Stanoje Bojanin - Zabave I Svetkovine U Srednjovekovnoj Srbiji

S t anoj e Boj ani n
Zabave i s vet k ovi ne

u s r edwovek ovnoj S r bi j i
od k r aj a XII do k r aj a XV vek a
INSTITUTE OF HISTORY
Monographs
Volume 49
STANOJE BOJANIN
ENTERTAINMENT AND FESTIVITIES
IN MEDIEVAL SERBIA
FROM THE END OF THE 12
th
TO THE END OF THE 15
th
CENTURY
Editor-in-chief
TIBOR @IVKOVI]
Director of the Institute of History
Belgrade
2005
ISTORIJSKI INSTITUT
Posebna izdawa
kwiga 49
STANOJE BOJANIN
ZABAVE I SVETKOVINE
U SREDWOVEKOVNOJ SRBIJI
OD KRAJA XII DO KRAJA XV VEKA
urednik
Tibor @ivkovi}
Direktor Istorijskog instituta
Beograd
2005
recenzent i :
akademi k Si ma ] i r kovi }
dr Ru` a ] uk
Objavq i vawe ove kwi ge f i nansi jski je pomogl o
MI NI S TARS TVO NAUKE
I ZA[ TI TE @I VOTNE S REDI NE
Umesto predgovora
Kwiga predstavqa pro{iren i dopuwen tekst magistarske
teze Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji od kraja XII veka do
1459. godine, odbrawene na Filozofskom fakultetu u Beogradu apri-
la 2001. godine pred komisijom koju su sa~iwavali prof. dr Sima
]irkovi}, prof. dr Rade Mihaq~i}, mentor, i prof. dr Andrija
Veselinovi}. Ovom prilikom èlim da se zahvalim ~lanovima
komisije na dragocenim savetima i sugestijama prilikom izrade ma-
gistarske teze. Posebnu zahvalnost dugujem prof. dr Simi ]irkovi}u,
koji me je usmerio ka ovoj oblasti istraìvawa, na wegovoj nesebi~noj
pomo}i i podr{ci tokom rada na ovoj kwizi. Najtopliju zahvalnost
tako|e dugujem i drugom recezentu dr Ruì ]uk.
@eleo bih da se isto tako zahvalim i kolegama i institucija-
ma na wihovoj svestranoj saradwi i dragocenoj pomo}i: mr Zorici
Ivanovi} sa Odeqewa za etnologiju i antropologiju Filozofskog
fakulteta u Beogradu, mr Miroslavi Luki}-Krstanovi} iz
Etnografskog instituta SANU, gospodinu direktoru Muzeja Srpske
pravoslavne crkve dr Slobodanu Mileusni}u, gospo|i Jeleni
Antovi}, direktorki, kao i svim kolegama Istorijskog arhiva u
Kotoru, gospo|i Borki Koka{ i gospodinu Vladanu Trivi}u iz
Arheografskog odeqewa Narodne Biblioteke Srbije, gospo|i
Cvetani Veli~kovoj iz Arhiva Bugarske akademije nauka, dr
Elisaveti Musakovoj iz Narodne biblioteke Sv. Sv. Kiril i
Metodij u Sofiji, kolegama Arhiva i Biblioteke SANU,
Biblioteke Odeqewa za istoriju Filozofskog fakulteta u
Beogradu, saradnicima Univerzitetske biblioteke Svetozar
Markovi} i Patrijar{ijske biblioteke u Beogradu.
Za pronalaèwe velikog dela fotomaterijala kojim je kwiga
ilustrovana zahvaqujem se na pomo}i dr Smiqki Gabeli}, direktor-
ki Instituta istorije umetnosti Filozofskog fakulteta u
Beogradu, gospo|i Dubravki Preradovi} iz Narodnog Muzeja Srbije i
gospo|i Sawi Kesi}-Risti} iz Republi~kog zavoda za za{titu
spomenika kulture - Beograd.
Posebnu zahvalnost na svesrdnoj saradwi dugujem kolegama iz
Vizantolo{kog instituta SANU, i kolegama iz mati~ne ku}e,
Istorijskog instituta u Beogradu, kao i direktoru dr Tiboru
@ivkovi}u koji je podrào objavqivawe ove kwige u seriji Posebna
izdawa Istorijskog Instituta.
U Beogradu,
avgust - septembar 2004. godine
St anoje Bojani n
S A D R @ A J
UMESTO PREDGOVORA 7
UVOD 11
I deo:
P R A Z N I K
glava I
PRAZNIK: IZDVAJAWE IZ SVAKODNEVICE
43
glava II
LITIJA
99
glava III
POMEN SVETOM
113
glava IV
PANA\UR
137
glava V
RO\EWE I KR[TEWE
151
glava VI
SVADBENE SVEÂNOSTI
161
glava VII
OD ZABRAWENIH PRAZNIKA KA ZABRAWENIM
OBIÂJIMA
183
II deo:
P O Z O R I [ T E
glava VIII
SREDWOVEKOVNO POZORI[TE
237
glava IX
GLUMAC: POREKLO I ZNAÊWE REÎ
261
glava X
DRUGE VRSTE ZABAVQAÂ
279
glava XI
DRU[TVENI @IVOT SREDWOVEKOVNOG GLUMCA
289
glava XII
PLES I PESMA
319
glava XIII
TAKMIÂRSKE IGRE
343
glava XIV
UÊSNICI I POSMATRAÎ
369
ILUSTRACIJE 375
SUMMARY 393
OP[TE SKRA]ENICE 411
IZVORI I LITERATURA 415
OP[TI REGISTAR POJMOVA 437
UVOD
Pristup problemu
U naslovu ove kwige ukazano je na osnovni predmet
istraìvawa. Kqu~ne re~i jesu svetkovina i zabava. U savre-
menom jeziku pojam svetkovina ima dva osnovna zna~ewa.
Svetkovina jeste praznik, odnosno isto {to i svetkovawe, blagdan,
praznik, svetac
1
, ali ona ozna~ava i radwu, odnosno de{avawa
(sve~ano i zabavno) ogranizovano povodom nekog praznika, jer
svetkovina je i priredba i veseqe povodom nekog praznika,
sve~ana proslava, sve~anost.
2
Me|utim, {to se upotrebe re~i zabava ti~e, treba ista}i
razliku koja postoji izme|u wenog sredwovekovnog i modernog
zna~ewa, {to se sagledava u pojavi pomerawa zna~ewa re~i. Dok je
u savremenom jeziku uobi~ajeno zna~ewe zabave razonoda, provod,
zabavqawe, odnosno provoditi vreme na prijatan na~in
3
, u sre-
dwem veku weno zna~ewe i upotreba bili su sasvim druga~iji.
Ovim pojmom ozna~avalo se svako ometawe, uznemiravawe ili
zlostavqawe drugog, a u srpskom sredwovekovnom zakonodavstvu
wime je ozna~eno krivi~no delo ometawa javnog reda i mira na
11
1
Rje~nik JAZU, sveska 71, jedan sedamnaestog dijela, Zagreb 1959, 219. Svetkovina je
priredba i veseqe povodom nekog praznika, sve~ane proslave; praznik, sve~anost,
Re~nik Matice srpske V, Novi Sad 1973.
2
Re~nik Matice srpske V (1973) 681.
3
Re~nik SANU V, 485, 488.
putevima, trgovima i pana|urima i sl.
4
Prema tome, u sre-
dwovekovnim izvorima ne}emo sresti termin zabava koji bi
ukazivao na jedno od osnovnih obele`ja prazni~nog vremena i
svetkovine. Zbog toga, va`no je naglasiti da je u kwizi ovaj pojam
upotrebqen prevashodno u wegovom osnovnom zna~ewu koje re~ ima
u savremenom jeziku. U skladu sa tim, svetkovina upu}uje ~itaoca
na nesvakida{we i prazni~no vreme, dok pojam zabava ukazuje na
one aktivnosti i na~ine pona{awa koji su podsticali u~esnike
jedne svetkovine na radosno i veselo raspoloèwe.
Uz pojmove svetkovina i zabava, jedna od osnovnih odrednica
ove kwige jeste i pozori{te. Mada }e detaqno biti re~i o zna~ewu
i upotrebi ovog pojma u sredwovekovnom jeziku, èleo bi da ve} na
po~etku upozorim da se wegovo zna~ewe, tako|e, u potpunosti ne
poklapa sa zna~ewem koje ima u savremenom jeziku (kao {to je to
slu~aj sa pojmom praznik, ali se isto tako ne moè govoriti o
sasvim opre~nom zna~ewu koje ima re~ zabava). Osnovno obele`je
sredwovekovne upotrebe znatno je {ire i obuhvatnije. Pojam se ne
dovodi u vezu samo sa pozornicom, pozori{nim komadom ili pro-
storom gde se odràva scenski nastup, ve} ozna~ava, svako mesto gde
se odràvaju doga|awa, ali i ono {to se doga|a, a nameweno je
gledawu. Uslovno re~eno, upotreba re~i pozori{te uglavnom se
dovodi u vezu sa vremenom dokolice i praznika, i sa onim zabavnim,
bez obzira kako bi smo danas okarakterisali izvesna pona{awa
u~esnika ili oblike wihovih zabava.
5
U skladu sa tim, kontekst
12 Stanoje Bojanin
4
F. Miklosich, Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum, emendatum auctum, Scientia Verlag
Aalen, Wien 1977
2
(Wien 1862-1865), 204; Zabava, LSSV (S. Bojanin) 201, sa pregle-
dom izvora i literature. Me|utim, treba napomenuti da se veza sa starijim
zna~ewem nije potpuno izgubila ni u savremenom jeziku o ~emu svedo~i niz sinon-
ima koji upotpuwuju weno savremeno zna~ewe: ometawe, smetwa, ili zaustavqati,
zamerati, baviti se, zadràvati se, Re~nik SANU V, 486, 488.
5
Da li se moè govoriti o kontroverzi pojma pozori{te? Zanimqivo je da wega nema
u re~niku Vuka Stefanovi}a Karaxi}a (Srpski rje~nik istolkovan wema~kim i
latinskim rije~ma, u Be~u 1818). U prevodu Novog Zaveta Vuk Karaxi} umesto pojma
pozori{te koristi zbori{te (Dap. 19, 29-31). Me|utim, pozori{te je prisutno u
jeziku Wego{a (1813-1851), ali u sredwovekovnom zna~ewu: u zavisnosti od konteksta
re~ ima zna~ewe i prizora i pozornice, Re~nik Petra II Petrovi}a Wego{a, kw.
II, izradili M. Stevanovi} i saradnici, Beograd 1983, 67. Svestranim uvo|ewem u
savremeni srpski kwièvni jezik, termin pozori{te dobija zna~ewe vezano pre svega
za predstavqa~ko-scenske oblike, dok su druga zna~ewa potisnuta ili su se izgubila.
Zanimqivo je da se u bugarskom savremenom jeziku sa~uvalo ono zna~ewe koje je pojam
dovodilo u vezu sa ne~im sramnim, neprili~nim - pozor (sramota, bruka) i izvedenica
upotrebe pojma pozori{te u kwizi je uvek jasno preciziran, bilo da
se radilo o wegovom uèm ili {irem zna~ewu, a koje nije u potpu-
nosti potisnuto ni u savremenom jeziku.
6
U srpskoj istoriografiji tema ove kwige samo je
povr{no obra|ena. Obi~no se svrstava u deo kulturne ili
dru{tvene istorije. Osnovni, kratki, ali celovit osvrt na
dru{tveno-zabavni ìvot dao je Konstantin Jire~ek u svojoj
Istoriji Srba.
7
U izdawu iz 1952. godine ova problematika je
izloèna u drugom tomu Istorije, koji nosi podnaslov Kulturna
istorija. Na osnovu raspoloìve istorijske gra|e Jire~ek je
ukazao na razli~ite oblike dru{tvenih aktivnosti: na gozbu,
ples, igre sa oru`jem prilikom razli~itih svetkovina, bilo
porodi~nih, hri{}anskih ili onih koje svoje poreklo vode iz
prethri{}anskog doba. Tako|e, ukazao je na pojedine oblike
pona{awa koji su svojstveni prazni~nom vesequ, od obi~aja
masovnog zajedni~kog plesawa i igrawa na javnim mestima, do
razmene svira~a izme|u pojedinih feudalnih gospodara i
Dubrova~ke republike. Iako Jire~ekova Istorija Srba nije
izgubila ni danas na svojoj aktuelnosti, savremena istraìvawa
srpskog sredwovekovnog dru{tva ne mogu se zamisliti bez
Leksikona srpskog sredweg veka.
8
Nastao na druga~ijim princi-
pima, Leksikon na sveobuhvatan na~in sagledava srpsko sredwo-
vekovno dru{tvo koriste}i se rezultatima savremene istori-
ografije i drugih dru{tvenih nauka, i ujedno ukazuje na nove
oblasti istraìvawa sredwovekovnog dru{tva koje je sagle-
dano u wegovom totalitetu.
Razvojem starih i izdvajawem novih nau~nih disciplina
o ~oveku i dru{tvu, oblici zabave i praznovawa postali su
predmet istraìvawa razli~itih nauka: etnologije, antro-
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji 13
opozor]vam (sramotiti, obrukati) - te je umesto re~i pozori{te uveden pojam
teatar, I. Duj~ev, Thatron - pozorite: un problme de l' histoire de la civilisation slave mdi-
vale, Zbornik Svetozara Radoj~i}a, Filozofski fakultet, Beograd 1969, 80; I.
Boìlov, Praznici i zreli\a v srednovekovna Bqlgari], u: Praznici i zreli\a v
evropejskata kulturna tradici] prez srednovekovieto i vqzra`daneto, Materiali ot
me`dunarodnata nau~na sre\a, Varna yli 1995, Sofi] 1996, 27.
6
Prema Re~niku Matice Srpske, pozori{te ima i {ire zna~ewe obeleàvaju}i
mesto gde se {to doga|a, zbiva ili gde se {to dogodilo, zbilo.
7
K. Jire~ek, Istorija Srba I-II, Beograd 1952
2
, 290-297.
8
Leksikon srpskog sredwega veka, priredili S. ]irkovi} i R. Mihaq~i}, Beograd 1999.
pologije, sociologije, teatrologije, koreologije i muzikologi-
je. Me|utim, istraìvawa koja se u okvirima ovih disciplina
preduzimaju, usmerena su uglavnom na savremene pojave i ne
seù dubqe u istorijsku pro{lost. Malo je istraìva~a, pri-
padnika pomenutih nau~nih disciplina ili istori~ara, koji su
se, kad je re~ o na{im prostorima, bavili sredwovekovnom
etapom razvoja ovih pojava. U tom pogledu, treba pomenuti pio-
nirske radove o sredwovekovnom pozori{tu Svetozara Radoj~i}a
9
,
Mira{a Ki}ovi}a
10
i Petra Marjanovi}a
11
ili ve} klasi~nu
monografiju o razvoju muzi~ke umetnosti na ju`noslovenskim
prostorima koju su sastavili Josip Andreis, Dragotin Cvetko
i Stana \uri}-Klajn.
12
Istorijski pregled igrawa kola, predsta-
vqen u sklopu istraìvawa wegovog zna~aja u dana{wem vremenu,
obradila je Olivera Mladenovi} u svojoj monografskoj studiji
posve}enoj kolu kod Ju`nih Slovena.
13
Sa stanovi{ta metode etno-
lo{kih istraìvawa Petar Vlahovi}
14
je ukazao na mogu}e pravce
istraìvawa ìvota i obi~aja srpskog sredwovekovnog dru{tva,
kao {to su brak, srodstvo, kumstvo, kult pokojnika (ne pomiwe
pomen umrlom), verovawe u natprirodne sile, ostatke paganskih
verovawa, o higijenskim prilikama, ili o vrstama zabavnog
ìvota. Kada se radi o {irem, ju`noslovenskom prostoru, od
neobi~nog zna~aja jeste trud bugarske istoriografije da sagleda
va`nost istraìvawa pomenute problematike, uo~avaju}i wene
razli~ite aspekte, uz svestranu saradwu sa drugim humanisti~kim
naukama. Organizovana su dva me|unarodna skupa 1995. i 1996. godine
14 Stanoje Bojanin
9
S. Radoj~i}, Od Dionisa do liturgijske drame, u kwizi: Uzori i dela starih srpskih
umetnika, Beograd 1975, 93-123 = Od Dionisa do liturgijske drame. Bele{ke o
pozori{tu i predstavama u na{im krajevima od Antike do XV veka, Zbornik
Muzeja pozori{ne umetnosti I, Beograd 1962, 5-32; Idem, Rugawe Hristu na fresci u
Starom Nagori~inu, u kwizi: Uzori i dela starih srpskih umetnika, Beograd
1975, 155-179 = Narodna starina XIV, Zagreb 1939, 15-32.
10
M. Ki}ovi}, Staro pozori{te kod Srba, Zbornik radova kw. 10, Institut za
prou~avawe kwièvnosti SANU kw. 1, Beograd 1951, 9-33.
11
P. Marjanovi}, Pozori{te u srpskim zemqama sredwega veka, Zbornik radova
fakulteta dramskih umetnosti 2 (1998), 32-62.
12
J. Andreis, D. Cvetko, S. uri}-Klajn, Historijski razvoj muzi~ke kulture u Jugoslaviji,
Zagreb 1962.
13
O. Mladenovi}, Kolo u Ju`nih Slovena, SANU, Beograd 1973.
14
P. Vlahovi}, @ivot i obi~aji srpskog naroda u XIV i XV veku (okviri),
Simpozijum Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a 13 (1990) 247-252.
u Varni, pod osnovnim nazivom Praznici i zreli{ta, {to je za
rezultat imalo objavqivawe radova u~esnika u dve zasebne kwige.
15
Kada je re~ o evropskoj i svetskoj medievalistici, nezaobi-
lazna za na{u temu je nedavno objavqena dvotomna Enciklopedija
sredwovekovnog folklora
16
, kolektivni poduhvat ve}eg broja
specijalista, u kojoj su obra|eni mitovi, legende, verovawa i
obi~aji, onako kako su ih videli i upra`wavali qudi sredwega
veka (od 500. do 1500. godine). U 306 odrednica sagledano je mno{tvo
razli~itih aspekata sredwovekovog folklora.
17
Kada je re~ o sre-
dwovekovnom pozori{tu latinske Evrope, bilo da je re~ o onom
profesionalnom i religioznom, ili o onom koje se naziva folk-
lorni teatar, ali i o zabavnim prazni~nim aktivnostima koje u
sebi sadrè elemente dramskog, zna~ajno polazi{te predstavqa danas
ve} klasi~no delo E. K. êmbersa (E. K. Chambers).
18
[to se ti~e
istraìvawa same sredwovekovne svetkovine posebno bih izdvojio
15
Praznici i zreli\a v evropejskata kulturna tradici] prez srednovekovieto i
vqzra`daneto, Materiali ot me`dunarodnata nau~na sre\a, posvetena na 70-
godi[ninata na Varnenski] muzikalen festival, Varna 1-2 yli 1995, Sofi] 1996.
Praznici i zreli\a v sqvremennata evropejskata kultura, Materiali ot
me`dunarodnata nau~na sre\a, posvetena na 70-godi[ninata na Varnenski]
muzikalen festival, Varna 6-7 yli 1996, Sofi] 1998.
16
Medieval Folklore. An Encyclopedia of Myths, Legends, Tales, Beliefs, and Customs,
vol. I - II, editors C. Lindahl, J. McNamara, J. Lindow, ABC-Clio, Santa Barbara, California
- Denver, Colorado - Oxford, England, 2000.
17
Prire|iva~i Enciklopedije ne sagledavaju folklor u wegovoj nepromenqi-
vosti, za razliku od folklorista XIX veka, ve} je re~ o dinami~nim i promenama
sklonim pojavama koje imaju svoje odre|ene vremenske i prostorne okvire. Kao
jedan od osnovnih metodolo{kih principa jeste uo~avawe i isticawe kontinu-
iteta i razlike u obi~ajima i verovawima, u zavisnosti od odre|ene epohe.
Tako|e, folklor je sagledan ne samo kao kultura niìh slojeva, siroma{na i
zastarela, ve} pre svega kao nezvani~na kultura bilo koje dru{tvene grupe ili
zajednice, nezavisno od wenog dru{tvenog statusa: ona ga stvara i oblikuje kao
nazvani~ni izraz svog identiteta. Hronolo{ki okviri istraìvawa dati su
uslovno. Vremenske granice nisu ~vrsto postavqene, pogotovo ona kojom se
zavr{ava pomenuti period, po{to se isti~e da izvori od 1500. godine bivaju
re~itiji i potpuniji, dok sa druge strane, u mnogim oblastima Evrope sredwo-
vekovne taradicije opstaju uglavnom nepromewene, ~ak i znatno posle XVI veka,
MF I, XXIV- XXVII; sv. Folklore.
18
E. K. Chambers, The Mediaeval Stage, vol. I-II, Oxford University Press, 1948
3
(prvo
izdawe 1903). Iako je sa teorijskog stanovi{ta kwiga zastarela, ona pruà obiqe
podataka i izvorne gra|e, MF I, sv. Folklore.
kwige Mihaila Bahtina
19
, Vladislava Petrovi~a Darkevi~a
20
i
Kristijana Rora (Christian Rohr)
21
koje se sa razli~ith aspekta bave
ovom problematikom.
Podaci etnografskih i etnolo{kih istraìvawa kori{}eni
su u nekoliko poglavqa ovoga rada. Posebno su zna~ajna bila
istraìvawa sa kraja XIX i prve polovine XX veka usmerena na
sakupqawe i obradu etnografske gra|e, ~iji su rezultati objavqivani
u seriji Srpski etnografski zbornik SANU. Ipak, va`no je ista}i
da podatke i tuma~ewa proiza{la iz tih istraìvawa nisam
neposredno preuzimao prilikom analize pojava na koje sam nailazio u
sredwovekovnim izvorima. Nisam preuzimao detaqne opise etno-
lo{kog materijala i prenosio u pro{lost kao ilustraciju pretpo-
stavqenih sredwovekovnih obi~aja. Formalni elementi koji ~ine
jedan obi~aj naj~e{}e nisu, i ne moraju biti, u potpunosti identi~ni u
razli~itim oblastima i krajevima jedne zemqe ili regiona, kao {to
se ne moè pretpostaviti i wihova nepromenqivost u duìm vreme-
nskim razmacima, pogotovo ako u vidu imamo vremenski razmak od
vi{e vekova. Me|utim, na osnovu uvida u etnolo{ku gra|u i podatke iz
sredwovekovnih izvora, uo~ava se kontinuitet izvesnih pojava, kao i
wihovi karakteristi~ni elementi koji su opstajali u folkloru sve do
na{eg vremena, odnosno tokom XIX i sredine XX veka.
22
Te su pojave
pre svega karakteristi~ne za agrarno dru{tvo, nezavisno od smene
istorijskih epoha. U skladu sa tim Dragoslav Antonijevi}
23
, na primer,
sagledava teatrolo{ke elemente u folklornim obrednim igrama ne
samo kroz wihovu povezanost kod balkanskih naroda, nego ih dovodi u
vezu sa starijim obi~ajima koji se pomiwu u sredwovekovnim
izvorima, pre svega onim koji se ti~u gr~kih prostora. Wegova
istraìvawa korespondiraju sa istraìvawima Valtera Puhnera
(Walter Puchner) koji se bavio istraìvawima gr~kog folklora
koriste}i se {irokom lepezom izvora, bilo onim iz vizantijske
16 Stanoje Bojanin
19
M. Bahtin, Stvaralatvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse,
Beograd 1978.
20
V. P. Darkevi~, Narodna] kulxtura srednevekovx]. Svetska] prazdni~na] ìznx v
iskusstve IX - XVI vv Moskva 1988.
21
C. Rohr, Festkultur des Mittelalters, Graz, 2002.
22
V. gore nap. 17.
23
D. Antonijevi}, Dromena, Balkanolo{ki institut SANU, Beograd 1997; D. Anto-
nijevi}, Vizantijske brumalije i savremene maskirane povorke balkanskih naro-
da, Balcanica X (1979) 93-129.
epohe, bilo etnografskim istraìvawima skora{weg perioda. U tom
pogledu, osnovno polazi{te predstavqa kwiga, koja danas ima
klasi~nu vrednost, Xona K. Losona (John C. Lawson)
24
u kojoj autor
uo~ava postojawe kontinuiteta savremenog folklora Gr~ke i
anti~kih i prethri{}anskih obi~aja i verovawa koja su preìvela
tokom sredwega veka. Za op{ti pregled folklornih obi~aja, prazni-
ka i verovawa Srba u XIX i prvoj polovini XX veka, sem pomenutog
Srpskog etnografskog zbornika, nazaobilazni su monografski
oblikovana studija Petra Vlahovi}a
25
, Srpski mitolo{ki re~nik
26
,
pregled srpskih narodnih obi~aja Mileta Nedeqkovi}a
27
, kao i wiho-
va analiza od strane Du{ana Bandi}a.
28
Jedna od centralnih tema tradicionalne etnologije jeste
slava ili krsno ime. Na prethodnim stranicama je ve} ukazano na
zna~aj svetkovine pomen svetom, iz kojeg poreklo vode dana{wa
porodi~na i crkvena slava. Po{to sam smatrao da nije neophodno da
ovom prilikom ulazim u razmatrawe teorijske polemike zna~ewa i
porekla slave, namera mi je bila da u ovoj kwizi, pre svega, ukaèm na
sredwovekovne oblike proslavqawa pomena svetom. U tom pogledu,
kao zna~ajne, izdvojio bih radove Radoslava Gruji}a
29
, Milenka S.
Filipovi}a
30
, Dimitrija Bogdanovi}a
31
i \ur|ice Petrovi}.
32
Kwiga je podeqena u dve osnovne celine, Praznik i
Pozori{te, ozna~avaju}i dvostruko zna~ewe pojma svetkovina.
24
J. C. Lawson, Modern Greek folklore and ancient Greek Religion. A study in survivals,
University Books, 1964 (prvo izdawe 1910. godine).
25
P. Vlahovi}, Obi~aji, verovanja i praznoverice naroda Jugoslavije, Beograd 1972.
26
[. Kuli{i}, P. @. Petrovi}, N. Panteli}, Srpski mitolo{ki re~nik,
Brograd 1970, (drugo izdawe 1998).
27
M. Nedeqkovi}, Godi{wi obi~aji u Srba, Beograd 1990.
28
D. Bandi}, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Beograd 1991.
29
R. Gruji}, Crkveni elementi krsne slave, Glasnik SND VII -VIII, (1930) 35-75;
Azbu~nik srpske pravoslavne crkve po Radoslavu Gruji}u, priredio S. Mileusni},
Beograd 1993.
30
M. S. Filipovi}, Studije o slavi, slu`bi ili krsnom imenu, Zbornik MS DN 38
(1964) 51-75.
31
D. Bogdanovi}, Krsna slava kao svetosavski kult, u: O krsnom imenu. Zbornik,
Beograd 1985, 486-511= Glasnik SPC XLII (1961) 200-207.
32
\. Petrovi}, Odredba dubrova~ke vlade o praznicima svetih iz 1498. godine,
Balcanica XIII-XIV (1982-1983) 403-413.
Prvi deo posve}en je, kako zna~aju samog praznika i na~inu wegovog
proslavqawa u srpskom sredwovekovnom dru{tvu, tako i
doga|ajima koji su bili povod organizovawu jedne svetkovine.
Ipak, na samom po~etku izlagawa treba naglasiti da u kwizi nisu
obuhva}eni svi doga|aji koji su mogli biti povod za jednu svetko-
vinu, niti je svima podjednako posve}ena ista pa`wa. Dobrim
delom, zavisilo je to od sa~uvane i raspoloìve sredwovekovne
gra|e, ali i od namere da se istaknu najzna~ajniji praznici i
prikaù oni koji ilustruju razli~ite tipove svetkovine.
U posebnom poglavqu koje nosi naziv litija opisana je
svetkovina organizovana povodom prenosa mo{tiju svetiteqa.
Ovakve svetkovine bile su organizovane od strane vrhova svetovne
i crkvene vlasti srpske dràve, te je wihov zna~aj proisticao iz
obostranog uticaja, kako svetiteqa ~ije su mo{ti preno{ene, tako
i organizatora svetkovine. Ovaj tip svetkovine prevazilazi
lokalno obele`je prazni~nih parohijskih litija, po{to je prenos
mo{iti svetiteqa podrazumevao okupqawe razli~itih slojeva
sredwovekovnog dru{tva: vladara i velmoè - ni{te i bogaqe;
laike - klirike; arhijereje i monahe - parohijske sve{tenike, kao
i stanovni{tvo razli~itih krajeva dràve kroz koje je prolazila
sve~ana litija. Osim verskog, svetkovina je tako|e, imala i poli-
ti~ko obele`je, impliciraju}i dinasti~ki i op{te dràvni
zna~aj. Kako su translacije svetiteqskih mo{ti relativno dobro
dokumentovane u sa~uvanim srpskim sredwovekovnim izvorima,
(koji su uzgred re~eno ve}im delom crkvene provenijencije), uzete
su kao primer za onu vrstu svetkovine u kojoj u~estvuje celokuno
dru{tvo sredwovekovne dràve. Jer, litija organizovana povodom
prenosa mo{ti svetiteqa na ~ijem se ~elu nalazi vladar, isto kao
i svetkovine organizovane povodom krunisawa vladara, ro|ewa
prestolonaslednika ili do~eka valadara, imala je za svrhu da uvek
iznova osnaì identitet vladaju}e porodice i utvrdi koheziju
me|u razli~itim dru{tvenim grupama stanovni{tva sredwo-
vekovne Srbije.
33
Suprotno pomenutom tipu svetkovine, sve~anosti organi-
zovane povodom pomena svetom ili pana|ur imale su, lokalno ili
18 Stanoje Bojanin
33
U nau~noj literaturi posledwih godina pojavila su se dva rada koja se odnose na
ovu problematiku: Prenos mo{tiju, LSSV (R. Mihaq~i}) 579-580; D. Popovi},
Srpska vladarska translatio kao trijumfalni adventus, Tre}a jugoslovenska konfe-
rencija vizantologa, Kru{evac 10-13. maj 2000, Beograd-Kru{evac 2002, 189-205.
regionalno obele`je, zna~ajna za pojedina mesta, gradove, sela
ili feudalna imawa. Po{to je praznik pomen svetom mogao da ima
istu ulogu i zna~ewe za pojedinca ili uù zajednicu kojoj je pri-
padao, iz wega se razvila dana{wa krsna slava (v. niè). Centralni
oblik svetkovawa pomena svetom koji se pomiwe u na{im izvorima
jeste nesvakida{we go{}ewe, te je na ovaj oblik zabave ukazana i
posebna pa`wa. U skladu sa hri{}anskim prazni~nim kalendarom
organizovani su pana|uri (sajmovi) koji su u zavisnosti od zna~aja
samog praznika i wegovog organizatora, mogli trajati i po vi{e
dana, ~ak i nedeqa. Kada je re~ o sredwo-vekovnom sajmu, u wemu naj-
jasnije dolazi do izraàja ona odlika svetkovine koja omogu}ava
u~esnicima nesvakida{wi susret sa onim drugim - bilo da dolazi
iz susedne parohije, ili iz udaqenih krajeva kraqevstva, pa ~ak i iz
susednih zemaqa, bilo da pripada druga~ijim dru{tvenim grupama i
profesijama - susret, koji se ostvaruje u vidu me|usobne razmene
materijalnih i drugih dobara.
U sredwovekovnoj Evropi smena praznika tokom godine bila
je obeleèna hri{}anskim kalendarom, ali i smenom sezonskih
ciklusa ~ijim je ritmom ìvelo agrarno sredwovekovno dru{tvo.
Godi{wi kalendar crkve preplitao se sa kalendarom agrarne
godine koji je, uslovqen smenom godi{wih doba, bio ujedno
obeleèn smenom intenzivnog rada na poqu ili vinogradu i perio-
dima odmora i praznika, te su se sa~uvali izvesni obi~aji i
svetkovine koje su obeleàvale smenu ova dva ciklusa, a ~ije
poreklo seè duboko u prethri{}anski period. Kako su ti obi~aji
i svetkovine bile inkorporisane u sredwovekovni hri{}anski
kalendar (uskr{wi i boì}ni prazni~ni ciklusi) upra`wavala ih
je ogromna ve}ina sredwovekovnih Evropqana ne smatraju}i ih
suprotnim hri{}anskoj religiji koju su javno ispovedali.
34
Kada je re~ o svetkovinama kojima se obeleàvao prelaz iz
jednog ìvotnog doba u drugo, izdvojio sam one koje su nedvosmi-
sleno podsticale na radosno raspoloèwe i imale zabavno
obele`je. Bile su to sve~anosti organizovane povodom ro|ewa,
34
Cf. MF I, s.v. Festivals and Celebrations; MF II, s.v. Peasants: Festive and Ritual Folklife.
Kalendar agrarne godine obeleèn je smenom dva osnovna ciklusa leto - zima,
kako je to uo~ila srpska etnologija od vremena Milana \. Mili}evi}a i wegovih
radova o agrarnom dru{tvu Srbije XIX veka objavqenih u Glasniku SUD u perio-
du od 1867-1877. godine. Ova podela je obeleèna nizom praznika iz crkvenog
kalendara, M. \. Mili}evi}, @ivot Srba seqaka, SEZ 1, Beograd 1894
2
, 89; D. Bandi},
o.c., 289-290.
kr{tewa ili svadbe. Za razliku od praznika godi{weg ciklusa
koji su se periodi~no ponavqali, ove vrste svetkovina predsta-
vqaju jedinstven doga|aj za pojedinca i wegovu uù ili {iru
zajednicu, te su zahtevale i posebnu organizaciju i pripremu. U
antropolo{koj nauci svetkovine povodom ro|ewa i kr{tewa, ili
ven~awa, uostalom kao i pogrebne sve~anosti, predstavaju obrede
ìvotnog ciklusa kojima se obeleàva promena dru{tvenog sta-
tusa pojedinca.
35
Organizovane tim povodom, uz zvani~ni obred
Crkve (kr{tewe i ven~awe jesu svete tajne hri{}anske crkve)
bile su deo dru{tvene potvrde novog statusa koji je pojedinac sti-
cao tokom svog ìvota u zajednici u kojoj je ìveo.
U drugom delu kwige pod naslovom Pozori{te, pa`wa je
usmerena na sadràje same svetkovine. U posebnom poglavqu ana-
lizirana je, ne samo pomenuta vi{ezna~nost pojma pozori{te, ve}
i drugih pojmova kao {to su igra i igri{te, koji su sa pozori{tem
bili tesno povezani. U posebnim poglavqima predstavqeni su
pesma, ples i takmi~arske igre (u onom obimu u kojem to dopu{taju
na{i izvori), osnovni sadràji koji su uz gozbu ispuwavali
prazni~no vreme. Govore}i o pozori{tu u {irem smislu, nametalo
se i pitawe postojawa pozori{ta u sredwovekovnoj Srbiji, u
uèm, dana{wem zna~ewu te re~i. Posebno mesto u takvom
pozori{tu, i svetkovini uop{te, imao je glumac, profesionalni
zabavqa~, i amater. Po{to je vladao raznovrsnim zabavqa~kim
ve{tinama, nekoliko zasebnih poglavqa kwige posve}ena su
zna~aju i poloàju glumca u srpskom dru{tvu sredweg veka.
Prilikom istraìvawa svetkovine i na~ina wenog
proslavqawa, pred istraìva~em se ukazuju dva osnovna, u mno-
gome razli~ita, koncepta organizacije prazni~nog vremena. Na to
upu}uju sa~uvani srpski sredwovekovni izvori koji su, kao {to je
napomenuto, uglavnom crkvenog obele`ja. Stoga, kada se govori o
pisanoj i u~enoj kulturi, treba imati u vidu kulturu koja nasta-
je pod okriqem sredwovekovne crkve. Tako se, ve} po sebi, nametnu-
la podela na kulturu klira i onu drugu, narodnu, odnosno lai~ku,
na {ta je svojevremeno ukazao @ak Le Gof.
36
U tom kontekstu,
20 Stanoje Bojanin
35
The Dictionary of Anthropology, ed. T. Barfield, Blackwell Publishers 1997, s.v. Life cycle.
36
J. Le Goff, High Culture and popular Culture, u: Time, Work and Culture in the Middle Ages,
The University of Chicago Press 1980, 153-188 (trans. A. Goldhammer = Pour un autre Moyen
Age: temps, travail et culture en Occident); cf. J. Le Goff, The Learned and Popular Dimensions
of Journeys in the Otherworld in the Middle Ages, in: Understanding Popular Culture, ed.
nasuprot u~enoj kulturi stoji kultura laika, nezavisno od
wihovog dru{tvenog i ekonomskog statusa. Sa druge strane, Piter
Berk (Peter Burke) je uo~io, oslawaju}i se na istorijsku gra|u sa
samog kraja sredweg i prvih stole}a novog veka, da su pripadnici
u~ene kulture (obrazovani klirici i laici) rado u~estvovali i u
onoj drugoj, narodnoj, koja je zapravo bila jedina kultura ogromne
ve}ine Evropqana toga vremena. Najo~igledniji primer takve
participacije povezan je sa vremenom svetkovine.
37
U svakom slu~aju, kako je praznik bio jedan od osnovnih ele-
menata religijskog ìvota qudi, podela na u~enu kulturu klira i
kulturu laika dolazi do posebnog izraàja. Sredwovekovna crkva
nastojala je da kontroli{e ne samo vreme hri{}anskih praznika
koje je slavila celokupna zajednica, ve} i porodi~ne svetkovine
kao {to su ro|ewe ili brak, name}u}i kao obavezne obrede
kr{tewe i ven~awe. Me|utim, weni koncepti nisu bili jedni, ili
u svakom pogledu preovla|uju}i.
Izvori
Sa~uvan je ne veliki broj izvora koji se odnose na istoriju
proslavqawa praznika i zabavnih aktivnosti u srpskim zemqama
sredwega veka. Zbog malobrojnosti sa~uvane i raspoloìve izvorne
gra|e i podataka koje ona pruà, najzna~ajnija grupa izvora na kojoj je
zasnovano istraìvawe prezentovano u kwizi uglavnom je norma-
tivnog karaktera, proizi{la iz pera u~enog klira. Na prvom mestu
treba izdvojiti Nomokanon i Sintagmat Matije Vlastara, vizanti-
S. L. Kaplan, New Babylon 1984, 112-115 (=U~eni i narodni vidovi putovawa na onaj
svet u sredwem veku, u: Sredwovekovno imaginarno. Ogledi, Sremski Karlovci-
Novi Sad 1999).
37
P. Burke, Popular Culture in Early Modern Europe, New York University Press 1978, 23-29
preuzima od Roberta Redfilda (Robert Redfield) termine great i little tradition da
ozna~i, u prvom slu~aju kulturu obrazovane mawine, u drugom, kulturu ostatka naro-
da. Me|utim, Berk prime}uje izvesnu ograni~enost Redfildove definicije little
tradition kao kulture ne elite, nepismenih i ne u~enih, prime}uju}i da su i
u~eni, obrazovani slojevi isto tako u~estvovali u narodnoj kulturi, {to je
uostalom jedan od va`nih ~inioca evropskog ìvota. Elita, prema tome, nije imala
samo pristup visokoj kulturi, nego je, smatra daqe Berk, istovremeno participi-
rala i u narodnoj kulturi kao svojoj drugoj kulturi (second culture), dok je sa druge
strane ogromnoj ve}ini Evropqana narodna kultura bila jedina kultura. Cf. nap. 17.
jske crkvenopravne spomenike prevedene na srpskoslovenski jezik
radi wihove prakti~ne i svestrane primene unutar srpskog sredwo-
vekovnog dru{tva. Nomokanon predstavqa, kao {to samo ime kazuje,
zbornik crkvenih pravila (xovovc) i gra|anskih zakona (vooi) koji
se odnose na crkvu.
38
Na osnovu gr~ke sloènice nastao je i slovenski
kalk Zakonopravilo, dok se pod uticajem ruskih prepisa, i kasnije
ruske pravnoistorijske nauke odoma}io i naziv Krm~ija.
39
Svi ovi
nazivi, Nomokanon, Zakonopravilo i Krm~ija, u savremenoj nauci
ozna~avaju srpskoslovenski prevod Nomokanona iz prvih decenija
XIII veka. Organizacija prevoda i izbor vizantijske pravne gra|e
u~iwen je pod nadzorom sv. Save za potrebe novonastale srpske crkve.
40
Svetosavski Nomokanon sadrì tzv. Sintagmu u 14 glava, odnosno
skra}ena pravila sv. apostola, sv. otaca i pravila svetih sabora,
vaseqenskih i mesnih sa tuma~ewima Aristina, koja su ponegde
zamewena punim tekstom pravila i tuma~ewem Jovana Zonare.
Uvr{teni su i tzv. Gradski zakon (Prohiron), Zbornik Jovana
22 Stanoje Bojanin
38
Nomokanon, LSSV (T. Subotin-Golubovi}) 446.
39
O terminu zakonopravilo/zakonupravilo videti: Ibidem, 447; M. M. Petrovi}, Od
Krm~ije do Zakonopravila, u: O Zakonopravilu ili Nomokanonu sv. Save, Beograd
1990, 7-47; Q. [tavqanin-\or|evi}, O sloènici Zakonupravilo, AP 20 (1998) 251-258.
40
S. Troicki, Ko je preveo Krm~iju sa tuma~ewima, Glas SAN 193 (1949) 119-143;
S. Troicki, Da li je slovenski Nomokanon sa tuma~enjima postojao pre svetog Save?, Slovo
4-5 (1955) 111-122 smatra da je sv. Sava li~no prevodio nomokansku gra|u sa gr~kog
jezika prilikom stvarawa svog Nomokanona, Sli~no wemu, D. Bogdanovi},
Krm~ija sv. Save, u: Sava Nemawi} - Sv. Sava. Istorija i predawe, SANU,
Beograd 1979, 91-99 mi{qewa je da je sv. Sava organizovao jedan prevodila~ki tim
prilikom prevo|ewa. Oba autora slaù se da je srpski Nokomanon nastao kao
direktan prevod sa gr~kog, u~iwen uz znatan trud sv. Save. Johan Rajnhart prihva-
ta ove stavove smatraju}i da oni imaju potvrdu i u filolo{kim istraìvawima:
...moè se re}i da se mi{qewe o srpskom prevodiocu, do kojeg je do{ao Sergije
Troicki na osnovu tekstolo{ko-istorijskih istraìvawa, potvr|uje i na
podru~ju filologije, dodaju}i pri tom, i slede}e: dakako postoje u woj tako|e
nesumwive pozajmqenice iz drugih redakcija crkvenoslovenkog jezika, {to je
vrlo zanimqiv primer za sredwovekovni slovenski jezik sa genetski diferenci-
ranom strukturom. J. Reinhart, Leksi~ki slojevi u Svetosavskoj krm~iji,
NSSuVD 14/1, Beograd 1985, 77. Druga~ije mi{qewe o nastanku Nomokanona sv.
Save zastupa Vladimir Mo{in koji iznosi tezu da su pri nastanku Svetosavskog
nomokanona kori{}eni raniji, ve} postoje}i slovenski, pre svega ruskoslovenski
prevodi V. Moin, Prikaz: S. Troicki, Kako treba izdati Svetosavsku krm~iju (Nomokanon
sa tuma~enjima), Slovo 2 (1953) 57-67; V. Mo{in, Pravni spisi sv. Save, u: Sava
Nemawi} - Sveti Sava. Istorija i predawe, SANU, Beograd 1979, 101-128. Cf.
Nomokanon, LSSV (T. Subotin-Golubovi}) 446-449.
Sholastika u 87. glava, izvodi iz novela cara Justinijana itd. Do
sada Nomokanon sv. Save nije u celini objavqen, niti komenta-
risan
41
, te je istraìva~ upu}en na fototipsko izdawe rukopisa,
najstarijeg sa~uvanog prepisa, tzv. Ilovi~kog prepisa, iz 1262.
godine koji je u~iwen za potrebe zetskog episkopa kir Neofita.
42
Slede}i veliki pravni zbornik jeste Sintagmat, nastao
sredinom 1330-tih. Sastavqa~ Sintagmata bio je solunski pravnik
monah Matija Vlastar koji je nomokanonsku gra|u svrstao po glava-
ma, alfabetskim redom. Relativno brzo, Sintagmat je preveden na
srpskoslovenski jezik, a u srpskom rukopisnom nasle|u sa~uvao se u
dve verzije, tzv. Punoj i Skra}enoj. Prema Dimitriju Bogdanovi}u
re~ je o dva potpuno odvojena izdawa: dok je Puna verzija ~inila
zasebnu kwigu, Skra}ena verzija predstavqa izbor i reviziju sasta-
va i sadràja Sintagmata od strane srpskih pravnika i zami{qena
je da zajedno sa Du{anovim Zakonikom, tzv. Justinijanovim zemqo-
radni~kim zakonikom (srpska samostalna kompilacija vizantijskih
pravnih spomenika) i Pravilima Jovana Posnika u preradi Matije
Vlastara, ~ini deo jedne celine koja je proistekla iz zakonodavne
delatnosti cara Stefana Du{ana.
43
Izdawe srpskoslovenskog pre-
voda Sintagmata Matije Vlastara (Pune i Skra}ene verzije) kriti-
~ki je, u jednoj kwizi, priredio i objavio Stojan Novakovi}.
44
41
Objavqen je samo jedan, mawi wegov deo, Gradski zakon ili Prohiron na osnovu
Mora~kog prepisa iz XVII veka, bez ve}ih komentara, Krm~ija Mora~ka: Opis
rukopisa - Fotijevi predgovori - Gradski zakon, opisao i izdao N. Du~i}, Glasnik
SUD odeq. II, kw. 8, Beograd 1877.
42
Zakonopravilo ili Nomokanon svetoga Save. Ilovi~ki prepis 1262. godina,
fototipija, priredio i priloge napisao Miodrag M. Petrovi}, Gorwi Milanovac
1991. O sredwovekovnim prepisima Nomokanona sv. Save, A. Solovjev, Svetosavski
nomokanon i wegovi novi prepisi, Brastvo XXVI (1932) 21-44.
43
Istorija srpskog naroda I (D. Bogdanovi}, Du{anovo zakonodavstvo), 559-560.
D. Bogdanovi}, Tekstolo{ko izu~avawe pravnih spomenika sredwovekovne
Srbije, u: Tekstologija sredwovekovnih ju`noslovenskih kwièvnosti. Me|u-
narodni nau~ni skup 14-16. novembar 1977, SANU, Beograd 1981, 60 nagla{ava da
su Puna i Skra}ena sintagma dva odvojena pravna kodeksa koji u rukopisnoj tradi-
ciji nemaju ni~ega zajedni~kog ve} slede sopstvenu sudbinu, te ova dva
spomenika treba posmatrati posebno, svaki u sopstvenoj rukopisnoj tradiciji,
i izdati posebno, sa sopstvenim varijantama.
44
Matije Vlastara Sintagmat. Azbu~ni zbornik vizantijskih crkvenih i dràvnih
zakona i pravila. Slovenski prevod vremena Du{anova, izd. S. Novakovi}, Zbornik
za istoriju, jezik i kwièvnost srpskog naroda, I od, kw. IV, SKA, Beograd 1907.
S. Troicki, Dopunski ~lanci Vlastareve sintagme, SAN, Beograd 1956, kriti~ki
Postojawe srpskoslovenskih prevoda Nomokanona i Sinta-
gmata ukazuje na ~iwenicu da su pripadnici pismene i vladaju}e
elite srpskog sredwovekovnog dru{tva bili svesni prakti~nog
zna~aja ovih pravnih zbornika.
45
Pravila i odredbe koje oni sadrè
odraàvaju odnos i stavove crkvenih i svetovnih vlasti prema raznim
dru{tvenim pitawima. Putem pravila koja nam govore {ta treba, a
{ta ne treba ~initi, {ta je prihvatqivo a {ta nije, saznajemo o
odre|enim shvatawima i na~inima opho|ewa sredwovekovnih qudi.
Pri tom, treba imati u vidu da je zna~aj ovih prevoda vi{estruk. Oni
nam omogu}avaju da sagledamo ne samo obim slovenskog i srpskog
sredwovekovnog leksi~kog fonda, ve} i da se upoznamo sa wegovom
prakti~nom upotrebom, {to ukazuje na postojawe odre|enih pojava u
realnom iskustvu srpskog dru{tva sredwega veka. Gr~ki pojmovi za
koje se nije mogao na}i adekvatan slovenski termin bili su
posu|eni i obja{weni opisno, u glosama dopisanim u samom tekstu,
uvedenim pomo}u izraza rek{e, odnosno sire~ (kao na primer
re~ ipodromija koja je obja{wena kao mesto gde se kowi i kola
utrkuju) ili na margini teksta. Osim toga, zna~ajno je ista}i da je u
srpskoslovenskom tekstu neretko upotrebqeno vi{e sinonima za
pojedine nazive koji su u originalnom, gr~kom tekstu predstavqeni
jednim pojmom. Upravo ti sinonimi otkrivaju leksi~ku raznovrsnost
u staroslovenskom i u starom srpskom jeziku.
46
24 Stanoje Bojanin
se osvrnuo na izdawe Stojana Novakovi}a prime}uju}i izme|u ostalog i nedovr{e-
nost Novakovi}evog izdawa Pune sintagme, objaviv{i i tzv. dopunske ~lanke.
45
Dimitrije Bogdanovi} kaè da su vizantijski pravni izvori, prevedeni na
srpskoslovenski jezik i modifikovani - u izboru i sistematizaciji - prema
potrebama srpske dràve i crkve, Istorija srpskog naroda I (D. Bogdanovi},
Du{anovo zakonodavstvo) 557. Sa politi~kog stanovi{ta, treba ukazati na raz-
liku izme|u Pune i Skra}ene sintagme, prve, koja predstavqa osnovne politi~ke
stavove vizantijske dràve i crkve, i druge koja je prera|ena od strane dvorskih
pravnika cara Stefana Du{ana i inkorporirana u crkveno zakonodavstvo,
Ibidem, 559-560.
46
I. Grickat, Aktuelni jezi~ki i tekstolo{ki problemi u starim srpskim
}irilskim spomenicima, Beograd 1972, 57 isti~e da je, kada je re~ o pitawu sinoni-
mike, slovenski izraz ve} od prvih svojih zapisanih po~etaka (dakle, od
staroslovenske faze) pokazivao bogatstvo, jer su se iste gr~ke re~i u prevodima
interpretirale pomo}u raznih sinonima. Kada je re~ o re~ni~kom fondu koji
donosi Svetosavski nomokanon, cf. N. Rodi}, Krm~ija kao izvor nove leksike,
NSSuVD 14/1, Beograd 1985, 79-85; J. Reinhart, o.c., 67-78. [to se prevoda
Sintagmata Matije Vlastara ti~e (Skra}ena verzija je ura|ena na osnovu prevoda
Pune verzije), treba napomenuti da je ve} izdava~ S. Novakovi}, Sintagmat, LXIV
U svakodnevnoj pastirskoj praksi, pored Svetosavskog
Nomokanona ili Sintagmata Matije Vlastara, srpska sre-
dwovekovna crkva sluìla se i Epitimijnim nomokanonom. On
pripada onoj vrsti pravnih izvora koji se na latinskom jeziku zovu
libri poenitentiales, canones poenitentiales ili na gr~kom xovovopio,
xovovixo, xovovopio (vooxovovo) :cv vcuo:ixcv o:cpcv.
47
Prototip ove epitimijne literature jeste Epitimijni nomokanon
carigradskog patrijarha Jovana Posnika (582-595), koji je skratio
vremensku duìnu trajawa crkvenih kazni (epitimija) na polovinu
i vi{e, a s druge strane, uvodi post i metanija (pokloni), ponegde i
davawe milostiwe.
48
Epitimijni nomokanon u sredwovekovnim
slovenskim rukopisima priru~na je kwiga namewena duhovniku pri-
likom ispovedawa vernika, koja je neretko, pridodavana trebniku i
zajedno sa wim ~inila jedinstvenu rukopisnu kwigu. Prilikom ovog
istraìvawa kori{}ena su dva razli~ita, ali srodna Epitimijna
nomokanona, oba prevedena sa gr~kog jezika. Prema Alekseju Pavlovu,
stariji Epitimijni nomokaon nastao je u Vizantiji najranije u XII veku
(po{to u wemu ima pomena o bogumilima), a ve} krajem XIVveka dati-
raju wegovi najstariji sa~uvani prevodi na slovenski jezik.
49
Ovaj
izneo sumwu u kvalitet prevoda, iznose}i niz zamerki, nagla{avaju}i da mu nije
bilo na visini starawe da jasno na svoj jezik prevede ono {to je u gr~kom origi-
nalu. Kasnije, Sergije Troicki je izneo pretpostavku da je prevodilac verova-
tno bio Grk, S. Troicki, Crkveno politi~ka ideologija Svetosavske krm~ije i
Vlastareve Sintagme, Glas SAN 212 (1953) 197; cf. D. Bogdanovi}, Tekstolo{ko
izu~avawe pravnih spomenika, 55.
47
A. Pavlovq, Nomokanonq pri bolx[om trebnikh. Ego istori] i tekstw,
gre~eskij i slav]nskij, sq obq]snitelxnwmi i kriti~eskimi primh~ani]mi,
Moskva 1897
2
, 2; V. Jagi}, Sitna gradja za crkveno pravo, Starine JAZU 6 (1874) 112;
kratko i uop{teno o Epitimijnim nomokanonima, D. Bogdanovi}, Metod opisa
rukopisa u arheografskom odeqewu Narodne biblioteke SRS u Beogradu,
Bibliotekar, XX/5 (1968) 370; D. Bogdanovi}, Tekstolo{ko izu~avawe pravnih
spomenika, 50-51.
48
Jovan Posnik je preporu~ivao prilago|avawe duìne epitimije, kako mogu}no-
stima tako i verskoj revnosti pojedinca, A. Pavlovq o.c, 12-24; L. Mirkovi},
Pravoslavna liturgika ili nauka o bogosluèwu pravoslavne isto~ne crkve, deo
2: Svete tajne i molitvoslovqa, Beograd 1926, 96-97.
49
Naslov ovog Epitimijnog nomokanona glasi: Pravila sq Bogomq po~inaemq sv]-
twhq apostolq, i sv]twhq sedmi soborq prepodobnwhq i bogonosnwhq otecq na[ihq,
o episkophhq, i o iereohq, i o mnishhq, i o lydhhq mirskihq, A. Pavlovq, o.c., 41.
tip Epitimijnog nomokanona Pavlov uslovno naziva Kotelerov
nomokanon, prema izdava~u wegovog gr~kog teksta iz XVII veka
(J. B. Cotelerius, Monumenta Ecclesiae Graecae I, Parisiis 1677)
50
, ali,
kako daqe prime}uje, slovenski prevod u~iwen je sa starije i boqe
redakcije od one koja je objavqena.
51
Iako u okvirima gr~ke crkve
zbornik nije imao ve}i zna~aj
52
, u pravoslavnim slovenskim crkva-
ma {iroko je bio prihva}en. O zna~aju koji mu se pridavao u
slovenskom svetu govori ne samo izbor da on bude preveden, ve} i
podatak da je sa~uvan u ve}em broju rukopisa i {tampanih kwiga,
od kraja XIV do kraja XVII veka.
53
U kasnijim ruskim prepisima i
izdawima poneo je naziv Zonar ili Zinar, stoga je u nauci poznat
kao Pseudo-Zonara, po{to ga je tradicija gre{kom pripisivala
poznatom vizantijskom pravniku i tuma~u crkvenog prava iz XII
veka Jovanu Zonari. Ovaj nomokanon preveden je 1640. godine i na
rumunski jezik ponev{i naziv Pravila mica.
54
Sa~uvano je u vi{e wegovih prepisa u srpskoj redakciji,
bilo kao zasebna kwiga, bilo zajedno sa trebnikom. Od XVI veka
pojavila su se wegova {tampana izdawa uz Gora`devski i Mile-
{evski trebnik, 1531. odnosno 1546. godine.
55
Prilikom istraì-
vawa koristio sam wegov prepis iz sedme decenije XV veka, koji
26 Stanoje Bojanin
50
A. Pavlovq, o.c, 40; Naslov i po~etak ovog pravnog zbornika objavio je, prema
izdawu Cotelerius-a (koje mi je bilo nedostupno), K. E. Zachari von Lingenthal, Die
Handbcher des geistlichen Rechts aus den Zeiten des untergehenden byzantinischen
Reiches und der trkischen Herrschaft, St. Ptersbourg 1881, 23; kra}i osvrt na
Kotelerov nomokanon, V. Jagi}, Krm~aja ilovi~ka godine 1262, Starine JAZU 6
(1874) 62.
51
A. Pavlovq, o.c., 41.
52
Gr~ki rukopisi ovog pravnog spomenika su prili~no malobrojni, te se smatra
da on nije imao ve}i zna~aj u kasnijoj istoriji gr~ke crkveno-penitencijalne
prakse (K. E. Zachari von Lingenthal, o.c., 23-24), za razliku od jednog drugog, mla|eg
Epitimijnog nomokanona, o kome }e biti re~i (A. Pavlovq, o.c., 41). Almazov je
sklon da nevelik zna~aj ovog pravnog spomenika objasni wegovom sadrìnom, koja
se u najve}oj meri odnosi na mirjane i parohijske sve{tenike jedne lokalne,
seoske sredine, A. I. Almazovq, Zakonopravilxnikq pri russkomq trebnikh,
S-Peterburgq 1902, 81-82.
53
Ibidem, 41-42.
54
Ibidem, 42-43.
55
Ibidem, 42. cf. Mile{evski trebnik, Venecija 1546, signatura NBS I 14.
zajedno sa trebnikom ~ini jedinstvenu rukopisnu kwigu koja se ~uva
u Nau~nom arhivu Bugarske akademije nauka pod signaturom N
o
53.
56
Drugi, mla|i Epitimijni nomokanon jeste kompilacija
razli~ite crkvenopravne gra|e i Sintagmata Matije Vlastara.
57
Nastao je najverovatnije na Svetoj Gori u prvoj polovini XV
veka, a preveli su ga na slovenski jezik srpski svetogorski
monasi najkasnije po~etkom XVI veka. Autor ili autori nisu po-
znati, ali znatan uticaj koji je imao u pravoslavnom svetu
56
Rukopis je pisan srpskom redakcijom, a prema vodenim znacima datira se u 1460-te
godine. Atribucija rukopisa kao Trebnik i Nomokanon, i kratak opis, dao je
H. Kodov, Opis na slav]nskite rqkopisi v Bibliotekata na Bqgarskata akademi]
na naukite, BAN, Sofi] 1969, 95-96. Iako je rukopis o~uvan u dobrom stawu,
nedostaje ipak nekoliko listova, te je kao wegova dopuna posluìo ne{to mla|i
rukopis iz druge ~etvrtine XVI veka koji se ~uva u Arhivu Srpske akademije
nauka i umetnosti - ASANU N
o
29. Ali, ni ovaj prepis nije u celini sa~uvan,
po{to nedostaje nekoliko listova koji sadrè naslov i po~etak Epitimijnog
nomokanona. Rukopis srpske akademije, za razliku od rukopisa Bugarske akademi-
je prepisan je samostalno, nezavisno od trebnika. Atribucija rukopisa ASANU
N
o
29. kao Nomokanon epitimijni i wegovo datirawe, D. Bogdanovi}, Inventar
}irilskih rukopisa u Jugoslaviji (XI-XVII veka), SANU, Beograd 1982, 70; cf.
Q. Stojanovi}, Katalog rukopisa i starih {tampanih kwiga. Zbirka Srpske kraqe-
vske akademije, SKA, Beograd 1901, 206 naziva ga nomokanon i gre{kom ga datira
u XVII vek.
Sa~uvano je niz prepisa ovog Epitimijnog nomokanona iz XVI i XVII veka u zborni-
cima pravnog sadràja - na primer tzv. Zbornik Jovana Zlokruhovi}a iz 1602.
godine (Arhiv JAZU IIIa 38), V. Moin, ]irilski rukopisi Jugoslavenske akademije. I dio:
Opis rukopisa, JAZU, Zagreb 1955, 54 - ili je prepisivan zajedno sa trebnikom, rela-
tivno ~esto u wegovom skra}enom obliku, u rukopisima koji su u nau~noj litera-
turi uop{teno nazvani Trebnik sa Nomokanonom epitimijnim ili Trebnik sa
skra}enim Nomokanonom, D. Bogdanovi}, Inventar, 110-111. Radi ilustracije
navodim nekoliko prepisa iz XVI veka: PB N
o
329; MSPC Z-I-63 i MSPC Z-I-68,
Arhiv JAZU IIIa 34 (kratak opis posledweg, V. Moin, ]irilski rukopisi, 333).
57
U svojoj uvodnoj studiji Aleksej Pavlov ukazuje na izvore ovog Epitimijnog
nomokanona. To su pravila svetih otaca, pomesnih i vaseqenski sabora, ali se
wegovi sastavqa~i nisu koristili autenti~nim tekstom, ve} posredno, iz
druge i tre}e ruke. Upotrebqena su pravila sv. Vasilija Velikog, patrijarha
Ni}ifora Ispovednika, pravila drugih uglednih predstavnika crkve, odlomci
iz sluàbnika, trebnika i tipika, kao i razna epitimijna pravila preuzeta iz
starijih Epitimijnih nomokanona kao {to je onaj koji se pripisuje patrijarhu
Jovanu Posniku ili pak Epitimijni nomokanon o kojem je gore bilo re~i.
Prilikom sastavqa~kog rada u{li su i tekstovi apokrifnog karaktera (zajedno
sa svojim tradicionalnim naslovima) kao na primer apokrifna pravila svetih
apostola i sabora ili sv. Vasilija Velikog, dok se ~ak u jednoj odredbi upu}uje na
proisti~e, prema Pavlovu, iz wegovog svetogorskog porekla.
58
Epitimijni nomokanon sastoji se iz dva razli~ita dela: prvi deo
jeste upustvo i vodi~ za duhovnika u wegovoj svakodnevnoj praksi
ispovedawa vernika, dok drugi sadrì crkvenopravnu gra|u
svrstanu u 228 poglavqa. U nau~noj literaturi ovaj pravni
spomenik nazvan je Nomokanon u 228 glava, ili je poneo ime
prema svom izdava~u Alekseju Stepanovi~u Pavlovu, koji je 1872.
godine prvi objavio wegov gr~ki tekst, zajedno sa {tampanim
ruskoslovenskim prevodom.
59
Znatno op{irnije jeste drugo wegovo
izdawe iz 1897. godine (Nomokanonq pri bolx[om trebnikh), koje
sadrì poduù uvodnu studiju o istorijatu Epitimijnog nomo-
kanona u gr~kom i slovenskom pravoslavnom svetu i iscrpni
komentar wegovog sadràja.
60
U Rusiji je, po~etkom XVII veka, slovenski prevod srpske
redakcije bio prihva}en, rusizovan, i tokom prve polovine veka, u
vi{e navrata {tampan. Tom prilikom ruski izdava~i su se prema
tekstu odnosili slobodno: istpravqali ga, dopuwavali i skra-
}ivali. Kasnije, tokom istog veka, Nomokanon je bio pridodat
Velikom trebniku.
61
Prilikom istraìvawa koja su izloèna u ovoj
28 Stanoje Bojanin
nepostoje}e 103. pravilo Trulskog sabora! Aleksej Pavlov smatra da su se sasta-
vqa~i rukovodili pre svega potrebama duhovni~ke prakse, te se nisu suvi{e
optere}ivali pitawima originalnosti i porekla pravila koja su unosili u svoj
pravni zbornik, A. Pavlovq, o.c., 8-11
58
Ibidem, 7. Ipak, Pavlov napomiwe da Nomokanon nije zvani~no prihva}en u svo-
joj otaxbini, odnosno mestu svog nastanka, ali je zahvaquju}i autoritetu sveto-
gorskih duhovnika i svome sadràju koji je odgovaralo prakti~nom ìvotu crkve,
bio {iroko rasprostrawen i imao veliki uticaj od XV - XVII veka, Ibidem, 440. A.
I. Almazovq, o.c., 201-202, stavqa pod sumwu wegovo svetogorsko poreklo.
59
Pomenutu atribuciju u nau~nu literaturu uvodi K. E. Zachari von Lingenthal, o.c., 24:
Der von Pawloff herausgegebene Nomokanon; A. Pavlovq, o.c., 2-3; N. Mila{,
Pravoslavno crkveno pravo, Beograd 1926, 200, ga zove Nomokanon u 228 glava. Na
Pavlovqevo izdawe ovog pravnog spomenika poziva se, u okviru svojih istraìvawa,
S. Troicki, Dopunski ~lanci Vlastareve sintagme, SAN, Beograd 1956, 55-56.
60
Za pun naslov ovog izdawa v. str. 25, nap. 47.
61
Wegovo prvo slovensko {tampano izdawe u ruskoj recenziji priredo je Pamve
Berinda 1620. godine direktno sa srpskog predlo{ka. Prvo, kao i slede}a dva
izdawa (iz 1624. i 1629. godine) {tamapni su u Kijevsko-pe~erskoj lavri, dok je
prvo moskovsko izdawe iza{lo 1639. godine kao dodatak trebniku, a ~iji je redaktor
bio moskovski patrijarh Joasaf, {to govori da je ovaj Nomokanon zvani~no bio
prihva}en u ruskoj crkvi, Ibidem, 59-60, 441.
kwizi, koristio sam jedan od starijih sa~uvanih prepisa srpske redak-
cije XVI veka koji se ~uva u Arhivu Srpske akademije nauka i umen-
tosti pod signaturom Arhiv SANU (ASANU) N
o
154
62
i komentarima
Alekseja Pavlova u wegovom ruskom izdawu.
Pored gore pomenutih velikih crkvenopravnih zbornika
postojala je u sredwovekovnoj crkvi prakti~na potreba za mawim
crkvenopravnim sastavima. Oni su mogli biti razli~itog tipa,
izvodi iz Nomokanona ili Epitimijnog nomokanona, wihove
skra}ene verzije i obrade, ili razli~iti epitimijni tekstovi
koji se uobi~ajeno zovu penitencijalni ili epitimijni sastavi,
odnosno na slovenskom jeziku, nomokanunci.
63
Bili su to sastavi
koje Radoslav Gruji} zove mali zbornik crkvenih zakona sa peni-
tencijalnom sadrìnom.
64
To su kra}i crkvenopravni tekstovi,
koji su po sadrìni, interpretaciji i saètim formulacijama
bili, kao i Epitimijini nomokanon, prilago|eni svakodnevnoj
sve{teni~koj praksi. Jednu grupu takvih tekstova objavio je svo-
jevremeno Vatroslav Jagi}.
65
Od sedam objavqenih tekstova pet ih
je pisano srpskoslovenskom, dok su se preostala dva sa~uvala u
bugarskoj redakciji. Od pomenutih pet, va`no je ukazati na ~etiri
pravna spomenika koji su, kako izgleda, predstavqala jednu
62
Atribucija rukopisa je uop{tena: Nomokanon Epitimijni iz XVI veka, D. Bogda-
novi}, Inventar, 69. U rukopisu nedostaje nekoliko listova, tako da su izvesne
odredbe i zabrane navedene na osnovu mla|eg i boqe sa~uvanog rukopisa iz XVII
veka, ASANU N
o
28. Uostalom, sa~uvano je vi{e rukopisa srpske redakcije koji
sadrè srpskoslovenski prevod ovog pravnog spomenika. Radi ilustracije
navodim nekoliko rukopisa: ASANU N
o
364 sa kraja XVI ili po~etka XVII veka;
ASANU N
o
424 iz XVII veka, D. Bogdanovi}, Inventar, 69-70; NBS N
o
10 iz prve
~etvrtine XVII veka, Q. [tavqanin-\or|evi}, M. Grozdanovi}-Paji}, L. Cerni},
Opis }irilskih rukopisa Narodne Biblioteke Srbije I, Beograd 1986, 16-19; ili
rukopis iz XVI veka, nekad svojina Franca Miklo{i}a, koji je upotrebqen pri-
likom rada na re~niku staroslovenskog jezika, ozna~en jednostavno kao
Nomocanon (skra}eno Nom-Mik), F. Miklosich, Lexicon, XV.
63
Dimitrije Bogdanovi} prime}uje da ova vrsta pravnih izvora koje on zove varia
ecclesiastica, a u koje ubraja nomokanone epitimijne ili penitencijalne, i
razne zakonike itd. sve do sada u nas nikako nije bila predmet izstraìvawa,
D. Bogdanovi}, Tekstolo{ko izu~avawe pravnih spomenika, 50-51.
64
Azbu~nik srpske pravoslavne crkve po Radoslavu Gruji}u, priredio S. Mile-
usni}, Beograd 1993, 168.
65
V. Jagi}, Sitna gradja za crkveno pravo, 112-156.
celinu, te ih navodim prema rasporedu onako kako ih je objavio
Jagi}, koji se pridràvao wihovog originalnog redosleda prema sre-
dwovekovnim rukopisima: 1) Zapoved i ustav svetih 318 otaca
(Prvog nikejskog sabora) 2) Razna mona{ka pravila 3) Pravila
svetih otaca po zapovesti sv. Vasilija Velikog 4) Zapovedi sv.
Jovana Zlatoustog, zakon o crkvi. Za sva ~etiri teksta Jagi} kaè
da kompilacija tekstova, na{tampanieh ovdje pod brojevima 4, 5, 6,
7, ovako i oviem redom u slovenskiom prievodu bila gotova barem
ve} u XIV stoqe}u.
66
Vatroslav Jagi} je u slovenskim nomoka-
nuncima uglavnom video wihovo gr~ko poreklo. Me|utim, kada je
re~ o tekstovima koje je objavio, izneo je pretpostavku da nisu svi
oni prevedeni sa gr~kog jezika, ve} da su neki i djelo ~ovjeka na{e
narodnosti. Takvim pre svega smatra nomokanunac naslovqen
Zapovedi sv. Jovana Zlatoustog.
67
Osim toga, Jagi} prihvata i
mi{qewe Gorskog i Nevostrujeva o slovenskom poreklu i drugog
epitimijnog teksta iz ove grupe koji se u naslovu poziva na
autoritet Tristotine i osamnaest svetih otaca, odnosno na Prvi
nikejski vaseqenski sabor.
68
Kada je re~ o wihovom poreklu treba
skrenuti pa`wu da to nisu sastavi autoriteta na koje se u naslovu
pozivaju, {to je o~igledno iz samog wihovog sadràja. Tako, tzv.
pravila nikejskih otaca ili zapovedi sv. Vasilija, ne sadrè
kanonska pravila autoriteta crkve, koja su, sa druge strane, preve-
dena i svoju primenu na{la u Nomokanonu sv. Save.
Kada se radi o poreklu Zapovedi sv. Jovana Zlatoustog,
Radoslav Gruji} u svojim istraìvawima ide i daqe od Jagi}a, i na
osnovu unutra{we analize teksta zakqu~uje da je ovaj pravni
spomenik nastao u prvoj polovini XIII veka, dovode}i ga u vezu sa
crkvenom obnovom sv. Save. Pozivawe u naslovu na sv. Jovana
Zlatoustog, tuma~i da je bilo u skladu sa ra{irenim obi~ajem da
predstavnici crkve, kada ho}e da izvedu izvesne reforme u svojim
oblastima pozivaju se na najvi{e op{te crkvene autoritete.
69
30 Stanoje Bojanin
66
Ibidem, 113.
67
Ibidem, 113.
68
A. V. Gorskij, K. Nevostruevq, Opisanie slav]nskihq rukopisej Moskovskoj
Sinodalxnoj Biblioteki, otdhlx III, ~astx 1, Moskva 1869, 184-185.
69
U takvu vrstu epitimijnih tekstova, pa i u ovom na{em, nastavqa Gruji}, uneseni su
razni stariji i noviji crkveni propisi i uredbe, modifikovani prema prilikama vre-
mena i oblasti za koje su imale da vaè. R. Gruji}, Crkveni elementi Krsne slave, 37.
Ovo Gruji}evo mi{qewe prihvataju kasniji istraìva~i
Dimitrije Bogdanovi} i Dimitrije Kalezi}.
70
Prilikom wihovog izdawa Jagi} nije obratio pa`wu na
vrstu pisanog spomenika u kojem se oni obi~no nalaze.
71
Bilo da je
ova pravna gra|a prevedena, bilo da predstavqa originalne
slovenske (ili srpske) sastave, za na{e istraìvawe od neobi~ne je
va`nosti da se utvrdi vrsta rukopisne kwige u kojoj su ovi tekstovi
obi~no prepisivani, kao i wihova u~estalost u odre|enom vreme-
nskom periodu. Ti podaci nam omogu}avaju da steknemo izvesne pred-
stave o zna~aju koji su ovi neveliki zbornici epitimija mogli
imati u parohijskom ìvotu sredwovekovne Srbije, ali i kasnije,
pod Osmanskom vla{}u. Sa stanovi{ta istraìvawa dru{tvenih
normi i odnosa, kako je primetila Iv Levin (Eve Levin), poreklo
pravila i zabrana mawe je va`no od wihove upotrebne vrednosti i
prakti~ne primene u datom dru{tvu.
72
Istraìvawa koja sam
obavio u Narodnoj biblioteci Srbije, Muzeju SPC, Arhivu SANU
ili Narodnoj Biblioteci Kiril i Metodije i Arhivu i biblio-
teci BAN u Sofiji, pokazala su, da su pomenuta ~etiri epitimijna
sastava uglavnom bila deo trebnika XIV-XVI veka.
73
To je od
neobi~ne va`nosti, jer wihovo prisustvo u trebniku, kwizi
70
D. Bogdanovi}, Krsna slava, 486-511; D. M. Kalezi}, O mogu}nosti da je sv. Sava
pisac nomokanunca, u: Prou~avawe sredwovekovnih ju`noslovenskih rukopisa.
Zbornik radova sa III me|unarodne hilandarske konferencije odràne od 28. do
30. marta 1989, SANU, Beograd 1995, 159-166.
71
V. Jagi}, Sitna gradja za crkveno pravo, 115, objavio ih je na osnovu rukopisa iz XIV
veka, tzv. Odlomka Grigorovi~evog na koì. Jagi}evu atribuciju rukopisa pri-
hvatio je i Viktorov u svom opisu Grigorovi~eve rukopisne zaostav{tine, A. E.
Viktorovq, Sobranie rukopisej V. I. Grigorovi~a, Moskva 1879, 17-18.
72
E. Levin, Sex and Society in the World of the Orthodox Slavs, 900-1700, Cornell
University Press, New York 1989, 26.
73
Po{to nije namera da se na ovom mestu nabroje svi rukopisi trebnika i svi drugi
rukopisi koji sadrè ove nomokanunca bilo da su oni zajedno, bilo pojedina~no
prepisivani, kao dokaz navedenoj tvrdwi navodim nekoliko starijih i boqe
o~uvanih rukopisa. Sva ~etiri nomokanunca istim onim redom koje je objavio
Jagi} sadrè: Trebnik sa Nomokanonom epitimijnim iz sredine XIV veka JAZU
IIIa 52 (mikro film NBS A 4681); Trebnik iz oko 1395-1400. godine, De~ani N
o
69
(mikro film NBS A 4523); Trebnik sa Nomokanonom epitimijnim, Pe} N
o
77,
po~etak XVveka (mikro film NBS A 4455); Trebnik, Pe} N
o
76, iz 1416/17. godine
(mikro film NBS A 4396); Sluàbnik i Trebnik, BAN N
o
48, iz 1406-1419.
godine. Neki rukopisi ne sadrè sve wih zajedno, kao na primer Trebnik, MSPC.
bogoslu`benog karaktera neophodnoj u svakodnevnoj sve{teni~koj
praksi, kazuje ve} samo po sebi o uticaju i primeni pomenutih sasta-
va u verskom i dru{tvenom ìvotu Crkve i wene pastve.
74
Kad je re~
o sredwovekovnom trebniku, Iv Levin je u posebnom radu ukazala na
vi{estruki zna~aj koji on ima kao izvor za dru{tvenu istoriju
slovenskog sredweg veka.
75
Peti penitencijalni tekst srpske redakcije koji je Jagi} u
svom radu objavio, naslovqen Izabrana slova sv. otaca na potrebu
popovima i svim qudima po zakonu svetoga crkvenog ustava, ne
nalazi se u navedenoj grupi tekstova ~ije je postojawe evidentira-
no u trebniku XIV - XVI veka. Ovaj tekst je posebno analizirao i obja-
vio Aleksandar Solovjev na osnovu jednog prepisa iz Barawskog
rukopisa sa kraja XV ili po~etkom XVI veka
76
, u kojem se nalazi i
gore pomenuti nomokanunac pod naslovom Zapovedi Sv. Jovana
32 Stanoje Bojanin
112, kraj XIVveka ili tzv. Barawski rukopis (v. daqe u glavnom tekstu). Kada je re~
o najstarijem sa~uvanom trebniku srpske redakcije s kraja XIII veka, treba
napomenuti da on nije mogao biti relevantan za ovo istraìvawe po{to rukopis u
celini nije sa~uvan, P. Simi}, Trebnik srpske redakcije XIII veka, Zbornik
istorije kwièvnosti 10, SANU, Beograd 1976, 53-87; cf. \. Trifunovi}, Azbu~nik
srpskih sredwovekovnih kwièvnih pojmova, Beograd 1990
2
, s. v. Trebnik.
O atribuciji i datovawu pomenutih rukopisa: D. Bogdanovi}, Iventar, 108-109; V.
Moin, ]irilski rukopisi, 231; M. Teodorovi}-[akota, Inventar rukopisnih kwiga
De~anske biblioteke, Saop{tewa Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe kulture
NR Srbije, odn. Republi~kog zavoda za za{titu spomenika kulture SR Srbije 1,
Beograd 1956, 203; M. Grozdanovi}-Paji}, R. Stankovi}, Rukopisne kwige manasti-
ra De~ani, kw. II: Vodeni znaci i datirawe, Narodna Biblioteka Srbije, Beograd
1995, 25-26; R. Stankovi}, M. Grozdanovi}-Paji}, Datirawe i vodeni znaci srpskih
}irilskih rukopisnih kwiga Pe}ke patrijar{ije, AP 13 (1991) 45; V. Mo{in,
Rukopisi Pe}ke patrijar{ije, Starine KM 4-5 (1968-1971) 84-85; H. Kodov, o.c., 90-
91; R. Stankovi}, Rukopisne kwige Muzeja Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.
Vodeni znaci i datirawe, NBS, Beograd 2003, 83.
74
Kada govori o nomokanuncima, Radoslav Gruji} kratko napomiwe da su oni
nastali iz prakti~ne upotrebe i kao takvi ~esto su se nalazili uz trebnike,
Azbu~nik srpske pravoslavne crkve po Radoslavu Gruji}u, 168.
75
E. Levin, The Trebnik as a Source for Social History, u: Prou~avawe sredwovekovnih
ju`noslovenskih rukopisa. Zbornik radova sa III me|unarodne hilandarske konfere-
ncije odràne od 28. do 30. marta 1989, SANU, Beograd 1995, 189-193; cf. A. Dmitrievskij,
Kniga Trebnikq i e] zna~enie vq ìzni pravoslavnwhq hristianq, Kievq 1901.
76
A. Solovjev, Srpska crkvena pravila iz XIVveka, Glasnik SND XIV(1934) 33-42.
Barawski rukopis je zna~ajan jer sadrì prepis Du{anovog Zakonika, Skra}ena
Sintagma Matije Vlastara, Zemqoradni~ki zakon, uz razne besede crkvenih
otaca itd, Ibidem, 33.
Zlatoustog. Polaze}i od analize formulacije naslova (koji
uop{teno upu}uje na autoritet sv. otaca), zatim sadràja, kao i
jezi~ko-pravnih formula i wihovim pore|ewem sa jezikom Du{a-
novog zakonika, Aleksandar Solovjev zakqu~uje da je ovaj pravni
spomenik samostalni sastav srpskih sve{tenika iz vremena zakono-
davne delatnosti cara Du{ana, odnosno iz sredine XIVveka.
77
[to se ti~e istraìvawa koje je u kwizi izloèno,
crkvenopravni zbornici i sastavi prema svom poreklu i nameni,
obi~no nisu neiscrpan izvor ukoliko istori~ar u wima traì
detaqne opise jedne svetkovine. Wihov zna~aj se ogleda u tome {to
nam ovi izvori jasno i nedvosmisleno otkrivaju postojawe dva
razli~ita koncepta proslavqawa praznika. Pred istraìva~em
se pojavquje idealan tip, propisan crkvenim pravilima, nasuprot
kojem stoji realna sredwovekovna svetkovina. Ipak, crkveno-
pravni izvori poku{avaju da premoste ovu protivure~nost
nametawem svog koncepta svetkovine. Ali, ne uvek i u svakoj
prilici - {to se vidi iz mawe zvani~nih epitimijnih zbornika,
proisteklih iz svakodnevne prakse - niti podjednako svim verni-
cima, ve} pre svega pripadnicima klira.
Zapravo, Epitimijni nomokanon i mawi zbornici epiti-
mijne gra|e predstavqali su priru~nike sve{teniku prilikom
ispovedawa vernika. Ispovest se odvijala prema înu ispovesti ili
înu pokajawa koji je uz druge crkvene ~inove i molitve sastavni deo
trebnika. U wima se nalaze kra}i upitnici koji sadrè spisak
raznovrsnih grehova, nude}i duhovniku unapred spremqena pitawa
koja je trebalo da postavi verniku. U te upitnike uvr{teni su i oni
gresi koji se odnose i na odre|ene oblike svetkovawa, kao {to su
opijawe i prejedawe, ili plesawe i pevawe besovskih pesama.
78
77
Ibidem, 33-42. Me|utim, ova retka Pravila odlikuju se svojom kratko}om, jasnim
stilom i vrlo ~istim narodnim jezikom. U tome se ona pribliùju stilu i jeziku
srpskih poveqa XIV veka, a jo{ vi{e - stilu Du{anova Zakonika, tvrdi
Aleksandar Solovjev, Ibidem, 38. Za datirawe Solovjev kaè: Moèmo izneti
pretpostavku da su ova Pravila doneta g. 1346-1348 (ili ne{to ranije) da urede
~itav niz odnosa u Srpskoj crkvi, Ibidem, 42.
78
O hri{}anskoj svetoj tajni pokajawa i ~inu pokajawa ili ispovesti, L. Mirko-
vi}, Pravoslavna liturgika II, 79-106; cf. A. Almazovq, Tajna] ispovhdx vq
pravoslavnoj vsto~noj cerkvi I-III, Odessa 1894. E. Levin, Sex and Society, 28-29
obratila je, u kontekstu svojih istraìvawa, znatnu pa`wu na ovu vrstu izvora.
Prilikom istraìvawa koja su izloèna u ovoj kwizi, upotrebqena su dva,
sadràjno bogata ali i razli~ita upitnika koji se nalaze pri înu ispovesti u
Me|utim, zvani~ni stavovi Crkve mogli su se sistematski
predstaviti i na literarnom planu. Pre svega, to su mitarstva,
nebeske carine, kroz koje su morale da pro|u du{e preminulih
vernika. Iako, zvani~no spadaju u apokrifnu literaturu, ova
vrsta teksta imala je, zbog svoje pripoveda~ke forme, brojnu publi-
ku. Najpotpuniji prikaz mitarstva sadrì @itije sv. Vasilija
Novog
79
u kojem je navedeno 21 mitarstvo, koje je podrazumevalo
isto toliko vrsta grehova. Na wima su se javno objavqivali svi
neispovedani gresi, bilo zaboravqeni, bilo sakriveni. Bio je to
jedan od popularnih na~ina koji je doprinosio {irewu predstave o
grehu zvani~ne Crkve.
Osnovni doma}i narativni izvori jesu ìtija srpskih sre-
dwovekovnih vladara i crkvenih visokodostojnika. Ona sadrè
podatke od neobi~ne va`nosti za istraìvawa koja se ti~u
razli~itih oblasti srpskog sredwovekovnog dru{tva. Me|utim,
oni su obi~no iskazani saèto i kratko. Kada se èli ukazati na
proslavqawe odre|enog praznika (uglavnom su to hri{}anski
praznici), pisci ìtija se ~esto koriste izrazom duhovno i
telesno veseliti se ili ute{iti se. Moè se re}i da je izraz
duhovno i telesno predstavqao kod srpskih pisaca op{te mesto u
opisu prazni~nog raspoloèwa. Tim povodima sre}emo pomen
gozbe, pira i trpeze (svetovne), kojima autori èle da istaknu
dru{tveno obele`je telesnog, isto onako kao {to pojmovima
crkveno pojawe, pevawe psalama ili okupqawe u crkvi na
liturgiji, isti~u duhovnu i versku stranu svetkovine. Kako su
ìtija bila sastavqana uglavnom od crkvenih lica, pomenuta sinta-
gma duhovno i telesno ukazuje da oba tipa pona{awa tokom prazni-
ka i svetkovine nisu morala biti me|usobno suprostavqena (v. gl. I).
34 Stanoje Bojanin
trebnicima XIV i XV veka; jedan pripada rukopisu pisanom na pergmentu iz XIV
veka, De~ani N
o
67, l. 39b-54b, m. f. NBS A 4522 (o atribuciji i vremenu nastanka
rukopisa: M. Teodorovi}-[akota, o. c., 203; D. Bogdanovi}, Inventar, 69; isti în
ispovesti nalazi se i u trebniku bugarske redakcije XIV veka, S. Mladenovq,
Zajkovski svetogorski trhbnikq, Periodi~esko spisanie na Bqlgarskoto
kniòvno druèstvo vq Sofi], LXXI sv. 3-4, Sofi] 1910, 158), drugi je objavio,
A. Almazovq, Tajna] ispovhdx III, 91-95.
79
S. Novakovi}, @ivot Sv. Vasilija Novog. Apokrifna legenda o ìvotu s one
strane groba po vi{e srpsko-slovenskih rukopisa, Spomenik SKA 29 (1895) 33-113.
Pored doma}ih, va`no je ukazati na izvore koji su pisani i
na stranim jezicima. Osnovnu grupu ovih izvora ~ini dokumentarna
gra|a Dubrova~kog arhiva. Zahvaquju}i toj gra|i sa~uvali su se
podaci o konkretnim svetkovinama i oblicima zabavqawa koji se
ti~u i sredwovekovnih srpskih zemaqa. Na osnovu te gra|e Brana
Nedeqkovi} je uspe{no rekonstruisao jednu veliku svetkovinu
organizovanu u Dubrovniku prilikom do~eka gr~ke neveste za sina
srpskog despota \ur|a Brankovi}a 1446. godine.
80
U dubrova~kim
izvorima sa~uvalo se i svedo~anstvo o postojawu vojni~kih igara,
kao {to je obi~aj tr~awe alke u vreme boì}nih praznika na jednom
trkali{tu nedaleko od Pri{tine
81
ili ve`bawe u streqa{tvu kod
Novog Brda.
82
Za razliku od pomenutih, slu~ajno sa~uvanih podata-
ka, u odlukama dubrova~ke vlade XIV i XV veka sa~uvano je niz
svedo~anstava o razmeni zabavqa~kih druìna prilikom
razli~itih praznika, izme|u Republike i feudalne gospode u
wenom zale|u, ali i {ire. U wima se neretko pomiwu li~na imena
glumaca, cena wihovih usluga ili se iz wih moè saznati o karakte-
ru pojedinih zabavqa~kih grupa.
83
Osim zvani~nih dokumenata
Dubrova~ke republike, kao {to su odluke Malog ve}a koje se
odnose na Srbiju XV veka, od zna~aja je mogla biti i privatna
gra|a, kao {to je sa~uvana trgova~ka kwiga Dubrov~anina Mihaila
Lukarevi}a koji je ìveo i radio u Novom Brdu. U wima se me|u
mnogobrojnim imenima nalaze i imena lokalnih glumaca i svira~a.
84
80
B. Nedeqkovi}, Dubrovnik u svatovima kneza Lazara \ur|evi}a, Zbornik FF
u Beogradu VIII-2 (1964) 479- 524.
81
K. Jire~ek, Vite{ke igre u sredwovekovnoj Srbiji, Zbornik Konstantina Jire~eka
I, SAN, Beograd 1959, 413-414; K. Jire~ek, Dodatak ~lanku o vite{kim igrama u
sredwovekovnoj Srbiji, Zbornik Konstantina Jire~eka I, SAN, Beograd 1959, 415-416.
82
Na ovaj podatak ukazao je K. Jire~ek, Istorija Srba II, 290, objavio ga je M. Dini}, Za
istoriju rudarstva u sredwovekovnoj Srbiji i Bosni II, SANU, Beograd 1962, 47, nap. 5.
83
Najvi{e podataka koji se odnose na razmenu zabavqa~kih druìna skupqe-
nih na jednom mestu: N. Jorga, Notes et extraits pour servir a l'histoire des Croisades
au XVe sicle II, Paris 1899. Na zna~aj odluka dubrova~ke vlade koje se odnose na
razmenu zabavqa~a ukazao je K. Jire~ek, Istorija Srba II, 295-296. Za osve-
tqavawe dinamike takve razmene i na wen dru{tveni zna~aj: A. Babi}, Fragment
iz kulturnog ìvota srednjovjekovne Bosne, u: Iz istorije srednjovjekovne Bosne, Sarajevo,
1972, 305-320.
84
Dubrova~ko Malo ve}e o Srbiji (1415-1460), sabrao i priredio A. Veselinovi},
Istorijski institut SANU, Beograd 1997. Trgova~ku kwigu Mihaila Lukarevi}a
objavio je M. Dini}, Iz Dubrova~kog arhiva I, SANU, Beograd 1957.
Drugu grupu ~ine narativni izvori, nastali uglavnom iz
pera stranih pisaca ili Srba koji su pisali na stranom jeziku.
Uglavnom su to tekstovi u kojima se iznose li~na zapaàwa auto-
ra, koji uglavnom opisuju, u kra}oj ili duòj formi, konkretne
oblike svetkovawa koje su oni u razli~itim prilikama susretali.
Ples stanovnika Strumice prilikom proslave Uskrsa, pomiwe
u~eni Vizantinac Ni}ifor Grigora krajem 1320-tih, na svom putu
ka dvoru kraqa Stefana De~anskog.
85
Krajem XV veka ulciwski
episkop Martin Segon sa ponosom pomiwe gozbe koje su organizo-
vali srpski mladi}i i juna~ke pesme koje su se tom prilikom
pevale.
86
Otprilike u isto vreme, italijanski pisac i pesnik,
Ro|eri de Pa~ienca (Rogeri de Pacientia), opisao je prili~no detaqno
ples izbeglih Srba i zapisao stihove pesme koju su oni uz igru
pevali u gradi}u \oja del Kole (Gioia del Colle), u Ju`noj Italiji.
To je pesma o despotu \ur|u Brankovi}u i Janku Huwadiju, najsta-
rija poznata zabeleèna bugar{tica.
87
Tako|e, od zna~aja za ovo
istraìvawe bili su i putopisi stranih poslanstava iz XVI veka
koja su iz zapadne i sredwe Evrope bila upu}ivana na Osmanski
dvor u Carigradu.
88
Iako po vremenu nastanka pomenuti izvori ne
pokrivaju hronolo{ke granice ove kwige, wihovi podaci o seoskim
svetkovinama dobijaju na zna~aju ukoliko o istim pojavama nalazi-
36 Stanoje Bojanin
85
Pismo Ni}ifora Grigore upu}eno Androniku Zaridi u kojem iznosi opis svoga
putovawa na dvor srpskog kraqa Stefana Uro{a III De~anskog 1327. godine,
Nicephori Gregorae epistulae, ed. P.A.M. Leone, vol. II, ep. 32, Tipografia di Matino 1982;
prevod ve}eg dela pisma objavqen je u VIINJ VI, 619-627.
86
Malo delo po{tovanog gospodina Martina de Segonis rodom Kotoranina a
poreklom Srbina iz Novomonta druga~ije Novog Brda nazvanog po milosti
Bo`joj episkopa ulciwskog preblaènom Sikstu IV rimskom papi, u: Pisci sre-
dwovekovnog latiniteta, priredili D. I. Sindik i G. Tomovi}, Kwièvnost
Crne Gore od XII do XIX vijeka, Obod-Cetiwe 1996.
87
Pomenuti opis i stihove pesme Ro|eri de Pa~ienca izloìo je u petoj kwizi
svoga epa Lo Balzino. Na ovaj podatak prvi u na{oj nau~noj javnosti ukazao je M.
Panti}, Nepoznata bugar{tica o despotu \ur|u i Sibiwanin Janku iz XV veka,
Zbornik MS za KJ kw. 15, sv. 3 (1977) 421-439.
88
Tokom ovih istraìvawa kori{}ene su dve vrste izdawa putopisa. Prvu grupu ~ine
putopisi koje je Petar Matkovi} sukcesivno objavqivao u Radu JAZU: P. Matkovi},
Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vieka. On je putopise uglavnom prepri~avao,
(ponegde prevodio) i komentarisao. Drugu vrstu ~ini uzornije izdawe Radovana
Samarxi}a u kojem su dati prevod i original objavqenog teksta, R. Samarxi}, Beograd
i Srbija u spisima francuskih savremenika XVI-XVII vek, Beograd 1961, 136, 379.
mo potvrdu u izvorima ranijeg vremena, pre svega, kao {to je to
slu~aj, u crkvenopravnim spomenicima.
Op{te poglede i shvatawa o na~inu svetkovawa i zaba-
vqawa lai~kog dru{tva sredwega veka, uglavnom pripadnika
vi{ih dru{tvenih slojeva, nalazimo i u tekstovima koji pripada-
ju lepoj kwièvnosti i apokrifnoj literaturi. Uglavnom je re~ o
prevodu i adaptaciji stranih tekstova. Neobi~no je popularan bio
sredwovekovni roman o Aleksandru Velikom, tzv. Srpska Aleksa-
ndrida, u kojem su se vojni pohodi nepobedive Aleksandarove
vojske smewivali sa gozbama i do~ecima, takmi~ewima u ve{tini
jahawa i baratawa oru`jem.
89
Iste odlike imaju Roman o Troji
90
i
Povest o Tri{tanu i Iòti
91
u kojima glavni junaci prolaze iz
jednog dvoboja i turnira u drugi, iz jedne svetkovine u drugu. Me|u
popularanim {tivima tako|e, treba skrenuti pa`wu i na roman
o Varlaamu i Joasafu
92
u kojem su izri~ito kao oblici svetovne
radosti navedeni ples i pesma, ili na @itije svetog Aleksija
89
Srpska Aleksandrida, Kriti~ka izdawa srpskih pisaca SANU II, sv. 2,
priredile R. Marinkovi} i V. Jerkovi}, Beograd 1985; prevod na savremeni jezik
I. Grickat, Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom, Stara srpska
kwièvnost u 24 kwige, kw. 21, Prosveta-SKZ, Beograd 1986, 67-190.
90
A. Ringheim, Eine altserbische Trojasage. Text mit linguistischer und literarhistorischer
Charakteristik, Prague-Upsal 1951; prevod na savremeni jezik Irena Grickat: Roman
o Troji. Roman o Aleksandru Velikom, 39-66. Podrobna studija o slovenskom pre-
vodu, vremenu wegovog nastanka i rukopisnom nasle|u, R. Marinkovi},
Ju`noslovenski roman o Troji, Anali FF I (1961) Beograd 1962, 9-65.
91
A. N. Veselovski, Izq istorii romana i povhsti, Sbornikq OR}S IANXLIV,
br. 3, Sankpetersburgq 1888, prilog 1-127; prevod na savremeni jezik i studija o
romanu sa osvrtom na literaturu Irena Grickat u: Povest o Tri{tanu i Iòti,
Stara srpska kwièvnost u 24 kwige, kw. 20, Prosveta-SKZ, Beograd 1988. O ita-
lijanskom predlo{ku srpskog prevoda, S. Graciotti, Srpska istorija Tristana i
wegov italijansko-venetski original, NSSuVD 7/2 (1979) 29-43.
92
S. Novakovi}, Varlaam i Joasaf. Prilog k poznavawu uporedne literarne
istorije i hri{}anske sredwovekovne beletristike u Srba, Bugara i Rusa,
Glasnik SUD 50 (1881) 1-122; prevod teksta na savremeni jezik: D. Pavlovi}, R.
Marinkovi}, Iz na{e kwièvnosti feudalnog doba, Sarajevo 1954, 236-246. Re~ je
zapravo o tipi~noj hagiografiji, ali se u nauci ipak zadrào naziv duhovni
roman kako ga je nazvao Krumbaher, R. Marinkovi}, Roman kao kwièvni rod u
sredwovekovnoj kwièvnosti Ju`nih i Isto~nih Slovena, Prilozi KJIF 34, sv.
3-4 (1968) 205.
Bo`jeg ~oveka
93
i druge apokrife kao {to su @itije i ispovest
Asenete
94
ili Dela apostola Tome u Indiji
95
u kojima ~itamo o
dru{tvenom zna~aju svadbe.
Ova vrsta kwièvnog {tiva moè se smatrati za relevantan
izvor prilikom istraìvawa jednog dru{tva i sredine koja ih je,
ako ne stvarala, ono bar prevodila i ~itala. U stvari, kako smatra
Radmila Marinkovi}, kada je re~ o romanima kao {to su Srpska
Aleksandrida, Roman o Troji i Povesti o Tri{tanu i Iòti, oni
ne predstavqaju proste prevode, ve} adaptacije i nove stili-
zacije, ali to ipak, nije potpuno originalno stvarala{tvo.
96
Wihova popularnost zasnivala se pre svega na op{tim i prepo-
znatqivim modelima pona{awa koja su u wima prezentovana. Za
istraìva~a ti modeli dobijaju na zna~aju ukoliko korespondiraju
sa podacima koje nudi sa~uvana arhivska gra|a (pre svega ona dubro-
va~ka) ili sa modelima prisutnim u usmenom pesni{tvu koje se
po~elo, dodu{e ne sistematski, beleìti od kraja XV veka (ovom
prilikom ne ulazim u razmatrawe odnosa pisane i usmene
kwièvnositi i wihovog me|usobnog uticaja). Pre svega mislim na
pesme dugog stiha, bugar{tice.
97
Postojawe lepe kwièvnosti
38 Stanoje Bojanin
93
S. Novakovi}, Primeri kwièvnosti i jezika staroga i srpskoslovenskoga,
Beograd 1904
3
, 464-482. Prevodi na savremeni jezik: D. Pavlovi}, R. Marinkovi}, Iz
na{e kwièvnosti feudalnog doba, 18-186; T. Jovanovi}, Stara srpska kwièvnost.
Hrestomatija, Beograd-Kragujevac 2000, 276-282.
94
S. Novakovi}, @itije i ispovest Asenete, u: Srpsko-slovenski zbornik iz vremena despota
Lazarevi}a, Starine JAZU IX (1877) 27-42; prevod na savremeni jezik: T. Jovanovi},
Stara srpska kwièvnost. Hrestomatija, 491-506. cf. T. Jovanovi}, L tude des apocry-
phes dans la tradition manuscrite serbe mdivale, tudes Balkaniques 4, Association Pierre
Belon, Paris, 1997, 123.
95
T. Jovanovi}, Dela apostola Tome u Indiji prema Hilandarskom prepisu XIV
veka, Arheografski prilozi 20 (1998), 41-53; S. Novakovi}, Apokrifi jednoga srpskoga
}irilovskog zbornika XIV vieka: Dejanija sv. apost. Tomy v Indii, Starine JAZU 8 (1876) 69-74;
cf. T. Jovanovi}, L tude des apocryphes, 129.
96
R. Marinkovi}, Duhovni i vite{ki roman u srpskoj sredwovekovnoj kwièvnosti,
NSSuVD VII/2 (1979) 15; cf. R. Marinkovi}, Roman kao kwièvni rod, 203-218.
97
Bugar{tice su pesme dugog stiha ~iji je naziv potekao od glagola bugariti {to
zna~i tu`no i àlosno pevati, Re~nik kwièvnih termina, Nolit, Beograd 1988; cf.
M. Panti}, Ka poetici bugar{tice, u: Poetika srpske kwièvnostii, Beograd 1988,
87-99; Najzna~ajniji zbornik pesama dugog stiha, odnosno bugar{tica objavio je V.
Bogi{i}, Narodne pjesme iz starijih najvi{e primorskih zapisa, Glasnik SUD, II ode-
qewe: kw. 10, Beograd 1878, dok je najstariju danas poznatu bugar{ticu sa krajem XV
veka otkrivenu u novije vreme objavio M. Panti}, Nepoznata bugar{tica, 421-439.
pisane kwièvnim i usmene koja je nastala na narodnom, govornom
jeziku, ve} samo po sebi kazuje o oblicima i na~inu zabavqawa qudi
sa kraja sredwega veka bilo putem ~itawa, pevawa ili slu{awa.
Usled slabo sa~uvanih pisanih izvora i fragmentarno-
sti podataka koje oni pruàju, odre|eni zna~aj imaju i sredwo-
vekovni likovni izvori. Osnovnu vrstu ove grupe izvora ~ini
crkveno slikarstvo, oslikano fresko tehnikom. Da bi bile
uzete u razmatrawe kao relevantan izvor, freske ne moraju da
predstavqaju pojedina~ne istorijske doga|aje, ve} vladaju}e
modele pona{awa i op{te prihva}ena shvatawa vremena u kojem
su nastale. Prilikom oslikavawa tema iz raznovrsnog hri{}a-
nskog programa, pojedine kompozicije, kao {to su Svadba u Kani
ili Parabola o carskoj svadbi, da pomenem one osnovne, nedvo-
smisleno govore, isto onako kao i lepa kwièvnost, o sredwo-
vekovnoj predstavi svadbe kao o izuzetnom dru{tvenom doga|aju
koji je zvanice okupqao oko sve~ano postavqene trpeze. Kompo-
zicija Isterivawe trgovaca iz hrama, sa svoje strane, na upe~a-
tqiv na~in prenosi poruku da se mora po{tovati granica
izme|u svetog i profanog, koja je u vreme svetkovine ~esto bila
naru{avana. Tako|e, na sredwovekovnim freskama sa~uvale su se
predstave glumaca, svira~a na muzi~kim instrumentima
98
, uostalom
kao i predstave plesa~kog kola. Jedna od najzna~ajnijih liko-
vnih predstava glumaca u sredwovekovnoj Srbiji jeste ona na
kompoziciji Rugawe Hristu u Starom Nagori~inu
99
, dok likovna
predstava plesa uz muziku, kao na primer u likovnim kompozi-
cijama Mirijam (Marija) ple{e
100
, Orgije potomstva Kajinova
101
, ili
kru`no kolo iz manastira Lesnova
102
neodoqivo podse}aju na
98
Likovne predstave sredwovekovnih muzi~kih instrumenata i kompozicije u
kojima su oni upotrebqeni, monografski je obradila R. Pejovi}, Predstave
muzi~kih instrumenata u sredwovekovnoj Srbiji, SANU, Beograd 1984.
99
S. Radoj~i}, Rugawe Hristu na fresci u Starom Nagori~inu, 15-32.
100
Der Serbishe Psalter, Faksimile-ausgabe des cod. slav. 4 der Bayerischen Staatsbibliothek
Mnchen, band II: Faksimile, Wiesbaden 1983, fol. 186
v.
101
V. Petkovi}, \. Bo{kovi}, Manastir De~ani II, SKA, Beograd 1941, t. CCLX.
U savremenoj literaturi ova kompozicija nazivana je Pri~a o sinovima Bo`jim
i k}erima ~ove~ijim, Zidno slikarstvo manastira De~ana. Gra|a i studije, ed. V. \u-
ri} SANU, Beograd 1995, 36, 338.
102
S. Gabeli}, Manastir Lesnovo. Istorija i slikarstvo, Beograd 1998.
tip kola koje se igra i u dana{we vreme. U svakom slu~aju, u zavi-
snosti od senzibiliteta umetnika i wegove pripadnosti odre-
|enoj slikarskoj {koli, dru{tvenost svetkovine i raznovrsnost
oblika zabavqawa mogli su se predstaviti na prili~no ìv na~in.
Pored crkvenog slikarstva, neobi~no vaàn likovni izvor
osnovnih zabavnih aktivnosti qudi sa kraja sredweg veka, jeste
umetnost nadgrobnih spomenika, ste}aka. U woj su zastupqena tri
osnovna motiva: lov, vite{ke igre i plesa~ko kolo. Zna~aj ovih
predstava leì u wihovom lokalnom i ne-crkvenom obele`ju, {to
omogu}ava da do punog izraza do|u svetovni pogledi na ovozemaqski
ìvot, ukazuju}i istovremeno i na zajedni~ke kulturne obrasce
koje je ba{tinilo lokalno stanovni{tvo, nezavisno od dru{tve-
nog sloja kojem je ono pripadalo.
103
103
Sistematski pregled motiva sa ste}aka dala je M. Wenzel, Ukrasni motivi na
ste}cima, Sarajevo 1965; Osvrt na istorijat istraìvawa i obimnu literaturu, . Bela-
gi}, Ste}ci - kultura i umjetnost, Sarajevo 1982. Svetovni karakter i zabavno obele`je
ovih predstava posebno je istakao S. Radoj~i}, Reqefi bosanskih i hercego-
va~kih ste}aka, u: Uzori i dela starih srpskih umetnika, Beograd 1975, 73-91 =
Letopis MS, kw. 387, sv. 1 (1961) 1-15.
40 Stanoje Bojanin
I d e o
PRAZNIK
PRAZNIK:
IZDVAJAWE IZ SVAKODNEVICE
*
Arhiepiskop Danilo II,
@itije arhepiskopa Arsenija
1
U ìvotu qudi sredweg veka smewivali su se dani koji su za
wih imali razli~ita zna~ewa. Poslovi koje su obavqali i kojima
je bio ispuwen ve}i deo dana u godini, prekidani su u ta~no
odre|eno vreme. To vreme obuhvatalo je dane koji su bili druga~iji
od radne svakodnevice, dane koji su dobijali kvalitativno sasvim
druga~ija obele`ja. Bili su to prazni~ni dani. Oni su, pre svega,
obeleàvali zna~ajne doga|aje vezane za privatni ìvot ~oveka,
kao {to su ro|ewe deteta, kr{tewe, svadba ili odre|eno
unapre|ewe unutar zajednice, i kona~no smrt. Druga vrsta
prazni~nih dana bila je od zna~aja za zajednicu kao celinu. U hri-
stijanizovanom dru{tvu, kakvo je bilo dru{tvo sredweg veka
Evrope, praznici su bili dani se}awa na zna~ajne doga|aje vezane
za hri{}ansku tradiciju. Ti praznici su se, za razliku od onih
g l a v a I
* Ovo poglavqe je prera|ena i znatno pro{irena verzija teksta objavqenog pod
naslovom Predstave o prazniku i prazni~no pona{awe u sredwovekovnoj Srbiji,
Godi{wak za dru{tvenu istoriju, god. VIII/3 (2001) Beograd 2003, 179-204.
1
@ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, napisao arhiepiskop Danilo i drugi,
izd. \. Dani~i}, Zagreb 1866, 268; Danilo Drugi, @ivoti kraqeva i arhiepiskopa
srpskih. Slu`be, prev. L. Mirkovi}, Stara srpska kwièvnost u 24 kwige, kw. 6,
Beograd 1988. 176.
I vy ty dyny prazdynystvo
veliko sytvorie, i dxovyno
i thlesyno vyzveselie se.
U taj dan u~ini{e veliki
praznik, i uzveseli{e se
duhovno i telesno...
privatnog obele`ja, ponavqali cikli~no, na sedmi~nom ili
godi{wem nivou.
