njenoj zakletvi, prema kojoj je ona duna da se odrekne ak i pape, ako se on odvrati od rimokatolikog uenja. Ja sam odgovorio: To nije istina, ja ih nisam napao. Ovde su moji dokumenti od arhiakona u Madridu, koji mi dozvoljava da doem ovamo. - Gospodine, mi ne znamo panski. Ali, da li je ovo njihov peat? Onda ste Vi svetenik. Rekao sam: Ali ne vie za rimokatoliki sistem. Ispriao sam im ukratko ceo dogaaj kako sam dospeo ovde. Policijski inspektor me je sasluao, a kako je i on svoju veru temeljio na Bibliji, on je stao uz mene. Na kraju sam rekao: Ja ovde nisam provalio, nego sam doao da vidim svoju sestru, koja je negde u ovom samostanu. Ona je veoma bolesna. Nastojnica mi nije dozvolila da je vidim. Oficir ju je pitao za moju sestru, na ta je ona odgovorila: Ona nije ozbiljno bolesna. Oficir me je tada upitao: Dr Rivera, da li Vaa sestra eli da Vas vidi? - Da, ja sam pre dva dana s njom razgovarao telefonom. Ona je traila pomo. Nastojnica se usprotivila: Nemogue, on lae. Njoj nije dozvoljeno da upotrebljava telefon... hou da kaem... - Mi bismo hteli da vidimo njegovu sestru i razgovaramo s njom o tome, s Vaom dozvolom! Nastojnica samostana je pokuala na svaki nain da otera policiju. Nije htela da vide Mariju. Ipak, oni nisu otili. Tako nas je odvela do Marijine elije. Kada je nastojnica otvorila elina vrata, osetio sam miris smrti - mrtvaca. Nisam mogao verovati svojim oima. To je bilo uasno. Slomio sam se i zaplakao nad onim to sam video. Bio sam ispunjen mrnjom prema Rimu. Moja sirota mala sestra, na vagi bi imala manje od 30 kilograma. Na njoj je bila krvlju natopljena odea. Krv je bila isuena i kruta. Lea su joj bila sva gnojava i krvarila su od udaraca biem. Viknuo sam: Marija... Marija... da li me uje? ulo se samo jecanje. Mislio sam da je mrtva. Bio sam oamuen i skoro sam povraao od zadaha trulog tela. Onda sam zapazio da se mie. Kada sam je zovnuo i pitao treba li joj lekar
18

i da li su je povredili, ona odvrati: Ne, Alberto, ne. Jedno mi samo zadaje bol. Tako sam slaba i zla, i zasluila sam da budem kanjena smru. Pitao sam je: Zato bi ti sebe kaznila Marija? - Zato to sam bezobzirna, treba da primam sve sakramente i da se ispovedam ujutro i uvee. Oseam se bedno svakog trenutka. Nemam nade Alberto, ja sam oajna. Poto je Isus trpeo za mene, ja moram da trpim za Njega. Ovo je moj suprug (pogledala je na krst). Ja sam se udala za Hrista i ja moram umreti za Njega. Sve vreme je drala krst u rukama. Odgovorio sam: Ovo je huljenje protiv naeg Boga. Njegova jedina nevesta je Njegova prava crkva, a sigurno je da ova institucija ne pripada Njemu. Marija izusti: Moram poljubiti krst. - Marija, kaem ti u ime Boje, prestani s tim! Ovaj krst ti ne moe pomoi. To je mrtvi predmet. Nastojnica je viknula: Oe Rivera, ostavite je! Za njom su vikale opatice: Gledaj na krst! - Ovo je avolsko orue! - govorio sam. O Boe, baci svetlost na njen um. Opatice su vikale: Marija, kraljice Neba, pomozi nam! Rekao sam Mariji: Prizovi ime Boje. Ako se samo Njemu moli, traei oprotenje greha i obrati se od svih ovih religioznih lai, ti e biti sada osloboena krivice koju osea. - Alberto, da li e me On usliiti? - Da Marija! Upravo takvu kakva jesi. Uzdaj se u Boje rei koje su zapisane u Bibliji. Marija me je posluala. Osetila je olakanje i zamolila me je da je izvedem odavde. Rekao sam nastojnici: Molim Vas, pustite me da izaem i izvedem Mariju napolje iz ovog groznog mesta. Nastojnica je viknula: Oe, ovo je kidnapovanje, Vi je uzimate protiv njene volje! Tada je reagovala policija: Kako se ovo moglo desiti u Engleskoj? Dr Rivera, da li elite da uhapsimo i zatvorimo nastojnicu za ovaj zloin? Samo podnesite tubu i mi emo je povesti. Marija je dokaz! Uzvratio sam: Bog e joj suditi i presuditi kao i celoj ovoj instituciji. Opatice su stale vikati: Da si proklet zauvek! Gospa e se obraunati s ocem Riverom za ovo. On je drugi Juda, koji je prodao naeg oca papu. Otili smo i odvezli Mariju kod lekara. Zbog ovog dogaaja sam u Rimu stavljen na listu za likvidaciju. Mariju sam smestio na sigurno mesto, kod jedne biblijski religiozne porodice. Oni su je negovali. Ja sam bio slomljen. Znao sam da me prate i bio sam suoen s veoma mranom budunou. Traio sam zaposlenje kako bih mogao platiti Marijino izdravanje. U meuvremenu Marija se oporavila i udala za jednog religioznog mladia. Posle su se oni odselili u Kanadu, gde je Marija nestala. Kasnije sam otkrio da je njen mu, u stvari, bio lano religiozan. On je bio rimokatolik i lan jezuitske organizacije Vitezovi Kolumba. Verujem da je ona mrtva ili je stradala u nekom drugom enskom samostanu. U Vatikanu su bili zabrinuti zbog mene, iako sam ja samo ovek. Naime, znao sam suvie. Postao sam veoma opasan za njih. Vatikan je hteo da me uutka na sve mogue naine. Iz ranijih iskustava sam znao ta e uraditi: izvrie pritisak na britansku vladu da bi je uverili da ne smem ostati na slobodi. Obavestie ambasadora panije u Londonu. Protestvovae i zahtevati da se vratim u paniju. Da li e me ne-katolici podrati? Rei e im da sam napustio paniju jer sam ukrao veliki novac, da sam otiao s nekom enom i da
19

nikada nisam bio svetenik. Takoe sam znao da e pozvati na oprez svoje ljude u ekumenskom i harizmatskom pokretu irom sveta da im pomognu i da me unite. ta e uiniti ne-katolike crkve? Da li e mi pomoi? Pomagae me samo oni koji kau da rimokatolika crkva nije crkva. Takvih nema mnogo, ali su veoma jaki i opasni po njih. Naroito se boje onih koji su potpuno posveeni Bibliji. Otac Dominik iz Svetog ureda imao je nekoliko predloga. Njegov predlog je bio da me usmrte nesrenim sluajem. Imali su oveka pod zakletvom u Londonu spremnog za katoliku akciju. Zakleo se da e me unititi. Jezuitska zakletva je posebna zakletva za glavne jezuite koji su odreeni za posebnu dunost unutar vlada, vojnih ogranaka ili podruja nauke, medicine, obrazovanja, industrije, sindikata ili neke religiozne institucije. Ti ljudi su veoma opasni. Bio sam svestan toga, jer sam i sam bio jedan od njih. Imali su vie mogunosti u mom sluaju: trovanje hranom, automobilska ili eleznika nesrea, ili greka u bolnici. To se moralo izvesti pre nego to postanem veoma poznat, jer bi to moglo tetiti njihovom cilju politikog i religioznog jedinstva. U nastavku u opisati Obred uvoenja u dunost i zakletvu jezuita: Govori superior (nadreeni svetenik): Sine moj, i do sada si uio da se pretvara da si toboe na njihovoj strani, a zapravo nisi. Meu rimokatolicima da bude rimokatolik i ak da bude pijun meu svojom vlastitom braom. Uio si da ne veruje ljudima, da se ne uzda u ljude; meu reformatorima da bude reformator, meu hugenotima hugenot, meu kalvinistima kalvinist, meu protestantima da bude protestant i stekne njihovo poverenje. Trai da propoveda sa njihovih propovedaonica i da svom estinom svoje prirode objavi nau svetu religiju i papu; ak sii tako nisko, da postane Jevrejin meu Jevrejima, da bi se mogao osposobiti da skupi sve informacije u korist tvog reda, kao veran papin vojnik. Uio si da tajno seje seme neprijateljstva i zavisti meu dravama koje su u miru i huka ih da prolivaju krv. Uvuci ih u rat i stvaraj revolucije, graanske ratove u zajednicama, provincijama i zemljama koje su nezavisne i pune prosperiteta, koje uivaju blagoslove u kulturi, umetnosti i naukama. Budi na strani onih koji se bore u ratu i radi potajno sa svojom braom jezuitima, koji su moda na drugoj strani i otvoreno se suprostavljaju onoj s kojom si ti povezan. Samo tako crkva moe uspeno, u tim neugodnim uslovima, privesti kraju pregovore za mir... s tim da cilj opravdava sredstva. Uio si ta je dunost pijuna: da sakuplja inje nice i informacije iz svih moguih izvora. Trudi se da dobije poverenje porodica protestanata i jeretika svih klasa, kako trgovaca, tako i bankara, pravnika, zatim u kolama i univerzitetima, parlamentima, zakonodavnim telima, sudovima i saborima. Da bude sve za sve ljude, za papinu volju ije smo mi sluge sve do smrti. Primio si sve instrukcije jo kao novajlija, pa kao novozareeni svetenik i kao pomonik biskupa, kao ispovednik i kao svetenik, ali se jo nisi opremio svime to je potrebno, da komanduje armijom Lojola u slubi pape. Ti mora da slui u pravo vreme kao instrument i izvritelj kazne, kao to su naredili tvoji pretpostavljeni, jer ovde niko ne moe raditi ko nije osvetio svoj rad krvlju jeretika, jer bez prolivanja krvi nijedan ovek ne moe biti spasen. Zato, naoruajte se za svoj posao i uinite svoje spasenje sigurnim. Ti e pored svoje prethodne zakletve pokornosti svom redu i odanosti papi, ponoviti za mnom: Ja (ime i prezime) sada u prisutnosti svemogueg Boga, svete device Marije, svetog
20

Mihajla arhanela, svetog Jovana Krstitelja, svetih apostola, svetog Petra i svetog Pavla i svih svetaca i sakralnih hostija neba, obeavam i izjavljujem da u, kada bude povoljna prilika, voditi nemilosrdan rat, potajno i javno, protiv svih jeretika, protestanata i liberala, kao to sam usmeren i upuen, da u ih istrebiti sa lica zemlje i da neu potedeti nikoga, bez obzira na starost, pol i uslove; da u ih veati i paliti, pustoiti, guliti kou, daviti i pokopavati ive, parati stomake i utrobe njihovih ena i razbijati glave njihove dece o zidove, da satrem zauvek njihovu odvratnu rasu. Poto se to ne moe initi javno, ja u potajno upotrebljavati otrovni pehar, stisnuti konopac, elini bode ili olovni metak, bez obzira na ast, rang, dostojanstvo ili autoritet osobe ili osoba, ma kakvi bili njihovi uslovi ivota, javni ili privatni, onako kako budem u bilo koje vreme upuen od bilo kog zastupnika pape ili stareine brae po svetoj veri, po drutvu jezuitskom. Sve se ovo ini u ime svemogueg Boga. Prema tome, rimokatoliki sistem se ni u kom sluaju ne moe nazvati Bojim! Ne - prema Bibliji! Opasna zabluda koja dolazi iz Vatikana je takozvano Jevanelje ljubavi: Ovo je velika zabluda koja je prohujala svetom! Tvrdei da propovedaju jevanelje ljubavi, propovedaju jo jedno smrtonosno delo otpada, tvorevinu rimokatolike institucije, kojom alju jo vie dua u propast. Veoma je popularan takozvani ujedinjeni hrianski pokret. Jevanelje ljubavi kae: Bog te voli. Njemu ne smeta kako ti ivi. Prikljui se naoj crkvi ljubavi i sve e biti u redu. Dovoljno je da kae: Ja verujem u Boga! Onda je Bog srean. On te uzima u svoje naruje i govori ti: Dobro nam doao u Boju porodicu. Tako narod biva prevaren lukavstvima, jer u njihovom ivotu nema nikakve promene. Oni i dalje ive grenim ivotom, a veruju da e biti spaeni. Svet voli ovakvu lanu religiju. Bilo ko da se suprostavlja monom religioznom sistemu koji Vatikan stvara, bie osuen na smrt. I mene su osudili na smrt. U Londonu sam bio iznenada gurnut pod podzemnu eleznicu, a u Irskoj je moju spavau sobu digla u vazduh IRA. IRA je Irska oslobodilaka armija, koja ubija ne-katolike u Velikoj Britaniji i kojom rukovode jezuiti pod zakletvom. U Americi, posle jednog bogosluenja, neko mi je u hranu stavio otrov. Najmanje pet puta su pucali na mene. Pre pet godina su sprovodili najsmrtonosniji napad na mene kroz lanu brau. Jedan navodni hrianin, koji je zubar i veoma aktivan u pokretu Jevanelja ljubavi, izvrio je zubni hirurki zahvat na meni. Dok sam bio pod anestezijom, zubar je radio na gornjem levom zubu. On je buio krunu da bi otkrio ivac i da bi ga izvadio. Builica mu se navodno sluajno slomila i umesto da je izvadi, ili da mi kae ta se desilo, on je zub pokrio porcelanskom krunom da se to ne otkrije. Verujem da je to namerno ostavio u zubu, jer je znao da e to prouzrokovati infekciju koja moe dopreti do mozga i prouzrokovati smrt. Dve godine nakon toga, ja sam ponovo otiao kod tog hrianina, ne slutei da je slomljeni instrument u mojoj glavi. Taj lani hrianin, umesto da mi oisti zub, popricao mi je zubno meso nervnim gasom. Moja supruga koja me je ekala ispred ordinacije videla je bolniarku kako nosi moj kaput i pitala je za mene. Bolniarka se uplaila i rekla je mojoj supruzi: Va mu umire. Iako je trebalo da gas deluje tek nakon nekoliko sati, nakon to bih se kolima vratio kui, ja sam se sruio jo u zubarskoj stolici. Krvni pritisak mi je veoma pao. Moja ena je vikala: - Alberto, ta su ti uinili? Zubar je rekao: Ostavite ga samog, mi se dobro brinemo o njemu. Ja sam reagovao i oni su me odneli u auto, a moja ena me je odvezla kui. Doktor je rekao
21

mojoj eni: Va suprug se uplaio, vodite ga samo kui i njemu e biti dobro. Kod kue sam se sruio u kupatilu, a moji organi i nervi su se potom paralizovali. Znao sam da sam otrovan, poto sam i ja radio s nervnim gasovima dok sam bio jezuita. Rim je skoro pobedio. Moja ena je pozvala nae prijatelje po skoro celoj Americi i Meksiku. Rekla im je da sam otrovan. Sam Bog me je spasao od sigurne smrti. Imao sam ogromne muke. Moje lice je oteklo i bilo unakaeno. Otiao sam kod drugog zubara, koji mi je snimio zub i rekao mi je da prosto ne veruje ono to vidi. To je bilo veoma opasno i zato je odluio da me poalje kod specijaliste. Otkrio je instrument u zubu, kao i mrlju infekcije. Specijalista za kanale zubnog korena je pokuavao da odstrani instrument iz mog zuba, ali nije uspeo. Infekcija se proirila na vilicu. On mi je onda ostrugao kost vilice i oistio infekciju. U vremenu koje je pred nama, mnogi e biti osueni na progon, zbog neposlunosti Novom svetskom poretku. Ponovo e izbiti progonstva. To je jo davno isplanirano. Danas je ucenjena glava svakog oveka koji nee kompromis u odnosu na put kojim oni idu, ili u odnosu na njihovu medijsku kampanju. Vatikan nee tolerisati nikakve opozicije svom cilju. Svako ko se suprostavi novoj svetskoj religiji, koja e biti sinteza svih postojeih religija pod vostvom Vatikana, bie progonjen. Inkvizicija e biti obnovljena, znam to pouzdano! Da iznesem jo neto o istoriji Vatikana. Rimska religiozna institucija je osnovana u Rimu, 337. godine za vreme cara Konstantina. Sam Konstantin nikada nije bio biblijski religiozan. On je tajno oboavao boga Sunca sve do same smrti. Katolika institucija u Rimu je progonila prave vernike i htela je da izbrie izvornu biblijsku nauku. Istinski religiozni ljudi skrivali su se po katakombama i planinama, da bi izbegli unitenje. Dakle, smisao postojanja rimokatolike institucije je bila da progoni one koji su biblijski religiozni. Isto je i danas, a tako e biti i u budunosti. Vatikan e proganjati one koji se okrenu biblijskom Bogu. Teki vuci su se uvukli i meu ne-katolike. Poto ne-katoliki svetenici ne propovedaju o tom predmetu, ljudi su danas slabo upoznati sa tim stvarima. Ljudi se uspavljuju reima: Zato je to potrebno?, Zar da svako ne ljubi svakoga, naroito sada u 20. veku? Meutim, Vatikan ne spava. Njegovi ljudi se ve godinama mirno uvlae u crkve i to masoni, okultisti, homoseksualci i tako dalje. Svi se oni pretvaraju da su poboni. Onda papa alje svoje trupe u ne-katolike verske zajednice da zavre posao. To su pritajeni jezuiti, katolika omladinska akcija, Marijina legija i svetenici i opatice na ulici u civilu, obueni da ue i propovedaju s propovedaonice, govorei da je rimokatolika institucija hrianska crkva, to ve skoro svi ne-katolici veruju da je istina. Tako je papa doao u ne-katoliku Ameriku u sili i slavi i primio laskanja od najpoznatijih ne-katolika! Ovaj veliki i lukavi neprijatelj Boga - papa - doao je i u Belu kuu kao gost protestanskog baptistikog predsednika Dimi Kartera, gde je primio sve poasti kao ef drave i duhovni voa 800 miliona katolika u svetu. Kada predsednik dozvoli papi da blagoslovi narod (Ameriku), onda moete znati da je igra skoro zavrena. Nai veliki zatitnici vere su utali. Prosto je neverovatno da su neki veliki zatitnici vere otili u Vatikan da vide papu, da razgovaraju s njim i da dobiju njegov blagoslov! Kakva sramota! Njihovi utemeljitelji i prethodnici bi bili alosni kada bi videli koliko su daleko otili od Biblije. Najvei tajni rimski agent koji je delovao u Americi bila je jedna ena s kojom sam mnogo puta razgovarao. Ona je bila povezana sa Marijinom legijom. Bila je odreena da se probija
22

meu pentakostalce i protestante kroz harizmatski pokret. Bila je strunjak za hipnozu i imaja je veliki duhovni uticaj na mnoge ljude. Kroz svoje serije predavanja uinila je ogroman posao za Rim. Ona je trebala da postavi rimokatoliki kodeks etike. To je bilo njeno poduavanje. Kao nagrada za njen istaknuti rad bila joj je dozvoljena privatna audijencija kod pape. Moramo znati, kada neka osoba dobije dozvolu za takvu audijenciju, on ili ona mora da se pokloni i da prizna papu kao Isusa Hrista na Zemlji i toga radi on dri njihove ruke u naroitom blagoslovu za dobro obavljeni posao. Papa nikada nije blagoslovio pojedinca koji se suprostavlja rimskom uenju. To je jeres krivoverstvo. Ne postoji zapis u istoriji da se to ikada dogodilo. To je izriito zabranjeno kanonom u rimokatolikoj instituciji. Ovu enu je zavolelo hiljade hriana. Ali, 60% onih koje je ona primila bili su katolici. Ona je sve podstrekavala na jedinstvo: svetenike, rabine i protestanske pastore. Kada je umrla, za nju je bila sluena posebna misa u Las Vegasu. Dok sam jo bio jezuitski svetenik, znao sam da su mnogi od nas u svom tajnom radu znali za njenu aktivnost. To je bila Katrin Kulman (Kathryn Kuhlman). Ne mislite da su infiltratori samo meu pentakostalcima, harizmaticima ili u ekumenskom pokretu, oni su i kod ortodoksnih i evangelista. Oni kontroliu velike evaneliste i hrianske voe i razmatraju ta oni kau o papinim posetama - da li ute ili su uzbueni zbog njegove posete, i da li mu ukazuju potovanje i piu o njemu u novinama. U novembru 1979. godine papa se sreo s voom pravoslavnih crkava u Istambulu u Turskoj. Ovo ujedinjavanje e pravoslavne crkve staviti pod kontrolu Rima dajui tako papi uticaj nad milijardu ljudi. Politiari sveta se sada vie boje sile ovog oveka nego atomske bombe. Voe sveta ne samo da se boje, nego i slede papu, jer on ima ogromno bogatstvo. To bogatstvo je pod vatikanskom zastavom. Vatikan je drava za sebe, ona je politika drava i svaki rimokatolik postaje njen lan u trenutku krtenja. Oni treba da budu privreni najpre Rimu, a onda zemlji u kojoj su roeni. Malo njih shvata da je Rim tajno ujedinjen sa iluminatima, masonima, ateistima, i da njihove podrunice kontroliu banke i svetsku trgovinu. Oni takoe upotrebljavaju medije da bi manipulisali skoro sa svakim na Zemlji. Rezultat koji ele da postignu je jedna crkva i jedna svetska vlast. Taj sistem ima jo samo jednog smrtnog neprijatelja - nezavisne pojedince koji temelje svoju veru na Bibliji. Kada bude poela konana inkvizicija, rimski unapred pripremljen plan e zakonski spreiti svaku grupu biblijski religioznih ljudi i otkriti je. Agenti Rima e im zatvoriti vrata, upotrebljavajui tajne agente jezuite, kao to je bio Dim Dons, koga sam lino poznavao. On je bio jezuitski akon i duboko uvuen u okultizam. Donsov masakr i pokolj, bio je dobro planiran vojno, religiozno i politiki. Bio je snaan ratnik i dobro izvebani jezuita. Bavio se ekumenskim i harizmatskim radom. Propovedao je Jevanelje ljubavi. Najveim delom njegovi sledbenici su bili rimokatolici i otpadnici od rimokatolicizma. Drugi su bili otpali protestanti iz razliitih denominacija. 1953. godine on je ustanovio Skuptinu Boju, 1962. godine postao je misionar u Brazilu, 1964. godine bio je postavljen kod uenika Hristove crkve. Njegovi glavni ljudi bili su rimokatolici. Kao dobar jezuita, Dim Dons je naredio svojim sledbenicima da ga zovu otac, a 1973. godine i da mu se mole. Verujem da je sve ovo bilo deo planiranog masakra, da bi Rim kompromitovao svoje neprijatelje. Dim Dons je planirao i pripremao, pod instrukcijama Rima, da rtvuje svoje stado da bi ispunio svoju jezuitsku zakletvu. Kada se to dogodilo, svet je bio potresen, okiran. tampa i televizija po svetu podrazumevali su da je Dim Dons bio poludeli vernik, biblijski fanatik, tako da su odmah svi nezavisni prouavaoci Biblije pali pod sumnju. Kakva avolska zavera!
23

O svemu tome mnogi propovednici nisu izvetavali svoj narod. Oni koji su znali istinu, bojali su se da ita kau da ne bi izgubili svoje sledbenike, a trebala im je i katolika naklonost da se odre. Mnogi ak veruju da su rimokatolici na pravom putu! Kakva tragedija! To unitava prave vernike, a Rim to voli.

24

Tree poglavlje

Crkveni oci
Kada je jednom prilikom dolo do incidenta u Los Anelesu zato to je neko nacrtao kukasti krst na sinagogi Bet Israel, novinari su pitali lokalnog rabina apira: - Da li ste zabrinuti zbog poveanja antisemitizma? On je odgovorio: - Naravno da jesam! Svaki put kad vidim kukasti krst, vrlo se uznemirim. Ali da vam kaem ovo... Nikada vie nai ljudi nee biti u tim kampovima smrti. Vrlo smo uvreen ovim faistikim inom. Ti ljudi e biti zaustavljeni! Policija je uhapsila Vilijama mita koji je nacrtao kukasti krst na sinagogi Bet Israel. Novinar ga je upitao: - Vi ste navodno nacrtali kukasti krst na sinagogi, da li je to tano? Vilijam mit je samouvereno odgovorio: - Kako to mislite navodno? UINIO SAM TO! Vreme je da ljudi shvate da su ti gadni Jevreji uzrok svih naih problema. Poseduju sve! I ta pria od oko est milona Jevreja koji su ubijeni je samo jedna la vie koju je izmislilo jevrejsko novinarstvo. Usledilo je novo pitanje: - elite li rei da se holokaust nije ni dogodio? - Naravno da nije! Sve je to velika la! - rekao je mit. Ovaj ovek je bio obian sluga Vatikana i iznosio je notorne lai. Moda e neko zapitati: ta ima Vatikan s nacizmom? Kada sam bio jezuita pod zakletvom, bilo nam je reeno o nacistikoj i komunistikoj strani. I nauio sam zato su milioni nenaoruanih Jevreja ubijeni. Tri godine sam bio informisan od strane briljantnog nemakog jezuite, kardinala Avgustina Bee (Augustin Bea), koji je bio svetenik kome se ispovedao papa Pije XII, poznatiji kao Hitlerov papa. On nam je davao strogo poverljive informacije. Bili su to pregledi istorijskih dogaaja koji se nikad nisu prikazivali u istorijskim knjigama. Rimska crkva stvorila je mnogo ideologija. Ovde u navesti dve. Obe su stvorene i negovane kroz Vatikan da bi donele Kardinal Avgustin Bea smrt i patnju miliona ljudi. (1881-1968) U pitanju je jedna od najbolje uvanih tajni modernog vremena. Dvoje dece rimske crkve su nacistika i komunistika partija. Ali pre nego to to dokaem, moram objasniti zato su Jevreji uvek bili meta Rimske crkve. Rimska crkva je oduvek elela da se preseli u Jerusalim, iz razloga to je tamo nastala prva hrianska crkva. Ali, u tome su je zaustavili ortodoksni Jevreji. Zato su oni na Rimskoj listi za odstrel! Kada su Krstaki pohodi zapoeli, istorija nam govori da su se ti hriani borili za Boga i papu da oslobode Jerusalim i svetu zemlju od islamske kontrole. Ti vojnici nisu bili hriani, u nijednom smislu rei. Nisu poznavali Boga, ni Bibliju. Bili su to grubi, bezboni ljudi voeni svetenicima da ispune avolski plan.
25

Poevi u 1096. godini, prvo su napali Jevreje u Evropi briui tako cele zajednice. Kako su napredovali prema Jerusalimu, Jevreji na njihovom putu su trpeli grozote. Rimokatolika mainerija nije pokazivala nikakvu milost. Ostavljali su krvavi trag, smrt, bedu i mrnju. Poto je veliki broj Jevreja bio muki ubijen, njihova deca su bila prisiljena da budu prisilno pokrteni rimokatolici. Rimska crkva je imala planove za njih. Zato je Rimska crkva elela da se preseli u Jerusalim? Zato ostaviti trg Svetog Petra i njegov presto u Rimu? Nakon svega, nije li Petar naopako razapet izvan Rima, kako je Rimska crkva vekovima govorila o tome? Nisu li njegove kosti u Vatikanu? Naalost, neto kompromitujue se desilo za rimsku crkvu nedavnih godina. Grob apostola Petra je otkriven u Jerusalimu na lokaciji Franjevakog samostana zvanog Dominus Flevit.1 Kakvo razoaranje za Vatikan! Bilo je vrlo teko tu informaciju odrati tajno. A sada, da kaemo neto o jo jednom smrtnom neprijatelju Rima - pravoslavnoj crkvi. Nevolje su nastale oko 330. godine. U to vreme, hrianska crkva je bila izloena velikim progonima od strane rimskih neznaboaca. Ali, uprkos progonstvima, broj hriana je rastao. Cezar je pokuao da zaustaviti taj pokret, ali nije mogao, pa je uspostavljena lana hrianska crkva koja e kontrolisati vernike kroz strah i neznaboaku tradiciju. Evo kako je to izvedeno: Rimsko carstvo se raspadalo, pa su rimski cezari zamenili svoju odeu religijskim kostimima. Ali, njihov neznaboaki sistem je ostao nepromenjen! Jednostavno su svojim starim bogovima i idolima dali nova imena. Jupiter je postao apostol Petar, Venera je postala devica Marija, itd. Godine 313, car Konstantin izdaje uredbu o toleranciji. Kad se Konstantin proglasio prvim papom, on je hteo da udrui zajedno neznaboce i religiozne ljude meajui pagansko oboavanje Vala sa uenjem Biblije. Iz te zbrke se izrodio bezboni rimokatoliki sistem. Biblijski religiozni ljudi su znali da je stvoreno religijsko udovite koje je nazivano hrianstvom. Znali su da je to laan religijski sistem, potpuno suprotan Bibliji. Da bi sauvali svoje porodice, beali su u planine. Kad se Konstantin povukao, dao je rimskom biskupu titulu Sumo Maximus Pontifix, i tako ga uinio papom. Konstantin se preselio u Vizantiju 330. godine, dajui gradu novi izgled nazvavi ga Kostantinopolj. Ostao je veran rimokatolikom sistemu. Kako je vreme odmicalo, desila se podela rimokatolike institucije izmeu Rima na zapadu i Konstantinopolja na istoku. Konstantinopolj je postao glava pravoslavne crkve. Rimokatolicizam i pravoslavlje su postali gorki neprijatelji. Godine 1204, papa Inoentije III je podigao etvrti krstaki pohod napadajui Konstantinopolj. Njegovi krstai su unitili grad i ljude u njemu, pljakajui sve na to su mogli staviti ruku. Umesto da se pravoslavci vrate pod papinu kontrolu, oni koji su preiveli prokleli su papu i otili jo dalje od njega. Kako je vreme prolazilo, istone crkve su pale pod zatitu cara Rusije. Rimokatolika institucija je osetila da ako se car pravoslavne crkve ne pokori Rimskoj crkvi, on mora biti uniten kao i Jevreji. Do 1491. godine, religiozne voe u vidu papa vladale su nad kraljevima i kraljicama Evrope tokom vekova. To je bilo mrano doba istorije. Meutim, stvari su postajale nestabilne za papstvo. Zapoeli su nemiri i bune od strane
Za vie informacija o ovom otkriu pogledati knjigu: Peter's Tomb Recently Discovered In Jerusalem, autor F. Paul Peterson.
1

26

ljudi koji su protestvovali protiv papske tiranije (zato su prozvani protestanti). U to vreme se rodio mali deak u dvorcu Lojola u paniji. On je bio panski Baskijac. Taj deak je rastao da promeni svet. Prozvao se Ignacio Lojola. On je bio sotonski genije. Izgradio je vojsku svetenika potpuno posveenih disciplini i redu - jezuite. Oni su uskoro postali najstranija religijsko-udarna sila u istoriji. Bila je to specijalna jedinica Rimske crkve. Jezuiti su zarobili slomljene narode. Zapoinjali su ratove i ubijali kraljeve i predsednike, ukljuujui Abrahama Linkolna. Oni su u stanju da uine bilo ta da se unite ivoti ili ugled bilo koga ko bi se usudio da im stane na put. Bili su izbaeni iz skoro svake zemlje osim Amerike, gde su bili vrlo aktivni u kontroli nad politikom, useljavanjem u Ameriku, itd. Njihov posao je bio da svakog oveka, enu ili dete bace na kolena da priznaju papu za Isusa Hrista na zemlji i podrede ga svojoj moi. Jezuitski general je odgovarao Crnom Papi. On zapravo upravlja Vatikanom iza pozornice, a sam Sotona2 ga vodi. Veina knjiga koje prikazuju krvavu istoriju jezuita - ili nedostaju ili su unitene, ili se vie ne tampaju. Ne samo knjige, ve i bivi jezuitski svetenici se ili kriju ili su nestali ili su mrtvi. Da li jezuiti imaju ulogu i u 20. veku? Ono to ete upravo proitati okirae vas. U naoj specijalnoj misiji u Vatikanu nauili smo pravu priu o komunizmu. Verni lanovi komunistike partije bi bili u oku ako bi ikad otkrili ko su bili njihovi slavni heroji. Marks i Engels, koji su pisali Komunistiki manifest 1800-ih, bili su voeni i upuivani od strane jezuitskih svetenika. Kardinal Avgustin Bea nam je rekao da je Komunistika partija bila formirana od strane jezuita sa samo jednim zadatkom - u odreeno vrijeme morali su unititi zatitnika omraene Pravoslavne crkve - ruskog cara! To je bila osveta! Komunistika partija je tajno praena od strane rimskih agenata (iluminata) s ciljem da stvore jo jednu monu silu vernu Rimskoj crkvi. Pre Prvog svetskog rata, snana sila bogatih Jevreja je radila na tome da povrati kontrolu nad Jerusalimom. Rimska crkva je bila besna. Opet su Jevreji blokirali njihove tajne pokuaje da se presele u Svetu Zemlju. Ti Jevreji koji su se borili protiv Rimske Institucije e platiti za svoju tvrdoglavost. Tako su jezuiti konstruisali plan koji e ne samo istrebiti evropske Jevreje, ve e okrenuti celi svet protiv njih. Bili smo upueni da su jezuiti upravljali odreenim Jevrejima, koji su bili verni papi, da napiu dokument nazvan Protokoli sionskih mudraca.3 Rimska crkva je tako stvorila jo jedno remek delo. Taj dokument e utrti put za nadolazeu inkviziciju, makar on kotao ivota i milione rimokatolika. Ranih 1900-ih, Francuska je bacila Rimskoj crkvi pesak u oi. Francuska je nainila politiki dogovor s carom Rusije. Papa i jezuiti su bili besni. Francuska je bila na njihovi listi za unitenje jo od kad je zbacila njihovog katolikog kralja i postala republika. Ali ta pogodba s ruskim carom je bila poslednja kap u moru. U meuvremenu, sila Pravoslavne crkve je bila sve jaa u Bugarskoj, Rumuniji, Grkoj, evropskom delu Turske, Srbiji i Jugoslaviji. Rimska crkva je morala baciti Francusku na kolena i zgaziti religijsko takmienje
2

Za vie detalja o identitetu Sotone pogledati knjigu Ispovest palog anela, Penta Gram, izdava Metafizika, Beograd. 3 Za vie detalja pogledati knjigu Behind Dictators, by L. H. Lehmann, pgs. 10-15, Agora Publishing Company, N. Y. 1942. 27

na Balkanu. Reenje je bilo jednostavno. Jezuiti su isplanirali, izazvali, i iz pozadine vodili Prvi svetski rat. Papa je podravao Nemaku i kada je nemaki vladar Kajzer (dobar rimokatolik), molio Rimsku crkvu da mu dozvoli da moe da proiri nemake granice, papa Pije X i njegovi jezuiti su mu dali blagoslov. Nakon to je rat zapoeo, papa Pije X je umro 20. avgusta 1914, nainivi put za novog gazdu. Papa Benedikt XV ga je nasledio. On je isto tako bio prijatelj s Nemakom i tako je rat, koji e dovriti ostale ratove, bio na pomolu. Nemaki rimokatolici su ubijali francuske rimokatolike. Gazda nije mario koliko je rimokatolika umrlo. Bio je usmeren ka sili i osveti. Nemaka je ratovala s Francuskom, Engleskom i Rusijom. Tada se uplela i Amerika. Rat je trajao etiri duge godine. Evropa je bila unitena. Rimska crkva je bacila milione ljudi u pakao. Dok su ljudi vritali u agoniji umirui u blatu i bodljikavoj ici, komadani mecima i unitavani otrovnim gasovima, jezuiti su bili zaposleni planirajui Drugi svetski rat. Nepoznati nemakom narodu, jezuiti su ve rtvovali katoliku Nemaku, Kajzera i njegovu vladu s ciljem da izvedu novu inkviziciju. Gubici Prvog svetskog rata: Poginulo: 10 miliona ljudi Ranjeno: 20 miliona ljudi Materijalni gubici irom sveta: preko 332 milijarde dolara Protestantska Engleska i protestantska Amerika su ih pobedile. Jezuiti zbog toga jo uvek pokuavaju da unite Englesku i Ameriku. Zapamtimo rei Abrahama Linkolna: Jezuiti nikad ne oprataju, niti odustaju. U Rusiji, car Nikolaj koji je bio zatitnik Ruske pravoslavne crkve i njegova ena, kraljica Aleksandra, imali su sina pod imenom Aleksis, koji je bio naslednik trona. Mali deak je bolovao od hemofilije. Njegova krv se nije zgruavala kada bi se posekao. Kada bi pao u igri, najmanja povreda bi mogla uzrokovati unutranje krvarenje. Majino srce se slamalo. Doktori nisu mogli pomoi. Mali deak je veoma trpeo. Raspuin, zvan Ludi redovnik, bio je ovek koji je bio opsednut demonima (kao i mnogi svetenici danas koji tvrde da imaju isceljujue moi). Raspuin je tvrdio da je imao viziju Boga i Device Marije. Doao je blizu ovog deaka i krvarenje se zaustavilo. Poznato je da je Raspuin bio ukljuen u sotonsko seksualno oboavanje. Kontrolisao je rusku caricu. Imao je mnogo neprijatelja na visokim poloajima. Mnogi su verovali da je Raspuin bio demonom opsednuto udovite koje je vladalo Rusijom iza pozornice. ak se i car plaio njega i njegovih udnih moi. Kardinal Avgustin Bea nam je rekao da je u trenutku slabosti, carica rekla Raspuinu gde car skriva svoje zlato. Raspuin je preneo tu informaciju patrijarhu Ruske pravoslavne crkve pre nego to je (Raspuin) bio ubijen. Na redovnim sastancima kod kardinala Avgustina Bee, on nam je otkrivao istorijske, sadanje i budue ciljeve vatikanske zemaljske sile. To je bilo doba kada je ureenje crkve bilo dopunjeno kao rezultat Drugog Vatikanskog koncila. Kardinal Bea je kazao: Nakon nae duge i paljive pripreme za Rusku revoluciju, jezuiti su radili blisko s Marksom, Trockim, Lenjinom i Staljinom. Mi smo tajno preselili nae zlato u Rusiju kroz
28

Nemaku koristei naeg kljunog oveka. Verujemo da e uskoro na neprijatelj biti uniten... I niknue komunizam kao vrsta ker Rimske crkve! Lenjin je bio u vajcarskoj kad je uo vesti o revoluciji koja e zapoeti u Rusiji. Da bi pomogla revoluciji da uniti njihovog neprijatelja, nemaka najvia komanda i ostali su tajno pripremali voz da preveze Lenjina i njegove revolucionare kroz Nemaku. U aprilu 1917. Lenjin i nekoliko njegovih kljunih ljudi izveli su vonju u poznatom Zapeaenom vozu. Ljudi koji su bili najodgovorniji za pripremu tog putovanja bili su Diego Bergen, posveen nemaki rimokatolik, treniran u jezuitskim kolama, kasnije postavljen za nemakog ambasadora u Vatikanu tokom Hitlerovog reima. Ako bi revolucija uspela, to bi znailo smrt za milione ljudi ukljuujui cara i njegovu porodicu. U vreme Lenjinovog dolaska u Rusiju, u aprilu 1917. godine, Lenjinovi konkurenti su kontrolisali revoluciju. Car je bio prisiljen da napusti svoj tron. On i njegova porodica su bili u kunom pritvoru. Njegova vlada je propala i veina njegove vojske ga je napustila. Zbunjenost je prevladavala. Vojska koja je i dalje ostala verna caru je nazvana Beli Rusi. A revolucionari su bili prozvani Crveni. Oni su bili smrtni neprijatelji, borei se da preive. Lenjin je dobio kontrolu nad revolucionarnom vladom i preselio je u Moskvu 10. marta 1918. U aprilu, carska porodica je bila preseljena zbog sigurnosnih razloga u Jekaterinburg u Ural. Vojska eha (Bela vojska) se pribliavala mestu gde je porodica odsela. Postojala je ansa da se oni oslobode. 17. jula 1918. grupa zvana Uralni Sovjeti su odrali brzo suenje i proglasili carsku porodicu krivim. Bilo nam je reeno da su neki od njih bili jezuiti pretvarajui se da su komunisti. Na kraju, trenutak koji je papa ekao je konano i doao. Zatitnik Pravoslavne crkve je konano stajao licem u lice s rimskim jezuitima koji su bez milosti unitili jadnu, uplaenu, malu porodicu. Kasnije te noi, tela su bila ukrcana u kamion i odvedena u naputen rudnik zvan etvorica Ruska carska porodica brae. Tamo su bili raseeni, spaljeni, kvaeni kiselinom i baeni u naputeni rudnik. Jezuiti su se kretali tako brzo da Centralna komunistika partija nije ni bila svesna suenja i ubistva cara i njegove porodice, dok sve nije bilo zavreno. Bila je to strahovita pobeda Rimske crkve. Bilo nam je reeno da je lov na patrijarha, svetenike, monahinje i monahe zapoeo u velikoj silini. Rimska crkva je nestrpljivo ekala vesti o unitenju njihovih religijskih suparnika. Ovaj sluaj sa Ruskom pravoslavnom crkvom je bio jedna vrsta testa. Ako e ruska crkva biti unitena, sledea meta bi bila engleska crkva koja se jo teturala od lanog obraenja velikog jezuite kardinala Njumana (Newman). Ali kad je sluaj sa ruskom crkvom propao,
29

kao to u uskoro objasniti, engleska crkva je pala u ruke Vatikana tek 60 godina kasnije kroz ekumenski pokret. Dakle, nakon pogubljenja ruske carske porodice Sovjeti su napadali manastire i ubijanje je poelo. Samo je udan preokret vere spasio Rusku crkvu... stari patrijarh je imao keca u rukavu. Bilo nam je reeno da kad je Crvena Armija bila blizu ubistva starog poglavara ruske crkve, patrijarh ih je pozdravio irom otvorenih ruku, zaplakao i izgovorio sledee rei: - Drugovi, konano ste stigli. ekali smo vas. uvali smo carevo zlato za vas, moji dragi drugovi! - Zlato?... Za nas? Komunisti su bili zateeni ovim njegovim reima. Spustili su oruje i prihvatili zlato i prijateljstvo patrijarha, i zapovedili da ubistva pravoslavnih svetenika, monaha i monahinja odmah stanu. Pravoslavna crkva je bila spaena. Komunisti nisu dobili samo carevo zlato, ve su takoe zadrali i papino zlato. Papino zlato, koje je putovalo u Rusiju kroz Nemaku, bilo je predvieno da vredi 666 miliona dolara. Kad je papa za to saznao, skoro da nije umro od sranog udara. Izdali su ga njegovi vlastiti komunisti. Rimska crkva je poludela od mrnje. Bili su prevareni. Komunisti e platiti za tu prevaru bez obzira koliko to kotalo. Sveti ured e uskoro nastaviti sa radom kao kroz pansku inkviziciju, zadajui patnju, smrt i osvetu svojim neprijateljima. Samo, ovaj put zajedno sa Jevrejima i protestantima, rtve su ukljuivale i pravoslavnu crkvu i ruske komuniste. Jezuiti su znali da bi to mogli izvesti sa Drugim svetskim ratom. Nauili smo na tim predavanjima kod kardinala Avgustina Bee da bi zbog ogromnog bogatstva Vatikan mogao uticati na svetsku ekonomiju. On moe baciti narode na kolena s planski izvedenim krizama. Neko e zapitati: ak i u Americi? Naravno! Uinila je to i u istoriji, uinie to ponovno u budunosti. Mislio sam da su iluminati odgovorni za to. Ali, iluminati su spojeni sa jezuitskom organizacijom Opus Dei, i zajedno sa vodeim masonima predstavljaju finansijsku ruku Vatikana. Kroz njih Vatikan kontrolie skoro kompletno bogatstvo u svetu. Rim je mudro razaslao u mnogim pravcima one koji su tvrdili da u svetu postoji zavera. To je bila sjajna dimna zavesa da se skrene panja dalje od Vati kana. Objavljene su mnoge knjige koje optuuju komuniste, Trilateralnu komisiju, Rokfelerovu porodicu, cioniste, iluminate, Rimski klub itd. Tragina injenica je ta da je Rimska crkva stvorila veinu tih organizacija, kao i organizacije koje su ratovale sa njima. U pitanju je bila, i jo uvek je, velika igra. Drugi svetski rat Da se vratimo nazad i osvrnemo se na Drugi svetski rat. Ubrzo posle Prvog svetskog rata, Nemaka je bila u velikoj krizi. Neki pro-katoliki Jevreji su bili odreeni od strane Vatikana da kupe zemlju od slomljenih i gladnih Nemaca. Novac je bio isporuivan od strane Vatikana i pro-katoliki Jevreji su kupovali tu zemlju veoma jeftino. Nemci su bili oajni. U pravo vreme jezuiti su iskoristili ta deavanja oko Jevreja da izazovu mrnju protiv ortodoksnih Jevreja. Borbeni pokli je bio taj to mnogi bogati Jevreji nisu pokazivali milost prema Nemcima kad su od njih kupovali zemlju tokom te krize. I sad je dolo vreme da im se uzvrati udarac. Sve je bilo dobro isplanirano. Na kraju Prvog svetskog rata, kada je potpisan Versajski sporazum u aprilu 1919. godine, saveznici su bili
30

tako ljuti na Rimsku crkvu zbog zapoinjanja rata da su odbili da je priznaju kao politiku silu i drali su je podalje od konferencijskog stola. Iako je Evropa bila klanica, ni Francuska ni Pravoslavna crkva u Srbiji (a onda Jugoslaviji) nisu bile slomljene. Mladi ljudi u Nemakoj nisu znali gde da se okrenu. Bili su pobunjeniki nastrojeni. Inflacija je unitavala dravu. Komunisti su organizovali revolucionarne demonstracije. Jezuiti su se kretali na tri fronta. Papa Benedikt XV umro je od trovanja 1922, a Papa Pije XI je preuzeo presto. Prvi front je bila Italija. U to vreme se pojavio nepoznati ovek epurei se i govorei da je on novi cezar odreen da ponovno izgradi Rimsko carstvo. Njegovo ime je bilo Benito Musolini. Bio je arogantan, okrutan i pokvaren. Njegova mala vojska obuena u crne koulje nije bila nita drugo nego grupa razbojnika koja je tukla sve protivnike dok im se potine. Crni papa je odredio svom zameniku da radi s Musolinijem. Njegov svetenik kojem se ispovedao bio je jezuita po imenu Venturi. Katolikim glasovima na izborima, upravljenim iz Vatikana, Musolini je doao na vlast. Papa Pije XI je za Musolinija kazao: Ovo je ovek koga je poslalo Boje provienje. Da bi se oduio Vatikanu, Musolini je potpisao konkordat inei tako rimokatolicizam jedinom religijom dozvoljenom u Italiji i njenim podrujima. Musolini je ponovno obnovio snagu pape i dao svetenstvu u potpunosti vlast nad ivotom nacije. Italija je postala glavna sila voena katolikim faistikim diktatorom, Musolinijem. On je izgradio snanu, modernu armiju koju je testirao napadajui Etiopiju. Italiji je trebalo vie zemlje. Musolini i predstavnik Rimske crkve potpisuju konkordat Jadni Etiopljani nisu imali anse. Hrabro su se borili s njihovim kopljima i oklopima, ali Musolinijeve vazdune snage su ih izmasakrirale sa svojim mainkama, bombama i otrovnim gasovima. Papa je blagoslovio Musolinijeve trupe i kardinala, nadbiskupa Milana Aflreda Ildefonsa ustera (koji je bio jezuita), nazvavi taj masakar crnaca u Etiopiji: Katoliki krstaki pohod. Godine 1923, Nemaka je bila u haosu. Inflacija je bila visoka i novac nije imao vrednost. Nemakom narodu je bilo dosta rata, smrti i oaja. Krivili su Kajzera za sve i zbacili su njega i njegovu vladu. Komunisti su se borili za prevlast. Nova vlast je bila vrlo slaba. Neki ljudi su eleli da sami Nemci vode njihovu vladu, kao to je to bilo u Francuskoj, gde su Francuzi vodili vladu, i pokuavali su da od Nemakenaprave republiku. Papa je bio besan. Republika je bila osuena na propast. Jezuiti su krenuli da zaustave stvaranje nove nemake republike. Dvoje ljudi je to uinilo. Jedan je bio Franc fon Papen, a drugi kardinal Paeli koji je kasnije postao papa Pije XII, poznatiji kao Hitlerov papa. Pozornica je bila nametena za novu rimokatoliku zvezdu u Nemakoj. Njegovo ime je Adolf Hitler.
31

Jedan jezuitski svetenik je bio zaposlen da za Hitlera napie knjigu nazvanu Moja borba. Pisac knjige je jezuitski svetenik Stimfl (Staempfle).4 Ta knjiga je bila remek delo jezuita, napravljena za Hitlera da preuzme Nemaku. Nova velika inkvizicija je bila na pomolu. Umesto da nose katolike mantije, nosili su nacistike uniforme. Hitlerovi ljudi u braon uniformama (zvani nacisti) podupirani od strane Vatikana, upotrebljavali su istu taktiku kao i Musolini, tukui i proganjajui ljude sve do njihovog potpunog pokoravanja, ukljuujui i rimokatolike! Zapoele su uline borbe izmeu nacistikih rimokatolika i komunistikih rimokatolika. Nagrada za pobednika je bila Nemaka. (Takve politike aktivnosti su se pre nekoliko godina deavale kao eksperiment i u Poljskoj, a isto tako i u Kanadi, El Salvadoru, ileu, a planirane su i u Americi.) Nemaka je postala drugi front za jezuite. Izgradili su Trei Rajh. Simbol za nadolazeu inkviziciju je bila svastika ili kukasti krst, dobar stari okultni simbol. Hitler je bio odabir Vatikana. Bio je odreen da pobedi. Kada je postalo poznato da Papa Pije XI podrava Hitlera, rimokatoliki glasovi su podrali Hitlera i doveli ga na vlast 1933. godine. Svet se suoavao s groznom mainerijom zvanom Trei Rajh u kojem su rimokatolici postali gospodari. Kao i Italija, Nemaka je 1933 godine potpisala konkordat s Vatikanom u Rimu. Potpisnik konkordata bio je kardinal Paeli (kasnije je postao Papa Pije XII, Hitlerov papa, u sredini slike na sledeoj strani). Godine 1933, on je bio vatikanski sekretar drave. Drugi s leva na slici je Franc fon Papen, opaki nacista i veran rimokatolik koji je bio Hitlerov glavni diplomata i vatikanski agent koji je pomagao da Hitlera dovedu na vlast. Fon Papen se hvalio svetu: Trei Rajh je prva sila koja ne samo da prepoznaje, ve stavlja u praksu visoka naela papstva. (Na slici na sledeoj strani, skroz desno, je manje poznati vatikanski prelat Montini koji je kasnije postao Papa Pavle VI.) panija je postala trei front. Tri panska predsednika, Niceto Alkala Zamera, Manuel Azana i Huan Negrin (svi jezuitski trenirani) su traili usvajanje pet zakona, koji su bili usvojeni da bi se spreio uticaj Vatikana u republici paniji (to je bio rezultat otkrivanja tela beba ispod samostana, vidi stranu 7). Doneti su zakoni: - Rimokatolika imovina mora biti nacionalizovana, - Sve rimokatolike crkve moraju biti oporezovane, - kole vie nee biti u rukama rimokatolikih svetenika, - Sve kole, samostani, manastiri moraju biti pod kontrolom drave panije,
4

Za vie detalja pogledati knjigu: Skrivena istorija jezuita, Edmond Paris, str. 138, Metafizika, Beograd. 32

- Treba priznati ne-katolike religije. Time je zapoet krvavi rat protiv Vatikana. Papa je unajmio nekoliko divizija muslimanskih najamnika da se bore pod komandom Franka (koji je bio dobar mason) i da ubijaju rimokatolike, Jevreje i protestante koji su mu se odupirali. Zbog velikog broja komunista koji su podupirali republiku, svet je bio zaveden da veruje da je sve to bila komunistika revolucija. Potpisivanje konkordata u Nemakoj pred Drugi svetski rat To se dogodilo zahvaljujui vatikanskom kontrolisanom novinarstvu koji je prikrivao istinu. Papa je ekskomunicirao poglavare panske republike i proglasio duhovni rat izmeu Svete stolice i Madrida. Frankova vlada je priznata 3. avgusta 1937. od strane Vatikana, 20 meseci pre kraja graanskog rata. General Franko je na kraju postao rimokatoliki diktator panije. I tako su jezuiti imali voe za njihova tri fronta. Ti ljudi su postali zatitnici vere: Hitler, Musolini, Franko. Krv je bila spremna da potee irom sveta u novom svetom ratu. Inkvizicija je u bila na pomolu. Nemaki katolici, pod naredbom Vatikana, zapoeli su udruivanje s protestantskim crkvama. To je bio klju da se izvede plan koji e uticati na razmiljanje Jevreja tokom decenija. Ti rimokatolici, koji su bili pod zakletvom, teko su radili da zadobiju poverenje protestantskih svetenika i njihovih lanova crkve. A kad su anti-jevrejska zverstva zapoela, ti katoliki agenti koji su se pravili da su protestanti, javno su optuivali Jevreje i prijavljivali ih Gestapou koji ih je vodio u logore smrti. I tako, ak i danas, mnogi Jevreji veruju da su ih upravo protestanti prijavljivali. Jezuiti su majstori prevara. Vatikan je preuzeo hiljadu Jevreja, koji su preobratili u rimokatolicizam, i sakrio ih pod brda Vatikana tokom trajanje rata. Zato? Zbog mogunosti da Hitler izgubi. Vatikan se uvek osiguravao u sluaju da se im planovi ne ispune. Na taj nain su mogli proglasiti svetu da su upravo oni ti koji su titili Jevreje od Hitlera. Kakva zla, prljava igra! Dok je Nemaka bila zaposlena gradei ratnu maineriju, jezuiti su bili zaposleni u raznim dravama pripremajui teren za Hitlerovu nadolazeu invaziju. Jezuiti su gradili Petu kolonu u Francuskoj, Belgiji, itd. (Peta kolona je tajna vojska u nekoj dravi koja je spremna da baci oruje i uini sve to moe da pomogne neprijatelju da okupira njihovu vlastitu zemlju.) Organizacija zvana Katolika akcija je u tim zemljama bila Peta kolona. U Belgiji su jezuitski svetenici Pikard, Arendt i Foukalt propovedali Hitlerov faistiki program nazivajui to duhovnom obnovom. Na taj nain su pripremali put nemakim tenkovima. U Francuskoj je Katolika akcija postala Peta kolona radei pod imenom Nacionalna katolika federacija. Jezuiti su rekli katolicima da je papa na strani Hitlera i tako su oni bili spremni da slue katolikoj nacistikoj armiji u pravo vreme. Kad je Francuska bila
33

napadnuta nemakim tenkovima, pala je za oko 30 dana, zahvaljujui Katolikoj akciji. U Americi je jezuitski svetenik Koflin (Coughlin) sakupio preko 20 miliona sledbenika putem radija. On je izjavljivao: Nemaki rat je borba za hrianstvo. Takoe je brinuo o tajnim grupama komandosa u glavnim urbanim centrima, voen metodama sinova Lojole i treniran od strane nacistikih agenata. To je bila Katolika akcija u Americi od 1936-1942. Papa Pije XI je umro 10. februara 1939. godine. To je bila jo jedna misteriozna smrt. Na vlast je doao papa Pije XII koji se molio za pobedu nacista. Hitler je zapoeo razorne napade u Evropi i Drugi svetski rat je eksplodirao. Nemaka, Italija i Japan su ratovali protiv ostatka sveta, milioni su ubijeni, ranjeni i osakaeni. Rat je trajao est dugih, krvavih godina. Jedan od najveih Hitlerovih vojnih izvora informacija doao je kroz Vatikan - kroz rimokatolike ispovedaonice irom sveta. Nemaka tajna sluba ili Gestapo bio je utemeljen od strane Henriha Himlera (Heinrich Himmler), prema naelima jezuitskog reda. Hitler je rekao svojim prijateljima: Vidim Himlera kao naeg Ignacija Lojolu. Mnogi rimokatoliki svetenici obukli su crne uniforme tajne slube. Jezuitski svetenik Himler (ujak Henriha Himlera) bio je jedan od glavnih oficira. Otprilike 6,5 miliona Jevreja je pretrpelo progon i smrt. Inkvizicija je bila u punom zamahu. U Jugoslaviji, lanovi pravoslavne crkve (zvani Srbi), bili su ubijani od strane groznih ustaa - katolike grupe voene od strane jezuita. Strana muenja i masakri, koji su se vrili nad rtvama, bili su neopisivi. Mnogi svetenici su bili lanovi katolike ustake brigade za likvidaciju. Posle rata, ustaa Andrija Artukovi je pobegao u Ameriku poslije ubistva skoro milion ljudi (veinom lanova pravoslavne crkve).

Ustae u akciji

Jugoslavija je skoro uspela da dobije izruenje Artukovia, koji bi tako platio za svoje zloine, ali zahvaljujui rimokatolikoj instituciji (kardinalu Spelmanu), katolici su kontrolisali Ameriku imigracionu slubu i Ameriku obavetajnu slubu. Oni su blokirali njegovo izruenje u Jugoslaviju.
34

Gazda, papa Pije XII je bio vrlo zadovoljan. Ti neprijatelji Vatikana su plaali stranu cenu za nepokoravanje njegovom velianstvu. U Vatikanu je kardinal Avgustin Bea dao pregled dogaaja koji su se deavali pre, tokom i posle Drugog svetskog rata. Kako je rat zavravao, Sovjetska armija (kojoj je oruje nabavljala Amerika) je udarila s istoka, dok su Saveznici zauzimali Nemaku, unitavajui Hitlerovu vojsku. U odgovoru na tajnu Hitlerovu molbu, general Franko je poslao svoju poznatu Plavu Armiju, nainjenu veinom od baskijskih vojnika, u Nemaku. Cela divizija je bila prebaena vozom kroz saveznike linije. Na sebi je imao vatikansku zastavu. Saveznicima je bilo reeno da je to bila misija da se spasu opatice, svetenici i redovnici. Plava Armija se borila s Nemcima branei Berlin. Kad je Adolf Hitler video da e izgubiti, izvrio je samoubistvo i admiral Karl Doenitz (dobar rimokatolik) je preuzeo vostvo nad nacistikom Nemakom. Umesto da se Plava Armija vrati u paniju, kako su nacisti obeali, admiral Doenitz je stavio nemako zlato na taj voz i poslao ga u vajcarsku da bude pohranjeno u vajcarskoj banci za Vatikan. Plava Armija je bila prevarena. Veina preivelih su zavrili u ruskim zatvorima. Amerikancima je bilo reeno da je taj voz, koji je prolazio kroz njihove linije, bio voz milosti poslan od pape, koji vozi medicinske potreptine za ranjenike. Kad su videli papske zastave, voz je prolazio bez inspekcije. Nekoliko spaenih ljudi Plave Armije, koji su se vratili nazad u paniju, bili su ili ubijeni ili stavljeni u ludnice da se osigura da prava istina o nemakom zlatu bude sakrivena od sveta. Ali, posebni oficiri Plave Armije, koji su bili deo zavere, vratili su se u slavi i bili dobro nagraeni za njihov trud. Nemaka je kapitulirala 9. maja 1945. Evropa je bila u ruevinama. Jezuiti su uvek bili spremni za preokret, uvek postavljajui mere opreza u sluaju gubitka Drugog svetskog rata, a to su: 1. Uiniti da svako veruje da Vatikan nije imao nita s ratom, i s vremenom uveriti svet da se holokaust nikad nije dogodio. 2. Biti siguran da su pobunjeniki svetenici, opatice i redovnici, koji su bili protiv Vatikana, uniteni u koncentracionim logorima, a prikazati svetu da su i sledbenici pape bili progonjeni. 3. Naredili su odreenim katolikim porodicama i njihovim svetenicima da tite neke Jevreje u njihovim kuama, tako da u budunosti to ispadne kao dobar javni materijal za filmove, knjige, itd. Treba napomenuti da su ti Jevreji ve bili obraeni u katolicizam. 4. Staviti novu masku na lice tokom Drugog vatikanskog koncila. 5. Uspostaviti komunistikog papu iza gvozdene zavese da se bi se ugodilo komunistima i da bi se pokuali preobratiti na katolianstvo... da se tako ispuni proroanstvo Fatime (o kojem u uskoro neto vie rei) u koje je papa Pije XII bio duboko ukljuen. Na dan Hitlerove smrti panske novine su objavile: Adolf Hitler, sin katolike crkve, umro je branei hrianstvo. Ne mogu se nai prave rei kojima bi se oplakala njegova smrt, kad je toliko ljudi uzvisivalo njegov ivot. Preko njegovih smrtnih ostataka ostaje njegova pobednika, moralna figura. Palmom muenika, Bog je dao Hitleru lovorov venac pobede. Taj posmrtni govor nacistikom efu, izazivanje pobednikih saveznika, bilo je izreeno od same Svete stolice, zamaskirano Frankovim novinarstvom. To je bilo slubeno
35

saoptenje Vatikana kroz Madrid. Da li se katolika crkva izvinila svetu ili Jevrejima za ova zverstva? Naravno da ne! I nikad nee. Ona jo uvek mrzi Jevreje. Vatikan e prihvatiti Jevreje tek kada Izrael dozvoli da Vatikan kontrolie Jerusalim. Ako Amerika ikad potpie konkordat s Vatikanom, katolicizam e biti jedina priznata religija u Americi i slike iz prolosti e biti ponovljene s amerikim narodom i njegovom decom. Pregovori o potpisivaju konkordata su upravo na putu tako da bi konkordat uskoro trebao da bude prihvaen. Kratak istorijski pregled Religijska mainerija dananjice je vrlo, vrlo stara. Poela je upravo nakon Nojevog potopa. Nimrod i njegova majka Semiramida su proizveli okultnu religiju u gradu Vavilonu koja se proirila celim svetom. Nimrod je oenio svoju majku i posle njegove smrti, Semiramida je tvrdila da je on postao bog sunca, Val. Neka imena koje su mu nadenuli su bila: Sol, Tamuz, itd. Taj sistem je nju uinio boginjom. Semiramida je takoe tokom vekova dobila razna imena kao: Izis (u Egiptu), Venera i Kraljica Neba. Isto kao i religijski sistem dananjice, to je bilo povezano sa politikom irom sveta. Kada sam bio pod jezuitskom zakletvom, reeno mi je da e tajni znak biti dat jezuitima irom sveta kad ekumenski pokret uspeno izbrie protestantizam u pripremi put za potpisivanje konkordata izmeu Vatikana i Amerike. Taj znak e biti kad predsednik Amerika bude davao zakletvu okrenut prema obelisku. Prvi put u amerikoj istoriji, zakletva u predsednikoj ceremoniji je bila preseljena na Zapadnu stranu Kapitola u vreme predsednika Regana koji je prilikom zakletve bio okrenut prema tom vaingtonskom spomeniku. To se je desilo 20. januara 1981 (slika levo). Da li je predsednik bio svestan toga? Ne znamo.

Predsednik Regan polae predsedniku zakletvu u Vaingtonu okrenut prema obelisku

Obelisk je stub sa etiri strane okrenute prema etiri kraja zemlje, na ijem vrhu se nalazi piramida. On predstavlja kombinaciju religijske i svetovne globalne moi. Postoji u Egiptu, Vaingtonu i Vatikanu. Za jezuite, masone i druge pripadnike tajnih drutava predstavlja simbol jedne svetske vlade. Obelisk je okultni simbol i predstavlja boga sunca Vala. On takoe predstavlja simbol plodnosti, odnosno falusni simbol (simbol mukog polnog organa). 36

Nakon Drugog svetskog rata, papa Pije XII je odbio da prihvati vatikansko drugo dete. Komunizam je bio odbaen. Papa Jovan XXII je doao na vlast i organizovao Drugi vatikanski koncil, ije su odluke skoro potpuno unitile sve druge religije u Americi i Evropi, pobeujui kroz ljubav i poljupce. Papa Jovan XXIII je podupirao svog favorita u zapadnoj hemisferi. U pitanju je Fidel Kastro, ampion gaenih masa, verni katolik i dobro istreniran jezuita pod zakletvom. Teko onome ko bi se sukobio s Fidelom. efovi su ga potpuno Fidel Kastro i papa Jovan Pavle II podupirali ukljuujui i ljubljenog papu iz Poljske. Kju Kluks Klan Kju Kluks Klan (KKK) je formiran od strane rimokatolikih konfederacijskih ratnih oficira posle graanskog rata u Americi. Voeni jezuitima, jaali su iz dana u dan. Ova grana masonerije uspostavljena je iz tri glavna razloga: 1. KKK je nazivao sebe protestanskom organizacijom i tvrdio je da mrzi Jevreje, katolike i crnce, to je unitavalo ugled protestanata u Americi. 2. KKK zbijaju katolike redove u Americi stvarajui oseaj ugroenosti. 3. Utie se da crnci postanu sumnjiavi prema protestantima, koji su tada bili najbrojniji u Americi, i time ih vodi u ruke Rimske crkve. Kju Kluks Klan je jo jedno remek delo jezuita.
PROGRAM OF THE AMERICAN NAZI PARTY

THE OFFICIAL IDEOLOGICAL PROGRAM OF THE AMERICAN NAZI PARTY PO BOX 85942 WESTLAND MICHIGAN 48185 AMERICANNAZIPARTY.COM

Broura sa programom Amerike nacistike partije (slika levo) i znak ove organizacije na jednom amerikom autoputu (slika desno).

I tako, tokom poslednjih 1600 godina, uniten je veliki procenat religioznih ljudi kroz Rimokatoliku instituciju. Milioni iskrenih katolika i ostalih je umrlo u Prvom i Drugom
37

svetskom ratu. Zbog ega? Samo zato da bi se ostvarila jo vea vlast Rimske crkve. Oni igraju igru, a milioni ljudi umiru zbog toga. Nacisti su bili izdani. Ta grupa, koja raste u Americi, je nita vie nego Katolika akcija voena od strane jezuita. Koliko god da neverovatno zvui, neki Jevreji koji su obraeni u katolicizam, su se u stvari pridruili Amerikoj nacistikoj partiji (American Nazy Party). Pristalice pravoslavne crkve su bile zaklane od strane krstaa i papskih brigada, ustaa, koji su se sad priklonili novom komunistikom papi i sad su u njegovom stadu. I oni su takoe bili izdani. Izrael je takoe bio izdan. Oni se sad pomiruju s njihovim najljuim neprijateljem, Vatikanom, koji ih je klao u prolosti i skoro potpuno istrebio. lanovi Kju Kluks Klana su bili izdani, ne shvatajui da su igrali u rukama jezuita. Masoni su bili izdani. Nisu ni znali da je papa Pije XII bio mason. Nikad nee poverovati da su i oni takoe bili kontrolisani sa vrha od strane Crnog Pape. Zahvaljujui njihovim voama, jadni protestanti sada vole papu. Komunisti su bili izdani. Oni su jednostavno bili grana rimokatolike institucije siledije u rukama Rimske crkve. Najgore od svega, iskreni rimokatolici su bili izdani kroz lukavu prezentaciju oboavanja Vala, zamaskirano da izgleda slino hrianstvu. Njihove pape su samo ljudi. Njihovi svetenici i opatice su samo ljudi, a Vatikan je samo hram demona, vodei milione ljudi u pakao i dajui im lano jevanelje, lanog mesiju i lanog duha. Neka im Bog pomogne da imaju snage da izau iz nje.

38

etvrto poglavlje

Sila
Dogaaj koji u opisati desio se u malom selu, koje je smeteno u brdima jednog od Kanarskih ostrva, na jugozapadu panije. Ovo, nekad sreno selo, postalo je neobino tiho preko noi. Narod bi aputao im zae sunce. Niko vie nije izlazio u nonim satima i uvee se vie nije ula pesma. Strah je stegao srca seljana. Radnje i trgovine su zatvarali u rano popodne. Sused je susedu govorio: Doi sutra, bolje sad pouri kui, ve je skoro mrak. Zlo je dolo u selo. ak su i ivotinje bile preplaene. Neobini, vanzemaljski glasovi, uli su se iz kue udovice Karmen Montez, veoma odane keri rimokatolicizma. Karmenine noi su se pretvorile u noi uasa. Kroz apat, seljani su se pitali da li mrtvi zaista hodaju ovim usamljenim ulicama. Karmen je upalila sveu i poela da se moli devici Mariji da se noas ova uasna sila ne vrati. Meutim, srce je poelo da joj lupa, a znoj da izbija na elo. Kada se okrenula, osetila je hladnou po kimi. Mogla je uti kako se ulazna vrata polako otvaraju. Ta ista vrata je ona paljivo zakljuala pre zalaska sunca. Sila se vratila. Sveta majko! - uzviknula je Karmen - Ja ujem lance kako se vuku po podu! Karmen je ve posetila svog svetenika i traila pomo. Ispriala mu je kako je bilo uasno to to je doivela u svojoj kui, kako se ulo urlanje i vritanje u mraku. Mi verujemo - odgovorio je svetenik - da je ovo urlanje muenje vae rodbine u istilitu. Oni trae da se odri vie misa i da se upali vie svea, da bi se olakalo njihovo muenje. Oni oseaju agoniju svojih patnji. Vi im moete pomoi da se to zaustavi. Ah, oe! - nastavila je Karmen - mi smo veoma siromani, moete li da nas razumete? Ja u nastojati... oe! Mnogo misa je bilo odrano, ali to nije prestalo, ve je postajalo svakim danom sve gore i gore. Cela porodica je bila prestraena, osim Margarete, koja je spokojno sedela u svojoj sobi i molila krunicu. Margareta je studirala da postane karmelianka (katoliki red koji sebe naziva braa blaene device Marije). Ali, vratimo se nekoliko godina unazad, kada, u stvari, ove noi uasa poinju. Karmen Montez je imala trinaestogodinju erku koja je patila od nekontrolisanih epileptikih napada. Doktori su joj rekli da nema leka za malu Margaretu. Karmen je odvela dete u jedno od svetilita device Marije i dala zavet da e, ako sveta devica izlei njeno dete, nastojati da mala Margareta postane opatica u karmelianskom redu. Dok se ona molila kipu device Marije, na Margaretu je sila neka udna sila. Napadi su potpuno prestali. Doktori su bili zapanjeni. Mala Margareta se oporavila. To je bilo zaista udo izleenja i Karmen je za to dala slavu devici Mariji. Toga dana kada je Karmen htela da obue Margareti novu smeu karmeliansku haljinu, da bi videla kako joj stoji, neka sila ju je snano udarila, slino divljem orkanu. Ta sila je ruila sve po kui. Seoski svetenik je bio u nevolji zbog ne-katolika u selu koji su znali za nevolje Karmen Montez. On je oajno eleo da se desi udo kako bi se pokazala sila njegove crkve i oslabili ne-katolici. Stoga je pozvao svoju biskupiju i molio da neko doe i pomiluje due mrtvih iz istilita, da bi napustili Karmeninu kuu. Ja sam odreen da mu pomognem. Sve sam prip39

remio za isterivanje duhova - egzorcizam, kroz posveenje hostije, odravi prikladnu misu. Jednog dana, tokom isterivanja duhova - egzorcizma, kao da se bes pakla oslobodio u kui Karmen Montez i ta sila je poela bivati sve jaa i jaa. - Ja ne mogu opstati ovde - vikala je Margareta. - Pomozite nam! - traila je majka. Sve se to dogaalo dok je lokalni svetenik bio pred njihovim vratima. On je bio upozoren da me prieka, jer su me zamolili da mu pomognem, poto sam kao jezuita bio obuavan za egzorcizam - isterivanje duhova i sve ostalo to je u vezi s tim. Meutim, poto su svetenika molili da im to pre pomogne, otiao je sam bez mene. Pokuavao je da otvori vrata, ali im je dohvatio kvaku, neto je zapelo. Vrata su se zatim digla u vazduh i sila ga je uvukla kroz otvor za vrata u kuu. Zatim su se vrata zalupila, a oni napolju su uli vrisak svog svetenika. Kada sam stigao u selo, umesto da naem svetenika, sreo sam njegovog pomonika. Pitao sam ga gde je svetenik. - Upravo je otiao napred i eka na nas, oe Rivera! - Ne svia mi se to. Trebalo je da me saeka ovde - rekao sam. Procesija je krenula od crkve do kue Karmen Montez. Kada je narod video kako nosimo svete predmete rimske crkve u obliku krsta, ceo saobraaj je stao u strahopotovanju. Znali su da je ili neko umro, ili je to zbog isterivanja duhova. Narod je izaao iz svojih automobila i kleknuo. Prekrstili su se, poto su verovali da sam Isus Hrist prolazi ispred njih u obliku tog malog predmeta (hostije). Bojali su se da ne uvrede hostiju - boga, svetenike ili svoju crkvu. - Gde je svetenik? - pitao sam. - On je unutra, - ree pomonik. - Daj mi odmah svetu vodu! U meuvremenu, kuhinjsko sue je letelo napolje kroz razbijene prozore. uo se glas: - Boe, pomozi nam, Sveta Majko!. - Idemo unutra - rekoh. - Ja se bojim, oe! - ree pomonik. - Ne brini, samo me sledi. - Oe Rivera, gledajte! Vrata se otvaraju! - primeti pomonik. Svetenik je izleteo napolje naglavake obliven krvlju. - Da li je mrtav? Sveta majko Boja! On je mrtav, razrezan na komade, kao da ga je neko britvom razrezao. Vi ne smete ui! - vikao je pomonik u strahu. - Ja moram! - odvratio sam. - I vi ete biti ubijeni! Jedna nevidljiva sila me je uhvatila i kroz otvor vrata uvukla u kuu. Narod je prestraeno govorio da sam otiao u smrt. Poeo sam da se vrtim kao igra, do plafona. Neko je svukao s mene svu odeu i iscepao je na komade. Unutranja scena je bila uasna, prava nona mora. erke Karmen Montez su bile as na podu, as su letele po vazduhu velikom brzinom, povraajui neku zelenu materiju. Meutim, sila ak ni u svom punom besu nikada nije dola blizu Margarete. uo sam i vrisak i smeh. Divlji vetar je lomio, nosio nametaj i stvari svuda po sobi. Stolice su se raspadale. Konano sam pao na pod koji je bio pokriven penom i zelenom sluzi. Kada sam pokuao da blagoslovim kuu svetom vodom, Margaretina tetka je iznenada vrisnula: - Oe, vi nemate krst. Istegnula se preko poda i zgrabila neke makaze, te je oblikovala krst od njih. Sila je
40

odmah prela u drugu sobu. U tom trenutku su svi moji pomagai uli kroz prednja vrata. Zgrabio sam krst i zapoeo latinsku molitvu. Tek to sam se poeo moliti, devojke su pale na pod. ula se galama, vrisak i smeh. Ja sam onda uzeo hostiju - Boji kolai, i dao prvo Margareti, poto je ona bila centar sve ove aktivnosti. Potom sam svim prisutnima podelio hostiju. Glasovi su polako iezavali. Najzad je sila otila. Kua je nakon svega izgledala kao klanica. Da li su to zaista bile due mrtvih? Ne! To su bili demoni. Da li su hostija i krst stvarno isterali tu silu? Ne! To je sve bio demonski mudri plan da bi narod sve vie i vie verovao svojim svetenicima za zatitu, a to e ih kotati njihovih ivota. Pobunjeni aneli ili demoni postali su armija zlih duhova. Oni su sposobni, lukavi, inteligentni i moni. Da bismo bolje razumeli njihovo delovanje, potrebno je da se vratimo u prolost. Demonski cilj je da se razvije okultni religiozni sistem i da se kroz njega kontrolie svet sistem u koji e narod verovati, ubijati za njega i ak biti voljan i umreti za njega. Da bi predstavili svoj sotonski sistem svetu, demoni su upotrebili dvoje ljudi u Vavilonu: Semiramidu i Nimroda. Semiramida se udala za Nimroda, svog roenog sina. Prvi grad graen nakon Potopa je bio Vavilon. Demoni su u njemu podigli svoje predstavnitvo ili predsednitvo. Semiramida je bila kraljica Vavilona, a Nimrod je vodio narod u pobuni protiv Boga. Demoni su tu postavili temelj za svoju religioznu mainu, kojom e suzbijati Boji rad i poslati milione naivnih ljudi u smrt i venu propast. Evo kako je to postignuto kroz Semiramidu. Ona je bila mona i vrlo lepa vetica, potpuno predana demonima. Oni su joj davali mnoge ideje. Semiramida je podsticala oveanstvo na pobunu protiv Bojeg zakona enidbe. Ona je osnovala celibat, koji je bio religiozni pokriva preljuboinstva, bluda, homoseksualizma, sodomizma i lezbejstva. Odatle potie rimokatoliki celibat. Celibat navodno ini svetenika svetim. Danas, kao i u vreme Semiramide, rimokatolici veruju da je sakrament svetog reda - celibat, vii nego sakrament enidbe. Tako demonsku tradiciju stavljaju iznad Boje naredbe. Opatice su bile hramske prostitutke, sluei svetenicima upravo kao i danas. Tada su one bile nazvane - vestalske device. Danas su one nevesta Hristova. Ova institucija je osnovala ispovedaonicu, da bi lake zavirila u tajne svojih sledbenika. Narod se bojao svojih svetenika, bojali su se da ne budu ucenjeni. Demoni su voleli ovu ideju. I u budunosti oni e koristiti ispovedaonice da unitavaju narode. Smrt kroz raspee bila je takoe jedna od demonskih ideja. Krstovi su prvobitno bili pravljeni kao okultni simboli i bili su oboavani u drevnom Vavilonu i Egiptu. Nimrod je bio majstor rata i arobnjak, vetac. Pod njegovim vostvom se razvijala astrologija. Razliiti oblici krsta koji su korieni tokom istorije On je takoe utemeljio belo i crno arobnjatvo magiju. Bio je nazvan Moloh. rtve Molohu su bile neobine. Tvorac Bog je uspostavio ivotinjske rtve kao simbol strahote koji greh izaziva, a Semiramida je objavila da je
41

boginja i zahtevala je da joj se rtvuju deca. Na deja prsa je urezivan znak krsta i vaeno im je srce. Semiramida je bila utelovljenje zla. Jedan od Nojevih sinova, em (Sim), Boji patrijarh, koji je iveo u to vreme, ubio je Nimroda, i tako uinio kraj ovoj okultnoj praksi. Ali, narod je plakao za Nimrodom. Njihov heroj je bio mrtav. Demoni su upotrebili Nimrodovu smrt u svoju korist. Semiramida je proglasila Nimroda za boga i nazvala ga je Val - bog Sunca, dok je za sebe uzela simbol meseca. Zahtevala je da mesec bude oboavan. Onda je zatrudnela, tvrdei da je jo devica. Rodila je sina i prozvala ga Tamuz, govorei svakome da je dolo do reinkarnacije Nimroda. Semiramida je tvrdila da se duh boji inkarnirao u njoj kao majci. Ona je tvrdila za sebe da je boanska devica - majka, tako da se njen kip na kojem dri malog sina - boga, pojavio svuda. Semiramida je tvrdila da je Tamuz njihov spasitelj. Ovo e demoni koristiti i u budunosti, da zavedu milione. Istorija govori da su se izmiljotine o Nimrodu i Tamuzu proirile po svetu. Tako su izmiljotine postale popularne u religiji, kao i u mitologiji. Bogovi i boginje su bili predmet snova i nade. Sve se na tome temeljilo. Semiramida je postala poznata kao kraljica neba, a danas je nazvana devica Marija. Kroz istoriju se pokazivala u razliitim mestima, uzimajui razliite likove. To je demonska reinkarnacija Semiramide u svoj svojoj punini. Svaka zemlja ima svog vlastitog sveca ili devicu. Pored ovoga, demoni s vremena na vreme koriste i silu. Ta se sila esto iskazuje kroz lana uda. Oni veto iznose la, prilagodivi je raznim narodima. Imaju li demoni silu da uine da se kip mie, a slika progovori? Da, oni su to inili u prolosti i oni e slino raditi i u budunosti. Ovakva uda e zavesti narode i unititi njihove due zauvek. Ovakve vizije i pojave su se ukazivale u paganskim religijama, kao i u rimokatolicizmu pod imenima Venera, Dijana, Esis, Madona, Gospa Fatimska, Majka boja Bistrika, i tako dalje, a posebno u vreme kako se pribliava kraj ovakvog sveta. Ova uda se koriste kao pokretaka snaga isto kao i u ranija vremena. Vizija Fatime je jedan snaan politiki trik postavljen od Rimske crkve. Izneto je jedno lano prorotvo, u kojem je devica Marija rekla svojim sledbenicima da e, ako se budu molili za mir, Rusija biti obraena u rimokatolicizam. U Bibliji pie da je Bog podigao jedan narod da bude svetlo onima koji se nalaze u demonskom mraku. Taj narod je trebao da predstavi drugim narodima karakter pravog Boga. To je bio izrailjski ili jevrejski narod. Oni su bili robovi u Egiptu 400 godina. Oboavanje sunca je bila religija te zemlje. Kasnije, i vavilonskim bogovima su data egipatska imena. U egipatskim hramovima su svetenici praktikovali transupstanciju pretvaranje. Tvrdili su da imaju maginu silu s kojom mogu da pretvore svog velikog boga Sunca Ozirisa u hostiju - oblatnu ili okrugli kolai, da bi ga onda u religioznom ritualu jeli i hranili svoje due. Bog je podigao Mojsija da izvede izrailjski narod iz Egipta, to dalje od ovog smrtonosnog religioznog sistema i okultizma. Kada je faraon odbio da pusti narod, Bog je pustio velika zla na Egipat i na taj nain omoguio Izrailjcima da izau. Bog je zatim razdvojio Crveno more i kada su Izrailjci proli, more se zatvorilo i faraonova armija je bila unitena. Konano, Bog je dao Mojsiju Deset zapovesti na planini Sinaj.5
5

Za vie informacija o naunoj autentinosti Biblije pogledati knjigu Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi, izdava Metafizika, Beograd. 42

Kada je Mojsije umro, Bog je izabrao Isusa Navina da Izrailjce vodi u Hanan - Obeanu zemlju. Stanovnici Hanana su bili takoe duboko uvueni u okultizam. Bog je naredio Isusu Navinu da uniti paganske kultove, lane bogove i njihove oboavaoce. Demonska izopaenost Vavilona proirila se u Hanan, tako da su i Hananci imali jednog od bogova koji se zvao Moloh, to je inae bilo drugo ime za Nimroda. Njemu su rtvovali decu, tako to su ih spaljivali na oltarima. Izrailjci nisu u potpunosti posluali Boga. Tako su i oni poeli malo po malo da slue tim njihovim bogovima. Zbog neverstva, Bog je esto dozvoljavao da Izrailjci budu zarobljeni i okupirani, dok se ne bi obratili i pokajali za svoje grehe. Prevareni kroz okultizam, Jevreji su se sve vie udaljavali od Boga. Narod je postepeno bio zaveden lanim religioznim sistemom, isto kao i u vreme Semiramide. Demoni su uticali da se napiu takozvane apokrifne knjige i da se ubace u Bibliju. Time su eleli da unite ili umanje vrednost Biblije. Na saboru rimokatolike crkve u Trentu 1546. godine, apokrifni spisi su odobreni kao da su nadahnuti od Boga. Iz knjige o Makabejcima, jedne od apokrifnih knjiga, je i proizala zamisao o istilitu (purgatorijumu). Godine 1611, izabran je kralj Dejms (King James) da ponovo prevede Bibliju, pod uticajem velikog broja jezuita, postavljenih za lanove Engleske crkve. Ali Bog je sauvao svoju pisanu re, pa oni nisu bili u stanju da je promene kako su to isplanirali. Meutim, kroz njihov uticaj, apokrifni spisi su bili uvrteni u prvu verziju ovog prevoda. Kada je ova zavera bila otkrivena, biblijski religiozni ljudi su odbacili apokrife. Danas je ponovo pretampano delo iz 1611. godine, prevod koji sadri apokrifne spise, zahvaljujui jezuitima. Demoni su bili aktivni i u ono vreme, kao i danas. Inspirisana demonskim duhom, crkva je uskoro postavila: - Liturgiju - maskiranu religioznu ceremoniju oblikovanu da nametne narodu uverenje da su njihove religiozne voe sveci; - Kanonski zakon - skup religioznih pravila - ljudskih zapovesti. - Dogme - istinu Rimske crkve, pravila po kojima se mora strogo upravljati i ponaati. Rimska crkva je stroga u odnosu na liturgiju, kanonski zakon i dogmu. Katolici su danas dali privremenu dozvolu da se mogu izneti neiji vlastiti stavovi, da bi stekli blagonaklonost unutar ekumenskog i harizmatskog pokreta. Meutim, oni zauvek proklinju sve koji im se suprostave ili izmene sr njihovog uenja. Isus je Mariju oslovljavao s titulom ena. Sirota Marija nikada nije ni sanjala da e u vekovima koji idu, milioni biti ubijani u njeno ime, kao i da e je demoni povezivati sa Semiramidom i nazivati kraljicom neba. Da kaem jo neto o krstu, koji se smatra hrianskim simbolom. Krst kao sredstvo smrti zamiljen je jo u Vavilonu, veto isplaniran kroz Semiramidu, u ast Tamuzu. Izvorno je krst bio oblikovan i zamiljen kao slovo T, ali kako je vreme prolazilo, taj simbol je postajao sve vie izopaen. U rimskom sistemu, ljudske rtve su bile razapinjane na krst ne samo da bi ispatale zbog svog zloina, nego je to takoe bilo i rtvovanje njihovim paganskim bogovima. Krst kao simbol nikada nije bio hrianski. Demoni su podigli i svog ampiona, Ignacija Lojolu, da ubija duhovno probuene i sve one koji su se protivili uenju Rimske crkve. Sveti ured je uspostavio i pustio u pokret paklenu mainu inkvizicije. Za vreme ove vladavine terora, 68 miliona ljudi je bilo mueno i
43

mnogi od njih su bili spaljeni na lomai. Sveti ured je od tada do danas samo menjao planove muenja i naine progonstva. Nikada nije prestao da funkcionie. Za vreme Drugog svetskog rata, est miliona Jevreja je bilo ubijeno za veliku slavu Boju. Sistem se nije promenio. ak i dan danas Sveti ured pobuuje strasti kao nikada ranije. Papa Jovan Pavle II je dao nalog za lokalna sudska sedita koja bi bila uspostavljena u lokalnim rimokatolikim crkvama po itavom svetu. Ignacije Lojola je stvorio Iluminate, demonsku organizaciju, koja kontrolie umove evropskih lidera pomou hipnoze i arobnjatva. Lojola je komunicirao sa duhovima tame, traei savet, kada je osnivao ovu delotvornu i zlu organizaciju. Ti zli duhovi su u stvari demoni, pobunjeni aneli. Nadahnjujui svojom silom Lojolin um, demoni su ga nazvali anelom svetla. Zbog svoje neobine aktivnosti, Lojola je bio uhapen od strane dominikanskih redovnika, koji su bili najmoniji i najuticajniji u panskoj inkviziciji. Zahvaljujui samim demonima, on je bio poteen svoje sopstvene inkvizicije. Ignacije Lojola je otiao prvo kod pape i predloio mu koncept za novi red svetenika nazvan Udruenje Isusovo ili jezuiti, ija je namera bila da slui njegovoj svetosti. Papa je prihvatio zamisao, a Lojola je postao prvi jezuitski general. On je razvijao svoje duhovne vebe, kako bi ih doveo u duhovno savrenstvo. Kroz sistematsku meditaciju, molitvu, posmatranje, doaravanje i iluminaciju, Lojola je padao u trans, zanos. ak je bio vien kako lebdi iznad poda. Danas postoji mnogo jezuita i svi su potpuno pod uticajem demonske sile, ukljuujui i mene samoga dok sam bio jezuita. Demoni su izgradili svoju elitu, jezuitski red, da bi ih u slepoj poslunosti, u svemu sledili. Lojola je izgraivao svoja shvatanja iz nauke drevne Grke, iz okultizma i iz prirodnih nauka. On je eleo da njegovi svetenici postanu inteligencija rimokatolikog religioznog reda. Lojola se koristio filozofijom, logikom, psihijatrijom, psihoanalizom, psihoterapijom, psihologijom, parapsihologijom, hipnozom, telepatijom. Sve se ovo danas smatra podrujima nauke. Transcedentalna meditacija je bila koriena u samostanima kao glavna disciplina, kroz koncentrisanje i ponavljanje imena svetaca i device Marije, to je poteklo od Semiramide, ili kroz izricanje molitava ovim svecima i njihovog slavljenja. Ovi ljudi su na taj nain privlaili demone. Dobar primer za to je danas transcedentalna meditacija, gde je mantra zapravo ime jednog monog demona Indije. Ponavljanjem demonskog imena, oni ga dozivaju, i konano, on ih i zaposedne, pa postane njihov voa. Poznavanje spiritizma jezuitskim svetenicima daje mo da imaju kontrolu nad drugim narodima. Ignacije Lojola je postao jedan od voa u Rimskoj crkvi. Postavio je svoju okultnu organizaciju Iluminate pod pokroviteljstvo rimokatolike institucije. Iluminati su tada postali najvaniji ogranak jezuitskog reda, ali u tajnosti. Lojola je znao da e Iluminati biti sposobni da kontroliu svetsku ekonomiju, internacionalno bankarstvo, vojne sile, sve ogranke okultizma i religije sveta, i da nateraju oveanstvo da padne na kolena pred papom. Nema grupe ljudi koja je dublje otila u okultizam od jezuita. Njihovo intenzivno studiranje okultizma i njihove aktivnosti vode ih sve blie demonima. I danas rade po itavom svetu s ekspertima okultizma aljui im svetu vodu. Dana 8. jula 1980. godine, papa Jovan Pavle II kazao je da se nema ta prigovoriti okultizmu zasnovanom na duhu afrikog kulta, kada je ono proeto katolicizmom. On
44

podsea da takav kult, kada je jednom preien, moe pomoi irenju jevanelja Hristova. Jezuiti pomau razvoj ovakvih kultova iza pozornice, kroz finansiranje i infiltraciju u njih. Bilo koje novo oformljeno religiozno telo ili udruenje (moda i tajno), odmah e posetiti neko od jezuita. Tada e na ovakvo novo telo biti uticano kroz ove inteligentne, ljubazne posetioce, koji pomau oblikovanju i razvoju iste. Oni u stvari deluju u pravcu slube interesima Vatikana. Kada se na poetku nekako saznalo da je Lojola utemeljio i uspostavio Iluminate, jezuiti su upotrebili drugog vernog lana po imenu Adam Vajshaupt (Adam Weishaupt), koji je takoe bio pod zakletvom. Imao je zadatak da se pretvara da naputa jezuitski red, i da je on zaetnik Iluminata, 1. maja 1776. godine. Ovo je bilo uinjeno zato, da se svetu prikae da nema veze izmeu Iluminata i rimokatolikog sistema. Moramo shvatiti da ovaj sistem nikada nije bio hrianska crkva! Sve je u njemu imitacija. Njihov Bog, njihov Isus, njihov Sveti Duh ne nalaze se u Bibliji. Da ovo objasnim. Kada je Isus rekao: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Boje (Marko 10,14), On je pokazao svoju ljubav prema deci. Ali, rimokatoliki svetenici govore katolikim roditeljima da je krtenje male dece apsolutno potrebno za spasenje, jer ako dete umre nekrteno, ono nee biti primljeno od strane Boga. Roditeljima su nepoznate drevne demonske ceremonije rtvovanja male dece Valu, pri emu su se koristili ulje i so, i da se to sada primenjuje na njihovoj deci, te da time izlau svoju nevinu decu demonima Vavilona. Svetenik zahteva da naini obred kojim e navodno isterati demonske sile iz deteta, i tako ga zatititi. Svetenik stavlja uljem okultnu oznaku Tamuza na glavu malog deteta u znaku krsta. Zatim stavlja so u usta malog deteta, i dete je krteno vodom. Malo dete tada postaje lan velike vavilonske religije, Vatikana. Rimokatolici veruju da je ovim obredom dete oieno od uroenog greha, da je postalo Bojim detetom. Veruju da je malo dete ponovo roeno. Sotona koristi misu (imitaciju Pashe), i to je nazvano sakrament svete euharistije. Obredna oblatna ili kolai je nazvana hostija (IHS). To je pozajmljeno od Egipana, koji su pretvarali oblatnu u svog boga Sunca Ozirisa. To je razlog zato je hostija (kolai) u obliku sunca. Slova na rimokatolikoj hostiji su ista kao i na egipatskoj oblatni I-H-S, i predstavljaju egipatsko trojstvo Izis, Horus i Seb (u pitanju su imena egipatskih bogova). Rimska crkva je to primenila na tri slova imena Isus na grkom jeziku. Ovaj simbol su jezuiti izabrali za svoj grb. Ako jedan rimokatolik ne uestvuje u sakramentu svete euharistije, on e biti veno proklet. Katolici, koji jedu ovog drugog Isusa u obliku sunca, ne jedu simbolino Isusa iz Jevanelja, ve jedu Vala, boga Sunca, simbol demona. Leglo demona - Vatikan, uspeno baca okultnu mreu na sve svoje lanove. Postoje dva simbola koja najee koristi ova okrutna religiozna neman. Jedno je krst, to je simbol smrti, dok je drugi simbol euharistija ili priest. To se prikazuje kao prava sluba Bogu. Krst je okultna tvorevina data kroz Semiramidu, kraljicu neba, za seanje na njenog sina Tamuza (bog Sunca - Val). Na Tamuzovom krstu je simbol mrtvog Isusa, a rimokatolici
45

oboavaju ovaj religiozni predmet i mole mu se. Krst je pravo srce okultizma, a u Bojim oima je to prokleta stvar. I nemoj da unese gada u dom svoj, da ne bude proket kao i on, nego se gadi na njega i grozi se od njega, jer je prokleto. (Biblija, 5. Knjiga Mojsijeva 7,26) Iza krsta stoje jake demonske sile, koje mu daju ogromnu snagu, ba kao to esto moemo videti u filmovima o vampirima. Kada sam bio uvuen u egzorcizam oko Karmen Montez, ja sam u stvari imao posla sa demonima koji su se prikazivali kao due preminulih. Iz Biblije vidimo da ako demon napusti neku neobraenu osobu, on e se ponovo vratiti, ali sa sedam drugih demona, da bi mogao da kontrolie tog pojedinca. Demoni se nalaze u pozadini krsta, i navodno ga koriste da bi isterivali slabije demone iz rimokatolika. Ovim se takav vernik priprema da bude potpuno opsednut vavilonskim demonima. Demon ih tako sa ogromnom snagom dri u rimokatolikom sistemu. Bilo koji krst kao religiozni simbol, ovakav ili onakav, u jednom domu, ili samostanu, bez obzira kakva je osoba u pitanju, utie snano na svakog direktno, jer privlai demone. Stoga, ako neko ima krst u svom domu, trebao bi odmah da ga izbaci. Kada sam imao etrnaest godina, naa grupa iz jezuitskog koleda posetila je Salesianski samostan u Las Palmasu, na Kanarskim ostrvima, da vidimo kako taj red napreduje. Oni su se specijalizovali u radu sa siroadi. Moj prijatelj i ja smo trali po zemljitu tog samostana i moj prijatelj je odjednom upao u otvorenu jamu oko metar i po duboku, i isto toliko iroku, i oko dva metra dugaku. Prilikom pada se povredio, te sam ja skoio unutra da mu pomognem da izae. Posegnuo sam za jednim dugakim komadom drveta, da bi se izvukli iz jame. Meutim, odjednom smo se zapleli u neko smotano platno, slino velikom aravu. Dok sam vukao drvo, platno se odmotavalo i ja sam se sledio od onoga to sam video. Tamo je bilo sedam leeva male dece. Svako od njih je imalo tri krsta oko vrata, jedan krst na svakom dlanu i na obe noge, a na njihovim prsima su bila dva velika krsta. Kasnije, jedan od deaka koji je video ovaj nesreni sluaj, ispriao je to svojoj 13ogodinjoj sestri koja je pohaala ensku samostansku kolu. Ona je otila u ispovedaonicu i rekla svom sveteniku o tome. Nedugo posle toga njeno telo je naeno bez oba uva i bez jezika. U isto vreme moj prijatelj je tajanstveno nestao i nikada vie nije bio vien. Kada sam uo ta se dogodilo ovoj devojci, sav sam se najeio od straha. Isti onakav znak je bio stavljen i na njezina prsa. Bio sam bolestan od straha i mislio sam da u umreti. Ova mala deca su bila rtvovana Mariji na isti nain kao to su nekada deca bila rtvovana Semiramidi. Nita se nije promenilo. Krst koga su upotrebljavali na rtvama nazivali su mir Hristov ili Pax Christus. Jezuiti su preuzeli ovaj krst kao jedan izopaen demonski simbol za oboavanje Marije. Postoji jedno katoliko uenje da je Marija trpela isto toliko koliko je trpeo i Isus na krstu, poto je no probio njenu duu. Da bi zadobili saoseanje Marije, katolici moraju neto da rtvuju. Svako treba da trpi za Mariju, da bi, na vodno, mogao da dobije mir Hristov. Ako opatica krvari raajui svetenikovo dete, uskrauje joj se Krst mir Hristov leenje, tako da bi mogla da trpi za Mariju, pa ako treba, i da umre
46

za nju! Malo dete je uvek pre rtvovanja krteno. Mnogo puta su mala deca muena. Jezuiti ue da se bez rtvovanja ne moe zaraditi mir. Dakle, ne moe biti mira s Hristom ako se prethodno ne rtvuje Mariji. Oni kau da e Marija izbaviti osobu koja trpi za njenog sina, i nainiti mir s njime. To je razlog zbog kojeg se stavlja takav znak u obliku krsta. Ovakvo uenje je potpuno okultistiko i suprotno Bibliji, tako da moemo videti da je rimokatolika Marija, ustvari, niko drugi nego Semiramida. Dok sam jo bio jezuitski svetenik posetio sam Lurd u Francuskoj i video mnoga demonska uda izleenja. Navodno izleeni ljudi su davali svu slavu devici Mariji. Mnotvo je odlazilo divei se, ne znajui da demonski duhovi mogu takoe da ine uda. Sa ekumensko-harizmatskim pokretom privlae se drugi ne-katolici u Vatikan. Danas ta sila moe biti vidljiva, moe da deluje kroz popularne nove svetenike, koji odravaju sastanke iscelenja. Isceljenje se dogaa dok u pozadini stoji idol: bogorodica, zapravo Semiramida koja dri boga Sunca u svom naruju. U harizmatskom zanosu svetenici dre Vala uzdignutog u simbolu okultizma - krstu. Videli smo da je njihov Isus - Tamuz, njihova Marija - Semiramida, dok je njihova hostija preuzeta od Egipana i predstavlja boga Sunca, a katoliki krst - srce okultizma.

47

Peto poglavlje

Jahai apokalipse
Veliki Drugi Vatikanski koncil 1962 - 1965 Papa Jovan XXIII je prilikom otvaranja koncila rekao: Ceo svet oekuje korak napred! A papa Pavle VI je prilikom zatvaranja rekao: Ovo je meu najveim dogaajima u istoriji crkve. Drugi koncil doneo je dekret o ekumenskom pokretu, oznaavajui katolianstvo kao silu koja treba da radi na religijskom ujedinjenju. Papa Jovan XXIII Papa Pavle VI Mediji su ovu odluku komentarisali kao poruku mira, ljubavi i razumevanja meu religijama i svim ljudima. Ali dok su oi sveta bile uperene na zvanina saoptenja Vatikana i medija, institucija se iznutra nimalo nije promenila. Odmah nakon koncila, Pedro Arupe, jezuitski general (crni papa), okupio je kljune jezuite pod ekstremnom zakletvom. Na tom skupu je izjavio: Vreme je za konano proienje crkve i istrebljenje svih onih koji ostanu neverni papi u sklopu pripreme za Novo doba. Svet je bio prevaren. Koncil je bio samo velika predstava, zatakavanje i skretanje panje sa pravih namera Vatikana da zadobije punu kontrolu nad svetom. Nakon ovog sastanka, dobio sam zadatak da zajedno sa grupom jezuita poem u podzemne hodnike Vatikana kako bi prouavali metode koje su koristili Neron, Konstantin, Dominik i Lojola. Tuneli su dugi kilometrima i nalaze se tri sprata ispod Pedro Arupe Vatikana. Ovde se skladite informacije, od najmranijih tajni do planova za najrazvijenije oruje savremenog doba. Informacije se sakupljaju od pijuna koji rade za Vatikan, a nalaze se u svim tajnim slubama sveta. Neronove metode bile su veoma napredne. On je organizovao crkve koje su bile imitacija pravih crkava. Mnogi lani vernici koristili su u to vreme sinagoge, kao mesto za sastajanje, kako bi napravili zamku za iskrene vernike. Biblijska religija je bila velika pretnja za Rim, jer njeni sledbenici nisu eleli da priznaju cezara za Boga. Neznaboaki Rim je ovo video kao stranu pretnju, jer lieni mita o svom boanstvu, cezari bi izgubili kontrolu nad dravom. Po Neronovom nareenju Rim je bio zapaljen, a za to su okrivljeni neprijatelji rimskih bogova i poeo je krvavi pir protiv njih. Dokumenti o Konstantinu otkrivaju da cezari nisu bili u stanju da unite svoje neprijatelje vie od 200 godina. Na njihov uas, oni su jaali. Konstantin je pratio isti obrazac koji je utvrdio Neron. Ali biblijski religiozni ljudi su sada bili bolje pripremljeni i
48

lako su otkrivali pijune i prevarante. Da bi spreio sopstvenu propast, videvi kako neprijatelji njegove religije napreduju, Konstantin je slagao svet rekavi da je postao sledbenik Biblije, a sistem falsifikovanih crkava, koje je uspostavio Neron, evoluirao je u rimokatolicizam. Konstantin je postao prvi papa i izdao je edikt o toleranciji, ali su zaista bili tolerisani samo oni koji su prihvatili njegovu formu religije. Iskreni ljudi ostali su odvojeni od ovog sistema jer nisu eleli da postanu deo paganske religije koja se nazivala hrianstvom. Nakon to se Konstantin preselio u Konstantinopolj, Rim je bio u previranju. Crkvene vlasti podstakle su narod na pobunu, a zatim su podmitili vojno rukovodstvo da odstupi sa poloaja kako bi svetenici, kardinali i papa preuzeli kontrolu nad imperijom. To je bila ista ona grupa idolopoklonika koja je drala vane poloaje u Rimu, a sada su promenivi titule preuzeli potpunu vlast nad imperijom. Svo opljakano blago koji je Rim sticao stotinama godina dospeo je u njihove ruke, u ruke Rimske crkve. Nakon Konstantinove smrti ove religijske voe su ivele veoma dobro. Religija je bila za njih veliki biznis. Oko 337. godine zapoeli su projekat po kome je trebalo da postanu najvei zemljoposednici u Evropi. Ali, okolnosti su se iznenada promenile. U 8. veku, muslimanske armije napadaju i zauzimaju papine zemlje u ime Alaha. Njihova imperija se smanjivala dok im nije ostala samo centralna Italija. Neprijatelji su nagrnuli i rimokatoliki posed bio je pred unitenjem. Njihova jedina nada bio je Pepin, franaki kralj. Ali kako da ga nagovore da brani Rim? Trebao im je lukav plan. Dosetili su se da napiu pismo kojim toboe apostol Petar trai pomo od Pepina. Falsifikovali su navodno pismo apostola Petra iz raja. Napisali su ga na zlatnom pergamentu i rekli su Pepinu da ga je sam Petar doneo iz raja i predao papi. Impresivna religijska povorka stigla je kod Pepina i predala mu pismo. On je bio iznenaen da Petar uopte zna za njega. Oduevio se. Poverovao je u svaku re iz tog falsifikovanog pisma i okupio je armije da brane Rim. Pepin je vodio svoje armije u borbi sa napadaima i spasio je Rim. Kada je bitka bila zavrena, Pepin je predao papi Stefanu II grad Rim i ogranienu koliinu zemlje u okruenju. Kada je Pepin umro, pohlepni papa je falsifikovao jo jedan dokument na latinskom u kome se tvrdi da je Pepin predao celu Italiju u ruke Rimske crkve. Njegov naslednik arlemanj poverovao je papi i najvea istorijska prevara je zapoela. Za vreme pape Hadrijana I, iskorien je jo jedan falsifikat pod nazivom Donacije Konstantina, u kome se tvrdi da je Konstantin odredio pape za naslednike cele rimske imperije. Pape su se proglasile naslednicima Svetog Petra i vlasnicima kljueva ivota i smrti. Kraljevi irom Evrope poverovali su u papske falsifikate i lai, i prihvatili su Donacije Konstantina. Kraljevi i imperatori gledali su na Rim kao na duhovno vostvo, i bili su prevareni da veruju da su pape voe Bojeg carstva na zemlji. Cezari u religijskim kostimima i idolopokloniki svetenici Rima su uspeli. Prevarili su svet, zadrali novac i blago rimske imperije i pripremili pozornicu za Sveto Rimsko carstvo. Vekovima kasnije sve je poelo da se raspada. Mnogi kraljevi i plemii pobunili su se protiv papskog autoriteta. Neki svetenici su poeli da itaju Bibliju i da uoavaju koliko su njena uenja suprotna uenjima crkve. Porezi su prestali da se plaaju i Rimska institucija poela je ozbiljno da se ljulja. Postojalo je samo jedno reenje: uspostavljanje inkvizicije radi ubijanja ljudi, pljake i otimanja zemlje kako bi se narod zastraio i vladalo gvozdenom rukom.
49

Dominiko de Guzman, koji je kasnije postao Sveti Dominik, formirao je dominikanski red, koji je pokrenuo inkviziciju i ustanovio Sveti ured. Dominikanci su bili nemilosrdni. Crkva se bogatila izuzetno brzo pljakajui sve one koji su joj se suprostavili. Teror je zavladao Evropom i niko nije bio siguran pred inkvizicijom koju je sprovodio Sveti ured. U Nemakoj, katoliki svetenik Luter je napisao svojih 95 teza protiv Rimske crkve i pobuna je eksplodirala. Protestantizam se irio u Francusku, Belgiju i Holandiju. irom Evrope ljudi su ustajali i proglaavali papu za antihrista. Rim je bio uznemiren. Dvesta godina inkvizicije koju su vodili Dominikanci nije zaustavilo irenje biblijske nauke. Izgledalo je kao da se blii kraj rimokatolicizma. U to vreme, pojavio se jedan briljantan ovek, koji je radio u visokim vojnim krugovima evropskih zemalja. Njegovo ime bilo je Ignacije Lojola. Organizacija koju je Lojola stvarao zvala se Iluminati. Zbog njegovih tajnih aktivnosti, bio je izveden pred inkvizitore. Dominikanci nisu shvatili da je Lojolina mrea uspostavljena da bi pomogla papi. Sumnjali su da stvara tajnu organizaciju koja bi pomagala pobunu protiv rimske crkve. Kada je Lojola doveden pred inkvizitore, traio je da vidi papu, to mu je bilo dozvoljeno zbog njegovog uticaja i poloaja koji je zauzimao. Kada je bio izveden pred papu, Lojola se izvinio i predloio novi nain borbe protiv jeretika. Treba da se borimo, rekao je, ali ne kao dominikanci. Predloio je da se usvoje dva naela na kojima e stajati rimokatoliki sistem: - apostolsko naslee - supremacija vlasti Papa je to prihvatio i proglasio Lojolu nedodirljivim. Ova dva naela formalno su usvojena na koncilu u Trentu i nazvani su stubovima vere. Prvi stub, apostolasko naslee, predstavlja tvrdnju da je Petar bio prvi papa i da su pape njegovi naslednici. Drugi stub je supremacija vlasti, to znai da papa ima prevlast u odnosu na sve vladare drava sveta. Ova dva stuba rimokatolici simboliki pokazuju kada uzdiu dva prsta - kaiprst i srednji prst, to se vrlo esto moe videti u javnosti. Mnogi naravno nisu svesni pravog znaenja ovog simbola. U ikonografiji rimokatolike crkve se moe videti da Isus i Marija takoe ovim znakom pozdravljaju vernike sa svojih slika. Kada papa poseuje neku dravu i ljubi njeno tlo, mnogi veruju da je to in poniznosti. U stvarnosti, on time tvrdi da je ta zemlja njegova, zbog supremacije vlasti (slika levo). Katoliki sistem danas poiva na ova dva zvuna stuba vere, a svet je to prihvatio. U isto vreme, Rimska crkva dominira svetskom ekonomijom i preko svojih organizacija kontrolie skoro sve aspekte zbivanja u svetu.

50

JEZUITI VATIKAN

Iluminati

Masoni

Meunarodni bankari

Mafija (vatikanska armija kriminalaca)

Rimski klub

Savet za inostrane odnose (CFR)

Opus Dei

Pokret Novo doba

Neke od organizacija koje su pod kontrolom Vatikana

51

esto poglavlje

Prorok
Ono to u sada izneti saznao sam u Vatikanu dok sam bio jezuitski svetenik pod zakletvom. Jezuitski kardinal Avgustin Bea objanjavao nam je kako su rimokatolici arko eleli Jerusalim pri kraju treeg veka. Zbog njegovog religijskog znaaja i njegove strateke lokacije, Sveti Grad se smatrao neprocenjivim blagom. Morao se razviti plan kako pretvoriti Jerusalim u rimokatoliki grad. Veliki izvor snage koji bi mogao napraviti ovaj posao bili su potomci Ismaela. Tako su Arapi postali rtve jednog od najinteligentnijih planova kojeg su ikada smislile sile tame. Dozvolite da ukratko ispriam istoriju islama. U Aliru, severna Afrika, godine 354. nae ere, pobona rimokatolika majka je rodila sina. Dali su mu ime Avgustin. Avgustin je bio genije i na kraju postao svetac u rimokatolikoj religiji. Bio je biskup Rimske Afrike. Ovaj verni rimokatoliki voa nazvan je Otac crkve. Avgustin je napisao dva poznata djela: Boji grad i Ispovesti. Ove knjige, nepoznate arapskom svetu, vekovima su snano uticale na njihove ivote. Avgustin je bio zaposlen pridobijanjem Arapa za rimokatolicizam, ukljuujui itava plemena. Ali, mnogi Arapi su oseali snanu odbojnost prema katolianstvu i nisu hteli da prihvate taj sistem. S vremenom, pijuni su bili poslati tim udaljenim nomadima koji su odbacili katolianstvo i proirili re da e se jednog dana pojaviti veliki voa, koji e zajedno okupiti sve Arape. 200 godina nakon Avgustina, oko 570. godine, roen je Muhamed u Meki, Saudijska Arabija. Ovaj ovek e promeniti tok svetske istorije. Muhamed je sebe nazivao Bojim poslanikom. Osnovao je veliku religiju - islam. Muhamed je bio udesan voa. Najpre elim da pokaem kako dananji svet vidi islamsku religiju. Tada u podeliti s vama ta sam saznao u Vatikanu, kako je islam zapravo nastao. Biete okirani! Ono to u vam rei je najneverovatnija pria zavere koju ete ikad uti. Ovako svet vidi veliku religiju islama koju je osnovao prorok Muhamed, koja broji skoro jednu milijardu sledbenika! Njihovo najsvetije mesto je nazvano Meka, u Saudijskoj Arabiji. Ono je takoe rodno mesto njihovog proroka, Muhameda. Islam tvrdi da su Avram i njegov prvi sin Ismael izgradili Kuu Boju pored bunara (Zamzam) koji je spasio ivot Ismaelu i njegovoj majci. Original Boje kue bio je mali uporeujui s novom strukturom od kamena od 15 metara koja ga je zamenila. Nazvan je Kaaba (Boja kua). Verni muslimani irom sveta mole se pet puta dnevno u smeru ovog svetog mesta, molei se direktno njihovom bogu, Alahu. U Meki, verni Muslimani okruuju Kaabu prolivajui suze, traei blagoslove i milost, udei za Alahovim prisustvom u raju. Tri vodee religije imaju neto zajedniko - svaka od njih ima sveto mesto odakle trae vostvo.
52

Rimokatolici smatraju Vatikan svetim mestom. Jevreji smatraju Zid Plaa svetim mestom. Muslimani vide Meku kao sveto mesto. Svaka grupa veruje da prima odreene blagoslove, do kraja ivota, poseujui ova svoja sveta mesta. U poetku, posetioci bi donosili darove u Boju kuu u Meki, a uvari Kaabe bi bili ljubazni prema svima koji bi doli. Neki bi doneli svoje idole, a da te ljude ne bi uvredili, uvari su idole postavljali u svetilite. Jevreji su gledali na Kaabu kao na jedno udaljeno Boje boravite sve dok ono nije postalo oskrnavljeno idolima. Na kraju, ljudi vie nisu imali pristup studencu (Zamzam) zato to je pleme koje je uvalo sveta mesta, postalo neprijateljski raspoloeno. Ti ljudi bili su iz Jemena i zvali su se Jurhumiti. Jurhumiti su takoe imali kontrolu nad Mekom. Konano su se ljudi suprostavili Jurhumitima kako bi ih proterali. Kad su Jurhumiti otili, bacili su deo blaga Kaabe, poklone hodoasnika koji su se sakupljali godinama, u bunar Zamzama. Napunili su ga peskom i studenac je nestao. Pleme zvano Kuzaiti ga je preuzelo, ali dozvolili su da se moavski bog Hubal postavi u Kaabu i tako je nastavljeno idolopoklonstvo. Kuzaite su zamenili Kuraji, mono pleme Arapa koje je poteklo od Ismaela. Tada se pojavio jedan ovek u Meki, koji je bio potovan od Kuraja, iako je bio iz Haimovog plemena. Njegovo ime je bilo Abd Al-Mutalib, i on je bio deda proroka Muhameda. Al-Mutalib je dobijao vizije koje su mu govorile kako da pronae studenac. Duh mu je rekao da trai krv, izmet i mravinje gnezdo, kao i ptice koje kljucaju. Pronaao je ove tragove izmeu dva idola gde su Kuraji sprovodili svoja rtvovanja. Kopao je i naao studenac i njegovo blago, i postao heroj Meke. Abd Al-Mutalib se molio svome bogu, i ponudio mu da ako ga ovaj blagoslovi sa deset sinova, jednoga od njih e mu rtvovati na Kaabi. Tokom godina, njegove molitve bile su usliane. Njegov najmlai sin bio mu je najdrai, lep mladi nazvan Abd Alah. Bilo je vreme da odri svoje obeanje. Jedan od njegovih sinova trebao je da umre. U Kaabi ispred moavskog boga Hubala, prisutni su uestvovali u okultnim ceremonijama. Kocka je pala na njegovog najmlaeg sina. Majka Abd Alaha, izmeu ostalih, suprostavila se. Njegovi sinovi su preklinjali da pusti njihovog brata da ivi. Otac je posetio jednu vraaru i pitao je za savet. Ona se posavetovala sa njenim duhom i rekla Abd Al-Mutalibu da ponovno baci kocku kako bi se videlo da li e bog prihvatiti rtvu ivotinje umesto njegovog sina. Nakon toga je 100 kamila bilo ubijeno i Abd Alah je bio poteen. On je postao otac proroka Muhameda. Rimokatoliki Arapi su bili ti koji su promovisali koncept dolaska arapskog proroka, ba kao to su Jevreji ekali Mesiju. Ko e, ako ne prorok, biti sposoban da odvrati Arape od potovanja lanih bogova? ak je postojala ikona device Marije i deteta Isusa u Kaabi. Abd Alah oenio je Aminu 569. godine. Ubrzo je morao da ode sa jednim karavanom da
53

obavi neki posao. Usput je oboleo i umro. Amina je nosila njegovo dete. Tradicija kae da je ula glas koji joj je rekao: Nosi u sebi gospodara ovog naroda i kada se rodi, reci: Stavljam ga pod zatitu Boga, i nazovi ga Muhamed. Kad je dete bilo roeno, njegov deda Abd Al-Mutalib, odneo je malog Muhameda u Kaabu i izricao molitve hvale Alahu za ovaj dar. Sinovi koji su se rodili u velikim arapskim porodicama, u mestima kao to je Meka, bili su poslani u pustinju da bi proveli neko vreme svog detinjstva s beduinskim plemenima kako bi bili izvebani i kako bi izbegli pomore u gradovima. Siromana porodica koja je uzela Muhameda, kako bi vodila brigu o njemu, bila je blagoslovena na mnogo naina. Islam ui da kad je Muhamed bio mali deak, pojavila su se dva oveka u belom i poloili ga na lea, otvorili su njegove grudi i uzeli iz njegovog srca crni ugruak koji su odbacili. Tada su oprali njegovo srce sa snegom. Nije bilo nikavih oiljaka na njegovim grudima, ali od roenja je postojao mali ulegnuti znak na njegovim leima. Godinama kasnije, bio je sposoban da potpunije opie ovaj navodni dogaaj, i tada je Muhamed dao svoje neverovatno svedoanstvo rekavi: Sotona dodiruje svakog Adamovog sina na dan kad ga majka rodi, jedino nije dotakao Mariju i njenog sina. Zato bi Muhamed promovisao rimokatoliko uenje? Nije li to udno? Muhamedova majka, Amina, umrla je kada mu je bilo est godina, pa je postao siroe. Tada je njegov deda, Abd Al-Mutalib, brinuo o njemu. Ali dve godine kasnije, deda je umro. To je bila druga velika tuga u njegovom ivotu. Kada je Muhamed imao devet godina, bio je sa svojim stricem na putu karavanom. Rimokatoliki svetenik je video deaka i poeo je da ga ispituje. Tada je traio da vidi oznaku na njegovim leima. Uzviknuo je: To je obeleje proroka. o tome je obavestio Muhamedovog strica: Povedi bratovog sina nazad u njegovu zemlju i uvaj ga od Jevreja, za slubu bogu... Ako ga budu videli, i saznali o njemu ono to ja znam, smislie neko zlo protiv njega. Sin tvoga brata odreen je za velike stvari. Rimokatoliki monah je tako pripremio teren za budue progone Jevreja od strane Muslimana. Muhamed je imao 25 godina kada je oenio bogatu udovicu Kadiju, koja je tada imala oko 40 godina. Muhamed i Kadija imali su dva sina, koji su umrli mladi, i etiri keri. Najpoznatija je bila Fatima, koja se udala za Muhamedovog naslednika, njegovog roaka, Alija. Oko 610. godine Muhamed je tvrdio da je imao viziju od boga Alaha u vidu velianstvenog bia koje je nazvao anelom Gavrilom (ili Gabrijelom), koji je navodno rekao: - Ti si Alahov prorok! Tako je zapoela Muhamedova proroka karijera. Od tada je Muhamed nastavio da prima poruke, za koje je tvrdio da su od Alaha, sve do svoje smrti. Uz pomo roaka svoje ene, rimokatolika Varaka, prorok Muhamed je bio u stanju da razume te poruke. Varak je rekao: - Zaista, Muhamed je prorok ovog naroda. Neke od njegovih vizija su bile zapisane u Kuranu, 650. godine, dok ostali Muhamedovi
54

spisi nikada nisu objavljeni. Pete godine Muhamedove misije, poeli su progoni njegovih sledbenika zato to su odbijali da potuju idole Kaabe. Muhamed je neke od njih uputio da pobegnu u Abisiniju. Negus, rimokatoliki kralj Abisinije, priznao ih je zbog Muhamedovih pogleda na devicu Mariju koji su bili tako bliski doktrinama rimokatolike crkve. Muhamed je tvrdio da je jedne noi, dok je spavao okrenut prema Kaabi, bio probuen od anela Gavrila koji ga je odveo do jedne rajske ivotinje sa krilima, zvane Burak. Kad se popeo na ovu ivotinju odleteli su na mesto ruevina jevrejskog Hrama u Jerusalimu. Muhamed je rekao da su mu se na mestu sruenog Hrama pridruili proroci Avram, Mojsije, Isus i drugi koji su se molili. Nakon molitve popeo sa na ivotinju Burak i otiao u raj gde je ponovo sreo proroke i na kraju samog Boga. Muhamed tvrdi da je primio veru islama i uputstva za pet dnevnih molitava - direktno od Boga. Ova vizija je imala ogroman uticaj na svetsku istoriju. Zbog progona, Muhamed je pobegao u Medinu, 622. godine, oko 300 kilometara severno od Meke. Odatle je vodio napade na karavane iz Meke. Pobedio je u mnogim bitkama, a oni koji su mu se suprostavili u Medini, bili su ubijeni. U Medini je Muhamed poeo pokazivati svoje neprijateljstvo prema Jevrejima, unitavajui jevrejska naselja. Oenio se i sa drugim enama, iz politikih razloga, kako bi stvorio bliske veze s njenim roacima, i kako bi uvrstio svoju poziciju. Meka je poslala vojsku od 10.000 ljudi da uhvate Muhameda, ali nisu uspeli. Nisu mogli da probiju njegovu odbranu. Nakon noi jakog vetra i kie, velika vojska se raspala. Muhamed nije htio da uniti Meku, ve je hteo da se ona prikloni islamu. Godine 630, Muhamed je sa 10.000 ljudi osvojio Meku i Kaaba je bila oiena od idola. Muhamed je eleo da stvori svoju vlastitu religiju. Trebao je pomo svojeg monog plemena. Uspostavio je Alaha, boga meseca kojeg su oni potovali, da bude jedan bog i prozvao se Alahovim prorokom. Istorija pokazuje da su, pre nego to je islam nastao, Sebinsi u Arabiji potovali boga meseca koji je bio oenjen boginjom sunca. Oni su rodili tri boginje, koje su nazvane Al-lat, Al-uza i Manat. Postale su idoli i bile su potovane kao Alahove keri. Kao to je poznato, meseev srp je svuda poznat kao simbol islama. Godine 1950, kip boga meseca bio je iskopan u Mazoru u Palestini. Na slici je prikazan Alah kako sedi na prestolu. Na njegovim grudima nalazi se meseev srp. Dakle, Alah je samo jedan idol, lani bog! Rimska crkva je oajniki elela Jerusalim zbog njegovog religijskog znaaja, ali njegovi pokuaji da ga se domogne bili su blokirani od strane Jevreja. Drugi problem bio je taj to su u severnoj Africi postojali biblijski religiozni hriani. Rimokatolicizam je irio svoju mo i nije dozvoljavao bilo kakvu opoziciju. Rimska crkva je nekako morala stvoriti oruje kako bi eliminisala i Jevreje i biblijske hriane koji su odbijali da priznaju rimokatolicizam. Gledajui na severnu Afriku, videli su mnotvo Arapa kao izvor snage koja e obaviti njihov prljavi posao. Mnogi Arapi postali su rimokatolici i mogli su biti korieni u
55

prenoenju informacija njihovim voama u Rimu. Drugi su mogli biti korieni kao peta kolona (tajna pijunska mrea) koja bi podrala rimski plan u kontrolisanju velikog arapskog mnotva koji je odbijao rimokatolicizam. Kada se na sceni pojavio Sveti Avgustin, on je znao ta se dogaa. Avgustin je bio vrlo moan i uticajan ovek sa svojom malom vojskom sledbenika. Njegovi samostani su sluili kao baze odakle je pronalazio i unitavao biblijske rukopise, koje su posedovali biblijski hriani. Avgustin je proglaen svecem zato to je tako predano sluio Majci crkvi. Rimska crkva je htela da stvori arapskog Mesiju, nekoga ko bi mogao postati veliki voa, oveka sa harizmom kojeg bi mogli poduavati, a kasnije preko njega ujediniti sve nekatolike Arape da stoje iza njega. eleli su da stvore monu vojsku koja bi konano zauzela Jerusalim za papu. Na sastancima u Vatikanu, karidnal Avgustin Bea ispriao nam je sledeu priu. Bogata arapska ena, koje je bila verna sledbenica pape, igrala je veliku ulogu u ovoj arapskoj drami. Bila je to udovica zvana Kadija. Ona je dala svo svoje bogatstvo Majci crkvi i bila je izdvojena u enski manastir. Dok je bila tamo, dat joj je udan zadatak, i poslana je nazad u svet. Njen posao je bio da pronae briljantnog mladog vou koji bi mogao biti korien od strane rimske crkve kako bi stvorio novu religiju i postao Mesija potomcima Ismaela. Ubrzo je pronala mladog Muhameda i venali su se (Kadija je tada imala oko 40 godina).6 Kadija je imala roaka zvanog Varak, koji je, poput nje, bio vrlo veran rimokatolik. Imao je izuzetan uticaj na Muhameda. Rim ga je postavio kao kritinu taku, kao Muhamedovog savetnika. Rim je pronaao svog oveka, a novac nije bio problem. Uitelji su bili poslati Muhamedu i on je proao intenzivnu obuku. Muhamed je prihvatio spise Svetog Avgustina pod Varakovim vostvom i postao je sledbenik njegovih ideja. To ga je pripremilo za veliki poziv. Upotrebljavajui Rimsku crkvu, demoni su zatvorili vrata i vekovima uskraivali Arapima mogunost da uju biblijsku istinu. Pod naredbama iz Rima, rimokatoliki Arapi su preko severne Afrike poeli da ire priu o velikom proroku koji se pojavio i bio izabran od njihovog boga. Dok se Muhamed pripremao, govorilo mu se da su njegovi neprijatelji Jevreji. Takoe mu je bilo reeno da su rimokatolici jedini pravi hriani, a drugi koji su se nazivali hrianima su zapravo bili varalice i deca avola koja moraju biti unitena. U ovu demonsku nauku i danas veruju mnogi Muslimani. Kada je Muhamed poeo da prima vizije u peini na planini Hira, nedaleko od Meke, Varak (rimokatoliki roak Muhamedove ene), postao je duboko umean u interpretiranje vizija koje su davane Muhamedu. I na kraju, iz toga je proizala sveta knjiga islama zvana Kuran koja sadri veinu Muhamedovih vizija. Interesantno je zapaziti da su u svom ranom stadijumu, Muslimani dobili i zatitu katolikih kraljeva zato to su Muhamedova otkrivenja bila vezana uz devicu Mariju. Ali, ostala su jo uvek neobjavljena Muhamedova dela. Sada su ona bila u rukama visoko rangiranih svetih ljudi u islamskoj veri (ajatolaha). Kada nam je Kardinal Bea ovo ispriao u Vatikanu, rekao je: Ti spisi su uvani zato to
6 Slian obrazac je primenjen prilikom osnivanja Palestinske oslobodilake organizacije. Revna sledbenica Rimske crkve po imenu Suha, kada je imala 28 godina, udala se za Jasera Arafata koji je imao 62 godine.

56

sadre informacije koje povezuju Vatikan sa stvaranjem islama. Obe strane imaju toliko informacija jedna o drugoj. Ako bi se to otkrilo, stvorio bi se veliki skandal, i dolo bi do velike katastrofe za obe religije. Do vremena kad je Muhamed umro, religija islama je eksplodirala. Nomadska plemena su ujedinila snage u Alahovo ime i u ime njihovog proroka, Muhameda. U njihovoj svetoj knjizi, Kuranu, Isus se smatra prorokom. Ako je papa bio njegov predstavnik na zemlji, tada on takoe mora biti Boji prorok, to je dovelo do toga da se Alahovi sledbenici boje i potuju papu kao jo jednog svetog oveka. Papa je brzo napredovao i izdao je dokumente dodeljujui ih arapskim generalima da napadnu i pobede nacije severne Afrike. Vatikan je pomogao u finansiranju tih velikih islamskih vojski u zamenu za tri posebne usluge: - eliminiciju Jevreja i biblijskih hriana, koje su nazivali nevernicima; - zatitu avgustinovih redovnika i rimokatolika; - pokoravanje Jerusalima za papu i Rimsku crkvu. Pohod na severnu Afriku je poeo. Kako je vreme prolazilo, snaga islama postala je ogromna. Jevreji i biblijski hriani bili su ubijani, a Jerusalim je pao u ruke Muslimana. Zanimljivo je zapaziti da rimokatolici nikada nisu bili napadani, niti njihova svetilita, tokom tog vremena. Dolo je vreme za naplatu. Papa je traio Jerusalim. Ali, do tada, arapske vojskovoe doivljavale su trijumf gde god su ili. Smatrali su da im nita ne moe stati na put. Pod Varakovim vostvom, Muhamed je napisao veliku la u Kuranu - da je Avram ponudio Ismaela kao rtvu. Biblija jasno govori da je Isak trebao da bude rtva, ali Muhamed je uklonio Isakovo ime i stavio Ismaela. Kao rezultat toga, i Muhamedovih vizija, verni Muslimani sagradili su damiju (The Dome of the Rock) u Ismaelovu ast, na mestu nekadanjeg jevrejskog hrama koji je bio uniten 70. godine, inei Jerusalim drugim najsvetijim mestom u islamskoj veri. Kako sada da daju papi takvo svetilite? Papa je shvatio da je ono to je napravio istrgnuto njegovoj kontroli kada su Muslimani Njegovu Svetost nazvali nevernikom. Muslimanski generali su verovali da su predodreeni da nadvladaju svet za Alaha, pa su sada poeli gledati u pravcu Evrope. Islamski ambasadori stigli su do njegove Svetosti u Rim i traili su dozvolu da zauzmu evropske zemlje. Rimska crkva je bila uvreena. Rat je bio neizbean. U Rimu je smatrano da je kontrola nad svetom osnovno pravo pape. Nisu mogli zamisliti da dele vlast bilo s kim. Papa je podigao vojske i nazvao ih krstaima kako bi zaustavio potomke Ismaela od zauzimanja katolike Evrope. Ratovi su se nastavljali vekovima... I Jerusalim je izmakao iz papinih ruku. Vizantija je pala, a panija i Portugalija su takoe napadnuti od islamskih sila. U Portugalu, Muslimani su nazvali jedno planinsko naselje Fatima u ast Muhamedove erke, a da nikad nisu ni sanjali da e ono poznati svetski poznato. Godinama kasnije, kad su muslimanske vojske bile stacionirane na ostrvima Sardinije i Korzike, kako bi izvrile invaziju na Italiju, nastao je ozbiljan problem. Islamski generali su shvatili da nisu dovoljno snani, da nemaju zalihe koje su im
57

potrebne, da su zauzeli previe i dolo je vreme za mirovne pregovore. Jedan od pregovaraa sa katolike strane bio je Franjo Asiki. Proli su preko formalnih nagodbi i potpisivanja konkordata. Ishod nagodbe bio je... Muslimanima je bilo dozvoljeno da okupiraju Vizantiju (dananju Tursku) u hrianskom svetu... A katolicima je bilo dozvoljeno da okupiraju Liban u arapskom svetu. Takoe je bilo dogovoreno da Muslimani mogu graditi damije u katolikim zemljama bez ikakvih problema... ali samo onoliko dugo koliko je rimokatolicizam mogao prodirati u arapske zemlje. Kardinal Bea nam je rekao da su se i Muslimani i rimokatolici sloili da blokiraju i unite napore njihovih zajednikih neprijatelja - onih koji su biblijski religiozni. Preko tih konkordata, demoni su sprovodili duhovno unitenje Ismaelovih potomaka. Izgraen je vrsti zid suprostavljanja Bibliji kako bi je mogao drati to dalje od Arapa. Nakon potpisivanja konkordata, Muslimani su bili praeni od ajatolaha, islamskih svetenika i ostalih religioznih voa. Rimska crkva je takoe organizovala kampanju mrnje izmeu muslimanskih Arapa i Jevreja. Pre toga oni su imali mirnu koegzistenciju. Cela islamska zajednica gledala je sumnjiavo na Bibliju verujui da su biblijski religiozni ljudi demoni koji donose otrov sa kojim unitavaju decu Alaha. Jezuitski plan je da se uspostavi potpuna kontrola nad islamom. Godine 1910, Portugal je postojao socijalistika drava. Crvene zastave pojavile su se svuda. Rimokatolika crkva se tamo suoavala s velikim problemom. Voe socijalistikog pokreta su elele da unite snagu crkve. Bilo je samo pitanje pravog trenutka kada e se pojaviti devica Marija. Ali moralo je postojati vie koristi od te pojave, a ne samo dranje Portugala u vlasti Vatikana. Jezuiti su hteli da se umea i Rusija, a lokacija te vizije, ba u Fatimi, trebala je imati kljunu ulogu u privlaenju islama u Majku crkvu. Godine 1917, devica Marija se pojavila u Fatimi. Pojavljivanje Boje majke imao je potpuni uspeh, igrajui na kartu da se zavara mnotvo. Kao rezultat, socijalisti Portugala pretrpeli su veliki poraz. Jezuiti su izmislili posebnu molitvu za Fatimu koja traje devet dana, kojom su se molili u Severnoj Africi uspostavljajui dobre odnose sa islamskim svetom. Naivni Arapi su verovali da su te molitve u ast Fatime, Muhamedove erke. Rimokatolici irom sveta takoe su poeli da se mole za preobraenje Rusije. Kao direktan rezultat vizije u Fatimi, papa Pije XII naredio je nacistikoj vojsci da Rusija i pravoslavna religija moraju biti uniteni, i da Rusija mora da postane rimokatolika. Vizija Fatime nije zaboravljena. Nekoliko godina kasnije, nakon to je izgubio Drugi svetski rat, papa Pije XII plaio je svet s njegovom lanom pleuom vizijom sunca kako bi zadrao Fatimu u novinama. To je bio veliki religijski ou biznis i ceo svet ga je progutao. Nita iznenaujue, papa Pije XII bio je jedini koji je imao tu viziju. Pored svega toga, jedna grupa sledbenika Rimske crkve je prerasla u Plavu vojsku irom sveta, koja je sakupila milione vernih rimokatolika spremnih da umru za svoju blagoslovenu devicu. Ali nismo jo nita videli. Jezuiti su isplanirali da se Marija pojavi etiri ili pet puta u Kini, nekoliko puta u Rusiji i da bude nekoliko velikih pojavljivanja u Sjedinjenim Amerikim Dravama. I ljudi e poverovati.
58

Kakve veze to ima sa islamom? Da vidimo ta pokojni biskup in (Sheen) ima da kae o devici Mariji i islamu: Pojave nae Gospe u Fatimi predstavljale su prelomnu taku u istoriji vie stotina miliona Muslimana, koji su najtei za preobraenje u hrianstvo (rimokatolianstvo). Muslimani su tokom vekova okupirali Portugaliju i ostavili svoje tragove. Nakon smrti svoje erke Fatime, Muhamed je rekao za nju da je ona najsvetija od svih ena u raju, odmah pored Marije. Biskup in je verovao da je devica Marija izabrala da bude poznata kao naa Gospa Fatima, kao znak i zavet da Muslimani, koji veruju u Isusovo deviansko roenje, poveruju u Isusovo Biskup Fulton in boanstvo. (1895-1979) On je istakao da su kipovi device Marije, koje su hodoasnici donosili, bili sa oduevljenjem primljeni od strane Muslimana u Africi, Indiji i na drugim mestima, i da sada mnogi Muslimani dolaze u rimokatoliku crkvu. Kao direktor katolikog Drutva za propagandu vere, biskup in je govorio sa autoritetom. U drugoj polovini 19. veka, panija je bila u politikim previranjima. Njena rimokatolika monarhija se teturala i kraljici je oduzeta kruna 1868. godine, a panija je postala republika, koja je trajala dve godine. Monarhija je bila ponovo uspostavljena sve do 1923. Kako se politika situacija pogoravala, panija je ponovno postala haotina. Vatikan je izvrio nasilje kada je panija jo jednom izabrala da postane republika, i odmah je katolika crkva poela da je sabotira. U to vreme, od 1931. do 1936. godine, pet predsednika je dolo i prolo. panski rimokatolici pokazivali su nepotovanje prema Vatikanu (nikad nisu ni sanjali ta im se sprema). Oni su oporezivali crkveno vlasnitvo i uklonili svetenike i kaluerice da predaju u dravnim kolama. panski katolici su se suprostavljali planovima Rimske crkve. Zato je napravljen plan za njihovo unitenje, pod izgovorom navodne borbe protiv komunizma. Iako su brojni predsednici panske republike bili trenirani kao jezuiti, i oni su se suprostavljali vrhu Rimske crkve. Vrh Rimske crkve je kontaktirao islamske voe. Oni su bili duni Vatikanu za jerusalimsku prevaru. Kad su potpisali konkordat obeali su pomo papi ako mu zatreba, ak i da podignu vojsku ako on to zaeli. Sada je bilo to vreme. Jezuiti su napravili svoj posao. Jadni panci e sada patiti. Preko tajnih nagodbi, velika arapska vojska je bila podignuta pod komandom generala Franka. Vatikan je finansirao ovu vojnu maineriju kako bi dao lekciju pancima. Godine 1936, nova panska inkvizicija je eksplodirala. Nazvana je panski graanski rat, tajno orkestriran u Vatikanu. Kako bi odvojili svet od istine, konstruisano je da izgleda da se Vatikan bori protiv komunista u svetom ratu. U stvarnosti, postojala je samo aica komunista u paniji. Rimokatolika institucija je naruila krvavi pir za svoje vlastite sledbenike. Pod zastavom Vatikana, muslimanske snage zauzele su Kanarska ostrva i tada napale junu paniju. panci su u oku gledali kako je kardinal Pedro Segura vodio islamsku vojsku u
59

krvoprolie protiv neposlunih rimokatolikih mukaraca, ene i dece - bez milosti. Muslimanske ete su konano izvrile svoju osvetu nad hrianima, uz papin blagoslov. Kad sam imao tri godine, seam se kako su muslimanske ete zauzele na dom. Bili smo sreni to je naa porodica preivela taj teror. Kada je inkvizicija ispunila svoje ciljeve, panija je bila u ruevinama, krvava i poraena, ali sigurno vraena u ruke Vatikana. U paniji je tada uzvikivano: - Oslobodili smo paniju od komunizma. Hvala blagoslovenoj Devici! Oko pet miliona muslimanskih vojnika okupiralo je paniju kao zatitnici rimokatolike vere. Islam je platio svoj dug antihristu koji je sedeo u Vatikanu. Arapi su tajnim nagodbama rekli papi da e se boriti za Vatikan u paniji, samo ako se papa sloi da nikada ne prizna bilo kakvu dravu Izrael koja bi mogla poeti da postoji. Papa se Kardinal Pedro Segura (1880-1957) sloio. pozdravljen od policije u Sevilji Kardinal Bea nam je rekao kako su se tada ortodoksni Jevreji i cionisti zalagali za nezavisnu dravu Izrael. Atentat na papu Neko e pitati: Zar nije Musliman pucao na papu i pokuao da izvri atentat na njega? Da, jezuiti su to vrlo dobro isplanirali. iroke mase su bile ganute tim incidentom. To je dalo i papi i amerikom predsedniku Reganu neto zajedniko. Na obojicu je pokuan atentat, i ubrzo su postali prijatelji. (Podsetimo da je Regan prvi u istoriji polagao zakletvu okrenut prema obelisku.) Papa je dobio svetsku popularnost i simpatije od svih svetskih voa. Preko tog incidenta, islam je postao blii Vatikanu. Atentat na papu Jovana Pavla II, trg Svetog Petra u Muslimani su bili veoma ponieni poto se Vatikanu, 13. maj 1981. mislilo da je neko od njihovih ljudi pucao na onoga koji predstavlja proroka Isusa na ovoj zemlji, pa su islamski ajatolasi poslali sauea i izvinjenje papi. I na kraju svega, okrivili su KGB, inei da svet poveruje da su komunisti papini neprijatelji. U pitanju je bila velika igra. Papa Jovan Pavle II bio je dobar komunista mnogo godina. Ako ovo nekome zvui neverovatno, neka se seti detalja atentata. Atentator Mehmet Ali Agda je bio jedan od
60

poznatijih evropskih kriminalaca i iskusan strelac. Pucao je sa udaljenosti od samo tri metra. Svaki metak pogodio je papu ispod pupka. Oigledno da nije imao nameru da ubije papu. On je jednostavno sledio uputstva jezuita. Kad je svet video papu kako oprata Mehmet Ali Agdi to je pucao u njega, skoro nijedan od milijardu Muslimana nije mogao nita drugo nego da se divi Njegovoj Svetosti. Mehmed Ali Agda je nakon toga izjavio da eli da se krsti u rimokatolikoj crkvi. Sve je bilo dobro planirano. I papa i Muslimani zahvalili su Devici Mariji to on nije podlegao ranama. Danas, papa jo uvek arko eli da dobije kontrolu nad Jerusalimom. Cilj se nije Papa oprata svom atentatoru Mehmedu Ali Agdi promenio. Muslimani e mu pomagati u tome. Ali, Bog ima drugi plan.

61

Dodatak

Ko vlada Amerikom?
Rimokatolika crkva je najmonija organizacija na svetu - finansijski, religijski i politiki. Vatikan poseduje svoju dravu sa svim pravima, to znai da imaju diplomatske imunitete i slino. Takoe, Rimska crkva ima svoju banku koja je jedina banka na svetu koja nema superviziju, to znai da je idealno tlo za pranje novca - jer nema kontrole. Vatikanska banka, koja se naziva Institut za religiozne poslove, znaajan novac investira po svetu - u nekretnine, druge banke, poznate kompanije. Pored njihovih direktnih biznisa, postoji i priliv novca od vernika. Procenjuje se da Rimska crkva ima oko milijardu vernika. Vatikan sprovodi kontrolu glavnih tokova u svetu preko svojih organizacija, iji su lanovi moni ljudi koji zauzimaju vane funkcije na polju politike, finansija i dr. Na primer, vatikanske glavne organizacije, iji su lanovi poloili zakletvu na lojalnost crkvi i papi jesu: jezuiti, tajno drutvo Malteki vitezovi, Opus dei, Vitezovi Kolumba i dr. To je papska vojska - vitezovi - na isti nain kao nekada u istoriji, samo sada na mnogo perfidniji i suptilniji nain. Jezuti su glavna katolika poluga, koja kontrolie sve druge organizacije. Postoji neformalna hijerarhija u tom sistemu u kojoj je glavni ovek jezuitski general. Zato se i Papa Benedikt XVI i jezuitski general zove general. Njegovi potinjeni ga zovu otac general. Adolfo Nikolas To se moze videti i na njihovom oficijelnom sajtu. Aktuelni jezuitski general je panac Adolfo Nikolas, koji je roen 1936. godine u vreme najveeg uspona faizma, u porodici koja je bila veliki simpatizer Adolfa Hitlera, po Majkl Blumberg, kojem je i dobio ime. gradonaelnik Njujorka Prema rimskoj hijerarhiji, jezuitskom generalu potinjeni Jozef Racinger (papa Benedikt XVI) je u mladosti bio lan Hitlerove su i Malteki vitezovi, Vitezovi omladinske organizacije. Kolumba i Opus dei. Jezuiti rade tajno, dok lanovi organizacija Malteki vitezovi, Opus dei i Vitezovi Kolumba su u dobroj meri javne linosti. Na primer, Vitez Kolumba je roeni brat biveg predsednika Amerike Dorda Bua, Deb Bu, inae guverner Floride. On ne proputa priliku da papi poljubi ruku i pokae svoju lojalnost. Malteki vitezovi su znatno brojniji i danas su postali verovatno najuticajnije tajno drutvo u svetu. Neki od lanova su gradonaelnik Njujorka Majkl Blumberg, najmoniji ovek meu milijarderima, prema anketi magazina Forbs. Zatim Frenk Karlui, nekada
62

visoki funkcioner CIA-e, a sada prvi ovek amerike Karlajl grupe, jednog od zvanino najveih trgovaca orujem u svetu. Karlajl grupa je inae meu najmonijim kompanijama u svetu. Dakle, malteki vitezovi u dobroj meri kontroliu vojnu industriju.

Majkl Blumberg, gradonaelnik Njujorka

Frenk Karlui, prvi ovek Karlajl grupe (prvi s desna) u drutvu Kondolize Rajs, Medlin Olbrajt i Henrija Kisindera

lan Malteskih vitezova je i Majkl ertof, direktor Homeland security, amerike carinske i imigracione slube. Rimska crkva svesno ubacuje svoje ljude u tu slubu jer se preko nje sprovodi politika izmene demografske strukture Amerike. Na primer, sada su panci (useljenici iz June Amerike koji govore panskim jezikom, uglavnom Meksikanci) mona glasaka mainerija u Americi (danas ih ima vie nego crnaca u Americi), a skoro svi su katolici. Tako je rimokatolika svake godine sve vie u Americi. Vaan lan Maltekih vitezova je panski kralj Huan Karlos, pod ijom kontrolom je izmeu ostalog i panac Havijer Solana, visoki zvaninik EU, koji je bio ef NATO-a u vreme bombardovanja SR Jugoslavije. Majkl ertof, direktor amerike Prvi ovek Maltekih vitezova u Americi je njujorki carinske i imigracione slube kardinal Edvard Igan. Kada su sruene Kule bliznakinje 11. septembra, Igan je i bio ef Maltekih vitezova u Americi, a lan iste organizacije je bio tadanji direktor CIA-e Dord Tenet, koji je bio, dakle, podreen Iganu. Veruje se da je CIA tada o svemu bila upoznata, a zna se da postoje brojne sumnje da je pomenuti dogaaj bio isceniran. Sutina je da su ljudi pod kontrolom Rimske crkve vodili ceo Kardinal Edvard Igan i predsedniki kandidati Don Mek Kejn i
Barak Obama 63

proces. Najmoniji bankar u 20. veku, Dejvid Rokfeler, takoe je lan Maltekih vitezova. Malteki vitezovi su lanovi Vrhovnog suda Amerike Semjuel Alito i Antonin Skalia, oba su katolici. lan Maltekog reda, izmeu ostalih, je i Don De Bivi predsednik Dord Bu i kardinal Edvard Igan oja, prvi ovek Dzord Taun Univerziteta u Vaingtonu, koji produkuje kadrove za ameriku administraciju i Pentagon. Dord Taun je jezuitski koled (bivi predsednik Bil Klinton je studirao na ovom koledu). Jezuiti kontroliu zvanino najvie koleda u Americi, a meu njima je i poznati Fordam Univerzitet u Njujorku. Malteki vitez je takoe ameriki medijski magnat Rupert Mardok. Mnogi od lanova Maltekih vitezova i ne kriju da su lanovi ove organizacije. Spiskovi o Dord Tenet i Dord Bu Dejvid Rokfeler lanovima u dobroj meri se mogu nai na internetu i u knjigama raznih autora. Za lanove organizacija poput jezuita, i njihovih ogranaka kao to su Malteki vitezovi, vai da su dobro infiltrirani u masoneriju i slina tajna drutva. Leo Zagami, odbegli lan Iluminata, organizacije koja predstavlja elitu masonerije, kae da jezuiti kontroliu vrh svetske masonerije. Na primer, porodica Rotild je glavna za britansku masoneriju. Rimskoj crkvi je dovoljno da kontrolie jednog ili nekoliko lanova te porodice da bi kontrolisala itavu britansku masoneriju, a da to nii lanovi i ne znaju. Rotildi, kao verne sluge Rimske crkve, predano se zalau za svetsku vladu.
Sudija Semjuel Alito i Dord Bu Sudija Antonin Skalia

64

Sadraj
Predgovor ........................................................................................................................................................ 1. Poeci ............................................................................................................................................................ 2. Prevara ......................................................................................................................................................... 3. Crkveni oci .................................................................................................................................................. 4. Sila .................................................................................................................................................................. 5. Jahai apokalipse ..................................................................................................................................... 6. Prorok ........................................................................................................................................................... Dodatak: Ko vlada Amerikom? ............................................................................................................... 2 4 17 25 39 48 53 62

65

Edmond Paris

Tajna istorija jezuita

Metaphysica

SADRAJ
Uvod izdavaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Uvod Dr Alberta Rivere . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 I DEO: Osnivanje reda jezuita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 1. Ignacije Lojola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2. Duhovne vebe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 3. Osnivanje drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 4. Duh Reda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 II DEO: Jezuiti u Evropi tokom 16. i 17. veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. Italija, Portugalija, panija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. Nemaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. vajcarska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. Poljska i Rusija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. vedska i Engleska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. Francuska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 43 46 51 53 55 58

III DEO: Inostrane misije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 11. Indija, Japan, Kina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 12. Severna i Juna Amerika: jezuitska drava Paragvaj . . . . . . . . . . . 71 IV DEO: Jezuiti u evropskom drutvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 13. Uenja jezuita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 14. Moral jezuita . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 15. Sumrak Drutva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 16. Preporod Isusovog Drutva tokom 19. veka . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 17. Drugo Carstvo i Zakon iz Faloksa - rat 1870. . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 18. Jezuiti u Rimu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 19. Jezuiti u Francuskoj od 1870. do 1885. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 20. Jezuiti, general Bolanger i afera Drajfus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 21. Predratne godine - 1900-1914. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 V DEO: Pakleni krug . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 22. Prvi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 23. Pripreme za Drugi svetski rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 24. Nemako osvajanje i jezuiti Austrija - Poljska ehoslovaka - Jugoslavija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 25. Jezuitski pokret u Francuskoj pre i posle rata 1939-1945 . . . . . . 184 26. Gestapo i jezuiti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 27. Logori smrti i antisemitski krstaki rat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 28. Jezuiti i Colleqium Russicum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208 29. Papa Jovan XXIII skida masku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 215 Zakljuak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225 5

Uvod izdavaa
Ne postoji kvalifikovanija osoba koja bi nam predstavila knjigu Edmonda Parisa "Tajna istorija jezuita" od Dr Alberta Rivere, biveg jezuitskog svetenika regrutovanog pod strogom zakletvom, koji je obuen u Vatikanu i koji je napisao kratku istoriju jezuita pod nazivom "Vatikanske ubice". Informacije u ovoj knjizi su injenine i potpuno dokumentovane, tako da bi trebao da ih proita svaki ozbiljan ovek. Bog u Bibliji kae: "Izgibe moj narod jer je bez znanja" (Osija 4,6).