2
Prema unutra{woj strukturi (organizacija
vremena i pona{awe pojedinca) prazni~ni dani su bili sasvim
druga~iji od ostalih dana u godini. U svom poznatom i inspira-
tivnom delu Sveto i profano, Mir~a Elijade je primetio da vreme
nije jednobrazno, da ono nije bez prekida. Na jednu stranu Elijade
je izdvojio sveto vreme koje naziva vreme praznika, dok je na drugoj
strani profano, svakida{we vreme li{eno ne samo religioznog
nego i sasvim drugog zna~aja.
3
Starim srpskim jezikom re~eno, dani svako-
dnevice nazivani su prosti dani godine (vy prostyfe dyni godi\a)
4
, dok
je prazni~ni dan obeleàvan atributima kao {to je sveti dan
(sveti dyny)
5
ili ~astan dan (vy qystnyfxy dynexy)
6
, svetli (svhtly
prazdniky)
7
, svetli i veliki praznik (svhtlom je i velikom prazni-
k)
8
, sve~asni (vse~asnii praznik)
9
, ~udan i preslavan (qdni i
44 - I Stanoje Bojanin
2
Op{ta je podela prazni~nih dana na prigodne i pojedina~ne i one koji se peri-
odi~no ponavqaju. Dok su periodi~ni, odnosno cikli~ni praznici vezani za
kalendar, praznici pojedina~nog obele`ja su dani vezani za porodi~ne praznike
ili one, organizovane druga~ijim povodima.
Piter Berk je praznike svrstao na one koji su zna~ajni za uù zajednicu, odno-
sno porodi~ne praznike, zatim, na praznike koje je slavila {ira dru{tvena zaje-
dnica i na godi{we praznike koje je proslavqao najve}i broj Evropqana. Ova
podela na centralno mesto postavqa pojedinca i zajednicu u kojoj on ìvi, pa tek
onda same praznike ~ije postojawe i smisao zavise od ~oveka kao religijskog i
dru{tvenog bi}a, P. Burke, o.c., 178.
3
M. Elijade, Sveto i profano, Vrwa~ka Bawa 1980, 31-32.
4
Hilandarski tipik. Rukopis CHIL AS 156, fototipsko izdawe, priredio D. Bogda-
novi}, Beograd 1995, 22, 69; Sveti Sava, Sabrana dela, priredio i preveo T. Jova-
novi}, SKZ, Beograd 1998, 58.
5
Iz rukopisa XIVveka pisanog srpskom redakcijom, koja se ~uva u Be~u, F. Miklosich,
Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum, emendatum auctum, Scientia Verlag Aalen, Wien
1977
2
(Wien 1862-1865), 833, navodi primer iz rukopisa XIV veka pisanog srpskom
redakcijom koja se ~uva u Be~u.
6
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 123a.
7
A. Vukomanovi}, O knezu Lazaru. Iz rukopisa 17. veka, Glasnik DSS 11 (1859) 118.
8
@ivot Svetoga Save, napisao Domentijan (= Teodosije), izd. \. Dani~i},
Beograd 1860, 199; Teodosije, @ivot Sv. Save, u: Stare srpske biografije, prevod
M. Ba{i}, SKZ, Beograd 1924, 236.
9
Teodosije, Slu`ba sv. Simeonu, u: Srbqak: Slu`be, Kanoni, Akatisti, priredio
\. Trifunovi}; preveo D. Bogdanovi}, Beograd 1970, 150-151.
prhslavnyfi)
10
itd. Segmentacija vremena se, prema tome, ogledala
u dihotomiji praznik/svakodnevica, odnosno sveto/profano.
Osnovni pojmovi
Za sredwovekovnog ~oveka praznik je pre svega bio neradan
dan. U agrarnom dru{tvu, kakvo je dru{tvo sredweg veka, dani orawa,
kopawa i drugih manuelnih poslova, starim srpskim jezikom re~eno
- dani malih i velikih rabota i bedbe, smewivali su se sa prazni~nim
danima kada se ti poslovi nisu obavqali. U jednom epitimijnom
tekstu, za koji se pretpostavqa da je nastao sredinom XIV veka u
vreme zakonodavne delatnosti cara Du{ana, ~itamo odredbu:
i $ nedel i $ praznyfke naroqite da nhst raboth
nikakove, ni bhdbh ni male ni velike
11
I u nedequ i u naro~ite praznike da nije nikakve rabote
ni bedbe, ni male ni velike.
Re~ praznik (prazdyniky) je staroslovenskog porekla u ~ijoj
se osnovi nalazi pojam prazan, odnosno prazno u zna~ewu
neokupiran radom, bez rada, delawa, odnosno besposlen.
12
Besposlen ~ovek je zapravo bio, sredwovekovnim re~ima kazano,
prazan ~ovek, dok se neradan dan nazivao prazan dan (prazdyn
dyny). Takvo zna~ewe je nedvosmisleno prisutno u najstarije
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji I - 45
10
Zlatostruj cvetni, UB ]orovi} N
o
29, kr. XIV veka, l. 64b; o rukopisu,
D. Bogdanovi}, Inventar, 43.
11
A. Solovjev, Srpska crkvena pravila, 37.
12
G. P. Cwganenko, >timologi~eskij slovarx russkoga ]zwka, Kiev 1989
2
, 324; P.
Skok, Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika III, JAZU (1973), 28. O zna~ewu
pojmova prazan, praznik i praznovati u staroslovenskom jeziku i wegovim
nacionalinim redakcijama, Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]mX-XI vekov),
pod redakciej R. M. Cejtlin, R. Ve~erki i >. Blagovoj, Moskva 1999
2
, 497; F. Miklosich,
Lexicon, 657; I. I. Sreznevskij, Materialw dl] slovar] drevnerusskogo ]zwka po
pisxmennwmq pam]tnikamq, tomqII (1895-1902) Sanktpeterburgq, 1364-1365, 1366, 1368.
sa~uvanim slovenskim tekstovima.
13
U Miroslavqevom jevan|equ,
srpskoj redakciji sa kraja XII veka, ~itamo:
vidh inyf na tryji\i stoe\e prazdynyf...
obrhte drougie stoe\e prazdynyf.
i gl(agol)a imy qto zdh stoit prazdyni vsy d(y)ny
i g(lagola)e em hko niktoje nasy ne naety.
vidje druge gdje stoje na trgu besposleni...
Na|e druge gdje stoje besposleni.
[to stojite ovdje cijeli dan besposleni?
Reko{e mu: Jer nas niko ne najmi.
14
Istu semanti~ku vrednost pojam je zadrào i u govornom staro-
srpskom jeziku, {to se vidi iz jednog osmanskog priru~nika arapsko -
persijsko - gr~ko - srpskog jzika Visoke porte iz druge polovine XVveka.
U wemu je izrazom biti prazan ozna~en pojam ne raditi i biti
besposlen: kako je lepo pokonije na rabotu - ne budi prazdan kako se ojutri.
15
I. Boìlov, o.c., 27-28, zna~ewe re~i praznik i praznovati odre|uje gr~kim
pojmovima opyio, cop:g/, :cc:g/ i opyciv, cop:ociv ukazuju}i time na wihovu
vi{ezna~nost.
Istog porekla je i leksema uprazniti (prazniti) ~ije zna~ewe tako|e
proizilazi iz pojma prazan, a kojim se, izme|u ostalog, prevode i gr~ke re~i
ooociv, opyciv. Weno zna~ewe i upotreba su raznovrsni, od isprazniti, presta-
ti ili ukinuti do onih koji su sinonimi i za praznovati i proslavqati,
Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov), 743; cf. F. Miklosich, o.c., 1061.
13
Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov), 497 donosi primere iz
Suprasaqskog ili Retkovog zbornika iz XI veka; na jednom mestu stoji nhsm praz-
den az ino dhlo imam: (172, 3) ili na drugom mestu, ko vy dyny sbotnfi
qlovhka ichli... prazdyn dyny na dhlo prostyrh. (396, 15).
14
Mt. 20, 3-4, 6-7. Miroslavqevo jevan|eqe. Kriti~ko izdawe, N. Rodi} - G.
Jovanovi}, Institut za srpskohrvatski jezik SANU, Beograd 1986, 92. Prevod
Novog Zaveta prema izdawu Arhijerejskog Sinoda SPC.
15
Eine Sprachlehre von der Hohen Pforte: Ein arabisch-persisch-griechisch-serbisches
Gesprchslehrbuch vom Hofe des Sultans aus dem 15. Jahrhundert als Quelle fr die
Geschichte der serbischen Sprache, hrsg. von W. Lehfeldt mit Beitr. von T. Berger, C.
Correll, G. Henrich, Kln-Wien 1989, 161. Re~ pokonije jeste pokoj, odmor, a praz-
dan, besposlen; prire|iva~ rukopisa Verner Lefelt prevodi ih na nema~ki die
Rast i mig, Ibidem, 213, 285.
Izgleda da je od najranijih vremena slovensko dru{tvo
pokazivalo po{tovawe prema sakralnom vremenu tako {to se tada
nije radilo.
16
Osnovno shvatawe praznika kao neradnog dana, bilo
je neodvojivi deo slovenskog i srpskog hristijanizovanog feu-
dalnog dru{tva. Ono se iskazivalo kako na nivou u~ene
kwièvnosti tako i u okvirima svakodnevnog govornog jezika. U
Nomokanonu sv. Save iz prvih decenija XIII veka kaè se za
prazni~ne dane da prazni su (prazdni sty)
17
, po{to se tih dana
nisu smeli obavqati svakodnevni poslovi. Na vi{e mesta u
Nomokanonu izneta je ideja obeleàvawa prazni~nog vremena
prekidom svakodnevnih poslova:
Azy Petry i Pavyly zapovhdavh ldemy. dhlati pety
d(y)nii vy ned[h]li. vy sbot je i vy ned[h]l da
prajnt se vy cr(y)kovy poqenf radi je na
bl(a)govhri... Velik$ ned[h]l. sirhqy Str(y)st(y)n i
drg ije po nei. reke svetyfe Paskyf. da ne dhlaty
ld(i). ny da prazdnty vsi. i rabi i svobodnii.
Ja, Petar i Pavle zapovedamo qudima da delaju pet dana u
nedeqi; ali subotu i nedequ da praznuju u crkvi pobo`ne pouke
radi (...) Veliku nedequ, odnosno Strasnu i drugu koja dolazi
posle we, odnosno Svete Pashe, da ne delaju qudi, ve} da praznuju
svi, i robovi/sluge i slobodni.
Ovim re~ima otpo~iwe poglavqe naslovqeno Pravila sv.
Petra i Pavla u kojem su, uz nedequ i Vaskrsewe, navedeni
najva`niji hri{}anski praznici sedmi~nog i godi{weg ciklusa.
18
Ve} na po~etku teksta izneto je osnovno shvatawe praznika kao
16
Istu semanti~ku vrednost ima pojam nedeqa (nedhl = ne + dhlati) kojim je
ozna~ena svetkovina sedmi~nog ciklusa, odnosno dan koji obeleàva uspomenu na
najve}i hri{}anski praznik, Vaskrsewe.
17
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 243b.
18
Ibidem, l. 59a-b; Po~etak Pravila sv. Petra i Pavla koja su preuzeta iz VIII
kwige Apostolskih ustanova. Za razliku od Apostolskih 85 pravila ona nisu
imala juridisti~ki zna~aj, kako je to potvr|eno u drugom pravilu Trulskog sabora
(VII vek), N. Mila{, Pravoslavno crkveno pravo, 88-89. U slovenskom rukopisnom
neradnog dana, da ne delaju qudi, ve} da praznuju svi koje se zatim
u kra}em obliku da prazniju (da prazdnty) ili praznik da pra-
znuju (prazdniky da prazdnty) u zna~ewu neobavqawa posla, pon-
avqalo kroz ceo tekst.
19
Postojala je i ne{to druga~ija verzija
Pravila sv. Petra i Pavla kojom je otpo~iwao stariji tip
Epitimijnog nomokanona: azy petry i pavly ap(o)s(to)lyf x(ri)s(to)vi
zapovhd$emy rabomy x(ri)s(to)vhmy o dalani ql(ove)qskomy vy nix je es(ty)
dhlati. esty d(y)ni. Prema ovoj verziji, koja je u Epitimijnom nomo-
kanonu nazvana Zapovedi sv. Petra i Pavla, izri~ito se zabrawuje
da se u prazni~ne dane obavqa svaka vrsta posla, kako se kaè,
mali i veliki poslovi (prajnt se vysakogo dhla mala i veli-
ka), ve} se vernicima savetuje da sa poslovima otpo~nu tek po zavr-
{etku praznika, odnosno kada je ponovo dozvoqeno naqinati dhlat
rqnaa vsaka.
20
Poruka je uvek ista: za praznik se ne radi, praznik se praznu-
je. Vreme neispuweno radom davalo je prostor za upra`wavawe
sasvim druga~ijih aktivnosti od onih radnih i svakodnevnih. Kao
{to je upozoreno, vreme praznika trebalo je praznovati, odnosno
provesti u crkvi pobo`ne pouke radi.
nasle|u ova Pravila ili Zapovedi sv. Petra i Pavla nisu obavezno morala bila
deo Nomokanona, odnosno Krm~ije ili drugog pravnog zbornika, ve} su kao
samostalan sastav ulazila u zbornike razli~itog karaktera, kao {to je na primer
ruski Svjatoslavov izbornik iz 1073. godine (~iji je, danas izgubqeni protograf
nastao u Bugarskoj u vreme cara Simeona), Izbornikq velikago kn]z] Sv]toslava
}roslavi~a 1073. goda, Peterburgq 1880, 197a-b, ili wegove srpske redakcije iz
znatno kasnijeg vremena, XIII, XIVi XVveka (o kasnijim redakcijama ovog zborni-
ka cf. K. M. Kuev, Arheografi~eskie nablydeni] nad sbornikom Simeona v
staroslav]nskih literaturah, Izbornik Sv]toslava 1073. g. Sbornik statej,
Akademi] nauk SSSR, Moskva 1977, 51-53).
19
U gr~kom originalu stoji opyci:coov, odnosno cop:gv opyci:coov, J. B. Cotelerius,
SS. Patrum qui temporibus apostolicis floruerunt, Barnabae, Clementis, Hermae, Ignatii, Polycarpi
opera edita et non edita, vera et supposita, graece et latine, cum notis, Paris, 1672; revised edition
by Leclerc (Clericus), Amsterdam (1724).
20
Epitimijni nomokanon, BAN N
o
53, l. 101a-b. Prema prera|enoj verziji Pravila
/Zapovedi Petra i Pavla broj ranih dana u sedmici ne{to je druga~iji: nije pet,
ve} {est radnih dana, po{to subota nije odre}ena kao neradan dan. Ali, za razliku
od drugih radnih dana sedmice, u subotu se ipak nije moralo raditi ceo dan; tekst
objavio A. I. }cimirskij, Kq istorii apokrifovq i legendq vq y`no-slav]nskoj
pisxmennosti III, Izvhsti] OR}S IAN XV/1 (1910) 42-43, ali je oma{kom pripi-
sao Berlinskom zborniku N
o
45 (tzv. Novobrdskom zborniku iz 1420. godine).
Vi{ezna~nost koja je obeleàvala pojam praznovati
prisutna je i u drugim kwièvnim sastavima sredovekovne Srbije.
Najjasnije je iskazana u Hilandarskom tipiku sv. Save (1199. godina) u
kojem je upotreba ovog pojma dvojaka i vrednosno sasvim opre~na.
Kada se odnosi na praznik, pojam praznovati (praznovati) ima
zna~ewe proslavqati - Kako treba praznovati Gospodwe praznike
i Presvete Bogorodice - i u tom kontekstu ono je nesvakida{wa,
op{te poèqna aktivnost koja zahteva odre|eni trud i pa`wu. Na
drugom mestu, u kojem se govori o mona{koj disciplini, re~ je upotre-
bqena, na prvi pogled, u sasvim druga~ijem zna~ewu - dangubiti, ne
raditi ni{ta. Kao deo svakodnevice, ona je poistove}ena sa
praznoslovqem i ispraznim razgovorima - i one koji sede bez
razloga i u praznoslovqu dangube (egda shde\e bes pravdyf i prazdno-
slovystv\e, i prazdnty) - i stoji nasuprot molitvi i ru~nom radu
(sy molitvo, i rkodhlani tvoriti).
21
Ideja prazni~nog dana iskazana putem dihotomije raditi / pra-
znovati, moè se sagledati pomo}u metode binarnog kodirawa u
komunikaciji kulture, formulisane u okvirima strukturalisti~ke
antropologije. Potpuna predstava o jednom pojmu mogu}a je ukoliko
se on sagledava u odnosu na pojam wemu suprotnog zna~ewa. Prema
Edmundu Li~u znak ili simbol dobijaju zna~ewe samo onda kada se
razlikuju od nekog drugog suprotnog znaka ili simbola.
22
Izgleda da
21
Sveti Sava, Sabrana dela, 62-63; 98-99. L. Mirkovi} je praznovati u ovom konte-
kstu preveo kao ne raditi - i one koji zajedno sede bez razloga i vode prazne razgov-
ore ili ne rade, Spisi sv. Save i Stevana Prvoven~anoga, Beograd 1939, 91; cf. Hila-
ndarski tipik. Rukopis CHIL AS 156, 40, 84.
Ambivalentno zna~ewe pojma praznovati sa~uvalo se i kasnije, tokom XVI, XVII i
XVIII veka, u zna~ewu besposli~iti, dangubiti, ne rediti, odnosno lat. esse otiosus,
ili vaco, Rje~nik JAZU XI (1935) 424, pozivaji}i se pri tom na re~nike iz pomenutog
perioda: F. Vran~i}, Dictionarium quinque nobilissimarum europae linguarum, Latinae, Italicae,
Germanicae, Dalmaticae et Ungaricae, Venetiis 1595. J. Mikalja, Blago jezika slovinskoga ili
slovnik, u komu izgovaraju se rije~i slovinske latinski i |a~ki. (Thesaurus linguae Illyricae sive dic-
tionarium Illyricum labore p. Jacobi Micalia societ. Jesu collectum), Lavreti 1649; Ioannis
Belostenec,...Gazophylacium seu Latino-Illyricorum onomatum aerarium... Zagrabiae 1740 (delo
je {tampano posle smrti pisca koji je umro 1675); cf. Joakima Stulli Dubrocsanina, svecheni-
ka reda S. Franceska Serafinskoga, Rjecsoslxje, u komu donosuse upotrebljenia, urednia, mucsnia
istieh jezika krasnoslovja nacsini, izgovaranja i prorjecsja Illir.-Ital.-Lat. II, u Dubrovniku 1806, 131.
22
E. Li~, Kultura i komunikacija. Logika povezivanja simbola. Uvod u primenu struktura-
listi~ke analize u socijalnoj antropologiji, Beograd 1983, 73.
su na{i sredwovekovni izvori sa savremenicima op{tili na
takav na~in. U wima se mogu na}i razli~ite opozicije kojima se
uspostavqaju granice dru{tvenog prostora i vremena, ukazuju}i
pri tom na odre|ene oblike pona{awa pojedinca u nameri da se
ukaè ili istaknu ona poèqna. Odnos prazni~nog i svakodnevnog
nije se ispuwavao samo u opoziciji sakralno / profano, praznovati
/ raditi nego, kao {to }emo daqe videti, i u opoziciji javno / priva-
tno; prisustvo / neprisustvo odre|enih emocija; biti radostan / biti
tuàn; buka /ti{ina; prekomernost /suzdrànost; a kada je re~ o
samom prazni~nom vremenu i prostoru: duhovno/telesno; molitva / go-
zba i igra; crkva / ku}a (dom), pozori{te ili igri{te; ku}a (dom) / uli-
ca, trg, igri{te, itd.
Drugi osnovni pojam kojim se u srpskim izvorima ozna~avalo
vreme koje je bilo kvalitetno druga~ije od onog svakodnevnog, jeste
tryjystvo (tràstvo). Ta leksema, isto staroslovenskog porekla u
~ijoj se osnovi nalazi re~ trg, jeste kalk gr~ke re~i pana|ur
(ovg/yupi).
23
Polaze}i od osnovnih zna~ewa, re~i praznik i
tràstvo ozna~avaju ne samo vreme kada se nije radilo, nego i ono
kada se svet okupqao i susretao na trgu, odnosno kada se napu{tao
prostor privatnog obele`ja, u nameri me|usobnog javnog okupqawa.
Hristijanizacijom se i hri{}anski hram, u prostornom smislu,
nametnuo kao mesto okupqawa qudi. Napu{tawe svakodnevnih
obaveza i okupqawe unutar jednog celovitog prostora, na dru{tve-
nom planu predstavqalo je kvalitetno druga~iji oblik delovawa
pojedinca od onog svakodnevnog.
Sa druge strane, pojmovi svetac, svetkovina, svetkovati,
svetiti, proiza{li su iz svetosti prazni~nog vremena.
24
U savre-
menom jeziku ovi pojmovi su sinonimi za re~i praznik, prazno-
vati.
25
Pojam svetiti (svetiti), koji je imao i zna~ewe slaviti,
deo je staroslovenskog jezi~kog fonda: da s(ve)tity se ime tvo. sirhqy.
23
M. Fasmer >timologi~eskij slovarx russkogo ]zwka, prevod s nemeckogo i
dopolneni] O. N. Truba~eva, tom IV Moskva 1987, 83. G. P. Cwganenko, o.c., 430. O
etimologiji gr~ke re~i videti: N. H. Avpic:g, L:uooyixo cixo :g xoivg/ vco-
cgvixg/, Ocoooovixg 1995
3
, 261. cf. The Oxford Dictionary of Byzantium II, Oxford
University Press 1991, s.v. Fair.
24
U osnovi ovih re~i jeste pojam svet, P. Skok, Etimologijski rje~nik III, 370.
25
Svetkovina jeste isto {to i svetkovawe, blagdan, praznik, svetac, Rje~nik
JAZU, sveska 71, jedan sedamnaestog dijela, Zagreb 1959, 219.
da slavity se.
26
Re~ svetac u svom osnovnom zna~ewu ozna~ava svetite-
qa, a u izvedenom, praznik organizovan u ~ast svetiteqa za{titnika.
Iako se u toj re~i ogleda bliskost prazni~nog dana sa hri{}anskim
kalendarom, u kwièvnim i crkvenim sredwovekovnim tekstovima,
uglavnom su upotrebqavani pojmovi praznik i tràstvo. Izgleda da
se u zna~ewu praznika, re~ svetac ~e{}e javqa u tekstovima u kojima
je ja~e prisutan uticaj govornog jezika.
27
Tako, u svom pismu ~estitki
Ali-beg, gospodar zemqe Pavlovi}a, krajem XV ili po~etkom XVI
veka, obave{tava Dubrov~ane da im povodom praznika, kako kaè, na
va{e svetce, {aqe svoju gluma~ku druìnu na ~elu se Radojem Vuko-
sali}em
28
, dok je u jednom dubrova~kom }irilskom zborniku iz 1520.
godine koji je pisan {tokavsko-jekavskim dijalektom, re~ svetac
upotrebqena kao sinonim za bilo koji praznik: da sveti[x u nedielu
da ne rabota[x ni u ini svetacx koi e zapoviedni svetomx crkvomx.
29
26
Navedeni citat je preuzet iz tuma~ewa osnovne hri{}anske molitve O~e na{
od strane sv. Jovana Zlatoustog, Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 17a; cf.
Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov), 597-598.
27
\. Dani~i}, Rje~nik iz kwièvnih starina srpskih III, Beograd 1864, 87, navodi
svega dva primera. U Miklo{i}evom re~niku F. Miklosich, Lexicon, 833 i
Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov), 599 re~ svetac nema zna~ewe
praznika. Ipak, paralela se nalazi u pojmu pomen svetom u raznim slovenskim
kwièvnim, pravnim i drugim tekstovima ili u latinskom pojmu festivitates sanc-
torum (praznici svetih) u dubrova~kom izvoru iz 1498. godine o kome je pisala \.
Petrovi}, Odredba dubrova~ke vlade, 403-413.
28
F. Miklosich, Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Viennae 1858,
N
o
CDLXXXIV, 557; Q. Stojanovi}, Stare srpske poveqe i pisma, kw. I: Dubrovnik i
susedi wegovi, deo 2, SKA, Beograd-Srem. Karlovci 1934, 347. Pismo Ali-bega nedati-
rano je. Novija istraìvawa prof. Sime ]irkovi}a pokazala su da nije re~ o Ali-begu
Pavlovi}u kao {to se do sada mislilo, ve} o Ali-begu gospodaru Pavlovi}a zemqe.
Pavlovi}a zemqa je dugo bila analogna Hercegovini, samo {to je ranije zaboravqena
i {to joj ime nije izvedeno iz titule, ve} iz patronimika, koji su nosile dve generaci-
je Pavlovih potomaka, S. ]irkovi}, Pavlovi}a zemqa (Contrata dei Paulovich):
Postanak i razvoj velika{ke teritorije, Zemqa Pavlovi}a: sredwi vek i period
turske vladavine, Zbornik radova sa nau~nog skupa Rogatica 27-29. jun 2002, Bawa Luka
- Srpsko Sarajevo 2003, 37.
29
Libro od mnozijeh razloga. Dubrova~ki }irilski zbornik od g. 1520, izd. M. Re{etar,
SKA, Sremski Karlovci 1926, 208. O dubrova~kom poreklu ovog zbornika i o {tokavsko-
ijekavskomkarakteru jezika kojim je pisan zbornik, M. Re{etar, Dubrova~ki zbornik
od god. 1520, Beograd 1933, 108-113. U re~niku Joakima Stulli Dubrocsanina, Rjecsoslxje,
412, pojam svetac ozna~en je kao sanctus i kao dies festus, uz primere svetac
zabranjeni, zapovjedni, festa comandata ili festum praeceptivum; v. niè nap. 32.
Ipak, pojmovi praznik i tràstvo imali su sadràjnije i obuhva-
tnije zna~ewe i upotrebu nego {to je obeleàvawe dana nekog
svetiteqa. U tom pogledu, semati~ki im je znatno bliì pojam
svetkovina. Me|utim, izgleda da svetkovina nije bio deo kwiè-
vnog staroslovenskog jezika i wegove srpske redakcije.
30
Tek po~e-
tkom XVI veka, u pomenutom dubrova~kom }irilskom zborniku,
zabeleèna je jedna od najranijih upotreba ovog pojma u obliku
glagola svetkovati (koi... svetkuy).
31
Izgleda da je u odnosu na
praznik i tràstvo, upotreba re~i svetac i svetkovina bila, ako
ne mawe formalna, a onda bar ~e{}a u govornom jeziku.
32
Posebnost prazni~nog vremena ogledala se i u pojmu veli-
ki dan. Ve} samo ime kazuje da se radi o naro~itom danu koji se
oznakom veliki izdvajao od drugih dana svakodnevice. Upotreba
ovog pojma zabeleèna je u najstarijim sa~uvanim staroslovenskim
rukopisima u zna~ewu praznika uop{te i najve}eg hri{}anskog
praznika Vaskrsewe.
33
U srpskoj sredwovekovnoj kwièvnosti
30
Pojmovi svetkovina i svetkovati ne nalaze se u re~nicima staroslovenskog
jezika, F. Miklosich, Lexicon ili u Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI
vekov), kao ni u re~niku starog srpskog jezika \ure Dani~i}a (Rje~nik, izdat
1863-1864). Ovih pojmova nema ni u re~niku I. I. Sreznevskij, Materialw III,
iako je kao deo starog ruskog jezi~kog fonda zabeleèn je pojam svtk = svtok
(sv]tok) kao sinonim za re~ praznik, bez sumwe izveden od re~i svet, ruski sv]t.
31
Libro od mnozijeh razloga, 208.
32
Pojmovi svetkovina i svetkovati redovno se javqaju u re~nicima ~ija je gra|a
sakupqana tokom XVII, XVIII veka, i to u zna~ewu praznika, blagdana, festa solemni-
ta, dies festus, festivitas, odnosno u zna~ewu slaviti, proslavqati, praznovati, festa
celebrare, J. Mikalja, Blago jezika slovinskoga; Ioannis Belostenec,...Gazophylacium; P.
Vitezovi}, Lexicon latino-illyricum (u rukopisu), sva tri re~nika navedena prema
Rje~nik JAZU XVII (1959-1962) 220 (v. str. 49, nap. 21); Joakima Stulli Dubrocsanina,
Rjecsoslxje, 412; cf. V. S. Karaxi}, Srpski rje~nik istolkovan wema~kim i lati-
nskim rije~ma, u Be~u 1818, 748. Ukoliko pogledamo u re~nik suprotnog smera
otkriva se niz sinonima: pojam festa ozna~ava dan sve~ani, blagdan, svetac,
svetkovina, prazdnik, prazdnovawe, Vocabolario Italiano-Illirico-Latino I, del. p.
Gioacchino Stulli Raguseo, divisio in due tomi, Ragusa 1810, 613.
33
U Suprasaqskom ili Retkovom zborniku iz XI veka pojam veliki dan upotre-
bqen je da ozna~i praznik u slavu boga Apolona (velik je deny tvorte apol-
wn), ali i uskr{we praznike (i velik dyny i prazdynik s otyci stvorive),
Supraslxska] rukopisx, tomx I trudq S. Severx]nova Pam]tniki staroslav]nskago
]zwka II/1, Sankpeterburgq 1904, 26, 290. U ruskom Svjatoslavovom izborniku iz
1073. godine ovaj pojam je upotrebqen u izrazu s(v)tyfix msopty i velikodynyno&e
vrhm (vreme svete êtrdesetnice i Vaskrsewa), Izbornikq velikago kn]z] Sv]-
pojam veliki dan koristi pisac Konstantin Filozof, poreklom
iz Bugarske, koji je u prvoj polovini XV veka ìveo i stvarao na
srpskom vladarskom dvoru. U @itiju despota Stefana, Konstantin
ga upotrebqava kada govori o Musi, jednom od pretendenata na
turski presto i neprijatequ Stefana Lazarevi}a, koji, kako kaè,
po~eka u Sredcu da proslavi praznik svoga velikoga dana
(sytvoriti prazdyniky dyne velikaago svogo), ili kada u usta Muse ubacu-
je slede}e re~i: Ja }u praznik velikoga dana ovako provesti (azy
prazdyniky dyne velikaago sice sytvor).
34
O upotrebi ovog pojma u
govornom srpskom jeziku svedo~i drugi jedan izvor, potpuno
druga~ijeg porekla i namene nego {to je biografija srpskog
vladara. Re~ je o ve} pomenutom osmanskom priru~niku arapsko -
persijsko - gr~ko - srpskog jezika Visoke porte iz XV veka, koji
sadrì primere, obi~no preuzete iz svakodnevnog ìvota, para-
lelno na sva ~etiri jezika. Tako, u jednoj grupi primera stoji da u
velike dane i u petak, treba davati milostiwu (jako petik i veliki
dni).
35
Sintagma veliki dan je upotrebqen u obliku mnoìne, u
zna~ewu praznika uop{te, dok je petak ozna~avo praznik
sedmi~nog ciklusa za pripadnike islamske veroispovesti kojima
je priru~nik bio namewen.
36
Interesantno je primetiti da je u
priru~niku Visoke porte prazni~no vreme ozna~eno samo ovim
toslava, 52; u gr~kom tekstu stoji :g oyio :cooopoxoog xoi :o\ ooo, A. V.
Gorskii, K. Nevostruevq, o.c., 398; cf. L. P. @ukovska], Leksika Izbornika 1073. g. v
Opisanii rukopisej Sinodalxnoj biblioteki, Izbornik Sv]toslava 1073. g.
Sbornik statej, Akademi] nauk SSSR, Moskva 1977, 163.
34
Konstantin Filozof i wegov ìvot Stefana Lazarevi}a despota srpskog. Po
dvjema srpsko-slovenskim rukopisima iznovice izdao V. Jagi}, Glasnik SUD 42
(1875) 305; prevod na savremeni srpski jezik L. Mirkovi} u: Konstantin Filozof,
Povest o slovima. @itije despota Stefana Lazarevi}a, Stara srpska kwiè-
vnost u 24 kwige, kw. 11, Beograd 1989, 114. M Purkovi}, Knez i despot Stefan
Lazarevi}, Beograd 1978, 103, pretpostavqa da Konstantin Filozof pojmom
veliki dan naziva praznik Bajram koji je Musa proslavqao, a koji je 1412. godine
padao 12. januara.
35
ka-l-gumati wa-l-idayni, Eine Sprachlehre von der Hohen Pforte, 133.
36
Iako je na staro srpski jezik preveden u mnoìni, arapski pojam za praznik
upotrebqen je u obliku duala (al-idayni) tako da je zapravo re~ o dva praznika,
napomiwe prire|iva~ Verner Lefelt, te ga prevodi na nema~ki jezik kao die bei-
den Festtage (Festen), Ibidem, 208, 271. Najverovatnije se radi o Velikom (Kurban) i
Malom ([eher) bajramu, odnosno o byk bayram i kk bayram koji u doslovnom
pojmom, dok drugih naziva, kao {to su praznik, tràstvo, svetko-
vina ili svetac, nema. U svakom slu~aju, izraz veliki dan bio je u
upotrebi u sredwovekovnom govrnom jeziku, {to mu je omogu}ilo
da se sa~uva i u savremenm jeziku, u okviru narodnih govora i
dijalekata, ozna~avaju}i praznik, pre svega praznik Vaskrsewa i
dane Strasne sedmice koji se zbirno nazvaju veliki dani.
37
Sve~anost prazni~nog dana
Va`nost praznika u religioznom i dru{tvenom konceptu
~oveka sredwovekovne Srbije izraàvala se na vi{e na~ina.
Osnovni koncept praznika kao vremena koje je druga~ije od svako-
dnevice, izraèn je putem predstave sve~anog i uzvi{enog
prazni~nog vremena. U oblasti pisane re~i pojam sve~anosti se
isticao u razli~itim kwièvnim rodovima: ìtijima, slu`bama,
pohvalama, slovima, besedama, itd. Sredwovekovne tekstove u
osnovi odlikuje sna`na crta uop{tenog i literarnog kazivawa o
prazniku koji se odre|enog dana slavi, o wegovom smislu i zna~ewu
koje treba da ima za wegove po{tovaoce. U svim tim tekstovima,
dva su osnovna elementa karakteristi~na za prazni~ni dan: sabi-
rawe sveta koje je delilo iste emocionalne sadràje odnosno,
drugo obele`je prazni~nog vremena, radost i veseqe.
Beseda sv. Jovana Zlatoustog na praznik Pedesetnicu po~iwe
slede}im re~ima: Opet praznik i opet tràstvo. Opet crkva
mno{tvom svojih ~eda raste....
38
O prazniku se svi okupqaju, kaè
nam Kiril Aleksandrijski na po~etku svoje besede na Cveti: Svi se
prevodu zna~e veliki praznik ili praznik `rtve i mali praznik ili
praznik prestanka posta (o islamskim praznicima cf. N. Smailagi}, Leksikon
Islama, redakor D. Tanaskovi}, Sarajevo 1990, s.v. Bajram). Zna~aj ova dva islamska
praznika kao osnovna dva praznika turskog dru{tva XV veka, istakao je
Konstantin Mihailovi} iz Ostrovice u svojim Uspomenama, pisanim na
poqskom, nastalim izme|u 1497-1501. godine, Konstantin Mihailovi} iz
Ostrovice, Jani~arove uspomene ili turska hronika, prevod \. @ivanovi},
Spomenik SAN 107, Beograd 1959, 3-4.
37
Re~nik SANU IV (1966) 41.
38
Pakyf prazniky i pakyf tryjystvo. pakyf crykyvi mnwjystvomy qedy rastety..., Zlato-
struj cvetni, kraj XIV veka UB ]orovi} N
o
29, l. 180b.
o prazniku okupqaju svi Vladiku proslavqaju, Nebesa se vesele,
gore se raduju.
39
U Slu`bi sv. Simeona Teodosije nas poziva na vese-
qe i molitvu sv. Simeonu i sv. Savi: na veseqe sakupimo se i wima
molimo se.
40
U @itiju sv. Simeona od sv. Save praznik je povod da
okupqeni rado{}u raduju}i se i veseqem vesele}i se.
41
U~esnici
u prazniku nazivaju se - kao kod Teodosija (kraj XIII i po~. XIVveka),
Andonija Rafaila (prva polovina XV vek) ili Dimitrija Kantaku-
zina (druga polovina XV veka) - praznikoqubcima.
42
Prazni~ne besede su uglavnom isticale radosno raspo-
loèwe: niko da ne tuguje danas, jer praznik duhovni je, kaè sv.
Jovan Zlatousti u uskr{woj besedi, koju ~itamo u jednom rukopisu
srpske recenzije iz XIII veka.
43
Posebno opitimisti~ko raspolo-
èwe povodom prazni~nog vremena iskazano je u Pohvalnom slovu
sv. knezu Lazaru, od jednog nepoznatog autora, koje je nastalo oko
1403-1404. godine. Ono po~iwe slede}im re~ima:
Nyfn wty tmi na svhty prhydyei,
ldi, plemena i vsaky rody qlovhqy,
mqenika dyny poqthmy,
prazdnimy vesele\e se,
Sada iz tame na svetlost pre{av{i,
hodite, narode, plemena i sav rod qudski,
da mu~enika dan proslavimo.
Praznujmo vesele}i se....
39
Zlatoust posni, De~ani N
o
86, kraj XIVveka, l. 239b; atribucija rukopisa D. Bogda-
novi}, Inventar, 43.
40
Teodosije, Slu`be, kanoni i Pohvala, Stara srpska kwièvnost u 24 kwige, kw.
5/2, Prosveta-SKZ, Beograd 1988, 50; Srbqak: slu`be, kanoni, akatisti, kw. II,
SKZ, Beograd 1970, 162-163.
41
Radost rad\e se i veselemy v(e)sele\e se, Sveti Sava, Sabrana dela, 186-187.
42
Teodosije, Slu`be, kanoni i Pohvala, 47, 49, 75; Slu`ba sv. Simeonu, od Teodosija,
u: Srbqak, 166-167, 214-215; \. Trifunovi}, Slovo o svetom knezu Lazaru Andonija
Rafaila, Zbornik istorije kwièvnosti, 10, SANU, Beograd 1976, 159. Kod
Dimitrija Kantakuzina uz praznikoqupci stoji i mu~enikoqupci, Pohvala sve-
tom Dimitriju Solunskom, u: Stara srpska kwièvnost. Hrestomatija, 151.
43
Mihanovi} Homiliar, Editiones monumentorum slavicorum veteris dialecti, Graz 1957,
l. 141b.
Pesnik nas ve} odmah na po~etku obave{tava o prelazu iz
jednog vremena u drugo, iz tame na svetlost pre{av{i. Bez obzi-
ra kakvi da su bili dani svakodnevice, vreme praznika je u svakom
pogledu druga~ije. Zatim, daqe kaè:
Pridhte, w sve\enni sybore
i vysy rody zemli srypskyf,
nasto\ago vesela dyny poqthmy.
Rchmy prazdyniqnaa dynysy,
vystr$bimy zlatokovanno tr$bo
vy nasto\i dyny prazdynika naego,
paqe je vy naroqiti dyny vesela naego.
... Dynysy aggeli wty nebese prinike sy qlovhkyf
tryjystvty.
Hodite, o sve{teni sabore / i sav rode Zemqe srpske, / da se danu
dana{wega veseqa udostojimo! / [to god danas progovorimo, neka
je prazni~no / zatrubimo zlatokovanom trubom / na dana{wi
praznik na{ / kao u naro~iti dan veseqa na{eg /.... Danas an|eli
sa nebesa slete{e /da s qudima slave.
44
Pesnik nas podse}a da je u prazni~nom danu govorna komuni-
kacija druga~ija, rchmy prazdyniqnaa dynysy odnosno, {to god danas
progovorimo, neka je prazni~no, dok dolazak praznika obele-
àvaju zvuci trube, a emocije koje preovladavaju ukazuju na stawe
koje se razlikuje od svakodnevnih briga i napora. U jednom tre-
nutku pesnik pun ushi}ewa za praznik kaè: on nam ve}i od svih
letwih praznika postade (si namy paqe vshxy lhtnyfxy prazdyniky nasta).
45
Povezanost prazni~nog okupqawa sa kvalitativno odre|e-
nim emotivnim doìvqajima op{te je mesto u rukopisnim kwiga-
ma srpskog sredweg veka. Zna~aju prazni~nog dana nije doprinosi-
lo samo sve~ano okupqawe qudi, nego i prisustvo nebeskih sila,
an|ela. To je dan radosti i veseqa koji poprima kosmi~ka obele-
`ja. Pesni~ke slike kojima se iskazivao sveop{ti ose}aj radosti,
44
\. Dani~i}, Pohvala knezu Lazaru. Iz rukopisa pisana na hartiji na kraju XIV
ili u po~etku XV veka, koji je u narodnoj biblioteci u Beogradu pod br. 29,
Glasnik DSS 13 (1861) 358-359; prevod T. Jovanovi}a, Stara srpska kwièvnost.
Hrestomatija, 94.
45
Ibidem.
kroz jedinstvo i totalitet celokupne vaseqene, bile su pod uti-
cajem Psaltira, rado ~itane kwige sredweg veka. U psalmima je
sredwovekovni ~ovek nalazio niz pesni~kih oblika kojima je
iskazivao svoja razli~ita stawa du{e, kao {to su i radosno,
prazni~no ose}awe.
46
Predstava o sve~anosti prazni~nog dana se nije izraàvala
samo druga~ijim raspoloèwima u odnosu na svakodnevicu, nego i
odre|enim estetskim zahtevima. O spoqnoj sve~anosti praznika
govori arhiepiskop Proklo na po~etku besede posve}ene Vazne-
sewu (rukopis sa kraja XIV veka):
i s(ty) vidhti cr(y)kovy d(y)nsy vino praznika
mnojystvomy svoixy qedy kyfpe\ i kraen
mnogoqedemy simy i krasnoqedemy i koje wdejde
dobro mnojystvomy pridyixy wblqen koje
reqe pr(o)roky...
47
Prazni~no mno{tvo okupqenog sveta u crkvi upore|eno je
sa dobrom ode}om u koju je crkva prazni~no odevena. Moglo bi se
zakqu~iti da se posebnost prazni~nog vremena i prostora
ogledala i u sve~anoj odevenosti okupqenih. Spoqa{wi izgled
u~esnika trebalo je da bude druga~iji od svakida{weg, isto onako
kako se o~ekivalo da i komunikacija tokom praznika bude
druga~ija. U jednoj epitimijnoj zabrani od vernika se traìlo da
se na praznik sve~ano i lepo obuku, ina~e je sledila kazna posta:
A\e kto v s$bot$ ili v ned(hl) ili v Vl(a)d(yf)
q(i)ni s(ve)te d(y)ni ne wblaqit se v qystne rizi,
pos(ty).i. d(y)ni
Ako se ko u subotu ili nedequ ili u svete dane Gospo-

dwe ne obu~e u ~asnu ode}u, da posti osam dana...
48
46
O zna~aju i smislu psalma govori sv. Atanasije Aleksandrijski, V. V. Bi~kov,
Vizantijska estetika. Teorijski problemi, Beograd 1991, 195-197.
47
Zlatostruj cvetni, UB ]orovi} N
o
29, l. 64b. D. Bogdanovi}, Inventar, 43.
48
U rukopisu Epitimijni nomokanon, BAN N
o
53 nedostaje list, te je ova zabrana
navedena prema mla|em prepisu iz druge ~evrtine XVI veka, ASANU N
o
29, l. 35b-36a.
Zabrana je na~elna i op{ta: od vernika se uop{teno tra-
ì pod pretwom osmodnevne epitimije da se za praznik lepo
obuku, odnosno odenu u ~astnu ode}u. Upotreba pojma ~asna ode-
}a ukazuje na neutralno zna~ewe (ne traì se ni bogata ni sku-
pocena), stoga je zabrana bila prilago|ena pripadnicima razli-
~itih dru{tvenih grupa, jer je trebalo da sve one podjednako pro-
slavqaju praznik.
Zvuk i pokret praznika
U istom Epitimijnom nomokanonu ~itamo i jednu drugu zapoved:
egda praz(dy)niky. to bite v bilo mnogo
da raz$mhty lde ko prazniky es(ty).
49
Kada (je) praznik, to udarajte u bilo/klepalo mnogo,
da razumeju qudi da je praznik.
Prazni~ni dan je trebalo najaviti. Bu~no, udarcima o klepalo,
da, kako se kaè, razumeju qudi da je praznik. Istu funkciju su imala
i crkvena zvona.
50
Statut grada Kotora propisuje da se udara u dupla
zvona katedralne crkve Sv. Trifuna u predve~erje praznika, na znawe
svakom pojedincu.
51
Uz episkopske crkve gra|eni su zvonici sa kojih se
najavqivalo prazni~no vreme i pozivao narod u crkvu. Takvi zvonici
su nadvisivali \ur|eve Stupove, crkvu Sv. Nikole u Kur{umliji i Sv.
Petra i Pavla kod Bijelog Poqa, @i~ku arhiepiskopiju, Studenicu
Hvostansku, crkvu Bogorodice Qevi{ke, itd.
52
Osim zvuka zvona sa
49
o
53, l. 51b.
50
Prazdnik na~inals] so zvona kolokolov, M. A. Pol]kovska], Bwt i naravw
pozdnevizantijskogo ob\estva u: Kultura Vizantii XIII - perva] polovina XV v.
Moskva 1991, 572.
51
...mandaverunt in vigiliis ipsarum festivitatum pulsari campanas duplas, in Ecclesiae Sancti
Triphonis ad notitiam singulorum, Statuta et leges civitatis Cathari, Venetiis MDCXVI, 402.
52
O zvonicima kao obele`ju sabornih (katedralnih) crkava pisao je Vojislav
\uri} u: Istorija Srpskog naroda I, Beograd 1980, 393-394. Da se zvonici nisu
gradili samo uz sedi{ta prvih srpskih episkopija videti: O. Kandi}, Kule - zvoni-
ci uz srpske crkve XII-XV veka, Zbornik za LU MS 14 (1978) 70-71. cf. R. Radi},
Zvona - glas boìji sa vi{weg sveta, Kwièvne novine, N
o
987/988, 1-15. januar 1999.
zvonika episkopskih i drugih crkava
53
, prazni~ni zvuk trube najavqi-
vao je, isto tako, vreme druga~ije od svakodnevnog. Kvalitet tog zvuka
ogledao se u raznim epitetima, kao {to je zlatokovana truba na{eg
anonimnog pesnika ili kovane, medne, roàne trube iz psalama.
Na jednoj od minijatura Miroslavqevog jevan|eqa (kraj XII veka),
prikazan je i truba~ koji duva u rog.
54
Pisci prazni~nih beseda, pohvala, slu`bi, sluìli su se
raznovrsnim slikama op{te razumqivim ~itaocima i slu{aocima.
Delom preuzimane iz psalma, bile su pogodne za raznovrsne vari-
jacije i nova komponovawa. U psalmima se ~esto radosno ose}awe
iskazuje pqeskawem ruku i uz pokli~: Svi narodi, zapqe{tite
rukama, pokliknite Bogu glasom radosnijem (vsi zyfci vysple\aite
rkami, vyskliknhte Bog glasomy radosti).
55
U pomenutoj besedi Kiri-
la Aleksandrijskog prazni~na radost se iskazuje bu~no:
Vysa praznik priob\aty se, vysa Vladik vysphvaty,
nebesa veselet se, gwryf radout se, rhkyf vysple\ite,
prorwci vyzpite zre\e vae g(lago)lyf byfve ve\i,
gwryf vyskliknhte, mladenci vyspoite... s(ve)\enici
vyzg(lago)lite... ezyfci syberhte se...
56
Veselo, prazni~no ose}awe Kiril Aleksandrijski iskazuje
putem alegorijskih slika: gore se raduju, gore usklikuju, reke
pqeskaju, proroci radosno povikuju, mladenci pevaju, sve{tenici
progovaraju a narodi se okupqaju. Pqeskawe i usklici postaju
simbol radosnog i veselog raspoloèwa. Oni isto tako pripadaju
53
Kada ve} razmi{qamo o zvonima i zna~aju koji su ona imala za zajednicu qudi,
ne moèmo, a da se ne prisetimo opisa kojim otpo~iwe Johan Hojzinga svoju kwigu
Jesen sredweg veka: zvona su ta koja svojom melodijom unose red u vrevu i buku
svakodnevice: Postojao je jedan glas koji je stalno nadja~avao buku poslovnog
ìvota, glas koji - ma koliko se slu{ao - nikada nije zbuwivao, nego je sve na
kratko vreme uzdizao u sveru reda: zvona.
54
Miroslavqevo jevan|eqe, fototipsko izdawe wegovog veli~anstva Aleksandra
I kraqa Srbije, Be~ 1897, 123.
55
Psalm 47, Der Serbishe Psalter II, fol. 60v.
56
o
86, l. 239b. Izraàvaju}i sveobuhvatnu, kosmi~ku
radost u navedenim redovima besede (v. str. 55, nap. 39), pisac se oslawa na stihove
iz psalama, u kojima je radosno ose}awe prema Bogu ne samo qudskog, ve} op{te
zemaqskog i kosmi~kog obele`ja (Ps. 96. i 98).
grupi onih audio elemenata, kao klepalo, zvono i truba koji
nagove{tavaju prazni~ni dan. To su osnovni i najjednostavniji
oblici prazni~ne buke koji se ostvaruju qudskim glasom i pokre-
tom. Wome se, zapravo postavqala granica izme|u prazni~nog vre-
mena od obi~nih dana svakodnevice. Jer, buku pre svega razumemo u
onom zna~ewu koje joj pridaje Edmund Li~ kada kaè da kultura
stalno upotrebqava ve{ta~ku buku u ciqu odre|ivawa granica, vre-
menskih i prostornih, koje su ne samo fizi~ke nego i metafo-
ri~ke.
57
U ovom slu~aju nasuprot buci nije melodija, nego ti{ina.
Li~ je to predstavio kroz jedna~inu buka / ti{ina = sveto / profano.
Naravno, odnos jedna~ine mogao je biti i obrnut
58
(v. str. 78).
Radosno raspoloèwe iskazivalo se, osim zvuka i pokretom
tela koji je svojstven igri i plesu. Svi se dakle radujemo i igra-
ju}i veselimo se, kaè se u uskr{woj besedi Jovana Zlatoustog
koja se ~ita u pomenutom rukopisu XIII veka.
59
U psaltiru (pre
svega, stihovi 149. i 150. psalma) pozivaju se qudi da uz igru, odno-
sno ples, slave Boga, {to je na likovnom planu prdstavqeno u vidu
plesa~kog kola (slika 12a-b). Slika ~oveka koji igra, ple{e i
ska~e bila je, prema tome, i u srpskoj sredwovekovnoj originalnoj
kwièvnosti simbol radosnog ose}awa. Svoj uzor je imala u pred-
stavi Davida koji igra ispred kov~ega Gospodweg.
60
Vapija{e kao
nekada David, igraju}i pred }ivotom u senci
61
, kaè kraq Stefan
Prvoven~ani, ili Domentijan: i kao David nekada ska~u}i pred
senovitim kivotim, jasno i velelepno vapija{e.
62
Kada je kraq
Vladislav stigao povorku u kojoj su se nalazile mo{ti sv. Save,
radova{e se kao nekada David pred }ivotom
63
, kaè Teodosije.
57
E. Li~, Kultura i komunikacija, 94-95.
58
Ibidem, 95.
59
Vsi bo radoum se i igra\e veselim se, Mihanovi} Homiliar, l.141a.
60
Druga kwiga Samuilova 6, 14-16.
61
ko Dav(yf)dy inogda vypie skaqe prhd(y) shnnyfmy kuvotomy, Stefan
Prvoven~ani, Sabrana dela, izd. T. Jovanovi}, prevod Q. Juhas-Georgijevska,
Beograd 1999, 63-64.
62
koje Davidy drevl skaqe prhd shnynyfmy kivotomy syno i veleglasno vypiae,
@ivot Svetoga Simeuna i Svetoga Save napisao Domentijan, izd. \. Dani~i}, Beograd
1865, 67; prevod L. Mirkovi} u: Domentijan, @ivot svetoga Save i svetoga Simeona,
Stara srpska kwièvnost u 24 kwige, kw. 4, SKZ, Beograd 1988, 287.
63
@ivot Svetoga Save, 214; Teodosije, @ivot Sv. Save, 247.
Ovakve pesni~ke slike obi~no su kori{}ene prilikom opisa
sve~anih i radosnih translacija mo{ti svetih, o ~emu }e vi{e
biti re~i u jednom od narednih poglavqa.
Spajawem zvuka (buke) i telesnog pokreta (igra - ples), dobi-
jamo dva osnovna oblika ispoqavawa radosnog ose}awa. Wih ~esto
sre}emo u izvorima razli~itog porekla, iskazane pojmovima
pqeskawe rukama i plesawe (pleskati ili plesati).
64
Takve aktivnosti
bile su deo tradicionalnih i narodnih shvatawa radosnog i vese-
log pona{awa, ali i predstava pisane i u~ene kultura. Me|utim,
ova druga, iako se koristila slikama buke i igre, ipak nije bila
naklowena wihovom prakti~nom ispoqavawu. Sliku car Davida
koji igra pred kov~egom koristi Grigorije Camblak (po~etak XV
veka) prilikom navo|ewa vrlina kraqa Stefana De~anskog, ali
precizno odre|uju}i o kakvoj je to igri re~:
d$xovnoe likystvovae igrane,
ne nogami n qvystvyf d$evnyfmi
duhovno je igrao u kolu, ne nogama, no du{evnim ose}ajima.
65
Prostor i vreme praznika: na~ini praznovawa
Izdvajawem praznika iz svakodnevice, name}e se ponovo diho-
tomija sakralno / svetovno, ovog puta u samom prazniku. Srpsko feu-
dalno dru{tvo poznavalo je razliku unutar prazni~nog vremena i
prostora. Podelu na sakralno i svetovno ono je iskazivalo uop{teno
i veoma precizno, putem predstave dvostruko vesele}i se, duhovno i
64
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 41b, l. 95, passim.
65
@itije Stefana Uro{a Tre}eg, spisano Georgijem monahom, izdao J. [afarik,
Glasnik DSS 11 (1859) 86; prevod L. Mirkovi} u: Grigorije Camblak, Kwièvni
rad u Srbiji, Stara srpska kwièvnost u 24 kwige, kw. 12, Beograd 1989, 76.
66
Obod veselete se, dxovyno i thlesyno, @ivot Svetoga Simeuna i Svetoga Save
napisao Domentijan, 194; Domentijan, @ivot svetoga Save i @ivot svetoga
Simeona, 116; cf. Domentijan, @itije Svetoga Save, izdawe T. Jovanovi}, prevod
Q. Juhas-Georgievska, Beograd 2001, 151, 152.
telesno, da upotrebim re~i Domentijana (XIII vek)
66
, ili dvostruka
(sgba) radost i veseqe
67
, kako kaè Teodosija (kraj XIII po~etak
XIV veka), ili kako ~itamo kod arhiepiskopa Danila II (prva
polovina XIV veka) duhovno i telesno ute{iv{i sve one koji su
do{li na ovo praznovawe.
68
Time se, pred nama, otvara niz novih
pitawa: na koji se sve na~ine praznovao praznik? [ta se
podrazumevalo pod duhovno, a {ta pod telesno veseqe i svetko-
vawe? Da li su svi praznovali isto? Ili, koja su pona{awa
odre|ene dru{tvene grupe smatrale primerenim, a koja ne, pra-
zni~nom vremenu? Odnosno, gde se sve praznovalo i kako?
Osnovno obele`je praznika, u pomenutim kwièvnim vrsta-
ma, predstavqeno je dihotomijom duhovno / telesno. Zasnovana na
dihotomiji sveto / profano, podrazumevala je dva razli~ita i posve
suprotna na~ina proslavqawa praznika, uslovqena mestom i vre-
menom. Tako su pojmovi praznovati, radovati i veseliti se, imali
ne samo razli~ita zna~ewa, nego i razli~ite oblike izraàvawa.
Za razliku od ìtija srpskih vladara i arhijereja u kojima se oba
oblika svetkovawa podjednako vrednuju (o kojima }e jo{ biti re~i u
ovom poglavqu), u pohvalama i prazni~nim slovima veseqe i radost
su pre u oblasti duhovnog. U nameri da istakne duhovni princip,
Teodosije ga ve} na po~etku svoje Pohvale sv. Simeonu i sv. Savi
suprotstavqa telesnoj odlici prazni~ne radosti: pre plotske
duhovnu vam pripremam trpezu.
69
U Pohvali sv. Dimitriju, srpski
pesnik gr~kog porekla Dimitrije Kantakuzin poziva okupqene:
praznujmo svetlo, praznujmo u vesequ, duhom raduju}i se
70
, dok u
@itiju Jovana Rilskog takvoj radosti pridaje eshatolo{ki zna~aj:
Ovde, u ovom kratkom i brzoprolaznom ìvotu ìvite bez bola
i bogougodno, uvek praznuju}i u vesequ praznike svetih, a ne u
67
68
Dxovyno je i thlesyno thivyi vyshxy liko priydyiixy vy prazdynystvo
to, @ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, 79; Danilo Drugi, @ivoti, 94.
69
Teodosije, Pohvala svetom Simeonu i svetom Savi, u: Stara srpska kwièvnost.
Hrestomatija, 32.
70
Dimitrije Kantakuzin, Pohvala svetom Dimitriju Solunskom, u: Stara srpska
kwièvnost. Hrestomatija, 151.
jelu, pijanstvu i rasprama, kao robovi utrobe i trbuha. To je
bezbo`ni~ki, Bogu i svetima tu|e. @ivite u molitvama, pojawu i
~istoti, kao {to je Bogu i svetima milo, i tamo{wa }ete dobra
ve~no naslediti, kraj Hrista sa svetima.
71
Praznici su deo svakodnevnog ìvota, kratkog i brzopro-
laznog, a veseqe i radost ona ose}awa koja dominiraju prazni-
~nim vremenom. Ali, takva radost i veseqe ne proizilaze iz
plotske trpeze pune hrane i pi}a, koja je tu|a Bogu i svetima,
ve} iz one duhovne, koja je prema Dimitriju Kantakuzinu zalog
ve~nom spasewu. Slavqewe hri{}anskog praznika kod srpskih
pisaca isticawem duhovnog principa, odnosno duhovne trpeze
nasuprot onome {to se smatralo za telesni vid svetkovawa, imalo
je svoje uzore u vizantijskoj i ranoj slovenskoj kwièvnoj tradici-
ji. U sredwovekovnoj Srbiji rado su ~itane i na srpsku redakciju
prenete nedeqne propovedi Konstantina, bugarskog prezvitera,
kasnije episkopa Preslavskog iz X veka, u kojima se hri{}anskim
vernicima poru~uje:
Brati i wtyci (i) syfnove poslaite mno ne vy
prost bo xo\ety minti i dyny(y)nyfi prazdyniky,
ny tero go\eni dxovno xo\ety podati, ne thlo
napith\e ny d vesele\e.
72
Bra}o, o~evi i sinovi poslu{ajte mudro da ne u prostoti pro|e
dana{wi praznik, ve} se drugom, duhovnom go{}ewu prepustite,
ne telo hrane}i, ve} du{u vesele}i.
71
Spisi Dimitrija Kantakuzina i Vladislava Gramatika, Stara srpska kwiè-
vnost u 24 kwige, Beograd 1993, 96.
72
Navedeno prema srpskom rukopisu sa kraja XIII veka, V. Jagi}, Nedeljna
propoviedanja Konstantina prezvitera bugarskoga po starosrpskom rukopisu XIII vieka,
Starine JAZU V (1873) 34. Re~ je o zborniku nedeqnih beseda Jovana Zlatoustog i
Kirila Aleksandrijskog i wihovih delimi~nih obrada od strane Konstantina
prezvitera, kasnije episkopa Preslavskog u kojima se obi~no tuma~i tekst
jevan|eqa koji se ~ita toga dana. Ovde je naveden po~etak tzv. 42 besede, koja se
smatra originalnim sastavom Konstantina Preslavskog, Ibidem, 28-36; I.
Duj~evq, Izq starata bqlgarska kni`nina I: Kniòvni i istori~eski pametni-
ci otq pqrvoto bqgarsko carstvo, Sofi] 1943, 43; Istori] na Bqlgari], tom 2:
Pqrva bqlgraska dqràva, Sofi] 1981, 313-314.
Posebno cewena i popularna bila su prazni~na slova i
besede svetih otaca hri{}anske crkve koja su se prevodila, prepisi-
vala i ~itala u crkvenim i uop{te, pismenim krugovima onda{weg
srpskog sredwovekovnog dru{tva. Retorski i sve~an stil takvih
sastava suprotstavqao je dva posve razli~ita na~ina ispoqavawa
prazni~ne radosti i dva razli~ita na~ina svetkovawa praznika, u
nameri da se oni jasno izdvoje i da se ukaè na ona poèqna.
Sy d(y)ny ije sytvori g(ospod)y, vyzradoumy se i vyzveselim se vy ny.
ne vy kryqymnic tek\e, ny vy mqeniqyskyf xramyf ty\e\e se.
ne pinstvo poqita\e, ny mhreno lbe\e.
ne jidwvskyf igra\e, ny ap(o)s(to)lyskyf pita\e se.
ne na tryji\ixy igra\e, ny vy domwxy po\e.
Vyskr(y)sena nasto\i d(y)ny, a ne ponoeni.
73
U navedenom odlomku slovenskog prevoda uskr{we besede sv.
Jovana Zlatoustog prazni~ni dan jeste dan radosti i veseqa. Ali
ono {to vernike treba da podstakne na pomenuto prazni~no ose}awe
nije odlazak u kr~mu, ve} u hram mu~enika; nije odavawe pijanstvu,
ìdovskim igrama ili igrawima po trgovima, ve} umereno i
apostolsko pona{awe i svetkovawe uz pojawe po ku}ama. Jer,
napomiwe Jovan Zlatousti Vaskrsewa nastupaju}i dan jeste, a ne
sramote! Dakle, sveto vreme praznika moglo je biti ispuweno
dvema potpuno razli~itim aktivnostima koje su se odràvale na
wima svojstvenim mestima. U skladu sa tim, prazni~na radost i vese-
qe sasvim su druga~ije vrednovani - praznik se nije smeo osramoti-
ti odlaskom u kr~mu, ili igrom po trgovima.
Sakralni prizori i molitve, kao {to su sv. liturgija i
druge svete radwe i ~inovi, zahtevali su poseban, sakralni prostor.
Bio je to hram - crkva jeste molitvi{te, mesto sveto, ~itamo u
jednom zborniku srpske recenzije sa kraja XIV veka.
74
Svetovni,
odnosno telesni oblici proslavqawa, pripadali su mestu pro-
fanog obele`ja: trg, ulica, pozori{te, igrali{te, ku}a (dom).
73
Zlatoust cvetni, De~ani N
o
85, l. 243a-243b.
74
Cr(y)k(v)i sty m(o)litvi\e mhsto s(ve)to, A. I. }cimirskij, Opisanie y`no-
slav]nskihq i russkihq rukopisej zagrani~nwhq bibliotekq, tom I: Vhna -
Berlinq - Drezdenq - Lejpcigq - Mynhenq - Praga - Lybl]na, Sbonikq OR}S
RAN, tomq XCVIII, Petrogradq 1921, 188.
Vreme u kojem su se oni odigravali smatralo se obi~nim, svetovnim
vremenom. Stoga, za pripadnike crkvene elite takvi oblici
praznovawa bili su, u najmwu ruku, neprili~ni svetom vremenu
praznika, isto onako kao i svetom prostoru - crkvi.
Ovu tabelu bi trebalo shvatiti uslovno. Pre svega treba ukazati na
ambivalentno zna~ewe ku}e, odnosno doma kao prazni~nog prostora. Ono
proizilazi iz odnosa u kojem se pojam ku}e sagledava. Ukoliko se postavi u odnos
sa crkvom, ku}a ili dom jeste prostor svetovnog obele`ja, mesto gde se obavqaju
svetovni (telesni) oblici praznovawa. Me|utim, u odnosu na trg ili ulicu, ku}a
dobija sasvim suprotno, sakralno zna~ewe.
75
Na jednoj strani su oblici proslavqawa proistekli iz
okriqa zvani~ne Crkve, pisane i visoke kulture, koji su odgo-
varali svetosti hri{}anskog praznika, dok su se na drugoj strani
nalazili nepisani obi~aji koji bi se mogli nazvati narodnim i
tradicionalnim. U sredwovekovnim pravnim kwigama srpske
crkve, Nomokanonu sv. Save i Sintagmatu Matije Vlastara, u koji-
ma su izneti zvani~ni stavovi duhovne i svetovne elite,
proslavqawe hri{}anskih praznika vezivalo se prevashodno za
crkvu: U svetle dane lepo je da se hri{}ani u crkvi sabiraju,
poru~uje se u Nomokanonu.
76
Sabirawa i okupqawa u crkvi podra-
zumevala su praznovawe uz psalme i duhovne pesme.
77
Imaju}i obele`je svetog, vreme praznika trebalo je
provesti na svetom mestu, u ~asnoj ode}i, {to je podrazumevalo
obavezni izlazak iz privatnog prostora u javni, odnosno iz ku}e u
crkvu. Jedna od osnovnih pastirskih uloga parohijskih sve{teni-
ka bila je da okupqaju qude u crkvu - popovi, okupqajte qude u
sakralno svetovno
mesto
crkva i
crkveno dvori{te
ku}a (dom), trg, ulica,
igri{te/igrali{te, pozori{te
vreme
vreme liturgije
i molitve
vreme razli~itih oblika zabave,
veseqa, igara i razonode
75
S. Bojanin, Sredwovekovna svetkovina izme|u privatnog i javnog, u: Privatni
ìvot u srpskim zemqama sredwega veka, priredili S. Marjanovi}-Du{ani} i D.
Popovi}, Beograd 2004, 246-279.
76
...vy svhtlyf&e d(y)ni. lhpo &esty vy cr(y)kvi sybirati se kr(y)stinomy, Zakonopra-
vilo ili Nomokanon, l. 123a, kartaginsko 61. pravilo.
77
Vy psalmhxy i phnixy i phsnexy dxovnyfxy praznovati, Sintagmat, 450.
crkvu - i da paze ko od vernika redovno dolazi, a ko ne: U sve
praznike gledajte vi popovi ko dolazi a ko ne dolazi u crkvu, da li
zbog bolesti ili nemara radi.
78
Praznik je zahtevao saborno
u~estovovawe unutar sakralnog prostora i vremena. U pomenutoj,
prera|enoj verziji Zapovedi sv. Petra i Pavla kojom otpo~iwe
slovenski Epitimijni nomokanon (BAN N
o
53), savetuje se ~itavoj
parohijskoj zajednici - svi qudi sa svojim ènama i decom - da se
za praznik okupi na sv. liturgiji u crkvi radi molitve, a da
ostatak prazni~nog dana provedu kod ku}e, iskazuju}i time
po{tovawe dostojno svetom vremenu:
k cr(y)k(y)vi pribegati vysemy m$jemy s jenami i
dhtmi svoimi i v ii sy straxom B(o)jemy i
vynimanemy prhd[y]b[y]dhvati mole\e se daji tra ned(h)li.
p$stivi s(ve)tei lit$rgi i tako vy dwmi svoe xodti
i poqivati do tra
79
ka crkvi da pribegnu svi mu{karci sa ènama i decom svojom,
i u woj da bdiju sa pa`wom i strahom Bo`jim, mole}i se sve do
nedequ ujutro, i posle otpusta svete liturgije da odu u domove
svoje i da tamo po~ivaju do jutra (drugoga dana).
Suprotno ovakvom pobo`nom na~inu praznovawa koje je
preporu~ivalo bdewe i molitvu u skladu sa crkvenim ~asovima,
a koje se zavr{avalo sv. liturgijom, postojale su i druga~ije
vrste prazni~nog okupqawa. Ta druga~ija okupqawa pomenuti
crkvenopravni izvori uglavnom osu|uju. Kao {to u svojoj besedi
sv. Jovan Zlatousti poziva vernike da tokom svetog vremena
odlaze u hramove mu~enika i da po ku}ama pevaju penija umesto
{to na trgovima igraju ili u kr~me odlaze, Zapovedi sv. Petra i
78
Sbiraite popove ld(e) v cr(y)kovy; i vse praz(dy)nikyf glhdaite vi popovh kto pri-
xodity ili ne prixodity v cr(y)kovy, bolhzni radi ili nebrhjena rad(i), Epitimijni
Nomokanon, BAN N
o
53, l. 49a-49b. Sli~nu poruku sadrì i epitimijni tekst za
koji se smatra u nauci da je domaz}eg porekla, nastao u XIII veku, u vreme sve-
tosavske reorganizacije srpske crkve (objavio Jagi} pod N
o
7). Poruka je izloèna
u vidu saveta parohijskim sve{tenicima o wihovim du`nostima, obavezama i na-
~inu sprovo|ewa zvani~nog u~ewa Crkve, V. Jagi}, Sitna gradja za crkveno pravo, 147.
79
Epitimijni Nomokanon, BAN N
o
53, l. 101b; prhbyfvati stoji umesto prhd[y]b[y]-
dhvati, prema rukopisu koji je objavio, A. I. }cimirskij, Kq istorii apokrifovq i
legendq III, 43.
Pavla iz Epitimijnog nomokanona preporu~uju vernicima da
ostatak prazni~nog dana provedu u ku}i, osu|uju}i praznovawe uz
timpane, svirale, neumesno pirovawe (kozloglasovanije) i
opijawe (v. str 256). U Svetosavskom nomokanonu poru~uje se da u
~asne dane nije dozvoqeno organizovati pozori{ta, kowske trke,
niti pak, nijedno drugo igri{te.
80
Ne dolikuje tako|e, zvanica-
ma da na gozbi ple{u i pqeskaju ili da se na gozbu pozivaju glumci
(zabavqa~i).
81
Hri{}anski praznik bio je vreme posve suprotno
telesnim oblicima veseqa i radosti, kao {to su igra, ples, pi-
rovawe, gluma ili pleskawe.
Me|utim, va`no je naglasiti da su na~ini i oblici praznova-
wa predstavqali grani~no podru~je gde su se susretala dva razli-
~ita pogleda na svet. U tim susretima uzajamno su se prepoznavali
protivre~ni oblici ispoqavawa radosti i veseqa, tako dragih
ose}awa koja su ispuwavala jedan praznik. Oni su omogu}avali uza-
jamnu diferencijaciju i definisawe suprotnih kategorija pra-
znovawa. To lepo ilustruje Teodosije u Pohvali svetom Simeonu i
svetom Savi, koji je pohvalu sastavio u nameri, kako nam kaè, da
duhovnu trpezu ne iznosim usred kowskih trka, niti pred one
koji su iz nepromi{qenosti sakupqeni na mrskom pozori{tu i
slu{aju {tetne re~i skomraha. Jer, jedino dostojno u~estvovawe
u prazni~nom okupqawu jeste ono u crkvi Bo`joj, gde se, kako pisac
veli, svetim pesmama i duhovnim pojawem nasla|ujemo i u du{i vese-
limo.
82
Druga~ije re~eno, nasuprot crkvi kao mestu praznovawa
nalazilo se mesto svetovnog obele`ja: pozori{te, odnosno igri{te.
Telesna radost: igra i gozba (pir)
Osnovni oblici svetovnog na~ina praznovawa, odnosno
telesne radosti i veseqa kako kaù sredwovekovni pisci, bili
su igra i gozba. Kao neradan dan praznik je omogu}avao pojedincu da
se posveti druga~ijim aktivnostima od onih svakodnevnih. Na
80
...vy q(y)stnyfxy d(y)nexy ne pod[o]baty tvoriti pozorf\a ni konynago riskani.
ni inogo nikogo je igri\a Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 123a, kartaginsko 61.
pravilo (v. gore nap. 76).
81
Ibidem, l. 95b.
82
T. Jovanovi}, Pohvala svetome Simeonu i svetome Savi Teodosija Hilandarca, Kwi-
èvna istorija V/20, Beograd 1973, 710-711; Stara srpska kwièvnost. Hrestomatija, 31.
prvom mestu bila je to igra, neizostavni deo prazni~nog vremena.
Iako je predstavqala aktivnost, zahtevaju}i mentalno i fizi~ko
angaòvawe, ona je prema svojoj su{tini suprotna svakom
uobi~ajenom radu i poslu. Jer, ona je, zapravo ta, koja se prema
re~ima Johana Hojzinge, svugde pojavquje kao odre|eni kvalitet
delovawa, koji se razlikuje od obi~nog ìvota.
83
Ona osmi{qava
i daje podstrek svakodnevnim aktivnostima qudi, i pomo}u igre
pojedinac osmi{qava svoje svakodnevne poslove i me|usobne
odnose.
84
Semanti~ko poqe staroslovenskog pojma igra (igry)
prili~no je {iroko. Ono obuhvata ples, svirawe, {alu, gluma~ke,
pozori{ne i razne takmi~arske igre, kockawe, itd.
85
Ta vi{e-
zna~nost je obeleàvala pojam igre kako u latinskom (ludus), tako
i u drugim narodnim jezicima Evrope.
86
Drugi osnovni oblik svetkovine jeste gozba (gostyba, gozba) ili
pir (piry), odnosno nesvakida{wa upotreba hrane i pi}a. U Sveto-
savskom nomokanonu navedene su kao telesne rabote praznika je-
dewe, pijewe, pe~ewe i kuvawe: plytyskyfxy raboty ne tvorety. reke ni
dety ni pity. ni pekty ni varety.
87
Gozbu je naj~e{}e simbolizovala
trpeza (trapeza, trypeza)
88
, te su se ova dva pojma ~esto upotrebqavala
kao re~i sa sinonimnim zna~ewima. Praznici kao {to su svadba
ili pomen svetom, ovaplo}ewe su prazni~ne gozbe, odnosno
prazni~nog stola. U tom smislu se o svadbi govori kao o trpezi:
83
J. Huizinga, Homo Ludens. O podrijetlu kulture u igri, Zagreb 1970, 13.
84
Hojzinga ovom kwigom èli da pokaè kako je upravo prava, ~ista igra temeq
i ~inilac kulture, Ibidem, 13-15.
85
Re~ igra je sveslovenskog porekla. Weno poreklo se tako|e moè traìti i u
oblasti sakralnog, >timologi~eskij slovarx slav]nskih ]zwkov. Praslav]nskij
leksi~eskij fond VIII, pod red. O. N. Truba~eva, Akademi] Nauk SSSR, Moskva
1981, 208-209; P. Skok, Etimologijski rje~nik I, 711.
86
Pojmovi igra, latinski ludus and its vernacular equivalents, including the word game
ozna~avali su a wide range of activities in the Middle Ages: a seasonal festival, a theatrical
drama, a board game, and outdoor sport, a joke, or almost any form of amusement, MF I, s.v.
Games and Play.
87
Zakonopravilo ili nomokanon, l. 244a.
88
Re~i gozba i pir su sveslovenskog i praslovenskog porekla, >timologi~eskij slo-
varx slav]nskih ]zwkov VII, (1980) 68-69. P. Skok, Etimologijski rje~nik I, 595; II, 660, dok je
trpeza je gr~ka posu|enica (od :poco), M. Vasmer, Die griechischen Lehnwrter im Serbo-
Kroatischen, Abhandlungen der Preuischen Akademie der Wissenschaften, Berlin 1944, 143.
ako behu pozvani na brak ili na neku drugu trapezu, dok se pomen
svetom nije mogao zamisliti bez pira.
89
U svakom slu~aju hrana se, uop{teno smatra kao bitan
komunikacijski most, ili kao neverbalno sredstvo komunika-
cije na svetkovini.
90
Zna~aj koji je hrana u sredwem veku imala,
biva jasniji ukoliko se prisetimo Le Gofovih re~i da se ona sma-
trala za luksuz, ili ako se pozovemo na Norberta Elijasa, kada
kaèmo da je svakodnevna upotreba mesa bila ograni~ena i kod
mnogih niìh i siroma{nih plemi}a.
91
Kao {to su pqeskawe, podvikivawe, pevawe pesama uz zvuke
muzi~kih instrumenata simbolizovali prazni~nu buku koja je bila
sastavni deo igre, na gozbi ili piru, za stolom, to je bila zdravica
(zdravica). Okupqeni oko prazni~ne trpeze upu}ivali su zdravice
jedan drugom, koje su se, kako im samo ime kaè, govorile u ne~ije
zdravqe i ne~iju ~ast.
92
Upu}ivawe ili kazivawe zdravica tokom
svetkovine pretpostavqalo je onu vrstu emocija koje sredwo-
vekovni pisci uobi~ajeno nazivaju veseqe i radost.
Tih dana sam mu posebno bivao satrpeznik i jeo wihova i druga
jela, a on je, prema wihovom obi~aju, nazdravqao meni u ~ast, ~ine}i
to sa nekolicinom svojih odli~nika i prvaka. I nazdravqao mi je
uìvaju}i, a kad bih mu na isti na~in odgovorio bio je vrlo zadovoqan,
obla~e}i me u najlep{e svoje odelo, jednom no{eno ili novo...
93
,
89
A\e na braky ili na in trapez pozvani byfve, Zakonopravilo ili nomokanon,
l. 95b; odnosno, piry stvority vy pamet(y) s(ve)tom ili inako kako b(o)ji dhlo l-
bve pozovety, Ibidem, l. 28a.
90
S. Kneèvi}, Ishrana kao komunikacijski vid kulture, Zbornik FF u Beogradu,
serija A, kw. XIX (1997) 255.
91
J. Le Goff, Srednjovekovna civilizacija Zapadne Evrope, Beograd 1974, 276-184; N. Elijas,
Proces civilizacije. Sociogeneti~ka i psihogeneti~ka istraìvanja Sremski Karlovci-Novi Sad
2001, 176.
92
I se bisty prvee zdravica blgaromy, Gra|a za istoriju naroda i kwièvnosti srpske:
Povhsty wty bita i o carstvixy vasexy rodovy, izdao A. Vukomanovi}, Glasnik DSS
10 (1858) 252. Primer iz Vukomanovi}evog izdawa preuzima za svoj re~nik \. Dani-
~i}, Rje~nik I, 373. F. Miklosich, Lexicon, 223 preuzima pojam iz slovenskog prevoda
hronike Georgija Amartola, rukopis srpske redakcije iz XIV veka; cf. P. Skok,
Etimologijski rje~nik III, 646. U Rusiji XIII veka ozna~avala je gozbu, pijanku koju
oni zovu zdravica, Zdravica, LSSV (S. ]irkovi}) 234.
93
VIINJ VI, 131.
kazuje o razmeni zdravica tokom sve~anih obeda vizantijski posla-
nik Teodor Metohit koji je krajem XIII veka prilikom mirovnih
pregovora boravio na dvoru srpskog kraqa Milutina. Na svetko-
vini sv. Trifuna u Kotoru uobi~ajeno je bilo nazdravqawe uz
vino, odnosno govorewe zdravica, sdravize, kako se pomiwe u jednom
izve{taju iz 1525. godine.
94
Slovenski pojam zdravica u{ao je i u
druge jezike, latinski, italijanski i novogr~ki
95
, {to posredno
dokazuje da je aktivnost pod tim nazivom bila jedna od uobi~ajenih
i prepoznatqivih prilikom gozbe, pira i svetkovine sredwove-
kovnih Srba i Ju`nih Slovena.
Suguba radost i veseqe
U realnom ìvotu oba principa, duhovno i telesno, ravno-
pravno su u~estvovala u prazni~nom vremenu svetkovine. Takvo
gledi{te je, videli smo, iskazano u ìtijima srpskih vladara i
arhijereja sintagmom duhovno i telesno praznovawe ili suguba,
odnosno dvostruka radost i veseqe. Oba principa na{la su na
svetkovini svoje mesto, nezavisno od razli~itih povoda za weno
proslavawe. Moglo je to biti uvo|ewe u vladarsku du`nost i kruni-
sawe vladara - A kad su iza{li iz crkve, sjajne i bogate trpeze bile
su postavqene
96
, odnosno A kada iza|o{e iz crkve, svi sedo{e za
trpeze. U~ini{e pir vrlo veliki arhiepiskop i kraq
97
- ili
povodom posve}ewa pojedinca u crkveni ~in, kao {to je bilo pri-
likom uvo|ewa sv. Save u ~in arhimandrita od strane solunskog
94
I. Stjep~evi}, Katedrala sv. Tripuna u Kotoru, Split 1938, 91.
95
K. Jire~ek, Istorija Srba II, 293 kaè da je Venecijanac Ambrozije Kontarini
1473. godine upotrebio pojam sdraviza kada je govorio o zdravicama na dvoru
gruzijskog kraqa. Zdravica je mogla da zna~i i ~estitku, kako se vidi iz odluke
duborva~kog Malog ve}a od 28. decembra 1368. godine da budvanskom vlastelinu
Povr{ku po{aqe poklon pro sdravia, Ibidem, 293; Monumenta Ragusina III, 294. O
zdravici kao posu|enici u novogr~kom, M. Lascaris, Nicht :popi:o, sondern
o:popi:o (= slav. zdravica), Byzantinisch-Neugriechische Jahrbcher V (1926) 370. cf.
Zdravica, LSSV (S. ]irkovi}) 234; M. Dini}, Dukin prevodilac o boju na
Kosovu, ZRVI VIII-2 (1964) 54.
96
Teodosije, @ivot Sv. Save, 108-109.
97
Ibidem, 193.
mitropolita Konstantina Mesopotamita - I kad izi|o{e iz crkve,
bi{e u~esnici i telesne trpeze kao i stra{ne i svete
98
- odnosno,
prilikom osve}ewa manastira kao, na primer, u slu~aju manastira
Gradac, zadu`bine kraqice Jelene Anùjske: duhovno i telesno
ute{iv{i sve one koji su do{li na ovo praznovawe (v. str. 83).
Model dvostrukog praznovawa op{te je mesto u ìtijima
srpskih vladara i crkvenh arhijereja. Osnovni oblik telesnog
predstavqen je u gozbi, dok uop{tenost formule ne dozvoqava da se
neposredno pronikne u sve one elemente koji obeleàvaju svetkov-
inu ovog tipa. Na primer, nema izri~itih pomena o igri ili plesu.
U svakom slu~aju, gozbe organizovane od strane svetovnih lica
obuhvatale su razli~ite oblike zabavnih doga|awa. Prilikom
izlagawa vrlina kraqa Stefana Prvoven~anog, Teodosije nam kazu-
je o kraqevoj ve{tini svirawa na raznovrsnim muzi~kim instru-
mentima kojom je zabavqao svoje goste (v. str. 304). U vezi sa tele-
snim principom stoji i masovno darivawe zvanica od strane prire-
|iva~a svetkovine, o ~emu }e niè u tekstu biti re~i.
Tako|e, zanimqiva je i primedba Konstantina Filozofa u
@itiju despota Stefana koja ravnopravno isti~e oba principa sve-
tkovawa, prilikom opisa sveop{te àlosti za umrlim vladarem
Stefanom Lazarevi}em. Pisac sagledava potpunu neizvesnost pred
kojom se na{la Srbija, prime}uju}i da su od àlosti i straha presta-
la sva dru{tvena okupqawa. Takva okupqawa obeleàvala je pove-
zanost narodnih prizora i crkvenih sve~anosti, {to se prepoznaje u
wegovim retori~kim pitawima:
gdh lici igratiixy, gdh crykovyna sybrani
gdh syboryna tryjystva i molitvyf &eje vy okrystyna
isxojdeni
Gde su kola onih koji igraju, gde crkvena sabirawa? Gde su
saborne sve~anosti i molitvene litije u okolna mesta?
99
98
Ibidem, 140.
99
Konstantin Filozof i wegov ìvot Stefana Lazarevi}a, 323; Konstantin
Filosof, Povest o slovima. @itije despota Stefana, 127.
Dihotomija duhovno / telesno, koja je u prazni~nom vremenu
i prostoru odgovarala dihotomiji sakralno / svetovno, nije bila
svojstvena samo na~inu izraàvawa originalne srpske kwiè-
vnosti. Ona je proizilazila iz op{teg shvatawa hri{}anske Evro-
pe o ~oveku kao duhovnom i telesnom bi}u. êtrdesetih godina XV
veka Toskanac Filip de Diversis upotrebio je ovaj model prili-
kom opisa svetkovawa sv. Vlaha u Dubrovniku. Posle litije i litu-
rgije mladi svet je prazni~no vreme provodio u plesu, igrawu kola
i muzicirwu, kaè Diversis, kako bi se to vrijeme poslije ru~ka
provelo u radosti tijela i vesequ kao {to se prije podne posveti-
lo spasu du{e.
100
Post i mrs
Zna~ewe prazni~nog dana ne otkriva se samo u odnosu na
svakodnevicu, nego i u odnosu na vreme posta. Naspram prostih
dana, kako se u Hilandarskom i Studeni~kom tipiku nazivaju dani
svakodnevice, bili su dani posta i praznika. Kao vreme koje
neposredno prethodi prazniku, post je bio u neposrednoj funkciji
praznika. Izgleda da je snaàn izliv prazni~nih ose}awa
poja~avalo postojawe perioda duèg suzdràvawa, kojim se i
odlikovalo pretprazni~no vreme. Sistem najzna~ajnijih hri-
{}anskih praznika bio je u vezi sa ciklusom posnih perioda.
êtiri godi{wa posna perioda prethodila su velikim hri{}a-
nskim praznicima.
101
I obrnuto. Ulazak u post podrazumevao je
isto tako nesvakida{we pona{awe, koje se dovodilo u vezu sa po-
kladama i mesopustom. Smena mrsnih i posnih dana, kada je re~ o
prvom delu godine, data je u pashalnim tablicama, u kojima je vreme
100
Filip de Diversis, Opis Dubrovnika, preveo I. Boì}, Dubrovnik 1973, 50. Filip de
Diversis bio je poreklom iz grada Luke u Toskani, mada je ve}i deo ìvota proveo
u Mlecima. Wegovo delo Opis Dubrovnika nastalo je u vreme wegovog boravka u
Dubrovniku, gde je radio kao u~iteq (1434. - 1441. godine), Ibidem, I-VI.
101
Re~ je o ~etiri posna ciklusa: Uskr{wi, ili Veliki post, Post sv. apostola,
Uspenski i Boì}ni post. Najkasnije je uveden Uspenski post, definitivno na
Carigradskom saboru 1166. godine u vreme patrijarha Luke Hrisoverga i cara
Manojla Komnina, L. Mirkovi}, Heortologija ili istorijski razvitak i
bogosluèwe praznika pravoslavne isto~ne crkve, Beograd 1961, 256-276.
ome|eno konzumacijom mesa i posnih ciklusa (v. str. 187). Upo-
treba odre|ene vrste hrane bila je u tesnoj vezi sa zna~ewem koje
se pridavalo odre|enim vremenskim periodima. To je najsna`nije
izraèno u periodu boì}nih i uskr{wih praznika, kada se i
zapovednim posnim danima, sredom i petkom, ne posti, ve} je dozvo-
qeno da mirjani jedu meso, a monasi ribu.
102
Sredwovekovni crkvenopravni zbornici kao {to je
Nomokanon sv. Save, kra}e kompilacije nomokanonske gra|e i
razli~iti epitimijni zbornici pri trebniku, sadrè ili se pozi-
vaju na pravila svetih apostola u kojima je ishrana propisana u
skladu sa smenom prazni~nih i obi~nih dana. Pre svega, re~ je o
apostolskom 53. pravilu koje ne zabrawuje samo post u vreme
Gospodwih praznika, ve} i zahteva obaveznu upotrebu mesa svim
vernicima, pa i episkopima, prezviterima i |akonima.
A\e kotori ep(i)s(ko)py. ili prezvutery. ili dakony. vy
d(y)ni gospodyskyfxy prazdniky. ne vykaty mesy ili
vina. gnae se i mryska tvoret si. a ne vyz[d]ryjani
radi. da izyvryjet se.
103
102
Mirsci qlovhci da dty meso a mnisi rib, Epitimijni Nomokanon, BAN
N
o
53, 195b-196a. U mla|em, Pavlovom Epitimijnom Nomokanonu pomiwu se
Bogojavqewski ciklus i Pedesetnica kada se ne posti sredom i petkom: razvh
tyq b(o)govlnskyf i pentkosti razreae se nepovinan, Arhiv SANU N
o
154, l.
55b; A. Pavlovq, o. c., N
o
218, 417-418. Zapravo, ovde se radi o tzv. trapavim sedmi-
cama kojima se nazivaju dvanaest dana od Boì}a do Bogojavqewa, odnosno sedmi-
ca Svetla ili Vaskr{wa i sedmica po Duhovima koja prethodi postu Svetih apos-
tola. Druge dve trapave sedmice vezane su za kraj mesoje|a: nedeqa o Mitru i
Fariseju i siropusna sedmica; cf. Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitawa
na{e vere I, Beograd 1998, 235-245; Enciklopedija pravoslavqa III, 1939.
103
Tekst apostolskog pravila nije naveden prema fototipskom izdawu
Ilovi~kog prepisa Nomokanona sv. Save, po{to u rukopisu nedostaje list, te je
tekst pravila preuzet iz ne{to mla|eg tzv. P~iwskog prepisa (XIV vek) koji se
~uva pod signaturom Arhiv SANU N
o
. 362, l. 27a. Ovo apostolsko pravilo posta-
lo je i deo mawih epitimijnih zbornka koji su obi~no prepisivani pri trebniku,
V. Jagi}, Sitna gradja za crkveno pravo, 145:
A\e episkopy ili popy vy gospodyskyf prazdnikyf ne vykat mesa ni vfna skared
se bojiixy sljbyf radi, da izvryjet se ko neqisty svhsti i povfnyny syblazn
(Ako episkop ili pop na Gospodske praznike ne jede meso niti (pije) vino,
skaraduje se Boìjih slu`bi radi, da se izvrgne kao da je ne~iste svesti ili sklon
sablazni).
Ako koji episkop ili prezviter ili |akon u dane Gospodskih
praznika ne okusi mesa ili vina, (jer) ih se gnu{a i mrska su mu,
a ne uzdràvawa radi, da se svrgne.
Sve{tena lica nisu smela a priori odbacivati upotrebu mesa
ili vina u vreme najve}ih hri{}anskih praznika, ali im je to bilo
dopu{teno pod izgovorom duhovne ve`be.
104
U svakom slu~aju, kako je
bilo obavezno jesti meso i piti vino u vreme praznika Gospodwih,
tako se i na nivou sedmi~nog ciklusa nije smelo postiti nedeqom i
subotom (osim jedne, Velike subote) pod pretwom gubitka sve{te-
ni~kog ~ina (svrgnu}e), i odlu~ewe vernika od crkve.
105
Me|utim, pod pojmom posta crkveni oci i duhovnici
podrazumevali su suhojedanije, uzmawe suve posne hrane bez uqa
i vina.
106
U tom pogledu zanimqiv je na~in segmentacija vremena
pa`qivo izgra|en prema na~inu ishrane tokom posnih ciklusa,
pre svega u vreme najzna~ajnijeg posnog ciklusa pred Uskr{we
praznike. U toku ovog perioda praznikom i nedeqom se nije smela
jesti mrsna hrana, ali po{to su to ipak bili prazni~ni dani, nije se
tako|e smelo ni postiti suhojedanijem. U tipicima koje je sv. Sava
104
Apostolsko 53. pravilo obi~no se dovodi u vezu sa apostolskim 51. (u kojem se
zabrawuje svim hri{}anima, laicima i sve{tenstvu, uzdràvawe od mesa, vina i
ènidbe) i 64. (66.) pravilom (koje zabrawuje post u subotu i nedequ, v. slede}u
napomenu). Prema hri{}anskom u~ewu gnu{awe i odbacivawe mesa i vina nije se
samo po sebi smatralo dostojnim jednog hri{}anina. Jedini opravdani razlog
nekonzumirawa ovih proizvoda bilo je ve`bawe u suzdràvawu i vrlini, {to je i
navedeno u tuma~ewu 53. pravila. Poruke pomenutih apostolskih pravila bile su
prvenstveno usmerene protiv gnostika, jeretika ranohri{}anske crkve, N.
Mila{, Pravila pravoslavne crkve sa tuma~ewima I, Novi Sad 1895, 120, 122.
Kada je re~ o Ju`nim Slovenima kasnog sredweg veka pomenuta apostolska pravi-
la bila su i daqe aktuelna u svakodnevnoj praksi, po{to su se mogla primeniti
protiv bogumilske i drugih jeresi, ~iji su se predstavnici gnu{ali vina, mesa i
braka. O tome re~ito govori i jedan savremeni epitimijni tekst (XIII-XIV vek)
koji je objavio V. Jagi}, Sitna gradja za crkveno pravo, 149.
105
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 54a, apostolsko 64. (66) pravilo. Subotom se nije
postilo po{to je tog dana Bog stvorio svet, dok je svaka nedeqa u sedmici obe-
leàvala dan Hristovog Vaskrsewa. Ti dani su, kao {to smo videli, u Pravilima sv. Petra
i Pavla uvr{tenim u Svetosavski nomokanon izdvojeni kao neradni dani sedmice.
106
Uzimawe hrane vi{e od jedanput na dan zove se ublaàvawe posta, a kada se
uzimaju uqe i vino, tada se ~ini razre{ewe posta. (...) Suhojedanije zna~i uzi-
mawe suve hrane bez uqa i vina, jedanput na dan i to u 9. sata (oko 3 sata posle
podne), Enciklopedija pravoslavqa III, Beograd 2002, 1523.
propisao monasima manastira Hilandara i Studenice na~in
ishrane nije u sve dane Velikog posta bio isti. Ishrana subotom
(osim jedne pred Vaskrsewe), nedeqom i praznicima bila je obilni-
ja i raznovrsnija u odnosu na druge dane. Propisano je da se tih
prazni~nih dana sluè dva jela dnevno, varivo na uqu i hobotnice
(u utorak i ~etvrtak samo jedno jelo na uqu!), a o praznicima
Obretewe glave Jovana Prete~e i Svetih ~etrdeset mu~enika
dozvoqeno je da se i vino pije uobi~ajenim velikim krasovoqem
(osim prve nedeqe cele i zatim osim srede i petka).
107
Na najve}i
praznik Blagovesti monasima je dozvoqeno ~ak i ribu da jedu:
Na praz(dy)nik je bl(ago)v(h)\en(i). (...) i ryfbyf vamy
vykati, ny razvh sr[h]dh i pe(ty)k(a). i vino p(i)ti
sy velikyfmy krasovol&emy. ne dn\i ny i zatra, je
s(ty) ostanyky vyqerani trapezyf. dite i vino piite.
takojde i ribyf a\e wstan$ty. i dvh vareni sy maslomy,
za skonqani radi praz(dy)nika.
A na praznik Blagovesti (...) i ribe moète jesti, osim srede i
petka, i vino piti velikim krasovoqem, ne jedanput, nego i sutra,
{to je ostalo od ju~era{we trpeze treba da jedete i vino da
pijete, tako|e i ribe ako je ostalo, i dva jela sa uqem, radi
okon~awa praznika...
108
Po{to su Blagovesti bile najzna~ajniji praznik koji je
padao u vreme Velikog posta, wihov zna~aj se isticao ne samo u
pogledu na~ina ishrane, ve} i u mogu}nosti prenosa praznovawa u
drugi dan, sve dok se prazni~na trpeza ne bi sva pojela. Ukoliko bi
praznik padao u sredu i petak, ili u vreme Strasne sedmice kada se
propisivao post suhojedanija, trpeza je bila skromnija, ali osta-
jala je i daqe prazni~na - jela se hobotnica - jer, kako je u tipiku
zapisano, da se ipak utolimo zbog praznika.
109
Dva suprotna, u svemu druga~ija vremenska perioda,
obeleàvaju dva potpuno razli~ita na~ina ishrane. U vreme meso-
107
Sveti Sava, Sabrana dela, 60. Isti na~in posta je i u Studeni~kom tipiku: uz
hobotnice ako se na|u, jede se i ikra, Ibidem, 131-133.
108
Ibidem, 60-61.
109
Ibidem, 60-61
je|a se jede meso, u vreme posta se posti, dok u praznike koji padaju
u posne cikluse nije dozvoqen post suhojedanije. Dihotomija mrs
/ post slikovito je predstavqena u jednom apokrifnom tekstu koji
se ~ita u srpskoj recenziji, u kojem su zavr{ni dani posta tokom
strasne sedmice pred Vaskrsewe ozna~eni ne samo kao pla~ni ili
tu`ni, ve} i kao neprazni~ni, po{to se tih dana jede samo hleb i
zeqe, i voda pije: tykmo vka\e xlhby i zele i vod. dyne souty
plaqevny a ne prazdnika.
110
Nasuprot tome, prema drugom jednom tekstu koji
neposredno prethodi pomenutom, parafrazira se apostlosko pra-
vilo, isti~u}i nespojivost prazni~nog dana sa postom: jer, subota i
nedeqa su sveti dani koje praznujemo, a u koje ne prili~i postiti.
111
Pred nama se nedvosmisleno otkriva jo{ jedno zna~ewe pojma
praznik. Prema Srezwevskom glagol praznovati ozna~avo je izme|u
ostalog i ne postiti. Srezwevski se pritom poziva na Izbornik
velikog kneza Svjatoslava iz 1073. godine, u kojem se za subotu pred
Vaskrs kaè i u wu treba gladovati / postiti, a ne praznovati (v
n je alkati podobaty, a ne prazdynovati), ili na drugom mestu, da se
po prazniku Pedesetnice praznuje jo{ jedna nedeqa, a onda gladu-
je/posti (ko otprazdynte pentikosti. prazdynite din nedhl
po toi je alqhte), podrazumevaju}i Petrovski post.
112
U svakom slu~aju, popularni koncept praznika izgra|ivao
se na pojednostavqenoj interpretaciji praznika, kao vremena koje
je suprotno postu i (nametnutom) suzdràvawu. Tugovawe i pla~
sagledavani su kao deo posnog ciklusa, kao ne{to {to je posve
suprotno prazni~noj radosti i vesequ.
110
Tekst nosi naslov W ap(osto)lskyfx(y) povelhni, Zbornik, Berlin N
o
45, A. I. }ci-
mirskij, Kq istorii apokrifovq i legendq III, 45.
111
Sbota bo i ned(h)l, d(y)ne s(ve)ti sty i prazdnemyf, i ne dostoity v nix
postiti, Berlinski zbornik N
o
45, l. 148, mikrofilm NBS A 2467.
112
I. I. Sreznevskij, Materialw II, 1366; Izbornikq velikago kn]z] Sv]toslava,
196. Primere je Srezwevski preuzeo iz pomenutog apokrifnog teksta tzv. O apo-
stolksim naredbama koji se nalazi i u pomenutom srpskom rukopisu sa po~etka XV
veka (v. gore nap. 110):...fje postiti podobaty, ny ne praznovati odnosno,...praz-
dynite edin ned(h)l. i po wnoi postite se, A. I. }cimirskij, Kq istorii
apokrifovq i legendq III, 45, 46.
Prekomernost kao odlika prazni~nog vremena
Suprotno postu, ali veoma bitno obele`je praznika, jeste
prekomernost. Ona se, kako smo ve} videli, iskazivala u nesvaki-
da{woj radosti i vesequ. Me|utim, na prakti~nom planu,
prekomernost se najjasnije prepoznavala u principu telesnog.
Mihail Bahtin prazni~no i karnevalsko vreme sagledava u kon-
tekstu narodne smehovne kulture- nasuprot koje se nalazi
zvani~na i ozbiqna kultura crkve i feudalne klase - u kojoj pre-
ovladava materijalno-telesno na~elo koje se ispoqava u slika-
ma samog tela, jedewa, pijewa, pra`wewa i polnog ìvota.
113
Prema Piteru Berku, svaki praznik je u sebi sadràvao osnovne
elemente karnevalskog, koji se svode na problematiku hrane, seksa
i nasiqa.
114
Ono {to se u svakodnevnom vremenu smatralo za prestup,
u prazni~nom je postojalo dru{tveno prihvatqivo. Prema socio-
antropolo{kim analizama prestup svetkovine je, kako kaè
Jelena \or|evi} bio sveobuhvatan i sveproìmaju}i, {to je
podrazumevalo, izme|u ostalog, i prekora~ewa seksualnih i
ekonomskih ograni~ewa.
115
Uostalom, antropolo{ka istraìvawa
ukazuju na nesvakida{wu potro{wu materijalnih dobara koja se
grani~i sa rasipni{tvom, {to je svojstevno prazni~nom vremenu u
mnogim kulturama i razli~itim istorijskim epohama.
116
Tipi~na alegorijska slika prazni~nog prestupa opisana je
u Srpskoj Aleksandridi, sredwovekovnom romanu o Aleksandru
Velikom. To je zapravo pri~a u kojoj se prepoznaje i ideja o razno-
likosti vremena koje pretpostavqa odre|ene na~ine pona{awa.
Aleksandar Veliki je u svom pohodu obi{ao daleke i ~udne
zemaqe, tako da je jednom prispeo na ostrvo gde su ìveli samo
mu{karci, hrane}i se plodovima prirode. Na drugom ostrvu, odvo-
113
M. Bahtin, o.c., 9-32, passim.
114
P. Burke, o. c., 186-199.
115
J. or|evi}, Mnotvo lica svetkovine, u: Praznici, svetkovine, rituali, Kultura 73-74-75,
Beograd 1986, 14. v. J. or|evi}, Politi~ke svetkovine i rituali, Beograd 1997, 46-50.
116
cf. C. Rohr, o.c., 10. Ovom prilikom izdvojio bih radove Roè Kajoe (Teorija
praznika) i @orà Bataja (Pojam tro{ewa) nastale u periodu izme|u dva svets-
ka rata, objavqene na srpskom u: Praznici, svetkovine, rituali, Kultura 73-74-75,
Beograd 1986, 32-60; 76-91.
jeno, ìvele su ène. Tokom ve}eg dela godine oni su ìveli razdvo-
jeno, svako na svom ostrvu, ali kako reko{e Aleksandru: Jedanput
im godi{we idemo, provedemo s wima trideset dana, pa se opet vra-
timo na ostrvo.
117
Crkvena elita je upravo u svetovnim oblicima prazni~nog
pona{awa ~esto prepoznavala prestup. On se sastojao od prete-
rane upotrebe hrane i pi}a i nedoli~nog pona{awa. U slovenskom
prevodu naslov jedne besede Teodora Studita na Bogojavqewe,
koju ~itamo u rukopisu srpske recenzije sa kraja XIII veka, glasi:
Kako ne treba praznovati u {umi i u pijanstvu.
118
U besedi se
zamera {to se praznuje u o`deravawu i pi}u.
119
Praznik je bio
povod i za druge, razli~ite oblike zabave, koje se u Nomokanonu
neretko ozna~avaju kao jelinsko pirovawe, {to je obi~no
zna~ilo opijawe, sramno pqeskawe i izvo|ewe raznih nepri-
stojnosti
120
(v. str. 124). Prazni~na gozba se smatrala kao osnovni
povod takvom pona{awu: jer je takvo delo uzrok pijnstva, i pre-
jedawa, i druge nepristojnosti.
121
Teodosije u svojoj Pohvali Sv.
Simeonu i sv. Savi pun je kritike prema onima koji se tokom
praznika srpskih svetiteqa predaju telesnim zadovoqstvima:
zbog nerazumnosti, za wih je stomak Bog!.
122
U prekomernost telesnog principa svrstana je i buka, ovog
puta sagledana u potpuno druga~ijem odnosu: buka / ti{ina = pro-
fano / sveto. Crkvenopravni tekstovi obi~no navode pqeskawe,
muzicirawe, prisustvo glumaca kao ne{to {to ne prili~i
svetkovini. Jedna od grana Nomokanona sv. Save posve}ena sve-
tovnim licima, pod naslovom O mirjanima, sadrì jedno poglavqe
koje propisuje osnovna pona{awa tokom svadbene svetkovine: O
tome kako ne treba na svadbi pqeskati i plesati
123
(v. str. 165).
117
Srpska Aleksandrida, 358-363; Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom, 127.
118
ko ne podobaty prazdynovati vy mh i vy pinystvh, Besede Teodora Studita,
odlomci, NBS N
o
4, kraj XIII i po~ XIV veka, l. 19a.
119
Vy wbydeni je i vy pitii prazdynovati, Ibidem.
120
121
ko pinstva i obydena i inogo bezyobrazi vina sty takovo dhlo, Ibidem, l. 95b.
122
Stara srpska kwièvnost. Hrestomatija, 31-55.
123
O tome ko ne podobaty na brachxy pleskati ni plesati, grana XIII, gl. 24, Zakono-
pravilo ili Nomokanon, l. 41b.
Dele}i zvani~ne stavove Crkve, nepoznati pisac iz Smedereva pri-
likom opisa prenosa mo{tiju sv. Luke, svetom vremenu hri{}a-
nskog praznika suprostavqa viku, bu~no pijan~ewe (kozloglaso-
vanije) i muzicirawe (v. str. 111). Isto tako, prazni~na buka
ispuwavala se i u neumerenom, glasnom, grohotnom smehu u~esnika
svetkovine (smhxa groxotanimy tvoriti) koji je obi~no pratio masovnu
pijanku
124
ili pak u nedoli~nom smehu (smhxyf nepodobnyfmi) koji se,
prema Teodosija, dovodio u vezu sa glumcem i wegovim uli~nim po-
zori{tem.
125
Moglo bi se re}i da je to bio onaj prazni~ni ili karne-
valski smeh, koji Mihail Bahtin karakteri{e kao op{tenarodan -
po{to se svi smeju, univerzalan - jer je usmeren na svakoga, i
ambivalentan - jer je istovremeno veseo i ismeva~ki.
126
Jedan od osnovnih elemenata prazni~ne buke, sagledane kao
odlika prekomernog i profanog, predstavqale su zdravice.
Po{to su smatrane za jedno od osnovnih obele`ja svetovne trpeze
i pira, one su bile neprimerene u mona{kim sredinama.
Nazdravqawe saobednicima za mona{kom trpezom smatralo se
nepristojnim i nepobo`nim, te je bilo strogo zabraweno:
Nego, poru~ujem vam pobo`no i blago~astivo, da ne bi ovde
kod mnogih dobila mesto klonulost i sva trpeza izvoqevala,
da ne bude onih koji ne razlikuju nevaspitano i nepobo`no
(da nhsty ni\o wty nenakazanixy i negovhnyfxy, da ne bdemy
razliqnyf), koji, kada piju jedan drugom nazdravqaju nagla{ava-
ju}i pre pi}a i otpi}a (je gda pity drgy drga poqita-
ty. prhtvara\e prhjde piti je i wtypiti, ne tako).
127
124
Ibidem, l. 154a, trulsko 62. pravilo.
125
T. Jovanovi}, Pohvala, 711; prevod Tomislav Jovanovi}, Stara srpska
kwièvnost. Hrestomatija, 33.
126
M. Bahtin, o.c., 19. Treba skrenuti pa`wu da Bahtin svoje istraìvawe
uglavnom zasniva na kwièvnom stvarala{tvu Fransoa Rablea koji je, kako kaè
iznutra opisao kulturu karnevalskog smeha i praznika, za razliku od komen-
tara i osuda pisaca sredwovekovne crkve.
127
Hilandarski i Studeni~ki tipik gl. 11, Sveti Sava, Sabrana dela, 54-55; cf.
Hilandarski tipik. Rukopis CHIL AS156, 21, 68.