Uvod Dr Alberta Rivere

Najopasniji ljudi su oni koji su naizgled vrlo religiozni, naroito kad su organizovani i kad su na uglednim poloajima. Oni imaju duboko potovanje ljudi koji nisu upoznati sa njihovom bezbonikom trkom za moi, daleko od oiju javnosti. Ovi religiozni ljudi, koji se pretvaraju da vole Boga, e pribei ubistvu, organizovati revolucije i ratove - ako je potrebno - da bi ostvarili svoje ciljeve. Oni su lukavi, inteligentni, povrno religiozni politiari koji ive u skrivenom svetu tajni, intriga i lane pobonosti. Ovaj obrazac, naveden u knjizi "Tajna istorija jezuita", u duhovnom kontekstu, se mogao videti kod knjievnika, fariseja i sadukeja iz vremena Isusa Hrista. Isti zli duh je uputio rimske careve da donesu deset smrtonosnih dekreta kako bi proganjali ranu hriansku zajednicu. "Rani crkveni oci" su zadrali dobar deo vavilonskog sistema, na koji su dodali iskrivljenu jevrejsku teologiju i grku filozofiju.
7

Oni su izopaili veinu nauke Isusa Hrista i apostola. Pripremili su put rimskoj katolikoj maineriji koja je trebala da nastane. Mnogi od njih su pobono napadali, izvrtali, dodavali i oduzimali tekstovima koje je Bog dao u Bibliji. Ovaj religiozni duh antihrista, koji je radio kroz njih, vien je opet kada je Ignacije Lojola (Ignatius de Loyola) osnovao jezuite, da potajno ostvare dva glavna cilja rimske katolike institucije: 1) univerzalnu politiku mo, i 2) univerzalnu crkvu - ispunjavajui tako biblijska proroanstva iz Otkrivenja 6, 13, 17 i 18. poglavlja. U vremenu kad je Ignacije Lojola stupio na scenu, protestantska reformacija je ozbiljno uzdrmala rimski katoliki sistem. On je doao do zakljuka da e njegova crkva jedino moi da preivi, ako prisilno sprovede kanone i doktrine o svetovnoj moi pape i rimokatolike institucije, ne samo unitavanjem fizikog ivota ljudi pojedinano, kao to su to dominikanski svetenici radili putem Inkvizicije, nego i ubacivanjem i prodiranjem u svaki sektor ivota. Protestantizam i druge religije moraju biti pokorene i upotrebljene u korist papa. To je bio lini predlog Ignacija Lojole, izmeu ostalih, papi Pavlu III (Paul III). Jezuiti su se odmah bacili na posao tajno se ubacujui u SVE protestantske, a zatim i druge religiozne grupe ukljuujui njihove porodice, radna mesta, bolnice, kole, fakultete, itd. Do danas su jezuiti skoro okonali tu misiju. Biblija stavlja mo lokalne crkve u ruke lokalnog svetenika i vernika. Ali lukavi jezuiti su tokom godina uspeli da premeste tu mo u ruke vrhovnog crkvenog taba i gurnu skoro sve protestantske i druge crkve u ruke Vatikana. Ovo je tano ono to je Ignacije Lojola naumio da postigne: univerzalnu crkvu i kraj drugih religija. Dok budete itali Tajnu istoriju jezuita videete da postoji paralela izmeu religijskih i politikih sektora. Autor, gospodin Paris, otkriva prodiranje i ubacivanje jezuita u svetske vlade i nacije sa ciljem upravljanja razvoja istorije kroz postavljanje diktatura, i slabljenjem drutvenih ureenja, kao to su SAD, to se postie izazivanjem socijalnog, politikog, moralnog, vojnog, obrazovnog i religijskog bezvlaa.
8

ovek, Edmond Paris

U kontekstu proroanstava Knjige Otkrivenja, Edmond Paris je postao muenik za Isusa. Razotkrivanjem ovakve zavere, on je doveo svoj ivot u opasnost zarad irenja istine o znacima proroanstava. Edmond Paris me nije poznavao, ali sam ja njega upoznao, iako ne lino, kada sam sa ostalim regrutovanim jezuitima pod strogom zakletvom, bio obaveten o imenima institucija i pojedinaca u Evropi koji su ugroavali ciljeve rimske katolike institucije. Reeno nam je njegovo ime. Radovi Edmonda Parisa: - Vatikan protiv Francuske (La Vatican Contre la France) - Genocid u satelitskoj Hrvatskoj (Genocide in the Satellite Croatia) - Vatikan protiv Evrope (The Vatican Against Europe) Radovi Edmonda Parisa o rimokatolicizmu su obavezali jezuite da: 1) unite njega, 2) unite njegovu reputaciju, ukljuujui njegovu porodicu, i 3) unite njegov rad. ak i sada ovi odlini radovi Edmonda Parisa se falsifikuju, ali se molimo da ih Bog sauva kada budu bili najpotrebniji za spas rimokatolikog naroda. Va za spas rimokatolikog naroda, Dr Alberto Rivera bivi jezuitski svetenik

Ljubav prema istini je na jedini spas. an Gveheno (Jean Guehenno) sa Francuske Akademije Zato odbacite la, i govorite istinu ... (Efescima 4, 25)
9

Predgovor

Pisac iz prolog veka, Adolf Mihel, se priseao da je Volter procenio da je broj radova objavljenih tokom godina o jezuitima oko est hiljada. Koji broj smo dostigli vek kasnije?, pitao je Adolf Mihel, da bi odmah zakljuio: Nema veze. Dokle god je jezuita, bie potrebe za pisanjem knjiga protiv njih. Nema nieg novog to bi se reklo na njihov raun, ali nove generacije italaca pristiu svaki dan... Hoe li ovi itaoci pretraivati stare knjige?1 Gore pomenuti razlog bi bio dovoljan da opravda nae interesovanje za ovu esto spominjanu temu. U stvari, veina ranih knjiga koje su oivljavale istoriju jezuita ne moe se vie nai. Jo se jedino u javnim bibliotekama mogu konsultovati, to ih stavlja van domaaja za veinu italaca. U cilju saetog informisanja ire javnosti, pregled ovih dela se inio neophodnim. Postoji i drugi razlog, podjednako dobar kao ovaj upravo pomenuti. Istovremeno kako nove generacije italaca pristiu, dolaze i nove generacije jezuita. I ovi rade danas sa istim podmuklim i istrajnim metodama koje su esto u prolosti pokretale odbrambene reflekse nacija i vlada. Lojolini sinovi su danas i mogli bi rei vie nego ikad vodee krilo rimske crkve. Podjednako, ako ne i bolje prerueni od starih, oni ostaju najeminentniji ultramontanci (zagovornici vrhovnog autoriteta pape i njegove nepogreivosti), potajni, ali efikasni agenti Svete stolice irom sveta, kamuflirani ampioni njene politike, tajna vojska papstva.
11

Iz ovog razloga, tema o jezuitima nikad nee biti iscrpljena. Iako je literatura koja se bavi njima tako obilna, svaka epoha e imati dunost da doda nekoliko stranica, da obelei kontinuitet ovog okultnog sistema zapoetog pre etiri veka u slavu Gospodu, ali u stvari u slavu pape. Uprkos sveukupnom pomaku ka rastuoj laicizaciji, uprkos neizbenom napretku racionalizma koji svaki dan pomalo smanjuje podruje dogme, rimska crkva nije mogla odustati od velike svrhe koja je bila njen cilj od poetka: sabiranje svih naroda sveta pod svoje ezlo. Ova monumentalna misija se mora nastaviti ta god se deavalo meu paganima kao i meu odvojenim hrianima. Sekularno svetenstvo ima naroitu dunost da zadri steene pozicije (to je vrlo teko danas), dok je na odreenim regularnim redovima zadatak poveanje stada vernih pokrtavanjem jeretika i pagana, to je jo tee. Dunost je sauvati ili stei, braniti ili napasti, a na elu bitke se nalazi pokretna snaga Isusovog drutva - jezuita. Iskreno govorei, ova zajednica nije svetovna, niti je redovna u smislu njenog ustrojstva, ve je neka vrsta prepredenog drutva koje intervenie gde i kad je potrebno, u crkvi i van nje, ukratko najsposobniji, najistrajniji, najneustraiviji agent, uz to i najubeeniji u papin autoritet..., kako je napisao jedan od njihovih najboljih istoriara.2 Videemo kako je ovo telo janiara stvoreno, i koju neprocenjivu slubu je prualo papstvu. Takoe emo videti kako su postali tako odani instituciji kojoj su sluili, potpadajui pod takav njen uticaj da je njihov poglavar nazvan sa dobrim razlogom crni papa (jezuitski general ili voa jezuita), tako da je postajalo sve tee razlikovati, u upravi crkve, autoritet belog pape (zvaninog pape) i njegovog monog pomonika. Ova knjiga je istovremeno retrospektiva i dodatak istoriji jezuitizma. Kako veina dela koja se odnose na jezuite ne obraa panju na najvaniju ulogu koju su odigrali u dogaajima koji su razorili svet tokom poslednjih pedeset godina, smatrali smo da je vreme da se popuni praznina, ili preciznije, da zaponemo, sa naim skromnim doprinosom, dublje prouavanje ove teme, i uradimo to bez skrivanja prepreka na koje e
12

naii neupueni autori koji e hteti da piu javno o ovoj goruoj temi. Od svih faktora koji su odigrali ulogu u meunarodnom ivotu veka punog konfuzije i preokreta, jedan od presudnih lei u ambiciji rimske crkve. Njena svetovna elja za irenjem uticaja prema Istoku napravila je od nje duhovnog saveznika pangermanizma i sauesnika u nastojanju da proiri vrhovnu mo to je dvaput, 1914. i 1939., donelo smrt i propast narodima Evrope.3 Javnost praktino nije svesna ogromne odgovornosti koju je snosio Vatikan i njegovi jezuiti prilikom poetka dva svetska rata situacija koja moe biti objanjena ulogom gigantskih finansija kojima raspolae Vatikan i njegovi jezuiti, dajui im mo u toliko sfera, posebno od poslednjeg velikog sukoba. U stvari, uloga koju su odigrali u tim traginim dogaajima je retko bila pominjana do dananjih dana, izuzev od onih eljnih da je sakriju. Sa namerom ispravljanja ovoga i utvrivanja istinitih injenica, prikazujemo u ovoj i drugim knjigama politike aktivnosti Vatikana tokom savremene epohe aktivnosti koje se dotiu i jezuita. Ova studija se temelji na neospornim arhivskim dokumentima, publikacijama dobro poznatih politikih linosti, diplomata, ambasadora i eminentnih pisaca, od kojih su veina katolici, ak potvreni od svojih pretpostavljenih. Ova dokumenta otkrivaju tajne akcije Vatikana i njihove podmukle poteze u stvaranju razdora izmeu nacija kada je to odgovaralo njihovim interesima. Pomou presudnih lanaka, prikazujemo kakvu je ulogu igrala crkva u usponu totalitarnih reima u Evropi. Ova svedoenja i dokumenti utvruju snanu optubu i do sada nijedan apologeta nije pokuao da ih ospori. 1. maja 1938. Mercure de France nas je podsetio ta je reeno etiri godine ranije: Mercure de France od 15. januara 1934 je pisao i niko to nije opovrgao da je papa Pije XII taj koji je 'stvorio' Hitlera. Doao je na vlast, ne toliko legalnim putem, nego tako to je papa uticao na Centrum (nemaka katolika
13

partija)... Da li Vatikan misli da je napravio politiku greku otvarajui put Hitlerovoj moi? ini se da ne... Nije izgledalo tako kada je to napisano, to je bilo dana nakon Anlusa - kada je Austrija ujedinjena sa Treim Rajhom ni kasnije kad se nacistika agresija umnoila ni tokom celog Drugog svetskog rata. injenica je da je 24. jula 1969. naslednik Pija XII, Jovan XXIII darovao svom linom prijatelju Francu fon Papenu poasnu titulu tajnog blagajnika. Ovaj ovek je bio pijun u SAD tokom Prvog svetskog rata i jedan je od odgovornih za Hitlerovu diktaturu i Anlus. Neko mora da pati od posebne vrste slepila ako ne vidi ovako jednostavne injenice. Gospodin Jozef Rovan, katoliki pisac, komentarie diplomatski sporazum izmeu Vatikana i nacistikog Rajha 8. jula 1933: Konkordat je doneo nacional-socijalistikoj vladi, o kojoj je skoro svuda vladalo miljenje da je stvorena od strane uzurpatora, ako ne i razbojnika, peat sporazuma sa najstarijom meunarodnom silom (Vatikanom). Na jedan nain, to je bio ekvivalent diplome meunarodne asti."4 Stoga je papa, nezadovoljan zbog pruanja samo svoje line podrke Hitleru, na ovaj nain garantovao moralnu podrku Vatikana nacistikom Rajhu! Istovremeno teror je poeo da vlada sa druge strane Rajne i bio je preutno prihvaen i dozvoljen, takozvani crno-kouljai su ve stavili 40,000 osoba u koncentracione logore. Pogromi su se umnoavali uz poklie ovog nacistikog mara: Kada jevrejska krv tee sa noa, opet se oseamo bolje. Sledeih godina, Pije XII je video i gore stvari, a da se nije uzbudio. Ne iznenauje da su se katolike voe Nemake meusobno nadmetale u svojem ulagivanju nacistikom reimu, ohrabreni od svog rimskog Gospodara. Neko je morao proitati nepovezano buncanje i verbalne akrobacije oportunistikih teologa kao to je Mihael maus. Kasnije je proglaen crkvenim princom od strane Pija XII i opisan kao veliki teolog Minhena u publikaciji La Croix 2. septembra 1954. i ponovo u knjizi naslovljenoj Katholisch-Konservatives Erbgut, o kojoj je neko napisao:
14

Ova antologija sabira tekstove glavnih katolikih teoretiara Nemake, od Goresa do Vogelsanga; ona ini da verujemo da je nacional-socijalizam roen prosto i jednostavno iz katolikih ideja.5 Biskupi, koji su polagali zakletvu na odanost Hitleru po Konkordatu, uvek su se trudili da nadmae jedan drugog u svojoj odanosti: Pod nacistikim reimom konstantno nailazimo na vatrenu podrku biskupa u svim prepiskama i izjavama crkvenih velikodostojnika.6 Uprkos oiglednoj razlici izmeu katolikog univerzalizma i hitlerovskog rasizma, ove dve doktrine su bile harmonino pomirene, prema Francu fon Papenu; razlog za ovaj skandalozni sporazum je bio: Nacizam je hrianska reakcija protiv duha 1789. Vratimo se Mihaelu mausu, profesoru Teolokog fakulteta u Minhenu, koji je napisao: Imperija i crkva predstavljaju niz spisa koji treba da pomognu izgradnju Treeg Rajha jer ujedinjuje nacional-socijalistiku dravu sa katolikim hrianstvom... Potpuno nemaki i potpuno katoliki, ovi spisi istrauju i podstiu veze i zajednike sastanke izmeu katolike crkve i nacional-socijalizma; otvaraju put plodonosnoj saradnji, kako je naglaeno u Konkordatu... Nacional-socijalistiki pokret je najenerginiji i najvei protest protiv duha XIX i XX veka... Ideja o narodu jedne krvi je sredinja taka njegovih uenja i svi katolici koji se pokoravaju instrukcijama nemakih biskupa e morati da priznaju da je tako... Zakoni nacional-socijalizma i zakoni katolike crkve imaju isti cilj...7 Ovaj dokument dokazuje prvobitnu ulogu katolike crkve u jaanju moi Hitlera; u stvari, to je bio ranije utvren dogovor. U potpunosti ilustruje prirodu monstruoznog sporazuma izmeu katolicizma i nacizma. Mrnja prema liberalizmu, koja je klju svega, postaje oigledna. U svojoj knjizi "Catholiques d'Allemagne", gospodin Robert dHarkort sa francuske Akademije pie:
15

Najslabija taka u svim biskupskim izjavama koje su pratile trijumfalne izbore 5. marta 1933. nalazi se u prvom zvaninom crkvenom dokumentu koji sadri potpise svih nemakih biskupa. Mislimo na pastoralno pismo od 3. juna 1933. u koje je umeana cela nemaka biskupija. Kojeg oblika je ovo pismo? Kako poinje? Sa optimizmom i sa ovom veselom izjavom: 'ovek na vrhu ove nove vlade nas je, na nae veliko zadovoljstvo, uverio da e oni bazirati sebe i svoj rad na hrianskoj osnovi. Izjava takve duboke iskrenosti zasluuje zahvalnost svih katolika'."8 Od poetka Prvog svetskog rata, nekoliko papa je dolo i otilo, ali njihov stav je bio nepokolebljivo isti prema dve grupe koje su se sukobile u Evropi. Mnogi katoliki autori nisu mogli da sakriju iznenaenost i alost - kada su pisali o nehumanoj ravnodunosti pape Pija XII prema najgorem obliku zverstava poinjenih od strane onih kojima je bio blagonaklon. Meu mnogim svedoenjima, citiraemo jedno od najumerenijih u izraavanju izdatom protiv Vatikana od strane gospodina ana d'Hospitala (Jean d'Hospital), dopisnika Monda: Seanje na papu Pija XII je okrueno strepnjom. Najpre, tu je gorue pitanje postavljeno od strane posmatraa iz svake drave, ak i unutar zidova Vatikana: Da li je znao za izvesna zverstva poinjena tokom ovog rata, koje je zapoeo i vodio Hitler? Imao je na raspolaganju u svakom trenutku, i iz svakog kraja, redovne izvetaje biskupa... da li je mogao ignorisati ono to nemake vojne voe nisu skrivale: tragediju koncentracionih logora, civile osuene na deportaciju, hladnokrvne masakre onih koji su stajali na putu, teror gasnih komora gde su, iz administrativnih razloga, milioni Jevreja uniteni? I ako je znao za to, zato nije, kao zastupnik i horovoa Jevanelja, izaao obuen u belo, ruku rairenih u obliku krsta, da osudi zloine bez premca, da uzvikne: Ne! ?... Ljudi pape Pija XII e uzalud traiti, jer u enciklinim pismima, govorima i obraanjima javnosti pokojnog pape nema traga nikakvim osudama ove religije od krvi ustanovljene od strane
16

Hitlera, ovog Antihrista... nee nai osude rasizma, koji je u oiglednoj suprotnosti sa katolikom dogmom.9 U svojoj knjizi "utanje Pija XII" ("Le silence de Pie XII") koju je objavio du Roer (du Rocher), Monako, 1965, autor Karlo Falkoni (Carlo Falconi) pie podrobno: Postojanje takvih zverstava (masovno istrebljenje etnikih manjina, zatvorenika i deportovanih civila) unitava svaki standard dobra i zla. Oni preziru dostojanstvo pojedinanog bia i drutva u celini do te mere da smo prisiljeni da okrivimo one koji su mogli uticati na javno mnjenje, bili oni obini civili ili voe drava. utati pred takvim neuvenim nasiljem ravno je potpunoj kolaboraciji. To bi nadraivalo zlobu kriminalaca, podstiui njihovu okrutnost i sujetu. Ako svaki ovek ima moralnu dunost da reaguje kada je suoen sa takvim zloinima, mnogostruko je vea dunost religioznih drutava i njihovih voa, a iznad svih poglavara katolike crkve. Papa Pije XII nikad nije izrazio direktnu i jasnu osudu rata i agresije, jo manje osudu neopisivih zloina koje su poinili Nemci i njihovi sauesnici tokom rata. Papa Pije XII nije utao zato to nije znao ta se deavalo: bio je svestan ozbiljnosti situacije od poetka, moda ak i bolje od bilo kojeg efa drave na svetu... (str. 12). Ima jo i gorih stvari! Vatikan je pomogao sprovoenje zloina ustupajui neke crkvene velikodostojnike da budu aktivni kao pro-nacistiki agenti; to su bili monsinjori Hlinka i Tiso. Takoe je poslao u Hrvatsku svoga izaslanika R. P. Markonea (R. P. Marcone) koji je, uz pomo monsinjora Stepinca, drao na oku rad Ante Pavelia i njegovih ustaa. Gde god pogledamo, isti pouni spektakl nam se prikazuje. Kao to smo pokazali, nije samo udovina pristrasnost i popustljivost ono to zameramo. Neoprostiv zloin Vatikana lei u odluujuoj ulozi pri zapoinjanju dva svetska rata.10 Posluajmo ta kae gospodin Alfred Groser (Alfred Grosser) profesor na Institutu za politike studije na pariskom Univerzitetu:
17

"Vrlo koncizna knjiga Guntera Levija (Guenter Lewy) Katolika crkva i nacistika Nemaka (The Catholic Church and nazi Germany) (New York McGrawhill-1964) kae da svi dokumenti pokazuju da je katolika crkva saraivala sa Hitlerovim reimom... Jula 1933, kada je Konkordat prisilio biskupe da poloe zakletvu na odanost nacistikoj vladi, koncentracioni logori su ve bili otvoreni... itanje citata koje je skupio Gunter Levi ovo potpuno dokazuje. U njima nalazimo jo neke neverovatne dokaze od osoba kao to je kardinal Faulhaber i jezuita Gustav Gundlah (Gustav Gundlach).11 Samo prazne rei osporavaju ovu gomilu dokaza koji dokazuju krivicu Vatikana i njegovih jezuita. Njihova pomo je bila glavna sila odgovorna za munjeviti uspon Hitlera koji je, zajedno sa Musolinijem i Frankom, uprkos pojavi bio samo pion u rukama Vatikana i jezuita. itelji Vatikana su morali pognuti svoje glave od stida kada je italijanski lan parlamenta uzviknuo: Papine ruke su umrljane krvlju. (Govor Laure Diaz, lana parlamenta za Livorno, izgovoren u Ortoni 15. aprila1946.), ili kada su studenti kardifskog koleda odabrali temu za diskusiju: "Da li bi papi trebalo suditi kao ratnom zloincu?"12 *** Evo kako se papa Jovan XXIII izrazio kada je priao o jezuitima: Ne posustajte, dragi sinovi, u aktivnostima koje su vam ve donele dobro znane zasluge. Na taj nain, zadovoljiete Crkvu i raete sa neumornom estinom: pravedan put je kao svetlost zore... Neka ta svetlost raste i osvetljava uobliavanje mladih ljudi... Na taj nain, pomoi ete sprovoenje naih duhovnih elja i interesa... Dajemo na apostolski blagoslov svim srcem vaem Superiornom Generalu, vama i vaim pomonicima, i svim lanovima Isusovog Drutva (jezuitima). A evo rei pape Pavle VI:13 Otkad je uspostavljena, ova religiozna porodica uiva slatku pomo Boga, i obogatila se vrlo brzo sa velikim napretkom... la18

novi Drutva ostvarili su mnoge vane podvige, sve u slavu Boga i u korist katolike religije... crkvi trebaju hrabri Hristovi vojnici, naoruani neustraivom verom, spremni da se suprotstave problemima... zato imamo veliku nadu u pomo koje e vae aktivnosti doneti... neka nova era zatekne Drutvo na istom asnom putu kojim je ilo u prolosti... Izjavljeno u Rimu, blizu Sv. Petra, 20. avgusta 1964, za vreme druge godine obavljanja dunosti pape.14 *** 29. oktobra 1965, Observatore Romano (l'Osservatore Romano) je saoptio: Veleasni otac Arupe (Arrupe), jezuitski General, sluio je Svetu Misu za ekumenski Sabor 16. oktobra 1965. Evo velianja papske etike: istovremena objava projekata proglaenja blaenim pape Pija XII i pape Jovana XXIII. Kako bi se ojaali u ovoj borbi za duhovnu obnovu, odluili smo da zaponemo kanonske procedure za posveenje ove dvojice koji su nam tako dragi.15 Neka ova knjiga otkrije svima koji je proitaju pravu prirodu ovog rimskog Gospodara, ije rei su milozvune koliko su i njegove akcije surove.

19

Prvi deo

Osnivanje reda jezuita

21

Poglavlje 1

Ignacije Lojola

Osniva jezuita (ili Isusovog Drutva), panski Baskijac don Inigo Lopez de Rekalde (don Inigo Lopez de Recalde), roen je u tvravi Lojola (Loyola), u provinciji ipuskoa (Guipuzcoa), 1491. godine. Bio je jedan od najudnijih tipova monaha-vojnika koje stvorio katoliki svet; od svih osnivaa religijskih redova, njegova linost je najverovatnije ostavila najjai peat na um i ponaanje njegovih sledbenika i naslednika. Ovo je najverovatnije razlog za taj poznati izgled ili ig - injenicu koja je skoro kao fizika slinost. Gospodin Foliet (Folliet) osporava ovu injenicu,1 ali mnogi dokumenti svedoe o stalnosti jezuitskog tipa tokom godina. Najzanimljivije od ovih svedoenja se nalazi u muzeju imet (Guimet); na zlatnoj pozadini prikaza iz 16. veka, japanski umetnik je naslikao, sa svim humorom svog naroda, iskrcavanje Portugalaca, i Lojolinih sinova naroito, na niponska ostrva. Zadivljenost ovog ljubitelja prirode u svetle boje je oigledna na nain kako je prikazao te duge, crne senke sa njihovim mranim licima na kojima je uhvaena sva arogancija fanatinog vladara. Slinost izmeu dela orijentalnog umetnika 16. veka i naeg Daumiera iz 1830. je tu da je svi vide. Kao mnogi drugi sveci, Inigo koji je kasnije romanizovao svoje ime i postao Ignacije gledao je dalje od nekoga ko je predodreen da prosvetli svoje savremenike.2 Njegova burna mladost je bila ispunjena grekama, a ak i gnusnim zloinima. U policijskom izvetaju je pisalo da je bio podmukao, surov, osvetoljubiv. Svi njegovi ivotopisci priznaju da nikome od svojih dobrih ortaka nije poputao s obzirom na instinktivno nasilje,
23

tada estu stvar. Buntovan i ohol vojnik, rekao je jedan od njegovih poverenika - vodio je neuredan ivot to se tie ena, kockanja i dvoboja, dodao je njegov sekretar Polanko (Polanco).3 Sve ovo nam prenosi jedan od njegovih duhovnih sinova, R. P. Roket (R. P. Rouquette), koji je pokuao donekle da objasni i opravda ovu vruu ud koja se vremenom okrenula ad majorem Dei gloriam (u veu slavu Bogu). Kao to je sluaj sa mnogim junacima rimokatolike crkve, nasilan fiziki udar je bio neophodan da promeni njegovu linost. Bio je pa blagajnika Kastilje (Castille) do rainjenja svog gospodara. Onda je postao gospodin u slubi podkralja Navare (Navarra). ivei ivot dvoranina, mladi je zapoeo ivot vojnika branei Pampelunu od Francuza koje je vodio grof de Foj (de Foix). Povredu, koja mu je odredila budui ivot, je zadobio u toj opsadi. Sa nogom koju je slomio metak, pobedonosni Francuzi su ga odveli njegovom bratu Martinu Garsiji (Garcia), u zamak Lojola. Sada zapoinje patnja zbog operacije bez anestezije, koju je morao da ponovi drugi put jer nije bila uraena kako treba. Noga mu je opet polomljena i nametena. Uprkos svemu ovome, Ignacije je ostao hrom. Svako moe razumeti da mu je samo trebalo iskustvo, kao ovo, da doivi nervni slom. Poklon od suza koji mu je dat u izobilju - i u kojem njegovi poboni biografi vide uslugu sa visine je moda samo rezultat njegove visoko emotivne prirode, koja je uticala na njega sve vie i vie. Njegova jedina razonoda, dok je leao povreen i u bolovima, bila je itanje Hristovog ivota i ivota svetaca, jedinih knjiga u zamku. Kako je bio praktino neuk i jo pod uticajem tog uasnog oka, bol Hristovog stradanja i muenitvo svetaca su ostavili neizbrisiv utisak na njega; ova opsesija je vodila osakaenog ratnika na put apostolata. Stavio je knjige na jednu stranu i matao. Jasno stanje budnog sna, ovo je bio nastavak u zrele godine zamiljene igre deteta... ako pustimo da nas obuzme fizika stvarnost, rezultat je neuroza i predaja volje; tako da ono to je stvarno prelazi u drugi plan!..."4
24

Na prvi pogled, ova dijagnoza izgleda teko primenljiva na osnivaa takvog aktivnog reda, kao i na druge velike mistike i tvorce religijskih drutava, koji su imali oigledno velike sposobnosti za organizaciju. Ali nalazimo da svi oni nisu mogli da se odupru svojoj burnoj mati i, za njih, nemogue postaje mogue. Evo ta isti autor kae na ovu temu: elim da skrenem panju na oigledan ishod upranjavanja misticizma od strane nekoga ko poseduje odlinu inteligenciju. Slab um koji se predaje misticizmu je na opasnom tlu, dok inteligentan mistik predstavlja mnogo veu opasnost, jer njegov intelekt radi na iri i dublji nain... Kada mit nadvlada stvarnost u aktivnoj inteligenciji, postaje isti fanatizam; infekcija uma koji pati od deliminog uveanja ili izoblienja.5 Ignacije Lojola je bio prvoklasni primer tog aktivnog misticizma i izoblienja uma. Ipak, preobraenje gospodina-ratnika u generala najratobornijeg reda u rimskoj crkvi je bila vrlo spora; bilo je dosta kolebljivih koraka pre nego to je otkrio svoj pravi poziv. Naa namera nije da ga pratimo kroz sve te razliite stadijume. Hajde da se prisetimo glavnih taaka: u prolee 1522, napustio je pradedovski zamak, imajui na umu da postane svetac slian onima o ijim je prosvetiteljskim podvizima itao u toj velikoj gotskoj knjizi. Osim toga, nije li mu se Bogorodica lino prikazala jedne noi, drei u svojim rukama dete Isusa? Nakon temeljne ispovesti u manastiru Monserat (Montserrat), planirao je da ode u Jerusalim. Kuga je harala Barselonom, i kako je sav pomorski saobraaj zaustavljen, morao je da ostane u Manresi skoro godinu dana. Tamo je provodio vreme u molitvama, dugim postovima, biujui sebe, vebajui sve oblike samokanjavanja, i uvek se pojavljujui pred sudom za kajanje, bez obzira to je njegovo ispovedanje u Monseratu navodno trajalo itava tri dana; takva temeljna ispovest bi bila dovoljna manje savesnom greniku. Sve ovo sasvim jasno prikazuje nervno i mentalno stanje ovog oveka. Konano, oslobodivi se ove opsesije greha, odlukom da je to samo bio Sotonin trik, posvetio se potpuno raznolikim i izobilnim vizijama koje su proganjale njegov grozniavi um.
25

Zbog vizije je, kae H. Bohmer (Boehmer), opet poeo da jede meso; to je itav niz vizija koje su mu otkrile misterije katolike dogme i pomogle mu da je zaista ivi: na taj nain, on meditira o Trojstvu pod obrisom muzikog instrumenta sa tri ice; misterija stvaranja sveta kroz neto magliasto i svetlo to izlazi iz sunevog zraka; udesan silazak Hrista na euharistiju dok bljesci svetla prodiru u svetu vodicu, koju je svetenik drao prilikom molitve; ljudska priroda Hrista i sveta Devica u obliku zaslepljujueg belog tela; i konano Sotona zmijolik i treperavog oblika slinog gomili blistavih oiju.6 Nije li ovo poetak dobro znanog jezuitskog simbolizma? Gospodin Bohmer dodaje da mu je otkriveno dublje znaenje dogmi, kao posebna usluga sa visine, putem natprirodnih intuicija. Mnoge misterije Vere i nauke su mu odjednom postale jasne i kasnije je tvrdio da je nauio vie u tim kratkim trenucima nego tokom svih prouavanja; ipak, nikad nije mogao da objasni ta su bile te misterije koje su mu se odjednom razjasnile. Ostalo mu je samo maglovito priseanje, oseaj neeg udesnog jer je, tog trenutka postao drugi ovek sa drugom pameu.7 Sve ovo moe biti rezultat nervnog poremeaja i moe se poistovetiti sa onim to se dogaa puaima opijuma i konzumentima haia: to poveanje ili proirenje ega, ta iluzija nadvladavanja realnosti, bljetea senzacija iza koje ostaje samo oamueno priseanje. Blaene vizije i prosveenja su bili stalni pratioci ovog mistika tokom njegovog ivota. Nikad nije sumnjao u stvarnost ovih otkrivenja. Gonio je Sotonu tapom kao besnog psa; priao je sa Svetim Duhom; traio je dozvolu od Boga, Trojstva i Bogorodice za sve njegove projekte i lio bi suze radosnice kada su mu se pokazali. U ovim prilikama imao je oseaj nebeske blaenosti; raj mu je bio otvoren, i Bog mu je bio vidljiv i pojmljiv.8 Nije li ovo savren sluaj osobe koja halucinira? Bie to isti pojmljivi i vidljivi Bog koji e Lojolini duhovni sinovi konstantno nuditi svetu ne samo iz politikih razloga, oslanjanjem i laskanjem duboko ukorenjenoj ovekovoj tenji ka idolatriji ve
26

takoe iz uverenja, koje im je dobro usaeno indoktrinacijom. Od poetka je srednjovekovni misticizam preovladavao Isusovskim Drutvom; on je i dalje veliki animator, uprkos svojim novopreuzetim svetovnim, intelektualnim i uenim aspektima. Njihov glavni aksiom je: Sve stvari svim ljudima. Umetnost, knjievnost, nauka, pa ak i filozofija su bila samo sredstva ili mree za hvatanje dua, kao lako oprotenje garantovano od strane njenih promotera, ija je labavost bila tako esto kritikovana. Za ovaj Red, ne postoji oblast gde se na ljudskoj slabosti ne moe raditi, kako bi se duh i volja podstakli da se predaju i vrate u jednu detinjastu i mirnu pobonost. Oni rade da uspostave carstvo Boije prema njihovim idealima: veliko stado ispod ezla Svetog Oca. injenica da ueni ljudi mogu imati takve zaostale ideale izgleda vrlo udno, iako je to neosporno i potvruje esto zanemarivanu injenicu: preuzvienost oseaja u ivotu duha. Uostalom, Kant je rekao da je svaka filozofija samo izraz filozofove udi i karaktera. Nezavisno od pojedinanih metoda, jezuitski temperament izgleda manje ili vie nepromenljiv meu njima. Meavina pobonosti i diplomatije, asketizma i svetovne mudrosti, misticizma i hladne raunice; kakav je bio Lojolin karakter, takav je i zatitni znak ovog Reda.9 Na prvom mestu, svaki jezuita bira ovaj posebni Red zbog svojih prirodnih sklonosti; ali on stvarno postaje Lojolin sin nakon strogih testova i sistematskog uvebavanja koje traje ne manje od etrnaest godina. Na taj nain, paradoks ovog Reda se nastavlja etiri stotine godina: Red koji nastoji da bude intelektualni, istovremeno je uvek bio, unutar rimske crkve i drutva, ampion najstroije naklonosti.

27

Poglavlje 2

Duhovne vebe

Kada je konano dolo vreme da Ignacije napusti Monresu, nije mogao da predvidi svoju sudbinu, ali uznemirenost u vezi sopstvenog spasa nije vie bila njegova glavna briga; tako da je u Svetu Zemlju otiao marta 1523, ne kao obian hodoasnik, ve kao misionar. Stigao je u Jerusalim 1. septembra, nakon dosta avantura, da bi ubrzo nakon toga otiao, po nareenju franjevakog nadbiskupa koji nije eleo da vidi kako se nesigurni mir izmeu hriana i Turaka ugroava neblagovremenim pokuajima obraenja muslimana. Razoarani misionar je proao kroz Veneciju, enovu i Barselonu na svom putu ka Univerzitetu u Alkali (Alcala) gde je zapoeo teoloke studije; tu je poelo i njegovo isceljivanje dua meu dobrovoljnim sluaocima. Na ovim tajnim skupovima, najea manifestacija pobonosti meu nenijim polom bilo je padanje u nesvest; po tome, shvatamo kako je teko primenjivao njegove religijske metode, i kako bi takva vatrena propaganda ubrzo pobudila radoznalost i sumnju inkvizitora... Aprila 1527. Inkvizicija je stavila Ignacija u zatvor da ga ispita na polju jeresi. Istraga je ispitala te neobine incidente meu njegovim poklonicima, udne tvrdnje optuenika koje se odnose na predivnu mo koju mu je njegova istota poklonila, i njegove bizarne teorije o razlici izmeu smrtnih i zanemarljivih grehova; ove teorije su veoma sline onim od strane jezuitskih sledbenika kasnije epohe.10 Osloboen, ali sa zabranom da odrava skupove, Ignacije je otiao za Salamanku (Salamanque) i ubrzo je poeo da se bavi
28

istim aktivnostima. Sline sumnje meu inkvizitorima ponovo su ga dovele do zatoenitva. Izlazak je bio uslovljen odustajanjem od takvog ponaanja. Stoga je otputovao za Pariz da nastavi studije na fakultetu Montajg (Montaigu). Njegovi napori da indoktrinira njegove prijatelje studente u skladu sa njegovim osobenim metodama su ga ponovo doveli u problem sa Inkvizicijom. Sada obazriviji, sretao se samo sa est svojih prijatelja sa fakulteta, od kojih e dvojica postati visoko uvaeni regruti: Salmeron i Lainez. ta je imao u sebi to je tako snano privlailo mlade ljude starom studentu? Bio je to njegov ideal i mala amajlija koju je nosio sa sobom: mala knjiga, u stvari vrlo iscrpna koja je, uprkos svojoj veliini, meu onim koje su uticale na sudbinu oveanstva. Ova knjiga je tampana toliko puta da je broj kopija nepoznat; takoe je bila tema vie od 400 tumaenja. Ona je udbenik jezuita i u isto vreme saetak dugakog unutranjeg razvoja njihovog gospodara: Duhovne vebe.11 Gospodin Bohmer kasnije kae: "Ignacije je razumeo jasnije od bilo kog drugog voe, koji mu je prethodio, da se ljudi najlake mogu pridobiti za neki ideal, ako se postane gospodarom njihove mate. Mi usaujemo duhovne sile koje e pojedinac kasnije teko eliminisati, sile dugotrajnije od svih najboljih principa i doktrina; koje mogu opet izai na povrinu, nekad nakon vie godina bez pominjanja, i postati tako zapovedne da um postaje nemoan da se odupre preprekama, i mora da prati njihov neodoljiv podsticaj.12 Stoga se ne moe samo razmiljati o istinama katolike dogme, ve se one moraju iveti i osetiti od strane onih koji se predaju ovim vebama, uz pomo usmerivaa. Drugim reima, oni moraju da vide i proive misteriju sa najveom moguom estinom. Kandidatova osetljivost postaje ispunjena ovim silama ija e postojanost u njegovom umu, a ak i vie u njegovoj podsvesti, biti jaka kao trud koji je potroio da ih prizove i primi. Osim vida, druga ula poput sluha, mirisa, ukusa i dodira e odigrati svoju ulogu. Ukratko, to je potpuno kontrolisana auto-sugestija. Pobuna anela, progon Adama i Eve iz Raja, Boji sud, jevaneljske scene i faze Hristovog stradanja bivaju,
29

to bi rekli, oivljeni pred oima kandidata. Slatke i blaene scene se smenjuju sa najcrnjim, u spretno rasporeenom ritmu. Nema potrebe pominjati da Pakao ima najistaknutiju ulogu u toj predstavi maginih svetiljki, sa svojim ognjenim jezerom u koje se bacaju prokleti, uasnim koncertom vrisaka, gnusnim smradom sumpora i zapaljenog mesa. I pored toga je Hrist uvek tu da pomogne mataru koji ne zna kako da mu zahvali to ga ve nije bacio u pakao da plati za svoje prole grehove. Evo ta je Edgar Kvinet (Edgar Quinet) napisao: Nisu samo vizije predodreene, ve su i uzdasi, udisaji, izdisaji zabeleeni; pauze i intervali tiine su zapisani kao u notnom sistemu. U sluaju da mi ne verujete, citirau: Trei nain molitve je merenjem rei i perioda tiine. Ovaj posebni nain molitve se sastoji od izostavljanja nekih rei izmeu svakog daha; i malo dalje: Potrudite se da odrite jednake razmake izmeu svakog daha i priguenog jecaja i rei (et paria anhelituum ac vocum interstitia observet), to znai da ovek, inspirisan ili ne, postaje samo maina koja mora da uzdie, jeca, stenje, plae, vie ili da uzima dah u tanom trenutku i redom koji se po iskustvu pokazao najpogodnijim.12a Razumljivo je da nakon etiri sedmice posveene ovim intenzivnim vebama, sa upravnikom kao jedinim saradnikom, kandidat postaje zreo za dalje uvebavanje i lomljenje. Evo ta Kvinet ima da kae kada pria o tvorcu takve omamljujue metode: Znate li ta ga izdvaja od svih isposnika iz prolosti? injenica da je mogao da prouava i analizira sebe logiki i hladnokrvno u tom stanju zanosa, dok je za sve druge ta ideja razmatranja bila nemogua. Nametanjem njegovim sledbenicima radnji koje su, za njega, bile spontane, trebalo mu je samo trideset dana da slomi, ovom metodom, volju i rasuivanje, na nain na koji jaha iznuruje svog konja. Trebalo mu je samo trideset dana triginta dies, da potini duu. Obratite panju da se jezuitizam irio zajedno sa modernom inkvizicijom: dok je inkvizicija muila telo, duhovne Vebe su lomile umove pod Lojolinom mainerijom.12b
30

U svakom sluaju, niko nije mogao da ispita svoj duhovni ivot preduboko, ak i bez poasti da je bio jezuita; Lojoline metode su bile preporuene vernicima i duhovnicima naroito, to su nas podsetili komentatori kao to je R. P. Pinard de la Bolaje (Boullaye), autor Mentalne molitve za sve. Inspirisana svetim Ignacijem, ova vrlo vredna pomo za duu bi, mislimo, bila iskrenija, ako bi u naslovu pisalo otuenja umesto molitve.

31

Poglavlje 3

Osnivanje drutva

Isusovo Drutvo ili jezuiti je osnovano na dan vaznesenja Bogorodice - godine 1534, u kapeli Notr Dam de Monmartr (Notre-Dame de Montmartre.) Ignacije je tada imao etrdeset etiri godine. Nakon priea, voa i njegovi saradnici su se zavetovali da e otii u Svetu Zemlju im budu zavrili studije, da preobrate nevernike. Ali sledee godine su se obreli u Rimu gde im je papa, koji je tada organizovao pohod na Turke sa nemakim carem i venecijanskom republikom, objasnio kako je njihov projekat bio nemogu zbog toga. Stoga su se Ignacije i njegovi saradnici posvetili misionarskom radu u hrianskim zemljama; u Veneciji, njegov apostolat je ponovo pobudio sumnju Inkvizicije. Ustav Isusovog Drutva je napokon sastavljen i odobren u Rimu od strane pape Pavla III, 1540. godine, i jezuiti su se stavili na raspolaganje papi, obeavajui mu bezuslovnu poslunost. Pouavanje, ispovedanje, propovedanje i dobrotvorni rad su bili polje delovanja ovog novog Reda, ali inostrane misije nisu bile iskljuene kao kad su, 1541. godine, Franjo Havijer (Francis Xavier) i njegova dva saradnika otili iz Lisabona da propovedaju hrianstvo po Dalekom Istoku. Godine 1546. zapoeo je politiki deo njihove karijere, kada je papa odabrao Laineza i Salmerona da ga predstavljaju na trentskom saboru u svojstvu pontifikatskih teologa . Gospodin Bohmer pie: Tada, Red je bio zaposlen kod pape samo privremeno. Ali je obavljao svoje funkcije tako tano i nadahnuto da je, ve pod
32

papom Pavlom III, usadio sebe u sve vrste aktivnosti i pridobio je poverenje Kurije za sva vremena.12d Ovo poverenje je bilo potpuno opravdano; jezuiti, i Lainez posebno, zajedno sa njihovim posveenim prijateljem kardinalom Moroneom, su postali veti i neumorni ampioni pontifikalnog autoriteta i nedodirljivosti dogme, tokom tri etape tog sabora koji je zavren 1562. Njihovim mudrim manevrima i dijalektikom, uspeli su da poraze opoziciju i sve jeretike zahteve ukljuujui enidbu svetenika, priest sa dva elementa, korienje maternjeg jezika u slubi i, posebno, reformu papstva. Samo je reforma samostana zadrana na dnevnom redu. Lainez je, monim kontranapadom, podrao pontifikatsku nepogreivost koja je proglaena tri veka kasnije na vatikanskom saboru.13 Sveta stolica je izala ojaana iz krize u koju je skoro potonula, zahvaljujui upornim akcijama jezuita. Izrazi koje je izabrao papa Pavle III da opie ovaj Red u njegovoj Buli autorizacije su bili potpuno opravdani: Regimen Ecclesiae militantis (Uprava crkvene vojske). Borbeni duh se sve vie razvijao kako je vreme prolazilo i kako su, pored inostranih misija, aktivnosti Lojolinih sinova poele da se koncentriu na ljudske due, posebno meu vladajuim klasama. Politika je njihovo glavno polje akcije, jer se svi napori ovih upravnika svode na jedan cilj: pokoravanje celog sveta papstvu, a da bi se to postiglo, glave moraju biti prve pokorene. A kako da se ostvari ovaj ideal? Postoje dva vrlo vana oruja: biti duhovnik monih i onih na visokim pozicijama, i obrazovanje njihove dece. Na taj nain, sadanjost e biti osigurana dok je budunost pripremljena. Sveta stolica je brzo uvidela snagu koju e doneti ovaj novi Red. U poetku, broj njegovih lanova je bio ogranien na ezdeset, ali je ovo ogranienje brzo podignuto. Kada je Ignacije umro, 1556. godine, njegovi sinovi su radili meu paganima u Indiji, Kini, Japanu, Novom svetu, ali takoe i posebno u Evropi: Francuskoj, junoj i zapadnoj Nemakoj, gde su se borili protiv jeresi, u paniji, Portugaliji, Italiji, ak i u Engleskoj, ulazei preko Irske. Njihova istorija, puna preokreta, bie deo rimske mree koju e stalno pokuavati da razvuku po svetu, ije niti e biti stalno kidane i krpljene.
33

Poglavlje 4

Duh Reda

Nemojmo zaboraviti, pie jezuita Roket (Rouquette), da je, istorijski, ultramontanizam* bio praktina potvrda univerzalizma... Ovaj neophodni univerzalizam bio bi prazna re, da ne ishodi praktinim jedinstvom i pokornou hrianstvu: zato je Ignacije hteo da ovaj tim bude na raspolaganju papi... i da bude ampion katolikog jedinstva, jedinstva koje moe biti osigurano samo kroz efektivnu poniznost Hristovom zastupniku.13a Jezuiti su hteli da nametnu ovaj monarhijski apsolutizam rimskoj crkvi i ouvali su ga u civilnom drutvu jer su oni morali da gledaju na suverene kao na privremene predstavnike Svetog Oca, istinske glave hrianstva; sve dok su ovi vladari bili potpuno pokorni svom zajednikom gospodaru, jezuiti su bili njihova najvernija podrka. S druge strane, ako bi se ovi prinevi pobunili, jezuiti bi postali njihovi najgori neprijatelji. U Evropi, gde god su interesi Rima zahtevali od naroda da ustane protiv svoga kralja, ili ako bi ovi privremeni prinevi doneli odluke poniavajue za Crkvu, Kurija je znala da nee nai sposobnije, lukavije ili odvanije ljude izvan Isusovog Drutva kada su u pitanju intrige, propaganda ili ak otvorene pobune.14 Videli smo kroz duh Vebi, kako je osniva ovog Drutva bio staromodan u svom jednostavnom misticizmu, crkvenoj disciplini, i uopteno govorei, njegovom konceptu podreenosti. Ustavi i Vebe, temelji ovog sistema, ostavljaju nas bez
*Ili: ultrapapisti, najrevniji sledbenici pape. 34

ikakve dileme o toj temi. Bez obzira ta bi njegove pristalice mogle rei posebno danas kada su moderne ideje o ovoj temi potpuno drugaije poslunost ima posebno mesto, u stvari neprikosnoveno prvo, u pregledu pravila Reda. Gospodin Foliet (Folliet) se moe pretvarati da u tome ne vidi nita vie od religiozne poslunosti, neophodne za bilo kakvu zajednicu; R. P. Roket pie smelo: Nije to uniavanje oveka, ve je ta inteligentna i voljna poslunost visina slobode... osloboenje od sopstvenih okova...; dovoljno je proitati ove napise da bi se shvatio ekstremni, ako ne udovini karakter ovog potinjavanja due i duha nametnutog jezuitima, koji od njih pravi posluni alat u rukama njihovih nadreenih, od samog poetka prirodne neprijatelje bilo kakve slobode. uveni perinde ac cadaver (kao mrtvac u rukama pogrebnika) se moe nai u svakoj duhovnoj literaturi, prema gospodinu Folietu, a ak i na Istoku, u Haikom Ustavu (tajno drutvo profesionalnih ubica iz Turske); jezuiti treba da budu u rukama svojih podreenih kao palica koja slua svaki nadraaj; kao grumen od voska koji moe biti oblikovan i razvuen u svakom smeru; kao malo raspee koje se moe dizati i pomerati po volji; ove vesele formule su u svakom sluaju vrlo prosvetljujue. Komentari i objanjenja tvorca ovog Reda nas ostavljaju bez ikakve dileme u vezi njihovog pravog znaenja. Osim toga, meu jezuitima, ne samo volja, ve i rasuivanje, a ak i moralna savest, moraju biti rtvovani osnovnoj vrednosti pokornosti koja je, kako kae Bordija (Borgia), najjaa zatita Drutva. Budimo uvereni da je sve dobro i ispravno kada to nadreeni zapovedi, pisao je Lojola. I opet: ak i ako bi vam Bog dao bezumnu ivotinju za gospodara, neete oklevati da ga posluate, kao gospodara i vodia, zato to je Bog unapred odredio da bude tako. I neto jo bolje: jezuiti ne smeju videti u svom nadreenom pogreivog oveka, ve samog Hrista. J. Huber, profesor katolike teologije u Minhenu i autor jednog od najvanijih dela o jezuitima, napisao je: Evo dokazane injenice: Ustavi jezuita ponavljaju petsto puta da ovek mora videti Hrista u linosti Generala.15
35

Disciplina Reda, najee uporeena sa onom u vojsci, je onda nita u poreenju sa stvarnou. Vojnika poslunost nije jednaka jezuitskoj pokornosti; potonja je opsenija jer obuzima itavog oveka i ne zadovoljava se kao prva, sa spoljnim inom, ve zahteva rtvu volje i guranje u stranu sopstvenog rasuivanja.16 Ignacije je napisao u svom pismu portugalskim jezuitima: Moramo videti crno kao belo, ako Crkva tako kae. Takva je dakle ta visina slobode i osloboenje od sopstvenih okova, koju je ranije veliao R. P. Roket. Zaista, jezuita je istinski osloboen sebe jer je potpuno podvrgnut svojim gospodarima; bilo kakva sumnja ili savesno preispitivanje bi mu bila pripisana kao greh. Gospodin Bohmer je napisao: U dopunama Ustava, nadreenima se savetuje da nareuju novajlijama da rade, kako je Bog radio sa Avramom, naoigled kriminalne stvari, da se dokau; ali moraju odmeriti ova iskuenja prema snazi pojedinca. Nije teko zamisliti kakvi bi mogli biti rezultati takvog obrazovanja.17 Istorija uspona i padova Reda nema zemlje iz koje nije proteran svedoi da su te opasnosti prepoznale sve vlade, ak i veinski katolike. Postavljajui ljude tako slepo posveene svom cilju da poduavaju viu klasu, Drutvo ampion univerzalizma, prema tome ultramontanizma (ultrapapizma) je bilo neminovno shvaeno kao pretnja graanskom rukovodstvu, jer su aktivnosti Reda, po samoj injenici njihovog poziva, sve vie okretale politici. Istovremeno sa tim, ono to nazivamo jezuitski duh, se razvijalo meu njegovim lanovima. Pored toga, osniva, inspirisan uglavnom potrebama inostranog i domaeg misionarstva nije zanemarivao vetinu. Napisao je u svojim Sentencijama asketa (Sententiae asceticae): Pametna briljivost zajedno sa osrednjom istotom je bolja od vee svetosti uparene sa nesavrenom vetinom. Dobar pastir dua mora znati kako da ignorie mnogo stvari i da se pravi da ih ne shvata. Kada im zagospodari voljom, bie sposoban da mudro vodi svoje uenike gde god on odabere. Ljudi su potpuno optereeni prolaznim interesima,
36

tako da ne smemo priati sa njima previe direktno o njihovim duama: To bi bilo bacanje udice bez mamca. ak je i zahtevano dranje Lojolinih sinova bila tano propisana: Moraju drati svoje glave blago pognute, bez savijanja levo ili desno, ne smeju gledati gore, a kad priaju sa nekim, ne smeju ga gledati pravo u oi ve tako da ih vide samo indirektno...18 Lojolini naslednici su zapamtili dobro ovu lekciju, i primenili je vrlo iroko u ostvarivanju svojih planova.

Povlastice Drutva
Nakon 1558. godine, Lainez, lukavi taktiar trentskog sabora, proizveden je u Generala Zajednice sa ovlaenjem da organizuje Red po svom nahoenju. Deklaracije koje je sastavio sa Salmeronom, dodate su Ustavima da postanu tumaenja; one su jo vie naglaavale despotizam generala izabranog doivotno. Sunadzira, upravitelj i asistenti, koji takoe prebivaju u Rimu, e mu pomoi da upravlja Redom podeljenim u pet zajednica: Italija, Nemaka, panija, Engleska i Amerika. Ove zajednice su bile podeljene u provincije grupiui razliite uprave Reda. Samo sunadzirae (nadzornike) i pomonike je nominovala Zajednica. General imenuje sve ostale slubenike, proglaava odluke koje ne menjaju Ustave, upravlja imovinom Reda prema svojoj volji i usmerava njihove aktivnosti za ta odgovara samo papi. Ovoj miliciji, tako vrsto vezanoj u rukama njenog efa, treba najvea samostalnost da bi njene delatnosti imale uinka, zato im papa daje privilegije koje mogu izgledati preterane drugim religijskim Redovima. Svojim Ustavima, jezuiti su izuzeti iz pravila manastirske uprave, koje je primenjivano uopteno na kaluerski ivot. U stvari, oni su monasi koji ive u svetu, i spolja se ni po emu ne razlikuju od svetovnog svetenstva. Ali, suprotno tome i ostalim religijskim zajednicama, nisu podreeni biskupskom autoritetu. Ve 1545. godine, bula Pavla II im je omoguila da propovedaju, sluaju ispovedanja, daju priest, i slue misu; ukratko, vre

37

svoju sveteniku slubu bez obraanja biskupu. Vrenje obreda venanja je jedina stvar koja im nije dozvoljena. Oni imaju mo da daju oprost, menjaju zavete za druge koji su laki da se ispune, ili ih ak i ponite. Gospodin Gaston Bali (Gaston Bally) pie: Generalova mo vezana za oprotaj i vladanje je ak i ira. On moe da opozove sve kazne koje pogaaju lanove Drutva pre ili posle njihovog pristupanja Redu, da ih razrei svih grehova, ak i greha jeresi i raskola, falsifikovanja apostolskih spisa... General oslobaa, lino ili putem delegata, sve koji su pod njegovom vlau, nesrenog stanja koje proizilazi iz iskljuenja iz crkve, suspenzije ili zabrane, pod uslovom da ove cenzure nisu poinjene za prestupe tako velike da drugi, izvan papskog suda, znaju za njih. On takoe oslobaa od nepravilnosti u raznim sluajevima, od dvobranosti, povreda nanetih drugima, zloina ubistva, atentata... sve dok ova opaka dela nisu javno poznata i nisu uzrokovala skandal.19 Konano, papa Grgur XIII (Gregory XIII ) je podario Drutvu pravo na trgovinu i bankarstvo, pravo koje je kasnije poelo ire da se koristi. Ova ovlaenja i jedinstvene moi su im bile potpuno zagarantovane. Pape su pozivale ak i prineve i kraljeve da brane ove privilegije; pretili su sa velikim prokletstvom latae sententiae svima onima koji bi pokuali da ih ukinu. Godine 1574, bula pape Pija V je dala generalu pravo da povrati ove povlastice u njihovom punom opsegu - ako bi dolo do pokuaja da se one promene ili ukinu, ak iako bi takva ukidanja dola od samog pape... Dajui jezuitima takve preterane privilegije koje idu protiv drevnog ureenja crkve, papstvo je htelo, ne samo da ih snabde monim orujem da se bore protiv nevernika, ve posebno da ih koristi kao telohranitelje koji e braniti njenu neogranienu mo u crkvi i protiv crkve ako zatreba. Da bi sauvali duhovnu i zemaljsku nadmo koju su prisvojili tokom srednjeg veka, pape su prodale Crkvu Isusovom Redu i tako predali i sebe u njihove ruke... Ako su jezuiti podravali
38

papstvo, itavo postojanje jezuita je zavisilo od duhovne i zemaljske nadmoi papa. Na taj nain, interesi obe strane su blisko povezani.20 Ali ovoj odabranoj kohorti su trebali tajni pomonici da bi dominirala graanskim drutvom: ova funkcija je pripala onima koji su im bili privreni. Mnogi vani ljudi su na taj nain bili povezani sa Drutvom: carevi Ferdinand II i Ferdinand III, Sigismund III, kralj Poljske, koji je zvanino pripadao Drutvu; kardinal Infant, vojvoda od Savoje. A oni nisu bili od male koristi.21 Isto je tako i danas; 33.000 zvaninih lanova Drutva deluje irom sveta u svojstvu kadrova, oficira prave tajne vojske koja u svojim redovima ima voe politikih stranaka, visoko rangirane slubenike, generale, sudije, lekare, profesore fakulteta, itd, od kojih svi nastoje da sprovedu, u svojoj oblasti, l'Opus Dei Boji posao, a u stvari planove papstva.

39

Drugi deo

Jezuiti u Evropi tokom 16. i 17. veka

41

Poglavlje 5

Italija, Portugalija, panija

Francuska, pie gospodin Bohmer, je kolevka Isusovog Drutva, ali je u Italiji ono primilo svoj program i ustav. Stoga je u Italiji pustilo korenje i odatle se rairilo.1 Autor skree panju na rastui broj fakulteta i jezuitskih akademija (128 i 1680), ali, kae on, istorija italijanske civilizacije tokom 16. i 17. veka najbolje pokazuje rezultate toga. Ako je obrazovana Italija ponovo prigrlila veru i uputstva Crkve, dobila novu estinu za asketizam i misije, ponovo poela da komponuje religiozne pesme i himne za Crkvu, namenila savesno slikarske etkice i skulptorska dleta da uzdigne religijski ideal, nije li to zato to su ueni slojevi stasavali u jezuitskim koledima i ispovedaonicama?2 Nestale su detinjasta jednostavnost, radost, vedrina i prosta ljubav prema prirodi... Jezuitski uenici su previe sveteni, posveeni, udubljeni da bi sauvali ove kvalitete. Obuzeti su ekstatinim vizijama i prosvetljenjima; opijaju se slikama stranih smrti i zverskih muenja koje su podnosili muenici; treba im rasko, sjaj teatralnosti. Od kraja 16. veka, italijanska umetnost i knjievnost verno prikazuju ovaj moralni preobraaj... Nemir, razmetanje, okantne tvrdnje koje karakteriu dela tog perioda promoviu oseaj odbojnosti umesto naklonosti prema verovanjima koja bi trebalo da prikazuju i veliaju.3 To je sui generis (svojevrsni) zatitni znak Drutva. Ova ljubav prema izoblienom, izvetaenom, bljetavom, teatralnom bi delovala udno misticima koji su oblikovani duhovnim veba43

ma, ali tu je ipak sutinski jezuitska tenja da se ostavi jak utisak na um. To je upotreba principa Cilj opravdava sredstvo primenjenog sa istrajnou od strane jezuita u umetnosti, knjievnosti, kao i u politici i moralu. Italiju jedva da je dotakla protestantska Reformacija. Ipak, Valdenani, koji su preiveli od srednjeg veka uprkos progonima, i utvrdili se na severu i jugu poluostrva, pridruili su se Kalvinistikoj crkvi 1532. godine. Po izvetaju jezuite Posevina (Possevino), Emanuil Filibert (Emmanuel Philibert) od Savoje je zapoeo jo jedan krvavi progon svojih jeretikih podanika 1561. godine. Ista stvar se desila u Kalabriji, u Kasalu di San Sisto (Casal di San Sisto) i Gvardija Fiskalu (Guardia Fiscal). Jezuiti su bili umeani u ove masakre; bili su zauzeti obraanjem rtava...4 to se tie oca Posevina: ...pratio je katoliku vojsku kao njihov kapelan, i preporuio je istrebljenje jeretikih svetenika vatrom kao neophodan i sveti in.5 Jezuiti su bili svemoni u Parmi, na dvoru Farnese, kao i u Napulju tokom 16. i 17. veka. Ali iz Venecije, u koju su bili blagonaklono primljeni, proterani su 14. maja 1606. godine kao najvernije sluge i zastupnici pape... I pored toga im je bilo dozvoljeno da se vrate 1656. godine, ali je njihov uticaj u Republici od tada bio samo senka nekadanjeg. Portugalija je bila omiljena za jezuitski Red. Ve pod papom Jovanom III (1521-1559) bili su najmonija religijska zajednica u kraljevstvu.6 Njihov uticaj je jo vie porastao nakon revolucije 1640. godine koja je dovela Braganse na presto. Pod vlau prvog kralja iz kue Braganse, otac Fernandez je bio lan vlade i za vreme maloletstva Alfonsa VI, najuticajniji savetnik kraljice Lujze koja je bila regent. Otac de Vil (de Ville) je uspeo u zbacivanju Alfonsa VI 1667. godine, i kralj Petar II je imenovao oca Emanuila Fernandeza (Emmanuel Fernandez) izaslanikom Kortezima 1667. godine... Uprkos injenici da svetenici nisu izvravali nikakvu javnu dunost u kraljevstvu, bili su moniji u Portugaliji nego u bilo kojoj drugoj dravi. Ne samo da su bili duhovni savetnici itavoj kraljevskoj porodici, ve su ih kralj i njegov ministar konsultovali u svim vanim okolnostima. Iz jed44

nog njihovog linog svedoenja, znamo da se nijedno mesto u upravi drave ili crkve nije moglo stei bez njihovog pristanka; tako da su se svetenstvo, visoki slojevi i narod nadmetali da osvoje njihovu blagonaklonost i pristanak. Spoljna politika je takoe bila pod njihovim uticajem. Svaki razuman ovek bi video da takve spletke nisu bile dobre za kraljevstvo.7 U stvari, moemo videti rezultate u dekadentnom stanju koje je nastupilo u ovoj nesrenoj zemlji. Sva energija i otroumnost markiza od Pombala, sredinom 18. veka, bila je potrebna da istrgne Portugaliju iz smrtonosnog zagrljaja jezuitskog Reda. U paniji, prodor Reda je bio sporiji. Vie svetenstvo i Dominikanci su mu se dugo opirali. Vladari Karlo V i Filip II su prihvatali njihove usluge, ali nisu verovali ovim papinim vojnicima i plaili su se da e im uzurpirati vlast. Ali, uz mnogo vetine, Red je vremenom porazio ovaj otpor. Tokom 17. veka, oni imaju neogranienu mo u paniji, meu visokim slojevima i na Dvoru. ak je otac Nejdhart (Neidhart), bivi nemaki konjiki oficir, potpuno upravljao kraljevstvom kao dravni kancelar, premijer i veliki inkvizitor... U paniji, kao i u Portugaliji, propadanje kraljevstva se poklopilo sa usponom Reda...8 Evo ta je Edgar Kvinet imao da kae o tome: Kad god dinastija umire, vidim, kako ustaje i stoji iza nje, nekakav zao duh, jedna od onih tamnih figura ispovednika, koji je neno i oinski mame u smrt...9 Zaista, niko ne moe pripisati propadanje panije samo ovom Redu. Ipak, istina je da je Isusovo Drutvo, zajedno sa crkvom i drugim religijskim redovima, ubrzalo njen pad; to je Red bio bogatiji, panija je bila siromanija, toliko da kad je Karlo II umro, dravna blagajna nije imala dovoljno novca da plati 10.000 misa koje se obino odravaju za spas pokojne monarhove due.10

45

Poglavlje 6

Nemaka

Mesto bitke izmeu katolicizma i protestantizma nije bila juna Evropa, ve srednja Evropa: Francuska, Holandija, Nemaka, Poljska. Tako da su ove zemlje bile glavno bojno polje Isusovog Drutva.11 Situacija je bila posebno ozbiljna u Nemakoj. Nisu samo uveni pesimisti, ve i razumni i mudri katolici smatrali da je cilj stare crkve u svim nemakim zemljama skoro potpuno propao. U stvari, ak i u Austriji i ekoj, raskid sa Rimom je bio tako sveopti da su se protestanti mogli razumno nadati da e pokoriti Austriju u roku od nekoliko decenija. Kako se onda ova promena nije desila i drava je podeljena na dva dela umesto toga? Katolika partija, na kraju 16. veka, se nije ustruavala da odgovori na ovo pitanje, ona je uvek cenila da su Vitelsbahovi (Witelsbach), Habzburzi (Habsburg) i jezuiti bili odgovorni za ovaj sreni preokret dogaaja.12 Rene Fulop-Miler je pisao u ulozi jezuita u ovim dogaajima: Katoliki cilj je mogao uspeti samo ako su svetenici mogli da utiu i vode prineve, u svakom trenutku i svim okolnostima. Ispovedaonice su dale jezuitima nain da osiguraju trajni politiki uticaj, stoga i efikasnu akciju.13 U Bavarskoj, mladi vojvoda Albert V, sin predanog katolika, obrazovan u Ingoltadu, starom katolikom gradu, pozvao je jezuite da se efikasno obraunaju sa jeresi: 7. jula 1556. godine, 8 svetenika i 12 jezuitskih uitelja su uli u Ingoltad. To je bio poetak nove ere za Bavarsku... sama drava je primila novi peat... Rimokatolike ideje su usmerava46

le politiku prineva i ponaanje visokih slojeva. Ali se ovaj novi duh zadrao samo meu visokim klasama. Nije doao do srca obinih ljudi... Uprkos tome, pod elinom disciplinom drave i obnovljene crkve, ponovo su postali predani katolici, posluni, fanatini i netolerantni prema bilo kakvoj jeresi... Moe izgledati preterano pripisivati takvu silnu mo i dela obinoj aici stranaca. Ipak, u ovim okolnostima, njihova mo je bila obrnuto proporcionalna njihovom broju i odmah su delovali jer nisu naili ni na kakve prepreke. Lojolini poslanici su osvojili srca i umove drave u samom poetku... Od sledee generacije, Ingoltad je postao savren tip nemakog jezuitskog grada.14 Moemo rasuditi kakav je bio nain razmiljanja koji su svetenici predstavili ovom uporitu vere itajui sledee: Jezuita Majrhofer od Ingoltada je pouavao u svom Propovednikovom ogledalu: Neemo biti osueni ako budemo zahtevali ubijanje protestanata, vie nego to bismo bili kad bi traili smrtnu kaznu za lopove, ubice, falsifikatore i revolucionare.15 Naslednici Alberta V, a posebno Maksimilijan I (Maximilian I) (1597-1651), su zavrili njegov posao. Ali Albert V je ve bio savestan u obavljanju svoje dunosti osiguravanja spasa svojim podanicima. im su svetenici stigli u Bavarsku, njegov stav prema protestantima i njihovim simpatizerima je postao otriji. Od 1563. godine, nemilosrdno je prognao sve neposlune, i nije imao milosti prema anabaptistima koji su trpeli davljenja, vatru, zatvor i okove, to je sve pohvalio jezuita Agrikola (Agricola)... Uprkos svemu tome, itava generacija ljudi je morala da nestane pre nego to je progon krunisan potpunim uspehom. Do 1586. godine, moravski anabaptisti su uspeli da sakriju 600 rtava od vojvode ulime (Guillaume). Ovaj primer dokazuje da je bilo na hiljade a ne samo stotine onih koji su izgonjeni, to je ogroman broj za zemlju sa malim brojem stanovnika. Ali, rekao je Albert V minhenskom gradskom veu, Boja ast i spas due moraju biti stavljeni iznad svakog privremenog interesa.16
47

Malo po malo, svo obrazovanje u Bavarskoj je bilo povereno jezuitima, i ta zemlja je postala baza za njihov prodor u istonu, zapadnu i severnu Nemaku. Od 1585. godine, svetenici su obratili deo Vestfalije koji se oslanja na Keln; 1586, pojavljuju se u Neusu i Bonu, jednim od rezidencija kelnske nadbiskupije; otvaraju fakultete u Hildeajmu (Hildesheim) 1587. i Munsteru 1588. Ovaj poslednji je ve imao 1300 uenika 1618. godine... Veliki deo zapadne Nemake je vraen u katolicizam, zahvaljujui Vitelsbahu (Wittelsbach) i jezuitima. Savez izmeu Vitelsbaha i jezuita je moda bio ak i vaniji za Austrijske zemlje nego za zapadnu Nemaku.17 Nadvojvoda Karlo od tajerske, poslednji sin cara Ferdinanda, oenio se 1571. bavarskom princezom koja je uvela u gracki (grad Gratz) zamak iste one usko katolike sklonosti i prijateljstvo sa jezuitima koji su preovladali na minhenskom dvoru. Pod njenim uticajem, Karlo je temeljno radio na istrebljenju jeresi iz svog kraljevstva i kada je umirao, 1590. godine, traio je od njegovog sina i naslednika, Ferdinanda, da d re da e nastaviti taj posao. U svakom sluaju, Ferdinand je za to bio dobro pripremljen. Tokom pet godina, bio je uenik jezuita u Ingoltadu; osim toga, bio je tako iskljuiv da, za njega, nije bilo plemenitijeg dela od ponovnog uspostavljanja katolike crkve u njegovim naslednim dravama. Pitanje da li je ovo delo korisno ili ne za njegove zemlje ga nije brinulo. Vie volim, rekao je, da vladam nad poruenom, nego nad prokletom zemljom.18 Godine 1617, car je krunisao nadvojvodu Ferdinanda za kralja eke. Pod uticajem jezuitskog ispovednika Vilera (Viller), Ferdinand je smesta poeo borbu protiv protestantizma u njegovom novom kraljevstvu. Ovo je oznailo poetak onog krvavog rata religije koji je, u sledeih trideset godina, drao Evropu u neizvesnosti. Kada su 1618. godine nesreni dogaaji u Pragu dali znak za otvorenu pobunu, stari car Matija (Mathias) je pokuao u poetku da nae kompromis, ali nije imao dovoljno snage da njegove namere preovladaju nad kraljem Ferdinandom, nad kojim je dominirao njegov jezuitski duhovnik; tako je izgubljena poslednja nada za mirno reavanje tog sukoba.
48

Istovremeno, eke zemlje su preduzele posebne mere i sveano proglasile da bi trebalo proterati sve jezuite, jer su u njima videle promotere graanskog rata.19 Ubrzo zatim, Moravska i leska su pratile ovaj primer, i protestanti Maarske, gde je jezuita Pazmanji (Pazmany) vladao elinom pesnicom, digli su bunu. Ali bitku na Beloj Gori (1620) je dobio Ferdinand, koji je ponovo postao car nakon Matijine smrti. Jezuiti su ubedili Ferdinanda da primeni najokrutniju kaznu na pobunjenicima; protestantizam je bio iskorenjen iz cele drave na nain koji je previe uasan za rei... Na kraju rata, materijalno unitenje drave je bilo kompletno. Jezuita Balbinus, eki istoriar, se pitao kako je mogue da je ostalo jo stanovnika u zemlji. Ali moralna propast je bila jo gora... Bujna kultura koja je vladala meu plemiima i srednjim slojevima, bogata nacionalna literatura koja nije mogla biti zamenjena: sve ovo je bilo uniteno, a ak je i narodnost zabranjena. eka je bila otvorena prema jezuitskom delovanju i oni su masovno spaljivali njenu nacionalnu literaturu; pod njihovim uticajem je, ak i ime najveeg narodnog sveca Jana Husa, postepeno iezavalo dok nije izumrlo u srcima ljudi... Vrhunac jezuitske moi se, rekao je Tomek, poklopio sa najveim propadanjem nacionalne kulture; zbog uticaja koji je Red imao, buenje ove nesrene zemlje zakasnilo je jedan vek... Kada je Tridesetogodinji rat priveden kraju, i mir koji je bio zakljuen je osiguravao nemakim protestantima ista politika prava koja su katolici uivali, jezuiti su dali sve od sebe da nastave borbu; to je bilo uzaludno.20 Ali izborili su se za obeanje njihovog uenika Leopolda I, vladajueg cara, da e goniti protestante u svojim zemljama, a posebno u Maarskoj. Pod pratnjom carevih vojnika, jezuiti su preuzeli rad oko preobraanja 1671. godine. Maari su se digli u bunu i zapoeli rat koji je trajao skoro itavu generaciju... Ali ova buna je bila pobedonosna, pod vostvom Ferenca Kakoija (Ferenz Kakoczy). Pobednik je eleo da protera jezuite iz svih zemalja koje su bile pod njegovom upravom; ali uticajni zatitnici Reda su uspeli da odgode ove mere, i isterivanje nije zapoelo do 1707. godine...
49

Princ Evgenije (Eugen) je krivio, sa otrom iskrenou, politiku carske kue i intrige jezuita u Maarskoj. Napisao je: Austrija je skoro izgubila Maarsku zbog njhovog proganjanja protestanata. Jednog dana, ogoreno je uzviknuo da je turski moral bio daleko superiorniji od jezuitskog, barem u praksi. Ne samo da ele da dominiraju sveu, ve ele i da imaju pravo nad ivotom i smru ljudi. Austrija i Bavarska su pobrale plodove jezuitske dominacije u potpunosti: suzbijanje svih naprednih stremljenja i sistematsko zaglupljivanje naroda. Duboka beda koja je pratila rat religije, nemona politika, intelektualno propadanje, moralno kvarenje, strano smanjenje broja stanovnika i osiromaenje itave Nemake: ovo su bili rezultati delovanja jezuitskog Reda.21

50

Poglavlje 7

vajcarska

Tek su tokom 17. veka jezuiti uspeli da se uspeno utemelje u vajcarskoj, nakon to su bili pozvani, a zatim oterani iz nekoliko gradova u Konfederaciji, tokom druge polovine 16. veka. Milanski nadbiskup, Karlo Boromi (Borromee), koji je podravao njihovo postavljanje u Lucernu 1578. godine, je ubrzo shvatio ta e biti rezultat njihovog delovanja, kao to nas podsea J. Huber: Karlo Boromi je napisao svom duhovniku da Isusovo drutvo, voeno glavama vie okrenutim politici nego religiji, postaje premono da bi sauvalo neophodnu umerenost i odanost... Ono upravlja kraljevima i prinevima, i gospodari svetovnim i duhovnim stvarima; pobona institucija je izgubila duh koji je u poetku pokretao; biemo prinueni da je ukinemo.22 Istovremeno u Francuskoj, poznati pravni strunjak Etjen Paskvit (Etienne Pasquiet) je napisao: Uvedite ovaj Red u nau sredinu i, istovremeno, uveete razdor, haos i pometnju.23 Nije li ovo ista alba koju stalno ujemo na raun Drutva, iznova, i u svim zemljama? Isto je bilo u vajcarskoj, kada je dokaz o njegovim zlim delima prodro kroz laskavu spoljanjost iza koje se vrlo uspeno skrivalo. Gde god da su jezuiti pustili korenje, zaveli su velike i male, mlade i stare. Ubrzo, vlasti su poele da ih konsultuju u vanim okolnostima; njihove donacije su poele da nadolaze, i nije prolo dugo dok nisu okupirali sve kole, propovedaonice veine crkava, ispovedaonice uticajnih i ljudi na visokim poloajima, ispovednike koji su pazili na obrazovanje svih slojeva drutva,
51

savetnike i line prijatelje lanova Vea. Njihov uticaj je rastao iz dana u dan, i nisu dugo ekali da ga upotrebe u javnim poslovima. Lucern i Friburg (Fribourg) su bili njihovi glavni centri; odatle su vodili spoljnu politiku veine katolikih kantona... Svaki plan skovan u Rimu, ili od strane druge inostrane sile, protiv protestantizma u vajcarskoj je imao osiguranu punu podrku jezuita... 1620. godine, bili su uspeni u hukanju katolikog naroda Veltlina protiv protestanata, kojih je tom prilikom ubijeno est stotina. Papa je dao oprost svima koji su uestvovali u tom uasnom delu. 1656. godine, rasplamsali su graanski rat izmeu pripadnika razliitih veroispovesti... Kasnije su jezuiti opet zapoeli novi rat religija. 1712. godine, o miru je raspravljano u Arau; Lucern i Uri su ga upravo prihvatili kad su jezuiti, po nareenju iz Rima, uradili sve to su mogli da preokrenu stvari. Odbili su da daju oprotaj svima koji bi se ustruavali da uzmu oruje. Glasno su proglasili iz svojih propovedaonica da niko nije obavezan da odri svoju re datu jereticima; uinili su umerene lanove saveta sumnjiavim. Kada su pokuali da ih smene, isprovocirali su u Lucernu tako estoku pobunu naroda protiv vlasti, da su strane odustale od mira. Katolici su bili poraeni u borbi koja je usledila i potpisali su mir pod tekim uslovima. Od tada, uticaj Reda u vajcarskoj je postajao sve manji.24 Danas, lan 51 vajcarskog ustava zabranjuje Isusovom Drutvu da odrava bilo kakve kulturne ili obrazovne aktivnosti na teritoriji Konfederacije, i pokuaji da se ukine ovaj lan su uvek bili neuspeni.

52

Poglavlje 8

Poljska i Rusija

Jezuitska dominacija nigde nije bila tako smrtonosna kao u Poljskoj. Ovo je dokazao H. Bohmer, umereni istoriar koji ne gaji nikakvo sistematsko neprijateljstvo prema Drutvu. Jezuiti su snosili potpunu odgovornost za unitenje Poljske. Optuba reena na taj nain je preterana. Propadanje poljske drave je poelo pre nego to su oni stupili na scenu. Ali su oni nesumnjivo ubrzali raspadanje kraljevine. Od svih drava, Poljska, u kojoj su iveli milioni pravoslavnih hriana, je trebala da se dri verske tolerancije kao jednog od najbitnijih principa svoje unutranje politike. Jezuiti to nisu dozvolili. Pogorali su stvar: stavili su poljsku spoljnu politiku u slubu katolikih interesa na koban nain.25 Ovo je bilo napisano na kraju prolog veka; slino je onome to je pukovnik Bek (Beck), bivi ministar spoljnih poslova Poljske od 1932. do 1939. rekao nakon Drugog svetskog rata: Vatikan je jedan od glavnih uzroka tragedije u mojoj zemlji. Prekasno sam shvatio da smo usmerili nau spoljnu politiku samo da slui interesima katolike crkve.26 Stoga je, sa nekoliko vekova izmeu, isti katastrofalni uticaj jo jednom ostavio peat na toj nesrenoj naciji. Ve 1581. godine, otac Posevino (Possevino), papski izaslanik u Moskvi, dao je sve od sebe da priblii cara Ivana Groznog rimskoj crkvi. Ivan nije bio strogo protiv toga. Pun nade, Posevino je uspeo da postane, 1584. godine, posrednik mira na Kirevoroj Gori izmeu Rusije i Poljske, mira koji je sauvao Ivana od nerazmrsivih tekoa. Ovo je tano ono emu se prepredeni vla53

dar nadao. Vie nije bilo prie o preobraanju Rusa. Posevino je morao da napusti Rusiju, a da nita nije postigao. Dve godine kasnije, jo bolja prilika se pruila svetenicima da zauzmu Rusiju: Grika Ostrepjev, monah bez mantije, otkrio je jezuitima da je on u stvari bio Dimitrije, sin cara Ivana, na koga je izvren atentat; izjavio je da je spreman da potini Moskvu Rimu pod uslovom da bude gospodar carskog trona. Bez razmiljanja, jezuiti su preuzeli u svoje ruke da upoznaju Ostrepjeva sa Palatinom od Sandomira koji mu je dao svoju erku za enu; zastupali su ga pred kraljem Sigismundom (Sigismond) III i papom u vezi njegovih oekivanja, i uspeli u podizanju poljske vojske protiv cara Borisa Godunova. Kao nagradu za ove usluge, lani Dimitrije je odbacio religiju svojih otaca u Krasoviju, jednoj od jezuitskih kua, i obeao Redu upravu u Moskvi, blizu Kremlja, nakon njegove pobede nad Borisom. Ali ove usluge od katolika su usmerile mrnju Ruske pravoslavne crkve protiv Dimitrija. 27. maja 1606. godine bio je masakriran sa nekoliko stotina poljskih sledbenika. Do tada, teko se moglo govoriti o ruskom nacionalnom oseanju; ali od tada, ovo oseanje je bilo vrlo jako i odmah je primilo oblik fanatine mrnje prema rimskoj crkvi i Poljskoj. Savez sa Austrijom i agresivna politika Sigismunda III protiv Turaka, akcije koje je Red odluno hrabrio, bile su jednako katastrofalne za Poljsku. Ukratko, nijedna drava nije patila toliko koliko je patila Poljska pod jezuitskom dominacijom. I ni u jednoj drugoj dravi, osim Portugalije, Drutvo nije bilo tako jako. Poljska nije imala samo kralja jezuita, ve i jezuitskog kralja, Jovana Kazimira (Jean-Casimir), vladara koji je pripadao Redu pre nego to je stupio na tron 1649. godine... Dok je Poljska brzo ila prema raspadu, broj jezuitskih ustanova i kola je tako brzo rastao da je General uinio Poljsku posebnom zajednicom 1751. godine.27

54

Poglavlje 9

vedska i Engleska

U skandinavskim zemljama, napisao je gospodin Pjer Dominik (Pierre Dominique), luteranizam je potopio sve ostalo i, kad su jezuiti izvrili svoj protivnapad, nisu nali ono to je postojalo u Nemakoj: katoliku stranku koja je ve bila u manjini, ali i dalje jaku.28 Njihova jedina nada je bila preobraanje vladara koji je tajno bio naklonjen katolicizmu; takoe, ovaj kralj, Jan III Vasa (Jean III Wasa), se oenio 1568. godine poljskom princezom Katarinom, rimokatolkinjom. 1574. godine, otac Nikolaj i ostali jezuiti su dovedeni u skoro osnovanu teoloku kolu u kojoj su postali vatreni rimski ziloti, iako su zvanino pripadali luteranizmu. Onda je mudri pregovara Posevino osigurao preobraaj Jana III i brigu o obrazovanju njegovog sina Sigismunda, budueg Sigismunda III, kralja Poljske. Kada je dolo vreme za potinjavanje vedske Svetoj Stolici, kraljevi uslovi: enidba svetenika, korienje maternjeg jezika u slubi i priee sa dva elementa, koje je odbila Kurija, su doveli pregovore na mrtvu taku. U svakom sluaju, kralj, koji je izgubio prvu enu, oenio se vedskom luterankom. Jezuiti su morali da napuste zemlju. Pedeset godina kasnije, Red je izvojevao jo jednu veliku pobedu u vedskoj. Kraljica Kristina, erka Gustava Adolfa (Gustav-Adolph), poslednja od Vasa, je preobraena pod uticajem uenja dva jezuitska profesora, koji su uspeli da se domognu tokholma pretvarajui se da su putujui italijanski plemii. Ali, da bi promenila njenu veru bez sukoba, morala je da abdicira 24. juna 1654.29
55

U Engleskoj, sa druge strane, situacija se inila povoljnijom za Drutvo i mogli su se nadati, bar neko vreme, da e vratiti ovu zemlju pod nadlenost Svete Stolice. Kada je Jelisaveta (Elizabeth) dola na tron 1558. godine, Irska je jo bila u potpunosti katolika, a Engleska je bila 50 posto katolika... Ve 1542. godine, papa je poslao Salmerona i Broeta da istrae Irsku.30 Bogoslovije su stvorene pod jezuitskim nadzorom u Doaiju (Douai), Pont-a-Moussonu i Rimu, sa namerom obuavanja engleskih, irskih i kotskih misionara. U dogovoru sa Filipom II od panije, rimska Kurija je radila na zbacivanju Jelisavete u korist katolkinje Marije Stjuart (Mary Stuart). Irska pobuna, podstaknuta od strane Rima, je bila uguena. Ali su jezuiti, koji su doli u Englesku 1580. godine, uestvovali u velikom katolikom skupu u Sautvarku (Southwark). Tada su se, razliito prerueni, irili iz okruga u okrug, iz seoskih kua u zamkove. Uvee bi sluali ispovesti; ujutru bi propovedali i davali priest, a onda bi nestali tajanstveno kao to su i doli. Jer ih je Jelisaveta prognala 15. jula.31 tampali su i raznosili tajno zlobne pamflete protiv kraljice i anglikanske crkve. Jedan od njih, otac Kampion (Campion), je uhvaen, optuen za veleizdaju i obeen. Takoe su spletkarili u Edinburgu da pridobiju kralja Dejmsa (James) od kotske. Rezultat svih ovih nereda je bilo pogubljenje Marije Stjuart 1587. godine. Onda je dola panska ekspedicija, nepobediva Armada, koja je uzdrmala Englesku za neko vreme i stvorila sveti skup oko Jelisavetinog prestola. Drutvo je i pored toga sprovodilo svoje projekte i obuavalo engleske svetenike u Valadolidu, Sevilji, Madridu i Lisabonu, dok se njegova tajna propaganda nastavljala u Engleskoj pod upravom oca Garneta (Garnett). Nakon Barutne zavere protiv Dejmsa I, Jelisavetinog naslednika, ovaj otac Garnet je optuen za sauesnitvo i obeen, kao otac Kampion. Pod Karlom (Charles) I, onda u Kromvelovoj (Cromwell) dravi, ostali jezuiti su platili za intrige svojim ivotima. Red je mislio da e pobediti pod Karlom II, koji je, zajedno sa Lujem
56

(Louis) XIV, sklopio tajni sporazum u Doveru, obavezujui se da povrati katolianstvo u zemlju. Narod nije bio potpuno obaveten o ovim okolnostima, ali i ono malo to se proulo je bilo dovoljno da stvori neverovatnu pometnju. itava Engleska je drhtala pred Lojolinom utvarom i jezuitskim zaverama.32 Njihov sastanak u palati je doveo bes do vrhunca. Karlo II, koji je uivao u ivotu kralja i nije eleo da ide na jo jedno 'putovanje preko mora', obesio je pet svetenika zbog veleizdaje u Tiburnu (Tyburn)... to nije brinulo jezuite... Ipak, Karlo II je bio previe promiljen i cinian za njihov ukus, uvek spreman da ih otpusti. Mislili su da je pobeda na vidiku kada je Dejms (James) II stupio na presto. U stvari, kralj je igrao staru igru Marije Tjudor (Mary Tudor), ali je koristio blaa sredstva. Teio je da preobrati Englesku i osnovao je, u dvoru Savoj, kolu u kojoj je prebivalo etiri stotine studenata. Prava jezuitska vojska je preuzela vlast u dvorcu. Sve ove kombinacije su bili glavni uzrok revolucije 1688. godine. Jezuiti su morali da idu protiv prejake struje. Tada je Engleska imala dvadeset protestanata na jednog katolika. Kralj je zbaen; svi lanovi Drutva su utamnieni ili izgnani. Jedno vreme, jezuiti su ponovo zapoeli svoj tajni rad, ali to nije bilo nita vie od beznaajnog pokuaja. Veliki cilj nije postignut.33

57

Poglavlje 10

Francuska

Godine 1551, jezuitski Red je poeo da se utvruje u Francuskoj, nakon 17 godina od svog osnivanja u kapeli Sen Deni na Monmartru. Zaista, predstavili su se kao delotvorni protivnici protestantske reformacije koja je osvojila oko jedne sedmine francuske populacije, ali ljudi nisu imali poverenja u ove vojnike previe posveene Svetoj Stolici. Stoga je njihov prodor na francusko tlo u poetku bio spor. Kao i u ostalim zemljama gde im opte mnjenje nije bilo naklonjeno, uunjali su se meu ljude na dvoru, a onda preko njih, meu vie slojeve. Ali u Parizu su Parlament, Univerzitet, pa ak i svetenstvo ostali neprijateljski nastrojeni. To je postalo jasno kada su pokuali da otvore tamo kolu. Teoloki fakultet, ija misija je zatita verskih principa u Francuskoj, doneo je odluku 1. decembra 1554. da 'je ovo drutvo izgleda veoma opasno za veru, ono je neprijatelj crkvenog mira, fatalno za monaki poloaj i izgleda da je roeno pre da rui nego da izgrauje'.34 Svetenicima je ipak bilo dozvoljeno da se smeste u Bilomu (Billom), kutku Averenga (Auvergne). Sa tog mesta organizovali su veliku akciju protiv protestanata u provincijama june Francuske. uveni Lainez, ovek sa trentskog sabora, isticao se u raspravama, posebno na Konferenciji u Poisiju (Poissy), u nesrenom pokuaju pomirenja dva uenja (1561). Zahvaljujui kraljici majci Katarini od Mediija, Red je otvorio svoju prvu parisku ustanovu, koled Klermon (Clermont),
58

koji se nadmetao sa Univerzitetom. Opozicija sa ovog univerziteta, svetenstvo i parlament bili su manje ili vie namireni sa ustupcima, makar i verbalnim, od strane Drutva koje je obealo da e se uskladiti sa optim pravom; ali se Univerzitet teko i dugo borio protiv predstavljanja ljudi potkupljenih o troku Francuske da se bore protiv kralja, kako kae Etjen Paskvijer, ije su se rei nedugo zatim pokazale tanim. Nema potrebe pitati da li su jezuiti odobravali Vartolomejsku no (1572). Da li su je pripremili? Ko zna?... Politika Drutva, suptilna ali obimna u sprovoenju, ima veoma jasne namere; to je politika pape: Unititi jeres. Sve mora biti potinjeno ovom glavnom cilju. Katarina od Mediija je radila na ovom cilju i Drutvo je moglo raunati na Gajsove (Guise).35 Ali ovaj glavni nacrt, toliko potpomognut tim pokoljom u noi 24. avgusta 1572. godine, je podstakao uasan plamen bratoubilake mrnje. Tri godine kasnije, odrala se Liga, nakon ubistva vojvode de Gajsa, nazvanog kraljem Pariza, i upuen je poziv Njegovom Najhrianskijem Velianstvu da se bori protiv protestanata. Otroumni Anri (Henry) III je dao sve od sebe da izbegne rat religije. U dogovoru sa Anrijem od Navare, okupili su protestante i veinu umerenih katolika protiv Pariza, Lige i ovih partizana, ljutih Rimljana poduprtih od strane panije... Jezuiti, moni u Parizu, bunili su se tvrdei da se kralj Francuske predao jeresi... Upravni komitet Lige je raspravljao u jezuitskoj kui u ulici Sent Antoine (Saint-Antoine). Da li je panija drala Pariz? Teko. Liga? Ona je bila samo alat u vetim rukama... Ono Isusovo Drutvo koje se borilo u ime Rima u proteklih trideset godina... Ono je bilo tajni gospodar Pariza. Stoga je Anri III bio ubijen. Kako je naslednik bio protestant, ubistvo je izgledalo na prvi pogled kao da je izvreno iz nekog drugog razloga, a ne politikog; ali nije li mogue da su se oni koji su ga isplanirali i ubedili jakobinca Klementa (Clement) da ga izvri, nadali ustanku katolike Francuske protiv naslednika koji je bio hugenot (protestant)? injenica je da je malo kasnije Klementa nazvao anelom jezuita Kamalet (Camalet), a unard (Guignard), drugi jezuita koji je na kraju obeen, davao je
59

svojim uenicima kao sredstvo za uoblienje njihovih misli tiranoubilake tekstove kao teme za njihove vebe latinskog.36 Izmeu ostalog, ove kolske vebe su sadrale sledee: ak Klement (Jacques Clement) je uinio pohvalno delo inspirisano Svetim Duhom... Ako moemo voditi rat protiv kralja, onda hajde da to uinimo; ako ne moemo, onda hajde da ga ubijemo... I ovo: Poinili smo veliku greku na svetog Vartolomeja; trebali smo da ispraznimo kraljevske vene.37 1592. godine, izvesni Barijer (Barriere), koji je pokuao da ubije Anrija IV, priznao je da ga je otac Varade, jezuitski rektor u Parizu, ubedio da to uradi. 1594. godine, dolo je do jo jednog pokuaja od strane ana atela (Jean Chatel), biveg jezuitskog aka koji je uo njegovu ispovest pre izvoenja atentata. Tom prilikom su zaplenjene ranije pomenute kolske vebe u kui oca unarda. Otac je obeen u Grevu, a kralj je potvrdio proglas Parlamenta o proterivanju Lojolinih sinova iz kraljevstva, kao kvarilaca omladine, ometaa javnog reda i neprijatelja drave i francuske krune... Proglas nije u potpunosti sproveden u delo i 1603. godine kralj ga je povukao uprkos savetu Parlamenta. Akvaviva (Aquaviva), jezuitski general, je bio mudar u svojim manevrima i naveo je kralja Anrija IV da veruje da bi Red, ponovo uspostavljen u Francuskoj, odano sluio nacionalnim interesima. Kako je on mogao, tako lukav, verovati da bi ovi fanatini Rimljani zaista prihvatili Nantski edikt (1598.) koji je odredio prava protestanata u Francuskoj, a jo i gore, da bi podrali njegove projekte protiv panije i cara? Stvar je u tome da je Anri IV odabrao kao svog duhovnika i tutora za Dofen jednog od najistaknutijih lanova Drutva, oca Kotona (Cottona).38a 16. maja 1610. godine, u predveerje njegovog pohoda protiv Austrije, ubio ga je Ravailak (Ravaillac) koji je priznao da su ga nadahnula pisanja svetenika Marijane (Marian) i Suareza. Ova dvojica su odobravali ubistva jeretikih tirana ili onih nedovoljno odanih papstvu. Vojvoda od Epernona, koji je dao kralju da proita pismo dok se atentat spremao, je bio ozloglaeni prijatelj jezuita, i Mihelet (Michelet) je dokazao da su znali za ovaj pokuaj. U stvari, Ravailak se ispovedio jezuitskom sveteniku Aubigniju (d'Aubigny) pre, i kada su sudije ispitivale svetenika,
60

jednostavno je odgovorio da mu je Bog dao dar da odmah zaboravi ta je uo tokom ispovedi.38 Parlament, ubeen da je Ravailak bio samo alat u rukama Drutva, naredio je izvriocu da spali Marijanovu knjigu. Sreom, Akvaviva je jo bio tamo. Jo jednom, ovaj veliki general je dobro isplanirao; osudio je vrlo strogo opravdanje tiranoubistva. Drutvo je uvek imalo autore koji su, u tiini svojih soba, iznosili uenje u svoj svojoj iskrenosti; takoe su posedovali velike politiare koji su, kada je neophodno, maskirali to uenje.39 Zahvaljujui ocu Kotonu koji je uzeo stvar u svoje ruke, Isusovo Drutvo je izalo iz oluje nepovreeno. Njihova imovina, broj ustanova i pristalica je brzo rastao. Ali kada je Luj (Louis) XIII doao na presto, i kada je kardinal Rielje (Richelieu) uzeo dravne poslove u svoje ruke, dolo je do sukoba. Kardinal nije dozvoljavao nikome da se protivi njegovoj politici. Jezuita Kausin (Caussin), kraljev ispovedilac, shvatio je to kada je zatvoren u Renesu (Rennes), po Rieljeovom nareenju, kao kriminalac. Ovaj in je doneo najbolje rezultate. Da bi ostao u Francuskoj, Red je otiao toliko daleko da je poeo da sarauje sa stranim ministrom. H. Bohmer je napisao u vezi toga: Nedostatak obzira prema crkvi koji je stalno pokazivala francuska vlada, od Filipa le Bela (Philippea le Bell), u sukobima izmeu nacionalnih i crkvenih interesa je, jo jednom, bila najbolja politika.40 Dolazak Luja (Louis) XIV je oznaio poetak najveeg blagostanja za Red. Slabost jezuitskih duhovnika, ta pametna popustljivost koju su koristili da privuku grenike, koji ba i nisu eljni pokajanja, bila je primenjena najire meu obinim ljudima kao i na dvoru, a posebno prema kralju koji je vie bio enskaro nego vernik. Njegovo Velianstvo nije imalo nameru da se odrekne svojih ljubavnih afera, i njegov duhovnik je pazio da ne pominje tu temu, uprkos tome to je to bila oigledna preljuba. Stoga je sva kraljevska porodica uskoro bila obezbeena iskljuivo jezuitskim duhovnicima, i njihov uticaj je sve vie rastao u krugu visokog drutva. Svetenici Pariza su napali u svojim Spisima labav moral poznatih voa Drutva, ali nije bilo vajde. Sam Paskal (Pascal) je intervenisao, uzaludno, u korist Jansenista, tokom
61

velikog teolokog razdora tog vremena; u svojim Provincijskim pismima je izvrgao njihove previe svetovne protivnike, jezuite, venom ruglu. Uprkos tome, sigurna pozicija koju su drali na dvoru im je osigurala pobedu, a oni u Port Rojalu su poklekli. Red je iao ka jo jednoj velikoj pobedi u korist Rima, ije posledice su bile tetne po nacionalne interese. Ne treba ni spominjati da su oni samo nerado prihvatili verski mir osiguran kroz Nantski Edikt i nastavili su tajni rat protiv francuskih protestanata. Kako je Luj XIV stario, sve vie je postajao fanatian pod uticajem Gospoe od Majntenona (Madame de Maintenon) i oca La ajzea (La Chaise), njegovog duhovnika. Godine 1681. su ga ubedili da ponovo zapone progon protestanata. Konano, 17. oktobra 1685. godine, potpisao je Ponitenje Nantskog Edikta, ime je uinio da njegovi podanici koji su odbili da prime katoliku religiju postanu kriminalci. Ubrzo zatim, da bi se ubrzalo preobraanje, ta uvena dragonada je zapoeta; to nesreno ime je postalo deo svih narednih pokuaja obraanja vatrom i lancima. Dok su fanatici slavili, protestanti su masovno beali iz kraljevstva. Prema Maralu Vaubanu (Marshal Vauban), Francuska je na taj nain izgubila 400.000 stanovnika i 60 miliona franaka. Proizvoai, trgovci, brodovlasnici, iskusne zanatlije su otili u druge zemlje i doneli im korist svojim sposobnostima i uslugama. 17. oktobar 1685. godine je bio dan pobede jezuita, konana nagrada za rat koji je trajao sto dvadeset pet godina bez prekida. Ali drava je platila cenu zbog jezuitske pobede. Depopulacija, smanjivanje nacionalnog blagostanja su bile estoke materijalne posledice njihove pobede, praene duhovnim osiromaenjem koje nije moglo biti izleeno, ak ni u najboljoj jezuitskoj koli. Tako je Francuska propatila, a Isusovo Drutvo e to skupo platiti kasnije.41 Tokom narednog veka, Lojolini sinovi su videli, ne samo u Francuskoj, ve u svim evropskim dravama, kako ih odbacuju iz svoje sredine ali, jo jednom, to je bilo samo nakratko; ovi fanatini janiari papstva nisu zavrili sa skupljanjem ruevina preko kojih ure da dostignu svoj nemogui san.
62

Trei deo

Inostrane misije

63

Poglavlje 11

Indija, Japan, Kina

Obraenje pagana je bio prvi cilj osnivaa Isusovog Drutva. I pored toga to je neminovna borba protiv protestantizma u Evropi sve vie ukljuivala njihove sledbenike, i to je ova politika kao i religijska akcija, iji smo kratak pregled upravo videli, postala njihov glavni zadatak, i dalje su teili radu na preobraenju naroda dalekih zemalja. Njihov teokratski ideal, da stave svet pod nadlenost Svete Stolice, zahtevao je njihov odlazak u sve delove zemljine kugle, radi pokoravanja dua. Franja Havijer (Francis Xavier), jedan od prvih Ignacijevih saradnika koji je, kao i on, kanonizovan od strane crkve, je bio veliki promoter preobraenja Azije. Godine 1542, iskrcao se u Goi i zatekao je tamo biskupa, katedralu i samostan franjevaca koji su zajedno sa nekim portugalskim svetenicima ve pokuali da raire meu njima Hristovu religiju. Dao je tom prvom pokuaju takav podstrek da je dobio nadimak Apostol Indije. U stvari, vie je bio pionir i uzbudnik nego neko ko je postigao neto trajno. Revnosan, zanesen, uvek u potrazi za novim poljima delovanja, vie je pokazivao put, nego to ga je krio. U kraljevstvu Travankora, u Malaki, na ostrvima Bana, Makasar i Cejlon, njegov lini arm i njegove reite besede su uinile uda i, kao rezultat, 70.000 idolopoklonika je pokrteno, posebno meu niim staleom. Da bi postigao ovo, nije prezirao politiku, a ak ni vojnu pomo Portugalije. Ovi rezultati, vie blistavi nego vrsti, bili su garancija buenja interesa za misije po Evropi, kao i bacanja sjajnog svetla na Isusovo Drutvo.
65

Neumorni, ali nedovoljno istrajni, ovaj apostol je ubrzo napustio Indiju da bi otiao u Japan, a zatim u Kinu u koju je trebao da ue, ali je umro u Kantonu, 1552. Njegov naslednik u Indiji, Robert de Nobil (Nobile), je primenio u toj zemlji iste metode koje su jezuiti veoma uspeno koristili u Evropi. Dopadao se viim klasama. Nedodirljivima (niske kaste u Indiji) je davao osveenu vodicu samo na kraju tapa. Prisvojio je odeu, navike i nain ivota bramanskih svetenika, meao je njihove obiaje sa hrianskim, sve uz dozvolu pape Grgura XV. Zahvaljujui ovoj neodreenosti, obratio je, kako je tvrdio, 250.000 hindusa. Ali, oko jedan vek nakon njegove smrti, kada je nepopustljivi papa Benedikt XIV zabranio upranjavanje ovih hindu obiaja, sve se sruilo i 250,000 pseudo-katolika je nestalo.1 U severnim indijskim teritorijama velikog voe po imenu Akbar, tolerantnog oveka koji je ak pokuao da unese versku raznolikost u svoju dravu, jezuitima je dozvoljeno da podignu upravu u Lahoru 1575. godine. Akbarovi naslednici su im garantovali istu blagonaklonost. Ali, Aureng-Zeb (1666-1707), pravoverni musliman, je okonao taj poduhvat. 1549. godine, Havijer se otisnuo za Japan sa dva saradnika i Japancem koga je obratio u Malaki, zvanog Jagiro (Yagiro). Poetak nije obeavao. Japanci imaju svoj moral i prilino su zatvoreni; njihova prolost ih uvruje u paganizmu. Odrasli se zabavljaju gledajui te strance, a deca ih prate, rugajui se.2 Jagiro, domorodac, zapoeo je malu zajednicu od stotinak pristalica. Ali, Franja Havijer, koji nije dobro govorio japanski, nije ak mogao ni da dobije sastanak sa dinastijom Mikaido. Kada je napustio tu zemlju, dva svetenika su ostala i osigurala obraanje damia (voa klana) Arime i Bunga. Poslednjem je trebalo 27 godina razmatranja, dok se nije odluio 1578. godine. Naredne godine, svetenici su se smestili u Nagasakiju. Pretvarali su se da su pokrstili 100.000 Japanaca. 1587. godine, unutranja situacija u zemlji, pogorana ratovima meu klanovima, potpuno se izmenila. Jezuiti su iskoristili to bezvlae i svoje bliske veze sa portugalskim trgovcima.3 Hidejoi (Hideyoshi), ovek niskog rasta, prisvojio je mo i uzeo titulu taikosame.
66

Sumnjao je u jezuitski politiki uticaj, njihove veze sa Portugalcima i njihove veze sa velikim i divljim vazalima, samurajima. Stoga je mlada japanska crkva progonjena, estoro Franjevaca i trojica jezuita su raspeta; mnogi preobraenici su ubijeni i Red je proteran. Ipak, odluka nije izvrena. Jezuiti su nastavili svoj apostolat u tajnosti. Ali, 1614. godine, prvi ogun, Tokugava Jagau (Tokugawa Yagasu), je postao zabrinut u vezi njihovih tajnih poslova i progon je ponovo poeo. Pored toga, Holandija je preuzela mesto Portugalije u poslovnim krugovima i vlada ju je pomno pratila. Duboko nepoverenje prema svim strancima, svetenicima ili svetovnjacima je od tada nadahnjivalo vladanje voa i 1638. godine pobuna hriana iz Nagasakija je uguena u krvi. Za jezuite, japanska avantura je okonana na due vreme. Moemo itati u izvanrednom delu Bertranda Rasela (Bertrand Russell) Nauka i religija sledei ivahan pasus o Franji Havijeru udotvorcu: On i njegovi saradnici su napisali dosta dugih pisama koja su sauvana; u njima, podneli su raune svojih napora, ali ni u jednom napisanom za vreme njihovog ivota se ne pominju udotvorne moi. Josif Akosta (Joseph Acosta), koga su tako muile ivotinje u Peruu, je izriito poricao da su ovi misionari bili potpomognuti udima u svojim naporima da preobraze pagane. Ali, ubrzo nakon Havijerove smrti, sve je poelo da vrvi od pria o udima. Reeno je da je imao dar jezika, iako su njegova pisma bila puna albi na potekoe koje je imao da bi savladao japanski jezik ili da bi naao dobre prevodioce. Pripovedane su prie kako je, kada su njegovi prijatelji oedneli na moru, pretvorio slanu vodu u obinu. Kada je ispustio svoje raspee u more, rak mu ga je vratio nazad. Prema kasnijoj verziji, bacio je raspee u more da umiri buru. Kada je kanonizovan 1622. godine, dokazano je, na zadovoljstvo vatikanskih vlasti, da je postizao uda, jer niko ne moe postati svetac bez njih. Papa je dao svoju linu garanciju za dar jezika i bio je naroito oduevljen injenicom da je Havijer uinio da lampe gore pomou svete vodice umesto ulja.
67

Isti ovaj papa, Urban VIII, je odbio da veruje Galilejevim (Galileo) tvrdnjama. Legenda je nastavila da se usavrava: biografija koju je napisao otac Bonhors, objavljena 1682. godine, govori nam da je svetac oiveo etrnaest ljudi tokom svog ivota. Katoliki autori mu i dalje pripisuju dar udotvorstva; u biografiji objavljenoj 1872. godine, otac Kolrid (Coleridge) iz Isusovog Drutva je potvrdio da je imao dar jezika.4 Sudei po gore pomenutim podvizima, sveti Franja Havijer je poteno zasluio svoj oreol. U Kini, Lojolini sinovi su imali dugo i odobravano prisustvo sa samo nekoliko progonstava u meuvremenu; postigli su ovo pod uslovom da e raditi uglavnom kao naunici i da e potovati hiljadama godina stare obiaje ove drevne civilizacije. Meteorologija im je bila glavna tema. Franja Havijer je ve otkrio da Japanci nisu znali da je zemlja okrugla i bili su zainteresovani za to to ih je uio na tu i sline teme. U Kini, to je postalo zvanino i, kako Kinezi nisu bili fanatini, stvari su se mirno razvijale. Italijan, otac Rii (Ricci), je bio pokreta toga. Kada je otiao u Peking, igrao je ulogu astronoma pred kineskim naunicima... Astronomija i matematika su bile vaan deo kineskih institucija. Ove nauke su omoguile vladarima da odreuju datume raznih religijskih i svetovnih obreda... Rii je dao informacije koje su ga uinile nezamenljivim i iskoristio je tu priliku da pria o hrianstvu... Poslao je po dva svetenika koji su poboljali tradicionalni kalendar, uspostavljajui sklad izmeu kretanja zvezda i zemaljskih dogaaja. Rii je pomogao i sa manjim zadacima; na primer, nacrtao je fresku sa mapom carstva, gde je paljivo stavio Kinu u centar svemira...5 To je bio glavni rad jezuita u tom Nebeskom Carstvu (kako su Kinezi zvali svoju zemlju), kako je za religijsku stranu njihove misije interes bio mali. Zanimljivo je da su u Pekingu svetenici bili zauzeti ispravljanjem astronomskih greaka Kineza, dok je, u Rimu, Sveta Stolica istrajno osuivala koperniki sistem, i to do 1822. godine! Uprkos injenici da su Kinezi imali vrlo male sklonosti prema misticizmu, prva katolika crkva je otvorena u Pekingu 1599. Kada je Rii umro, zamenio ga je Nemac, otac al fon Bel (Shall von Bell), astronom koji je takoe objavio neke
68

znaajne rasprave na kineskom jeziku; 1644. godine, dobio je zvanje Predsednika matematikog Suda, to je stvorilo ljubomoru meu mandarinima. U meuvremenu, hrianske zajednice su se samoorganizovale. 1617. godine, car je predvideo opasnosti ovog mirnog prodiranja kada je proglasio proterivanje svih stranaca. Dobri oci su poslati Portugalcima u Makao, u drvenim kavezima. Ali, ubrzo zatim, pozvani su da se vrate. Bili su tako dobri astronomi! U stvari, bili su jednako dobri kao misionari sa 41 rezidencijom u Kini, 159 crkava i 257.000 pokrtenih lanova. Ali nova reakcija protiv njih zahtevala je njihov progon i otac al je bio osuen na smrt. Nema sumnje da nije osuen na ovakvu kaznu samo zbog svog matematikog rada! Zemljotres i poar u carskom dvoru, koje je lukavo prikazao kao znak besa sa neba, sauvali su mu ivot i umro je mirno dve godine kasnije. Ali njegovi saradnici su morali da napuste Kinu. Uprkos svemu, ugled jezuita je bio tako veliki da je car Kang-Hi osetio obavezu da ih vrati 1669. godine, i naredio je sveanu sahranu ostataka Iama Io Vama (Jovana-Adama ala). Ove neuobiajene poasti su bile tek poetak izuzetnih usluga.6 Belgijski svetenik, Ferbist (Verbiest), je nasledio ala kao glava misije a takoe i Carskog matematikog instituta. On je bio taj koji je dao pekinkoj opservatoriji one uvene instrumente iju matematiku preciznost prikrivaju himere, zmajevi, itd. Kang-Hi, prosveeni despot, koji je vladao 61 godinu, je cenio usluge tog naunika koji mu je davao mudre savete, pratio ga u ratu i ak upravljao livnicom za topove. Ali ova svetovna i ratoborna aktivnost je voena ad majorem Dei gloriam, kako je dobri otac podsetio cara u poruci koju mu je poslao pre njegove smrti: Gospodine, umirem srean jer sam iskoristio skoro svaki trenutak mog ivota da sluim Vaem Velianstvu. Ali molim Mu se ponizno da zapamti, nakon moje smrti, da je sve to sam radio bilo sa namerom obezbeivanja zatite najsvetijoj religiji u univerzumu; a ta zatita ste bili vi, najslavniji kralj na Istoku.7 Ipak, u Kini, kao i u Malabaru, ova religija nije mogla preiveti bez smicalica. Jezuiti su morali da donesu rimsko uenje na kineski nivo, da poistovete Boga sa nebom (Tien) ili sa ang69

Tijem (Chang-Ti) (carem na nebesima), pomeaju katolike obiaje sa kineskim obiajima, prihvate konfuijanska uenja, kult predaka, itd. Papa Kliment (Clement) XI, koji je saznao za ovo od protivnikih Redova, osudio je i proglasio ovu doktrinu laksizmom i, kao rezultat, sav misionarski rad jezuita u Nebeskom Carstvu je propao. Naslednici Kang-Hija su zabranili hrianstvo i poslednji svetenici koji su ostali u Kini su i umrli tamo i nisu bili zamenjeni.

70

Poglavlje 12

Severna i Juna Amerika: jezuitska drava Paragvaj

Misionari Isusovog Drutva su zakljuili da je Novi Svet mnogo pogodniji za njihove krstake pohode od Azije. Tamo nisu naili na stare i uene civilizacije, religije vrsto uspostavljene, niti na filozofske tradicije, ve na siromana i varvarska plemena, nenaoruana duhovno i materijalno pred belim osvajaima. Samo su se u Meksiku i Peruu, sa jo sveim seanjem na bogove Asteka i Inka, opirali ovoj uveenoj religiji due vreme. Takoe, dominikanci i franjevci su se ve dobro utvrdili. Tako da su Lojolilni sinovi svoje prodrljive aktivnosti usmerili meu divlja plemena, nomadske lovce i ribare; rezultati koje su postigli su varirali u zavisnosti od estine opiranja razliitih populacija. U Kanadi, Hjuronci, miroljubivi i pitomi, lako su prihvatili njihov katehizam, ali njihovi neprijatelji Irokezi, su napali osmatranice oko tvrave Santa Marije (Sainte-Marie) i masakrirali stanovnike. Hjuronci su bili praktino istrebljeni u roku od deset godina i, 1649. godine, jezuiti su morali da odu sa oko tri stotine preivelih. Nisu ostavili jak utisak kada su proli kroz teritorije koje danas ine SAD, i tek su tokom 19. veka poeli da putaju korenje u tom delu kontinenta. U Junoj Americi, jezuitske delatnosti su imale i dobre i loe sree. 1546. godine, Portugalci su ih zvali da rade na teritorijama koje su posedovali u Brazilu; dok su preobraali uroenike, nailazili su na veliki broj sukoba sa civilnom vlau i drugim verskim Redovima. Ista stvar se desila u Novoj Granadi. Ali Paragvaj je bio zemlja za veliko iskustvo jezuitske kolonizacije; ova
71

zemlja se tada prostirala od Atlantika do Anda i ukljuivala je teritorije koje danas, pripadaju Brazilu, Urugvaju i Argentini. Jedini nain pristupa kroz netaknutu dunglu je bio preko reka Paragvaj i Parana. Stanovnitvo te zemlje su sainjavali nomadski i pokorni Indijanci, spremni da se poklone bilo ijoj dominaciji sve dok su obezbeeni sa dovoljno hrane i malo duvana. Jezuiti nisu mogli nai bolje uslove da utvrde, daleko od korupcije belaca i meleza, savren tip kolonije, Boji grad prema udnji njihovog srca. Na poetku 17. veka, Paragvaj je proglaen provincijom od strane generala Reda koji je dobio sve moi od panskog dvora, i Jezuitska drava se razvijala i cvetala. Ovi dobri divljaci su bili katehizovani i naueni da ive pasivan ivot pod disciplinom nenom koliko je bila jaka: kao gvozdena ruka u svilenoj rukavici. Ova patrijarhalna drutva su namerno ignorisala slobode bilo koje vrste. Sve to hrianin poseduje, i koristi, koliba u kojoj ivi, polja koja obrauje, stoka koja mu obezbeuje hranu i odeu, oruje koje nosi, alat kojim radi, ak i stoni no dat svakom mladom paru kada se okue, je Tupambak ili Boje vlasnitvo. Iz iste ideje, hrianin ne moe raspolagati svojim vremenom i linou slobodno. Dete koje sisa je pod zatitom majke. im bi prohodalo prelo bi pod vlast svetenika ili njihovih agenata... Kada dete odraste, ono ui, ako je ensko, da plete i ije, a ako je muko, da ita i pie, ali samo na gvaraniju; jer je panski strogo zabranjen, da bi se spreila bilo kakva trgovina sa iskvarenim Kreolcima... im devojica napuni etrnaest, a deak esnaest godina, venaju se, jer su svetenici brini da ih ne vide kako padaju u neki bludan greh... Niko od njih ne moe postati svetenik, ni monah, a jo manje jezuita... Praktino im ne ostaje nikakva sloboda. Ali oigledno su vrlo sreni, materijalno govorei... Ujutro, nakon mise, svaki odred radnika ide u polja jedan po jedan, pevajui voen nekom svetom slikom; uvee se vraaju u selo na isti nain, da uju katehizam ili da recituju molitve. Svetenici su takoe smislili neke potene zanimacije i rekreacije za hriane... Jezuiti ih paze kao oevi; i, takoe oinski, kanjavaju i najmanje greke... Bievanje, post, zatvor, stub srama na javnom trgu, javno kajanje u crkvi, to su kazne koje su koristili... Stoga
72

crvena deca Paragvaja nisu znala za drugi autoritet osim dobrih svetenika. ak ni ne sumnjaju da je moda kralj panije u stvari njihov vladar.8 Nije li ovo slika, donekle, karikatura savrenog teokratskog drutva? Ali hajde da vidimo kako se to odrazilo na umni i moralni napredak vazala tog sistema, ovih jadnih nevinih ljudi kako ih je zvao markiz de Loreto: Velika prosveenost misije je nita vie do vetaki proizvod staklene bate, koji u sebi nosi seme smrti. Zbog toga, uprkos svom uhodavanju i uenju, Gvaranin je duboko u sebi ostao ono to jeste: lenji divljak, uskouman, ulan, pohlepan i prost. Kako i sami oci kau, on radi samo kad osea nadzornikov podstrek iza sebe. im su preputeni sebi, ravnoduni su prema injenici da plod truli u polju, alat se kvari i stado se rasipa; ako nije nadgledan kada radi u polju, moe ak i odjednom izjarmiti volove i iskasapiti ih na licu mesta, zapaliti vatru sa drvima od pluga i, sa svojim drugovima, poeti da jede polupeeno meso sve dok nita ne ostane. Zna da e dobiti 25 udaraca biem zbog toga, ali takoe ga dobri oci nikad ne bi ostavili da umre od gladi.9 U nedavno objavljenoj knjizi moemo proitati sledei osvrt na jezuitske kazne: Krivac, obuen u odeu pokajnika, bio je ispraen do crkve gde je ispovedao svoju krivicu. Onda je bievan na javnom trgu prema kaznenom zakoniku... uinioci su uvek trpeli ovu kaznu, ne samo bez mrmljanja, ve sa zahvalnou... Krivac bi, nakon to je kanjen i izmiren, poljubio ruku onome ko ga je izudarao, govorei: Neka te Bog nagradi to si me oslobodio, ovom lakom kaznom, venog emera koji mi je pretio.10 Nakon itanja ovoga, moemo shvatiti zakljuak gospodina H. Bohmera: Moralni ivot Gvaranija se vrlo malo obogatio pod disciplinom otaca. Postao je predan i sujeveran katolik koji vidi uda svuda i izgleda da uiva da se biuje dok krv ne potee; nauio je da se pokorava i bio je vezan za dobre oce, koji su tako dobro brinuli o njemu, sa deijom zahvalnou koja, iako nije bila vrlo duboka, bila je uporna. Ovi ne ba dobri rezultati dokazuju da je bilo nekog vanog propusta u obrazovnim metodama
73

otaca. Koji je to propust bio? injenica da nikad nisu pokuali da razviju, u svojoj crvenoj deci, stvaralake sposobnosti, potrebu za aktivnou, oseaj odgovornosti; sami su izmislili igre i rekreaciju za svoje hriane, mislili su za njih umesto da ih ohrabre da misle za sebe; samo su potinili one koji su bili pod njihovom brigom mehanikom ukljuivanju umesto da ih obrazuju.11 Kako je i moglo biti drugaije kada su i sami proli kroz lomljenje volje koje je trajalo etrnaest godina? Jesu li ili da ue Gvaranije i svoje bele uenike da misle svojom glavom, kada je to i njima samima bilo apsolutno zabranjeno? Nije jezuita iz starih vremena, ve savremenik koji pie: On (jezuita) nee zaboraviti da je karakteristino svojstvo Drutva totalna pokornost akcije, volje, pa ak i rasuivanja... Svi pretpostavljeni su na isti nain podreeni viima od sebe i ocu Generalu koji je potpuno pokoran Svetom Ocu... Poredak je tako ustrojen da uini autoritet Svete Stolice univerzalno efikasnim i sveti Ignacije Lojola je bio siguran da e u budunosti uenje i obrazovanje vratiti razbijenu Evropu katolikom jedinstvu. Sa nadom reformisanja sveta, napisao je otac Bonhor (Bonhours), je naroito prigrlio ovaj put: uenje omladine...12 Obrazovanje paragvajskih starosedelaca je uraeno po istim principima koje su oci primenjivali, koje sada primenjuju i koje e primenjivati na svakome i svugde; njihova namera, koju je osudio gospodin Bohmer, ali koja je ideal u oima ovih fanatika: odricanje od linog rasuivanja i inicijative, slepa pokornost nadreenima. Nije li to ta visina slobode, osloboenje od sopstvenih okova koje je hvalio R. P. Roket i koje smo ranije pominjali? U stvari, dobri Gvaraniji su bili osloboeni tako dobro, ovom jezuitskom metodom vie od sto pedeset godina da, kada su njihovi gospodari otili tokom 18. veka, oni su se vratili u svoje ume i svojim drevnim obiajima kao da se nita nije dogodilo.

74

etvrti deo

Jezuiti u evropskom drutvu

75

Poglavlje 13

Uenja jezuita

Pedagoki metod Drutva, napisao je R. P. armot (Charmot), se sastoji prvo od okruivanja uenika velikom mreom molitvi... Kasnije, citira jezuitskog svetenika Tainija (Tacchinija): Neka ih Sveti Duh ispuni kao to su posude ispunjene mirisnim uljima; neka prodre u njih toliko da, kako vreme prolazi, postanu sposobni da udiu sve vie i vie boanske arome i Hristovog parfema! Otac Gandijer (Gandier) takoe ima doprinos: Nemojmo zaboraviti da je obrazovanje, kakvo prua Drutvo, sluenje najslinije aneoskom.1 Kasnije, otac armot ima da kae ovo: Nemojmo biti zabrinuti gde je i kako misticizam uao u obrazovanje!... To nije uraeno kroz sistem vetake tehnike, ve ubacivanjem, osmozom. Deije due su ispunjene zato to su u bliskom kontaktu sa gospodarima koji su doslovno zasieni time.2 Od istog autora, evo cilja jezuitskog profesora: Kroz svoje uenje, on tei da formira, ne hriansku intelektualnu elitu, ve elitne hriane.3 Ovih nekoliko citata nam dovoljno govore o glavnoj nameri ovih vaspitaa. Hajde sada da vidimo kako formiraju ove elitne hriane, i kakva vrsta misticizma je ubaena (ili nakalemljena), infiltrirana ili upumpana u decu podvrgnutu njihovom obrazovnom sistemu. Na elu to je karakteristika ovog Reda nalazimo Devicu Mariju. Lojola je uinio Devicu najvanijom stvari u svom ivo77

tu. Oboavanje Marije je bilo osnova njegovih verskih privrenosti i on ga je preneo na Red. Ovo oboavanje se toliko razvilo da se esto govorilo, sa dobrim razlogom, da je to prava vera jezuita.4 Ovo nije napisao protestant, ve J. Huber, profesor katolike teologije. Sam Lojola je bio ubeen da ga je Devica inspirisala kad je pisao svoje Vebe. Ovaj jezuita je imao viziju Marije kako pokriva Drutvo svojim platom kao simbol njene posebne zatite. Jo jedan, Rodrigo de Goja (Rodrigue de Gois), je bio toliko zanet njenom neizrecivom lepotom da je vien kako jedri kroz vazduh. Poetnika u ovom Redu, koji je umro u Rimu 1581. godine, odbranila je Devica u njegovoj borbi protiv avoljih iskuenja; da bi ga osnaila, davala mu je da okusi krv njenog Sina s vremena na vreme i utehu njenih grudi.5 Uenje Dunsa Skota (Duns Scot) Bezgreno zaee je oduevljeno prisvojio Red koji ga je uspeno pretvorio u dogmu preko pape Pija IX 1854. godine. Erazmo Roterdamski (Erasmus) je satirino prikazao oboavanje Marije u to vreme. Tokom etvrtog veka je izmiljena pria o Loretovoj kui, koju su navodno doneli aneli iz Izraela. Jezuiti su prigrlili i branili ovu legendu. Kanizije (Canisius) je otiao tako daleko da je izdavao pisma od same Marije i, zahvaljujui Redu, veliko bogatstvo je poelo da se priliva u Loreto (Loretto) (kao i u Lurd (Lourdes), Fatimu, itd...). Jezuiti su obelodanili razne relikvije Majke Boije. Kada su uli u crkvu Svetog Mihaila (Saint-Michael) u Minhenu, ponudili su vernicima za poklon prave delove Marijinog vela, nekoliko pramenova njene kose i delie njenog elja; ustanovili su poseban kult, posveen oboavanju ovih stvari... Ovo oboavanje se izopailo u neobuzdane i ulne manifestacije, posebno u himnama posveenim Devici od oca aka Pontanusa (Jacques Pontanus). Pesnik nije poznavao nita lepe od Marijinih grudi, nita slae od njenog mleka i nita zanosnije od njenog trbuha.6 Mogli bismo umnoavati ove citate u nedogled. Ignacije je hteo da njegovi uenici imaju opipljivu, ili ak ulnu pobo78

nost, slinu njegovoj, i oigledno su u tome uspeli. Nije udo da su bili tako uspeni sa Gvaranijima; ovaj erotski fetiizam im je savreno odgovarao. Ali dobri oci su uvek mislili da e odlino odgovarati i belcima. Kako je temelj njihove doktrine krajnji prezir prema ljudima kao ljudskim biima, beli i crveni su bili potpuno isti, i jedni i drugi su trebali biti tretirani kao da su deca. Stoga oni rade neumorno na promovisanju tog duha i idolopoklonikih praksi; zbog uticaja koji imaju na Svetu Stolicu, koja ne moe bez njih, nameu ih rimskoj crkvi, uprkos otporu koji je postepeno jenjavao. Otac Bari je napisao knjigu nazvanu Raj se otvara kroz stotinu molitvi Majci Boijoj. U njoj, on izlae ideju da put kojim ulazimo u raj nije vaan: vana stvar je ui. On nabraja vebe spoljne pobonosti prema Mariji koje otvaraju vrata raja. Izmeu ostalog, ove vebe se sastoje od davanja pozdrava Mariji ujutro i uvee; estog nalaganja anelima da je slave; izraavanja udnje da joj se izgradi vie hramova od svih onih koje su sagradili svi vladari zajedno; danononog noenja brojanice kao narukvice, Marijine slike, itd... Ove navike su dovoljne da osiguraju na spas i ukoliko bi avo, u asu nae smrti, polagao pravo na nau duu, samo bi trebali da ga podsetimo da je Marija odgovorna za nas i da on mora raistiti stvari sa njom.7 U svojim Pietas quotidiana erga S. D. Mariam, otac Pembl (Pemble) preporuuje sledee: Da udaramo ili iibamo sebe, i ponudimo svaki udar kao rtvu Bogu, putem Marije da ureemo noem sveto Marijino ime na naim grudima: da se pristojno pokrijemo preko noi tako da ne uvredimo Marijin nevin pogled; da kaete Devici da biste bili voljni da joj ponudite svoje mesto u raju da ona ve nema svoje; da zaelite da nikad niste bili roeni ili da idete u pakao u sluaju da Marija nije roena; da nikad ne pojedete jabuku, jer se Marija sauvala od greke da je okusi.8 Sve ovo je napisano 1764. godine, ali je potrebno samo preleteti preko slinih radova koji se danas objavljuju u velikim tiraima, ili samo preko katolike tampe, da bi utvrdili injenicu da
79

je, za dvesta godina, ovo suludo idolopoklonstvo samo raslo i cvetalo. Pokojni papa Pije XII se isticao - kad je oboavanje Marije u pitanju. Pod njegovom vladavinom, veliki deo rimske crkve je sledio njegov primer. Povrh toga, Lojolini sinovi, koji su uvek brini da se pokore duhu vremena, pokuavaju do danas da udovolje ovim srednjevekovnim detinjarijama, i postoji vie rasprava koje su objavili neki od ovih dobrih otaca pod velikim pokroviteljstvom Nacionalnog centra za nauna istraivanja (Centre National de la Recherche Scientifique) (C.N.R.S.) Ako ovome dodamo oboavanje svetaca, slika, relikvija, pravdanje uda, klanjanje Isusovom Srcu, imaemo neku ideju o tom misticizmu kojim se deije due ispunjavaju kroz njihov kontakt sa majstorima koji su zasieni njime - kako je R. P. armot napisao 1943. godine. Nema drugog naina da se formiraju elitni hriani. Ipak, ako su hteli da odnesu pobedu nad Univerzitetima, jezuitski fakulteti su morali da proire obrazovanje i da ukljue svetovne predmete, jer je Renesansa probudila e za uenjem. Znamo da su to rado uinili, preuzevi sve neophodne mere da spree da ovo obrazovanje ide protiv cilja njihovog uenja: odravanje umova u potpunoj pokornosti crkvi. Zbog toga su njihovi uenici pre svega okrueni ovom velikom mreom molitvi, koja ne bi bila dovoljna da obrazovanje koje su pruali nije bilo tako paljivo oieno od svih krivovernih ideja i duha. Stoga su grki i latinski (latinski je visoko cenjen na ovim fakultetima), bili izuavani radi njihove knjievne vrednosti; ali antika pravoverna misao je bila izloena taman dovoljno da uspostavi takozvanu superiornu aku filozofiju. Ovi humanisti koje su obrazovali bili su sposobni da saine rasprave i latinske pesme, ali jedini gospodar njihovih misli je bio sveti Toma Akvinski (Thomas Aquinas), monah iz 13. veka. Posluajmo Ratio Studiorum, osnovni spis jezuitske pedagogije, i koji je citirao R. P. armot: Mi emo paljivo odbaciti svetovne predmete koji nisu korisni za dobar moral i pobonost. Sastavljaemo poeziju; ali neka nai pesnici budu hriani, a ne
80

sledbenici pagana koji prizivaju muze, planinske nimfe, morske nimfe, Kaliopu, Apolona, itd... ili druge bogove i boginje. tavie, ako e ih pominjati, neka to rade samo da bi ih ismevali , jer su oni samo demoni...9 Stoga bi sve nauke a naroito prirodne, trebale biti prouavane na slian nain. R. P. armot je rekao o jednom jezuitskom profesoru 1943. godine: On poduava nauke, ne zbog njih samih, ve samo sa namerom da donesu veliku slavu Bogu, na nain crkve. To je pravilo koje je uspostavio sveti Ignacije u svojim Ustavima.10 I opet: Kada govorimo o celoj kulturi, mi ne mislimo da poduavamo sve predmete i nauke, ve dajemo knjievno i nauno obrazovanje koje nije isto svetovno i neprobojno prema svetlosti Otkrivenja.11 Nastava koju su drali jezuiti je stoga bila obavezno vie dreava nego temeljna, ili formalistina kako je esto nazivana. Oni nisu verovai u slobodu, koja je bila smrtonosna kad je poduavanje u pitanju, napisao je H. Bohmer. Istina je da su relativne vrednosti jezuitskog uenja iezavale dok su se nauka i obrazovne metode razvijale i napredovale, na temelju ireg i dubljeg koncepta oveanstva. Bakl (Buckle) je rekao: to je civilizacija vie napredovala, to su jezuiti vie gubili tlo, ne samo zbog sopstvene dekadencije, ve i zbog svih izmena u umovima onih oko njih... Tokom 16. veka, jezuiti su bili ispred, ali tokom 18. veka, bili su iza svog vremena.12

81

Poglavlje 14

Moral jezuita

Osvajaki duh njihovog Drutva, vatrena elja da privuku svest ljudi i zadre ga pod svojim ekskluzivnim uticajem, je mogla jedino prouzrokovati da jezuiti budu manje popustljivi prema pokajnicima od duhovnika iz drugih Redova ili obinog svetenstva. Mi ne hvatamo muve siretom, opravdano kae izreka. Kao to smo ve videli, Ignacije je izrazio istu ideju razliitim pojmovima i njegovi sinovi su crpli inspiraciju iz nje. Izvanredna aktivnost koju je Red sprovodio na polju moralne teologije ve pokazuje da je ova lukava nauka imala, za njega, mnogo veu praktinu vanost od ostalih nauka.13 Gospodin Bohmer, koji je napisao reenicu koju smo upravo citirali, podsea nas da je ispovest bila vrlo retka tokom Srednjeg veka i verni su joj pribegavali samo u najteim sluajevima. Ali tenja rimske crkve da sve nadgleda je uinila da se njeno praktikovanje iri i raste. U stvari, tokom 16. veka, ispovest je postala verska dunost koja je morala biti redovno upranjavana. Ignacije ju je smatrao vrlo bitnom i preporuio je svojim sledbenicima da se postaraju da je vernici to ee praktikuju. Rezultati ove metode su bili izvanredni. Jezuitski duhovnici su ubrzo svuda uivali isti ugled kao i jezuitski profesori, i ispovest su svi smatrali za simbol moi i aktivnosti Reda, kao profesorsku stolicu i latinsku gramatiku... Ako proitamo Ignacijeve upute u vezi sa ispovedanjem i moralnom teologijom, moramo priznati da je, od poetka, Red bio pripremljen da grenika tretira sa ljubaznou, koji je kako je
82

vreme prolazilo pokazivao sve vie popustljivosti dok se ova ljubaznost degenerisala u nemar... Lako moemo razumeti zato ih je ova mudra popustljivost uinila tako uspenim ispovediocima. Na taj nain su osvojili naklonost plemia i uticajnih osoba ovog sveta kojima je pokroviteljstvo duhovnika bilo vanije nego masi obinih grenika. Dvorovi Srednjeg veka nisu nikad imali svemone ispovedioce. Ova karakteristina figura se pojavila u ivotu dvorova tek u modernim vremenima, a upravo je jezuitski Red ubacio svuda.14 Gospodin Bohmer pie: Tokom 17. veka, ovi duhovnici ne samo da su izborili znaajan politiki uticaj svuda, nego su ak prihvatali, nekad otvoreno, politika mesta ili funkcije. Tada je otac Nejdhart (Neidhart) preuzeo upravljanje politikom panije kao 'premijer i Veliki Inkvizitor'; otac Fernandez je seo i ovlaen je da govori i glasa u Veu Portugalije; otac La aiz (La Chaise) i njegovi naslednici su drali funkcije ministara crkvenih poslova na francuskom dvoru. Setimo se i uloge koju su odigrali svetenici u optoj politici, ak i izvan ispovedaonice: otac Posevino kao papski izaslanik u vedskoj, Poljskoj i Rusiji; otac Petre, ministar u Engleskoj; otac Vota kao lini savetnik Jana Sobjeskog i 'tvorac kraljeva' u Poljskoj, kao posrednik kada je Pruska postala kraljevina; mora se priznati da nijedan Red nije pokazao toliko interesa i talenta za politiku, i razvio toliko aktivnosti u njoj kao jezuitski Red.15 Ako je 'popustljivost' ovih ispovedilaca prema njihovim dostojanstvenim pokajnicima puno pomogla interesima Reda i rimske Kurije, isto je bilo u skromnijim sferama u kojima su svetenici koristili sline prikladne metode. Sa svojim pedantnim, a ak i spletkarokim duhom, koga su nasledili od svog osnivaa, poznati kazuisti kao to je Eskobar (Escobar), Marijana (Mariana), Sanez (Sanchez), Buzenbaum (Busenbaum), itd, predali su se prouavanju svakog pravila iscrpno, i njihovoj primeni u svim sluajevima koji bi mogli biti izneti na sudu kajanja; njihove rasprave o moralnoj teologiji su dale Drutvu univerzalnu reputaciju iako je njihova prepredenost da izoblie i izvitopere najoiglednije moralne obaveze bila tako jasna.
83

Evo nekih primera ovih akrobacija: Boiji Zakon propisuje: Ne svedoi lano. Lano svedoenje je samo ako onaj koji je pod zakletvom koristi rei za koje zna da e obmanuti sudiju. Korienje dvosmislenih izraza je stoga dozvoljeno, a ak i mentalno uzdravanje kao izgovor u nekim situacijama... Ako mu pita svoju enu preljubnicu da li je prekrila brani ugovor, ona moe rei ne bez oklevanja, jer taj ugovor jo postoji. Jednom kada je dobila razreenje na ispovedi, moe rei Bez greha sam, ako, dok to govori, misli o tom razreenju koje je preuzelo teret njenog greha. Ako je njen mu i dalje sumnjiav, moe ga uveriti govorei mu da nije poinila preljubu, i ako doda (apatom) preljubu koju je obavezna da ispovedi. Nije teko zamisliti da je takva teorija bila uspena kod njihovih prelepih pokajnikih dama! U stvari, njihovi galantni kavaljeri su tretirani jednako dobro: Boji zakon nalae: Ne uini zloin ubistva. Ali ne znai da svaki ovek koji ubije grei po pravilu. Na primer, ako je plemiu zapreeno udarcima ili batinama, on moe ubiti svog napadaa; ali naravno ovo pravilo je samo za plemia, a ne za graanina, jer nije nita sramno za obinog oveka da dobije batine... Na isti nain, sluga koji pomae svom gospodaru da zavede mladu devojku ne ini smrtni greh ako se moe suoiti sa ozbiljnim sankcijama i loim postupanjem u sluaju da ga ona odbije. Ako je mlada devojka trudna, pobaaj moe biti podstaknut ako je njena krivica uzrok sramote za nju ili za lana svetenstva.17 to se tie oca Benzija, on je imao svoj minut slave kada je proglasio: Samo je blaga uvreda opipati grudi asne sestre, i, zbog toga, jezuiti su dobili nadimak bradaviasti teolozi. Ali, kad je ovo u pitanju, poznati kazuista Tomas Lan (Thomas Lanchz), zasluuje nagradu za svoj traktat De Matrimonio, u kojem poboni autor razmatra sa sramnim detaljima sve oblike bludnog greha. Takoe, prouimo detaljnije te prigodne principe po pitanju politike, posebno one povezane sa opravdanjem ubistva tirana koji su krivi za ravnodunost prema interesima Svete Stolice. Gospodin Bohmer ima da kae ovo: Kao to smo upravo videli,
84

nije teko zatititi se od smrtnog greha. Zavisno od okolnosti, samo moramo da koristimo odlina sredstva koja su oci dozvolili: dvosmislenost, umnu uzdranost, lukavu teoriju kontrole namera, i biemo sposobni da poinimo, bez greha, inove koje neupuene mase smatraju zloinom, ali u kojima ak ni najstroiji otac nee moi da nae atom smrtnog greha.18 Meu najkriminalnijim jezuitskim principima nalazi se jedan koji je podigao javni gnev do najvie take i zasluuje da bude razmotren; to je: Monahu ili sveteniku je dozvoljeno da ubije one koji su spremni da oklevetaju njega ili njegovu zajednicu. Znai, Red daje sebi pravo da eliminie svoje suparnike, a ak i bive lanove koji su, izaavi, postali previe priljivi. Ovaj biser se nalazi u Teologiji oca L'Amija. Jo je jedan sluaj u kome ovaj princip nalazi primenu. Isti ovaj jezuita je bio dovoljno cinian da napie: Ako svetenik, poputajui iskuenju, zlostavlja enu i ona razglasi ta se desilo i tako ga obeasti, on je moe ubiti da izbegne sramotu! Drugi Lojolin sin, koga je citirao Le grand flambeau Karamuel (Caramuel), misli da ovaj princip mora biti podravan i branjen: Svetenik ga moe koristiti kao izgovor da ubije enu i sauva svoju ast. Ova udovina teorija je koriena kao pokrie za mnoge zloine koje su poinili duhovnici, i verovatno je bila, 1956, razlog, ako ne i uzrok, tune afere svetenika Uruffea.

85

Poglavlje 15

Sumrak Drutva

Uspeh koji je Isusovo drutvo postiglo u Evropi i dalekim zemljama, iako proaran nekim neuspesima, osigurao im je nadmonu poziciju na due vreme. Ali, kao to smo ve pomenuli, vreme nije radilo u njihovu korist. Kako su se ideje razvijale i napredak nauke teio da oslobodi duh, obini ljudi i vladari su sve tee podnosili uticaj ovih ampiona teokratije. Takoe, mnoge zloupotrebe, proistekle iz uspeha, nakodile su Drutvu iznutra. Uz politiku u koju su bili duboko upetljani kao to smo videli, na tetu nacionalnih interesa, njihova prodrljiva aktivnost se uskoro osetila i u domenu ekonomije. Oci su se previe umeali u poslove koji nemaju veze sa religijom, u trgovinu, razmenu, kao likvidatori steaja. Rimski univerzitet, koji je trebao da ostane intelektualni i moralni model svih jezuitskih univerziteta imao je odeu pravljenu u velikim koliinama u Macerati i prodavao je na sajmovima po niskoj ceni. Njihovi centri u Indiji, Antilima, Meksiku i Brazilu su ubrzo zapoeli trgovinu kolonijalnim proizvodima. Na Martiniku prokurator je napravio ogromne plantae koje su obraivali crni robovi.19 Ovo je komercijalna strana inostranih misija koje su iste i danas. Rimska crkva nikad nije zazirala od izvlaenja svetovne zarade od svojih duhovnih osvajanja. Kad je to u pitanju, jezuiti su bili ba kao skoro svi drugi religijski Redovi; ak su ih nadmaili. U svakom sluaju, znamo da su, do nedavno, beli svetenici bili meu najbogatijim zemljoposednicima u Severnoj Africi.
86

Lojolini sinovi su bili podjednako estoko aktivni u iskoritavanju paganske radne snage kao i u osvajanju njihovih dua. U Meksiku su imali rudnike srebra i rafinerije eera; u Paragvaju, plantae aja i kakaa, fabrike ilima; takoe su gajili stoku i izvozili 80.000 mazgi svake godine.20 Kao to moemo videti, obraenje njihove crvene dece je bila dobar izvor prihoda. A da bi stekli jo vei profit, oci se nisu ustruavali da orobe dravnu riznicu, to se moe videti u poznatoj prii o takozvanim kutijama okolade istovarenim u Kardiksu (Cadix) koje su bile pune zlatnog praha. Biskup Palafoks (Palafox), koga je papa Inoentije VIII poslao u funkciji apostolskog posetioca, napisao mu je 1647: Svo blago June Amerike je u rukama jezuita. Finansijski poslovi su bili podjednako pogodni. U Rimu, riznice Reda su vrile uplate portugalskoj ambasadi u ime portugalske vlade. Kada je Avgust le Fort (August le Fort) otiao u Poljsku, beki oci su otvorili kreditni raun za ovog korisnog vladara kod jezuita Varave. U Kini, oci su pozajmljivali novac trgovcima sa kamatom od 25, 50, a ak i 100%.21 Skandalozna pohlepa Reda, njihov labav moral, stalne politike intrige i takoe njihovo prisvajanje povlastica obinog svetenstva, pobudilo je smrtno neprijateljstvo i mrnju svuda. Meu viim slojevima, postali su vrlo ozloglaeni, i u Francuskoj su njihovi napori da odre ljude u formalistikoj i sujevernoj pobonosti dali maha neminovnom oslobaanju umova. Ipak, materijalno blagostanje koje je uivalo Drutvo, dobijene pozicije na dvorovima i posebno podrka Svete Stolice za koju su mislili da je nepokolebljiva, odrala je jezuite potpuno osiguranim, ak i u predveerje njihove propasti. Nisu li ve proli kroz nekoliko oluja, preiveli oko trideset proterivanja od vremena svog osnivanja do sredine 18. veka? Skoro svaki put, vratili su se pre ili kasnije da ponovo zauzmu svoje izgubljene pozicije. Ali ovo novo pomraenje je pretilo da, ovog puta, bude skoro potpuno i trajalo je preko etrdeset godina. Neobina stvar je da je prvi napad na mono Drutvo doao iz apsolutno katolike Portugalije, jednog od njihovih najvani87

jih uporita u Evropi. Uticaj koji je nad njom imala Engleska od poetka veka je verovatno bio jedan od uzroka tog ustanka. Dogovor koji je utvrivao granice u Americi, sklopljen izmeu panije i Portugalije 1750. godine, dao je Portugaliji vrlo veliku teritoriju istono od reke Urugvaj gde su jezuiti poslovali. Kao posledica, svetenici su morali da se povuku sa svojim preobraenicima na drugu stranu nove granice, na pansku teritoriju. Stoga su naoruali svoje Gvaranije, poveli dugotrajni gerilski rat i uspeli da ostanu gospodari zemlje koja je vraena paniji. Markiz od Pombala, portugalski premijer, bio je vrlo uvreen. Pored toga, ovaj bivi jezuitski uenik nije zadrao njihov peat i nadahnjivao se francuskim i engleskim filozofima radije nego svojim starim nastavnicima. Godine 1757, oterao je jezuitske duhovnike od kraljevske porodice i zabranio je lanovima Drutva da dre propovedi. Nakon nekoliko sporova sa njima, izdao je javne pamflete od kojih je jedan bio Kratak izvetaj o jezuitskom kraljevstvu u Paragvaju koji je napravio dosta buke pokrenuo je ispitivanje njihovog rukovoenja od strane pape Benedikta XIV i konano je proterao Drutvo sa svih svojih teritorija. Dogaaj je uzrokovao senzaciju u Evropi, a posebno u Francuskoj gde je, ubrzo, otac La Valet bankrotirao; on je bio biznismen koji je izvodio velike transakcije u eeru i kafi za Drutvo. Odbijanje Drutva da plati njegove dugove bilo je fatalno. Parlament, nezadovoljan graanskom osudom, pregledao je njihove Ustave, proglasio njihovu upravu u Francuskoj nelegalnom i osudio dvadeset etiri dela jezuitskih autora. estog aprila 1762, izdao je nalog za hapenje (optunicu) sa sledeim navodima: Gore pomenuti Institut je neprihvatljiv u bilo kojoj civilizovanoj dravi, jer je njegova priroda neprijateljska prema svakoj duhovnoj i svetovnoj vlasti; koji nastoji da se ubaci u crkvu i dravu, pod prihvatljivim paravanom religijskog Instituta, ne kao Red stvarno eljan irenja jevaneljskog savrenstva, ve kao politiko telo koje neumorno radi na potkopavanju svake vlasti, putem svih vrsta indirektnih, tajnih i podmuklih sredstava... U zakljuku, jezuitska doktrina je opisana kao: perverzna, unititelj svih verskih i asnih naela, uvredljiva za hrianski
88

moral, kobna po graansko drutvo, neprijateljska prema dobrima nacije, kraljevskoj moi, a ak i bezbednosti vladara i pokornosti njihovih podanika; sposobna da pokrene najvee nerede u dravi, stvori i odrava najgori oblik iskvarenosti u ljudskim srcima. U Francuskoj, imovina Drutva je zaplenjena u korist Krune i nijednom lanu nije dozvoljeno da ostane u kraljevstvu osim ako se ne odrekne svoje zakletve i zakune da e se podvrgnuti osnovnim pravilima francuskog svetenstva. U Rimu, jezuitski general, Rii, dobio je od pape Klimenta XIII bulu koja potvruje privilegije Reda i proglaava njihovu nevinost. Ali bilo je kasno. U paniji, Burboni su ukinuli sve uprave Drutva, one matine kao i kolonijalne. Tako je skonala jezuitska drava Paragvaj. Uprave Napulja, Parme, a ak i Veliki Majstor Malte, su takoe proterali Lojoline sinove sa svojih teritorija. Njih 6.000 koji su bili u paniji imalo je udno iskustvo nakon to su odvedeni u zatvor: Kralj Karlo III je poslao sve zatvorenike papi sa velikim pismom u kome je napisao da ih je stavio pod mudru i neposrednu kontrolu Vae Svetosti. Ali, kada su nitkovi trebali da se iskrcaju u Civiti Veiji (Civita-Vecchia), doekani su sa kiom topovskih uladi po nareenju sopstvenog generala koji je ve morao da pazi na portugalske jezuite, pa ne bi mogao ni da ih hrani. Uspeli su samo da im nau jadno utoite na Korzici.22 Papa Kliment XIII, izabran 6. jula 1758. godine, dugo je odolevao upornim zahtevima nekoliko nacija koje su zahtevale suzbijanje jezuita. Popustio je i ve je bio zakazao biskupsku skuptinu za 3. februar 1769. kada je trebao da kae kardinalima za svoju rezoluciju koja e biti usaglaena sa eljama ovih dvorova; u noi pre tog posebnog dana, odjednom mu je pozlilo dok je iao u krevet i viknuo je: Umirem... Vrlo je opasna stvar napasti jezuite!23 Sazvana je konklava, koja je trajala tri meseca. Konano, kardinal Ganganeli je stavio papsku mitru i odabrao ime Kliment XIV. Dvorovi koji su proterali jezuite su nastavili da trae potpuno suzbijanje Drutva. Ali papstvo nije urilo da ukine ovaj osnovni alat za sprovoenje sopstvene politike, i prole su etiri godine pre nego to je Kliment XIV, prinuen vrstim stavom
89

svojih protivnika, koji su zauzeli neke od papskih drava, konano potpisao Obavetenje o ukidanju: Dominus ac Redemptor 1773. godine. Rii, general Reda, je ak bio zatvoren u zamku San Anelo gde je i umro nekoliko godina kasnije. Jezuiti su se samo pretvarali da se pokoravaju toj presudi koja ih je rashodovala... Napisali su bezbrojne pamflete protiv pape i da bi pokrenuli pobunu, izrekli su nebrojene lai i klevete u vezi takozvanih zloina, koji su navodno izvreni prilikom zaplene njihove imovine u Rimu.24 Klimentovu smrt, etrnaest meseci kasnije, deo evropskog mnjenja pripisao je njima. Jezuiti, barem u principu, nisu vie postojali; ali Kliment XIV je vrlo dobro znao da, potpisivanjem njihove smrtne presude, potpisuje i svoju: Ovo njihovo potiskivanje je konano uraeno, uzviknuo je, i nije mi ao zbog toga... Ponovo bih to uradio da nije ve uraeno; ali ovo suzbijanje e me ubiti.25 Papa Ganganel je bio u pravu; ubrzo, na zidovima palate su poeli da se pojavljuju plakati koji su nepromenljivo prikazivali ovih pet slova: I.S.S.S.V., i svi su se pitali ta znae. Kliment je odmah shvatio i smelo je izjavio: To znai In Settembre, Sara Sede Vacante (U septembru, Stolica e biti neupranjena), (papa e biti mrtav)."26 Evo jo jednog svedoenja: Papa Ganganeli nije poiveo dugo nakon suzbijanja jezuita, rekao je Skipion de Rii (Scipion de Ricci). Izvetaj o njegovoj bolesti i smrti koji je ministar za paniju u Rimu poslao madridskom dvoru, je dokazao da je bio otrovan; koliko mi znamo, ni kardinali, niti novi papa, nisu pokrenuli istragu o ovome. Izvrilac ovog gnusnog dela je uspeo da izbegne zemaljsku presudu, ali nee uspeti da izmakne Bojoj pravdi!27 Mi moemo pouzdano potvrditi da je 22. septembra 1774. papa Kliment XIV preminuo od trovanja.28 U meuvremenu, austrijska carica, Marija Terezija, je takoe proterala jezuite iz svih svojih drava. Bili su dobrodoli samo u zemljama Fridriha od Pruske i Ekatarine II, ruske carice, kao nastavnici. Ali, u Pruskoj su uspeli da ostanu samo deset godina,
90

do 1786. Rusija im je bila naklonjena due, ali i tamo su, iz istog razloga, na kraju pobudili neprijateljstvo vlade. ...Potiskivanje raskola i usmeravanje Rusije ka papi ih je privuklo kao to lampa privlai moljca. Pokrenuli su aktivni propagandni program u vojsci i aristokratiji i borili su se protiv Biblijskog drutva koje je stvorio Car. Postigli su nekoliko pobeda i preobratili su princa Galicina, neaka ministra bogosluenja. Tad je Car intervenisao i imamo Ukaz od 20. decembra 1815.29 Nema potrebe spominjati da je osnov ovog Ukaza, koji je proterao jezuite iz Petrovgrada i Moskve, bio isti kao i u svim drugim zemljama. Doli smo do zakljuka da nisu ispunili obaveze koje su oekivane od njih... Umesto da ive kao miroljubivi stanovnici u stranoj zemlji, omeli su grko hrianstvo koje je jo od drevnih vremena preovladavalo u Naem carstvu i na kojoj poiva mir i srea naroda pod Naim ezlom. Zloupotrebili su poverenje koje im je dato i udaljili su od naeg bogosluenja omladinu poverenu im i nedosledne ene... Nismo iznenaeni to je ovaj verski Red izbaen iz svake zemlje i da njihove delatnosti nisu nigde tolerisane.29 Godine 1820. konano, opte mere su preuzete da se izbace iz itave Rusije. Ali, zbog politikih dogaaja koji su im ili u korist, opet su zakoraili stopalom u zapadnu Evropu kada je papa Pije VII sveano ponovo uspostavio njihov Red 1814. godine. Politiku vanost ove odluke je jasno izrazio M. Danijel Rops (M. Daniel-Rops), veliki prijatelj jezuita. Napisao je, u vezi ponovnog pojavljivanja Lojolinih sinova: Nemogue je u tome ne videti oigledan in kontrarevolucije.30

91

Poglavlje 16

Preporod Isusovog Drutva tokom 19. veka

Pomenuli smo da, kada je papa Kliment XIV bio primoran da potisne jezuitski Red, navodno je rekao: Odsekao sam svoju desnu ruku. Reenica izgleda prilino verovatno. Svetoj Stolici je sigurno bilo teko da se razdvoji od svoga najvanijeg alata za dominaciju svetom. Sramotu Reda, politiku meru nametnutu okolnostima, postepeno su ublaili naslednici pape Klimenta XIV: papa Pije VI i papa Pije VII; iako je zvanino pomraenje jezuita trajalo etrdeset godina, zbog nemira u Evropi proisteklih iz Francuske Revolucije, ono nikada nije bilo potpuno. Veina jezuita je ostala u Austriji, Francuskoj, paniji, Italiji, meajui se sa klerom. Nalazili su se jedni sa drugima ili se okupljali u veem broju kad god je bilo mogue. Godine 1794, an de Turneli (Jean de Tournely) je osnovao Drutvo Svetog Srca u Belgiji kao obrazovno telo, u koje se ulanio veliki broj jezuita. Tri godine kasnije, Tirolac Pakanari (Paccanari), koji je mislio da je drugi Lojola, osnovao je Drutvo Brae Vere. Godine 1799, ova dva Drutva su se sjedinila, sa ocem Klarivijereom (Clariviere) na elu; on je bio jedini preiveli francuski jezuita. Godine 1803. prikljuili su se ruskim jezuitima. Neto skladno se ponovo vraalo u ivot, ali mase, a ak i veina politiara, to nisu ispoetka prepoznali.31 Prva francuska Republika, a onda i Carstvo, je ponovo dalo Isusovom Drutvu neoekivano poverenje; to je bila odbrambena reakcija protiv novih ideja koje su se irile u drevnim monarhijama. Napoleon I je opisao Drutvo kao veoma opasno; ono nikad nee biti dozvoljeno u Carstvu. Ali, kada je Sveta alijansa
92

trijumfovala, novi monarsi nisu prezreli pomo ovih apsolutista u vraanju ljudi strogoj pokornosti. Ali vremena su se promenila. Sav trud dobrih otaca je samo mogao usporiti, a ne i zaustaviti irenje liberalnih ideja i njihovi napori su vie bili tetni nego korisni. U Francuskoj, Restauracija je to iskusila na gorak nain. Luj XVIII, nevernik i pametan politiar, pokuao je da obuzda uspon ultraa koliko god je mogao. Ali pod Karlom X, ogranienim i vrlo posveenim, jezuiti su lako proli. Zakon koji ih je proterao 1764. se i dalje primenjivao. Nema veze. Oni su oiveli uvenu Kongregaciju, prvu vrstu Opus Dei-a. Ovo pobono bratstvo, sainjeno od duhovnika i laika, je bilo posvuda, teei da proisti vojsku, sudski kolegijum, upravu, nastavniku profesiju; drali su misije irom zemlje, podiui spomen-krstove gde god bi otili; od kojih mnogi postoje i danas; podstakli su vernike da se bore protiv nevernika i toliko su postali ispunjeni mrnjom da je i vrlo katoliki i vrlo legalistiki Monlosjer (Montlosier) uzviknuo: Nai misionari su zapalili vatru svuda. Ako neto treba da nam se poalje, radije bismo prihvatili marselsku kugu nego jo misionara. Godine 1828. Karlo X je oduzeo Redu pravo da poduava, ali je bilo prekasno. Dinastija je sruena 1830. Omrznuti i osramoeni, Lojolini sinovi su ipak ostali u Francuskoj, ali prerueni, poto je Red i dalje bio zvanino ukinut. Luj Filip (Louis-Philippe) i Napoleon III su ih tolerisali. Republika ih je rasturila jedino 1880. godine, pod upravom Julija Ferija (Julesa Ferrya). Zatvaranje njihovih uprava je imalo efekta samo 1901. godine, po zakonu o razdvajanju. Tokom 19. veka, istorija Drutva u Americi i polovini Evrope je bila podjednako puna uspona i padova kao i u prolosti, dok su se borili sa novim idejama. Gde god su slobodoumni ljudi izvojevali pobede, jezuiti su bili proterani. Nasuprot tome, kada bi druga strana pobedila, ponovo su se utvrdili da brane presto i oltar. Dakle, bili su proterani iz Portugalije 1834, panije 1820, 1835, i 1868, iz vajcarske 1848, Nemake 1872, i Francuske 1880, i 1901.
93

U Italiji, poevi od 1859. svi njihovi fakulteti i ustanove su im postepeno oduzimani, toliko da su bili prisiljeni da zaustave sve aktivnosti propisane u njihovim zakonima. Ista stvar se dogodila u republikama Latinske Amerike. Red je izbaen iz Gvatemale 1872, Meksika 1873, Brazila 1874, Ekvadora i Kolumbije 1875, i Kostarike 1884. Jedine zemlje u kojima su jezuiti iveli u miru su bile drave u kojima je protestantizam bio u veini: Engleskoj, vedskoj, Danskoj, Sjedinjenim Amerikim Dravama. Moda je iznenaujue na prvi pogled, ali objanjenje lei u injenici da, u ovim dravama, oci nikad nisu mogli da steknu politiki uticaj. Bez ikakve sumnje, prihvatili su tu injenicu vie zbog nude nego zbog odobravanja. U suprotnom, iskoristili bi svaku priliku da utiu na zakonodavstvo i upravu, na direktan nain manevriui vladajuim slojevima, ili indirektno konstantno komeajui katolike mase.32 Da budemo iskreni, ovaj imunitet protestantskih drava od jezuitske delatnosti je bio daleko od potpunog. U Sjedinjenim Dravama, napisao je M. Fulop-Miler, Drutvo je razvilo sistematsku i plodonosnu aktivnost na due vreme, kako ono nije spreavano nikakvim zakonima... Nisam srean zbog preporoda jezuita, napisao je bivi predsednik Unije Don Adams (John Adams) svom nasledniku Tomasu Defersonu (Thomas Jefferson), 1816. godine. Rojevi tih vojnika e se predstavljati kao tampari, pisci, izdavai, kolski nastavnici, itd. Ako je ijedno udruenje ljudi zasluilo veno prokletstvo, na ovoj zemlji i u paklu, to je Lojolino Drutvo. Ipak, sa naim sistemom verske slobode, moemo im samo ponuditi utoite... Deferson je odgovorio svom prethodniku: Kao i Vi, protivim se ponovnom utvrivanju jezuita koji ine da svetlo ustupi mesto tami.33 Izraeni strahovi e se pokazati opravdanim, jedan vek kasnije, kao to emo videti.

94

Poglavlje 17

Drugo Carstvo i Zakon iz Faloksa - rat 1870.