Zdravice, kao i razgovor za trpezom, nisu bile u saglasju sa
ustrojstvom ìvota u manastiru koji se zasnivao na ti{ini,
poslu{nosti i samosavla|ivawu. Sa takvog stanovi{ta, zdravica
moè biti sagledana kao element buke koji unosi àmor nazdravqawa
i koji razgra|uje stroga pravila kojima se odlikovala mona{ka trpeza.
Masovna prazni~na okupqawa su pored preterivawa u hrani,
pi}u ili u seksualnoj aktivnosti, stalno bila na ivici nasiqa,
me|usobnih tu~a i sukoba. Prilikom takvih okupqawa obi~no su se
predvi|ala nasilna pona{awa i neredi. Kraq Stefan De~anski je
prilikom uspostavqawa pana|ura u Prizrenu na praznik Ro|ewa
Bogorodice (8. septembra) propisao u poveqi Bogorodice Qevi{ke
kaznu od 500 perpera za izaziva~e nereda
128
(v. str. 141-142).
Sli~no se predvi|alo i u Budvi u vreme praznika za{titni-
ka grada sv. Jovana Krstiteqa, kada je prema statutu grada
odre|ena kazna u visini od 50 perpera za svakog onog ko u gradu i
na na{em podru~ju u~ini bilo kakvo nasiqe.
129
Grad Kotor se, prime}ivali su savremenici, nalazio u
opasnosti svake godine u vreme proslave svoga za{titnika sv.
Trifuna. Dva put u godini zemqa stoji u pogibeqi, da bude
izgubqena. Prvi put za vrijeme sve~anosti sv. Tripuna, pi{e
kotorski providur Mojsije Veneri u svom izve{taju mleta~kom
du`du od 28. aprila 1525. godine, jer u grad dolazi toliko turskih
podanika da ima dvaput vi{e stranaca, nego doma}ih. Osnovni
uzrok mogu}ih nereda leào je ne samo u masovnom dolasku i
okupqawu lokalnog stanovni{tva i onog iz susednih krajeva i
oblasti povodom praznika, ve} kako smatra providur i u obi~aju
da se toga dana daje na tro{ak komore mnogima i razli~itim
osobama vina u iznosu od 80 i vi{e dukata. Kod ovog vina govore po
wihovom obi~aju nazdravice (sdravize). U izve{taju savetuje se
ukidawe tog obi~aja, jer sve~anost }e se dostojno svetkovati, a
toliko stranaca ne}e dolaziti na o~itu pogibeq grada...
130
128
Hrisovuqa de~anskog kraqa od god. 1326, izd. I. Jastrebov, Glasnik SUD 49
(1881) 355-366; S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 641.
129
Sredwovekovni statut Budve, prevod N. Vu~kovi}, Budva 1970, 53.
130
I. Stjep~evi}, Katedrala sv. Tripuna u Kotoru, 50-51. Me|u mnogobrojnim gostima o
sv. Trifunu do{lo je, na primer, 1431. godine i stotinu plemenitih i uglednih
pripadnika roda Pa{trovi}a. Tokom praznika sv. Trifuna nisu bili retki suko-
bi izme|u kotorskih plemi}a i seqaka iz Grbqa, Ibidem, 50-52.
Sli~ni oblici praznovawa svetovnog, lai~kog sveta posto-
jali su i u drugim latinskim krajevima sredwovekovne Evrope. U
XVveku su se i daqe uzaludno ponavqale re~i sv. Avgustina da je
boqe na dan Gospodwi ~ak i orati nego ga skrnaviti plesom i
pirovawima. Prazni~ni neradni dani bili su povod i za mnoge
prestupe i razna kriminalna pona{awa.
131
U XVIII veku, na primer, u druga~ijim prilikama, svetovne
vlasti austrijske imperije ukinule su veliki broj crkvenih
praznika koje je slavilo pravoslavno srpsko stanovni{tvo, uz
obrazloèwe, kako kaè Lazar Mirkovi}, da Sinod ima pravo i
vlast smawiti broj praznika radi uve}awa radnih dana, i radi
odvra}awa od nerada i pijanstva.
132
Kod Dositeja Obradovi}a, u
Sovjetima zdravago razuma iz 1783. godine, sli~na misao je
iskazana kroz oblik pitawa i odgovora:
Kada su pijanstva i be{~inija? O svetkovinam, ili
Kada se krv proliva? O praznici i svetkovinam.
133
Me|utim, ono {to je bilo zajedni~ko crkvenim i sveto-
vnim oblicima praznovawa ogledalo se u nesvakida{woj
potro{wi materijalnih dobara, pre svega hrane i pi}a.
Potro{wa je bila znatno ve}a nego {to je uobi~ajeno u vreme
prostih, obi~nih dana. Tako je, na primer, prava pometwa izbi-
la u Pe}kom manastiru u drugoj polovini XIII veka, kada jedne
godine na pomen sv. Arseniju I nije bilo dovoqno vina
134
. U svakom
slu~aju, nesvakida{we prazni~no tro{ewe u mona{kim krugovi-
ma lepo ilustruju Hilandarski i Studeni~ki tipik sv. Save:
131
G.G.Coulton, The Medieval Village, Dover publications, inc., New York 1989
2
, 272-276.
132
L. Mirkovi}, Heortologija, 23.
133
Dela Dositeja Obradovi}a, Izdano o stogodi{wici smrti Dositeja Obrado-
vi}a, Beograd 19115, 114.
134
@ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, 267-268; Danilo Drugi, @ivoti, 175-6.
Svi boànstveni Gospodwi praznici, kao i presvete Vladi-
~ice Bogorodice Nastavnice na{e, neka se praznuju iznad drugih
(da prazdynty se inhxy prhvyf), i to u pojawu i u sjaju i u
va{em jelu (vy vaemy deni). A praznik Sveto Vavedewe,
koji je nazvan Svetiwom nad svetiwama, praznujte svetlo i
sve~ano (svhtlo vami da praznt se, svhtlo i mnogotvarno),
jer je praznik nad praznicima i slavqe nad slavqima, kada se
uvodi za trpezu koliko je mogu}e. I na vratima dajte u hlebu i
vinu koliko bude bratije.
135
Najve}i hri{}anski praznici kao {to su praznici
Gospodwi i Bogorodi~ini ili praznici kojima su manastiri bili
posve}eni, Vavedewe odnosno Uspewe Bogorodice trebalo je da se
praznuju iznad drugih svetkovina. Takvo praznovawe, ~inila su
ne samo pojawa i sjaj, ve} je i jelo trebalo da bude druga~ije od
svakodnevnog - {to u kontekstu strogih mona{kih pogleda,
duhovni i telesni vid proslavqawa praznika poprima
druga~ije zna~ewe. U svakom slu~aju, dihotomija duhovno-telesno
bila je neizostavni deo svakog prakti~nog nastojawa da se praznik
proslavi, makar se svetkovina odràvala i unutar strogih nazora
ome|enih Tipikom i manastirskim zidinama.
Nesvakida{wa potro{wa se najjasnije ispoqavala u
organizovawu gozbe, a na trpezu se iznosilo, poru~uje
Hilandarski tipik koliko je mogu}e. U Studeni~kom tipiku
se izri~ito traì da se praznik sv. Simeona, ktitora Studenice
(i Hilandara) praznuje i jelom i pi}em do obiqa (denemy i
pitemy do wbilno). Riba je trebalo da se nabavi sa dunavskih i zetskih
strana, sve u nameri da bude obilno na praznik (da bdety wbil-
no na prazdniky).
136
U Bistri~koj poveqi kraqa Vladislava (1234-
1243) jedna od obaveza meropaha bila je da love ribu o prazniku
(verovatno o manastirskoj slavi Uspewa Bogorodice) i pri-
135
Hilandarski tipik, gl. 11, Sveti Sava, Sabrana dela, 62-63; cf. Hilandarski
tipik. Rukopis CHIL AS 156, 25, 71. U Studeni~kom tipiku, gl. 11, pomiwe se
umesto hilandarskog praznika Vavedewa, praznik manastira Studenice Uspewe
Bogorodice, Sveti Sava, Sabrana dela, 134-135.
136
Studeni~ki tipik, gl. 35, Ibidem, 144-145. Hilandarski tipik nema ovaj umetak
o nabavci ribe na Dunavu ili u Zetskom primorju.
likom poseta kraqa ili arhiepiskopa manastirskom vlasteli-
nstvu: ribolovi o prazdnik, i kra, i arxipiskop koliko m vele.
137
Prazni~nu trpezu nije odlikovala samo obilna ponuda,
ve} i druga~iji kvalitet ishrane. O tome su naro~ito detaqni
tekstovi koji se odnose na ìvot monaha, wihovu trpezu i
ishranu. Videli smo da se u Hilandarskom i Studeni~kom tipiku
sv. Save u prazni~ne dane jelo dvaput dnevno na uqu, hobotnica
ili riba, pilo vino, prema zna~aju praznika iz malog ili
velikog krasovoqa, dok je prema Karejskom tipiku sv. Save
monasima Karejske isposnice bilo dozvoqeno da subotom i nede-
qom dva puta jedu ribe, i sir i sve drugo.
138
Jedan od vidova preterane potro{we bila su masovna
darivawa od strane mo}nih organizatora i pokroviteqa
svetkovine, u hrani, pi}u ili razli~itim drugim darovima. U
vreme praznika, prema Hilandarskom i Studeni~kom tipiku,
davalo se na vratima manastira hleb i vino, odnosno jelo i
pi}e svakom onome ko se zatekne toga dana.
139
Srpski vladari
su, kako nas obave{tavaju @itija, bili {iroke ruke tokom
prazni~nog vremena. Prilikom pomena sv. Simeonu, wegovi
sinovi, sv. Sava i veliki ùpan Stefan, darova{e sve
okupqene, blagorodne i uboge jer obojica, kako veli Teodosije u
@itiju sv. Save, bejahu u velikom vesequ du{e i usrdni da sve
dadu.
140
Obi~no se u @itijima isti~e naklonost pripadnika
srpskih vladarskih porodica, koja je ispuwena hri{}anskim
milosr|em, prema svojim siroma{nim podanicima. Arhi-
episkop Danilo II nas obave{tava da je kraqica Jelena
Anùjska povodom osve}ivawa svog novopodignutog manastira
Gradca, na praznik hramovne slave Blagovesti, organizovala
137
Q. Stojanovi}, Stari srpski hrisovuqi, akti, biografije, letopisi, tipici,
pomenici, zapisi i dr, Spomenik SKA 3 (1890) 7; S. Novakovi}, Zakonski
spomenici, 591; cf. M. Blagojevi}, O agrarnim odnosima u Polimqu krajem XII i
po~etkom XIII veka, u: Kraq Vladislav i Srbija XIII veka. Nau~ni skup 15-16.
novembar 2000, Istorijski institut, Beograd 2003, 17.
138
Sveti Sava, Sabrani dela, 6-7.
139
Ibidem, 104-105, 144-145.
140
Teodosije, @ivot Sv. Save, 152-153; @ivot Svetoga Save, 93.
svetkovinu na kojoj, kako kaè, razdade toga dana i mnoge
milostiwe.
141
Sli~no je postupio i despot Stefan Lazarevi}
po~etkom XV veka prilikom osve}ewa svoje zadu`bine manasti-
ra Manasije na hramovni praznik Pedesetnice. Na svetkovinu
se okupila svetovna i duhovna elita onda{we srpske dràve na
~elu sa vladarem i patrijarhom Kirilom. Tada se, kao i obi~no
u takvim prilikama, okupilo mno{to obi~nog naroda i raznog
siroma{nog sveta.
Prixodety je i mnojystvo nitiixy vy ravyno polqyn
milostyfn, je vysegda neskdyno podae thmy. I bhe
vidhti, lboqystyny prazdyniky tryjystvtiixy,
liko solomonitysko reti, gda domy obnovi i
vyzveselie se ldi, ny tyqi mnoga jivotyna
synhdye, koje tamo, ny mnoga darovani sypodoblye se.
A do|e i mno{tov prosjaka da prime jednaku milostiwu koju im
svagda {tedro dava{e. I mogao se videti veseli praznik onih
koji su slavili, tako da se moglo kazati, prema Solomonu, kada
dom obnovi, i uzveseli{e se narodi, ne samo pojev{i mnoge
ìvotiwe, kao tamo, nego udostojiv{i se (i) mnogih darova.
142
Na razli~ite na~ine se mogla iskazati prekomernost i
rasipni{tvo u vreme praznika. U veselom prazniku Konstantina
Filozofa sve je bilo masovno: okupqawe sveta, ponuda u hrani i
go{}ewe, ili darivawe okupqenih. Veli~anstvenost svetkovine
koju je prilikom osve}ewa svoje zadu`bine priredio Stefan
Lazarevi}, podstakla je pisca na pore|ewe sa masovnim slavqem
koje je nekada priredio car Solomon prilikom osve}ewa jerusa-
limskog hrama, kada je bilo zaklano dvadeset i dvije tisu}e volo-
va, i sto i dvadeset tisu}a ovaca.
143
U svetlu nesvakida{we potro{we, mogao bi se sagledati i
pomenuti kotorski obi~aj darovawa vina o prazniku sv. Trifuna
141
@ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, 79; Danilo Drugi, 94.
142
Konstantin Filozof i wegov ìvot Stefana Lazarevi}a, 289-290.; prevod L.
Mirkovi}a u: Konstantin Filozof, Povest o slovima. @itije despota Stefana, 103-104.
143
I Car. 8, 63.
na tro{ak komore i to u iznosu od 80 i vi{e dukata. Ukidawe
ovog obi~aja koje se ~esto predlagalo, imalo bi vi{estruku korist,
jer se pored ostalog kaè, oslobodit }e komoru od ovog tro{ka.
144
U skladu sa shvatawem da se tokom prazni~nog vremena
vi{e tro{i nego {to je uobi~ajeno, seosko stanovni{tvo je
povodom praznika bilo du`no, pored redovnih obaveza i davawa,
da o odre|enim praznicima daje poklone svome vlastelinu,
obi~no u hrani i pi}u. Pokloni su se donosili o velikim
praznicima uglavnom tri puta godi{we o Boì}u, Pokladama i
Uskrsu, negde dvaput godi{we, samo o Boì}u i Uskrsu. Bio je
to obi~aj rasprostrawen po celom Balkanskom poluostrvu.
145
Na slovenskom i latinskom, pomenuti dar feudalcu nazivao se
jednostavno poklon (poklony i exenium) dok je u Vizantiji to
bila korpica (xovioxio).
146
Na Svetoj Gori korpicu je ~inila
vekna hleba, koko{, jedan mod je~ma i pola mere vina.
147
Seqani
hilandarskih poseda bili su du`ni, prema Hilandarskom prakti-
ku iz 1300. godine tri zakonita poklona (i zakonyni .g. pokloni)
godi{we.
148
Oni u okolini Kotora davali su prema kotorskom
obi~aju (consuetudinem Catari)
149
tri put godi{we razli~ite
poklone svojim gospodarima, kao {to su koko{, jagwe ili jare,
pr{uta, kobasica ili poga~a: o Boì}u jednu poga~u i kobasicu,
144
I. Stjep~evi}, Katedrala sv. Tripuna u Kotoru, 50.
145
U stvari, re~ je o obi~aju koji je postojao {irom Evrope, prema kojem su seqani
u vreme najve}ih praznka darovali vlastelina u hrani i pivu, MF I, s.v. Carnival;
MF II, s.v. Peasants: Festive and Ritual Folklife.
146
Poklon, LSSV (M. Blagojevi}) 539 (videti slede}u napomenu).
147
G. Ostrogorski, Vizantijski praktici, u Sabrana dela Georgija Ostrogorskog,
kw. I, Beograd 1969, 109. Sadràj korpice se navodi u jednom aktu ruskog manastira
Sv. Pantelejmona na Sv. Gori iz XI veka, Actes de Saint-Pantlmn, ed. P. Lemerle, G.
Dagron, S. ]irkovi}, Paris 1982, N
o
3, 38. Hilandarski dokumenat sa po~etka XIV
svedo~i o ustaqenom vremenskom rasporedu davawa te korpice: Boì} - Poklade
- Uskrs: :pio xovioxio gyouv :cv pio:ouycvvcv, :g ooxpcc, xoi :g opo
xupioxg, Actes de Chilandar I, Actes grecs, d. L. Petit, Vizantijskij Vremennikq
XVII (1910) Priloènie 1, Sanktpeterburgq 1911, N
o
92, 171-172.
148
V. Mo{in, Akti iz svetogorskih arhiva, Spomenik SKA 91 (1939) 216.
149
SN V, 18 (26. I 1431); SN V, 40 (1. III 1431).
o Pokladama koko{, a o Uskrsu prijesnac.
150
Sli~ne su obaveze
davawa poklona u pernatoj ìvini (koko{ ili petao), jagawcima i
poga~i bile i seqana iz okoline Dubrovnika i Stona.
151
Na vlastelinstvu manastira De~ani izvesne grupe seqana
bile su du`ne da o prazniku u manastir donose poklone:
i Dhqane pridvorci... da prixode w prazdnich s poklonomy,
da shda pod qelnikovomy trypezomy.
152
i pridvorci iz De~ana... da dolaze o prazniku s poklonom
da sedaju pod ~elnikovu trpezu.
propisano je u tre}oj De~anskoj hrisovuqi. Bila je to
obaveza seqana pridvorica iz De~ana koji su u vreme praznika
manastira Svetoga Spasa donosili poklone
153
, a kojima je sa druge
strane ukazivana ~ast, tako {to su u~estvovali u prazni~noj gozbi
u samom manastiru. Oni su bili postavqeni da sede za trpezom
~elnika, najuticajnijeg svetovnog lica u manastiru koji se brinuo
o bezbednosti manastira i vlastelinstva.
154
Na osnovu navedenih
150
I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj. Historijski pregled, Split 1941, 54, ili o Boì}wem
prazniku prase}u glavu, o karnevalu jare, a o Uskrsu jagwe, SN XXV, 371 (11. febru-
ar 1508. godine).
151
D. Roller, Agrarno-proizvodni odnosi na podru~ju dubrova~ke republike od XIII do XV
stolje}a, Zagreb 1955; Z. undrica, Stonski Rat u XIV stolje}u (1333-1399), Peljea~ki
zbornik 2, Dubrovnik 1980, 161, 162. cf. Poklon, LSSV (M. Blagojevi}) 539.
152
De~anska tre}a hrisovuqa, P. Ivi}, M. Grkovi}, De~anske hrisovuqe, Novi
Sad 1976, 146-147.
153
Milo{ Blagojevi} smatra da se pod praznikom podrazumeva hramovni
praznik manastirske crkve Sv. Spasa. On je ove poklone uporedio sa pomenutim
obi~ajem tri zakonita poklona godi{we, davawem kaniskije i exenium-a, te
zakqu~uje: Na osnovu izloènih ~iwenica moè se sa znatnom sigurno{}u
zakqu~iti, da su pokloni de~anskih pridvorica imali sli~nu sadrìnu kao i
odgovaraju}i pokloni u Vizantiji, na podru~ju Kotora i dubrova~kom zale|u, kao
i da su se verovtno donosili za Boì} i Uskrs, a posebno jo{ i za Spasovdan, tj.
na dan hramovnog praznika ili crkvene slave. U ovom posledwem slu~aju pridvo-
ricama je ukazana ~ast da sedaju pod ~elnikovu trpezu, M. Blagojevi}, êlnici
manastira De~ani, u: De~ani i vizantijska umetnost sredinom XIV veka, Me|una-
rodni nau~ni skup povodom 650 godina manastira De~ana, septembar 1985, SANU,
Beograd 1989, 29-30.
154
Na de~anskom vlastelinstvu ~elnik je imao veliki ugled i pomiwao se odmah iza igu-
mana manastira De~ani, M. Blagojevi}, êlnici, 30; êlnik, LSSV (M. Blagojevi}) 813.
podatka iz poveqe, moè se zakqu~iti da su na de~anskom
vlastelinstvu zna~ajne praznike zajedno svetkovali monasi i zavi-
sno stanovni{tvo. Izvesnim grupama, kao {to su pridvorci bilo
je dozvoqeno da se o prazniku goste u samom manastiru, dok se na
osnovu izraza ~elnikova trpeza moè zakqu~iti da se radilo o
razdvojenim trpezama monaha i svetovwaka.
Prema Bistri~koj (1234-1243), Svetostefanskoj (1313-
1316), Gra~ani~koj (1320-1321) i De~anskim hrisovuqama (1330. i
1343-1345) zavisno stanovni{tvo bilo je obavezno da u toku godine,
o praznicima, u manastir donosi slad i hmeq od koga se spravqalo
pivo.
155
U Bistri~koj poveqi obaveza seqana bila je da slad i hmeq
daju o Boì}u:
slady sipl koliko trhbh Bojik.
da da xmel po bork...
Slad da sipqu koliko je potrebno za Boì}
i da daju hmeqa po uborak....
156
U Svetostefanskoj poveqi seqani su bili du`ni da na praznik
sv. Stefana, crkvenu slavu manastira, donesu slad i da ga oto~e:
slady Stean dynevi ko metoxi qinii,
tazi da ga donese i otoqii.
155
Pivo se naj~e{}e pravilo od je~ma. Je~am se prethodno otrebio od truwa i
zatim kvasio da se izazove proces preobra}awa ìtnog skroba u {e}er ili slad
(malt, Malz). Slad se vari i posle niza radwi, stavqa se u kqu~anu vodu i dodaje se
hmeq - da se slad ohmeqi, {to pi}u daje gorak ukus, S. Novakovi}, Pivo u Srbiji
XIII i XIVveka, Glas SKA LXXXVI, drugi razred 51 (1911) 151-166. cf. Pi}a, LSSV
(M. Spremi}) 518. Pojmovi slad, pivo, hmeq, hmeqiti u svim slovenskim jezicima
zna~e isto, te Stojan Novakovi} pretpostavqa da je tradicija spravqewa piva
kod Slovena bila prili~no duga.
156
Q. Stojanovi}, Stari srpski hrisovuqi, 7; S. Novakovi}, Zakonski spomeni-
ci, 590. cf. M. Blagojevi}, O agrarnim odnosima u Polimqu 16, koji reaktuelizuje
podatke iz Bistri~ke poveqe prilikom istraìvawa agrarnih odnosa u Srbiji
na prelazu XII i XIII veka. Uostalom, {irom Evrope postojao je obi~aj da seqani
o Boì}nim praznicima, osim darivawa u hrani (uglavnom vekna hleba i pernata
ìvina), spravqaju i pivo, MF II, s.v. Peasants: Festive and Ritual Folklife.
slad Stefanovu dne koja metohija pravi
ta da ga i donese i oto~i.
157
Na de~anskom vlastelinstvu jedna od osnovnih rabota
meropha bila je da o~isti ìto od truwa i da spravi slad, mada
obaveza vremenski nije bila precizirana:
mhropya rabota qytice. jitotrhblni.
slady da qine vsa sela koimy igoumeny povelii.
Merop{ka rabota je trebqewe ìta.
Slad da prave sva sela kojima naredi iguman.
158
Gra~ani~ka poveqa sadrì odredbe iz tzv. Starog srp-
skog zakona (Zakony staryf Sryblemy)
159
prema kojem je meropah bio
obavezan da tri puta godi{we donese slad u manastir i da ga
ohmeqi. Potreba za pivom mogla je da bude i ve}a nego {to se
unapred ra~unalo, te je ostavqena mogu}nost da se nove koli~ne
slada naknadno ohmeqe:
Meropyxy siple slady triti godi\i i da ga oxmeli.
ako bde veke trhbh crykvi slady da ga popy wxmeli.
Meropah da cedi slad; triput godi{we da ga ohmeqi.
Ako crkvi bude trebalo vi{e slada, da ga pop ohmeqi.
160
157
S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 626; Svetostefanska hrisovuqa,
Spomenik SKA 4 (1890) 6. prevod: D. Bogdanovi} u: Zadu`bine Kosova.
Spomenici i znamewa srpskog naroda, Prizren-Beograd 1987, 320.
158
P. Ivi}, M. Grkovi}, De~anske hrisovuqe, 68, 308. U drugoj De~anskoj hrisovuqi
ista obaveza se ponavqa: Mhropya rabota qytice jito trhblni. slady da qine. a
vsa sela koimy igmeny reqe, Ibidem, 133.
159
Sa~uvan je u obliku od 11 odredbi koje su unete u Gra~ani~ku povequ po~etkom
XIV veka, Stari srpski zakon prenosi znatno stariju praksu koja seè do druge
polovine XII veka, vremena Stefana Nemawe, R. Mihaq~i}, Stari srpski zakon,
I^ 32 (1990) 21-26; Zakon stari Srbqem, LSSV (R. Mihaq~i}) 208-209.
160
F. Miklosich, Monumenta Serbica, 565; S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 636. prevod:
D. Bogdanovi} u: Zadu`bine Kosova, 324; cf. S. Novakovi}, Pivo u Srbiji, 151, 153, 154.
Stari srpski zakon prema kojem se odre|uju rabote zavisnog
stanovni{tva (meropha i sokalnika), umetnut u Gra~ani~ku pove-
qu, propisuje jo{ jednu obavezu koja je, sli~no kao davawe i ohme-
qivawe slada triput godi{we, ili kao tri zakonita poklona
iz drugih dokumenata, mogla znatno da doprinese sjaju svetkovine
na dvoru jednog vlastelinstva. Bio je to dovoz lu~a u manastir o
prazniku, dva puta godi{we:
I da nosi meropyxy lqa Rojdystv Xristov
i prazdnik svetyfe Bogorodice.
I da nosi meropah lu~a, o Ro`destvu Hristovu
i o prazniku svete Bogorodice.
161
Istu obavezu zavisnog stanovni{tva propisuje i Zakon
Srbqem iz Svetoarhan|elske hrisovuqe:
i da nose prazdnik dryva i carev prixod i patriarxov.
takog i o Bojiki a Srhdyskaa i Selo i Rabqa da da lqy.
i da nose za praznik drva, i o carevu dolasku i patrijarhovu,
tako|e i o Boì}u. A Sredska i Selo i Rap~a da daju lu~.
162
Obaveza dono{ewa drva i lu~a u manastir utvr|ena je pri-
likom praznika i Boì}a, kao i prilikom posete manastirskog
vlastelinstva od strane najuglednije gospode dràve i crkve, kao
{to su vladar i patrijarh. Pod pojmom praznik, najverovatnije
se podrazumevala crkvena slava manastira, Arhan|elovdan, kako
se na drugom mestu u poveqi kaè: i da se praznuje praznik
crkveni novembra osmi dan.
163
I prema Bistri~koj poveqi, zavi-
sni seqaci bili su obavezni da osim slada, hmeqa i poga~a ili
161
F. Miklosich, Monumenta Serbica, N
o
CDLXXXIX, 565; S. Novakovi}, Zakonski
spomenici, 636. prevod: D. Bogdanovi} u: Zadu`bine Kosova, 324.
162
}. {afarik, Hrisovula cara Stefana Du[ana, koiomq osniva monastirq sv.
Arhangela Mihaila i Gavriila u Prizrenu godine 1348?, Glasnik DSS 15 (1862) 305;
prevod Dimitrije Bogdanovi} u: Zadu`bine Kosova, 353. cf. Svetoarhan|elovska
hrisovuqa, priredili S. Mi{i}, T. Subotin-Golubovi}, Beograd 2003, 111.
163
}. {afarik, Hrisovula cara Stefana Du[ana, 306; Zadu`bine Kosova, 353.
vekni hleba koje je trebalo da umese od propisane koli~ine ìta,
donesu i po breme lu~a u vreme Boì}a i Bogorodi~inog praznika,
najverovatnije manastirske slave Uspewa Bogorodice.
164
Kao sre-
dstvo za osvetqavawe, lu~ je uz hranu i pi}e bio vaàn element
svetkovine. Ako je trebalo da prazni~na trpeza obiluje razno-
vrsnom ponudom i okupqenim zvanicama, praznik se morao i dobro
osvetliti. Nije li se obavezom dono{ewa lu~a u prazni~no vreme
èleo poja~ati sjaj i osnaìti materijalna svetlost koja je simbo-
lizovala i onu duhovnu? Pre svega tokom boì}nih praznika, koji
su padali u vreme zimskog solsticija, kada su dani najkra}i.
Osnovni praznici sredwovekovne Srbije
Kalendarski praznici. Srpsko sredwovekovno dru{tvo
ìvelo je, kao i sva druga dru{tva feudalne Evrope, od jednog
praznika do drugog. Oni su predstavqali, pored smene dana i no}i,
osnovne grani~nike u vremenu koji su uticali na svakodnevni
ìvot pojedinca. U hri{}anskoj zajednici bili su to praznici
vezani pre svega za hri{}anski kalendar, koji su se cikli~no
smewivali na sedmi~nom i godi{wem nivou. Najva`niji praznik
bilo je Vaskrsewe, koje se slavilo na nivou sedmi~nog i godi{weg
ciklusa. Na godi{wem nivou to je bio pokretan praznik koji je
uvek padao u nedequ i proslavqao se dve sedmice: posledwu nedequ
posta, Strasnu sedmicu i Svetlu sedmicu, po Vaskrsewu.
165
Uz
Gospodwe i Bogorodi~ine praznike svetkovali su se praznici
164
Q. Stojanovi}, Stari srpski hrisovuqi, 7; S. Novakovi}, Zakonski spomeni-
ci, 590-591. M. Blagojevi}, O agrarnim odnosima u Polimqu, 16. O lu~u i wegovoj
simbolici Lu~, LSSV (R. Mihaq~i}) 376-377.
165
Na vi{e mesta se u Nomokanonu sv. Save upozorava da se o Vaskrsewu praznuju
dve sedmice, kao na primer, u pomenutim Pravilima sv. Petra i Pavla (v. str. 47)
ili u onom delu Nomokanona koji sadrì odredbe iz Justinijanovog zakonodavst-
va (Kodeks III, 12, 6): pre Pashe sedam dana i sedam dana po Pashi (ko prazdni
sty ije prhjde Paskyf sedmy d(y)nii. i sedmy d(y)nii po Pasch), Zakonopravilo ili
Nomokanon, l. 243b; S. Troicki, Kako treba izdati Svetosavsku krm~iju
(nomokanon sa tuma~ewima), Spomenik SAN CII (1952) 86. Dvonedeqni neradni
period o Vaskrsu propisuje se, tako|e, u Punoj i Skra}enoj sintagmi Matije
Vlastara: ko je prhjde pasxyf sedmy dyni i je po pasch tolikojde... bezy dhlana
sty, Sintagmat, 500.
vezani za svetiteqe, pre svega za sv. Jovana Krstiteqa, sv. aposto-
le Petra i Pavla i prvomu~enika sv. Stefana.
166
Uz Vaskrsewe,
druga dva najve}a hri{}anska praznika Boì} i Sv. Trojica
(Duhovi) praznovali su se po nedequ dana, {to posredno govori i
sistem tzv. trapavih sedmica kada se nije postilo i koje su se
smatrale za deo prazni~nog vremena. U vreme ovih praznika, u
oblasti rudarske proizvodwe u sredwovekonoj Srbiji, utvr|eni
su duì periodi odmora.
167
Broj prazni~ih dana tokom godine nije svuda bio isti.
Najve}e praznike praznovali su svi, ali je prazni~no vreme po-
znavalo niz lokalnih osobenosti koje su se razlikovale od jedne
sredine do druge. Nije bilo jedinstvene liste sveta~kih
praznika koje je trebalo posebno praznovati, odnosno kada nije
trebalo raditi, tako da je broj prazni~nih dana tokom godine
varirao. Pored toga, lista se mogla pro{irivati i novim
praznicima. Sa druge strane, praznici svetiteqa nisu bili svi
od istog zna~aja, neki su se praznovali tokom celog dana, a drugi
samo pre podne ili do liturgije. Isto tako, ni svi sveci nisu
bili u svim krajevima, oblastima i zemqama podjednako
po{tovani, {to se odraàvalo na razli~itost prazni~nog
kalendara. Uz to, i svako mesto, selo ili grad, imalo je svoju
crkvenu slavu i svog sveca za{titnika. Krajem sredweg veka
srpsko feudalno dru{tvo praznovalo je, a to je zna~ilo nije
radilo, znatan broj dana u godini. Prema jednom rukopisu s
kraja XV veka navedena su 63 prazni~na dana, ne ra~unaju}i dane
boì}nog i uskr{weg prazni~nog ciklusa kao i nedeqne dane.
Od navedenih dana, 44 se praznovalo po ceo dan, a 19 samo do
166
Pravila sv. Petra i Pavla sadrè spisak osnovnih hri{}anskih praznika
(videti prethodnu napomenu). O hri{}anskim praznicima i podeli prema
wihovom zna~aju, L. Mirkovi}, Heortologija, 13-14.
167
Radna nedeqa je bila petodnevna. Ve}i odmor su bili u vreme velikih
hri{}anskih praznika - Uskrsa, Boì}a, a verovatno i Sv. Trojice, B.
Markovi}, Efikasnost rudarske eksploatacije u sredwovekovnoj Srbiji, I^ 34
(1987) 79. Prema starom saskom zakonu iz vremena turskog sultana Sulejmana
Veli~anstvenog u kojem se sa~uvala sredwovekovna praksa eksploatacija rude, ~l.
131 predvi|ao je o Boì}u i Uskrsu po petnaest dana odmora, V. Skari}, Staro
rudarsko pravo i tehnika u Srbiji i Bosni, SKA, Beograd 1939, 47; M. Begovi},
Rudarska ba{tina u Srbiji u XIV i XV veku, Glas SANU 280 (1971) 31.
jutra.
168
U {tampanom Malom Zborniku Boìdara Vukovi}a iz
1520. godine broj prazni~nih dana bio je znatno ve}i. Lista je
produèna na 91 prazni~ni dan, od toga 55 dana se praznovalo
tokom celog dana, a 36 samo do podne.
169
Sli~no je bilo i u drugim krajevima Evrope, u kojima je broj
prazni~nih dana (ne ra~unaju}i 52 nedeqe godi{we) dosezao i do 58,
kao na primer u Bolowi. Tom broju prazni~nih dana treba dodati i
velike svetkovine kao {to su Boì}, Uskrs i Duhovi kada se nije
radilo ~itavu nedequ dana. Tada nije bio zabrawen samo rad u poqu,
ve} i zanatlijske aktivnosti, pa ~ak i ènski rad sa tekstilom kod
ku}e. Nije se smeo odràvati sajam, ni su|ewe, a otkazivani su i
drugi zemaqski poslovi kao {to je vo|ewe rata ili putovawe, pa
~ak se nalagalo i uzdràvawe od seksualnih aktivnosti.
170
U Vizantijskom carstvu se, prema Tre}oj noveli cara
Manojla I Komnina iz 1166. godine, na dvoru, praznovalo 66 puna
dana, ne ra~unaju}i nedeqne dane (ukqu~uju}u dane oko Boì}a do
Bogojavqewa i uskr{we praznike od Lazareve subote do prve nede-
qe po Uskrsu), uz 27 poludnevnih praznika.
171
Rimokatoli~ke op{tine jadranskih primorskih gradova
Balkanskog poluostrva imale su svaka posebno svoju listu prazni-
ka koje su praznovali, bilo da su se nalazili u okviru ve}ih poli-
ti~kih celina, kao na primer Kotor u okriqu srpske kraqevine,
ili Dubrova~ka republika koja je priznavala vrhovnu vlast
168
Na osnovu dosada{wih istraìvawa, u srpskim sredwovekovnim rukopisima
XV veka na{ao sam dve liste praznika. koje nisu identi~ne. Stariji rukopis
jeste Sluàbnik i molitvenik, BAN N
o
48, datiran prema vodenim znacima na
hartiji u prve dve decenije XV veka, H. Kodov, o.c., 90-91, nije u celini sa~uvan.
Drugi rukopis, ~iju sam listu u glavnom teksu naveo jeste Zbornik apokrifa iz
manastira sv. Pavla, Sevastjanov N
o
1472, l. 199a-200a, NBS A 1407/198-199; cf. A.
E. Viktorovq, Sobranie rukopisej P. I. Sevastx]nova, Moskovskij publi~nwj i
Rum]ncevskij muzei, Moskva 1881, 70.
169
L. Mirkovi}, Heortologija, 19. Me|utim, isti prire|iva~ je nepunih dvadeset
godina kasnije, u tzv. Saborniku Boìdara Vukovi}a iz 1536-1538. naveo 67
prazni~nih dana (ne ra~unaju}i nedeqne dane i uskr{wi ciklus praznika), od
kojih se 43 dana praznovalo tokom celog dana, Ibidem, 20.
170
C. Rohr, o.c., 18-19, 39.
171
R. Macrides, Justice under Manuel I Komnenos: Four Novels on Court Business and
Murder, Fontes Minores VI, Frankfurt am Main 1984,149-155; cf. ODB II (1991) 781.
Venecije, kasnije Ugarske. Kotorska op{tina imala je ustaqen
kalendar praznika koje je svetkovala. Popis praznika bio je ukle-
san na plo~i postavqenoj iznad katedralne crkve sv. Trifuna. Uz
37 kalendarskih praznika, praznovalo se nekoliko dana oko
Vaskrsa (Veliki petak i dva dana po Vaskrsu), dva dana za
Pedesetnicu, i po jedan dan za Vaznesewe i praznik Corporis Christi,
ukupno 44 dana, ne ra~unaju}i nedeqne dane. Svih tih dana bilo je
strogo zabraweno da se radi, pod pretwom ekskomunikacije.
172
Dubrova~ka republika je u drugoj polovini XIV veka uz nedeqne
dane, po{tovala 48 prazni~nih dana tokom godine ra~unaju}i
pokretne praznike.
173
Segmentacija vremena na prazni~ne i neprazni~ne dane u
prakti~nom ìvotu je zna~ilo ne samo smenu radnih i neradnih
dana, ve} je imalo i op{tu primenu u ra~unawu vremena. Sve
dru{tvene grupe sredwovekovne Srbije upotrebqavale su sistem
praznika koji je proizilazio iz crkvenog kalendara radi merewa
vremena, odre|ivawa datuma i rokova ili obeleàvawa po~etka i
kraja sezonskih poslova. Tako je, na primer, izvesni Maroje Gu~eti}
boravio na dvoru cara Du{ana, kako se u dokumentu kaè, od
Boì}nih poklada do sv. Nikole 1355. godine
174
, dok je srpski
letopisac zabeleìo da su na Petrovske poklade 1455. godine Turci
osvojili Novo Brdo.
175
Poveqa kraqa Milutina Dubrov~anima iz
1308. godine, datirana je u dràvnoj kancelariji praznikom
Krstovdanom.
176
Zimska polovina godine, obeleèna praznicima sv.
arhan|ela Mihaila i \ur|evdana, bila je obi~ajem utvr|eno vrema
za sazivawa stanka, pograni~nog suda, na kojem su se re{avali
172
Sollemnitates consuetae & ordinatae celebrari in civitate Cathari iz 1435. godine,
Statuta et leges civitatis Cathari, 397-402; A. Dabinovi}, Kotor pod Mleta~kom republikom
(1420-1797), Univerzitet u Beogradu - Filozofski Fakultet, Zagreb 1934, 81-82; I. Sindik,
Komunalno ure|ewe Kotora od druge polovine XII do po~etka XV stole}a, SAN,
Beograd, 1950, 66.
173
A. Solovjev, Kwiga svih reformacija grada Dubrovnika, u: Istorijsko-pravni
spomenici kw. 1: Dubrova~ki zakoni i uredbe SKA, Beograd 1936, 105-106
174
...sto $ k$ki carstva mi wdy poklady do nikolina d(y)ne, M. Puci}, Spomenici
srpski, kw. II, Beograd 1862, 23-24.
175
P. afarik, Pamtky devnho psemnictv Jihoslovanv, v Praze 1873, 78.
176
I si se pisani stvori na Krystovy dyny vy svhdhni vsakom, S. Novakovi},
Zakonski spomenici, 163.
sporovi izme|u Dubrovnika i wegovih suseda.
177
Stanak se, prema
tome sastajao u ono doba godine kada se veliki sezonski poslovi
nisu obavqali, {to je omogu}avalo pojedincu obavqawe drugih
vrsta poslova i aktivnosti. Vreme davawa osnovnih da`bina u
Kraqevstvu, odre|eno je ve}im kalendarskim praznicima, koji su,
tako|e, bili u vezi sa kalendarom agrarne godine. Dubrova~ka
republika je o prazniku sv. Dimitrija ispla}ivala srpskom vladaru
godi{wi tribut u vrednosti od 2.000 perpera na ime slobodne
trgovine, koji je prema danu isplate dobio ime Svetodmitarski
dohadak.
178
Osnovni porez sredwovekovne Srbije, so}e, ispla}ivao
se vladaru dvaput godi{we, o sv. Dimitriju i o Boì}u:
Dohodak carski so}e (...) da daje svaki ~ovek: Kabao ìta, polovina
~ista a polovina priprosta, ili perper u novcu, a rok tome ìtu
da se usipa na Mitrovdan, a drugi rok na Ro|ewe Hristovo, akoli
so}a vlastelin ne da na te rokove, vlastelin taj da se sveè na
carskom dvoru i da se drì dokle ne plati dvojinom.
179
Isto tako, i na privatnim vlastelinstvima, vreme i
rokovi izvesnih obaveza i rabota zavisnog stanovni{tva bile su
odre|ene praznikom. Na vlastelistvu Svetostefanske hrisovuqe
vinograd je morao da se uskopa do Vaskrsewa, pod pretwom kazne
oduzimawa vola:
a vinogrady vsaky da kopaa, i popy, i diky, i otroky, i
vsaci maistori ko i proqii rabotnici. Kto li ga ne
ouskopaa do Vyskryseni, da mou se voly oupade.
177
Da e s$dy $ vrhmenhxy po starom$ zakon$ wd mixol d(y)ne do grgeva d(y)ne u pove-
qi kraqa Radoslava iz februara 1234. godine, ili s$dy da stae mixoil d(y)ne do
grgeva d(y)ne. kydi vi b$de trhbh prema poveqi kraqa Uro{a I iz avgusta 1254.
godine, Q. Stojanovi}, Stare srpske poveqe i pisma, kw. I-1, 12, 18; F. Miklosich,
Monumenta Serbica, N
o
XXIII, 20; N
o
LXVI, 46. K. Jire~ek, Istorija Srba II, 139;
Stanak, LSSV (S. ]irkovi}) 696-698, sa osvrtom na izvore i literaturu.
178
Tributi, LSSV (R. Mihaq~i}) 764; M. Dini}, Dubrova~ki tributi: Mogori{,
Svetodmitrovski i Konavoski dohodak, Proviìun bra}e Vlatkovi}a, Glas SKA
CLXVIII (1935) 224-239.
179
Du{anov Zakonik, ~l. 198: N. Radoj~i}, Zakonik cara Stefana Du{ana 1349 i
1354, Beograd 1960, 83, 141; M. Blagojevi}, So}e - osnovni porez sredwovekovne
Srbije Glas SANU 390 (2001) 18.
A vinograd svaki da kopa, i pop i dijak i otrok, i svi
majstori kao i ostali rabotnici. Ko li ga ne uskopa do
Vaskrsewa, da mu se vo oduzme.
180
Porodi~ni i drugi prigodni praznici. Pored kalendarskih
praznika koji su se periodi~no ponavqali, postojali su i oni
drugi, jednokratno proslavqani, organizovani povodom razli-
~itih pojedina~nih doga|aja. Obi~no su to bili praznici povodom
doga|aja zna~ajnih za pojedinca ili uù grupu, kao {to su
svetkovine ìvotnog ciklusa (ro|ewe, kr{tewe, svadba, sahrana),
o kojima }e biti re~i u narednim poglavqima, ili pak prigodni
praznici, povodom uvo|ewa pojednica u neku du`nost, koji su
mogli imati i o{te dràvni karakter kao {to je krunisawe
vladara. Bile su to svetkovine koje su obeleàvale promenu
dru{tvenog statusa pojedinca, u antropolo{koj nauci poznate kao
obredi prelaza (rites of passage).
181
Najsjajnije svetkovine organizovale su se povodom uvo|ewa
u du`nost ~lanova vadarskih porodica, ili krunisawe svetovnih i
duhovnih poglavara koje je, prema ìtijima srpskih kraqeva i
arhijereja proslavqala celokupna dràva. Ve} je pomenuta
dvostruka svetkovina povodom posve}ewa sv. Save u arhimandridski
~in, dok je kasnije sli~na svetkovina organizovana kasnije,
povodom ustoli~ewa sv. Sava za arhiepiskopa autokefalne srpske
crkve 1219. godine. Blagoverni nikejski car Teodor Laskaris,
pri~a Domentijan, stvori praznik toga dana (sytvori prazdyniky v
ty dyny) u ime nare~ewa (vy ime nareky) novoosve}enog arhiepiskopa
kir Save, slave}i radosno, preizobilno svega dovoqno podade
180
Svetostefanska hrisovuqa, IV (1890) 6; S. Novakovi}, Zakonski spomenici
625; prevod: D. Bogdanovi} u: Zadu`bine Kosova, 319.
181
Pojam obredi prelaza uvodi Arnold van Genep (Arnold van Gennep) svojom
kwigom Les rites de passage 1908. godine da bi ozna~io rituale koji obeleàvaju
prelazak pojedinca kroz razli~ite faze ìvotnog ciklusa, kao i svetkovine
obeleène smenom sezonskih ciklusa; cf. The Dictionary of Anthropology, s.v. Rites of
Passage. Mnogo vremena kasnije, teorija je doìvela razvoj - wena upotreba je zna-
tno pro{irena i obuhvata razli~itite dru{tvene pojave. U tom pogledu zna~ajne
su studije Viktora Tarnera (Victor W. Turner), The Ritual Process: Structure and Anti-
Structure, New York 1969. i Edmunda Li~a, Dva ogleda o simboli~kom predstavqawu
vremena, Gradina 5-6, god. XVIII, Ni{ 1983, 51-64. Primena ove teorije prilikom
analize podatka koje pruàju sredwovekovni izvori, MF II, s.v. Rites of Passage.
celom narodu.
182
Sli~no je u~inio i sv. Sava kada je postavio
Arsenija I na arhiepiskopski presto. Tada, prema kazivawu arhi-
episkopa Danilo II, sv. Sava u~ini veliko troàstvo i radost (sytvori
veliko tryjystvo i radosty) sa blago~astivim kraqem Radoslavom, i sa
svim saborom ota~astva svoga.
183
Posebno rasko{ne svetkovine o kojima govore ìtija orga-
nizovane su povodom uvo|ewa Stefana, sina Nemawinog, u dosto-
janstvo velikog ùpana u Crkvi sv. Petra i Pavla, ili kasnije
povodom wegovog krunisawa kraqevskom krunom u @i~i, gde su
duhovni i telesni oblik praznovawa ravnopravno na{li svoje mesto.
Velelepnost, uzvi{enost i rasko{ takvih svetkovina sadràna je u
jezgrovitom opisu Du{anovog krunisawa za kraqa na dvoru u
Svr~inu, od strane anonimnog nastavqa~a arhiepiskopa Danila II:
I veliko prazdynystvo (tryjystvo) sytvori vy ty dyny
douxovyno i thlesyno thivy se sy simy prhosvetenyfimy
i sy vyshmy syboromy otyqystvi go poveselivy se, i t
daryf mnogyf i qystynyf vydasty je na podob sem
prhosvetenom i vysem sybor otyqystvi svogo, i
tako sytvori rastani sy nimi.
I veliki praznik u~ini u taj dan duhovno i telesno ute{iv{i se
sa ovim preosve}enim i proveseliv{i se sa celim saborom
ota~astva svoga i tu mnoge i dragocene darove dade, {to prili~i
ovome preosve}enome i celom saboru ota~astva svoga, i tako se
rastade s wima.
184
Bila je to sjajna svetkovina dostojna novokrunisanog
kraqa, na kojoj je bio prisutan celokupni sabor ota~astva na
~elu sa arhiepiskopom Danilom II. Posebnost i neponovqivost
krunidbenih svetkovina sredwovekovni izvori obi~no svode na
uobi~ajenu bogatu trpezu i darivawe zvanica od strane novokru-
nisanog vladara, o ~emu je ve} napred bilo re~i.
Mnoge svetkovine organizovane povodom va`nih doga|aja
bile su uglavnom unapred planirane. Da bi se istakao wihov zna~aj,
182
Domentijan, @itije Svetoga Save, 197-198.
183
@ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 250; Danilo Drugi, @ivoti, 164.
184
@ivoti kraqeva i arhiepiskopa, 219-220; Danilovi nastavqa~i, 70.
svetkovine su se obi~no dovodile u vezu sa proslavama ve}ih
hri{}anskih praznika. Tako se, na primer, kraq Stefan De~anski
krunisao za kraqa, kako isti~e na po~etku De~anske hrisovuqe,
6829. godine, meseca januara, 6. dana, 5. indikta na praznik
Bogojavqewe, odnosno 1322. godine od ro|ewa Hrista. Tom pri-
likom je wegov ~etrnaestogodi{wi sin Du{an poneo titulu
mladi kraq.
185
Kasnije je Du{an svoje krunisawe carskom krunom,
najpresti`nijom krunom sredwega veka, organizovao na najve}i
praznik hri{}anske Evrope, Vaskrsewe (1346. godina). Iz istih
razloga bez ve}e ceremonije nije moglo da pro|e ni progla{ewe
Zakonika Stefana Du{ana, u~iweno na praznik Vaznesewa
Gospodweg 1349. godine
186
pred saborom duhovne i svetovne elite.
Zabraweni praznici
U razli~itim kanonskim zbornicima i tekstovima naila-
zimo na praznike koje je zvani~na crkva zabrawivala. Nazivani su
razli~itim imenima: jevrejski, paganski, jelinski, varvarski,
zaklopiti praznici. Zabrawivalo se vernicima da u~estvuju na
takvim praznicima i da pose}uju mesta na kojima se oni proslavqa-
ju, a koja su uop{teno nazivana sbori{te ili crkva jereti~ka
ili paganska. îtava jedna grana Svetosavskog nomokanona posve-
}ena je nehri{}anima: O jereticima, @idovima i Jelinima u
kojoj se jedno poglavqe odnosi na zabranu u~estvovawa u proslava-
ma wihovih praznika.
187
Smatralo se da hri{}anima nije dostojno
da sa neistovernicima, paganima, zajedno praznuju i da, kako se
kaè, u~estvuju u wihovom bezbo`ju.
188
U Epitimijnom nomokano-
nu iz XVI veka zabrawuje se svakome da po|e na praznik varvarski
ili jereti~ki i da praznuje sa wima.
189
185
P. Ivi}, M. Grkovi}, De~anske hrisovuqe, 61, 304.
186
N. Radoj~i}, Zakonik cara Stefana Du{ana, 89.
187
W rtichxy, i w jidoxy i w linhxy, Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 37b.
188
Nhsty dostoino s poganyfmi prazd(y)novati ili priwb\ati se bezboji ixy, Ibidem,
l. 93b, laodikijsko 39. pravilo.
189
Poidhty na prazdniky vyryvarskyf ili eretiqyskyf i syprazdn$ty s nyfmi,
Epitimijni nomokanon ASANU N
o
154, XVI vek l.37b; A. Pavlovq, o. c., N
o
133, 276.
Zvani~na Crkva nije zabrawivala odlazak na nepoèqni
praznik zbog samog odlaska ili u~estvovawa u zabavnom, ve} zato
{to je, pre svega, smatrala da ~in zajedni~kog praznovawa podra-
zumeva i u~estvovawe u odre|enim obredima, kao {to je, na primer,
prino{ewe masla ili paqewe kandila ili sve}e u neprizna-
tom svetom prostoru, ~esto etiketiranom, {to je pomenuto, kao
sbori{te ìdovsko ili crkva jereti~ka.
190
Sve ovo ukazuje na
~iwenicu da je praznik za qude sredweg veka pre bio u sferi reli-
gioznog, nego zabavnog. Odlazak na tu|i praznik imao je vi{e-
struku poruku. Bila je to manifestacija koja nije podrazumevala
samo veselo u~estvovawe u zajedni~koj svetkovini, ve} je, pre svega
zna~ila po{tovawe tu|eg svetog vremena i tu|ih religijskih
obreda koji nisu bili priznati od zvani~nog u~ewa Crkve.
190
A\e kotoryf kr(y)stininy prinesety maslo vy sbori\e jidovysko ili vy cr(y)k(y)vy
retiqysk ili poganysk vy prazd(y)niky ixy ili kandilo ili svh\ vyjejety. da
lqity se, Zakonopravilo ili Nomokanon, apostolsko 71. pravilo, l. 55a.
LITIJ A
Teodosije, @itije Svetoga Save
1
Litije ili procesije koje su bile organizovane povodom
prenosa svetih mo{ti i svetih stvari pripadale su masovnim
sve~anostima u kojima je u~estvovao celokupan narod - sve{tenici
i laici, plemi}i i obi~an svet. Takva jedna litija, uostalom kao i
svaka druga sve~anost, omogu}avala je izlaz iz realnog i svako-
dnevnog ìvota. Wu je obeleàvalo ceremonijalno pona{awe, jake
emocije zajedni~ke svim okupqenima i kolektivno u~estvovawe u
drami procesije. Masovna okupqawa mogu se objasniti zna~ajem
koji se pridavao svetiwama. Svete mo{ti i svete stvari imale su
~udotvornu mo}, le~ile bolesne, bile za{titnik dinastije, naro-
da, celokupne dràve, omogu}avale blagostawe onih koji su se u
wihovoj blizini nalazili. âsni krst koji je monah Simeon
poslao svom sinu velikom ùpanu Stefanu jeste pomo}nik u
bitkama protiv nevidqivih i vidqivih neprijateqa.
2
U srpskoj
sredwovekovnoj literaturi ove translacije imale su paralelu u
biblijskim pri~ama prenosa starozavetnog kov~ega ili u
Josifovom prenosu mo{ti svoga oca Jakova iz Egipta. U svakom
slu~aju, narod, okupqen oko mo{tiju svetoga podse}ao je na
g l a v a II
vysi kpno i malyf sy
velikyfimi vy radosti
mnozh almyf i phsnmi
svetago noax
svi zajedno
s malima i velikima,
no{ahu Svetoga
u velikoj radosti,
sa psalmima i pesmama
1
Teodosije, @ivot Sv. Save, 248; @ivot Svetoga Save, 215.
2
Stefan Prvoven~ani, Sabrana dela, 61-62.
izabrani, jevrejski narod okupqen oko kov~ega Gospodweg, a srpski
vladar na Davida koji igra i ska~e pred svetiwom.
3
U Srbiji je prvih godina vladavine velikog ùpana Stefana
Nemawi}a bio organizovan do~ek Sv. Krsta.
4
Bio je to do~ek
vladarskih insignija, Nemawinog naprsnog krsta
5
u kojem se nalazio
deo svetoga i ~asnoga i ìvotvore}ega krsta. Simeon je krst poslao,
preko igumana Metodija, svome sinu i nasledniku. Veliki ùpan
Stefan je, kako sam kaè, ustav{i sa arhijerejima svojim i sa jereji-
ma i sa ~asnim ~rncima (monasima) i sa celim klirom, sa kadionica-
ma i sve}ama, i sa mnoìnom naroda, krenuo u susret igumanu
Metodiju. Primiv{i âsni krst, veliki ùpan ga je uz psalme i mnoga
pojawa uneo u crkvu svoju sa svom mnoìnom na spremqeno mu mesto.
6
Masovni do~ek ~asnoga krsta opisao je i Domentijan u svom
@itiju svetoga Simeona. On pomiwe tako|e brojnu pratwu srpskog
vladara koju su ~inili celi klir vladavine svoje i mnoàstvo
naroda boqara svoih. Po{to je krst postavqen na unapred
odre|eno mesto u crkvi, i po{to je odràna liturgija, veliki
ùpan je organizovao masovno go{}ewe u~esnika u svetkovini uz
darivawe milostiwe:
duhovno satvori praznik u taj dan, i telesno ute{i (thlesyno
thi) sav sabor naroda svoga i tu satvori mnoge milostiwe
onima koji se obreto{e u taj dan.
7
Me|u prvim masovnim sve~anostima organizovanim
povodom prenosa mo{tiju svetiteqa u vreme vladavine Nemawi}a,
bio je prenos mo{tiju osniva~a dinastije sv. Simeona iz manasti-
3
koje Davidy drevl skaqe prhd shnynyfmy kivotomy syno i veleglasno vypiae,
@ivot Svetoga Simeuna i Svetoga Save napisao Domentijan, 67; cf. Stefan
Prvoven~ani, Sabrana dela, 63-63, i Teodosije, @ivot Sv. Save, 214;
4
U savremenoj nau~noj literaturi posledwih godina pojavila su se dva rada koja
se odnose na ovu problematiku: D. Popovi}, Srpska vladarska translatio 189-205; cf.
Prenos mo{tiju, LSSV (R. Mihaq~i}) 579-580.
5
S. Marjanovi}-Du{ani}, Vladarske insignije i dràvna simbolika u Srbiji od
XIII do XV veka, SANU, Beograd 1994, 32.
6
7
@ivot Svetoga Simeuna i Svetoga Save napisao Domentijan, 67; Domentijan,
@ivot, 288.
100 - II Stanoje Bojanin
ra Hilandara u manastir Studenicu, februara 1207. godine.
8
Mo{ti sv. Simeona preneo je u Srbiju sv. Sava, gde su mu u Hvosnu
u susret iza{li veliki ùpan Stefan i wegov brat veliki knez
Vukan, u pratwi crkvenih visokodostojnika, nièg sve{tenstva,
plemstva i obi~noga sveta. Mo{ti su zatim otpra}ene do manasti-
ra Studenice, gde su poloène u unapred spremqen grob. Potom je
sve~ano bio proslavqen pomen sv. Simeona (13. februar) na kojem
je iz groba Svetog ponovo po~elo da curi sveto miro.
Organizatori i u~esnici prenosa mo{tiju, sv. Sava i
Stefan Prvoven~ani, ostavili su nam kratka svedo~anstva o ovom
doga|u. Sv. Sava u @itiju sv. Simeona pri~a da su mo{tima u susret
iza{la oba sina sv. Simeona, Stefan i Vukan, u pratwi klira i
boqara rado{}u raduju}i se i veseqem vesele}i se. Najsve~aniji
prizor do~eka bilo je preuzimawe mo{tiju od strane Nemawinih
sinova, koji su sami nose}i pre~asno telo oca svoga, preneli
mo{ti Svetiteqa u manastir Studenicu:
I do|oh sa ~asnim mo{tima u Hvosno. I saznav{i vladaju}i sin
wegov Stefan Nemawa, i brat mu knez Vukan, sakupi{e svetiteqa,
i jereje, i igumane sa mnogim crncima i sa boqarima svim, rado{}u
raduju}i se i veseqem vesele}i se. Do{av{i, sa velikom ~a{}u uze{e
mo{ti gospodina Simeona, pesmama duhovnim blagodare}i Boga.
9
Opis sv. Save posluìo je narednih decenija za nastanak
likovne predstave samog doga|aja. Re~ je o fresci prenosa relikvi-
ja Svetiteqa, koja je bila deo ciklusa vezanog za kult sv. Simeona,
koji se obi~no oslikavao u kapelama posve}enim sv. Simeonu
Nemawi, podignutim na ju`noj strani priprate crkava, kao u
Studenici (gde je oslikana najstarija takva kompozicija, 1233. ili
1234. godine), Sopo}anima ili Gradcu. Na kompoziciji su predsta-
vqeni Stefan i Vukan kako li~no nose mo{ti Svetog u pratwi
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji II - 101
8
O godini i datumu prenosa mo{tiju sv. Simeona videti: Q. Maksimovi}, O godi-
ni prenosa Nemawinih mo{tiju u Srbiju, ZRVI 24-25 (1986) 437-442 sa osvrtom na
raniju literaturu. U Savinom @itiju sv. Simeona kao datum prenosa mo{tiju
pomiwe se 19. februar, ali po{to je posle prenosa sledila proslava pomena
Svetiteqa (13. februar), smatra se da je re~ o oma{ci prepisiva~a, te je pre-
dloèn kao datum prenosa 9. februar, Ibidem, 438. U svakom slu~aju, izgleda da je
trebalo da mo{ti budu prenesene u manastir Studenicu do praznika, odnosno do
pomena sv. Simeonu Miroto~ivom, 13. februara.
9
Sveti Sava, Sabrana dela, 186-189.
svoje vlastele, dok iz pravca Studenice u susret im dolazi bratstvo
manastira na ~elu sa episkopom nose}i Bogorodi~inu ikonu i
verovatno poju}i sve~ane molitve i psalme.
10
Na sli~an na~in i Stefan Prvoven~ani opisuje prenos
mo{tiju, ali sa tom razlikom {to iz politi~kih razloga ne pomi-
we svoga brata Vukana. Prilikom do~eka Svetog organizovana je
sve~anost uz obno}nu molitvu, na kojoj su se pevali psalmi i nadgro-
bna pjenija uz kandila sa blagougodnim mirisima:
I odmah, sa ùrbom, sakupiv{i arhijereje svoje i jereje
i monahe, iza|oh mu u susret. I, do~ekav{i mo{ti Svetog,
na tom mestu satvorismo obno}nu molitvu, sa psalmima
i pesmama, poju}i nadgrobna pojawa, sa kadionicama i
dobromirisnim mirisima, dopratismo ih do pripremqenog
wemu groba u Presvetoj Bogorodici Studenici...
11
Opis prenosa mo{tiju svetoga Simeona dali su i pisci ka-
snijeg vremena, Domentijana i Teodosija. Domentijan isto kao i
wegovi prethodnici i u~esnici doga|awa, govori o susretu sa
mo{tima na granicama zemqe, o obno}noj molitvi, o pevawu psalama
i pesama za pokoj uz mirisna kandila. Ali, prema wegovom opisu,
u~esnici su bili pod sna`nim emocijama koje je odlikovao brz
prelaz iz jednog raspoloèwa u drugo:
...i rado{}u drh}u}i slatkim ustima celivahu i gorkim suzama
oblivahu svete mo{ti dobroga svoga u~iteqa i gospodina,
videv{i nenadano, kako se i tuga na veliku radost izmewuje.
12
10
O sredwovekovnim likovnim predstavama prenosa mo{tiju sv. Simeona, V. J.
\uri}, Istorijske kompozicije u srpskom slikarstvu sredwega veka i wihove
kwièvne paralele, ZRVI VIII/2 (1964) 69-90. On isti~e da je prikazivawe Stefana
i Vukana na likovnoj kompoziciji jedan od dokaza da je nastala prema Savinom
@itiju sv. Simeona, Ibidem, 79, 82. Pri tom, autor prime}uje da nijedan srpski pisac
XIII veka ne opisuje do~ek mo{tiju u Studenici, ve} ukoliko se govori o do~eku,
pomiwe se do~ek mo{tiju negde na granici Srbije, kao ni to da se ne pomiwe no{ewe
Bogorodi~ine ikone na ~elu litije prilikom do~eka mo{tiju. Jednostavno, sve to
smatra slikarskim izmenama kwièvnog opisa doga|aja, Ibidem, 82.
11
Stefan Prvoven~ani, Sabrana dela, 76-77. Opis velikog ùpana Stefana je
politi~ki obojen, jer ne pomiwe svoga brata, velikog kneza, Vukana, sa kojima je
doskora bio u vi{egodi{wem sukobu.
12
Jer, jedan vid uzbu|ewa nenadno je smewivao drugi: ne-
stankom gorkih suza ispuni{e se sva ~eda Svetoga nedomislivom
rado{}u prevelikoga veseqa. Svi okupqeni trudili su se da
pri|u mo{tima radi celivawa. Zatim su one u sve~anoj i
prazni~noj povorci sa duhovnim pesmama i dobromirisnim
kadionicama otpra}ene u manastir Studenicu.
13
Kod Teodosija isto ~itamo kako je Stefan Prvoven~ani
podigav se s mnogim blagorodnicima, u pratwi sa svim
saborom crkvenim do~ekao mo{ti sv. Simeona uz molitve i
psalme, suze i radost, kqawaju}i se i celivaju}i svete mo{ti.
Me|utim, Teodosijev opis nam donosi i podatke o na~inu i dinam-
ici kretawa sve~ane povorke ka Studenici: I tako, s velikom
~a{}u odsedahu, i podizahu se, i no{ahu ga kao drugog Jakova (...)
sinovi i sinovi sinova sa sve}enicima i sa svima blagorodnici-
ma. Ova sve~ana povorka brojnog sve{tenstva i plemstva pre-
dstavqala je svojim zna~ajem i ugledom nesvakida{wi doga|aj na
svom putu od Hvosna ka Studenici. Posle sve~anog polagawa
mo{ti u grob Bogorodi~ine crkve u Studenici i liturgije za
pokoj, otpraznova{e s velikim trànstvom pomen wegov, i sve
uboge kojih je mnogo do{lo samodràc nasiti dovoqno qubavqu
i obdari milostivno, i tako svi svojim domovima otidu.
14
Domentijan i Teodosije u svojim opisima prenosa ne pona-
vqaju samo opise organizatora i u~esnika, odnosno opis sv. Save i
Stefana Prvoven~anog, ve} ih na svoj na~in pro{iruju. Prenos
mo{tiju obeleìlo je, prema Domentijanovim re~ima duhovno i
telesno veseqe organizovano na dan susreta u Hvosnu. Kod
Teodosija ~itamo, da se po polagawu mo{tiju u Studeni~koj crkvi
organizovala proslava u pomen Svetome. Navedeni Teodosijev
izraz nasiti dovoqno qubavqu odnosi se na go{}ewe siroma-
{nih, ubogih, koje je pratilo i delewe milostiwe.
15
13
Domentijan, @ivot, 314-315.
14
@ivot Svetoga Save, 82-84; Teodosije, @ivot Sv. Save, 144-145.
15
Pojam qubav u ovom kontekstu kod Teodosija ozna~ava gozbu. Uop{te u
staroslovenskom jeziku qubav je odgovarala gr~kom pojmu agape (oyooi)
ozna~avaju}i tzv. gozbe ili trpeze bratoqubqa: pozvanyf byfve na lbovy sirhqy k
nhkyfmy drgomy na trapez, Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 92; ili lblna
tvoriti, reke gotena, Sintagmat, 78. Re~ je o ranohri{}anskim agapama nastalim
Uporedo sa duhovnom radosti koja se iskazivala celiva-
wem mo{tiju, pevawem psalama i pogrebnih pesmama uz blagomi-
risna kandila, bilo je mesta i za telesno veseqe. Prema @itijima,
svi dru{tveni slojevi u~estvovali su u oba ova oblika radosti.
Pratwa velikog ùpana Stefana i wegovog brata kneza Vukana
bila je sastavqena od visoke gospode sve{tenog i plemi}kog
staleà, okupqen narod je doprinosio masovnosti svetkovine, dok
su ubogi i ni{ti bili povod da se na svetkovini pokaè
dare`qivost vladara.
U prvoj polovini XIII veka organizovan je jo{ jedan veliki
prenos mo{tiju. Sv. Sava je iznenada preminuo 14. januara 1236.
godine u Trnovu, u Bugarskoj, gde je boravio kao gost bugarskoga
cara Jovana Asena II. Uz sve po~asti sahrawen je u crkvi Sv. êtrde-
setomu~enika. Slede}e, 1237. godine organizovan je prenos
mo{tiju Svetog u Srbiju, u manastir Mile{evu. Prenos je organi-
zovao i predvodio srpski kraq Vladislav koji se u tu svrhu li~no
pojavio u Trnovu.
16
Domentijan i Teodosije govore o pripremama
koje su prethodile sve~anoj ceremoniji prenosa. Telo Svetoga
obuko{e u presvetle rize, i obviv{i ~asnim powavama, spremi{e
ga na put ka wegovu ota~astvu.
17
Me|utim, zbog nespremnosti
stanovnika Trnova da se odreknu dragocenih relikvija, mo{ti
Svetiteqa su tajno, ali uz pristanak i saglasnost bugarskog cara,
iznete iz grada.
18
Translaciju koja je imala neobi~an po~etak,
obeleìla je ipak sve~ana gozba na vladarskom dvoru na kojoj kraq
Vladislav pozvan od cara, u|e za trpezu veseqa
19
, pre nego {to je
napustio grad i potajno se pridruìo mo{tima sv. Save.
prema gr~kom oyog (qubav) koje je trebalo da simboli{u zajedni{tvo
ranohri{}anskih zajednica. Odràvale su se pre liturgije, a kasnije posle we, N.
Mila{, Pravila pravoslavne crkve s tuma~ewima II, Novi Sad (1896) 87. Opravdawe
postojawa agapa moè se na}i u Prvoj poslanici Korin}anima sv. Pavla (I Kor. 11,
20-22), ali ve} je tada dolazilo do wihove zloupotrebe koje se pomiwu u Sabornoj
poslanici sv. ap. Jude Jakovqeva (Jd, 12). Od IV veka zabrawuje se odràvawe agapa
po crkvama, koje su se svele na obi~ne gozbe prilikom sve~anih doga|aja i praznika,
ili su ozna~avale gozbe koje su bogati darivali siroma{nima, Ibidem, 87.
16
Datum prenosa je 6. maj 1237. godina, Prenos mo{tiju, LSSV (R. Mihaq~i}) 597.
17
18
Ibidem, 418-419.
19
Sam je na trapez vesela caremy... pozvany vynide, @ivot Svetoga Save, 214;
Teodosije, @ivot Sv. Save, 247.
Kad su pre{li u Srbiju, u susret sve~anoj povorci iza{ao je
arhiepiskop Arsenije I u pratwi brojnog sve{tenstva i vlastele.
Klir, plemi}i, mali i veliki, svi oni izi|o{e u susret da se po-
klone i da celivaju mo{ti svetoga: izliva{e se naroda sa svih
strana da vidi i pokloni se, kad ~u o dolasku Svetoga.
20
Svet se
okupqao i tiskao oko mo{tiju veruju}i u wihovu isceliteqsku
mo}: jer mnogi, dobiv{i molitvama Svetoga isceqewa od neduga
koji ih dràhu, veseli odlaàhu svojim domovima, slave}i Boga.
21
Svi oni, nastavqa daqe Teodosije
Kraq i arhiepiskop, sa episkopima i igumanima i s mnogim
blagorodnicima, svi zajedno s malima i velikim, no{ahu Svetoga
u mnogoj radosti, sa psalmima i pesmama
sve do manastira Mile{eve, gde je unapred bio spremqen grob.
22
Bio je to dan kako Domentijan kaè kada sva ~eda ota~astva
Preosve}enog... svetlo likuju}i, stvori{e veliki praznik tome
Preosve}enom
23
, ili prema Teodosiju, kada po polagawu svetih
mo{tiju u crkvi Vaznesewa, u Mile{evi, kraq u~ini veliki
praznik trànstva pomenu Svetoga.
24
Povodom prazni~ne radosti
i veseqa, kraq obdari arhiepiskopa, episkope i blagorodnike i
podeli dovoqno ni{tima.
25
Dve velike translacije obeleìle su posledwu deceniju
XIV veka. Jedna je bila prenos mo{ti kneza Lazara, srpskog
vladara poginulog u bici na Kososvu poqu 1389. godine, iz
pri{tinske crkve Sv. Spasa, gde je po pogibiji sahrawen, u
Ravanicu, wegovu zadu`binu. Druga je bila prenos mo{ti sv. Petke
iz Vidina u Srbiju 1398. godine.
20
Ibidem, 215; Ibidem, 248.
21
Ibidem.
22
Ibidem.
23
I vsa qeda wt()qstva prhos(ve)\ennago... svhtlo likstv$\e. stvorie veliky
prazd[y]niky tom prhos(ve)\ennom, Domentijan, @itije Svetoga Save, 429-430.
24
i velik je tryjystvomy prazniky... w pameti svetago sytvorivy, @ivot Svetoga
Save, 215-216; Teodosije, @ivot Sv. Save, 248.
25
Za razliku od ranijih, prenos mo{ti kneza Lazara (obavqen
1390. ili 1391. godine)
26
nije imao nedvosmisleno pobedonosno obe-
le`je, kao litije ranijeg vremena. Ova translacija obeleèna je,
kako se}awem na ne tako davni poraz u bici, tako i suo~avawem sa
jo{ uvek aktuelnim posledicma poraza. Umesto likovawa i ra-
dosti i veseqa, autori prenosa isti~u naricawe i àlost koje
prati gubitak bli`weg: veliki pla~ i ridawe u~iniv{i; nari-
cawem silnim pla~u}i vapija{e; a mno{tvo blagorodnog naroda
narica{e i odasvud sastavi se pla~ i ridawe neute{no. Me|utim,
po{to je Slovo o svetom knezu Lazaru patrijarha Danilo III bilo u
slu`bi kanonizacije kneza Lazara, autor daqe isti~e: Potom
sve{teni zbor sve{tenih muèva, mitropoliti i episkopi sa
~asnim igumanom i sa svim blagorodnim, skupa mali sa velikim,
preobrati{e àlost na radost i u blagorodnost i pesme. Do
promene raspoloèwa i emocija dolazi u posledwoj etapi prenosa,
pred dolazak litije sa mo{tima u manastir Ravanicu, gde su mo{ti
i poloène. Stilski obrt koji je u svom izlagawu upotrebio
patrijarh Danilo III, od pla~a i tuge ka radosti, zna~ajan je za
sagledavawe osnovnog koncepta prenosa mo{tiju, nezavisno od
op{tih okolnosti koje su pratile pojedina~an prenos.
27
Prenos mo{ti sv. Petke iz Vidina u Srbiju organizovan je
1398. godine
28
zahvaquju}i preduzimqivosti kwegiwe Milice,
wenih sinova Stefana i Vuka i monahiwe Jefimije, udovice
despota Ugqe{e. Grigorije Camblak u posebnom spisu govori o
ovom prenosu, mada ne opisuje detaqno samu translaciju. Ceo
doga|aj prikazuje veoma saèto: mo{ti sv. Petke preobu~ene su u
sve~ane tkanine i sa mnogo ~asti prenesene su u Srbiju. Camblak
26
Ne zna se ta~na godina prenosa mo{ti kneza Lazara u wegovu zadu`binu mana-
stir Ravanicu. U nauci se pretpostavqa da je prenos obavqen ne dugo vremena
posle wegove pogibije na Kosovu poqu i sahrane u pri{tinskoj crkvi Sv. Spasa,
D. Bogdanovi}, Istorija stare srpske kwièvnosti, Beograd 1991
2
, 192; R. Mihaq~i},
Lazar Hrebeqanovi}: Istorija, kult, predawe, Beograd 2001
3
, 168.
27
Patrijarh Danilo III, Slovo o knezu Lazaru, u: Stara srpska kwièvnost, 83-85.
Kada je re~ o vremenu kanonizacije kneza Lazara izdvojio bih mi{qewe prof. Radeta
Mihaq~i}a: Izvesno je da je kosovski mu~enik progla{en za svetiteqa tek
posle prenosa wegovih mo{tiju iz pri{tinske crkve Vaznesewa u Lazarevu
zadu`binu Ravanicu, Prenos mo{tiju, LSSV (R. Mihaq~i}) 579; detaqnija
rasprava o ovoj problematici sa osvrtom na izvore i literaturu: R. Mihaq~i},
Lazar Hrebeqanovi}, 159-166; D. Popovi}, Srpska vladarska translatio, 203-204.
28
O godini prenosa mo{tiju, Istorija Srpskog naroda II, 140.
vi{e pa`we poklawa opisu politi~kih zbivawa koja su dovela do
translacije kao {to je osvajawe Vidina od strane Turaka, ili
pohvali hrabroj i pobo`noj kwegiwi koja je spasla mo{ti iz
islamskih ruku i prenela ih u Srbiju.
29
Od posebnog zna~ajna bila je translacija organizovana
sredinom XV veka, nekoliko godina pred pad sredwovekovne
srpske dràve. Bio je to prenos mo{ti sv. apostola i jevan|eliste
Luke iz grada Rogosa (Epir) u Smederevo 12. januara 1451. godine.
Zna~ajno je da su i ovaj prenos mo{ti svetiteqa organizovali, kao
i ranije, vrhovi dràvne vlasti. Sa~uvana su dva teksta koji
detaqno opisuju ovu translaciju.
30
U wima nailazimo na iste one
elemente pobo`ne i sve~ane ushi}enosti kao i u vreme prenosa
prvih Nemawi}a. O uzvi{enom ~inu translacije svedo~e i sami
u~esnici, nazivaju}i je svetlim praznikom. Nepoznati smede-
revski pisac svoju Povest o prenosu mo{tiju svetoga Luke
otpo~iwe slede}im re~ima:
Kako se svetlo javqa sada{wa sve~anost (ko svhtlo nasto\ee
tryjystvo vlty se)! Bogoqubqa va{eg slavni dolazak i
mnogonarodno sakupqawe, usr|a i starawa veli~anstvo. (...)
I divim se va{oj revnosti od ogwa toplijoj i ne znam {ta da
kaèm ili {ta da izgovorim?!
31
Bila je to sve~anost koju je obeleàvalo, nastavqa daqe
pisac, mnogonarodno sakupqawe, koja je okupila sve slojeve
dru{tva, u prvom redu predstavnike srpske dràve.
32
U susret
29
\. Trifunovi}, Primeri iz stare srpske kwièvnosti: Od Grigorija dijaka do
Gavrila Stefanovi}a Venclovi}a, Beograd 1975, XIX tekst, 90-93; G. Camblak,
Kwièvni rad u Srbiji, 117-122; Prenos mo{tiju, LSSV (R. Mihaq~i}) 579.
30
Jedan tekst je objavio I. Ruvarac, O prienosu tiela sv. Luke u Smederevo, Rad JAZU 5
(1868) 178-186, a drugi tekst, I. Pavlovi}, O Sv. Luci i preno{ewu wegovog tela.
Rukopis srpski druge polovine XV veka, Glasnik SUD 51 (1881) 70-100.
Literaturu o prenosu sv. Luke: Istorija srpskog naroda II, 333; M. Spremi},
Despot \ura| Brankovi} i wegovo doba, Beograd 1994. 385-387; Prenos mo{tiju,
LSSV (R. Mihaq~i}) 579-580.
31
I. Ruvarac, o. c., 185; \. Trifunovi}, Stara srpska kwièvnost. Osnove, Beograd 1995
2
, 310.
32
mnwgonarodno syteqene... zr bo dryjavnyf sy milnemy mnwgimy prhdsto\e.
I. Ruvarac, o. c., 180; \. Trifunovi}, Stara srpska kwièvnost, 310.
mo{tima krenuo je patrijarh Nikodim sa svojom pratwom, koji ih
je do~ekao negde na Moravi.
33
Na putu ka Smederevu, pobo`nu
povorku su presretale litije mitropolita, igumana u pratwi svo-
jih klirika. Pevani su psalmi i druge crkvene pesame, no{ene su
sve}e i svetiqke, ikone, bogomirisna kandila i drugi crkveni
ukrasi koji su se obi~no i nosili na litijama (sy vsakyfimy kraene-
my crykovnimy, koje wbyfqai sty vy litaxy isxoditi).
34
U krajevima
kuda je litija prolazila, okupqalo se mesno stanovni{to, kako
kaè pisac, lde je sythkaxou se, te jedni do~ekiva{e, a drugi ispra-
}a{e (wvi bo srhta\e, wvyf je provajda\e).
35
Kada se povorka
pribliìla na dva dana jahawa od Smedereva, despot \ura|
Brankovi} je sa svojim sinom despotom Lazarom i pratwom izjahao
woj u susret. Ugledav{i je, oni i wihova pratwa sjaha{e sa kowa i
krenu{e pe{ke u susret mo{tima Svetoga. Sretawe je izazvalo
suze, radost i celivawe mo{tiju. Kada su do{li pred Smederevo, i
despotica Irina je sa svojom decom i pratwom pe{ke iza{la iz
grada i celivala svete mo{ti. Okupilo se mno{tvo naroda (mnwgo
mnwjystvo narwda)
36
, sve{tenika i kalu|era, bogatih i ubogih, èna
i dece sa sve}ama u rukama koji su èleli da se dotaknu svetih
mo{ti. Sve~ana procesija se uputila ka gradskim kapijama; oko
mo{tiju Svetog hodili su sve{tenici sa pozla}enim sve}wacima,
kandilima, }ivotima i ripidama, kako {to je obi~aj na litiji. Od
silnog sveta litija je zastala i nije se mogla probiti do gradskih
kapija, te je despot \ura| morao da mo{ti stavi pod za{titu.
Po{to su unesene u Smederevo, mo{ti su preno}ile u dvorskoj
crkvi, uz celono}no bdenije, na kojem su prisustvovali despot i
wegovi dvorjani. Sutradan je organizovana litija u samom gradu i
ophod sa mo{tima oko gradskih bedema pre nego {to su kona~no
poloène u mitropolijsku crkvu. Po okon~awu prenosa, zadovo-
qni despot je u svojoj palati organizovao radostan praznik
(prazdniky radostyny sytvory) ugostiv{i i darovav{i sve okupqene.
37
Prema nare|ewu despota \ur|a svetkovina povodom prenosa
33
I. Pavlovi}, o. c., 93.
34
I. Ruvarac, o. c., 183.
35
Ibidem, 184.
36
Ibidem, 184.
37
Ibidem, 185.
mo{tiju sv. Luke progla{ena je za godi{wi praznik: dva praznika
jednom godi{we ~initi celono}nim pojawem i molbama: u dan
prestavqewa apostola i u ovaj dan prenosa wegovog ~asnoga tela.
38
Iz navedenih podataka saznajemo da su sve~anosti organizo-
vane povodom prenosa svetih stvari i svetih mo{ti bila masovna i
javna okupqawa. Ove translacije organizovane od strane centralne
vlasti, predstavqale su praznik u kome je u~estvovalo celokupno
srpsko sredwovekovno dru{tvo. Osnovni oblik translacije bila
je litija u kojoj su u~esnici pevali psalme i duhovne pesme, nosili
kandila, ikone, ripide i pozla}ene sve}wake. Uz vladara, klira
i plemstva okupqao se obi~an svet, koji izvori uop{teno nazivaju
narod. Svi su oni prilazili relikvijama Svetiteqa u èqi da
ih dotaknu i celivaju, veruju}i u za{titu i spasewe koja je proisti-
cala iz wihove isceliteqske mo}i. Si{av{i sa kowa vladari su se
izjedna~ili sa masom okupqenih, dok se poseban vid wihove pobo-
`nosti manifestovao u li~nom no{ewu svetiteqskih mo{ti.
39
Prenos svetih stvari i svetih mo{ti bila je manifestaci-
ja pobo`nosti, ali i snage i ugleda organizatora, odnosno vladara,
wegove porodice i celokupne dràve. Naprsni Nemawin krst, u
kojem se nalazio trun âsnog krsta, trebalo je da bude zalog pobeda-
ma i velikom ùpanu Stefanu Nemawi}u. Sli~no su zna~ewe imale
i mo{ti sv. Simeona i sv. Save, po{to su oba svetiteqa smatrana
za{titnicima kako vladaju}e porodice, tako i srpske sredwo-
vekovne dràve:
I ota~astvo svoje, srpsku zemqu oba zajedno, velim
Simeon pre~asni i sveosve}eni Sava, utvr|uju molitvama
k Bogu, i brane}i ~uvaju od najezde neprijateqske.
I niko se drugi od drugoga kolena ne pogospodari me|u
Srbima, nego samo od plemena wihova, predaju}i
kraqevstvo otac sinu i sin sinu.
40
38
Ibidem, 186.
39
Ovde je re~ o programskom uniàvawu, jednom od oblika miseriae regum, putem
kojeg vladar ukazuje po~ast svetim mo{tima, D. Popovi}, Srpska vladarska
translatio, 197-198.
40
@ivot Svetoga Save, 216; Teodosije, @ivot Sv. Save, 248-9.
Sli~an zna~aj je pridavan i translaciji mo{tiju sv. ap.
Luke, sredinom XV veka, iz Epira u Smederevo: Danas spas nama i
na{oj dràvi bi, dolaskom tvojim, gospodine apostole.
41
Despot
\ura| Brankovi} je platio nemalu sumu novca turskom sultanu da
bi obezbedio prenos mo{tiju sv. Luke
42
, koje su postale novi
za{titnik Srbije, a pre svega wene prestonice Smedereva. Vera u
wihovu za{titni~ku mo} simboli~no je iskazana organizovawem
litije u kojoj su mo{ti bile no{ene oko gradskih bedema, pre nego
{to su sme{tene u mitropolitsku crkvu Blagove{tewa: zidine
grada da se utvrde i da nepokolebive ostanu.
43
Ovakve sve~anosti ispoqavale su se dvojako, kako nas
saèto, ali nedvosmisleno obave{tavaju sredwovekovni pisci.
Domentijan kaè da u tim prilikama vladar duhovno satvori
praznik u taj dan, i telesno ute{i sav sabor naroda svoga, ili na
drugom mestu koristi izraz dvostruko vesele}i, duhovno i
telesno. Pored zvani~ne ceremonije crkvenog obele`ja, o kojoj
mawe ili vi{e re~ito govore sredwovekovni tekstovi, moèmo se
upitati na koje oblike praznovawa ukazuje epitet telesno vese-
qe i radost? Prema uop{tenom kazivawu pisaca, re~ je pre svega o
gozbi koju je vladar i organizator svetkovine priredio za sve
u~esnike translacije, nezavisno od wihovog porekla i bogatstva.
Sa gozbom je, kako nas obave{tavaju pisci, mogao otpo~eti prenos
relikvija Svetiteqa, kao {to je to bilo u Trnovu, ili se
zavr{iti, kao u Studenici. Mile{evi ili Smederevu. Gozba je
predstavqala onaj drugi oblik svetkovawa praznika. Na àlost,
izvori nas ne obave{tavaju detaqnije kako je izgledalo jedno
takvo telesno ute{enije i telesno veseqe. Kao {to je ve}
re~eno, u opisima prenosa mo{tiju i litije organizovane tim
povodom, pa`wa je uglavnom posve}ena pobo`nom i uzvi{enom.
Tek je smederevski pisac ne{to re~itiji, mada on, za razliku od
pisaca XIII i po~etka XIV veka, svetovno praznovawe prikazuje
iskqu~ivo kao antitezu pobo`noj svetkovini. On svetao praznik
(prazdniky svhtly)
44
prenosa mo{tiju sv. ap. Luke suprotstavqa sve~a-
41
42
\ura| Brankovi} je otkupio mo{ti od sultana za trideset hiqda zlatnih duka-
ta, M. Spremi}, o. c., 386.
43
44
Ibidem, 185; \. Trifunovi}, Stara srpska kwièvnost, 310.
nosti koju naziva Olimpijsko pozori{te (wlimbiskago pozori\a)
~ije su osnovne odlike pijan~ewe, muzicirawe i buka:
tamo vyplyf i kozloglasovana slyfe\ixy i wglaaty ky
pomraqen i pogibhli devne (...) tamo msikiskyfixy
pi\alhi saglasa, slyfe\ixy de ky rov besqina i blda
bogomryskago nizvode\e i vy glybin adov$ wtysilaty
Tamo vika i pirovawe u{i slu{alaca navode ka pomra~ewu i
pogibeqi du{evne (...) tamo muzi~kih svirala saglasja, du{e
slu{alaca ka rovu nepristojnosti i bluda bogomrskog spu{taju i
u dubinu adovu oda{iqu...
45
U svakom slu~aju, moè se sigurno re}i da je pojmovima
telesna radost i telesno ute{ewe kojima je ozna~eno masovno
go{}ewe povodom svetkovine prenosa svetih mo{tiju predstavqa-
lo onaj vid svetovne proslave koju moèmo nazvati zabavom, gde se
pobo`no pona{awe i raspoloèwe nisu uvek mogli odràti, a ona
druga uspe{no kontrolisati, kako od predstavnika duhovne
elite, tako i od samih u~esnika.
45
I. Ruvarac, o. c., 185; \. Trifunovi}, Stara srpska kwièvnost, 310. prime}uje da
pojam Olimpijada u srpskoj kwièvnosti postaje tema za gra|ewe bogate
retorske slike, stoga anonimni Smederevac olimpijskom pozori{tu prime}uje
Trifunovi} suprostavqa duhovni ~in do~eka mo{tiju.
POMEN SVETOM
Jedna od osnovnih svetkovina sredwovekovne Srbije orga-
nizovala se povodom pomena svetom ili mu~eniku, kako u
izvorima stoji, pamet svetom ili pamet mu~eniku. Dan
obeleàvawa pomena svetom u sredwovekovnom dru{tvu smatrao
se za praznik - pametii s(ve)tyfxy, sireqy prazd(y)niky.
1
Bio je to jedan
od osnovnih povoda za svetkovinu bilo da je organizovana u
lokalnim okvirima parohije, bilo da je imala zna~aj na nivou
celokupnog dru{tva. Prema Dimitriju Bogdanovi}u pojam pomen
svetom savr{eno odgovara gr~kom crkvenom terminu (mnimi),
koji se i danas upotrebqava u gr~koj crkvi za oznaku bogo-
slu`benog kompleksa uspomene jednog svetog.
2
Jedan od osnovnih izvora u kojem se govori o proslavqawu
pomena svetom nalazi se u doma}em epitimijnom tekstu koji nosi
naslov Zapovedi sv. oca Jovana Zlatoustog i deo je skoro svakog
ve}eg trebnika. Wegov nastanak Radoslav Gruji} sme{ta u XIII vek
i dovodi ga u vezu sa novoosnovanom @i~kom arhiepiskopijom i
wenom namerom da crkva bude {to vi{e prisutna me|u svojim ver-
nicima
3
(v. str. 30-31). Stoga, ovaj epitimijni tekst razmatra
razli~ita pitawa koja su od interesa za svakodnevni ìvot crkve,
g l a v a III
1
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 27b, iz naslova 5. grane koja se odnosi na
proslavqawe pomena svetom i na druge sli~ne svetkovine: O onima koji prene-
bregavaju crkve i koji ne dolaze u vreme pojawa molitava, i koji se gnu{aju na
se}awe svetiteqa, to jest praznika; o onima koji jedu u crkvama i o trpezama.
2
D. Bogdanovi}, Krsna slava, 504. U prevedenim sredwovekovnim tekstovima,
staroslovenska re~ pamety odgovarala je gr~koj re~i vg/g, Staroslav]nskij slo-
varx (po rukopis]m X-XI vekov), 441; F. Miklosich, Lexicon, 553; Sintagmat, 554, 566.
3
R. Gruji}, Crkveni elementi krsne slave, 36-37. Ovo Gruji}evo mi{qewe prihvata-
ju i D. Boganovi}, Krsna slava, 490; M. Filipovi}, o.c., 58; D. M. Kalezi}, o.c., 159-165.
izme|u ostalog i na~in proslavqawa pomena svetom i umrlom
(pamety ili svetom ilf za pokoi). Pod pojmom pomen svetom moè
se razumeti praznik svetiteqa kome je posve}ena parohijska crkva
i svetkovina u kojoj leì poreklo dana{we slave. Dimitrije
Bogdanovi} smatra da epitimijni tekst jasno govori o narodnom
praznovawu svetaca (pamet svetomu) pod kojim je mo`da mogu}e
podrazumevati i slavu, ali i tada ne u wenom sada{wem vidu nego
u jednom od provobitnih oblika.
4
Izme|u crkvene, porodi~ne ili
individualne slave nije bilo ve}e razlike. Radoslav Gruji} govo-
ri o prvobitnoj tesnoj vezi izme|u hramovnog praznika ili tzv.
Crkvene slave i porodi~ne ili Krsne slave.
5
Milenko Fili-
povi} smatra da su{tinski nema razlike izme|u individualne,
rodovske i seoske ili crkvene slave.
6
Vi{ezna~nost koju ovaj
pojam sa sobom nosi, prime}uje i \ur|ica Petrovi} kada govori o
praznicima svetih (ad festivitates sanctuorum) koji su se prosla-
vqali u zale|u grada Dubrovnika krajem XV veka.
7
Kada je re~ o poreklu dana{we krsne slave, starija literatu-
ra poku{avala je da razre{i weno poreklo dovode}i je u vezu sa
pokr{tavawem paganskih rodova i plemena, ili sa kultom predaka.
8
Milenko Filipovi} prihvata {iru definiciju slave, wene tragove
vidi znatno dubqe u pro{losti ali vezane za {iri slovenski i
balkanski etni~ki prostor. Filipovi}evo osnovno polazi{te
jeste da je slava ili slu`ba u osnovi ritualna gozba.
9
Radoslav
Gruji}, pored ritualne gozbe, koja je u praksi bila deo pomena sve-
tom, ukazao je i na crkvene elemente koji su u osnovi praznovawa
dana{we krsne slave. Upravo ti elementi kao {to je prino{ewe
prosfore, koqiva, uqa i vina o kojima govori pomenuti srpski
114 - III Stanoje Bojanin
4
D. Bogdanovi}, Krsna slava, 491.
5
R. Gruji}, Crkveni elementi krsne slave, 65; Azbu~nik srpske pravoslavne
crkve po Radoslavu Gruji}u, s.v. Slava (Sveti, Krsno ime).
6
M. Filipovi}, o.c., 55.
7
Da li je taj praznik sveca pita se ona, proslavqan kao imendan ili kao
zavetina ili kao nasle|en svetac za{titnik porodice, to pitawe ostaje bez
ta~nog odgovora, \. Petrovi}, Odredba dubrova~ke vlade, 409. M. Filipovi},
o.c., 59 izme|u ostalog kaè da nema neke bitne razlike izme|u slu`be koju ~ini
pojedinac po zavetu, ku}a po nasle|enom obi~aju ili neki ve}i kolektiv.
8
O literaturi videti kod D. Bogdanovi}, Krsna slava, 486-487.
9
M. Filipovi}, o.c., 55.
epitimijni tekst, deo su crkvene proslave hramovne slave i
najve}ih crkvenih praznika.
10
Mnoge porodi~ne slave, prime}uje
Gruji}, razvile su se iz javnih ili op{tinskih crkvenih slava.
11
Dimitrije Bogdanovi} prihvativ{i stavove Gruji}a, pojmove slava
i krsna slava vezuje za dana{we zna~ewe tih re~i, dok u pro{losti
prime}uje postojawe, kako kaè pra-slave koja je jedan kultni
pagansko - hri{}anski konglomerat, koji nije bio specifi~an samo
za Srbe jer ga nalazimo i na drugim stranama Balkanskog polu-
ostrva. Tako Bogdanovi} ~itav problem zasniva na pitawu posta-
nka pra-slave i wenog oblikovawa ka krsnoj slavi, te u tom svetlu
sagledava zna~aj pomenutog epitimijnog teksta.
12
Deo iz epitimijnog teksta koji se odnosi na na~in prazno-
vawa pomena svetom ili umrlom, glasi:
Egda tvorite pamety ili svetom ilf za pokoi, ne
podobaty vy crykovy prinosityf ni\o razvh svh\e i prosori
i maslo i emfny. A\e li kto wty ldi donesety vy crykovy
ili dovedety qtw ili vy vinaa mhsto wlovin i priimety
popy tw i shdy sy ldmi i sty i pity prhdy crykvyf, da
sty lixy popovystva a ldi tyf da se $dryjety wdy komkan.
Ny a\e kto tvority pamety svetom ili za pokoi, da eje
imaty da gotovity i prhdlojity na trapezh vy dom i t
da se blagoslovity.
A\e li se wbrh\ety popy molitv tvore goved li
wvci li golb da sty lixy popovystv. ny pryvo zakolite
vy dom svomy i wmyfve meso wty kryve ispeky i prhdlo-
ji na trapezh i blagoslovity popy i bdety blagosloveno i
domy ty. A\e li kto kryvy mle ili sty sy mesyf ili syjiza
wgnmy, da sty lixy blagosloveni do jivota i gda $mrety,
da se ne pogrebety. I gda tvorite pamety, ne vse gostemy daite,
ny boly qesty $bogyfm dadite.
13
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji III - 115
10
Poreklo prosfore, koqiva, uqa, vina leì u Mojsijevoj beskrvnoj `rtvi, koju
je hri{}anska crkva preuzela, R. Gruji}, Crkveni elementi krsne slave, 42.
11
Ibidem, 64; pri tom, Gruji} dodaje da je taj razvoj bio pod uticajem reformi S. Save.
12
D. Bogdanovi}, Krsna slava, 507-508, na osnovu mi{qewa Radoslava Gruji}a
zakqu~uje da je svetosavska srpska crkva od XIII do XVIII veka u granicama @i~ke
arhiepiskopije i Pe}ke patrijar{ije formirala dana{wu krsnu slavu kao
specifi~no srpsko-pravoslavnu i crkveno-narodnu porodi~nu sve~anost.
13
Navedeno prema izdawu V. Jagi}, Sitna gradja za crkveno pravo, 148.
Kada ~inite pomen svetom ili za pokoj, ne treba u crkvu
prinositi ni{ta sem sve}e, prosfore, masla i tamjana. Ako li ko
od qudi donese u crkvu ili dovede {to, ili mesto vina olovinu, i
primi to pop i sedne sa qudima da jede i pije ispred crkve, da se
li{i sve{teni~kog ~ina, a qudi ti da se uzdrè od pri~e{}a. Nego,
ako ko ~ini pomen svetome ili za pokoj da {to ima spremi, da
izloì na trpezu u domu i tu da se blagoslovi.
Ako li se na|e pop da ~ini molitvu gove~etu ili ovci ili
golubu da se li{i sve{teni~kog ~ina. Nego, prvo zakoqite u domu
svojem i umiv{i meso od krvi da se ispe~e i izloì na trpezu i da
(to) blagoslovi pop i da bude blagosloven i dom taj. Ako li ko krv
uzme i jede uz meso ili je spaquje na vatri, da je bez blagoslova do
kraja ìvota i kada umre, da se ne sahrani. I kada ~inite pomen,
ne dajte sve gostima, ve} boqi deo ubogima dajte.
U crkvu je bilo dozvoqeno uneti jedino prosforu, koqivo,
uqe, tamjan i vino. Dono{ewe razne druge hrane i pi}a, ili
dovo|ewe raznih ìvotiwa u sveti prostor crkve i u weno
neposredno okruèwe, bilo je strogo zabraweno. Osnovna namera
je bila da se ukinu elementi starog, paganskog rituala `rtve, bilo
u prinosima poqoprivrednih dobara, bilo u krvnoj `rtvi.
Paganski obi~aji koji su dugo opstajali u ritualnoj praksi
hri{}anskih vernika, prepoznaju se ne samo u ~inu dovo|ewa
`rtvene ìvotiwe u sakralni prostor (crkva i weno neposredno
okru`we), ve} i u ~itawu molitve ìvotiwi od strane sve{tenog
lica, wenom ritualnom ubijawu, kao i masovnoj gozbi koja bi
potom, na istom, sakralnom mestu, bila organizovana.
Poruka ovog penitencijala zasnovana je na kanonima
Crkve, odnosno na tre}em i ~etvrtom apostolskom pravilu, ~iji je
sadràj ponovqen na pomesnom, kartaginskom saboru u IVveku i na
peto-{estom, ili trulskom saboru krajem VII veka.
14
Poruke ovih
pravila na{le su svoju primenu u srpskom sredwovekovnom
dru{tvu prevodom Nomokanona po~etkom XIII veka:
14
Kartaginsko 37. i trulsko 57. pravilo, Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 46a l.
118a; l. 152b; N. Mila{, Pravila pravoslavne crkve I, 543; II, 170.
A\e kotoryf prezuitery. mlhko ili medy. ili vy vina mhsto
wlovin ili medovin ili jivotyno nhko. ili soqiva. ky
wltary viprinosety. svhny tykmo mladyfxy soqivy i grozdi.
i masla i tymina. da izyvryjety se.
15
Ako koji prezviter mleko ili med ili umesto vina olovinu ili
medovinu, ili ìvotiwu neku ili so~iva ka oltaru prinese, sem
mladih so~iva i gro`|a, uqa i tamjana, da izvrèt se.
U vi{e navrata srpska crkva je upozoravala sve{tenstvo, a
preko wega i pastvu, o tome {ta je dozvoqeno unosti u crkvu, a {ta
ne. Pomenuta apostolska pravila postala su sastavni deo jedne
kompilacije kanonske gra|e (najstarije sa~uvani rukopisi poti~u
iz XIV veka), koja sadrì, za razliku od Svetosavskog nomokanona,
puni tekst pravila sa tuma~ewem Jovana Zonare. Prakti~na pri-
mena ove kompilacije ogleda se u ~iwenici da je bila sastavni deo
trebnika.
16
Wen sadràj upu}uje se na su{tinu problema: O
sve{tenicima koji mleko ili olovinu ili med ili so~iva ili
ìvotiwu na `rtvenik prinose.
17
Poruka apostolskih pravila
prenosila se i u saètoj formi, u obliku kratke zabrane koju
sadrè epitimijni zbornici: Nije dozvoqeno ka oltaru prinosi-
ti med ili mleko ni meso ni olovinu.
18
15
16
To je pravni spomenik poznat pod naslovom: Zakoni syfrhqy pravila s(ve)tyfix(y)
i b(o)j(y)stv(y)nixy ap(o)s(to)ly... skazane sirhqy protlyky Fwana monaxa Znare.
Naravno, nije re~ o Nomokanonu u XIVnaslova, ve} o kompilaciji kanonske gra|e
koja sadrì izbor iz pravila svetih apostola, sv. Vasilija, vaseqenskih sabora i
epistole svetih otaca i viskodostojnika crkve; cf. A. V. Gorskij, K. Nevostruevq,
o.c., 187-188; V. Jagi}, Krm~aja ilovi~ka, 69; Stojan Novakovi} u Sintagmat, XI- XII.
17
O s(ve)\ennchxy. ije mlhko ili wlovin, ili medy, ili soqiva. ili jivotn$
vy jrytvyniky prinaaty, navedeno prema rukopisu JAZU IIIa 52, l. 99a (trebnik
sa epitimijnim nomokanonom iz sredine XIV veka; nazivi i datirawe rukopisa
prema V. Moin, ]irilski rukopisi Jugoslavenske Akademije. I dio: Opis rukopisa, JAZU,
Zagreb 1955, 231-233; D. Bogdanovi}, Inventar, 109).
18
Ne podobaty ky wltar prinositi medy ili mlhko ni meso ni olovin, V. Jagi},
Sitna gradja za crkveno pravo, 141. Zanimqivo je ukazati na terminologiju: u epitimijnom
tekstu pomiwe se prino{ewe, u Svetosavskom nomokanonu govori se o prino{ewu
ka oltaru, a u prevodu punog pravila, kao i u Zonarinom tuma~ewu, pomiwe se i
pojam `rtva: na `rtvu prineti u `rtvenik (na jrytv prnesety vy jrytvyniky).
U crkvu se nije smelo prinositi ni{ta od hrane ni pi}a,
kao {to su mleko, med, so~ivo, olovina (vrsta piva) i medovina,
zatim meso, niti dovoditi ìva ìvotiwa.
19
Zabrana se odnosila i
na sve{tenika koji bi prihvatio, i ove ponude prineo na `rtvu,
ka oltaru, odnosno na `rtvenik. U tom slu~aju, sve{teniku je
sledila propisana kazna izvrgnu}a, odnosno izbacivawe iz redova
sve{tenosluìteqa. Crkva je takve obi~aje poku{avala ukinuti,
prepoznaju}i u wima nehri{}ansko, jelinsko (pagansko) i jevre-
jsko poreklo: linyska i jidovyska sty.
20
Prehri{}anski obred: krvna `rtva
U obi~ajima svetkovawa praznika svetom ili umrlom,
prema gore navedenom pasusu, prepoznaju se ne samo ostaci
paganske krvne `rtve, ve} i odlu~na namera srpske crkve da se
takva praksa za svagda ukine, a svetkovina saobrazi hri{}anskim
na~elima. Radoslav Gruji} u tim obi~ajima vidi op{te-
~ove~anske i praslovenske obi~aje prino{ewa krvne `rtve
21
, dok
Dimitrije Bogdanovi} paganske elemente slavskog kulta koje je,
kako prime}uju, Crkva nameravala da ukine.
22
Izgleda da je na Balkanu praksa krvne `rtve opstajala
tokom celog sredweg veka kod lokalnog stanovni{tva i sve{tenstva.
O tome nam re~ito govori odgovor solunskog arhiepiskopija
Nikite mesnom episkopu sa po~etka XII veka. U crkvama su se, pred
19
N. Mila{, Pravila I, 47-48 poreklo ovakvim prino{ewima na `rtvu traì u
starozavetnim obi~ajima. Slijede}i obi~aju starozavjetne crkve, u kojoj su se pri-
nosili na `rtvu razni plodovi i ìvotiwe, kaè Nikodim Mila{, uvelo se bilo
i kod hri{}ana, poglavito kod onih, koji su iz judejstva prelazili u hri{}anstvo, da
bezrazli~no prinose na `rtvu razne proizvode zemaqske ili i vje{ta~ki
prire|ene. Jedino je bilo dozvoqeno prema tre}em apostolskom pravilu da se done-
su prvine od plodova mlada so~iva i gro`|e (Nomokanon sv. Save); cf. X. Lon-
Dufour, J. Duplacy, A. George, P. Grelot, Rje~nik biblijske teologije, Zagreb 1980
2
, s.v. Prvine
20
Zakonopravilo ili Nomokanon, 45b, iz tre}eg apostolskog pravila.
21
R. Gruji}, Crkveni elementi krsne slave, 38.
22
D. Bogdanovi}, Krsna slava, 494-499 smatra, kada je re~ o paganskim elementi-
ma, da u osnovi slave leì kult plodnosti. On kult plodnosti suprotstavqa
kultu predaka odbacuju}i hipotezu o kultu predaka kao o poreklu slave, jer pri-
oltarom na kojem se vr{ila sveta evharistija, dugo vremena
obavqali i obredi krvne `rtve. Tamo su, na najsvetijem mestu
hri{}anskog hrama, vr{ene krvne `rtve goluba, krupne i sitne
stoke. @reci su bili parohijski sve{tenici, koji su za uzvrat
dobijali koù i grudi zaklane ìvotiwe. Pre obreda, sve{tenici
su ~itali molitve ìvotiwama odre|ene za klawe. Sve{tenik je
tako|e obavqao krvnu `rtvu i van crkve, klawem goluba, nad
grobom pokojnika. Odgovor solunskog arhiepiskopa Nikite
odlikuje izvesna takti~nost, jer se poku{alo na}i kompromisno
re{ewe. Obi~aj prino{ewa krvnih `rtvi osu|en je kao zakon
Mojsijev, te je bio zabrawen kako u svetom prostoru hri{}anskog
hrama, tako i nad grobom umrlog. Me|utim, solunski arhiepiskop
je u~inio izvestan ustupak, kada je sve{teniku bilo dozvoqeno da
blagosiqa i ~ita molitve ìvotiwi pripremqenoj za klawe, sma-
traju}i to kao delo vere.
23
Radoslav Gruji} smatra da stavovi so-
lunskog arhiepiskopa nisu bili svojstveni samo crkvenim vlastima
Solunske arhiepiskopije, ve} su sli~no postupale i crkvene vlasti
u susednoj, Ohridskoj arhiepiskopiji. Stoga, on zakqu~uje da
pogr~ena Ohridska arhiepiskopija, pod ~ijom su se upravom
nalazile i sve centralne i severne oblasti srpske do osnivawa
samostalne @i~ke arhiepiskopije (1219) tolerirala
(povukao autor) je te i mnoge druge prehri{}anske obi~aje,
kao i Solunska arhiepiskopija u svojim oblastima.