U prethodnom poglavlju smo pomenuli veliku toleranciju koju je uivalo Isusovo Drutvo u Francuskoj, pod Napoleonom III, ak iako je bilo zvanino zabranjeno. U svakom sluaju, nije moglo biti drugaije, jer je reim dugovao svoje postojanje veim delom rimskoj crkvi ija podrka nikad nije nedostajala, dokle god je reim trajao. Ali to e skupo kotati Francusku. itaoci publikacije Progres du Pas-de-Calais, za koju je budui car napisao nekoliko lanaka 1843. i 1844. godine, ga tada nisu mogli sumnjiiti za blagost prema ultramontanizmu (ultrapapizmu), sudei po sledeem: Svetenstvo zahteva, pod slobodom poduavanja, pravo da poduava omladinu. Drava, u drugu ruku, zahteva pravo da upravlja javnim obrazovanjem prema svojim interesima. Ova borba je rezultat razliitih miljenja, ideja i oseanja izmeu vlade i crkve. Oboje ele da utiu na nove generacije, koje dolaze iz suprotnih pravaca, na svoju korist. Mi ne verujemo, za razliku od jednog dobro znanog govornika, da sve veze izmeu svetenstva i civilne vlasti moraju biti prekinute da bi se zaustavilo ovo razmimoilaenje. Naalost, francuski ministri vera su uglavnom suprotstavljeni demokratskim interesima; dozvoliti im da grade kole bez kontrole je ohrabrivanje da poduavaju ljude mrnji prema revoluciji i slobodi. I opet: Svetenstvo e prestati da bude ultramontansko kada ih neko primora da budu odgojeni na savremen nain i da se kreu meu ljudima, stiui svoje obrazovanje tamo gde i obini graani.
95

Govorei o nainu na koji su nemaki svetenici bili obuavani, autor objanjava svoja razmiljanja na sledei nain: Umesto da budu odseeni od ostatka sveta, od malih nogu, i da im tako na bogosloviji bude usaena mrnja prema drutvu u kom moraju da ive, oni bi odmah nauili da budu graani, pre nego svetenici.34 Ovo nije ohrabrilo politiki klerikalizam za budueg vladara, onda Karbonarija (italijanski revolucionari). Ali ambicija da sedne na tron ga je ubrzo uinila pokornijim Rimu. Nije li mu sam Rim pomogao da napravi prvi korak? Nakon to je postao predsednik Republike 10. decembra 1848. godine, Luj Napoleon Bonaparta (Louis Napoleon Bonaparte) okuplja nekoliko ministara oko sebe, od kojih je jedan M. de Faluks (M. de Falloux.). Ko je ovaj de Faluks? Jezuitsko orue... 4. januara 1849. godine, on osniva komisiju iji je zadatak pripremanje velike zakonodavne reforme primarnog i sekundarnog obrazovanja... U toku rasprave, M. Kosin (M. Cousin) uzima slobodu da napomene da je Crkva moda pogreila to vezuje svoju sudbinu za jezuite. Monsinjor Dupanloup energino brani Drutvo... Bio je u pripremi Zakon o obrazovanju koji e ih izmiriti sa jezuitima. U prolosti, Drava i Univerzitet su bili zatieni od invazija jezuita; pogreili smo i bili smo nepravedni; zahtevali smo da vlada primeni svoje zakone protiv ovih agenata iz strane vlade i traimo njihov oprotaj za to. Oni su dobri graani koji su bili oklevetani i loe procenjeni; ta moemo da uinimo da im iskaemo potovanje i ast koju zasluuju? Da stavimo u njihove ruke poduavanje mladih generacija. Ovo je u stvari cilj zakona od 15. marta 1850. Ovaj zakon uspostavlja nadleno Vee za javnu nastavu u kojem svetenstvo dominira (prvi lan); on ini kler gospodarima kola (lan 44); on daje verskim udruenjima pravo da otvaraju slobodne kole, bez obaveze da objanjavaju neodobrene zajednice (jezuite), (lan 17,2); on kae da su pisma poslunosti njihove diplome (lan 49); M. Vartolomej Sen-Hilari (M. Barthelemy Saint-Hilaire) pokuava bezuspeno da objasni da je namera autora tog projekta davanje monopola svetenstvu, i da bi taj zakon bio
96

smrtonosan po Univerzitet... Viktor Igo (Victor Hugo) uzvikuje, takoe uzaludno: Ovaj zakon je monopol u rukama onih koji pokuavaju da uine da poduavanje proistekne iz crkvene riznice i vlada iz ispovedaonice.35 Ali sabor ignorie ove proteste. On vie voli da slua M. De Monalemberta koji uzvikuje: Biemo progutani ako istog trenutka ne zaustavimo rasprostranjeni trend racionalizma i demagogije; koji moe biti zaustavljen samo uz pomo Crkve. Monalembert dodaje ove rei da osigura da je smisao ovog zakona dobro opisan: Demoraliuoj i bezvlasnoj armiji uitelja moramo suprotstaviti armiju svetenstva. Zakon je donet. Nikad pre u Francuskoj jezuiti nisu izvojevali potpuniju pobedu. Monalembert je ponosno to priznao... Rekao je: Ja branim pravdu podravajui koliko god je mogue vladu Republike, koja je toliko uinila da sauva red i odri jedinstvo francuskog naroda; takoe je uinila vie usluga katolikoj crkvi od bilo koje druge vlade tokom poslednja dva veka.36 Sve ovo se dogodilo pre vie od sto godina, ali izgleda dosta poznato i danas. Ali hajde da vidimo kako se Republika, kojom je upravljao princ Luj Napoleon, ponaala u meunarodnim okvirima. Revolucija 1848. je, pored ostalih posledica u Evropi, podstakla ustanak Rimljana protiv pape Pija IX, njihovog svetovnog vladara, koji je pobegao u Gete (Gaete). Proglaena je Rimska Republika. Kroz skandalozni paradoks, Francuska Republika je, u dogovoru sa Austrijancima i napuljskim kraljem, vratila na presto nepoeljnog vladara. Puk francuske vojske je opkolio Rim, preuzeo ga 2. juna 1849. godine, i vratio papsku vlast koja je uspela da se odri uz pomo francuske okupacione divizije koja je napustila Rim tek nakon prvih katastrofa Francusko-pruskog rata 1870.37 Ovaj poetak je mnogo obeavao. Dravni udar 2. decembra 1851. doveo je do proglaenja Carstva. Luj Napoleon, predsednik Republike je favorizovao jezuite na svaki nain. Sada kao car, nita nije odbijao svojim sauesnicima i saveznicima. Svetenstvo je prosipalo svoje blagoslove i Te Deum obilato na pokolje i progone od 2. decembra.
97

Na oveka koji je bio odgovoran za ovu udovinu zasedu, gledalo se kao na spasitelja koga je poslalo Provienje: Pariski nadbiskup, monsinjor Sibour, koji je video masakre na bulevaru, uzvikuje: ovek koga je Bog pripremio je doao; Boji prst nikad nije bio vidljiviji nego u dogaajima koji su ostvarili ovako dobre rezultate. Biskup Senflora (Saint-Floura) je rekao sa svoje propovedaonice: Bog je pokazao na Luja Napoleona; On ga je ve izabrao da bude car. Da, draga moja brao, Bog ga je posvetio ranije kroz blagoslov Njegovih kardinala i svetenika; On ga je sam proglasio; zar ne moemo da prepoznamo Bojeg izabranika? Biskup Neversa je lano pozdravio Vidljivi instrument Provienja. Ova bedna dodvoravanja, koja bi jo mogla da se nagomilavaju, zasluila su nagradu. Ta nagrada je bila potpuna sloboda data jezuitima dok je god Carstvo trajalo. Isusovo Drutvo je doslovno bilo gospodar Francuske osamnaest godina... ono se obogatilo, umnoilo svoje ustanove i rairilo svoj uticaj. Njihovo delovanje se osetilo u svim vanim dogaajima tog vremena, posebno u ekspediciji za Meksiko i objavi rata iz 1870.38 Carstvo znai mir, izjavio je novi vladar. Ali, dve nepune godine nakon to je stupio na presto, poeo je prvi od ratova koji su dolazili jedan za drugim do kraja njegove vladavine; istorija bi mogla posmatrati uzroke koji su izazvali ove ratove kao nepovezane, ako ne bismo videli ta ih je ujedinilo: odbrana interesa rimske crkve. Krimski rat, prvi od ovih mahnitih poduhvata koji je oslabio dravu i nije bio nacionalno koristan, je karakteristian primer. Nije neki antiklerikalac, ve je Abi Brugeret (Abbe Brugerette) napisao: Moramo proitati govore koje je poznati Teatin (Theatine) (otac Ventura) odrao u kapeli Les Tulijer (Les Tuileries) tokom Velikog posta 1857. Nazvao je obnovu Carstva - Bojim poslom... i hvalio je Napoleona III to je odbranio religiju na Krimu i uinio da veliki dani Krstakih ratova zasijaju drugi put na Istoku... Krimski rat je ocenjen kao usluga rimskoj ekspediciji... Velialo ga je svo svetenstvo, puno divljenja prema verskoj strasti trupa koje su opkolile Sevastopolj. Sanbeve (Saint-Beuve)
98

je dirljivo pripovedao kako je Napoleon III poslao sliku Device francuskoj floti.39 ta je bila ova ekspedicija koja je podstakla entuzijazam klera? M. Paul Leon, lan Instituta, objanjava: Prepirka izmeu monaha oivljava pitanje Istoka: roeno je iz suparnitva izmeu latinske i pravoslavne crkve u vezi zatite svetih mesta (u Palestini). Ko bi pazio na vitlejemske crkve, uvao kljueve, upravljao radom? Kako je mogue da tako mala sporna pitanja mogu okrenuti dva velika carstva jedno protiv drugog?... Ali, iza latinskih monaha je francuska katolika stranka, obezbeena drevnim povlasticama i koja podrava novi reim; a iza rastuih zahteva pravoslavnih, koji su se umnoili, je ruski uticaj.40 Ruski car uzima u zatitu pravoslavnu crkvu koju mora da osigura, a da bi bio efikasan, trai da njegova flota koristi moreuz Dardaneli; Engleska, koju Francuska podrava, odbija, i rat poinje. Francuska i Engleska mogu doi do cara samo preko Crnog Mora i turskog saveza... Od tada, ruski rat postaje Krimski rat, i potpuno je koncentrisan na opsadu Sevastopolja, skup i bespotreban. Krvave bitke, smrtonosne epidemije i neljudske patnje kotale su Francusku stotinu hiljada ivota.41 Moramo napomenuti da su ovih sto hiljada mrtvih bili Hristovi vojnici i slavni muenici vere, prema monsinjoru Sibouru, pariskom nadbiskupu, koji je u to vreme izjavio: Krimski rat, izmeu Francuske i Rusije, nije politiki rat, ve sveti rat; ne bori se drava protiv drave, ljudi protiv drugih ljudi, ve je to jednostavno verski rat, Krstaki rat...42 Priznanje nije nejasno. Nismo li isto uli, ne tako davno, tokom nemake okupacije, razloeno istim reima od strane prelata Njegove svetosti pape Pija XII i Pjera Lavala (Pierre Laval), predsednika koncila u Viiju? Godine 1863, ekspedicija je u Meksiku. Koji je njen zadatak? Da pretvori svetovnu republiku u carstvo i ponudi ga Maksimilijanu (Maximilien), nadvojvodi od Austrije, koja je glavni stub papstva. Namera je takoe da se podigne brana koja bi suzbila uticaj protestantskih Sjedinjenih Drava nad dravama June Amerike, uporitima rimske crkve.
99

M. Albert Bajet (M. Albert Bayet) je napisao sa mudrou: Ratni cilj je uspostavljanje katolikog carstva u Meksiku i liavanje ljudi prava da sami vladaju; kao i tokom pohoda u Siriji i dve kampanje u Kini, posebno tei ka opsluivanju katolikih interesa.43 Znamo kako je 1867. godine, nakon to je francuska vojska ponovo pohodila Meksiko, Maksimilijan, nesreni prvoborac Svete Stolice, zatvoren kad se Kveretaro (Queretaro) predao i bio ubijen, tabajui put republici iji e predsednik biti pobednik Huarez (Juarez). Ipak, pribliavalo se vreme kada e Francuska jo jednom platiti, ali mnogo skuplje, za politiku podrku koju je Vatikan obezbedio carskom prestolu. Dok je francuska vojska prolivala svoju krv na sve etiri strane sveta, i slabila branei interese koji nisu bili njeni, Pruska, pod tekom rukom budueg gvozdenog kancelara, je bila zauzeta irei svoju vojnu silu sa ciljem da ujedini nemake drave u jedan blok. Austrija je bila prva rtva njene volje i moi. U dogovoru sa Pruskom koja je trebala da otme danska vojvodstva lezving (Schleswig) i Holtajn (Holstein), Austrija je prevarena od strane svoje sauesnice. U ratu koji je brzo usledio, Pruska je odnela pobedu kod Sadove 3. jula 1866. Bio je to straan udar za drevnu Habzburku monarhiju koja je slabila; udarac je bio podjednako jak za Vatikan, kako je Austrija tako dugo bila njegova najvernija tvrava unutar germanskih zemalja. Od sada, protestantska Pruska e ispoljavati svoju nadmo nad njima. Osim ako... rimska crkva ne nae svetovnu polugu sposobnu za potpuno zaustavljanje irenja jeretike sile. Ali ko moe odigrati ovu ulogu u Evropi osim francuskog carstva? Napoleon III, ovek koga je poslalo Provienje, e imati ast da osveti Sadovu. Francuska vojska je nespremna. Artiljerija je zastarela. Nai topovi se i dalje pune kroz otvor, napisao je Rotan (Rothan), francuski ministar u Frankfurtu koji vidi nadolazeu katastrofu. Pruska je svesna svoje nadmoi i naeg manjka spremnosti, dodaje on sa mnogim drugim posmatraima. Podstrekai rata nisu zabrinuti. Kandidatura princa iz kue Hoencolerna (Hohenzollern) za nepopunjen panski tron je
100

izgovor za taj sukob; takoe, Bizmark ga eli. Kada je lairao emski telegram, pristalice rata su imale sve u svojim rukama i uzbunile su javno mnjenje. Sama Francuska je objavila rat - ovaj rat 1870. za koji je istorija pokazala da je jezuitsko delo, kako je M. Gaston Bali (M. Gaston Bally) napisao. Sastav vlade koja je odvela Francusku u propast je opisan u nastavku od strane uglednog katolikog istoriara, Adrijana Danseta (Adrien Dansett): Napoleon III je poeo rtvovanjem Viktora Duruja (Victor Duruy), a onda je odluio da postavi u svoju vladu ljude iz narodne stranke (januar 1870). Novi ministri su skoro svi bili iskreni katolici, ili crkvenjaci koji veruju u drutveni konzervativizam.44 Lako je razumeti, sada, ono to je bilo neobjanjivo: urba ove vlade da izdvoji casus belli (povod za rat) iz tog lairanog saoptenja, ak pre primanja potvrde. Posledice su bile: propast Carstva i protivudar na papski tron koji je sledio... Carsko zdanje i papsko zdanje, ovenano jezuitima, sruilo se u isto blato, uprkos papskoj nepogreivosti; Ali, avaj, bilo je preko pepela Francuske.45

101

Poglavlje 18

Jezuiti u Rimu

Pogledaemo, u knjizi Abija Brugereta, sledei odlomak u poglavlju nazvanom Svetenstvo pod Drugim Carstvom: Posebna posveenost, stara ili nova, jaala je sve vie i vie u vremenu kad je romantizam jo veliao ula do gubitka umerenog razuma. Oboavanje svetaca i njihovih relikvija, sputavano tako dugo hladnim dahom racionalizma, je dobilo novu snagu. Oboavanje svete Device, zahvaljujui utvarama u La Saletu (La Salett) i Lurdu (Lourdes), je postiglo izvanrednu popularnost. Hodoaa na ova mesta poastvovana udima su se umnoila. Francuska biskupska konferencija... je odobravala nove kultove. Toplo je i zahvalno doekala, 1854. godine, enciklino pismo pape Pija IX koje je proglaavalo nove dogme... Takoe je, okupljena u Parizu, 1856. godine, radi krtenja carskog princa, predloila papi Piju IX da bi svetkovina Isusovog Srca... trebala da postane uzvien praznik univerzalne crkve.46 Ovih nekoliko injenica jasno pokazuje presudan uticaj koji su jezuiti imali pod Drugim Carstvom, u Francuskoj podjednako kao i nad Svetom Stolicom. Kao to smo ranije videli, bili su i ostali veliki promoteri ovih posebnih kultova, starih ili novih. Ove opipljive, i skoro ulne pobonosti, su uinile mase prekomerno bojaljivim kad je u pitanju vera, posebno ene. Kad je to u pitanju, moramo priznati da su ipak bili realisti. Prolo je vreme ve pod Napoleonom III kada se javnost kao celina, obrazovana i neuka, duboko zanimala za teoloka pitanja. Intelektualno, katolicizam je zavrio svoju karijeru.
102

Dakle Lojolini sinovi su se, vie zbog neminovnosti nego zbog svog ustrojstva, trudili da tokom 19. veka i danas, probude sujevernu religioznost, posebno meu enama koje ine veinu zajednice; ovo je bilo sa namerom da se napravi protivtea racionalizmu. Za srednjokolsko obrazovanje devojaka, Red je pokrenuo osnivanje nekoliko enskih zajednica. Najpoznatija i najaktivnija je bila Zajednica gospi od Svetog Srca (Congregation des Dames du Sacre-Coeur); 1830. godine obuhvatala je 105 domova sa 4.700 nastavnika i njen uticaj nad viim slojevima je bio vrlo vaan.47 Kad je oboavanje Marije u pitanju, koje je uvek bilo tako drago jezuitima, bilo je izuzetno potpomognuto pod Drugim Carstvom vrlo korisnim privienjima Device maloj pastirki iz Lurda; ovo se dogodilo dve godine nakon to je papa Pije IX objavio dogmu o Mariji (1854), na podsticaj Isusovog Drutva. Glavna dela ovog pontifikata su bila same pobede za jezuite iji se svemoni uticaj nad rimskom Kurijom sve vie i vie utvrivao. Godine 1864, papa Pije IX je objavio enciklino pismo Kvanta Kura (Quanta Cura), propraeno Silabusom kojim je prokleo najbolje politike principe savremenih drutava. Anatema na sve to je drago modernoj Francuskoj! Moderna Francuska eli nezavisnost drave; Silabus ui da crkvena mo mora upranjavati svoj autoritet bez saglasnosti i dozvole civilne moi. Moderna Francuska hoe slobodu savesti i bogosluenja; Silabus ui da rimska crkva ima pravo da koristi silu i da obnovi Inkviziciju. Moderna Francuska doputa postojanje razliitih tipova bogosluenja; Silabus proglaava da katolika religija mora biti smatrana jedinom religijom drave, a sve ostale religije su iskljuene. Moderna Francuska proglaava da je narod suveren; Silabus osuuje univerzalno pravo glasa. Moderna Francuska tvrdi da je sav francuski narod jednak pred zakonom; Silabus tvrdi da su svetenici izuzeti iz obinih graanskih i krivinih sudova. Ovo su uenja koja jezuiti poduavaju na svojim fakultetima. Oni su na elu armije kontrarevolucije... Njihova misija se sastoji od podizanja omladine pod njihovim nadzorom sa mrnjom prema principima na koje se francusko drutvo oslanja,
103

principima koje su odredile prethodne generacije uz velike rtve. Svojim poduavanjem, pokuavaju da podele Francusku na dva dela i dovedu u pitanje sve to je bilo uraeno od 1789. Mi elimo harmoniju, oni ele razdor; mi elimo mir, oni ele rat; mi elimo da Francuska bude slobodna, oni je ele porobljenu; oni su ratniko drutvo koje prima nareenja spolja; oni nas napadaju, odbranimo se; oni nam prete, razoruajmo ih.48 Veita tenja Svete Stolice da dominira graanskim drutvom je onda potvrena, kako je Renan ve rekao 1848. godine, u lanku nazvanom Klerikalni liberalizam: Pokazala je da je narodni suverenitet, slobodu svesti i sve moderne slobode osudila Crkva. Prikazala je Inkviziciju kao logiku posledicu itavog ortodoksnog sistema, kao sr duha Crkve. Dodala je: Kada bude mogla, Crkva e vratiti Inkviziciju; ako je ne vrati, to je zato to ne moe.49 Mo jezuita nad Vatikanom se pokazala jo jaom, nekoliko godina nakon Silabusa, kada je dogma papske nepogreivosti objavljena; Abi Brugeret je napisao da je ova dogma trebala da obasja tragine godine 1870-1871, koje su zavile Francusku u crninu, svetlom velike hrianske nade. Isti autor je dodao: Moe se rei da, tokom prve polovine 1870. godine, francuska crkva nije vie bila u Francuskoj; bila je u Rimu, strano zauzeta Vaseljenskim Saborom koji je papa Pije IX upravo sazvao u Vatikanu... Sudei po monsinjoru Piju, ovaj francuski kler je potpuno odbacio svoju odoru, principe i francuske ili galske slobode. Ovaj biskup od Poitiersa je dodao da je to bilo uinjeno kao rtva principima autoriteta, vrstog uenja i opteg prava; smestilo je sve to pod stopala vrhovnog poglavara, napravilo mu tron od toga i oglasilo trube, govorei: Papa je na kralj; nije samo njegova volja naa zapovest, ve su njegove elje naa pravila.49a Poklonjenje itavog francuskog nacionalnog svetenstva i stavljanje na raspolaganje rimskoj Kuriji dovee do potinjavanja francuskih katolika diktatu stranog vladara, koji e im bez ikakvih prepreka nametnuti svoje politike planove. Liberalni katolici su uzaludno protestovali protiv preteranog nametanja Svete Stolice da propisuje svoje zakone u ime Svetog Duha. Abi
104

Brugeret nas informie, da je njihov voa M. de Monalember, objavio u Francuskoj Gazeti (Gazette de France) lanak u kome je ustro protestovao protiv onih koji rtvuju pravdu i istinu, razum i istoriju, idolu koga su smestili u Vatikan.50 Nekoliko zloglasnih biskupa kao to su oci Hiinte Lojson (Hyacinthe Loyson) i Gratri (Gratry) su stali na istu liniju; potonji ne bez duha; otac Gratri je rekao: Objavio je uspeno svoja etiri Pisma monsinjoru Deampu. U njima, nije samo polemisao o istorijskim dogaajima, kao to je osuda pape Honorija (Honorius), koji se, prema njemu, suprotstavio proklamaciji o papskoj nepogreivosti; ve je, na otar i gorak nain, pokazao takoe prezir autoritativnih katolika prema istini, i naunom integritetu. Jedan od njih, crkveni kandidat za doktorat teologije, se ak usudio da opravdava lane dekretale pred pariskim fakultetom, izjavljujui da to nije bila grozna prevara. I dodaje Gratri: ak se i danas tvrdi da je osuda Galileja bila podesna. Vi, maloverni ljudi, sa bednim srcima i oskudnim duama! Vai trikovi su skandalozni. Onog dana kada se velika nauka o prirodi uzdigla nad svetom, vi ste je prokleli. Nemojte biti iznenaeni ako ljudi, pre nego to vam oproste, budu oekivali ispovest, ispatanje, duboko kajanje i nadoknadu za vae greke.51 Nema potrebe spominjati da jezuiti, nadahnuti agenti pape Pija IX i svemoni nad Saborom, nisu bili uznemireni u vezi ispovesti, ispatanja, kajanja ili ispravke, u vreme kada su skoro postigli cilj koji su odredili na Trentskom Saboru, sredinom 16. veka. U to vreme, Lainez je ve podrao ideju papske nepogreivosti. To je samo znailo ustanovljavanje kao dogme, tenje koja je stara skoro koliko i samo papstvo. Nijedan sabor do tada nije bio voljan da je usvoji, ali je tada naizgled bilo pravo vreme; osim toga, strpljivi rad jezuita je pripremio nacionalno svetenstvo za odricanje od njihovih poslednjih sloboda; predstojei kolaps papske zemaljske moi dogodio se pre nego to je Sabor glasao pozvao je na pojaanje njegovog duhovnog autoriteta, prema ultramontancima (ultrapapistima). Argument je prevagnuo i dictatus papae Grigorija VII, principi srednjovekovne teokratije, su trijumfovali upravo sredinom 19. veka. Ono to je dogma posebno ozvaniila je svemonost Isusovog Drutva u rimskoj crkvi. 105

Pod maskom jezuita, koji su se utvrdili u Vatikanu otkad su ih sve svetovne sile odbacile iz svih zemalja kao udruenje zloinaca, papstvo je teilo ka novim ambicijama. Ovi zli ljudi koji su pretvorili Jevanelje u spektakl suza i krvi i ostali najgori neprijatelji demokratije i slobode misli, dominiraju rimskom Kurijom; sav njihov trud se koncentrie na odravanju, u Crkvi, njihove kobne nadmoi i sramnih uenja. Posveeni cilju ekstremne centralizacije, neumoljivi apostoli teokratije, oni su priznati gospodari savremenog katolicizma i ostavljaju svoj peat na njegovoj teologiji, zvaninoj pobonosti i njegovoj pokvarenoj politici. Kao istinski vatikanski janiari, oni inspiriu sve, gospodare svime, prodiru svuda, uspostavljaju informisanje kao sistem vladavine, verni nainu razmiljanja, iju duboku nemoralnost otkriva istorija i koji je inspirisao besmrtne stranice Paskalovog ruganja. Kroz 'Silabus' iz 1864. godine, koji su oni sami napisali, papa Pije IX je objavio rat svoj slobodnoj misli, a par godina kasnije ozvaniio dogmu nepogreivosti, pravi primer zaostalog uenja, koje nema nikakvu potporu u nauci i razumu, pa ni u Svetom Pismu.52 Za one koji, uprkos svoj verovatnoi, u gornjim redovima vide zlonamerno preterivanje, ne moemo da uinimo nita bolje nego da prikaemo samu potvrdu ovih injenica, iz vrlo ortodoksnog pera M. Danijela Ropsa (M. Daniel-Rops). Ova potvrda ima jo veu teinu, uzimajui u obzir injenicu da je objavljena 1959. godine, pod nazivom Ponovo osnivanje Isusovog Drutva, u jezuitskoj publikaciji Etudes. U odbranu injenica itamo: Iz mnogo razloga, ova reorganizacija Isusovog Drutva je imala znaajnu istorijsku vanost. Sveta Stolica je ponovo otkrila ovo verno drutvo, potpuno posveeno svom cilju, koje je ubrzo bilo potrebno. Mnogi oci su imali, tokom tog veka i do danas, diskretan, ali dubok uticaj na odreene stavove koje je Vatikan zauzimao; neka vrsta izreke se ak mogla uti u Rimu: Papine uvlake su jezuiti. Njihov uticaj je bio oigledan u razvoju oboavanja Isusovog Srca podjednako kao i u proglaavanju dogme o Mariji, u ureivanju Silabusa kao i u definiciji 'nepogreivosti'.
106

Civilta Katolika (Civilta Cattolica), koju je osnovao napuljski jezuita Karlo uri (Carlo Curci), je trebala da odraava papinu misao tokom veeg dela pontifikata pape Pija IX.53 Ovo priznanje je dovoljno jasno. Samo bismo podsetili pokojni duh ovog pobonog akademika da je, logino, i sudei u kontekstu prethodno reenog, pre da se papina misao ogledala u miljenjima Civilte Katolike. Nema potrebe rei da su jezuiti, svemoni u Rimu, podjednako zbog svog duha kao i zbog organizacije, planirali da angauju papstvo u meunarodnoj politici sve vie i vie, kako je M. Luis Rogelin (M. Louis Roguelin) napisao: Otkad je izgubila svoju svetovnu mo, rimska crkva je iskoristila svaku priliku da povrati tlo koje je bila prisiljena da napusti, kroz buenje diplomatskih aktivnosti; poto je njen mudro prikriven plan zavadi pa vladaj, pokuala je da svaki konflikt okrene u svoju korist. Prema planu Lojolinih podanika, dogma o papskoj nepogreivosti je uveliko koristila ovoj akciji Svete Stolice, ija vanost moe biti izmerena injenicom da veina drava ima diplomatskog predstavnika u Vatikanu. Pod maskom dogme i morala, tema koje u principu zabranjuju re nepogreivost, papa danas raspolae neogranienim ovlaenjem nad sveu vernika. Dakle, tokom 20. veka, vidimo da je Vatikan aktivno zaposlen unutranjom i spoljnom politikom drava, a ak i vlada njima zahvaljujui katolikim strankama. ta vie, videemo da podrava ljude provienja poput Musolinija i Hitlera koji e, zahvaljujui njenoj pomoi, pokrenuti najgore katastrofe. Hristov namesnik je obilato cenio usluge ovog uvenog drutva koje je radilo naporno i dobro u njegovu korist. Ovi Satanini sinovi, kako su ih neki hrabri duhovnici okarakterisali, su potamneli, ali mogu, za uzvrat, da se hvale da su potpuno zadovoljili oekivanja pokojnog S.S. pape Pija XII iji je duhovnik, znamo, bio nemaki jezuita. U ovom tekstu, koji je objavio La Croix 9. avgusta 1955. godine, moemo proitati: Crkva ne eli druge pomagae osim onih iz ovog Drutva... neka sinovi Lojole nastoje da idu stopama prethodnika... Danas, kao i jue, oni rade upravo to, na veliko zlo svim narodima. 107

Poglavlje 19

Jezuiti u Francuskoj od 1870. do 1885.

Propast Carstva je trebala, izgleda, doneti reakciju protiv ultramontanskog (ultrapapskog) duha u Francuskoj. Ali to nije bilo tako, kao to Adolf Mihel pokazuje: Kada je tron pao u blato Sedana 2. decembra, kada je Francuska definitivno poraena, kada se Sabor 1871. sastao u Bordou, dok su ekali da dou u Versaj, svetenika stranka je bila smelija nego ikad. U svim katastrofama koje su pogaale domovinu, govorila je kao gospodar. Ko bi zaboravio osione jezuitske manifestacije i njihove drske pretnje tokom ovih nekoliko poslednjih godina? Kao izvesni otac Markinji (Marquigny) koji je najavio graanski pogreb principa iz 1889, ili M. de Belkastel (M. de Belcastel), koji je sopstvenom odlukom posvetio Francusku Isusovom Srcu; jezuiti koji su podigli crkvu posveenu Srcu na brdu Monmartr, u Parizu, rugajui se Revoluciji; biskupi koji su podsticali Francusku da objavi rat Italiji da bi se ponovo uspostavila svetovna mo pape...54 Gaston Bali objanjava vrlo dobro razlog te oigledno paradoksalne situacije: Tokom te kataklizme, jezuiti su se, kao i uvek, brzo vratili u svoju rupu, ostavljajui Republiku da se sama izvue iz zbrke kako god zna. Ali kada je vei deo posla zavren, kada je naa teritorija spasena od pruske invazije, crna invazija je ponovo poela i izvukla kestenje iz vatre. Zemlja je tek izranjala iz none more, uasnog sna, i bilo je pravo vreme da se preuzme kontrola nad paninim masama.55 Ali nije li to isto nakon svakog rata? Neosporna je injenica da je rimska crkva uvek profitirala iz velikih javnih katastrofa; smrt,
108

nesrea i patnje svake vrste su podstakle mase da potrae prividne utehe u povrnom pobonom delovanju. Na taj nain, mo onih koji su pustili da se ove katastrofe oslobode je ojaana, ako ne i poveana, samim rtvama. Kad je to u pitanju, dva svetska rata su imala iste posledice kao onaj od 1870. Tada, Francuska je osvojena; u drugu ruku, to je bila besprekorna pobeda za Isusovo Drutvo kada je, 1873. godine, zakon proao, dozvoljavajui gradnju bazilike Isusovog Srca na brdu Monmartr. Ova crkva, za koju je reeno da je Nacionalna elja, okrutnom ironijom bez sumnje, je trebala da zatvori u kamenu pobedu jezuitizma, na mestu gde je zapoeo svoj ivot. Na prvi pogled vapaj Isusovom Srcu koje su jezuiti veliali moe izgledati, iako u osnovi idolopokloniki, prilino nevino. Da bi shvatili opasnost, pie Gaston Bali, moramo pogledati iza fasade, posvedoiti manipulaciju duama i videti cilj njihovih razliitih udruenja: Bratstva Beskrajnog Oboavanja; Bratstva Poasne Strae, Apostolata Molitve, Popravne Priesti, itd. Bratstva, udruenja, apostoli, misionari, bogomoljci, ziloti, straari, popravljai, posrednici i drugi saveznici Svetog Srca, ele da kako to kae gospoa Alakok (Alacoque), ujedine svoju slubu sa devet aneoskih horova. Dakle, u stvarnosti, daleko je od nevinog. Bratstva su utvrdila svoje ciljeve dosta puta. Nisu me mogli okriviti da ih kleveem; ja u samo citirati nekoliko pasusa iz njihovih najjasnijih proglasa i sakupiu njihova priznanja. Javno mnjenje je bilo okirano opaskama oca Oliviera kada su rtve Dobrotvorne Rasprodaje sahranjene. Monah je video u katastrofi samo jo jedan dokaz boanske milosti. Bog je bio oaloen naim grekama i pozivao nas je, blago, da se popravimo. Ovo je izgledalo udovino. Izgradnja bazilike na Monmartru je bila rezultat iste misli, ali ovo je bilo zaboravljeno.56 Koji je to onda bio uasni greh koji je Francuska imala da prizna? Gore pomenuti autor odgovara: ...REVOLUCIJA. Ovo je gnusan zloin koji moramo da okajemo. I bazilika Isusovog Srca simbolie kajanje Francuske (Sacratissimo cordi Jesu Gallioe poenitens et devoter); ona takoe izra109

ava nau vrstu nameru da ispravimo loa dela. Ona je spomenik kajanja i popravljanja...57 Sauvaj Rim i Francusku u ime Isusovog Srca, je postala himna Moralnog Reda. Dakle, mogli smo se nadati suprotno svim nadama, napisao je Abi Brugeret, i oekujemo od umirenih nebesa u bliem ili daljem trenutku veliki dogaaj povratka Reda i spasenje nae domovine.58 Izgleda, dodue, da to nebo, razljueno francuskim ljudskim pravima, nije bilo dovoljno umireno podizanjem uvene bazilike, poto je restauracija Reda, ili tanije monarhijska restauracija bila spora. Isti autor to objanjava na sledei nain: ak iako velianstvene manifestacije katolike vere, tokom godina nakon rata 1870. godine, mogu izgledati impresivno, to bi bio manjak smisla za opaanje ako bi francusko drutvo te epohe bilo ocenjivano samo na osnovu te spoljne pobonosti; takoe bi nam falilo psiholokog duha i bili bi izvan istine. Moramo se onda zapitati da li je religijski oseaj bio direktan odgovor, za celo to drutvo, na izraavanje vere koje su obelodanila kroz zadivljujua hodoaa koja su organizovali biskupi i ozbiljnost masa u crkvama... Bez elje da omalovaavamo na bilo koji nain vanost religijskog pokreta u Francuskoj koga su iznedrili ratovi 1870. i 1914. godine, koji je takoe podigao takve velike nade, moramo ipak priznati da ovo oivljavanje vere nije imalo dubinu, niti obim prave religijske obnove... ak i u to vreme, francuska crkva se naalost sastojala ne samo od hiljada nevernika i neprijatelja, ve i od velikog broja onih koji su bili katolici samo po imenu, a ne po uverenju. Religijski obredi su obavljani, ne po ubeenju, ve tanije iz navike... im su izglasali, Francuzi su se izgleda pokajali to su u Narodnu skuptinu poslali katoliku veinu, jer su pet meseci kasnije preokrenuli odnos na izborima drugog jula! Tog dana, drava je trebala da izabere 113 izaslanika. To je bio potpuni poraz za katolike i pobeda za izmeu 80 i 90 republikanaca. Svi izbori koji su usledili nakon tog konsultovanja univerzalnog
110

prava glasa su imali isti karakter republikanske i antiklerikalne opozicije. Bilo bi detinjasto pretvarati se da oni nisu bili izraz drutvenih naklonosti i elja.59 Abi Brugeret, priajui o velikim hodoaima organizovanim u to vreme radi napretka drave, priznaje da su ona bila uzrok nekih greaka i ispada koji su podigli sumnju protivnika crkve. Hodoaa e za njih biti poduhvati koje organizuje svetenstvo radi povraaja monarhije u Francuskoj i papske moi u Rimu. I stav koji je zauzeo kler o ove dve namere e izgledati kao da opravdava ovu optubu nereligiozne tampe, i dae, na taj raun, kao to emo kasnije videti, veliki podstrek antiklerikalizmu. Bez naputanja svojih religijskih obiaja toliko oivljenih tokom posleratnih godina, francusko drutvo e se pobuniti protiv svetenike vlade, kako je Gambet (Gambett) to igosao. Duboko u sebi, francuski narod je uvao nesavladiv instinkt otpora prema svemu to je ak i nejasno liilo na politiku dominaciju crkve. U celini, ovaj narod je voleo religiju, ali slutnja teokratije koju je oivela opoziciona tampa ga je uplaila. Najstarija erka Crkve nije htela da zaboravi da je takoe bila majka Revolucije.60 Ipak, kler sa jezuitima na elu je ulagao velike napore da ubedi francuski narod da se odrekne republikanskog duha! Otkad je Faluksov zakon donet, jezuiti su slobodno rairili svoje fakultete gde su podizali decu vladajue srednje klase i oigledno ih nisu poduavali velikoj ljubavi prema Republici... to se tie Asumpcionista stvorenih 1845. godine od strane nepopustljivog oca d'Alzona, oni su eleli da vrate narodu veru koju je izgubio...61 Ali bilo je mnogih drugih zavidljivih cvetajuih bratstava: Oratorijanaca, Eudista, Dominikanaca Treeg Reda, Marijanita, Marista, koje je Julije Simon (Jules Simon) nazvao drugim izdanjem jezuita i uvena Braa hrianskih kola", poznatija pod imenom Neznalice, koji su poduavali "dobro uenje" potomcima srednje klase, ali i preko milion dece obinih ljudi. Nije iznenaujue da je ova situacija stavila republikanski reim u defanzivu. Zakon, koga je predloio 1879. Julije Feri, hteo
111

je da ukloni svetenike iz saveta javne nastave u koji su uvedeni zakonima iz 1850. i 1873. godine, i vrati dravnim fakultetima ekskluzivno pravo da rasporeuju poloaje nastavnika. lan 7 ovog zakona je takoe naznaio da nikome ne bi trebalo da bude dozvoljeno da uestvuje u javnom ili slobodnom poduavanju ako pripada neovlaenoj verskoj zajednici. Taj uveni lan 7 se pre svega odnosi na jezuite. Svetenici dekanata Moreta (Seine-et-Marne) e izjaviti onda da su na strani svih religijskih zajednica, ukljuujui i cenjene oce Isusovog Drutva. Kad bi ih napali, piu oni, napali bismo sami sebe... Priznanje je jasno. Abi Brugeret, koji je napisao taj pasus, opisuje otpor koji su pruili katolici onome to on zove izdajnikim napadom, ali dodaje: Svetenstvo i dalje ignorie neizmeran napredak svetovnjatva; jo nije shvatilo da je, zbog svog protivljenja principima iz 1889, izgubilo sav dublji uticaj na upravljanje javnim duhom u Francuskoj.62 Senat je odbacio lan 7, ali se Feri poziva na postojee zakone u vezi zajednica. Kao posledica, 29. marta 1880. godine, slubeni glasnik Journal Officiel sadri dva proglasa koja primoravaju jezuite da prestanu sa radom, i sve neodobrene zajednice ljudi i ena da steknu priznanje i odobrenje za svoje propise i legalni status u roku od tri meseca... Bez imalo kanjenja, opozicioni pokret je organizovan; Crkva, duboko povreena, se uzbunila, prema M. Debidouru. Nakon 11. marta, papa Lav (Leo) XIII i njegov nuncije izraavaju bolan protest... Sada je red na sve biskupe da energino odbrane religijske redove.63 Lojolini sinovi su ipak proterani. Ali posluajmo ta Abi Brugeret ima da kae na tu temu: Uprkos svemu, jezuiti, eksperti u ponovnom ulaenju kroz prozore kada su izbaeni kroz vrata, su ve bili uspeni u stavljanju svojih fakulteta pod kontrolu svetovnjaka ili drugih svetenika. ak iako nisu prebivali u njima, mogli su biti vieni u odreeno doba dana kako dolaze da obave dunosti upravljanja i nadzora.64
112

Ali obmana je otkrivena i jezuitski fakulteti su konano zatvoreni. Sve u svemu, dekreti iz 1879. su primenjeni na 32 zajednice koje su odbile da se podvrgnu zakonskim obavezama. Na mnogim mestima, iskljuivanje je sprovela vojna ruka manu militari koju su ometali vernici, podstaknuti od svetenika. Ovi nisu samo odbili da trae zakonsko odobrenje, ve su odbili i da potpiu deklaraciju kojom odbacuju sve ideje protivljenja republikanskom reimu; ovo bi bilo dovoljno za M. De Frejsineta (Freycinet) tada predsednika Saveta, koji ga je podsticao da ih i dalje toleriu. Kada su Redovi reili da potpiu ovu formalnu deklaraciju odanosti, manevar je poniten i Frejsinet je morao da podnese ostavku zato to je pokuao da progura ovaj sporazum protiv volje parlamenta i njegovih kolega iz Kabineta. Abi Brugeret komentarie deklaraciju koju su verski redovi morali da potpiu iako im je bila jako mrska: Ova deklaracija potovanja prema ustanovama koju je Francuska sebi slobodno dala... moe izgledati vrlo bezopasno i neuvredljivo, danas, kada se poredi sa sveanom zakletvom odanosti zahtevanom od nemakih biskupa Konkordatom od 20. jula 1933. koji je sklopljen izmeu Svete Stolice i Rajha. lan 16. - pre preuzimanja dunosti u svojim biskupijama, biskupi e poloiti zakletvu odanosti predsedniku Rajha ili nadlenom predstavniku vlade pod sledeim uslovima: Pred Bogom i Svetim Pismom, kunem se i obeavam, to bih kao biskup trebao, da u biti odan nemakom Rajhu i Dravi. Kunem se i obeavam da u potovati, i da u uiniti da moje svetenstvo potuje vladu sastavljenu po ustavnim zakonima. Kao to je moja obaveza, ja u raditi za dobro i u interese nemake drave; u obavljanju svete dunosti poverene mi, pokuau da zaustavim sve to bi joj moglo tetiti. (Konkordat izmeu Svete Stolice i nemakog Rajha)65 Razlika je svakako velika izmeu prostog obeanja o nesuprotstavljanju francuskom reimu i ovog sveanog zaveta o podravanju nacistike drave. Ba koliko je velika razlika i izmeu dva reima, jednog demokratskog i liberalnog, koga rimska crkva tako mrzi, i drugog totalitaristikog i surovo netole113

rantnog, eljenog i uspostavljenog od strane Franca fon Papena, papinog tajnog dvoranina, i monsinjora Paelija (Pacelli), nuncija u Berlinu i budueg papu Pija XII. Ponovo Abi Brugeret, nakon to je izjavio da je vladin cilj postignut kad je Isusovo Drutvo u pitanju, takoe priznaje: Ne bismo mogli priati o unitavanju institucije zajednica. enske zajednice nisu bile taknute i one ovlaene opasne kao i ostale za svetovni duh, su i dalje stajale. Takoe smo znali i to da su se skoro sve muke zajednice, proterane iz svojih kua dekretima iz 1880. godine, tiho vratile svojim manastirima.66 Ali ovo zatije je bilo kratkog veka. Namera drave da prikupi poreze i nasledna prava na imovinu crkvenih zajednica je izazvala opte negodovanje meu njima, kako uopte nisu imali nameru da se potine optem zakonu. Organizacija otpora je bila rad komisije kojom je upravljao P. P. Baili (Bailly), asumpcionista, Stanislas, Kapuin, i Le Dor (Dore), pretpostavljeni eudista... Otac Baili je oivljavao veliki ar klera, piui: Kao sveti Laurent, monasi i asne sestre moraju izdrati istezivae ili sprave za lomljenje prstiju pre nego da se predaju.67 Kao pukom sluajnou, glavni loa velikog ara, Baili, je bio asumpcionista, ili, u stvari, prerueni jezuita. to se tie istezivaa i sprava za lomljenje prstiju, mogli bi podsetiti dobrog oca da su ovi instrumenti za muenje u tradiciji Svete Stolice, a ne republikanske drave. Konano, zajednice su platile - oko polovine od onoga to su bile dune - i gore pomenuti Abi priznaje da blagostanje njihovog rada nije narueno, kao to moemo pretpostaviti. Ne moemo ii u detalje oko zakona iz 1880. i 1886. godine koji su teili da osiguraju versku neutralnost dravnih kola, ovu sekularizaciju67a koja je prirodna svim tolerantnim umovima, ali je rimska crkva odbacuje kao uasni pokuaj nametanja savesti, neega na ta je ona uvek polagala pravo. Moemo oekivati od nje da se bori za to svoje takozvano pravo podjednako nasilno kao za svoje finansijske privilegije. Godine 1883, rimska zajednica Indeksa, inspirisana jezuitizmom, ulazi u borbu osuivanjem nekih kolskih knjiga o moralnom i graanskom uenju. Naravno, stvar je ozbiljna: jedan od
114

autora, Paul Bert, se usudio da napie da ak i ideja o udima mora nestati pred kritikim umom! Vie od pedeset biskupa oglaava dekret Indeksa, sa eksplozivnim komentarima, i jedan od njih, monsinjor Isoard, izjavljuje u svom pastoralnom pismu od 27. februara 1883. da e nastavnici, roditelji i deca koja odbiju da unite ove knjige biti iskljueni iz priea.67b Zakoni iz 1886, 1901. i 1904. godine, koji propisuju da nastavnika mesta ne mogu drati lanovi verskih zajednica, su takoe pokrenuli poplavu protesta iz Vatikana i francuskog svetenstva. Ali, u stvari, monasi i asne sestre nastavnici su samo trebali da se sekularizuju. Jedini pozitivni rezultat ovih zakonskih obaveza je bio taj da su profesori tzv. slobodnih kola morali od sada da poseduju adekvatne pedagoke kvalifikacije, to je dobra stvar kada znamo da je, pre poslednjeg rata, broj katolikih osnovnih kola u Francuskoj bio 11.655 sa 824.595 uenika. to se tie slobodnih fakulteta, a posebno jezuitskih, ako se njihov broj smanjio, to je zbog nekoliko faktora koji nemaju veze sa pravnim prepirkama. Nadmo nastave na univerzitetima, priznata od veine roditelja i u skorije vreme, njena nepromenljivost, su glavni razlozi njegove rastue popularnosti. Pored toga, Isusovo Drutvo je svojevoljno smanjilo broj svojih kola.

115

Poglavlje 20

Jezuiti, general Bolanger i afera Drajfus

Neprijateljstvu od koga je predana partija teila da bude rtva, na kraju 19. veka, od republikanske drave, ne bi falilo opravdanja, ak iako je ovo neprijateljstvo, ili tanije, nepoverenje, bilo pozitivnije. U stvari, svetenika opozicija reimu, koji je Francuska sebi dala, slobodno se pokazivala u svakoj prilici, sudei po Abiju Brugeretu. Godine 1873. pokuaj da se vrati monarhija sa grofom od amborda (Chambord) nije uspeo, iako ga je kler snano podrao, jer je pretendent tvrdoglavo odbio da usvoji trobojnu zastavu, za njega simbol Revolucije. Kao to i jeste, katolicizam izgleda da je prikovan za politiku, ili za odreenu vrstu politike... Odanost monarhiji je prenoena sa generacije na generaciju u starim plemikim porodicama kao i meu srednjom klasom i obinim ljudima, u katolikim regionima zapada i juga. Njihova nostalgija za drevnim i idealizovanim reimom, oslikana u epskom Srednjem veku je udruena sa eljama vatrenih katolika ija je glavna briga bila spas njihove religije; okupili su se, iza Veuilota (Veuillot), sa zakonitom i pobonom kraljevskom porodicom od amborda, smatrajui to oblikom vladavine pogodnog crkvi. Iz saveza ovih politikih i religijskih sila rodila se, u nategnutoj situaciji nakon rata, vrsta nazadnog misticizma, koga je savreno ilustrovao monsinjor Pie, Poitierski biskup, i njegovo najbolje otelotvorenje u crkvenom svetu: Francuska, koja iekuje drugog vou i doziva gospodara..., e ponovo primiti od Boga skiptar Univerzuma koji je ispao iz njenih ruku na neko vreme, onog dana kada bude nauila nanovo kako da klekne dole na kolena.68
116

Ova slika, koju je opisao katoliki istoriar, je znaajna. Ona nam pomae da shvatimo korake koji su usledili, nekoliko godina kasnije, nakon neuspenog pokuaja obnavljanja 1873. Isti katoliki istoriar opisuje na sledei nain politiki stav klera u to vreme: U vreme izbora, parohijski domovi su postali tabovi nazadnih kandidata; svetenici su obilazili kue svojih parohijana radi izborne propagande, kleveui Republiku i njene nove zakone o obrazovanju i upozoravajui da e svi koji glasaju za slobodoumne, trenutnu vlast, opisanu kao masonsku, banditsku i lopovsku poiniti smrtni greh. Jedan izjavljuje da e lake biti oproteno preljubnici nego onima koji poalju svoju decu u svetovne kole; drugi: da je bolje zadaviti dete nego podrati reim; trei: da e odbiti poslednju priest onima koji glasaju za reimske partizane. Pretnje su sprovedene u delo: republikanski i antiklerikalni trgovci su bojkotovani; siromanom narodu je odbijena svaka pomo i radnici su otputeni.69 Ovi ispadi klera, na koji je sve vie uticao jezuitski ultramontanizam (ultrapapizam), su ak manje prihvatljivi zbog injenice da oni potiu od svetenika koje plaa vlada, poto je Konkordat jo na snazi. Takoe, veina javnog mnjenja nije uopte zadovoljna pritiskom na svest, kako gore pomenuti autor pie: Kao to smo videli, francuski narod je, kao celina, ravnoduan prema verskim stvarima, i ne moemo meati nasledno potovanje verskih obiaja sa pravom verom... injenica je da je politika mapa Francuske identina njenoj verskoj mapi... moemo rei da u regionima gde je vera jaka, francuski narod glasa za katolike kandidate. Drugde, oni savesno biraju antiklerikalne poslanike i senatore... Ne ele klerikalizam, koji je crkvena vlast u politici i esto nazivan vladom svetenika. Za veliki broj katolika, injenica da se svetenik, ovaj problematini ovek, mea putem propovednikih uputstava i ispovednih recepata u ponaanje vernika, proveravajui razmiljanja, oseanja, ponaanja, hranu i pie, a ak i intimnosti branog ivota, je dovoljna; oni nameravaju, makar, da ogranie njegovo carstvo uvajui svoju nezavisnost kao graani.70
117

Voleli bismo da vidimo ovaj duh nezavisnosti ovako iv danas. Ali, ak iako je miljenje tog velikog broja katolika bilo takvo, ultrapapisti se nisu razoruali i nastavili su, u svakoj prilici, borbu protiv omraenog reima. Mislili su neko vreme da su pronali oveka provienja u linosti generala Bolangera, ministra za rat 1886. godine, koji je, organizujui svoju linu propagandu vrlo dobro, izgledao kao da e biti budui diktator. Preutni sporazum, napisao je Adrijan Danset, je uspostavljen izmeu generala i katolika, i postaje jasan tokom leta... On je takoe zakljuio tajni sporazum sa rojalistikim lanovima parlamenta kao to su baron od Makaa (Macau) i grof od Muna, verni branioci Crkve na Skuptini... Flegmatini ministar unutranjih poslova, Konstans (Constans), mu preti da e ga uhapsiti, i 1. aprila diktatorski kandidat bei u Brisel sa svojom ljubavnicom. Od tada, bolangizam brzo opada. Francuska nije preuzeta: oporavlja se... Bolangizam je slomljen na izborima 22. septembra i 6. oktobra 1889. godine...71 Moemo proitati iz pera istog istoriara kakav je bio papin stav prema ovom avanturisti; papa Lav XIII koji je, 1878. godine, nasledio papu Pija IX, papu od Silabusa, i koji se pretvarao da savetuje vernike u Francuskoj da se pridrue republikanskom reimu: U avgustu (1889.) nemakom ambasadoru u Vatikanu se ini da papa vidi u generalu (Bolangeru) oveka koji e zbaciti francusku Republiku i povratiti tron; moemo proitati lanak u kome Observatore Romano predvia da e diktatorski kandidat preuzeti mo i da bi Crkva mogla imati koristi od toga... General Bolanger je poslao jednog od svojih bivih oficira u Rim sa pismom za papu Lava XIII u kome obeava papi da e onog dana kada bude drao u svojim rukama ma Francuske, dati sve od sebe da se papska prava priznaju.72 Takav je bio ovaj jezuitski poglavar kome je svetenstvo zameralo preterani liberalizam! Kriza bolangista je jasno otkrila akciju koju je vodila religijska stranka protiv svetovne Republike, pod maskom nacionalizma.
118

Ali bezbojna priroda osnovnog karaktera, kao i otpor veine nacije, porazio je pokuaj uprkos svim ovim prisilnim nemirima. Ipak, ove ovinistike metode su se pokazale prilino efikasnim, posebno u Parizu, i one e ponovo biti iskoriene u drugoj, i boljoj prilici. Ovo se dogodilo ili je bilo izazvano? - i Lojolini sledbenici su bili, naravno, na elu tog pokreta. Njihovi prijatelji ovde su, napisao je Pjer Dominik (Pierre Dominique), fanatino plemstvo, buroazija koja odbija Voltera, i mnoga vojna lica. Posebno e raditi na vojsci, a rezultat e biti uveni savez maa i trcaljke za svetu vodicu. Godine 1890, vie ne vladaju sveu francuskog kralja, ve generaltabom, ili bar njegovim efom; zatim je planula Afera Drajfus, pravi graanski rat koji je podelio Francusku na dva dela.73 Katoliki istoriar, Adrijan Danset, sumira poetak afere na sledei nain: 22. decembra 1984. artiljerijski kapetan Alfred Drajfus je osuen zbog izdaje na deportaciju, i na doivotnu robiju i teak rad. Tri meseca ranije, naa obavetajna sluba je otkrila, u nemakoj ambasadi, listu od nekoliko dokumenata u vezi nacionalne odbrane; ustanovila je slinost izmeu rukopisa kapetana Drajfusa i osobe na toj listi. Odmah zatim, generaltab je uzviknuo: To je on; to je Jevrejin. Imali su samo ovu pretpostavku jer veleizdaja nije imala psiholoko objanjenje (Drajfus je imao dobru reputaciju, bio je bogat i vodio je uredan ivot); nesreni ovek je ipak zatvoren, osuen od strane vojnog suda nakon istrage tako brze i delimine da je presuda morala biti unapred smiljena. Da stvar bude gora, kasnije e se saznati da je tajni dokument dat sudijama, bez znanja advokata optuenog... Ali bilo je jo curenja u generaltabu nakon hapenja Drajfusa i komandant Pikart (Picquart), ef obavetajne slube nakon jula 1895. godine, saznaje za izvesni projekat nazvan petit bleu (ekspresna pisma), izmeu nemakog vojnog ataea i francuskog komandanta (maarskog porekla) Esterhazija (Esterhazy); on je ozloglaeni ovek koji nema nita osim mrnje i prezira prema zemlji koja ga je usvojila. Ali slubenik u obavetajnoj slubi, komandant Anri, dodaje u Drajfusov dosije - kao to
119

emo videti - lani dokument koji bi bio porazan za jevrejskog oficira pod uslovom da je verodostojan; on takoe brie i ponovo pie Esterhazijevo ime na petit bleu da bi stvorio utisak da je dokument falsifikovan. Tako je Pikart osramoen novembra 1896. godine.74 Sramoenje efa obavetajne slube je lako razumeti: njegova revnost da rastera nagomilanu tamu je bila preterana. Najverodostojnije svedoenje se nalazi u Carnets de Schwartzkoppen, objavljenom nakon njegove smrti, 1930. godine. Autor, tada prvi vojni atae u nemakoj ambasadi u Parizu, nije primio tajne dokumente francuske nacionalne odbrane od Drajfusa, ve od Esterhazija. Ve jednom ranije, u julu, Pikart je pomislio da je dolo vreme da pismom upozori naelnika generaltaba, koji je tad bio u Viiju, o svojim sumnjama u vezi Esterhazija. Prvi sastanak je bio 5. avgusta 1896. godine. General Boisdefre (de Boisdeffre) je pohvalio sve to je Pikart uradio do tada u vezi ove afere i dao mu je dozvolu da nastavi svoju istragu. Ministar rata, general Bilo (Billot), je od avgusta bio podjednako informisan o Pikartovim sumnjama; on je takoe odobrio mere koje je Pikart preduzeo. Esterhazi, koga sam raspustio, je pokuao, koristei svoje veze sa izaslanikom Julijem Roeom (Roche), da bude postavljen u ministarstvu rata, verovatno da ponovo pokua da stupi u kontakt sa mnom, i napisao je nekoliko pisama ministru rata kao i svom aide-de-campu. Jedno od njegovih pisama je dato Pikartu koji je, po prvi put, shvatio da je njegov rukopis isti kao onaj na listi! Pokazao je sliku tog pisma Du Patjuu (Du Patyu) i Bertilonu (Bertillon), ne govorei im, naravno, ko ga je napisao... Bertilon je rekao: Oh, to je rukopis sa liste! 75 Oseajui kako se njegovo uverenje o Drajfusovoj krivici drobi, Pikart je odluio da konsultuje mali dokument koji je dat samo sudijama. Arhivar Gribelin mu ga je dao. Bilo je vee. Ostavi sam u svojoj kancelariji, Pikart je otvorio Anrijevo otpeaeno pismo, na kome je bio njegov paraf napisan plavom olovkom... Njegovo zaprepaenje je bilo veliko kada je shvatio nitavnost tih bednih dokumenata, od kojih nijedan ne moe biti pripisan Drajfusu. Po prvi put, znao je da je osueni ovek
120

na Ile du Diable (avoljem ostrvu) bio nevin. Narednog dana, Pikart je napisao pismo generalu Boisdefreu u kome je izneo sve optube protiv Esterhazija i svoje nedavno otkrie. Kada je itao o tom tajnom dokumentu, general je skoio, uzviknuvi: Zato nije spaljen po dogovoru? 76 Fon varckopen dalje pie: Moja pozicija je postala izuzetno neprijatna. Ovo pitanje je bilo preda mnom: da li da kaem itavu istinu i tako ispravim uasnu greku i oslobodim jadnog nevinog oveka? Da sam bio u mogunosti da uradim kako sam hteo, svakako bih uradio ba to! Gledajui ove stvari detaljno, doao sam do zakljuka da nisam trebao da se meam na taj nain, jer, kako su stvari stajale, niko mi ne bi verovao; takoe, diplomatski obziri su stajali na putu takvoj akciji. Uzimajui u obzir da je francuska vlada mogla da preduzme neophodne mere da raisti stvar i nadoknadi nepravdu, odluio sam se da nita ne preduzmem.77 Moemo videti raanje taktike generaltaba, belei Adrijan Danset: Ako je Esterhazi kriv, oficiri koji su podstakli nelegalno osuivanje Drajfusa, i najvie od svih general Marsijer (Marcier), ministar rata u to vreme, su takoe krivi. Vojni interesi zahtevaju rtvovanje Drajfusa; ne smemo se meati u presudu od 1894. godine.78 Mi ostajemo zapanjeni, danas, na pomisao da se takav argument moe pozvati da opravda, ako se moemo usuditi da se tako izrazimo, nepravedna osuda. Tako je i bilo tokom afere koja je onda tek poinjala. Naravno, mi smo onda bili u antisemitskoj groznici. Nasilne disertacije Edvarda Drumonta (Eduard Drumont), u Libre Parole su svaki dan prikazivale sinove Izraela kao nosioce nacionalne korupcije i raspada. Negativne predrasude stvorene na taj nain podstakle su veliki deo javnog mnjenja da veruje, a priori (u napred), u Drajfusovu krivicu. Ali, kasnije, kada je nevinost optuenog postala oigledna, udovini argument nepogreivosti vojnog suda je i dalje bio zatien, i od tada sa savrenim cinizmom. Da li je Sveti Duh inspirisao ove sudije u uniformi koji nisu mogli da naprave nikakvu greku? Bilo bi primamljivo verovati u tu nebesku intervenciju tako slinu onoj koja garantuje papsku
121

nepogreivost kada itamo o ocu du Laku (du Lac), iz Isusovog Drutva, koji ima dosta veze sa aferom: On je upravljao fakultetom Rue des Postes gde su jezuiti pripremali kandidate za vee kole. On je vrlo inteligentan ovek sa vanim vezama. Obratio je Drumonta, duhovnik je de Munu i de Boisdefreu, naelniku generaltaba, sa kojim se via svaki dan.79 Abi Brugeret takoe pominje iste injenice koje je citirao Josif Rajnah: Nije li ovaj otac du Lak, onaj koji je preobratio Drumonta i podstakao ga da napie Jevrejsku Francusku, koji je obezbedio sredstva za osnivanje Libre Parole? Ne via li general de Boisdefre uvenog jezuitu svaki dan? Naelnik generaltaba ne sprovodi nikakve odluke pre konsultovanja svog upravnika.80 Tamo, na avoljem ostrvu, koje zaista zasluuje to ime zahvaljujui smrtonosnoj klimi, rtva ove svirepe spletke je tretirana na izuzetno okrutan nain, poto je antisemitska tampa rairila izvetaj da je pokuao da pobegne. Ministar kolonija, Andre Lebon, je shodno tome izdao nareenja. U nedelju ujutru, 6. septembra, glavni tamniar, Lebar, je informisao svog zatvorenika da mu, od tada, nee biti dozvoljeno da eta po delu ostrva koji mu je namenjen, i da e biti pritvoren u svojoj kolibi. Reeno mu je da e biti okovan nou. U dnu njegovog kreveta, napravljenog od tri daske, bila su prikovana dva dupla gvozdena okova koja su opasavala osuenikova stopala. Kada su noi bile vrele, ova kazna je bila posebno bolna. U zoru, uvari su odvezali zatvorenika koji je, kad je ustao, zadrhtao na nogama. Bilo mu je zabranjeno da naputa svoju kolibu u kojoj je morao danonono da bude. Uvee, ponovo je bio okovan, i ovo je trajalo etrdeset noi. Posle nekog vremena, njegovi lanci su bili obliveni krvlju i morali su da se previju; njegovi uvari, zbog saoseanja, tajno su ga previli pre nego to su ga okovali.81 Ipak, optueni je i dalje proglaavao svoju nevinost; napisao je svojoj eni: Mora postojati negde, u ovoj prelepoj i velikodu122

noj zemlji Francuskoj, poten ovek koji je dovoljno hrabar da potrai i otkrije istinu.82 U stvari, nije vie bilo dvoumljenja u vezi istine. Ono to je nedostajalo bila je volja da se pusti da bude javna. Sam Abi Brugeret svedoi o ovoj injenici: Pretpostavke o nevinosti optuenog na avoljem ostrvu se uzalud umnoavaju; izjave M. De Bulova (Bulow) u Rajhstagu i one koje je saoptio M. De Munster, njegov ambasador, francuskoj vladi, takoe iskazuju nevinost uzalud; nevinost je proglasio takoe i car ilam (Guillaume) i potvrena je kada je varckopen (nemaki vojni atae) opozvan u Berlin im je Esterhazija optuio Matija Drajfus (Mathieu Dreyfus) (brat optuenog). Generaltab ostaje suprotstavljen bilo kakvom ponovnom ispitivanju suenja... Neko je zauzet pokrivanjem Esterhazija. Tajni dokumenti su mu dati za njegovu odbranu, a ak nije dozvoljeno da se njegov rukopis uporeuje sa onim na listi... Zatien na taj nain, zlikovac Esterhazi je toliko drzak da zatrai da se pojavi pred Ratnim veem. Tamo, on je jednoglasno osloboen, 17. januara 1898. godine, nakon razmatranja koje je trajalo tri minuta.83 Moramo pomenuti da je, nekoliko meseci kasnije, kada je pukovnik Anri optuen za falsifikovanje, Esterhazi pobegao u Englesku i, na kraju, je priznao da je on bio autor uvene liste pripisane Drajfusu. Ne moemo navesti sva obimna deavanja u ovoj drami, falsifikata dodatih falsifikatima da bi se prikrila oigledna istina, smenu naelnika generaltaba, propast ministara, samoubistvo Anrija, zatvorenog u Mont Valerijenu, koji je sebi prerezao grlo i tako potpisao sopstvenom krvlju priznanje o svojoj krivici. Decembra 1898. godine, ova poluzvanina beleka je objavljena u nemakoj tampi: Izjave carske vlade su utvrdile da nijedna nemaka linost, velika ili mala, nije imala nikakve veze sa Drajfusom. Stoga, sa nemake take gledita, ne vidimo nikakve smetnje punom objavljivanju tajnog dokumenta.84 Konano, Vii sud je odluio da se sprovede neizbena ponovna istraga. Drajfus je morao ponovo da se pojavi pred Ratnim veem u Renesu, 3. juna 1899. godine, i to je poetak jo
123

jedne torture za njega. Nije mogao ni pretpostaviti da e naii na mrnju jo odvratniju nego kad je otiao, i da njegovi efovi, kujui zaveru da ga ponovo poalju na put ka avoljem ostrvu, nee imati milosti za ovog bednika, ovo jadno stvorenje koje je mislilo da je istrpelo sve patnje koje mogu da se istrpe.85 Zato, napisao je Abi Brugeret, Ratno vee u Renesu e samo dodati novu nepravdu bezakonju sa suenja iz 1894. godine. Nelegalnost ovog suenja, Esterhazijeva krivica, Anrijevi kriminalni manevri e jasno izai na videlo tokom dvadeset devet zasedanja tog suenja u Renesu. Ali Ratno vee... e suditi Drajfusu za druge pijunske optube koje nisu nikad bile uzrok optunice ili izvetaja. Svi dotadanji propusti e biti njemu pripisani i bie pokazani dokumenti koji nemaju veze sa njim... Konano, i suprotno svim naim pravnim tradicijama, traiemo da sam Drajfus utvrdi da on nije predao takav dokument ili papir, kao da nije zadatak tuilatva da dokae ono za ta ga optuuje.86 Pristrasnost Drajfusovih tuilaca je bila toliko oigledna da se pobudilo javno mnjenje van Francuske. U Nemakoj, poluzvanina Kelnska Gazeta (Cologne Gazette) je objavila, 16. i 29. avgusta, usred suenja dva lanka iz kojih itamo sledeu reenicu: Ako, nakon izjava nemake vlade i rasprava najvieg albenog suda u Francuskoj, neko jo veruje da je Drajfus kriv, toj osobi bi samo mogli odgovoriti da je verovatno mentalno bolesna ili svesno eli da nevina osoba bude osuena.87 Ali mrnja, besmislice i fanatizam nisu bile razoruane radi svega toga. ak su korieni i novi falsifikati, menjajui one koji su izgubili svaku verodostojnost. Da saberemo sve to, to nije bilo nita vie od zlokobnog glupiranja. Kraj toga, za Drajfusa je bila osuda na desetogodinji pritvor, sa olakavajuim okolnostima! Ovo jadno suenje je izazvalo ogorenu preneraenost irom sveta. Francuska je bila prezrena. Ko bi mogao zamisliti tako groznu tugu?88 izjavio je Klemenso (Clemenceao) prilikom itanja engleskih i nemakih novina. Milost je bila neophodna. Drajfus je prihvatio da nastavi, rekao je, traei ukidanje strane vojne greke koje je bio rtva. Za ovo ukidanje, nije bilo
124

koristi raunati na pravdu Ratnog vea. Ova pravda je viena na delu! To je dolo, jo jednom, iz najvieg albenog suda koji je, nakon detaljnih istraga i dugih rasprava, ponitio jednom za svagda presudu iz Renesa. Nekoliko dana kasnije, Skuptina i Senat su, sveanim glasanjem, ponovo postavili Drajfusa u vojsku: Drajfusa, kome je dodeljena Legija asti i koji je javno ponovo uspostavljen u slubu.89 Ovaj kasni obrt, tako teko postignut, se desio zahvaljujui estitim i hrabrim ljudima, kao to su oni koje je nevin zatoenik avoljeg ostrva prieljkivao da se pojave. Njihov broj je sve vie rastao kako je istina izlazila na videlo. Nakon brzog osloboenja izdajnika Esterhazija od strane Ratnog vea u januaru 1898. godine, Emil Zola (Emile Zola) je objavio u Aurori, Klemensoovoj publikaciji, njegovo uveno otvoreno pismo J'accuse (Optuujem). Napisao je: Optuujem prvo Ratno vee da je prekrilo zakon osuujui optuenu osobu na osnovu nekih dokumenata koji su ostali tajni, i optuujem drugo Ratno vee da je prikrilo ovu nezakonitost priinjavajui takoe pravosudni zloin svesno oslobaajui krivca. Ali vitezovi naeg uvenog Drutva su pazili da prikriju sve to bi moglo prosvetliti javnost. Pitanje katolikog izaslanika de Muna je dovelo Zolu pred porotni sud Seine, i hrabri pisac je osuen na jednogodinji zatvor, maksimalnu kaznu, kao rezultat ovog nepravednog suenja. Javno mnjenje je tako dobro prevareno galamom klero-nacionalista da su izbori u maju 1898. godine bili u njihovu korist. Ipak, javno obelodanjivanje falsifikata, smena naelnika generaltaba, oigledna kriminalna pristrasnost sudija otvorila je oi onima koji su iskreno tragali za istinom sve vie i vie. Ali takvi su skoro iskljuivo dolazili iz redova protestanata, Jevreja i svetovnjaka. U Francuskoj je bilo jako malo katolika, od kojih je jo manje bilo istaknutih, koji su stali na Drajfusovu stranu... Akcija ove aice ljudi je napravila vrlo malo buke. Zavera utanja ih je okruila...90 Veina svetenika i biskupa je ostala ubeena u Drajfusovu krivicu, napisao je Abi Brugeret. or Sorel (Georges Sorel)
125

takoe izjavljuje: Dok je Drajfusova afera donela podelu meu svim drutvenim grupama, katoliki svet je bio apsolutno ujedinjen protiv ponovne istrage. Peguj (Peguy) sam priznaje da su sve politike sile katolike crkve uvek bile protiv Drajfusa. Moramo li se podsetiti liste potpisa koju su otvorili Libre Parole i La Croix, u korist udovice falsifikatora Anrija koji je poinio samoubistvo? Imena svetenika koji su se potpisivali su esto praena komentarima koji nisu ba jevaneljski, kako nam je rekao M. Adrijan Danset koji citira ovo: Izvesni Abi Cros pita za prostirku pored kreveta napravljenu od jevrejske koe koju bi mogao da gazi ujutru i uvee; mladi svetenik bi voleo da slomi Rajnahov nos svojom potpeticom; tri svetenika bi volela da udare prljavo lice Jevrejina Rajnaha.91 Samo je svetovni kler i dalje donekle uzdran. U Zajednicama, stvari su zaraznije: 15. jula 1898. godine, na dan davanja nagrada na univerzitetu Arkiel (Arcueil), kojim je predsedavao Generalissimo Jamont (zamenik predsednika Vieg ratnog vea), otac Didon, rektor kole Albert Veliki (Albert-le-Grand), je odrao nasilan govor u kom je podravao korienje sile protiv ljudi iji je zloin bio smelo potkazivanje vojne greke... Moramo li, kazao je reiti monah, pustiti zle da budu slobodni? Naravno da ne! Neprijatelj je: intelektualizam koji se pretvara da prezire silu, i civili koji ele da podrede vojsku. Kada ubeivanje ne vredi, kada ljubav nije dovoljna, moramo mahati maem, iriti uas, kidati glave, ratovati, napadati... Ovaj govor je izgledao kao izazov baen pred sve simpatizere tog osuenog bednika.92 Ali koliko njih smo uli od tada? Ovi pozivi na krvave represije, dolazili su od blagog klera, pogotovo tokom nemake okupacije! to se tie vapaja mrnje protiv intelektualizma, moemo nai savren odziv na to u ovoj izjavi izvesnog generala: Kada neko pria o inteligenciji, ja izvadim revolver. Slomiti misao silom je princip rimske crkve koji nikad nije bio izmenjen. Abi Brugeret se pita, meutim, o injenici da nita nije uzdrmalo uverenje svetenika u Drajfusovu krivicu: Takav veliki i
126

dramatini dogaaj, koji je doao kao grom iz vedra neba i izneo na videlo odsek za falsifikate koji je radio u generaltabu, je morao otvoriti oi, ak i onima koji ne ele da dou do istine. Ovo se odnosi na otkrie falsifikata koje je napravio Anri... Nije li dolo vreme da francuski kler i katolici odbace greku koja je predugo trajala... Oni, svetenici i vernici su mogli otii, masovno, i u jedanaesti as kao radnici spomenuti u Jevaneljima, da poveaju redove branilaca pravde i istine... Ali i najoiglednije injenice ne bacaju uvek svetlo na umove kojima dominiraju odreene predrasude, poto su predrasude suprotstavljene preispitivanju i, po svojoj prirodi, se bune protiv dokaza.93 U svakom sluaju, kakvi napori su uloeni da se katolici zadre u zabludi! Jesu li mogli da pogode da ih je skandalozno obmanula tampa koja je tvrdoglavo prikrivala sve dokaze o nevinosti, sva svedoenja u korist robijaa sa avoljih ostrva, i koja je takoe predodreena da ometa kurs pravde na sve naine?94 Na elu te tampe je bila La Libre Parole, stvorena, kao to smo videli, uz pomo jezuitskog oca de Laka, i La Croix, Asumpcioniste oca Bailija. Red Asumpcije je kamuflirana grana Isusovog Drutva, tako da njima onda moramo pripisati pokretanje i vrenje kampanje protiv Drajfusa. Ne ba sumnjiav svedok, otac Laant (Lecanuet), istie hrabro: Istoriari afere su osuivali Zajednice, a naroito jezuite. I, ovaj put, moramo priznati da su jezuiti ispalili prvi pucanj sa veoma nepromiljenom drskou.95 Pokrajinske katolike novine, kao to je Novelista (Nouvelliste) iz Liona, do informativnih i nairoko itanih, e skoro sve zauzeti ulogu u mranoj zaveri protiv istine i pravde. Izgleda da je lozinka izneta da se zaustavi svetlo koje se probija i javnost ostavi u mraku.96 U stvarnosti, trebalo bi biti posebno slep pa ne raspoznati, iza senzacije koju Croix pokazuje u Parizu i provincijama, lozinku koju pominje Abi Brugeret. I bilo bi vrlo naivno ne znati poreklo.96a Adrijan Danset takoe kae ovo: Asumpcionistiki Red kao celina i sa njim katolika crkva su otkriveni kampanjom La
127

Croixa... Otac Baili se hvali da mu je Sveti Otac dao odobrenje.97 U stvari, nema dvoumljenja u vezi te dozvole! Jezuiti, kojima su asumpcionisti pozajmili svoje ime, nisu li, otkad je Red osnovan, papini politiki instrumenti? Moramo se nasmeiti prii koja je mudro rairena okolo, koju ponavljaju istoriari apologete, da je Lav XIII navodno savetovao umerenost urednicima La Croixa. To je klasian trik, ali i dalje donekle efikasan. Danas, jo ima ljudi koji veruju u jednu vrstu nezavisnosti zvaninog glasa Svete Stolice! Pogledajmo sada ta je objavljeno u samom Rimu u Civilti Katoliki, jezuitskoj zvaninoj publikaciji, pod imenom Il caso Dreyfus: Jevrejska emancipacija je rezultat takozvanih principa iz 1789. godine, iji jaram se teko naslanja na sav francuski narod... Jevreji dre Republiku u svojim rukama, koja je vie jevrejska nego francuska... Jevrejina je Bog stvorio da bude pijun gde god se neka izdaja priprema... Ne samo u Francuskoj, ve i u Nemakoj, Austriji i Italiji, Jevreji moraju biti odstranjeni iz nacije. Tada, sa ponovo uspostavljenom harmonijom bivih vremena, narodi e ponovo nai svoju izgubljenu sreu.98 U prethodnim poglavljima, dali smo kratak pregled velike harmonije i sree koje su uivale nacije kada su Lojolini sinovi sluali ispovesti i inspirisali kraljeve. Kao to smo upravo videli, harmonija je takoe vladala gde su oni bili duhovnici i savetnici naelnika generaltabova. Sudei po Abiju Brugeretu, general de Boisdefre, pokajnik jezuitskog oca du Laka, je okusio istu gorinu kao i mnogi pre njega koje su podjednako obmanuli ovi upravnici savesti. Priznanje falsifikatora Anrija ga je obavezalo da d ostavku. Poto je vrlo iskren ovek, sam e izjaviti da je bio skandalozno obmanut, i oni koji su ga znali su bili svesni da se oseao ogoreno zbog spletke ija je rtva bio.99 Abi Brugeret dodaje da je prekinuo sve kontakte sa svojim bivim duhovnikom i ak je odbio da ga vidi ponovo kada bude umirao.
128

Nakon itanja svega ovoga, napisanog i objavljenog u Civilti Katoliki, bilo bi suvino zadravati se dalje na krivici Reda i samo se moemo sloiti sa onim ta je Josif Rajnah onda napisao: Vidite, jezuiti su isplanirali ovu aferu. I, za njih, Drajfus je samo izgovor. Ono to oni ele, i to priznaju, je da zadave svetovnjatvo i preusmerenu francusku revoluciju..., ukinu strane bogove, dogme iz 1789. Ovo je dovoljno jasno. Ali, poto neki i dalje insistiraju, uprkos svim dokazima, da je bilo moguih neslaganja izmeu pape i njegove tajne vojske, izmeu namera jednog i akcija drugoga, lako je pokazati prazninu takve pretpostavke. Bailijev sluaj je vrlo prosvetljuju sa tog gledita. ta moemo proitati u La Croix iz 29. maja 1956. godine? Nita manje od ovoga: Kao to smo najavili, njegova eminencija kardinal Feltin je naredio istragu spisa oca Bailija; on je bio osniva nae publikacije i Maison de la Bonne Press. Evo teksta te zapovesti od 15. maja 1956. godine: Mi, Moris Feltin (Maurice Feltin), Bojom milou i milou apostolske Svete Stolice, kardinal-svetenik svete rimske crkve ije ime je Sveta-Marija-od-Mira, nadbiskup Pariza. U vezi plana koji je podnela zajednica Avgustinaca Bojeg uspenja i koji smo Mi odobrili, da se u Rimu predstavi sluaj Boijeg sluge Vikentija Pavla Bailija (Vincent-de-Paula Bailly), osnivaa La Croix i Bonne Press. U vezi dispozicija... i instrukcija Svete Stolice u pogledu proglaenja blaenim i istrage spisa Boijih sluga: Naredili smo i nareujemo sledee: Svako ko je znao ovog Boijeg slugu ili ko nam moe rei neto posebno o njegovom ivotu nas mora obavestiti o tome... Svako ko poseduje spise ovog Boijeg sluge mora ih predati nama pre 30. septembra 1956. godine, bile to tampane knjige, rukom pisane beleke, pisma, memorandumi... ak i uputstva ili saveti koje on nije napisao, ve koje je diktirao... Za sve ove odnose, odreujemo Kanona Duboiza (Canon Dubois), sekretara nae nadbiskupije, i promotera vere za ovaj cilj.100 Evo ga Boiji sluga na dobrom putu da primi nagradu, za svoju odanu slubu, u vidu oreola. to se njegovih spisa, za kojima se tako paljivo traga, tie, promoter vere e imati i previ129

e materijala. to se tie tampanog dela, prilozi iz "La Croix" od 1895. do 1899. bie veoma vani. Njihov stav (katolikih novina), a posebno La Croixa, predstavlja trenutno za sve prosveene i ispravne umove, ono to M. Paul Violet, katoliki lan Instituta naziva neopisivim skandalom; i ovaj skandal podrava, u aferi Drajfus, najokantnije greke, laganje i zloin protiv istine, potenja i pravde. Rimski sud, dodaje on, zna to, kao i svi evropski sudovi.101 Zaista, rimski sud je to znao bolje nego iko drugi! Kao to smo videli, 1956. godine, nije zaboravio pobone podvige ovog Boijeg sluge poto je pripremao njegovo posveenje. Nema sumnje da je promoter vere buduem svecu pripisao one uvene liste potpisa u korist udovice falsifikatora Anrija, o kojima Abi Brugeret kae: Danas, kada uzmemo u obzir one apele da se Inkvizicija vrati, za progon Jevreja, za ubistvo Drajfusovih branioca, to je kao sluanje bunovnih matarija divljih i nastranih fanatika. Ipak, La Croix nam prikazuje ovo kao veliki, uteni i veseli spektakl.102 Otac Baili nije imao zadovoljstvo da vidi za svog ivota kako ovi divlji fanatici, pod svastikom, ostvaruju ove pobone elje u vezi Jevreja. On je mogao samo uivati u tom velikom, utenom i veselom spektaklu iz raja, ak iako su, tamo gore, spektakli te vrste prilino uobiajeni, sudei po uenima, a posebno po svetom Tomi Akvinskom, anelu kole: Da bi sveci mogli da uivaju jo vie u svojoj blagoslovenosti, i da bi poveali svoju zahvalnost Bogu, dozvoljeno im je da posmatraju u svoj grozoti muenje bezbonika... Sveci e se veseliti u mukama bezbonika. (Sancti de poenis impiorum gaudebunt.)103 Kao to moemo videti, otac Baili, osniva La Croixa, je imao sve to je potrebno da postane svetac: progoniti nevine, prokleti one koji ga brane, ubiti ih, podupirati svom snagom laganje i nepravdu, raspirivati razdor i mrnju; ovo su, u oima rimske crkve, vrsti osnovi za slavu i moemo da razumemo njenu elju da podari oreol autoru ovih pobonih podviga.

130

Meutim, postavlja se pitanje, Da li je ovaj Boiji sluga takoe udotvorac? Zato to znamo, da bi se zasluilo takvo unapreenje, potrebno je provereno imati postignuta uda. Koja je uda postigao direktor-osniva La Croixa? Je li to bilo preobraenje, za njegove itaoce, crnog u belo i belog u crno? Prikazivanje lai kao istine i istine kao lai? Naravno, ali vee udo je bila injenica da je ubedio lanove generaltaba (a onda i javnost) da je, nakon to je prva greka poinjena, i kada je ta greka otkrivena, bilo u njihovu ast odbiti dokaz, pretvarajui na taj nain greku u zloupotrebu moi! Errare humanum est, perseverare diabolicum (Ljudski je greiti, avolski je ne popravljati se). Boiji sluga nije mnogo uzimao u obzir tu poslovicu. Umesto da ga inspirie, sakrio je pod svoju mantiju. U stvari, mea culpa (moj greh) je za obine vernike, a ne za duhovna lica, niti kao to smo upravo videli za vojne voe koje imaju jezuitske duhovnike. Rezultat koji je traen je bio uspon partizanskih strasti i podela francuskog naroda. Ovo je konstantovao ugledni istoriar Pjer Gaksote (Pierre Gaxotte): Afera Drajfus je bila odluujua prekretnica... oficiri su sudili, pa je umeala vojnu instituciju... Afera je rasla, postala politiki sukob, podelila porodice, presekla Francusku na dva dela. Imala je efekte verskog rata... Stvorila je mrnju prema oficirima... Zapoela je anti-militarizam.104 Kada pomislimo na Evropu u to vreme, Nemaku presnabdevenu orujem i okruenu sa svoja dva saveznika, kada se prisetimo odgovornosti Vatikana za poetak sukoba 1914. godine, ne moemo da verujemo da smanjenje snage u naem vojnom potencijalu nije bilo unapred smiljeno. Kako smo mogli da ne primetimo da je, u stvari, Afera Drajfus poela 1894. godine, u godini Francusko-Ruskog saveza. Zatim, predstavnici Vatikana su bili vrlo otvoreni u vezi pogodbe sa izmatikom silom koja je, u njihovim oima, bila skandal. ak se i danas, velikodostojnik Njegove Svetosti, monsinjor Kristijani (Cristiani), usuuje da napie: Kroz udno slepu i nepromiljenu politiku, izgledalo je da naa zemlja uiva u izazivanju neprijateljskih naklonosti kod
131

svog silnog suseda (Nemake)... U stvari, izgledalo je da Francusko-Ruski savez preti Nemakoj opkoljavanjem.105 Za uglednog velikodostojnika, Trojni Savez (Nemaka, Italija, Austrougarska) nije bio pretnja nikome i Francuska je pogreila to nije ostala izolovana od takvog bloka. Sa tri protiv jednog, udar bi bio laki i na Sveti Otac papa ne bi morao aliti, 1918. godine, poraz svojih ampiona.

132

Poglavlje 21

Predratne godine - 1900-1914.