24
Za razliku od saveta solunskog arhiepiskopa Nikite
po~etka XII veka, u na{em epitimijnom tekstu, sve{teniku se
zabrawuje pod pretwom gubitka sve{teni~ke slu`be ne samo
uvo|ewe `rtvenih ìvotiwa u sakralni prostor crkve (ako li ko
me}uje da je redovno sav slavski ritual sasre|en na ìve, za zdravqe, napredak i
blagostawe ìvih. S druge strane, J. Jani}ijevi}, U znaku Moloha. Antropo-
lo{ki ogled o `rtvovawu, Beograd 1986, 208 ne razdvaja striktno kult plodnosti
od kulta predaka: Bilo da se kultovi plodnosti i predaka spajaju ili da svaki
deluje odvojeno, `rtvovawe iz jednog ili drugog, a ~esto iz oba, crpe snagu i u
wima nailazi opravdawe. Jer ciq `rtve je bio da se uga|a prirodnim silama
otelotvorenim u prvobitnom, demonskom ili obogotvorenom obliku. Nasuprot
paganskim elementima nalaze se crkveni, hri{}anski elementi na koje je ukazao
R. Gruji}, Crkveni elementi krsne slave, 35-75.
23
Ibidem, 39.
24
Ibidem, 38.
od qudi donese u crkvu ili dovede {to ), ve} i ~itawe molitve i
blagosiqawe `rtvene ìvotiwe. Po{to je, prema Radoslavu
Gruji}u, srpska sredwovekovna crkva èlela da pomen svetome i
umrlome saobrazi {to vi{e duhu i formi hri{}anske beskrvne
`rtve
25
zabrana je postala rigoroznija. Molitva i blagoslov
ìvotiwi nije se smatrao vi{e kao ~in vere.
26
Hranu je trebalo
spremiti van prostora crkve i wene porte, a u domu prire|iva~a
gozbe. Meso je trebalo umiti od krvi, ispe}i i pripremqeno izneti
na trpezu. Du`nost parohijskog sve{tenika bila je da blagoslovi
trpezu i dom gde se gozba odràvala. Molitva i blagoslov koju je
sve{tenik ~inio nad spremqenom trpezom trebalo je da zameni
stare, tradicionalne obi~aje nehri{}anskog porekla. Crkvene
vlasti su stalno podse}ale da je hri{}anski hram mesto samo jedne
neokrvavqene `rtve, evharistije: B(og)y prhda qenikomy svoimy. jry-
tv newkryvavlen tvoriti xlhbom i vinomy.
27
25
Ibidem, 38.
26
Najstarije slovenske bogoslu`bene kwige prevedene sa gr~kog poznavale su
molitvu koja se ~itala `rtvenoj ìvotiwi: Mol(itva) na zakolenii. Ona se nalazi
u najstarijem sa~uvanom staroslovenskom trebniku, tzv. Sinajskom trebniku,
pisanom glagoqicom, nastalom najverovatnije u XI veku u Makedoniji, R. Nahtigal,
Euchologium Sinaiticum, starocrkvenoslovanski glagolski spomenik, II del: tekst s komenta-
rjem, Ljubljana 1942, 33-35.
Ova molitva je veoma retka u srpskim trebnicima, ~iji najstariji sa~uvani prepisi
poti~u iz XIII i XIVveka. Ipak, postoje, meni poznata, dva srpska rukopisa u kojima
se sa~uvao tekst ove molitve. To su trebnik, pisan na pergamentu, najverovatnije iz
XIVveka, sa naslovom molitve: M(o)litva na zakoleni voli wvn; i sluàbnik pisan
na bombicini: M(o)litva nad bravomy. Iako je re~ o istoj molitvi, naslovi su im razli-
~iti {to navodi na pretpostavku ne samo o postoje}oj praksi koju je srpska crkva
svestrano potiskivala, ve} i o razli~itim lokalnim osobenostima u zavisnosti od
ìvotiwe koja je pripremana za obredno klawe: vo, ovan ili brav. Zanimqivo je
primetiti da u trebnicima i drugim bogoslu`benim kwigama ove molitve nema,
pogotovo u onim rukopisima koji sadrè gore navedeni epitimijni tekst u kojem se
takvi obi~aji zabrawuju. Atribucija i opis pomenuta dva rukopisa dati su prema
Viktorovu: sluàbnik je pisan na bombicini, N
o
1713. i poreklom je iz Bojane kod
Sofije, dok je trebnik pisan na pergamentu, poreklom iz manastira Slep~e, seve-
rozapadno od Bitoqa, N
o
1714, A. E. Viktorovq, Sobranie rukopisej V. I. Grigo-
rovi~a, 28, 31. Kada je re~ o rukopisima bugarske recenzije, ukazao bih na poznati
bugarski trebnik iz XIVveka (pisan na pergamentu) koji sadrì pomenutu molitvu:
Mol(itva) na zaklani vol ili wvn, S. Mladenovq, o.c., 158.
27
Trebnik sa Epitimijnim nomokanonom, JAZU IIIa 52, l. 103a. Ovim re~ima
otpo~iwe Zonarino tuma~ewe tre}eg apostolskog pravila, prema pomenutoj sloven-
skoj kompilaciji kanonskog prava koja je obi~no bila sastavnid deo trebnika.
Prazni~na gozba: izme|u sakralnog i profanog
Javna okupqawa koja su pratila ubijawe ìvotiwa, dono{ewe
razli~ite hrane i alkoholnih pi}a, prethodila su op{tem piru i
gozbi: i primi to pop i sedne sa qudima da jede i pije ispred crkve.
Sve~ane gozbe povodom praznika neretko su se odràvale u crkvi i
wenoj porti. Ovakav obi~aj obedovawa bio je prili~no star. Wegovo
poreklo se moà moè traìti u prethri{}anskom vremenu krvnih
`rtvi, ili i u agapama, gozbama bratoqubqa prvih hri{}ana
28
. U
svakom slu~aju, epitimijni tekst koji se u nauci vezuje za reorgani-
zaciju srpske crkve po~etkom XIII veka, zasnovan je na iskustvu
svakodnevnog suo~avawa sa neèqenim obi~ajima i na wemu svojstven
na~in reaktuelizuje osnovne stavove Crkve predstavqene u Nomo-
kanonu sv. Save. Peta grana Nomokanona odnosi se na pona{awe
vernika prema crkvenim molitvama, praznicima i prostoru same
crkvene gra|evine. Jedna od glava ove grane nosi naslov O tome kako
ne treba stolove postavqati u crkvama ni jasti unutar (wih)
29
u kojoj
se poziva na stare autoritete crkve, kao {to su odluke vaseqenskih i
pomesnih sabora:
Pirove vy cr(y)k(y)vaxy ne tvoret se. ni trapezyf ne
postavlt se. ny ije a\e ne wstan$ty se wt togo da
wtlqet se. Tuma~ewe: Ne pod[o]baty b(o)ji dom wb\ago
dom tvoriti. ni v nemy pirovy tvoriti. ni trapezyf
postavlti. ni v(y)ntry go sti. dryznvyf ije se tvoriti.
a\e ne prhstanety da lqit se.
30
Da se u crkvi pirovi ne organizuju, ni stolovi postavqaju;
ve} da onaj ko ne odustane od toga, da se otlu~i. Tuma~ewe: Ne
prili~i od Bo`jeg doma op{ti dom ~initi, ni u wemu pirove
organizovati, ni stolove postavqati, ni unutra wega jesti. Onaj
ko se drzne to da ~ini, ako ne prestane, da se otlu~i.
28
N. Mila{, Pravila pravoslavne crkve I, 561 go{}ewe u crkvi vezuje za agape
koje su bile zabrawene u IV veku.
29
O tomy ko ne podobaty trapezyf staviti vy cr(y)kovaxy ni stii vyntry, Zakono-
pravilo ili Nomokanon, l. 28a.
30
Ibidem, 155b, trulsko 74. pravilo iz VII veka, koje reaktuelizuje 28. pravilo sabo-
ra u Laodikiji iz IV veka (v. str. 148, nap. 50).
Hri{}ansko zakonodavstvo strogo odvaja sveti prostor
crkve, kao mesto posve}eno Bogu, od svakodnevnog, op{teg, pro-
fanog prostora. Sveto mesto crkve nije prostor gde se stolovi
postavaju ili pirovi organizuju, odnosno crkva nije mesto
telesnog vida praznovawa. U skladu sa Svetosavskim nomokanonom,
navedeni epitimijni tekst ne ostavqa mogu}nost organizovawa
prazni~ne gozbe u prostoru sakralnog obele`ja: zabrawuje se
dono{ewe u crkvu svake vrste hrane i pi}a koji nisu bili u
neposrednoj vezi sa hri{}anksim obredom, pa ~ak i ìvih ìvoti-
wa namewenih za klawe i zajedni~ku gozbu.
Organizovawe pirova prilikom praznika u ~ast svetiteqa
smatralo se za stari obi~aj koji je postao neodvojivi i sastavni
deo uobi~ajene religiozne prakse vernika: wt drhvnixy wbyfqai pri-
me ql(o)v(h)ci.
31
Vremenski, on je obi~no sledio iza crkvenog ~ina,
odnosno duhovnog veseqa uz crkvene pesme u ~ast nastupaju}eg
praznika. Stoga, moèmo se upitati, nije li gozba, ozna~ena kao
telesna svetkovina, a organizovana u crkvi ili crkvenoj porti u
vreme praznika, bila od strane u~esnika isto tako smatrana neodvo-
jivom od principa svetog.
Zajedni~ki obed bilo je centralni deo telesne svetkovine
organizovane povodom pomena svetom. On je podrazumevao kako
prire|iva~a - kada ko od hri{}ana pir stvori u pomen svetom -
tako i onih onih koji su na gozbu dolazili.
32
Na{ epitimijni tekst
posredno svedo~i da su povodom proslave pomena pozivani gosti -
ne dajte sve gostima - dok se u jednom od wegovih prepisa navode
kao mogu}e zvanice ro|aci i kumovi (zvatyf rody i kmove).
33
Jedan od
uglednijih zvanica seoske svetkovine bio je svakako parohijski
sve{tenik. Po{to mu je bilo zabraweno da dopusti ili organizuje
gozbu oko crkve, wegovo se prisustvo smatralo neizostavnim na
svetkovini organizovanoj u ku}i vernika. Trebalo je da blagosiqa
spremqenu i postavqenu hranu. Tako|e, u skladu sa hri{}anskim
31
Ibidem, 122b, kartaginsko 60. pravilo.
32
Otome se kazuje u naslovu 3. glave Vgrane Nomokanona koja je uperena protiv onih
koji se protive i gnu{aju organizovawu svakog pira ili svetkovine: O xle\ixy i
gna\ixy se lbve i ne xode\ixy gda kto kr(y)stiny piry stvority vy pamet(y)
s(ve)tom ili inako kako b(o)ji dhlo<h> lbve pozovety i w tomy ko ne podobae-
ty qesti vyzimati vy domy ny tamy sti, Ibidem, l.28a.
33
Trebnik MSPC N
o
112, l. 162b.
na~elima, smatralo se poèqnim da se deo hrane sa trpeze, i to
onaj boqi, da ni{tim i ubogim. A to je bila ona grupa qudi koja se
nikako nije mogla smatrati za goste svetkovine, odnosno koja nije
sa namerom pozivana na ~ast i go{}ewe.
Na osnovu pojedina~nih pomena artikala koji se nisu smeli
uneti u crkvu, moè se dobiti predstava o uobi~ajenoj ponudi u
hranu i pi}u tokom prazni~ne gozbe. Ona se sastojala od ispe~enog
ili skuvanog mesa ovce, ovna, vola ili gove~eta, goluba ili neke
druge ptice, od jaja, meda, so~iva i drugog raznovrsnog zeqa, sezonskog
vo}a, odnosno gro`|a. Uz ovakvu vrstu hrane pila se obi~no olovi-
na (vrsta piva) ili medovina. Prema navedenom epitimijnom tekstu
postojao je, tako|e, obi~aj konzumacije specijalno pripremqenih
jela, kao {to je meso pome{ano sa krvqu (su{eno meso - krvavice?)
ili krv isprèna na vatri. Me|utim, isti tekst sadrì zabranu
konzumacije ovako spremqenog mesa i upotrebe krvi u ishrani.
Stroge crkvene kazne - gubitak blagoslova i hri{}anske sahrane -
govore ne samo koliko je ovaj na~in ishrane bio {iroko
prihva}en, ve} i o odlu~nosti Crkve da ga ukine.
Daqe, u epitimijnom tekstu se propisuju i poèqni oblici
pona{awa za trpezom. Oni se pre svega odnose na parohijskog
sve{tenika, ukazuju}i na pona{awe koje se smatralo primerenim
wegovom ~inu i zvawu:
Podobaty pop shdhti na trapezh sy straxomy bojimy,
sti i piti po mal i blsti se, ko slga Bojii sty.
34
Pop treba da za trpezom sedi sa strahom Bo`jim, da jede i pije po
malo, i da se ~uva, po{to je sluga Bo`ji.
Poruke u vidu sa strahom Bo`jim i da jede i pije po
malo ukazuju posredno na ustaqene obi~aje koji su preovladavali
na gozbi, a koji su bili sasvim suprotni od navedenih. Ove poruke
otkrivaju da je telesni princip u potpunosti preovladao, ispo-
qavaju}i se pre svega u neumerenom jelu i pi}u. Uop{te, gozba i pir
organizovani povodom pomena svetom (vy dyni pameti mqeniky) bili
su povod za razli~ite aktivnosti i oblike pona{awa koji se
uop{teno mogu nazvati zabavnim. Takva se pona{awa prema
shvatawima Crkve nisu uklapala u ona, koja su bila potaknuta
34
V. Jagi}, Sitna gradja za crkveno pravo, 148.
strahom Bo`jim, te su se smatrala neprimerenim vremenu
hri{}anskog praznika. Prema velikim nomokanonskim kwigama,
Svetosavskoj krm~iji ili Sintagmatu, praznici povodom pomena
svetom obi~no su bili dobra prilika da se u najkrajnijem vidu
ispoqi telesna radost i veseqe. Takve su svetkovine privla-
~ile mnoge hri{}ane (mnogyf privlaqiti krystinyf), na wima se opi-
jalo i sramno pqeskalo (i pive se ple\ty sramno) ili su bile po-
vod mrskom plesaniju (mryskomplesan) i drugim nepristojnim
aktivnostima (i ina nhka bezywbrazna tvorety). I dok su se proslave
povodom pomena svetom odràvale uz ples, pqeskawe i opijawe,
obrazovana elita Crkve ih je uporno odbacivala i zabrawivala
ozna~avaju}i ih kao jelinska/paganska pirovawa (elinyska pirova-
ni) i kao obi~aje jelinske/paganske obmane (ije sty wbyfqai li-
nyskyf prhlystf).
35
Stroga kanonska pravila nisu se mogla nametnuti svetko-
vini na kojoj je preovladavao telesni princip radosti i veseqa.
Stoga se, u prakti~nom ìvotu, kao {to zahteva navedeni epitimi-
jni tekst, samo od parohijskog sve{tenika traìlo da se ne povodi
za pona{awem ostalih zvanica, po{to je sluga Bo`ji. Ali, za
razliku od parohijskog sve{tenika koji je bio deo svetovne zaje-
dnice i u~esnik svih wenih proslava, pripadniku mona{kog reda
bilo je u potpunosti zabraweno da se pojavquje na takvim svetko-
vinama, makar povod bio i crkveni praznik: Monasi da ne odlaze
na gozbe mirskih qudi, ni na pijanke, ni na wihove sabore, ni onda
kada ~ine pomen svetima.
36
Me|utim, jedino u slu~aju potrebe da
se gozba blagosiqa u odsustvu parohijskog sve{tenika, dozvoqavao
se odlazak pripadniku mona{kog reda na takvu svetkovinu, ali
preporu~ivalo se da monah bude {to stariji. Smatralo se, ~ita se
35
Kada je re~ o svetkovini povodom pomena svetom, oba pravna spomenika prenose
sadràj 60. kartaginskog pravila, Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 122b, (v. gore
nap. 31); Sintagmat, 322.
36
Mnisi da ne xodety na trapezou mirskyfixy qlovhky, ni na pite ix. ni na sbory
ix. ni egda pamety tvorety svetyfixy navedeno prema rukopisu Epitimijnom Nomo-
kanonu ASANU N
o
29, l. 112b-113b. Ovu zabranu sadrì i jedan druga kompilaci-
ja kanonske gra|e sa~uvana u rukopisu iz 1454. godine, pisana me{avinom bugarsko-
srpske recenzije, NBKiM N
o
1117, l. 43a-43b, nazvana op{tim imenom Nomokanon
kod M. Sto]nov, H. Kodov, Opis na slavnskite rqkopisi v Sofijskata narodna
biblioteka, tom III, Sofi] 1964, 455-456. To je zapravo Epitimijni nomokanon u
kojem je gra|a svrstana u 72 poglavqa.
daqe u zabrani, da se mla|i monasi teè mogu odupreti isku{ewu
jedne svetkovine potpuno zabavnog obele`ja: niko od mladih mona-
ha nikada da ne ide na trpeze mirjana, po{to niko od takvi ne moè
sebe sa~uvati od pakosti vraìjih.
37
Sa~uvan je kratak opis svetkovine organizovane povodom
praznovawa crkvenog praznika u okvirima jedne seoske zajednice iz
ne{to kasnijeg perioda, iz osme decenije XVI veka. Bila je to prosla-
va Petrovdana, praznika kome je prethodio vi{ednevni post. Opis
seoske zabave poti~e od Stefana Gerlaha koji je kao ~lan diplo-
matske misije na turskom dvoru, prolazio kroz na{e krajeve. Na svom
putu od Carigrada do Beograda, u jednom selu kako ga je nazvao, Ku -
ili Guritzeseme, izme|u Pirota i Ni{a, zatekao se na proslavi
praznika sv. Petra i Pavla. Posle liturgije organizovano je zajedni-
~ko go{}ewe u ogradama crkve, a posle jela plesalo se i pevalo.
38
Treba naglasiti da se toga dana u selu nije proslavqala
crkvena slava, po{to je seoska crkva, kako Gerlah kaè, bila
posve}ena sv. \or|u. Ipak, Gerlahovo svedo~ewe o gozbi, igri i
pevawu u svetom okruèwu crkve od neobi~ne je va`nosti kao poje-
dina~ni doga|aj koji na neobi~an na~in oìvqava podatke koje
nam pruàju crkvenopravni izvori (v. str. 329).
Gozba organizovana u pomen svetome bila je jedna od
osnovnih vidova dru{tvenog ìvota zajednice. Svake godine, u isto
vreme, pojedini ~lanovi ili svi pripadnici zajednice okupqali su
se na istom mestu. Takva okupqawa su se obi~no organizovala oko
37
...nysi kto wt mnix nikogdaje da ne idety na trapez mirsk, poneje nik-
toje takovy ne mojety sebh sxraniti wt pakosti vrajixy, ASANU N
o
29, l. 112b-
113b; NBKiM N
o
1117, l. 43a-43b.
38
V. Jagi}, Gradja za slovinsku narodnu poeziju, I dio: Historijska svedo~anstva o pjevanju
i pjesnitvu slovinskih naroda, Rad JAZU 37 (1876) 117-118. Jagi} se poziva i
prepri~ava Gerlaha: kada se slu`ba svr{ila, po~e narod die Zech, tj. jesti i piti;
ako je vjerovati Gerlahu, neki ~ak u crkvi, drugi dakako okolo crkve, Ibidem, 118;
P. Matkovi}, Putopisi Stj. Gerlacha i Sal. Schweigera, ili opisi putovanja carskih poslanstava u
Carigrad, naime Davida Ungnada od g. 1573.-78. i Joach. Sinzendorfa od g. 1577, Putovanja
po Balkanskom poluotoku XVI. vieka, deo XIII, Rad JAZU 116 (1893) 49-50 obratio je isto
pa`wu na ovaj Gerlahov opis ali ne u celini, jer preska~e vesti o go{}ewu oko
crkve po{to neodre|eno kazuje da Gerlah opisuje liturgiju, i veseqe poslije
slu`be.
crkve ili u ku}i vernika. Ali, ona su se mogla organizovati i na
drugim, kako je zapisano u Svetosavskom nomokanonu, naro~itim
mestima.
39
Ta naro~ita mesta nisu bila ona pri crkvama, ali
se najverovatnije nisu odnosila ni na ku}u. Prema sakupqenoj
etnografskoj gra|i, koja se sistematski po~ela sakupqati tek od
XIX veka, praznik svetitequ se mogao proslavqati van naseqenog
mesta. U okolini Velesa, kako nas obave{tava Sima Trojanovi},
takva mesta su zvali obro~i{ta, {to govori o mestu gde se zajed-
ni~ki obrok organizovao.
40
Mo`da su istu ili sli~nu namenu
imala i ona tzv. naro~ita mesta iz Zakonopravila. U svakom
slu~aju, kada govorimo o svetkovini koja se mogla organizovati i
na otvorenom prostoru povodom uspomene svetiteqa, zna~ajno
svedo~anstvo pruà opis prenosa mo{tiju bugarskog svetiteqa sv.
Jovana Rilskog iz Trnova u Rilski manastir. Prenos mo{tiju je
opisao savremenik i u~esnik doga|awa, srpski pisac Vladislav
Gramatik (druga polovina XV veka). U jednoj od posledwih etapa
prenosa, povorka manastirskog bratstva na ~elu sa igumanom i
mno{tvom naroda, kretala se pe{ke ka Rilskom manastiru, ka
svom krajwem odredi{tu:
Kad behu pod gorom, zapovedi iguman da sednu i pojedu hranu,
govore}i: da ne bi neko iznemogao od gladi. Poseda{e qudi na
zelenu travu, kao nekada kada behu ~uda Hrista moga. I tu
znamewe na~ini{e u ime svetoga (znamene stvotie v ime
svetogo), gde i do danas svake godine u dan pomena svetiteqa slave
qudi na tom mestu (ideje i do nyfn na vsako lhto v dyny
pameti svetogo trjystvty qlovhci na mhsth twmy).
41
Tako je, do tada jedno sasvim obi~no mesto pod vedrim nebom
i zelenom travom bilo izdvojeno od svoje okoline - tu znamewe
na~ini{e - i postalo naro~ito mesto gde su se me{tani iz oko-
39
...sybirati se na naroqityfxy mhsthxy. ili pri cr(y)k(y)vaxy vy pameti s(ve)tyfxy,
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 122b (v. gore nap. 35).
40
S. Trojanovi}, Glavni srpski `rtveni obi~aji, Beograd 1911, 97, Neka sela
skupe se na odre|enom mestu koja zovu obro~i{te. Tu zakoqu vola, meso skuvaju u
kotlu, i posle uobi~ajene molitve sve}enikove, svi pristupe obedu.
41
\. Trifunovi}, Primeri iz stare srpske kwièvnosti, XXVII tekst, 134; pre-
vod Spisi Dimitrija Kantakuzina i Vladislava Gramatika, 110.
lnih krajeva godi{we okupqali da proslave pomen sv. Jovana
Rilskog. Tada se najverovatnije organizovao zajedni~ki obed ili
gozba kao i u vreme prenosa mo{tiju, {to je na svojevrstan na~in
odredilo funkciju ozna~enog prostora. Imaju}i u vidu detaqan
opis prenosa mo{tiju sv. Jovana Rilskog, moèmo se upitati da li
su se sli~ne uspomene sa~uvale i kod lokalnog stanovni{tva pri-
likom prenosa mo{tiju koje su svojevremeno organizovale srpske
vlasti u periodu od po~etka XIII veka do sredine XV veka. Da li je
tokom tih prenosa neki poseban prostor bio izdvojen kao mesto na
kojem se kasnije narod okupqao i obeleàvao uspomenu svetiteqa?
Da li je to, na primer, moglo biti ono mesto u Hvosnu gde su veli-
ki ùpan Stefan i wegov brat knez Vukan do~ekali sv. Savu sa
mo{tima wihovog oca sv. Simeona, i gde je tom prilikom organi-
zovana obno}na molitva? Nije li postojao obi~aj kod lokalnog
stanovni{tva da u vreme pomena svetitequ ili uspomene na
obavqeni prenos wegovih mo{tiju odlazi na naro~ita mesta,
koje su nekada obeleìle mo{ti svetiteqa i time ih izdvojili
iz uobi~ajenog okruèwa i u~inili ih naro~itim, i svetim?
Kao {to smo do sada videli, sve~ana gozba bila je neodvojivi
i obavezni deo proslave pomena svetom. Ona se, kako je bilo
predvi|eno u Hilandarskom i Studeni~kom tipiku, organizovala i
unutar manastirskih zidina, pri vrhovima srpske crkve. ûvena je
prva proslava pomena sv. Simeona (13. februara) po prenosu
wegovih mo{tiju iz manastira Hilandara u manastir Studenicu.
Bio je to nesvakida{wi praznik, jer je iz novog grobnog mesta
svetiteqa u studeni~koj crkvi po~elo da curi sveto miro. Tada su
se na proslavu pomena, kako pri~a Domentijan, sabrala wegova
~eda i mnogi narod pastvine wegove, na satvorewe praznika
prestavqewa Svetoga.
42
Po zavr{etku crkvenih sve~anosti orga-
nizovana je gozba ~ije karakteristike detaqnije izlaè Teodosije:
I tako Sveti otpusti sabor, i po tom svi bi{e u~esnici za
trpezama, i dvogubo otpraznova{e, i dvogubo se veseqa nasladi{e,
du{evno, velim, i telesno, ujedno se obogati{e i nebesnim darovima
i zemaqskim. Jer od oba brata blagorodnici behu obdareni, i
svima ubogim kojih be{e mnogo do{lo, mnogo se razdeli.
43
42
Domentijan, @itije Svetoga Save, 151, 152.
43
@ivot Svetoga Save, 93; Teodosije, @ivot Sv. Save, 152-153.
Zabeleèna je gozba organizovana pri vrhovima srpske
crkve i povodom pomena sv. Arsenija, naslednika sv. Save na
arhiepiskopskom prestolu, u @itiju sv. Arsenija od arhiepiskopa
Danila II. Ova proslava je, ipak, pomenuta uzgred, prilikom nabra-
jawu ~uda sv. Arsenija, od kojih se jedno dogodilo na sam dan wegovog
praznika - na praznik svetoga (vy prazdynystvi svetaago) - u pe}kom
manastiru, arhiepiskopskom sedi{tu. Kada u manastiru zbog osku-
dice nije bilo vina, intervencijom Sveca napuni{e se vinom man-
astirski podrumi, tako da se praznik mogao proslaviti. Bilo je to
u vreme arhiepiskopa Jevstatija I (1279-1286) beleì Danilo II. U
taj dan, nastavqa pisac u~ini{e veliki praznik, i uzveseliv{e
se duhovno i telesno, sva ~ove~ija priroda koja se je tu sabrala,
slave}i uspomenu svetiteqa (pamety svetitel).
44
Kontrola svetkovine?
Zbog nagla{ene telesne radosti, organizovawe svetko-
vine povodom pomena svetom bilo je prema kanonskom pravu zabra-
weno u sve dane Velikog posta, osim subote i nedeqe.
Ni pameti m()q(e)n(i)ky tvoriti. tykmo vy sbot i vy
ned(h)l. vy qetyfrideseti d(y)nii velikago posta. svhny sbotyf
i ned(h)le. ni m()q(e)nikomy pameti ni inhmy s(ve)tyfmy ne
tvority se. // Ne p(o)dobaty vy velikyfi posty. ni braka ni
pameti mrytvyfmy. ni inogo kogo pira tvoriti.
45
Ne ~initi pomen mu~eniku, sem u subotu i nedequ. Tokom
~etrdesetodnevnog Velikog posta, sem subote i nedeqe, da se
ne ~ini ni pomen mu~eniku ni drugim svetim. // Ne sme se u
Veliki post ni svadba, ni pomen mrtvima, niti jedan drugi
pir organizovati.
Poruku velikih kanonskih kwiga prenose znatno kra}e
crkvene zabrane koje se nalaze po trebnicma, saèto i upro{}eno:
44
@ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, 267-268; Danilo Drugi, @ivoti, 175-176.
45
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 95b, laodikijsko 51. i 52. pravilo.
Ne sme se u Veliki post ni èniti, ni pomen ~initi.
46
Prema
osnovnom obele`ju, svetkovina povodom pomena svetom smatrala
se, isto kao i svadba, za pir i gozbu, te je u vreme posta weno orga-
nizovawe strogo bilo ograni~eno. U slu~aju da }e praznik pasti
u vreme posnog ciklusa, proslavqawe pomena svetom moglo se
pomeriti u vreme koje neposredno prethodi postu. To je uglavnom
zavisilo od zna~aja samog praznika koji je trebalo proslaviti. U
Studeni~kom tipiku se zapoveda pomerawe proslave pomena sv.
Simeonu, osniva~u manastira Studenice, za ~ije je bratstvo
tipik i sastavqen:
I ovo treba da znate, jer mnogo puta doga|a se ovaj praznik u
velike postove. Ako bude ovaj praznik u velike postove, to
zapovedamo da se slavi pre posta.
47
Ovo je od neobi~nog zna~aja, jer je proslava pomena sv.
Simeonu prevazilazila lokalne okvire manastira. Prema
Studeni~kom tipiku trebalo je na svetkovinu pozvati i samog
vladara ove zemqe, kao i igumane drugih manastira. To je
podrazumevalo organizovawe rasko{ne svetkovine. Prazni~na
trpeza je trebalo da bude znatno obilnija i raznovrsnija, te je
propisano da se na woj sluè naro~ite vrste ribe donete iz
dunavskih i zetskih strana.
48
Sli~no se proslavqala svetkovina pomena svetom, odnosno
praznici svetih, kako se ova proslava nazivala u Dubrova~koj
republici. O woj saznajemo iz odredbe koju je donelo Ve}e umo-
qenih aprila meseca 1498. godine. Odredba se odnosi na praznike
svetih, koje su proslavqali samo stanovnici kopnenog dela
Dubrova~ke republike nastaweni van gradskog podru~ja.
49
Pojavu
ove svetkovine u granicama Republike \ur|ica Petrovi} dovodi
46
Ne podobaty vy posty velfi jeniti se ni pamety tvoriti, V. Jagi}, Sitna gradja
za crkveno pravo, 136.
47
Sveti Sava, Sabrana dela, 144-145.
48
Ibidem, 144-145.
49
Visis enormibus expensis que districtuales et subditi nostri solent facere sub nomine cari-
tatis ad sepulturas mortuorum et ad festivitates sanctuorum, otpo~iwe odredba od 28.
aprila 1498. godine, \. Petrovi}, Odredba dubrova~ke vlade, 406
u vezu sa pove}awem stanovni{tva, bilo wenim teritorijalnim
{irewem od kraja sredine XIV i po~etka XV veka, bilo pri-
mawem izbeglog stanovni{tva pod pritiskom turskih osvajawa.
Ona je, tako|e, sklona da pretpostavi izvesni kontinuitet u
proslavi praznika svetca i pomena svetom iz gore navedenog
epitimijnog zbornika.
50
Odluka Ve}a umoqenih bila je u skladu sa op{tim tendenci-
jama zabrane luksuza u Dubrovniku, koje su preduzimale vlasti u
ciqu da se nametnu izvesna ograni~ewa u potro{wi materijalnih
dobara radi o~uvawa op{te ekonomske ravnoteè dru{tva. Odredba
iz aprila 1498. godine propisivala je da se broj zvanica smawi, i da
na proslavu dolaze samo osobe koje su u porodi~noj vezi sa
prire|iva~em svetkovine, pod pretwom nov~ane kazne. Smatralo se,
da }e se time izbe}i bezrazlo`no tro{ewe uobi~ajeno na svetkovi-
ni povodom praznika svetih, i na taj na~in nesvakida{we prazni~no
tro{ewe suzbiti u prihvatqive okvire.
51
Prema odredbi, praznici svetih proslavqali su se prema
obi~aju: svetkovine su se odràvale po ku}ama onih koji su toga dana
slavili, dok je osnovni vid proslave bila gozba, povezana sa velikim
tro{kovima i brojnim gostima.
52
Navedeni elementi karakteristi~ni
su i za proslavu pomena svetom o kojoj govori tekst iz srpskog trebnika:
centralni oblik zabave predstavqala je gozba na kojoj su se okupqale
zvanice, odnosno gosti, ro|aci i kumovi, i drugi. Zatim, prema dubro-
va~kom izvoru, svetkovina se organizovla u ku}i, ne u crkvi, isto onako
kako se savetuje u epitimijnom tekstu srpske crkve. Uz navo|ewe
sli~nosti, va`no je napomenuti da oba izvora, i srpski i latinski, iako
nastali u razli~ito vreme, u razli~itom politi~kom i verskom
okruèwu, i kona~no, razli~itim povodima, ne govore samo o jednoj, ve}
odve svetkovine, koje su ako ne iste, a ono po spoqnom obele`ju veoma
sli~ne: jedna je organizovana povodom pomena svetom (ad festivitates
sanctuorum), a druga povodom smrti, kao pomen umrlom, odnosno kao
pogrebna da}a (ad sepulturas mortuorum).
53
Me|utim, za razliku od
srpskog teksta, u latinskom se ne pomiwe prisustvo sve{tenika i
blagosiqawe, kako prazni~ne trpeze tako i doma gde je ona organizovana.
50
Ibidem, 411- 412.
51
Ibidem, 406, 412, 413.
52
Ibidem, 407.
53
Ibidem, 406.
Razli~iti po poreklu nastanka i jeziku na kojem su pisani,
odredba dubrova~kih vlasti i upustvo parohijskim sve{tenicima
od strane srpske crkve, deo su jedne te iste tendencije koja je po-
stojala kod svetovnih i crvenih vlasti, da podanicima i vernici-
ma nametnu svoje obrasce, poglede i stavove, koji su se ~esto razli-
kovali od uobi~ajenih, tradicionalnih i op{te prihva}enih. Auto-
riteti crkve po~etkom XIII veka ograni~ili su se na potiskivawe
svetkovine u ku}u i na ukidawe ceremonijalnog ubijawa ìvotiwe
koja je pripremana za sve~ani obed. Hrana koja je sluèna na gozbi
morala je biti propisno spremqena, dobro skuvana i ispe~ena.
Pitawe broja gostiju i ograni~ewe potro{we nije se postavqalo.
Me|utim, nametawem ograni~ewa potro{we i broja gostiju,
dubrova~ke vlasti su krajem XV veka oti{le korak daqe u kon-
troli svetkovine.
Preìvelost obi~aja?
Crkva i prostor oko we dugo su vremena bili mesto oko
koga su se organizovali razli~iti oblici dru{tvenog ìvota.
Poku{aj hri{}anskog zakonodavstva da gozbu organizovanu u
posebne dane istisne iz crkve, nije u potpunosti urodio plodom. U
dosada sakupqenoj i objavqenoj etnolo{koj gra|i nailazimo na
ostatke obi~aja go{}ewa po crkvama i po~etkom XX veka. Od
Skopske Crne Gore pa na sever preko Kosova i Metohije sa~uvale
su se uz crkve, kako kaè Sima Trojanovi}, trpezarije odnosno
tremovi, koje narod zove pritvorom. U crkvu se, nastavqa
Trojanovi}, ne moè neposredno u}i, nego tek kroz pritvor, pa
kroz vrata crkvena u crkvu.
54
Pritvori su mogli biti razli~itih dimenzija. Uz crkvu Sv.
Spasa (nekad Bogorodi~ina crkva) u selu Ku~evi{tu u Skopskoj
Crnoj gori, podignutoj po~etkom XIV veka, dozidan je bio veliki
pritvor koji je zatvarao ju`nu i zapadnu stranu crkve. Izgoreo je
pre vi{e decenija u poàru. U wemu su se organizovale odvojene
54
S. Trojanovi}, Glavni srpski `rtveni obi~aji, 84, 86.
gozbe, mu{ke i ènske. Mu{ke trpeze bile su postavqene u onom
delu koji se naslawao na zapadni deo crkve, dok su ènske trpeze
bile uz ju`ni zid.
55
Zanimqivo je ukazati na preìvelost krvne `rtve pri-
likom proslavqawa pomena svetom, sve do na{ih dana. Sima
Trojanovi} nas obave{tava da su se u selima Skopske Crne Gore
Ku~evi{tu, Gluvu i Brazdi uo~i sv. Atanasija (Tanasovdan, 18. janu-
ar) klali ovnovi kod crkve, a uve~e posle ve~erweg se u crkvenoj
trpezariji odràlo zajedni~ko go{}ewe.
56
U oblasti Jablanice,
okolina Leskovca, na zaravwenom vrhu Petrove gore, u blizini
ru{evina stare crkve sv. Petra, dugo vremena je postojao obi~aj da
se na Petrovdan `rtvuje vo, u novije vreme ovan.
57
Kao ilustracija savremenog izvo|ewa krvne `rtve intere-
santan je opis poqskog antropologa Marjana Pokropeka, koji je
po~etkom 1990-tih prisustvovao `rtvovawu vola i narodnoj
svetkovini organizovanoj u selu Jablanici, na istoimenoj plani-
ni, u Debarskom kraju, u Makedoniji.
58
Re~ je o seoskoj zavetini
posve}enoj sv. Iliji, koja se odràva, ne na zvani~no ustanovqeni
dan Sv. Ilije (2. avgust), nego krajem leta, uvek u nedequ, u slavu
seoske crkvice Svetog Ilije Gore.
59
@rtveni vo je dovo|en na
kurbani{te
60
, na mesto uz severni zid crkve, gde se usred no}i
ubijao jednim ubodom noà u aortu, prethodno uz traèwe oprosta
od `rtve. @rtvovana ìvotiwa se na taj na~in uvodi u hri{}anski
sakralni prostor ~iji unapred odre}eni deo, onaj kod severnog
55
Saznawe dobijeno iz neposrednog kontakta sa me{tanima sela Ku~evi{ta, 18. maja
2000. godine. Nova trpezarija nije podignuta uz samu crkvu, ve} je samostalna gra|evina.
56
S. Trojanovi}, Glavni srpski `rtveni obi~aji, 97.
57
Organizacija i odràvawe obreda pripada stanovnicima obli`weg sela
Sli{ane, dok na svetkovini u~estvuje i svet iz susednih sela i okolnih krajeva.
Posle osloba|awa ovih krajeva od Turaka 1878. godine, novonaseqeno
stanovni{tvo je od starosedelaca Srba, koje je tu zateklo, preuzelo obi~aj `rtvo-
vawa vola na Petrovdan. O opisu ovoga kurbana videti: D. Turovi}, Prino{ewe
`rtve na Petrovoj gori u Jablanici, Leskova~ki zbornik VIII (1968) 121-126.
58
M. Pokropek, Jablani~ka `rtva, Zbornik FF u Beogradu, serija A, kw. XIX
(1997) 229-244 + t. XII. Autor smatra da se ritualna `rtva posve}ena sv. Iliji u
Jablanici razlikuje od ostalih seoskih kurbana, u kojima smo tako|e u~estvo-
vali, po tome {to se za ~itavu seosku zajednicu `rtvuje vo, Ibidem, 230.
59
Crkva Sv. Ilije Gore nalazila van sela u staroj hrastovoj {umi, i prema Marjanu
Pokropeku razlikuje se od saborne crkve u selu, koja je isto posve}ena sv. Iliji.
60
M. Pokropek, o.c., 236.
zida dobija odlike kurbani{ta, jer se ìvotiwa ipak nije uvodi-
la u samu crkvu. Za razliku od prestupa sredwovekovnih sve{teni-
ka, dana{wi sve{tenik nije direktno u~estvovao u prino{ewu
`rtve, niti je `rtvenoj ìvotiwi ~itao molitvu. Me|utim, no} u
kojoj se ona prinosila na `rtvu, sve{tenik je proveo unutar
crkve.
61
Pred crkvu se tokom dana, pre liturgije, donose, kao i
nekad, razni proizvodi. @ene prinose kupovne proizvode (slatki-
{e i ju`no vo}e), dok mu{karci sada, umesto olovine ili
medovine, donose rakiju.
62
Posle je organizovana sve~ana gozba,
pra}ena va{arskim programom, nedaleko od crkve.
63
Po{to se
radi o seoskoj zavetini hri{}anskom svetitequ, svetkovina se
organizuje u crkvi i oko we uz hri{}anske obrede, ve~erwe, malo
i veliko pred praznik ili liturgiju na sam dan praznika. Tako|e,
u nedequ na dan praznika, sveti se kola~, koqivo, voda i vino.
64
Opis Jablani~ke `rtve dobija na zna~aju po{to donosi i
tuma~ewe u~esnika o poreklu i svrsishodnosti ovog obreda.
Wihovo verovawe je zasnovano na starom kultu plodnosti i
verovawu u za{titni~ku mo} sveca.
65
Da li se uz pomo} savremene etnolo{ke gra|e moèmo pri-
bliìti zna~ewima koje su izvesni obredi imali u sredwem veku?
Tako|e se postavqa pitawe koliko je sredwovekovna crkva imala
uspeha u nastojawima da stare obi~aje zemqoradni~kog dru{tva
potisne ili saobrazi sa hri{}anskim u~ewem. U sredwovekovnim
61
Ibidem, 236-238.
62
Ibidem, 237.
63
Ibidem, 242-243, t. X-XII.
64
Ibidem, 238, 240-241, t. V-VIII.
65
Ibidem, 238-240. Pokropek donosi dve verzije pri~e o poreklu prino{ewa `rtve
sv. Iliji. Jednu pri~aju seqani, a drugu sam sve{tenik. Narodna verzija zasnovana
je na svakodnevnom iskustvu koje je proisteklo iz surovih me|uqudskih odnosa -
naseobina zemqoradnika izloèna iznenadnom dolasku tu|inskih pqa~ka{a - i
potrebom da se od wih sa~uva, dok seoski sve{tenik razmi{qa u kategorijama
Svetog pisma, te se `rtvom obeleàva ~udo sv. Ilije na Karmelu, koje je za wega
od op{teg hri{}anskog zna~aja. Zabrana `rtvovawa vola u Jablanici svojevre-
meno je sprovela komunisti~ka vlast, ali to je jo{ vi{e poja~alo verovawe u
jablani~ku `rtvu. Navodno su, kako nas Pokropek obave{tava, tri godine selo uzne-
miravale elementarne nepogode, sve dok se `rtva nije ponovo vratila u selo, a sa
wom i za{tita sv. Ilije, Ibidem, 239.
hri{}anskim dràvama postojala je izgra|ena mreà crkvene
organizacije koja je omogu}avala na lokalnom, parohijskom
nivou, ispravqawe, za Crkvu neprihvatqivih obi~aja. O tome
svedo~i i gore navedeni tekst epitimijnog zbornika koji se
poziva na autoritet sv. Jovana Zlatoustog, sa~uvan u velikom
broju prepisa od XIV do XVI i XVII veka. O dometu ovih napora
donekle govori odredba dubrova~ke vlade iz aprila 1498. godine
prema kojoj se praznovawe praznika svetih ve} uveliko
odràvalo kod ku}e. Bio je to praznik ruralnog stanovni{tva
Dubrova~ke republike, onog koje je ìvelo u oblastima koje su se
nekad nalazile pod jurisdikcijom @i~ke arhiepiskopije i
Pe}ke patrijar{ije, ali i onog koje se naselilo na teritoriju
Republike, beè}i pred turskim osvajawima iz oblasti koje su,
isto tako, bile pod jurisdikcijom srpske pravoslavne crkve.
Ova pojava se moè sagledati kroz odnos pisane, u~ene i
narodne kulture u {irem, evropskom kontekstu. U Evropi se
tokom ~itavog sredweg veka uo~avaju neprestani napori Crkve,
kao predstavnika pisane kulture, da prema svojim shvatawima sao-
brazi narodnu tradiciju i obi~aje koji su se smatrali neodvojivim
delom svetkovine. Prema mi{qewu Pitera Berka, takvi i sli~ni
napori imali su uglavnom ograni~en domet. Odnosili su se, pre
svega, na pojedine geografske oblasti koje su bile bliè centrima
vlasti, ili je trajnost odre|enih reformi zavisila od li~ne
upornosti i autoriteta pojedinih arhijereja i prezvitera u
odre|enim sredinama.
66
U tom kontekstu moèmo sagledati i
napore predstavnika crkve u sredwovekovnoj Srbiji.
Me|utim, kada je re~ o Balkanskom poluostrvu, uo~ava se
jedna veoma va`na pojava, a to je dolazak nove i poletne islamske
kulture. Stoga, moèmo se upitati, da li je usled postepene
zamene hri{}anske elite muslimanskom, do{lo do oìvqavawa
kulta krvne `rtve prilikom svetkovawa hri{}anskih praznika,
kakva je bila proslava pomena svetom. Zanimqivo je zapaàwe
Sime Trojanovi}a, koji kaè da do po~etka XIX veka, zna~i u
vreme nastanka Vukovog re~nika, termin `rtva nije bio poznat u
govornom jeziku tada{wih Srba, nego su umesto wega bila u upo-
66
P. Burke, o. c., 218, 220, smatra da u Evropi organizovaniji, obuhvatniji i inten-
zivniji pristup reformi narodne kulure otpo~iwe od XVI veka i odvija se u
okvirima protestantske i katoli~ke reformacije crkvene organizacije.
trebi re~ kurban.
67
Radoslav Gruji} je isto tako primetio da su
zaostaci obi~aja krvne `rtve u na{em narodu u oblastima neka-
da{we Ohridske i Solunske arhiepiskopije, poznati danas pod
tursko-arapskim imenom kurban.
68
Suo~avawe odabranih primera
koje nudi etnografski materijal i wihovo su~eqavawe sa podaci-
ma slabo o~uvanih sredwovekovnih izvora, dokazuje postoje}u
pretpostavku o sredwovekovnom poreklu i prehri{}anskim
korenima ovog tipa svetkovine. Daqa analiza nivoa dinamike u
komunikaciji izme|u razli~itih dru{tvenih i kulturnih slojeva
pod osmanskom vla{}u i u predindustrijskom dru{tvu, a koja se
mogla odraziti na ovaj tip svetkovine, izlazi iz okvira ove teme.
69
67
S. Trojanovi}, Glavni srpski `rtveni obi~aji, 7-8; U Vukovom Rje~niku nema
re~i `rtva, dok re~ kurban postoji, V. S. Karaxi}, Srpski rje~nik, 354; P. Skok,
Etimologijski rje~nik III, 685 kaè da se re~ `rtva uvodi u Vukovom i Dani~i}evom
prevodu Svetog pisma, dok nema potvrda iz narodnog govora. S druge strane, u
jeziku vladike Petra II Petrovi} Wego{a u svestranoj upotrebi su re~i `rtva i
èrtva (crkvenoslovenski oblik), Re~nik jezika I, 212, 217.
68
R. Gruji}, Crkveni elementi Krsne slave, 39.
69
Ovom prilikom bih ukazao na me|unarodni zbornik radova Kult svetih na
Balkanu, Liceum 5, Kragujevac 2001, sa posebnim osvrtom na rad Manolisa
Varvunisa u kojem on kaè slede}e: Zna~ajno mesto u gr~koj tradiciji zauzima
`rtvovawe i prino{ewe `rtava, bilo beskrvnih bilo krvnih. Obi~no se, na-
stavqa on, nije prinosila ìva ìvotiwa nego spremqeno meso u vidu hrane.
Me|utim, navodi i druga~ije primere krvne `rtve koji poti~u iz prve polovine
XX veka: krvne `rtve pravolinijski se nastavqaju na anti~ke obrede,
zadràvaju}i wihove bitne odlike: sve{tenik blagosiqa `rtvu (Sabor sv. Petke
Lezboske), `rtvovawe se obavqa u samoj crkvi ispred svete trpeze, kako se to
praktikuje u Farasi u Maloj Aziji, M. Varvunis, Kult svetih u gr~koj tradici-
jskoj kulturi, u: Kult svetih na Balkanu, Liceum 5, Kragujevac 2001, 180.
PANA\UR
Hri{}anski praznici bili su povod za periodi~no
okupqawe ve}eg broja qudi koje je moglo da traje i po vi{e dana i
nedeqa. Pored verskog, takva okupqawa imala su ~isto svetovno
obele`je, izraèno u privrednim i zabavnim aktivnostima. Takav
vid prazni~nog okupqawa u sredwovekovnoj Srbiji nazivao se
pana|ur.
1
Re~ je gr~kog prekla, ovg/yupi, koja ozna~ava kako
hri{}anski praznik tako i svetovni deo proslave, odnosno mesto
gde se ona odràva. Vi{ezna~nost gr~kog pojma ovg/yupi, prema
Sperosu Vrionisu Mla|em, proizilazi iz wegovog osnovnog
zna~ewa - okupqawe. Pojam je ozna~avao pre svega javnu svetko-
vinu, religiozni praznik, ali i sajam na kojem se trguje, odnosno
religioznu svetkovinu kombinovanu sa lokalnim va{arom, svaku
svetkovinu, kao {to je, na primer, svadba ili politi~ka proslava,
okupqawe episkopa, pa ~ak i pohvalni govor.
2
g l a v a IV
1
Pana|ur, LSSV (S. ]irkovi}) 488-489; o pana|uru u srpskim zemqama, K. Jire~ek,
Istorija Srba II, 190-191.
2
S. Vryonis Jr., The Pangyris of the Byzantine Saint: a study in the nature of a medieval
institution, its origins and fate, in: The Byzantine Saint: University of Birmingham 14th
Spring Symposium of Byzantine Studies, ed. S. Hackel, Sobornost 1981, 196-226, 198-200.
The word pangyris itself seems to have gone through an evolution from meaning simply
a large gathering of people to indicating a religious feast at which large numbers gathered,
to indicating finally a large religious festival with important commercial and other social
activities such as athletics contests, Ibidem, 207; cf. ODB II, s.v. Fair.
U srpskim sredwovekovnim poveqama pana|ur je uglavnom
ozna~avao privremeni trg organizovan povodom hri{}anskog
praznika na kojem su se odigravale svetovne, pre svega, trgova~ke
aktivnosti. Takvo, eksplicitno zna~ewe ima u Gra~ani~koj pove-
qi kraqa Stefana Uro{a II Milutina: priloji kralevstvo mi trygy
panagirh.
3
U zna~ewu prazni~nog trga, pana|ur se javqa i u drugim
poveqama. Kraq Stefan Du{an je 1332. godine priloìo crkvi
Sv. Nikole u Dobru{ti trygy Prizrhnh prhdy prazdnikomy svetago
Nikoli
4
, dok je tu istu povlasticu potvrdio kao krunisani car 1355.
godine: car`ntrygy o Nikoli dni.
5
Sli~nu privilegiju u~inio je car
Du{an svojoj zadu`bini manastiru Svetih Arhan|ela kod
Prizrena, ustupaju}i trygy prhdy Sp(a)sovhmy d(y)nemy a dr$gi prhd
Arxagg(e)lovhmy da sezbira cr(y)kvi.
6
Pomenuti kraq Milutin potvr-
|uje manastiru Sv. \or|a-Gorga kod Skopqa nedeqni trg u selu
Brod i pana|ur 8. septembra: seloBrody, vy nmy trygy nedel i panagry
.i. dyny sekytebra.
7
Sli~nost pana|ura sa trgom proizilazila je iz we-
govog osnovnog obele`ja: bilo je to mesto koje je omogu}avalo
okupqawe ve}eg broja qudi, i time sna`niju trgova~ku aktivnost.
To je jasno istaknuto u potvrdnoj poveqi kraqa Stefana Du{ana
dubrova~kim trgovcima iz 1334. godine:
svobodno xode po zemli kralevystva mi, ni na panagri, ni komy
tryg zemli kralevystva mi, da imy nita ne zima silomy
8
slobodno (da) hode po zemqi Kraqevstva mi, ni na pana|uru, ni na
kojem trgu u zemqi Kraqevstva mi, da im se ni{ta ne uzima silom.
U nauci je ve} odavno istaknuta razlika izme|u trga i
pana|ura: pana|ur je privremeni trg po{to je povezan sa duìnom
trajawa praznika odnosno, tokom svog trajawa pana|ur je imao privi-
138 - IV Stanoje Bojanin
3
S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 636.
4
Ibidem, 718.
5
Ibidem, 719.
6
}. {afarik, Hrisovula cara Stefana Du[ana, 305.
7
8
Ibidem, 167.
legiju trga.
9
Me|utim, kako prime}uje prof. Sima ]irkovi}, izje-
dna~avawe trga i pana|ura ukazuje na uticaj povremenog pana|ura na
formirawe stalnog trga, {to direktno uti~e na nastanak naseqa, a
posredno je imalo posledice na proces urbanizacije.
10
Rana hri{}anska crkva se protivila organizovawu
pana|ura, koji su prvobitno bili deo paganskih svetkovina na
kojima je dominirao zabavni i trì{ni deo. Sveti oci su, kao
Jovan Zlatousti, Vasilije Veliki, papa Kliment Rimski ili
episkop Amaseje Asterije, hri{}anski na~in proslavqawa
praznika suprostavqali odlasku na pana|ur na kojem se, kako su
govorili, kupovalo, prodavalo, pozajmqivao novac (uzrok siro-
ma{ewu) ili se jednostavno podnosila vru}ina, glad i è| da bi se
do wega stiglo, a takvo mesto je nije bilo vredno truda, jer se na
wemu okupqao svet sumwivog morala, itd.
11
Iako je kasnije
pana|ur hristijanizovan, wegova ekonomska odlika opstajala je
kroz ceo sredwi vek. Uostalom, jedno od glavnih obele`ja
pana|ura vizantijskog sveta, isti~e Vrionis Mla|i, leì ba{ u
wegovom religiozno-komercijalnom zna~aju. Upravo kroz tu
pojavu on sagledava ostatke paganskog nasle|a pana|ura.
12
Najvi{e podataka o pana|urima u sredwovekovnoj Srbiji
sa~uvano je, rekli smo, u darovnicama srpskih vladara ili u osni-
va~kim poveqama manastira. Kraq Milutin je potvrdio oko 1300.
godine pana|ur na praznik crkvene slave manastira Sv. \or|a-
Gorga na Seravi kod Skopqa, kako u poveqi pi{e: i panagry, prhjde
rejdenyf Svetyfmy Romanomy caremy, da sta noemybra .i.
13
tom pri-
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji IV - 139
9
Bitno obele`je pana|ura i razlika u odnosu na trg je privremenost, Pana|ur,
LSSV (S. ]irkovi}) 489.
10
Ibidem, 489.
11
S. Vryonis Jr., o.c., 210-212. O paganskom poreklu ove institucije, Ibidem, 206-209.
12
Osnovna namera autora je da u svom radu prikaè pre svega religiozno-ekonom-
sku stranu vizantijskog pana|ura, S. Vryonis Jr., o.c., 200, 206. On prime}uje
me|usobno proìmawe hri{}anstva i paganskih elemenata, i stoga zakqu~uje:
Obviously the pagan pangyris... gradually... were absorbed into the Christian cycle of
martyr celebrations which were themselves transformed by the form of the pagan pangyris,
Ibidem, 214.
13
S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 620. R. Gruji}, Vlastelinstvo Svetoga \or|a,
72, nap. 59 smatra da je gre{ka u datumu, i da nije re~ o 8., nego o 3. novembru, kada je
slavqen praznik \ur|ic kojim se obeleàvalo obnovqewe hrama Sv. \or|a.
likom potvrdio je manastiru i nedeqni trg u selu Brod i pana|ur
8. septembra, na praznik seoske crkve posve}ene Ro|ewu
Bogorodice.
14
Povodom crkvene slave Blagove{tewa, ustanovqen
je pana|ur manastira Gra~anice osniva~kom poveqom iz 1321.
godine: i priloji kralevstvo mi trygy panagirh, je sty prazniky Blago-
vhteni svetyf Bogorodice.
15
Crkva Bogorodice Qevi{ke u Pri-
zrenu imala je tako|e, svoj pana|ur, 8. septembar, dan ro|ewa Bogo-
rodice: i postavixy panagry da se sybira meseca sektembra vy .i. dyny
na Rojdystvo Svetyf Bogorodice
16
, dok se pana|ur Sv. Arhan|ela, zadu-
`bine cara Stefana Du{ana odràvao na dan crkvene slave: i da
panagry na Arxaggelovy dyny.
17
Knez Lazar je krajem XIV veka svojoj zadu`bini, manastiru
Ravanici ustupio nekoliko pana|ura, kako ~itamo u osniva~koj
poveqi. Na dan crkvene slave, pod manastirom organizovan je
pana|ur: i panagry Spasovy pody monastyfromy. Zatim, ustupio je petro-
vdanski pana|ur u Stala}u (i panagry Petrovy Stalak), pa pana-
|ur na prole}ni praznik sv. Petke, na Dunavu (i panagry svete Petke
na Dnav prolhtnyf) i dva pana|ura, koja su se odràvala na prole-
}ni i jesewi praznik Sv. \or|a u Podgorici, u Ma~vi (i dva pana-
gra Maqvh Podgorici, svetyf Georgè prolhtnyf i senyf).
18
Po~etkom
XV veka pomiwe se i pana|ur kod Pe}ke patrijar{ije: u
dubrova~kom dokumentu spomenut je neki trgovac koji je 14. jula
1408. godine bio ad nundinas in Pechie.
19
Pravo na ubirawe prihoda od pana|ura mogla su imati i
svetovna lica. Despot \ura| Brankovi} potvr|uje dobra ~elniku
Radi~u, 1428/29. godine i prihode od trga Debrca i pana|ura o pra-
zniku sv. Pantelejmona: i Maqve: trygy Debrycy i panagry o praznik
Svetago Panteleimona.
20
14
S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 615; R. Gruji}, Vlastelinstvo Svetoga \or|a, 72.
15
16
Ibidem, 640.
17
Ibidem, 698.
18
Ibidem, 770.
19
K. Jire~ek, Istorija Srba II, 191; Trg, LSSV (D. Kova~evi}-Koji}) 738.
20
Pana|ur se u na{im poveqama pojavquje kao privremen trg
na kojem se odigravaju svetovne, pre svega trgova~ke aktivnosti.
Masovnost okupqenih, bila je jedna od osnovnih odlika pana|ura
kao privremenog trga. U zavisnosti od ugleda manastira i mesta
gde je odràvan, pana|ur je mogao imati lokalni, ili znatno {iri
zna~aj. Pana|ur Sv. \or|a - Gorga kod Skopqa, koji je trajao osam
dana u novembru (i da ga ber .i. dyni)
21
bio je ujedno najzna~ajniji
pana|ur skopski.
22
Na wega su dolazili, prema poveqi kraqa
Milutina, Grci, Bugari, Srbi, Latini, Albanci i Vlasi.
23
Na
pana|uru Bogorodice Qevi{ke u Prizrenu me|u naj~e{}im pose-
tiocima pomiwu se, u poveqi kraqa Stefana Uro{a III
De~anskog, Grci i Latini.
24
Pored toga {to je crkveni praznik bio povod, pana|urski
trg je bio pre svega mesto svetovnog obele`ja. Zbog wegove masovne
pose}enosti, svetovne vlasti obra}ale su du`nu pa`wu za{titi
javnog reda i mira na pan|uru. Tako, na primer, u poveqi
Bogorodice Qevi{ke stoji:
i na si panagry da grede vsakyf. ili gryky ili
latininy ili kto lbo da se nikto ne zadhne za ngo.
ako kom i velichmy dlygomy. dlyjny. ny da si vsakyf
trygovavy poxodit svobodno. kto li xo\e kom zabaviti
ili koi metejy ili boi vyzdvignety da plati kralvystv
mi. pety sty perpery. a kto poxiti myqy ili nojy da
plati kralvystv mi vrajd.
I na ovaj pana|ur da ide svaki, bilo da je Grk ili Latin, ili bilo
ko; da se niko ne spre~i da bude na wemu, ako je kome i velikim
dugom duàn, no da je svaki slobodan da do|e trgovati. Ko li }e
21
Ibidem, 640.
22
R. Gruji}, Vlastelinstvo Svetoga \or|a, 73.
23
I vsaki kto prixodi na ny, lbo Gryky ili Blygariny, ili Srybiny, Latiny, Arbanasiny,
Vlaxy, S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 620.
24
I na si panagry da grede vsakyf, ili Gryky, ili Latininy, ili kto lbo, Hrisovuqa
de~anskog kraqa od godine 1326, 355-366.
kome praviti smetwe ili koji mete` ili boj zapodene, da plati
Kraqevstvu mi pet stotina perpera; a ko se lati ma~a ili noà,
da plati Kraqevstvu mi vra`du.
25
Red i mir se u prvom planu obezbe|ivao garancijom slobode
kretawa svih onih koji su pristizali na pana|ur. Za izaziva~e
nereda propisane su stroge kazne od 500 perpera, dok se samo
potezawe oru`ja, bilo ma~a ili noà, ka`wavalo kao da je re~ o
najteìm krivi~nim delima kao {to su ubistvo ili rawavawe.
26
Kraq Stefan De~anski je pod pretwom te{kih kazni èleo da na
prizrenskom pana|uru, na praznik Male Gospojine o kojem se
okupqalo mno{tvo sveta, obezbedi red i mir.
Me|utim, vreme i mesto pana|ura Bogorodice Qevi{ke u
Prizrenu bili su na poseban na~in izdvojeni iz svakodnevice, jer
se u vreme praznika i pana|ura nisu smeli potraìvati dugovi, ni
du`nici goniti. Prema kraqevoj poveqi svako je bio slobodan
da trguje na pana|uru, bez obzira na to da li je, i koliko nekom bio
duàn: ako je kome i velikim dugom duàn.
27
Ova vrsta abolicije
du`nika, pa ~ak i kriminalaca u prazni~no vreme, bila je poznata
{irom Balkanskog poluostrva. U statutima primorskih op{tina,
kao na primer u Kotoru i Budvi, gradovima srpskog kraqevstva,
ili u Dubrovniku, progla{avan je izvesni oprost prestupnicima u
vreme praznika op{tine, odnosno svetiteqa-za{titnika grada.
Jedna od najstarijih odredbi jeste ona iz Dubrovnika, iz 1190.
godine, prema kojoj je svako mogao slobodno do}i u grad i u wemu
ostati tri dana pre i tri dana posle praznika sv. Vlaha, bilo da je
zlo~inac ili du`nik.
28
Slobode takvih odredbi vremenom su se
suàvale i bivale preciznije, bar kada je re~ o vinovnicima
te{kih kriminalnih dela. Prema statutu grada Kotora svako ko
25
Ibidem, 364; S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 641; prevod: D. Bogdanovi} u:
Zadu`bine Kosova, 326.
26
O zna~ewu pojma vra`da, Vra`da, LSSV (R. Mihaq~i}) 106. O ovom konkretnom
slu~aju cf. Pana|ur, LSSV (S. ]irkovi}) 488-489.
27
cf. K. Jire~ek, Istorija Srba II, 190; Pana|ur, LSSV (S. ]irkovi}) 489.
28
Naslov odredbe: Lex Ragusinorum statuens, ut die festo S. Blasii extranei debitores et
malefactores libere possint in civitatem venire, V. Bogii}, C. Jire~ek, Liber statutorum civitatis
Ragusii, compositus anno 1272, Zagrabiae 1904, LXI; cf. I. Sindik, o.c., 144.
nije u~inio te{ko krivi~no delo ubistva, bio je oslobo|en gowewa
tri dana pre i tri dana posle praznika sv. Trifuna.
29
U statutu
grada Budve, u vreme sve~anosti sv. Jovana Krstiteqa, svaki
~ovjek koji do|e na wegovu sve~anost tri dana prije i tri dana
poslije sve~anosti slobodan je i od svakoga za{ti}en, ali se doda-
je: ovo ne vaì za onoga ko je protjeran od op{tine ili je po~inio
krivi~no djelo li{ewa ìvota.
30
U poveqama srpskih sredwovekovnih vladara saznajemo
osnovne i tehni~ke podatke koji se odnose na vreme kada se pana|ur
odràva, koliko dugo takvo okupqawe traje, ko ubira carine i
druge prihode, kome je bio dozvoqen monopol nad trgovinom
odre|enih proizvoda, itd. Pana|ur je donosio organizatoru pri-
hode od carine i globa koje su se izricale tokom wegovog trajawa.
31
I pored jednostranih i jednoobraznih vesti koje saznajemo iz doku-
mentarne gra|e, moè se pretpostaviti da je ekonomski karakter
pana|ura i wegov prazni~ni povod davao mesta i drugim aktivno-
stima koje obi~no prate prazni~na okupqawa. Na ta obele`ja
pana|ura vizantijskog sveta ukazao je Speros Vrionis. Vizantijski
narativni izvori koje tom prilikom navodi, ne posve}uju pa`wu
samo ekonomskoj strani pana|ura, nego i wegovom religijskom i
zabavqa~kom obele`ju.
32
U srpskoslovenskom prevodu Sintagmata Matije Vlastara
~itamo o prisustvu razli~itih grupa zabavqa~a na pana|urima,
vy tryjystvaxy i narodnyfixy i inyfixy sybranyfixy ili na tryjitixy
i narodnyfxy syxojdenyfxy.
33
Masovnost ovih narodnih i drugih
okupqawa privla~ilo je razli~ite profesije zabavqa~a u
potrazi za zaradom. Pana|urski trg je omogu}avao odràvawe
razli~itih prizora koji su sa ekonomskog gledi{ta mogli biti
29
...tribus diebus ante festum Beati Triphonis, & tribus postea possit venire libere, ex
omnibus & secure, Statuta et leges civitatis Cathari, 229.
30
Sredwovekovni statut Budve, 53.
31
Pana|ur LSSV (S. ]irkovi}) 489; cf. K. Jire~ek, Istorija Srba II, 191.
32
S. Vryonis Jr., o.c., passim. Sima ]irkovi} za pana|ur kaè da je osim crkvenih
obreda bio uokviren raznovrsnim privrednim aktivnostima i zabavama,
Pana|ur, LSSV (S. ]irkovi}) 488.
33
Sintagmat, 238, 393 (v. str 302, nap. 46).
isplativi. Bio je to sasvim dovoqan povod da postane i mesto
okupqawa akrobata, me~kovodaca i drugih zabavqa~a sa
ìvotiwama, oblakogoniteqa i raznih obajnika i ma|ioni~ara
itd. U Sintagmatu Matije Vlastara pomiwu se zveroborci i
samoborci za koje se kaè da su pripadali onoj vrsti qudi
koji ne {tede svoj ìvot u nameri da steknu slavu i zarade za
platu.
34
Wihov program prilago|en je masi okupqenih. Jedna od
osnovnih ve{tina glumca, odnosno skomraha bila je da publiku
navede na smeh. Osnovi oblici takvog humora zasnivali su se
uglavnom na pokretu tela, me|usobnom udarawu zau{ki i
pravqewem buke (je po lanitama zaenmi i tkyf), {to su u~eni
pripadnici crkve takva izvo|ewa smatrali neumesnim, odnosno
bes~asnim kako su nazvana u Sintagmatu.
35
Teodosijev uop{ten
osvrt na glumca koji u prazni~no vreme svoj program izvodi na
ulicma qudskim, okruèn znatièqnom publikom (v. str.
248), moè se primeniti i na pana|urski trg. Prisustvo glumca
na ovakvim ili sli~nim svetkovinama, u~inilo je da ga smatraju
za narodnog igra~a: glmycy reke narodni igrycy.
36
Uostalom,
moè se pretpostaviti da su zajedno sa putuju}im trgovcima, iz
razli~itih krajeva dolazile i razne grupe zabavqa~a, tim pre
{to su i oni, sli~no trgovcima, predstavqali onu grupu sredwo-
vekovnog sveta koja je stalno bila u pokretu. Svojim izgledom,
ode}om, pona{awem, tako|e su mogli doprineti {arolikosti
pana|ura. Ta {arolikost u svakom vidu, etni~ka, verska,
raznovrsnost ponude i nesvakida{we zbivawe, mogli su biti
veoma upe~atqivi i privla~an prizor.
Oblike svetovne zabave poja~avalo je prisustvo hrane i
pi}a na pana|uru. Wihova prodaja je uglavnom bila monopol
vlastelinstva koje je ubiralo prihode od pana|ura. U poveqi Sv.
\or|a-Gorga na Seravi kod Skopqa, manastir je raspolagao proda-
jom vina, mesa i hleba:
I postavi kralvstvo mi panagiry, i na semy panagiri da se proda
crykvno vino i xlhby i meso, a iny nikto da ne proda bezy
igmenova blagoslovlni
37
34
Ibidem, 238.
35
Ibidem, 393.
36
Ibidem, 145.
37
I postavi Kraqevstvo mi pana|ur. I na ovom pana|uru da se
prodaje crkveno vino i hleb i meso, a drugi niko da ne prodaje bez
igumenova blagoslova.
Vino, hleb i meso predstavqali su osnovni monopol
vlastelinstva, koje je organizovalo pana|ur. Prodaja ovih
artikala ukazuje posredno i na kvalitet ponude u hrani i pi}u,
tokom praznika. S druge strane ova povlastica je manastiru Sv.
\or|a omogu}avala da ostvari znatnu materijalnu dobit. Vino se
obi~no prodavalo u kr~mama, najverovatnije u onim privremeno
podignutim. U Nomokanonu sv. Save kr~ma je obja{wena kao ku}a
gde se vino prodaje - kryqymnica bo vinoprodavnyf xramy imenty se -
i gde se moglo jesti i piti - vy kryqymnic vynidety sti i piti.
38
Ali, u wu se nije odlazilo samo radi hrane i pi}a. Kr~ma se obi~no
dovodila u vezu sa opijawem i kockawem
39
, smatrana je za steci{te
raznovrsnog sveta, sumwivog morala i pona{awa, koji su se u woj
okupqali radi pokazivawa svoga be{~a{}a.
40
Mesto na kojem se organizovao pana|ur zvalo se
pana|uri{te (panigirite).
41
Kako je pana|ur bio privremenog
karaktera, on se uvek iznova postavqao. Odre|ivawe mesta
pana|urskom trgu moglo je biti u nadle`nosti organizatora
pana|ura, kao u Milutinovoj poveqi manastiru Sv. \or|a kod
Skopqa. Prema toj poveqi, organizovawe osmodnevnog novembar-
skog pana|ura prepu{teno je bilo igumanu manastira.
42
Mesto gde
38
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 142b; l. 118b.
39
Sintagmat, 365; naslov glave 35, K sastava: O ije igramy i tavlimy i pinystvomy
i takovyfmi uprajntixy se.
40
A ije vy kryqebystva vyxodety. jiti besqystno imhti. sebe vlty. i ne tykmo
branaa radi i piva tamo vyxode\e. besqysti svo pokazaty. ny i vshmi inhmi
nravi. syvhsti svo wskvrnhty i razvra\aty, iz Zonarinog tuma~ewa 54. apo-
stolskog pravila, prema kompilaciji crkvenopravne gra|e sa Zonarinim
tuma~ewem, koja se obi~no prepisivala pri trebnicima od XIV veka (v. str. 117).
Navedeno prema rukopisu srpske redakcije iz 1375-1385. godine koji se ~uva u
Rumunskoj akademiji u Bukure{tu pod signaturom, cod. slav. 340, (m. f. NBS A 1535).
41
\. Dani~i}, Rje~nik II, 273, re~ panigirite prevodi sa forum nundianarium.
42
Da si stave nasto\i igmeni gde im sty xothni i da ga ber .i. dyni,
S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 620. Na novembarskom pana|uru iguman je bio
se podizao pana|ur moglo se ustaliti na jednom odre|enom pro-
storu, dobijaju}i svoje teritorijalno ome|ewe. Takvo
pana|uri{te, sa me|ama pomiwe se u jednoj od poveqa kraqa
Du{ana manastiru Treskavcu iz 1337. godine: Panigirite, poqyny oty
dola evrhiska, svhne dvorita Arseneva, do dvora Petralhtova i do rvi-
ta Svetyfe Varvaryf.
43
Na pana|uru, organizovanom povodom crkvenog praznika,
moglo je do}i do preplitawa svetovnog i sakralnog. Mesto gde je
postavqen pana|urski trg, trebalo je da bude odvojeno od
sakralnog prostora crkve i wenog dvori{ta. Me|utim, nije bilo
neobi~no da crkveno dvori{te, ako ne i deo samog hrama, bude
mesto prodaje hrane, vina i druge razli~ite robe. U najboqem
slu~aju, mogao je to biti obi~aj o mawim pana|urima, kao na
primer, povodom praznika seoskih crkava, kakva je pomenuta
Bogorodi~ina crkva u selu Brod i wen praznik, ~ije je prihode sa
pana|ura ubirao manastir Sv. \or|a kod Skopqa.
U~ena elita crkve protivila se takvoj praksi, u nameri
da sveti prostor crkve potpuno izdvoji od prostora
pana|urskog trga. Prevodom Nomokanona na srpskoslovenski
jezik, dobila je instrumentarijum pomo}u kojeg je mogla da pre-
pozna, i da se suo~i sa ovom vrstom prestupa. U Nomokanonu se
vernici upozoravaju pod pretwom odlu~ewa iz crkve da se od
Bo`jeg doma ne ~ini dom trgovine, {to zna~i, da se ne
postavqaju kr~me u porti ili u samoj crkvi, niti da se u woj pro-
daje pi}e, hrana i druga roba:
Vy sv(e)\enhmy pritvorh kryqmnica da ne systavity se. i pro-
dama brana stna sty. i wbo se tvore, da lqit se.
Tuma~ewe: S(y)p(a)sy nay i B(og)y povelh. b(o)ji dom ne
tvoriti dom kpilnago. reke ni kpiti ni prodati vy
nemy. sego radi ne pod[o]baty vyntry sv(e)\ennyfxy pritvory
cr(y)kovnyfxy. kryqymnice systavlti. reke vina prodati. ni
brayny prhdylagati na prodani. ni inogo nikogo je kpleni
tvoriti. a\e je kto takovo qto vity se sygrha. da lqit se.
44
iskqu~ivi gospodar i sudija svima koji u~estvuju na va{aru {to podrazumeva da
svi prihodi sa pana|ura i sve globe u celini, i polovina vra`de, pripadaju mana-
stirskom vlastelinstvu, R. Gruji}, Vlastelinstvo Svetoga \or|a, 73.
43
44
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 156a, trulsko 76. pravilo.
U sve{tenom pritvoru kr~ma da se ne postavi, dok je prodaja
hrane neprimerena. I (ko) obe ove (stvari) ~ini, da se odlu~i.
Tuma~ewe: Spasiteq i Bog na{ naredi: od doma Bo`jeg ne ~ini
dom trgovine, odnosno nemoj kupovati ni prodavati u wemu. Toga
radi, nije dozvoqeno unutar sve{tenih crkvenih pritvora kr~mu
postaviti, odnosno vino prodavati i hranu na prodaju izlagati, i
nijednu drugu kupoprodaju ~initi. Ako se pak ko uhvati da na
takav na~in zgre{i, da se odlu~i.
Sintagmat Matije Vlastara isti~e da se pravilo Trulskog
sabora ne odnosi na unutra{wost same crkve, ve} na weno nepo-
sredno okruèwe, odnosno dvori{te unutar crkvene ograde, pred-
tremqe i predvorje: ne reqe je crykve vyntry... ny svetennyfxy
ogrady... prhdtrhma je i prhddvora. Jer, kako se daqe tvrdi, niko pri
zdravoj pameti ne bi mogao pomisliti da trguje u samoj crkvi.
45
Konkretnh podataka iz srpskih izvora koji bi se precizni-
je odnosili na ovu problematiku nema. Da je pravilo Trulskog sabo-
ra bilo aktuelno u vizantijskom svetu dugo posle wegovog
dono{ewa, vidi se iz tuma~ewa Jovana Zonare i Teodora
Valsamona, u~enih vizantijskih pravnika iz XII veka, koji
prime}uju da se ono nije posve po{tovalo.
46
Poruka pravila dovodila se u vezu sa jevan|eqem i motivom
Hristovog izgona trgovaca iz Hrama. Jovan Zonara svoje tuma~ewe
otpo~iwe Hristovim re~ima: Dom moj dom molitve neka se zove; a
vi na~iniste od wega pe}inu razbojni~ku (Mt. 21, 13).
47
U Sveto-
savskom nomokanonu ~ita se pomenuta parafraza Hristovih re~i
ne ~ini od doma Bo`jeg dom trgovine, dok se u Sintagmatu pozi-
va na doga|aj iz Svetog pisma
48
(Jn. 2, 15). Poruka iz jevan|eqa
imala je i svoju likovnu interpretaciju u kompoziciji
Isterivawa trgovaca iz Hrama (slika 1). Bio je to ~est motiv u
srpskom sredwovekovnom fresko-slikarstvu. Posebno ìva i
dinami~na kompozicija, sa puno detaqa, oslikana je u manastiru
De~ani. Ona do~arava vrevu jednog trga, organizovanog u crkvenom
45
Sintagmat, 279-280, 326.
46
PG 137, 779-772; cf. S. Vryonis Jr., o.c., 212.
47
PG 137, 771-772. Citat iz jevan|eqa naveden je prema prevodu Komisije Svetog
arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve.
48
Sintagmat, 280.
dvori{tu, gde je sabrano mno{tvo okupqenih: mewa~i novca sa
svojim stolovima i terazijama, kupci i trgovci okruèni raznom
robom, ìvom stokom i pernatim ìvotiwama u kavezima.
49
Organizovawe trgovine i kr~me u svetim ogradama crkve
smatralo se istom vrstom prestupa kao i organizovawe gozbe i
pira, odnosno spavawe u crkvi sa osobom suprotnog pola, ili
uvo|ewe ìvotiwe u crvku ukoliko nije postojala neka posebna
nu`da.
50
Zajedni~ko svim pomenutim aktivnostima bilo je
naru{avawe svetog prostora crkve i wenog neposrednog
okruèwa, odnosno kako se na vi{e mesta upozorava u
Svetosavskom nomokanonu: ne prili~i od Bo`jeg doma, dom
prosti i op{ti ~initi.
51
Ipak, izgleda da su mnogi pana|uri bili organizovani u
neposrednoj blizini samih manastira, pod manastirom, kako se
na primer kaè za pana|ur manastira Ravanice. Blizina
pana|urskog trga nije uvek odgovarala interesima manastira i
wegovog bratstva. U tom pogledu, kao ilustracija, zanimqivi su
podaci iz znatno kasnijeg vremena, prve polovine XVII veka, koji
re~ito govore o neèqenim pojavama koje neretko prate masovno
okupqawe kao {to je i pana|urski trg. Podaci se odnose na mana-
stir Mile{evo i wegov pana|ur. Re~ je o carskoj zapovesti sultana
Ibrahima (1640-1648) iz 1640. godine, upu}ena mutasarifu
Hercegova~kog Sanxaka, koja govori protiv organizovawa sabora
u blizini manastira i wegovom preme{tawu, po{to smeta monasi-
ma. U interpretaciji Du{anke Bojani} se kaè: Me|utim, narod
se okupqa na mestu koje je blizu spomenute crkve, usled ~ega se
ìtu i vinogradima duhovnika nanosi velika {teta, a osim toga,
49
V. Petkovi}, \. Bo{kovi}, o.c., pl. LXXXIII gde je oslikan slede}i stih: I
na~iniv{i bi~ od uzica, izgna sve iz hrama, i ovce i goveda; a mewa~ima prosu
novce i stolove ispretura (Jn. 2, 15), prema prevodu Arhijerejskog sinoda Srpske
pravoslavne crkve.
50
ko ne podobaty crykve vyntry glagolmyfimy lbvamy ili gostbamy ili pit
byfvati, ili vyntry svetennyfixy prhddvoryf kryqmh byfti, ili qto na prodajd
prhdstavlti se ili skotin bezy njde vyvoditi, ili kom sy jeno prhlegov-
at, Sintagmat, 326; naslov jedne od glava koju sadrè Puna i Skra}ena sintagma.
Propisana je uobi~ajena kazna: odlu~ewe od crkve za laika, i svrgnu}e za
sve{tenka.
51
Ne podobaty dom boji. dom$ prostago i wby\ago qiniti, Zakonopravilo ili
Nomokanon, l. 92a: iz laodikijskog 28. pravila (v. str. 121, nap. 30).
neka lica se opijaju vinom i izazivaju nerede. Odràvawe sabora
u neposrednoj blizini manastira Mile{eve donosilo je u XVII
veku ve}u {tetu nego korist, te su monasi nastojali da se sabor
premesti u selo Pravo{evo.
52
52
Re~ je o dva dokumenta carske zapovesti koje je sultan Ibrahim (1640-1648)
izdao na zahtev Dubrova~ke republike. Ti dokumenti nisu sa~uvani u originalu,
ve} u skra}enom obliku, i upisani su u jedan od dubrova~kih deftera. Prva carska
zapovest napisana je izme|u 17. i 26. oktobra 1640. godine, upu}ena je kadiji
Prijepoqa. Wome se reguli{e mesto Mile{evskog trga (na turskom pazar). Po toj
zapovesti - oslawa se i obnavqa raniju zapovest sultana Murata IV (1623-1640) -
trg ne treba da se drì u Mile{evi, nego da se trg odràva u Prijepoqu. Druga
zapovest pisana u isto vreme i istog datuma, upu}ena je mutasafiru Herce-
gova~kog Sanxaka. Ova zapovest se odnosi na sabor (na turskom pnyir) koji se
organizovao u blizini manastira, te se traìlo wegovo izme{tawe u selo Pra-
vo{evo. Me|utim, suprotno carskoj zapovesti, produìlo se i daqe okupqawe u
blizini crkve i sa nano{ewem pomenutih {teta. Zbog toga je zatraèna nova
carska zapovest, odnosno obnavqawe iste zapovesti, D. Bojani}, Dva priloga
istoriji Prijepoqa i wegove {ire okoline u XVII veku: 1) O trgu i saborima kod
manastira Mile{eve. 2) Pogibija Srba na Goliji, Simpozijum seoski dani
Sretena Vukosavqevi}a, VII (1979) 97-99.
RO\EWE I KR[TEWE
Radost ro|ewa. Pojava deteta u porodici uvek iznova
potvr|uje svrhu postojawa i odràwa bra~ne zajednice. Udruì-
vawem mu{karca i ène o~ekivao se plodonosan brak.
1
U crkvenom
obredu ven~awa koji je protkan molitvama, èli se obezbediti plo-
dan i dugove~an brak, stavqaju}i ga time u istu ravan sa materijal-
nim blagostawem novoosnovane bra~ne zajednice. U jednom od najsta-
rijih sa~uvanih srpskih rukopisnih trebnika iz sredine XIV veka,
u înu ven~awa ~itala se novobra~nima molitva kojom se obra}a
Gospodu da blagoslovi bra~nu zajednicu, da mladencima podari dugo-
ve~ni ìvot u miru, neporo~nosti i mudrosti, da im pleme bude
dugove~no, da im da potomstvo, i da ih potom udostoji da vide unuke,
da im se dom ispuni p{enicom, vinom, uqem i svakim blagostawem.
2
g l a v a V
1
Na dru{tveni zna~aj plodonosne bra~ne veze ukazuju brojne etnolo{ke i antro-
polo{ke studije posve}ene bra~noj zajednici, ro|ewu ili smrti, me|u kojima
navodim: T. \or|evi}, Deca u verovawima i obi~ajima na{eg naroda, Beograd-
Ni{ 1990
2
, 30-33; D. Bandi}, Narodna religija Srba, 228.
2
Bl(a)g(o)s(lo)vi braky syy. i podajdy raboma tvoima sima ime r(eky). jizny mirn
dlygod(y)nstvo. chlomdrystvo lbovy je k sebe syvzy mira. pleme dlygojivotno.
bl(a)g(o)d(a)ty je w qedhxy ne veda\i slavh vhncy. spod(o)bi vidhti vynqeta.
isplyni domy penice. i vina i masla. i vsako blgostyfn darova..., Trebnik,
De~ani N
o
67, l. 65b-66a (m. f. NBS A 4522) iz XIV veka; atribucija rukopisa,
D. Bogdanovi}, Inventar, 108.
Sa posebnom rado{}u se do~ekivalo dete u porodici.
Pogotovo ukoliko ona dugo nije imala dece. Takvoj radosti
prethodilo je ose}awe strepwe i brige, pre, tokom trudno}e, i
neposredno po ro|ewu deteta. Prema apokrifnom Protojevan|equ
Jakovqevom sv. Ana se dugo molila Bogu da wen brak sa sv. Joakimom
bude plodan, te je posle izvesnog vremena rodila Mariju.
3
Sli~nu
strepwu pripisivao je Teodosije srpskom vladarskom paru koji je bio
u godinama, a ~iji se brak ve} pokazao plodan. U @itiju sv. Save,
kada govori o ro|ewu sv. Save, Teodosije pri~a da Ana, supruga
velikog ùpana Stefana Nemawe, dugo vremena nije mogla da
ponovo rodi. A oboje su èleli da imaju jo{ dece:
...ona koja je ra|ala pre|e ne rodi na vreme, ~ega radi ju je wen
mu` ukoravao i vre|ao. Radi toga bejahu oboje u tuzi i àlosti,
jer im du{e mnogo èqa{e da doìve jo{ jedno dete.
4
Posle nekog vremena Ana zatrudni i rodi mu{ko dete kako su
prosili u molitvama.
5
Sli~na strepwa postojala je u novobra~noj
zajednici kraqa Uro{a I i kraqice Jelene Anùjske, ~iji je brak tre-
balo da ispuni svoju svrhu i podari porodici i dràvi naslednika.
Vladarski par se velikom revno{}u molio Bogu da im podari porod:
Usli{i ovu na{u molitvu, i daj nam ugodan plod od na{e utrobe, i
daj da nam se rodi ~edo po voqi i dobroti Tvoga razuma, da bude nama,
slugama Tvojima, uteha i radost zbog velelepnog imena Tvoga.
6
Iz ose}awa strepwe, ro|ewem deteta proizilazila je
radost. Takvom re~ju sredwovekovni pisac obi~no ozna~ava emo-
tivno stawe roditeqa prilikom dolaska deteta na svet.
7
To je isti
152 - V Stanoje Bojanin
3
S. Novakovi}, Apokrifno protojevangjelje Jakovljevo, Starine JAZU X (1878) 62-63.
4
Teodosije, @ivot Sv. Save, 81-82; @ivot Svetoga Save, 3-4.
5
Ibidem.
6
@ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, 10; Danilo Drugi, @ivoti, 50.
7
Ose}awe strepwe i radosti pred poro|aj i posle wega bilo je isto kako u
plemi}kim, tako i u seoskim sredinama. Zanimqivo je ovom prilikom uporediti
etnolo{ku gra|u XIX i prvih decenija XX veka, u kojoj prepoznajemo ista ona emo-
cionalna stawa o kojima govore pisci na{ih sredwovekovnih izvora. Tihomir
\or|evi} ukazuje na strepwu u narodu prilikom i{~ekivawa poroda, posebno kod
mladih bra~nih parova, ili radosno raspoloèwe povodom ro|ewa, jer deca se... u
narodu smatraju za blagodat i sre}u, T. \or|evi}, o.c., 30-33, 123.
onaj pojam kojim se ozna~ava stawe du{e prilikom svakog prazni-
ka. Ro|ewe Marije je podstaklo sv. Anu da prozbori: uzveli~a se
du{a moja u dan ovaj.
8
Prilikom ro|ewa Rastka, iako je bio tre|i
sin, Ana i Nemawa zaradova{e se u du{i veoma, i proslavi{e
Boga, koji nije prezreo molewa wihova.
9
Sli~nu radost izazvalo
je ro|ewe princa Dragutina, sina kraqa Uro{a i kraqice Jelene
Anùjske. Tu radost mladi kraqevski par podelio je sa svojim
dvorjanima i celokupnm svojim kraqevstvom:
O semy bo otyroqeti bogosvhtlyf i mnogoxvalynyf radosti
isplynista se roditel go, i mnozi o rojdystvh go
vyzradovae se, i vy kph veseli mnoga byfe vyshmy
dryjavamy otyqystvi sego velikaago kral roa.
Jer na ovom detetu se ispuni{e bogosvetle i mnogohvalne
radosti wegovih roditeqa, i mnogi se obradova{e zbog wegova
ro|ewa, i ujedno se obradova{e sve dràve ota~astva ovoga
velikoga kraqa Uro{a.
10
Ro|ewe deteta u dru{tvu u kome su vladale ~vrste rodbinske
veze doprinosilo je ja~awu i u~vr{}ivawu tih veza.
11
Wegov
dolazak na svet bio je praznik za sebe. Roditeqska radost
povodom uspe{nog dolaska na svet novoro|en~eta o kojoj govore
sredwovekovni pisci, bila je podsticaj za organizovawe proslave.
I pored wihovih saètih vesti, moè se nazreti postojawe jedne
javne svetkovine povodom ro|ewa prestolonaslednika. Prema
arhiepiskopu Danilu II mnogi su se, zajedno sa roditeqima,
obradovali povodom ro|ewa princa, i tom su prilikom bila orga-
nizovana mnoga zajedni~ka veseqa bi{e (i vy kph veseli mnoga
byfe) po celoj srpskoj kraqevini. Ne{to detaqnije podatke
pruà dubrova~ka gra|a. Dubrova~ko Malo ve}e je u julu 1415.
godine dozvolilo svojim svira~ima (piffaris et tubatoribus) da radi
~estitawa ro|ewa sina Bal{e III Bal{i}a odu na osam dana na
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji V - 153
8
S. Novakovi}, Apokrifno protojevangjelje Jakovljevo, 64.
9
Teodosije, @ivot Sv. Save, 83; @ivot Svetoga Save, 4.
10
11
Cf. M. Bloch, Feudalno drutvo, Zagreb 1958,153-156.
dvor gospodara Zete. Iz odluke dubrova~ke vlade saznajemo da su
zajedni~ka veseqa o kojima kazuju literarna {tiva mogla da traju
i vi{e dana, i to uz prate}i program sredwovekovnih zabavqa~a.
12
Protojevan|eqe Jakovqevo pomiwe go{}ewe koje je orga-
nizovao sv. Joakim povodom prvog ro|endana Marije: stvori gozbu
veliku (stvori qrhjdenè velè) i sazva sve arhijereje i jereje, kwiè-
vnike i starce i sve qude Izraela.
13
U sredwovekovnoj Srbiji
postojala je predstava o ro|endanu kao o godi{wem prazniku
pojedinca, ali nisu sa~uvani podaci da li je bilo uobi~ajeno da se
on slavi i kako. U Nomokanonu sv. Save, u grani koja prenosi
pravnu gra|u iz Justinijanovog kodeksa
14
pomiwe se carski
praznik pod kojim se podrazumevao carev ro|endan ili ro|endan
wegovih najbliìh naslednika i drugih ro|aka: praznik carski...
odnosno uspomena dana wegovog ro|ewa ili ro|ewa sina i }erke
wegove ili nekog od takvih.
15
Neizvesnost trudno}e i poro|aja. Trudno}a i poro|aj
zna~ili su rizik za majku i novoro|en~e, kao i izvor napetosti za
ostale ~lanove porodice. U takvim prilikama, pored hri{}a-
nskih molitvi, sredwovekovni ~ovek je poku{avao da na druge
razne na~ine poja~a delotvornost svojih obra}awa Bogu, makar ona
dobila oblike najobi~nijeg sujeverja. U jednom rukopisu koji
sadrì razno sredwovekovno sujeverje, ~itamo slede}u preporuku:
W eje roditi jenh skorw. Napii na xartì:
Se dveri nebesnyf wtvryzoe se i tyf wtroqe izyfdi,
zovet te Bogy. I poloji s xart na grybi se.
16
12
M. Demovi}, Glazba i glazbenici u Dubrova~koj republici od po~etka XI. do polovine
XVII. stolje}a, JAZU, Zagreb 1981, 136. Odluka Malog ve}a, Consilium Minus 1, 34 u
originalu glasi: Die 10 Julii 1415. Captu(m) fuit de da(n)do lice(n)tiam piffaris et tuba-
toribus q(uod) possint ire p(ro) dies octo ad d(ominu)m Balsam p(ro) gratulatio(n)e filii sibi
nati. (In margine) p(ro) pipharis et tubatoribus, Ibidem, 265; cf. S. Stanojevi}, Iz na{e
pro{losti, Beograd 1934, 64.
13
S. Novakovi}, Apokrifno protojevangjelje Jakovljevo, 64.
14
Kodeks III, titl. 12, 6, S. Troicki, Kako treba izdati Svetosavsku Krm~iju
(Nomokanon sa tuma~ewima) Spomenik SAN CII (1952) 85-87.
15
Prazdnik c(a)r(y)skyf reke vyspomfnani d(y)nii rojdeni go ili rojdeni s(yf)na
i dy\ere go. ili nhko takovyfxy, Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 244a.
16
V. Jagi}, Sredovje~ni liekovi, gatanja i vra~anja, Starine JAZU X (1878) 99.
Za ènu i wenu neposrednu okolinu vreme trudno}e, kao i
ono koje sledi poro|aju, sasvim je druga~ije od uobi~ajenog vreme-
na svakodnevice. Sam ~in poro|aja i ro|ewa deteta obeleèn je
od strane Crkve razli~itim obredima. Postporo|ajni period
ome|en je vremenskim intervalom od ~etrdeset dana tokom kojeg
je porodiqa ostajala kod ku}e: jena gda rwd(i)ty da sytvorit
d(y)ni .m. i potomy da priqestit se.
17
Posle ~etrdeset dana porodi-
qa je izlazila iz ku}e u crkvu, gde joj je sve{tenik ~itao molitvu
za o~i{}ewe - Molitva ène rodilnice po ~etiredesetih dneh
- i time je ona ponovo, pri~estiv{i se, postajala ravnopravni
~lan zajednice.
18
Me|utim, tokom poro|aja èna nije bila sama.
Uz porodiqu su se nalazile babica (baba) i druge ène kao ispo-
mo}. I one su, tako|e, bile obavezne da po obavqenom poro|aju
odu u crkvu radi o~i{}ewa. Babica koja je sluìla pri poro|aju
trebalo je da se do sedmog dana pri~esti u crkvi
19
, gde su joj
~itane posebne molitve.
20
Uz obrede koji su se odnosili na majku i babicu, vr{ili su
se i obredi vezani za novoro|eno dete. Osmog dana po poro|aju,
babica je donosila dete ispred crkve radi wegovog znameno-
vawa.
21
Izlazak majke iz ku}e u crkvu po navr{enih ~etrdeset
dana podrazumevao je i dovo|ewe novoro|enog u crkvu radi ~ina
17
o
53, l. 149b.
18
L. Mirkovi}, Pravoslavna liturgika II, 32, 33-34.
19
A babi sl$je\ei na rojdennyfx povelevam temy do sedmago d(y)ne prixodity ky
s(ve)tom$ priqe\en, ponje i se potrebn sl$jb$ sljety, Epitimijni nomo-
kanon, BAN N
o
53, l. 149b-150a.
20
M(o)l(i)tva babe ko primi wtroqe vy qas rojdena ego, iz trebnika, XV-XVI
vek, NBKiM N
o
612, l. 30a-30b, B. Conev, Opis na slav]nskite rqkopisi v
Sofijskata narodna biblioteka, tom II, Sofi] 1923, 118; molitvu babici sadrì
i trebnik prepisan sa kraja XIVveka, MSPC N
o
112, l. 59b-60a (atribucija i vreme
nastanka ovog trebnika R. Stankovi}, Rukopisne kwige Muzeja Srpske
pravoslavne crkve u Beogradu. Vodeni znaci i datirawe, NBS, Beograd 2003).
21
M(oli)tva znamenati ml(a)d(e)nca. Pod(o)baet vhdhti ko vy .i. d(y)ny rojden
ego nare\i ime ego prinosit se vy cr(y)kovy babo ml(a)d(e)ncy i g(lago)l popy
m(o)l(itv) prhd dvrymyf cr(y)kovnyfmi, Sluàbnik NBKiM N
o
605, l. 113b-114a,
srpska recenzija, pergament, XIV vek; navedeni tekst, kao i atribuciju samog
rukopisa u: B. Conev, o.c., 114; Trebnik, Hilandar N
o
167, l. 387 (m.f. NBS A 1789)
prepis iz 1430. godine.
ucrkovqewa: dete je uno{eno u oltarski prostor i no{eno oko
~asne trpeze, iza ~ega je obi~no sledio ~in kr{tewa.
22
Kr{tewe. Povodom ~ina kr{tewa okupqao se u crkvi svet,
koji se obi~no me|usobno poznavao, najmawe kum, sve{tenik i
roditeqi deteta. U hri{}anskom svetu kr{tewe je bilo dru{tveni
i javni ~in, zna~ajan kako za porodicu, tako i za celokupnu zajednicu
u kojoj je porodica ostvarivala svoj dru{tveni ìvot. Tek po
kr{tewu, novoro|eno dete postalo je punopravni ~lan zajednice.
Pisci ìtija srpskih vladara i arhijereja redovno uz
ro|ewe deteta pomiwu i wegovo kr{tewa. Dolazak deteta na svet
dobijao je svoju potvrdu tek duhovnim ro|ewem.
I rodi{e im se sinovi i k}eri koje i osveti{e
boànstvenim kr{tewem,
23
pi{e Teodosije o potomstvu Stefana Nemawe i Ane koje je
prethodilo ro|ewu wihovog najmla|eg deteta sv. Save. U @itiju
sv. Save ceremonije i radost koje su pratile ro|ewa sv. Save dobi-
jaju svoj smisao svetom tajnom kr{tewa:
Posle malo vremena porodi{i ga i vodom i duhom, prosvetiv{i
ga boànstvenim kr{tewem, i dado{e mu ime Rastko.
24
Sli~nu primedbu je u~inio Teodosije i u @itiju sv. Petra
Kori{kog isticawem pobo`nost roditeqa koji su Petra odmah
po ro|ewu krstili:
22
înovi znamewa i ucrkovqewa deteta imali su svoju paralelu u Hristovom
obrezawu (osam dana po ro|ewu) i uvo|ewem malog Hrista u hram ~etrdeset dana
po ro|ewu (Luk. 2. 2-24). Danas se ucrkovqewe ne vr{i pre, ve} posle kr{tewa,
L. Mirkovi}, Pravoslavna liturgika II, 33. Ucrkovqewe se obi~no obavqalo pre
kr{tewa, kako stoji u sredwovekovnom trebniku, sve do vremena sv. Simeona
Solunskog (prva polovina XV vek), Patrijarh Pavle, o.c., 270-276. Pre ucrkovqe-
wa i kr{tewa deteta, osmog dana po ro|ewu, vr{io se ~in znamewa kada je dete
dobijalo ime koje bi se posle utvrdilo na kr{tewu, L. Mirkovi}, Pravoslavna
liturgika II, 30-31.
23
Teodosije, @ivot Sv. Save, 81-82; @ivot Svetoga Save, 3-4.
24
Ibidem.
sin blago~astivih i blagovernih roditeqa hri{}ana,
koji su ga po ro|ewu wegovom svetim kr{tewem prosvetli{e.
25
Po ro|ewu princa Dragutina, pi{e arhiepiskom Danilo II,
darova{e mu bawu kr{tewa.
26
Zanimqivo je ista}i i dvostruko
kr{tewe osniva~a dinastije, velikog ùpana Stevana Nemawe.
Po{to je ro|en u Ribnici, u Dukqi, krstili su ga latinski
sve{tenici, koji su bili prisutni u pomenutom podru~ju. Posle
nekog vremena, Nemawa je ponovo bio kr{ten, ovaj put po
pravoslavnom obredu, u crkvi Sv. Petra i Pavla u Rasu. Ova
neobi~nost podstakla je wegovog sina i biografa Stefana
Prvoven~anog da primeti: Iz obe dojke mleko sisao jesi, tj. Stari
i Novi zakon izvr{uju}i.
27
Kr{tewe deteta je bilo obavezno. Ukoliko bi se rodilo
bolesno dete, nije se ~ekalo da pro|e osam ili ~etrdeset dana, ve}
je trebalo da bude odmah kr{teno, da ne bi kojim slu~ajem umrlo
nekr{teno.
28
Prema crkvenom zakonodavstvu smatrao se za veli-
ki roditeqski greh smrt nekr{tenog deteta. U skladu s tim, u
srpskim sredwovekovnim ìtijima vrlina pobo`nih roditeqa
istaknuta je i wihovom brigom za blagovremeno kr{tewe svojih
potomaka. Nesavesni roditeqi osu|uju se crkvenim kaznama:
odlu~ewe, post i metanije. Jedno od pitawa koje je duhovnik tre-
balo da postavi verniku prilikom ispovesti glasilo je: eda
nekry\eny ml(a)d(y)necy mryly ti s(ty).
29
Prema pravilima Jovana
Posnika koja se ~itaju u Sintagmatu Matije Vlastara, roditeqi
koji zbog nebrige nisu krstili svoje dete, odbijaju se od pri~e-
{}a za tri godine i bivaju osu|eni na kle~awe i suhojedanije,
odnosno post o hlebu i vodi.
30
Pravilo Jovana Posnika parafrazi-
25
S. Novakovi}, @ivot srpskog isposnika Petra Kori{kog, Glasnik SUD 29 (1871)
321-322; Teodosije, @itija, prevodi L. Mirkovi}a i D. Bogdanovi}a, Stara srpska
kwièvnost u 24 kwige, kw. 5/1, Prosveta-SKZ, Beograd 1988, 266.
26
27
28
V. Jagi}, Sitna gradja za crkveno pravo, 148; trebnik sa kraja XIVveka, MSPC N
o
112,
l. 180a. Sluàbnik, NBKiM N
o
605, l. 116 (m.f. NBS A4299).
29
Iz upitnika koji se nalazi pri înu pokajawa iz trebnka XIV i XV veka,
pisanih srpskom redakcijom, prema navodu A. Almazovq, Tajna] ispovhdx III, 91.
30
Naslov pravila: Wotroqeti nekry\ennh mryemy, S. Troicki, Dopunski ~lanci, 71.
rano je u jednom zborniku epitimija koji se obi~no prepisivao
pri trebniku:
A\e kom dhte $mrety ne kry\eno za lhnosty,
posty .g. lhta w xlhbh i vodh.
31
Ako kome dete umre nekr{teno zbog lenosti, post tri godine
o hlebu i vodi.
Etnolo{ka gra|a znatno kasnijeg vremena, u kojoj su
opisani obi~aji XIX i ranog XX veka, pokazuje da se kr{tewem
obeleàvao zvani~an izlazak deteta i majke iz ku}e. Ako je
postporo|ajni period ozna~avao neku vrstu opsadnog stawa u
ku}i, u koju se samo ulazilo radi ~estitawa, kr{tewe je ve}
bilo povod da doma}in organizuje gozbu.
32
Posle kr{tewa u
crkvi, prire|ivala se sve~ana gozba u domu novoro|en~eta,
kaè Du{an Bandi} i napomiwe da ~esto se tek tada objavqiva-
lo detiwe ime.
33
Prazni~no obele`je ro|ewa dobilo je svoju likovnu pred-
stavu u crkvenom slikarstvu u kompozicijama Ro|ewa. Lep
primer je Ro|ewe Bogorodice u crkvi Sv. Joakima i Ane, podignu-
toj i oslikanoj po~etkom XIVveka u manastiru Studenici (slika 2)
~iji je ktitor bio srpski kraq Stefan Uro{ II Milutin.
34
Na
fresci su oslikani sv. Ana i novoro|en~e, okruèni sa puno
pa`we i brige. Sluàvke pomaù porodiqi da se uspravi u kreve-
tu, go{}e joj donose darove, a babice se pripremaju da okupaju
dete. Posle kupawa, dete sme{taju u kolevku, a o detetu se brine
dadiqa, {tite}i ga od muva mahalicom. Povodom ove kompozici-
31
Iz epitimijnog teksta naslovqenog na sv. Vasilija Velikog, V. Jagi}, Sitna gradja
za crkveno pravo, 138.
32
O specifi~nom poloàju porodiqe i novoro|enog deteta i o opasnostima koje
vrebaju cf. D. Bandi}, Narodna religija Srba, 234-235, 238.
33
Ibidem, 239. Zanimqivo je napomenuti da se prema narodnom obi~aju ime koje je
dete dobijalo na znamenovawu (osam dana po ro|ewu) napu{talo, i na kr{teweu
mu je davano drugo, stalno ime, {to je bilo posve razli~ito od zvani~nih
shvatawa sredwovekovne Crkve, L. Mirkovi}, Pravoslavna liturgika II, 31.
34
G. Babi}, Kraqeva crkva u Studenici, Beograd 1987, 170-171, sl. 21, table XXII,
XXII, XXIV, XXV.
je Gordana Babi} prime}uje da anti~ka gr~ka tradicija i cere-
monijal vizantijskog dvora znatno su uticali na izgled
sve~anosti koje su vizantijski slikari zami{qali oko tek
ro|ene Marije, te smatra da su scene kupawa novoro|en~eta i
dono{ewe darova preuzete iz vizantijskih dvorskih sve~anosti.
35
Zemaqski dvor je i u ovom slu~aju, kaè Gordana Babi},
posluìo kao uzor umetnicima za prikazivawe jedne scene iz
ìvota nebesne carice.
36
35
Konstantin Porfirogenit je opisao, kaè Gordana Babi} obi~aje odrà-
vane osmog dana po ro|ewu carskog deteta; tada ène visokih carskih dostoja-
nstvenika dolaze da obi|u caricu donose}i joj ponude i poklone, Ibidem, 170.
36
Ibidem, 171.
SVADBENE SVEÂNOSTI
Jedna od najve}ih porodi~nih svetkovina, ako ne i najve}a,
organizovana povodom ènidbe ili udaje, bila je svadba, u srp-
skoslovenskom braky ili svadba (svatyba).
1
Svadba je smatrana para-
digmom svih drugih masovnih sve~anosti. Ozna~avana je dvojako,
kao gozba, odnosno trpeza, i kao praznik: a\e na braky ili na in
trapez pozvani byfve
2
ili, na braachxy ili na praznichxy inyfixy.
3
Svadba je, dakle, u sredwovekovnom dru{tvu predstavqala kako
praznik, tako i masovnu svetkovinu.
g l a v a VI
1
F. Miklosich, Lexicon, s. v. Brak; s.v. Svadba/Svatba, 824; Staroslav]nskij slovarx
(po rukopis]m X-XI vekov), s.v. Brak; s.v. Svatba. U staroslovenskom i starosrp-
skom jeziku pojam brak ozna~avao je kako svadbenu sve~anost, svadbu (Jv. 2, 1; Mt.
22, 2-9), Miroslavqevo jevan|ewe, 28, 125 (l. 11a, 132a), tako i bra~nu zajednicu (Jev.
13, 4), sli~no kao i pojam yoo u gr~kom tekstu Novog zaveta, Griechisch-deutsches
Wrterbuch zu den Schriften des Neuen Testaments und der frhchristlichen Literatur, von W.
Bauer, 6., vllig neu bearbeitete Auflage, hrsg. K. Aland und B. Aland, Walter de Gruyter,
Berlin-New York 1988, 303-304; u latinskom tekstu u upotrebi su pojmovi nuptiae i
connubium, Biblia Sacra. Vulgatae Editionis, Sixti V pontificis maximi iussu recognita et
Clementis VIII auctoritate edita, edizioni San Paolo, Milano 1995.
U rukopisnom nasle|u Du{anovog zakonika pojmovi svadba i brak naizme-
ni~no su upotrebqavani kao sinonimi: ni edina svatydba ili ni ediny braky, Za-
konik cara Stefana Du{ana, kw. II: Studeni~ki, Hilandarski, Hodo{ki, i Bi-
stri~ki rukopis, SANU, Beograd 1981, 114, 172; S. Novakovi}, Zakonik cara
Stefana Du{ana cara srpskog 1349. i 1354, Beograd 1898, 8.
2
3
Sintagmat, 320.
Javnost svadbene svetkovine, oli~ene u prisustvu ve}eg
broja gostiju, u skladu je sa crkvenom zabranom tajnog ven~awa:
Niko tajno da se ne ven~ava, ve} pred mno{tvom qudi.
4
Hristovim blagoslovom svadbene trpeze u Kani i pretvarawem
vode u vino, svadbena svetkovina je jednom za svagda bila pri-
hva}ena od strane Crkve.
5
Me|utim, prema zvani~nim stavovima
crkvene i dràvne elite, u periodu koji razmatramo, svadba se nije
smela odràti bez prethodnog ~ina ven~awa, hri{}anskog obreda
koji se obavqao u crkvi uz blagoslov sve{tenog lica. Zakonik
cara Stefana Du{ana o svadbi propisuje slede}e:
Nijedna svadba (svadyba/braky) da se ne u~ini bez ven~awa
(vhnyqanà), a ako se u~ini bez blagoslova i upita (proena)
crkve, takvi da se razlu~e.
6
S druge strane, duboko su bila ukorewena shvatawa da
ènidba i udaja pripadaju oblasti obi~ajnoga prava, da su stvar
dogovora dve porodice, i da nije neophodan crkveni blagoslov.
7
Na
posredan na~in se iz Du{anovog zakonika saznaje da je obi~aj orga-
nizovawa svadbe bez ven~awa mladenaca u crkvi bio prili~no
snaàn, i da su se qudi, nezavisno od dru{tvenog satusa kojem su
pripadali, ènili i udavali ne traè}i blagoslov od sve{tenika.
8
162 - VI Stanoje Bojanin
4
Niktoje vy tainh da ne vhnqaty se. ny pri mnojaiixy ldexy, Zakonopravilo
ili Nomokanon, 272b, iz Gradskog zakona (Prohiron), grana 4, gl. 27, l. 272b;
Krm~ija Mora~ka, 42.
5
Jn. 2, 1-2; braky byfs(ty) vy kana galileiscei i bh m(a)ti fs(so)va t. zvany je byf-
s(ty) is(s)y i q(e)ncf ego na braky..., Miroslavqevo jevan|eqe, 28 (l. 11a).
Kada govori o zemaqskoj svadbi i wenom hri{}anskom simbolu, E. Levin, Sex and
Society, 78, kaè: When Jesus blessed the wedding at Cana, he established once and for
all divine approval of the institution. Motiv Svadbe u Kani prisutan je u molitvama
crkvenog îna ven~awa.
6
Tre}i ~lan Du{anovog Zakona u kojem se pravi jasna razlika izme|u svadbe i
ven~awa, N. Radoj~i}, Zakonik cara Stefana Du{ana, 43, 90. Kontrola Crkve se
nije zasnivala samo na obaveznom ~inu ven~awa, ve} i u upitu o postojawu
mogu}ih smetwi za brak, A. Solovjev, Zakonik cara Stefana Du{ana 1349. i 1354.
godine, SANU, Beograd 1980, 173.
7
Cf. E. Levin, Sex and Society, 83-88.
8
Drugi ~lan Du{anovog Zakonika propisuje da nema ènidbe bez blagoslova Crkve:
vlastela i drugi qudi da se ne ène bez blagoslova od svoga arhijereja..., N. Radoj~i},
Zakonik cara Stefana Du{ana, 43, 90; cf. A. Solovjev, Zakonik cara Stefana, 172.
Napori Crkve da uvedu ènidbu pod svoje okriqe poja~ali su se
po~etkom XIII veka, kada je stvorena autokefalna srpska crkva.
Jer behu se ènili (jenili) mnogi qudi po zakonu (po zakon), ali
ne behu ven~ani (n nevhnyqani bhx$), kao ovce koje nemaju pastira
behu oni pometeni,
9
pi{e Domentijan povodom poduhvata sv. Save da se neven~ani
parovi ven~aju u crkvi. Kao arhiepiskop srpske crkve sv. Sava je
odaslao u sve krajeve kraqevstva protopopove da ven~avaju qude po
hri{}anskom obredu, narediv{i svojim izaslanicima
Da sabiraju u crkvu sve, starce i sredove~ne i mlade muève i
ène, i svu decu koja su od wih ro|ena, bez zakonskoga blagoslova
(bez blagoslovena zakonynago), sakupiv{i ih pod okriqe wihovih
roditeqa, a da ih tako ven~avaju (vhnyqavax$), jednoga po jednog,
sve, da budu svi blagosloveni u ime Gospodwe.
10
Akcija koju je tada poduzela Crkva nije vodila ka rasturawu
postoje}ih bra~nih zajednica, ve} je ven~awem postoje}ih brakova,
pre}utno bio priznat raniji oblik sklapawa braka. Bio je to ne-
svakida{wi poduhvat povodom kojeg, kako se literarno izrazio
Domentijan, veselili su se nebeski i radovali su se zemaqaki.
11
Crkveni elementi koji su jedan brak ~inili punova`nim
bili su veridba (wbrqeni) i ven~awe (vhnyqani).
12
Ovi obredi
obavqali su se u crkvi, uz blagoslov sve{tenika, za razliku od
ènidbe i udaje koji su, prema Domentijanovoj stilizaciji, vr{eni
po zakonu, odnosno pripadali obi~ajnom pravu. U trebniku în
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji VI - 163
9
Domentijan, @itije Svetoga Save, 243-244. Ovo po zakonu odnosi se na
obi~ajno pravo, primedba izdava~a, Ibidem, 476-477.
10
Ibidem, 244-245.
11
Ibidem.
12
Zakonita bra~na veza podrazumevala je, prema tome, veridbu i ven~awe, {to
nam kazuje i mitropolit iraklijski Nikita iz XI veka ~iji su odgovori prevedeni
na slovenski jezik i uvr{teni u Svetosavski nomokanon: D(h)v(i)ca nhka vyzety
m$ja zakonnyfmy brakomy. na nemje i mol(i)tvyf wbrqeni stvorie se i vhnqani byf-
sty, Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 344a.
obru~ewa (veridbe) i în ven~awa slede jedan za drugim i obi~no
predstavqaju jedinstvenu celinu.
13
Me|utim, postojawe îna obru-
~ewa kao posebnog ~ina koji se zavr{avao blagoslovom i otpustom,
govori da se veridba mogla obaviti posebno, i da vremenski nije
neposredno prethodila ven~awu, odnosno veridba i ven~awe nisu se
morali obaviti u isto vreme.
14
Postojawe vremenski dve odvojene
ceremonije, veridbe i ven~awa, pretpostavqalo je organizovawe
zasebnih svetkovina koje bi potom usledile. Centralni deo îna
obru~ewa predstavqa razmena prstena - zlatnog i èleznog (ili sre-
brnog) - izme|u mlade i mladoèwe uz prisustvo sve{tenika, ispred
oltara.
15
Verenici su jedan drugom poklawali prsten kao znak
obe}awa, kao {to je, na primer, sa~uvani vereni~ki zlatni prsten
princa Radoslava Nemawi}a i Ane An|eo iz prve polovine XIII
veka, na kojem je urezan tekst: Ovo je vereni~ki prsten Stefana,
izdanka loze Duka, te stoga, Ano iz roda Komnina, u ruke ga primi.
16
Bra~na zajednica zasnovana na hri{}anskim principima,
nije se mogla zamisliti bez veridbe i ven~awa, kao ni bez svadbe i
konzumirawa braka. U rado ~itanom @itiju svetog Aleksija
Bo`jeg ~oveka, punopravna ènidba Aleksija, budu}eg svetiteqa,
sastojala se iz svih gore pomenutih elemenata:
I zaru~i{e mu nevestu (obrqie m nevhst) od carskoga
roda, i u~ini{e brak (sytvorie braky) sinu svome, ukrasi{e
lo`nicu (krasie qrytogy), i ven~a{e ih (vhnyqae ) sveti
sve{tenici u crkvi svetago Bonifacija.
17
13
Kao primer za najstarije sa~uvane trebnike, De~ani N
o
67. iz sredine XIVveka (m.
f. NBS A 4522), De~ani N
o
69 iz 1390-tih (m. f. 4523) ili De~ani N
o
68 iz 1422. godine
(m. f. NBS A 4521). Atribucija i datovawe, D. Bogdanovi}, Inventar, 108-109.
14
L. Mirkovi}, Pravoslavna liturgika II, 133, postojawe odvojenih ~inova obru~e-
wa i ven~awa govori da se pre obru~ewe svr{avalo odeqeno od ven~awa; E. Levin,
Sex and Society, 89, Many of the manuscripts of the betrothal and wedding rites reveal the
two ceremonies as entirely separate, the betrothal ending with a benediction and dismissal
of the congregation. Many other manuscripts end the betrothal ceremony with the order to
continue with the wedding service, if it was to take place the same day.
15
v. gore nap. 13.
16
Izgravirani natpis je na gr~kom jeziku, F. Bari{i}, Veridbeni prsten kraqe-
vi}a Stefana Duke (Radoslava Nemawi}a), ZRVI 18 (1978) 264.
17
S. Novakovi}, Primeri, 466; D. Pavlovi}, R. Marinkovi}, Iz na{e kwièvno-
sti feudalnog doba, Sarajevo 1954, 181.
Tako sklopqen brak, nije se kosio ni sa hri{}anskim
zakonima, ni sa gledi{tima obi~ajnog prava.
Gozba je bila osnovni vid svadbene svetkovine. Ona je
objediwavala razli~ite elemente zabavnog. Osnovne oblike
zabavnog na svadbenoj svetkovini sistematski navode crkveno-
pravni izvori. Trinaesta grana Nomokanona sv. Save, posve}ena
svetovnim licima (O mirskim qudima), sadrì poglavqe o
pona{awu zvanica na svadbi: Kako ne treba na svadbama pqeskati
ni plesati.
18
U poglavqu se poziva, izme|u ostalog, i na autoritet
laodikijskog sabora:
Ne pod[o]baty kr(y)stinomy pozvanomy byfvemy na braky.
pleskati ili plesati. ny qystno i sy govhnimy veqerati ili
wbhdovati. koje lhpo sty xr(i)stinomy.
19
Ne prili~i hri{}anima pozvanim na svadbu pqeskati ili
plesati, ve} ~asno i pobo`no ve~erati ili obedovati kako je
dostojno hri{}anima.
Tuma~ewe navedenog pravila, kao i narednog koje se odnosi
na sve{tena lica, saèto iznosi zvani~ne poglede pravoslavne
crkve o pona{awu vernika na svadbenoj svetkovini:
Istezami sty xr(i)stine. a\e na braky ili na in trapez
pozvani byfve idty. s krotosti i smhrenimy wbhdovati
ili veqerati. a ne plesati tamo ni pleskati rkama se bo
nedostoino sty xr(i)stnyskago stroni. togo radi bo
sv(e)\enikom je i vshmy priqytnikomy nikogo je pozora na
brachxy ne zrhti. ny prhjde daje ne vynidty glmyf dh\ei
i ple\ei td xoditi domovy.
20
Traì se od hri{}ana, ako na svadbu ili na drugu trpezu gde su
pozvani odu, da krotko i smireno obeduju ili ve~eraju, a ne da
tamo ple{u, niti da pqeskaju rukama, jer je to nedostojno
18
O tomy ko ne pod[o]baty na braqhxy (sic!) pleskati ni plesati, Zakonopravilo
ili Nomokanon, l. 41b.
19
Ibidem, l. 95b, pravilo 53. laodikijskog sabora.
20
Ibidem, l. 95b, tuma~ewe 53. i 54. pravila laodikijskog sabora.
hri{}anske slu`be. Toga radi, sve{tenici i svi klirici da ne
gledaju pak nijedan prizor na svadbi, ve} pre nego {to u|u oni
koji glume ~ine i koji ple{u, da odatle odu (svojim) ku}ama.
Prema navedenom tekstu zvanice su se okupqale na gozbi
koja se mogla organizovati, kako pri dnevnoj svetlosti, tako i u
toku ve~eri, te u skladu sa tim, na svadbi se obedovalo ili
ve~eralo (wbhdovati ili veqerati). Me|utim, trpeza i zajedni~ki
obed bili su samo jedan od elemenata svadbenog veseqa. Ples i
pqeskawe rukama (plesati tamo ni pleskati rkama) ukazuje na novi
momenat i pravac u kojem se razvijala svadbena sve~anost. Ritam
svetkovine se ubrzavao, {to je ukazivalo na znatno slobodnije
pona{awe wenih u~esnika. Uz zvanice okupqene za trpezom, oko
koje su plesale i pqeskale, na svadbenu proslavu pozivani su i
zabavqa~i (glmyf dh\ei i ple\ei). Oni su svojom gluma~kom
igrom, plesom i {alom uveseqavali goste. Sve su to bili osnovni
elementi svadbenih prizora (pozora na brachxy).
21
Sintagmat Matije
Vlastara, prenose}i sadràj istog laodikijskog pravila, uz jelo i
hranu izri~ito pomiwe smeh (byfvati posmhnimy ky smhx pozoromy)
i glumce (vyniti gloumcemy) kao bitne elemente svadbene svetkovi-
ne.
22
I u Epitimijnom nomokanonu u 228 glava, laodikijska pravila
na{la su svoju primenu: uop{teno se, kao osnovni elementi zaba-
vne aktivnosti pomiwu plhsana na brachxy ili na brachxy likty,
odnosno igri\a na brach.
23
Zvani~na Crkva je smatrala, za razliku od u~esnika
svetkovine, da pqeskawe i plesawe ne prili~i vernicima, isto
kao i pozivawe zabavqa~a, glumaca i plesa~a, ~ija izvo|ewa,
sabla`wavaju qude.
24
Od vernika se traìlo da na svadbenoj
svetkovini ne u~estvuju u takvim oblicima zabave, ve} da ~asno i
pobo`no obeduju. Po{to se te{ko moglo ostvariti nastojawe
Crkve da uti~e na uobi~ajene i tradicionalne oblike pona{awa
tokom svetkovine, a naro~ito povodom svadbe, onda se, bar, od pri-
21
Ibidem, l. 145b, trulsko 24. pravilo.
22
Sintagmat, 320.
23
Epitimijni nomokanon ASANU N
o
154, l. 16b, 23a-b; A. Pavlovq, o.c., N
o
23a; N
o
56; N
o
57.
24
A\e gda pozvany byfvy na braky i xote\emy vyniti igrycemy glmiti, syblajnti
qlov(h)kyf, Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 145b, iz tuma~ewa trulskog 24. pravila.
padnika klira traìlo da budu suzdràni i da postupaju onako
kako prili~i wihovom ~inu i da po{tuju pravila i zapovedi
Crkve. Parohijsko sve{tenstvo stalno je bilo upozoravano da
povodom svetkovine jede i pije po malo (u konkretnom slu~aju
radi se o svetkovini povodom pomena svetom, v. str. 123). Pripa-
dnicima sve{teni~kog reda dozvoqavalo se prisustvo na svadbenoj
trpezi, ali pod uslovom da ne posmatraju svadbene prizore, niti
kojim slu~ajem da u wima u~estvuju. Trebalo je da napuste proslavu
pre nego {to zvanice po~nu da ple{u i pqeskaju, ili pre pojave
glumaca i drugih zabavqa~a.
U svakom slu~aju, telesna trpeza je bila op{te prihva}ena
kao neraskidiv deo svadbene svetkovine, kako od strane svetovwaka,
tako i od strane crkvenog klira. Hristos je prisustvovao na svadbi u
Kani gde je blagosiqao svadbenu gozbu pretvaraju}i vodu u vino, i
time omogu}io nastavak svetkovine. Pomeni o svetkovini na kojoj se
jede i pije po obavqenom ven~awu nalaze se ~ak i u samom tekstu
crkvenog obreda. Naime, na kraju îna ven~awazabeleèno je slede}e:
i byfvaety bl(a)godarene vele. i dety, i pity,
i veselet se w X(rist)h, i w jenish, i nevhsth.
25
Ovo je jedan od najupe~atqivijih primera koji kazuje da ~in
ven~awa nije smatrano kao alternativa svadbi, nego je naprotiv,
svadba neraskidivo vezana za crkveni obred. Ako svadbe nije moglo
biti bez ven~awa, onda ni ven~awa nije bilo bez svadbe. Iza
crkvenog ~ina sledi svetkovina, iza duhovnog, telesno veseqe
koje je oli~eno u jelu i pi}u. Pri tom, Crkva nije propu{tala da
podseti vernike na motiv zajedni~kog okupqawa na gozbi, koji nije
samo ovozemqski: gosti se vesele uz jelo i pi}e, ne samo u ime
mladoèwe i mlade, ve} pre svega, u Hristovo ime. Ali, kako je to ve}
propisano u crkvenom zakonodavstvu, prilikom svadbene gozbe nije
bilo mesta plesu, glumcima, ni raznim drugim igrama.
Svetovna i telesna odlika svadbene svetkovine sagledava
se i u zabranama koje se odnose na pripadnike mona{tva. Svadba je
svrstavana u onu vrstu svetkovine na koju monasi nisu smeli da
odlaze. Kao {to je re~eno, bilo im je strogo zabraweno da pose}uju
25
Trebnik, De~ani N
o
68, l. 349a (m. f. NBS A 4521) iz 1422. godine; isti tekst se
~ita u sa~uvanim trebnicma sa kraja XIV i iz XV veka (v. str. 164, nap. 13).
trpeze, pijanke ili uop{te sabore koje su organizovali ili
na kojima su se okupqala svetovna lica (v. str. 124). Smatralo se da
takve svetkovine vre|aju dostojanstvo mona{kog zaveta, {to je
slikovito iskazano u jednoj zabrani koja je ~esto prepisivana u
sredwovekovnom trebniku: Bog medvedom nazva onog monaha koji
odlazi na narodne (svetovne) trpeze.
26
Pod uticajem velikih kanonskih zbornika sa jedne, i
svakodnevne prakse s druge strane, doma}i epitimijni tekstovi su
kao osnovne, zabavne elemente svadbene svetkovine izdvajali
glumca i pesme svetovnog sadràja: braky vy nmje s$ glmci i mir-
skoe phnè.
27
Pojam mirsko penije ozna~avao je pesme svetovnog sa-
dràja, u koje bi se mogle ubrojati i one svatovske, koje su nesu-
mwivo postojale u na{em sredwovekovnom folkloru. Me|utim,
podatake o wima skoro i da nema, sem u izvesnim naznakama. U pre-
vodu Sintagmata Matije Vlastara upotrebqen je pojambraqyno naph-
vani, kojim je prevedena gr~ka re~ ucvoio, koja ozna~ava sva-
tovsku pesmu prilikom odvo|ewa mlade mladoèwi.
28
U tom pogledu
zanimqiv je podatak koji govori da je povodom svadbe kraqa Stefana
Toma{a sa Katarinom Kosa~om 1446. godine, u Katarininoj pratwi
bilo muzi~ara koje su Dubrov~ani tom prigodom poslali wenom ocu,
vojvodi Stefanu Kosa~i.
29
Mo`da su ti svira~i u wenoj pratwi, pe-
smom i muzikom zabavqali princezu Katarinu na putu ka dvoru
wenog budu}eg supruga, pevaju}i joj i svatovske pesme.
Po{to je svadba svetkovina izrazito zabavnog karaktera i
nesvakida{weg go{}ewa, nespojiva je s vremenom posta, pre svega
sa Velikim uskr{wim postom, sli~no kao praznovawe pomena sve-
tom (v. str. 128) ili kao organizovawe bilo koje druge svetkovine.
Pod naslovom Za{to se svadba, ni druge svetkovine ne organizuju
u vreme êtrdesetnice, u Sintagmatu Matije Vlastara ~ita se
obja{wewe kojim se verovatno htelo pri}i svetovnom na~inu
26
V. Jagi}, Sitna gradja za crkveno pravo, 132; cf. A. Pavlovq, o.c., N
o
98, 230.
27
A. Solovjev, Srpska crkvena pravila, 37.
28
Sintagmat, 492, 561. Gr~ki pojam ozna~ava svatovsku pjesmu koju su pratioci
nevjestini uz svirawe na fruli i citarawe i plesawe pjevali vode}i mladu u ku}u
mladoèwinu, S. Senc, 949 ili the wedding or bridal song, sung by the bride's atten-
dants as they led her to the bridegroom's house, Liddell, Scott, Jones, 1848. Zna~ewe re~i
je ostalo isto i u novogr~kom jeziku - wedding song, D. N. Stavropoulos, Oxford
Greek - English Learner's Dictionary, Oxford University Press 1997
9
, 909.
29
S. ]irkovi}, Herceg Stefan Vuk~i}-Kosa~a i wegovo doba, Beograd 1964, 92.
mi{qewa, po{to se kaè, da se ni u vreme rata i sukoba ne orga-
nizuju svetkovine niti pevaju svadbarske pesme. Stoga, ne treba
to ~initi ni u vreme posta, jer je to isto vreme borbe, ovog puta
borbe protiv |avola.
30
Me|utim, do sada smo videli da se nije uvek
u prakti~nom ìvotu pridràvalo strogo propisanih crkvenih
pravila, pa ni onih koji se odnose na svadbe i posne cikluse.
Svadba Lazara, sina despota \ur|a Brankovi}a i Jelene Paleolog,
}erke morejskog despota Tome, na primer, odràna je u vreme
Boì}nog posta, 18. decembra 1446. godine.
31
Sa druge strane, da bi svadbena sve~anost dobila na zna~aju,
obi~no se organizovala u vreme velikih hri{}anskih praznika.
Svadba \ur|a Brankovi}a i Jerine, na primer, proslavqena je, na
drugi dan Boì}a, 26. decembra 1414. godine
32
, dok je ven~awe
Stefana Toma{evi}a i Jelene Brankovi}, }erke pokojnog despota
Lazara, odràno na tzv. Mali Uskrs, ili Nedequ Tominu 1459.
godine u Smederevu.
33
Svadba velmoà ili vladara mogla je da predstavqa zaje-
dni~ki praznik za sve dru{tvene grupe jednog imawa, grada, oblasti
ili zemqe u kojoj se ona odràvala. Svadba Asenete i Josifa u
apokrifu @itije i ispovest Asenete pripadala je rasko{noj,
vi{ednevnoj, plemi}koj sve~anosti, organizovanoj pod pokrovite-
qstvom vladara, u na{oj pri~i gospodara Egipta tzv. Faraona. I
u~ini im faraon svadbu, i ve~eru, i pir veliki za sedam dana i
sazva boqare sve Egipatske zemqe....
34
Tih sedam dana, govori nam
30
Kako braci i inaa tryjystva vy .m.-tnic ne byfvaty, Sintagmat, 492.
31
B. Nedeqkovi}, Dubrovnik u svatovima, 522; cf. M. Spremi}, o.c., 319 smatra da
su dubrova~ki poklisari zakasnili na ven~awe u Smederevo, iz dva razloga: zato
{to su ~ekali naru~ene poklone iz Venecije za mladence i zato {to je vlada mi-
slila da ven~awe ne}e obaviti pre isteka posta, B. Nedeqkovi}, Dubrovnik u
svatovima, 522; cf. M. Spremi}, o.c., 319.
32
O datumu nas precizno obave{tavaju dubrova~ki izvori, koji su poslali
mladencima poklone sa ~estitkama, M. Spremi}, o. c., 64.
33
\. To{i}, Bosanska kraqica Katarina (1425-1478), Zbornik za istoriju BiH 2
(Beograd 1997) 81. U Istorija srpskog naroda II, 310 datum ven~awa je 1. april, a
Uskrs je te godine bio 25. marta, M. Purkovi}, Jo{ nekoliko tablica za
hronologiju, Bogoslovqe, god. VII, sv. 3 (1932) 14.
34
I sytvori ima araony braky, i veqer i piry veliky za .z. dyni, i syzva vse
zeml bolre egupytskyf, S. Novakovi}, @itije i ispovest Asenete, 38; prevod T. Jovano-
vi}, Stara srpska kwièvnost. Hrestomatija, 502.
daqe pripovetka, trebalo je obavezno praznovati, niko nije smeo
da radi, dok se prestup ka`wavao smr}u!
35
Takva prazni~na raspo-
loèwa mogla su se grani~iti sa karnevalskim. U apokrifu Dela
apostola Tome u Indiji, nailazimo na opis jedne totalne svadbe.
Do{av{i u grad sv. Toma nailazi na prazni~nu razdraganost po
ulicma i trgovima na kojima se ~ula melodija razli~itih
muzi~kih instrumenata: vylhzyima je imy vy grady slyfasta glasy
svirynyf msikyfiskyf i piskatole i piskani organy.
36
Za~u|en, sv. Toma
upita o uzroku ovakvog bu~nog slavqa:
Qto bo sty vyply syi vy gradh semy radosti ste?
Odgovori{e mu: ko cary dytere imaty i dynysy vydasty
za mja, da togo radi sty veseli i radosty si.
37
Bila je to svadba vladarske k}eri, a prire|iva~, mladin
otac, organizovao je sveobuhvatnu svadbu, dostojnu svog poloàja.
Svadbena svetkovina sastojala se od uìvawa u hrani, pi}u i muzi-
ci. Goste je posebno privla~ila muzi~ko - scenska predstava jedne
svira~ice (sviralynica).
38
Na svadbenu gozbu i veseqe pozvani su
pripadnici razli~itih dru{tvenih slojeva, bogati, siroma{ni,
sluge, pa ~ak i stranci: Cary je posla propovhdatele vsd propovh-
dati, da syberty se vysi na braky, bogati je niti, rabi je i stranyni.
39
Rasko{no svadbeno go{}ewe i veseqe opisano je i u romanu
Povest o Tri{tanu i Iòti, prilikom ven~awa kraqa Marka sa
Iòtom. U svatovima se gostilo mno{tvo vitezova i dama, dvorski
ansambl je svirao, zvanice su uz muziku plesale gorotinskii
tanec, ili su igrale {ah i dame:
35
Vysaky qlovhky ije ate sytvority dhlo vy sedmyfxy dni braka Fosiova i Asene-
ina ili rabotity qto, symryti gorko mrety qlovhky tyi, S. Novakovi}, @itije
i ispovest Asenete, 38.
36
S. Novakovi}, Apokrifi, 70. U drugom prepisu ove apokrifne pri~e stoji slyfasta
glas(y) suringy i msiky, i piskately i pi\alynyfixy wrygany, T. Jovanovi} Dela
apostola Tome u Indiji, 47.
37
S. Novakovi}, Apokrifi, 70; T. Jovanovi}, Dela apostola Tome u Indiji, 47.
38
T. Jovanovi}, Dela apostola Tome u Indiji, 48. U Novakovi}evom izdawu
zabavqa~ je mu{kog roda, svirac (svirycy), S. Novakovi}, Apokrifi, 70, 71.
39
Ikazal prwvesti vskie gudbw i dudw i bubnw, trubw, [ahi,
varcabw, lytni, arganw; togo dhla u~wnilq takoe veselxe, abw
s rwcerw ku hrabrnosti mhli. Vide~w pannw takoe veselxe,
tancovali gorotinskii tanec...
I kaza da se dovedu svakojaki guda~i i duva~i, bubwari i
truba~i, da se dovuku table za {ah i dame, laute i vergovi. Toga
radi je ovoliki praznik priredio, da bi vitezima duh podigao.
A gospo|ice, vide}i takvo slavqe igrahu kolo...
40
Svadba je trajala vi{e dana. Duìna svadbenog veseqa,
masovnost svetkovine, raznovrsnost zabavqa~kog programa, od
hrane i pi}a preko muzike, plesa i drugih dru{tvenih igara
odre|ivala je ne samo karakter sve~anosti kakva je svadba, ve} i
ugled mladoèwin, odnosno, wenog prire|iva~a.
Godine 1299. u Solunu odràna je nesvakida{wa svadba koja
je okupila krunisane glave i uticajne pripadnike elita dveju
susednih dràva. Bila je to svadba organizovana povodom ven~awa
srpskog kraqa Stefana Uro{a II Milutina i princeze Simonide,
}erke vizantijskog cara. Vizantijski pisac Pahimer nas obave{ta-
va o ovom doga|aju, ali na àlost ne opisuju}i detaqnije svadbeno
slavqe. Ali, saèto kaè da je vizantijski car Andronik II Pale-
olog svoga zeta srpskog kraqa
veli~anstveno gostio i danima obasipao darovima i ~astima, a
wegove velika{e carski darivao zama{nim poklonima...
41
Iz ove kratke Pahimerove vesti ipak se otkriva svadba kao
vi{ednevna svetkovina, tokom koje se nije {tedelo, dok je nesvaki-
da{we svadbeno i prazni~no tro{ewe Pahimer prikazao u vidu
~estih darivawa, i veli~anstvenom go{}ewu.
40
Roman o Tri{tanu i Iòti (Tristan i Izolda) sa~uvao se samo u beloruskom
prepisu, u kojem se napomiwe da je beloruski tekst preveden sa srpskog jezika, A. N.
Veselovski, Izq istorii romana, 84-85; Povest o Tri{tanu i Iòti, 149-150.
41
VIINJ VI, 55.
Svatovske povorke mogle su da budu mnogobrojne, da pred-
stavqaju prave male vojske. Wihova veli~ina zavisila je od ugle-
da porodica koje su ven~awem stupale u rodbinske veze. Jedna
takva pratwa poslata je 1446. godine iz Smedereva po Jelenu
Paleolog, nevestu Lazara, sina srpskog vladara \ur|a Branko-
vi}a.
42
Po{to je Jelena bila k}i morejskog despota Tome Paleo-
loga, Dubrova~ka republika je u~estvovala u svatovima na svoj
na~in, obezbe|uju}i prevoz galijama od Moreje do Dalmatinske
obale. Po dolasku iz Moreje, mlada i svatovi su se nekoliko dana
zadràli u sve~anoj poseti Dubrovniku. Ugledna go{}a je odsela
u Kneèvom dvoru. Na osnovu ukazanog gostoprimstva i organi-
zacije moglo bi se re}i da je svadbeno veseqe po~elo ve} u
Dubrovniku, bez mladoèwe, koji je mladu i svatove ~ekao u
Smederevu.
43
Pored obilne hrane i pi}a, jedne ve~eri organizo-
vani su u ~ast mlade plesovi i igra
44
. Posle izvesnog vremena, sva-
tovi su se preko Hercegove zemqe, uputili ka Smederevu.
Tih dana Dubrovnik se nalazio u pravom opsadnom stawu.
Oko wegovih zidina, logorovala je pod {atorima mnogobrojna
naoruàna gospoda, pristigla iz Despotovine, koja je trebalo da
nevestu doprati do Smedereva. Tih dana dubrova~ka vlada je
poja~ala straè na zidinama grada koje su bdile tokom cele no}i.
Kako je primetio Brana Nedeqkovi}, svatovi su u stvari bili
prete`no vojnici-vlastela i vlastel~i}i, dakle prava feudalna
vojska onoga doba. Sasvim je prirodno da su oni morali sa~iwavati
pravi, i to pove}i, vojni~ki odred.
45
Veli~ina svatova nije samo predstavqala ugled mladenaca,
wihovih porodica i drugih u~esnika svatovskog veseqa, nego je,
posredno ukazivala i na nivo sigurnosti sredwovekovnih puteva.
[to ve}i i brojniji svatovi sa vi{e uspeha su odvra}ali opasnost
od mogu}ih neèqenih susreta i napada. Pripravnost u takvim
prilikama bila je neophodna, kako na kopnu, tako i na moru.
Prilikom prevoza mlade i svatova iz Moreje, kaè Brana Nede-
qkovi}, dubrova~ka vlada je dala precizne instrukcije svojoj
42
Sa~uvanu dubrova~ku gra|u o ovome doga|aju prezentovao je nau~noj javnosti i
intrepretirao B. Nedeqkovi}, Dubrovnik u svatovima, 479-524.
43
Ibidem, 510-511.
44
Ibidem, 513.
45
Ibidem, 507.
floti u slu~aju neèqenih susreta na moru. S druge strane, ista ta
flota otela je dva vola du` albanske obale i predstavqala pretwu
sve vreme plovidbe za tamo{we lokalno stanovni{tvo.
46
Sli~nu
pretwu Dubrovniku, videli smo, predstavqali su brojni svatovi
srpskog despota koji su se ulogorili van zidina grada.
Naàlost, o svadbi koja je odràna u Smederevu nemamo
sa~uvane podatke, niti upola tako podrobne kao one o do~eku neveste
Jelene Paleolog od strane Dubrova~ke republike. Srpski letopisac
nam povodom ovoga doga|aja jednostavno kaè: Mladago je brata Lazara,
prinesena je byfsty em jena Elena.
47
Na nama je da pretpostavimo da
svadba na vladarskom dvoru u Smederevu nije po organizaciji, simbo-
lici i veli~ini zaostajala za do~ekom prire|enim u Dubrovniku,
ni za svadbama drugih vladarskih porodica.
Najzna~ajnija svadba hri{}anskog sveta, bila je ona u Kani
Galilejskoj, koju je Hristos svojim prisustvom i ~udom
blagosiqao postala je, rekli smo, uzor i opravdawe svim drugim
svadbama. Polaze}i od jevan|eqskog teksta i stavova zvani~ne
Crkve kako treba proslaviti svetkovinu, formirana je likovna
predstava idealne svadbe. Svadbena proslava svedena je na zaje-
dni~ku gozbu, uz nezaobilazne }upove u kojima je Hristos vodu
pretvorio u vino. Ples i igre zvanica, prisustvo muzi~ara i
drugih zabavqa~a nisu predstavqeni.
48
46
Ibidem, 503-504.
47
Rodoslovi i letopisi, 235.
48
Ovakavo mi{qewe je iznela R. Pejovi}, o.c., 23: Ve}ina predstava Svadbe u
Kani u sredwovekovnom ìvopisu nema muzi~kih instrumenata.... Takav
zakqu~ak se name}e pregledom sredwovekovnih likovnih predstava Svadbe u
Kani iz najzna~ajnijih srpskih manastira: B. Todi}, Gra~anica, sl. 58-59; crkva
Sv. Nikite u selu û~er kod Skopqa, V. J. \uri}, Vizantijske freske u Jugosla-
viji, Beograd 1974, 50 + sl. 48; V. Petkovi}, @ivopis crkve u Qubotenu, Glasnik
SND kw. II, sv. 1-2 (1927) 109-124; V. Petkovi}, \. Bo{kovi}, o.c., t. CCXIV; V.
Petkovi}, @. Tati}, Manastir Kaleni}, Vr{ac 1926, 74 + sl. 61; B. Todi},
Manastir Resava, Beograd 1995, 87 + 67. S druge strane, prisustvo zabavqa~a, pre-
vashodno svira~a, u kompoziciji Svadbe u Kani javqa se u fresko slikarstvu XVI
i XVII veka, S. Petkovi}, Mora~a, Beograd 1986, 250-251 + tabla XX; D. Davidov,
Hopovo, Umetni~ki spomenici u Jugoslaviji, Beograd-Novi Sad 1964, sl. 24, 25.
Me|utim, umetnik je i pored postoje}ih, unapred datih
obrazaca, uspevao da do~ara svetovnu prirodu svadbene svetkovine
i da prikaè weno osnovno dru{tveno obele`je. U tom pogledu
zanimqive su nam predstave Svadbe u Kani iz prvih decenija XIV
veka oslikane u crkvi sv. Nikite kod Skopqa
49
i u crkvi manasti-
ra Gra~anice.
50
Pred posmatra~em se otkriva bogata plemi}ka
svadba, koja se tom prilikom uobi~ajeno i slikala. U Sv. Nikiti je
sa dosta dinamike prikazana relativno velika svetkovina (slika
3a). Desetak osoba oslikano je za stolom kako sede jedni naspram
drugih, dok ih posluga opsluùje nose}i pune posluàvnike ili u
pripravnosti ~ekaju da usluè goste. Zvanice su sve~ano i bogato
odevene kao da se èli pokazati koliko sami u~esnici drè do
svetkovine. Oslikana gozba ne predstavqa samo svedeni obed, puko
uzimawe hrane i pi}a, ve} su prikazani razli~iti oblici druèwa
za trpezom. Zvanice su oslikane u me|usobnom razgovoru, i to ìvom,
{to se vidi po pokretima wihovih ruku. Neki od wih drè ~a{e i
pehare kao da ho}e da nazdrave.
51
Poznati slikari Milutinovog doba,
Grci Mihailo i Evtihije, predstavili su u crkvi Sv. Nikite svadbe-
nu trpezu sa svim osnovnim obele`jima jedne profane svetkovine.
Nagla{ena samoprezentacija u~esnika i organizatora, ukazuje na
zna~aj koji se pridavao svadbenoj svetkovini. Bu~na i dinami~na i
rasko{na, kako je oslikana iznad ju`nih vrata crkve, likovna
kompozicija Svadbe u Kani predstavqala je prazni~nu trpezu koja je
bila sasvim suprotna od one mona{ke i stroge kakvu su propisivali,
na primer, Hilandarski ili Studeni~ki tipik (v. str. 79).
U Gra~anici je na sli~an na~in prikazana dinami~nost sva-
dbenog go{}ewa sa dosta zvanica i posluìteqa (slika 3b). Gosti su
predstavqeni u me|usobnom razgovoru, okrenuti jedan prema drugom;
drè uzdignute ~a{e. Mladenci su sve~ano odeveni sa krunom na
glavi, dok jedan od gostiju, oslikan do mladenaca (mo`da kum?), drì
podignutu ~a{u kao da im nazdravqa.
52
Sli~na predstava nazdravqawa
49
Oslikana na ju`nom zidu, iznad ju`nih vrata crkve, P. Miqkovik/-Pepek,
Deloto na zografite Mihailo i Eutihij, Skopje 1967, 55 + shema br. VIII; V. J.
\uri}, Vizantijske freske, 50 + sl. 48.
50
B. Todi}, Gra~anica, sl. 58-59.
51
V. J. \uri}, Vizantijske freske, 50 + sl. 48.
52
B. Todi}, Gra~anica, sl. 58-59. Gore izneta analiza likovnih kompozicija Svadba
u Kani iz crkve Sv. Nikite i manastira Gra~anice jeste poku{aj da se izmami, iz
mladencima podignutom ~a{om oslikana je nekoliko decenija kasni-
je u vlasteoskoj crkvi Sv. Nikole u selu Quboten, u Skopskoj Crnoj
Gori.
53
Uzajamna komunikacija zvanica za trpezom ìvotpisno je
predstavqena i u likovnoj kompoziciji Parabola o carskoj svadbi.
U crkvi manastira Resava po~etkom XV veka, predstavqeni su boga-
to odeveni gosti u ìvom razgovoru, kako sede za bogato postavqe-
nim stolom
54
(slika 3v). Likovne predstave svadbe kojom su oslika-
vani razli~iti motivi iz Svetoga pisma, pokazuju, isto onako kao i
pisani sastavi razli~itog porekla, da je sredwovekovni ~ovek u
svakom trenutku prepoznavao i iznova ukazivao na dru{tveno
obele`je svadbene sve~anosti.
Me|utim, likovnu predstavu gozbe u crkvi Sv. Nikite upot-
puwuju i dve qudske figure koje ne sede zajedno sa gostima, za trpe-
zom, nisu posluìteqi, a ~ine deo svadbene svetkovine. One kao da
predstavqaju antitezu samih u~esnika na svetkovini. Oslikane
znatno umawene i bedno odevene, najverovatnije predstavqaju
siroma{ni deo sveta koji se okupqao oko plemi}kih trpeza. Jedan
od wih je u~inio pokret rukom kao da prosi, dok drugi dobija od
gosta komade hrane sa trpeze. Svadbena svetkovina mogla je biti
dobar povod ne samo za prezentaciju rasko{i i mo}i prire|iva~a,
ve} i za pokazivawe hri{}anskog milosr|a. Svadba u Kani iz Sv.
Nikite prenosi istu onu poruku koja je na vrebalnom planu formu-
lisana - ne dajte sve gostima, ve} boqi deo ubogima dajte.
55
Ipak,
ustaqenih slikarskih obrazaca kojima je predstavqen crkveni model svadbene
svetkovine, li~no iskustvo pojedinca sa kraja XIII i po~etka XIVveka. U tom pogle-
du, prihvatio sam u nauci usvojeno mi{qewe o slikarstvu toga vremena, koje je
istakao i formulisao Branislav Todi}: ono {to je prime}eno povodom umetnosti
Milutinovog doba, odnosi se pre svega na Gra~anicu: da bi se doga|aji {to jasnije i
uverqivije predstavili, teì se konkretnijem opisivawu likova, ode}e, oru`ja i
abijenta u kojem se radwa odvija, Ibidem, 203. Kada je re~ o gra~ani~koj Svadbi u
Kani Todi} kaè: Re~ je o sklonosti za detaq, o naraciji u izrazu, koja izvodi
scenu iz stroge ikonografske sheme. To se u punoj meri ose}a i na Svadbi u Kani,
sceni kojoj je dat izrazito prazni~ni karakter i evharisti~ki smisao, Ibidem, 120.
53
V. Petkovi}, o.c., 114, sl. 4.
54
B. Todi}, Manastir Resava, Beograd 1995, 92-93 + sl. 71-72. cf. B. Ivani}, Carska
svadba u Manasiji, u: Manastir Resava, istorija i umetnost, nau~ni skup:
Manastir Manasija i wegovo doba, 21-22. avgust 1994, Despotovac 1994, 187-188.
55
V. Jagi}, Sitna gradja za crkveno pravo, 148. Navedeni tekst odnosi se na gozbu organizo-
vanu povodom pomena svetom (v. str. 122-123), ali moè se smatrati da je poruka bila uni-
verzalna, odnosno odnosila sa na svaku sli~nu svetkovinu.
nije li se predstavom takvog milosr|a jo{ sna`nje isticalo mate-
rijalno blagostawe oranizatora svetkovine?
Videli smo da su na pojedinim likovnim predstavama
Svadbe u Kani zvanice prikazane u ìvom pokretu kojim se
ozna~avala wihova aktivnost za svadbenom trpezom: konzumirawe
hrane i pi}a, podizawe ~a{e i nazdravqawe, dok izvesni pokreti
ruku ukazuju na dinami~an razgovor. Nasuprot wima, mladenci su
oslikani izdvojeno od svatovske vreve kako suzdràno i stidqivo
sede za trpezom. Izgleda da je postojao obi~aj odre|enog pona{awa
mladenaca tokom svadbene gozbe, a pre svega pona{awa mlade. Ona
je obi~no najsmernije prikazana figura. U manastiru Gra~anici
oslikana je kako suzdràno sedi za stolom, sa rukama uz telo i
dlanovima na ivici stola.
56
Sli~no je predstavqena mlada i na
sceni Svadbe u manastiru Kaleni}.
57
O postojawu takvog obi~aja
govori i vizantijski istori~ar Nikita Honijat, opisuju}i svatove
u Proseku, u dolini Vardara. Krajem 1198. ili po~etkom 1199.
godine svadbena sve~anost odràna je povodom braka bugarskog
plemi}a Dobromira Hrsa, gospodara Proseka, i ro|ake vizanti-
jskog cara, }erke Manojla Kamice. Hrsu je to bio drugi brak, dok je
ona silom bila odvojena od svoga muà:
Kad se zavr{i obred ven~awa i kad je svadbena trpeza bila
postavqena, on je ~isto vino ispijao i velike komade mesa jeo, dok
se èna ni~eg nije doticala stidqivo se pridràvaju}i obi~aja
koji vaè za mladence. Kad joj mladoèwa naredi da mu pravi
dru{tvo u jelu i kad ona to odmah ne u~ini, ~ovek se silno
razgnevi. I po{to je tako na varvarskom jeziku mnogo srditih
re~i za sebe izgovorio, najzad na gr~kom prezrivo dobaci: I ne
treba ni da jede{ ni da pije{!
58
Mlada Dobromira Hrsa se pridràvala ustaqenih obi~aja,
te je stidqivo i suzdràno sedela za stolom, mada je ve} imala jednu
svadbu za sobom. On je, sa svoje strane, bez ustru~avawa, uìvao u
hrani i pi}u, veoma neposredno, kao {to su to ~inili i mnogi drugi
wegovi savremenici, bez obzira na pripadnost plemenitom poreklu.
56
B. Todi}, Gra~anica, sl. 58-59.
57
V. Petkovi}, @. Tati}, Manastir Kaleni}, Vr{ac 1926, 74 + sl. 61.
58
VIINJ IV, 163; R. Radi}, Oblasni gospodari u Vizantiji krajem XII i u prvim
decenijama XIII veka, ZRVI 24-25 (1986) 201.
Svadbene sve~anosti visoke gospode bile su prilika za
razli~ite oblike kurtoaznog pona{awa i opho|ewa prilikom
sve~anih do~eka, okupqawa gostiju i zvanica, obi~no sa ~esti-
tkama i poklonima, kao i prisustvo svira~a i glumaca, itd.
Ovakav vid komunikacije postao je op{te mesto sredwovekovne
svadbene svetkovine. Kada je re~ o istorijskim izvorima i doku-
mentarnoj gra|i koja se odnosi na srpsko sredwovekovno dru-
{tvo, takvih podataka je naàlost veoma malo. Me|utim, izve-
sni modeli kurtoaznog pona{awa plemi}kog sveta predstavqeni
su u delima lepe kwièvnosti, kao {to je na primer, ve} pomenu-
ta svadbena gozba kraqa Marka u srpskom prevodu vite{kog ro-
mana Povest o Tri{tanu i Iòti ili Pelejeva svadbena svetko-
vina opisana u Romanu o Troji, o kojoj }e jo{ biti re~i. Ipak,
sa~uvano je nekoliko konkretnih podataka. Prilikom susreta
kraqa Milutina i wegove nove supruge, vizantijske princeze
Simonide, koja je jo{ uvek bila dete, vizantijski istori~ar
Pahimer kazuje da ju je kraq do~ekao blagonaklono, ne na kowu
kao {to je bio obi~aj do~ekivati, nego sjahav{i kad je prilazila,
to jest kao pred gospodaricom a ne pred suprugom.
59
Znatno su ka-
snije Dubrov~ani pisali o svadbi kraqa Stefana Toma{a i
Katarine Kosa~e 1446. godine, mada prili~no uop{teno, da je
mladin otac, vojvoda Stefan Kosa~a sa mnogo lepog sveta stigao
polovinom maja na kraqev dvor u Milodraù, gdje je izvr{eno
porodi~no zdruìvawe... sa najve}im uzajamnim po~astima.
60
Posebno je bio sve~an do~ek i vi{ednevni boravak gr~ke
princeze Jelene Paleolog, neveste Lazara Brankovi}a, u Dubro-
vniku. U grad je stigla krajem oktobra 1446. godine, i dok se brod na
kojem je plovila pribliàvo gradu, woj je u susret od strane
Republike poslata pove}a la|a sa poslanstvom da joj izjavi dobro-
do{licu. Kada je uplovila u luku, princezu je do~ekao dubrova~ki
knez u pratwi ~lanova Malog ve}a i odabrane gospode i wihovih
gospa. Tokom boravka u Dubrovniku Jeleni Paleolog je ustupqen
kneèv stan u Kneèvom dvoru, dok su se svaki dan konzumirale
velike koli~ine hrane na koju se tro{ilo 50 perpera dnevno. U
59
VIINJ VI, 55.
60
se amorizano insembre grandamente con grandissimi onori lun laltro, \. To{i}, o.c.,
78, prime}u da je u ovom uop{tenom opisu re~ o ceremonijalu koji je bio negovan
me|u bosanskom gospodom.
~ast mlade, izno{eni su na trpezu hleb, meso, vino, pernata
ìvina, kola~i, itd. Pri tom se posebna pa`wa ukazivala da hrana
bude spremana na gr~ki na~in, da bi se princeza ose}ala bar pri-
bli`no kao da je kod svoje ku}e. Tih dana su vlasti u ~ast nesvaki-
da{we go{}e i budu}e vladarke Srbije planirale i jednu naro~itu
svetkovinu u velikoj sali Kneèvog dvora, na kojoj se o~ekivalo da
pre ve~ere plemenite dubrova~ke gospe ple{u i igraju.
61
Darivawe poklona uz ~estitke i ustupawe ili razmena
zabavqa~a bili su dva osnovna oblika ceremonijalnog pona{awa
na svadbama bogatih. Dubrov~ani su poslali poklone sa ~estitka-
ma prilikom svatova \ur|a Brankovi}a i Irine, 26. decembra
1414. godine.
62
U julu 1428. godine Dubrova~ka republika je posla-
la poslanstvo sa dva svira~a koji je trebalo da daju svoj doprinos
svadbenoj zabavi kraqa Tvrtka II Kotromani}a.
63
Prilikom isto-
ga slavqa, pretpostavqa Ante Babi}, unajmio je Sandaq Hrani}
dva gr~ka svira~a od Republike: mo`da je imao nameru da ih po-
vede na kraqev dvor i da se osobitim umje}em ovih gr~kih majsto-
ra i sam istakne me|u uvaènim zvanicama na svadbenoj sve~ano-
sti.
64
Dubrova~ka vlada je uz svadbeno poslanstvo poslala i
svira~e na svadbu Stefana Vuk~i}a Kosa~e u novembru 1440.
65
, pa
ponovo u maju 1455. godine, i zatim u septembru iste godine
povodom svadbe wegovog sina Vladislava.
66
Dubrova~ki svira~i
su u~estvovali, pomenuto je gore i na svadbi kraqa Stefana
Toma{a 1446. godine
67
, zatim na svadbi vojvode Ivani{a Pavlo-
vi}a 1449. i kasnije wegovog brata vojvode Petra 1455. godine.
68
U
jednom trenutku, planirano je na dvoru hercega od Sv. Save da se
1455. godine odrì vi{estruka svadba. Planirana je istovremeno
svadba oca i wegovih sinova. Pored hercega Stefana koji je bio
na pragu sedme decenije ìvota trebalo je da se oène i wegova
61
B. Nedeqkovi}, Dubrovnik u svatovima, 510-513.
62
M. Spremi}, o. c., 64.
63
A. Babi}, o.c, 313.
64
Ibidem, 313.
65
S. Stanojevi}, o.c., 66.
66
A. Babi}, o.c, 314.
67
S. ]irkovi}, Herceg Stefan Vuk~i}-Kosa~a, 92; A. Babi}, o.c, 313; \. To{i}, o.c, 78.
68
A. Babi}, o.c.,314.
dva sina Vladislav i Vlatko. Iako je Vladislavqevo ven~awe
bilo odloèno za nekoliko meseci, u maju 1455. godine odràla
se svadba u hercegovom dvoru Sokolu.
69
Svadbena sve~anost je bila dobar povod ne samo za zabavu
okupqenih nego i za obavqawe razli~itih poslova, pre svega onih
politi~ke prirode. Prilikom svadbe \ur|a Brankovi}a i Irine
1414. godine, dubrova~ki poklisari su upu}eni u Srbiju na
proslavu, sa uputstvom da se prvo sretnu sa vladarem Srbije,
Stefanom Lazarevi}em, i da wemu prvo ~estitaju brak wegovog
sestri}a \ur|a i vizantijske princeze.
70
Dubrov~ani su, u nadi da
}e uspeti da iskoriste nesvakida{wu priliku, planirali da
tokom svadbene proslave kraqa Tvrtka II 1428. godine pokrenu
pitawe o ukidawu naredbe o bolawu srebra koja je za wihovu trgo-
vinu bila nepovoqna.
71
Svadbenu sve~anost princa Lazara, sina
despota \ur|a Brankovi}a i Jelene Paleolog uveli~alo je kruni-
sawe mladenaca despotskim vencem. U pratwi neveste do{ao je na
srpski dvor i Georgije Filantropin, izaslanik cara Jovana VIII
Paleologa, koji ih je krunisao u ime vizantijskog cara.
72
O tome
nas saèto obave{tava na{ letopisac: donesoe gospojd Elen
Mr` Lazar i vhnqae i synomy despotstva.
73
Svatovska zabava se mogla u nekom trenutku odvojiti od
trpeze i wenog okruèwa, i preseliti na {iri i otvoreni pro-
stor, gde su se odràvale vite{ke igre. Ovog puta, aktivni u~esni-
ci su iskqu~ivo bili mu{karci. Takva jedna igra odràna je u
Carigradu, 1430-tih godina, prilikom svadbe carevog ro|aka. O woj
nas obave{tava putopisac Bertrandon de la Brokijer. Igra se sasto-
jala u tome da jaha~ u trku prebije dugu motku koja je podse}ala na
kopqe, o dasku u~vr{}enu na jednom stubu.
74
Moèmo pretpostavi-
69
S. ]irkovi}, Herceg Stefan Vuk~i}-Kosa~a, 218-219.
70
M. Spremi}, o. c., 64.
71
A. Babi}, o.c., 313.
72
B. Ferjan~i}, Despoti u Vizantiji i ju`noslovenskim zemqama, SANU, Beograd
1960, 191-192; M. Spremi}, o. c., 320.
73
Rodoslovi i letopisi, 235.
74
Bertrandon de la Brokijer, Putovawe preko mora, prevod i komentari M. Raji~i},
Beograd 1950, 102-103.
ti, i to samo posrednim putem, da su se sli~ne igre odràvale i na
svadbenim svetkovinama srpske sredwovekovne gospode. S jedne
strane, tip igre o kojoj govori Brokijer bio je u Srbiji dobro po-
znat, ali se ona prema sa~uvanim izvorima nije igrala na svadbenoj
svetkovini, ve} o Boì}nim praznicima (v. str. 352).
S druge strane, odjeke vite{kih nadmetawa na svadbi kao
oblik zabavne aktivnosti gostiju, nalazimo u sredwovekovnim
romanima i u narodnim juna~kim pesmama kasnijeg vremena. U
bugarskoj redakciji Romana o Troji (prva polovina XIVveka) gosti
su se na Pelejevoj svadbi zabavqali tako {to su se gospe izdvojile u
jednom vrtu (gde je Paris dodelio sudbonosnu jabuku Afroditi),
dok je gospoda dobrih vitezova za svoj ra~un igrala na kowi-
ma.
75
Mada je pojam igre na kowima neodre|en, re~ je sigurno o
vite{koj igri na kojoj se pokazivala spretnost u brzini jahawa i
rukovawu oru`jem. Ova vrsta svadbene zabave u kojoj se mu{ke
zvanice takmi~e u vite{kim igrama, bliska je motivu osvajawa
neveste putem nadmetawa i dvoboja od strane u~esnika svatova,
koji je opevan u znatno kasnije zabeleènim narodnim pesmama
kao {to su pesma @enidba Du{anova i wene mnogobrojne vari-
jante.
76
Uostalom, svatovi imu}ne vlastele, pogotovu ~lanova
vladarske porodice, predstavqali su prave male vojske, kao {to
govore podaci o svatovima princeze Jelene Paleolog i princa
Lazara Brankovi}a.
Zavr{ni ~in svadbene svetkovine bio je povla~ewe mlade-
naca u zajedni~ku postequ. U @itiju Aleksija Bo`jeg ~oveka, kao
{to smo napred videli, organizovawe svadbe bilo je povezano sa
75
I vyzemhx brsyf wt() stola, i idhx dobri vitezie, igraax na arijox,
a dobryf gospojd grdhx vy ovo\niky pelea kralh, F. Mikloi}, Trojanska pri~a,
Starine JAZU III (1871) 160. Ova epizoda predstavqa jedan od primera kojima se
ilustruje teza da bugarska redakcija Romana ima vi{e realnih podataka o feu-
dalnom na~inu ìovota i mi{qewa nego u drugim, sa~uvanim verzijama, R. Mari-
nkovi}, Ju`noslovenski roman o Troji, 28. [to se ti~e odnosa bugarske i srpske
redakcije Radmila Marinkovi} smatra da su imale jedan zajedni~ki izvor koji bi,
kako ona smatra, najopravdanije mogli nazvati ra{kom redakcijom koja poti~e
sa kraja XIII ili po~ekta XIV veka, Ibidem, 59.
76
V. Karaxi}, Srpske narodne pjesme, kw. II: U kojoj su pjesme juna~ke najstarije,
Beograd 1895, N
o
28, 125-148. U brojnim pesmama ponavqa se isti motiv, kako u
onim desetera~kim, tako i onim starijim, dugog stiha, B. Krsti}, Indeks motiva naro-
dnih pesama balkanskih Slovena, SANU, Beograd 1984, 604.
ukra{avawem bra~ne lo`nice i posteqe - krasie qrytogy - u koju
su mladenci odlazili posle svadbenog veseqa, koje je trajalo, kako
se u pri~i kaè, sve do no}i, sav taj dan.
77
U romanu Povest o
Tri{tanu i Iòti, iza celodnevnog slavqa sledio je odlazak
mladenaca u bra~nu postequ, tzv. prva bra~na no}: i u tom vesequ,
kada ve} pade no}, i stiè ~as da Iòta sa kraqem Markom po|e u
lo`nicu....
78
U pri~i o Aseneti sledio je posle obavqenog ven~a-
wa javni poqubac mladenaca koji je dobijao dru{tveno priznawe -
i okrete jedno ka drugom i poqubi{e se oba
79
- nagove{tavaju}i
seksualni ~in koji je tek posle svadbe postajao dru{tveno prihva-
tqiv, kako je to iskazano u re~ima mladoèwe Josifa: Ne doliku-
je mu{karcu pobo`nom pre svadbe spavati sa ènom svojom.
80
Ali,
po obavqenom ven~awu sve je bilo dozvoqeno: kada se okon~a sva-
dbeno veseqe (i byfv brak) i do|e ve~e, u|e Josif k Aseneti.
81
Bilo da je sklopqena po obi~ajnom pravu ili po hri{}a-
nskim pravilima, krajwa svrha bra~ne veze bila je potomstvo.
Crkveni obred ven~awa, videli smo, bio je protkan molitvama u
kojima se traìlo od Boga plodan i dugove~an brak, kao i materija-
lno blagostawe novostvorene zajednice. Zavr{na molitva u înu
ven~awa koja se ~ita u pojedinim sredwovekovnim trebnicima, zove
se Molitva ukrasiti nevestu po~iwe sa G(ospod)i B(oj)e nay. qry-
togy bl(a)golhpi..., i obra}a se Bogu za blagoslov mladenaca koji po-
drazumeva wihovu plodnost: dari imy qedomy tvorene. starosty q(y)-
stn i mnogolhtn...
82
Kako je svadbena svetkovina podrazumevala obavezan
odlazak u bra~nu lo`nicu i konzumaciju braka, ona je bila jedno od
77
S. Novakovi}, Primeri, 466; D. Pavlovi}, R. Marinkovi}, Iz na{e kwièvnos-
ti feudalnog doba, 181.
78
A. N. Veselovski, Izq istorii romana, 84; Povest o Tri{tanu i Iòti, 149.
79
I obrati drga ky drg, i celovasta se oba, S. Novakovi}, @itije i ispovest Asenete,
38; prevod T. Jovanovi}, Stara srpska kwièvnost. Hrestomatija, 502
80
Ne podobaety mj blagoqystiv prhjde braka spati sy jeno svoe, Ibidem.
81
Ibidem.
82
Molitva krasiti nevhst, Trebnik, MSPC N
o
112, l. 249b; Trebnik, De~ani N
o
68, l. 349a (m. f. NBS A 4521); Trebnik, Hilandar N
o
167 (m. f. NBS A 1789);
Trebnik, NBKiM N
o
612, 64b; A. V. Gorskij, K. Nevostruevq, o.c., 160.
onih podru~ja dru{tvenog ìvota u kojem su najjasnije do izràja
dolazila dva posve suprotna pogleda na svet, onaj svetovni i onaj
mona{ki. To lepo ilustruje kwièvni motiv bekstva svetiteqa iz
sopstvene bra~ne posteqe tokom svadbene svetkovine. U @itiju
sv. Aleksija Bo`jeg ~oveka glavni junak se nije javno suprostavio
ènidbi koju su organizovali wegovi roditeqi. Pristao je na sve
potrebne ceremonije i obrede, veridbu, ven~awe i svadbu, ali je
tokom prve bra~ne no}i kri{om pobegao iz bra~ne lo`nice,
uputiv{i se ka pustiwi i isposni{tvu.
83
Isto je u~inio i Makarije
Rimqanin, (@itije Makarija Rimqanina), predstavqaju}i taj
doga|aj na slede}i na~in:
I nevoqu mi stvarahu roditeqi ènidbom (jennim).
I dovedo{e mi ènu i svadbu (braky) na~ini{e.
I bi ve~e kada me htedo{e poslati u lo`nicu.
A narod plesa{e. I pade mi na um i na srce moje i rekoh:
Evo, vreme mi je dolasku. I qudi me ne poznado{e.
Izi|oh iz lo`nice svoje (qrytoga svogo).
84
U svakom slu~aju, svrsishodnost sklapawa bra~ne zajednice
jasno se prepoznavala na nivou svadbene svetkovine koju je
oli~avao telesni prncip - trpeza i igra. To je podrazumevalo
zajedni~ko go{}ewe, u~estvovawe u razli~itim zabavnim
aktivnostima, kao {to su ispijawe zdravica, pevawe mirskih
pesama, obi~no {aqivih i lascivnih, ples i igra, pqeskawe ruka-
ma, prisustvo glumaca i svira~a. Sve je to imalo za svrhu
povla~ewe maldih u bra~nu postequ, {to je predstavqalo centra-
lni doga|aj svadbe.
85
83
S. Novakovi}, Primeri, 466; D. Pavlovi}, R. Marinkovi}, Iz na{e kwièvnos-
ti feudalnog doba, 181.
84
@itije Makarija Rimqanina prema srpskom rukopisu iz XIV veka izdao je A.
Popovq, Opisanie rukopisej i katalogq knigq cerkovnoj pe~ati biblioteki A.
I. Hludova, Moskva 1872, 402; prevod T. Jovanovi}, Stara srpska kwièvnost.
Hrestomatija, 288-289.
85
Cf. MF II, s.v. Marriage Traditions: The wedding feast was a synthesis of the essential
meanings of the ritual of marriage itself. Drinking and eating together symbolizes the union,
while the festive aspects of the gathering abundance and freedom of speech, songs and gestu-
res... evoke Carnival and its implications (Madeleine Jeay).
OD ZABRAWENIH PRAZNIKA
KA ZABRAWENIM OBIÂJ IMA
U razli~itim kanonskim zbornicima i tekstovima
nailazimo na praznike koji su od zvani~ne Crkve bili odba~eni
i zabraweni. Nazivani su razli~itim imenima, obi~no prema
odre|enim religijskim i dru{tvenim grupama kao jevrejski,
paganski, jelinski, jereti~ki, varvarski praznik, ili
prema po{tovawu posebnog dana u sedmici a koji nije nedeqa,
praznik dvanaest petaka, ili jednostavno zaklopiti prazni-
ci. Svim pravovernim hri{}anima se bez razlike zabrawivalo
da po{tuju pomenute praznike i da u~estvuju u wihovim proslava-
ma.
1
Nazivi, koji su praznike dovodili u vezu sa pojedinim ver-
skim ili etni~kim grupama, mogli su, s jedne strane, da ozna~e
verske praznike tih grupa. U tom slu~aju bili bi neodvojivi od
wihovih zvani~nih religijskih obreda. S druge strane, pod tim
nazivima se mogu prepoznati praznici koji su se vremenom spo-
jili sa hri{}anskim, ali su odre|eni oblici svetkovawa i
pona{awa vezanih za wih uporno opstajali u hristijanizovanom
g l a v a VII
1
Grana XII, 9. glava, Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 38a, passim.
sredwovekovnom dru{tvu. U ovom poglavqu bi}e re~i o takvim
praznicima, koji su se vremenom stopili ili se dovode u vezu sa
velikim hri{}anskim praznicima boì}weg i uskr{weg ciklu-
sa. Uop{te re~eno, godi{we praznike sredwovekovnog lai~kog
dru{tva odre|ivala su dva kalendara, me|usobno tesno povezana,
ali ne i istovetna, liturgijski kalendar crkve i prehri{}anski
kalendar agrarne godine odre|ene sezonskim poslovima.
2
Svetkovine organizovane provodom ovih praznika, a koje nisu
odgovarale crkvenim oblicima praznovawa (o kojima je bilo
re~i u jednom od prethodnih poglavqa) crkveno-pravni izvori
dovode u vezu sa jelinskim, paganskim ili drevnim
obi~ajima.
3
O wima oni govore sa puno prekora, iako priznaju da
ti obi~ji mnoge hri{}ane privla~e, ~ak ih nazivaju i naro-
dnim igrama.
4
Pod tim nazivima crkvena elita je obi~no
podrazumevala kako prazni~na pona{awa zabavnog obele`ja koja
su se zasnivala na neumerenom isticawu telesnog principa (v.
str. 124), tako i upra`wavawe izvesnih obi~aja koje je ona sma-
trala suprotnim u~ewu zvani~ne crkve ili im nije pridavala
hri{}anski smisao. Me|utim, pomenuti obi~aji i oblici pona-
{awa tokom svetkovine nisu se kosili sa narodnim shvatawima
hri{}anske religije, jer su zbog wihovog zabavnog obele`ja
privla~ili ne samo svetovwake (mirske qude), nego i pripa-
dnike klira (pri~tnike). Crkveno zakonodavstvo je od vernika
traìlo da napusti te obi~aje i da ne u~estvuje u takvim svetko-
vinama, u suprotnom sledile su kazne: za klirike izbacivawe iz
redova sve{tenosluìteqa, a za svetovwake, proste qude,
odlu~ewe od crkve. Kako su mnogi takvi obi~aji bili {iroko
rasprostraweni i duboko ukoreweni u tradicionalna shvatawa
agrarnog dru{tva, zvani~na crkva je pretpostavqala izvesnu
184 - VII Stanoje Bojanin
2
MF I, s.v. Festivals nad Celebrations; MF II, s.v. Peasants: Festive and Ritual Folklife.
3
Wbyfqai linyskyf prhlystf; ije poslhdty poganyskyfmy wbyfqamy; zyfqyskyfxy.
sirhqy poganyskyfxy; po drhvnemnhkomwbyfqa, Zakonopravilo ili Nomokanon,
l. 122b; l.153a; l. 38a; l. 154b, passim. Izjedna~avawe pojma Helen (Jelin), odnosno
prideva helenski (jelinski), sa pojmom paganin, paganski, usvojeno je pod utica-
jem vizantijske terminologije; o zna~ewu ovog pojma u Vizantiji, ODB II, sv.
Hellenes. U tom ga konteksu upotrebqava i Grigorije Camblak kada pomiwe
jelinske lakrdije, Q. Maksimovi}, Zna~ewe re~i Grk i Jelin u srpskim
sredwovekovnim izvorima, ZRVI 38 (1999/2000) 223.
4
Sintagmat, 256.
neobave{tenost, uostalom kao i neprosve}enost vernika, te se
pomenuta kazna primewivala protiv onih lica koja su takve
obi~aje, svesna opomene i zabrane, daqe upra`wavala.
5
Na sli~an na~in se prema ovakvim pojavama kod svojih
vernika odnosila i katoli~ka crkva u Srbiji. Barski arhiepiskop
Petar III je jo{ po~etkom XVII veka ponavqao stare zabrane pro-
tiv plesawa i pevawa po crkvama povodom svadbe, smatraju}i to
kao lo{u i zlu praksu uvedenu jo{ od davnina.
6
Osnovne podatke o zabrawenim praznicima i zabrawenim
obi~ajima, karakteristi~nim za te praznike, pruàju srpskoslove-
nski prevodi Nomokanona sa po~etka XIII veka i Sintagmata Matije
Vlastara iz sredine XIV veka. Oba zakonska spomenika sadrè pre-
vod, odnosno prenose sadràj 62. pravila Trulskog sabora sa kraja
VII i komentare vizantijskih pravnika iz XII veka.
U Svetosavskom nomokanonu poimenice se osu|uju slede}i
praznici i obi~aji:
Da vryjena bdty vhrnyfxy jiti. vota. i vrmali.
i kalandi. i plesani ije na poqysty b(o)gomy. i komiqyska. i
saturyska. i kozl lica. i nady toqilyf diwnisovo prizyfvani.
i nady kryqagami smhxy.
7
Da odba~ena budu iz ìvota vernika vota i vrumalija i kalande
i plesovi koji su na po~ast bogovima, i komi~ka i satirska i
jar~eva (tragi~ka) lica, i nad to~ilima prizivawe Dionisa i
smeh nad kr~azima (ba~vama).
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji VII - 185
5
Se je pravilo povelhvaty. ije kto razmh se tvority. a\e sty priqytniky. da
izvrjet se. prostyf ije qlov(h)ky da wtlqity se, Zakonopravilo ili Nomokanon,
l 154a; pravlo bo se ije vy razmh sicevo qto tvoretixy svetennixy bo s-
tixy izmhtati povelhvaty, ldskyf je otlqati, Sintagmat, 257; thmje sa tvo-
rh\ix vy raz$mex s(ve)\nne bo izvryjen. ldhni je wtl$qen prhdaety, Epiti-
mijni nomokanon ASANU N
o
154, l. 17a; A. Pavlovq, o. c., N
o
23a, 153.
6
hic usus male introductus ab antiquis, S. Ljubi}, Prilog Jagi}evoj razpravi O gradji za
slovinsku narodnu poeziju, Rad JAZU 40 (1877) 144.
7
Crkva je smatrala da nisu u skladu sa hri{}anskim
verovawem, odnosno da odba~ena budu obi~aji plesawa u ~ast
bogovima, no{ewe maski (lica), ili prizivawe Dionisa nad
vinskom presom (to~ilom) i smeh nad kr~azima, koji se dovode u
vezu sa praznicima kao {to su vota, vrumalije ili kalande. U
tuma~ewu pravila se kaè da oni jelinski behu praznici.
8
U
Punoj sintagmi, tj. prevodu Vlastarevog Sintagmata, u poglavqu
koje nosi naslov O obi~ajima jelinskim, pored navedenih kale-
ndi, vota i vrumalija, pomiwu se rusalije i praznik Prvog marta.
9
Crkvenopravni spomenici se protive obi~ajima koji su uporno
opstajali i do danas, odnosno koje i sada ~ine seqani, po{to ih
je seosko stanovni{tvo upra`wavalo, kako kaù, iz neznawa
10
,
odnosno, ne smatraju}i da su suprotni hri{}anskom u~ewu.
11
Vreme mesoje|a: koleda i uskr{we poklade
Sa boì}nim praznicima otpo~iwe novi mrsni ciklus u
godini koji traje sve do po~etka Velikog, uskr{weg posta. Duìna
tog perioda varirala je iz godine u godinu, po{to je Uskrs pokretan
8
linyscif bhx prazdynici, Ibidem, l. 153b.
9
O obyfqaixy Ellinskyfxy, Sintagmat, 256.
10
je i nyfn tvorety selne. ne vhd\e qto tvoret, Zakonopravilo ili Nomo-
kanon, l. 154a; rsale i do dynysy byfti vidity kto bo po svethi Pasch vy pose-
lnichxy byfvamyf, Sintagmat, 256.
11
Sadràj trulskog 62. pravila moè se razmatrati u razli~itom kontekstu. Pre
svega, kao izvor za istoriju dru{tva Vizantije VII veka, D. J. Constantelos, Canon 62
of the Synod in Trullo and the Slavic Problem, Buov:ivo 2 (1974) 23-35; I. Rochow, Zu
heidnischen Bruchen bei der Bevlkerung des Byzantinischen Reiches im 7. Jahrhundert,
vor allem auf Grund der Bestimmungen des Trullanum, Klio 60/2 (1978) 483-497.
Me|utim, za razliku od Konstantelosa, Ilze Rohov sadràj trulskog pravila ra-
zmatra i kao izvor za obi~aje ~ije se postojawe moè pratiti do kraja
Vizantijskog carstva, i znatno kasnije, kao {to su, na primer, kalende, odnosno
koleda, koje su, kako je masovno posvedo~eno, deo savremenog folkolornog
nasle|a na Balkanu. Za na{u temu je od zna~aja i rad W. Puchner, Byzantinischer
Mimos, Pantomimos und Mummenschanz im Spiegel der griechischen Patristik und ekklesia-
stischer Synodalverordnungen, Maske und Kothurn 29 (1983) 311-317 u kojem se, izme|u
ostalog, razmatra sadràj truskog pravila u kontekstu razli~itih predstavqa-
~kih izvo|ewa u Vizantijskom cartvu, prepoznaju}i u wima pre svega karnevalske
ophode i maskarade (v. str. 211, nap. 101).
praznik. U sredwovekovnim uskr{wim tablicama saèto i pojedno-
stavqeno prikazano je smewivawe mrsnih i posnih ciklusa kroz
upotrebu mesa u ishrani. Mrsni period je otpo~iwao praznikom
Hristovog ro|ewa, a duìna wegovog trajawa zavisila je od vremena
po~etka Velikog posta, odnosno vremena kada je padao Vaskrs. Tako
je, na primer, u godini u kojoj se odigrala bitka kod Velbu`da (1330.
godine) period kada je bilo dozvoqeno jesti meso trajao sedam nede-
qa. Mogao je bio kra}i, kao 1417/1418. godine kada je trajao pet nede-
qa i dva dana, ili pak duì, kao 1423/24. godine u trajawu od devet
nedeqa i dva dana, itd.
12
(Sa mesopustom ne otpo~iwe Veliki post,
ve} tzv. Sirnom ili Belom sedmicom, kada su umesto mesa u ishrani
dozvoqeni mle~ni proizvodi i jaja). Prema navedenim uskr{wim
tablicama posebno je nagla{ena duìna trajawa zimskog mrsnog
ciklusa, kao i wegova veza sa op{tom upotrebom mesa. Ve} slede}i
mrsni ciklus koji je sledio iza uskr{wih praznika nije simboli~no
obeleèn kao mesoje|e, odnosno nije upotrebqen izraz meso
jesti..., niti se navodi duìna wegovog trajawa. Ovaj mrsni period
odre|en je duìnom posta koji posle wega sledi (post Svetih aposto-
la), a koji se odre|ivao datumom kada pada Petrov mesopust: Petrov
mesopust 6. juna, post tri nedeqe i jedan dan, u utorak Petrovdan.
13
Zna~aj koji ima zimski mrsni period u tradicionalnom
agrarnom dru{tvu ogleda se, izme|u ostalog, i u postojawu posebnog
pojma kojim se ovaj period ozna~ava. U folklornom nasle|u XIXi XX
veka to je pojam mesoje|e, {to je u semanti~kom skladu i sa {iroko
rasprostrawenim shvatawem sredwovekovnog dru{tva. Me|utim,
tokom istraìvawa nametalo se pitawe koliko u starinu doseè
12
Vy lht[y] .wli. roj(dy)stvo X(ri)s(to)vo vy pone(dhlyni)k(y) mes(a) sti .z. ned-
(hl). mes(o)ps(ty) ervara .af. - u leto 6838. (godina 1329/1330) Ro`destvo Hri-
stovo u ponedeqak, meso jesti sedam nedeqa, mesopust 11. februara - NBS N
o
645,
l. 409a, triod potpuni iz 1328. godine.
Prema pashalnoj tablici koja se nalazi u trebniku iz 1416/1417. godine, Pe} N
o
76,
l. 95b-96a (NBS A 4396): v lht(y) .ck. rojdystvo v sb(ot). mes(a) sti .e. ned-
(hl) i .v. d(y)ni. mes(o)ps(ty) gen(yv)ar(a) .l. - u leto 6926. (godina 1417/1418.)
Ro`destvo u subotu, meso jesti pet nedeqa i dva dana, mesopust 30. januara -
odnosno, v lht(y) .clv. rojdystvo v sb(ot). mes(a) sti .. ned(hl) i .v. d(y)ni.
mes(o)ps(ty) er(bara) .kz. - u leto 6932. (godina 1423/1424.) Ro`destvo Hristovo
u subotu, meso jesti devet nedeqa i dva dana, mesopust 27. februara.
13
Petrovy mes(o)ps(ty) fn .. posta .g. ned(h)l i .a. d(y)ny. petary v v(y)to(rni)k,
Pe} N
o
76, l. 95a (NBS A 4396).
ovaj pojam, odnosno da li je i u sredwem veku postojao jedan
zajedni~ki naziv za zimski mrsni ciklus. Potvrdan odgovor nalazi
se u jedanom rukopisu sa kraja XV ili po~etka XVI veka koji sadrì
kratko upustvo izra~unavawa vremena mesopusta i duìne wegovog
trajawa, pod naslovom: O izra~unavawu mesnica i mesopusta (W
obrhthni mesnicy i mes(o)psta). Ve} u samom naslovu ovog sastava upo-
trebqen je pojam mesnice. Wime je ozna~en zimski period mesoje|a
koji je otpo~iwao Boì}em i trajao sve do mesopusta. Duìna tra-
jawa mesnica (tozi s$t mesnice) izra~unavala se brojawem dana i nede-
qa unazad od datuma kada su se one zavr{avale, odnosno od mesopu-
sta, pa do Boì}a, kada su one otpo~iwale.
14
Prema tome, period mesnica zavr{avao se mesopustom, a
duìna wihovog trajawa odre|ivala se prema Uskrsu. U pomenu-
tim uskr{wim tablicama duìna mesnica se posebno isticala,
{to ukazuje na wihov zna~aj u odnosu na druge mrsne cikluse
godine. Iako se pojam mesnice sa~uvao tek u rukopisu pisanom
krajem sredweg veka, podatak dokazuje, kako wegovo sredwovekovno
poreklo, tako i wegovu nesumwivo dugu upotrebu u govornom
jeziku, koja je u etnografskim istraìvawima posvedo~ena tek
po~etkom XIX veka.
15
Danas su nazivi mesnice i mesoje|e, pre svega
14
O mesnic(a)x(y). i obrhty mes(o)ps(ty). koga m(e)s(e)ca byf koi d(y)ny po sinaar. wt
t(o)go d(y)ne broi zy opet do .ke. de(kembra) je s(ty) Rojdystvo. i eliko wbrhtei
qisla ned(e)ly, tozi st mesnice, ASANU N
o
24, l. 252a, zbornik apokrifa, kraj XVveka
- atribucija i datovawe rukopisa prema D. Bogdanovi}, Inventar, 38; Q. Stojanovi},
Katalog, 173. hronolo{ki sme{ta rukopis u po~etak XVI veka.
15
Prilikom istraìvawa nametalo se pitawe koliko vremenski daleko seù poj-
movi mesoje|e i mesnice. Po~etkom XIXveka Vuk S. Karaxi} je re~ mesoje|e uvrstio
u svoj re~nik, Srpski rje~nik, 395. Me|utim, interesantno je da se oba pojma ne nalaze
u vremenski bliskom re~niku savremenog jezika Joakima Stulli Dubrocsanina,
Rjecsoslxje. Izgleda da pojmovi mesoje|e i mesnice nisu bili deo kwièvnog,
staroslovenskog jezika i wegove srpske recenzije, po{to ih ne nalazimo u stru~nim
re~nicima: Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov); F. Miklosich, Lexicon;
\. Dani~i}, Rje~nik. Me|utim, kao {to je ve} re~eno, pojam mesnice je zabeleèn u
jednom rukopisu sa kraja sredwega veka (ASANU N
o
24), dok re~ mesoje|e nisam sreo u
sredwovekovnim srpskim rukopisima tokom dosada{wih istraìvawa. Ipak, pojam
mesoje|e posvedo~en je u staroruskom jeziku XVI i XVII veka u zna~ewu mrsnih ciklusa
tokom godine - m]sohdq, Slovarx russkogo ]zwka XI-XVII vv vwp. 9, Akademi] nauk
SSSR, Institut russkogo ]zwka, Moskva, 346. O kontinuiranoj i vi{evekovnoj
upotrebi naziva mesnice govori i ~iwenica da se pojam sa~uvao u kosovsko-metohi-
jskom dijalektu kao sinonim za mesoje|e, G. Elezovi}, Re~nik kosovsko-metohijskog
dijalekta I, SKA, Beograd 1932, 400; cf. SMR, s.v. Mesoje|e-Mesnice.
ovaj posledwi, neodvojivi deo folklornog nasle|a koji obi~no
obuhvata celokupno vreme mrsa koje je obeleèno Mesnim i
Sirnim pokladama.
16
To je period kada je uobi~ajeno da se
odràvaju razli~ite vrste svetkovina, bilo porodi~ne (svadba),
bilo one vezane za kalendarske praznike koje je slavila ~itava
zajednica. Tokom ovoga perioda posebno se izdvaja po~etak mesni-
ca, vreme u trajawu od dvanaest dana od Boì}a do Bogojavqewa, i
kraj, obeleèn pokladnim danima pred Veliki uskr{wi post. To
su dani kada se u savremenim folklornim obi~ajima pojavquju
povorke maskiranih u razli~itim krajevima Srbije i na razli~ite
praznike u periodu od sv. Igwata do Bele nedeqe. O tim povorka-
ma Mirjana Pro{i} kaè:
...wihova identifikacija mogu}a je zbog toga {to one imaju isti
ili sli~an sastav grupe, {to se upotrebqavaju isti rekviziti,
obavqaju sli~ne radwe, kao i {to se pojavquju u zimskoj sezoni,
koja po svojim karakteristikama u fizi~kom i metafizi~kom
smislu predstavqa jedinstvenu celinu,
dok ophode povorki u razli~ite dane dovodi u vezu sa
prehri{}anskim, paganskim svetkovinama:
Ophodi povorki u razli~ite dane obja{wavaju se time {to je
hri{}anstvo razbilo celinu prirodnog kalendara i svetkovina
te su tako ovi obredi, koji vode poreklo iz paganstva, vezani za
pojedine razli~ite crkvene praznike. Osim toga, paganske
sve~anosti nisu se izvodile samo u jednom danu ve} su se ponavqale
vi{e puta u toku odre|enog perioda.
17
Kalende. Kalende, ili koleda su praznik kojim se
obeleàvao po~etak nove godine, prvi januar, dan kada hri{}anska
crkva slavi Obrezawe Hristovo i sv. Vasilija. Vremenom, koleda
su mogla da ozna~avaju i sam hri{}anski praznik Boì}. Nasle-
16
U savremenom folkloru pojam mesoje|a obi~no obuhvata i Sirnu (Belu) nede-
qu, P. Vlahovi}, Obi~aji, verovanja i praznoverice naroda Jugoslavije, Beograd 1972. 93; cf.
SMR, s.v. Mesoje|e-Mesnice; M. Proi}, Teorijsko-hipoteti~ki okviri za prou~avanje
poklada kao obreda prelaza, Etnoloke sveske I (1978) 33.
17
M. Proi}, o. c., 34.
|ene iz rimskog kalendara, kalende ili koleda su se svetkovale
tokom sredweg veka u celoj Evropi.
18
Bilo da su ozna~avale Novu Godinu ili Hristovo Ro|ewe,
koleda su bile deo vi{ednevnog prazni~nog ciklusa koji je
po~iwao Boì}em i zavr{avao se Bogojavqewem. To je ciklus od
dvanaest dana kojim otpo~iwe period mesnica, a koji je deo zaje-
dni~kog evropskog folklornog nasle|a.
19
U gr~kom folkloru se
ovaj period naziva dvanaest dana (ccxog/cpov) ili kao u folk-
loru drugih evropskih naroda Twelf nights odnosno die heiligen zwlf
Nchte.
20
Obi~aj obeleàvawa dvanaest dana ome|enih Boì}em i
Bogojavqewem poti~e iz najranijeg vremena hristijanizacije
evropskih naroda i proslavqao se veoma intezivno tokom ~itavog
18
Praznik koleda ili kalende se od po~etaka sredweg veka dovodi u vezu sa Novom
godinom. Torinski episkop Maksim iz V veka u jednoj propovedi kaè: ...Novum
annum Ianuarias appellant calendas..., PL 57, 255, navedeno prema E. K. Chambers, The
Mediaeval Stage II, 295; cf. I. Rochow, o. c., 486. U >timologi~eskij slovarx slav]nskih
]zwkov, X (1983) 135, o koledama je napisano: Zaimstvovano iz lat. calendae, pervwj
denx mes]ca i v ob\em hranit pre`de vsego sledw <togo dohristianskogo ]zw~eskogo
zna~eni] obr]d sv]zannwj s na~alom goda i li[x vtori~no (v hode posleduy\ih hri-
stianskolatinskih, srednevekovonemeckih vli]nij) priob\ilosx k prazdniku so-
bstvenno ro`destva. U F. Miklosich, Etymologisches Wrterbuch der slavischen Sprachen,
Wien 1886, 123-124 kolenda su ozna~avala prvi dan u Novoj godini, neujahrstag, ali i
Boì} kada se pevaju koledarske pesme Das wort bezeichnete einst auch das christfest...
koledovaty weihnachtslieder singen; P. Skok, Etimologijski rje~nik II, 124 kaè da su koleda u
staroslovenskom jeziku ozna~avale novu godinu i da se ovaj pojam poklapa se sa lat.
calendae januariae; Petar Skok smatra da u bug. i u hrv. srp. narje~jima o~uvano je jo{
staro zna~ewe boì} odakle je od VIII veka po~iwala nova godina. Poistove}ivawe
kalendi sa Boì}em prili~no je bilo ra{ireno u Evropi: In the south France Christmas
is Chalendes, in Provence Calendas or Calenos... The Lithuanian term for Christmas is Kalledos
and the Czechic Koleda (Polish Kolenda, Russian Koljada), E. K. Chambers, The Mediaeval
Stage I, 246, nap. 4.
O koledama, odnosno kalendama literatura je brojna: ODB I, 367-68; A. Gurevi~,
Problemi narodne kulture u srednjem veku, Beograd 1987, 137; E. Awi~kov, Zimski
praznici i obi~aji, obzirom na ulogu dana{we Ju`ne Srbije u wihovoj evoluci-
ji, Glasnik SND XV-XVI (1936) 222-224; P. Vlahovi}, Obi~aji, 88-84; SMR, s.v.
Koleda; D. Antonijevi}, Dromena, 98-103; I. Mil~eti}, Koleda u ju`nih Slavena. Na
osnovi istorijskih vjesti, narodnih pjesama i obi~aja naega vremena, Zbornik za narodni
ìvot i obi~aje Ju`nih Slavena, JAZU, knj. XXII (1917) 1-124.
19
U evropskom folklornom nasle|u period od Boì}a do Bogojavqewa jeste
vreme no}nih ophoda i poseta razli~itih natprirodnih bi}a, J. Simpson, Evropska
mitologija, Opatija, 1988, 128-129.
20
J. C. Lawson, o.c., 226-229; E. K. Chambers, The Mediaeval Stage I, 244-7, 415; I.
Mil~eti}, o.c., 105, 119. MF I, s.v. Christmas.
sredweg veka.
21
Ve} na saboru u frana~kom gradu Turu odrànom
567. godine ti dani su se izdvajali kao prazni~ni: quia inter natale
Domini et epyfania omni die festivitates sunt....
22
U staroslovenskom jezi-
ku tih se dvanaest dana nazivalo dvanadesetedynevyny
23
i ~inilo je
posebnu prazni~nu celinu - wt rojdystva X(ri)s(to)va do Bogovlna
d(y)ni .vf. - kada se nije postilo ni sredu i petak, isto kao ni u peri-
odu od Vaskrsa do Tomine nedeqe ili u sedmici po Duhovima (tzv.
trapave sedmice).
24
U srpskom folklornom nasle|u XIX i XX veka
dani od Boì}a do Bogojavqewa se nazivaju nekr{teni dani.
25
Xon
Loson je mi{qewa da dvanaest dana u gr~kom folkloru vodi porek-
lo od vrumalija i drugih paganskih praznika - undoubtedly an inheri-
tance from ancestors who celebrated the Brumalia and other pagan festivals at
the same season of the year
26
- koji se pomiwu i u srpskoslovenskom pre-
vodu Nomokanona.
Posebno mesto unutar ovog prazni~nog ciklusa imale su ja-
nuarske kalende koje su ga polovile. Od ranog sredweg veka praznik
januarskih kalendi smatran je za svenarodni praznik
27
, koji je
21
MF I, s.v. Christmas.
22
Navedeno prema E. K. Chambers, The Mediaeval Stage II, 299 (Appendix N).
23
Epitimijni nomokanon, ASANU N
o
154, l. 43b; A. Pavlovq, o. c., N
o
169, 314 prema
gr~kom originalu :o ccxog/cpov. U pravilu se poru~uje da u periodu od dvanaest
dana, i tokom prve sedmice Velikog posta, Velike i Svetle nedeqe, kao i u vreme
drugih velikih hri{}anskih praznika i nedeqnog dana ne treba vr{iti pomen umrlom
- pomeni ne bivajut, Ibidem.
24
o
53, 129a, 195b-196a; cf. A. Pavlovq, o.c., N
o
218,
417-418 (o trapavim sedmicama, v. str. 73, nap. 102).
25
SMR, s.v. Nekr{teni dani; D. Bandi}, o.c., 307-308 kaè da su u se u Popovom poqu
ti dani nazivali blagi dani, u homoqskim selima ne~istiili u Zaglavku mrsni dani;
M. Nedeqkovi}, o.c., 168, 169. Tokom dosada{wih istraìvawa u sa~uvanoj pisanoj
srpskoj sredwovekovnoj gra|i nisam nai{ao na naziv nekr{teni dani. Kada se govori
o folklornom nasle|u treba stalno imati na umu da se radi o kulturi koja se
prenosila obi~no usmenim putem i koja se relativno sporo mewa. Cf. O nekr{tenim
danima, nekrqsteni dni u bugarskom folkloru, kao poganoto vreme, dvanajsette
dni ili karakondòvi dni, I. Bokova, Maskaradni igri i kalendar, u: Praznici i
zreli\a v evropejskata kulturna tradici] prez srednovekovieto i vqzra`daneto,
Materiali ot Me`dunarodnata nau~na sre\a, posvetena na 70-godi[ninata na
Varnenski] muzikalen festival, Varna 1-2 yli 1995, Sofija 1996, 131-137.
26
J. C. Lawson, o.c., 228.
27
U besedi protiv kalendi Asterije iz Amaseje (Vvek) ih naziva cop:g ovgo
(lat. festum publicum), PG 40, 217; cf. E. Awi~kov, o.c., 222.
istovremo bio i predmet sna`ne osude gr~kih i latinskih svetih
otaca hri{}anske crkve.
28
Kako su ti obi~aji uporno opstajali, te su
se osude prenosile kroz ceo sredwi vek, ponavqaju}i se unutar
nacionalnih crkava. Nomokanon sv. Save prenosi za potrebe srpske
crkve na slovenski jezik osude trulskog sabora sa kraja VII veka pro-
tiv kalendi i obi~aja maskirawa, preodevawa, plesawa, o kojima }e u
ovom poglavqu jo{ biti re~i. U susedstvu Kraqevine Nemawi}a, u
Dubrova~koj Republici postojao je obi~aj uzajmnog darivawa kojim
su se obeleàvale kalende (kallende), praznik koji je ozna~avao kako
prvi dan Nove godine, tako i dan Hristovog ro|ewa.
29
U celoj Evropi narod je praznovao kalende na razli~ite
na~ine, igraju}i, pevaju}i, preru{avaju}i se u zoomorfna bi}a,
~esto u jelena ili u lik starice, preodevao se u ode}u suprotnog
pola, itd, i u celoj Evropi zvani~na Crkva se protivila ovim
svetkovinama.
30
U gradovima Vizantijskog carstva mogli su se na
januarske kalende, kako Darkevi~ kaè, videti i monasi preode-
28
Protiv svetkovawa kalendi i obi~aja koji su ih pratili, sna`no su se supro-
stavqali uz Asterija iz Amaseje i Severijan, Ambrozije Milanski, Maksim
Torinski, Cezarije iz Arla ili Jovan Zlatousti i sv. Avgustin itd., E. K.
Chambers, The Mediaeval Stage I, 244 -2445; II, 290, 294-295. cf. J. C. Lawson, o.c., 222-
223.
29
Prema Statutu grada Dubrovnika, dubrova~ki knez je mesarima uo~i Nove
godine (in vigilia anni novi) davao na pokon jedan perper na ime kalendi (pro
kallendis yperperum unum), ili su na Badwe ve~e (in vigilia natalis Domini), posle
ve~erweg, dubrova~ki zapovednici brodova i mornari odlazili u kneèvu palatu
da pale badwak (ceponem unum de ligno et ponunt eum in igne gaudendo) i od kneza
dobijali poklon od dva perpera i pi}e na ime kalendi (pro kal. ypp. duo de suo pro-
prio et etiam bibere), a uo~i Nove godine (in vigilia anni novi) odlazili su gospod-
inu nadbiskupu i pro kallendis dobijali jedan perper, Statut grada Dubrovnika 1272,
izdanje i prevod M. Kri`man i J. Kolanovi}, Dubrovnik 1990, I 7-10, 17, 27-29; cf. K.
Jire~ek, Badak im XIII Jahrhundert, ASPh 15 (1893) 456-457; K. Jire~ek, Istorija
Srba II, 291-292.
30
V. P. Darkevi~ o.c., 107-109. Penitencijal iz Kenterberija (druga polovina VII
veka) propisuje godinu dana pokajawa onome ko se na januarske kalende preru{i u
jelena ili staricu, Ibidem, 109. Regino, opat nema~kog manastira Prim (umro 915)
osu|uje preru{avawa za januarske kalende u jelensku koù ili u lik starice pod pre-
twom trogodi{we kazne: Fecisti aliquid quod pagani faciunt in Kalendis januariis in cervulo
vel vetula tres annos poeniteas, navedeno prama E. K. Chambers, The Mediaeval Stage II, 305
(Appendix N). Rimski sabor je 743. godine zabrawivao da se i na januarske kalende peva
i igra po selima, trgovima i ulicama: Ut nullus Kalendas Ianuarias et broma ritu pagano-
rum colere praesumpserit... aut per vicos et plateas cantiones et choreas ducere, navedeno
prema E. K. Chambers, The Mediaeval Stage II, 304 (Appendix N).
veni u satire i klovnove.
31
Ne{to kasnije, ali sigurno do kraja XII
veka, razvio se u latinskoj Crkvi, iz prvojanuarskih kalendi,
obi~aj u okriqu nièg klira (pod|akona), prozvan praznik luda
(festum stultorum, fatuorum) ili praznik pod|akona (festum subdia-
conorum) odnosno praznik magaraca (asinaria festa), koji je pose-
bno bio popularan u Francuskoj.
32
U najstarijem sa~uvanom trebniku staroslovenskog jezika,
tzv. Sinajskom trebniku (pisan glagoqicom, nastao kako se sma-
tra u Makedoniji u XI veku) nalazi se zabrana praznovawa koleda
prvoga januara, dovode}i ovu svetkovinu u vezu sa pagansikm
verovawem i obi~ajima:
A\e kto v .a. deny idet() na kold enarh hkoje prvhe
pogani tvorhax .v. lht() da pokaet s.
33
Zabrana od hri{}ana traì pod pretwom dvogodi{weg
posta da prestanu da idu na koleda. Sli~ne crkvene zabrane
svetkovawa koleda kao paganskog obi~aja postojale su u penitenci-
jalijima latinske Evrope ranog sredwega veka.
34
Zabrana prvoja-
nuarskih koleda iz Sinajskog trebnika neprekidno se ponavqala i
prepisivala tokom sredweg veka bivaju}i aktuelna u nacionalnim
31
V. P. Darkevi~ o.c., 105. O obi~ajima preru{avawa u vreme praznika u vizanti-
jskom dru{tvu XII veka svedo~i vizantijski pravnik Teodor Valsamon u svom
komentaru 62. pravila trulskog sabora, PG 137, 729-730 (v. str. 254, nap. 67). Ara-
pski istori~ar iz Xveka al-Masudi (al-Masdi) pomiwe kalende kao hri{}anski
praznik koji su slavili stanovnici Antiohije, Sirije i Egipta, odnosno oblasti
koje su nekad pripadale Vizantijskom carstvu, I. Rochow, o. c., 487.
32
Jedan od najstarijih pomena praznika luda jeste sa kraja XII veka, proiza{ao
je iz pera Jovana Beletusa (Joannes Belethus), rektora teologije u Parizu. Pra-
znik luda se u razli~itim mestima odràvao na razli~ite dane tokom dvanaestd-
nevnog ciklusa od Boì}a do Bogojavqewa (Tri kraqa). Visoki zvani~nici
crkve su ga zabrawivali na lokalnim i nacionalnim saborima, a protivqewe
wegovom odràvawu zabeleèno je do duboko u XVI vek, E. K. Chambers, The
Mediaeval Stage I, 275-300; MF I, s.v. Christmas; s.v. Feast of Fools.
33
R. Nahtigal, Euchologium Sinaiticum, 325; Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-
XI vekov), 281, 289. Za prekr{iteqe, propisuje se dvogodi{wi post o hlebu i vodi.
34
U jednom penitencijaliju iz IXveka ~ita se sli~na zabrana januarskih kalendi, u
kojoj se propisuje trogodi{wa kazna za laike i petogodi{wa za klirike: Qui....
kalendas Ianuarii, more paganorum, honorat, si clericus est, Vannos poeniteat, laicus III annos
poeniteat, navedeno prema E. K. Chambers, The Mediaeval Stage II, 305 (Appendix N).
slovenskim crkvama. Postojala je pro{irena verzija o zabrawenim
igrama na januarska koleda. U ruskoj Ustju{koj krm~iji iz XII-XIII
veka ta zabrana glasi: a\e kto v .a. d(y)ny enouar na kold idet...
ko wty sotonyf sty igra ta,
35
ili u prepisima ruske recenzije tzv.
hudih nomokanunaca kako ih naziva Tihonravov, sa kraja XVI veka -
a\e kto v .a. d(y)ny genyvar na koled$ idet. koje pervi pogani tvo-
rx.g. lht(y) pos(ty) da pokaet s w xlhbe i w vode. ko skotinyf
esty igra ta.
36
U istom, hudih nomokanunaca, posebnim pojmom je
ozna~ena i radwa tokom praznika; vernicima se poru~ivalo: nhlhpo
koledovati ni rsalyi igrati.
37
Zabrane nedvosmisleno pokazuju da su
se izvesne igre odràvale na januarske kolede i da se pri tom
koledovalo. Po{to su te igre od strane Crkve dovo|ene u vezu sa
paganskim obi~ajima, pripisivani su im atributi sotonski i
ìvotiwski. I pored svega, popularnost kalendi (koleda) i
wihovog praznovawa kod Ju`nih Slovena bila je velika, {to nam
kazuje i postojawe li~nog imena i patronimika: Kolenda (Kolenyda)
38
,
Ratko Kolendi} (Ratcho Cholendich)
39
ili Nikola Kolendi} (Nicola
Colendich), odnosno Nicola de Colenda (Nikola sin Kolende).
40
Praznovawe januarskih kalendi ili koleda bilo je u tesnoj
vezi sa narodnim verovawem da zbivawa u nastupaju}oj godini
zavise od po~etka novog (godi{weg) ciklusa, odnosno od dana u
koji one padaju. Predvi|awa i prognoze se iznose po danima u se-
dmici, od nedeqe do subote, u sastavima koji se zovu kolednici, i
to po slede}em modelu:
35
Citat preuzet iz komentara na tekst iz Sinajskog trebnika, R. Nahtigal, Eucho-
logium Sinaiticum, 325.
36
N. Tihonravovq, Pam]tniki otre~ennoj russkoj literaturw, t. II, Moskva 1863,
305. Kazna za one koji ne po{tuju zabranu i u~estvuju u ovim januarskim igarama
pripisuje se trogodi{wi post na hlebu i vodi.
37
N. Tihonravovq, o.c., 302.
38
o
XI, 7.
39
D. Kova~evi}-Koji}, Trgova~ke kwige bra}e Kabuì} (Caboga) 1426-1433,
SANU, Beograd 1999, 362.
40
Istorijski institut SANU, Beograd 1997, 514, 602, 625.
A\e ponedelniky bdety koleda. zima dobra vesna jetva
dobra. vhtryna. dyjdi velici, wbilie vsem ny za naprasyna
i smrti mnogi.
Ako u ponedeqak budu koleda, [bi}e] zima dobra, [kao i] prole}e,
ètva dobra, vetrovito, ki{e velike, obiqe svega, ali bolest
naprasna i smrt mnoga,
ili,
A\e srhd bdety koleda. zima zla dyjdeva. jetva dobra.
penice poskd. vina mnogo mjemy smrty skotom pagba.
Ako u sredu budu koleda, [bi}e] zima zla, ki{ovita, ètva dobra,
p{enica oskudna, vina mnogo, mu{karcima umirawe, stoci pomor.
41
Postojali su kolednici u kojima se umesto koleda pomiwe
prvi januar: a\e v nedel genary mhscy prhimety...
42
Postojala je i
formalno hristijanizovana, boì}na verzija, u su{tini ista, u
kojoj su o~ekivawa u narednoj godini zavisila od dana kada pada
Hristovo ro|ewe:
Vy qetvrytyky a\e bdety Rojdystvo Xristovo, zima lka,
prolhtè vhtryno, jetva sxa, wvo\à mnogo, medy poskpo,
eseny dobra, silnoi qedyf pogyfbhly.
43
Bilo da je po~etak godine po~iwao prvim januarom ili
Hristovim ro|ewem, na osnovu kolednika su se predvi|ala zbi-
vawa u nastupaju}oj godini koja su bila od dru{tvenog i ekono-
mskog zna~aja za agrarno sredwovekovno dru{tvo. Predvi|awa o
preovla|uju}im meteorolo{kim uslovima tokom nastupaju}a
41
Iz kolednika u tzv. Zborniku popa Dragoqa iz XIII veka. Lista se produàva na
sve dane u nedeqi, B. Jovanovi} - Stip~evi}, O zimama i koledama u Zborniku
popa Dragoqa, AP 2 (1980) 164; prevod: T. Jovanovi}, Stara srpska kwièvnost.
Hrestomatija, 600.
42
Kolednik iz bugarskog rukopisa prve polovine XIV veka, V. Jagi}, Sredovje~ni
liekovi, gatanja i vra~anja, 115.
43
Ibidem, 117. Koledar sa boì}nom verzijom, prema jednom drugom rukopisu
srpske recenzije iz XV veka, objavio je N. Tihonravovq, o.c., 381.
~etiri godi{wa doba koja donose kolednici, imaju pre svega
dru{tveni zna~aj. U wima se prognozira nastupaju}e izobiqe ili
oskudica, glad, masovne epidemije i pomori, koji opet, mogu biti
ograni~eni na jedan pol ili na odre|ene pripadnike istog pola
ili pak, na razli~iti uzrast (mjemy smrty ili jenamy neprazdnyfmy
symryty i mladenycemy pogyfbely) odnosno, na odre|ene dru{tvene gru-
pe (siln`my pag$ba ili velymojemy pagba), itd. Slovenski sredwove-
kovni kolednici ilustruju poku{aj pronalaèwa uzro~no-posle-
di~nih veza izme|u qudske aktivnosti i prirodnih pojava, na koje
~ovek onoga vremena nije mogao da na racionalan na~in uti~e.
Stoga su obredne igre, plesovi i pesme bili sastavni deo prazno-
vawa kalendi. Aron Gurevi~ ih smatra neodvojivim delom agrarne
kulture. Stvara se utisak, kaè on, da to nisu zaostaci pre-
hri{}anskih verovawa i na~ina pona{awa, ve} neodvojivi deo
svakodnevne prakse qudi agrarnog, tradicionalisti~kog dru-
{tva.
44
Takva shvatawa se zasnivaju na cikli~nim kretawima u
prirodi i smeni godi{wih doba, koja oslikavaju uzajamna delo-
vawa ~oveka i prirode, i uvek iznova poku{aj ~oveka da, kako
Gurevi~ kaè, participira, u prirodnim ciklusima. U tim
okvirima Gurevi~ daje tuma~ewe plesawa i igrawa na januarske
kalende, koja su bila ra{irena u celoj sredwovekovnoj Evropi.
45
Mesne i Bele (Sirne) poklade. Posledwe dve sedmice koje
su obeleàvale kraj mesoje|a u na{em folklornom nasle|u nazi-
vaju se Mesne i Sirne (Bele) poklade. Isto tako, pokladama se
uop{teno zovu posledwi dani pred po~etak posta. Tim danima se
obeleàva kraj mrsnog ciklusa, vreme kada je dozvoqena
neograni~ena konzumacija hrane i pi}a. Tokom Mesne sedmice
obeleàva se prestanak upotrebe mesa u ishrani, dok se u posle-
dwoj, pokladnoj sedmici, tzv. Sirnoj ili Beloj nedeqi, napu{tala
upotreba belog mrsa.
46
Ovakvi obi~aji seù duboko u sredwi vek,
kada se tokom tih sedmica - nedeqe mesne (nedhl mesna) i nede-
44
A. Gurevi~, o.c., Beograd 1987, 135-136.
45
Ibidem, 136-137. Sli~no stanovi{te zastupa i V. P. Darkevi~ o.c., 110.
46
Iako se u nazivima ovih pojmova ogleda wima karakteristi~an na~in pona{awa,
period mesoje|a je trajao, kao {to je ve} re~eno, do po~etka uskr{weg posta. O
zimskim pokladama i mesoje|u literatura je brojna; cf. P. Vlahovi}, Obi~aji, 93-94.
M. Proi}, o.c., 33-50; D. Bandi}, Narodna religija Srba, 312-315
qe sirne (nedhl sirna) - nije postilo ve} se jelo meso odnosno, sir
i jaja.
47
U skladu sa ovim nazivima jesu i pojmovi mesopust (meso-
psty, ooxpcc) i siropust (syfropsty, :upooyo) - deo zvani~ne
terminologije sredwovekovne crkve - koji ukazuju na odre|ena
pona{awa u danima koji su prethodili Velikom postu.
48
Poklade kojima se zavr{avao period mesoje|a deo su zimskog
prazni~nog ciklusa. Prema Losonu, pokladne sve~anosti su bliske
onim praznicima koje sredwovekovni izvori nazivaju vrumalije,
kalende ili Prvi mart.
49
Sve su to uglavnom svetkovine kojima se
ozna~avao po~etak ili kraj zimskog ciklusa, a koje odlikuje
vi{ednevno praznovawe.
Obeleàvawe zavr{nog perioda mesoje|a ili mesnica na
dvoru srpskog kraqa Uro{a II Milutina, moè se prepoznati u
izve{taju vizantijskog poslanika Teodora Metohita. Re~ je o
gozbama na kojima su se tokom pregovora ~astili vizantijski
poslanik i srpski kraq. Teodor Metohit je u Skopqe stigao
krajem mesopusne nedeqe 1299. godine, a tokom narednih dana
organizovano je niz susreta i razna go{}ewa.
50
U Poslani~kom
slovu u kojem opisuje tok mirovnih pregovora sa srpskim
kraqem, Metohit kaè:
Iznad svih me veoma po{tuju}i, po~astvovao me je i pozivawem
za zajedni~ku trpezu i to je ~inio vrlo ~esto, naro~ito zato {to
su tada kada smo do{li padali oni dani u kojima mi obi~avamo da
pobo`no zapostimo, po{to smo ve} slavili mesopusnu nedequ.
51
47
o
53, l. 195b-196a; ili wegovo {tampano izdawe,
Mile{evski {tampani trebnik, Venecija 1545, NBS I 14, l. 243b; i mawi epiti-
mijni sastavi podse}aju na posebne uslove u ishrani tokom posledwe dve sedmice
mesoje|a, V. Jagi}, Sitna gradja za crkveno pravo, 128.
48
Crkva je kao pripremne dane pred post obeleàvala subotu i nedequ mesopusnu
i petak, subotu i nedequ siropusnu. Svi se ovi dani pomiwu (neki i ranije) u
Tipiku Velike carigradske crkve IX-Xveka, L. Mirkovi}, Heortologija, 144-146.