Dakle, kako je napisao Abi Brugeret: Pod likom raspetog Isusa, boanskog simbola ideje o pravdi, La Croix je strastveno saraivao sa prevarom i zloinom protiv istine, potenja i pravde.106 Pravda je ipak trijumfovala na kraju i Abi Fremont, koji se nije bojao da pomene razoran pohod koji je vodio Inokentije III na Albigense kada je spominjao Aferu, je izgleda bio pravi prorok kada je rekao: Katolici pobeuju i oni misle da e sruiti Republiku zbog mrnje prema Jevrejima. Ali e, bojim se, sruiti samo sebe.107 U stvari, kada je miljenje prosveeno, reakcija je bila fatalna. Rank je nauio lekciju o Aferi kad je izjavio: Republika e slomiti mo katolikih zajednica, ili e biti zadavljena. Godine 1899, ministar republike odbrane je bio opunomoen; otac Pikard (Picard), poglavar Asumpcionista, otac Baili, direktor La Croixa, i deset drugih lanova tog reda su izvedeni pred sud Siene za krenje zakona u vezi udruenja. Zajednica Asumpcionista je bila rasputena. Valdek Ruso (Waldek-Rousseau), predsednik Vea, je izjavio u govoru u Tuluzu 28. oktobra 1900. godine: Rasejani, ali ne i potisnuti, verski redovi su se ponovo formirali, brojno vei i borbeniji; oni pokrivaju teritoriju mreom politike organizacije ije veze su bezbrojne i vrsto spojene, kao to smo videli na skoranjem suenju. Konano, 1901. godine, zakon je proao, propisujui da zajednica ne moe biti osnovana bez odobrenja, i oni koji ga ne
133

budu zatraili u okviru zakonskog roka e automatski biti rasputeni. Ove odredbe, sasvim normalne u podruju dravnih organa ija je dunost da provere udruenja koja se nalaze na njihovoj teritoriji, e biti predstavljene katolicima kao nedopustiva zloupotreba. ovekova kua je njegov dvorac, kae izreka; ali za Crkvu to ne vai: opte pravo nije za nju. Suprotstavljanje klera primeni zakona bi bilo dovoljno da pokae koliko je bio neophodan. Ovaj otpor e samo pojaati vladin stav, posebno pod ministrom Kombesom (Combes); i nepopustljivost Rima, posebno kada je Pije X nasledio Lava XIII, e doneti zakon 1904. godine, koji je ukinuo uiteljske Redove. Nakon toga, sukob izmeu francuske vlade i Svete Stolice e biti stalan. Pored toga, izbor novog pape je sproveden pod karakteristinim okolnostima. Lav XIII je umro 20. jula 1903. godine. Konklava koja se sastala da odredi naslednika, daje nakon nekoliko krugova 29 glasova kardinalu Rampoli (Rampolla), 42 glasa su potrebna za izbor kada je austrijski kardinal Puzina (Puzyna) ustao i iznosio negodovanja austrijskog cara, znalo se da je kardinal Rampola pro-francuski orijentisan.108 Kardinal Sarto je izabran. Pomou manevra Austrije, koja se zamenila sa Svetim Duhom da bi inspirisala kardinale na konklavi, ovaj izbor je pobeda za jezuite. Zaista, novi poglavar, opisan kao meavina seoskog svetenika i arhanela sa ognjenim maem, je savren tip oveka kakvog je Red eleo. Evo ta Adrijan Danset kae o tome: Kada volimo papu, ne ograniavamo polje u kome on moe i mora upotrebljavati svoju volju.109 Ili ovo sa njegovog prvog konzistornog obraanja: Znamo da emo okirati mnoge ljude kada izjavimo da emo nuno biti ukljueni u politiku. Ali svako ko razumno zakljuuje moe videti da Vrhovni Poglavar, kome je Bog podario vrhovni autoritet, nema pravo da razdvaja politiku od domena vere i morala.110 Tako je Pije X, im je pristupio tronu Sv. Petra, javno izjavio da se, za njega, papin autoritet mora osetiti u svakom podruju, i da politiki klerikalizam nije samo pravo, ve i dunost. Takoe
134

je za svog dravnog sekretara odabrao panskog prelata, monsinjora Merija del Vala (Merry del Vala) koji je imao trideset osam godina i koji je, kao i on, bio strasno pro-nemaki i protiv-francuski orijentisan. Ovo stanje uma ne iznenauje kada itamo ove rei koje je napisao Abi Fremont: Meri del Val, koga sam upoznao na rimskom univerzitetu, je bio omiljeni uenik jezuita.111 Odnosi izmeu Svete Stolice i Francuske su ubrzo osetili efekte tog izbora. Pre svega, to je bilo imenovanje biskupa od strane civilne vlasti to je izazvalo sukob. Pre rata 1870. godine, Sveta Stolica bi nauila imena novih biskupa tek nakon to su bili imenovani. Papa je zadrao pravo, ako mu neko nije bio prihvatljiv, da mu oduzme zvanje biskupa obustavljajui kanonsku instituciju. U stvari, tekoe su bile ogromne jer su vlade, pod svakom vrstom reima, pazile da izaberu kandidate dostojne episkopske dunosti.112 Kad je Pije X postao papa, veinu imenovanja za nove biskupe Rim je odbio. Pored toga, nuncije u Parizu, Lorenceli (Lorenzelli), je bio, kako nam je rekao Adrijan Danset, teolog koji je skrenuo na pogrean put u diplomatiji i koji je ludo neprijateljski nastrojen prema Francuskoj. Neko e rei: Samo jo jedan pridruen svim ostalima! Ali takav izbor za takvo mesto jasno pokazuje kakve su bile namere rimske Kurije prema naoj dravi. Ovo sistematsko neprijateljstvo se jo jasnije pokazalo 1904. godine, kada je M. Lobet (Loubet), predsednik Republike, otiao da uzvrati posetu, koja se jednom ranije odigrala u Parizu, kralju Italije, Viktoru Emanuilu III (Victor-Emmanuel III). M. Lobet je takoe eleo da ga papa primi. Ali rimska Kurija je stvorila navodni nepobediv protokol: Papa nije mogao da primi efa drave, koji je, ini se, pri poseti kralju Italije izrazio svoje odobrenje uzurpaciji drevne papske drave. Ali bilo je presedana: dvaput, 1888. i 1903. godine, ef drave i to ne od onih manje vanih je primljen u Rimu od strane italijanskog kralja i pape. Naravno, posetilac nije bio predsednik Republike, ve nemaki car ulime II... Jednaka ast je odata i Edvardu VII, kralju Engleske i ruskom caru.
135

Uvredljiv cilj te prednosti je bio oigledan, a ak je i naglaen u poruci koju je poslao dravni sekretar Meri del Val raznim poslanstvima. Katoliki pisac, M. Karlo Ledre (Charles Ledre), je nedavno napisao ovo u vezi toga: Da li je papska diplomatija mogla ignorisati odluno vaan cilj koji je, iza posete predsednika Lobeta Rimu, stvarno dobijao oblik?113 Naravno, Vatikan je znao za plan da se Italija razdvoji od svojih saveznika iz Trojnog Saveza: Nemake i Austrougarske, ove dve germanske sile koje je rimska crkva smatrala svojim najboljim svetovnim orujem. Ovo je bila prava sr stanja, i bila je, u stvari razlog povremenih izliva gneva Vatikana. Drugi sukobi su podigli zabrinutost francuskih biskupa, koje su u Rimu smatrali previe republikanskim. Konano, umorna od stalnih potekoa koje su nastajale zbog vatikanskog krenja uslova Konkordata, francuska vlada je prekinula, 29. jula 1904. godine, veze koje je ponitila Sveta Stolica. Prekid diplomatskih odnosa je vodio, ubrzo, razdvajanju crkve od drave. Danas nalazimo normalnim, napisao je Adrijan Danset, da Francuska treba da odrava diplomatske veze sa Svetom Stolicom, i da bi Drava i Crkva trebale da ive pod reimom razdvojenosti. Diplomatski odnosi su neophodni jer Francuska mora biti zastupljena kad god ima interesa da se brani, van nekih doktrinarnih pitanja. Ali razdvojenost je neophodna jer, u demokratiji koja se zasniva na suverenitetu ljudi podeljenih razliitim verovanjima, drava duguje slobodu samo Crkvi.114 I autor dodaje: To je, u najmanju ruku, opte miljenje. Mi se moemo samo sloiti sa ovim razumnim miljenjem, ne zaboravljajui, naravno, da ga papstvo nikada ne bi podralo. Rimska crkva nikad nije prestala da proglaava svoju nadmo nad graanskom istorijom, kroz svoju istoriju, i, da bi bila sposobna da je otvoreno nametne u skorije vreme, dala je sve od sebe da je utisne uz pomo njene tajne vojske, Isusovog Drutva. Pored toga, u to vreme je otac Vernz (Wernz), general ovog Reda, napisao: Drava je u nadlenosti Crkve; dakle, sekularna vlast je zaista potinjena svetenikoj vlasti i mora da se pokorava.115
136

To je doktrina ovih nepopustljivih ampiona teokratije, savetnika kao i onih koji izvravaju njihova nareenja, koji su sebe uinili neophodnim u Vatikanu, toliko da bi danas bilo potpuno nemogue uoiti i najmanju razliku izmeu crnog pape i belog pape; oni su isti i jednaki. I kada govorimo o politici Vatikana, mi jednostavno mislimo na jezuitsku politiku. Zajedno sa mnogim drugim kvalifikovanim posmatraima, Abi Fremont priznaje sledee: Jezuiti dominiraju Vatikanom.116 Pred neumoljivim suprotstavljanjem Republici, od jezuita, svemonih u Crkvi, dravi je teko da primeni zakon o razdvajanju, sa nekoliko amandmana, od 1905. do 1908. godine. Ovaj zakon ne eli da smanji crkvenu imovinu i da otima njene zgrade namenjene za bogosluenje. Vernici se mogu formirati u lokalna udruenja, pod upravom svetenika. ta e Rim uraditi? U enciklinom pismu Vehementer (1. februara 1906. godine), Pije X je osudio Zakon o razdvajanju i onaj koji se tie lokalnih udruenja. Ali ide li on iznad zakona?117 Ubrzo emo saznati. Uprkos savetu francuske biskupije, on odbija sve nagodbe, 10. avgusta 1906. godine u enciklinom pismu Gravissimo. Ovo je jo jedno razoarenje za liberalne katolike: Kada pomislim, uzvikuje Brunetiere, da je ono to je odbijeno francuskim katolicima, sa odreenim znanjem da e takvo odbijanje otpoeti verski rat u jadnoj zemlji kojoj toliko treba mir, odobreno nemakim katolicima, da lokalna udruenja tamo funkcioniu trideset godina, na svaije zadovoljstvo, ne mogu se odupreti, kao patriota i katolik, oseaju ogorenosti.118 Bilo je nekih tekoa, u stvari, kada je sproveden popis crkvene imovine, ali to nije bio verski rat... Iako su ultramontanci pravili probleme, stanovnitvo kao celina je ostalo smireno kada je deo crkvene imovine vraen dravi, to je sama crkva uinila, da se ne bi podvrgavala posrednikim merama, utvrenim zakonom. Da li je, onda, pisac Brunetiere potpuno shvatio razlog te razlike u nainu kako je Sveta Stolica tretirala francuske katolike i nemake katolike? Prvi svetski rat e otkriti sav znaaj toga.
137

Dok su jezuiti uspeno radili, preko afere Drajfus, na deljenju francuskog naroda i slabljenju ugleda nae vojske, u Nemakoj su radili upravo suprotno. Bizmark (Bismark) koji je, lino, pokrenuo u prolosti Kulturkampf protiv katolike crkve, imao je njenu naklonost. To nam je rekao katoliki pisac, Josif Rovan, koji takoe to objanjava: Bizmark e biti prvi protestant koji e primiti Hristov orden sa draguljima, jednu od najviih crkvenih poasti. Nemaka vlada dozvoljava njoj odanim novinama da objave injenicu da e kancelar biti dovoljno spreman da podri papine namere da delimino vrati svoju zemaljsku vlast.119 1886. godine, Centar nemaka katolika stranka je bio neprijateljski nastrojen prema vojnim projektima koje je predstavio Bizmark. Lav XIII je intervenisao u nemakim unutranjim poslovima u Bizmarkovu korist. Njegov dravni sekretar je napisao nunciju u Minhenu: U pogledu predstojee revizije verskog zakonodavstva koje e, za ta imamo razloga da verujemo, biti izvedeno na pomirljiv nain, Sveti Otac eli da Centar promovie, na svaki mogui nain, vojne projekte.120 Evo ta Josif Rovan ima da kae: Nemaka diplomatija intervenie to je ve stara navika u Vatikanu da nagovori papu da upotrebi svoj uticaj nad Centrumom (Zentrum) (katolika stranka), tako da ona favorizuje vojne projekte... Nemaki katolici e priati o velikoj politikoj misiji Nemake, koja je, u isto vreme, univerzalna moralna misija... Zentrum je takoe odgovoran za produavanje vladavine koja e, od besa u slabosti, ratobornih govora o pomorskom naoruanju do jo ratobornijih beseda, na kraju odvesti Nemaku u katastrofu... Zentrum ulazi u rat (1914. godine) ubeen u potenje, istotu i moralni integritet svojih dravnih voa, sa usaglaenou svojih planova i programa sa planovima vene pravde.121 Kao to moemo videti, papstvo je uradilo ta je bilo potrebno da usadi ovo ubeenje. Uostalom, kao to je monsinjor Fruhvirt (Fruhwirth) rekao 1914. godine: Nemaka je osnova na kojoj Sveti Otac moe i mora uspostaviti velike nade.
138

Peti deo

Pakleni krug

139

Poglavlje 22

Prvi svetski rat

Gnevu pobuenom u Vatikanu francusko-ruskim savezom i jako dobro iskazanim u aferi Drajfus, besu koji je francuskoitalijanska unija podstakla, i kome je Lubet (Loubet) incident jasno posvedoio, pridodato je i ogorenje prouzrokovano zakljuenjem Antante s Engleskom. Francuska je vrsto odluila da ne stoji sama nasuprot njenom opasnom susedu i AustroUgarskoj. Na politiku tako slepu i nepromiljenu, prema monsinjoru Kristijaniju (Cristiani), gledano je veoma neblagonaklono od strane katolike Svetinje nad Svetinjama. Jer, osim to je ugroavala temeljno putanje krvi koje je bezbonoj Francuskoj bilo potrebno, ova politika je bila dragocena podrka raskolnikoj (izmatikoj) Rusiji, toj izgubljenoj ovici ijem se povratku u rimsko katoliko stado nikad nije prestalo nadati, iako bi to moglo podrazumevati rat. Ali u to vreme je Pravoslavna Crkva ostala vrsto usaena na Balkanu, naroito u Srbiji, koju je Bukuretanski mir, okonavi balkanski sukob, stavio u centar panje Junih Slovena, a pogotovo onih pod jarmom Austrije. Ambiciozni planovi Vatikana i katoliki imperijalizam Habzburga su bili u savrenom skladu, kao u prolosti. Rimu i Beu, rastua mo Srbije oznaila ju je kao neprijatelja koga treba unititi. Ovo je zaista utvreno u diplomatskom dokumentu pronaenom u austro-ugarskim arhivama, koji izvetava austrijskog ministra Berhtolda (Berchtold), o razgovorima koje je princ onburg (Schonburg) vodio u Vatikanu u oktobru-novembru 1913:
141

Meu temama razgovora s kardinalskim dravnim sekretarom (Merry del Val), iskrslo je pitanje Srbije, kao to je i oekivano. Pre svega, kardinal je izrazio svoje zadovoljstvo naim vrstim i prikladnim stavom poslednjih meseci. Tokom prijema kojeg sam imao tog dana kod Njegove Svetosti, Svetog Oca, koji je zapoeo razgovor pominjui nae energine korake koje smo preduzeli u Beogradu, on je izrekao neke znaajne opaske: Bilo bi sigurno bolje, rekla je Njegova Svetost, da je Austro-Ugarska kaznila Srbe za sva nedela koja su uinili.1 Dakle, ratoborna oseanja Pija X su bila jasno izraena ve 1913. Nema nieg iznenaujueg u vezi ovoga kada uzmemo u obzir inspiratore rimske politike. ta su Habzburzi trebali uiniti? Kazniti Srbiju, pravoslavnu dravu. Ugled Austro-Ugarske, ovih Habzburga koji su, sa Burbonima panije bili poslednje pristalice jezuita, a pogotovo ugled prestolonaslednika, Franca Ferdinanda, njihovog oveka, bio bi silno uvean. Za Rim, ovo pitanje je bilo od gotovo verskog znaaja; pobeda katolike monarhije nad Carizmom bi se mogla smatrati pobedom Rima nad raskolnikim Istokom.2 Ipak, stvar se rastegla kroz 1913. godinu. Ali, 28. juna 1914, nadvojvoda Franc Ferdinand je ubijen u Sarajevu. Srpska vlada nije imala nita s ovim atentatom poinjenim od strane graanina Austro-Ugarske, koji je zaista bio Srbin, ali je delovao u lokalnoj bosanskoj patriotskoj organizaciji. Ipak to je bio savren izgovor za cara Franju Josifa (Franz Jozef) da zapone s neprijateljstvima. Grof Sforca dri da je glavni problem bio ubediti Franju Josifa da je rat bio neophodan. Savet pape i njegovog ministra je najvie mogao uticati na njega.3 Ovaj savet je naravno dat caru, i to onakav kakav se mogao oekivati od ovog pape i njegovog ministra, omiljenog uenika jezuita. Dok je Srbija pokuavala da ouva mir poputajui pred svim eljama austrijske vlade koja je poslala diplomatsku notu Beogradu, grof Palfi (Palffy), austrijski predstavnik u Vatikanu, preneo je svom ministru Berhtoldu, 29. jula, sadraj razgovora koje je on imao 27. jula sa kardinalskim dravnim sekretarom,
142

Marijom del Valom (Marry del Val); ovaj razgovor je bio o temama koje uznemiravaju Evropu u ovom trenutku. Diplomata s prezirom porie izmiljene glasine o navodnoj intervenciji pape koji je izgleda molio cara da potedi hrianske drave ratnih strahota. Poto je raistio s ovim besmislenim pretpostavkama, on iznosi pravo miljenje Kurije, koje mu je preneto od strane dravnog sekretara: Bilo bi nemogue pronai bilo kakav duh poputanja i izmirenja u reima Njegove Eminencije. Tano je da je on opisao notu Srbiji kao veoma otru, ali ju je i pored toga odobrio u potpunosti i, u isto vreme posredno, izrazio elju da Monarhija zavri posao. Zaista, dodao je kardinal, teta je to Srbija nije bila poniena mnogo ranije, jer je tada to moglo biti uinjeno, bez toliko velikog dodatnog rizika. Ova izjava pokazuje elje pape koji je, tokom nekoliko proteklih godina, esto izraavao aljenje to je Austro-Ugarska zanemarila kanjavanje svog opasnog suseda na Dunavu.4 Ovo je zapravo potpuno suprotno besmislenim glasinama o papskom posredovanju u korist mira. U stvari, austrijski diplomata nije jedini koji izvetava o pravom miljenju rimskog pontifa i njegovog ministra. Dan pre toga, 26. jula, baron Riter (Ritter), bavarski poslanik u Vatikanu, pisao je svojoj vladi: Papa se slae da Austrija postupi strogo sa Srbijom. Nema visoko miljenje o vojskama Rusije i Francuske i smatra da one ne mogu uiniti mnogo u ratu protiv Nemake. Kardinalski dravni sekretar ne vidi kad Austrija moe pokrenuti rat ako ne odlui sada.5 Dakle, Sveta Stolica je bila potpuno svesna ogromnih rizika u sukobu izmeu Austrije i Srbije, ali je uprkos tome, uinila sve to je u njenoj moi da ga podstakne. Sveti Otac i njegovi jezuitski savetnici nisu bili zabrinuti za patnje hrianskih naroda! Nije bio prvi put da su ti narodi bili upotrebljeni u korist rimske politike. Konano se ukazala eljena prilika da se iskoristi nemaka svetovna ruka protiv pravoslavne Rusije, bezbone Francuske kojoj je trebalo temeljno
143

putanje krvi, i, kao dodatak, protiv jeretike Engleske. inilo se da sve obeava brz i srean rat. Pije X nije video njegovo odvijanje i ishod, koji su bili suprotni njegovim predvianjima. Umro je na poetku sukoba, 20. avgusta 1914. Ali, etrdeset godina kasnije, Pije XII je kanonizovao ovog uzvienog pontifa, a "Precis d'Histoire Sainte" (Kratak pregled svete istorije), korien u parohijskoj veronauci, mu je posvetio ove poune rei: Pije X je uinio sve to je mogao da sprei poetak rata iz 1914. I umro je od tuge kad je predvideo patnje koje e taj rat doneti sa sobom. Da je ovo satira, ne bi mogla biti bolje napisana! Nekoliko godina pre 1914, M. Jve Gujot (M. Yves Guyot), istinski prorok, je rekao: Ako izbije rat, ujte, vi ljudi koji mislite da je Rimska crkva simbol reda i mira, ne traite drugog krivca osim Vatikana: on e biti skriveni podstreka, kao u ratu iz 1870.6 Podstreka krvoprolia, Vatikan, je nameravao da nita manje lukavo podrava svoje austro-nemake uzdanice tokom celog rata. Krai vojni izlet, u Francusku, za koji se nemaki car hvalio da e ga izvesti, je zaustavljen na Marni, a agresor nateran u povlaenje posle svakog od njegovih silovitih napada. Ali, bar mu je papska diplomatija pruala svaku moguu pomo, i ovo nije iznenaujue kada uzmemo u obzir da je Boansko Provienje izgleda uivalo u pruanju podrke centralnim silama. Zaista, kardinal Rampola, za koga se smatralo da je pro-francuski orijentisan, iz tog razloga je dran podalje od pontifskog prestola vetom Austrije. Uskoro nije vie bio meu onima koji bi mogli postati papa jer je umro nekoliko meseci pre Pija X, ini se u pravi as. Ali ovo nije bilo poslednje Boije meanje: kao to je obeao, ak i pre nego to je odrano glasanje, novi papa, Benedikt XV imenovao je kardinala Ferratu za dravnog sekretara. Ali kardinal7 nije ak imao vremena ni da se prihvati svog novog posla. Poto je stupio na dunost krajem septembra 1914, UMRO JE IZNENADA 20. oktobra, podlegavi uasnoj nelagodi poto je popio OSVEAVAJUE PIE.
144

Sedeo je za svojim stolom kad mu je iznenada naglo pozlilo. Pao je kao da ga je grom pogodio. Sluge su brzo prile da mu pomognu. Lekar, koji je pozvan bez odlaganja, odmah je shvatio ozbiljnost njegovog stanja i zatraio hitan konzilijum. Ferrata je ve shvatio i znao da nije bilo nade Molio je da ga ne ostave da umre u Vatikanu lekarski konzilijum je brzo odran u njegovom hotelu sa est doktora Oni su odbili da saine lekarski izvetaj; onaj koji je objavljen nije bio potpisan.8 On nije patio od bilo kakve bolesti ili slabosti. Skandal vezan za ovu smrt je bio takav da istraga nije mogla biti izbegnuta. Njen ishod je bio: tegla je bila razbijena u kancelariji. Prisustvo izmrvljenog stakla u posudi za eer koju je koristio kardinal je objanjeno na taj nain. Zrnasti eer moe biti koristan! Istraga je tu bila zaustavljena9 Opat Danilo (Daniel) dodaje da je iznenadna smrt, nekoliko dana kasnije, sluge preminulog kardinala izazvala dosta komentara, posebno zato to je bio sluga monsinjora Fon Gerlaha (Von Gerlach) pre nego to je njegov gospodar postao lan Svetih Redova. Ovaj nemaki prelat, dobro znana uhoda, pobegao je iz Rima 1916: trebao je biti uhapen i optuen za sabotau italijanske oklopnjae "Leonardo da Vini" koja je eksplodirala u Tarentskom zalivu, povukavi sa sobom na dno 21 oficira i 211 mornara. Njegovo suenje je nastavljeno 1919. Fon Gerlah se nije pojavio pred sudom i bio je osuen na 20 godina teke robije.10 Preko sluaja ovog umeanog velikodostojnika, urednika "Rimskog Posmatraa" (Observatore Romano), dobijamo jasnu predstavu o stanju svesti vatikanskih visokih krugova. Opat Brugeret opet opisuje pratnju Svete stolice: Profesore eklezijastike nita ne moe omesti u nameri da italijanskom svetenstvu i katolikom svetu u Rimu uliju oseanje potovanja i divljenja prema nemakoj vojsci, a prezira i mrnje prema Francuskoj.11 Ferrata, koji je bio za neutralnost, umro je u pravi as, i kardinal Gapari (Gasparri) postao je dravni sekretar; u savrenoj saglasnosti s Benediktom XV, dao je sve od sebe sluei interesima centralnih sila.
145

Uzimajui sve ovo u obzir, nije iznenaujue to je papa Benedikt XV, u mesecima koji su sledili, mnogo radio na tome da odri Italiju na pravcu delovanja koji bi najbolje posluio jezuitima, prijateljima Habzburga12 Istovremeno, moral saveznika je bio lukavo podrivan. 10. januara 1915, odlukom potpisanom od strane kardinala Gapara, dravnog sekretara Benedikta XV, odreeno je da se odrava molitveni dan radi breg postizanja mira Jedna od obaveznih radnji kojima se pokazivala pobonost je bila izgovaranje molitve koju je napisao Benedikt XV lino Francuska vlada je naredila da se taj papski dokument zapleni. Ta molitva za mir se smatrala ispoljavanjem slabosti koje bi moglo popustiti napore nae vojske, u vreme kada su nemake horde bile pod neizdrivim pritiskom koji bi ih isterao s nae teritorije, i kad je nemaki car mogao videti stranu kaznu koja mu se spremala za njegove neoprostive zloine papa je eleo mir, u trenutku kada je mogao biti samo u korist centralnih sila. Papa ne voli Francusku; on je Nemac.13 M. Karlo Ledre (M. Charles Ledre), jo jedan katoliki pisac, potvruje: U dva navrata, pomenuta u jednom uvenom lanku Pariske Revije (La Revue de Paris), Sveta Stolica, pozivajui Italiju i Sjedinjene Drave da ne ulaze u rat, nije samo elela brzi kraj sukoba Po reima opata Brugereta, ona je sluila interesima naih neprijatelja i radila protiv nas.14 Ali delovanje jezuita, a prema tome i delovanje Vatikana, nije se osetilo samo u Italiji i Sjedinjenim Dravama. Bilo koje sredstvo, svako mesto, je dovoljno dobro za njih. Nije stoga bilo iznenaujue videti papsku diplomatiju kako se zauzima od samog poetka u ometanju naeg snabdevanja hranom; odvraanju neutralnih drava od pridruivanja naoj strani, da bi se prekinula spona koja dri Antantu (savez Francuske, Rusije i Velike Britanije) na okupu Nita se nije smatralo beznaajnim ako bi moglo pomoi u tom velikom poduhvatu, i doneti mir izazivanjem neke slabosti u redovima saveznika. Bilo je i gorih stvari: podstrekivanja na separatni mir. Izmeu 2. i 10. januara 1916, neki nemaki katolici ili su u Belgiju da
146

pozivaju, u papino ime, na separatni mir. Belgijski biskupi su ih optuili da lau, ali nuncije i papa nisu odgovarali Nakon toga, Sveta Stolica je traila nain da dovede Francusku i Austriju za isti sto, nadajui se da e Francuska potpisati separatni mir ili da e, zajedno sa svojim saveznicima, pregovarati o optem miru Nekoliko sedmica kasnije, 31. marta 1917, princ Sikst (Sixte) od Burbona predao je uveno pismo imperatora, Karlu predsedniku republike. Kako je ta zamisao propala s ove strane Alpa, bilo je sigurno da e je pokuati ostvariti negde drugde, u Engleskoj, Americi, i posebno u Italiji Razbiti svetovne sile koje sainjavaju Antantu, sa ciljem da se zaustavi njena ofanziva, unititi njen ugled da bi se oslabio moral i ona primorala na pregovore Na ovome se zasnivala politika Benedikta XV i sve mere kojima je on pokazivao svoju nepristrasnost su uvek ile i jo uvek idu na nau tetu.15 Ovo je napisao poznati katolik, M. Luj Kanet (M. Louis Canet); a evo ta je napisao opat Brugeret: Mi smo saznali tek etiri godine kasnije, putem izjava M. Erzeberger-a objavljenih u Germaniji 22.aprila 1921, da je papinom mirovnom predlogu iz avgusta 1917. prethodio tajni sporazum izmeu Svete Stolice i Nemake.16 Zanimljivo je da je crkveni diplomata koji je sklopio ovaj tajni sporazum bio minhenski nuncije, Monsinjor Paeli (Pacelli), budui papa Pije XII. Jedan od njegovih apologeta, jezuita R. P. Fernesolle, napisao je: 28.maja (1917), monsinjor Paeli uruio je svoje akreditivno pismo kralju Bavarske Uporno je pokuavao da navede na saradnju Vilhelma II i kancelara Betmana Holvega (BethmannHolveg). 29. juna, monsinjor Paeli je sveano primljen od strane imperatora Vilhelma II u tabu u Krojcnahu (Kreuznach).17 Dakle, budui papa je zapoeo svoju 12-godinju slubu na mestu nuncija u Minhenu, a kasnije u Berlinu, na nain na koji ju je i kasnije vrio, jer je, tokom tih godina, umnoavao spletke da bi sruio Nemaku Republiku uspostavljenu nakon Prvog svetskog rata i pripremio osvetu 1939. dovevi Hitlera na vlast.
147

Ipak, kada su saveznici potpisivali Versajski Ugovor, u julu 1919, oni su toliko bili svesni uloge koju je Vatikan imao u sukobu da su ga paljivo drali podalje od pregovarakog stola. A jo je vie iznenaujue, da je najkatolikija drava, Italija, bila ta koja je zahtevala izuzee Vatikana. lanom XV Londonskog sporazuma (od 26. aprila 1915), koji je odreivao italijansko uee u ratu, baron Sonino (Sonnino) je dobio obeanje od ostalih saveznika da e se usprotiviti bilo kakvom meanju papstva u mirovne pregovore.18 Ova mera je bila mudra, ali nedovoljna. Umesto kanjavanja Svete Stolice koje je zasluila za svoju ulogu u izbijanju Prvog svetskog rata, pobednici nisu preduzeli nita da spree dalje spletke jezuita i Vatikana; koje su na kraju, 20 godina kasnije, dovele do jo vee katastrofe, moda i najvee koju je svet video.

148

Poglavlje 23

Pripreme za Drugi svetski rat

Godine 1919, sinovi Lojole ponjeli su gorke plodove svoje zloinake politike. Francuska nije temeljno iskrvarila. Katoliko carstvo Habzburga, koje su oni podsticali da kazni Srbe, raspalo se, oslobodivi pravoslavne Slovene rimskog jarma. Rusija, umesto vraanja u rimsko stado, postala je marksistika, anti-crkvena i zvanino ateistika. A to se tie nepobedive Nemake, ona je utonula u haos. Ali gorda narav Drutva nikad ne bi dozvolila priznanje krivice. Kada je Benedikt XV umro, 1922. bilo je spremno da krene ispoetka na drugaijoj osnovi. Zar ono nije svemogue u Rimu? Posluajmo M. Pjera Dominika (Pierre Dominique): Novi papa Pije XI koji je, po nekima, jezuita, pokuava da izvue ta moe. Trai od jezuite, oca Herbignija (dHerbigny) da ode u Rusiju, u pokuaju da okupi ono to je ostalo od katolianstva, i posebno da vidi ta moe biti uinjeno. Nesigurna i daleka nada: okupiti oko pontifa progonjeni pravoslavni svet. U Rimu postoji trideset devet bogoslovija, ije se osnivanje poklapa s datumima velikih kontra-reformacija; veina tih kontra-reformacija su bile zapoinjane i voene od strane jezuita: Nemaka bogoslovija (1552), Engleska (1578), Irska (1628, reosnovana 1826), kotska(1600), Severno-Amerika(1859), Kanadska (1888), Etiopska (1919, reosnovana 1930). Pije XI osniva Rusku bogosloviju (Ponteficio collegio russo di S. Teresa del Bambino Gesu) i stavlja je pod jezuitsku upravu. Oni se takoe staraju o Orijentalnom Institutu, Institutu Svetog Jovana Damaskina, Poljskoj bogosloviji, a kasnije i Litvanskoj.
149

Da li je sve ovo podsealo na oca Posevina, Ivana Groznog i lanog Dimitrija? Drugi od tri velika cilja Ignacijevog doba dolazi na prvo mesto. Jezuiti su, jo jedanput, podstrekai i izvritelji ovog velikog poduhvata.19 U porazu koji su upravo doiveli, sinovi Lojole mogu videti traak nade. Zar nije boljevika revolucija, uklonivi cara, zatitnika Pravoslavne crkve, obezglavila velikog suparnika i pomogla prodor Rimske crkve? Gvoe se kuje dok je vrue! uveni "Russicum i njegovi tajni misionari e doneti Jevanelje u ovu raskolniku zemlju. Sto godina nakon to ih je car Aleksandar I isterao, jezuiti e ponovo krenuti u pohod na slovenski svet. Od 1915, njihov general je Nalke fon Ledoovski (Nalke von Ledochowski). Iz pera M. Pjera Dominika ponovo: Neki e rei da ja jezuite vidim svuda! Ali ja sam prinuen da ukaem na njihovo postojanje i delovanje; da kaem da su oni stajali iza monarhije Alfonsa XIII iji je duhovnik bio otac Lopez; da su, kad je panska monarhija okonana i njihovi manastiri i bogoslovije spaljeni, oni opet bili iza Gila Roblesa, a kada je izbio graanski rat, iza Franka. U Portugalu, oni su podrali Salazara. U Austriji i Maarskoj, imperatora Karla koji je bio svrgnut s prestola tri puta; (kakvu ulogu su oni imali u tim pokuajima da povrate ugarski presto? Ko bi znao!) Grejali su stolicu ne znajui za koga ili zbog ega. Monsinjori Seipel, Dolfuss i usnig (Schussnigg) su iz njihovih redova. Ve neko vreme sanjaju o velikoj Nemakoj, s katolikom veinom, kojoj bi Austrijanci neizostavno pripadali: to bi bila savremena verzija saveza iz 16. veka izmeu Vitelzbaha i Habzburga. U Italiji, oni prvenstveno podravaju Don Sturzo-a, osnivaa Narodne stranke, zatim Musolinija jezuita otac Tai Venturi (Tacchi Venturi), generalni sekretar Drutva, bio je posrednik izmeu Pija XI, iji su duhovnici bili otac Alisijardi (Alissiardi) i Celebrano (Jezuiti), i Musolinija. Papa, u februaru 1929, u vreme sporazuma iz Laterana, naziva Musolinija ovekom koga nam je Provienje poslalo. Rim ne osuuje ono to se obino naziva Etiopskom agresijom i 1940, Vatikan je jo uvek Musolinijev iskreni prijatelj.
150

Jezuiti tamo imaju tajno prebivalite. Odande, oni nadziru Svetsku Crkvu hladnim i proraunatim okom politiara.20 Ovo je savren opis jezuitskog delovanja izmeu dva svetska rata. Tajno prebivalite Lojolinih sinova je politiki mozak Vatikana. Ispovedioci Pija XI su jezuiti; a i duhovnici njegovog naslednika, Pija XII, e veinom biti jezuiti i Nemci. Nije vano ako e zbog toga zavera postati oigledna: sve je, izgleda, spremno za osvetu. Ali, vreme pontifikata Pija XI je pripremni period. Nemaka svetovna ruka, poraena, ispustila je ma. ekajui da ga uzme ponovo u ruke, mi emo pripremiti, u Evropi, bojite vredno njenih buduih podviga, a pre svega spreiti opasno jaanje demokratije. Italija e biti prva na udaru. Tamo postoji buan socijalistiki voa koji okuplja veterane oko sebe. Taj ovek izraava naizgled beskompromisnu politiku, ali on je ambiciozan i dovoljno bistar da shvati u kakvom se nezgodnom poloaju nalazi, uprkos njegovoj preteranoj razmetljivosti. Jezuitska diplomatija e ga uskoro pridobiti na svoju stranu. M. Fransoa Karlo-Roks (Francois Charles-Roux), sa Instituta, koji je bio na (francuski) ambasador u Vatikanu tada, kae: U vreme kada je budui Due bio obian poslanik, kardinal Gapari, dravni sekretar, imao je tajni razgovor s njim faistiki voa se odmah sloio da papa dobije zemaljsku vlast nad delom Rima Kada me je izvestio o tom razgovoru, kardinal Gapari je zakljuio: S tim obeanjem, bio sam siguran da emo, ako taj ovek doe na vlast, mi uspeti. Neu pomenuti njegov prikaz pregovora izmeu tajnih zastupnika Pija XI i Musolinija21 Ovi tajni zastupnici, od kojih je glavni bio jezuita otac Tai Venturi, su ispunili svoj zadatak veoma dobro. Ovo nije iznenaujue kada znamo da je otac Venturi bio sekretar Drutva Isusovog i Musolinijev duhovnik u isto vreme. U stvari, on je bio poslan da obrlati faistikog vou od strane generala njegovog Reda, Halke fon Ledoovskog, kako nam je rekao M. Gaston Galijard (Gaillard).22 16. novembra 1922, skuptina je izabrala Musolinija sa 306 glasova naspram 116 i na tom zasedanju, katolika grupa don
151

Sturzo-a, navodno hriansko-demokratska, glasala je jednoglasno za prvu faistiku vladu.23 Deset godina kasnije, ista spletka je donela slian ishod u Nemakoj. Katoliki Centrum monsinjora Kass-a je osigurao, svojim brojnim glasovima, diktaturu nacizma. U stvari, Italija je bila, 1922, probno tle za novi obrazac autoritarnog konzervativizma: faizam, ukraen, kada to okolnosti zahtevaju, s nekim pseudo-socijalizmom. Od tada, svi dalji napori vatikanskih jezuita e biti usmereni na irenje ove doktrine u Evropi, ija je neodreenost tako tipina za njih. ak ni do danas, propast Musolinijevog reima, poraz u ratu, i ruevine nisu bili dovoljni da unite, u oima italijanskih hrianskih demokrata, ugled megalomanskog diktatora koga je Vatikan nametnuo njihovoj zemlji. Iako su ga se odrekli reima, on je i dalje bio u srcima svetenstva. Sledee se moglo proitati u tampi: Odluili smo: posetioci koji dolaze u Rim zbog Olimpijskih igara, 1960, e videti mermerni obelisk koji je podigao Benito Musolini u svoju slavu kako nadvisuje, s obala Tibra, olimpijski stadion. Ovaj trideset tri metra visoki spomenik nosi natpis Mussolini-Dux i ukraen je mozaicima i natpisima koji slave faizam. Reenica iveo Due se ponavlja vie od stotinu puta a krilatica Mnogo neprijatelja donosi veliku ast takoe vie puta. Spomenik ima, na svakoj strani, mermerne blokove koji obeleavaju glavne dogaaje faizma, od objavljivanja dela Popolo dItalia, do Musolinija i osnivanja kratkotrajnog faistikog carstva, ukljuujui i rat u Etiopiji. Kraj obeliska bi se nalazio divovski kip Musolinija, kao nagog atlete, skoro stotinu metara visok. Ali reim je sruen pre nego to je ova udna zamisao mogla biti ostvarena. Posle godinu dana sporenja, vlada Segnija je odluila da bi Dueov obelisk trebao ostati na mestu.24 Rat, krv koja je tekla potocima, suze i ruevine nisu vane. To su samo sitnice, male mrlje na spomeniku podignutom u slavu oveka koga nam je Provienje poslalo, kako ga je opisao Pije XI. Nikakve mane, greke ili zloini ne mogu izbrisati njegovu glavnu zaslugu: injenicu da je ponovo uspostavio zemaljsku
152

vlast pape, proglasio katolianstvo za dravnu veru i dao svetenstvu, kroz zakone koji se jo uvek primenjuju, potpunu mo nad ivotom naroda. U spomen tome Musolinijev obelisk mora stajati u srcu Rima, zbog turista koji e ga gledati s divljenjem ili s podsmehom, i u nadi u bolja vremena koja e dozvoliti podizanje kipa nagog atlete visokog sto metara, simbolinog zatitnika Vatikana. Lateranski sporazum, kojim je Musolini pokazao svoju zahvalnost papi, dao je Svetoj Stolici, osim novanog iznosa od 750 milijardi lira (oko 20.000.000 funti), zemaljsku vlast na teritoriji grada Vatikana. Monsinjor Kristijani, prelat Njegove Svetosti, objanjava znaaj ovog dogaaja: Nesumnjivo je da je Ustav grada Vatikana bio od sutinske vanosti za uspostavljanje papstva kao politike snage.25 Neemo gubiti vreme pokuavajui da pomirimo ovo otvoreno priznanje s tako esto pominjanom frazom Rimska Crkva se ne mea u politiku. Samo emo ukazati na poloaj, jedinstven u svetu, drave koja je svetovna i crkvena, dvojne prirode, i na posledice takvog poloaja. Koji su to jezuitski lukavi trikovi korieni od strane ove sile koja se, u zavisnosti od okolnosti, oslanja na svoju svetovnu ili duhovnu ulogu, da bi bila izuzeta od svih pravila zasnovanih na meunarodnim zakonima? Drave su same pomogle ovu prevaru, i samim tim, omoguile prodor Trojanskog konja klerikalizma u svoju sredinu. Izgleda da se papa previe poistoveuje s diktatorima,26 pisao je M. Fransoa arl-Roks (Francois CharlesRoux), francuski ambasador u Vatikanu. Ali, da li je i moglo biti drugaije kada vidimo da je Sveta Stolica sama dovela te ljude na vlast? Musolini, uzor, bio je prvi u nizu tih ljudi koje je Provienje poslalo, tih voa koje bi pripremile osvetu za 1918. Iz Italije, gde se tako dobro razvijao pod brinim okom jezuite oca Taija Venturija i njegovih sledbenika, faizam je uskoro trebao biti izvezen u Nemaku. Hitler dobija podstrek od Musolinija; ideal nacista je isti kao u ItalijiOtkad je Musolini na elu, sva naklonost je prema Berlinu 1923, njegov faizam se spaja s
153

nacional-socijalizmom; postaje prijatelj s Hitlerom kojeg snabdeva orujem i novcem.27 U to vreme, monsinjor Paeli, budui Pije XII, tada najbolji diplomata Kurije, je nuncije u Minhenu, prestonici katolike Bavarske. Tamo, zvezda budueg diktatora Nemake poinje da sija; on je takoe katolik, kao i njegovi najblii saradnici. O toj zemlji, kolevci nacizma, M. Moris Laporte (Maurice Laporte) nam kae: Njena dva neprijatelja su protestantizam i demokratija. Uznemirenost Pruske je otuda razumljiva. Lako je pogoditi s kakvom se posebnom panjom Vatikan odnosi prema Bavarskoj gde Hitlerov nacional-socijalizam dobija najveu podrku.28 Oduzeti od jeretike Pruske vlast nad sekularnom rukom i preneti je na katoliku Bavarsku; kakav san! Monsinjor Paeli ini sve to je u njegovoj moi da ostvari taj san, radei u dogovoru sa stareinom Isusovaca. Posle rata (1914-1918), jezuitski general, fon Ledoovski, skovao je plan stvaranje, sa ili bez habzburgkog cara, federacije katolikih drava centralne i istone Evrope: Austrije, Slovake, eke, Poljske, Maarske, Hrvatske i naravno, Bavarske. Ovo novo Carstvo bi moralo da se bori na dva fronta: na istoku protiv Sovjetskog Saveza, na zapadu protiv Pruske, protestantske Velike Britanije i republikanske, buntovne Francuske. U to vreme, monsinjor Paeli, budui Pije XII, je bio nuncije u Minhenu, zatim u Berlinu, i bliski prijatelj kardinala Faulhabera, glavnog saradnika Fon Ledoovskog. Njegov plan je bio mladalaki san pape Pija XII.29 Ali, da li je to bio samo san mladosti? "Mittel-Europa" koju je Hitler pokuao da uspostavi je bila veoma nalik tom planu, osim prisustva, u tom bloku, Luteranske Pruske, bezopasne manjine, i priznatih podruja uticaja koja su moda privremeno pripadala Italiji. U stvari, bio je to plan Ledoovskog, prilagoen potrebama vremena, koji je Firer pokuao da ostvari, pod pokroviteljstvom Svete Stolice, uz pomo Franca fon Papena, tajnog komornika pape, i nuncija u Minhenu, a potom u Berlinu, monsinjora Paelija.
154

M. Fransoa Karlo-Roks pie: Tokom savremenog doba svetska politika nikad nije osetila katoliko meanje vie, nego tokom slube monsinjora Paelija.30 A od M. Jozefa Rovana: Sada e, katolika Bavarskaprimiti i zatititi sve koji seju zlo, sve pomagae i ubice Saint-Vehmea.31 Izmeu ovih agitatora, izbor preporoditelja Nemake e pasti na Hitlera, koji je predodreen da trijumfuje nad demokratskim zabludama pod zastavom Svetog Oca. Naravno, on je katolik, kao i njegovi glavni saradnici. Nacistiki reim je kao povratak vladavine june Nemake. Imena i porekla njegovih voa to pokazuju: Hitler je Austrijanac, Gering je Bavarac, Gebels je iz Rajnske oblasti, itd.32 Godine 1924, Sveta Stolica potpisuje Konkordat s Bavarskom. Godine 1927, moemo itati u Kelnskoj Gazeti: Papa Pije XI je sigurno najvei germanofil koji je ikad sedeo na prestolu Svetog Petra. Njegov naslednik, Pije XII, e ga prevazii u tome. Ali, za sada, on nastavlja sa svojom diplomatskom karijerom - koja je vie politika u Nemakoj prema kojoj je, kako je kasnije rekao Ribentropu, oduvek oseao posebnu privrenost. Unapreen u nuncija u Berlinu, on radi, s Francom fon Papenom, na unitenju Vajmarske Republike. 20. jula 1932, opsadno stanje je proglaeno u Berlinu i ministri su izbacili "manu militari" (vanredno stanje). To je prvi korak ka hitlerovskoj diktaturi. Pripremljeni su novi izbori koji e potvrditi uspeh nacista. S Hitlerovim odobrenjem, Gering i traser su stupili u kontakt s monsinjorom Kaasom, stranakim voom stranke katolikog Centra.33 Kardinal Bertram, nadbiskup Breslava i primas Nemake, izjavio je: Mi, hriani i katolici, ne priznajemo nijednu religiju ili rasu S mnogim drugim biskupima, on je pokuao da upozori vernike na paganske ideale nacista. Oito, ovaj crkveni velikodostojnik nije razumeo papsku politiku, ali e uskoro nauiti. "Mercure de France" je objavio sjajno istraivanje 1934:
155

Na poetku 1932-e, nemaki katolici nisu smatrali da su izgubili bitku ali, u prolee, njihove voe su delovale nekako neodluno: reeno im je da je papa lino naklonjen Hitleru. To to je Pije XI bio naklonjen Hitleru ne bi trebalo da nas iznenadi Po njemu, Evropa bi se mogla urediti samo kroz prevlast Nemake Vatikan je razmiljao o pomeranju sredita Rajha, kroz Anlus, dugo vremena, i Isusovci su otvoreno radili na postizanju tog cilja (plan Ledoovskog), naroito u Austriji. Mi znamo kako se Pije XI oslanjao na Austriju da ostvari ono to je on nazivao pobedom svoje politike. Ono to se moralo spreiti je prevlast protestantske Pruske. Kako je Rajh trebao gospodariti Evropom trebalo je izgraditi Rajh u kome bi katolici bili gospodari U martu 1933, nemaki biskupi, koji su se sastali u Fuldi, iskoristili su Hitlerov govor u Potsdamu da izjave: Moramo priznati da je najvii predstavnik vlade Rajha, koji je u isto vreme i voa nacional-socijalistikog pokreta, dao javne i sveane izjave, kojima su nepovredivost katolike doktrine, rad i nepromenjivost prava Crkve priznati Fon Papen odlazi za Rim. Ovaj ovek, s veoma gnusnom prolou, postaje poboni hodoasnik sa zadatkom da zakljui Konkordat (za celu Nemaku) s papom. I on e morati da iznese istu ponudu Vatikanu kao i Musolini.34 Zapravo, ista se stvar deava u obe zemlje: u Italiji, Katolika stranka Don Sturca omoguava Musoliniju dolazak na vlast; u Nemakoj, Centrum Monsinjora Kasa ini isto za Hitlera. U oba sluaja, Konkordat potvruje pakt. M. Jozef Rovan priznaje ovo sledeim reima: Zahvaljujui Fon Papenu, poslaniku Centrum-a od 1920. i vlasniku zvaninih stranakih novina Germania, Hitler je doao na vlast 30. januara 1933 Nemaki politiki katolicizam, umesto da postane hriansko-demokratski, na kraju je preneo svu vlast na Hitlera, 26. marta 1933 Da bi se izglasao prenos celokupne vlasti, bila je potrebna dvotreinska veina i glasovi Centrum-a su bili nuni da bi se ona postigla.35 Isti autor dodaje: U prepisci i izjavama crkvenih velikodostojnika, uvek emo nai da iza nacistikog reima stoji svesrdna podrka biskupa.36
156

Ta podrka je lako objanjiva kada proitamo sledee od Fon Papena: Opti uslovi Konkordata su bili povoljniji od ostalih slinih sporazuma koje je Vatikan potpisao, i Kancelar Hitler je zatraio od mene da uverim papskog dravnog sekretara (kardinala Paelija) da e on smesta uutkati antiklerikalni klan.37 Ovo nije bilo prazno obeanje. Ve tokom 1933. godine, pored pokolja Jevreja i ubistava poinjenih od strane nacista, postojalo je 45 koncentracionih logora u Nemakoj, sa 40.000 zarobljenika razliitih politikih ubeenja, ali uglavnom liberala. Franc fon Papen, papin tajni komornik, savreno je definisao duboko znaenje pakta izmeu Vatikana i Hitlera sledeom reenicom: Nacizam je hrianska reakcija protiv duha 1789. Godine 1937. godine, Pije XI, pod pritiskom svetskog javnog mnjenja osuuje rasnu teoriju kao nespojivu s katolikom doktrinom i naelima u onome to njegove apologete cinino nazivaju stranom Enciklinom poslanicom "Mit brennender Sorge" (Sa goruim nemirom). Nacistiki rasizam je osuen, ali ne i Hitler, njegov pokreta. Vatikan dobro pazi da ne poniti povoljni Konkordat zakljuen, etiri godine ranije, sa nacistikim Rajhom. Dok su Hristov krst i kukasti krst saraivali u Nemakoj, Benito Musolini je krenuo u lagani pohod na Etiopiju, s blagoslovom Svetog Oca. Vrhovni Pontif nije osudio Musolinijevu politiku i dao je italijanskom svetenstvu potpunu slobodu da sarauju s faistikim vlastima Duhovnici, od siromanih parohijskih svetenika do kardinala, govorili su u korist rata Jedan od najupeatljivijih primera je doao od kardinalanadbiskupa Milana, Alfreda Ildefonsa ustera (Alfredo Ildefonso Schuster) (jezuite), koji je otiao tako daleko da je ovaj pohod nazvao katolikim krstakim ratom.38 Italija, objanjava papa Pije XI, misli da je ovaj rat opravdan zbog hitne potrebe za irenjem Deset dana kasnije, govorei pred skupom veterana, Pije XI je izrazio elju da opravdane tenje velike i uzviene nacije, kojoj, kako ih je podsetio i sam pripada, budu zadovoljene.39
157

Faistiki napad na Albaniju, na Veliki Petak 1939, naiao je na slino razumevanje, kako nam je rekao M. Kamil Cijanfara (Camille Cianfarra): Italijansko zauzimanje Albanije je bilo veoma povoljno za Crkvu Od stanovnitva koje je brojalo milion Albanaca, koji su postali italijanski podanici, 68% su bili muslimani, 20% pravoslavci i samo 12% katolici Sa politike take gledita, pripajanje zemlje od strane katolike sile je moralo unaprediti poloaj Crkve i zadovoljiti Vatikan.40 U paniji, uspostavljanje republike je predstavljalo linu uvredu za Rimsku Kuriju. Nikad se nisam usudio pomenuti pansko pitanje Piju XI, pisao je M. Fransoa Karlo-Roks. On bi me verovatno podsetio da su crkveni interesi, u toj velikoj i znamenitoj zemlji paniji, bili stvar koja se ticala samo pape.41 Stoga, ovom zatienom lovitu je ubrzo odreen diktator slian onima koji su ve bili uspeni u Italiji i Nemakoj. Pustolovina generala Franka je poela tek sredinom jula 1936. ali, 21. marta 1934, Rimski pakt je bio zakljuen, izmeu Musolinija i voa panskih reakcionarnih stranaka, od kojih je jedan bio M. Goikoea (Goicoechea), predsednik "Renovacion Espanola" (panske Obnove). Ovim sporazumom, Italijanska faistika partija se obavezala da snabdeva pobunjenike s novcem, ratnim materijalom, orujem i municijom. Znamo da su oni uinili i vie od onoga to su obeali, i da su Musolini i Hitler nastavili raspirivati pansku pobunu materijalom, ratnim vazduhoplovstvom i dobrovoljcima. A Vatikan je, zaboravivi sopstveno naelo da vernici moraju potovati izabranu vlast, pritiskao paniju svojim pretnjama. Papa je izoptio iz Crkve voe panske Republike i objavio duhovni rat izmeu Svete Stolice i Madrida. Zatim je napisao poslanicu 'Dilectissimi Nobis' Nadbiskup Goma, novi primas panije, proglasio je graanski rat.42 Velikodostojnici Njegove Svetosti su s radou doekali uase ovog bratoubilakog sukoba, a Monsinjor Gomara, biskup Karatagine, divno je izloio njihova hrianska oseanja kada je rekao: Blagosloveni su topovi ako, iz pukotina koje oni naprave, nikne Jevanelje! Vatikan je ak priznao Frankovu vladu, 3. avgusta 1937, dvadeset meseci pre kraja rata.
158

Belgija je takoe nadgledana od strane Katolike Akcije, bespotrebno je rei, izrazito papske i jezuitske organizacije. Teren je morao biti pripremljen za nadolazeu najezdu Firerovih vojski! Stoga, pod izgovorom duhovne obnove, hitlerovsko-faistiko Jevanelje je tamo marljivo propovedano od strane monsinjora Pikarda, jezuite, oca Arenda i oca Fokarta, koji su takoe bili jezuite itd. Mladi Belgijanac, koji je bio njihova rtva kao i mnogi drugi, svedoi o ovome: U to vreme, svi mi smo ve bili opsednuti nekom vrstom faizma Katolika Akcija kojoj sam ja pripadao je bila veoma naklonjena italijanskom faizmu Monsinjor Pikard je izjavljivao na sav glas da je Musolini genije i arko je prieljkivao diktatora Hodoaa su organizovana da bi se uspostavili bolji kontakti s Italijom i faizmom. Kada sam, s tri stotine studenata, iao u Italiju, svi su, u povratku kui, pozdravili na rimski nain i pevali Giovinezz-u (italijanska faistika pesma).43 Jedan drugi svedok kae: Posle 1928, grupa Leona Degrela je redovno saraivala s monsinjorom Pikardom Monsinjor Pikard je iskoristio pomo Leona Degrela za veoma vaan zadatak: rukovoenje novom izdavakom kuom Katolike Akcije. Ova izdavaka kua je dobila ime koje je uskoro postalo uveno Rex Bilo je sve vie poziva na promenu reima... Rezultati ove propagande su u Nemakoj bili praeni s velikom panjom. U oktobru 1933, lanak u Vlan-u nas je podsetio da je bilo samo sedam nacista 1919, i da im je Hitler svojim ulaskom u partiju, nekoliko godina kasnije, doneo u miraz samo svoj dar za propagandu Osnovan na slinim naelima, tim Rex-a je zapoeo sa ivom propagandnom aktivnou u celoj zemlji. Njihovi skupovi su uskoro privlaili nekoliko stotina, a zatim i hiljada slualaca.44 Naravno, Hitler je doneo tek nastalom nacional-socijalizmu, kao i Musolini faizmu, vie od dara za propagandu: - podrku Pape! Budui da je bio bleda senka ove dvojice, Leon Degrel, voa Christus Rex-a, uivao je istu podrku ali iz veoma drugaijeg razloga, jer je njegov posao bio da otvori zemlju za osvajae.
159

M. Rejmond de Beker (Raymond de Becker) kae: Saraivao sam s Avant-Guarde-om Taj asopis (koji je izdavao monsinjor Pikard) imao je za cilj da prekine veze koje su spajale Belgiju, Francusku i Englesku.45 Znamo kako je nemaka vojska brzo porazila belgijske branioce izdane od strane klerikalne Pete Kolone. Moda se takoe seamo da je voa Christus Rex-a, obukavi nemaku uniformu, otiao, s velikom panjom javnosti, da se bori na Istonom frontu na elu njegove SS jedinice, sastavljene uglavnom od podmlatka Katolike Akcije; posle mu je blagovremeno povlaenje omoguilo da se domogne panije. Ali, pre toga, do kraja je ispoljio svoja rodoljubiva oseanja poslednji put. M. Moris de Behaut (Maurice de Behaut) pie: Pre deset godina (1944.), luka Anvers, trea najvanija u svetu, skoro netaknuta je pala u ruke Britancima U vreme kada je stanovnitvo naziralo kraj svojim patnjama i oskudici, najstraniji nacistiki izum je pao na njih: letee bombe, V1 i V2. Ovo bombardovanje, najdue u istoriji, jer je trajalo sledeih est meseci, danonono, je paljivo skrivano od javnosti, po nareenju Saveznikog taba. To je razlog to je, danas, muenitvo gradova Anvers i Lijea jo uvek uglavnom zanemareno. Uoi prvog bombardovanja (12. oktobra), neki su uli na Radio Berlinu uznemirujue rei izdajnika Leona Degrela: Traio sam od svog Firera, urlao je, dvadeset hiljada leteih bombi. One e kazniti nepromiljeni narod. Obeavam vam da e napraviti od Anvera grad bez luke, ili luku bez grada. Od tog dana, bombardovanje se pojaavalo, s katastrofalnim posledicama, dok je izdajnik Leon Degrel vikao na sav glas preko Radio Berlina, obeavajui jo straniji ishod.46 Takav je bio poslednji pozdrav svojoj domovini ovog udovita koje je proizvela Katolika Akcija. Posluni uenik jezuita monsinjora Pikarda i Oca Arenda, voa Christus Rex-a se strogo drao papskih pravila. lanovi Katolike Akcije, pisao je papa Pije XI, ne bi ispunili svoju dunost ako, u sluaju da prilike to dozvole, ne bi pokuali da vode politiku svog kralja i svoje zemlje.47
160

I zaista, Leon Degrel je ispunio svoju dunost a ishod je bio kako smo videli u srazmeri s njegovom revnou. itamo u knjizi Rejmonda de Bekera: Katolika Akcija je nala, u Belgiji, izuzetne ljude da vode njene poslove, kao na primer monsinjora Pikarda (kao najvanijeg) kanonika Kardijna, osnivaa jokistikog pokreta, mrzovoljnog vizionara loe naravi48 Ovaj se danas kune da nikad nije ni video ni uo svog stranakog kolegu Leona Degrela. Znai, ova dva predvodnika belgijske Katolike Akcije, obojica podreeni kardinalu Van Roeju (Van Roey), se nikad nisu srela! Kojim udom? Naravno, bivi kanonik nam to ne govori; od tada, on je imenovan monsinjorom od strane pape Pija XII i rukovodiocem jokistikog pokreta za ceo svet. Jo jedno udo: monsinjor Kardijn nije sreo zloglasnog predsednika Rex-a ni tokom velikog kongresa koji je opisao Degrel: Seam se velikog kongresa Katolike Omladine u Briselu, 1930. Bio sam iza monsinjora Pikarda, koji je stajao do kardinala Van Roeja. Sto hiljada mladih je promariralo pored nas za dva sata, kliui verskim voama na bini49 Gde je, onda, bio predvodnik J.O.C-a, ije su ete uestvovale u tom velikom maru? Krio se? Da li je Provienje htelo da se ova dva oveka koja su stajala rame uz rame nikad ne vide, na zvaninim skupovima kao i u seditu Katolike Akcije koje su stalno poseivali? Monsinjor Kardijn, jezuita, ide i dalje od toga. Pretvara se da se reima borio protiv reksizma. Zaista, Katolika Akcija je bila neobina organizacija! Ne samo da su voe njena dva glavna pokreta J.O.C i Rex igrali murke po hodnicima, ve se jedan od njih, kako je rekao, borio protiv delovanja drugog uz odobravanje hijerarhije! Ova injenica ne moe biti osporena: Degrela je na elo Rexa postavio lino monsinjor Pikard, po ovlaenju kardinala Van Roeja i apostolskog nuncija monsinjora Mikara. Dakle, prema reima monsinjora Kardijna, on se otro nije slagao s delovanjem njegovog saradnika u Katolikoj Akciji, koji je bio pod pokroviteljstvom, kao i on sam, belgijskog Primasa - i bio bez
161

ikakvog obzira prema nunciju, njegovom zatitniku i cenjenom prijatelju, kako je to rekao papa Pije XII.50 Odbrana je krajnje neuverljiva. Jo vie postajemo toga svesni kada ispitamo kakav je bio stav, posle Hitlerovog osvajanja Belgije, onih kao to su monsinjor Kardijn i njegovi saradnici koji se, danas, odriu Degrela i reksizma. U knjizi koja je sklonjena od oiju javnosti kada je izdata, voa Rex-a je osveio svoje pamenje, kao to emo videti, i po onome to mi znamo, ono to je on rekao nikada nije opovrgnuto. Budui da sam biblijski religiozan, i svestan proimanja duhovnog i ovozemaljskog, ne bih razmiljao o saradnji (s Hitlerom), a da se pre toga ne posavetujem s verskim vlastima svoje zemlje Zatraio sam intervju s Njegovom Svetou, kardinalom Van Roejom Kardinal me je srdano doekao, jednog jutra, u vladianskom dvoru u Malinezu Njega pokree potpuni i estoki fanatizam Da je iveo par vekova ranije, on bi, potpisujui 'Magnificat', stavio nevernike pod ma, ili spalio ili bacio u manastirske tamnice neposlune ovce iz svog stada. Kako je sada 20. vek, ostala mu je samo biskupska palica, ali i ona odrauje veliki posao. Za njega, sve je vano dok god slui interesima Crkve: ako je to bilo neto dobro, mi bismo to podrali, ali sve loe bi se unitilo; a Crkva ima tako mnogo naina slube: njene poslove, stranke, novine, zemljoradnike zadruge (Boerenbond), bankarske ustanove koje su davale svetovnu mo duhovnoj instituciji A sada, mogu iskreno da kaem da je ovo bilo znaenje kardinalovih rei: Saradnja je bila pravi put, ustvari jedini put kojim bi razumna osoba krenula. Tokom celog razgovora, nije uopte ni pomislio da bi drugaiji pristup bio mogu. Za kardinala, u jesen 1940, rat je bio zavren. Nije uopte pomenuo Engleze niti pretpostavio da bi Saveznici mogli preokrenuti tok rata Kardinal nije mislio da je, politiki, bilo ta drugo osim saradnje bilo mogue Nije imao nita protiv mojih zamisli i planova Mogao me je ili trebao me je upozoriti ako je mislio da sam zastranio u svom politikom miljenju, jer sam doao po njegov savet Pre nego to sam otiao, kardinal mi je dao svoj blagoslov
162

Drugi katolici takoe, u jesen 1940-e, drali su uperen pogled prema visokom tornju Saint-Rombauta Mnogi su uli u vladianski dvor da pitaju za savet monsinjora Van Roeja ili njegovo blisko okruenje, u vezi moralnosti, korisnosti ili nunosti saradnje Vie od hiljadu katolikih viih inovnika se brzo prilagodilo novom Poretku... Svi oni dobri ljudi koji su otili u zatvor 1944. sigurno su se pitali, 1940: ta Malinez misli? Ali ko bi verovao da ni Malinez, ni njihovi biskupi, ni njihovi svetenici nisu mogli da im umire savest! Osam od deset belgijskih kolaboracionista su bili katolici Tokom tih odluujuih sedmica, zbog odluke koja je morala da se donese, Malinez i brojne biskupije su ak izdale pisani ili usmeni negativni savet, meni i svim drugim kolaboracionistima. Iako nije prijatna za ui, ovo je suta istina. Dranje visokog katolikog svetenstva u inostranstvu je moglo samo osnaiti uverenje pastve da je saradnja u potpunoj saglasnosti s verom U Viiju, najvii francuski velikodostojnici su se slikali s maralom Petenom i Pjerom Lavalom, posle razgovora izmeu Hitlera i Petena. U Parizu, kardinal Baudrilart (Baudrillart) javno je izjavio da je kolaboracionista. U samoj Belgiji, kardinal Van Roej je dozvolio jednom od najuvenijih flamanskih svetenika njegovom najveem katolikom intelektualcu opatu Vereveu (Verschaeve), da izjavi, 7. novembra 1940, tokom sveane sednice Senata i u prisustvu nemakog generala, predsednika Redera (Raeder): Dunost Kulturnog Vea je da izgradi most koji e ujediniti Flandriju i Nemaku 29. maja 1940, dan posle predaje, kardinal Van Roej je opisao okupaciju kao poklon s neba: Budite uvereni, pisao je vernicima, da prisustvujemo u ovom trenutku izuzetnom delovanju Boanskog Provienja koje pokazuje svoju mo kroz velike dogaaje. Dakle, sve u svemu, Hitler je izgleda bio nita drugo do orue proienja, bi Boji za belgijski narod.51 Neto slino se deavalo u naoj zemlji, (Francuskoj), gde nam je stalno govoreno da je poraz korisniji od pobede, kao,
163

pre 1914, kada je proienje kroz temeljno prolivanje krvi prieljkivano za Francusku. Takoe u ovim memoarima koji su pali ili bolje rei baeni u zaborav nalazimo neke veoma zanimljive detalje koji se tiu Boerenbond-a, snane katolike, politike i finansijske ustanove kardinala Van Roeja koja je veim delom finansirala Flamansko odeljenje Louvain-skog Univerziteta52 Izdavaka kua Standaard je ostajala u poslu tampajui pozive na kolaboraciju od strane V.N.V-a (Vlaamsch Nationalist Verbond) (Flamanski nacionalistiki savez). Uskoro, posao je poeo da donosi veliki novac Budui da su bili vei katolici od pape i stoer Crkve u Flandriji, rukovodioci Standaard-a ne bi razmiljali o saradnji s Nemcima da to kardinal nije pre toga odobrio jasno i glasno. Isto je vailo za celokupnu katoliku tampu53 Svi ovi napori su bili usmereni ka razbijanju Belgije, kako nas podsea katoliki pisac, M. Gaston Galijard: Flamanski katolici i katoliki autonomai Alzasa su opravdavali svoj stav preutnom podrkom koju je Sveta Stolica uvek davala germanskoj propagandi. Uvek su se pozivali na uveno pismo Pija XI njegovom dravnom sekretaru, kardinalu Gapariju, od 26. juna 1923, kako bi lako uverili druge da njihova politika ima odobrenje Rima, a Rim, naravno, nije uinio nita da ih ubedi u suprotno. Zar nije nuncije Paeli (budui papa Pije XII) snano podravao nemake nacionaliste i ohrabrivao takozvano ugnjeteno stanovnitvo Gornje lezije? Zar nisu autonomaki planovi Alzasa, Gornje Malmedije i lezije dobijali crkvenu podrku koja nije uvek bila odmerena? Stoga je bilo lako Flamancima da sakriju svoje delovanje protiv celovitosti Belgije iza naloga iz Rima54 Takoe, 1942. godine, papa Pije XII je zatraio od svoje nuncijature u Berlinu da prenesu njegove izraze sauea Parizu zbog smrti kardinala Baudrilara, stavljajui tako do znanja da je smatrao prisajedinjenje severa Francuske Nemakoj kao injenino stanje. To je takoe jo jedanput potvrdilo preutnu podrku koja je uvek davana germanskom irenju od strane Svete Stolice, i njega naroito.
164

Danas, moemo samo kiselo da se nasmejemo kada vidimo kako bee od injenica i odriu bilo kakvo sauesnitvo u Petoj Koloni koju su sami organizovali, a posebno se odriu Degrela. to se njega tie, u svom bezbednom utoitu, on se moe prisetiti u slobodno vreme uvenih Ovidijevih stihova: "Donee eris felix, multos munerabis amicos. Tempora si fuerint nubila, solus eris". (Dok si srean ima mnogo prijatelja, a kad dou tmurna vremena, bie sam.)55 Smeno je kad proitamo sledee od R. P. Fesarda (Fessard) (jezuite): Godine 1916. i 1917. ekali smo ameriku pomo s nestrpljenjem! Godine 1939, shvatili smo da se naalost, ak i posle poetka rata, na Hitlera gleda s naklonou u velikom delu amerikog javnog mnjenja, a pogotovo meu katolicima! Godine 1941. i 1942, ponovo smo se pitali da li e se Sjedinjene Drave umeati ili ne.56 Dakle, izgleda da je Sveti Otac primio rezultate dobijene iz Amerike s tugom! Istorijska je injenica da je Hrianski Front, katoliki pokret koji se protivio meanju Sjedinjenih Drava u rat, vodio jezuita otac Koglin (Coughlin), poznati Hitlerovac. Ova pobona organizacija nije oskudevala ni u emu i primala je, iz Berlina, velike isporuke propagandnog materijala iz Gebelsovog ureda. Preko njegovog asopisa Drutvena Pravda i radio emisija, jezuita otac Koglin, propovednik kukastog krsta, dosegao je veliki broj ljudi. Takoe je nadzirao tajne teroristike elije u veim gradovima, koje su se sluile metodama Lojolinih sinova i koje su obuavane od strane nacistikih agenata.57 Tajni dokument iz Wilhelmtrasea iznosi sledei zakljuak: Prouavajui razvoj antisemitizma u Sjedinjenim Dravama, primeujemo da broj slualaca radio emisija Oca Koglina, poznatog po njegovom antisemitizmu, premauje 20 miliona.58 Moramo li se prisetiti delovanja jezuite oca Vola (Walsh), papinog predstavnika, dekana Fakulteta za politike nauke na Univerzitetu Dordtaun, jezuitskog rasadnika amerike diplomatije i revnosnog propagandiste nemake politike?
165

U to vreme, general Isusovaca je bio Halke Fon Ledoovski, bivi general u austrijskoj vojsci; on je nasledio Vernca (Wernz), Prusa, 1915. Da li je R.P. Fesard takoe zaboravio ta je La Croix pisao tokom celog rata, a pogotovo ovo: Ne bi bilo nikakve koristi od vojnog meanja s druge strane Kanala i Atlantika.59 Da li se isto tako ne sea ovog telegrama njegove svetosti pape Pija XII: Papa alje svoj blagoslov La Croix-u, glasu crkvene misli.60 Pored tolike zaboravnosti, moramo se zapitati da li Isusovci imaju veoma kratko pamenje? Treba istai da je R. P. Fesard ispoljio svoje patriotske bojazni iz 1941-1942. tek 1957. godine. Njegovo 15-ogodinje razmiljanje je donelo rezultata i imao je vremena da ponovo proita jedan odlomak iz Duhovnih Vebi u kom stoji da jezuita mora biti spreman, ako Crkva kae da je neto crno u stvari belo, da se sloi s tim miljenjem, iako mu razum govori suprotno.61 to se toga tie, R. P. Fesard je izgleda odlian jezuita! 7. marta 1936. Hitler je poslao Vermaht u demilitarizovanu Rajnsku oblast, prekrivi time sporazum iz Lokarna. 11. marta 1938, dogodio se Anlus (ujedinjenje Austrije i Nemake), a 29. septembra iste godine, u Minhenu, Nemaka je naterala Englesku i Francusku da pristanu na aneksiju Sudeta u ehoslovakoj. Firer je doao na vlast, zahvaljujui glasovima katolikog Centrum-a, samo pet godina pre toga, a veina ciljeva cinino otkrivenih u Mein Kampf-u je ve bila ostvarena; ovu knjigu, drski izazov zapadnim demokratijama, napisao je jezuita otac tempfle (Staempfle), a Hitler se potpisao kao autor. Iako mnogi osporavaju tu injenicu, jezuiti su bili ti koji su usavrili uveni pangermanizam opisan u ovoj knjizi, koju je Firer samo potpisao.

166

Poglavlje 24

Nemako osvajanje i jezuiti Austrija - Poljska - ehoslovaka Jugoslavija

Hajde da vidimo kako je Anlus bio pripreman: Pre svega, Provienje je htelo da u isto vreme, kada je Musolini zgrabio vlast u Italiji zahvaljujui don Sturcu, jezuita i predsednik Katolike stranke, monsinjor Seipel, postane kancelar Austrije. Bio je na tom poloaju do 1929, s prekidom od dve godine i tokom tih presudnih godina, vodio je austrijsku unutranju politiku reakcionarnim i klerikalnim putem; njegovi naslednici nastavili su tim putem koji je vodio utapanju te zemlje u nemaku celinu. Krvavo guenje radnikih buna donelo mu je nadimak "Keine Milde Kardinal": Kardinal bez milosti. Poetkom maja (1936), Fon Papen je uao u tajne pregovore sa Dr usnigom (Schussnigg) (austrijskim kancelarom) i gaao ga u slabu taku, pokazavi mu kako bi usaglaavanje stavova s Hitlerom bilo u interesu Vatikana; argument moe zvuati udno, ali usnig je bio veoma poboan, a Fon Papen je bio papin savetnik (komornik).62 Oekivano, tajni savetnik je bio taj koji je vodio celu stvar koja se zavrila, 11. marta 1938, ostavkom pobonog usniga (uenika jezuita), u korist Seyss-Inquarta, voe austrijskih nacista. Narednog dana, nemake jedinice su ule u Austriju, a marionetska vlada Seyss-Inquarta proglasila je prisajedinjenje zemlje Rajhu. Ovaj dogaaj je pozdravljen ushienom izjavom bekog nadbiskupa: kardinala Inicera (Innitzer) (Jezuite). 15. marta, nemaka tampa je objavila sledeu izjavu kardinala Inicera: Svetenstvo i vernici moraju odluno podrati veliku nemaku dravu, i Firera ija je borba da uini Nemaku
167

snanom, dostojanstvenom i naprednom u skladu sa eljama Provienja. Novine su tampale faksimil ove izjave da odagnaju svaku sumnju u njenu verodostojnost. Primerci te izjave su bili izlepljeni po zidovima u Beu i u drugim austrijskim gradovima. Kardinal Inicer je svojom rukom ispisao sledee rei pre nego to se potpisao: Und Heil Hitler! Tri dana kasnije, Austrijska biskupija je poslala pismo svojim vernicima; italijanske novine su objavile sadraj ovog pisma 28. marta: bilo je to otvoreno pristajanje uz nacistiki reim o ijim se svojstvima govorilo s hvalom.63 Kardinal Inicer, najvii zvaninik Rimske Crkve u Austriji, takoe je napisao u svojoj izjavi: Pozivam voe organizacija mladih da pripreme njihovo spajanje s organizacijom Nemakog Rajha.64 Znai, ne samo da su kardinal-nadbiskup Bea, i njegova biskupija, prili Hitleru s oduevljenjem, nego mu je on predao i hriansku mlade da bude obuavana po nacistikim metodama; ove metode su bile zvanino osuene u stranoj enciklinoj poslanici: "Mit brennender Sorge"! Mercure de France je s pravom primetio: Ovi biskupi nisu doneli odluku koja se tie Crkve kao celine na svoju ruku; Sveta Stolica im je dala smernice koje su oni prosto sledili.65 To je oigledno. Ali koja su se druga uputstva mogla oekivati od Vatikana koji je doveo na vlast Musolinija, Hitlera, Franka, a u Belgiji, stvorio Christus Rex Leona Degrela? Razumemo, onda, zato engleski pisci poput F. A. Ridlija (Ridley), Sikera (Seeker) i Warburga imaju primedbe na politiku pape Pija XI koja je povlaivala faistikim pokretima svugde.66 to se tie Anlusa, M. Fansoa Karlo-Roks nam govori zato je Crkva toliko elela da se on desi: Osam miliona austrijskih katolika bi mnogo osnailo nemako katoliko telo koje bi dobilo na znaaju.67 Poljska je bila u istom poloaju kao i Austrija kada je Hitler, poto ju je osvojio, pripojio njene delove Otadbini. Jo nekoliko miliona katolika da uvea broj Nemaca pod Rimskom vlau: Sveta Stolica je samo mogla biti za to, uprkos svoj svojoj ljubavi
168

za njen mili poljski narod. U stvari, nije mrko gledala na nasilno regrupisanje srednjoevropskih katolika, koje se odvijalo po zamisli jezuitskog generala, Halkea Fon Ledoovskog. Deurne apologete Vatikana nastavljaju podseati svoje itaoce da je papa Pije XII dizao svoj glas protiv agresije u enciklinoj poslanici Summi Pontificatus. U stvarnosti, taj smeni dokument, kao i svi drugi takvi dokumenti, koji ima ne manje od 45 stranica, sadri samo jednu reenicu, pri kraju, koja se tie Poljske pregaene od Hitlera. A ta kratka reenica je u stvari savet poljskom narodu da se dosta mole Devici Mariji! Postoji upadljiva razlika izmeu tih par otrcanih izraza sauea i brojnih stranica posveenih faistikoj Italiji i ushienosti Lateranskim sporazumom; taj sporazum je zakljuen izmeu Svete Stolice i Musolinija, Hitlerovog saradnika koji je, u vreme kad je papa pisao svoju poslanicu, odrao sramotni govor, kao izazov svetu, i poeo ga ovim reima: "Liquidata la Polonia!"(Poljska je unitena) Ali da li uopte i postoji opasnost od korienja ovih smenih izgovora, kada se propoveda vernicima? Osim toga, koliko bi njih bilo spremno da ispita takve tvrdnje? Ipak, kada prouimo ponaanje Vatikana u celoj ovoj prii, ta vidimo? Pre svega, vidimo nuncija u Varavi, monsinjora Kortezija (Cortesi), kako zahteva od poljske vlade da popusti Hitleru u svemu: Dancig, koridor, oblasti naseljene nemakom manjinom.68 Onda, kada se ovo zavrilo, vidimo takoe Svetog Oca kako pomae osvajau pokuavajui da natera Pariz i London da prihvate odvajanje velikog dela njegove drage Poljske.69 Za one koji su iznenaeni takvim ponaanjem prema katolikoj zemlji, naveemo jedan raniji sluaj: posle prve podele Poljske 1772, katastrofe u kojoj su jezuitske spletke igrale veliku ulogu, papa Kliment XIV, u pismu austrijskoj carici Mariji Tereziji, izrazio je svoje zadovoljstvo sledeim reima: Osvajanje i podela Poljske nisu uinjeni samo u politike svrhe; bilo je u interesu vere, i neophodno za duhovni napredak Crkve, da beki dvor zagospodari Poljskom u to veoj meri.
169

Oito, nita se nije promenilo pogotovo u Vatikanu. Godine 1939. nije bilo potrebno menjati ni jednu jedinu re u tom cininom pismu, osim u delu duhovni napredak Crkve koji se, u ovom sluaju, odnosio na nekoliko miliona poljskih katolika koji se pridruuju Velikom Rajhu. Ova injenica lako objanjava krtost u papskim izrazima sauea u Summi Pontificatus. U ehoslovakoj, Vatikan se pokazao jo bolje: dao je Hitleru jednog od svojih prelata, tajnog savetnika, da bude elnik te satelitske drave Rajha. Anlus je podigao veliku prainu u Evropi. Od sada pa nadalje, hitlerovska pretnja je lebdela nad ehoslovakom i rat se predoseao. Ali, u Vatikanu, niko nije izgledao zabrinuto. Posluajmo M. Karla-Roksa: Sredinom avgusta, pokuao sam da ubedim Papu da govori u korist mira pravednog mira, naravno Moji prvi pokuaji su bili neuspeni. Ali, od poetka septembra 1938, kada je meunarodna kriza dostigla svoj vrhunac, poeo sam dobijati, u Vatikanu, utisak spokoja koji je bio u otroj suprotnosti sa situacijom koja se brzo pogoravala.70 Svi moji pokuaji, dodaje bivi francuski ambasador, zavravali su se istim odgovorom Pija XI: To bi bilo beskorisno, bespotrebno, necelishodno. Nisam mogao razumeti njegovo uporno utanje.71 Dogaaji koji su usledili su objasnili ovo utanje. Prvo se desilo pripajanje Sudeta od strane Rajha, s podrkom Hrianske Socijalistike Stranke, naravno; ovo pripajanje je priznato Minhenskim sporazumom, i Republika ehoslovaka je podeljena. Ali Hitler, koji je preuzeo obavezu potovanja njenog teritorijalnog integriteta, je u stvarnosti nameravao da pripoji eke oblasti nezavisno od Slovake, i da vlada njima preko svog namesnika. Bilo mu je lako da postigne ove ciljeve jer su veina slovakih politikih voa bili katoliki velikodostojnici. Prema Valteru Hagenu,72 jedan meu njima, svetenik Hlinka (jezuita), imao je na raspolaganju uvara obuavanog po nacistikim S. A. naelima.
170

Znamo da, prema crkvenom zakonu, nijedan svetenik ne moe prihvatiti javni poloaj ili politiku funkciju bez pristanka pape. Ovo potvruje i objanjava jezuita R. P. de Soras: Zar bi moglo biti drugaije? Ve smo to rekli: svetenik, samim svojim rukopoloenjem, zvaninom funkcijom koju obavlja unutar Crkve, zbog mantije koju nosi, obavezan je da radi kao katolik, bar kada je u javnosti. Gde je svetenik, tamo je Crkva.73 To znai da su s odobrenjem Vatikana pripadnici svetenstva sedeli u ehoslovakoj skuptini. tavie, jedan od tih svetenika je morao da ima papino odobrenje kada ga je Firer postavio na elo drave, a kasnije mu dodelio najvia nacistika odlikovanja: Gvozdeni krst i Orden Crnog Orla. Kao to se i oekivalo, 15. marta 1939, Hitler je pripojio ostatak eke i Moravske, a Republiku Slovaku, koju je stvorio jednim potezom pera, stavio pod svoju zatitu. Na elo drave je postavio monsinjora Tisoa (jezuitu), koji je sanjao o sjedinjavanju katolianstva i nacizma. Uzvieni cilj, i lako ostvariv kako su ve to pokazali nemaki i austrijski biskupi. Katolianstvo i nacizam, objasnio je monsinjor Tiso, imaju mnogo toga zajednikog; oni rade rame uz rame menjajui svet.74 Takvo je sigurno bilo i miljenje Vatikana jer se uprkos stranoj poslanici "Mit Brennender Sorge" nije prenemagao oko svoje podrke sveteniku Gaulajteru. U junu 1940. godine, radio Vatikan je objavio: Proglas monsinjora Tisoa, predsednika Slovake, u kome on iznosi svoju nameru da izgradi Slovaku po hrianskim naelima, ima punu podrku Svete Stolice.75 Tisov reim, u Slovakoj, je bio posebno bolan za protestantsku Crkvu u toj zemlji, kojoj je pripadala jedna petina stanovnitva. Monsinjor Tiso je pokuao da svede protestantski uticaj na najniu moguu meru, i da ga ak iskoreni Uticajni lanovi protestantske Crkve su slani u koncentracione logore.76 Ovi su se mogli smatrati srenim, kada uzmemo u obzir izjavu jezuitskog generala Vernca, Prusa (1906-1915): Crkva moe osuditi jeretike na smrt, a sva prava koja oni imaju su posledica nae trpeljivosti.
171