49
J. C. Lawson, o.c., 226.
50
Na osnovu Metohitovog izve{taja Ivan \uri} hronologiju dolaska vizanti-
jskog poslanstva u Srbiju stavqa u vreme posledwih dana mesopusne nedeqe, koja
je 1299. godina bila izme|u 22. februara i 1. marta, i prvih dana sirna (bela) sedmi-
ca, koja je padala od 2. do 6. marta, VIINJ VI, 110, nap. 62; 131, nap. 97.
51
VIINJ VI, 131 (prevod i komentari Ivana \uri}a).
êsta go{}ewa na dvoru obeleàvala su posledwe dane
mesopusta i predstoje}u, tzv. sirnu (belu) sedmicu. Po{to je meso-
pustna nedeqa pro{la, Teodor Metohit prime}uje da su se bez
zazora i daqe jele ogromne koli~ine mesa:
Osim divqa~i, dobijamo i mnogih i raznih ptica i druge jestive
zveradi kao {to su {umski veprovi i jeleni a, pored toga, obi~no
svakoga dana se sa arhontove trpeze {aqu mnogobrojna ukusno
pripremqena jela i poslastice... Naime, bio je tada posni dan na
koji je bilo neophodno ne jesti meso.
52
Podaci vizantijskog diplomate i pisca o nesvakida{wem
go{}ewu na srpskom dvoru koje je obeleèno konzumacijom najra-
zli~itijih vrsta mesa, jedine su vesti koje se odnose na neki
odre|eni pojedina~ni doga|aj vezan za poklade i obeleàvawe
posledwih dana mrsnog perioda. Svakako, interesantna je i
Metohitova primedba da se posle mesopustne nedeqe, a tokom
sirne sedmice, i daqe u ishrani upotrebqavalo meso. Ona je, usled
slabo o~uvanih izvora, neobi~no va`na, jer na neki na~in svedo~i
da se u svakodnevnom i prakti~nom ìvotu konzumacija mesa nije
morala obavezno zavr{avati mesopustnom nedeqom, nego se u zavi-
snosti od razli~itih okolnosti, mogla nastaviti i tokom bele
(sirne) sedmice. I to, naravno javno, na dvoru srpskog vladara u
Skopqu, u gradu koji je istovremeno bio i arhijerejsko sedi{te.
Stavovi i oblici pona{awa koji su bili svojstveni periodu
poklada - opra{tawe od obiqa hrane i prelazak na post - mogli su se
ispoqiti i u druga~ijim prilikama. Takvi opisi ilustruju, u isti
mah, prazni~nu i veselu atmosferu. Kada je veliki ùpan Stefan
Nemawa napu{tao svetovnu vlast i svetovni na~in ìvota u nameri
da se zamona{i i da otpo~ne ìvot u kome vladaju druga~ija pravi-
la, organizovao je veliku proslavu. U Teodosijevom opisu, Nemawa
se svojim plemi}ima obratio na slede}i na~in:
pridhte sy mno, poslhdnyfi sy vami piry da vyzveselim se i
mesomy trapez wty mene wtypstimy, je bo svhtlaa si i
mnogomesnaa trapeza sy vami k tom mene ne syvykpity, ni bw.
52
Ivan \uri} smatra da iz poslanikovog kazivawa proizilazi da se kod Srba
tokom bele nedeqe obi~aj posta nije preterano strogo po{tovao, VIINJ VI, 113,
114, nap. 68.
Po|ite sa mnom, da posledwi pir s vama provedem, pa da trpezu s
mesom od mene odbacim, jer me trpeza, sjajna i s mnogo mesa, ne}e
vi{e s vama sakupiti nikad.
53
Iako se Teodosijev opis i navo|ewe Nemawinih re~i ne
odnosi na zavr{ni period mesoje|a, iz Nemawinog govora se rasa-
znaje odjek karnevalskog raspoloèwa - posledwi veseli pir
pred nstupaju}i posni period. Tako|e, prepoznaje se i izvorno
zna~ewe re~i mesopust - mesomy trapezwty mene wtypstimy. Teodo-
sije iznosi op{te prihva}eno mi{qewe da treba na poseban
na~in, i to obilnom gozbom i pirom, obeleìti napu{tawe sveta
~ulnosti prilikom prelaska, bilo privremeno, bilo stalno, u
suzdràniji ìvot posve}en Bogu.
Vrumalije
Vrumalije kao praznik zimskog ciklusa ~vrsto je ukorewen
u tradicionalno i agrarno dru{tvo. Vrumalije su se proslavqale
u Rimskom i Vizantijskom Carstvu krajem jeseni ili po~etkom
zime (od 24. novembra do zimskog solsticija). Ozna~avale su peri-
od kojim se zavr{avao ciklus proizvodwe vina, zavr{etak wegove
fermentacije, kada je novo vino bilo spremno za upotrebu.
54
Od
strane sredwovekovne Crkve vrumalije su smatrane za jelinski
(paganski) praznik, dok se ispijawe vina dovodilo u vezu sa
Dionisom, {to ukazuje na dugu tradiciju vezivawa vina i vinove
loze sa imenom boga Dionisa. I pored rimskih naziva, za Xona
Losona kalende i vrumalije imaju duboke gr~ke korene, na {ta
ukazuju i sami sredwovekovni autori, dovode}i ih u vezu sa
Dionisom. Sve~anosti koje su se u anti~koj Gr~koj odràvale u
wegovu ~ast bile su deo zimskog ciklusa: krajem novembra i
53
54
Proslavqane su od 24. novembra do zimskog solsticija. Iako narodna svetko-
vina, vrumalije su se slavile i na vizantijskom carskom dvoru, ODB I, 327-8 s.v.
Brumalia; I. Rochow, o. c., 487-488. Vrumalije ili brumalije (bruma, brumalia) su rim-
ski praznik zimskog ciklusa kojim se obeleàva zimski solsticij; re~ bruma = bre-
vissima dies, Paulys-Wissowa, Realencyclopdie der classischen Altertumswissenschaft III,
Stuttgart 1899, 901-903; E. K. Chambers, The Mediaeval Stage I, 234.
po~etkom decembra obeleàvane su seoske Dionisije, Leneje mesec
dana kasnije, Antesterije krajem januara, a Velike Dionisove
sve~anosti krajem februara.
55
U srpskim sredwovekovnim izvorima praznik vrumalije
pomiwu se jedino u tekstu 62. pravila Trulskog sabora koje je preve-
deno sa gr~kog, a koje sadrè Nomokanon sv. Save i Sintagmat Matije
Vlastara. Korisnik ova dva velika crkveno-pravna zbornika upoznat
je sa praznikom koji se dovodi u vezu sa helenskim bogom Dionisom:
Vrum zapravo jeste nadimak Dionisa
56
, a Dionis je Helenski u~i-
teq pijanstva i vinodavac.
57
U wegovu ~ast negovali su se veseli
obi~aji koji su pratili proizvodwu vina. Wegovo ime se priziva
kada se gazi i gwe~i gro`|e u to~ilima/badwima (vy toqilhxy gda vino
typ\ty) ili kada se ispija novo vino, kada se u kr~age/burad uliva
vino (vy kryqagyf lhty vino) uz grohotan smeh (smhxa groxotanimy tvo-
riti), ili kako je ranije navedeno, nad kr~azima smeh (i nady kryqaga-
mi smhxy).
58
Uop{te, svaki na~in praznovawa uz ritualan smeh, kaè
Darkevi~, bio je neodvojiv od ideje telesnog blagostawa, plodnosti
kako ~ovekovog roda, tako i plodnosti zemqe.
59
Osim ispijawa vina uz
55
J. C. Lawson, o.c., 228-229; od radova objavqenih na srpskom jeziku, E. Awi~kov,
o.c., 232-235, koji tako|e dovodi zimske praznike u vezu sa Dionisovim kultom, i
M. Vasi}, Dionisos i na{ folklor, Glas SAN CCXIV (1954) 139, koji za seoske
Dionisije kaè da su to bile grupne proslave gde su u~estvovali maskirani i
preobu~eni xooi. [to se ti~e imena Leneje ono je za Vasi}a zagonetno:
Pretpostavqa se da je ono ozna~avalo prese (cvo) za ce|ewe vina; ali po dru-
gom mi{qewu isto je nazvano po samom prazniku sa orgijama.
56
Vrm bo poreklo sty Diwnisovo, Zakonopravilo ili Nomokanon, 153b-154a; ili
prema Sintagmat, 256: Vrmy bo oty nixy sem prhzyime.
57
Diwnisy je b(og)y imenovae se vy linhxy. qitely pinystv i vin$davcy, Zako-
nopravilo ili Nomokanon, 153b-154a.
58
nif imene bo Diwnisova vy toqilhxy gda vino typ\ty ne prizyfvati. ni gda
vy kryqagyf lhty vino ni prinicati ni smhxa groxotanimy tvoriti, Zakonopravilo
ili Nomokanon, l. 154a. A je i vy toqilhxy Dònisovo priricati ime i vy vryqve
vylivam vin zasmhvati se, Sintagmat, 256. U slovenskom prevodu pune verzije
trulskog 62. pravila koji se nalazi u tzv. Sofijskoj krm~iji iz 1282. godine (na-
zvana po novgorodskoj crkvi Sv. Sofije gde se prepis ~uvao), Dionisovo ime se
priziva kada greznyf per\e v toqilh, a na smeh se posti~e kada se vina lh\e v
bytr, V. Jagi}, Krm~aja ilovi~ka, 99. Zna~i, u to~ilma (badwima) se gazi gro`|e (greznyf
- vino), a u burad (btary - kryqagyf) uliva novo vino; cf. N. Mila{, Pravila I, 546.
59
V. P. Darkevi~ o.c., 96.
grohotan smeh, kao bitni elementi svetkovine pomiwe se i ples
maskiranih i preru{enih u~esnika, o ~emu }e jo{ biti re~i. U
svakom slu~aju, pojedinci i grupe koje su u~estvovale u ovakvim
svetkovinama nisu ih smatrale, kao {to je gore napomenuto, pro-
tivure~nim hri{}anskoj veri.
Pojedina~ni podaci koji bi se odnosili na vrumalije ili
svetkovine vezane za berbu gro`|a i ispijawe novog vina u srpskim
sredwovekovnim izvorima nema. Ukoliko su odre|ena obredna
pona{awa uz vinsku presu ili prilikom ispijawa novog vina posto-
jala, {to bi bilo verovatno u skladu sa obi~ajima agrarnog dru{tva,
o wima se moè saznati jedino posredno, putem prevoda trulskog 62.
pravila na srpskoslovenski jezik. Pisana gra|a vizantijskog
porekla navodi na nekoliko na~elnih pitawa: u kojoj je meri ~ovek
od pera koji se sluìo Svetosavskim nomokanonom, u sadràju pra-
vila prepoznavao navedene vesele obi~aje s kojima se susretao u svo-
joj svakodnevici i koliko je tuma~ewe trulskog pravila odgovarala
wegovom li~nom iskustvu? Koliko mu je bilo blisko tuma~ewe da
preru{avawa ili igre uz vinsku presu i ispijawe vina vode poreklo
od helenskog boga Dionisa? (v. str. 253-254). Da li je prilikom
sli~nih svetkovina kod stanovni{tva sredwovekovne Srbije posto-
jao obi~aj prizivawa bo`jeg imena ili imena nekog hri{}anskog
svetiteqa, odnosno pevawe crkvenih pesama, ili mo`da onih naro-
dnih, kao {to je postojao obi~aj u Vizantiji prilikom vinobera i
ulivawa vina u ba~ve kada se pevalo Kyrie Eleison o ~emu govori kra-
jem XII veka u~eni pravnik i kanonista Teodor Valsamon u svom
komentaru pravila?
60
U svakom slu~aju, mogao bi se pretpostaviti
odre|eni nesklad izme|u obja{wewa koja daje Svetosavski nomo-
kanon - iznose}i odluke vaseqenskog sabora iz VII veka - i tuma~ewa
koja su se usmeno prenosila ili pak, mogla saznati na terenu od
samih u~esnika, o ~emu naàlost nemamo podataka. U svakom slu~aju,
sa dosta verovatno}e, moè se pretpostaviti da je prevedena
nomokanonska gra|a izvr{ila izvestan uticaj na u~ene krugove
sredwovekovne Srbije prilikom tuma~ewa i razumevawa agrarnih
obi~aja seoskog sredwovekovnog stanovni{tva.
61
60
PG, 137, 730-732; N. Mila{, Pravila I, 546; I. Rochow, o. c., 488.
61
Ovom prilikom va`no je naglastiti da Nomokanon sv. Save, uz skra}eni tekst
62. pravila trulskog sabora ne sadrì Aristinovo tuma~ewe, ve} je izabrano
sadràjnije tuma~ewe Jovana Zonare. Kada je re~ o pojavi Dionisa u folklornom
nasle|u Ju`nih Slovena, izgleda da Svetosavski nomokanon predstavqa, na neki
Usled slabe o~uvanosti na{e izvorne gra|e, smatram da je
bitno ukazati na jedan podatak kojim se isti~e va`nost oru|a kao
{to je i to~ilo odnosno vinska presa kojom se obezbe|ivalo materi-
jalno blagostawe seoske zajednice, koje je uostalom bilo jedan od
simbola agrarnog dru{tva uop{te. Ta ideja je iskazana na
kwièvnom planu, u jednoj srpskoj molitvi Bogorodici sa po~etka
XVveka, u kojoj se ona poziva da za{titi wive i vinograde od turskih
upada i pohara. U molitvi se od Bogorodice traì da za{titi ìto,
da ono ne bude po`weveno pre srpa niti vinogradi da budu izgaèni
pre nego {to plodovi sazru za to~ila: jita naa prhjde srypa sytry (?)
poje. vinogradi nae prhjde toqila istypta.
62
Kao {to je simbol ètve
na~in, prete~u savremenim nau~nim teorijama koje kult boga Dionisa obi~no
dovode u vezu sa folklornim igrama i svetkovinama XIX i XX veka u kojima
dominira orgijasti~ki princip. Sa metodolo{kog stanovi{ta takva istraìvawa
polaze od suo~eqavawa podataka o Dionisovom kultu u anti~kom dru{tvu i raspo-
loìvog savremenog etnografskog materijala. Jedan od osnovih radova jeste rad M.
Vasi}a, o.c., 129-165 u kojem iznosi stav da orgijazam je sastavni ritual Dionisove
religije, i kao takav preìveo je seobe naroda na Balkanskom poluostrvu
po~etkom sredweg veka: U tom dugom vremenskom intervalu pre{le su preko na{e
oblasti invazije raznih naroda, me|u kojima treba pomenuti i invazije Srba u VII
v. i Bugara u IX veku (sic!). Ali te invazije nisu iskorenile orgijazam u dubokim
popularnim slojevima autohtona. Naprotiv, on se odràva i danas u isto~noj
polovini trupa Balkanskog Poluostva - Kosti i Duboka..., Ibidem, 161. Da bi obja-
snio mogu}e puteve preno{ewa obi~aja Miloje Vasi} polazi od etnografskih
podataka savremenog folklora. U selu Duboka obi~aj igrawa i padawa u trans
prenosi se unutar ènske zajednice, od starije ka mla|oj, i to izme|u onih koje su u
srodstvu: sa tetke na ne}aku, itd. Tada se kaè prenelo se... Ibidem, 162.
Istraìvawa Miloja Vasi}a prihvata Dragoslav Antonijevi} u kwizi
Ritualni trans, Beograd 1990, prilikom detaqne analize rusalkih igara u selu
Duboka, Ibidem, 183-187; O tragovima Dioisovog kulta u folklornom nasle|u
Srba: A. Jovanovi}, Tragovi tra~kih kultova u na{im narodnim verovawima,
Zbornik FF u Beogradu, serija A (1997) 122-131; D. Dragojlovi}, Tra~ko ku-
lturno i kultsko nasle|e kod balkanskih Slovena, Godinjak IX, Centar za
Balkanoloka ispitivanja, knj. 7. ANUBiH (1972) 177-188.
62
Navedeno prema A. V. Gorskij, K. Nevostruevq, o.c., 181; prepis molitve se na-
lazi u trebniku srpske redakcije iz 1420-tih godina, rukopis N
o
374. Molitva
Bogorodici je, prema mi{qewu autora srpskog porekla: Molitva Serbskago
proisho`deni], napisanna], kakq vidno, vq to vrem], kakq vq Serbiy vstupili
Turki i pod~inili ee svoej vlasti. Autori nastanak molitve vezuju za vladavinu
despota Stefana Lazarevi}a, po{to je jedan deo molitve posve}en dugom ìvotu
i uspe{noj vladavini despota, mada se ne pomiwe ime vladara: Spasi mati Bo`ja
raba tvojego vernago despota na{ega..., Ibidem, 180-181; cf. \. Trifunovi},
Azbu~nik, s.v. Trebnik. Molitvu u celini je objavio P. Sre}kovi}, Dvije
starinske srpske molitve, Glasnik SUD 20 (1866) 136-156.
bila alatka kojom se `walo - srp, tako je i to~ilo bilo simbol
uspe{nog zavr{etka berbe gro`|a i nastanka vina. Nesumwivo su
ìtno poqe i srp, kao i vinograd i presa, bili simboli materi-
jalnog bogatstva seoskog dru{tva. Jer, bogata ètva i bogata berba
doprinosili su bogatstvu dru{tvene zajednice.
Zna~aj i va`nost berbe gro`|a u agrarnom dru{tvu i wego-
vo odno{ewe u badwila, gde se potom gazilo i gwe~ilo,
zabeleèno je znatno kasnije, od etnografa ili pisaca sa etno-
grafskim sklonostima, tokom XIX i prvih decenija XX veka. Tih
dana se obi~no angaòvala ~itava zajednica, odrasli i deca,
mu{karci i ène. Posebnost tih dana ogledala se i u organizo-
vawu zajedni~kih gozbi i svetkovina koje su usledele posle
napornog radnog dana: ali svi ukupno posijedaju uve~e za jednom
trpezom, |e se jede i pije kao o krsnom imenu.
63
Rusalije
Za razliku od kalendi i vrumalija kojima je obeleèn zi-
mski ciklus, Prvi mart i rusalije bile su deo letweg prazni~nog
ciklusa. Prema svom poreklu oba su neznaboà~ki praznici, te se
wihovo praznovawe, videli smo, smatralo za jelinske obi~aje (v.
str. 186.). U srpskoslovenskom prevodu Sintagmata Matije
Vlastara za praznik Prvi mart se jednostavno kaè: vy pryvì marta
syvryamyf prazdniky; ellinskyf je bh i sy.
64
Dok je praznik obele-
àvawa po~etka prole}a ustanovqen prvog marta
65
, rusalije su
63
V. Vr~evi}, Pomawe srpske narodne sve~anosti uz mimogredne narodne obi~aje,
Pan~evo 1888, 100-103.
64
Sintagmat, 256. Svetosavski nomokanon sadrì prevod skra}ene verzije 62.
trulskog pravila u kojoj se ne pomiwe ovaj praznik, za razliku od ruske tzv.
Sofijske krm~ije iz 1282. godine, koja sadrì prevod pune verzije: v .a. i d(y)ny
marta m(h)s()ca svyramo trjystbo, V. Jagi}, Krm~aja ilovi~ka, 98.
65
Na osnovu vizantijske izvorne gra|e moè se pratiti obeleàvawe martovskog
praznika do kraja sredweg veka. Teodor Valsamon (XII vek) u svom komentaru trulskog
pravila pomiwe narodna okupqawa i ples mu{karaca i èna na martovski praznik,
PG 137, 729-730, dok se u jednoj svojoj besedi sa Krita Josif Vrijenije (kraj XIV
veka) protivi obi~aju no{ewu martovskih amuleta (Mop:iou cpioo:o cpo-
cv), L. Oeconomos, L tat intellectuel et moral des Byzantins vers le milieu du XIV
e
sicle d aprs
svetkovina ~ija se proslava dovodi u vezu za pokretne Uskr{we
praznike. Prema Sintagamtu, svetkovina se slavila posle
Vaskrsewa (po svethi Pasch).
66
O rusalijama kao prazniku (ovg/yupi)
koji se odràvao posle Vaskrsa (:o cyocvo 9Pouooio, :o c:o :o
yiov Hooo) govori, u svom komentaru 62. trulskog pravila, i
vizantijski pravnik Teodor Valsamon sa kraja XII veka.
67
Ne{to
kasnije, u prvoj polovini XIII veka, ohridski arhiepiskop
Dimitrije Homatijan pomiwe stari obi~aj (ooio\ c0o)
praznovawa rusalija kod seoskog stanovni{tva u sedmici koja je
sledila hri{}anski praznik Pedesetnicu ili Duhove (c:o :g/v
cv:gxoo:gv cpooi).
68
U slovenskom hristijanizovanom dru{tvu, pojam rusalija
poistove}en je sa hri{}anskim praznikom Pedesetnice ili
praznik Silaska Svetog Duha na apostole. U bugarskom izbornom
jevan|equ iz XI veka, tzv. Savinoj kwizi, navode se uporedo sa nede-
qama po Pentikosti (Duhovi) i nedeqe po rusalijama: .af. nedel
po r$salix.
69
U homilijaru srpske recenzije iz XIII veka (tzv. Miha-
novi}ev homilijar), beseda sv. Jovana Zlatoustog na Duhove naziva
se Slovo na rusaliju (Slovo na rousali).
70
Tako|e, postojao je i pojam
une page de Joseph Bryennios, in: Mlanges Ch. Diehl I, Paris 1930, 227, 229; obi~aj se sa~uvao i
u novogr~kom folkloru, I. Rochow, o. c., 488, nap. 32. Obeleàvawe Prvog marta deo je
i folklornog nasle|a savremene Bugarske. To je tzv. martenica, D. Marinovq,
Narodna v]ra i religiozni narodni obi~ai, BAN, Sofi] 1994, 521-522 (2. fototi-
psko izdawe iz 1914. godine); D. Todorova, Obrednite ve\i i m]stoto im v sqvreme-
nnata prazni~na sistema, Praznici i zreli\a v sqvremennata evropejskata kultura,
Materiali ot me`dunarodnata nau~na sre\a, Varna yli 1996, Sofija 1998, 115.
66
Sintagmat, 256.
67
PG137, 727-728; F. Miklosich, Die Rusalien: ein Beitrag zur slavischen Mythologie, Wien
1964, 3; A. Pavlovq, o.c., 447; W. Puchner, Zum Nachleben des Rosalienfestes auf der
Balkanhalbinsel, Sdost-Forschungen XLVI (1987) 220.
68
G. Prinzing, Demetrii Chomateni: Ponemata Diaphora, Corpus Fontium Historiae
Byzantinae XXXVIII, Walter de Gruyter, Berolini et Novi Eboraci 2002, N
o
120, 387-388;
W. Puchner, Zum Nachleben des Rosalienfest, 223; cf. F. Miklosich, Die Rusalien, 3; A. S.
Pavlovq, o.c., 447.
69
V. |epkin, Savvina kniga, Pam]ntiki staroslav]nskago ]zwka II/2, Sankpete-
rburgq 1903, 7, 129, 131. Prema Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI
vekov), 585 pojam rusalije se dovodi u vezu jedino sa hri{}anskim praznikom
Pedesetnice ili Svete Trojice.
70
Mihanovi} Homiliar, l. 180b.
rusalna nedeqa koji se sa~uvao u jednom hudom nomokanunacu,
ozna~avaju}i sedmicu koja je padala izme|u Vaskrsa i nedeqe Svih
Svetih (wt paskyf dw vshx svetyfx).
71
Bila je to jedna od trapavih se-
dmica (u tekstu nazvane porozne nedeqe) kada je dozvoqeno sredom
i petkom jesti meso. Pojam rusalija odnosio se i na poseban dan, kao
{to je subota rusalna iz Savine kwige
72
ili Sreda u koju pada
praznik Prepolovqewa (prhpolovlni prazdnika srhda)
73
, tzv. rusa-
lna sreda (vy srhd rsaln).
74
Franc Miklo{i} poreklo re~i rusalija (rousali) traì u
latinskom pojmu pascha rosata ili dominica de rosa kojom se u
Italiji i [paniji ozna~avao praznik Pentekoste ili Duhova, a u
slovenskim jezicima se odoma}ila preko gr~ke pouooio.
75
Re~ pascha
rosata ozna~avala je sve~anost ruà, po{to su se na Duhove ruè posi-
pale po crkvama grada Rima, kao simbol Svetog duha koji se spustio na
apostole.
76
Miklo{i} smatra da je naziv rusalija u po~etku
ozna~avao ~isto hri{}anski, pa se tokom vremena stopio sa nezna-
boà~kim i paganskim praznikom.
77
Verovatnije je da je proces bio
obrnut, u pravcu hristijanizacije paganskog praznika i obi~aja.
78
71
Objavio N. Tihonravovq, o.c., 289 prema jednom sa~uvanom ruskoslovenskom
prepisu iz XVI veka. Prema I. I. Sreznevskij, Materialw III, 197 rusalna nede-
qa ozna~avala je sedmicu Svetih otaca (pred praznik Pedesetnice). U savre-
menom folklornom re~niku Rusalna ili Rusalijska nedeqa, ili Rusalija, jeste
sedmica izme|u praznika Pedesetnice (Duhovi, Sv. Trojica) i Petrovih poklada,
kada se ne posti sredom i petkom, M. Nedeqkovi}, o.c., 199, ili sedmica u kojoj su
Trojice (Duhovi) SMR, s.v. Rusa(l)na nedeqa; cf. F. Miklosich, Lexicon, 806.
72
Pisa v s()b(ot) r$salyn, V. |epkin, Savvina kniga, 147.
73
74
Praznik Prepolovqewa pada u sredu koja polovi period izme|u Uskrsa i
Pedesetnice. Tekst slu`be Prepolovqewu praznika iz Izbornog mineja iz XIII
veka - koji po~iwe vy prhpolovleni praznika paski - objavila je, uz iscrpnu studiju
o rusalijama, B. Jovanovi}-Stip~evi}, Rusalna sreda u srpskom rukopisu XIII
veka, Me|unarodni skup SANU: Tekstologija sredwovekovnih ju`noslovenskih
kwièvnosti, Beograd 1981, 278-282.
75
F. Miklosich, Die Rusalien, 16.
76
Ibidem, 1-2.
77
Ibidem, 16.
78
Rusalije su neznaboà~ki praznik prole}a, M. Fasmer >timologi~eskij slo-
varx III, ]zw~eskij prazdnik vesnw, 520; K Jire~ek, Istorija Srba II, 1290-291,
nap. 199 poziva se na Murka koji govori o prazniku rosalia iz rimskog perioda, kada se
U srpskom folklornom nasle|u se i danas sedmica u kojoj
pada praznik Duhova (Svete Trojice) ili sedmica posle Duhova,
zove rusalna nedeqa.
79
Veza izme|u rusalija i hri{}anskog prazni-
ka o~uvala se i u imenu crkava posve}enih sv. Trojici, koje se danas
zovu Ruìca.
80
Veza pojmova rosalija, rusalija, rusenica, sa
praznikom Svete Trojice o~igledna je i u imenu manastira kod
Prizrena, kako se ~ita u Pomeniku iz XV veka.
81
U Zakonopravilu sv. Save i u Sitnagmatu, na rusalije se
ukazuje kao na praznik i obi~aj nehri{}anskog porekla koji se
u prole}e obeleàvalo se}awe na pretke, polagawem ruà na wihove grobove. Murko
ukazuje i na paralelu sa srpskim praznikom druì~alo ili ruì~alo koji je isto tako
posve}en mrtvima i slavi se u prole}e. Tu tezu prihvata Nikola Pavkovi}, LSSV,
(Druì~alo) 170-171. Rosalia ili rosaria je praznik ruà i mrtvih koji se proslavqao u
Rimu, Italiji i svim provincijama Rimskog carstva, u vreme kada ruè cvetaju, u maju
i junu. Bio je obi~aj da se ruàma kite ku}e i trpeze, A. Cermanovi}-Kuzmanovi}, D. Sre-
jovi}, Leksikon religija i mitova drevne Evrope, Beograd 1996
2
, 482. J. C. Lawson, o.c., 45 + nap. 2,
za rusalije kaè da je an old pagan festival, known as the pouooio (Latin rosalia), continues
to this day to be celebrated with dancing and feasting.... Pri tom Loson navodi da su se rusa-
lije praznovale i u Pargi u Epiru i u Palermu na Siciliji, a u Atini kao masovna
svetkovina organizovane su na Vaskrsni utorak. Sveobuhvatna studija o rusalijama
kao prazniku prole}a i umrlih u Jugoisto~noj Evropi, uz napomenu o neuhvatqivoj
vi{ezna~osti koju implicira ovaj pojam, W. Puchner, Zum Nachleben des Rosalienfestes,
197-278. U ranohri{}anskom prazniku ruà, kaè Puhner, susrele su se dve
prazni~ne tradicije: praznik umrlih, gr~ki nekysia i rimski parentalia, odnosno lemuria
koji pada u mesec maj i praznik cve}a, gr~ki anthesterija (februar - mart mesec) i ri-
mska floralia, odnosno rosaria. Ruà je ozna~avala novi ìvot, kao i Hristovu prolivenu
krv koja je simbolisala besmrtnost. Tokom sredweg veka, ovaj se praznik doveo u vezu
sa Pedesetnicom, Ibidem, 205.
79
SMR, s.v. Rusa(l)na nedeqa.
80
M. Dini}, Iz pro{losti Beograda: I @itarica, jedna beogradska kula koja nije
postojala, II O imenu crkve Ruìce, I^ 5 (1954-55), 80-83, dovodi rusalije u vezu
sa imenom Ruìca kojim se u narodu nazivaju crkve posve}ene Sv. Trojici. Po{to
su rusalije postale sinonim za hri{}anski praznik Duhovi, Dini} smata da su
odre|eni geografski entiteti, kao na primer planina Rusenica, mogli dobiti
ime po crkvama podignutim u blizini koje su slavile Svetu Trojicu.
81
Syfi pomhniky monastra s(ve)tyfe i jivonaqelnyf Troice vy wblasti Prizrenskoi ije
bo naricaemhi obiteli Rsinskoi, P. Kosti}, Pomenik manastira Sv. Trojice kod
Prizrena, Spomenik SKA 49 (1910), 27. O manastiru Sv. Trojice Rusenice, pod
planinom Rusenicom, u prizrenskom kraju i o pomeniku iz XV veka kao jednom od
najstarijih pisanih spomenika koji ukazuju na postojawe manastira Sv. Trojice
Rusenice, videti D. Popovi}, Manastir Sv. Trojice Rusenice - Usponi i razara-
wa, I^ 45-46 (1998-1999) Beograd 2000, 31-48.
zadrào u prazni~nom pona{awu kod seoskog stanovni{tva, u vidu
obrednih igara, plesa i preru{avawa. Sa druge strane, ovaj
praznik je hristijanizovana narodna kultura od najranijih vreme-
na dovodila u vezu sa praznikom Sv. Trojice. Pored naziva za
praznik, isti pojmom su se ozna~avale i igre koje su se na praznik
igrale - gda igraty rsali - a protiv kojih je bila Crkva - igrany
nepodobnf rsaly.
82
Ve} pomenuta zabrana iz Tihonravovog hudog
nomokanuncaosu|uje takve igre: nhlhpo koledovati ni rsalyi igrati.
83
O karakteru svetkovine i o igrama tim povodom, obave{tava nas
ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatijan, kada govori o
doga|aju koji se desio u oblasti Moliskos, oko 1230. godine.
Homatijan govori o rusalijama kao o starom obi~aju koji su
upra`wavali seqani u sedmici posle Duhova. Okupqale su se
grupe mladi}a koje su i{le od sela do sela igrali, plesali,
skakali, neke neprili~ne glume izvodili, a od stanovni{tva su
za uzvrat traìli poklone. Me|utim, prilikom jednog takvog
ophoda do{lo je do sva|e izme|u igra~a i izvesnog pastira oko
sira, koja se izrodila u skukob u kojem je pastir u samodbrani
noèm ubio jednog od igra~a. Ovaj nesre}an slu~aj, posluìo je kao
povod Ohridskom arhiepiskopu da jo{ jednom podseti vernike na
kanonske zabrane protiv rusalija, ali i vota i vrumalija, i da
ukaè vernicima na wihovo pagansko (jelinsko) poreklo.
84
Uporedo u pisanim izvorima, pojam rusalije postojao je u
govornom jeziku, kao naziv toponima. U prvoj De~anskoj hrisovuqi
(XIV vek) wime je obeleèna me|a sela De~ani:
Selo pryvo Dhtqani zaselki i s(y) megmi... a Dhtqamy meg
wt Qryvenoga Brhga na Gomil rhk i wd Rsalii
lokv, wd lokve prhdy Nikolin cr(y)k(y)vy rhk
82
F. Miklosich, Lexicon 805.
83
N. Tihonravovq, o.c., 302.
84
G. Prinzing, Demetrii Chomateni: Ponemata Diaphora, N
o
120, 387-388; F. Miklosich,
Die Rusalien, 3-4; W. Puchner, Zum Nachleben des Rosalienfestes, 223, priloìv{i uz
gr~ki tekst i nema~ki prevod; cf. A. Pavlovq, o.c., 447; K. Jire~ek, Istorija
Srba II, 291.
Prvo selo De~ani sa zaseocima i me|ama... A De~anima su me|e
od ^rvenoga Brega na Gomilu, u reku, i od Rusalija u lokvu, od
lokve pred Nikolinu crkvu, u reku...
85
Podatak predstavqa svedo~anstvo da je naziv rusalije
bio poznat u usmenoj tradiciji, ponev{i ime lokalnog toponima.
Ipak, iz navedenog podatka ne vidi se zna~ewe koje je pojam mogao
imati kod stanovnika sela De~ani u XIV veku. Sa~uvan u osnovnom
obliku, mo`da je ozna~avao mesto gde su se istoimeni obi~aji i
wima svojstvene rusalijske igre odigravale. Pri tom, izgleda da
nije bezna~ajno, da je ozna~avao mesto koje se nalazio blizu Crve-
nog Brega, crkve i vodenih povr{ina kao {to su reka ili lokva.
Ukoliko bi se èlelo ukazati na izvesno postojawe konti-
nuiteta u igrawu obrednih rusalijskih igara, neophodno je osvrnu-
ti se na podatke iz etnografske gra|e sakupqene tokom XIX i XX
veka, u oblastima koje su se nalazile i pod ingerencijom
nekada{weg ohridskog arhiepiskopa Homatijana - na Severnu
Gr~ku, Ju`nu Makedoniju, sredwe i dowe Povardarje. Me|utim, za
razliku od Homatijanovog vremena, rusalije su se odràvale u zi-
mskom periodu, kao i koledarske igre, u vreme nekr{tenih
dana.
86
Kod lokalnog stanovni{tva, pojam rusalija ozna~avao je
istovremeno i rusalijske obi~aje i igre i igra~e.
87
U razmaku od
nekoliko decenija, rusalijske igre opisali su Kuzman [apkarev
krajem XIX veka kao igre slovenskog (bugarskog) stanovni{tva u
oblastima dana{we severne Gr~ke
88
, i tokom tre}e i ~etvrte
decenije XXveka Stevan Tanevi} i Qubica Jankovi} kod Brsjaka u
\ev|elijskoj oblasti.
89
To su opisi obrednih igara sa ma~evima,
85
P. Ivi}, M. Grkovi}, De~anske hrisovuqe, Novi Sad 1976, 63, 305; F. Miklosich,
Monumenta Serbica N
o
. LXXXIII, 92.
86
Q. Jankovi}, Rusalije, GEM 14 (1939), 21; W. Puchner, Zum Nachleben des Rosa-
lienfestes, 274-277 ukazuju}i na svebalkanski obi~aj.
87
Q. Jankovi}, o. c., 21.
88
K. A. {apkarev, Rusalii, Drevehx i tvxrdhinteresnx bqlgarskij obi~ai zapa-
zenq i do dnesq vq Y`na Makedoni], S pribavlenie A. Kratko opisanie na nhkoi
mhstnosti vq s`\ama strana, Plovdiv 1884. Prema navodu B. Jovanovi}-
Strip~evi}, Rusalna sreda, 264-265.
89
Q. Jankovi}, o.c., 20-30; S. Tanovi}, Srpski narodni obi~aji u \ev|elijskoj
kazi, SEZ 40, kw. 16, Beograd 1927, 223-226.
koje izvode mu{ke plesa~ke druìne - u vreme Qubice Jankovi} i
Stevana Tanevi}a nosili su drvene ma~eve.
90
Rusalijske druìne
su obilazile sela igraju}i sa ma~evima, uz pratwu muzi~kih
instrumenata, i zauzvrat dobijali darove. Smatralo se da ovakve
igre imaju plodonosna i isceliteqska svojstva.
91
Va`no je pomenu-
ti da su se u XIX i XX veku ove igre odràvale uz podr{ku crkve,
po{to su pre ophoda i po wihovom zavr{etku, druìne igra~a
dobijale blagoslov u parohijskoj crkvi, dok su pre ulaska u tu|e
selo traìli dozvolu od sve{tenika te parohije.
92
Kada se govori o kontinuitetu sa sredwim vekom, va`no je
ukazati na nestalnost naziva i na~in izvo|ewa obreda rusalije.
Pomenuti rusalski ophodi iz XIX i XX veka odràvali su se u zi-
mskom periodu tako da su igra~i sa sabqama imali sli~nu funkci-
ju kao koledarski plesovi sa maskama. âk je postojala opasnost,
kao i kod koledara, da se dve razli~ite druìne me|usobno potuku
ukoliko se slu~ajno sretnu, te je sa~uvano se}awe i na tzv. rusa-
lijska grobqa.
93
Me|utim, igre na Duhove u Srbiji karakterisalo
je ènsko kolo (nekad je to bio ènski ples sa ma~evima koje su
zamenili vezeni barjaci i marame).
94
ûvene su rusaqe koje su se
90
S. Tanevi}, o.c., 226, prime}uje kako igre u wegovo doba nisu imale sjaj starih vre-
mena: ranijih godina su igrali s noèvima, jataganima i kal~kama i utrkivali su
se ko }e imati boqi no`. A danas mesto tih sjajnih jatagana rusalije pri igrawu
drè i okre}u u rukama, sumarovi {tici - drvene sabqe, i{arane mastilom!.
91
Q. Jankovi}, o.c., 21. Nikola Pavkovi} smatra da semantika rusalskih obreda
na Balkanu... ukazuje na wihovu pripadnost ritualima isterivawa zlih duhova,
{to svedo~i o wihovoj {amanisti~koj prirodi, LSSV (Druì~alo), 171.
92
Rusalije su se u ovo vreme igrale jedino radi vakufa: ako je crkva poru{ena da se
opravi; ako nemaju zvonare da se podigne i zvono nabavi; ili ako za neku op{tu seosku
stvar treba novaca, a samo selo nije mo}no da samo sve podmiri, S. Tanovi}, o.c., 223;
Q. Jankovi}, o.c., 22; B. Jovanovi}-Strip~evi}, Rusalna Sreda, 264-265.
93
O koledarskim i rusalijskim grobqima, SMR, s.v. Koledarska grobqa. Postoja-
we rusalijskih grobaqa S. Ze~evi}, Predawa o rusalijskim grobqima u isto~noj
Srbiji, Narodno stvarala{tvo - Folklor, sv. 3-4, jul-oktobar 1962 (Beograd) 235-243
navodi na zakqu~ak da u ovim grobqima prepoznaje motiv sukoba i sahrawivawa
na mestu pogibije. Kasnije su ti sukobi dobili simboli~ko obele`je i postali
zamena za raniju pravu borbu, Q. Jankovi}, o.c., 23.
94
Re~ je o obrednoj igri i plesu koji se zove kraqice, koje se u Srbiji igraju jo{
o Vaznesewu, \ur|evdanu, ili letwem Svetom Nikoli, Q. i D. Jankovi}, Prilog
prou~avawu ostataka orskih obrednih igara, SAN, Beogad 1957, 30, 45; P. Vlahovi},
Obi~aji, verovanja, 109; cf. SMR, s.v. Kraqice.
odràvale i igrale na Duhove u Zvi`du, selu Dubokoj, u isto~noj
Srbiji. Tada su ène uz odre|enu vrstu melodije, koja se samo u to
vreme izvodila, padale u zanos i neku vrstu transa, a wihovo obre-
dno bu|ewe se odvijalo uz ples sa ma~evima i noèvima.
95
Ples preru{enih
Uz nabrajawe zabrawenih praznika, pravilo 62. Trulskog
sabora uop{teno govori i o karakteristi~nim obi~ajima koji su se
smatrali kao deo tih svetkovina. Pre svega, to su bili obi~aji ple-
sawa, preru{avawa i maskirawa. U Svetosavskom nomokanonu kao
jedno od osnovnih zabavnih sadràja koji su dominirali svetkovi-
nom pomiwu se tzv. ènski narodni plesovi, ozna~eni kao nepris-
tojni koji posmatra~e raspaquju na blud (rajdejeni na bldy tvo-
rety zre\imy na ne).
96
Crkva je u ovim plesovima prepoznavala wiho-
vo pagansko poreklo, obja{wavaju}i da su ih nekad izvodili helen-
ski mu{karci i ène na praznike svojih la`noimenitih bogova.
97
Sli~no su okarakterisani i slede}i obi~aji:
... i ne povelhvaty mjemy wblaqfti se vy jenyskyf rizyf.
nf jenamy vy mjyskyf. je tvoraxty na prazd(y)niky diwnfsovy
ple\e. ni licy je kosmatyfxy vyzlagati nase. ni kozlifxy ni
satiryskyfxy.
98
95
Q. Jankovi}, o.c., 28; SMR, s.v. Kraqice; D. Antonijevi}, Ritualni trans, 154-
186; M. Vasi}, o.c., 129-164; M. J. Majzner, Dubo~ke rusaqe, Godi{wica N^ 34
(1921) 226-257.
96
...ouprajnty je i jenyska ije vy narodh plesani imje rajdejeni na bldy tvo-
rety zre\imy na ne..., Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 154a. U rukopisu je umesto
narodh plesani pogre{no napisanonazodh plesani, u gr~kom originalu stoji xoi :o
:cv yuvoixcv gooio opg/oci, PG 137, 731-732; V. Jagi}, Krm~ija Ilovi~ka godine
1262, Starine JAZU VI (1874) 87; F. Miklosich, Lexicon 403. cf. Sintagmat, 256 koji
isto prenosi sadràj trulskog pravila.
97
...i liko je linyscii mji i jenyf tvorax na prazd(y)nikyf lyjeimen[y]nyfxy b(o)gy
svoixy, Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 154a.
98
Ibidem.
.. i ne dozvoqavaju (sveti oci - prim. SB) mu{karcima da se
obla~e u ènske haqine, ni ènama u mu{ke, {to ~iwahu na
praznik Dionisov, ple{u}i, niti pak obrazine kosmate stavqati
na sebe, ni jar~eve ni satirske.
Sem plesa, osnovno obele`je ovog tipa svetkovine bilo je
preru{avawe u ode}u suprotnog pola - kada se mu{karci obla~e u
ènske haqine, a ène u mu{ke - i no{ewe razli~itih obrazina,
odnosno maski: licy je kosmatyfxy vyzlagati nase. Kada govori o maska-
ma, Nomokanon sv. Save prenosi tradiciju koja nas upu}uje na korene
klasi~nog gr~kog pozori{ta (v. str. 252). U wemu se pomiwu tri
op{te-poznata tipa maske, odnosno lica, kako se maska nazivala u
sredwovekovnom jeziku: komi~ko ili kosmato, tragi~ko i
satirsko lice. No{ewe kosmatih maski dovodilo se u vezu sa
porugom, po{to se kaè da su kosmata lica radi poruge izmi-
{qena (kosmata bo lica sty na porgani xi\rena), dok su ko-
zlija lica, odnosno obrazine jarca prema doslovnom prevodu
gr~kog termina, àlosna i na pla~ podsti~u (jalostyna i na plaqy po-
dviza\e). Kolo maskiranih igra~a, satirska lica podse}a na sati-
re, odnosno plesa~e (plesci) boga Dionisa.
99
Me|utim, treba se ovom prilikom upitati, koliko je sred-
wovekovnom ~oveku u Srbiji bilo blisko obja{wewe kozlijih i
kosmatih lica u skladu sa anti~kom tradicijom tragi~ke i
komi~ke maske. U tom pogledu, sem doslovnog prevoda tragi~ke
maske kao lice jarca, od neobi~nog zna~aja je intervencija pre-
vodioca koji uvodi pojam kosmato umesto komi~ko lice.
100
Verovatno je doslovni prevod u prvom, i uvo|ewe novog pojma u
drugom slu~aju, ukazivao na posve druga~ije zna~ewe od onog koje
upu}uje na pozori{nu tradiciju antike, a koje je, sa svoje strane,
bilo blisko savremenom iskustvu prevodioca.
101
Tako su, u~esnici
99
Ibidem.
100
U gr~kom originalu stoji xcixo pooccio, PG 137, 732.
101
W. Puchner, Byzantinischer Mimos, 316; W. Puchner, Zum Theater in Byzanz. Eine
Zwischenbilanz, in: Fest und Alltag in Byzanz, hrsg. von G. Prinzing und D. Simon,
Mnchen 1990, 14 sklon je da podatke iz trulskog 62. pravila i komentare Jovana
Zonare i Teodora Valsamona (XII vek) tuma~i pre kao svedo~anstvo o narodnim
obi~ajima preru{avawa i maskirawa u sredwem veku, nego kao relevantan izvor
pozori{ne tradicije u ~ijem je sredi{tu glumac profesionalac, a posebno ne one
koja je bliska klasi~nom gr~kom pozori{tu, kako bi se moglo zakqu~iti na
osnovu sadràja pravila (v. str. 254, nap. 67).
svetkovine uz ples i igru nosili maske kosmate strukture ili one
sa likom jarca.
102
Sli~no kao u Svetosavskom nomokanonu, tako i u Sintagmatu
Matije Vlastara, ponavqaju se zabrane ènskih narodnih igara
(jenska narodna igrana) koje neizdr`qivo podsti~u na blud (ko ky
nevyzdryjan blda pootrata), preodevawe mu{karaca u ènsku
ode}u i obrnuto (vy jensk odejd mjemy oblaqiti se, ili jenamy
vy ije mjemy prikladn) na praznik Dionisov (koje bo dhx
ije Dònis), i wihovo luda~ko plesawe (izmlnnh igrate) za koje
bi se mo`da moglo re}i da se grani~ilo sa transom.
103
Tako|e, pomiwe
se ples maskiranih mu{karaca i èna (licepodxodna bo plesana m-
ji je i jeny) koji se sastojao od bestidnih i sramnih pokreta (bez-
stdnh vitixy se i zloobraztixy), uz razli~ite oblike bu~nog
{ega~ewa i lupawa zu{ki (i je po lanith zaenia i tkyf).
104
U Sintagmatu su pojmovi satirski i komi~ki izjedna~eni sa poj-
movima igrac i skomrah, te su maske satira nazvane igra~iva
lica, dok su one komi~ke ponele epitet skomra{ke: lica skomra-
ska ili igryqiva.
105
Prilikom analize svega do sada izloèno, mogu se izdvo-
jiti tri osnovna elementa prazni~ne igre koja su zajedni~ka
svetkovini: 1) lascivni i neprili~ni ples u~esnika oba pola,
102
Kada govori o kozolikom oblicima maski, V. P. Darkevi~ o.c., 108 podse}a da
je maskirawe u jarca imalo duboke korene u zemqoradni~koj religiji naroda
Evrope i Zakavkazja. Tom prilikom podse}a da su se gr~ki i ruski duhovnici pro-
tivili no{ewu, kako kaè maski jarca i satira, ne pomiwu}i pri tom
Nomokanon ni trulsko pravilo. Kod Ju`nih Slovena je od davnina postojao
obi~aj maskirawa u turicu, ènku tura, divqeg bivola, koji je u sredwem, veku
ìveo na Balkanu, K. Jire~ek, Istorija Srba II, 294; M. Reetar, Dubrova~ka
Turica, Zbornik za narodni ìvot i obi~aje Ju`nih Slavena, XXX/1 (1934) 79-80.
Kada je re~ o folklornim obi~ajima XIX veka, Vuk S. Karaxi} pomiwe
dubrova~ki obi~aj maskirawa u turicu (sa kowskom glavom) u vreme mesoje|a, kao
i no{ewe maske klocalice koja je mnogo nalik dubrova~koj turici koju je video
u vreme mesoje|a 1827. godine u Poàrevcu, na dvoru kneza Milo{a, V. S. Kara-
xi}, @ivot i obi~aji naroda srpskog, Be~ 1867, 19-20; Klocalica, SRM, 240.
103
Sintagmat, 256.
104
Ibidem, 321.
105
Ibidem, 256.
2) preodevawe u ode}u suprotnog pola, i 3) no{ewe razli~itih
vrsta maski. (Na pomenute elemente prazni~ne igre insistiraju
i drugi crkvenopravni izvori o kojima }e kasnije biti re~i).
Izvori isti~u zabavno obele`je pomenutih igara, po{to ih
prati grohotan smeh (Nomokanon sv. Save). U isto vreme, te se
igre osu|uju i dovode u vezu sa jelinskim (paganskim) obi~a-
jima. Iako ih ozna~avaju kao jelinske ili paganske, Sveto-
savski nomokanon i Sintagmat Matije Vlastara o navedenim
igrama ne govore iskqu~ivo kao o obi~ajima izolovanih grupa,
ve} ih smatraju za narodne igre koje se po selima vi|aju (vy
poselnichxy byfvamyf), i koje po{tuje neprosve}eni svet. U skla-
du sa tim, otkrivaju nam se igre i obi~aji koji su bili neodvojivi
deo sredwovekovnog folklora i narodne tradicije, koja se sporo
mewa, ~iji su osnovni elementi vekovima opstajali, a ~ije je
poreklo, prema tuma~ewu Crkve, bilo prethri{}ansko. U
nedostatku opisa pojedina~nih doga|aja ovog tipa svetkovine u
srpskim izvorima, ostaje otvoreno pitawe koliko su uop{teni i
klasicisti~ki opisi i tuma~ewe zabrana protiv preodevawa,
preru{avawa i maskirawa iz velikih nomokanonskih kwiga
odgovarali li~nom iskustvu savremenika? (v. str. 253-254).
Sa prevodom Nomokanona i Sintagmata Matije Vlastara
ne iscrpquje se ova problematika. Podatke o praznovawima
putem preru{avawa i maskirawa nalazimo i u drugim slovenskim
izvorima crkveno-pravnog karaktera prevedenih sa gr~kog jezi-
ka. Od neobi~nog su zna~aja dva, ranije pomenuta Epitimijna
Nomokanona. U mla|em Epitimijnom nomokanonu ~ije je nau~no
izdawe priredio Pavlov, jedna od zabrana prenosi poruke 62. i
65. trulskog pravila pozivaju}i se na Sintagamt Matije
Vlastara, ali se sastavqa~(i) ovog pravnog zbornika nisu strogo
pridràvali izvornog teksta.
106
U zabrani se upozorava, uosta-
lom kao i u Nomokanonu i Sintagmatu Matije Vlastara, da je re~
o jelinskim obi~ajima kojih se vernici pridràvaju (w vhrnixy
poslhd$\e elinskyfmy wbiqaemy), a za koje je propisana kazna izvr-
106
Na samom po~etku poziva se na Sintagmat Matije Vlastara: Matei je v pervoi
glavh .M. stfxfa glagolet.... A. Pavlovq, o. c., 153, upozorio je da, iako se radi o 62. i 65.
trulskom pravilu, sastavqa~i ovoga nomokanona nisu se doslovno dràli izvora,
sostaviteli Nomokanona i zdhsx ne bukvalxno deràts] svoego isto~nika.
gnu}a (za klirika) i odlu~ewa (za laika). U te se obi~aje ubrajaju
i igre preodevawe u ode}u suprotnog pola i no{ewe maski. Ipak,
u Epitimijnom Nomokanonu se obi~aji no{ewa maski ne dovode
vi{e u vezu sa drevnom helenskom i paganskom tradicijom:
...ili vy wdhjd$ jensk$ m$je wblaqat se. ili jeni vy
m$jsk$. ili naliqnikyf koje vy stranaxy latinskixy. zlh
navikoe tvorityf. razliqna lica sebh pritvor\e
107
...ili se mu{karci obla~e u ode}u ènsku, ili ène u mu{ku, ili
maske
108
, kao {to u zemqama latinskim, r|avo uobi~ava{e da ~ine,
pretvaraju}i se u razli~ita lica.
Terminologija preuzeta iz klasi~nog gr~kog pozori{ta i
Dionisovog kulta nije vi{e deo pojmovnog sistema kojim se
ozna~avaju i tuma~e igre maskirawa i preru{avawa. Ne ~itaju se
vi{e ranija tuma~ewa koja se pozivaju na stare Helene, boga Dionisa
i satire, wegove maskirane igra~e, ve} se pomiwu savremeni lati-
nski (karnevalski) obi~aji. Izdava~ ruske {tampane verzije ovog
Epitimijnog Nomokanona Aleksej Pavlov ostavqa otvorenim
pitawe kako i na koji na~in se umetak o zemqama latinskim
pojavio u tekstu i iz kojeg je izvora on preuzet.
109
Izgleda da su
gr~kom sastavqa~u sa po~etka XVveka (kao i srpskom prevodiocu iz
XVI veka), u skladu sa prakti~nom namenom ovog pravnog zbornika,
pore|ewa sa organizovanim karnevalskim proslavama wemu savre-
menog i susednog latinskog, katoli~kog sveta bila blià, od davno
107
Arhiv SANU N
o
154, l. 17a-17b. Deo teksta koji je podvu~en, ne ~ita se u
rukopisnoj kwizi, ve} u ruskom {tampanom izdawu, A. Pavlovq, o. c., N
o
23a, 152.
108
Re~ naliqniky zna~i obrazina, maska, S. Petkovi}, Re~nik crkvenoslovenskog jezi-
ka, Sremski Karlovci 1935, 124; cf. Slovarx russkogo ]zwka XI-XVII vv vwp. 10 (1983)
136, zna~ewe pod br. 2. U gr~kom originanu stoji g pooccio, A. Pavlovq, o. c., 152.
U pojedinim prepisima srpske recenzije postoje varijante, koje ne mewaju smisao
i zna~ewe: u rukopisima NBS R. 10, l. 23b (po~. XVII veka) i ASANU 28 (1631. god),
l. 23b. napisano je: ili naliqnikyf, koj[e] vy stranax latinskyfx zlh obyfkoe tvoriti;
u ASANU 364. (kraj XVI ili po~. XVII veka) je izostavqen ovaj deo teksta, dok je
rukopisu ASANU 424., l. 35b (po~. XVII veka) pogre{no napisano na~ininije
umesto nali~nici. U ruskoj {tampanoj verziji (prvo izdawe iz 1620. godine) se
~ita: ili naliqniki koje v stranax latfnskix lh wbyfke tvort.
109
A. Pavlovq, o. c., 153.
zaboravqene klasi~ne tradicije stare Gr~ke. Treba imati u vidu da
je Italija XV i XVI veka bila ~uvena po svojim karnevalskim
svetkovinama, maskirawima i preru{avawima.
110
Umetak o lati-
nskim zemqama jeste od posebnog zna~aja za srpsko sredwovekovno
dru{tvo u kome je postojala razgranata mreà kolonija latinskih
trgovaca i preduzima~a, u prvom redu Dubrov~ana.
Prazni~ni obi~aji maskirawa i preru{avawa posvedo~eni su
u Dubrovniku u vi{e navrata krajem sredwega veka. U Dubrovniku se
od po~etka XIV veka pomiwu maske, carbonosus ili crabanossus i
igrale se tz. ludum carbonosii ili se, kako se uop{teno kaè, preru-
{avalo (transfigurare).
111
Kao jedna od posebnih igara pomiwe se pre-
ru{avawe u Jeverejina.
112
Poznati obi~aji preru{avawa u turicu u
vreme mesoje|a i o prazniku Sv. Vlaha, iz kasnijeg perioda, za-
beleèni su 6. februara 1412. godini u odluci Malog ve}a o darovawu
glumaca turice (de donando ioculatoribus Turie) sa ~etiri perpere.
113
U jednoj odredbi iz sredine XIV veka, koja je postala deo Statuta
grada Dubrovnika, zabrawuje se preru{avawe i maskirawe tokom
uskr{wih praznika:
110
U XV veku bilo je ve} uobi~ajeno no{ewe maski, bar od Mantove do Venecije,
od Milana do Firence i Rima, A. Tenenti, Italija u petnaestom veku. Privreda
i dru{tvo, Beograd 2001, 94. O uticaju italijanskog na~ina preru{avawa i maski-
rawa u Engleskoj po~etkom XVI veka pri~a hroni~ar Edvard Hol (Edward Hall):
On the daie of the Epiphanie at night, the kyng with a xi other were disguised, after the
maner of Italie, called a maske, (podvukao - S. B.), a thyng not seen afore in Englande...,
citirano prema E. K. Chambers, The Mediaeval Stage I, 401.
111
Mon. Rag. Lib. Ref. I (1879) 80, 255-256, 257; II (1882) 67, 332-333. Maskiralo se
obi~no o uskr{wim praznicima. U dubrova~kim izvorima pojmovi krabanosica
i krabuqa ozna~avaju masku i maskiranog ~oveka, M. Kostren~i}, Lexicon latinitatis
medii aevi Iugoslaviae I, Zagreb 1969, 178; Rje~nik JAZU V (1989-1903) 428.
112
facere se carbonozum, vel se transfigurare, vel Judeum facere, odluka Malog ve}a od
12. marta 1323. godine, Mon. Rag. Lib. Ref. (1879) 80; Mon. Rag. Lib. Ref. II (1882) 332
i daqe. Obi~aj maskirawa pa i preru{avawa u Jevrejina obi~no se odràvao o
uskr{wim praznicima. Osvrt na dubrov~ki obi~aj preru{avawa u Jevrejina, M.
Panti}, Jevreji u dubrova~koj knjièvnosti, Jevrejski istorijski muzej - Zbornik, Beograd,
1971, 211-214. Obi~aj preru{avawa u Jevrejina bio je poznat u Italiji. U Rimu su
se, kao i u Dubrovniku takvi igrokazi organizovani oko uskr{wih praznika. Bila
su to uli~na narodna pozori{ta koja su se u zvala xudijatama (giudiata). U~esnici
su bili obi~no dvojica glumaca od kojih je jedan predstavqao rimskog vojnika koji
mu~i onog drugog, preru{enog u Jevrejina (odeven u ritama i vre}ama), te je na
razne na~ine ovaj igrokaz izazivao smeh kod publike, Ibidem, 211.
113
K. Jire~ek, Istorija Srba II, 294; M. Reetar, Dubrova~ka Turica, 79-80 (v. str.
212, nap. 102).
... in festis Pasche rexurreccionis domini nostri Jhesu Christi
quam plures, imo multi cum slavinis/sclavinis et aliis rebus se car
bonossos faciebant de propria forma ad alias formas habomina-
biles et turpissimas transferentes.
... o blagdanu Uskrsnu}a Gospodina na{ega Isusa Krista dosta
wih, pa~e mnogi zakrabuqivali slovenskim guwevima i drugim
stvarima mewaju}i svoj lik u druge odvratne i vrlo ru`ne likove.
114
Prema odredbi preru{avalo se pomo}u razli~itih stvari,
me|u kojima se u izri~ito pomiwe sklavina (cum slavinis ili scla-
vinis), odevni predmet kosmate teksture koji se navla~io preko
ode}e. Izgleda da su Dubrov~ani preru{avaju}i se sklavinom u
vreme praznika, izrugivali svojim susedima, seqanima u zale|u,
nose}i karakteristi~an i veoma dobro poznat komad wihove ode}e.
115
Zabrane preru{avawa i maskirawa sadrì i stariji tip
Epitimijnog nomokanona (BAN N
o
53) koji je, ve} je re~eno, na
slovenski jezik preveden najkasnije do kraja XIV veka. Na zna~aj
ovih zabrana ukazuje i wihovo prisustvo u razli~itim pravnim
kompilacijama nastalim na gra|i ovog Epitimijnog nomoka-
nona.
116
Radi se o dvema zabranam u kojima se osu|uje preru{avawe,
maskirawe ili preodevawe u ode}u suprotnog pola. Wihova
114
Naslov odredbe je Zabrana krabuqa i preru{avawa te kazna za pre-
kr{iteqe. Ova odredba je Statutu pridodata krajem prve polovine XIV veka,
Statut grada Dubrovnika 1272, VIII, 97.
115
\. Petrovi}, Sklavina, GEM 50 (1986) 15-41. Sklavina je bila {iroko poznata u
sredwem veku. Ona je ozna~avala kako odevni predmet koji se navla~io preko ode}e,
tako i pokrivku od vune. Iako je sklavina podse}ala na guw, ona je bila zaseban ode-
vni entitet. Izra|ivala se u zale|u Balkanskog poluostrva, a posredstvom
Dubrovnika i drugih dalmatinskih gradova postala je poznata ne samo u Italiji, ve}
i {ire u Evropi. Mogla je imati ravnu i kosmatu teksturu, odnosno bila je glatke
izrade ili kosmata i ~upava. \ur|ica Petrovi} je sklona da u ovoj odredbi iz
Dubrova~kog statuta prepozna stare obi~aje Dubrov~ana da se tokom praznika
izruguju svojim susedima, Slovenima, Ibidem, 31. Kri`man i Kolanovi} prevode te-
rmin sklavina kao slovenski guwevi, Statut grada Dubrovnika 1272, VIII, 97.
116
Epitimijni nomokanon, NBKiM N
o
1117 iz pedesetih godina XV veka; atribu-
cija rukopisa kao Nomokanon i wegovo datirawe na osnovu filigrana, M.
Sto]nov, H. Kodov, o.c., 455-456.
va`nost ogleda se, pre svega, u upro{}enoj interpretaciji i je-
dnostavnom jeziku i na~inu izlagawa, koje upu}uje na neposredno
iskustvo proisteklo iz svakodnevne prakse:
A\e jena i mjy xote igrati i plhsati besovskaa igrana i
plesana. wblhqet se mjy vy jensko wdhne ili jena v
mjysk$ wdhjd$. besovskyfi wbrazi wbraz b(o)ji prhvra-
\aety. i rgaet se em$ takovim g(lago)lmy, da pokaet se
.g. lht(y). poklon(y) .kd.
117
Ako èna i mu{karac èle da igraju i ple{u besovske igre i
plesove, (i) mu{karac se obla~i u ènsku ode}u, ili èna u
ode`du mu{ku, i obraz Bo`ji besovskim obrazima prevr}u
rugaju}i mu se, takvima kazujemo da se pokaju tri godine uz
klawawe dvadeset~etiri puta (na dan).
Tekst druge zabrane koja dopuwuje prvu, sa~uvan je u dve verzije:
A\e nosity kto koj$ konsk$ i wsle\$, da ne vyxodity vy
cr(y)kvy. ny da stoity vyny s jenami,
118
ili
A\e kto nosity kojou konskou na sebe i wsle\$, da ne vyxo-
dit v cr(y)kvy, ny da stoity vynh.
119
Ako ko nosi na sebi koù kowsku ili magare}u, da ne ulazi u
crkvu, nego da stoji napoqu sa ènama.
Igrawe i plesawe pod maskama i preodevawe u ode}u
suprotnog pola Crkva je uop{teno ozna~ila kao besovske igre i
plesove. U obe ove zabrane ne poziva se na anti~ke tradicije kozli-
jih, satirskih i kosmatih ili komi~kih lica, niti se zli obi~aji
maskirawa dovode u vezu sa onim iz latinskih zemaqa. Ali, u
svakom slu~aju, omalovaàvaju obi~aj preru{avawa i maskirawa. U
prvoj, gore navedenoj zabrani obi~aj preru{avawa je ozna~en kao
|avolski, dok se u maskama prepoznaju besovski obrazi koji izvr}u,
kako se kaè, lik ~ove~iji koji je zapravo nastao prema liku Bo`jem.
117
o
53, l. 150b; ASANU N
o
29, l. 40b.
118
U rukopisu BAN N
o
53, l. 194a druga zabrana nije sa~uvana (nedostaje jedan
list), te je navedena na osnovu rukopisa ASANU N
o
29, l. 82b.
119
Iz rukopisa NBKiM N
o
1117, l. 18a.
Predstava o maski kao o besovskim obrazima kojima se
prevr}e Boànski lik ~oveka, op{te je mesto u dugoj tradiciji
hri{}anske Crkve. Burhard od Vormsa po~etkom XI veka maske
naziva larvas daemonum quas vulgo Talamascas dicunt
120
, dok Ustju-
{ka krm~ija (XII-XIII vek) igre na kalende, videli smo, ozna~avala
kao |avolske. Od najranijih vremena hri{}anstva, sveti oci su u
obi~ajima no{ewa razli~itih maski videli negirawe samog
~ove~ijeg lika. Maksim, episkop Torina iz V veka, u jednoj od svo-
jih propovedi poru~uje da je la`no i bolesno kada se qudi od Boga
stvoreni, preobraàvaju u obli~ja doma}ih ìvotiwa ili u zveri
ili u razli~ita nakazna bi}a.
121
Sli~no nakazno obele`je maski u
odnosu na prirodan lik ~oveka (propria forma) javqa se i u nave-
denoj odredbi Dubrova~kog statuta. Pojmovi besovski obrazi i
kosmata lica, sastavni deo jezika slovenskih crkvenopravnih
zbornika, mogu se dovesti u vezu sa zoomorfnim i fantasti~nim
oblicima maski. Takvi oblici fantasti~nog, dugo su opstajali od
ranog sredweg veka sve do na{ih dana, kao {to su maske koje se
nose prilikom obrednih igara na koleda ili na poklade. Ra{i-
renost obi~aja no{ewa zoomorfnih maski ukazuje na op{tu popu-
larnost preru{avawa u obli~je ìvotiwa, zveri i divqih
qudi.
122
Crkvenopravni rukopisi uglavnom insistiraju na jednoj
od funkcija maske, onoj koja proizilazi iz wenog oblika,
dovode}i je u vezu sa odre|enim tipom pona{awa: maska je radi
poruge izmi{qena (na porgani xi\rena), stvorena da bi se na-
rugalo samom Tvorcu, (besovskyfi wbrazi...i rgaet se em$). A poru-
ga je opet, u su{tini svake svetkovine karnevalskog tipa, kako je
to svojevremeno primetio Bahtin.
Druga zabrana donosi jedinstveni podatak (tvrdwa zasno-
vana na osnovu dosada{wih istraìvawa) o konkretnom izgledu
maskiranih qudi. Oni su na sebi nosili kowske i magare}e
koè. Pojmovi kao {to su kosmata lica, besovski obrazi ili
120
Iz Burhardovog Collectio Decretorum, navedeno prama E. K. Chambers, The Mediaeval
Stage I, 402, nap. 2 (cf. PL CXL).
121
Numquid non universa ibi falsa sunt et insana, cum se a Deo formati homines, aut in
pecudes, aut in feras, aut in portenta transformant?, navedeno prema E. K. Chambers, The
Mediaeval Stage II, 295 (cf. PL LVII, 255).
122
O popularnosti preru{avawa u divqe qude u Evropi krajem sredwega veka,
MF II, s.v. Masking; s.v. Wild Man/Woman.
kozlija/jar~eva lica (bez obzira na mogu}u doslovnu inter-
pretaciju od strane savremenika, pojam je kontaminiran anti~kim
zna~ewem) dobijaju konkretne oblike u predstavi kowa i magarca.
Najverovatnije je simboli~ko zna~ewe kowa i magarca uticalo na
izbor maske, jer upotreba tih likova kazuje o zabavnom i
komi~nom ishodi{tu maskirawa.
123
Me|utim, ova posledwa zabrana
zna~ajna je i po tome {to na posredan na~in kazuje o mogu}im
povodima za preru{avawe. Naime, zabraweno je preru{enima u
kowske i magare}e koè da ulaze u crkvu i nare|uje im se da stoje
napoqu sa ènama. Okupqawe u crkvi i oko we, kao i pojava maski-
ranih, nesumwivo kazuje da je re~ o prazniku, i to crkvenom.
Da je crkveni praznik bio povod za maskirawe i preode-
vawe, pomiwe i Pavlovqev Epitimijni Nomokanon, ali samo wego-
va ruska {tampana redakcija (XVII vek), koja ima slede}i umetak: i
thmi mnogajdyf i samyfi qin cr(y)kovnyfi porga\e.
124
Ruski {tam-
pani tekst poja{wava zabrane starije redakcije. Obi~aji
preru{avawa, preodevawa u ode}u suprotnog pola maskiranih,
sramoti i sam ~in crkveni, te nedvosmisleno vodi zakqu~ku da je
povod za preru{avawe bio hri{}anski praznik. Iako su ples,
preru{avawe i no{ewe maski i daqe od strane Crkve etiketirani
kao jelinski, u ovom slu~aju povod za svetkovinu nisu bili pagan-
ski ve} hri{}anski praznici. U tom smislu su takozvani jelin-
ski i paganski obi~aji crkvenopravnih spomenika bili neraz-
dvojni deo narodnog i tradicionalnog shvatawa svetkovine i
prazni~nog veseqa.
Povezivawe jelinskih, paganskih obi~aja i narodnih
igara sa svim svojim osobenostima sa crkvenim praznikom, ukazu-
je zapravo na sredwovekovno folklorno nasle|e. To je va`no, tim
pre, {to su maskirawa, preru{avawe, i me{oviti plesovi
mu{karaca i èna slobodnog i lascivnog obele`ja jedan od
osnovnih elemenata kako zimskog prazni~nog pona{awa u savre-
menom folkloru (nekr{teni dani i Bele poklade), tako i onog
vezanog za uskr{we praznike. Ve} je pomenuto da su predstavnici
123
U patristi~koj literaturi magarac je simbol pohotnosti. Maska magarca je
ovaplo}ivala materijalno-telesni aspekt ìvota, V. P. Darkevi~ o.c., 111. U
Francuskoj magarac ima zna~ajnu ulogu u prazniku luda koji se jo{ zvao i
praznik magaraca na prvojanuarske kalende odnosno na praznik Hristovog
obrezawa, E. K. Chambers, The Mediaeval Stage I, 275-300.
124
A. Pavlovq, o. c.., 152-153. v. str. 214.
zvani~ne crkve takve obi~aje odbacivali, nazivaju}i ih naro-
dnim, jelinskim (paganskim) ili |avolskim. Smatrali su ih
za neprihvatqive i dovodili u vezu sa svetkovinama koje nisu bile
zasnovane na hri{}anskom u~ewu. Me|utim, sami nazivi kao {to
su kalende ili rusalije, postali su, videli smo, sinonimi za
velike hri{}anske praznike, dok su se obi~aji zadràli i vre-
menom modifikovali kao neodvojivi deo svetovnog i narodnog
koncepta proslavqawa praznika - posebno u vreme onih svetko-
vina koje su se organizovle povodm dva velika prazni~na
hri{}anska ciklusa, Boì} i Uskrs, koji su se poklapali sa
smenom sezonskih ciklusa. Po{to nije mogla u potpunosti da ih
ukine, Crkva je obi~aje maskirawa i preru{avawa, uostalom kao i
obi~je plesawa i pevawa svetovnih pesama, nastojala da u potpu-
nosti potisne iz svetog prostora crkve (v. str. 329-330), {to
poru~uje navedna zabrana iz starijeg Epitimijnog nomokanona.
Izloèna sredwovekovna gra|a kazuje nam o spoqnim
obele`jima i manifestacijama svetkovine u kojoj se prepoznaje
karnevalski princip prazni~nog pona{awa. Ovaj princip se
ostvaruje u potpunoj suprotnosti od neprazni~nog pona{awa i
delawa svakodnevice. On se prema sredwovekovnim izvorima
iskazivao, kao {to je na to ve} ukazano u jednom od prethodnih
poglavqa, kroz telesnu radost, naj~e{}e u obliku igre i gozbe, a
obeleàvala ga je prekomernost. Vreme svetkovine jeste ono vreme
koje omogu}ava okupqawe qudi razli~itog pola i uzrasta, i
upu}uje ih da zajedni~ki osmisle i oblikuju svoju dokolicu, za ra-
zliku od drugih dana svakodnevice kada su zbog podele posla obi~no
ve}im delom dana, razdvojeni. Kroz igru, ostvaruje se jedna od
osnovnih odlika prazni~nog vremena - inverzija, odnosno izokretawe
i preokretawe uloga.
125
U prazni~nom vremenu prihvatqivo i
125
Jedno od osnovnih oblika prazni~nog vremena jeste inverzija, izokrenutost koja
prema Edmundu Li~u simbolizuje potpuni prelaz iz svetovnog u sveto, odnosno koja
uz zvani~nost (formalnost) i maskirawe predstavqa osnovni tip pona{awa u
vreme svetkovine, E. Li~, Dva ogleda o simboli~kom predstavqawu vremena, 61-64;
O ritualima status reversal koji su uglavnom deo svetkovine sezonskog ciklusa, cf.
V. Turner, o.c., Ch. 5. U svakom slu~aju, odavno je prime}eno da je osnovna ideja sre-
dwovekovnog praznika luda organizovanog prvog januara, odnosno na kalende, kao
i rimskih saturnalija bila the inversion of status, E. K. Chambers, The Mediaeval Stage
I, 325. Osnovno obele`je karnevalskog tipa svetkovine jeste logika izokrenutosti
( l'envers), nasuprot, naopako, logika neprestanih preme{tawa onoga {to je gore i
onoga {to je dole, M. Bahtin, o.c., 18; cf. P. Burke, o. c., 188-193, passim.
poèqno jeste sve ono {to je suprotno obi~nom vremenu svako-
dnevice. U tom kontekstu treba razumeti podatke na{ih izvora
kada govore o maskirawu i preodevawu mu{karaca i èna u ode}u
suprotnog pola, jer se tim ~inom napu{talo svakodnevno obele`je
pola ili dru{tvenog statusa (sli~no dubrova~kom obi~aju
obla~ewa sklavina ili preru{avawa u Jevreje). U istom kontekstu
moè se sagledati odredba iz Sintagmata Matije Vlastara, koja je
svoje mesto na{la u Skra}noj sintagmi srpskih pravnika, koja
propisuje kaznu zatvora svakom svetovnom licu koje se odeva u
mona{ku ode}u u nameri da podraàva ili da se naruga (naigrati)
sve{teni~kom ~inu i crkvenom ustrojstvu (v. str. 290). Verovatno se
u istom kontekstu moè razumeti i pitawe koje je prilikom
ispovesti duhovnik trebalo da postavi pripadniku mu{kog pola:
ili si plesao ili pevao ènski? (ili plesaly si. ili phly jeski).
126
Bekstvo od identiteta svakodnevice ostvarivalo se u
preru{avawu i no{ewu maski razli~itih oblika. Maskiralo se u
turicu i Jevreje ili su se nosile sklavine (Dubrovnik),
preru{avalo se u klirika ili osobu suprotnog pola, no{ene su
kowske i magare}e koè ili jar~eve i druge kosmate obrazine.
Svakodnevni lik pojedinca se u prazni~nom vremenu mogao preo-
braziti (sebh pritvor\e) u razli~ite {aqive i zastra{uju}e liko-
ve ili se sakriti iza ìvotiwskih koà ili prepoznatqive ode}e
svojstvene suprotnom polu, pojedinim zanima-wima, socijalnim ili
etni~kim grupama. Izokretawe razli~itih dru{tvenih uloga
tokom prazni~nog vremena zvani~na Crkva nije prihvatala, a weno
odbijawe simboli~no je iskazano u formulaciji prevrtawe obraza
Bo`jeg u obraz |avoqi. Ipak, i pored ozbiqnih optu`bi, na pra-
kti~nom planu preru{avawe u kowske i magare}e koè ili no{ewe
obrazina (maski) moglo je, donekle biti tolerisano - isto onako kao
i drugi vidovi zabavnih aktivnosti - ukoliko nije ugroàvalo sveti
prostor crkve.
Na àlost, pripadnici srpske pismene elite sredwega
veka, uglavnom crkvena lica, nisu imala nimalo sklonosti ka
etnografskim promatrawima. Ipak, imaju}i pred sobom na jednoj
126
în ispovedawa, Trebnik, De~ani N
o
67, l. 44b, l. 45b (m. f. NBS A 4522). Ne
ulaze}i u to, {ta bi sve pojam ènski mogao da zna~i, kako za ispitiva~a tako i
za ispitanika, sama ~iwenica da je takvo pitawe upu}eno mu{koj osobi ukazuje na
pomenuti, i jedan od osnovnih principa svetkovine.
strani nekoliko, ne mnogo re~itih sredwovekovnih izvora
crkvenopravne provenijencije, a na drugoj, prili~nu koli~inu
etnografskog materijala folklornih obi~aja koji se sistematski
beleè od po~etka XIXveka, neizbe`no se postavqa pitawe konti-
nuiteta sredwovekovnih obi~aja sa dana{wim folklornim
nasle|em. Na osnovu etnografskih istraìvawa, Qubica i
Danica Jankovi} ukazale su da se pod maskama u Srbiji najvi{e
igra o svadbama, Boì}u i Pokladama, mawe o Uskrsu.
127
Me|utim,
na su{tinsku vezu anti~kog i savremenog gr~kog folklora ukazao
je Xon Loson, dok je u sredwovekovnim obi~ajima video most
wihovog povezivawa. Loson vidi paralelu kalendi i vrumalija u
obrednim obi~ajima savremenih Grka. Kao i svugde u Evropi,
glavne svetkovine sa preru{avawima u folklornom nasle|u
Gr~ke i Srbije padaju u zimski period, u vreme tzv. dvanaest dana
ili su deo karnevalskog praznovawa pred po~etak Velikog posta.
U srpskom folklornom nasle|u ovaj period se naziva nekr{teni
dani. To su dani tokom kojih vladaju natprirodna bi}a karakonxule,
kao i kod Grka, koje najboqe mogu odagnati koledari.
128
Sli~ne
posete natprirodnih bi}a i ophodi maskiranih igra~a odràvaju
se i u vreme uskr{wih poklada. Dragoslav Antonijevi} je
mi{qewa da pokladne maskirane povorke u Srbiji u vreme meso-
je|a imaju mnogo zajedni~kih crta ili su gotovo identi~ne s
koledarskim ophodima. Te folklorne igre preru{enih Antoni-
jevi} je uvrstio pod zajedni~ki imeniteq dromene, folklornog
teatra, odnosno dromena pod maskama.
129
Brojni primeri kole-
darskih igara i plesova u vreme nekr{tenih dana ili Bele nede-
qe podse}aju na one besovske igre i plesove u kojima igra~i nose
besovske obraze i kosmata lica ili se preobla~e u ode}u
suprotnoga pola ili podse}aju na kolo satira iz na{ih sredwo-
vekovnih izvora. U folklornom nasle|u XIX i XX veka koledari
su druìna igra~a maskiranih u ìvotiwske koè i maske
zoomorfnih oblika na kojima obi~no dominiraju rogovi. Oko
127
Q. i D. S. Jankovi}, Igrawe pod maskama u Srbiji, Narodno stvarala{tvo -
Folklor, sv. 6, april 1963, Beograd, 401-407.
128
D. Antonijevi}, Dromena, 55; D. Bandi}, o.c., 307-308; SMR, s.v. Koleda; P. Vlaho-
vi}, Obi~aji, 88. Gr~ki naziv za karakonxule je xoixov:opoi (callicantzari), J. C.
Lawson, o.c., 190-199, 224.
129
D. Antonijevi}, Dromena, 57.
pojasa i iznad kolena su nosili razli~ita zvonca i klepetu{e
kojima je stvarana buka. Sastavni deo koledarske grupe je i
koledarska mlada, koju predstavqa mu{karac odeven u ènsku
ode}u. Koledari su obilazili po ku}ama i naseqima, uz ples, mim,
pesmu i razne ma|ijske radwe, sve sa èqom da se uti~e na zdravqe
uku}ana i da se do~ara obiqe i napredak ku}e.
130
Za uzvrat bi od
doma}ina dobijali poklone u hrani. U osnovi tih radwi, vezanih za
magiju plodnosti, jeste i simulirawe seksualnog ~ina.
131
Ovakva
vrsta plesa i igara vodila je poreklo ili idejno bila srodna onim
igrama o kojima nas obave{tava crkveno zakonodavstvo sredwega
veka koje pomiwe preru{avawa i plesove koji posmatra~e raspa-
quju na blud. U Gruànskom kraju su se na Bele poklade mu{karci
preodevali u ènsku no{wu, a ène u mu{ku i uz to nosile oru`je i
jahale kowe ili su se nosile maske razli~itog porekla:
Mu{karci su se obla~ili u ènsko odelo, a ènskiwe u mu{ko,
nosili su oru`je i jahali kowe. Oni su pred gledaocima pred
stavqali vanprirodna bi}a, zverove, doma}e ìvotiwe...
132
Mada zabeleèna, kako se misli, u vremenu opadawa i nesta-
jawa ovih obi~aja, etnolo{ka gra|a XIX i XX veku ipak dozvoqava
da se prepozna kontinuitet sa sredwovekovnim obi~ajima preru-
{avawa koji su se odràvali u vreme velikih hri{}anskih prazni-
ka, kojima je bila obeleèna i smena godi{wh ciklusa. Uop{teni
podaci koje nam pruàju sredwovekovni normativni izvori, na
izvestan na~in korespondiraju sa etnografskim opisima nastalim
nekoliko stotina godina kasnije. Analiziraju}i maskirane
130
SMR, 245; cf. Q. i D. S. Jankovi}, Prilog prou~avawu ostataka orskih obrednih
igara, 23 i wihov opis koledarskih obrednih igrara s maskama u okolini Leskovca.
131
Kada govori o koledarskim izvo|ewima Antonijevi} ukazuje na zna~ewe plod-
nosti: od rekvizita u koledarskoj igri {tap sa zadebqawem na vrhu zauzima
zna~ajno mesto. On se koristi u sceni bitke, ali i u simulirawu koitusa, prizoru
ina~e poznatom u svim igrama pod maskama na Balkanu. Simbol falusa je uni-
verzalni simbol u magiji plodnosti, D. Antonijevi}, Dromena, 58.
132
P. @. Petrovi}, @ivot i obi~aji narodni u Gruì, SEZ LVIII, od. II, kw. 26,
SAN, Beograd 1948, 237; cf. D. Antoni}, Obredno pona{awe, 176. Jedna od op{tih
karakteristika obeleàvawa Belih ili Sirnih poklada u savremenom folk-
lornom nasle|u jeste pripremawe obrednog jela, uzajamna go{}ewa, maskirane
povorke, obredno igrawe, itd.
povorke pro{lih i sada{wih vremena u evropskom i balkanskom
folkloru, Antonijevi} prime}uje idejnu sponu koja je izraèna
kroz religioznu vezu kulta i magije plodnosti. Ipak, treba
pomenuti da se ne mogu u potpunosti svi oblici obrednih igara koje
su zabeleèni u etnolo{koj gra|i jednostavno preneti u sredwi
vek. Jer, folklor je dinami~na i promenama sklona pojava, kako
isti~u i urednici Enciklopedije sredwovekovnog folkolora (v.
str. 15. nap. 17). U svakom slu~ju, mogu}e je da se na osnovu oskudne
sredwovekovne izvorne gra|e i etnografskih opisa koledarskih
igara tokom nekr{tenih dana i Belih poklada, uo~e izvesni zaje-
dni~ki elementi: preru{avawe, no{ewe zoomorfnih maski i
ìvotiwskih koà, preodevawe u ode}u suprotnog pola, uz buku i
prili~no lascivan ples, {to odaje zabavni karakter svetkovine.
Likovne predstave obrednih igara i preru{avawa
Oblici obrednih igara koje su se igrale u na{im zemqama
sredweg veka mogu se donekle prepoznati u likovnim predstavama
kola, i to pre svega u onim koje pripadaju umetnosti sredwo-
vekovnih ste}aka. Naravno, to vaì samo ukoliko se sve druge
likovne predstave kola (a wih nema mnogo) ne tuma~e kao predstave
obrednih plesova. Na prvom mestu uo~ava se zabavni karakter
prikazanih kola. Me|utim, kada je re~ o plesawu u kolu kod seoskog
stanovni{tva, za razliku od aristokratskih plesova, Darkevi~ sma-
tra da se uglavnom radi o arhai~nim tipovima kola koja su u seoskim
sredinama sa~uvala izvesnu vezu sa agrarnom magijom u vreme kale-
ndarskih praznika. U predstavama zatvorenog kru`nog kola iz ma-
nastira Lesnovo ili iz Hreqine kule u Rilskom manastiru, Darke-
vi~ je sklon da prepozna verovawe u za{titni~ku mo} kruga u koji
133
D. Antonijevi}, Vizantijske brumalije i savremene maskirane povorke, 125
prihvata ideju o kontinuitetu: mi uzimamo kontinuitet kao pojavu oznake jedne
duge neprekinute tradicije, u na{em slu~aju tradicije maskiranih obreda na
Balkanu. Antonijevi} taj kontinuitet ne vidi kao stati~ki pojam, nego kao
ìva tradicija koja je ~oveku iz mnogo razloga bila nu`na kroz ~itav sled
istorijskog razvoja. U preno{ewu te tradicije, s generacije na generaciju, u ruci
svakog novog prenosioca doìvqavala je izvesne mawe ili vi{e promene i pri-
lago|avawa, Ibidem, 123. Autor je ista stanovi{ta izneo i u kwigama: Ritualni
trans (Beograd 1990.) i Dromena (Beograd 1997.).
zli dusi ne mogu prodreti, ili zaostatke drevnog kulta sunca odno-
sno punog meseca, ~ije se zna~ewe ve} odavno zaboravilo.
134
Magi~no
svojstvo zatvorenog kruga sa~uvalo se do na{ih dana u folklornom
nasle|u, kroz predstave koledarskih i rusaqskih igara.
U nauci se ve} duè vreme raspravqa o motivima predstava
kola na nadgrobnim spomenicima, ste}cima, uostalom, kao i motivi-
ma druga dva velika ciklusa: lov i turnirske borbe. Jedno od glavnih
pitawa u nau~noj literaturi jeste ono koje se ti~e karaktera scene
plesa na ste}cima? Da li su te scene preuzete iz svakodnevnog ìvota
pokojnika, ili su to predstave izvesnih obrednih plesova vezanih za
kult mrtvih, tzv. mrtva~kih kola?
135
Me|utim, trebalo bi postavi-
ti i pitawe, da li se u wima mogu prepoznati elementi svojstveni
obrednim igrama, ali i onim koje su se igrale u drugim prazni~nim
prilikama kao {to je to, na primer, svadba.
136
U likovnim predstava-
ma ste}aka prepoznaju se motivi preuzeti iz zemaqskog ìvota,
neobi~no zna~ajni u ìvotu pokojnika i dru{tvene zajednice u kojoj
je ìveo i delao. Stoga, smatram da predstave kola i igra~a na
ste}cima zasluùju pogled i iz jednog druga~ijeg ugla.
Predstave kola na nadgrobnim spomenicima podjednako
prikazuju mu{ke i ènske plesa~e. Kola su predstavqena kao
~isto mu{ka, ènska ili me{ovita.
137
Na osnovu klasifikacije
134
135
[efik Be{lagi} je sklon da prihvati mi{qewe da je re~ o kolu koje pripada
kultu mrtvih, ali je u tome ipak oprezan i suzdràn: U vi{e slu~ajeva je na je-
dnom te istom ste}ku prikazano i kolo i lov na jelena, ili turnirska scena...
Te{ko bi bilo objasniti za{to se zajedno kle{u scene razli~itog karaktera.
Interesantno je da na ste}cima nema nekih drugih predstava pogrebnog kara-
ktera, npr. prikaza no{ewa mrtvaca, naricawa nad wim, go{}ewa kod groba i sl.
(...) Iako mi se ~ini da mi{qewe o posmrtnim, kultnim kolima na ste}cima ima
vi{e oslonca, ipak, s obzirom na druge okolnosti, zauzimawe iskqu~ivog stava u
tome pogledu za sada ne bi bilo sasvim opravdano, [. Belagi}, Ste}ci, 327. I
Marjan Vencel je prihvatila pretpostavku da predstave kola na ste}cima, nad-
grobnim spomenicima, pripadaju kultu mrtvih, M. Wenzel, Graveside Feasts and
Dances in Yugoslavia, Folklore 73, London 1962, 6, 8. Druga~ije mi{qewe predstavqa
Svetozar Radoj~i} koji smatra da scene sa ste}aka ilustruju zabave plemi}kog
ìvota i da su sasvim tipi~ne za zapadnoevropsku umetnost kasnog sredweg
veka, S. Radoj~i}, Reqefi bosanskih i hercegova~kih ste}aka, 78,
136
Prema vremenu izvo|ewa orski obredi i igre se mogu podeliti na svadbene,
kalendarske ili sezonske (prole}ne, letwe, itd.), Q. i D. Jankovi}, Prilog
prou~avawu ostataka orskih obrednih igara, 25.
137
M. Wenzel, Ukrasni motivi, 347.
Marjan Vencel, mogu se izdvojiti tri tipa kola u kojima se moè
prepoznati izvesna obredna simbolika: ples u kojem igra~i izme|u
sebe drè neku vrstu buketa cve}a u obliku trolista
138
, ples sa
ma~evima
139
i ples sa divqom ìvotiwom - jelenom.
140
Na nadgrobnom spomeniku izvesnog Bogavca Taraha Boqu-
novi}a, u mestu Boquni - Ase leji Bogavacy Taraxy Bol$no(v)iKy - najve-
rovatnije iz druge polovine XVveka, sa~uvala se simboli~na pred-
stava maskiranog igra~a. Uklesan je zajedno sa tri ènske figure
na {iroj, bo~noj, ju`noj strani ste}ka. Prikazano je kolo
otvorenog tipa koje igraju tri plesa~ice sa po trolistom u rukama
izme|u svake od wih, dok mu{ka figura sa ma~em o pojasu ima neku
vrstu rogate maske.
141
U svakom slu~aju, kao osnovni koreografski
elementi me{ovitog mu{ko-ènsko kola mogu se izdvojiti: ples sa
trolistima i oru`jem, kao i maskirawe pojedinih plesa~a.
Ukoliko oblici trolista koje igra~i (igra~ice) drè
izme|u sebe predstavqaju bukete cve}a, re~ je verovatno o igrama
letweg prazni~nog ciklusa.
142
Kada se prikazuje ples sa ma~evima,
obi~no je mu{ka figura sa oru`jem ta koja vodi kolo. U ratni~kom
dru{tvu sredwega veka, ples sa ma~evima je bio ra{iren kako kod
seqaka, tako i kod plemi}a.
143
Pored prikazivawa ve{tine u ruko-
vawu ma~em, ova vrsta plesa je bila povezana sa magijom plodnosti
138
Za predstave trolista Vencel kaè: Moè se pretpostaviti, iz analognih
sredwovekovnih prikaza kola, da su to buketi cvije}a, Ibidem, 347 + T. XCIII, 13,
17; T. XCIV, 5; T. XCVI, 6.
139
Ibidem, 347+ T. XCIV, 12; T. XCVI, 3, 18; . Belagi}, Kalinovik, 43, sl. 53, br. 15.
140
Ibidem, 257 + T. LXXI, 10, 11.
141
[. Be{lagi}, Boquni: sredwovjekovni nadgrobni spomenici, Starinar n.s.,
kw. 12 (1961) 179-180 + sl. 12. M. Wenzel, Ukrasni motivi, 348 + T. XCV, 16.
142
Obi~aj plesawa kola u kojem se igra~i me|usobno drè za bukete cve}a ili za
gran~ice, {iroko je bilo rasprostraweno u sredwovekovnoj Evropi. Cve}e i
mlado grawe simbolisalo je kraj zime i bu|ewe prole}a. Seosko kolo je pored
zabavnog imalo i agrarno-magijski karakter. Igra~i su verovali da svojim ple-
som po wivama i poqima i od jednog sela do drugog potpomaù bu|ewu prirode i
plodnost useva na wivama: {to ve}e skokove naprave tokom plesa, toliko }e viso-
ki da budu usevi, V. P. Darkevi~ o.c., 98., 100.
143
U sredwovekovnoj Evropi, gde je kult oru`ja cvetao, ples sa ma~evima je bio
uobi~ajen. Plesalo se na Boì}, poklade, ili na dan Sv. \or|a. Darkevi~ podse}a
na poznatu graviru Pitera Brojgela Starijeg \ur|evdanski va{ar (1559/60.
godine) na kojoj su kao deo seoske zabave prikazani i plesa~i sa ma~evima, V. P.
Darkevi~, o.c., 101 + tabla 47/3.
i magijom isceqewa.
144
U folklornom nasle|u Balkanskih
Slovena, videli smo, sa~uvali su se tokom XIX i XX veka obredne
igre sa ma~evima.
145
Zanimqive su predstave jelena u kolu zajedno sa drugim
igra~ima. One su najbrojnije u Isto~noj Hercegovini, na ste}cima
oko Stoca, Qubiwa, Bile}e, Kalinovika i Nik{i}a.
146
Da li je u
ovom slu~aju re~ o igrama sa realnom ìvotiwom, ili o preru-
{avawima u jelena; primetna je zna~ajna uloga ove ìvotiwe u
simbolici obrednog plesa u sredwem veku. Maska jelena, kako sma-
tra Darkevi~, bila je veoma omiqena kod sredwovekovnih
Evropqana. Ona se nosila o praznicima koji su pripadali zi-
mskom ciklusu: na januarske kalende ili na karnevalskim sve~a-
nostima tokom Bele nedeqe.
147
U savremenom folkloru Balka-
nskih Slovena i Srba jelen tako|e ima zna~ajno mesto.
148
O tome
nam svakako govore i sredwovekovne predstave jelena u kolu, bilo
da se radi o pravoj ìvotiwi koju u pojedinim momentima igra~i
ja{u, bilo da je re~ o simboli~noj predstavi jelena koja bi se
konkretizovala putem preru{avawa u koù jelena, ili no{ewem
~uvenih kosmatih lica iz na{ih pisanih sredwovekovnih izvora.
Prazni~ne vatre
Tokom prazni~nog vremena, uz igre preru{avawa i plesa, po-
stojao je obi~aj javnog paqewa i preskakawa vatri. Takvim obi~ajima
protivila se Crkva smatraju}i ih za drevne ili jelinske obi~aje.
144
V. P. Darkevi~, o.c., 100-101. Igra sa ma~evima ili kasnije wihovim zamenama
smatra se u folkloristici kao preìveli ostatak obredne igre, Q. i D.
Jankovi}, Prilog prou~avawu ostataka orskih obrednih igara, 26.
145
Analogiju predstave sa ste}ka u Boqunima u kome tri igra~ice izme|u sebe
nose bukete cvije}a, a kolovo|a nosi ma~, M. Wenzel, Ukrasni motivi, 348, vidi u
igri dubo~kih rusaqa.
146
Grupe jelena naj~e{}e su oko Stoca, Qubiwa, Bile}e, gde su ~esto kombini-
rane sa kolom, M. Wenzel, Ukrasni motivi, 257, sa osvrtom na literaturu.
147
V. P. Darkevi~, o.c., 109-110.
148
D. Srejovi}, Jelen u na{im narodnim obi~ajima, GEM 18 (1955) 231-237 anali-
zira savremene folklorne obi~aje koji stoje u vezi sa jelenom i pretpostavqa da
ti obi~aji vode poreklo od preistorijskih stanovnika Jugoisto~ne Evrope; cf.
. Belagi}, Ste}ci, 256, 328-329.
Ije prehdy k$pilnyfmi xramyf na novy m(h)s(e)cy. tvorima
zapaleni. i si prhskaq\e. da praznet se. Tuma~ewe: Nhcif
prhdy xramyf svoimi. idhje kpety i prodaty. ili prhdy vratyf
domovy svoixy. pojary zapalive prhskakaax. po drhvnem
nhkom wbyfqa...
149
Ko ispred radwi/prodavnica na mlad mesec pali vatre i wih
preska~e, da prestane. Tuma~ewe: Neki pred ku}ama svojim, gde
kupuju i prodaju ili pred vratima domova svojih, pale vatre i
preska~u ih, po nekom drevnom obi~aju...
Prema Nomokanonu obi~aj paqewa vatri upra`wavao se u
okvirima mese~nog ciklusa. U vreme mladog meseca vatre su se
palile i preskakale ispred ku}a gde se stanovalo (prhdy vratyf domo-
vy svoixy) ili ispred radwi i prodavnica. U Sintagmatu se pomiwu
novomese~ni obi~aji (novomhseqi obyfqai) preskakawa vatri koje
su se palile na putevima (na chstaxy).
150
Za razliku od ova dva nomo-
kanonska zbornika koji prenose sadràj trulskog pravila (VII
vek) o drevnoj praksi paganskog stanovni{tva, tzv. Pavlovqev
Epitimijni nomokanon iz XV (gr~ki tekst), odnosno XVI veka
(slovenski prevod), oslawaju}i se tako|e na crkvenopravnu tradi-
ciju, donosi novine u intrepretaciji. U wemu se ne pomiwe
mese~ni ciklus paqewa vatri, ve} se o ovom obi~aju govori kao o
ne~emu {to je svojstveno svakom prazniku:
...ili wgnhmy palna na stagnhxy. je tvorax$ ellini drhvl.
a n(yf)n koje vid<i>my xr(i)stansci dhti se tvorhty. vy
navhqera prazdniqnaa po nekom$ wbyfqa drhvnm$.
151
...ili paqewe vatri na ulicama koje ~iwahu stari Jelini, a sada
kako vidimo to ~ine hri{}anska deca u nave~erja prazni~na, po
nekom starom obi~aju.
149
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 154b, iz trulskog 65. pravila i wegovog
tuma~ewa. Kazna je standardna: odlu~ewe za mirjanina i izvrgnu}e za klirika.
150
Sintagmat, 257.
151
ASANU N
o
154, l. 17a; cf. A. Pavlovq, o.c., N
o
23a, 152.
Javna paqewa vatri koje nekad ~iwahu stari Jelini,
transformisala su se u neki drevni obi~aj, koji se sada ~ini u
nave~erje praznika. Nema sumwe da je re~ o praznicima iz
hri{}anskog kalendara.
152
Me|utim, kako se isti~e, to ne ~ine
vi{e odrasli, ve} sada kako vidimo to ~ine hri{}anska deca.
Paqewe i preskakawe vatri nije imalo samo zabavno
obele`je. U Sintagmatu Matije Vlastara, za razliku od druga dva
crkvenopravna izvora, iznosi se verovawe prema kojem se novo-
mese~ne vatre dovode u vezu sa sre}om i uspehom tokom celog nastu-
paju}eg perioda. U obja{wewu se isti~e ono, {to savremeni
antropolozi i etnolozi nazivaju lustrativna mo} i funkcija vatre.
Vatra se palila i preskakala (pojary je raspalte prhskakax) radi
sre}e i dobrobiti tokom mese~nog ciklusa (ko da mhseqno rastone
proidty dobroqestnh). Postojalo je verovawe (nekli mnete) da se pa-
qewem vatre sve pre|a{we nesre}e spaquju i nestaju (minva bo
vh ko zloltna koje ognmy syjigama izqeznovenna byft) u poku-
{aju da se zadobije sre}a i dobrobit (dobra je vyzniknti).
153
Lustrativna funkcija vatre je prili~no starog,
prehri{}anskog porekla, kao i sam ~in wenog paqewa i
preskakawa, predstavqa deo op{teg evropskog folklornog
nasle|a.
154
Vatre su obi~no paqene o svetkovinama povodom boì-
}weg i uskr{weg prazni~nog ciklusa, pred Veliki post, na Veliku
subotu, odnosno na samo ve~e uo~i Uskrsa, Prvog maja, takozvane
majske vatre, itd. Me|utim, najpoznatije evropske vatre bile su one u
vreme zimskog i letweg solsticija, na Boì} i na Ivawdan.
155
152
O paqewima vatri i wihovom preskakawu na Balkanskom poluostrvu u vreme
letweg solsticija (hri{}anski praznik Ivawdan) pomiwe jedna zabrana cari-
gradskog patrijarha Mihaila III (1170-1178), PG 137, 741-742, dok se u svojoj
propovedi Kri}anima Josif Vrijenije protivi razli~itim obi~ajima i
praznicima me|u kojima je i paqewe i preskakawe vatri, L. Oeconomos, o.c., 227;
cf. I. Rochow, o. c., 488-489. U prevodu na francuski jezik, izdava~ gr~kog teksta L.
Oeconomos, o.c., 229-230, pridodao je praznik Ivawdan, iako ga sam Josif
Vrijenije izri~ito ne pomiwe.
153
Sintagmat, 257.
154
S. Trojanovi}, Vatra u obi~ajima i ìvotu srpskog naroda, Beograd 1990
2
, 189-
192, posebno kada govori o narodnom verovawu u ìvu vatru koja se smatra da je
naja~a ~istili{na sila. Wome se od zlih i ne~istih stila ~iste qudi, stoka
ili stvari. SMR, s.v. Vatra.
155
X. X. Frejzer, Zlatna grana. Prou~avawe magije i religije, Beograd 1977, 321-365.
Podaci o srpskim folklornim obi~ajima paqewa vatri
koje su etnografi sakupili tokom XIX i XX veka mo`da, na neki
na~in, mogu da, u izvesnom obliku pojasne saète i nedore~ene
podatke koje pruàju sredwovekovni crkvenopravni tekstovi.
Osnovno obele`je pomenutih savremenih folklornih obi~aja,
izloìo je Du{an Bandi}:
Paqewe periodi~nih vatri bilo je vezano za odre|ene praznike,
uglavnom za praznike u prvoj polovini kalendarske godine.
Periodi~ne vatre imale su - u krajwoj liniji - istu namenu kao i
prigodne. Sluìle su naj~e{}e za uni{tavawe i otklawawe zlih
uticaja. Naravno, u tim okvirima wihova je uloga varirala. Bila
je prilago|ena karakteru pojedinih praznika [...] Me|utim, dve
periodi~ne vatre imale su poseban zna~aj. Re~ je o vatrama koje su
paqene na Badwi dan i Ivandan.... Prva je paqena na ogwi{tu, u
tihom porodi~nom ambijentu, druga na otvorenom, u prisustvu
~itavog sela... No te su vatre imale i ne{to zajedni~ko: paqene su
u vreme zimskog i letweg solsticijuma, u dane kada Sunce doseè
najniù i najvi{u ta~ku na putu preko nebeskog svoda.
156
Zaklopiti praznici
I zaklopitix prazdnyfka da nhst,
poneje svetyfimi wtci nhst blagoslovenno.
I zaklopitih praznika da nema, jer nisu od svetih otaca
blagosloveni,
~ita se ova zabrana u jednom epitimijnom zborniku koji je
objavio Aleksandar Solovjev.
157
Nastanak ovog zbornika crkvenih
zabrana, on dovodi u vezu sa zakonodavnom delatno{}u cara
Stefana Du{ana. To je, za sada, jedini pisani spomenik u kojem se
pomiwu zaklopiti praznici. U komentaru ove crkvene zabrane,
156
D. Bandi}, o.c., 72-73.
157
A. Solovjev, Srpska crkvena pravila iz XIVveka, 37; o rukopisu i vremenu nas-
tanka ovog pravila videti uvodno poglavqe; V. Jagi}, Sitna gradja za crkveno pravo,
126 objavio isti epitimijni tekst, prema mla|em prepisu.
Solovjev kaè da ona zabrawuje neke zaklopite praznike nepo-
znate drugim srpskim izvorima... i prime}uje odlu~nost Crkve da
prekine praznovawe tih praznika.
158
Uz osnovne primedbe koje je dao Aleksandar Solovjev, va`no
je ista}i da je pojam zaklopiti praznici upotrebqen, pre svega, da
ozna~i i izdvoji iz svakodnevice odre|eno vreme, a upotreba ovog
izraza u mnoìni upu}uje na ~iwenicu da je takvih praznika moglo
biti i vi{e tokom jednog vremenskog ciklusa, pre svega onog
godi{weg. Zbirno navo|ewe izvesnih praznika pod jedan zajedni~ki
imeniteq nejasnog zna~ewa, uostalom kao i wihova uop{tena
zabrana, kazuje da je izraz zaklopit, kao i druga sli~na etiketi-
rawa (paganski, neznaboà~ki ili varvarski) imao sve drugo
samo ne afirmativno zna~ewe. U doslovnom prevodu zaklopiti
praznici ozna~avali su neke zakqu~ane, zatvorene, mo`da ~ak i
tajne praznike.
159
U svakom slu~aju kratka i jednostavna formulaci-
ja zabrane dopu{ta da se sa velikom verovatno}im pretpostavi da je
savremenicima bilo jasno o kakvim se to praznicima radi i da ti
praznici nisu bili blagosloveni od svetih otaca hri{}anske
crkve. Koji bi to praznici mogli biti?
U nedostatku savremenih sredwovekovnih izvora, do
izvesnog odgovora mo`da se moè do}i putem su~eqavawa sredwo-
vekovne zabrane i podataka koje pruà etnografska gra|a
sakupqena u posledwa dva veka. Polazi{te je samo ime zaklopit,
koje se sa~uvalo u folklornoj tradiciji sve do na{eg vremena.
Epitet zaklopit nose izvesni dani i sedmice koje se dovode u
vezu sa ve}im praznicima godi{weg ciklusa.
160
Stanoje Mijatovi}
158
A. Solovjev, Srpska crkvena pravila iz XIV veka, 39.
159
Sredwovekovna re~ zaklopit, ozna~ava ne{to zakqu~ano ili zatvoreno,
F. Miklosich, Lexicon, 211. Kao toponim pomiwe se po~etkom XIII veka Zaklopita
Luka (zaklopitovy lkovy) u @i~koj poveqi, Stefan Prvoven~ani, Sabrana dela,
110-111; cf. F. Miklosich, Monumenta Serbica N
o
, XVIII, 11.
160
Zna~ewe ove re~i u savremenom jeziku nije se su{tinski promenilo u odnosu na
sredwi vek. Re~ zaklopit se javqa u zna~ewu onoga {to se ne moè usitniti, tvrdog
(o zemqi) ili u prenesenom zna~ewu zakop~an, }utqiv., Re~nik SANU, kw. 5 (1968)
794. U folklornom nasle|u pojam zaklopit ne ozna~ava samo izvesne dane ili sed-
mice. Postojalo je na primer i zaklopito kumstvo, odnosno unakrsno kumstvo kada
se dve porodice uzajamno kr{tavaju i vjen~avaju, Re~nik SANU, kw. 11 (1981) 30, ili
je pojam sa~uvan kao toponim Zaklopit Do, zemqi{tu u Sarajevskom poqu u Bosni
nazvano tako jama~no zbog toga, {to je zatvoreno sa svih strana, Rje~nik JAZU, XVII.
je u oblastima Temni}a i Lev~a, po~etkom XX veka, zabeleìo po-
stojawe zaklopite (bele) subote, dana kada se nije radilo, a koji
sveta crkva nije priznala za velike praznike.
161
Re~ je o beloj
suboti, uo~i belih (sirnih) poklada uo~i Velikog posta.
162
U
Temni}u i Lev~u pomiwe se zaklopita nedeqa, tre}a sedmica
Velikog posta.
163
S druge strane, u banatskim selima se nekad za-
klopita subota praznovala uo~i Duhova i bila posve}ena
se}awima na pretke, kada su se ure|ivali grobovi umrlih.
164
U dru-
gom kraju, u Gruì, pola veka kasnije, zabeleèni su zaklopita ned-
eqa, vezana za praznik Vaskrsewe (druga sedmica posle Vaskrsa,
Tomina nedeqa)
165
i zaklopita subota koja pada ispred belih po-
klada.
166
U Metohiji zaklopiti ~etvrtak je deveti ~etvrtak posle
Vaskrsa, pada u vreme Petrovskog posta i zavetan je dan kada su i{le
krstono{e.
167
U Leskova~koj Moravi sa~uvao se termin zaklopci,
kojim se nazivaju deset dana uo~i majskog praznika sv. Nikole
(Prenos mo{tiju sv. Nikola) kada se nije oralo.
168
Zajedni~ki imeniteq svim ovim zaklopitim danima jeste
wihova veza sa Boì}nim i Uskr{wim prazni~nim ciklusom.
Zaklopita subota je ili deo vremena kojim se obeleàva kraj
mesoje|a, ali je mogla da ozna~ava i subotu uo~i Duhova.
Zaklopitom nedeqom se obi~no naziva jedna od sedmica izme|u
praznika Vaskrsewe i Duhovi. Me|utim, iako se sredwovekovno i
savremeno zna~ewe uglavnom poklapa, ne moèmo biti sigurni da
li je pojam zaklopit upotrebqen u istom kontekstu. U sredwo-
vekovnom izvoru vi{e neodre|enih praznika, za koje se kaè da su
zabraweni od svetih otaca, obuhva}eno je pod jedan zajedni~ki
161
S. S. Mijatovi}, Leva~ i Temni}, u: Obi~aji naroda srpskog kw. 1, SEZ 7, (1907) 139.
162
M. Nedeqkovi}, o.c., 23; SMR, 278. S. S. Mijatovi}, o.c., 139 pomiwe zaklopitu,
belu subotu u okviru ciklusa zimskih praznika, zajedno sa praznikom
Krstovdan, Petrove verige, itd.
163
S. S. Mijatovi}, o.c., 140. Tre}a nedeqa Velikog posta se obi~no naziva krstu-
poklona, a negde i bezimena, M. Nedeqkovi}, o.c., 98.
164
Ibidem, 98.
165
Petar @. Petrovi}, @ivoti i obi~aji narodni u Gruì, SEZ 58, od. II, kw. 26
(1948) 240; M. Nedeqkovi}, o.c., 98.
166
Petar @. Petrovi}, o.c., 257.
167
M. Nedeqkovi}, o.c., 98.
168
Ibidem, 98, 162.
imeniteq. Da li su to bili praznici izvesnih grupa ili zajedni-
ca, zatvoreni za {iru javnost, koje je zvani~na Crkva obeleàvala
kao jereti~ke i paganske? Ili se mo`da pod izrazom zaklopiti
praznici podrazumevaju svi oni praznci (i obi~aji) boì}weg i
uskr{weg ciklusa koji se u drugim izvorima poimence nabrajaju,
kao koleda, vrumalije, rusalije i drugo? U svakom slu~aju,
zvani~na Crkva je ove praznike odbacivala, po{to je u wima pre-
poznavala ne samo wihovo nehri{}ansko obele`je, ve} su takvi
praznici u o~ima Crkve izgubili op{te i saborno obele`je, na
{ta, uostalom, upu}uje pojam zaklopit.
II d e o
POZORI[TE
SREDWOVEKOVNO POZORI[TE
Osnovno zna~ewe
Prema Re~niku savremenog srpskog jezika Matice srpske
sve ono {to se otkriva pogledu, ono {to se pokazuje pred o~ima,
{to se javqa kao predmet gledawa, opaàwa, posmatrawa, odnosno
kao doga|aj, naziva se prizor.
1
Prizor na svetkovini, jedan ili
vi{e wih, predstavqao bi onaj audio-vizuelni element koji u vre-
menskim i prostornim okvirima doprinosi wenoj koherentosti.
Da bi postojao, prizor uslovqava postojawe drugog, {to svetkovi-
ni daje dru{tveno obele`je.
Takvo shvatawe bilo je osnovno polazi{te kojim se u sre-
dwem veku ozna~avalo sve ono {to se smatralo javnim, dostupno
pogledu drugog. U sredwovekovnim tekstovima sve {to se izvodilo
javno i bilo nameweno gledawu nazivalo se pozor (pozory), u
savremenom jeziku prizor. Pojam je sveslovenskog porekla u ~ijoj
g l a v a VIII
1
Re~nik Matice srpske V (1973) 54.
se osnovi nalazi glagol zreti (zrhti), {to zna~i gledati, posma-
trati.
2
Od istog korena je izvedena i imenica pozori{te
(pozori\e), dodavawem nastavka -i{te koji ukazuje na mesto na kome
se ne{to nalazi ili se odigrava.
3
Ve} u najstarijim slovenskim
prevodima, kao {to su tekstovi Novog Zaveta, uspostavqeno je
osnovno zna~ewe ovih pojmova i wihova upotreba. Prema
Jevan|equ po Luci narod se okupqao da bi video prizor - bio je to
prizor Hristovog raspe}a: I sav narod koji se bija{e skupio da
gleda ovaj prizor...
4
, dok u Prvoj poslanici Korin}anima sv. Pavle
kaè: Jer postadosmo prizor (ko pozor byfxomy) i an|elima i qu-
dima.
5
Pozori{te kao mesto okupqawa pomiwe se u Delima
svetih Apostola: i sav grad napuni se meteà; i navali{e
jednodu{no na pozori{te (na pozori\e) i uhvati{e Makedonce Gaja
i Aristarha, saputnike Pavlove.
6
Prema Svetosavskom prevodu
Nomokanona iz XIII veka na pozori{te se odlazilo radi gledawa:
238 - VIII Stanoje Bojanin
2
O praslovenskom i sveslovenskom poreklu re~i: F. Miklosich, Lexicon, 606;
Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov), 467; S. Kuqbakin, O
re~ni~koj strani staroslovenskog jezika, Glas SKA CXXXVIII (1930) 126. Prema
P. Skok, Etimologijski rje~nik III, 661-662 izvedenica od glagola zreti. One se prave
od pet osnova, u ovom slu~aju od osnove s prijevojem perfektuma na o zor-. Od zor-
kao pozor, poimeni~en pozornica i apstraktumom pozornost; na -je pozorje,
vidik...; na -i{te pozori{te, s pridevom pozori{ni; pozor od pojma zreti
izvodi i M. Fasner >timologi~eskij slovarx III, 303.
3
P. Skok, Etimologijski rje~nik III, 662; M. Ki}ovi}, o.c., 15; P. Marjanovi}, o.c., 49.
Odnos pozor i pozori{te, sli~an je kao kod pojmova prizor i prizori{te (sa
zna~ewem pozornice) u savremenom jeziku, Re~nik Matice srpske V (1973) 54.
4
Lk. 23, 48: I vysi priydei narodi na pozor sy..., Miroslavqevo jevan|eqe, 236
(l. 278b); prevodi svih citata Novog zaveta, Komisija Svetog arhijerejskog sino-
da SPC, 1991. U gr~kom tekstu Svetog pisma upotrebqen je pojam 0ccpio,
Griechisch-deutsches Wrterbuch zu den Schriften des Neuen Testaments, 732; u lati-
nskom tekstu stoji ad spectaculum istud, Biblia Sacra. Vulgatae Editionis.
5
I Kor. 4, 9, Staroslovenski tekst naveden prema Apostolus e codice monasterii ia-
tovac, palaeo-slovenice, ed. F. Miklosich, Vindobonae 1853, 97; Mati~in apostol,
priredio D. Bogdanovi}, Fototipska izdawa kw. 2, SANU - Narodna Biblioteka
Srbije - Matica srpska, Beograd 1981. l. 82v ...quia spectaculum facti sumus mundo,
et angelis, et hominibus, Biblia Sacra. Vulgatae Editionis; cf. M. Ki}ovi}, o.c., 14-15.
6
Dap. 19, 29, Mati~in apostol, l. 17r-17v; in theatrum, Biblia Sacra. Vulgatae
Editionis. O zna~ewu gr~kog pojma pozori{te (0co:pov) upotrebqeno u ovom kon-
tekstu kao mesto javnih okupqawa i sabirawa, Griechisch-deutsches Wrterbuch zu
den Schriften des Neuen Testaments, 718.
pozori{ta gledati odnosno, ...ili na bilo koje drugo pozori{te
do}i gledawa radi.
7
Pojmove prizor i pozori{te treba prvenstveno razumeti u
odnosu na wihovo osnovno zna~ewe, ono koje su imali u sredwo-
vekovnom jeziku. Pri tom, va`no je naglasiti da je semanti~ko
poqe slovenskog pojma pozorite, ili gr~kog 0co:pov, odnosno
latinskog theatrumbilo isto - stajalo je u vezi sa gledawem, posma-
trawem, odnosno sa prizorom: pozory, 0ccpio (0co), spectaculum.
8
Isidor Seviqski (prva polovina VII veka), u svojoj ~uvenoj enci-
klopediji, pojam pozori{te dovodi u vezu sa gledawem, posma-
trawem - theatrum autem ab spectaculo nominatum, izvode}i ga iz
gr~ke re~i 0ccpio (oo :g 0ccpio) - po{to je se svet, obja{wava
on, okupqao na pozori{tu radi posmatrawa igara (quod in eo popu-
lus stans desuper atque spectans ludos contemplarentur).
9
Pod uticajem
Isidora Seviqskog kasniji pisci sredwega veka, kao {to su
~uveni leksikograf Papija Lombard (sredina XI vek) ili Englez
Jovan od Garlandije (XIII vek), u~iteq na univerzitetima u Parizu
i Tuluzu, zna~ewe re~i theatrumizvodili od glagola theorare, {to
kako kaù, zna~i gledati.
10
U izvorima staroslovenskog jezika i wegove srpske reda-
kcije, ne sre}e se uvek jasno razgrani~ewe pojmova prizor i
pozori{te, te se oni ~esto javqaju i kao sinonimi. U Nomokanonu
sv. Save pozori{te nije samo mesto, ve} i prizor, pa se vernicima
zabrawuje pozori{te gledati (pozori\y gledati).
11
U svakom slu~aju,
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji VIII - 239
7
Pozori\y gledati, odnosno ili na ko lbo pozori\e vidhni radi priiti,
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 151b; l. 223a.
8
Liddell-Scott-Jones I, 786-787; S. Senc, 415-416; M. Divkovi}, 998. Slovenski pojam
pozori{te je kalk gr~ke re~i 0co:pov, I. Duj~ev, o. c., 80.
9
Isidori Hispalensis episcopi, Etymologiarum sive Originum, libri XX, tomus II, ed. W. M.
Lindsay, Oxford University Press 1911, XVIII/42.
10
Theatrum spectaculum ubicunque fieri dicitur, dictum a theoro... id est video, ~ita se
u leksikonu Elementarium doctrinae rudimentum ili Vocabulista koji se pripisuje
Papiju Lombardu, ili kao kod Jovana od Garlandije: Hoc theatrum, - tri, dicitur de
theorare, quod est videre, scilicet spectaculum vel locus in quo homines stantes vel sedentes
possunt bene videre et audire gesta facta et recitationes... vel ludentium, navedeno prema
M. H. Marshall, Theatre in the Middle Ages: Evidence from Dictionaries and Glosses,
Symposium IV (1950) 22, 370.
11
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 151b, trulsko 51. pravilo.
kao {to se zna~ewe pozori{ta pomeralo od mesta ka prizoru/spe-
ktaklu, tako je i pojam pozor, odnosno prizor odgovarao ne samo
gr~kom 0ccpio (0co) ili latinskom spectaculum, ve} je ozna~avao i
mesto, 0co:pov, odnosno theatrum.
12
Sli~na pojava se moè primeti-
ti i u latinskom i gr~kom jeziku: theatrum ne ozna~ava samo mesto,
ve} i spectaculum, odnosno prizor, dok spectaculum isto tako moè
biti mesto gde se posmatra prizor, kako nas, uostalom, obave-
{tavaju pomenuti Papija Lombard i Jovan od Garlandije;
13
u
gr~kom jeziku Novog Zaveta pojam 0co:pov je upotrebqen u zna~ewu
i mesta i prizora.
14
Tako shva}eni, pojmovi pozor i pozori{te ozna~avali su
razne vrste javnih doga|awa, isto onako kao i mesto gde su se ta
doga|awa odigravala. Sredwovekovno zna~ewe pozori{ta znatno
je {ire i obuhvatnije nego {to je to wegova upotreba u savremenom
jeziku. Ono se prostiralo, rekli bi smo savremenim jezikom, od
pozori{ta do spektakla, obuhvataju}i sve javne prizore razno-
vrsnog sadràja: od organizovanih do~eka, dràvnih ceremonija,
organizovanih go{}ewa, gluma~kih i takmi~arskih igara, pa do
javnog ka`wavawa i javnih pogubqewa. Ova pojmovna vi{e-
12
F. Miklosich, Lexicon, 606; Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov),
466-467. U Stuli}evom re~niku objavqenom na samom po~etku XIX veka, u kojem je
prisutna leksika ranijih vremena, pojam pozori{te ujedno ozna~ava mesto i
prizor: pozoriscte je ozna~eno kao ital. teatro (lat. theatrum) i kao ital. spettacolo
(lat. spectaculum), Joakima Stulli Dubrocsanina, Rjecsoslxje II, 126. U Stuli}evom
re~niku suprotnog smera, italijanski pojam spettacolo prevodi, izme|u ostalog, i
re~ima pozori{te (pozoriscte) i prizor (pozor), Vocabolario Italiano-Illirico-
Latino II, 633,
13
Poistove}ivawe mesta i onoga {to se gleda nije neobi~no za klasi~ni, a karak-
teristi~no je za poznoklasi~ni i sredwovekovni latinski jezik, M. H. Marshall,
o.c., 4-6, 11-12, 22, passim. Od kraja III i po~etka IV veka pravi se razlika izme|u
pozori{ta u jednini (theatrum) {to zna~i mesto, gra|evinu, zatvoren prostor i
mnoìne (theatra), {to zna~i scenske prizore i igre. Me|u mnogobrojnim prime-
rima koje iznosi Meri Mar{al, tipi~na je za kasnije vreme primedba Servija,
komentatora Vergilija iz IV veka, prema kojem je theatrum ne samo mesto za
gledawe ve} i ono {ta se gleda, odnosno prizor, Ibidem, 5-6. Izjedna~avawe pojmo-
va pozori{te i prizor opstalo je do kraja sredwega veka, kako je to, uostalom,
pokazala Meri Mar{al prilikom svoje detaqne analize sredwovekovnih izvora.
Karakteristi~ni primeri iz kasnijeg perioda jesu tuma~ewa Papija Lombarda (v.
niè nap. 15) i Jovana od Garlandije (v. gore nap. 10).
14
Dap. 19, 29; I Kor. 4, 9, Griechisch-deutsches Wrterbuch zu den Schriften des Neuen
Testaments, 718.
zna~nost nije bila odlika samo staroslovenske re~i pozori{te.
Odnosno, ona je proiza{la iz terminolo{ke raznovrsnosti kojom
je pojam obeleèn u gr~kom i latinskom jeziku sredwovekovne
Evrope. Jedno od osnovnih zna~ewa re~i theatrumjeste mesto gde se
svet okupqa i gde prizore posmatra. Tako, za Papija Lombarda ono
je bilo koje mesto u gradu na kojem su se qudi okupqali radi posma-
trawa prizora, bilo da se radi, kako kaè, o kraqevskim {alama i
igrama (ioca regalia) ili o javnim pogubqewima.
15
Sli~no je bilo
i u Vizantiji gde je pojam 0co:pov ozna~avo prizor i svako javno
mesto gde se prizor izvodio, tako da je ovaj pojam obuhvatao i hipo-
drom.
16
Uop{te, u sredwovekovnoj Evropi pojam pozori{te obi~no
nije ozna~avao posebnu gra|evinu ili mesto koje se izdvajalo u
odnosu na druga, nego je predstavqao bilo koje mesto na kojem su se
prizori u datom trenutku odràvali. Zapravo, pozori{te je svako
mesto za gledawe, javnog obele`ja, bilo ono zatvorenog ili
otvorenog tipa. Vilijam Tajdman (William Tydeman) isti~e upravo
to svojstvo kao osnovnu osobinu pozori{ta u Zapadnoj Evropi
sredweg veka zakqu~uju}i:
The word theatrum was applied to any public place, indoors or out, where
entertainments were held, and if a church or a churchyard, a monastery
refectory or a noble banquet-hall, become the site of a staged spectacle, then
it was temporarily a theatruma place for seeing, in the original Latin sense.
17
15
Theatrum. spectaculum. Locus in civitaibus erat ubi exercebantur ioca regalia et decola-
bantur rei plaerunque etiam innocentes. Ad hoc confluebant omnis populus, iz
Elementarium doctrinae rudimentumili Vocabulista navedeno prema M. H. Marshall, o. c.,
22. Definicija pozori{ta koju je izloìo Papija imala je znatan uticaj do kraja
sredweg veka, kako prime}uje Meri Mar{al: ... and, most important for later medi-
aeval usage, spectacle, wherever it is said to be made - i.e. spectacle bound up with the
notion of theatre as any place where spectacles are presented to the eye, not mearly a speci-
fic type of building, Ibidem, 21.
16
Much of the confusion has been caused by the word 0co:pov itself, which in Byzantine texts
has a wide range of meanings. It can denote the hippodrome, any kind of spectacle (often figu-
ratively) or nay audience, but it hardly ever and possibly never (except in the Early period)
means a theatre, C. Mango, Daily Life in Byzantium, JB 31/1 (1981) 342. Pomenuto
stanovi{te daqe razra|uje Valter Puhner u nekoliko svojih radova: W. Puchner,
Byzantinischer Mimos, 311-312; W. Puchner, Zum Theater in Byzanz, 12: Theater hat in
den byzantinischen Quellen einen weiten Bedeutungsradius, der letztlich jeden ffentlichen
Schauplatz bezeichnen kann (v. niè u tekstu); cf. Liddell-Scott-Jones II, 786.
17
W. Tydeman, The Theatre in the Middle Ages. Western European Stage Conditions, c.
800-1576, Cambridge University Press 1978, 46.
U svakom slu~aju, ukoliko bi se sledio sredwovekovni
na~in mi{qewa, moglo bi se re}i da zbivawa tokom praznika i
svetkovine ~ine prizori, dok je pozori{te u naj{irem
zna~ewu te re~i mesto na kojem su se ti prizori odigravali, gde se
svet okupqao i gde je te iste prizore posmatrao. Mesto gde su se
prizori odigravali moglo je biti razli~ito, na otvorenom ili u
zatvorenom prostoru, kao {to su trg, ulica, crkva, crkveno
dvori{te, dvorana plemi}a, i sl. Takvo zna~ewe imaju i pojmovi u
staroslovenskom jeziku, kako u najstarijim sa~uvanim pisanim
spomenicima, tako i u onim kasnijim, pisanim srpskom recenzi-
jom, ili starosrpskim govornim jezikom.
Pozori{te i svetkovina
U sredwovekovnim izvorima pozori{te je neodvojivi deo
raznih svetkovina, narodnih i drugih sabirawa (vy tryjystvaxy i
narodnyfixy i inyfixy sybranyfixy)
18
, ili crkvenih sabirawa (crykovy-
na sybrani)
19
, prilikom pomena svetim mu~enicima (vy pametexy
svetyfxy mqeniky)
20
, tokom svadbenog veseqa (pozora na brachxy)
21
, odno-
sno povodom svadbe ili bilo kojeg drugog praznika (na brachxy ili
na praznichxy inyfxy)
22
. Doga|awa koja se prilikom svetkovine de{a-
vaju nazvana su narodni prizori (narodnyfmy pozoromy)
23
, narodno
pozori{te (ldysko pozori\e)
24
ili samo pozori{te (pozorite).
25
Pozori{te je deo prazni~nog vremena, kada se ne radi, {to pruà
qudima mogu}nost da se sakupe na odre|enom mestu, i da organizu-
ju razli~ite i nesvakida{we prizore. Ono pripada sferi javnog,
18
Sintagmat, 393.
19
V. Jagi}, Konstantin Filosof i wegov ìvot Stefana Lazarevi}a, 323.
20
Sintagmat, 322.
21
22
Sintagmat, 320.
23
Ibidem, 450.
24
F. Miklosich, Lexicon, XVII + 355. Re~ ldysko pozori\e naveo je Miklo{i} prema
jednom srpskom prologu koji je pripadao Mihanovi}u, pisanom na koì iz XIVveka.
25
Sintagmat, 322.
stoga nije neobi~no kada sredwovekovni autori vide ne samo trg,
ve} i pozori{te kao mesto gde se okupqa mno{tvo qudi: Jer, tu se
sabere, kao na trgu ili na pozori{tu, sav rod qudski, ~ita se u je-
dnoj besedi Jovana Zlatoustog.
26
U prazni~no vreme pozori{ta se
sabiraju, upozorava Svetosavski nomokanon, koji zabrawuje
takva okupqawa u vreme hri{}anskih praznika: Pozori{ta da se
ne sabiraju u sve nedeqne dane i na praznike.
27
Sa stanovi{ta u~ene crkvene elite i pojmovnog sistema
kojim se ona sluìla, prizor i pozori{te nalazili su se uglavnom
u oblasti profanog, te su ozna~avali sve ono {to je bilo suprotno
svetom. U skladu sa tim, ona se protivila da se u vreme
hri{}anskih praznika i nedeqe organizuju svetovni oblici
praznovawa, koje uop{teno naziva pozori{te i kowske trke
ili razna druga igri{ta. Prema shvatwu Crkve, prazni~ne dane
trebalo je posvetiti molitvi i odlasku u crkvu, kako {to prili~i
hri{}anskom prazniku (v. str. 65-67). S druge strane, povodom pri-
vatnih ili javnih praznika koji nisu bili u neposrednoj vezi sa
hri{}anskim, kao {to su ro|ewe, svadba ili do~ek visokog i uti-
cajnog gosta ili vladara, crkveno zakonodavstvo nije se strogo pro-
tivilo organizovawu prazni~nih prizora, odnosno svetkovine.
Me|utim, ukoliko bi takvi praznici padali u nedequ ili na veli-
ki hri{}anski praznik, u Svetosavskom nomokanonu se prepo-
ru~ivalo pomerawe svetkovine, odnosno pomerawe pozori{ta u
neki drugi dan, makar bio to i carski praznik, odnosno ro|e-
ndan samog vladara i najbliìh ~lanova wegove porodice.
28
Me|utim, na literarnom planu odnos prema pozori{tu je
mogao biti sasvim druga~iji. Kao {to se u pesni~kim slikama pi-
smene elite Bog ~esto proslavqao igrom i plesom uz zvuke instru-
menata, tako je i okupqeni svet u crkvi na liturgiji, prilikom
26
Tbo syberety se koje na tryzh ili na pozory\i vsy rody qlovhqyskyf, Zlatoust
nedeqni, Hilandar N
o
385, iz 1344. godine (foto ASANU 447/385); atrubucija i
opis rukopisa D. Bogdanovi}, Katalog }irilskih rukopisa manastira Hilandara,
Beograd 1978, 151-152. Ovu re~enicu, kao prilog za re~nik naveo je, V. Jagi},
Nedeljna pripoviedanja, 41.
27
Pozori\a vy v[y]se ned[h]le i vy praznkyf ne sybiraty se, Zakonopravilo ili
Nomokanon, 122b-123a, kartaginsko 61. pravilo.
28
...ny a\e i prisphty prazdnik c(a)r(y)skyf vy n(e)del prhlagat se pozori\e
na iny d(y)ny, Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 244a (v. str. 154, nap. 15).
praznika, za razliku od okupqawa na trgu ili ulici, mogao da bude
alegorijski predstavqen kao jedno sasvim druga~ije, sveto pozo-
ri{te: svhtlomi cr(y)kovno pozori\e.
29
Pozori{te kao igri{te
U sredwovekovnim izvorima veliki broj prizora dovodio
se u vezu sa igrom, dok su se opet, razli~ite igre odràvale na
pozori{tu. Prema jednom poglavqu Nomokanona sv. Save na
pozori{ta se odlazilo radi posmatrawa igara: na pozori\a prixode-
ty i igryf gledaty
30
, dok jedno od poglavqa iz Sintagmata Matije
Vlastara nosi naslov O prizorima i razli~itim gluma~kim igra-
ma.
31
Oba poglavqa se odnose na razli~ite vrste igara na
pozori{tu koje obuhvataju ne samo gluma~ka izvo|ewa profesion-
alaca i amatera, ve} i razne druge igre, bilo da su to igre na sre}u
ili igre takmi~arskog karaktera, kao {to su kowske i pe{a~ke
trke, dvoboji ili borbe ìvotiwa.
32
Sa semanti~kog stanovi{ta,
pojmovi igra i pozori{te me|usobno su isprepletani, u kontekstu
kada se igra prevashodno razume kao dru{tvena aktivnost, odnosno
kao jedan od prizora namewenih i pogledima drugog. Stoga, nije
uop{te neobi~no da se takmi~arske igre kao {to su kowske trke
odigravaju na pozori{tu: na konyno riskani byfva\e na pozo-
ri\iixy
33
. Isto tako, sredwovekovnim jezikom re~eno, veliki broj
prizora koji su zapravo predstavqali razli~ite igre, nije se
odràvao samo na pozori{tu, ve} i na igri{tu. Pozori{te je
moglo da predstavqa i jednu od aktivnosti koja je bila sastavni deo
igri{ta. U Svetosavskom nomokanonu se, uz kowske trke i
razli~ita pozori{ta, odnosno prizore, pomiwu i razne druge
aktivnosti, zbirno navedene kao igri{ta.
34
29
Iz Zlatostruja cvetnog, kraj XIV veka, UB ]orovi} N
o
29, l. 81.
30
Grana X, glava 27, posve}ena kliricima, Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 34a.
31
O pozorhxy i glmyqyskyfxy razliqnyfxy igraxy,Sintagmat, 320.
32
Ibidem, 320-323.
33
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 59a, pravilo ap. Pavla br. 13.
34
Ibidem, l. 122b-123a (v. str. 67, nap. 80); M. Ki}ovi}, o.c., 16 na osnovu navedenog
citata zakqu~uje: {to zna~i da je pozori{te jedna vrsta igri{ta.
Nije svojstveno da se samo u prevodima crkvenopravnih
zbornika razli~ite takmi~arske igre dovode u vezu sa
pozori{tem, ve} je u istom zna~ewu pojam upotrebqen i u drugim
kwièvnim vrstama. U prevodu hronike Jovana Zonare pri~a se da je
rimski car Trajan sru{io staro rimsko trkali{te (ryfmskoe ri-
stane) i sagradio, kako kaè, ve}e i boqe pozori{te (pozori\e)
35
, dok
nam @itije Sv. Vasilija Novog pri~a o kowi~kim trkama koje
u~enik sv. Vasilija i pisac wegovog ìtija, Grigorije zove
pozori{te: azy bo wty mnogo d(y)ni wstavily bhxy takovo pozorite.
36
U skladu sa ovim zna~ewem, nepoznati smederevski pisac XV veka u
svojoj Povesti o prenosu mo{tiju sv. Luke u Smederevo, svetovne
oblike prazni~ne zabave, kao {to su takmi~arske igre, naziva
olimpijsko pozori{te, wlimbiskago pozori\e.
37
Kako je pojam pozori{te ozna~avao ne samo mesto, ve} i pri-
zor, i kako je u potpunosti pratio vi{ezna~nost pojma igre, pod wim
su mogli biti obuhva}eni razli~iti oblici igra~kog i zabavnog
sadràja. U sredwovekovnom romanu Varlaam i Joasaf igra, ples i
pesme zbirno su navedene kao pozori{te. Prilikom do~eka mladog
princa Joasafa okupqala su se na putevima plesa~ka kola,
odràvali plesovi i ~ule pesme, a sve je to ~inilo, kako se kaè, deo
raznih pozori{ta: razliqnaa pozorita sstavlti.
38
Na osnovu do sada izloènog, moè se zakqu~iti da su se
sredwovekovni qudi od pera prema pojmovima prizor / igra,
pozori{te / igri{te neretko odnosili kao prema sinonimima:
pozori\emy igri\emy byfvati, kaè se u Nomokanonu sv. Save.
39
Pove-
zanost pozori{ta sa igrom, ukazuje na wegovo osnovno zna~ewe
35
Razori je i ryfmskoe ristane, i stvori bolyee i ve\yee; i napisa ky lde-
my ryfmskyfmy i reqe: dovolyno sytvorixy pozori\e protiv$ Rim$, V. Ka~anovskij, Iz srb-
sko-slovenskoga prevoda bizantskoga ljetopisa Joanna Zonare, Starine JAZU XIV (1882), 128.
36
S. Novakovi}, @ivot Sv. Vasilija Novog, 80; cf. A. N. Veselovski, Razwskani]
vq oblasti russkago duhovnago stiha, Sbornik OR}S IAN LIII/6 (1891) 5-6.
37
I. Ruvarac, o.c., 180; cf. \. Trifunovi}, Stara srpska kwièvnost, 311.
38
S. Novakovi}, Varlaam i Joasaf, 73; D. Pavlovi}, R. Marinkovi}, Iz na{e feu-
dalne kwièvnosti, 238-239 (v. str. 327).
39
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 29a. Ovde se radi o glosi u Ilovi~kom
prepisu na koju je ukazao V. Jagi}, Krm~aja ilovi~ka, 81. Uz pojam pozori{te (u
gr~kom tekstu samo 0ccpio) dopisana je re~ igri{te koje nema u gr~kom origi-
nalu, te Jagi} smatra da je druga rie~ glosom prve, Ibidem, 81.
koje stoji u vezi sa zabavnim, sa ne~im svojstvenim dokolici.
Pozori{te ipak nije ozna~avalo samo jednu odre|enu vrstu
zabavne aktivnosti, a razli~ita pozori{ta mogla su predsta-
vqati sve one aktivnosti koje su se, opet, uop{teno mogle nazvati
i igri{ta. Prizori i pozori{te, kao igra i igri{te pripadali
su ne samo zabavnom i svetovnom, ve} i onome {to je suprotno
hri{}anskom na~inu ìvota. Parohijskom popu, kao sve{tenom
licu i predstavniku Crkve, nije prili~ilo da odlazi na igri{te,
odnosno igrali{te, u suprotnom je gubio zvawe sve{tenika: a\e
popy izyfdety na igrali\e, da izmet se sana.
40
Me|utim, kao svetovni
oblici zabave, pozori{te i igri{te uìvali su veliku popu-
larnost u sredwovekovnom dru{tvu, {to je saèto i ilustrovao
Teodosije svom u @itiju sv. Petra Kori{kog. Svetiteq kome je
posve}eno ìtije, od najranije svoje mladosti nije delio ista
interesovawa kao i wegovi vr{waci, mladi seqani iz sela
Uwemira u Hvostnu. Kad god bi wegovi drugovi hteli da ga sa
sobom povedu na igrali{te i pozori{te, on bi se opirao izbegava-
ju}i wihovo dru{tvo:
Mnwgati bo ko miryskyfimy jelanyio, na igralita i pozoryf
syvrystnici ego isxodhte i sego je vy obytystvo poti
n$dhte, krhplx se, wnom je sixy istryg se i ne
lbodr$jn vy sicevyfix byfti rek$, i tamo ne xothe iti.
êsto, kako to svetovni qudi vole, vr{waci wegovi na igrali{ta
i pozori{ta isho|eni poku{avahu da i wega silom sa sobom povedu,
ali bi se on od ovih istrgnuo govore}i da u tim stvarima sa wima
ne}e drugovati.
41
Pozori{te kao glumili{te
I pored toga {to se nije uvek pravila precizna termino-
lo{ka razlika - po{to su se razli~iti vidovi zabave obi~no
svodili pod pojmove pozori{te i igri{te - u izvorima se
40
41
S. Novakovi}, @ivot srpskog isposnika Petra Kori{kog, 322; Teodosije,
@itija, 267.
prime}uje sumarna podela igara na takmi~arske i one koje pri-
padaju pozori{tu. êsto se takmi~arske igre, uglavnom nazivane
kowske trke, i pozori{te navode kao dva osnovna oblika sve-
tovne zabave, pozorita je i konristana, odnosno konristanemy
i narodnyfmy pozoromy. Sagledano u takvom odnosu, pozori{te ozna-
~ava razne igre u koje ne spadaju trke na kowima, a koje su se
uop{teno mogle nazvati narodni prizori (narodnyfmy pozoromy), ili
pak ozna~ava sredwovekovno pozori{te u dana{wem zna~ewu te
re~i. Po{to se aktivnost glumca i wegov program tako|e sma-
trala za igru, nije retko da se kao osnovni prizori zabave, uz
kowske trke pomiwu i gluma~ke igre: na konska ristana xoditi
i glmyqskyfmy igramy vynimati.
42
Bile su to igre i prizori ~iji je
glavni nosilac glumac - zabavqa~: podraàteqi odnosno skomrasi
i wihovi prizori.
43
Dovo|ewe pojma pozori{ta u vezu sa glu-
ma~kim, peva~kim, plesa~kim ili muzi~kim sadràjima, pribli-
àva ga wegovom savremenom zna~ewu. Takvo pozori{te (igri{te)
na kojem su se odigravale glume i gluma~ke igre, na koje je
izlazio glumac, moglo se nazvati i glumi{te i glumili{te.
44
Me|utim, kao i pojmovi pozori{te i igri{te, ni glumili{te nije
ozna~avalo samo odre|eno mesto gde su se gluma~ke igre izvodile,
ve} uop{teno i samu radwu koja se posmatrala: gledati plesa~ka
kola, glumili{ta ili kowska utrkivawa.
45
Pisac i monah Teodosije u svojoj Pohvali sv. Simeonu i sv.
Savi napisanoj oko 1300. godine, skicirao je u osnovnim potezima
takvo jedno glumili{te. Re~ je o uli~nom pozori{tu:
Si je slovesn i d()xovn trapez, ne po srhd[h]
konyskago ristani vamy systavlmy, idhje skdno qto blh(a)go
slyfati ny i na stygnax(y) ldyskyfxy, idhje skomraxy neistovese,
42
Sintagmat, 320.
43
Podrajatel, reke skomraxyf i sixy pozori. Ovde su pojmovi podraàteq i sko-
mrah upotrebqeni umesto gr~kog iou, a prizori kao prevod 0co:po,
Sintagmat, 320.
44
F. Miklosich, Lexicon, 129, 130.
45
Vidhti liky i gl$myfli\a ili konskaa ristana, Epitimijni Nomokanon ASANU
N
o
154, l. 29b; A. Pavlovq o. c., N
o
57, 180. Re~ je o crkvenoj zabrani koja se odnosi
na sve{tenike kojima se zabrawuje da posmatraju pomenute prizore na svetkovini.
vrhdnyfmi bhsovyskyfmi phsnymi smdrynh sybranynyfxy d()e
zyvlty skvrynynyfmi bw neqistimi slovesi my ixy wskvryn,
i smhxyf nepod[o]bnyfmi gbity sixy, ne je paqe veselity. Toje
i mnoga\i thmy bez$mno sybranynomy, sl(y)ncemy pojizamomy, i
vhtryf i praxomy pomhtamomy, i je do konyca stryphti mryzykom
tom pozori\, po bezmi ixy bl(a)go si sebh vymhnty.
Ovu mudru i duhovnu trpezu ne sastavqam vam usred kowskih trka,
gde je neprikladno {ta dobro ~uti, niti na ulicama, gde skomrasi
mahnitaju isprazno, uvredqivim pesmama povre|uju}i du{e
okupqenih, jer prqavim i ne~istim re~ima um wihov skrnave}i i
smehom nedoli~nim pogubquje, a ne da veseli. Nego, i onima koji
~esto nerazumno okupqeni, prèni suncem i zasipani vetrom i
pra{inom, i koji do kraja odolevaju mrskom tom pozori{tu, iz
bezumqa ih uzimaju za dobro.
46
Iz navedenog opisa otkriva nam se uli~no pozori{te,
postavqeno na javnom mestu, na ulici (na stygnaxy ldyskyfxy), pod ve-
drim nebom. Takvo pozori{te ~ine glumac, odnosno skomrah, i oko
wega okupqena publika. Komunikacija izme|u glumca i publike
bila je uzajamna i intenzivna. On je okupqene zabavqao pesmom i
re~ima, navode}i ih na smeh. Oni su sa svoje strane uporno istra-
javali, te ih od glumca nisu mogli razdvojiti, ni sa pozori{ta
oterati vetar i pra{ina niti letwa èga. Osim uli~nog pozori{ta,
kao osnovni oblik zabave Teodosije pomiwe i kowske trke.
Ovo je jedini, ne{to detaqniji opis sredwovekovnog
pozori{ta u savremenom zna~ewu te re~i. Kratak osvrt Teodosija
na uli~no pozori{te i kowske trke imalo je svrhu da u Pohvali,
nasuprot svetovnom mestu i oblicima zabave, suprostavi crkvu i
crkvene oblike praznovawa. Predstava pismene, pre svega, crkvene
elite o uli~nom pozori{tu i crkvenim sve~anostima kao o dva po-
tpuno razli~ita na~ina praznovawa, nije redak motiv u sredwo-
vekovnoj lepoj kwièvnosti. U ruskom Pajsijevom zborniku iz oko
1400. godine isti~e se skolonst vernika da se pre okupqa na
igri{tu, ili na kakvom idolskom zbori{tu, nego u crkvi. Tamo
oni tr~e raduju}i se, ~im ih pozovu plesa~i, guda~i ili drugi
igra~i. îtav dan prebivaju na pozori{tu gde nema ni krova ni
za{tite, bez obzira da li pada ki{a, duva vetar ili je vejavica.
46
T. Jovanovi}, Pohvala, 711; Stara srpska kwièvnost. Hrestomatija, 33.
Raduju se prizorima koji su na {tetu wihovim du{ama, a lewe se da
radi pouke do|u u crkvu pokrivenu krovom, koja je zavetrina
divna.
47
Ruski tekst je u izvesnoj meri uop{ten i odnosi se na vi{e
razli~itih vrsta narodne zabave, za razliku od Teodosija koji je u
nekoliko poteza oslikao jednu odre|enu delatnost (paradigma za
sve druge) a to je komi~no, uli~no pozori{te skomraha.
Mira{ Ki}ovi} je poku{ao da rekonstrui{e materijalni
izgled sredwovekovnog pozori{ta polaze}i od jezi~ke analize
podataka koje pruàju prevod Nomokanona ili Zakonoprvila Sv.
Save i Sintagmat Matije Vlastara. Na pozori{te se, kada je re~ o
gledaocima, odlazilo (na pozori\ta xode)
48
ili ulazilo (nikogo je oty
vhrnyfxy vyxoditi vy pozorita)
49
, a kada se radilo o mogu}im izvo|a-
~ima pewalo (na pozori\e vyzidety).
50
Ki}ovi} smatra da je pozorni-
ca bila od drveta, pozivaju}i se na Teodosijev opis Strezovog
pozori{ta. Takvo pozori{te je bilo nezasvo|eno, privremenog
karaktera, okruèno publikom. Ono je, nastavqa Ki}ovi}, imalo
takav oblik da se na wega ulazi ili pewe,
da je popo|eno, da je na otvorenom poqu i da gledaoci tako dugo i
sa uìvawem ostaju, {to sve navodi na misao da je onda{we pozori{te
zna~ilo mesto za igrawe i prikazivawe raznih scena, uvek svetovnih
i narodnih, sa nekom vrstom pozornice, a svakako i bez we, mo`da ne{to
sli~no onom dubrova~kom pozori{tu iz XVI veka, ako ne i ranijem.
51
Vrsta pozori{ne gra|evine na koju se poziva Ki}ovi},
prema Milanu Re{etaru sastojala se samo od pozornice na brzu
ruku sastavqene od greda i dasaka, vaqda bez ikakvih scenarija i
kulisa, dok je publika stojala.
52
47
I. Sreznevskij, Drevnie pam]tniki russkago pisxma i ]zwka, (X-XIV vhkovq),
Sanktpeterburgq, 1863, 274. Radi se o Slovu koje uop{teno nosi naziv svetih
apostola, proroka i otaca crkve.
48
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 155a-155b.
49
Sintagmat, 322.
50
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 155a-155b; M. Ki}ovi}, o.c., 16.
51
M. Ki}ovi}, o.c., 17. Ki}ovi} smatra da se srpsko sredwovekovno uli~no
pozori{te nije mnogo razlikovalo od onog u drugim krajevima Evrope. Blizak mu
je Re{etarov opis privremenog, uli~nog Dubrova~kog pozori{ta, koje se sastoja-
lo od greda i dasaka, bez kulisa i sedi{ta za publiku.
52
M. Reetar, Stari dubrova~ki teatar, Narodna starina I/2, 97.
Od po~etka sredwega veka latinski pojam pozori{te
ozna~avao je i razli~ite objekte privremenog karaktera gde su se
predstave izvodile. Prema jednom starovisokonema~kom glosaru iz
IX veka koji je nekad pripadao verdenskom manastiru, pozori{te je
predstavqalo drvenu gra|evinu gde su qudi igrali i izvodili pri-
zore: theatrum de lignis sit ubi ludunt homines et spectacula faciunt.
53
Pomen savremenog pozori{ta kao drvene konstrukcije u srpskoj
sredwovekovnoj kwièvnosti sa~uvao nam se u ve} pomenutom
Teodosijevom opisu (v. str. 259), ali u skladu sa vi{enamenskom
funkcijom koju je pozori{te moglo da ima u sredwem veku.
Me|utim, kada Mira{ Ki}ovi} navodi podatke da se u
pozori{te odlazilo, ulazilo i pewalo, treba se upitati da li
se i na koj na~in ove formulacije, koje se nesumwivo odnose na
osnovni oblik nekada{we monumentalne zgrade anti~kog pozo-
ri{ta (radi se uglavnom o tekstu trulskog sabora iz VII veka), mogu
primeniti i na sredwovekovnu pozornicu? Izvesno se}awe na
anti~ke ili poznoanti~ke gra|evine vezane za zabavu, nalazimo i u
srpskom sredwovekovnom slikarstvu. Prema mi{qewu Svetozara
Radoj~i}a, na likovnoj kompoziciji Sveti Nestor ubija Lija iz ma-
nastira De~ani predstavqen je hipodrom.
54
Ali, umesto spine i
gledali{ta, osnovnog obele`ja hipodroma, u prvom planu oslikana
je uzdignuta platforma, odnosno pozornica do koje vodi stepeni{te,
na kojoj je predstavqen dvoboj sv. Nestora i Lija (slika 5). To navodi
na pitawe da li je likovna predstava takve pozornice mogla savre-
menike podse}ati na wima savremenu pozornicu, bar na onaj wen
oblik koji je opisan kod Teodosija (Strezovo pozori{te).
Odjeci klasi~ne gr~ke drame u srpskom jeziku sredweg veka
i folklorni teatar
Prevodi vizantijskih crkvenopravnih zbornika - Nomokanona
iz prvih decenija XIII veka i Sintagmata Matije Vlastara sa kraja
53
M.H. Marshall, o.c., 15.
54
S. Radoj~i}, Od Dionisa do liturgijske drame, 107-108. Likovna kompozicija
Sveti Nestor ubija Lija sastavni je deo ciklusa Sv. Dimitrija, S. Paji}, Ciklus
sv. Dimitrija, u: Zidno slikarstvo mana-stira De~ani. Gra|a i Studije, ed. V.
\uri} SANU, Beograd 1995, 356; V. Petkovi}, \. Bo{ko-vi}, o.c., T. CCCI.
prve polovine XIV veka - koji su nastali radi potrebe sredwo-
vekovne srpske crkve i dràve, sadrè terminologiju kojom su
prevo|eni osnovni pojmovi anti~kog dramskog pesni{tva kao {to
su tragedija, komedija i satirska drama. Oni se pre svega ~itaju u
prevodu 62. pravila Trulskog sabora (VII vek) koje se odnosi na
zabrawene praznike i obi~aje svojstvene sve~anostima ~ije poreklo
leì u po{tovawu kulta boga Dionisa, o kojima smo govorili u
pro{lom poglavqu. Prevodom ovog pravila preneto je u srpsku
sredinu op{te uverewe sredwovekovne Evrope latinskog i gr~kog
jezika o Dionisu kao za{titniku pozori{ta.
55
U svim istorijama stare gr~ke kwièvnosti i istorijskim
pregledima razvoja pozori{ne umetnosti, ishodi{te klasi~ne
anti~ke drame dovodi se u vezu sa kultom boga Dionisa.
56
Tragedija
je nastala spajawem ditiramba i satirskog hora, a wen naziv
potekao je od satira koji su napola qudi, napola kowi, koji u
prenesenom smislu, zbog brade i bludnosti, zovu se :poyoi = jarci.
Odatle vodi poreklo re~ tragedija (:poycio), nastala kao kova-
nica :poyo + g/ {to zna~i pesmu koju pevaju qudi preodeveni u
satire.
57
U staroslovenskom jeziku gr~ka sloènica prevedena je
doslovno kao kozloglasovanije (kozyloglasie, kozyloglasovani, odno-
sno pridev kozoglasyny - :poyixo).
58
Pored tragi~nog i komi~no
se dovodilo u vezu sa bogom Dionisom i to za male i velike dion-
izije, zavr{nu svetkovinu berbe gro`|a.
59
55
Cf. Isidori Hispalensis episcopi, Etymologiarum sive Originum, XVIII/51, koji kaè da
su Bahus i Venera smatrani za boànske za{titnike pozori{ta.
56
O povezanosti drame sa sve~anostima u ~ast boga Dionisa vidi: J. Burkhart,
Povest gr~ke kulture III, Sremski Karlovci-Novi Sad 1992, 169, 210; M. N. \uri}, Patwa
i mudrost. Studije i ogledi o helenskoj tragediji, Titograd (Podgorica) 1962, 9-
11; M. \uri}, Istorija helenske kwièvnosti, 242, 340; R. Harvud, Istorija pozori-
ta, Beograd 1998, 47-54, 67-68; ^. Molinari, Istorija pozorita, Beograd 1982, 25-34.
57
M. \uri}, Patwa i mudrost; Idem, Istorija helenske kwièvnosti, 242, 340 kaè
da se u razvitku tragedije vide tri stepena: 1) ditiramb, 2) satirska igra, 3)
tragedija, i da je zasluga Arionova (po tradiciji tvorac tragedije) {to se satirskim
horom posluìo za pevawe ditiramba i udruìo ga sa Dionisovim kultom.
58
Na staroslovenkom jeziku jarac se zove kozyly, F. Miklosich, Lexicon, 296; za pojam
kozloglasovanije, F. Miklosich, Lexicon, 296; Slovarx russkogo ]zwka XI-XVII
vv, 225; Sintagmat, 558. Niè u tekstu ukazano je na pojmovnu vi{ezna~nost ove
lekseme koja je nastala kao kalk gr~ke re~i :poycio, a ~ije je zna~ewe uglavnom
bilo vezano za drugi gr~ki pojam, xco, iz kojeg je izveden naziv komedija.
59
J. Burkhart, o.c., 210.
Komedija (xcc|io) se razvila iz pojma xco koji je ozna-
~avao sve~anu povorku, uz pijan~ewe, pevawe {aqivih i satiri-
~nih pesama i plesawe, organizovanu u ~ast Dionisa.
60
Pojam je,
prevodom Nomokanona, u{ao u kwièvni jezik sredwovekovne
Srbije (xcixo, komiqysky) zadràvaju}i svoje klasi~no zna~ewe,
sme{nog i veselog (v. str. 211). Ne{to vi{e od vek kasnije, u pre-
vodu Sintagmata Matije Vlastara, prime}uje se tedencija da se za
gr~ke izraze prona|u slovenski ekvivalenti, te je xcixo preve-
dena kao skomraysky, a komi~ne maske nazvane su skomra{kim:
lica skomraska (xcixo) podxoditi.
61
U crkvenopravnim kwigama upoznajemo se i sa satirskim
horom, jednim od osnovnih elemenata helenske klasi~ne drame. On
je predstavqen u klasi~nom smislu kao grupa plesa~a i igra~a u
kolu: satiri bo ko plesci wkolo Diwnisa skvrynnyf liky g(lago)lax
byfti.
62
Za vizantijskog zakonodavca i srpskog prevodioca satiri
~ine Dionisovo ne~isto/bludno kolo (skvrynnyf liky) dok se wihov
ples smatrao za mani~nu i bezumnu igru: bo dhx ije Donis
izmlnnh igrate.
63
Po{to su vladali plesa~kim ve{tinama, sa-
tiri su izjedna~eni sa igra~em. Za razliku od Zakonopravila u
kojem je preuzet gr~ki pojam, satir (satiry), u prevodu Sintagmata
Matije Vlastara pojam je zamewen slovenskom re~ju igrac
(igrycy), a pridev oo:upixo kao igryqivy.
64
Maske i preru{avawa u ode}u suprotnog pola bili su ne-
odvojivi deo obreda vezanih za kult boga Dionisa i klasi~no
anti~ko pozori{te, ali i deo folklornog nasle|a stanovni{tva
Balkanskog poluostrva i Evrope, o ~emu je bilo re~i u prethodnom
poglavqu. Me|utim, odjeci anti~kog teatra u prevodima Nomo-
60
A. Nicoll, The Development of the Theatre. A study of Theatrical Art from the Beginnings
to the Present Days, 9; J. Burkhart, o. c. , 210; Liddell-Scott-Jones I, 1018; S. Senc, 550.
61
Sintagmat, 256, 553. U ruskoj, takozvanoj Sofijskoj krm~iji iz 1282. godine
pojmu komi~no odgovara pojam igra: poccio xcixo g oo:upixo g :poyixo...,
odnosno ni v wbliqy igrycy i likstvenik ili kzyloglasovani (drugi spis
v kozyloglasovani) xoditi..., V. Jagi}, Krm~ija ilovi~ka godine 1262, 99.
62
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 154a.
63
Ibidem, 256.
64
Sintagmat, 256, 563, ...ili igryqiva (oo:upixo), vy qysty Donis syvryama oty
igrycy i likovniky (opo lo:upcv xoi Boxcv).
kanona i Sintagmata Matije Vlastara najasnije su vidqivi u tipo-
logizaciji maske: komi~ke, satirske i tragi~ke maske (komiqyska i
saturyska i kozl lica odnosno, :o xcixo xoi oo:upixo xoi :poyixo
pooco).
65
Wihova funkcija je obja{wena u skladu sa klasi~nim
shvatawima: komi~ka, kosmata lica ili skroma{ka (Sinta-
gmat) izmi{qena su poruge radi, dok kozlija na pla~ podsti~u, a
maske satira se direktno dovode u vezu sa Dionisovim praznikom.
Me|utim, sadràj 62. trulskog pravila je od neobi~ne
va`nosti, pre svega zbog svoje vi{ezna~nosti. Da li su qudi od pera
sredwovekovne Srbije u sadràju ovog pravila prepoznavali
osnovne elemente gr~kog pozori{ta klasi~nog perioda? Tako|e,
moèmo se upitati da li se u wegovom sadràju mogu prepoznati
po~eci nastanka pozori{ta i wegovih predstavqa~kih formi koje
svoje poreklo vode iz obreda i kulta? Odnosno, prepoznati elementi
svojstveni folklornom teatru, dromeni, koje Valter Puhner zove
Vorfeld, pretpoqe institucionalizovanog pozori{ta.
66
Izgleda da
prema svojoj strukturi i sadràju, trulsko 62. pravilo u najmawu
ruku podse}a sredwovekovnog ~oveka na wemu savremene obi~aje
karnevalskog tipa, koji su vezani za crkvene i sezonske praznike, o
~emu je ve} bilo re~i u prethodnom poglavqu. U pravilu se pomiwu
vinske prese, kr~azi i burad puni vina, grohotan smeh i sl. Ples,
preru{avawe i maskirawe, zamena identiteta, uz neumerenost i
slabqewe moralnih stega, prepoznatqivi su u prazni~nom iskustvu
sredwega veka, a preìveli su do na{eg vremena kao deo strukture
koja ~ini folklorno obele`je jedne svetkovine.
67
65
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 153b; PG137, 732; V. Jagi}, Krm~aja ilovi~ka, 99.
66
W. Puchner, Zum Theater in Byzanz, 14 tuma~i na slede}i na~in podatke o preru-
{avawu i parodijama u kojima se pomiwu i maske klasi~nog gr~kog pozori{ta: ... die
hchstens im Vorfeld theatralischer Erscheinungen angesiedelt werden knnen, mit Theater
selbst aber nichts zu tun haben (videti slede}u napomenu). Kada je re~ o folklornom
teatru uop{te, Dragoslav Antonijevi} pruzima od Valtera Puhnera pojam
Vorfeld (poziva se pri tom na drugi jedan Puhnerov rad: Brauchtumserschreinungen
im griechischen Jahreslauf und ihre Beziehungen zum Volkstheater, Wien 1977.) stvara-
ju}i svoju sintagmu Talijino predvorje, D. Antonijevi}, Op{te teorijske pret-
postavke o folklornom teatru, Zbornik radova: Folklorni teatar u balkanskim
i podunavskim zemqama, Balkanolo{ki institut SANU, Beograd 1984, 8; Dromena,
12, 18-20.
67
U komentaru 62. pravila trulskog sabora, Teodor Valsamon (~iji komentari
nisu uzeti za prevod Svetosavskog Nomokanona) komi~ke i tragi~ke maske
dovodi u vezu sa starom gr~kom pozori{nom tradicijom, Aristofanovim spisi-
Kozloglasovanije. Kada je re~ o tragediji i komediji u
staroslovenskoj i starosrpskoj leksici, treba se jo{ jednom osvrnu-
ti na pojam kozloglasovanije (kozyloglasovani) i ukazati na pojmo-
vnu vi{ezna~nost kojom se ova re~ odlikuje. Nastala prema obliku
gr~ke re~i :poycio, sem nekoliko izuzetaka, ovaj pojam u slove-
nskim tekstovima uglavnom ima potpuno druga~ije zna~ewe, ono
koje zapravo odgovara pojmu xco, odnosno piru i pirovawu.
68
Ve}
u najstarijim sa~uvanim staroslovenskim tekstovima, pojam
kozloglasovanije ozna~ava svako bu~no veseqe i neprili~no
pirovawe koje se smatralo suprotnim hri{}anskom na~inu
ìvota.
69
U Poslanicama sv. Pavla svrstavano je u tzv. djela tijela
(dhla plytyska) ili u djela tame (dhla tymna)
70
, te se vernicima
poru~uje: da hodimo po{teno kao po danu: ne u pirovawu i pija-
nstvu, ne u razvratu...,
71
dok je u Poslanici sv. Petra kozloglaso-
ma i Euripidovim jambima. Me|utim, u svom komentaru u~eni se Vizantinac
nije ograni~io samo na poznavawe klasi~ne literature i klasi~ne pozori{ne
prakse. Sadràj trulskog pravila podstakao je Valsamona i na komentar o wemu
savremenim obi~ajima preru{avawa i maskirawa koji su se odràvali na
praznike. Takvi ophodi maskiranih i preru{enih mogli su se odràti i u samoj
crkvi, i to uz u~e{}e pripadnika klira. Prilikom takvih svetkovina u~esnici su
se preru{avali u razli~ite likove: jedni u vojnike, drugi u klirike, ili u
~etvorono`ne ìvotiwe (co :c:pooo/quadrupedia animalia), itd., PG 137, 729-
730; J. C. Lawson, o.c., 223 poziva se na ove pomenute navode iz Valsamonovog kome-
ntara u nameri da skicira kontinuitet obi~aja maskirawa i preru{avawa u viza-
ntijskom dru{tvu, o kojima znamo uglavnom preko wihovih osuda koje su se vekovi-
ma ponavqale kod crkvenih pisaca od vremena sv. Jovana Zlatoustog i Asterija,
episkopa Amaseje do Teodora Valsamona. W. Puchner, Byzantinischer Mimos, 315-316,
u sadràju trulskog pravila prepoznaje narodne obi~aje preru{avawa i maski-
rawa (videti prethodnu napomenu), dok navo|ewe komi~kih, tragi~kih i
satirskih maski vidi pre svega kao oko{talu frazeologiju u~enih: was zu dieser
Zeit (691) allerdings als bloe rhetorische Floskel klassischer Gebildetheit zu werten ist,
koja je uporno opstajala nezavisno od realnog iskustva i mogla da dobije druga~ije
zna~ewe: ... in einer gewissen feststehenden Terminologie bis in das hohe Mittelalter hinein
weiterrepetiert wird, ohne da die Termini noch einem empirisch verifizierbaren Gehalt
entsprchen (was bis zum vlligen Inhaltsverlust der Begriffe fhrt); cf. C. Mango, Daily
Life, 353.
68
F. Miklosich, Lexicon, 296 prevodi pojam kozloglasovanije i sa latinskim comissatio.
69
Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov), 287.
70
Gal. 5, 19; Rim. 13, 12; Mati~in apostol, l. 119b, l. 75b.
71
Rim. 13, 12-14; ko vy dyne blagowbrazno xodimy. ne kozloglasovanimy. ni piny-
stvomy. ni lbodhnimy, Mati~in apostol, 75b; cf. Apostolus e codice monasterii
iatovac, 218.
vanije uz opijawe, pohotu, i blud ozna~eno kao nehri{}anski i
paganski na~in ìvota.
72
U @itiju sv. Stefana De~anskog od Grigorija Camblaka
kozloglasovanije spada u svetovne obi~aje koji su u jednom
trenutku preovladali u manastiru. Po{to su neredovne prilike
nastale zloupotrebom vojnika koji su trebalo da obezbe|uju mana-
stir, prvobitni red i mir vratili su tek pogibijom wihovog komanda-
nta Junca (predstavqeno kao jedno od ~uda sv. Stefana De~anskog):
Abe bo meteje prhstaax, mlyvi tolie se,
kozloglasovana mlqax.
Jer odmah meteì prestajahu, uzbune se utoli{e,
neumesna pirovwa }utahu.
73
Svrstano u istu ravan sa meteòm i nemirom (mlyva),
kozloglasovanije je pripadalo principu buke, suprotno mana-
stirskom redu i ti{ini. Kada se stawe u manastiru smirilo i
vratilo uobi~ajenom redu Camblak isti~e: kozloglasovanija }u-
tahu. Ovim pojmom u crkvenopravnim izvorima ozna~avala se ona
vrsta zabave koja je bila nespojiva sa sve{teni~kim ~inom i uop{te,
bilo kojom slu`bom pri crkvi:
Ep(i)sk(o)py ili popy ili dakon ili qytcy ili phvcy,
a\e ko gode igr$ igraety ili gl$mqstv$ety ili kozloglasity.
pos(ty) .a. lht(o) me(an) .i. na d(y)ny.
Episkop ili pop ili |akon ili ~tec ili pojac
ako bilo koju igru igra, ili glumstvuje, ili kozloglasi,
post jedna godina (i) metanija osam na dan.
74
Iako se zabrana Epitimijnog nomokanona izri~ito ne
odnosi na mirjane, kozloglasovanije je bilo nespojivo sa prazni~nim
72
I Pt. 4, 3; Dovlhty bo vamy mnive lhto jiti vole poganomy tvoriti xojdy-
e vy skotolojystvi i vy poxotexy i vy pinystvh i vy kozloglasovanf i vy mjelo-
jystvh..., Mati~in apostol, l. 44v.
73
@itije Stefana Uro{a Tre}eg, 92; Lazar Mirkovi} re~ kozloglasovane prevodi
kao neumesno pirovwe. Grigorije Camblak, Kwièvni rad u Srbiji, 80.
74
o
53, l. 103b.
vremenom. Stoga, preporu~ivalo se svetovnim qudima da u vreme
hri{}anske svetkovine ne praznuju uz kozloglasovanije:
ne povelhvaemy praz[dy]novati sy tumpanyf i sviralymi
i kozloglasovanmi i panstvi.
ne dozvoqavamo da se praznuje uz timpane, svirale,
kozloglasovanije i pijanstvo.
75
U istom zna~ewu pojam koristi i anonimni pisac iz
Smedereva. On u svojoj Povesti o prenosu mo{tiju svetoga Luke
svetovne oblike praznovawa dovodi u vezu za kozloglasovanijem i
vikom - tamo vyplyf i kozloglasovana - i suprostavqa im crkveni na~in
proslavqawa praznika (v. str. 111).
Osim {to je ozna~avalo neumesno pirovawe ili bu~no
veseqe uz zvuke timpana, svirala, itd. pod pojmom kozloglaso-
vanije podrazumevalo se i pevawe pesama svetovnog sadràja, kako
to izrekom stoji u @itiju sv. Vasilija Novog: kozloglasovah,
odnosno mnogo pevah svetovnih pesama.
76
Bile su to pesme, kako
daqe u tekstu stoji, {aqivog i lascivnog sadràja.
* * *
Ovom prilikom trebalo bi ukazati i na postojawe tekstova
klasi~nih gr~kih tragedija u sredwovekovnoj Srbiji. U ovom
slu~aju nije re~ o prevodu, ve} o gr~kom rukopisu iz 1474. godine
koji sadrì dela klasi~nih dramskih pisca. Pored Pindarove
Epinikije u wemu se nalaze i dve Eshilove tragedije, Okovani
Prometej i Vojevawe sedmorice protiv Tebe.
77
Rukopis poti~e iz
Novog Brda i najverovatnije je prvobitno pripadao osobi koja je
~itala gr~ki. Stoga, u nauci se pretpostavqa da je ovaj rukopis
mogao biti svojina Dimitrija Kantakuzina, pisca i potomka
75
Ibidem, l. 103b.
76
S. Novakovi}, @ivot Sv. Vasilija Novog, 70.
77
ûva se u Akademijinoj biblioteci u Petrogradu. Na wega je ukazao i obratio
pa`wu P. G. Vasenko, Serbskie zapisi na gre~eskoj rukopisi XV veka prina-
dleà\ej biblioteke Akademi nauk, Izvesti] akademii nauk SSSR, VII seri]
otd. gumanitarnwih nauk Leningrad 1928 28 43. O rukopisu su kasnije pisali: A.
Solovjev, Novobrdski zapisi iz po~etka XVI veka, JI^ 3 (1937) 313; S. Radoj~i},
Od Dionisa do liturgijske drame, 121-123; \. Trifunovi}, Stara srpska
kwièvnost, 283-284; P. Marjanovi}, o.c., 54.
ugledne novobrdske porodice gr~kog porekla.
78
Po{to je na margi-
nama rukopisa ispisan srpski prevod za pojedine gr~ke re~i i
izraze, \or|e Trifunovi} pretpostavqa da je neko radio na
izvornom tekstu i pripremao ga za prevo|ewe.
79
Na osnovu jednog gr~kog rukopisa ne moè se govoriti o
rasprostrawenosti ovakve vrste tekstova me|u srpskim sredwo-
vekovnom elitom, tim pre, {to je, kako izgleda, ideja o srpskom
prevodu bila u povoju. Iz istih razloga, ne moè se govoriti ni o
vezama ovakvih tekstova sa predstavqa~kim izvo|ewima sredwo-
vekovnog glumca, po{to je sredwovekovno lai~ko pozori{te bilo
bliè jednoj druga~ijoj pozori{noj tradiciji - mimu, dok je
pozori{na terminologija proiza{la iz Dionisovog kulta, u
na{im tekstovima bila najverovatnije tuma~ena u okvirima folk-
lornih obi~aja. Tako|e se ne moè pozudano re}i da li je nepo-
znati ~italac i komentator u pomenutim naslovima prepoznao
dramske tekstove namewene scenskom izvo|ewu ili je u {tivu
uìvao kao i u svakom drugom delu klasi~ne epohe, koja su bila
popularna humanistima wegovog doba. Ipak, moèmo sa sigurno-
{}u re}i da je tragi~an ton ovih tekstova bio blizak vremenu u
kojem je ìveo. Uz tekst, na margini, prema Svetozaru Radoj~i}u,
moè se, izme|u ostalog, pro~itati: wt nelhpotni glasi wt kryvi i
bistva bfvaemi.
80
Drugo lice pozori{ta
U sredwem veku pojmovi pozor i pozori{te ozna~avali su
ne samo javne prizore zabavnog karaktera, ve} i javna sramo}ewa,
mu~ewa, pogubqewa i mesto gde su ona izvr{avana. U tom pogledu,
78
\. Trifunovi}, Stara srpska kwièvnost, 283. Istog mi{qewa je i P.
Marjanovi}, o.c., 54. U svojoj raspravi S. Radoj~i}, Od Dionisa do liturgijske
drame, 123 vlasnika i komentatora ovog rukopisa direktno ne poistove}uje sa
Dimitrijem Kantakuzinom, ali u odeqku gde govori o ovom rukopisu smatra da je
surovi obra~un Turaka sa uglednom novobrdskom porodicom Kantakuzinovi}a
stvorio uslove gde su brzo nestajali qubiteqi kwige i kwièvnosti.
79
\. Trifunovi}, Stara srpska kwièvnost, 284 prihvata mi{qewe P. G. Vasenka.
80
S. Radoj~i}, Od Dionisa do liturgijske drame, 122.
pojmovna raznovrsnost sredwovekovnog pozori{ta dobija svoje
puno zna~ewe. Istorijski gledano, pozori{ne gra|evine
klasi~nog perioda prepravqane su i prilago|avane novim pri-
zorima i predstavama kojima je publika rimskog i poznorimskog
carstva bila sklona. Dramske predstave bile su sve mawe
privla~ne, dok je publika sve vi{e uìvala u akrobatama, igrama
sa ìvotiwama i gladijatorskim predstavama. U takvim
pozori{tima javna mu~ewa i pogubqena postala su uobi~ajena.
Veliki broj hri{}anskih mu~enika okon~ao je svoj ìvot u muka-
ma i patwi, javno, kao prizor za okupqenu masu.
81
Odjeci javnih
pogubqewa na pozori{tu iz vremena poznorimskog carstva
prisutni su u sredwovekovnim gr~kim, latinskim i staroslove-
nskim spomenicima. U Sintagmatu Matije Vlastara iz XIV veka
pozori{te je izme|u ostalog ozna~eno kao mesto gde se ~ovek sla-
dio qudskom krvqu jednoplemenika. Zabrawuje se dràwe
ìvotiwa i wihovo izvo|ewe na pozori{te (na pozory, ci :o 0co-
:po) radi javnog pogubqewa onih koji su na smrt osu|eni.
82
Uop{te,
predstava o pozori{tu kao mestu pogubqewa proizilazi iz {iroko
shva}enog pojma pozori{te, i deo je svehri{}anske sredwovekovne
tradicije. Pomenuto je ve}, da je za poznatog leksikografa latinske
Evrope, Papija Lombarda, pozori{te bilo mesto gde se nisu izvo-
dile samo ioca regalia, ve} i javna pogubqewa (decolabantur).
83
Od najstarijih vremena slovenske pismenosti, pojam
pozori{te je imao i zna~ewe gubili{ta. Motiv qudskog stradawa
na pozori{tu bio je dobro poznat qudima od pera, uglavnom
posredstvom ìtijine literature prevedene sa gr~kog. U Supra-
saqskom ili Retkovom zborniku iz XI veka ~ita se @itije Sv.
Aleksandra, u kojem je svetac po nare|ewu rimskog cara izveden
na pozori{te (na pozorite) lavovima, gde je trebalo javno da bude
pogubqen.
84
Sv. Teklu je spasila milost Bo`ja, kako se u wenom
81
R. Harvud, o.c., 89-90.
82
Sintagmat, 321. Odlomak o krvavoj zabavi je anahroni~an, sa pravom napomi-
we P. Marjanovi}, o.c., 43.
83
v. str. 241, nap. 15.
84
Suprasqlski ili Retkov sbornik I, 351; cf. M. Ki}ovi}, o.c., 15-16.
ìtiju kaè, od ogwa, pozori{ta i zveri: spasfi ekl ot ognh
i ot pozorita i ot zvhrii.
85
Zna~ewe pozori{ta kao strati{ta pre{lo je kasnije i u
nacionalne recenzije i jezike, ne umawuju}i u isto vreme wegovo
zna~ewe koje pripada zabavnom. Sveobuhvatnost i vi{ezna~nost
kojom se pojam odlikuje najboqe dolazi do izraàja kada je upotre-
bqen u potpuno druga~ijem zna~ewu i u drug~ijem kontekstu od
strane istog pisca. Tako je u Pohvali sv. Savi i sv. Simeonu za
Teodosija pozori{te uli~ni teatar, dok u @itiju sv. Save ono
predstavqa mesto javnog pogubqewa. Ono je u ìtiju opisano kao
drvena konstrukcija, postavqena na vrh kule grada Proseka, odakle
je gospodar grada, Strez, bacao svoje neistomi{qenike niz liticu
u reku Vardar:
Na tomy bo kameni drhvemy pomostivy pozorite svoe sytvori.
vyngda je vyseliti se bhe wkaanom, prhdyshdhae pivae
se na mryskomy tomy i symrytnomy sditi igrae i vesele se.
vesele je ego symryty bhe qlovhqa, i za mal bw vin
sygrhatago symryti osjdae, i nis kameny wny stranyfi
vyfsoto wty pozorita wnogo nizrinti povelhvae. Vyngda
je kogo nizrinhax, vesely byfvy, ky nm vyskliknhae:
Bldi da si kojxy ne iskvasiy, nigdeje bo ne bhe
pasti nizyvryjennom tyqn vy sam on rhk.
Na tom, dakle kamenu, pomostiv ga drvetom, na~ini svoje pozori{te.
Kad bi, bednik, hteo da se veseli, on bi tu sedeo, pijan~e}i na mrskom,
sramotnom sudi{tu, igraju}i i vesele}i se. A veseqe wegovo
beja{e smrt ~ove~ija, i za malu krivicu osu|iva{e krivca na smrt,
i zapoveda{e da se baci sa onog stra{nog visokog kamena od onoga
pozori{ta. Kad koga tako bacahu, on, veseo, uzvikiva{e: Pazi da
ne iskvasi{ koùha!, jer ba~eni nema|a{e gde pasti do u samu reku
86
Iz Teodosijevog opisa Strezovog pozori{ta otkriva nam
se da pozori{te, i onda kada je ozna~avalo mesto samog gubili{ta
85
Suprasqlski ili Retkov sbornik I, l. 179; str. 377. U ovom izdawu, uz ìtije Sv.
Tekle, paralelno je dat i gr~ki tekst koji glasi: cx upo, xoi 0co:pou xoi 0gpcv.
cf. M. Ki}ovi}, o.c., 15-16.
86
- sudi{ta, nije izgubilo svoje osnovno obele`je i funkciju.
Bilo je to mesto odre|eno za gledawe i mesto igre i veseqa,
kako kaè Teodosije, otkrivaju}i nam u surovoj po{alici - Pazi
da ne iskvasi{ koùha! - protivure~nosti koje su mogle da prate
ne samo pojam pozori{te, ve} i same oblike zabave kojima su
bili skloni qudi sredweg veka.
87
87
Protivure~nost koju sa sobom nose slovenski pojam pozor i pozori{te
sagledao je Ivan Duj~ev sa ne{to druga~ijeg polazi{ta, imaju}i u vidu savremeno
zna~ewe bugarskog pojma pozor (v. str. 13, nap. 5), te staroslovenski pojam
pozori{te dovodi u vezu i sa javnim sramo}ewima prestupnika koja vode pore-
klo iz Vizantijskog carstva (koja su prema wemu ozna~ena pojmovima og/, 0co-
:pov i 0co:piciv), a koja su dugo, sve do savremenog vrmena praktikovana u patri-
jahalnim dru{tvima Bugarske i Balkanskog poluostrva, I. Duj~ev, o.c., 80-81.
GLUMAC:
POREKLO I ZNAÊWE REÎ
Nazivi za sredwovekovne zabavqa~e bili su raznovrsni. U
na{im izvorima spomiwe se niz scensko-umetni~kih zanimawa:
glumac, {pilman, skomrah, licepodhodnik, licemer, igra~, plesa~,
svira~, gudac. Iz ove terminolo{ke raznovrsnosti pretpostavqa
se razgranat repertoar sredwovekovnog zabavqa~a. Pri tom, ne
treba imati u vidu jasno odeqene, specijalizovane zabavqa~ke
profesije, kao ni potpunu istovetnost sredwovekovnih naziva sa
dana{wim zna~ewima.
Nazivi za glumca i wegovu radwu
Centralno mesto u zabavnom ìvotu sredwovekovne Srbije
zauzima glumac. Re~ glumac vu~e koren iz praslovenske i
staroslovenske re~i gluma (gloumy) ~ije prvobitno zna~ewe jeste
{ala, igra, blebetawe, rugawe, lakrdija.
1
Iz osnove glmy nastala
g l a v a IX
1
P. Skok, Etimologijski rje~nik I, 573 upozorava na vi{ezna~nost pojma glumx koji
zna~i {ala, igra, kazali{ni komad; sinonimi: lakrdija, komedija... Danas pripada
iskqu~ivo kazali{noj terminologiji. Prvobitno je zna~ewe o~uvano u rumunskom
slavizmu gluma f. {ala i u pridevu glumet {aqiv. Prema F. Mikloshich, Lexicon, 130,
gluma je istovremeno zna~ila {alu, vragoliju (iocus) ili vezu sa scenom i scen-
skim predstavqawem (scena, 0ucg). Poreklo re~i glumx je praslovensko i
sveslovensko, >timologi~eskij slovarx slav]nskih ]zwkov, VI (1979) 147; Sownik
Prasowian/ski, tom VII, Polska Akademia nauk, Wrocaw-Warszawa-Krakw 1985, 147-148,
149, 150; M. Fasmer >timologi~eskij slovarx I, 416; S. Kuqbakin, o.c., 92. Na weno
osnovno zna~ewe ukazuje i neosporna srodnost sa pojmom glupx (glpy), >timolo-
gi~eskij slovarq slav]nskih ]zwkov, VI (1979) 148.
je radna imenica na -ac, glumac (gloumyc), mesto gde se glume
odràvaju, glumi{te (glmi\e) odnosno glumili{te (glmili\e),
i nazivi za radwu, glumiti se (glmiti se), poglumiti se (pogl-
miti se), glume ~initi (glmyf dhti), odnosno glumqenije (gl-
mlni) i poglumqenije (poglmlni) u zna~ewu {ale, smeha, ble-
betawa, rugawa i podsmeha.
2
Osnovno zna~ewe lekseme glumac blisko je evropskom zaba-
vqa~u, òngleru ili {pilmanu, po{to su i romanski i germanski
naziv proiza{li iz {ale i igre.
3
Nezavisno od istog ishodi{ta,
wihova terminolo{ka bliskost, verovatno i istozna~nost, otkriva
nam se u srpskoslovenskom prevodu Nomokanona sv. Save sa po~etka
XIII veka u kojem sre}emo glumca i {pilmana kao sinonime.
Vi{ezna~nost nema~ke posu|enice u slovenskom jeziku o~uvala se u
vi{e glosa u kojima je ona obja{wena pojmovima glumac i igrac:
a\e sty pilmany reke glmycy
4
ili pilman skazaty se igrycy.
5
Iz
262 - IX Stanoje Bojanin
2
Pojam glumac odgovara gr~ko-latinskom oxgvixo (scenicos) ili io (mimus), dok
glumi{te i glumili{te pojmu oxgvg/ (scena), F. Mikloshich, Lexicon, 129-130. J.
Reinhart, o.c., 73 leksemu glumac svrstava u re~i koje su karakteristi~ne za
ju`noslovenske jezike. Jedna od najranijih upotreba ovog pojma u pisanom tekstu
nalazi se u Nomokanonu sv. Save sa po~etka XIII veka, N. Rodi}, Krm~ija kao izvor
nove leksike, NSSuVD 14/1, Beograd 1985, 82. Zanimqivo je da se re~ glumac ne
nalazi u re~ni~kom fondu najstarije sa~uvanih staroslovenskih rukopisa X-XI
veka, cf. Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov). Zna~ewe drugih izve-
denica proizilazi iz same osnove, o ~emu }e jo{ biti re~i.
3
Francuski jongler i jongleur vode poreklo od lat. joculari ({aliti se, igrati se) i jo-
culator ({aqivac), te se ovi pojmovi dovode u vezu sa glagolom bavarder (brbqati) ili
plaisanter ({aliti se, podsmevati se), Grand Larousse de la langue franaise en sept volumes
IV, Librairie Larousse, Paris 1975, s.v. Jongler. Na vi{ezna~nost pojma òngler ukazao je
R. Morgan, Jr., Old French "jogleor" and Kindred Terms. Studies in Mediaeval Romance
Lexicology, Romance Philology 7 (1954) 279-325. U osnovi nema~ke re~i Spielmann
(spilman) je das Spiel, (sredwovisoko nema~ki spil) igra, ples, {ala, dokolica,
zabava, a odatle starovisoko nema~ki spilman Spasmacher, Schauspieler, Musiker (9.
Jh.) i sredwovisoko nema~ki spilman fahrender Snger, Musikant, Gaukler,
Etymologisches Wrterbuch des Deutschen III, hrsg. W. Pfeifer, Akademie-Verlag Berlin 1989,
1672-1673. U tom pogledu nema~ki Spielmann odgovara latinskim pojmovima, joculator
i histrio, LMVII. s.v. Spielmann; cf. ^. Molinari, o.c.,75.
4
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 119a-119b. Obe re~i su upotrebqene kao prevod
gr~kog pojma oxgvixo, V. Jagi}, Krm~aja ilovi~ka, 97; Na osnovu ovog podatka M.
Ki}ovi}, o.c., 18 zakqu~uje da je glumac obja{wen i izjedna~en sa {pilmanom, mada
je zapravo obrnuto: slovenska re~ glumac obja{wava nema~ku re~ {pilman.
5
Radi se o glosi koja je dopisana pri dnu strane, Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 41a.
re~i {pilman izveden je glagol {pilmaniti (pilymaniti) koji
ozna~ava aktivnost glumca: {pilmaniti, odnosno glume ~initi
(pilmanity reke glmyf dhty).
6
Glumac je tako|e bio i igrac
- igryca ilf glmca
7
, dok su se wegova izvo|ewa uop{teno nazivala
gluma~ke igre (glmyqskyfmy igramy).
8
S druge strane, igra~i
glume, i to u naj{irem zna~ewu te re~i: i xote\emy vyniti igry-
cemy glmiti.
9
Glumac i {pilman bili su i plesa~i, jer kada se kaè
{pilman biti, to podrazumeva plesati ili {pilmaniti, odnosno
glume ~initi (pilmanomy byfti... plesani tvorfty ili pilmanity
reke glmyf dhty).
10
Kada i kako je pojam {pilman postao deo leksi~kog fonda
sredwovekovnog srpskog jezika, nije u potpunosti utvr|eno. Mo`da
se radilo o duèm vremenskom razdobqu tokom kojeg je nema~ki
pojam na{ao svoje ekvivalentno mesto u doma}oj terminologiji, {to
se prema Vatroslavu Jagi}u moglo dogoditi u periodu od X do XII
veka. To bi na posredan na~in govorilo da su zabavqa~i iz nema~kih
zemaqa ve} duè vreme bili poznati na ju`noslovenskim prostori-
ma. S druge strane, postoji mi{qewe da pojavu re~i {pilman treba
dovesti u vezu sa krsta{kim ratovima, posebno sa Tre}im
krsta{kim ratom i susretom nema~kog cara Fridriha Barbarose i
srpskog vladara Stefana Nemawe u Ni{u 1189. godine.
11
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji IX - 263
6
Ibidem, l. 151b; V. Jagi}, Krm~aja ilovi~ka, 98.
7
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 56b. Lekseme glumac i igra~ uoptrebqene su
umesto gr~kog oxgvixo: u srpskoslovenskom tekstu stoji igryca ilf glmca byfva,
ili qinovnika nhkogo, dok je u gr~kom originalu samo oxgvixov g :occ:gv,
V. Jagi}, Krm~aja ilovi~ka, 85; cf. M. Ki}ovi}, o.c., 18.
8
Sintagmat, 320.
9
10
Ibidem, l. 151b.
11
U nauci su izneti razli~iti stavovi o poreklu ove nema~ke posu|enice u
staroslovenskom jeziku. Jedno od otvorenih pitawa jeste, da li je ona pre{la prvo
u isto~noslovenske jezike i odatle kao rusizam dospela u prevod Zakonopravila sv.
Save (Vostokov, Grot, Fasmer) ili je direktno iz nema~kog u{la u ju`noslovenske
jezike (Miklo{i}, Jagi}, Trivunac, Rodi}, Rajnhart), J. Reinhart, o.c., 75 sa uvidom u
literaturu. Tako|e, postoje i razli~ita mi{qewa o vremenu preuzimawa ove
nema~ke posu|enice. V. Jagi}, Gradja za slovinsku narodnu poeziju, 73 iznosi pretpo-
stavku da se radi o direktnoj i vremenski ranoj posu|enici, ~ije stavove prihvata
i Petar Marjanovi}, LSSV, s.v. Glumac. Franc Miklo{i} smatra da se ova re~
najpre kod Srba odoma}ila, ali znatno kasnije posredstvom saskih rudara, pa je
Me|utim, osim pitawa vremena usvajawa nema~ke pozajmqe-
nice - problematika koja je zaokupila ve}inu istraìva~a - isto tako
va`no pitawe je i wena kasnija upotreba u srpskoslovenskom i staro-
srpskom jeziku. Interesanto je primetiti, da se nasuprot svestranoj
upotrebi u Svetosavskom nomokanonu re~ {pilman retko nailazi
(ili je uop{te nema?!) u kasnijim pisanim spomenicima, bilo onim
prevedenim, bilo originalnim sastavima nastalim u kwièvnim kru-
govima srpskog sredwovekovnog dru{tva.
12
U svakom slu~aju, kada se analizira upotreba pojma {pilman u
srpskoslovenskom jeziku Nomokanona sv. Save, wegovo poisto-
ve}ivawe sa pojmom glumac, prema mi{qewu Petra Marjanovi}a,
potvr|uje da je wihov program [tj. {pilmana - kom. S.B.] i zabavqa~ki
profil bio isti kao i u doma}eg zabavqa~a - glumca.
13
preko crkvenih kwiga preneta daqe na sev.-istok, F. Miklosich, Etymologisches
Wrterbuch, 342. Johan Rajnhart odbacuje pretpostavku o ranoj pozajmici iz X-XII
veka (Jagi}) smatraju}i je isuvi{e ranom - sigurno treba odbaciti mi{qewe o
ranoj pozajmqenici, ali, isto tako, smatra da se hronolo{ki razlozi protive
Miklo{i}evoj tezi o saskim rudarima kao prenosiocima, jer Miklo{i} izgleda
nije imao u vidu vreme nastanka Svetosavskog nomokanona, J. Reinhart, o.c., 75.
Milo{ \or|evi} pojavu {plimana dovodi u vezu sa krsta{kim ratovima i pohodi-
ma krsta{kih vojski preko Balkanskog poluostrva, pre svega sa susretom u Ni{u
1189. godine, M. \or|evi}, Zum wort 'pilman' bei den Serben, im Formen mittelaltericher
Literatur, Siegfried Beyschlag zu seinem 65. Geburtstag von Kollegen, Freunden und
Schlern, Gppinger Arbeiten zur Germanistik, Gppingen 1970, 19-22. Nikola Rodi}
sli~no Rajnhartu odbacuje tezu o ranoj pozajmici, i kao \or|evi} smatra da se re~
{pilman odoma}ila krajem XII veka, u vreme Tre}eg krsta{kog rata. Re~ je iz
visokonema~kog u{la u srpsku recenziju staroslovenskog jezika smatara Rodi}, jer
je prihva}ena fonetski: re~ {pilman je bila, dakle, pozajmqena onako kako je
izgovarana", N. Rodi}, Slavon Serbe pilymany, Revue des tudes Slaves, tome LII/4, Paris
1979, 500.
12
M. \or|evi}, o.c., 21 prime}uje da se re~ {pilman, sem u Nomokanonu sv. Save nalazi
jo{ u jednom prepisu Prologa iz XV veka. F. Miklosich, Lexicon, 1135, s.v. [pilman,
navodi primere koji su, osim onih iz Svetosavskog nomokanona, uglavnom preuzeti
iz ruskoslovesnkih rukopisa XVI veka. Tako|e, re~ {pilman se ne nalazi u
spomenicima koji pripadaju originalnoj srpskoj kwièvnosti sredwega veka, \.
Dani~i}, Rje~nik I-III; Q. Stojanovi}, Re~i u letopisima i rodoslovima kojih nema
u Dani~i}evu Rje~niku iz kwièvnih starina, u: Stari srpski rodoslovi i
letopisi, Beograd - Sr. Karlovici 1927, niti je ovaj pojam na{ao svoju upotrebu pri-
likom prevoda Sintagmata Matije Vlastara, Epitimijnog nomokanona, starijeg i
mla|eg, itd. Me|utim, jedino bi svestrana analiza srpske rukopisne gra|e mogla
omogu}iti sveobuhvatni uvid u upotrebu ovog pojma u srpskom sredwovekovnom
dru{tvu, {to bi omogu}ilo da se izvedu precizniji zakqu~ci.
13
Glumac, LSSV (P. Marjanovi}) 117.
Uporedo sa glumcem i {pilmanom, u srpskoslovenskom pre-
vodu Nomokanona upotrebqen je i pojam skomrah: koje se skomrasi
i glmci.
14
U sredwovekovnoj Rusiji putuju}eg muzi~ara, lakrdija-
{a i ma|ioni~ara zvali su skomoroh.
15
Wegovo ume}e se naziva
skomra{ko delo (skomraysko dhlo) ili {pilmanska mudrost (wt
pilmanyskyf mdrosti) i dovodi se u vezu sa ve{tinom smehotvo-
rstva (smhxotvornyf xitrosti).
16
Povezanost pojma skomrah sa komi-
~nom radwom o~igledna je i u slovenskom prevodu Sintagmata Matije
Vlastara, u kojem je gr~ka re~ xcixo prevedena kao skomraysky.
17
Prevod Sintagmata Matije Vlastara otkriva tako|e, niz
drugih slovenskih naziva kojima se ozna~avao sredwovekovni
glumac i wegovo zanimawe. Ti su nazivi izvedeni iz posebnih
aktivnosti i ve{tina kojima je trebalo da vladaju sredwovekovni
glumci. U prvom redu, to su podraàteq (podrajately) i licepod-
hodnik (licepodyxodyniky) nazivi koji su isto kao glumac i skomrah u
Svetosavskom nomokanonu, odgovarali gr~kim terminima oxgvixo
i io.
18
Tako|e, slovenski nazivi podraàteq i skomrah na vi{e
mesta u Sintagmatu navedeni su kao sinonimi: podrajatel reke
14
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 136b. U gr~kom originalu stoji c ioi xoi
oxgvixoi, V. Jagi}, Krm~aja ilovi~ka, 85. U prevodu Sintagmata, skomrah je jedan od
slovenskih ekvivalenata za gr~ke re~i io i oxgvixo (v. niè nap. 18).
15
Etimologija ove re~i je nepouzdana - ein schwieriges Wort kaè M. Fasmer
>timologi~eskij slovarx III, 648-649, te navodi niz pretpostavki o wenom pore-
klu. Re~ skomrah se dovodi u vezu sa gr~kim oxcopo, od osnove oxco {to
zna~i poruga, {ala, podrugqiva pesma (Liddell-Scott-Jones II, 1618; S. Senc, 851)
sli~no kao i re~ glum, ili sa ooopoxo, ili sa re~ima latinskog porekla,
ital. scaramuccia, franc. scaramouche, eng. scaramuch, ili sa arap.-turskom re~i
masxara (lakrdija{, pajac), ili se povezuje sa etnonimom lxoopci, koji za~i
Neprijateqi Avara. Miklo{i} ga prevodi nem. Gaukler (komedija{) ili
Brenfhrer (koji vodi medvede); litv. varijanta skamarakas navodi na lxoopci:
man denkt oder dachte an das Volk der lxoopci, F. Miklosich, Etymologisches
Wrterbuch, 301. M. Ki}ovi}, o.c., 20; Skomrah, LSSV (M. Cvetkovi}) 672-673.
16
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 123a, tekst kartaginskog 63. pravila. [pi-
lmanska mudrost, skomra{ko delo i smehotvorstvo razli~iti su slovenski prevo-
di jednog istog gr~kog izraza :o oiyvicc ci:g/cuo (lat. ludicrum exercitium),
PG 138, 251-252; cf. V. Jagi}, Krm~aja ilovi~ka, 85.
17
Sintagmat, 256, 553.
18
Re~ oxgvixo prevodila se negde kao podraàteq, negde kao glumac, sko-
mrah ili licepodhodnik, Sintagmat, 42, 44, 145, 321, 392, 417, 557, a re~ io
kao podraàteq ili skomrah, Ibidem, 42, 321, 346, 392, 554.
skomraxyf odnosno, skomraxyf je glagolty podrajatel.
19
Ve{tina podra-
àteqa, kako se navodi, ogleda se u podraàvawu (podrajati) zvuka,
obraza i obi~aja radi podsticawa posmatra~a na smeh.
20
Kako skomrah nije samo javno pred publikom podraàvao, ve}
je razli~ita lica ili skomra{ka lica podhodio
21
, wegova
ve{tina nazivala se i podho`denije lica
22
, ili licepodho`deni-
je (licepodxojden). U tom slu~aju, wemu je odgovarao i naziv lice-
podhodnik (licepodyxodyniky).
23
Izraz podhoditi lica, zna~io je isto {to i lica
stavqati na se (Svetosavski nomokanon), odnosno no{ewe maski
i preru{avawe. Tada, licepodhodnik ne predstavqa sebe ve}
lice kome se podvrgava, odnosno u koje se preru{ava, maskira,
odnosno podraàva ili predstavqa.
24
19
Ibidem, 320-321. Istozna~nost ovih pojmova vidi se na vi{e mesta u slovenskom
prevodu Sintagmata. Jedno isto poglavqe nazvano je u sadràju O podrajatelixy, a
u glavnom tekstu O skomrashxy, Ibidem, 44, 470. Ili, ukoliko je u gr~kom originalu
naslov Hcpi icv xoi oxgvixcv, u sadràju slovenskog prevoda nazvano je O
skomrashxy i podrajatelixy", dok naslov poglavqa u glavnom tekstu glasi O poda-
jatelxy i skomrashxy, Ibidem, 42, 392.
20
Skomraxyf je glagolty podrajatel ije nhk podrajatixy glasi i obrazi i
nravi, ky je smhti se nedryjimh t stixy stroit, Ibidem, 321. Pojam
podraàteq jeste doslovni prevod gr~ke re~i io (glumac - mimi~ar), mada,
kao {to smo videli, gr~ki pojam se prevodio i drugim terminima. U re~niku
Joakima Stulli Dubrocsanina, Rjecsoslxje II, 55 zabeleèni su pojmovi podraàteq -
podraxatelj i podraàvati - podraxati u zna~ewu imitator, odnosno imitari
(podraàvati), irridere (smejati se), illudere (igrati).
21
Oty skomraxy bo i podrajately oty ije razliqnaa lica podrajatixy i podxodetixy
vh ko, Sintagmat, 393, odnosno ete je vy lica skomraska podxoditi, Ibidem, 256.
22
Skomrastvo bo glagolty podxojdene licy, Ibidem, 393.
23
v. niè nap. 25.
24
Re~ licepodyxodyniky R. Zett, Beitrge zur Geschichte der Nominalkomposita im
Serbokroatischen. Die altserbische Periode, Bhlau Verlag, Kln-Wien 1970, 67 svrstava
u grupu sloènih re~i, u ovom slu~aju, to je imenica koje se zavr{ava na -nik,
nastala spajawem imenice (lice) i glagola (podhoditi), i prevodi je kao
Schauspieler. M. Ki}ovi}, o.c., 21 smatra da podraàteq i licepodhodnik su bliè
oznake wegove [glum~eve - prim. SB.] ve{tine da podraàva nekoga ili ne{to, da
li~i, svakako i da se maskira. Istog porekla su ruski pojmovi licedej (glumac),
licedejstvo (predstava), licedejstvovatq (igrati na sceni, biti glumac), mada se
wihovo zna~ewe koje je vezano za pozori{te u savremenom jeziku povla~i pred jednim
Me|utim, licepodho`denije nije podrazumevalo iskqu~ivo
no{ewe maski, ve} je uop{teno ozna~avalo svako podraàvawe i
pretvarawe - ~initi se licemernim - kada se glumac predsta-
vqao za ono {to nije. Licepodhodnik je ona osoba koja licemeri
sebe, obja{wava se u Sintagmatu, te se u jednom trenutku pre-
dstavqa kao rob, u drugom kao gospodar, vojnik, ili na~elnik.
25
Tako se otkriva jo{ jedan sveslovenski pojam kojim se obeleàvala
glum~eva ve{tina: licemer (licemhry), licemerstvo (licemhrst-
vo), licemeriti (licemhreti).
26
Iz navedenih primera prime}uje se ambivalentan poloàj
koji je sa sobom nosilo zanimawe glumca. Ve{tina podraàvawa da
se na pozornici bude inyf vy mhsto inyfxy ozna~avala je wegovu sposo-
bnost transformacije u razli~ite uloge, ali je pri tom povla~ila
i negativne moralne osobine koje je sadràvao pojam licemer.
Pojmovi vezani za glumca i pozori{te mogli su u svakodnevnoj
komunikaciji biti svrstani u istu ravan sa pojmovima pre-
vrtqivost i pritvornost. Prema Svetom pismu, ve{tina
podraàvwa i pretvarawa, osnovna je odlika glumca - licemera. U
Besedi na gori Hristos je vernicima poru~io slede}e: A kada po-
stite, ne budite sumorni kao licemeri (pokriti/licemhri); jer oni
natmure lica svoja (prosmrajdaty bo lica svoh) da se pokaù qudi-
ma kako poste.
27
Na sli~an na~in isticala se i iskrenost, odno-
sno pritvornost u me|uqudskoj komunikaciji. Vizantijski
poslanik Teodor Metohit je prilikom mirovnih pregovora na srp-
druga~ijim, kao {to je pritvo\ik i pritvor]tqs] (pretvarawe, simulirawa ili
opona{awa), Slovarx russkogo ]zwka II, Institut russkogo ]zwka, Akademi] nauk
SSSR, Moskva, 1982, 190-191.
25
Licepodxojdenemy je sty po je qiniti se licemhrnh inyf vy mehsto inyfxy;
thmje i licepodxodnici glagolty se, licemhrete sebe i pripodoblte kogda
bo rabomy, kogda je vladyfkamy ili voemy ili naqelnikomy, Sintagmat, 321.
26
Ovi pojmovi odgovaraju gr~kom uoxp:g/, oxpioi i uoxpivco0oi, Ibidem, 321, 558.
Gr~ke re~i ne ozna~avaju samo karakter li~nosti, ve} i mimi~ko, gluma~ko prikazi-
vawe, S. Senc, 962. cf. >timologi~eskij slovarx slav]nskih ]zwkov, XV (1988) 78-79;
Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov), 309; F. Miklosich, Lexicon, 340.
27
Mt. 6, 16, (i Mt. 6, 2 i 5), navedeno prema prevodu Komisije Svetog arhijerejskog
sinoda SPC; staroslovenski tekst, Miroslavqevo Jevan|eqe, 199 (216b); cf. Sta-
roslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov), 309. U gr~kom tekstu Novog
Zaveta upotrebqen je pojam uoxpi:g/ koji prema Griechisch-deutsches Wrterbuch
zu den Schriften des Neuen Testaments, 1684 na navedenim mestima ima zna~ewe glu-
mca (Schauspieler).
skom dvoru ube|ivao kraqa Stefana Uro{a II Milutina da u na{em
stavu nema pretvarawa ni pozori{ta ni pritvornosti ni glume ni
bilo kakave careve prevrtqivosti ni podmetawa ve} cele istine.
28
Analiza staroslovenskog i starosrpskog jezi~kog fonda
otkriva nam izvesne predstave koje su qudi mogli imati o glumcu
i wegovom zanimawu u sredwovekovnim srpskim zemqama. Glumac
je bio {aqivac, brbqivac i podrugqivac, vladao je i ve{tinom
pokreta, igrao je i plesao, ali isto tako vladao je i ve{tinom
transformacije, podraàvawa, preru{avawa i maskirawa.
Me|utim, kako se glumac pred publikom predstavqao za ono {to
nije, ozna~en je kao licemer, pojmom ambivalentnog zna~ewa, {to
ga je dovodilo u negativni moralni kontekst.
Gluma, {ala i smeh
U jednom od najstarijih sa~uvanih staroslovenskih
rukopisa, tzv. Rilskim glagoqskim odlomcima iz XI veka, izraz
glume ~initi upotrebqen je u zna~ewu ismejavati ili rugati
(se).
29
U Nomokanonu sv. Save (po~etak XIII veka) izraz je, kao {to
smo videli, ozna~avao i radwu profesionalnog zabavqa~a, {pilma-
na ili skomraha. Oba ova zna~ewa su za qude sredweg veka bila,
kako izgleda, neprotivure~na, te su bila aktuelna i u nacionalnim
recenzijama. Pisac Teodosije upotrebqava oko 1300. godine pojmo-
ve poglumqenije i poglumiti se u zna~ewu {ala, zabava, odno-
sno {aliti se i zabaviti se (videti po~etak poglavqa). Mladi
princ Rastko dobio je na upravu jedan deo Ra{ke kamo bi odlazio
od oca radi zabave (na poglmlne) s velmoàma i radi veseqa (vese-
liti se) s blagorodnim mladi}ima, dok se prilikom Rastkovog tajnog
i iznenadnog bekstva u manastir wegova pratwa u nedoumici pita-
la: Da se ne {ali s nama (poglmle se namy), pa se vratio k ocu?
30
28
Poslani~ko slovo Teodora Metohita, VIINJ VI, 123.
29
S[v]t(i&) knii sl\e smyhxom s gl(m)(i) dh\(e) qyt\(iim) &,
Rilski glagoqski otlomci, navedeno prema Staroslav]nskij slovarx (po
rukopis]m X-XI vekov), 171.
30
@ivot Svetoga Save, 5, 10; Teodosije, @ivot Sv. Save, 82, 86, prema prevodu
Milivoja Ba{i}a.
Me|utim, i pojmovi {ala i {aliti se bili su deo sredwo-
vekovnog jezi~kog fonda i upotrebqavali su se kao sinonimi za
glumu i (po)glumiti se. Ipak, za razliku od glume, pojam
{ala nije jasno posvedo~en u pisanom, kwièvnom jeziku.
31
Izleda da je pre bio deo govornog jezika. Prema pomenutom osma-
nskom priru~niku arapsko- persijsko- gr~ko- srpskog jezika Viso-
ke porte, u wegovim razli~itim varijantama iz druge polovine XV
veka, kao sinonimi zabeleèni su izrazi ne ali se mnom i ne
glumi se samnom
32
(videti niè u tekstu u celini naveden primer).
U svakom slu~aju, gluma je uz smeh bila ne samo sastavni deo
veselog i zabavnog pona{awa, ve} i bezbri`nog ìvota:
Bolh e ~lovhku }isti zeleno zele i neposleno s mirom i s
radostiy i s vhseliem i s glumu i sa smhhom nego vse slasti sa
zlom i skarabom i s àlostiy i s pe~aliy,
stoji u jednoj poslovici.
33
Me|utim, u sredwovekovnoj
crkvenoj literaturi odnos prema glumi i smehu bio je posve
druga~iji. Dok su pojmovi veseqe i radost ozna~avali istovre-
meno i uzvi{ena ose}awa kojima se proslavqao Bog ili praznik
posve}en Wemu i svetiteqima, pojmovi gluma i smeh smatrali
su se suprotnim i neprimerenim pomenutim ose}awima. U prvom
31
Prema relevantnim etimolo{kim re~nicima pojam {ala je pra- i sveslovenskog
porekla i ima razli~ito zna~ewe u savremenim slovenskim jezicima, F. Miklosich,
Etymologisches Wrterbuch, 336; M. Fasmer >timologi~eskij slovarx IV, 448; P. Skok,
Etimologijski rje~nik III, 379; cf. H. Petersson, Studien ber slav. 'ch'., ASPh 35 (1914) 367-368.
Me|utim, treba napomenuti da ovaj pojam nije potvr|en u sredwovekovnoj pisanoj
praksi, sude}i prema savremenim re~nicima staroslovenskog jezika i wegovih
nacionalnih redackija, F. Mikloshich, Lexicon; Staroslav]nskij slovarq (po
rukopis]m X-XI vekov); I. I. Sreznevskij, Materialw I-III; \. Dani~i}, Rje~nik I-
III; Q. Stojanovi}, Re~i u letopisima i rodoslovima. Ipak, potvr|ena je upotreba
pojma u pridevskom obliku [alenq, u zna~ewu furens, prema jednom ruskoslove-
nskom tekstu na koji se pozivaju u pomenutim re~nicima Miklo{i}, Fasmer i Skok.
32
Sa~uvana su dva rukopisa ovog priru~nika u kojima je srpski jezik predstavqen
{tokavsko-ijekavskim (rukopis N
o
4749) i {tokavsko-ekavskim (rukopis N
o
4750)
dijalektom. Kao osnovni tekst svoga izdawa Verner Lefelt je upotrebio drugi
rukopis, dok je iz prvog unosio varijante, Eine Sprachlehre von der Hohen Pforte, 158, 284.
Za kasniji period, re~i {ala i {aliti se potvr|ene su u re~nicima sastavqenim
tokom XVII i XVIII veka, Rje~nik JAZU XVII (1959-1962) 449, 454 (v. str. 49, nap. 21).
33
Slovo Akira premudrog, u: V. Jagi}, Prilozi k historiji knjièvnosti naroda hrvatskoga i
srbskoga, Arkiv za povjesnicu jugoslavensku IX, ur. I. Kukuljevi} Sakcinski (1868) 140.
delu Epitimijnog nomokanona u 228 poglavqa, koji predstavqa
pouku duhovniku, nalazi se jedan upitnik koji sadrì sumarni
popis najva`nijih grehova. On se zavr{ava uop{tenom poukom da
se treba ~uvati svakog greha, upozoravaju}i da se u svakodnevnom i
obi~nom ìvotu treba najvi{e ~uvati od poglumqenija, jer ono
podsti~e na smeh, a smeh ne prili~i pobo`nom ìvotu hri{}ana.
34
(Pomenuti odnos prema smehu imao je svoje upori{te u pokajnoj i
crkvenopravnoj ili uop{te crkvenoj literaturi, zvani~noj i onoj
apokrifnoj, koja smeh sagledava kao izvor greha i suprostavqa ga
suzama, manifestaciji pokajawa: slyzyf bw velikyfixy grhxy wmyfva-
ty.
35
Pokajawe uz suze, smatralo se, pored kr{tewa, kao osnovno
sredstvo ~ovekovog o~i{}ewa od greha, kako pi{e ohridski
arhiepiskop Dimitrije Homatijan u svom odgovoru srpskom kraqu
Stefanu Radoslavu
36
).
Uop{te, ambivalentan odnos prema glumi i smehu
proizilazio je iz razli~itog zna~ewa koje im je, u zavisnosti od
konteksta, pridavano. Stoga, oni su mogli da zna~e bezazlenu {alu
i veseqe, ali i izrugivawe i porugu.
37
U svakodnevnom govoru to
ambivalentno zna~ewe ~esto je dolazilo do izraàja. Ono se jasno
vidi u osmanskom priru~niku u kojem su paralelno dati primeri
na sva ~etiri jezika u obliku jednostavnih dijaloga. Teme dijaloga
su najrazli~itije i preuzete su iz svakodnevne komunikacije. Me|u
wima je naveden kratak razgovor u kojem gluma i smeh izazivaju
kod sagovornika izvestan stepen podozrewa:
ne glumi se sa mnom - ne glumim se tobom - ne smej se a brate moj - ne
smeju se. takoj ti smeje i ti si momak mnogosmejac.
38
34
Paqe je ne poglmi se, da ne sytvorii ql(ovh)kwm smhxy. sa xr(i)stanom
ne priliqna souty. ny q(y)st(y)no i pravo i blagogovhino pojiti da podasty ti
B(o)gy, ASANU N
o
28, l. 6a, rukopis iz 1631. godine, po{to u rukopisu ASANU N
o
154 nedostaje po~etak; cf. A. Pavlovq, o.c., 93.
35
36
F. Grani}, Odgovori ohridskog arhiepiskopa Dimitrija Homatijana na pitawa srp-
skog kraqa Stefana Radoslava, u: Svetosavski zbornik, kw. 2, Beograd 1939, 172, 173.
37
Crkveno zakonodavstvo (apostolsko 57. pravilo) osu|ivalo je rugawe i isme-
javawe hendikepiranih osoba, odnosno kako stoji u Svetosavskom nomokanonu,
glumiti se i podsmevati se (glmity se i posmhxaty se) slepom ili gluvom ili
hromom, P~iwski prepis ASANU N
o
362, l. 27b.
38
Eine Sprachlehre von der Hohen Pforte, 158.
Bilo da se odnosio na {alu, izrugivawe i porugu, bilo na nast-
up glumca pred publikom, zna~ewe izraza glume ~initi ukazuje
nesumwivo na veselo i zabavno. U Nomokanonu sv. Save pomenuti po-
jmovi {pilmaniti, {pilmanska mudrost ili skroma{ko delo
ozna~avali su ve{tine koje podsti~u na smeh, tzv. smehotvorstvo.
Bila je to jedna od osnovnih ve{tina glumca koja je u sredwovekovnom
dru{tvu razli~ito vrednovana. U krugovima obrazovanih pripadnika
crkve ve{tina smehotvorstva nailazila je na svestranu osudu.
Prema Nomokanonu sv. Save glumiti zna~i i sabla`wavati qude
- i xote\emy vyniti igrycemy. glmit i syblajnti qlov(h)kyf
39
- te se
smatralo da gluma~ka izvo|ewa nisu primerena svetom vremenu
praznika. Iste te stavove zastupa srpski pisac i monah Teodosije, koji
je pun prezira prema skomrahu i wegovoj publici. U svojoj Pohvali sv.
Simeonu i sv. Savi on poru~uje da se od skomraha ne o~ekuje da i{ta
mudro i duhovno zbori i ~ini, jer on mahnita isprazno,
besovskim pesmama i ne~istim re~ima povre|uje du{e okupqenih,
a ne veseli. S druge strane, Teodosije ipak priznaje da je skomrahova
ve{tina smehotvorstva bila {iroko prihva}ena, po{to obi~an svet
re~i skomraha, iz bezumqa ih uzimaju za dobro (v. str. 248).
Svira~i: glumac kao univerzalni zabavqa~
U Zakonopravilu, u grani koja se odnosi na svetovna lica, je-
dno je poglavqe u celini posve}eno zabavqa~ima pokajnicima, pod
naslovom: O {pilmanima i o glumcima i o plesa~ima i o wima sli~nim
koji dolaze na pokajawe.
40
U okviru poglavqa pomiwu se razna zabavqa-
~ka zanimawa: {pilman, glumac, plesac, gudac i svirac: a\e sty pil-
many reke glmycy, a\e sty plesycy ili gdycy ili sviralniky.
41
Crkva
39
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 145b, trulsko 24. pravilo.
40
O pilymanhxy i w glmycixy i w plescixy i w podobnyfxy simy prixode\ixy ky
pokani Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 41a.