Hajde sada da vidimo kakvu je hriansku blagost prelat Tiso pokazao prema Jevrejima: 1941. godine, prva grupa Jevreja iz Slovake i Gornje lezije je dospela u Auvic; od poetka, oni koji nisu bili sposobni za rad su slani u plinsku komoru, u prostoriju u zgradi u kojoj su se nalazile krematorijumske pei.77 Ko je napisao ovo? Svedok kome se moe verovati, Lord Rasel (Russell) od Liverpula, pravni zastupnik na suenjima ratnim zloincima. Dakle, Vatikan nije pozajmio jednog od svojih velikodostojnika Hitleru uzalud. Jezuitski predsednik je uradio dobar posao i zadovoljstvo izraeno preko Radio Vatikana je razumljivo. Biti najvei snabdeva Auvica, kakva je to dika za ovog svetog oveka i sve jezuite! U stvari, ovo je bila potpuna pobeda. Posle osloboenja, ovaj prelat je predat ehoslovakoj od strane Amerikanaca, osuen na smrt 1946. godine i obeen tako primivi mueniki venac! Sve to smo uinili protiv Jevreja, uinili smo zbog ljubavi prema naem narodu. Ljubav prema naem blinjem i ljubav prema naoj domovini se pretvorila u plodonosnu borbu protiv neprijatelja nacizma.78 Jedan drugi velikodostojnik Rimske Crkve, u susednoj zemlji, je mogao dati istovetnu izjavu kao i monsinjor Tiso. Jer, ako su temelji slovake Boje Drave bili mrnja i progon, ta bi se tek moglo rei o duboko katolikoj Hrvatskoj, plodu saradnje izmeu ubice Pavelia i monsinjora Stepinca, potpomognutim od strane papskog izaslanika Markonea (Marcone)! Morali bismo da se vratimo unazad u vreme pohoda na Novi Svet, da obuhvatimo pustolovine Korteza i nita manje krvolonih monaha koji su preobraivali domoroce, pa da naemo neto s ime bismo uporedili zverstva Ustaa, podravanih, voenih i podstrekivanih od strane fanatinih svetenika i redovnika. To to su ove ubice u ime Boje, kako ih je s pravom nazvao M. Herve Laurier, poinile za etiri godine rata, prevazilazi granice mate, tako da im nema ravnih ak ni u istoriji Rimske Crkve, koja inae obiluje ovakvim sluajevima. Ima li potrebe da dodamo da je pristalica krvoednog Ante Pavelia bio monsinjor Stepinac, jo jedan jezuita?
172

Hrvatska teroristika organizacija Ustae, koju je vodio Paveli, je dospela u iu francuske javnosti zbog ubistva, u Marseju, kralja Jugoslavije Aleksandra Prvog i naeg ministra spoljnih poslova Luja Bartua, 1934. godine. Kako je Musolinijeva vlada oito bila umeana u zloin,79 izruenje Pavelia, koji je pronaao utoite u Italiji, zatraila je francuska vlada; Due naravno to nije dozvolio, i sud u Aix-en-Provence je morao da izrekne smrtnu presudu u odsustvu voi Ustaa. Ovaj teroristiki poglavnik, Musolinijev najamnik, radio je u korist italijanske ekspanzije na jadranskoj obali. Kada su, 1941. godine Hitler i Musolini napali i rasparali Jugoslaviju, postavili su ovog navodnog hrvatskog patriotu na elo marionetske drave koju su nazvali Nezavisna Drava Hrvatska. 18. maja te iste godine, u Rimu, Paveli je ponudio krunu te drave Vojvodi od Spoleta koji je uzeo ime Tomislav II. Naravno, on je dobro pazio da nikad ne kroi nogom na krvlju natopljeno tlo njegovog lanog kraljevstva. Tog istog dana, papa Pije XII je primio u privatnu posetu Pavelia i njegove prijatelje, od kojih je jedan bio monsinjor Salis-Sewis, zamenik monsinjora Stepinca. Dakle, Papa se nije plaio rukovanja sa osvedoenim ubicom, osuenim na smrt zbog ubistva Kralja Aleksandra Prvog i Luja Bartua, teroristikim voom koji je imao najuasnije zloine na svojoj savesti! U stvari, 18. maja 1941, kada je papa Pije XII sa zadovoljstvom primio Pavelia i njegovu druinu ubica, pokolj pravoslavnih stanovnika Hrvatske je dostigao svoj vrhunac, istovremeno s prisilnim preobraenjima u katolianstvo.79a Proganjali su srpsku manjinu, kako to Valter Hagen objanjava: Zahvaljujui ustaama, ta zemlja je brzo pretvorena u krvavi mete Smrtonosna mrnja novih gospodara je bila usmerena prema Jevrejima i Srbima koji su zvanino stavljeni van zakona itava sela, ak i oblasti su bile sistematski zatirane Poto je Hrvatska poistoveivana s katolianstvom, a Srbija s pravoslavljem, pravoslavci su bili prisiljeni da se pridrue Katolikoj Crkvi. Ova prinudna preobraenja su predstavljala zavretak kroatizacije.80
173

Andrija Artukovi, ministar unutranjih poslova, je bio glavni organizator ovih pokolja i prinudnih konverzija; ali, dok je to radio, pazio je na moralnost svojih postupaka, prema svedoku koji je bio na visokom poloaju. I zaista, kada je jugoslovenska vlada zatraila njegovo izruenje iz Sjedinjenih Drava gde je pobegao posle rata, neko je progovorio u njegovu korist: jezuita R. P. Lackovi, koji je takoe prebivao u Sjedinjenim Dravama, i bio sekretar monsinjoru Stepincu, Zagrebakom nadbiskupu, tokom poslednjeg rata. Artukovi, navodi ovaj jezuita, bio je svetovni predstavnik monsinjora Stepinca. Izmeu 1941. i 1945, nije bilo dana da ga nisam video u mojoj kancelariji ili da ja nisam otiao do njega. On je traio savet od nadbiskupa za sve svoje akcije, to se tie njihove moralne strane.81 Kada znamo kakve su akcije ovog krvnika bile, shvatamo kakve mu je moralno uzdiue savete davao monsinjor Stepinac. Pokolji i konverzije su se deavali do osloboenja, a naklonost Svetog Oca prema ubicama se nije nikad promenila. Mogu se proitati, u hrvatskim katolikim novinama tog vremena, razmene komplimenata izmeu pape Pija XII i Pavelia, Poglavnika, kome je monsinjor ari, sarajevski jezuitski nadbiskup i pesnik u slobodno vreme, posvetio stihove proete zanosnim oboavanjem. Ali ovo je bilo samo pokazivanje dobrih manira: Monsinjor Stepinac postaje poslanik ustakog Sabora.82 Nosi ustaka odlikovanja, prisutan je na svim vanim ustakim sveanostima gde je ak i drao govore Moramo li se onda pitati zato je monsinjor Stepinac dobijao toliko potovanja u marionetskoj dravi Hrvatskoj? Ili zato su o njemu pevane hvale u ustakoj tampi? Veoma je oigledno da bez podrke monsinjora Stepinca, u oblasti vere i politike, Ante Paveli ne bi nikad mogao da rauna na saradnju katolikih Hrvata u toj meri.83 Da se shvate prave razmere te saradnje, treba itati hrvatsku katoliku tampu, Katoliki Tjednik, Katoliki List, Hrvatski Narod, i mnogo drugih asopisa koji su se takmiili ko e vie laskati krvavom Poglavniku; papa Pije XII je bio veoma srean
174

to je on iskreni katolik, tako da je papino uvaavanje Pavelia obuhvatilo ak i poduhvate ovog velikog oveka. "Osservatore Romano" nas obavetava da je 22. jula 1941. papa primio stotinu pripadnika hrvatske Tajne Policije, predvoenih naelnikom Zagrebake policije, Eugenom Kvaternikom Didom. Ova grupa hrvatskog SS-a, najboljih krvnika i muitelja koji su delovali u koncentracionim logorima, je predstavljena Svetom Ocu od strane onoga koji je poinio tako strane zloine da mu je majka izvrila samoubistvo iz oaja. Naklonost Njegove Svetosti pape Pija XII se lako objanjava ako se uzme u obzir hrianska revnost ovih ubica. Jos jedan iskreni katolik, Mile Budak, ministar vera, izjavio je u avgustu 1941. godine, u Karlovcu: Ustaki pokret je zasnovan na religiji. Posao koji obavljamo poiva na naoj privrenosti veri i Katolikoj Crkvi.84 Pored toga, 22. jula, u Gospiu, taj isti ministar vera je savreno opisao ustaki posao: Neke Srbe emo ubiti, neke proterati, a ostatak emo prinuditi da prihvati rimsku katoliku veru.85 Ovaj plan je sproveden do tanina. Kada je osloboenje stavilo taku na ovu tragediju, 300.000 Srba, Jevreja i Roma je bilo proterano, a vie od 500.000 poklano. Na ovaj nain je Katolika Crkva takoe proirila svoje stado za 240.000 pravoslavaca koji su se brzo vratili veri svojih predaka kada su dobili natrag svoju slobodu. Ali, kakvi su uasi zadesili tu nesrenu zemlju da bi se dolo do tog neverovatnog ishoda! Treba proitati, u knjizi M. Herve Laurierea, Ubice u ime Boje, detalje stranih muka kojima su ovi ustaki iskreni katolici podvrgli svoje nesrene rtve. Engleski novinar J. A. Vojt (Voigt) je napisao: Hrvatska politika se sastojala od pokolja, progona i preobraenja. Broj pobijenih dostie nekoliko stotina hiljada. Pokolji su praeni najzverskijim muenjem. Ustae su kopale oi svojim rtvama i pravili ogrlice od njih, koje su nosili, ili poklanjali kao suvenire.86 U Hrvatskoj, jezuiti su usadili politiki klerikalizam.87 To je dar koji uveno Drutvo bez izuzetka nudi dravama koje ga prime u goste. Isti novinar dodaje: Sa smru hrvatskog narodnog tribuna, Radia, Hrvatska gubi svog najveeg protivnika po175

litikom klerikalizmu koji e prihvatiti misiju Katolike Akcije kako ju je definisao Fridrih Mukerman (Friedrich Muckermann). Ovaj nemaki jezuita, poznat i pre Hitlerovog uspona, objasnio je tu misiju, 1928, u knjizi iju je uvodnu re napisao monsinjor Paeli, u to vreme nuncije u Berlinu. Mukerman se izrazio sledeim reima: Papa se zalae za novi krstaki rat Katolike Akcije. On je stegonoa Hristovog Kraljevstva Katolika Akcija znai okupljanje svetskog katolianstva. Ono mora doiveti svoje herojsko doba Nova Hristova epoha se moe zadobiti samo po cenu krvi.88 Deset godina nakon to je ovo napisano, onaj koji je napisao uvodnu re knjige jezuite oca Mukermana sedeo je na prestolu Svetog Petra i tokom njegovog prvosvetenikovanja, krv za Hrista je bukvalno tekla Evropom; ali Hrvatska je bila poprite najgorih nedela te nove epohe. Tamo, svetenici ne samo da su zagovarali pokolj s propovedaonice, nego su neki ak i predvodili ubice. Drugi su obavljali, pored svetenike, i dunosti prefekta ili naelnika ustake policije, ili ak upravnika koncentracionih logora iji su uasi prevazili i one u Dahauu i Auvicu. Ovom spisku krvnika, moramo pridodati i imena opata Boidara Brala, svetenika Dragutina Kambera, jezuite Lackovia i opata Ivana Salia, sekretara monsinjora Stepinca, svetenika Nikolu Bilogrivia, itd I mnogobrojne Franjevce; jedan od najgorih je bio fra Miroslav Filipovi, glavni organizator tih pokolja, upravnik i delat koncentracionog logora Jasenovac, najgnusnijeg pakla na zemlji. Fra Filipovieva sudbina je bila ista kao i monsinjora Tisoa, u Slovakoj: posle osloboenja, obeen je, u svojoj mantiji. Ali, mnogi od njegovih saboraca, bez elje da postanu muenici, pobegli su u Austriju glavom bez obzira, zajedno s ubicama kojima su bili od velike pomoi. Ali, ta je vostvo radilo, suoeno s krvoednom mahnitou velikog broja svojih sledbenika? Vostvo, odnosno biskupija i njen stareina, monsinjor Stepinac, glasali su u ustakom Saboru za zakone koji se tiu obraenja pravoslavnih u katolianstvo, slali su misionare uasnu176

tim seljacima, ne trepnuvi su pokrtavali itava sela,89 prisvajali imovinu Srpske Pravoslavne Crkve i neprestano hvalili i blagosiljali Poglavnika, sledei primer pape Pija XII. Njegova Svetost papa Pije XII je imao linog predstavnika u Zagrebu, redovnika R. P. Markonea. Ovaj "Sancti Sedis Legatus (predstavnik Svete Stolice) zauzimao je poasno mesto na svim sveanostima ustakog reima, i slikao se u kui voe ubica Pavelia s njegovom porodicom koja ga je primila kao prijatelja. Svaka ptica svome jatu leti. Znai, odnosi izmeu ubica i svetenstva su uvek bili srdani naravno, mnogi od tih svetenika su bili i jedno i drugo, za ta nikad nisu snosili krivicu. Cilj opravdava sredstva. Kada su Paveli i njegovih 4000 ustaa ukljuujui biskupa aria, jezuitu, biskupa Garia i 400 svetenika napustili mesto zloina i otili prvo u Austriju, a onda u Italiju, ostavili su iza sebe deo svog blaga: filmove, fotografije, snimljene govore Anta Pavelia, kovege pune dragog kamenja, zlatnog novca, zlata i platine iz zuba, narukvica, venanog prstenja i delova proteza napravljenih od zlata i platine. Ovaj plen uzet od nesrenika koji su pobijeni bio je sakriven u vladianskom dvoru gde je i pronaen. Begunci su iskoristili usluge Papske komisije za potporu, napravljene prevashodno u cilju spasavanja ratnih zloinaca. Ova dobrotvorna ustanova ih je krila po samostanima, uglavnom u Austriji i Italiji, i obezbedila glaveinama lane pasoe koji su im omoguili da otputuju u prijateljske zemlje gde su mogli da uivaju u svom pljakakom plenu na miru. Ovo je uinjeno za vreme Anta Pavelia, za ije se prisustvo u Argentini saznalo 1957. godine, posle pokuaja atentata na njega u kom je bio ranjen. Posle toga, diktatorski reim u Buenos Airesu je pao. Kao i bivi predsednik Peron, njegov tienik je morao da napusti Argentinu. Iz Paragvaja, gde je prvo doao, dospeo je u paniju gde je umro 28. decembra 1959, u Nemakoj bolnici u Madridu. Tom prilikom, francuska tampa se prisetila njegove krvave karijere i neto stidljivije monih zatitnika koji su mu pomogli da izbegne pravdu.
177

Pod naslovom Beograd je uzalud zahtevao njegovo izruenje, itamo u Le Monde-u: Kratka vest objavljena u tampi ovog jutra oivela je, meu Jugoslovenima, uspomene iz prolosti ispunjene patnjom i ozlojeenou prema onima koji su, skrivajui Pavelia, skoro petnaest godina, ometali pravdu.90 Paris Presse ukazuje na poslednje ponueno skrovite teroristi u ovoj kratkoj, ali znaajnoj reenici: Obreo se u franjevakom samostanu u Madridu.91 Odatle je, u stvari, Paveli odveden u bolnicu gde je vratio svoj dug prirodi ali ne i pravdi, kojoj su se izrugivali ti moni zatitnici koji su mogli biti lako identifikovani. Monsinjor Stepinac koji je imao , kako je rekao, istu savest, ostao je u Zagrebu gde mu je sueno 1946. Osuen je na teku robiju, ali je samo bio primoran da ne naputa svoje rodno selo. Kazna je bila blaga, kao to moemo videti, ali Crkva treba muenike. Zagrebaki nadbiskup je proizveden u lana svete kohorte za ivota, od strane pape Pija XII koji je pourio da ga imenuje kardinalom, u znak priznanja njegovog hrianskog ivota koji zrai najistijim sjajem. Poznato nam je simboliko znaenje kardinalske purpurne boje: onaj koji je obue na sebe mora biti spreman da ispovedi svoju veru "usque ad sanguinis effusionem": po cenu prolivanja krvi. Ne moemo porei da je ovog prolivanja bilo mnogo u Hrvatskoj, za vreme slube ovog svetog oveka, ali krv koja je tekla potocima nije bila njegova: bila je to krv pravoslavaca i Jevreja i drugih niskorodnih. S tim u vidu, pravo na titulu kardinala monsinjoru Stepincu ne moe biti osporeno. U dijecezi Gornji Karlovac, delu njegove nadbiskupije, od 460.000 pravoslavaca koji su tamo iveli, 50.000 se sakrilo po planinama, 50.000 je proterano u Srbiju, 40.000 je pokrteno na silu a 280.000 je pobijeno.92 19. decembra 1958, itamo u listu Katolika Francuska: Da iskaemo veliinu i heroizam Njegove Eminencije kardinala Stepinca, veliki sastanak e se odrati 21. decembra 1958, u 4 asa, u kripti Sainte-Odile-a, 2, bulevar Stefona Malarmea, Pariz 17. Predsedavae Njegova Eminencija kardinal Feltin, pariski nadbiskup.
178

Senator Ernest Pezet i preasni otac Dragoun, nacionalni upravnik Hrvatske Misije u Francuskoj, e uzeti uea. Njegova Ekselencija monsinjor Rup e odrati misu i priest. Ovako je kardinal Stepinac obogatio galeriju Velikih jezuita. Drugi cilj ovog sastanka od 21. decembra 1958, u kripti Sainte-Odile-a, je reklama knjige napisane u odbranu zagrebakog nadbiskupa, od strane R. P. Dragoun-a; monsinjor Rupp, pomonik kardinala Feltina, napisao je predgovor. Ne moemo izneti ovde analizu u celosti, ali rei emo ovo: Naslov knjige je Dosije kardinala Stepinca, to bi obeavalo itaocu nepristrasan prikaz suenja u Zagrebu. U stvarnosti, u ovoj knjizi od 285 strana, nalazimo govore dva nadbiskupova advokata u celosti, praenih napomenama pisca, ali, ni optunica, ni govori tuilaca nisu ak ni spomenuti. R. P. Dragoun izgleda nije uo za francusku poslovicu "Qui n'entend qu'une cloche n'entend qu'un son" (Svaka pria ima dve strane), a moda ju je znao suvie dobro! Bilo kako bilo, ovo sistematsko brisanje suprotne strane prie bilo bi dovoljno da zakljui raspravu. Hajde da razmotrimo razloge zbog kojih se pozivalo na osloboenje zagrebakog nadbiskupa. Ali pre toga, jedno pitanje: Da li je monsinjor Stepinac stvarno bio mitropolit Hrvatske i Slavonije? Knjiga R. P. Dragoun-a ne odgovara na ovo pitanje. Na strani 142. te knjige, itamo sledee to se tie primerka izvetaja monsinjora Stepinca, ija je verodostojnost bila osporavana od strane odbrane: U tom tekstu, nadbiskup je opisan kao Metropolitan Croatiae et Slavoniae, ali nadbiskup nije mitropolit i nikad se nije tako predstavljao. Ovo bi razjasnilo stvari da nismo proitali, na strani 114, sledee iz izjava pred sudom samog monsinjora Stepinca: Sveta Stolica je esto naglaavala da mali narodi i nacionalne manjine imaju pravo biti slobodni. Zar ne mogu ja, kao biskup i mitropolit, imati pravo da o tome govorim? to vie itamo, to manje razumemo! Nema veze! Kako nas stalno iznova podseaju, monsinjor Stepinac nije mogao uticati ni na koji nain na ponaanje njegove pastve i svetenstva.
179

Onima koji navode lanke u katolikoj tampi u kojima se hvale dostignua Pavelia i njegovih unajmljenih ubica, odgovor je: Prosto je smeno smatrati monsinjora Stepinca odgovornim za to to su novine pisale. ak i kada je u pitanju Katoliki List, najznaajnije katolike novine u Zagrebu, dijecezi monsinjora Stepinca! U tom sluaju, neemo govoriti ni o Anelu uvaru koji pripada franjevcima, Glasniku Sv. Ante, Katolikom Tjedniku koji je izdavao sarajevski biskup ari, niti, naravno, Vjesniku Poasne Strae Srca Isusova, koji pripada jezuitima. Dakle, tvrdi se da monsinjor Stepinac, sporni mitropolit, nije imao nikakav uticaj na ove novine, kojima je bio nadreeni, i koje su se stalno takmiile u dodvoravanju Paveliu i njegovoj krvavoj vladi. Niti je imao bilo kakvu vlast, kako oni kau, nad ustakim biskupima ariem, Gariem, Aksamoviem, Simrakom, itd, koji su obasipali pohvalama Pavelia i pozdravljali njegove zloine, ni nad krstaima Katolike Akcije, ni nad franjevakim ubicama, ni nad zagrebakim opaticama koje su marirale, ruku podignutih na hitlerovski nain. Kakva udna hijerarhija u kojoj niko nema vlast ni nad kim i ni nad im! injenica da je sedeo, s deset drugih katolikih svetenika, u Saboru ne kompromituje nadbiskupa ili bar, mi tako moramo pretpostaviti, jer je ta injenica naprosto zanemarena. Ne bi ga trebali osuditi ni za njegovo predsedavanje Biskupskim Konferencijama, ni Odborom za sprovoenje odluke koja se tie pokrtavanja pravoslavnog stanovnitva. U ovoj apologiji, humanitarni izgovor za toliko mnogo nasilnih pokrtavanja, je veto i u potpunosti iznesen. itamo sledee, to se tie strane nedoumice s kojom se susreo monsinjor Stepinac: Njegova pastirska dunost je bila da ne povredi kanonska naela, ali, na drugoj strani, otpadnici koji bi odbili da se pokatolie bi bili ubijeni; stoga, on je ublaio strogost pravila. Postajemo jo vie zbunjeni ako nastavimo da itamo: Pokuao je da ukloni ovu dramatinu alternativu u javnom pismu od 2. marta 1942, u kome je naredio svetenicima da pripaze na motive za obraenje.
180

Ovo je zaista neobian nain ublaavanja strogosti pravila i uklanjanja dramatine alternative! Da li je monsinjor Stepinac otvarao ili zatvarao vrata Rimske Crkve lanim obraenicima? To bi bilo potpuno nemogue saznati ako se oslonimo samo na ovaj govor odbrane. Nadbiskupove apologete izgleda biraju zatvaranje vrata, kad izjavljuju: Sluajevi pokrtavanja su bili veoma retki na teritoriji zagrebake dijeceze.92a Naalost, statistike nam govore neto drugo, kao to smo rekli ranije: Samo u dijecezi Gornji Karlovac, delu zagrebake nadbiskupije, 40.000 ljudi je bilo pokrteno. Oigledno je da je do takvog ishoda moglo doi samo putem masovnog pokrtavanja itavih sela, kao to je Kamensko, u dijecezi monsinjora Stepinca, gde se 400 izgubljenih ovaca vratilo u rimsko stado u jednom danu, svojevoljno i bez ikakvog pritiska od strane svetovnih i crkvenih vlasti. Zato onda sakrivati ove brojke? Ako su one zaista bile posledica milosra hrvatskog katolikog svetenstva, a ne zbog cininog korienja terora, trebali su biti ponosni na njih. Istina je da je veo kojim se pokrivaju ove neasne radnje u pokuaju da se sakriju providan i nedovoljno velik. Da bi se prikrio Stepinac, ostali moraju biti otkriveni: biskupi ari, Gari, Simrak, svetenici Bilogrivi, Kamber, Bralo i njihovi saradnici franjevci i jezuiti moraju biti otkriveni, i na kraju Sveta Stolica. Moemo pustiti ovog udnog nadbiskupa da uiva u svojoj istoj savesti, ovog primasa Hrvatske navodno lienog svake vlasti, koji se nazivao mitropolitom, iako to nije bio i koji je, da se zakljui ovaj paradoks, otvarao vrata kad ih je zatvarao. Ali, pored ovog sjajnog prelata, bio je tu jo jedan, R. P. Markone, lini predstavnik pape Pija XII. Da li je ovaj "Sancti Sedis legatus" takoe bio bez ikakvog uticaja na hrvatsko svetenstvo? Niko ne zna! Jer tako dobro oien dosije ne pominje uopte ovu znaajnu osobu; mogli bismo biti potpuno nesvesni njenog postojanja da nemamo druge izvore, kao to su fotografije na kojima on slui misu u zagrebakoj katedrali, stoji meu ustakim generaltabom, i veera s Pavelievom porodicom.
181

Suoavajui se s takvim dokazom, nije iznenaujue to je prisustvo papinog predstavnika u tami; mistici bi to nazvali prosvetljujuom tamom! Ali ovih nekoliko redova iz dosijea bacaju jo vie svetla: U optunici se navodi ime vatikanskog dravnog sekretara, kardinala Maglionea, koji je 1942. godine savetovao nadbiskupa Stepinca da uspostavi srdanije i otvorenije odnose s ustakim vlastima.92b Ovo je dovoljno da stavi taku na svako dalje cepidlaenje. Veza izmeu Vatikana i ustakih ubica je dovoljno jasna. Sveta stolica je terala monsinjora Stepinca da sarauje s njima, a lini predstavnik pape Pija XII, samim sedenjem za Pavelievim stolom, doslovno je sprovodio papska uputstva: otvorenost i srdanost u odnosima s ubicama pravoslavaca i Jevreja. Ovo nas ne iznenauje! Ali ta jezuiti misle o svemu tome, budui da tvrdoglavo brane stav da je sveprisutna saradnja velikodostojnika Njegove Svetosti s diktatorima lina odluka, a nikako ne odluka Vatikana? Kada je kardinal Maglione poslao prethodno pomenute preporuke zagrebakom nadbiskupu, da li je on izrazio svoje lino miljenje, s peatom Dravnog sekretara? Dokaz o saradnji Vatikana i Ustaa koji je izneo R. P. Dragoun stavlja taku na ovo poglavlje. Ali evo nove potvrde hrianskih oseanja, jo uvek jakih meu hrvatskim katolicima prema pravoslavnim Srbima. "Federation Ouvriere Croate en France" (Udruenje hrvatskih radnika Francuske) poslalo je pozivnicu za sveanost koja se organizuje u nedelju, 19. aprila 1959. u prostorijama Konfederacije hrianskih radnika, u Parizu, povodom proslave osamnaeste godinjice osnivanja NDH. Na pozivnici je pisalo: Sveanost e poeti sluenjem svete mise u crkvi Notre-Dame-de-Lorette. Ali italac, posle ovakvog bogobojaljivog poetka, ostaje preneraen kada spazi, malo dalje u tekstu, ovakvu krilaticu: SMRT SRBIMA!93 Dakle, ovaj ne tako obian dokument izraava aljenje to jo te brae u Hristu nije pobijeno.
182

Knjiga R. P. Dragoun-a, upravnika Hrvatske Misije u Francuskoj, nagovetava da dobrodolica prireena hrvatskim izbeglicama od strane francuskih katolika nije dovoljno topla. To nam je saopteno na stranama 59 i 60, a na stranama 280 i 281, gde pisac spominje gorko razoaranje koje su ove izbeglice doivele susreui se s potpunim nedostatkom razumevanja od strane njihove brae po veri. Kada se uzme u obzir gore pomenuti dokument, ovaj nedostatak razumevanja je shvatljiv; drago nam je to nai sunarodnici pokazuju malo razumevanja za oblik pobonosti gde poziv na ubistvo ide ruku pod ruku sa svetom misom, u najboljoj rimskoj i ustakoj tradiciji. Bilo bi nam jo vie drago kad bi tampanje i rasturanje takvih krvoednih letaka bilo zabranjeno u Parizu. 10. februara 1960. zloglasni zagrebaki nadbiskup Alojzije Stepinac je umro u svom rodnom selu Karlovice. Njegova smrt je dala priliku Vatikanu da organizuje jednu od svojih spektakularnih manifestacija po kojima se istie. Tom prilikom, mnogo je toga trebalo biti uraeno jer mnogi katolici nisu imali iluzija u vezi Stepinca. Stoga je Sveta Stolica prevazila samu sebe uveliavajui na sve naine ovo posveenje. "Osservatore Romano" i sva katolika tampa su posvetili mnoge lanke ushienim hvalama mueniku, njegovoj duhovnoj zaostavtini, i govorima Njegove Svetosti pape Jovana XXIII u kojima izraava svoje potovanje i veliku naklonost; ovo su bili razlozi koji su ga naveli da za ovog kardinala koji nije bio deo Kurije odri sveanu slubu u katedrali Svetog Petra u Rimu. A kao krunu proslave, tampa je najavila skori poetak beatifikacije tog sjajnog oveka. Moramo priznati da je zasluio toliku hvalu, ak i oreol, zato to je pokazao svetu poslunost, i radio strogo po uputstvima Vatikana to se tie njegovih srdanih i otvorenih odnosa s Ustaama. Ali, ak i meu katolicima, nadamo se da e biti nekih koji e prozreti da, iza slavljenja ovog budueg sveca, stoji pokuaj Vatikana da prikrije sopstveni zloin.
183

Poglavlje 25

Jezuitski pokret u Francuskoj pre i posle rata 1939-1945

Videli smo kako je Katolika Akcija, s Leonom Degrelom i njegovim saradnicima na elu, krila put Hitleru u Belgiji. U Francuskoj je postojala ista podrivaka delatnost; poela je s Musolinijevim dolaskom na vlast, a zavrila se, 1940. godine, s propau odbrambenih snaga. to se Belgije tie, duhovne vrednosti su morale biti obnovljene za dobro drave. FNC "Federation nationale catholique" (Nacionalni katoliki savez) je osnovan, a na njegovo elo postavljen general de Kastelnau (Castelnau); gotovo tri miliona pristalica se ulanilo. Izbor predsednika organizacije je bio pametan: general, veliki vojnik, star 78 godina, sakrivao je svojim ugledom ali naravno, bez njegovog znanja snaan klero-faistiki propagandni program. Da je FNC, kao i cela Katolika Akcija, jezuitska svim svojim biem, oigledno je svima. Ali mi takoe znamo da dobri Oci, iji je najei greh ponos, vole da ostave potpis na svojim genijalnim tvorevinama. To su uinili u sluaju FNC-a kada su posvetili ovu katoliku vojsku Svetom Srcu Isusovom, ije su oboavanje oni uspostavili i ija bazilika stoji na Monmartru, odakle su Ignacije Lojola i njegova druina krenuli da pokore svet. Knjiga o FNC-u, za koju je predgovor napisao R. P. Lanvier, sauvala je za budua pokoljenja in posveenja itan pred oltarom od strane starog generala. Naveemo samo nekoliko reenica: Sveto Srce Isusovo, stareine i predstavnici francuskih katolika, padajui na tlo pred tobom, osnovali su Nacionalni katoliki savez (FNC) da ponovo uspostave tvoju vlast nad ovom zem184

ljom Svi mi, koji smo prisutni i oni koji su odsutni, nismo uvek bili besprekorni Mi nosimo breme zloina koje je francuski narod poinio protiv tebe Sa eljom da se popravimo i pokajemo mi ti predajemo, danas, nae htenje, nameru i reenost da ponovo uspostavimo nad celom Francuskom tvoju svetu i kraljevsku vlast, i oslobodimo due njene dece od svetogrdnog uenja Neemo odustati od ove borbe za koju si blagoizvoleo da nas naorua. Mi elimo da se sve pokloni pred tobom i stupi u tvoju slubu Sveto Srce Isusovo, molimo te, preko Device Marije, da primi nau zakletvu na vernost itd.94 Isti pisac govori o zloinima francuskog naroda: Socijalizam je osuen liberalizam je osuen papa Lav XIII je pokazao da je sloboda veroispovesti neopravdana. Papa je takoe pokazao da doputanje slobode govora i izraavanja ne moe biti opravdano Dakle, sloboda misli, tampe i obrazovanja, za koju neki misle da je ovekovo prirodno pravo, ne moe nikako biti priznata Mi moramo, rekao je papa Pije XI, ponovo ustanoviti ova uenja i propise Crkve. To je bio glavni cilj FNC-a. U Katolikoj Akciji, kao u ratu, uvena re generala de Kastelnaua ostaje ista: Napred.95 Ovo je reeno jasno i izriito. Znamo, onda, ta da oekujemo kada proitamo ovo, od pape Pija XI: Katolika Akcija je apostolstvo vernih (pismo kardinalu Van Roeju, 15. avgust 1929). udno apostolstvo, koje odbacuje sve slobode civilizovanih zemalja, a prihvata umesto toga totalitarno jevanelje! Da li je to pravo da saoptavamo drugima blago Iskupljenja? (papa Pije XI, "Non abbiamo bisogno"). U Belgiji, Leon Degrel i njegovi prijatelji, junaci Katolike Akcije, su irili oko sebe ovo blago Iskupljenja prepravljeno i unapreeno od strane jezuite Oca Staempfle-a, skrivenog autora knjige "Mein Kampf" (Moja borba, koju je potpisao Hitler). Isto se deavalo u Francuskoj gde su svetovni apostoli, pridruujui se delatnostima svetenstva, bili zauzeti pripremajui jo jednu kolaboraciju. Hajde da vidimo ta je Franc Fon
185

Papen, papin tajni komornik i Firerova desna ruka, napisao na ovu temu: Do naeg prvog sastanka je dolo 1927, kada je nemaka delegacija, kojoj sam imao ast da pripadam, dola u Pariz, na Drutvenu Nedelju Katolikog Instituta, kojim je predsedavao monsinjor Baudrilar. Ovaj prvi sastanak je zaista bio koristan jer je oznaio poetak uzvratnih poseta vanih linosti iz Francuske i Nemake. Na francuskoj strani, jezuite R. P. Delattre, de la Briere i Denset su bili prisutni na ovim konferencijama. Dalje u tekstu, Fon Papen dodaje da je, na trenutke, ovaj sastanak katolika dostizao nadljudsku velianstvenost.96 Ova velianstvenost je dostigla svoj vrhunac 14. juna 1940, na dan kad se zastava s kukastim krstom pobedonosno zavijorila nad Parizom. Znamo da je Gebels, glavni Hitlerov propagandista, nagovestio taj datum tri meseca pre toga, 14. marta, a da je nemaki napad poeo tek 10. maja. Tanost ovog predvianja i nije tako iznenaujua. Evo tajnog izvetaja agenta 654 J.56, iz Nemake Tajne Slube, koji je poslao ova saznanja Himleru: Pariz, 5. jul 1939. Mogu izvestiti da je u Francuskoj situacija sada u naim rukama. Sve je spremno za J dan i svi nai agenti su na svojim mestima. U roku od nekoliko nedelja, policija i vojska e se raspasti kao kula od karata. Mnogi tajni dokumenti otkrivaju da su izdajnici odabrani mnogo pre toga - ljudi kao to su Luchaire, Bucard, Deat, Doriot... i Abel Bonnard (iz Francuske Akademije).97 Ovaj je pobegao u paniju posle osloboenja. Vratio se u Francusku 1. jula 1958, predao se, ali je odmah privremeno osloboen od strane predsednika Vrhovnog Suda! Veoma dobro dokumentovana knjiga M. Andrea Guerbera nam govori o isplatama koje su ovi izdajnici dobijali od Nemake. Taj novac je poteno zaraen, jer je njihov rad bio veoma uspean. Osim toga, atmosfera je bila pripremana ve dugo vremena. Da bi se zemlja preporodila, kako je Katolika Akcija elela, bilo je potrebno stvoriti mnogo egrta-diktatora po
186

uzoru na Leona Degrela, ljude kao to su Deat, Bukard (Bucard), Doiro (Doriot) koji je bio kako tvrdi M. Andre Guerber agent br. 56 BK Nemake Tajne Slube. O njemu je iz ove arenolike grupe, nadbiskupija i oni koji su joj bili naklonjeni, imala najbolje miljenje, i naravno Hitler, koji mu je kasnije u Sigmaringenu dao punu vlast. Dorio je bio zvezda u usponu; ali, za najbliu budunost i paljivo postupanje u prelaznom periodu posle predvienog i eljenog poraza, drugaiji ovek je bio potreban, visoko potovan vojnik koji bi bio u stanju da propast predstavi kao nacionalni oporavak. Ve 1936. godine, kanonik Kube (Coube) je napisao: Gospod koji nam je podario Karla Velikog i junake Krstakih ratova moe jo uvek podii spasitelje Meu nama, mora biti ljudi u mantijama koji rade za veliku nacionalnu obnovu. Ali koji su neophodni preduslovi potrebni da bi oni uspeno zavrili taj zadatak? Pamet i vrst karakter; poslunost prema Bogu i Njegovom Zakonu je isto tako nuna, jer je ovaj politiki rad pitanje morala i vere pre svega. Ovi spasitelji su ljudi plemenitog srca koji rade samo na slavu Boju98 Kada je uenik Lojole izloio ove politike i verske misli, znao je ko e taj poboni spasitelj biti, i njegovo ime nije bilo tajna za svetenike i faiste; to nam govori M. Fransoa Ternand: Poela je lukava i uporna propagandna kampanja u korist Petenove diktature Godine 1935, Gustav Herve je objavio pamflet koji emo sad ispitati Naslov teksta je Mi trebamo Petena njegov predgovor je oduevljena apologija Italijanske obnove i jo vie zadivljujueg oporavka Nemake, i hvaljenje divnih voa koji su bili arhitekte tih obnova. A ta je sa nama Francuzima?... Postoji ovek oko koga bi mogli da se okupimo Imamo oveka koga je Provienje poslalo elite li znati njegovo ime? To je Peten. Trebamo Petena, jer je domovina u tekom poloaju; i ne samo domovina, nego i katolianstvo: Hrianska civilizacija je osuena na propast ako se diktatorski reim ne uspostavi u svakoj zemlji
187

ujte: U miru, reim moe biti sklonjen s vlasti samo dravnim udarom ako nema podrku vojske i administracije. Takva operacija moe biti uspena samo u sluaju rata i pogotovo poraza.99 Dakle, nain na koji e se re-hristijanizovati Francuska je ve bio poznat 1935. Reim je trebao biti uklonjen, a ovo se najlake moglo postii porazom u ratu kojim bi nas Nemci podjarmili. Godine 1943. ovo je potvrdio Pjer Laval, papin grof i predsednik Vlade iz Viija: Nadam se da e Nemaka biti pobedonosna. Moe zvuati udno to se poraeni nada trijumfu pobednika. To je zato to ovaj rat nije kao proli ratovi. Ovo je pravi verski rat! Da, verski rat.100 To je zaista bilo ono to je Crkva elela, iako neprijatno za zaboravnog jezuitu Fesarda, spomenutog ranije, koji ne eli vie da zna ta je reeno na Amerikom radiju za 20 miliona slualaca Hrianskog Fronta, od strane njegovog jezuitskog brata Oca Koglina: Rat koji Nemaka vodi je bitka za hrianstvo.101 Ali istovremeno, u okupiranoj Francuskoj, kardinal Baudrilar, rektor Katolikog Instituta u Parizu, je govorio istu stvar. Posluajte njega: Hitlerov rat je plemeniti poduhvat preduzet u cilju odbrane evropske kulture.102 Dakle, na obe strane Atlantika, kao uostalom i svuda u svetu, crkveni glasovi su pevali u slavu pobedonosnog nacizma. U Francuskoj, kardinal Suhard, nadbiskup Pariza, dao je primer celoj biskupiji punom kolaboracijom, a isto tako i jezuitski nuncije monsinjor Valerio Valeri. Posle osloboenja, vlasti su zatraile od Vatikana da opozove ne manje od trideset biskupa i nadbiskupa koji su se duboko iskompromitovali. Na kraju, pristali su da povuku trojicu. Francuska je zaboravila, pisao je M. Moris Nadu (Maurice Nadeau). La Croix, najopasniji glasnik u slubi kolaboracije, zauzeo je svoje mesto meu listovima osloboene Francuske; prelati koji su pozivali francusku omladinu da radi za pobedu Nemake nisu izvedeni na sud.103
188

Moglo se proitati u Artaban-u 13. decembra 1957. godine: Godine 1944, La Croix je tuen za naklonost prema neprijatelju i izvedeni su pred sud u Parizu; sluaj je dat sudiji Raoultu koji ga je odbacio. O predmetu se raspravljalo u Komori, 13. marta 1946. (videti J. O. Skuptinske rasprave, strane 713-714) i tada se saznalo, da je M. de Menthon, ministar pravde, inae temeljan u ienju francuske tampe, govorio u korist La Croix-a. U stvari, glas pontifske misli kako ih je nazvao papa Pije XII, 1942, kada im je poslao svoj blagoslov su bile jedine novine izuzete od optih mera koje su preduzimane protiv listova izdavanih za vreme okupacije, iako je, kako nas Artaban podsea: La Croix primao uputstva od nemakog porunika Sahma i od Pjera Lavala iz Viija. Naravno, pontifska misao i hitlerovska uputstva su se sreno podudarili. Ovo se moe potvrditi kada prouimo ratna izdanja ovog uvaenog lista. Jedna od nadlenosti jezuita, koja ne spada u manje vane, je da nadgleda svu katoliku tampu. U raznim novinama prilagoenim interesima njihovih italaca, oni iznose, po potrebi, razliite strane pontifske misli koja, u svim svojim promenljivim vidovima, neumitno dosee svoju metu. Ne postoje nijedne katolike novine ili asopis u kojima nema diskretnog doprinosa jezuita. Ovi asni Oci su naravno najbolji u izigravanju kameleona. To su inili, kao to znamo, i posle osloboenja. Imali smo, na nae iznenaenje, priliku da vidimo kako se svuda pojavljuju svetenici koji su pripadali pokretu otpora (pridruili su mu se kasnije nego drugi!) i koji su svedoili da Crkva nije APSOLUTNO NIKADA saraivala s neprijateljem. Zaboravljeni, uklonjeni i izbrisani su bili lanci La Croix-a i drugih katolikih listova, biskupske naredbe, poslanice, zvanina prepiska izmeu skuptine kardinala i nadbiskupa, pozivi kardinala Baudrilara francuskoj omladini da obue nacistiku uniformu i slui u L.V.F.-u poto poloi zakletvu odanosti Hitleru! Sve je ovo bila zaboravljena prolost!
189

Istorija je roman, rekao je razoarani mislilac. Za istoriju naeg vremena se moe to rei: roman se pie pred naim oima. Mnogi istoriari tu daju svoj doprinos, duhovnici i svetovni ljudi, i moemo biti sigurni da e ishod biti pouan: katoliki roman, naravno. Jezuitski doprinos je ogroman, kao dostojnih naslednika oca Lorikveta (Loriquet) ija je Istorija Francuske dala tako nestvarnu sliku o Napoleonu. U poreenju sa ovako vetim poduhvatom, bilo je veoma jednostavno prikriti saradnju svetenstva s nemakim okupatorom, od 1940. do 1944. godine i uiniti da nestane. A to se jo uvek dogaa; tokom godina, tako mnogo lanaka je bilo napisano u novinama, asopisima, knjigama, pod pokroviteljstvom Imprimatura, da bi se hvalile krivo shvaene super-patriote kao to su Suhard, Baudrilar, Duthoit, Auvity, Du Bois de la Villerabel, Mayol de Luppe, itd! Koliko mnogo zacrnjenih stranica da bi se velialo herojsko dranje nadbiskupije, tokom ratnih godina u kojim je Francuska iskusila situaciju u kojoj su francuski biskupi postali branioci grada, kako je jedan izopaeni aljivdija napisao.104 Klevetajte i klevetajte jo! Mora da je neto preostalo, savetovao je Basile, taj savreni jezuita. Zatakavajte, i zatakavajte jo, govore njegovi naslednici, veliki pisci istorijskih romana. A to zatakavanje se obavlja na sve strane. Budui narataji e, mozgova ispranih preterivanjima, posvetiti zahvalnu misao, bar se nadamo da hoe, ovim braniocima grada, ovim herojima Rimske Crkve i domovine, obraza istih kao suza, opranih radom njihovih apologeta; neki od njih su proglaeni i za svece! 25. avgusta 1944, jezuitski kardinal Suhard, nadbiskup Pariza (od 11. maja 1940) i kolovoa crkvenih kolaboratora, hladnokrvno je odluio da proslavi Te Deum (sveana misa) pobede u Notr-Damu. Bili smo poteeni te neumesne lakrdije samo zbog snanog protivljenja glavnog kapelana F.F.I. itamo u France-Dimanche od 26. decembra 1948: Njegova Eminencija, kardinal Suhard, nadbiskup Pariza, na godinjicu svog zareenja primio je potpisano pismo od Njegove Svetosti pape Pija XII koji mu estita, izmeu ostalog, na ulozi koju je odigrao tokom okupacije. Znamo da je kardinalovo po190

naanje tokom tog perioda bilo predmet estokih kritika posle osloboenja. Kada je general de Gol (Gaulle) stigao natrag u Pariz, u avgustu 1944, odbio je da se sretne s kardinalom na misi Te Deum u Notr-Damu. U to vreme, ovaj velikodostojnik je bio otvoreno optuivan za kolaboracionistike tenje. estitke Svetog Oca su u tom sluaju razumljive. Ali postoji jo jedna pria o Te Deumu koja je jo vie pouna: Posle iskrcavanja saveznika, grad Ren (Rennes) je mnogo postradao u borbama koje su usledile i mnogo stanovnika je poginulo jer je stareina nemakog garnizona odbio da ih evakuie. Po zauzeu grada, tradicionalni Te Deum je trebao biti odsluen, ali je nadbiskup i primas Bretanje, monsinjor Roke (Roques), odbio, ne samo da ga on odri nego i da dozvoli da se odri u njegovoj katedrali. Zahvaliti Nebu za osloboenje njegovog grada bi bila nedopustiva sablazan u oima ovog velikodostojnika. Zbog ovakvog stava, francuske vlasti su ga stavile u kuni pritvor. Takva odanost pontifskoj misli je zahtevala odgovarajuu nagradu. Ona je uskoro i stigla iz Rima, u vidu kardinalskog eira. Moemo kriviti pokojnog papu Pija XII za mnogo toga, ali moramo priznati da se uvek starao o svojima. Laskavo pismo kardinalu Suhardu, istaknutom kolaboracionisti, kardinalski purpurni ogrta za monsinjora Rokea, heroja nemakog otpora: ovaj veliki papa je nagraivao strogo po zaslugama. Naravno, imao je takvo okruenje koje je moglo da ga mudro posavetuje: dvojicu nemakih jezuita, R. P. Lajbera (Leiber) i R. P. Hentriha (Hentrich), njegovih linih sekretara i miljenika.105 Njegov ispovedilac je bio nemaki jezuita Bea. Sestra Paskvalina (Pasqualina), nemaka redovnica, je bila njegova domaica i to je najvanije, kuvala za njega. ak je i kanarinac, koji se odazivao na slatko ime Dumpfaf, stigao s one strane Rajne. Ali zar nije Vrhovni Pontif rekao Ribentropu, poto je Hitler napao Poljsku, da e uvek imati posebnu naklonost prema Nemakoj?106

191

Poglavlje 26

Gestapo i jezuiti

Ako se naklonost i prijateljstvo papa Pija XI i Pija XII nikad nije smanjilo prema Fireru koga su doveli na vlast, moramo priznati da je on ispunio sve obaveze iz pakta koji je sklopio s Vatikanom. Kao to je ranije obeao da e uguiti antiklerikalce, oni su uskoro sledili liberale i Jevreje u koncentracione logore. Mi znamo kako je voa Treeg Rajha odluio o sudbini Jevreja: oni su naprosto pobijeni ili, kada je to bilo korisnije, naterani da rade do iznemoglosti, a onda pogubljeni. U ovom sluaju konano reenje je bilo samo odloeno. Ali hajde prvo da vidimo, kako je posebno kvalifikovana osoba, Franko, Vitez Hristovog Reda, svojim reima potvrdio urovanje Vatikana i nacista. Evo ta su novine panskog diktatora Franka, Reforme, objavile 3. maja 1945, na dan Hitlerove smrti: Adolf Hitler, sin Katolike Crkve, umro je branei hrianstvo. Stoga je razumljivo to ne postoje rei koje mogu oaliti njegovu smrt, ali postoje mnoge koje mogu veliati njegov ivot. Nad njegovim mrtvim telom stoji njegov pobedniki duh. S muenikim vencem, Bog daje Hitleru lovorike Pobede.107 Ovaj posmrtni govor za nacistikog vou, izazov pobednikim saveznicima, izrekao je papa lino, pod okriljem Frankove tampe. To je zvanian dopis Vatikana poslat preko Madrida. Naravno, ovaj pali heroj je potpuno zasluio zahvalnost Rimske Crkve i oni to ne pokuavaju da sakriju. Sluio joj je verno: svi oni koje je Crkva potkazala Hitleru kao svoje neprijatelje osetili su posledice. A ovaj dobri sin se nije stideo da prizna ta dugu192

je svojoj Najsvetijoj Majci, a pogotovo onima koji su postali njeni vojnici u ovom svetu. Mnogo sam nauio od jezuitskog Reda, rekao je Hitler Do sada, nije postojalo nita velianstvenije, na svetu, od hijerarhijske organizacije Katolike Crkve. Mnogo sam se ugledao na nju pri ureenju svoje stranke Odau vam jednu tajnu Ja osnivam Red U zamkovima mog Reda, mi emo podii omladinu od koje e se svet tresti Hitler je onda stao, rekavi da ne moe otkriti vie od toga108 Jedan drugi nacista na visokom poloaju, Valter elenberg (Walter Schellenberg), bivi naelnik nemake protiv-obavetajne slube, dovrio je ovu Firerovu priu, posle rata: Himler je uspostavio S.S, prema naelima jezuitskog Reda. Njihova pravila i Duhovne Vebe koje je propisao Ignacije Lojola bile su uzor na koji se Himler ugledao Rajhsfirer SS - Himlerov in kao vrhovnog zapovednika SS-a trebao je biti jednak inu jezuitskog Generala i itavo ustrojstvo jedinice je bilo po uzoru na hijerarhiju Katolike Crkve. Srednjovekovni dvorac, blizu Paderborna u Vestfaliji, zvani Vebelzburg (Webelsbourg), bio je obnovljen; postao je neto to bi se moglo nazvati SS manastirom.109 Najbolji teolozi su bili zauzeti ukazivanjem na slinosti izmeu katolikog i nacistikog uenja, a u tom poslu, prednjaili su sinovi Lojole. Kao primer, pogledajmo kako je Mihael maus (Michaele Schmaus), jezuitski bogoslov, predstavio javnosti niz istraivanja na ovu temu: Imperija i Crkva je niz spisa koji bi trebali pomoi izgradnju Treeg Rajha koji ujedinjuje nacional-socijalistiku dravu s katolikim hrianstvom Nacional-socijalistiki pokret je najjai i najmasovniji protest protiv duha 19. i 20. veka Kompromis izmeu katolike vere i liberalizma nije mogu Nita nije tako suprotno katolianstvu kao demokratija Oivljeno znaenje strogog autoriteta otvara put pravom tumaenju crkvenog autoriteta Sumnja u slobodu je zasnovana na katolikom uenju o prvobitnom grehu Nacional-socijalistike i zapovesti Katolike Crkve imaju isti cilj110
193

Taj cilj je bio Novi Srednji vek koji je Hitler obeao Evropi. Oigledna je slinost izmeu strastvenog anti-liberalizma ovog jezuite iz Minhena i fanatizma ispoljenog tokom ina posveenja F.N.C.-a u bazilici na Monmartru. Za vreme okupacije, R. P. Merklen je napisao: Ovih dana, sloboda izgleda vie nije na ceni.111 Ovakve tvrdnje zvue suvie blago. Zar nije mrnja slobode u svim njenim oblicima glavna odlika Rimskog Gospodara? Takoe je lako razumeti kako su se katolika i nacistika uenja veoma dobro uklopila. Onaj koji je veto ukazao na taj sklad, jezuita maus, nazvan je od strane La Croix-a, deset godina posle rata, velikim minhenskim teologom,112 i niko se nee iznenaditi kad sazna da ga je papa Pije XII proglasio Princom Crkve. Pod tim okolnostima, ta biva od strane poslanice "Mit brennender Sorge", pape Pija XI, koja je navodno trebala da osudi nacizam? Nijedan kazuista nije pokuao da nam kae naravno! Veliki bogoslov maus je imao mnogo takmaca, po reima nemakog autora koji vidi u "Katolisch-Konservatives Erbgut" najudniju knjigu ikad objavljenu od strane nemakih katolikih izdavaa: Ova zbirka odabranih radova glavnih katolikih pisaca Nemake, od Goresa do Vogelsanga, navodi nas na zakljuak da je nacional-socijalizam proizaao iz katolikih uenja.113 Kada je pisao ovo, autor sigurno nije shvatao koliko je u pravu. Jo jedna dobro obavetena osoba, glavni pokreta sporazuma izmeu Vatikana i Berlina, i papin tajni komornik, Franc Fon Papen, bio je jo jasniji: Trei Rajh je prva svetska sila koja je ne samo usvojila ve i primenila vana naela papstva.114 Ovome emo dodati i rezultat te primene: 25 miliona rtava koncentracionih logora to je zvanian broj koji su objavile Ujedinjene Nacije. Ovde, smatramo da je neophodno dodati neto za one iskrene due, za one koji ne mogu priznati da su organizovani poko194

lji bili jedno od vanih naela rimske crkve. Naravno, ovakav stav se uporno branio: - Takva varvarska dela pripadaju prolosti! Tako neki govore, dok sleu ramenima pred ne-katolicima za koje jo uvek gore vatre Svete Inkvizicije.115 Neka bude tako! Ostavimo po strani bezbrojna svedoanstva o svetenikim svirepostima poslednjih godina i razmotrimo 20. vek. Neemo se prisetiti poduhvata ljudi kao to su Stepinac i Markone u Hrvatskoj, ili Tiso u Slovakoj, ve emo se ograniiti na ispitivanje stalnosti nekih vanih naela kojih se tako strogo dre u radu. Da li su stvarno zastarela danas ova naela zamenjena prosveenim uenjima, zvanino odbaena od Vatikana kao greke mrane prolosti? To je lako otkriti. Otvorimo, na primer, Veliku Apologetiku, opata ana Vieujana (Jean Vieujan), koja se teko moe nazvati srednjevekovnom jer je napisana 1937. godine. ta moemo proitati? Da bi neko prihvatio naelo Inkvizicije, potreban mu je hrianski nain razmiljanja, a to je ono to mnogim hrianima nedostaje Crkva nema takvih ogranienja.116 Ovo nije moglo biti bolje reeno. Da li je jo neki, nita manje savremen dokaz, potreban? Posluajte R. P. anvijera (Janvier), uvenog konferencijskog govornika u Notr-Damu: Poto ima svojstvo posrednog uticanja na svetovna pitanja, zar ne bi Crkva imala pravo da oekuje od katolikih drava progon jeretika do njihove smrti, da bi ih suzbila? Evo mog odgovora: Ja zagovaram ovo, do njihove smrti!... Oslanjajui se pre svega na delovanje, a onda i na uenje same Crkve; i ja sam ubeen da nijedan katolik ne bi mogao neto drugo rei, a da ne sagrei.117 Ne moemo optuiti ovog bogoslova da govori u zagonetkama. Njegova propoved je kratka i jasna. Bilo bi nemogue rei vie s manje rei. Sve je tu, to se tie prava koje Crkva osiono pridaje sebi da istrebi one ija se uverenja ne slau s njenim:
195

uenja koja je primoravaju, delovanje koje se opravdava tradicijom, ak i poziv hrianskim dravama, ega je Hitlerov pohod bio savren primer. Sledee rei, nikako dvosmislene, takoe nisu bile izreene u mranom Srednjem Veku: Crkva moe osuditi jeretike na smrt, jer su sva prava koja oni imaju posledica nae tolerancije, i ta prava su prividna, a ne stvarna. Autor ovih rei je bio jezuitski general Franc Vernc (1906 1915), a injenica da je bio Nemac samo daje toj izjavi na teini. Tokom 20. veka takoe, kardinal Lepicier, poznati prvak Crkve, je napisao: Ako se neko javno izjasni kao jeretik ili pokua da izvitoperi druge, svojim reima ili primerom, on moe biti ne samo izopten iz Crkve, ve i s pravom pogubljen 118, 118a Ako to nije klasian poziv na ubistvo, ne znam ta jeste. Da li je i doprinos Vrhovnog Pontifa potreban? Evo ga, od savremenog pape iji su liberalizam napadali nepopustljivi klerici, jezuite pape Lava XIII: Anatema na one koji kau: Sveti Duh ne eli od nas da ubijemo jeretika. Da li postoji vii autoritet od tog, osim Svetog Duha? Iako se to moda ne dopada onima koji prave dimnu zavesu (aluzija na one koji alju dimne znake tokom izbora pape), umirivaima nemirnih savesti, papska vana naela ostaju nepromenjena i, izmeu ostalog, ubijanje u ime vere je opravdano i po kanonu i dan danas kao to je bilo u prolosti. Ovakav zakljuak baca svetlo na ono to se dogaalo u Evropi izmeu 1939. i 1945. godine. Hitler, Gebels, Himler i veina starih lanova stranke su bili katolici, napisao je M. Frederik Hofet (Frederic Hoffet). Nije bilo sluajno to je, zbog verske pripadnosti njenih glaveina, nacional-socijalistika vlada bila najkatolikija koju je Nemaka ikad imala Ta bliskost izmeu nacional-socijalizma i katolianstva je najuoljivija ako paljivo prouimo propagandne metode i unutranje ustrojstvo stranke. O tome moemo najvie da saznamo iz delatnosti Jozefa Gebelsa. On je odgojen u jezuitskom internatu i studirao je bogosloviju pre nego to se posvetio knjievnosti i politici Svaka stranica, svaki redak njegovih
196

spisa odie uenjima njegovih nastavnika; zato on naglaava poslunost prezir prema istini Neke lai su korisne kao hleb! izjavio je, i time pokazao moralni relativizam nauen iz knjiga Ignacija Lojole119 Hitler nije smatrao svog efa propagande najboljim jezuitom, ve efa Gestapoa, kao to je priznao svojim miljenicima: Vidim Himlera kao naeg Ignacija Lojolu.120 Firer mora da je imao dobre razloge da tako neto kae. Pre svega, primeujemo da je Kurt Hajnrih Himler, Rajhsfirer SS-a, Gestapoa i Nemakih policijskih snaga, bio najproetiji klerikalizmom meu katolicima iz Hitlerovog okruenja. Njegov otac je bio upravnik Katolike kole u Minhenu, a onda i tutor princa Ruprehta (Ruprecht) od Bavarske. Njegov brat, benediktinski monah, iveo je u manastiru Maria Laach, jednom od svetih nemakih mesta. Takoe je imao strica koji je bio Kanonik u Sudu Bavarske, jezuitu Himlera. Nemaki pisac Valter Hagen iznosi takoe ovaj malo poznati podatak: Jezuitski general, grof Halke fon Ledoovski, bio je spreman da organizuje, na zajednikoj osnovi anti-komunizma, neki vid saradnje izmeu Nemake Tajne Slube i jezuitskog Reda.121 Kao rezultat toga, stvorena je organizacija unutar Slube Bezbednosti SS-a, ija su vodea mesta zauzimali katoliki svetenici u crnim uniformama SS-a. Jezuita otac Himler je bio jedan od njenih visokih stareina. Posle kapitulacije Treeg Rajha, jezuita otac Himler je bio uhapen i utamnien u Nirnbergu. Njegovo sasluanje pred Meunarodnim Tribunalom bi bilo veoma zanimljivo uti, ali Provienje nije tako htelo: stric Hajnriha Himlera se nikada nije pojavio pred sudom. Jednog jutra, PRONALI SU GA MRTVOG U ELIJI, a javnost nikada nije saznala uzrok njegove smrti. Neemo kaljati uspomenu na ovog svetenika pretpostavljajui da je oduzeo sebi ivot, protivno uenju Rimske Crkve. Meutim, njegova smrt je bila isto toliko iznenadna i pravovremena kao i smrt jednog drugog jezuite, koja se desila malo pre toga, oca Staempfle-a, nepriznatog autora Mein Kampf-a. Zaista neverovatna sluajnost
197

Ali vratimo se na Kurta Hajnriha Himlera, naelnika Gestapoa, to znai da je drao u svojim rukama glavne poluge vlasti. Da li su mu line zasluge donele tako visok poloaj? Da li je Hitler u njemu video superiornog genija kada ga je uporedio s osnivaem jezuitskog Reda? Tako sigurno ne misle oni koji su ga poznavali jer su u njemu videli samo prosenost. Da li je ta zvezda sijala tuim sjajem? Da li je Kurt Hajnrih Himler, tobonji naelnik, zaista upravljao Gestapoom i tajnim slubama? Ko je slao milione ljudi, politike zatvorenike i Jevreje u smrt? Da li je to bio sinovac pljosnatog lica ili stric, bivi kanonik Suda Bavarske, jedan od miljenika fon Ledoovskog, jezuitski svetenik i visoki stareina SS-a? Moe izgledati nepromiljeno, i ak drsko, tako neoprezno gledati iza kulisa istorije. Predstava se igra na pozornici koju obasjavaju svetla sa svih strana. To je uobiajeno za svaku priredbu; i onaj koji eli da vidi iza pozorinih rekvizita moe biti smatran neprijatnim i nevaspitanim. Bilo kako bilo, vanije je ono to je iza scene od glumaca na koje je pogled publike vrsto prikovan. To je vie nego oigledno kad prouimo te nedodirljive i shvatimo da nikako nisu jednaki pojedincima koje bi trebali da predstavljaju. To je izgleda bio sluaj i sa Himlerom. Ali zar to ne bi moglo da se kae i za onoga kome je bio desna ruka, Hitlera? Kada smo gledali Hitlera kako gestikulira na velikom platnu ili ga uli kako urla svoje histerine govore, zar nismo imali utisak da gledamo pokvareni automat? ak i njegovi najprostiji i najstaloeniji pokreti su nas podseali na mehaniku lutku. A tek njegove mutne i izbuljene oi, klonuli nos, nadulo lice ija se neuglaenost nije mogla sakriti ni onim uvenim pramenovima kose i oeljanim brkovima koje kao da je zalepio ispod nozdrva. Da li je ovaj mrtavac sa javnih skupova zaista bio glavni pravi gospodar Nemake, istinski dravnik ija je genijalnost trebala da okrene svet naopake? Ili je samo bio loa zamena za sve to? Marioneta kojom je neko dobro upravljao, varka za narod, huka rulje? On je to sam priznao kad je rekao: Ja sam samo glas. M. Fransoa Poncet, tadanji ambasador u Berlinu, potvruje da je
198

Hitler vrlo malo radio, nije mnogo itao i da je putao svoje saradnike da rade po svom. Njegovi pomagai su odavali isti utisak praznine i nebitnosti. Prvi od njih, Rudolf Hes, koji je odleteo u Englesku 1941, izgledao je potpuno odsutno na svom suenju u Nirnbergu, i nikada nismo saznali da li je bio duevno poremeen. Drugi je bio groteskni Gering, sujetan i debeo, koji je nosio najraskonije, skoro operske uniforme, prodrljivac, veliki kradljivac slika, i iznad svega toga, zavisnik od morfijuma. Ostali stranaki prvaci su im bili slini i, na suenju u Nirnbergu, najvee iznenaenje za novinare je bilo to su morali da izveste da se osim po telesnim manama ti nacistiki junaci ne istiu po pameti, karakteru, i to su manje-vie bili beznaajni. Jedini koji je odudarao od te proste gomile zbog svoje otroumnosti, a ne moralnog sklopa je bio Franz Fon Papen, komornik Njegove Svetosti, ovek za sve koji je morao biti osloboen. Ako je Firer bio izvanredna marioneta, da li je onaj na koga se ugledao bio ita dosledniji? Prisetimo se smenih predstava tog karnevalskog Cezara, kako je prevrtao svojim velikim crnim oima ispod udnog eira ukraenog resama od zavese! I onih propagandnih fotografija, snimljenih iz ablje perspektive koje prikazuju samo njegovu vilicu kako se upire prema nebu, udesnog oveka, kao nepominu stenu simbol volje koja ne poznaje prepreke! Kakva volja! Iz pria njegovih najbliih saradnika, dobijamo sliku uvek neodlunog oveka; ovaj silni ovek koji je iao da osvoji sve, golom snagom (koristimo se reima kardinala Ratija, budueg pape Pija XI), nije se odupreo predlozima jezuitskog kardinala Gaparija, Dravnog sekretara, koji je nastupao u ime Vatikana. Samo nekoliko tajnih sastanaka je bilo potrebno da ubedi revolucionara da sve i svakog stavi pod barjak Svetog Oca, i osigura sjajnu karijeru koja je svima nama poznata, a dobro znani bivi ministar Karlo Sforca je mogao napisati: Jednog dana, kad vreme ublai ogorenost i mrnju, bie priznato, nadamo se, da pir krvavih zverstava koji je na dvadeset
199

godina pretvorio Italiju u zatvor, i ruevine u ratu 1940-1945. pronalazi svoje ishodite u gotovo jedinstvenom primeru u istoriji: krajnjoj nesrazmeri izmeu vetaki stvorene legende oko imena i stvarnih mogunosti bednog stvorenja koje je nosilo to ime.122 Ovaj savreni obrazac se moe primeniti i na Hitlera, kao na Musolinija: isti nesklad izmeu legende i sposobnosti, isti nedostatak uglaenosti kod ta dva osrednja probisveta s gotovo istovetnom prolou; njihovi munjeviti uspesi se mogu objasniti samo njihovim darom podbunjivanja gomile, darom koji ih je doveo u iu javnosti. Da je legenda bila vetaki stvorena oito je kada znamo da, danas, Firerova pojava na nemakim ekranima izaziva nita vie od grohotnog smeha. Ali zar nije oigledna bezvrednost ovih ljudi i pravi razlog zbog kojeg su izabrani da dou na vlast? injenica je da se isti nedostatak ljudskih vrednosti moe nai kod svih onih koje je Vatikan izabrao da budu njegovi prvaci. U Italiji i Nemakoj, bilo je nekih pravih dravnika, istinskih voa, koji su bili sposobni da upravljaju i vladaju bez oslanjanja na tog mahnitog mistika. Ali oni su bili suvie pametni i nedovoljno popustljivi. Vatikan i pogotovo Crni Papa, fon Ledoovski, nije mogao da ih dri kao batinu u svojoj ruci, i da ih natera da slue njegovim ciljevima po svaku cenu. Videli smo kako su revolucionarnog Musolinija lako obrlatili izaslanici Svete Stolice koji su mu obeali vlast. Kruti Hitler se pokazao isto tako popustljivim. Plan Ledoovskog je bio, prvobitno, stvaranje federacije katolikih drava u srednjoj i istonoj Evropi, u kojoj bi Bavarska i Austrija (kojima bi upravljao jezuita Seipel) imale predvodniku ulogu. Bavarska se morala otcepiti od Nemake Vajmarske Republike i, nekim sluajem, buntovni Hitler, austrijskog porekla, je bio u to vreme bavarski separatista. Ali izgledi za uspostavljanje ove federacije i dovoenje Hapsburga na njeno elo su bivali sve slabiji i slabiji, dok je monsinjor Paeli, nuncije koji je otiao iz Minhena za Berlin, postajao sve svesniji slabosti Nemake Republike zbog nedo200

voljne podrke koju je dobijala od Saveznika. Nada da e ugrabiti celu Nemaku je tada roena u Vatikanu i plan je shodno tome izmenjen: Prevlast protestantske Pruske je morala biti spreena i kako je Rajh trebao vladati Evropom da bi se spreile federalistike sklonosti Nemaca Rajh je trebao biti tako uspostavljen da katolici budu gospodari.123 To je bilo dovoljno. Okrenuvi se za 180 stepeni sa svojim crnokouljaima, Hitler, koji je do tada bio bavarski separatista, je preko noi postao vatreni propovednik Velikog Rajha.

201

Poglavlje 27

Logori smrti i antisemitski krstaki rat

Do koje mere su katolici bili gospodari nacistike Nemake uskoro je postalo jasno, kao i estina s kojom su primenjivana neka od papskih vanih naela. Liberali i Jevreji su imali dovoljno vremena da uvide da ova naela nikako nisu zastarela, to su i mnogi velikodostojnici potvrdili. Pravo koje je Crkva osiono sebi pridala da istrebi one koji joj stoje na putu je iskoristila u Auvicu, Dahauu, Belzenu, Buhenvaldu, i drugim logorima smrti. Himler, nacistiki Ignacije Lojola, i njegov Gestapo, marljivo su izvravali ta dobrotvorna dela; nemaki civili i vojnici morali su da se pokore "perinde ac cadaver" toj svemonoj organizaciji. Nije potrebno rei da je Vatikan prao ruke od ovih uasa. Kada je primio u linu posetu Dr. Nerina F. Guna, vajcarskog novinara koji je i sam bio proteran i koji se pitao zato papa nije intervenisao, bar pruanjem neke pomoi tolikom unesreenom narodu, Njegova Svetost papa Pije XII bez stida je odgovorio: Znali smo da se, iz politikih razloga, odvijaju nasilni progoni u Nemakoj, ali nikada nismo bili obaveteni o neljudskom karakteru nacistike represije.124 I to u vreme kada je voditelj Radio Vatikana, R. P. Mistiaen, izjavio da su pribavljeni neoborivi dokazi o svirepostima nacista.125

202

Bez sumnje, Sveti Otac takoe nije bio obaveten o tome ta se dogaalo u ustakim koncentracionim logorima, uprkos tome to je imao svog predstavnika u Zagrebu. Jednom prilikom je, ipak, Sveta Stolica pokazala zanimanje za sudbinu progonjenih ljudi. Radilo se o 528 protestantskih misionara, jedinih preivelih od svih onih koje su Japanci zarobili na pacifikim ostrvima, i zatvorili u koncentracione logore na Filipinima. M. Andre Ribard, u svojoj sjajnoj knjizi 1960. i tajna Vatikana, otkriva kako je papa intervenisao u korist ovih nesrenika. Tekst stoji pod brojem 1591, datiran: Tokio 6. april 1943. u izvetaju Ministarstva vera za okupirane teritorije, iz kog navodim sledee: Izraava se elja Rimske Crkve da Japanci nastave sa svojom politikom i ne dozvole da propovednici lane vere dobiju slobodu koju ne zasluuju.126 S hrianske take gledita, za ovakvo milosre nije potreban komentar, ali je, politiki gledano, veoma znaajno. U Slovakoj kao to znamo monsinjor Tiso, jezuitski gaulajter, je imao odreene ruke da progoni raskolniku brau iako je Nemaka, iji je Slovaka bila satelit, bila veinom protestantska. To govori mnogo o uticaju koji je Rimska Crkva imala u Hitlerovom Rajhu! Takoe smo videli koju su ulogu u Hrvatskoj imali predstavnici te crkve, u zatiranju pravoslavaca. to se tie anti-jevrejskog krstakog rata, remek dela Gestapoa, moda bi bilo izlino ponovo pomenuti ulogu koju je u tome igrao Vatikan, jer smo ve govorili o poduhvatima monsinjora Tisoa, najveeg snabdevaa gasnih komora i krematorijumskih pei Auvica. Samo emo dodati nekoliko vanih dokumenata u ovaj dosije. Pre svega, tu je pismo M. Leona Berarda, ambasadora vlade iz Viija u Vatikanu: Marale Petenu, gospodine, U Vaem pismu od 7. avgusta 1941, poastvovali ste me traei odreene informacije koje se tiu pitanja i tekoa koje bi mogle da iskrsnu, od strane Rimske Crkve, zbog mera koje Vaa Vlada preduzima protiv Jevreja. ast mi je da odgovorim da mi
203

nita nije reeno, u Vatikanu, to bi se moglo protumaiti kao kritika ili neodobravanje zakona i naredbi o kojima je re127 asopis LArche, spomenuvi ovo pismo u lanku naslovljenom utanje pape Pija XII, govori o kasnijem i dopunjujuem izvetaju koji je M. Leon Berard poslao u Vii 2. septembra 1941: Postoji li protivrenost izmeu pravnog poloaja Jevreja i katolike doktrine? Samo jedna, i Leon Berard s potovanjem ukazuje predsedniku na nju. Ona lei u injenici da zakon od 2. juna 1941. oznaava Jevreje kao rasu Crkva (pisao je ambasador iz Viija), nikad nije izrazila miljenje da jednaka prava treba dati svim graanima Kao to mi je neko na visokom poloaju u Vatikanu rekao, neete imati tekoa oko Zakona o Jevrejima.128 Eto je, viena na delu, strana poslanica "Mit brennender Sorge", protiv rasizma, na koju se apologete stalno pozivaju. Ali pronalazimo neto jo bolje, u knjizi M. Leona Poliakova: Predlog jedne protestantske Crkve u Francuskoj da se, zajedno s Rimskom Crkvom, preduzmu neke mere protiv hapenja Jevreja, u leto 1942, odbijen je od strane katolikih velikodostojnika.129 Mnogi Pariani jo uvek pamte kako su jevrejska deca oduzimana od njihovih majki i slana, posebnim vozovima, u krematorijumske pei Auvica. Te deportacije dece su potvrene, osim nekim zvaninim dokumentima, i u beleci "SS Haupsturmfuhrer Danneker-a", od 21. jula 1942. Uasna neosetljivost Rimske Crkve i naroito njenog poglavara nadahnula je, ne tako davno, ovaj osvetoljubivi tekst u gore pomenutom asopisu LArche: Tokom pet godina, nacizam je bio pokreta nasilja, obesveenja, bogohuljenja i zloina. Tokom pet godina, usmrtio je est miliona Jevreja. Od tih est miliona, 1.800.000 su bila deca. Ko je rekao jednom: Pustite decu k meni? A zbog ega onda imamo: Pustite ih k meni da ih pobijem? Ratobornog papu je zamenio diplomatski papa.

204

Iz okupiranog Pariza, idemo u Rim, takoe okupiran od Nemaca posle italijanske propasti. Evo poruke upuene Fon Ribentropu, nacistikom ministru spoljnih poslova: Nemaka ambasada u Vatikanu. Rim, 28. oktobar 1943. Iako su ga uporno molili sa svih strana, papa nije otvoreno osudio deportaciju Jevreja iz Rima. On moe oekivati da e mu nai neprijatelji zameriti zbog takvog stava, i da e to iskoristiti protestanti u anglo-saksonskim dravama u svojoj propagandi protiv katolianstva; kada se razmatralo ovo osetljivo pitanje, mogunost ugroavanja naih odnosa s nemakom vladom je bilo odluujui inilac Potpisao: Ernst Fon Vajsceker (Ernst von Weiszaeker)130 O karijeri Barona Fon Vajscekera kome je sueno kao ratnom zloincu zbog sastavljanja spiskova za istrebljenje Le Monde od 27. jula 1947. godine pie: Nazirui nemaki poraz, sam je sebe poslao u Vatikan, koristei ovu priliku da blisko sarauje s Gestapoom. Zbog naih italaca koji jo nisu potpuno ubeeni, naveemo sledei zvanini nemaki dokument koji oslikava stav Vatikana i jezuita prema Jevrejima, pre rata: Prouavajui razvoj antisemitizma u Sjedinjenim Dravama, primeujemo sa zanimanjem da broj slualaca radio emisija oca Koglina (jezuite), poznatog po svom antisemitizmu, premauje 20 miliona.131 Ratoborni antisemitizam jezuita u Sjedinjenim Dravama, kao i svuda drugde, nije iznenauju od strane tih odanih papista, jer je potpuno u skladu s njihovim uenjem. Hajde da vidimo ta M. DanielRops, iz Francuske Akademije, ima da kae na tu temu; ovaj autor je usko struan za versku literaturu i objavljuje radove samo pod okriljem Imprimatur-a. itamo u jednom od njegovih najboljih radova, Isus i Njegova vremena, objavljenom 1944. za vreme nemake okupacije: Tokom vekova, gde god da je jevrejski narod bio rasejan, krv je tekla, i uvek bi poziv na ubistvo u Pilatovoj sudnici zagluio krik oaja ponovljen hiljadu puta. Lice progonjenog jevrejskog naroda se moglo videti kroz celu istoriju, ali ono ne moe izbrisati ono drugo lice, umazano krvlju i pljuvakom, na koje se
205

jevrejska svetina nije smilovala. Bez sumnje, Izrael nije imao izbora i morao je da ubije svog Boga nakon to ga se odrekao i kako krv zahteva krv, hriansko milosre moda takoe nema izbora; zar ne bi trebala boanska volja naplatiti uasima pogroma nepodnoljivi uas (raspee)?132 Kako lepo reeno! Ili prosto kazano: ako su milioni Jevreja morali zavriti u gasnim komorama i peima Auvica, Dahaua i drugih logora, to je bilo ono to su zasluili. Ta nesrea je bila boanska volja i bila bi greka ako bi se prema njima pokazalo hriansko milosre. Istaknuti profesor M. Julije Isak (Jules Isaac), predsednik Drutva jevrejsko-hrianskog prijateljstva, izjavio je povodom ovog teksta: Te strane i bezone reenice izazivaju nezamislivi uas, jo vie pojaan primedbom: Meu Jevrejima danas, neki od njih pokuavaju da se otarase te teke odgovornosti asno oseanje zaista, ali ne moemo se suprotstavljati istorijskim dokazima strano breme (Isusove smrti) koje Izrael nosi ne mogu ljudi da otklone.133 M. Isak nam skree panju da je tekst izmenjen od strane izdavaa u skorijim izdanjima ove poune knjige to e rei, posle osloboenja. Postoji vreme za sve: krematorijumske pei su zastarele. Dakle, od naune potvrde papskih vanih naela do njihovog sprovoenja u delo od strane Himlera, naeg Ignacija Lojole, krug se zatvara i time polu-ludi Firerov antisemitizam gubi svoju tajanstvenost. Ali da se vratimo na temu zar to ne baca vie svetla na ovu zagonetnu osobu? Kakve su prie izmiljane, pre rata, u pokuaju da se objasni nesklad izmeu tog oveka i uloge koju je trebao da odigra! Postojao je veliki jaz, oigledna praznina koju su svi oseali. Da bi se premostio taj jaz, legende su smiljane: irile su se prie po inostranstvu, ponekad sa skrivenim namerama! Okultne nauke, istonjaki arobnjaci, astrolozi su nadahnjivali, kako su nam govorili, mesearskog udaka iz Berhtsgadena. Izbor kukastog
206

krsta kao znaka Nacistike stranke, koji vue poreklo iz Indije, kao da je potkrepljivao takvo razmiljanje. M. Maksim Morin (Maxime Mourin) je opovrgao ove tvrdnje: Adolf Hitler je bio uenik kole u Lambahu (Lambach) i pevao u horu deaka u opatiji koja nosi isto ime. On je tamo otkrio kukasti krst, koji je bio grb oca Hagena, nastojnika opatije.134 Firerovo nadahnue je takoe lako objanjivo, bez pribegavanja tajanstvenim i udnim filozofijama. Oigledno je da je ovaj sin Katolike Crkve, kako ga je opisao Franko, bio potinjen volji tajanstvenih voa, ali oni nisu imali nita s istonjakim vradbinama. Zemaljski pakao koji je progutao 25 miliona dua nosi jo jedan lako prepoznatljiv peat: ljude koji su morali proi dugaku i napornu obuku, propisanu u Duhovnim Vebama (jezuita).

207

Poglavlje 28

Jezuiti i Colleqium Russicum

Meu brojnim uzrocima koji su nagnali Vatikan da zapone Prvi svetski rat, zahtevajui od cara Austrije, Franje Josifa, da kazni Srbe, glavni je bio, kao to smo videli, da se zada odluujui udarac Pravoslavnoj Crkvi, tom omrznutom i vekovima starom suparniku. Posle male srpske drave, meta Vatikana je bila Rusija, tradicionalni zatitnik pravoslavnih vernika na Balkanu i na Istoku. M. Pjer Dominik je napisao: Za Rim, ovo pitanje je bilo od najveeg znaaja; pobeda katolike monarhije nad Carizmom bi se mogla smatrati pobedom Rima nad raskolnikim Istokom.135 Rimsku Kuriju nije brinulo to takva pobeda nije mogla biti postignuta bez krvoprolia ogromnih razmera. Mogunost, ili bolje rei neminovnost da e do toga doi, je prihvaena, jer su ga sklopljeni savezi uinili neizbenim. Nagovaran od strane svog Dravnog sekretara, jezuite Merija Del Vala, papa Pije X to nije krio i bavarski otpravnik poslova je pisao svojoj vladi, uoi sukoba: On (papa) ne misli da vojske Francuske i Rusije mogu biti uspene u ratu protiv Nemake.136 Ova procena se pokazala pogrenom. Prvi svetski rat, koji je opustoio sever Francuske, i ostavio iza sebe nekoliko miliona mrtvih, nije zadovoljio tenje Rima; umesto toga, podelio je Austro-Ugarsku, ostavivi Vatikan bez glavnog uporita u Evropi, i oslobodio je Slovene Dvojne monarhije bekog jarma. Uz to, Ruska revolucija je oslobodila katolike, uglavnom poljskog porekla, bive Careve podanike, od vlasti Vatikana.
208

Poraz je bio potpun. Ali Rimska Crkva patiens quia aeterna (veno strpljiva) je nameravala da s novom sveinom nastavi svoju politiku "Drang nach Osten", prodor na Istok koji se tako lepo uklapao s pan-nemakim tenjama. Ta politika je ukljuivala dovoenje diktatora na vlast i Drugi svetski rat s uasima koji su ga pratili; ienje Wartheland-a, u Poljskoj, i prisilno pokrtavanje u Hrvatskoj, su dva naroito gnusna primera tih uasa. Nije bilo vano to je 25 miliona ljudi umrlo u koncentracionim logorima, 32 miliona vojnika poginulo, a 29 miliona ranjeno i osakaeno; ovo su zvanine statistike Ujedinjenih Nacija137 koje pokazuju razmere tog krvoprolia! Ovog puta, Rimska Kurija je smatrala da su njeni ciljevi ispunjeni, i moglo se proitati u bazelskom Basler Nachrichten: Nemaki napad na Rusiju postavlja pitanje evangelizacije te zemlje; Vatikan je veoma zainteresovan za to.138 I ovo, iz knjige koja je posveena proslavljenju pape Pija XII: Vatikan i Berlin su potpisali sporazum koji dozvoljava katolikim misionarima Ruskog koleda pristup okupiranim teritorijama i stavlja baltike oblasti pod Berlinsku nuncijaturu.139 Katolienje Rusije je trebalo otpoeti, pod zatitom Vermahta i SS-a, na nain kako su to izvodili Paveli i njegovi pomagai u Hrvatskoj, ali u mnogo veim razmerama. Ovo je zaista bila pobeda Rima! Kakvo je to bilo razoaranje kada je nacistiki prodor zaustavljen kod Moskve i kada su Fon Paulus i njegova armija uhvaeni u klopku kod Staljingrada! Bilo je to u vreme Boia 1942, i treba vie puta proitati poruku ili bolje rei uzbuen borbeni pokli upuen hrianskim narodima od strane Svetog Oca: Ovo nije vreme za aljenje, ve delanje. Neka krstaki zanos obuzme hrianstvo, i neka se uzvik Bog to eli uje; da budemo spremni da sluimo i da se rtvujemo, kao krstai od davnina Molimo vas i preklinjemo da shvatite ozbiljnost sadanje situacije A dobrovoljcima koji uestvuju u ovom Svetom ratu naih vremena, poruujemo: Podignite barjak visoko, objavite rat tami sveta odvojenog od Boga.140
209

Na taj dan roenja Spasitelja, bili smo daleko od Hristovog mira! Ovaj ratniki govor nije bio izraz stroge neutralnosti koje se, kako se Vatikan hvalio, pridravao u meunarodnim odnosima. Ovo obraanje je bilo jo nedolinije zbog injenice da je Rusija bila saveznik Engleskoj, Americi i Slobodnoj Francuskoj. Smeno nam je dok itamo ustra osporavanja od strane sledbenika pape Pija XII koji nam govore da Hitlerov rat nije bio pravi krstaki pohod, iako je taj izraz upotrebljen u poruci Svetog Oca. Dobrovoljci koje je Papa pozvao na oruje su bili oni iz Azul divizije i oni koje je regrutovao kardinal Baudrilar u Parizu. Hitlerov rat je plemeniti poduhvat za odbranu evropske kulture, izjavio je 30. jula 1941. godine. Primeujemo, dodue, da Vatikan ne zanima odbrana te kulture kada podstie afrike narode da se pobune protiv Francuske. Papa Pije XII je rekao: Katolika Crkva se ne poistoveuje sa zapadnjakom kulturom.141, 141a Obmanama i nedoslednostima nema kraja kod onih koji navodno optuuju Sotonu da je otac svih lai. Poraz koji su u Rusiji pretrpele Hitlerove armije, ti plemeniti branioci evropske kulture, ukljuivao je i jezuitske misionare. Neko moe da se zapita ta je Sveta Tereza radila pre takvog sloma! Papa Pije XI ju je proglasio svetiteljkom zatitnicom nesrene Rusije, a kanonik Koube ju je opisao kao nasmejanu, ali stranu kao vojska spremna za bitku protiv boljevike adaje.142 Da li je svetica iz Lisija koriena za razne poslove Crkve podlegla pred novim i ogromnim zadatkom koji joj je dodelio Sveti Otac? Ne bi bilo iznenaujue. Ali, umesto male svetice, tu je bila Kraljica Neba koja je preuzela na sebe, ve 1917, pod odreenim uslovima, da vrati raskolniku Rusiju u stado Rimske Crkve. Proitajmo ta je La Croix pisao o tome:

210

Podsetiemo nae itaoce da je Devica iz Fatime lino obeala preobraenje Rusa, ako svi hriani budu iskreno i radosno ispunjavali sve zapovesti jevaneljskog zakona.143 Prema jezuitskim svetenicima koji su veliki strunjaci za pitanja uda, nebeska Zastupnica je preporuila svakodnevno korienje brojanica kao posebno delotvorno. To obeanje Device je ak bilo potvreno Sunevim plesom, udom koje se dogodilo 1951, u vrtu Vatikana, pred oima Njegove Svetosti pape Pija XII. Bez obzira na to, Rusi su uli u Berlin, uprkos krstakom ratu na koji je pozvao papa i, do sada, zemljaci g. Hruova nisu pokazali elju, koliko nam je poznato, da se pojave pred vratima katedrale Svetog Petra obueni u kostret s povocem oko vrata. U emu se pogreilo? Zar hriani nisu preli dovoljno voria na svojim brojanicama? Zar nije ispunjen od Neba zahtevan broj molitava? Bili bismo u iskuenju da poverujemo da je ovo uzrok da nema jedne sitnice koja bode oi u divnoj prii iz Fatime. Obeanje preobraenja Rusije, dato vidovitoj Luciji 1917, obelodanila je tek 1941, kada je postala opatica, a javnosti je otkrio u oktobru 1942. kardinal uster, vatreni pristalica Sila Osovine; javnosti je otkriveno na zahtev, odnosno po nareenju pape Pija XII istog pape Pija XII koji je, tri meseca kasnije, uputio gore pomenuti poziv na krstaki rat. Zaista veoma pouno: Jedan od branilaca Fatime priznaje da zbog toga, itava stvar oito gubi neto od svoje proroke vrednosti144 Ovo je najmanje to bi moglo da se kae! Izvesni kanonik, veliki strunjak po pitanju Portugalskog uda kae nam u poverenju: Moram priznati da sam, to se mene tie, s velikim oklevanjem mojim prvim izdanjima pridodao tekst koji je javnosti obelodanio Njegova Eminencija kardinal uster145 Mi sigurno razumemo kako se dobri kanonik oseao: Dakle, Presveta Devica je rekla pastirici Luciji, 1917: Ako moje zapovesti uzdrite, Rusija e se preobratiti, dok joj je istovremeno naredila da ovu tajnu nikom ne otkrije. Kako su onda hriani mogli da uju za ove zapovesti i da ih ispune? "Credibile quia ineptum" (verovatno jer je besmisleno).
211

Izgleda da izmeu 1917. i 1942. nesrenoj Rusiji nisu trebale molitve, a da su bile hitno potrebne tek nakon nacistikog poraza kod Moskve i kad je Fon Paulus bio uhvaen u klopku kod Staljingrada. Na kraju, ovo je jedini zakljuak do kog se moe doi nakon ovog kasnog otkrovenja. Natprirodno kao to smo ve napomenuli je mona stvar, ali s njom mora biti paljivo postupano. Posle Montoirea, jezuitski general, Halke Fon Ledoovski, ve je poneseno govorio o optem saboru Druine u Rimu, posle kapitulacije Engleske, ijoj vanosti i sjaju nee biti jednakog u istoriji. Ali Nebo je odluilo drugaije, uprkos Svetoj Terezi i Devici iz Fatime. Velika Britanija se oduprla neprijatelju, Sjedinjene Drave su ule u rat (i pored napornog rada jezuite oca Koglina), saveznici su se iskrcali u severnoj Africi, a pohod na Rusiju je bio propast za naciste. Za Ledoovskog, to je predstavljalo ruenje njegovog velikog sna. Vermaht, SS, istai i jezuitski misionari su se zajedno povlaili. Generalovo zdravlje nije izdralo takvu propast i on je umro. Hajde da vidimo ta je taj Russicum, koji su papa Pije XI i Fon Ledoovski pridodali 1929. godine ve bogatoj i razgranatoj katolikoj organizaciji. Papa Pije XI je osnovao ovu Rusku bogosloviju, u Rimu, gde bi mladi misionari svih narodnosti bili obrazovani, pod uslovom da usvoje, pre svega, vizantijsko-slovenski obred, i da su vrsto odluili da se potpuno predaju zadatku vraanja Rusije u Hristovo stado.146 Ovo je cilj Ruskog papskog koleda (Russicum-a), Istonjakog papskog instituta i Rimskog koleda ova tri Centra su pod rukovodstvom Isusovaca. U Rimskom koledu 45, Piazza del Gesu pronalazimo jezuitsko semenite i meu iskuenicima, neki nose ime Rusipeta, jer su predodreeni da petere Russiam, to znai da idu u Rusiju.

212

Pravoslavni vernici bi morali da pripaze, jer ima mnogo smelih misionara odlunih u nameri da ih slome. Moramo, dodue, istaknuti da gore pomenuti Homme nouveau potvruje: Svi ovi svetenici su sigurno predodreeni da idu u Rusiju. Ali ovaj projekat za sada ne moe biti ostvaren.147 Prema ovom asopisu, sovjetska tampa naziva ove misionare vatikanskim padobrancima. I, prema svedoenju nekoga ko je dobro obaveten po ovom pitanju, dolazimo do zakljuka da im ovo ime dosta dobro pristaje. Taj neko je jezuita Aligerijo Tondi (Alighiero Tondi), profesor na Gregorijanskom papskom univerzitetu, koji se odrekao Ignacija de Lojole i Duhovnih Vebi i napustio Drutvo, digavi pri tom veliku prainu. Moemo proitati sledee u intervjuu koji je dao italijanskim novinama: Delatnosti Ruskog koleda i drugih organizacija povezanih s njim su brojne i raznovrsne. Na primer, zajedno s italijanskim faistima i preostalim nemakim nacistima, jezuiti organizuju i usaglaavaju razne anti-ruske skupine, po nareenjima crkvenog vostva. Konani cilj je zbacivanje vlada na Istoku. Novana sredstva su pribavljale vladajue crkvene organizacije. Ovo je posao kojim su se bavile voe svetenstva. Isti oni koji bi odmah poderali svoje mantije, od tuge, kada ih neko optui da se meaju u politiku i da zahtevaju od biskupa i svetenika na Istoku da uestvuju u zaveri protiv svojih vlada. Kada sam priao s jezuitom Andrejom Ourosofom (Andrei Ouroussof), rekao sam da je sramotno izjavljivati u Osservatore Romano, zvaninom vatikanskom glasniku, i drugim crkvenim izdanjima, da su razotkriveni pijuni muenici vere. Ourosof je prasnuo u smeh. ta biste vi napisali? pitao me je. Da li biste ih nazvali uhodama, ili nekim gorim imenom? Danas Vatikanu trebaju muenici. Ali, u ovom trenutku, muenike je teko nai. Zato ih izmiljaju. - Ali to je nepoteno! Klimao je glavom podrugljivo.
213

- Vi ste naivni. Zbog vaeg posla, trebali biste znati bolje od drugih da su voe Crkve oduvek postupale po istim pravilima. - A ta je s Isusom Hristom? pitao sam. Nasmejao se: Ne treba razmiljati o Hristu, rekao je. Kad bismo mislili o Njemu, zavrili bismo na krstu. A, danas, dolo je vreme da druge stavimo na krst, a ne da razapnu nas.148 Dakle, kao to je jezuita Ourosof lepo rekao, Vatikanu su potrebni muenici, dobrovoljni ili ne. Stvorio ih je na milione tokom dva svetska rata.

214

Poglavlje 29

Papa Jovan XXIII skida masku

Od svih opte prihvaenih mitova na ovom svetu, duh mira i sklada koji se pripisuje Vatikanu je verovatno najdublje ukorenjen jer taj duh deluje nerazdvojivo od same prirode Svetog Oca. Uprkos istorijskim poukama, nedovoljno dobro nauenim ili brzo zaboravljenim, onaj koji se naziva Hristovim zamenikom nuno oliava, u oima mnogih, savrenu ljubav i bratstvo o kojima ui Jevanelje. Zar logika, kao i srce, ne eli da to tako bude? U stvarnosti, dogaaji nas teraju da shvatimo da su takve pretpostavke pogrene i naivne i mi verujemo da je to mnogo puta pokazano. Ali Crkva je oprezna u ta smo se mnogo puta uverili i retko kada njeno pravo delovanje nije zamaskirano iz predostronosti. "Bonne renommee vaut mieux que ceinture doree" (Dobra reputacija je bolja od zlatnog pojasa), kae poslovica. Ali je jo bolje posedovati i jedno i drugo. Vatikan, neizmerno bogat, vodi se tim naelom. Njegova elja za politikim uticajem uvek zanemaruje duhovne i humanitarne obzire, ugled uva snanom propagandom koju omoguava veliko bogatstvo, a dobro ime potom obezbeuje dalje gomilanje tog bogatstva. Vatikan ne menja svoje ponaanje i, kada se njegov stav u meunarodnim pitanjima jasno otkrije kroz ponaanje njegovog vostva, mit o njegovoj nepristrasnosti opstaje zbog onih sveanih i dvosmislenih poslanica i drugih papskih dokumena215

ta. Hitlerovsko doba je umnoilo takve primere. Moe li biti drugaije za silu koja je u isto vreme uzviena i ovozemaljska? Sluajevi kada maske padnu su veoma retki. Da bi svet prisustvovao takvom prizoru, potrebna je nepredviena situacija koja, u oima Vatikana, ugroava njegove sutinske interese. Tek onda otklanja svaku nejasnou i otvoreno se bori svim raspoloivim sredstvima. To je ono to se desilo u Rimu, 7. januara 1960, u vezi samita koji je trebao da dovede za isti sto elnike vlada Istoka i Zapada, u pokuaju da se dogovore uslovi za mirnu koegzistenciju zastupnika dve suprotstavljene ideologije. Naravno, stav Vatikana po tom pitanju nas nije ostavljao u nedoumici. U Sjedinjenim Dravama, kardinal Spelman ga je iskazao pozivanjem katolika da pokau svoje neprijateljstvo prema g. Hruovu kada je bio gost amerikog predsednika. Sa svoje strane, i bez jasnog izraavanja stava, Njegova Svetost papa Jovan XXIII nije pokazao oduevljenje za poputanje zategnutosti u svojoj Boinoj poruci. Iskazana nada za mirom u svetu, elja koja je obavezna u takvom dokumentu, izgledala je veoma slabo meu mnogobrojnim pozivima zapadnim liderima da budu mudri. Ali, za sada, Vatikan je pokazivao dobro lice. ta se onda desilo za manje od dve sedmice? Da li se jo jedna dugo gajena nada da prvi sastanak propadne pokazala uzaludnom? Da li je odluka g. Gronija, predsednika Italijanske Republike, da ode u Moskvu, bila kap koja je prelila au? ta god da se desilo, oluja je poela iznenada 7. januara a crkvene munje su udarale (s nevienom estinom) na hrianske dravnike, koje su krive to su eleli kraj hladnog rata. 8. januara, Le Monde je tampao sledei tekst: Na dan kada je predsednik Italijanske Republike trebao da ode u paljivo pripremanu zvaninu posetu moskovskom rukovodstvu, kardinal Otaviani, naslednik kardinala Pizardoa na mestu sekretara Kongregacije Svetog Ureda, ili naelnika Crkvenog vrhovnog suda, odrao je zapanjujui govor u bazilici Santa Marija Maore, tokom jutarnje umilostivne slube za Crkvu Tiine.
216

Nikada pre nije crkveni velikodostojnik, na jednom od najvanijih poloaja u Vatikanu, napao sovjetske vlasti, s takvom estinom, niti tako strogo ukorio Zapadne sile koje su s njima saraivale. Le Monde je dao dovoljno izvoda iz tog burnog govora da opravdaju pridev zapanjujui koji je upotrebljen. Tamerlanova vremena su se vratila, ustvrdio je kardinal Otaviani a sovjetske voe su opisane kao novi antihristi koji proganjaju, zatvaraju, ubijaju, i ostavljaju pusto iza sebe. Govornik je uasnut to se vie niko ne boji da se rukuje s njima, i to se, naprotiv, utrkuju ko e biti prvi da to uradi i razmeni osmehe s njima. Onda je podsetio svoje sluaoce da se papa Pije XII povukao u Kastelgandolfo kada je Hitler doao u Rim zaboravljajui pri tom da je taj isti pontif zakljuio za Crkvu veoma povoljan Konkordat s Hitlerom. Putovanje u svemir takoe nije bilo poteeno u toj estokoj javnoj osudi: Savremeni ovek veruje da moe oskrnaviti Nebesa svojim podvizima u svemiru i tako jo jednom pokazati da Bog ne postoji. Zapadni politiari i dravnici koji su, po kardinalu, postali glupi od straha, su dobili strane grdnje kao i svi hriani koji ne reaguju i ne kipte od besa Na kraju, dao je ovaj ozbiljan i vaan zakljuak: Moemo li rei da smo zadovoljni s bilo kakvim poputanjem zategnutosti kada, pre svega, ne moe biti nikakvog mira, meu ljudima, ukoliko ne pokaemo najosnovnije potovanje za nau savest, veru, Hristovo lice na koje se ponovo pljuje, krunisano vencem od trnja? Moemo li pruiti ruku onima koji tako ine? Ove dramatine rei nas ne mogu naterati da zaboravimo da bi Vatikan teko smeo da govori o uvaavanju savesti jer je bestidno potiskuje u dravama gde vlada, kao u Frankovoj paniji gde su protestanti izloeni progonu. U stvari, veoma je drsko pogotovo od strane sekretara Svetog Ureda! zahtevati od drugih da pokazuju ovo najosnovnije potovanje kada ga Rimska Crkva u potpunosti odbacuje. Poslanice Quanta cura i Syllabus su jasne:
217

Prokletstvo na onog koji kae: svaki ovek je slobodan da prigrli i ispovedi veru za koju smatra da je istinita. (Syllabus, lan XV) Ludost je pomisliti da je sloboda savesti i veroispovedanja pravo svakog oveka. (Quanta cura) Sudei po nainu na koji se ophodi prema jereticima, nije udo to Vatikan sistematski osuuje sve pokuaje da se doe do sporazuma izmeu hrianskih drava i onih koje su zvanino ateistike. Non est pax impilis Nema mira za bezbonike! A jezuita otac Kaveli, kao i mnogi drugi pre njega, proglaava da je ova beskompromisnost najvaniji zakon Rimske Crkve. Kao protivteu kardinalovom izlivu gneva, naveemo drugi lanak koji se pojavio u istom broju Le Monde-a, 9. januara 1960. godine: oveanstvo se pribliava situaciji u kojoj opte unitenje postaje mogue. U svetu danas, ne postoji drugi dogaaj koji se moe porediti, po vanosti, s ovim Stoga moramo stalno stremiti ka pravednom miru. Te rei je izgovorio predsednik Ajzenhauer, jue, u etvrtak, pred amerikim Kongresom, u isto vreme kada je kardinal Otaviani, u Rimu, osudio koegzistenciju kao zloin jednak Kainovom. Razlika izmeu ta dva naina razmiljanja ne moe biti upadljivija: ljudski i teokratski a isto tako i opasnost koja se nadvija nad svetom zbog tog jezgra slepog fanatizma koje nazivamo Vatikanom. Njegovo sveto samoljublje je toliko da okolnosti i nunost postizanja meunarodnog sporazuma, u cilju spreavanja potpunog istrebljenja oveanstva, nisu vani. Sekretar Svetog Ureda tog vrhovnog suda ija je prolost isuvie dobro poznata ne uzima u obzir verovatnou da e se neto tako dogoditi. Da li Rusi idu na misu? To je vano pitanje, i ako predsednik Ajzenhauer to ne razume, to je zbog toga to je oglupaveo od straha, da upotrebim izraz vatrenog Porporatoa. Mahnitost govora kardinala Otavianija u isto vreme nas zasmejava i uasava. I mnogi misle da e ovaj huka teko ubediti hriane da doekaju atomsku bombu s mirom. Ali moramo biti oprezni! Iza ovog predstavnika Svete Stolice stoji cela
218

papska organizacija a pogotovo tajna vojska jezuita koja nije sainjena od obinih vojnika. Svi lanovi te uvene Druine rade unutar hodnika moi, i njihove akcije, bez mnogo buke, mogu biti veoma delotvorne, odnosno mogu naneti veliko zlo. irile su se glasine da surovi nastup kardinala Otavianija ne odraava razmiljanje Svete Stolice, ve samo ono od takozvanog integristikog klana. Katolika tampa, barem u Francuskoj, pokuala je da umanji znaaj tog nasilnikog govora La Croix, na primer, samo je tampao kratak izvod iz koga je svo nasilje izostavljeno. To je bio dobar pokuaj, ali nije mogao prevariti nikoga. Prosto je nemogue da je tako otra kritika, od izuzetne politike vanosti, mogla biti izgovorena sa propovedaonice Santa Marije Maore od strane sekretara Svetog Ureda, bez odobrenja stareine te Kongregacije, tj. njenog prefekta, pape lino. Koliko mi znamo, on se nikada nije odrekao svog reitog pomonika. Papa Jovan XXIII nije mogao sam baciti tu bombu, ali poverivi jednom od najvanijih velikodostojnika Kurije da to uradi umesto njega, eleo je da svi znaju da on daje svoj preutni pristanak. Pored toga, nekim udnim sluajem, dogodila se jedna slabija eksplozija u isto vreme, u obliku lanka u Osservatore Romano, osuujui ponovo socijalizam, ak i onaj ne-marksistiki, kao protivan hrianskoj istini. Ipak, oni koji politiki gree na ovaj nain, nisu izopteni iz Crkve ipso facto (samom injenicom) kao komunisti. Za njih jo uvek ima nade da e izbei Pakao ali pretnja istilita ostaje! estoko se protivei svakom pokuaju pribliavanja Istoka i Zapada, da li je Vatikan oekivao neki pozitivan ishod? Da li se stvarno nadao da e zastraiti dravnike koji slede politiku mira? Ili se barem nadao da e izazvati oseanje suprotno poputanju zategnutosti meu vernicima? Koliko god takva nada izgledala neostvarivo, verovatno nije ostavljala na miru ove klerikalne umove. Njihov jedinstven pogled na svet mora proizvesti takve iluzije. tavie, ovi proroci nisu mogli zaboraviti jednu priu kojom su tako dugo obmanjivali one koji su im verovali. Govorimo o ruskom obraenju, koje je navodno Devica Marija najavila 1917. u Fatimi pastirici
219

Luciji, koja se na kraju zamonaila i posvedoila o tom dogaaju mnogo kasnije, 1942, u memoarima koje je napisala na zahtev svojih pretpostavljenih. Ova bajka nas moe nasmejati, ali ostaje injenica da ju je Vatikan u vreme pape Pija XII irio s kraja na kraj sveta brojnim govorima, propovedima, sveanim izjavama, knjigama i lecima, i pronoenjem kipa te nove i veoma politizovane Nae Gospe kroz svaki kontinent gde su ak i ivotinje, kako su nam rekli, dolazile da se poklone. Ove bune propagande se vernici jo uvek jasno seaju kao i besmislenih tvrdnji kao to je ova, tampana 1. novembra 1952. u La Croix-u: Fatima je postala raskre Sudbina naroda se moe bolje odluiti tamo nego za okruglim stolom. Njeni sledbenici se ne mogu vie kriti iza dvosmislenih rei. Mogunosti su savreno jasne: Poputanje zategnutosti ili hladni rat. Vatikan bira rat i to ne krije. Ovaj izbor ne treba da iznenauje nikoga ako nas je iskustvo i ono iz skore prolosti, nauilo neemu. A ako iznenauje nekoga, verujemo da je zbog nesveanog naina na koji je to izreeno, i bez uobiajene kamuflae. Poinjemo da shvatamo nasilje kada uzmemo u obzir vanost ovog pitanja za rimskog pontifa. Pogreno bismo procenili Vatikan mislei da e se odrei nade stare koliko i Velika izma, nade u vraanje pravoslavnih vernika pod njegovu vlast vojnim putem. Hitlerov dolazak na vlast je bio posledica te uporne nade ali i konaan poraz njegovog krstakog pohoda nije otvorio oi rimskoj Kuriji prema ludosti takve tenje. Postoji jo jedan neodloniji posao: oslobaanje Poljske, Maarske, i ehoslovake Crkve Tiine koja je postala takva zbog neoekivanog sleda dogaaja za Vatikan u nacistikom krstakom ratu. "Qui trop embrasse mal etreint (Ko sve grabi, sve i gubi): mudra poslovica koju fanatici nikad nisu razumeli. Da bi nastavio svoj prodor na Istok, klerikalni Drang nach Osten, i povratio svoja izgubljena uporita, Vatikan se jo uvek oslanja na nemaku sekularnu ruku, svoju glavnu evropsku uzdanicu. Na elo Savezne Republike Nemake zapadnog dela velikog Rajha postavljen je ovek od poverenja, kancelar Kon220

rad Adenauer, papin tajni komornik i u politici koju je on sprovodio due od petnaest godina se jasno vidi peat Svete Stolice. Pokazujui u prvi mah veliki oprez i liberalni nain razmiljanja, ovaj ovek koga su njegovi sunarodnici prozvali der alte Fuchs stara lisica radio je na ponovnom naoruavanju svoje zemlje. Naravno, moralno naoruavanje stanovnitva, a pogotovo nemake mladei, je bilo obavezno. Iz tog razloga su mnoga vana mesta u ministarstvima i administraciji Zapadne Nemake drali pojedinci s dobro znanom nacistikom prolou njihov spisak je dugaak a najvei industrijalci kao to su von Krupp i Flick, koji su ne tako davno osueni kao ratni zloinci, ponovo su bili na elu svojih ogromnih preduzea koja su im vraena na upravljanje. Cilj opravdava sredstva. A taj cilj je dovoljno jasan: iskovati novi ma Zigfridu, osnaiti ruku za osvetu, osvetu u kojoj e uestvovati i Vatikan. Kancelar-komornik je u vremenski savreno usklaenom intervjuu kojeg je dao jednom holandskom asopisu, ponovio gnevne rei koje je kardinal Otavijani upravo izgovorio: Mirna koegzistencija drava koje imaju potpuno suprotne stavove je samo varka koja, naalost, jo uvek nalazi previe pristalica.150 Zapaljiva beseda odrana 7. januara u Santa Marija Maore prethodila je samo nekoliko dana nekom sluajnou poseti Konrada Adenauera Rimu. Novinski izvetaji su bili jednoglasni u oceni da je atmosfera bila prijateljska i srdana tokom privatne audijencije koju su nemaki kancelar i njegov ministar inostranih poslova, g. Fon Brentano, imali kod Njegove Svetosti pape Jovana XXIII. Mogli smo ak proitati u LAurore: Ovaj sastanak je izazvao prilino neoekivanu izjavu od strane kancelara, kada je odgovarao na papin govor u kome je ovaj hvalio hrabrost i veru predsednika nemake vlade: Mislim da je Bog namenio nemakom narodu posebnu ulogu u ovim nesrenim vremenima: da bude zatitnik Zapada od monog i preteeg Istoka.151 Combat je tano primetio:
221

Ovo smo uli i pre, ali u saetijem obliku: Gott mit uns Bog je uz nas (krilatica ispisana na kopi opasaa nemakih vojnika u ratu 1914-1918). Podseanje dr. Adenauera na zadatak dodeljen nemakom narodu pronalazi svoje nadahnue u slinoj izjavi prethodnog pontifa. Stoga nam je dozvoljeno da pretpostavimo da ako je Adenauer dao ovu izjavu u sadanjim okolnostima, to je zbog toga to je mislio da su njegovi sluaoci spremni da ga uju.152 U stvari, ovek bi morao biti izuzetno naivan i bez ikakvog znanja o osnovama diplomatije pa da pomisli da ovaneoekivana izjava nije bila deo programa. Kladimo se takoe da nije bacila nikakvu senku na dugotrajni razgovor koji je g. Adenauer imao s kardinalom Tardinijem, dravnim sekretarom Svete Stolice, tokom sveanog ruka u nemakoj ambasadi.153 Spektakularno meanje Svetog Ureda u meunarodnu politiku, izraeno preko kardinala Otavianija, zapanjilo je ak i katolike koji su se ve navikli na uplitanje Rimske Crkve u poslove drave. Rim je toga bio svestan. Ali nastavak hladnog rata je bio toliko bitan za politiku mo Vatikana, pa i njegove finansijske prilike, da nije oklevao da ponovi takav politiki stav, iako je i prvi put to bilo loe primljeno. Poseta g. Hruova Francuskoj, u martu 1960. bila je jo jedna prilika za to. Dion je bio jedan od gradova koje je sovjetski voa trebao da poseti. Kao i sve njegove kolege na takvom poloaju, gradonaelnik Diona je morao ljubazno da doeka gosta Francuske Republike. Glavni grad Burgundije je imao sveteno lice za gradonaelnika, kanonika Kira. Prema crkvenom zakonu, Sveta Stolica je morala dati svoju saglasnost da bi ovaj svetenik prihvatio poloaj gradonaelnika zajedno sa svim dunostima i obavezama. Meutim, njegov biskup mu je zabranio da primi g. Hruova. Tom prilikom, gradonaelniki pojas morao je ustupiti mesto mantiji. Stoga, gosta je saekao pomonik umesto odsutnog gradonaelnika. Ali prezir s kojim se Crkva ponela prema svetovnim vlastima tom prilikom izazvao je najotrije osude, 30. marta. Le Monde je napisao:
222

Ko zapravo ima vlast nad gradonaelnikom Diona: biskup ili prefekt? A ko je iznad predstavnika centralne vlasti: papa ili francuska vlada? Ovo je pitanje koje svako postavlja Odgovor je jasan: teokratija je na prvom mestu. Ali, da li e od sada gosti morati da se ispovedaju kada dolaze u posetu gradonaelniku u mantiji? U gore pomenutom lanku, urednik Le Mond-a takoe s pravom kae: Pored toga to je ovo francusko unutranje pitanje, Kir afera nam skree panju na iri problem. Uplitanje Vatikana se nije ticalo samo odnosa gradonaelnika i njegove vlade. Zbog naina na koji se desilo, ono predstavlja otvoreno i drsko meanje u meunarodnu diplomatiju. Ovo je svakako tano i reakcije koje je ova afera izazvala skoro svuda pokazuju da je njen znaaj jasno shvaen od strane svetskog javnog mnjenja. Pogotovo u Sjedinjenim Dravama, javnost, koja je ve bila svedok neprijateljskih demonstracija koje su organizovali kardinali Spelman i Kuing tokom posete g. Hruova, poela je da sumnja da katoliki predsednik moe biti nezavisan od Vatikana. Mnogi su strahovali da bi, u tom sluaju, spoljna politika zemlje bila voena u korist interesa Rimske Crkve a na utrb domaih interesa, to bi predstavljalo veliku opasnost. Otpor prema otopljavanju odnosa izmeu Istoka i Zapada je postao otvoren, posle bombe koju je bacio kardinal Otaviani. Ugovor o razoruanju bi bila mala rtva, neki bi rekli, prema sahranjivanju u ruevinama pre ili kasnije drava dovoljno ludih da ostanu u smrtonosnom klinu s neprijateljem. Ali moemo videti da je Vatikan, prinuen da koristi duhovne poluge, nastojao da ih upotrebi na najbolji mogui nain. Jezuiti, koji su vodili njegovu diplomatiju, su inili sve to je u njihovoj moi da otklone najveu opasnost koja se ikada nadvijala nad Svetom Stolicom: meunarodni sporazum koji bi iskljuio mogunost rata. ta bi ostalo od ugleda Vatikana, njegovog politikog uticaja i svih prednosti, materijalnih i drugih, koje proizlaze iz njega ako,
223

zbog takvog sporazuma, ne bi vie mogao da kuje zavere, koristi svoj uticaj, cenjka se oko saradnje s vladama, pomae jednima, a drugima preti, suprotstavlja se dravama, stvara sukobe zbog svojih interesa i ako ne bude vie mogao da nae vojnike koji bi se borili za njegove neumerene tenje? Niko se ne moe prevariti a jezuiti ponajmanje opte razoruanje bi znailo kraj Rimske Crkve kao svetske sile. A duhovna glava bi klonula. Moramo, stoga, oekivati od Lojolinih sinova da se svim lukavstvima iz svog arsenala bore protiv elje naroda i vlada za mirom. Da bi sruili zdanje na klimavim temeljima nee tedeti mine. To je rat bez milosti, sveti rat, pokrenut mahnitim govorom kardinala Otavianija. A Isusovci e ga voditi sa slepom tvrdoglavou insekta ad majorem papae gloriam bez obzira na nesree koje e uslediti. Pre e svet nestati, nego vrhovna vlast Rimskog Pontifa!

224

Zakljuak

Saeto smo izloili, u ovoj knjizi, glavne oblike delovanja Isusovaca, tokom etiri veka; takoe smo ustanovili da militantna, ak i vojna, priroda ovog uvenog i ultrapapskog drutva u potpunosti opravdava njegov nezvanini naziv: tajna papina vojska. Prvi u boju, u slavu Boga i posebno Svete Stolice to je ono to ovi crkveni ratnici sami sebi nareuju i na ta su ponosni; u isto vreme, oni nastoje, kroz izdavatvo i tampu kojom upravljaju, da prerue koliko god je mogue i predstave svoje politiko delovanje u raznim dravama kao apostolske poduhvate. Veta kamuflaa, izjave nevinosti, ruganje teorijama o mranim zaverama koje im pripisuju poremeeni umovi njihovih neprijatelja sve to nije dovoljno da zaustavi jednoduno neprijateljstvo javnog mnjenja prema njima, uvek i svuda, i neizbeni odgovor na njihove spletke koje su dovele do njihovog isterivanja iz svih drava, ak i najkatolikijih. Ovih pedeset est isterivanja, da nabrojimo samo najvanija, predstavljaju neoborivi dokaz! To je dovoljno da se dokae zla priroda ovog Reda. Kako i ne bi bio tetan po graanska drutva kad predstavlja najmonije oruje papstva za nametanje njegovog zakona svetovnim vlastima i kad taj zakon po svojoj prirodi nema nikakvog obzira prema nacionalnim interesima? Vatikan, koristei svaku priliku, podrava ove interese kada se poklope s njegovim videli smo da se to desilo 1914. i 1939. godine.
225

Opasna po svoje neprijatelje, odnosno one koji se protive Vatikanu, ova dvolina crkveno-politika organizacija, je jo smrtonosnija po svoje prijatelje. S malo opreza, moemo izbei nepotene udarce, ali njeni zagrljaji su smrtonosni. Na tu temu, g. T. Jung je napisao, 1874. sledee rei koje nisu zastarele: Snaga Francuske je u obrnutoj srazmeri sa stepenom njene poslunosti Rimskoj Kuriji.1 A od novijeg autora: M. Josif Hours (Joseph Hours), kada je prouavao posledice nae veoma relativne neposlunosti, napisao je: Oko toga nema sumnje; bilo gde na kontinentu (i moda, danas, na celom svetu), kad god se Crkva bavila politikom, teila je da postane anti-francuska.2 Pravilno zapaanje, iako je re teila dosta slaba. Zakljuiemo da bi izraz bilo joj je zapoveeno vie odgovarao. Zar se nije bolje izloiti neprijateljstvu, nego doi do zakljuka, do kojeg je doao pukovnik Bek, bivi ministar inostranih poslova izrazito katolike Poljske.2a Vatikan je jedan od glavnih krivaca za tragediju moje zemlje. Prekasno sam shvatio da smo vodili nau spoljnu politiku iskljuivo u interesu Katolike Crkve. tavie, sudbina katolikog carstva Habzburga nije bila ohrabrujua; to se tie Nemake, koja je zauzimala posebno mesto u srcima papa, a posebno pape Pija XII, ona nije mogla biti zadovoljna zbog svih milosti kojima su je Njihove Svetosti obasipale, a koje je skupo platila. U stvari, pitamo se da li je Rimska Crkva ita dobila od svoje ludake tenje da vlada svetom, tenje koju su, najvie od svih, u ivotu odravali jezuiti. Tokom etiri veka u kojima su ovi hukai irili sukobe i mrnju, pokolj i unitenje u Evropi, od Tridesetogodinjeg rata do Hitlerovog krstakog pohoda, da li je Crkva stekla dobit, ili pretrpela gubitak? Odgovor je lak: jasan i neosporan ishod je neprekidno slabljenje batine Svetog Petra tuan kraj tolikim zloinima! Da li je jezuitski uticaj postigao bolje rezultate unutar samog Vatikana? Sumnjamo. Katoliki autor navodi:
226

Oni uvek tee sjedinjavanju crkvene moi koju poseduju. Papina nepogreivost smeta biskupima i vladama: ne obazirui se, oni se za nju zalau na Koncilu u Trentu, a izborili su je na Vatikanskom Koncilu (1870) Ugled Drutva opinjava, unutar Crkve, njegove protivnike koliko i prijatelje. Potujemo ga, ili ga se, ako nita drugo, bojimo; mislimo da moe uiniti sve, pa se i ponaamo shodno tome.3 Drugi katoliki pisac govori o posledicama koncentrisanja moi u Pontifovim rukama: Isusovo Drutvo je sumnjiavo prema ivotu, tom izvoru jeresi i stoga mu suprotstavlja autoritet. Koncil u Trentu ve deluje kao testament katolianstva. To je poslednji pravi Koncil. Posle njega, odran je jo samo Vatikanski Koncil koji odobrava prestanak odravanja koncila. Svi smo svesni ta je papa postigao krajem koncila. Ali takoe i ta je izgubio! Katolianstvo postaje apsolutistika monarhija, koja je zauvek utemeljena na naelu papske nepogreivosti. Slika je lepa, ali ivot snosi njenu cenu. Sve proistie iz Rima, a Rimu je ostavljeno da se oslanja samo na Rim.4 Dalje, isti autor ukratko navodi ta je zasluga uvenog Drutva: Moda je odloena smrt Crkve, ali je to postignuto nekom vrstom pogodbe sa smru5 Vrsta skleroze, a moda i nekroze, se iri i slabi Crkvu, usled jaanja sinova Lojole. Uvek budni uvari dogme, iju zastarelost naglaavaju svojim nenormalnim oboavanjem Device Marije, jezuiti, gospodari Gregorijanskog Pontifskog Univerziteta kojeg je osnovao Ignacije Lojola, proveravaju ta se poduava u semenitima, nadgledaju Misije, upravljaju Svetim Uredom, pokreu Katoliku Akciju, cenzuriu i ureuju versku tampu u svakoj zemlji, pomau s velikom ljubavlju vana mesta hodoaa: Lurd, Lisi, Fatimu, Meugorje itd. Ukratko, oni su svuda, i moemo smatrati znaajnom injenicu da papi, dok slui misu, uvek pomae jezuita; njegov ispovedilac je takoe uvek jezuita. Radei na skupljanju svih poluga vlasti u rukama Vrhovnog Pontifa, Drutvo je u stvari radilo za sebe i za papu, na koga bi se
227

mogle odnositi ove uvene rei: Ja sam njihov poglavar, stoga ih sledim. Dakle, sve su uzaludniji pokuaji da se napravi razlika izmeu delovanja Svete Stolice i Drutva Isusovog. Ali ovaj Red, koji predstavlja samu kimu Crkve, tei da njom zagospodari u potpunosti. Ve dugo vremena, biskupi su nita vie od inovnika, posluni izvritelji nareenja koja stiu iz Rima, odnosno jezuitskog sedita. Bez ikakve sumnje, Lojolini uenici su nastojali da sakriju od oiju vernika surovost sistema koji je postajao sve totalitarniji. Katolika tampa, koja je bila u njihovim rukama, pokuava da s malo raznolikosti, ostavi laan utisak o svojoj nezavisnosti na svoje itaoce, da bude otvorena za nove ideje: oci, koji su sve svima, rado koriste ove trikove koji bi obmanuli samo one kojima je glava u oblacima. Ali, iza svega toga, veiti jezuita posmatra, o kome je ve pomenuti autor napisao: Beskompromisnost mu je uroena. Poto moe biti prevrtljiv, zbog svog lukavstva, on se samo istie u tvrdoglavosti.6 Pronalazimo odline primere te tvrdoglavosti i podmukle pristrasnosti u strpljivom radu jezuita, na pomirenju, bilo to dobro ili loe, savremenog i naunog duha kojem poklanjaju dosta panje sa zahtevima doktrine uopte, a posebno onih idolopoklonikih oblika pobonosti kao to je oboavanje Marije i uda kojih su oni najrevnosniji pobornici. Rei da su ovi napori urodili plodom bilo bi preterivanje: kada se spoje voda i vatra, dobije se uglavnom para. Ali ak i ti prozirni oblaci zadovoljavaju neke neiskvarene umove, iako su upozoreni da previe logike u razmiljanju kodi iskrenoj pobonosti. Vade retro, Satanas! (Odstupi, Satano!) to se toga tie, nemaka metafizika je najkorisnija; u njoj nalazimo sve to nam treba. Ne postoji detinjasto sujeverje koje, nakon paljive obrade, nee dobiti na ozbiljnosti i ak intelektualnoj dubini. Veoma je zabavno pratiti igru u asopisima i biltenima raznih kulturnih grupa. Tamo, radoznalac pronalazi podatke koji su mu potrebni, a posebno onaj koji moe da ita izmeu redova.
228

Meutim, ovi ljudi puni gorine ne ive samo u misaonom delokrugu. Dobri Oci su se pobrinuli da njihovo misionarstvo meu intelektualcima ima vrstu ovozemaljsku osnovu. Darovima kojima Duh izdano nagrauje njihove sledbenike su dodate i znaajne prednosti. Uostalom, to je stari obiaj. U vreme Karla Velikog, pokrteni Saksonci su dobijali belu koulju. Danas, novi ili ponovo roeni vernici uivaju drugaije pogodnosti, pogotovo u akademskom i naunom svetu: ne tako bistri studenti polau ispite bez problema; profesori dobijaju katedru po izboru; lekar koji je vernik, pored bogatih pacijenata, ima prednost pri ulanjenju u vana udruenja, itd Po prirodnom sledu stvari, ovi izabrani regruti e dovesti druge i kako u broju lei snaga, njihovo udrueno delovanje bie veoma delotvorno u podrujima koja mi zovemo vodeim. Jedna od zemalja gde se ovo moe videti je panija, kako nam je reeno. U Le Monde-u od 7. maja 1956, M. Anri Feske (Henri Fesquet) je posvetio vaan lanak panskom Opus Dei-u. Kada je objanjavao delatnost ove pobone i okultne organizacije, napisao je: Njeni lanovi pomau intelektualcima da dostignu stanje savrenosti u veri kroz bavljenje svojom strukom i da posvete svoj rad. Ova pria nije nova i M. Feske to zna, jer malo dalje u tekstu navodi: Njih optuuju a to se teko moe porei da ele zauzeti kljuna mesta u dravi, da upravljaju Univerzitetom, administracijom, vladom, da spreavaju da u njih uu ili ak izbacuju iz njih nevernike i liberale. Opus je izgleda uao u Francusku tajno u novembru 1954, uveden od strane dva svetenika i pet svetovnih lica, doktora i studenata medicine. Moda je tako i bilo, ali sumnjamo da je ovo pojaanje koje je dolo "tras los montes" (preko planina) stvarno bilo potrebno za njihovo delovanje koje se odvijalo ve dugo vremena do tada, u Francuskoj, uglavnom na podruju zdravstva i nauke, kako je otkriveno zbog nekih skandala na ispitima i takmienjima.

229

U svakom sluaju, francuski ogranak Opus Dei-a, koji je trebao biti Boje delo, ipak nije toliko tajnovit sudei prema onome to je o njemu napisao Fransoa Moriak: Primio sam udno pismo, toliko udno da bih, da ga nije potpisao katoliki pisac koji je moj prijatelj i kome verujem, pomislio da se radi o neslanoj ali. On je ponudio lanak jednom asopisu koji je ponudu sa zadovoljstvom prihvatio, ali nikad nije potvrdio njegov prijem. Posle nekoliko meseci, moj prijatelj je postao nestrpljiv, raspitivao se i na kraju dobio ovaj odgovor od urednika tog asopisa: Kao to vam je verovatno poznato, Opus Dei ve nekoliko meseci proverava ta objavljujemo. I oni nikako nisu dozvolili da taj tekst ode u tampu. Moj prijatelj mi je postavio pitanje: ta je Opus Dei? I ja, takoe, to otvoreno i iskreno pitam7 Ovo pitanje za koje M. Moriak nagovetava da nije toliko iskreno kao to on kae ugledni akademik je mogao da postavi ljudima koje je dobro poznavao: piscima, izdavaima, knjiarima, naunicima, predavaima, ljudima iz sveta pozorita i filma ukoliko mu nije vie odgovaralo da dobija obavetenja u urednikim centrima. to se tie otpora Opus Dei-u od strane nekih jezuita, u tome vidimo nita vie od suparnitva izmeu grupa. Drutvo Isusovo, kao to smo rekli i dokazali je modernistiko koliko i integristiko, ve kako prilike nalau, jer eli da bude prisutno na obe strane. U stvari, isti asopis Le Monde tampao je lanak koji je napisao M. an Krea, u kome nas ironino poziva da se divimo inkvizicijskim presudama panskih jezuita, sreom ogranienih na dela francuske knjievnosti. Zaista, ovaj jezuitski cenzor ne izgleda kao modernista, sudei po onome to M. Krea govori: Da je otac Garmendia imao mo kardinala Tavere, onog iji je pogled Greko opisao kao zelenkastu munju, nad purpurom, panija bi bila upoznata s naom knjievnou samo od ukopljenih ili ak obezglavljenih pisaca. Onda, poto je naveo nekoliko primera revnosti preasnog oca, autor postavlja umesno pitanje:
230

 Zar su umovi koje su oblikovali nai jezuiti toliko slabi da se ne mogu suprotstaviti ni najmanjoj opasnosti sami?, proaputao je zli jezik. Reci mi, dragi prijatelju; ako su oni nesposobni za to, koliko vredi uenje koje ih pravi tako nemonim?8 Ovom duhovitom kritiaru moemo odgovoriti da je ta slabost uma kojeg su oblikovali jezuiti, zapravo, glavna vrednost njihovog uenja a i opasnost. Na ovo se uvek vraamo. Uprkos nekim asnim, ak i slavnim, izuzecima oni su zakleti neprijatelji slobodoumlja: ispirai mozgova ispranog mozga! To je njihova snaga, ali i slabost i mana. M. Andre Mater je odlino objasnio potpuni totalitarizam njihovog Reda kad je napisao: Kroz disciplinu koja ga ujedinjuje, u duhu, sa svim njegovim saborcima, svaki od njih dela i misli sa snagom trideset hiljada drugih. To je jezuitski fanatizam.9 Straniji nego ikada pre, jezuitski fanatizam, suvereni gospodar Rimske Crkve, duboko ju je upleo u svetsku politiku u kojoj ratoborni duh ovog Drutva uiva. Pod njegovim nadzorom papska organizacija i kukasti krst su pokrenuli smrtonosni napad na omrznuti liberalizam i pokuali da dovedu do novog srednjeg veka koji je Hitler obeao Evropi.10 Uprkos izvanrednom planu Fon Ledoovskog, uprkos Himleru, naem Ignaciju Lojoli, uprkos logorima smrti, uprkos kvarenju umova koje je sprovodila Katolika Akcija i nesputana propaganda jezuita u Sjedinjenim Dravama, pohod oveka provienja je propao, a batina Svetog Petra, umesto da se proirila na Istok, za isto toliko se smanjila. Ostaje neporeciva injenica: nacional-socijalistika vlada, najkatolikija vlada koju je Nemaka ikada imala,10 je ujedno bila i najokrutnija ne iskljuujui iz poreenja varvarsko razdoblje. To je zaista bolna izjava za mnoge vernike, ali o kojoj bi vredelo razmisliti. U burgovima Reda, gde je obuka bila vrena po ugledu na jezuitsku, voa Treeg Rajha je pravio tu SS elitu pred kojom je svet drhtao ali i na koju se gadio. Isti uzroci iste posledice. Tamo vlada disciplina koju ljudska dua ne moe izdrati i koja u potpunosti ubija savest Zloin otuenja pod platom heroizma Nijedna zapovest ne moe biti
231

dobra ako, pre svega, kvari duu. Kada neko potpuno preda svoje bie Drutvu, drugi ljudi prestaju biti vani.11 U stvari, nacistike glaveine nisu imale nikakvog obzira prema drugim ljudima; isto se moe rei i za jezuite! Nainili su od pokornosti svog idola.12 I na tu pokornost su se pozivali optuenici u Nirnbergu da bi opravdali svoje uasne zloine. Na kraju, preuzimamo od istog autora, koji je veoma dobro ispitao jezuitski fanatizam, ovaj konani zakljuak: Prekoravamo Isusovce zbog njihovog lukavstva, politike i obmane, pripisujemo im proraunatost, skrivene motive, udarce ispod pojasa; prekorevamo ih ak i zbog visprenosti njihovih lanova. A ipak, ne postoji nijedna zemlja gde Drutvo nije doivelo veliko razoarenje, gde se nije sramotno ponaalo i navuklo na sebe opravdani gnev. Da njihov makijavelizam poseduje dubinu koja mu se uvek pripisuje, da li bi ovi ozbiljni i promiljeni ljudi stalno upadali u provaliju koju ljudska mudrost moe predvideti, da li bi stalno doivljavali poraze koje su mogli oekivati s obzirom da su ih iskusili u svim civilizovanim dravama? To je lako objasniti: moan um upravlja Drutvom, toliko moan da ga tera preko kamena spoticanja, kao da ga moe polomiti, ad majorem Dei Gloriam (sve na veu slavu Boiju). To nije um Generala, njegovih savetnika i stareina Reda To je ivi um ovog ogromnog bia, to je snaga koja neminovno proizlazi iz tog skupa rtvovanih savesti, sputanih razuma; to je razorna snaga i oholi bes Reda, koji proishode iz same njegove prirode. Kada se oblaci nagomilaju, grmljavina je snana i oluja mora poeti.13 Izmeu 1939. i 1945, oluja je odnela 57 miliona dua pustoei i unitavajui Evropu. Moramo biti na oprezu; nova i jo gora nesrea se moe kriti u tim istim oblacima; munja moe opet udariti, bacajui svet u provaliju koju ljudska mudrost moe predvideti, ali iz koje niko ne bi mogao da ga spase.
232

Uprkos onome to zastupnici Rima govore, nas nije antiklerikalizam naveo da paljivo prouavamo politiku Vatikana, ili jezuita, i da raskrinkavamo njihove namere i sredstva kojima se slue, ve nunost da obavestimo javnost o podmuklom delovanju fanatika koji ne uzmiu ni pred im istorija je ovo dokazala mnogo puta da bi postigli svoje ciljeve. Videli smo kako su, tokom 18. veka, evropske monarhije zajedniki zahtevale ukidanje zlog Reda. Danas, mogu praviti svoje spletke u miru, a demokratske vlade ne izgledaju zabrinuto. Opasnost kojoj je svet izloen zbog ovog Drutva je mnogo vea danas nego u vreme novog veka, i ak vea nego u vreme dva svetska rata. Niko se ne zavarava u vezi smrtonosnih posledica koje bi jo jedan sukob doneo.

233

Literatura

Predgovor 1. Adolphe Michel: "Les Jesuites" (Sandoz et Fischbacher, Paris 1879). 2. A. Michel, op.cit.(2a) See Edmond Paris: Le Vatican contre l'Europe (Fischbacher, Paris), (also P.T.S.,London), and L. Duca "L'Or du Vatican" (Laffront, Paris). 3. E. Paris, "The Vatican against Europe" (P.T.S. London) 4. Saul Friedlander: "Pie XII et le IIIe Reich", (Ed. du Seuil, Paris 1964) 5. L'Osservatore Romano, 20th of October 1961. 6. L'Osservatore Romano, 18th of September 1964. 7. L'Osservatore Romano, 26th of November 1965. Poglavlja 1-4 1. "La Croix", 31 st of July 1956. 2. Like Saint Augustine, Saint Francis of Assisi and many others. 3. R.P. Jesuit Robert Rouquette, "Saint Ignace de Loyola" (Ed. Albin Michel, Paris 1944, p.6). 4. R.P. Jesuit Robert Rouquette, op.cit., p.9. 5. Dr Legrain, "Le Mysticisme et la folie" (Ed. de l'ldee Libre, Herblay (S.-et-O.) 1931, pp. 14-16). 6. and 7. H. Boehmer, professor at the University of Bonn, "Les Jesuites" (Armand Colin,Paris 1910, pp. 12-13). 8. H. Boehmer, op.cit., p. 14. 9. J. Huber, professor of catholic theology in Munich, "Les Jesuites" (Sandoz et Fischbacher, Paris 1875, p. 127). 10. H. Boehmer, op.cit. pp.20-21, 25. 11. i 12. H. Boehmer, op.cit., pp.25, 34-35. 12a. Michelet et Guinet: "Des Jesuites", (Hachette, Paulin, Paris 1845, pp.185187). (12b) Michelet et Guinet: "Des Jesuites", (Hachette, Paulin, Paris, 1845, pp. 185-187). l2d. H. Boehmer, op.cit., pp.47-48. 13. Vatican Council (1870). l3a. R.P. Jesuit Rouquette, op.cit. p.44. 14. Rene Fulop-Muler: "Les Jesuites et le secret de leur puissance" (Librairie Plon, Paris 1933. p.61). 15. J. Huber. "Les Jesuites" (Sandoz et Fischbacher, Paris 1875, pp. 71 & 73).

234

16. J. Huber: "Les Jesuites" (Sandoz et Fischbacher, Paris 1875, pp. 71 & 73). 17. Gabriel Monod, in Introduction aux "Jesuites", de H. Boehmer, p. XVI (Armand Colin, Paris) 18. Pierre Dominique: "La politique des Jesuites" (Grasset, Paris 1955, p.37). 19. Gaston Bally: "Les Jesuites" (Chambery, Imprimerie Nouvelle, 1902, pp.1113). 20. Gaston Bally, op.cit., pp.9-10, 16-17. (21) Pierre Dominique, op.cit., p.37. Poglavlja 5-10 1. H. Boehmer, op.cit., p.82. 2. i 3. Boehmer, op.cit., p.82-83 4. J. Huber, op.cit., p. 165. 5. H. Boehmer, op.cit., p.89. 6. H. Boehmer, op.cit., pp.85, 86, 87, 88. 7. i 8. H. Boehmer, op.cit., pp.85, 86, 87, 88. 9. Michelet et Quinet, op.cit., p.259. 10. H. Boehmer, op.cit., pp.85, 86, 87, 88. 11. i 12. H. Boehmer, op.cit., pp.89, 104, ,112, 114. 13. ReneFulop-Miller, op.cit., II, pp.98, 102. 14. H. Boehmer, op.cit., pp.89, 104, 112, 114. 15. Rene Fulop-Miller, op.cit., II, pp.98, 102. 16. H. Boehmer, op.cit., pp.89, 104, 112, 114. 17. i 18. H. Boehmer, op.cit., pp.117, 120. 19. J.Huber, op.cit., pp. 180-183. 20. Rene Fulop-Miller, op.cit., II, pp. 104-105. 21. J. Huber, op.cit., pp.183-186. 22. J. Huber op.cit., p.131. 23. Cite by H. Fulop-Miller: "Les Jesuites et le secret de leur puissance" (Plon, Paris 1933, p.57) 24. J. Huber, op.cit., pp.188 ss. 25. H. Boehmer, op.cit., p.135. 26. Declaration of the 6th of February 1940. 27. H. Boehmer, op.cit., p.135 ss. 28. Pierre Dominique, op.cit, p.76. 29. H. Boehmer, op.cit., pp.137, 138, 139. 30. H. Boehmer, op.cit., pp.137-139. 31. H. Boehmer, op.cit., pp.140-142. 32. H. Boehmer, op.cit., pp.140, 142. 33. Pierre Dominique, op.cit, pp.101, 102 34. Gaston Bally, op.cit., p.69. 35. Pierre Dominique, op.cit., p.84. 36. and 37. Pierre Dominique, op.cit., pp.85, 86, 89. 38a. His adversaries used to say that he had "cotton" in his ears! 38. Henri Fulop-Miller, op.cit., p. 113. 39. Pierre Dominique, op.cit., p.95. 40. H. Boehmer, op.cit., p. 100. 41. H. Boehmer, op.cit., p.103.

235

Poglavlja 11-12 1. "Les Jesuites", in "Le Crapouillot", Nr. 24, 1954, p.42. 2. "Le Crapouillot", op.cit., p.43. 3. H. Boehmer, op.cit., p.162 4. Lord Bertrand Russell: "Science and religion" Ed. Gallimard, Paris 1957, pp.8485 5. "Le Crapouillot", op.cit. p.44. 6. H. Boehmer, op.cit., p. 168. 7. "Correspondence" of Verbiest (Brussels 1931, p.551). 8. i 9.H. Boehmer, op.cit., pp. 197 ss. 10. Clovis Lugon: "La Republique communiste chretienne des Guaranis" p.197. 11. H. Boehmer, op.cit. pp.204-205. 12. F. Charmot, S. J.: "La Pedagogie des Jesuites" (Edit. Spes, Paris 1943, p.39). Poglavlja 13-21 1,2,3. F. Charmot, S.J. op.cit., pp.413, 415, 417, 442, 493.. 4. i 5. J. Huber, op.cit., pp.98-99. 6. "Oeuvres completes" de Bucher (Munich 1819, II, p.477 ss.) 7. i 8. J. Huber, op.cit., 106-108. 9,10,11. F. Charmot, S.J. op.cit., pp.318-319, 508-509, 494. 12. J.Huber, op.cit., II, p.177. 13. i 14. H. Boehmer, op.cit., pp.244-246 15. i 16. H. Boehmer, op.cit., pp.247-248, 238 ss. 17. i 18. H. Boehmer, op.cit., pp.238, 241. 19. Pierre Dominique, op.cit., pp.190-191. 20. Andre Mater, quoted by Pierre Dominique, op.cit., p.191. 21. Pierre Dominique, op.cit., p.191. 22. Pierre Doninique, op.cit., p.209. 23. Baron de Ponnat, "Histoire des variations et des contradictions de l'Eglise romaine", p.215. t i l . 24. J. Huber, op.cit., p.365. 25. Caraccioli: "Vie du Pape Clement XIV" (Desant, Paris 1776, p.313). 26. Baron de Ponnat, op.cit., p.223. 27. Potter: "Vie de Scipion de Ricci", (Brussels 1825), I, p. 18). 28. Baron de Ponnat: "Histoire des variations et contradictions de l'Eglise romaine" (Charpentier, Paris 1882, II, p.224). 29. Pierre Dominique, op.cit., p.220. 30. Daniel-Rops, of the French Academy: "Le retablissement de la Compagnie de Jesus" (Etudes, September 1959). 31. Pierre Dominique, op.cit., p.219Here is, according to M. Daniel-Rops, the strange death of Paccacaci, founder of the Brothers of Faith: "He was brought before the Holy See, imprisoned at the castle of Saint-Ange and finally was "assassinated". (Etudes, September 1959). 32. H. Boehmer, op.cit., p.285. 33. Rene Fulop-Miller, op.cit., pp. 149-150. 34. "Oeuvres de Napoleon III" (Amyot et Plon, Paris 1856, II, pp.31 and 33). 35. Adolphe Michel, op.cit., pp.66 ss. 36. Adolphe Michel, op.cit. pp.55,66.

236

37. Larousse, VII, p.371. 38. Adolphe Michel, op.cit., pp.71-72. 39. Abbe J. Brugerette: "Le Pretre francais et la societe contemporaine" (Lethielleux, Paris 1933, I, pp.168 and 180). 40. and 41. Paul Leon, of the Institute, "La guerre pour la Paix", (Ed. Fayard, Paris 1950 pp.321-323). 42. Quoted by Monseigneur Journet: "Exigences chretiennes en politique"(Ed. L.V.F. Paris 1945, p.274). 43. Albert Bayet: "Histoire de France" (Ed. du Sagittaire, Paris 1938, p.282). 44. Adrien Dansette: "Histoire religieuse de la France contemporaine" (Ed. Flammarion, Paris 1948, I, p.432) 45. Gaston Bally, op.cit., pp.100, 101. 46. Abbe J. Brugerette: "Le pretre francais et la societe contemporaine", (Ed. Lethielleux Paris 1933, I, pp. 183-184). 47. H. Boehmer, op.cit., p.290. 48. Adolphe Michel: "Les Jesuites" (Sandoz et Fischbacher, Paris 1879, pp.77 ss) 49. 49a. i 50. Abbe J. Brugerette, op.cit., pp.221, 223. 51. Father Gratry, quoted by the Abbe J. Brugerette, op.cit., p.229. 52. Boivent, 1927, pp.79 to 81. 53. Daniel-Rops: "Le Retablissement de la Compagnie de Jesus" (Etudes, September 1959) 54. Adolphe Michel: op.cit., pp.72, 73. 55. 56. and 57. Gaston Bally, op.cit., pp. 101,107,108,109. 58. i 59. Abbe Brugerette, op.cit., II, pp.10 to 14. 60. Abbe Brugerette, op.cit., II, pp.164, 165. 61. Adrien Dansette, op.cit., p.29. 62. 63. 64. i 65. Abbe Brugerette, op.cit., II, pp.164, 165, 166, 167, 176, 185. 66. i 67. Abbe Brugerette, op.cit., pp. 185,196,191.(67a) See Jan Cotereau: "Anthologie des grands textes laiques" (Fischbacher, Paris) 67b. See Jean Cornec: "Laicite" (Sudel, Paris). 68. Adrien Dansette, op.cit., II, pp.37, 38. 69. i 70. Adrien Dansette, op.cit., II, pp.46, 47, 48. 71. i 72. Adrien Dansette, op.cit., II, pp.114 ss. 73. Pierre Dominique, op.cit., p.239. 74. i 78. Adrien Dansette, op.cit., II, pp.263, 264. 75. i 77. "Les Carnets de Schwartzkoppen" Rieder, Paris 1933, pp.147, 148, 162. 76. Armand Charpentier, "Histoire de l'affaire Dreyfus" (Fasquelle, 1933, p.73). 78. See earlier on. 79. Pierre Dominique, op.cit., p.240. 80. 83. i 85. Abbe Brugerette, op.cit., II, pp.454, 432, 467. 81. Armand Charpentier, op.cit., p.75. 82. "Lettres d'un innocent", January and February 1895. 84. Maurice Paleologue: "Journal de l'Affaire Dreyfus" (Plon, Paris 1955, p. 149) 85. See earlier on 86. i 89. Abbe Brugerette, op.cit., II, pp.469, 471, 472. 87. Maurice Paleologue, op.cit., p.237. 88. "L'Aurore", 14th of September, 1899. 89. Vidi raniji citat.

237

90. i 91. Adrien Dansette, op.cit., II, pp.275, 276. 92. Abbe Brugerette, op.cit., II, p.451. 93. 94. i 96. Abbe Brugerette, op.cit., II, pp.443, 444, 448. 95. Father Lecanuet, "Les Signes avant-coureurs de la Separation", p. 179. 96a. The newspaper "La Croix" was then widely published. (Note of the author). 97. Adrien Dansette, op.cit., p.277. 98. The "Civilta Cattolica" of the 5th of February 1898. 99. Abbe Brugerette, op.cit., II, pp.435, 454. 100. "La Croix" of the 29th of May 1956. 101. Abbe Brugerette, op.cit., p.443. 102. Abbe Brugerette, op.cit., II, p.450. 103. "Somme theologique", in Supple. XCIV, I, 3. 104) Pierre Gazotte, de l'Academie Francaise, "Histoire de Francais" (Flammarion, Paris 1951, tome II, pp.516, 517. 105. Mgr Cristiani, "Le Vatican politique" (Ed. du Centurion, Paris 1957, p. 102). 106. Abbe Brugerette, op.cit., II, p.478. 107. Agnes Siegfried: "L'Abbe Fremont" (F. Alcan. Paris 1932, II, p.163). 108. 109. i 110. Adrien Dansette, op.cit., pp.317, 318, 319. 111. Agnes Siegfried, op.cit., p.342. 112. Adrien Dansette, op.cit., p.323. 113. Charles Ledre: "Un siecle sous la tiare" (Bibliotheque catholique AmiotDumont, Paris 1955, p. 125). 114. and 117. Adrien Dansette, op.cit., pp.333, 361. 115. Pierre Dominique, op.cit., p.241. 116. AgnesSiegfried, op.cit., p.421. 118. Adrien Dansette, op.cit., p.363. 119. i 121. Joseph Rovan, op.cit., pp.121, 150 ss. 120. Jean Bruhat: "Le Vatican contre les peuples" (Paralleles, 21st of December 1950) Poglavlja 22-28 1. "Document" P.A. XI/291. 2. and (3) Pierre Dominique, op.cit., pp.245, 246, 250. 4. "Veroffentlichungen der (Commission fur Neuere Geschichte Osterreichs", 26 Wien- Leipzig 1930, pp.893, 894. 5. This communication appears in "Bayerische Dokumentenzum Kriegssausbruch", I I I , p 6. Yves Guyot: "Bilan politique de l'Eglise", p. 139. 7. He was not very friendly towards the Jesuits. 8. i 9. Abbe Daniel: "Le Bapteme de sang", (Ed. de l'ldee Libre, Herblay 1935, pp.28-30). 10. 11. i 13. Abbe Brugerette, op.cit., III, pp.553, 528, 529. 12. Pierre Dominique, op.cit., p.252. 14. Charles Ledre, op.cit., p. 154. 15. Louis Canet: "Le Politique de Benoit XV", (Revue de Paris, 15th of October and 1st of November 1918). 16. Abbe Brugerette, op.cit., III, p.543.

238

17. R. P. Fernesolle, S. J. "Pro pontifice". Imprimatur 26th of June 1947, (Beauchesne, Paris 1947, p. 15.) 18. Charles Pichon: "Histoire du Vatican" (Sefi, Paris 1946, p. 143). 19. i 20. Pierre Dominique, op.cit., pp.253, 254. 19a. Videti takoe: Frederic Hoffet's "L'Equivoque catholique et le nouveau clericalisme"(Fischbacher, Paris). 21. Francois Charles-Roux: "Huit ans an Vatican", Flammarion, Paris 1947, pp.47 ss 22. Gaston Gaillard, p.353 "La fin d'un temps" (Ed. Albert, Paris, 1933). 23. Pietro Nenni "Six ans de guerre civile en Italie" (Librairie Valois, Paris 1930, p. 146) 24. "Press italienne, New York Herald Tribune, Time and Paris-Presse", 3rd of November 1959. 25. Monseigneur Cristiani: "Le Vatican politique", Imprimatur 15th of June 1956 (Ed. du Centurion, Paris 1957, p. 136). 26. Francois Charles-Roux, op.cit., p.231. 27. Antonio Aniante: "Mussolini" (Grasset, Paris 1932, pp.123 ss.). 28. Maurice Laporte: "Sous le casque d'acier" (A. Redier, Paris 1931, p. 105). 29. VLa Tribune des Nations", 30th of June 1950. 30. Francois Charles-Roux, op.cit., p.93. 31. Joseph Rovan, op.cit., p.195. 32. Gonzague de Reynold: "D'ou vient l'Allemagne" (Plon, Paris 1939, p. 185). 33. Walter Gorlitz and Herbert A. Quint: "Adolf Hitler" (Amiot, Dumont, Paris 1953, p.32). 34. "Mercure de France"; "Pius XI and Hitler" (15th of January 1934). 35. and 36. Joseph Rovan, op.cit., pp. 197,209,214. 37. Franz von Papen, op.cit., p.207. 38. Entuziazam kardinala ustera je razumljiv poto su jezuiti imali slinu sudbinu u Abisiniji, kao i u evropskim dravama. Uz pomo diktatora kojeg su doveli na vlast, eleli su da uspostave katoliciyam u celoj dravi, ali su bili proterani. 39. and 40. Camille Cianfarra: "La Guerre et le Vatican" (Le Portulan, Paris 1946, pp. 46, 47, 48). Beleka autora: Kardinal uster je takoe bio rektor ove strane istitucije: "L'Ecolede mystique fasciste" (kola mistinog faizma) 41. Francois Charles-Roux, op.cit., p.181. 42. Andre Ribard: "1960 et le secret du Vatican" (Libr. Robin, Paris 1954, p.45.) 43. i 45. Raymond de Becker: "Livre des vivants et des morts" (Ed. de la Toison d'OrBrussels 1942, pp.72,73,175). 44. Jacques Saint-Germain: "La Bataille de Rex" (Les oeuvres francaises, Paris 1937,pp.67,69). 46. Review "Historia", December 1954. 47. Pius XI's Letter "Peculari Quadam", quoted by R.P. Jesuit de Soras, in the "Action catholique et action temporelle" (Ed. Spes, Paris 1938, p. 105). Imprimatur 1938. 48. Raymond de Becker, op.cit., p.66. 49. Leon Degrelle: "La cohue de 1940" (Robert Crausaz, Lausanne 1949, pp.214215). 50. "La Croix", 24th of May 1946. 51. 52. i 53. Leon Degrelle, op.cit., pp.213,216ss, 219ss.

239

54. Gaston Gaillard: "La fin d'un temps" (Ed. Albert, Paris 1933, II, p. 141). 55. As long as you will be happy, you will have many friends; when the clouds appear, you will be alone. 56. R.P. Fessard S.J.: "Libre meditation sur un message de Pie XII", (Plon, Paris 1957, p.202). 57. Edmond Paris: "The Vatican against Europe" (P.T.S., London 1959, p.1 4 1 ) 58. Secret archives of the Wilhelmstrasse, document 83-26 19/1, (Berlin, 25th of January 1939). 59. "La Croix", 10th of August 1943. 60. "La Croix", 28th of January 1942). 61. "... siquid quod oculis nostris apparet album, nigrum illaesse definierit debemus itidem quod nigrum sit pronuntiare". "Institutum Societatis Jesus" (Roman edition of 1869, II p.417). 62. G.E.R. Gedye: "Suicide de l'Autriche" (Union latine d'editions, Paris 1940, p. 188). 63. Francois Charles-Roux, op.cit., pp.118, 122. 64. Ernest Pezet, former vice-president of the Commission for Foreign Affairs, "L'Autriche et la paix" (Ed. Self, Paris 1945, p. 149). 65. Austria and Hitler ("Mercure de France", 1st of May 1938, p.720). 66. J. Tchernoff: "Les Demagogies contre les democracies" (R. Pichon and Durand-Auzias, Paris 1947, p.80). 67. Francois Charles-Roux, op.cit., p.114. 68. Cf. the "Journal", (1933-1939) of Count Szembeck (Plon, Paris 1952, pp.499). 69. Cf. Camille Cianfarra, op.cit., pp.259, 260. 70. Francois Charles-Roux, op.cit., pp.127, 128. 71. Frnacois Charles-Roux, op.cit., 127, 128. 72. Cf. Walter Hagen: "Le Front secret" (Les lies d'Or, Paris 1950). 73. R.P. de Soras, op.cit., p.96. 74. and 75. Henriette Feuillet: "France Nouvelle", 25th of June 1949. 76. "Reforme", 17th of August 1947. 77. Lord Russell of Liverpool: "Sous le signe de la croix gammes", (L'Ami du livre, Geneva 1955, p.217). 78. Henriette Feuillet: "France Nouvelle", 25th of June 1949. 79. Francois Charles-Roux, op.cit., p. 132. 79a. Cf. Herve Lauriere: "Assassins in the Name of God", (Ed. Dufour, Paris 1951, pp.40 ss) 80. Walter Hagen op.cit., pp. 168,176,198,199. 81. "Mirror News" of Los Angeles, 24th of January 1958. 82. Sa ostalim katolikim kadrom, kao to su monsinjor Aksamovi, i jezuiti Irgolis, Lonacir, Pavuni, Mikan, Poli, Severovi, Sipi, Skrinjar, Vueti. 83. "Le Monde" 27th of May 1953. 84. Cf. Herve Lauriere: "Assassins in the Name of God", (Ed. Dufour, Paris 1951, p.97). 85. "L'Ordre de Paris", 8th of February 1947. 86. "Nineteenth Century and After", August 1943. 87. i 88. Herve Lauriere, op.cit., pp.82,84,85.

240

89. U prisustvu samog Stepinca, jednog dana se 400 ljudi vratilo u katoliku veru. 12. juna 1942. Radio Vatikan je objavio vest o ovoj masovnoj konverziji navodei da je to bilo spontano i bez ikakvog pritiska. 90. "Le Monde", 31st of December 1959. 91. "Paris-Presse", 31st of December 1959. 92. Cf. Jean Hussard: "Vu en Yougoslavie" (Lausanne 1947, p.216). 92a. R.P. Dragoun: "The Dossier of Cardinal Stepinac" (Nouvelles Editions Latines, Paris 1958, pages 46 and 163). 92b R.P. Dragoun: "The Dossier of Cardinal Stepinac", (Nouvelles Editions Latines, Paris 1958,p.32). 93. Cf. "Le Monde", 19th of April 1959. 94. and 95. Georges Viance: "La Federation nationale catholique", foreword by the R.P.Janvier (Flammarion, Paris 1930, pp. 186,187,188,78). 96. Franz von Papen: "Memoires" (Flammarion, Paris 1953, p.91). 97. AndreGuerber: "Himmler et ses crimes" (Les Documents Nuit et Jour, Paris, 1981) 98. Canon Coube: "Sainte Therese de l'Enfant Jesus et les crises du temps present", (Flammarion, Paris 1936, pp.165 ss). Imprimatur: 11th of January 1936. 99. Francois Tenand: "L'Ascension politique du Marechal Petain", (Ed. du livre francais, Paris 1946, pp.40 ss). 101. 7th of July 1941. 102. 30th of July 1941. , 103. Foreword to "L'Eglise a-t-elle collabore"?, by Jean Cotereau (Spartacus, Paris, May 1946). 104. R.P. Deroo: "L'Episcopat francais dans la melee de son temps", (Bonne Presse, Paris 1955, p. 103). Imprimatur 1955. 105. 'La Croix', 10th of October 1958. 106. itamo u "Documentation catholique" od 15. Marta 1959. da je duh novog pape isti kao i prethodnog. 107. "Reforme", 21st of July 1945. 108. Hermann Rauschning, former national-socialist chief of the government of Dantzig: "Hitler m'a dit", (Ed. Co-operation, Paris 1939, pp.266, 267, 273 ss). 109. Walter Schellenberg: "Le Chef du contre-espionnage nazi vous parle" (Julliard, Paris 1957, pp.23-24). 110. "Begegnungen zwichen Katholischen Christentum und nazional-sozialitischer Weltanchaunung", by Michaele Schmaus, professor at the Faculty of Theology of Munich. (Aschendorf, Munster 1933). 111. "La Croix", 2nd of September 1951. 112. "La Croix", 2nd of September 1954. 113. Gunter Buxbaum- "Les Catholiques en Europe centrale" ("Mercure de France", 15th of January 1939). 114. Robert d'Harcourt of the French Academy: "Franz von Papen, l'homme a tout faire" L'Aube, 3rd of October 1946). 115. "Temoignage chretien", 6th of December 1957. 116. Abbe Jean Vieujan: "Grande Apologetique" (Bloud et Gay, Paris 1937, p.1316). 117. Conference of the 25th of March 1912.

241

118. "De stabilitate et progressu dogmatis", first part, art VI 9 I ("Typographia editrix romana, Romae 1908"). 118a. Videti: Sol Ferrer-Francisco Ferrer. Un Martyr au XXe siecle (Fischbacher, Paris). 119. Frederic Hoffet: "L'lmperialisme protestant" (Flammarion, Paris 1948, pp. 172 ss). 120. Adolf Hitler: "Libres propos" (Flammarion, Paris 1952, p.164). 121. Walter Hagen, op.cit., p.358 122. Count Carlo Sforza: "L'ltalie telle que je l'ai vue", (Grasset, Paris 1946, p.158). 123. Mercure de France: "Pius XI and Hitler", 15th of January 1934. 124. "Gazette of Lausanne", 15th of November 1945. 125. R.P. Duclos: "Le Vatican et la seconde guerre mondiale", (Ed. Pedone, Paris 1955. p.255) Imprimatur 1955. 126. Andre Ribard: "1960 et le secret du Vatican", (Librairie Robin, 38, rue de Vaugirard. Paris 1954, p.80) and Frederic Hoffet: "Politique romaine et demission des Protestants" (demission des laiques) (Fischbacher, Paris). 127. and 129. Leon Poliakov: "Breviaire de la haine" (Calmann-Levy, Paris 1951, pp 345, 350, 351). 128. "L'Arche", November 1958. 129. See earlier on. 130. "Secret archives of the Wilhelmstrasse". 131. "Secret archives of the Wilhelmstrasse", (document 83-26 19/1, Berlin 25th of January1939). 132. Daniel-Rops: "Jesus en son temps" (Artheme Fayard, Paris 1944, pp.526, 527). 133. Jules Isaac: "Jesus et Israel" (Albin Michel, Paris 1948, p.382). 134. Maxime Mourin: "Histoire des Grandes Puissances" (Payot. Paris 1958, p.134). 135. Pierre Dominique, op.cit., p.246. 136. Bayerische Dokumente zum Kriegsausbruch, I I I , p.206. 137. "La Croix", 7th of September 1951. 138. "Basler Nachrichten", 27th of March 1942. 139. i 140. "War messages to the world", by Pius XII (Ed. Spes, Paris 1945, pp.34 and 257 ss). 141. "Le Monde", 13th of April 1956 (Congress of African catholic students). 141a. Videti takoe: Francois Mejan: "Le Vatican contre la France d'Outre-Mer" (Fischbacher). 142. Canon Coube: "Sainte Therese de l'Enfant Jesus et les crises du temps present" (Flammarion, Paris 1936, p.6 ss). IMPRIMATUR 11th of January 1936. 143. "La Croix", 11th of June 1947. 144. Michel Agnellet: "Miracles a Fatima" (Ed. de Trevise, Paris 1958, p.54). Imprimatur 1958. 145. Canon Barthas: "Fatima, merveille du XXe siecle", (Fatima Editions, Toulouse 1957, p.81) Imprimatur 1957. 146. "L'Homme nouveau" (L'Avenir catholique), 7th of December 1958. 147. "L'Homme nouveau" (L'Avenir catholique), 7th of December 1958. 148. Interview which appeared in "Il Paese" on the 2nd of October 1954.

242

150. "ELSEVIERS WEEKBLATT", quoted by "Combat" on the 11 th of January I960. 151. "L'Aurore", 23rd of January 1960. 152. "Combat", 23rd of January 1960. 153. "Le Figaro", 23rd of January I960. Zakljuak 1. T. Jung: "La France et Rome", (Charpentier, Paris 1874, p.369). 2. "L'Annee politique et economique", 19, quai Bourbon, Paris 4e, January-March 1953,pp.2 ss. 2a. Declaration made on the 6th of February 1940. 3. Andre Mater- "Les Jesuites" (Reider, Paris 1932, p. 118). 4. and 5. Henri Petit: "L'Honneur de Dieu" (Grasset, Paris 1958, p.88). 6. Andre Mater, op.cit., p. 192. 7. "Le Bloc-notes de M. Francois Mauriac", in the "Express" of the 29th of October 1959 8. "Le Monde",.31st of August 1950. 9. Andre Mater, op.cit., p. 193. 10. Frederic Hoffet, op.cit., p.172. 11. i 12. Henri Petit: "L'Honneur de Dieu", pp.25, 72, 73. 13. Henri Petit, op.cit, pp.152-153.

243