41
Ibidem, l. 119a-b. U gr~kom originalu stoji xov oxgvixo co:i xov io, V. Jagi},
Krm~aja ilovi~ka, 97. M. Ki}ovi}, o.c., 18-19, prime}uje da je gr~ka re~ oxgvixo
prevedena sa dva termina, glumac i {pilman, a re~ io sa plesac, gudac ili
svira~, te smatra da glumac, dakle, izvodi razli~ne igre, on je {pilman, skom-
rah, gudac, svirac, plesa~, i igra~. cf. B. Stojkovi}, Istorija srpskog pozorita od srednje-
ga veka do modernog doba. (Drama i opera), Beograd 1979, 17.
je sve izvo|a~e, glumce, {pilmane, plesa~e ili svira~e smatrala za
pripadnike jedne iste dru{tvene grupe. Sva ta razli~ita zabavqa~ka
zanimawa bila su obuhva}ena jednim zajedni~kim pojmom - glumac:
Skomrah ili gudac ili svirac ili drugi neki takav glumac.
42
Staroslovenski i starosrpski jezik poznavali su niz naziva
za svira~e, koji su se dovodili u vezu sa nazivima instrumenata i
na~inom na koji se na wima sviralo. Uobi~ajeno je bilo da svirac
na svirali svira, a da gudac na guslama gudi. Pojmovi svirac
(svirycy) i sviralnik (sviralyniky) dovodio se u vezu sa sviralom
(svirhly, svirly), odnosno frulom, flautom, duva~kim instrumentom.
43
Postojalo je i niz drugih naziva za duva~ke instrumente kao {to su
cevnica (chvynica)
44
, truba (trba)
45
, trumbeta (trmybeta)
46
; oda-
tle i izvedenih naziva za svira~a: cevnik (chvynik) i cevni~nik
(chvyniqynik) ili trumbeta{ (trmybetay).
Sa druge strane, osnovni ì~ani instrument sredwega veka
bila je gusla (gsly) ili gusle (gsli). Za razliku od dana{weg
pojma koji ozna~ava ta~no odre|enu vrstu jednostrunog guda~kog
instrumenta, sredwovekovne gusle ozna~avale su uop{te svaki
ì~ani instrument, kao {to su na primer instrumenti sli~ni
kitari, lauti ili fiduli.
47
U starosrpskim tekstovima su uz
slovenski pojam gusli u upotrebi bile, mada znatno re|e, i gr~ke
pozajmqenice kao kitara (kutara) i lauta (la$t).
48
Prema na~inu
42
Skomraxy ili gdycy ili sviralniky ili iny nhkyf takovyf glmycy, iz karta-
ginskog 63. pravila, Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 123a.
43
F. Miklosich, Lexicon, 826.
44
Ibidem, 1106. Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov), 772; \.
Dani~i}, Rje~nik III, 454.
45
46
\. Dani~i}, Rje~nik III, 310.
47
Gusle ili gsli jesu re~ sveslovenskog porekla, koja ozna~ava vi{estruni
instrument nalik kitari; naziv instrumenta izveden je od glagola gusti (gsti),
>timologi~eskij slovarx slav]nskih ]zwkov, VII (1980) 84-85. U re~nicima
staroslovenskog i starosrpskog jezika pojam gusle odnosno gusla prevodi se kao
xi0opo, cithara, F. Miklosich, Lexicon, 150; Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-
XI vekov), 181; \. Dani~i}, Rje~nik I, 246. cf. R. Pejovi}, passim.
48
I. Popovi}, Gr~ko-srpske lingvisti~ke studije II, ZRVI 3 (1955) 112, smatra da
je re~ lauta u srpski jezik u{la preko gr~kog oo\:o, oo\:o; re~ je arapskog
porekla koju su preuzeli evropski narodi, P. Skok, Etimologijski rje~nik II, 275.
svirawa razlikovala su se dva osnovna tipa glusli. Savremenik je
razliku opisao na slede}i na~in:
Gsli bo dvh imeni imt. ije gdet prystyf g$dycy
naricaty se. a ije posmyfca vlashnomy l$qcemy skriplet.
smyfqyky iment se.
49
Gusle dakle, dva imena imaju. Onaj koji gudi prstima naziva se gudac,
a onaj koji povla~e}i vlasenim gudalom svira zove se smi~xk.
Po{to se jedna vrsta gusala svirala prstima, odnosno
po{to se na wima gudi, svira~ se nazivao gudac. Drugi tip
gusala svirao se gudalom, odnosno gudalom se vuklo (posmyfca
vlashnomy l$qcemy) preko ìca, te se svira~ nazivao smi~xk.
50
Prvi
tip instrumenta bi bio blizak kitari i lauti, dok drugi fiduli
ili liri (nekoj vrsti lire da bra~o).
51
Predstave oba ova tipa ì-
~anih instrumenata sa~uvale su se na sredwovekovnim likovnim
spomenicima (slike 6a, 6b i 7).
Ipak, obe ove vrste ì~anih instrumenata bile su obu-
hva}ene zajedni~kim nazivom gusle, tako da se nazivi za
izvo|a~a, gudac i smi~xk nisu strogo razlikovali, te su se mogli
smatrati za sinonime: g$dcy esty smiqky fje g$dety l$qcemy.
52
Osim
re~i gusle, postojalo je jo{ nekoliko naziva za muzi~ki ì~ani
instrument, kao {to su pregudnica (prhgdynica) ili pregusni-
ca (prhgsynica), odnosno za izvo|a~e pregudnik (prhgdyniky).
53
49
I. I. Sreznevski, Krm~ija kwiga srpskoga pisma XIII-XIV vijeka, Starine JAZU
III (1871) 191. Re~ je o glosi koja se nalazi uz 6. pravilo sv. Pavla. Me|utim, ova
glosa nije ista u svim prepisima Svetosavskog nomokanona. Navedeni tekst ne
nalazi se u Ilovi~kom prepisu, koji je posluìo za wegovo fototipsko izdawe.
50
Prema mi{qewu J. Reinhart, o.c., 74, 76 smyfqyk ili smiqyk rusizam u
Nomokanonu sv. Save. Pojam je ozna~avao muzikanata, onosno onoga koji svira na
smyfk, ì~anom instrumentu, I. I. Sreznevskij, Materialw III, 447.
51
R. Pejovi}, o.c., 53-54 prilikom analize ì~anih instrumenata oslikanih na
freskama uo~ava dva tipa. Jedan ozna~ava kao lautu koja se svira trzajem ìca,
dok drugi tip pripada porodici fidule ili lire, koji se svira gudalom.
52
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 58b; glosa uz 6. pravilo sv. Pavla koju sadrì
Ilovi~ki prepis Nomokanona (v. gore nap. 49).
53
Svi pomenuti zabavqa~i, bilo skomrasi, svira~i na svi-
rali i trubi, ili svira~i na guslama imali su za ciq da zabave
prisutne. Pojam glumac nije podrazumevao samo osobu koja je nego-
vala izvo|a~ki program zasnovan na pokretu, igri, re~ima, {ali i
poruzi, nego je predstavqao zabavqa~a u naj{irem zna~ewu te
re~i. Tokom ~itavog sredweg veka srpsko sredwo-vekovno dru{tvo
nazivalo je muzi~are, kao {to su gudac ili svirac, op{tim imenom
glumac. Na jednoj od minijatura u rukopisu Srpske Aleksandride
iz XIV veka, bili su oslikani izvo|a~i na ì~anim i udara~kim
instrumentima uz koje je stajao natpis gl$mci, dok je uz duva~ke
instrumente stajalo praskavice
54
(slika 4b). Prema Hilandarskom
medicinskom kodeksu sa kraja XV veka glu-mci su isto muzi~ari
koji sviraju na lauti, odnosno udaraju u wene ìce: i da bit
kwd() nga la$t i gl$mci da svirh.
55
Po{to su delili sli~an na~in ìvota i bavili se sli~nim
profesijama, svi zabavqa~i su pripadali jednoj dru{tvenoj grupi.
Stoga i nije neobi~no da svi oni budu obuhva}eni jednim imenom, i
to imenom glumca. Glumac je vladao razli~itim predstavqa~kim
ve{tinama, bilo da je podraàteq (mimi~ar), igra~, plesa~, ili
svira~ na razli~itim muzi~kim instrumentima. Univerzalnost
koju je posedovao glumac jo{ jednom potvr|uje wegovu srodnost sa
nema~kim spielmann, koji je u nema~kim oblastima sve do kraja
sredwega veka ozna~avao razli~ite vrste zabavqa~a.
56
Me|utim, i
pored tendencije da se razli~ite zabavqa~ke ve{tine nazovu jednim
op{tim imenom, pojam glumac ne potiskuje druge nazive koji ta~no
opisuju odre|ena ume}a kojima vladaju odre|ene grupe zabavqa~a.
Wihovo postojawe uslovilo je razgranatu terminologiju.
Sredwovekovni glumac jeste univerzalni zabavqa~, ali uz wega
ravnopravno stoje i igrac, plesac, svirac, podraàteq, licepod-
hodnik i mnogi drugi.
54
D. Kosti}, Starost narodnog epskog pesni{tva, JF 12 (1933) 71-72; S. Radoj~i},
Minijature u srpskim Aleksandridama, 141 + fot. na str. 140; D. Vasiqevi}, o.c.,
21 + fot. br. 10.; Skomrah, LSSV (M. Cvetkovi}) 673.
55
Hilandarski medicinski kodeks N
o
517, priredio R. V. Kati}, preveli Q. Kota-
r~i} i M. Milivojevi}, G. Milanovac - Beograd 1989, 251-2; cf. P. Marjanovi}, o.c.,
45 (v. str. 303-304).
56
Spielmann war noch in hochen MA ein Sammelbegriff fr Unterhaltungsknstler aller
Art..., LM VII, s.v. Spielmann.
O sveprisutnosti i popularnosti zabavqa~a kao {to su
glumac i svirac u zabavqa~kom svetu sredwovekovnog Balkana i
Srbije, govori ~iwenica da su oba naziva u{la u tekstove pisane
na latinskom jeziku. Latinski nazivi za glumca kao {to su buffon,
histrio ili ioculator, ili za svira~a pifarus, lautarius, fistulator, tubator,
tubicen, tubicinator, gnacharini (v. str. 307. i daqe), mogli su biti
zameweni slovenskim pojmovima glumaz i sviraz. Preuzeti iz govo-
rnog jezika, oni su ozna~avali kako zanimawe pojedinaca, tako i
nadimak osobe koja se bavila zabavqa~kim aktivnostima.
Veza sa mimom
Po{to je poreklo re~i glumac bilo u neposrednoj vezi sa
glumom, pojmom koji je, videli smo, obeleèn razli~itim
zna~ewima koja su bila aktuelna kako u pisanom tako i u govornom
jeziku, prevodilac Sintagamta Matije Vlastara, za razliku od
Svetosavskog nomokanona, uglavnom se opredeqivao za specijali-
zovane termine kao {to su podraàteq, licepodhodnik ili
licemer da bi istakao sve one ve{tine koje su odlikovale gr~kog
oxgvixo i io. Me|utim, prema svom poreklu ova dva gr~ka pojma
ukazuju na tradicije anti~kog pozori{ta, znatno razli~ite od one
sredwovekovne. Prema etimologiji klasni~nog sveta naziv
oxgvixo (lat. scaenicus) je potekao od re~i oxgvg/ (lat. scaena),
odnosno scene - pojma kojim se ozna~avao i prostor po kojem su na-
stupali glumci, koji je samim tim bio neizostavni deo pozori{ne
gra|evine
57
- dok se, naprotiv, naziv io (lat. mimus) dovodio u
vezu sa ve{tinom koju opisuje srpski pojam podraàvati.
58
Kako
pozori{na gra|evina, simbol pozori{ne umetnosti starog veka,
nije bila neophodna za predstavqa~ke aktivnosti doba koje mu je
neposredno sledilo, pa je ~ak bila i zaboravqena, a nove
zabavqa~ke tradicije slovenskih i germanskih plemena nisu je ni
57
Vitruvii, De architectura libri decem, ed. F. Krohn, Lipsiae in aedibus B. G. Teubneri,
1912, V, 7, 2. Kao pridev, oxgvixo istovremeno ozna~ava sve ono {to pripada
oxgvg/ (sceni), Liddell-Scott-Jones II, 1608.
58
A. Nicoll, Masks, Mimes, and Miracles. Studies in the Popular Theatre, New York 1963
2
,
81 poziva se na Diomeda, pisca IVveka, koji re~ mim izvodi iz glagola icio0oi
(podraàvati).
poznavale, podraàvawe je ostalo jedna od osnovnih ve{tina
zabavqa~a sredweg veka.
59
U skladu sa tim, Jovan Zonara u svom
komentaru 51. trulskog pravila naziv glumca, oxgvixo, dovodi u
vezu sa oxgvg/, ali za wega pojam ne ozna~avao mesto, ve} radwu
glumca zasnovanu na podraàvawu.
60
Prema tome, sredwovekovni
oxgvixo bio je podraàteq isto kao i io. Kako je sadràj
Zonarinog komentara u{ao u Sintagmat Matije Vlastara, takvo
zna~ewe se prenelo u srpsku sredinu: pojam oxgvg/ preveden je kao
licepodho`denije, odnosno kao naziv za radwu, glumca, odnosno
licepodhodnika (v. str. 266), a ne kao mesto, odnosno scenu, gde on
svoj program izvodi.
Mim se pojavio u Gr~koj Vveka pre Hrista i naro~itu popu-
larnost je stekao u gr~kim kolonijama ju`ne Italije i Sicilije.
Za razliku od klasi~ne gr~ke tragedije ili komedije, mim nije
proistekao iz verskih sve~anosti i obreda.
61
Potekao sa trga i
ulice, materijal za svoje predstave uzimao je iz svakodnevnog ìvo-
ta, te je bio blizak masi gledalaca, koja je u plebejskim likovima
prepoznavala sebe. Milo{ \uri} je u nekoliko re~enica prikazao
wegovu su{tinu:
Na Siciliji se razvio i kwièvno usavr{io mim, naro~ita
vrsta narodne lakrdije, koja je, bez ikakve eti~ko-pedago{ke
svrhe, sa trga ili iz kr~me, na gozbi ili o prazniku, bez truda
uzimala gradivo za svoje fotografski verne otiske iz ìvota
{irokih narodnih slojeva i u wima verno podraàvala komi~na
lica, na primer pijanice, grebizdele, zaqubqene mladi}e, ili
sme{ne strane ìvota, pa je otud i dobila ime.
62
59
ûveni je nadgrobni natpis mimi~ara Vitalisa iz oko 800. godine, pisan u
prvom licu, u kojem se isti~e ve{tina podraàvawa govora i pokreta tela, odno-
sno mimike lica, tako da posmatra~i imaju utisak da mno{tvo qudi govori iz je-
dnih usta (ut plures uno crederes ore loqui), R. Axton, European Drama of the Early
Middle Ages, University of Pittsburgh Press 1975, 17.
60
PG 137, 693, 695; C. Mango, o.c., 350. Interesantna je sudbina termina scena
(scena) i u latinskom jeziku sredwega veka, gde ozna~ava izvesnu kabinu ~iji je
ulaz bio pokriven zavesom, iza koje su se glumci preodevali i odatle izlazili
pred publiku, M. H. Marshall, o. c., 24, 26.
61
M. N. \uri}, Istorija helenske kwièvnosti, 679; B. Huninger, Mim od antike do
liturgijske drame, u kwizi: Pozorite i drame, ed. D. Klai}, Novi Sad 1988, 264; R. Harvud,
o.c., 90-91; ^. Molinari, o. c., 70.
62
M. N. \uri}, Istorija helenske kwièvnosti, 679.
Prema Alardajs Nikolu (Allardyce Nicoll), mim je bio profe-
sionalni oblik pozori{ne zabave, usmeren pre svega da razonodi, a
kao takav, postao je simbol svetovnog na~ina ìvota. Ve} u pod-
naslovu svoje kwige, Nikol upozorava da mim sagledava kao popu-
larno (narodno) pozori{te. Anti~ki mim je uzimao teme ne samo iz
svakodnevnog ìvota, ve} se ismejavao mitolo{kim temama i bogo-
vima sa Olimpa, kasnije i samom hri{}anstvu i wegovim ceremoni-
jama.
63
Iako je imao svoje pisce, mim je u su{tini bila, kaè
Ronald Harvud, improvizovana farsa.
64
Glumci nisu nosili
maske, bili su otkrivena lica, {to je u prvi plan stavqalo samog
glumca.
65
Mimi~ar, zvezda mima, bio je kako kaè Benxamin Hunu-
nger tipi~an profesionalac i vi{estruko obdareni umetnik.
66
Bilo da hoda po ìci, ònglira ili izvrgava budalu, nastavqa
Huninger on je pre svega glumac, peva~ i igra~ i sve to istovre-
meno.
67
U poznoj antici mim se po re~ima êzara Molinarija
zapravo pretvorio u varijetsku predstavu koja se sastojala od
pevawa, igrawa i svla~ewa, ali u kojoj je zauvek najistaknutije
mesto zauzeo glumac - lik.
68
Za razliku od klasi~nog gr~kog teatra,
zbog svoje prilagodqivosti ({to se mesta i programa izvo|ewa ti~e)
i popularnosti koju je imao u poznoanti~kom periodu, mimi~ar je
postao sastavni elemenat evropskog pozori{ta sredwega veka.
69
63
A. Nicoll, Masks, Mimes, and Miracles, 19.
64
R. Harvud, o.c., 91.
65
Lica glumaca koji su kazivali tekst, {to je jedinstven slu~aj u istoriji
anti~kog pozori{ta, bila su otkrivena, bez maski, kaè Molinari, a sa tim su,
prime}uje, granice izme|u glumca i lika bivale sve nejasnije, ^. Molinari, o. c.,
70, 72; R. Harvurd, o. c., 91.
66
B. Huninger, o. c., 264.
67
Ibidem, 264.
68
^. Molinari, o. c., 72.
69
Nikol u svojoj kwizi Masks, Mimes, and Miracles. Studies in the Popular Theatre, za-
stupa kontinuitet jedne pozori{ne tradicije koju prati od wenih po~etaka, odno-
sno od dorskog mima, flija~ke farse i atelane, preko sredwovekovnh histriona,
ònglera i mimi~ara do renesnase i wene Commedia dell' arte. Kako B. Huninger, o. c.,
266-267 kaè, na prelazu pozne antike u sredwi vek pozori{ta su propadala i pre-
tvarala se u ru{evine, a sa wima nestaju i posledwi tragovi klasi~ne tragedije i
komedije, za razliku od mimi~ara koji su se jo{ od vremena flija~kih farsi pri-
lagodili privremenim strukturama. E. K. Chambres, The Mediaeval Stage I, 25 iznosi
danas ve} klasi~nu tezu o sredwovekovnom glumcu koji u sebi nosi dvostruko nasle-
Uop{te, glumac sredwovekovne Srbije pripadao je sve-
tovnom pozori{tu koje je za ciq imalo puku razonodu. Vladao je
razli~itm ve{tinama, plesao je, igrao, podraàvao, ili svirao,
isto kao i francuski òngler i nema~ki {pilman. Uloga da
zabavi i razveseli, pribliàva ga mimu, odnosno onoj pozori{tnoj
tradiciji koja se znatno razlikuje od klasi~nog gr~kog pozori{ta
tragedije, komedije ili satirske drame.
|e, anti~kog mima i germanskog scp-a (peva~a o herojskim delima i povizima). Bilo
da je òngler (starofrancuski jogleor) direktan naslednik mima ili je proizvod
vi{estrukih uticaja, sli~nost sredwovekovnog ònglera i rimskog mimi~ara je
ogromana, smatra, R. Morgan Jr., o.c., 282-284. R. Axton, o. c., 11-12 poreklo sredwo-
vekovne drame vidi u razli~itim tradicijama koje su postojale u sredwovekovnoj
Evropi. Jedna se nadovezuje na predstavqa~ku umetnost mima, koju obeleàva
podraàvawe, ve{tina profesinalnih zabavqa~a, druge dve su ples sa oru`jem koji
predstavqa podraàvawe dvoboja, i obi~an seoski ples koji se vremenom
prilago|avao kurtoaznim potrebama dvora (oba su deo folklornog teatra), dok je
~etvrta proiza{la iz okriqa crkve u obliku liturgijske drame.
DRUGE VRSTE ZABAVQAÂ
Me~kari
Me~kari ili me~kovodci (meqkovodyci) pripadali su grupi
qudi koja je bila ve{ta u kro}ewu divqih ìvotiwa. Obi~no se na
na{em podnebqu radilo i ve`balo sa medvedima, mada su se
krotile i druge ìvotiwe. Predstave i igre sa medvedima bile su
op{teprihvatqiv vid narodne zabave. @ivotiwe su se ~uvale, hra-
nile i uve`bavale za javne nastupe. Srpska crkva se takvoj vrsti
zabave protivila, pozivaju}i se na odluke vaseqenskih sabora.
@ivotiwe su se dovodile, ili kako se u crkvenopravnim izvorima
kaè vukle (vlhkty) na glumqenije (na glmleni), na igru (ky
igrh) ili za igrali{te (za igrali\te), odnosno radi zabave i {ale,
ali i poruge, {to govori o karakteru ovih predstava. Crkva je ovu
vrstu zabave smatrala {tetnom, videv{i u woj, pre svega, prevaru
za prost narod, koji se rado okupqao oko me~kara.
1
g l a v a X
1
Iz trulskog 61. pavila: Kryme\e i xrane\e medvhdyf. ili ina nhka jivotna.
na glmleni i na prhly\eni. prosthiixy qlov(h)k, Zakonopravilo ili Nomo-
kanon, l. 153a-b; ili ije meqke vodetimy, ili inyf zvhri ky igrh i vrhdy prosth-
iimy, Sintagmat, 376 (~ita se u Punoj i Skra}enoj sintagmi); ko ije meqki i ine
vhri za igrali\te na vrhd prosthiix vlhkty, ASANU N
o
154, l. 14b; u A. Pavlo-
vq, o. c., N
o
20, 136 umesto igrali{te stoji rugali{te.
@ivotiwe su se krotile ne samo u nameri da se javno
pokaù ve{tine i igre kojima su nau~ene, ve} da se i predstavi
hrabrost wihovih krotiteqa. Neretko, javno prikazivawe ume}a
dresera i krotiteqa pratila je i muzika.
2
Drugi vid zabave bilo je organizovawe borbi ìvotiwa,
gde su terane jedna protiv druge. U Sintagmatu Matije Vlastara
~itamo da su se u tu svrhu ìvotiwe obu~avale i da su se po
velikim gradovima organizovale borbe lavova, medveda i
bikova. @ivotiwe su se ~uvale i hranile da bi se potom izvo-
dile na pozor (pozori{te). Izgleda da se u Sintagmatu moè
prepoznati odjek poznoanti~ke tradicije borbi ìvotiwa orga-
nizovanih u pozori{tima i amfiteatrima. Ovakva vrsta zabave
u srpskoslovenskom prevodu naziva se lovnaja zrenija, po{to
je bila namewena gledawu, odnosno podrazumevala je posmatra~e
i prizor. Ona se razlikuje od lova sa psima i sl, za koje se kaè
da su delo a ne zrenije.
3
Sredwovekovni ~ovek je uìvao da posmatra razli~ite
vrste takmi~ewa, pa i borbe ìvotiwa. U pastirskim krajevima su
se najverovatnije organizovale, kao {to to nije retko ni u dana-
{we vreme, borbe izme|u rogate stoke. U Romanu o Troji mladi
pastir Paris je, dok je ~uvao stoku, svoju dokolicu ispuwavao
navode}i jednog vola protiv drugog: i Pari` Pastirevi} sva|a{e
dva vola. Pobedniku bi spleo venac od cve}a (svivae vhnacy
cvhtia), a pobe|enom venac od slame (svivae vhnacy wt slame).
4
Obajnici
Ne{to druk~ija vrsta atrakcije sa ìvotiwama spadala je u
delokrug obajnika (obavnici). Wihov najomiqeniji medijum bili su
gmizavci. U Sintagmatu Matije Vlastara se na jednom mestu kaè da
280 - X Stanoje Bojanin
2
V. P. Darkevi~ o.c., 40-41.
3
Lovna je zrhna ne je loviti glagolty sy psi ili inako kako, se bo dhlo a ne
zrhne sty, ny vy velikyfxy gradovhxy zvhre krymlx se, lyvyf je i medvhdi,
ixyje ina nhka izvojdax vrhmena na pozory, i ovogda bo sy nci boriti se
ptaemyf bhx, Sintagmat, 321
4
A. Ringheim, Eine altserbische Trojasage, 37; Roman o Troji. Roman o Aleksandru
velikom, 42.
obajnici u nedrima nose zmije i tako razna bajawa ~ine.
5
Bili su to
qudi koji su umeli pri}i zmijama, ali i drugim opasnim ìvotiwama,
izgovaraju}i neke veste bajalica i time im nametali svoju voqu. Oni
su zmije bez straha uzimali u ruke, ostaju}i pri tome nepovre|eni.
6
Obajnici su, uostalom kao i drugi dreseri ìvotiwa, bili
popularni u Vizantijskom carstvu, i kako smatra Darkevi~,
krotiteqi zmija u ve}ini slu~ajeva bili su poreklom iz Azije i
Afrike.
7
Me|utim, ovakva ume}a nisu bila strana ni stanovni{tvu
Balkanskog poluostrva. Deo na{eg folklornog nasle|a ~ine i ovi,
posebno obu~eni pojedinci, koji se danas nazivaju zmijari:
To su qudi koji golim rukama hvataju i najopasnije zmije, bez
straha da }e ih ujesti ili da }e im se dogoditi neko zlo. To su, po
verovawu, vidovite li~nosti. Zmijari i najopasniju otrovnicu
stavqaju oko vrata ili u nedra.
8
Ume}a obajnika bila su atraktivna za sredwovekovnog ~oveka.
Zavo|ewe gmizavca re~ima primilo je u pripoveda~kim i pesni~kim
formama metafori~ko zna~ewe. Model je ve} bio stvoren i ponu|en,
u Psaltiru, rado ~itanoj kwizi sredeweg veka.
9
Teodosije ga koristi
u @itiju svetoga Save kada govori o iscrpquju}im diplomatskim
pregovorima sv. Save sa Strezom, gospodarom Proseka. Neuspeli
poku{aji Svetog da Streza privoli na mirno re{ewe sukoba sa srp-
skim vladarom, Teodosije je opisao slede}im re~ima:
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji X - 281
5
Obavnici. Inyf je zme obnosety vy nhdraxy, obavane thmi proxodete, Sintagmat,
377. Ovo obja{wewe nalazi se u Punoj i Skra}enoj sintagami.
6
Obavnici je, qarodhi ije basnymi bhsyf privlaqete ky svoimy volma i zvhri
zavezate i gadyf... ny i zmi drzi obavaty, ixyje i rkama mlte ne-
grizenni oty nixy i bestrastni zla prhbyfvaty, Ibidem, 378; cf. Zakonopravilo ili
Nomokanon, l. 153a: ky wbavnikomy.
7
8
SMR, s.v. Zmijari.
9
Psalm 58, 4-5: U wima je jed kao jed zmijiwi, kao gluhe aspide, koja zatiskuje uho
svoje, / koja ne ~uje glasa baja~u, vra~aru, vje{tu u vra~awu (prevod \. Dani~i}).
Na osnovu ova dva stiha iz psalma nastao je ~lank o aspidi u Fiziologu, popu-
larnoj kwizi sredweg veka: Owej è i vaspomenu David: Jako i aspida zatika-
ju{tija u{i svoje jaè ne sli{it glasa obavaju{ta premudrago obavnika obavaje-
ma , navedeno prema \. Trifunovi}, Srpski sredwovekovni spisi o knezu Lazaru
i Kosovskom boju, Kru{evac 1968, 31; izdawe slovenskog fiziologa A. Aleksandrovq,
Fiziologq, Kazanq 1892.
Ty je tejkosrydyf nevynimanemy glxyf, ko aspyfda na obavnika
zatyqe i svoi, i eje slyfati glasy slovesy svetago...
A on [Strez - kom. SB] tvrda srca, nepa`wom gluh, kao aspida prema
obajniku zapu{i u{i svoje, da ne bi slu{ao glas re~i Svetoga...
10
Kasnije je, tako|e, stilska figura gluha aspida bila u
upotrebi ozna~avawa osobina kao {to su nerazumnost, samovoqa i
pakost. Nepoznati pisac Prolo{kog ìtija kneza Lazara iz
posledwe decenije XIV veka upotrebio ju je da oslika karakter
turskog sultana Murata i wegov napad na kneza Lazara koji je obojicu
ko{tao ìvota: i ko aspidy glxyf zatikae i svoi lto rost
wbyrodhvy, na sixy naskoqi.
11
Magi~na svojstva me~kara i obajnika
Uloga me~kara i obajnika nije prevashodno imala zabavno
obele`je, ve} se verovalo da ona poseduje i magi~na svojstva.
Izgleda da je wihova uloga zadovoqavala ne samo sklonost qudi ka
zabavi, ve} i ka sujeverju. Sintagmat Matije Vlastara upozorava da
je kod qudi bilo ra{ireno uverewe da dlaka me~ke ima za{titnu
ulogu. Me~kari su na ìvotiwu vezivali crvene trake, koje su
zatim, uz dlaku me~ke, nudili ènama kao sredstvo za{tite od
bolesti ili uroka.
12
Uverewe da se pojedini delovi tela medveda
10
11
\. Sp. Radoji~i}, Pohvala knezu Lazaru sa stihovima, I^ 5 (1954-1955) 252; \.
Trifunovi}, Srpski sredwovekovni spisi o knezu Lazaru, 31.
12
Meqkovodci: Meqki je vodetei qryvlnaa obhatei na n, i oty vlasy strig-
te jenamy obo podavaty ko nedga otgoniti i zavistlivo imoutixy stystvo,
reke roqlivo, Sintagmat, 377 (~ita se u Punoj i Skra}enoj sintagami). U na{em
izvoru je upotrebqena re~ qryvlnaa (osnovni oblik qrvln) kojom je zamewena
gr~ka re~i poo:o, u zna~ewu crven, skerletan. Aleksej Pavlov smatra da je re~
o crvenoj traci koja se na razli~ite na~ine, u razli~itim oblicima, upotre-
bqavala kao neka vrsta amajlije: voàki medvhdicw obvh[ivali e] thlo ]rko
vwkra[ennwmi lentami i nitkami (poo:o). Re~ poo tuma~i kao voob\e
krasku (pco) a takè vwkra[ennuy materiy, dok slovensku ~ervlenx prevodi
kao krasna] nitka, A. Pavlovq, o.c., 139, 141-142. Radi se zapravo o Valsamonovom
mogu upotrebqavati u lekarske svrhe zadràla se i vekovima ka-
snije u narodnoj medicini.
13
Uloga me~kara i obajnika ipak nije bila samo puka atra-
kcija. Me~kari i obajnici dovodili su se u vezu sa magijom i bili
su svrstani u isti red, zajedno sa vra~em i ~arobwakom.
14
Postojalo je verovawe da obajnik moè da bude od pomo}i obi~nom
zemqoradniku. Smatralo se da on, putem bajawa zveri i gmizavaca,
ima mo} da za{tititi doma}e ìvotiwe.
15
Me|utim, crkveno-
pravni tekstovi iznose uverewe da vra~awe i vraxbine obajnika
mogu biti i {tetne i opasne po ìvot ~oveka.
16
Oblakogoniteqi
Postojali su qudi koji su proricali prema oblicima oblaka.
Oni su, kao i me~kari i obajnici, svrstani u grupu qudi koji su se
bavili vraxbinama. Nazivali su se oblakogonci (oblakogonci),
oblakogoniteqi (oblakogonitele) ili oni koji gone oblake (wblakyf
gone\ei), odnosno oni koji oblake razgone (wblakyf razgonht).
17
komentaru 61. trulskog pravila, na osnovu kojeg M. T. Fgen, Balsamon on Magic:
From Roman Secular Law to Byzantine Canon Law, in: Byzantine Magic, ed. H. Maguire,
Dumbarton Oaks 1995, 102 prime}uje dvostruku ulogu me~kara: They are not just
showmen but tint their animals with some kind of dye, cut off pieces of their coat, and sell
them as amulets against illness and the evil eye.
13
SMR, s.v. Me~kin dan.
14
Svetosavski nomokanon i Sintagmat Matije Vlastara prenose sadràj trul-
skog 61. pravila u kojem su me~kari, obajnici svrstani u istu ravan sa vra~evima,
trova~ima i drugim sli~nim zanimawima.
15
je nh vrhditi skotin, nekli vynh nhgdh vy noti vydvarat se, Sintagmat, 378.
16
Takva shvatawa najjasnije su iskazana u 65. pravili sv. Vasilija u
Zakonopravilu. Predstavnici u~ene sredwovekovne kulture su tako|e
primetili da je tekst bajalica mogao imati hri{}anski sadràj, prizivawem
imena Svete Trojice, ili imena svetiteqa, odnosno upotrebu samog krsta,
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 153a-b.
17
Oblakogonci. Oblakogonitele je, ije stimi vy oblachxy obrazi nhkaa proroqy-
stvte, Sintagmat, 377; ije g(lago)lty se wblakyf gone\ei, Zakonopravilo ili
Nomokanon, 153a; ije... wblakyf razgonht, Epitimijni nomokanon ASANU N
o
154,
l. 14b; cf. A. Pavlovq, o. c., N
o
20, 136.
Narodna znatièqa bila je pogodni medijum za ovu grupu
opsenara. Koristili su razna javna okupqawa da bi pred svetom
prikazali svoje ume}e. Tako|e, nije se proricalo samo prema
obliku oblaka, nego i prema zalasku sunca. Razli~iti oblici
oblaka imali su svoja zna~ewa. Oblak u obliku goluba predskazi-
vao je neo~ekivanu bedu, oblak koji li~i na ~oveka sa izvu~enim
ma~em predskazivao je rat, itd.
18
Prema jednoj glosi Svetosavskog
nomokanona, verovalo se da takvi qudi imaju mo} da razgone
oblake od seqana ({to bi bilo u vezi sa kontrolom atmosferskih
padavina), stoga se zovu i vukodlaci: wblakyf gone\ei selny. vlyko-
dlaci naricat se.
19
Ma|ioni~ari
O prisustvu ma|ioni~ara i drugih iluzionista, u modernom
zna~ewu tih re~i, na svetkovinama ne nalazimo direktnu potvrdu
u sa~uvanim izvorima. Verovatno se wihova ve{tina i ume}e kriju
u nazivima maginniky, qarodhi, vlyxvy, ili obavniky, ~ije je sredwove-
kovno zna~ewe predstavqalo osobe koje su bile povezane sa raznim
vrstama magijskih ve{tina. U 109. ~lanu Du{anovog Zakonika, u
prevodu Nikole Radoj~i}a, govori se o ma|ioni~aru kao osobi
koja preti da ugrozi tu|i ìvot, zajedno sa otrovnikom.
20
U ori-
ginalnom tekstu se pomiwe ma|inik, dok je ~lan naslovqen O
otrovima (W otrovhxy):
Maginiky i wtrovyniky koi se nag wbliqno
da se kaje po zakon svetixy wtycy.
18
A. Pavlovq, o.c., 139-140. Pozivaju}i se na tuma~ewe Teodora Valsamona, M. T.
Fgen, o.c., 102 za oblakogoniteqe kaè: The interpreters of the clouds...foretell wars
and other dangers according to the shape of the clouds, and especially at sunset they go into
ecstasies and pretend to see the truth.
19
Glosa uz 61. trulsko pravilo u Ilovi~kom prepisu Svetosavskog nomokanona,
20
N. Radoj~i}, Zakonik cara Stefana Du{ana, 120.
Ma|ioni~ar i otrovnik, koji se na|e na delu, da se kazni po
zakonu svetih otaca.
21
U XIXveku u upotrebi je bila re~ ma|ijonik, pojam koji je
ozna~avao, kako kaè Vuk Karaxi}, malo stvorewe koje je magijama
nanosilo zlo qudima.
22
Za na{u temu je zapravo, interesantna ona
vrsta qudi koji su svoje ve{tine pokazivali javno, pred publikom,
koji su razli~itim vrstama trikova i manipulacija zabavqali
okupqene. Naravno da posmatra~i nisu bili ravnodu{ni prema
ovakvim vrstama prizora, pa su iluzionisti~ki trikovi, kako
prime}uje Darkevi~, smatrani manifestacijom misti~kih sila.
Mo`da, je to bio razlog da se zabavqa~ - opsenar nije posebno izdva-
jao iz op{teg pojma ~arobwa{tva, kao {to i dana{wi naziv ukazu-
je gde treba traìti wegovo poreklo.
Me|utim, treba ukazati na to da se iza imena glumca ili
skomraha, mogla kriti i ve{tina dana{wih ma|ioni~ara. U
Sintagmatu Matije Vlastara se pri navo|ewu pokajnika, koji su
napustili svoj zabavqa~ki zanat i time svoj dosada{wi gre{ni
ìvota, poimenice nabrajaju skomrasi i podraàteqi, zajedno sa
igra~ima i onima koji ~uda ~ine.
23
Op{te je mesto u sredwovekovnoj
literaturi da se glumci optuùju za bavqewe vraxbinama. U jednoj
pri~i Pe}kog paterika iz XIII veka pomiwe se skomrah Vavula za
koga se kaè: dhla koje d(o)s(t)oity dhistvovati sy bhsi.
24
Pored ovih predstavqa~a ~iji se zabavni program grani~io
sa podru~jem magije, a svakako podsticao na sujeverje, postojale su
druge vrste qudi, posve}enih iskqu~ivo ~arawu i vraxbini, ~ije
ve{tine nisu bile namewene za javna izvo|ewa. Kada je re~ o
bavqewu magijom sredwovekovna Crkva imala je stroge stavove ne
samo prema onima koji su se bavili vra~awem, ve} i prema wihovim
21
Ibidem, 64, 120. Videti tekst istog, 109. ~lana kod S. Novakovi}, Zakonik cara
Stefana Du{ana cara srpskog 1349 i 1354, Beograd 1898, 84, 212-213. Ovaj ~lan ne
sadrè svi, odnosno veliika ve}ina prepisa Du{anovog Zakonika. On se nalazi u
Stru{kom, Prizrenskom i Rakova~kom prepisu, A. Solovjev, Zakonik cara
Stefana Du{ana, 266-267.
22
V. S. Karaxi}, @ivot i obi~aji, 222; SMR, s.v. Ma|ionik.
23
Skomraxe i podrajatel i vshxy ije grhnh jivtixy, i inyfmy vinovnyfxy
razlinnyf jizni, qdesnaa je tvoretixy, igryce, te je i otstpnikyf, ije
xristanstva otvrygixy se..., Sintagmat, 389.
24
Paterik Pe} N
o
86, l. 339a, m.f. NBS A 2526 (v. str 294, nap. 18).
po{tovaocima.
25
Me|utim, sigurno je da gore pomenuta javna
izvo|ewa jo{ jednom potvr|uju da je u popularnoj kulturi bio
prili~no snaàn dohri{}anski sistem verovawa, koji je svoje
pribeì{te na{ao i u oblasti zabavnog.
Akrobate
U drugoj i tre}oj deceniji XIV veka jedna druìna akro-
bata iz Egipta izazvala je svojom ve{tinom divqewe {irom
Bliskog Istoka i Evrope. Godine 1322. do{li su u Carigrad gde
su se pokazali i pred vizantijskom publikom. Vesti o ovoj
pove}oj grupi artista i opis wihovih izvo|ewa zabeleìo je
u~eni Vizantinac Ni}ifor Grigora. Ova druìna je nastavila
svoj put, daqe na zapad, te postoji uverewe da je pro{la i kroz
dràvu kraqa Stefana De~anskog, tako, da su mo`da i podani-
ci srpskog kraqa gledali predstave akrobata iz Egipta.
26
Iz opisa Ni}ifora Grigore saznajemo da su se wihove
ve{tine zasnivale na spretnosti u balansirawu, u ve{tini
jahawa, pewawu, streqawu, odnosno zasnivale su se na gipkosti
i spretnosti tela i pokreta. Balansirali su na ìci, sa {tapom
i sudom postavqenim na vrh {tapa. U wihovim ta~kama u~estvo-
vala su deca. Stariji akrobata je na svoju glavu stavqao jedno
kopqe uz koje se pewalo i silazilo dete. Drugi je opet, staklenu
loptu bacao i do~ekivao na vrhu prsta, na vrhu lakta, itd.
27
Sva ta ume}a podrazumevala su znatan stepen rizika.
Mere za{tite pri izvo|ewu ovakvog pozori{ta izgleda da
nisu bile posebno razvijene. Najmawi pogre{an potez mogao je
25
Uz pomenuto 65. pravilo sv. Vasilija, u Sintagmatu Matije Vlastara svrstane
su u prvoj glavi M-sastava razne zabrane koje propisuju strogu epitimiju protiv
onih koji se bave vraxbinama (koje sam u ovom poglavqu citirao), ali i protiv
onih koji se pridràvavju paganskih obi~aja i u svoje domove dovode vra~eve:
ije zyfqyskyfmy obyfqaemy nesymyfslynh poslhdte vy svoe domyf vlyxvyf vyvodety,
Sintagmat, 376-382.
26
M. E. Jeanselme, Funambules, quilibristes et jongleurs Byzantins, Bulletin de la Socit
Franaise D'histoire de la mdecine, Tome XX, n
os
9-10, Paris 1926, 351-354; S. Stanojevi},
o.c., 122-125.
27
Ibidem.
biti koban za izvo|a~a. Na jednoj od predstava na kojoj je bio
prisutan i Grigora, jedan od akrobata je pred celim gleda-
li{tem pao sa motke i ostao na mestu mrtav. O riskantnosti
bavqewa ovom vrstom zanata, kazuje ~iwenica da je iz Egipta na
veliku turneju krenulo vi{e od ~etrdeset akrobata i zaba-
vqa~a, a u Carigrad je stiglo wih dvadesetak.
28
28
Ibidem.
DRU[TVENI @IVOT
SREDWOVEKOVNOG GLUMCA
glumac rek[e narodni igrac
Iz Sintagmata Matije Vlastara, sredina XIV veka
1
Od po~etka sredwega veka odnos prema glumcu bio je
ambivalentan. Crkva ga je napadala i odbacivala, ali on je sa puno
uspeha nalazio svoju publiku. Ne samo kod neprosve}enog sveta,
ve} i u palatama feudalaca, pa i unutar samih manastira. Nepri-
jateqski stav prema glumcu crkvena elita sredweg veka nasledila
je od paganskih moralisti~kih mislilaca i ranohri{}anske
crkve, koji su manire, izbor teme (izme|u ostalog i izrugivawe sa
svetim tajnama crkve, kao {to je na primer kr{tewe) i moralne
nazore poznoanti~ke pozornice smatrali suprotnim, kako mora-
lnim nazorima koje su zastupali, tako i novom hri{}anskom
u~ewu. ûvene su u tom pogledu bile besede protiv glumca i pozo-
ri{ta Tertulijana, sv. Jovana Zlatoustog, Asterije iz Amaseje,
sv. Jeronima ili sv. Avgustina. Crkva se sa glumcem mirila tek
onda kada je ovaj prihvatao hri{}anstvo i kada je kao pokajnik
napu{tao svoje dotada{we zanimawe.
2
g l a v a XI
1
Sintagmat, 145.
2
E. K. Chambers, The Mediaeval Stage I, 8-22; M. Henshaw, The Attitude of the Church
toward the Stage to the End of the Middle Ages, MH VII (1952) 4-8.
Stavovi hri{}anske crkve preneti su i u slovenski svet
tokom druge polovine IX veka prevodom crkvenih kwiga, me|u
kojima je bio i Nomokanon.
3
Ista gledi{ta o glumcu i pozori{tu
delila je od po~etka XIII veka i novoosnovana autokefalna srpska
crkva, prihvatawem svetosavskog prevoda Nomokanona. Sredwo-
vekovna crkva je ìvot glumca na pozornici smatrala potpuno
suprotnim ìvotu idealnog hri{}anina. Od {pilmana, glumca i
plesca o~ekivalo se pokajawe i napu{tawe dotada{weg zani-
mawa.
4
Zabrawivalo se ne samo bavqewe gluma~kim zanatom
(pilmanomy byfti) ve} i posmatrawe wihovih izvo|ewa, odnosno po-
zori{ta gledati, pod pretwom odlu~ewa od crkve ili gubitkom
sve{teni~kog ~ina.
5
Stavovi crkvene elite prema glumcu
proizilazili su iz wegove osnovne aktivnosti koja se dovodila u
vezu sa smehom, {alom i porugom. Za crkvene vlasti smeh je, umesto
pla~a, principa kajawa, bio jedan od oblika telesnog principa,
zabave i prestupa.
6
S druge strane, glum~ev smeh mogao se okrenuti
i protiv same Crkve, wenih obreda i svetih tajni. U Punoj i
Skra}enoj sintagmi osu|en je svaki svetovwak, a naro~ito glumac
i bludnik (ldskyfi i paqe glmycy ili bldniky) na episkopov ili
kneèv zatvor (i da zatakaty se oty episkopy i knezy), uz telesnu kaznu
(telesno kazni da tomimy sty), ukoliko bi se obukao u mona{ku ode-
}u i podraàvao (na se vyzlaga ili podraja inoqyskyfi i svetyfi obrazy)
ili rugao bilo kojem crkvenom ustrojstvu (takojde i ije naigrati vy-
sxothvyfi kotoro lbo crykovno stronie).
7
290 - XI Stanoje Bojanin
3
Nomokanon, LSSV (T. Subotin-Golubovi}) 447.
4
Naslov 21. glave, XIII grane pove}ene mirjanima, glasi: W pilymanhxy i w glmy-
cixy. i w plescixy. i w pod(o)bnixy simy prixode\ixy ky pokanii, Zakonopravilo ili
Nomokanon, l. 41a.
5
Odnos sredwovekovne crkve prema glumcu jasno je iskazan u trulskom 50. i 51. prav-
ilu. Oba ova pravila bavqewe glumom i posmatrawe pozori{ta svrstavaju u istu
ravan sa kockom. Slovenski prevod skra}ene verzije pravila prema Svetosavskom
nomokanonu glasi: Miryskyfimy qlov(h)komy igrati ne pod[o]bno; Ni pilmanomy byfti.
ni pozori\y gledati. ni lova dhti. wtlqaty bo se. priqytnici je se tvore\e izme-
\ty se, Ibidem, l. 151b.
6
V. str. 270. Uop{te o negativnom stavu pripadnika elitisti~ke kulture prema
smehu kao telesnom principu, M. Bahtin, o.c., passim.
7
Sintagmat, 417.
U skladu sa op{tim shvatawem u~enih qudi crkve o glumcu
i wegovom zanimawu, predstava glumaca je na{la ne ba{ laskavo
mesto i na likovnom planu. U srpskom sredwovekovnom crkvenom
slikarstvu glumac ne predstavqa deo gozbene sve~anosti Svadbe u
Kani ili Parabole o carskoj svadbi, odnosno Parabole o boga-
ta{u i ubogom Lazaru, ve}, na prvi pogled neo~ekivano, deo je ko-
mpozicije Rugawe Hristu. U srewovekovnom slikarstvu, kako je to
pokazao Svetozar Radoj~i}, nije bilo retko da umesto vojnika, koji
se prema tekstu Novog zaveta jedini rugaju Hristu, budu oslikani
glumci i svira~i ili zajedno sa vojnicima i okupqenim narodom -
kao na primer, na freskama katolikona manastira Hilandara ili
u crkvi Sv. Nikite kod Skopqa
8
, u manastirima De~ani
9
, Lesnovo
10
ili Poganovo kod Pirota.
11
Jedna od najpoznatijih freska Rugawe
Hristu u srpskom sredwovekovnom slikarstvu jeste u Starom Na-
gori~inu, oslikana po~etkom XIV veka (slika 9a). U prvom planu
prikazana su dvojica glumaca koji igraju i ska~u, obu~ena u nesva-
kida{wu ode}u, tuniku sa groteskno duga~kim rukavima kojima
ma{u, {to pokazuje izvesni stepen teatralizacije samog ~ina.
12
Na
pojedinim kompozicijama, glumci i svira~i predstavqeni su u ra-
zdraganoj povorci, kakva se mogla obi~no videti prilikom razli-
~itih veselih prazni~nih ophoda (slika 9v). Ova vrsta likovne
kompozicije pretstavqa glumca i wegovo ume}e, igru, ples,
podraàvawe, svirawe ili udarawe zau{ki, pquvawe i razli~ite
oblike humora zasnovanog na pokretu i gegu, svojstvenog trgu i
ulici, kao sredstvo javne poruge i ismevawa Boga (v. str. 331).
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji XI - 291
8
Za kompoziciju Rugawe Hristu iz manastira Hilandara i Sv. Nikite, R. Pejovi},
o.c., 30, sl. 3; sl. 32.
9
O de~anskoj kompoziciji Rugawe Hristu, S. Kesi}-Risti}, Ciklus Hristovih
stradawa, 124-5; V. Petkovi}, \. Bo{kovi}, o.c., t. CCXI, t. CCXII.
10
S. Gabeli}, o.c., 85-86, sl. 28, sl. 29.
11
R. Pejovi}, o.c., 33, sl. 34.
12
Najstarija poznata kompozicija Rugawa Hristu na kojoj su oslikani zabavqa~i
umesto vojnika, nastala je u Vizantiji u XI veku, S. Radoj~i}, Rugawe Hristu na
fresci u Starom Nagori~inu, 155-179. Igra~i iz Starog Nagori~ina sa groteskno
dugim rukavima, predstavqaju prema Svetozaru Radoj~i}u odjeke anti~kog mima.
Glumac na putu
Od ranog sredweg veka bavqewe zabavqa~kim ve{tinama
nije podrazumevalo vezanost za odre|eno mesto boravka. Putuju}i
glumac je svoju publiku podjednako nalazio kako na seoskim trgo-
vima, tako i na vlasteoskim dvorovima. Me|utim, glumac je obi~no
svrstavan u kategoriju druga~ijeg sveta, koji je u isto vreme
izazivao podozrivost i nepoverewe kod onih okrenutih svako-
dnevnim i teà~kim poslovima. Zanimawe glumca se smatralo
neizvesnim i nedoli~nim. Opijawe, kocka, kra|a ili blud i{li su
zajedno uz wegov na~in ìvota. Lutala~ki ìvot, kako @ak
Atali naziva ìvot ònglera, obeleàva ga kao sumwivu li~nost
poput skitnice ili lopova. @ongler, nastavqa Atali, ostaje
izvan dru{tva, crkva ga goni i optuùje za paganstvo i bavqewe
magijom.
13
Glumac je bio deo tog druga~ijeg sveta, sveta u pokretu,
koji se sastojao od raznovrsnih grupa stanovni{tva, od ni{tih,
bogaqa i prosjaka do lopova i razbojnika. Svima wima je bila
pripisana kao zajedni~ka odlika da nisu mogli, niti bili voqni
da se bave svakodnevnim, op{teprihva}enim poslovima.
14
Putuju}i glumac ili svira~ obi~no se prepoznavao po bednoj
ode}i, sa muzi~kim instrumentom u rukama, pomo}u koga je
zara|ivao tek pone{to, da bi preìveo. Obilazio je seoske i
gradske trgove i ulice, odlazio na narodna i druga sabirawa, na
plemi}ke dvorove ili je pratio razne vojsku po rati{tima.
Predstava putuju}eg glumca-prosjaka ìvopisno je data u bugarskoj
redakciji sredwovekovnog Romana o Troji. Trojanski kraq Prijam
(Prejamu{) prelazi tajno u gr~ki logor, radi pregovora sa Ahilom
(Acile{om) o otkupu tela svog mrtvog sina Hektora (Jektora). Da
bi lak{e pre{ao u neprijateqski tabor, kraq Prijam se
preru{ava u putuju}eg glumca, neometano prelazi borbene linije i
pronalazi Ahilov {ator:
I vyz Prhmy kraly na sebe ni\a i x$dyf rizyf i gsli,
i poide vy grqysk voisk, i naq pyftati acileeva katna...
13
@. Atali, Buka: Ogled o ekonomiji muzike, Beograd 1983, 36.
14
LM IV, s.v. Fahrende Leute.
I obu~e kraq Prijam bedne i hude haqine i uzme gusle, i po|e u
gr~ki logor, raspituju}i se gde je Ahilov {ator.
Pre nego {to se otkrio Ahilu, Prijam
naq gsti v gsli jalostno velmi, i daae em wt()
veqer svo sti i piti.
15
po~ne gusti i gusle veoma tu`no, i dade wemu (Ahil - prim. SB)
od ve~ere svoje da jede i pije.
U sredwovekovnoj slovenskoj literaturi nije postojala ni
~vrsta granica izme|u putuju}eg glumca i razbojnika. Izgleda, da
su se u svom ìvotnom iskustvu ta dva sveta preplitala. U jednom
tekstu iz XIII veka, pisanom bugarskom redakcijom, ~itamo o susre-
tu svetoga Makarija i jednog biv{eg razbojnika. On je Svecu, u
kratkoj ispovedi, opisao svoj ìvotni put, govore}i da je pre malo
vremena napustio razbojni~ki na~in ìvota i postao svira~:
Wny je grhyna i bldnika sebh naricae, prhjde malaa vrhmene
wty razyboinyqyskaago jiti vy svirhlyniqyskoe qenie prieda.
16
On, pak, sebe gre{nikom i bludnikom naziva{e, jer je od pre malo
vremena pre{ao iz razbojni~kog ìvota ka ve{tini svirawa.
Prema op{tem shvatawu dru{tveni ugled narodnog
zabavqa~a nije bio velik. Glumac i sin glumca, sli~no kao
oslobo|enik ili biv{i sluga, nisu se mogli oèniti }erkom
nekog dostojanstvenika.
17
Niski ugled zabavqa~a dovodio se u vezu
s wegovim moralnim osobinama. U sredwovekovnoj slovenskoj
kwièvnosti dobro je poznata pri~a o skomrahu Vavuli (Vavoula) i
o wegovim dvema ènama Komite i Nikose (glumice?), sa kojima je
15
F. Mikloi}, Trojanska pri~a, 180. Srpska verzija Romana o Troji sadrì istu pri~u
o tajnom dolasku Prijama pred {ator Ahilov, ali ne iznosi detaqe na koji je
na~in to izvedeno, A. Ringheim, Eine altserbische Trojasage, 63. Navedena epizoda je
samostalan dodatak prire|iva~a bugarske redakcije (tridesete godine XIV
veka), R. Marinkovi}, Ju`noslovenski roman o Troji, 28.
16
V. Jagi}, Nekoliko pri~ica iz bugarskoga zbornika, Starine JAZU V (1873) 58-59.
17
Puna i Skra}ena sintagma: ni je glmycy, reke narodni igrycy ili sego syfny sink-
litika dytery mojety poti,Sintagmat, 145.
ìveo bludno (jivi skvrynno) pre nego {to su se svi zamona{ili
18
Isto uverewe je vladalo i o èni koja se bavila ovim poslom. Sma-
tralo se da su zabavqa~ka zanimawa nespojiva sa ènskom ~ednosti,
a osoba koja bi se oènila plesa~icom (plesica), prema crkvenom
zakonodavstvu, nije mogla da se zaredi u sve{teni~ki ~in.
19
Napu{tawe svakodnevnog, ustaqenog na~ina ìvota moglo
je izazvati nesuglasice i nesporazume u porodici koja se nije bavi-
la ovom vrstom zanata. Zakon je u tom slu~aju bio na strani oca,
glave porodice. Sintagmat Matije Vlastara dozvoqava roditeqi-
ma da razba{tine svoga sina ukoliko se oda gluma~kom zanatu pro-
tiv wihove voqe.
20
Ovakva vrsta neposlu{nosti prema roditeqi-
ma stavqana je u istu ravan sa nasiqem nad roditeqima, ~ak i sa
poku{ajem da se ugrozi sam ìvot.
21
Sa druge strane, pretilo se
anatemom nesavesnim roditeqima ukoliko bi nebrigom svoju
decu prepustili, kako se kaè u izvoru, igri, plesu, kra|i i
nepravdi svake.
22
U sa~uvanim sredwovekovnim dokumentima, uglavnom
dubrova~kog porekla, saznajemo, mada fragmentarno, o qudima
koji su se bavili zabavqa~kim zanatom, o wihovom kretawu ili
prisustvu u pojedinim mestima po unutra{wosti srpskih zemaqa.
Ti podaci nisu tako brojni. Pomeni glumaca i svira~a, i wihovih
imena, jesu jedini konkretni podaci koji upotpuwuju vesti lite-
rarnih ili pravnih izvora. Na taj na~in, otkrivaju se, u veoma
ograni~enom vidu, realne sudbine qudi. U Srebrenici je pet godi-
na boravio, tokom prve polovine 1430-tih, Radivoje Gruba~evi}
18
Na ovaj motiv obratio je pa`wu C. Mango, o.c., 341-342. Pri~a o skomrahu
Vavuli, proiza{la iz pera Jovana Moshoa (Joannes Moschos, krajem VI i po~etak
VII veka), pripada vizantijskoj kwièvnosti. Slovenski tekst je naveden prema
pateriku, Pe} N
o
86, l. 339a-340a (NBS A 2526); atribucija i datovawe u, V. Mo{in,
Rukopisi Pe}ke patrijar{ije, 105-107.
19
Postojalo je uverewe da se plesa~ica prema prirodi svog zanimawa ne moè
pohvaliti devoja~kom ~ednosti isto kao udovica, razvedena èna ili robiwa:
P\enic ili dovic$ ili rab ili plesic pomy nesv(e)\eny, apostolsko 18. pra-
vilo, ~ije tuma~ewe po~iwe slede}im re~ima: a\e kto ne poimety jenyf bes poroka i
dhvice. ny wjenity se takovo..., Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 48b.
20
Puna i Skra}ena sintagma: Ate prhzy vol roditel skomraxomy sebe syprimhsi-
ty i vy semy naqinani prhbdety,Sintagmat, 346.
21
Ibidem, 345.
22
Epitimijni Nomokanon, BAN N
o
53, l. 202b - 203a.
koga su zvali Glumac (Radivoe Grubacevich, dictus Glumac).
23
Naziv
glumac najverovatnije govori o zanimawu kojim se bavio i po
kojem je bio poznat u Srebrenici. Godine 1432. zabeleèno je da je
u istom gradu boravio jo{ jedan glumac Radmi(l)o (Radmi(l)o glu-
mac)
24
, a jedan drugi Radivoj (Radivoy, glumaz) pomiwe se u Novom
Brdu 1425. godine.
25
Osnovni izvori u kojima su zabeleèna imena ovih
zabavqa~a, jesu saète i kratke vesti odluka Maloga ve}a
Dubrova~ke republike koje se odnose na formirawe sudskih
komisija
26
, ili su to sa~uvane poslovne (du`ni~ke) kwige poje-
dinih dubrova~kih trgovaca.
27
O prisustvu glumca ili svira~a u
gradskim naseqima kasnog sredweg veka saznajemo uglavnom onda,
ukoliko su bili uvu~eni u neki spor. Radivoj Gruba~evi} je najma-
we pet uzastupnih godina boravio u Srebrenici, po{to je tih godi-
na relativno ~esto, kao tuèna strana, bio pozivan na sud. I
Radivoj iz Novog Brda se isto pomiwe kao tuèna strana, zajedno
sa izvesnim slugom Milcem (Mila). Naàlost, na osnovu ovih osku-
dnih informacija ne mogu se izvesti sigurni zakqu~ci o stvarnoj
23
Iz odluka Maloga Ve}a saznajemo da je Radivoje Gruba~evi} u periodu od 1431.
do 1435. u~estvovao u razli~itim sudskim raspravama, Dubrova~ko Malo ve}e o
Srbiji, 309, 313, 318, 319, 321, 324, 330, 333, 346, 639; D. Kova~evi}, Dubrov~ani zanatli-
je u srednjovekovnoj Srebrenici, Godinjak Drutva istori~ara BiH, XV (1964) 37; D.
Kova~evi} - Koji}, Gradska naseqa sredwovjekovne bosanske dràve, Sarajevo
1978, 342.
24
Dubrova~ko Malo ve}e o Srbiji, 270, 636; D. Kova~evi}, Dubrov~ani zanatlije u
srednjovekovnoj Srebrenici, 37.
25
Dubrova~ko Malo ve}e o Srbiji, 155.
26
Re~ je o dubrova~kom autonomnom sudstvu, Ibidem, I-IX. O odnosu zastupqeno-
sti doma}eg i dubrova~kog stanovni{tva u sporovima A. Veselinovi}, Dràva
srpskih despota, Beograd 1995, 271 kaè: Posebno je zanimqivo pitawe u~e{}a
doma}ih qudi u sporovima Dubrov~ana. Po imenima se vidi da ih je bilo, i to
skoro iskqu~ivo me|u optuènima. Naj~e{}e su to bile sluge, a ponekad je
verovatno bilo doma}ih qudi, trgovaca, koji su bili ortaci optuènih
Dubrov~ana. Me|utim, kako autor u komentaru dodaje sva ova i druga zanimqiva
pitawa, kao i bogatstvo same gra|e svakako zahtevaju jednu op{irnu studiju o
dubrova~kom autonomnom sudstvu u Srbiji, Ibidem, 271.
27
Veoma je dragocena tzv. Kwiga du`nika Mihaila Nikole Lukarevi}a, dubro-
va~kog trgovca koji je ìveo i radio u Novom Brdu 1430-tih godina koju je objavio
M. Dini}, Iz Dubrova~kog arhiva I, passim.; o wenom zna~aju: D. Kova~evi},
Prilog prou~avawu zanatstva u Novom Brdu i okolini, Zbornik FF u Beogradu
VIII-2 (1964) 525-532.
duìni wihovog boravka u pomenutim mestima, kao i o wihovim
poslodavcima, bilo da je re~ o gradskim vlastima ili pojedinim
udruèwima ili o wihovom nezavisnom poloàju. U svakom
slu~aju, najverovatnije je re~ o onim glumcima koji su u sredwo-
vekovnoj Srbiji bili ozna~eni kao narodni.
28
Glumci su obi~no u ovim izve{tajima predstavqali tuène
strane ili su bili u dru{tvu qudi niìh dru{tvenih grupa, ali ne
uvek. Zanimqivo, da je izvestan ugled uìvao svirac Milat (Milath
sviraz), dubrova~ki gra|anin u Pri{tini, po{to je prilikom jednog
spora bio izabran 28. januara 1440. godine za sudiju, kao ~lan
tro~lane sudske komisije.
29
Pokretqivost glumaca se moè tuma~iti ne samo wihovom
upu}eno{}u ka ve}im, urbanim centrima, ve} i kontaktima koje su
ostvarivali izme|u tih privrednih centara. Sadràj sa~uvanih
du`ni~kih kwiga dubrova~kog trgovca Mihaila Lukarevi}a koji
je duè vremena poslovao u Novom Brdu, upoznaje nas sa glumcima
koji su poreklom bili iz razli~itih krajeva, ali su neko vreme
boravili u Novom Brdu. Godine 1438. godine zabeleèni su kao
Lukarevi}evi du`nici trojica glumaca: za glumca Todora Milo-
{evi}a (Todor Miloxeuich glumaz) kaè se da je oti{ao u Vukojevce,
dok se kao wegov jemac pomiwe izvesni kroja~ Radosav Hrunkovi}
iz Smedereva (Radossau Hrunchouich sortor in Smedereuo). Vukoje
Ivankovi}, glumac iz Liva|a (Vuchoie Iuanchouich glumaz de Liuada)
i Milosav, glumac iz Brezovice (Milosau glumaz de Brixouiza),
najverovatnije su bili poreklom iz istoimenih mesta koja su se
nalazila u {irem okruèwu grada Novog Brda.
30
28
U Punoj i Skra}enoj sintagmi glumac je narodni zabavqa~: glmycy reke nar-
odni igrycy, Sintagmat, 145.
29
Dubrova~ko Malo ve}e o Srbiji, 443. Od kraja XIVveka u Malom ve}u su se obra-
zovale posebne tro~lane sudske komisije za svaki spor posebno. Na wihovom ~elu
je bio konzul (consul) koji je rukovodio su|ewem, a uz wega su se birala jo{ dvoji-
ca sudija (iudices). O autonomnom dubrova~kom sudu, o wegovom sastavu i ugledu
wegovih ~lanova videti: Ibidem, VIII-IX.
30
M. Dini}, Iz Dubrova~kog arhiva I, 78, 81, 86. Kada je re~ o ubikaciji sela
Liva|e i Brezovice, prema turskom popisu iz 1455. godine, nalazila su se na
udaqenosti nekih 20 - 30 km od Novog Brda. Selo Liva|e se nalazilo u vilajetu
Pri{tina, a Brezovica u nahiji Lab, Naseqa i stanovni{tvo oblasti
Brankovi}a 1455. godine, ur. M. Macura, Beograd 2001, 108, 113.
Putuju}i glumci stizali su, neretko, i u razne zaba~ene
krajeve Balkanskog poluostrva izvode}i svoj program. Po{to su
bili stalno na putu, wihova bezbednost je ~esto bila neizvesna.
Glumca Vukosava Kukovi}a (Vochissavus Chuchovic) pokrali su u
jesen 1446. godine negde na Pivi, dok je u obli`wem susedstvu, na
Tjenti{tu, nastradao glumac Pribiwa Radosali}. On je oktobra
1450. godine tuìo izvesnog Vuka{ina, zbog kra|e par bisaga u
kojima se nalazio sadràj u vrednosti od 15 dukata.
31
Josip Le{i}
pretpostavqa da se u pokradenim bisagama Pribiwe Radosali}a na
Tjenti{tu, nalazila ona najuà gluma~ka rekvizita.
32
Ukoliko
bi se ova pretpostavka uzela kao ta~na, onda bi se moglo
zakqu~iti da su se zabavqa~ki rekviziti putuju}eg glumca mogli
sastojati od svega jednih gusala kao, na primer, u Romanu o Troji, pa
do vi{e, nama nepoznatih rekvizita u vrednosti od 15 dukata.
Glumac na selu
Zabavqa~ko ume}e nije uvek podrazumevalo promenu mesta,
vezanost za put, ~esta kretawa i lutawa. Zabavqa~kim ve{tinama
mogli su tako|e da ovladaju i stalno nastaweni, feudalnim obaveza-
ma vezani qudi. Postojali su i seoski glumci i svira~i koji su,
rekli bismo, pripadali zavisnim kategorijama stanovni{tva.
Izgleda da, wihova zabavqa~ka ve{tina, kad je re~ o pripadnicima
vi{e kulture, nije bila cewena. U poveqi cara Stefana Du{ana i
kraqa Uro{a iz 1353. godine koji daruju serskom mitropolitu
Jakovu i manastiru Svetih Arhan|ela crkvu Sv. Nikole na P~iwi
pod Ko`qem, pomiwe se me|u zavisnim qudima ove crkve i svirac
Prede (Prede svirycy). Spomenut je na kraju nabrajawa imena crkvenih
qudi, uz dva roba i slepca Hruse (Xrse slhpycy).
33
31
J. Lei}, Pozorine veze izme|u Dubrovnika i Bosne u 15. stole}u, u: Ogledi iz istorije pozori-
ta Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1976 17; D. Kova~evi}, Gradska naseqa, 343.
32
J. Lei}, o.c., 17.
33
J. [afarik, Stara srpska pisma. Iz ruskog manastira sv. Panteleimona u Svetoj
Gori. Prilog arh. Leonida, Glasnik SUD 24 (1868) 245. cf. M. Ki}ovi}, o.c., 23; P. Marja-
novi}, o.c., 45. Navo|ewe svirca Prede uz slepca Hruse navelo je Stanu \uri}-Klajn na
pomisao da je re~ o slepim guslarima koje znamo iz kasnijih vremena. Za wu je Prede bio
nesumqivo svira~ od zanata... dotle je drugi mogao biti i slepac - guslar, kakve smo
~esto sretali u na{oj pro{losti, J. Andreis, D. Cvetko, S. uri}-Klajn, o.c, 536.
Postojala su i sela sa nazivom Glumci {to najverovatnije
kazuje, na posredan na~in, o nastawenosti odre|ene grupe sta-
novni{tva koje se bavilo gluma~kim zanatom, kao {to se pretpo-
stavqa i za druge nazive mesta, kao na primer selo Strelci ili
[titari.
34
Do na{eg vremena sa~uvalo se svega nekoliko podataka.
Po~etkom druge polovine XIII veka zabeleèno je selo Glumovo (selo
Gl$movo) kao metoh manastira sv. \or|a Gorga kod Skopqa
35
, dok se u
jednoj poveqi od decembra 1457. pomiwe selo Glumce (selo Gl$mce) u
Smederevskom kraju.
36
Vek i po kasnije u Beogradskoj oblasti, u
nahiji Avalskoj, postojalo je selo Glum(n)ci sa pet ku}a.
37
Ovi oskudni i malobrojni podaci upu}uju na zakqu~ak da se
radilo o glumcima amaterima, osobama koje su pored osnovnih zani-
mawa i feudalnih obaveza bile ve{te i u zabavqa~kom zanatu. Pri
tom, treba imati u vidu i etimologiju same re~i glumac koja ne
pretpostavqa profesionalca. Plesa~ke igre uz muziku i pevawe
bile su sastavni deo dru{tvenog ìvota svakog pojedinca, isto kao
i rad i druge aktivnosti svakodnevice. O tome nam re~ito govore
ìvopisne predstave kola na nadgrobnim spomenicima ili u
crkvenom slikarstvu, kakva je, na primer, ve} pomenuta predstava
kru`nog kola u manastiru Lesnovu (slika 12a). Tako|e, u crkve-
nom slikarstvu nije bio neobi~an i motiv pastira koji svira na
fruli dok napasa stoku (slika 8). U svakom slu~aju, amateri koji su
se isticali u svirawu, plesu ili glumi u odnosu na svoju okolinu,
imali su uz profesionalne glumce, svoje mesto i svoju publiku na
seoskim svetkovinama, pana|urima ili svadbama. Strani putopisci
od XIV do XVI veka ostavili su svedo~anstva o prazni~nom vesequ
seoskog stanovni{tva na Balkanskom poluostrvu. Ni}ifor Grigora
pomiwe ples ìteqa Strumice, Gerlah opisuje ènski ples oko
crkve, dok su Pigafeta ili Leskalopje prisustvovali plesu i
muzicirawu seqan~ica iz okoline Bele Palanke (v. str. 338-339).
34
S. Novakovi}, Zakonski spomenici, 335, 580.
35
U poveqi bugarskog cara Konstantina Asena (1258-1277), J. Ivanov, Bqgarski
starini izq Makedoni], Sofi] 1931. Slede}u povequ istom manastiru izdao je srp-
ski kraq Milutin oko 1300. godine, R. Gruji}, Tri hilandarske poveqe, ZIJS I
(1936) 5-24. cf. R. Gruji}, Vlastelinstvo sv. \or|a, 60.
36
M. Lascaris, Actes Serbes de Vatopdi, Byzantinoslavica VI (1935-1936) 183.
37
O. Zirojevi}, Popis xizje beogradske oblasti iz 1640/41. godine, I^ 44 (1997),
Beograd 1998, 246.
Ve{ti amateri su najverovatnije bili nosioci razli~itih vidova
seoskih zabava, pod kojima se podrazumevaju obredne igre i preru-
{avawa tokom razli~itih svetkovina, a o kojima je bilo re~i u
ovoj kwizi. Takve igre, uglavnom, u sebi sadrè rudimentarne po-
~etke scenskog i dramskog prikazivawa o kojima je ve} bilo re~i,
a koje u na{em folklornom nasle|u XIXveka, me|u prvima primetio
Laza Kosti}.
38
Glumac na dvoru
Posebnu grupu ~inili su oni glumci koji su ìveli na
dvoru plemi}a. êmbers je svojevremno duhovito primetio da se
kraqevi i plemi}i nisu hteli pomiriti sa ~iwenicom da wihov
zabavni ìvot zavisi od iznenadnih i periodi~nih poseta putu-
ju}ih zabavqa~a.
39
Tako je glumac, mawe ili vi{e nastawen, postao
stalni ~lan vlastelinovog doma. U sredwovekovnoj latinskoj
Evropi se od po~etka XII veka ustalio i nov naziv za zabavqa~a,
ministrel. Koren te re~i, kako kaè êzare Molinari treba
traìti u izrazu minister (sluga, slu`benik). Naziv je proistekao
iz novog odnosa prema glum~evom zanatu i ukazuje na wegov
druga~iji dru{tveni poloàj.
40
U Engleskoj se od druge polovine XI veka pomiwe kraqev
glumac, joculator regis ili mimus regis. Od tog vremena pa sve do
kraja sredwega veka na dvorovima engleskih kraqeva zabavqa~i su
bili stalno prisutni. Sli~no je bilo i na dvorovima drugih
evropskih dinasta, ali i visokih crkvenih dostojanstvenika.
Tokom XIV i XV veka bivaju u~estali pomeni glumaca i zabavqa-
~kih trupa u slu`bi feudalne gospode, male i velike, a od po~etka
38
L. Kosti}, Narodno glumovawe, Glasnik ZM 5 (1893) 357-368.
39
E. K. Chambers, The Mediaeval Stage I, 48.
40
^. Molinari, o.c., 75. Originally, the term (from Old French menestrel, meaning little
servant) specified a retainer to a king or other great person, MF II, s.v. Minstrel, odnosno
minstrel, allgemein Wort fr den Spielmann, bezeichnet im Middle English einen
Musikanten, Snger, Erzhler, Akrobaten und Schauspieler, selten auch allgemein einen
Bediensteten (von altfranzsisch menestrel, mittellateinisch ministrallus), LM VI, s.v.
Minstrel; cf. E. K. Chambers, The Mediaeval Stage I, 48; @. Atali, o.c., 37.
XV veka unajmquju ih i gradske op{tine, kao London, Koventri,
Kenterberi, Jork, itd. Me|utim, dvorski glumac se nije mogao u pot-
punosti odvojiti od svoje osnovne uloge putuju}eg zabavqa~a.
Wegova du`nost prema poslodavcu ispuwavala se tokom glavnih
kalendarskih ili porodi~nih praznika. Izme|u obaveza na dvoru,
ministrel je isto tako putovao, ali za razliku od obi~nog
ònglera on se kao i svaki drugi slu`benik kretao sa pismenom
preporukom svoga poslodavca koja mu je omogu}avala sigurno
gostoprimstvo kod wegovih prijateqa.
41
U krugovima latinske crkve od XIII veka javqa se tedencija
da se uop{tene osude glumca relativizuju (i pored op{te osude od
strane ~etvrtog Lateranskog sabora 1215. godine), prema pretho-
dno uspostavqenoj klasifikaciji gluma~kih zanimawa. Sa mora-
lnog stanovi{ta nije svaka gluma~ka aktivnost bezuslovno imala
negativno obele`je. Zanimawe glumca nije se moralo samo po sebi
uvek smatrati gre{nim. Sv. Toma Akvinski nije smatrao gre{ni-
kom onog glumca (histrio) koji bi svoj program izvodio u odgovara-
ju}e vreme i na odgovaraju}i na~in.
42
Razli~ito vrednovawe glumca,
u zavisnosti od wegove ve{tine i na~ina izvo|ewa, postaje
uobi~ajeno kod crkvenih moralista severne Francuske od kraja
XII veka. Vladawe muzi~kim ve{tinama, svirawe i komponovawe,
postaje vaàn ~inilac u rehabilitaciji gluma~kog (ònglerovog)
zanimawa.
43
U tom pogledu zanimqiv je penitencijalij Engleza
Tomasa od ôbama odnosno Kabama (Thomas de Chobhamili Cabham),
{kolovanog u Parizu, u~enika Petra Kantora, kasnije pod|akona
iz Solzberija, nastao oko 1220. godine. Iako se u wemu iznosi
op{teprihva}eno uverewe da je dru{tveni status glumca, odnosno
glumice i prostitutke isti (ne mogu da o~ekuju oprost ukoliko ne
napuste svoje zanimawe), autor smatra potrebnim da upozori da sa
moralnog stanovi{ta gluma~ka zanimawa treba razli~ito vredno-
41
E. K. Chambers, The Mediaeval Stage I, 48-53.
42
Ibidem, 58.
43
Re~ je o krugu teologa notrdamske {kole na ~ijem se ~elu nalazio Petar Kantor
(1120/1130-1197), koji su began to separate actors who refained from bodily wantonness
from those who persisted, i koji su tako|e sharpened definitions and introduced distinc-
tions. Te nove tedencije i{le su u korak sa razvojem polifonije u crkvenoj muzi-
ci ~iji su predstavnici toga doba bili ~uveni majstori notrdamske polifoni-
je, Leonin i Perotin, J. W. Baldwin, The Image of the Jongleur in Northern France
around 1200, Speculum 72/3 (1997) 635-663.
vati. Na najnièm stupwu nalaze se oni glumci ~iji se program
sastoji od no{ewa maski, preru{avawa, plesawa uz nepristoje
gestove, izrugivawa i {ala. Svi oni pripadaju svetu prokletih,
ukoliko ne napuste svoje zanimawe. Nasuprot ovoj vrsti izvo|a~a,
nalazili su se oni koji su bili ve{ti u svirawu radi uvese-
qavawa/zadovoqstva publike (...histrionum qui habent instrumenta
musica ad delectandum homines). Ali, i me|u wima autor pravi ra-
zliku, osu|uju}i one koji sviraju na gozbama i pevaju nepristojne
pesme. Za Tomasa prihvatqivi su samo oni zabavqa~i koji pevaju
o delima prin~eva i o ìvotu svetaca (sunt autem alii, qui dicuntur
joculatores, qui cantant gesta principum et vitam sanctorum), zbog
wihovog pou~nog obele`ja i utehe koju pruàju bolesnim i onima
koji pate ili su u àlosti.
44
U Vizantijskom carstvu od XII veka, u krugovima u~ene i
crkvene elite, nisu svi zabavqa~i bili jednako tretirani. Jovan
Zonara u svom komentaru pravila kartaginskog sabora razlikuje
dve osnovne grupe glumaca: one ~asne koji svoj program izvode pred
licem carevim, i one prezrene, koji svoju publiku nalaze na
pana|urima i drugim narodnim okupqawima, gde uz buku, lupawa
zau{ki i grohotan smeh privla~e publiku. Teodor Valsamon pravi
sli~nu razliku izme|u glumca na jednoj i muzi~ara, mawe
prezrenog izvo|a~a, na drugoj strani. Me|utim, ni ovaj vid podele
nije mogao da otkloni op{ti prezir prema glumcu svojstven
duhovnim licima. Jer, kako smatra Jovan Zonara, svi su oni vodili
isti na~in ìvota i imali isti, negativan uticaj na gledaoce.
45
Sli~na pojava se moè primetiti i u sredwovekovnoj
Srbiji, iako se ne moè govoriti o poku{ajima precizne klasi-
fikacije kakva je, na primer, kod Tomasa od ôbama. Sredinom XIII
veka u~eni teolog i ve{t pisac Domentijan odnosi se sa velikim
po{tovawem prema pesni{tvu koje je pevalo o bekstvu mladog
princa Rastka, budu}eg srpskog svetiteqa u manastir, dok ulci-
wski episkop Martin Segon krajem XV veka sa izvenim ponosom
pi{e o pesmama o hrabrim junacima koje pevaju, kako kaè, wegovi
44
E. K. Chambers, The Mediaeval Stage I, 59; The Medieval European Sage 550-1550, ed.
W. Tydeman, Cambridge University Press 2001, 47. Latinski original naveden prema
E. K. Chambers, The Mediaeval Stage II, 262; cf. M. Henshaw, o.c., 14-15.
45
F. Tinnefeld, Zum profanen Mimos in Byzanz nach dem Verdikt des Trullanums (691),
Buov:ivo 6 (1974) 337-339; W. Puchner, Byzantinischer Mimos, 313.
zemqaci Srbi (v. str. 335-336). U svakom slu~aju, dru{tveni ugled
dvorskih zabavqa~a bio je znatno ve}i od ugleda obi~nog,
putuju}eg, narodnog glumca. U prevodu Sintagmata Matije Vlastara
izloèni su na srpskoslovenski jezik gore pomenuti stavovi
Jovana Zonare. Zanimawe carskih glumaca, odnosno onih koji igraju i
podhode lica pred licem carevim(prhdy licemy carevhmy) isti~e se
kao ~asno (poqtennhxy imty gradsci zakonyf). Termin pred licem
carevim, primeweno na srpsku svakodnevnu praksu gde je period
carstva relativno kratko trajao, mogao bi se uop{teno odnositi
na vladara, nezavisno od titule koju je nosio, a mo`da pro{iriti
i na oblasnog gospodara ili uglednijeg vlastelina. Suprotno ovim
zabavqa~ima, zanimawe onih glumaca koji su svoj program izvodili
na razli~itim narodnim sabirawima smatralo se bes~asnim
(besqystnyf zakonyf vymhnty se). Wegov izvo|a~ki program pred oku-
pqenim narodom Sintagmat Matije Vlastara uop{teno svodi,
ustalom kao i drugim crkvenopravni spomenici, na buku, {ega-
~ewe, podstrekivawe na smeh i druge ne~asne i nepristojne radwe
46
(v. str. 143-144).
Podela me|u glumcima u krugovima srpske u~ene elite za-
visila je isto od vrste programa koji su zabavqa~i izvodili i
ve{tinama kojima su vladali. U Pohvali sv. Simeonu i sv. Savi
Teodosije razlikuje dva osnovna tipa gluma~kog ume}a, upotre-
biv{i ih u prenesenom zna~ewu, u nameri da razgrani~i dva
suprotna na~ina praznovawa. On osu|uje skomraha i wegovo
pozori{te na ulici, pred obi~nim svetom, ~iji repertoar ~ine
besovske pesme, ne~iste re~i i nepristojni smeh. Sasvim
suprotan na~in prazni~ne svetkovine predstavqa okupqawe u
crkvi u kojoj se ~itaju ìtija svetiteqa, dok u~esnike tih oku-
pqawa poredi sa onima koji, za razliku od sveta ulice, slu{aju
melodije koje poti~u sa ì~anog muzi~kog instrumenta: A u woj
[tj. u crkvi] kao neki koji slatko slu{aju pregudnice...
47
46
Skomrastvo bo glagolty podxojdene licy, ije bo prhdy licemy carevhmy
si podxodetixy, poqtennhxy imty gradsci zakonyf; a ije li vy tryjystvaxy
i narodnyfixy i inyfixy sybranyfixy smhxy zretimy podvijte je po lanita-
ma zaenmi i tkyf, besqystnyf zakonyf vymhnty se, Sintagmat, 393; ili ny
bo ije skomrani podrajatele ije na tryjitixy i narodnyfxy syxojdenyfxy
igrate bezqystnyf, a ije cara sladostna ky glmnom krasovan xitra-
te poqtennyfi, Ibidem, 238.
47
T. Jovanovi}, Pohvala, 713; Stara srpska kwièvnost. Hrestomatija, 34.
Izgleda da strogi predstavnici Crkve nisu, sa moralnog
stanovi{ta, u potpunosti izjedna~avali ve{tinu svirawa i muzi-
cirawa sa ve{tinom glumca - podraàteqa. Melodija dostojna
praznika, poticala je od ve{tog pojedinca kojeg monah Grigorije
Hilandarac (po~etak XV veka) ne naziva glumcem ili skomrahom,
ve} umetnikom (xdojynik). Muzi~ar ili svirac je ona osoba koja
svojim ume}em unosi razliku me|u razli~itim muzi~kim instrume-
ntima (rodovy glasnyfix) koji su sami po sebi neme, bezvu~ne stvari:
...a\e klqit se rodovy glasnyfix v mirh, i ni ediny je ix
bezglasen, a\e pi\aly, a\e li g$sly, a\e ne pokajety v nix
xdojynik raznystvo; kako razmhet se piskannoe ili gdennoe.
...da su rodovi glasni u miru, i nijedan od wih bezglasan, bilo
pi{taqka, bilo gusle, ako ne pokaè umetnik u wima razliku,
kako da se razume pi{tawe i gu|ewe.
48
Sli~na podela iskazana je na prakti~nom planu u jednom
zborniku epitimija koji se ti~e mona{ke discipline. Svojstveno
nameni ovog pravnog spomenika zabavqa~ke ve{tine bile su
odba~ene, ali se pri tom pravila izvesna razlika na one mawe i na
one vi{e mrske mona{kim krugovima. Ukoliko bi monah - prestu-
pnik u~estovovao u plesu i kozloglasovaniju, epitimija je bila
neuporedivo duà, samim tim i teà, nego da je on li~no svirao na
muzi~kom istrumentu (gusle), ili odlazio kod svetovwaka i laika
radi slu{awa wihovih izvo|ewa.
49
Melodija muzi~kih instrumenata smatrala se i jednim
vidom terapije kojom se le~ila depresija. U Hilandarskom medi-
cinskom zborniku sa kraja XV ili po~etka XVI veka preporu~uje
vi{e na~ina le~ewa tzv. Efemerne ogwice koja nastaje zbog veli-
ke tuge. Savetovalo se obolelom da se okupa u mlakoj vodi, namaè
ruìnim i bademovim uqem i da se presvu~e u novo odelo; da jede
hladna jela, da umereno pije vina i da se posle jela odmara u
48
Q. Stojanovi}, Stari srpski zapisi i natpisi III, SKA, Beograd 1905, N
o
4953, 50; \.
Sp. Radoji~i}, Antologija stare srpske kwièvnosti, Beograd 1960, 154; \. Sp. Rado-
ji~i}, Razvojni luk stare srpske kwièvnosti, Matica srpska, Novi Sad 1962, 209.
49
Zbornik iz oko 1400. godine, Hilandar N
o
468, l. 246a (m. f. NBS A 1815); atri-
bucija rukopisa D. Bogdanovi}, Katalog, 179; u celini navedeni tekst zabrane,
v. str. 334, nap. 48.
hladovini. Jedan od obaveznih vidova ove terapije bilo je i dovo-
|ewe zabavqa~a: da udaraju kod wega u lautu i glumci da sviraju.
50
S druge strane, u lesnovskoj kompoziciji Arhan|el iscequje le-
prozne oslikana je grupa izle~enih, koja je okupqena oko svira~a
slavila, uz zvuk laute i pi}e, svoje isceqewe
51
(slika 7).
Srpski vladarski i plemi}ki dvorovi imali su svoje
zabavqa~e o ~emu saznajemo iz ve}eg broja sa~uvanih izvora. O
negovawu muzike na kraqevskom dvoru sa po~etka XIII veka, govori
nam Teodosije u @itiju sv. Save. Teodosije pri~a da je kraq Stefan
bio ne samo u vojsci iskusan, nego u vreme mira
egdaje bo i na trapezh prhdyshdhe, tumypani i gslymi ko
wbyfqai samodryjcemy blagorwdnyfxy vesele
jer kada se|a{e u ~elu trpeze, veseqa{e blagorodnike bubwevima
i guslama kao {to je obi~aj samodr{ca.
52
Me|u brojnim vrlinama kojima se odlikovao kraq i pisac
Stefan Prvoven~ani bila je i sklonost ka zabavi, odnosno gozbi i
muzici. U nau~noj literaturi se Tedosijev podatak obi~no tuma~i
dvojako: doslovno, da je kraq Stefan li~no bio muzi~ki obrazovan
i zabavqao zvanice za trpezom, ili da su kraqeve goste uvese-
qavali profesionalni dvorski svira~i.
53
U svakom slu~aju,
kraqeva muzi~ka obrazovanost podrazumevala je prisustvo
muzi~ara na dvoru srpskog vladara.
Predstava vladarske gozbe uz u~e{}e muzi~kog ansambla
dobila je i svoj likovni izraz u minijaturama iz rukopisa Srpske
Aleksandride iz XIV veka. Na jednom listu, oslikane su zvanice
okupqene oko trpeze, dok su na suprotnom predstavqeni svira~i
koji sviraju na raznovrsnim instrumentima
54
(slika 4a-b).
Literarni pomeni zabave uz gusle i bubweve, kao i likovna
predstava svira~a na gozbi, jesu osnovni podaci koji ukazuju na posto-
50
Hilandarski medicinski kodeks, 506.
51
S. Gabeli}, o.c., 97 + T. XX
52
@ivot Svetoga Save, 121-122.; Teodosije, @ivot Sv. Save, 176.
53
D. Kosti}, o.c., 69-70; S. Stanojevi}, o.c., 62.
54
D. Vasiqevi}, o.c., 21 + sl. 10.
jawe muzi~kih ansambala na vladarskom dvoru XIII i XIVveka. Moglo
bi se re}i da je tokom gozbe kraqa Stefana zvanice zabavqao, ako ne
sam kraq, onda muzi~ki ansambl ì~anih i udara~kih instrumenata,
dok je u pomenutoj minijaturi Srpske Aleksandride takav ansambal
pro{iren duva~kim instrumentima. Na minijaturi su oslikana u
prvom redu, u sede}em poloàju, ~etvorica muzikanata, jedan sa
dobo{em i trojica koji sviraju na ì~anim instrumentima (psalte-
rion i laute), dok su u pozadini stoje}e figure petorice truba~a.
55
Likovni izvori ukazuju i na mogu}e postojawe ~isto
ènskog orkestra. Re~ je o fresko kompoziciji Prva stihira, drugi
kanon Jovana Damaskina na Uspewe Bogorodice u kojoj se obi~no
slika ènska izvo|a~ka grupa na ~elu sa Mirijam.
56
Pripadnice
ènskog orkestra sviraju na psalterionu, harfi i lauti, udaraju o
bubaw i tasove, prate}i Stihiru Jovana Damaskina (slika 10).
Negovawe dvorske muzike nailazilo je na razli~ite stavove
i ocene u kwièvnim krugovima sredwovekovne Srbije. Teodosije
(kraj XIII i po~etak XIV veka) predstavqa kraqa Stefana Prvo-
ven~anog kao drugog Davida, koji sa guslama i timpanima u rukama
zabavqa svoje plemi}e. Ne{to vi{e od vek kasnije, u kwièvnim
krugovima se vrlinom smatralo sasvim suprotno pona{awe, ono
koje isti~e Konastantin Filosof kada kroz lik, despota Stefana
Lazarevi}a oslikava idealnu sliku vladara.
57
Despot je, kaè on, na
svom dvoru izbegavao svaku vrstu muzike, osim one ratne:
55
Postojawe ansambla bi se vezalo za Aleksandrovu gozbu iz Srpske Aleksa-
ndride, kaè R. Pejovi}, Predstave muzi~kih instrumenata, 80; cf. J. Andreis,
D.Cvetko, S. uri}-Klajn, o.c., 534-535.
56
Jedna takva freska oslikana je po~etkom XIVveka u crkvi Bogorodice Qevi{ke
u Prizrenu u spoqnoj priprati, na severnom delu svoda, D. Pani}, G. Babi},
Bogorodica Qevi{ka, Beograd 1988
2
, 67, 139. Nekoliko decenija kasnije, ista kompo-
zicija oslikana je u narteksu crkve Sv. Sofije u Ohridu, C. Grozdanov, Prilozi
prou~avawu Sv. Sofije ohridske u XIV veku, Zbornik MS LU 5 (1969) 42-43.
57
U literaturi je odavno prime}eno, da postoje dva sasvim razli~ita odnosa prema
muzici i raspoloèwu na koje ona podsti~e, koje je predstavqeno kroz lik dvojice srp-
skih vladara. Tako mi znamo, kaè S. Stanojevi}, o.c., 62, za dvojicu na{ih vladala-
ca sredwega veka, za jednog da je voleo, za drugog da nije voleo muziku. Izve{taj
Konstantina Filosofa Stana \uri}-Klajn ne uzima doslovno: No, despot Stefan,
koji je bio jedan od najkulturnijih srpskih vladara, ... ipak nije zapostavqao muziku...,
ukazuju}i na vesti iz dubrova~ke gra|e, J. Andreis, D. Cvetko, S. uri}-Klajn, o.c., 538.
Vyply ili pyxani ili smhxy ili odejdy nesyprhtani ni
imenovaae se, vysi je svhtylyfimi odejdami samhmy thmy
razdavami... Vy sicevh vladyfqystvh kyto izbhja kogda
jenyskyf lbyve i msikiiska roda. Sy je oboixy sixy vyzne
navidh, paqe i otrin tyqi lika branemy podobata
msiiska sty, reqe obrhtati se.
Vika, lupawe nogama, smeh ili nespretna ode}a nije se smela ni
pomenuti... U takvoj vladavini poneko izbeè ponekad od ènske
qubavi i svirke. A ovaj je mrzio oboje, pa {ta vi{e odbacio.
Samo koliko treba muzike za rat da se na|e.
58
Me|utim, i pored despotovog strogog odnosa prema muzici,
kako èli da nam saop{ti wegov savremenik Konstantin
Filosof, srpski dvor je negovao muzi~ki obrazovane qude. Na
dvoru despota Stefana aprila 1408. godine pomiwe se svira~
Antonije iz Verone - Antonio de Verona ad presens tubice domini
Despoti - koji je prethodno bio u dvogodi{woj slu`bi grada
Dubrovnika
59
, dok je aprila iste godine dubrova~ko ve}e odlu~ilo
da obdari dvojicu truba~a despota Stefana ~ojom u vrednosti 60
perpera.
60
Godine 1426. godine dubrova~ko Veliko ve}e je odobri-
lo dvojici Grka, svira~a u svojoj slu`bi, bra}i Teodoru i Jovanu iz
Arte, da odu na ~etiri meseca na despotov dvor (Despoth Sclavonie).
61
Despot \ura| Brankovi}, naslednik Stefana Lazarevi}a, imao je
je tako|e svoje ministrele, me|u kojima je poznat bio izvesni
truba~ Vladislav.
62
58
Konstantin Filozof i wegov ìvot Stefana Lazarevi}a, 283-284; Konstantin
Filosof, Povest o slovima. @itije despota Stefana, 100.
59
Diversa Cancelariae (37, 34), od 16. aprila 1408. godine. Ovaj podatak je, zajedno sa
drugim odlukama dubrova~kih vlasti koji se odnose na svira~e i razne artiste,
objavqen u drugom delu kwige, M. Demovi}, o.c., 227. Demovi} gre{i kada smatra da
se domini Despoti odnosi na nekog velmoù iz Bosne, Ibidem, 86.
60
N. Jorga, o.c., 119, nap. 1; K. Jire~ek, Istorija Srba II, 296; S. Stanojevi}, o.c., 64;
J. Andreis, D. Cvetko, S. uri}-Klajn, o.c., 538.
61
M. Demovi}, o.c., 80, 220; K. Jire~ek, Istorija Srba II, 295; S. Stanojevi}, o.c., 64.
62
V. Han, La culture matrielle des Balkans an Moyen Age travers la documentation des
Archives de Dubrovnik, Balcanica 3 (1972) 169.
Najbrojnije vesti o dvorskim glumcima i svira~ima poti~u
iz XIV i XV veka. Ti nam podaci kazuju o uzajamnoj razmeni
zabavqa~a i wihovih druìna na plemi}kim dvorovima. U slojevi-
toj komunikaciji plemi}kog sveta, razmena muzi~ara i glumaca
bila je od zna~aja za ja~awe prijateqstva i odràvawe dobrosuse-
dskih odnosa. Najvi{e sa~uvanih podataka je dubrova~kog porekla,
a odnose se u prvom redu na Dubrovnik i wemu susednu visoku
gospodu. Osnovi izvor su odluke dubrova~kih ve}a, koje sadrè
uglavnom saète i kratke podatke o gluma~kim druìnama,
wihovim poslodavcima i o delatnosti zabavqa~a. Ponekad sazna-
jemo i imena zabavqa~a ili podatke o poloàju i ugledu koji su oni
imali kod svojih poslodavaca.
Na dan Sv. Vlaha, za{titnika Dubrovnika, okolni veli-
ka{i i vladari slali su svoje zabavqa~ke trupe i time dopri-
nosili raznovrsnosti prazni~ne svetkovine na ulicama grada.
Obi~no su te druìne u dubrova~kim izvorima ozna~ene kao
ystrionibus et piffaris... qui venerunt ad honorandum festum Sancti Blaxii.
Sa svoje strane, Dubrovnik je slao muzi~are i glumce na trgove i
dvorove wemu susedne gospode razli~itim povodima, bilo da je
re~ o kalendarskim ili porodi~nim praznicima. Godine 1395.
poslati su svira~i na proslavu crkvene slave Bogorodice
Rata~ke u Zeti
63
, dok je gospodar Zete Bal{a III Bal{i} u julu
1415. godine uz zabavqa~e iz Dubrovnika proslavio ro|ewe svoga
sina. Opet, drugom prilikom, dubrova~ki zabavqa~i bili su una-
jmqeni na svadbi kraqa Bosne Tvrtka II, ili hercega od Sv. Save,
Stefana Kosa~e, ili wegovog sina Vladislava.
Druìne svira~a i glumaca nazivale su se obi~no imenima
svojih poslodavaca. Iz dubrova~kih izvora XVveka poznate su nam
uglavnom zabavqa~ke druìne koje su pripadale vladaru (kraqa
Bosne ili despota Srbije) i oblasnim gospodarima. Na primer,
u odluci Ve}a umoqenih od 7. februara 1442. godine pomiwu su dve
druìne frula{a (societates pifferorum) od kojih je jedna bila sa
dvora vojvode Stefana Kosa~e.
64
Ili su su na prazni~nu proslavu,
na dan Sv. Vlaha 1463. godine, u Dubrovnik poslate druìne
svira~a kraqa Bosne i dvojice vojvoda, Petra Pavlovi}a i
63
M. Demovi}, o.c., 137, 266; S. Stanojevi}, o.c., 64.
64
N. Jorga, o.c., 387; A. Babi}, o.c., 318.
Ivani{a Vlatkovi}a.
65
Druìna glumaca mogla je da nastupa i
posle smrti svoga poslodavca pod wegovim imenom. Dubrova~ka
republika je 5. febuara 1459. godine nagradila i grupu glumaca,
svira~a i bubwara koja je svojevremeno pripadala, sada ve}
odavno preminulom vojvodi Sandaqu Hrani}u Kosa~i: ...sex pictis
pifaris et gnacharinis olim voyvode Sandalis.
66
Takve druìne su imale
svoje predvodnike, istaknute izvo|a~e, po kojima su isto bile
poznate. Na{im izvorima je poznata jedna takva druìna tek kra-
jem XV ili po~. XVI veka koju je predvodio izvesni Radoje
Vukosali}, a koja se nalazila u slu`bi vojvode Ali-bega, gospo-
dara Zemqe Pavlovi}a. Vojvoda se obra}a Dubrovniku sa name-
rom da na va{e svetce, kako kaè, poèli ugodno veseqe, {a-
qu}i svoje glumce:
da to poslaxy moe gl$mce Radoh V$kosaliKa z dr$jbomy
na vae svetce, neka namy ste veseli Bog$ prepor$qeni i
vaem$ slavnom$ gospoctv$.
67
da {to poslah moje glumce, Radoja Vukosali}a sa druìnom na
va{e svece, neka nam ste veseli Bogu preporu~eni i va{em
slavnom gospodstvu.
65
]. Truhelka, Dubrova~ke vijesti o godini 1463, Glasnik ZM 22 (1910) 10.
66
A. Babi}, o.c., 319 smatra da je ova druìna zabavqa~a najverovatnije napusti-
la dvor posle Sandaqeve smrti 1435. godine i nastupala samostalno. Re~ pictis
tuma~i kao artiste koji su nastupali ili na{minkani ili u {arenim ode}ama
ili su se sluìli jednim i drugim sredstvom da bi poja~ali efekat svoje
izvedbe, Ibidem, 319.
67
o
CDLXXXIV; Q. Stojanovi}, Stare srpske
poveqe i pisma, kw. I: Dubrovnik i susedi wegovi, deo 2, SKA, Beograd-Srem.
Karlovci 1934, 347.
Prema S. Stanojevi}, o.c., 69 Radoje Vukosali} je prvi imao kod nas pozori{nu
druìnu i bio prvi direktor pozori{ta kod Srba; M. Ki}ovi}, o.c., 22 tako|e
smatra da u ovom pismu prvi put sre}emo izri~no spomenutu gluma~ku druìnu i
wenoga stare{inu, te bi ovo, koliko se zna, bila prva na{a poznata pozori{na
druìna, a Radoje Vukosali} prvi upravnik pozori{ta. Istog su mi{qewa J. Lei},
o.c., 18 koji smatra da ovaj podatak nedvojbeno ukazuje na ~iwenicu o postojawu
jedne pozori{ne druìne na ~ijem se ~elu nalazio glumac Radoje Vukosali}, kao
upravnik... i P. Marjanovi}, o.c., 48. koji za Radoja Vukosali}a kaè da je on
prvi srpski glumac za koga se istovremeno zna da je bio upravnik pozori{ne
druìne.
Druìne ovih zabavqa~a bile su raznovrsne. One su se sa-
stojale od glumaca (buffones, hystriones, ioculatores), lautista (lau-
tarius, pulsatores), svira~a na duva~kim instrumentima (piffari,
tubetae, tubicinae, sonatores) i bubwara (gnacharini). êsto su svi
oni zajedno ~inili jednu druìnu. Po~etkom decembra 1385.
godine Dubrova~ka op{tina je poslala gospodaru Zete \ur|u II
Bal{i}u svira~e i glumce (tubatores et iocularios).
68
Zabavqa~ke
druìne oblasnih gospodara i vladara Srbije ili Bosne obi~no
su se sastojale od glumaca i svira~a: ioculatores et piferi ili ystri-
ones, ioculatores et piferi. Za druìnu koju je kraq Bosne tokom janu-
ra 1422. godine poslao u Dubrovnik, kaè se da su je ~inili
histrioni ili svira~i (hystriones seu pulsatores).
69
Izgleda da je
bilo uobi~ajeno, sli~no kao i u }irilskim izvorima, da se nije
uvek pravila stroga razlika me|u razli~itim vrstama zabavqa~a.
Analiziraju}i podatake duborova~kih izvora, Ante Babi} je
zakqu~io da je ònglerima jednako pristajao jedan i drugi naziv
jer je u jednoj osobi nastupao i lakrdija{ i svira~.
70
Sli~nog
mi{qewe je iznela i prof. Desanka Kova~evi}-Koji} koja za
glumca i frula{a kaè da su ~esto oba ova zanimawa sjediwena u
jednoj istoj li~nosti.
71
Postojale su i druìne koje su se sastojale samo od svira~a.
Bili su to ansambli sastavqeni od istih ili razli~itih grupa
instrumenata. Za praznik Sv. Vlaha 1428. godine sa dvora Pavlo-
vi}a u Dubrovnik poslani su svira~i na duva~kim instrumentima
(pifari) ili je sa dvora Kosa~a za istu svetkovinu 1456. godine
poslata druìna koju su ~inili bubwari, truba~i i lautari
(gnacharini, piffari et lautares).
72
Profesionalne zabavqa~e, bilo glumce ili svira~e,
~inili su obi~no mu{karci. Retki su podaci koji govore o ènama
koje su se profesionalno bavile ovim zanatom. Ipak, sa~uvan je
jedan pomen me{ovitog ansambla, sastavqenog od pripadnika oba
pola. Krajem leta 1455. godine Dubrov~ani su poslali u svatove
68
M. Dini}, Odluke ve}a Dubrova~ke Republike II, 146; M. Demovi}, o.c., 71, 207.
69
A. Babi}, o.c., 310, 312.
70
Ibidem, 317.
71
D. Kova~evi}-Koji}, Gradska naseqa, 343.
72
A. Babi}, o.c., 311, 317-318.
Vladislava Kosa~e ansambl od dva frula{a i tri frula{ice
(duos tubicines et tres tubicinas).
73
Na ènske izvo|a~e upu}uje i ve}
pomenuta freska Stihira Jovana Damaskina, kao i poneki podatak
iz lepe kwièvnosti. U pri~i Dela apostola Tome u Indiji pomi-
we se svira~ica (sviralnica) koja je zabavqala goste na svatovima
}erke lokalnog vladara.
74
Glumci sa dvorova velike gospode odlazili su na
svetkovine susedne gospode kao pravi slu`benici na poveren im
zadatak i odatle se vra}ali natrag svojim poslodavcima. Bilo je
slu~ajeva da su se neplanirano duè zadràvali kod doma}ina
kojeg su uveseqavali. Jedna takva grupa dubrova~kih muzi~ara
zadràla se vi{e od tri nedeqe na dvoru Vladislava Kosa~e tokom
aprila 1452. godine, najverovatnije zbog uskr{wih praznika.
75
Bilo je slu~ajeva kada je zabavqa~ima ostavqeno da samostalno
biraju da li da se vrate starom, ili da ostanu kod novog, ili pak da
odu nekom tre}em poslodavcu.
76
Nije bilo retko da ugledna gospoda putuju u pratwi svojih
glumaca. Tako se u pratwi Vlatka, sina Stefana Kosa~e nalazio
glumac Mrvac. Na svom putu za Veneciju, po~etkom jeseni 1455.
godine, Vlatko je u Dubrovniku ostavio svoga glumca, koji je u
novoj sredini nastavio da se bavi svojim zabavqa~kim zanatom.
77
Razmena gluma~kih druìna tokom razli~itih svetkovina
odraàvala je, pre svega, prijateqske odnose me|u dvorovima i
dràvama. Me|utim, ti odnosi nisu uvek bili konzistentni, tako da
su na ove razmene ministrela i zabavqa~a ~esto uticajali trenutni
politi~ki doga|aji i promena odnosa me|u susedima. U martu 1449.
73
Ibidem, 314.
74
T. Jovanovi}, Dela apostola Tome u Indiji, 48. Ipak, u drugom jednom prepisu
umesto svira~ice pomiwe se svira~, S. Novakovi}, Apokrifi, 70-71.
75
N. Jorga, o.c., 476, nap. 2., Dubrov~ani su 9. aprila 1452. ustupili grupu svojih
svira~a, te su posle tri nedeqe, 30. aprila pitali Vladislava da li su mu ti
svira~i jo{ potrebni; S. Stanojevi}, o.c., 67. Pretpostavka da su se svira~i
najverovatnije zadràli zbog uskr{wih praznika proizilazi iz ~iwenice da se
prema pravoslavnom kalendaru Uskrs 1452. godine slavio 9. aprila, M. Purkovi},
Jo{ nekoliko tablica za hronologiju, 14.
76
A. Babi}, o.c., 305-320; J. Lei}, o.c., 7-22; Boris Nilevi}, Prilog muzickom ìvotu sre-
dnjovjekovne Bosne, ZVUK 2 (1980) Sarajevo 1980, 72-74; S. Stanojevi}, o.c., 61-69.
77
S. ]irkovi}, Herceg Stefan Vuk~i}-Kosa~a, 221.
godine Dubrov~ani su odlu~ili da uskrate svoje svira~e hercegu
Stefanu Kosa~i, jer su tada bili u neprijateqskim odnosima.
78
Ranije, u druga~ijim okolnostima, dubrova~ka vlada nije tako
otvoreno odbijala slawe svojih muzi~ara na dvorove mo}ne susedne
gospode. Malo Ve}e nije smelo da u februaru 1363. godine direktno
odbije poziv velikog kneza Stefana Vojislava Vojinovi}a, nego je
donelo odluku da glumci sami odlu~e da li }e se pojaviti na dvoru,
wima neprijateqski nastrojenog velika{a cara Uro{a: tubatores
concessi fuerunt comiti Voyslavo, si ipsi ire voluerint de eorum voluntate.
79
Kada nije bilo izgleda da }e se poslovi, bilo oni
politi~ki bilo ekonomski, sa uspehom obaviti na uobi~ajen
na~in, smatralo se da }e se odluke lak{e doneti u vreme proslave
i prazni~nog raspoloèwa. U takvim prilikama je i uloga
zabavqa~a bila od zna~aja. U dubrova~kom poslanstvu koje je pri-
sustvovalo svatovima kraqa Tvrtka II jula 1428. godine, nalazila
su se i dvojica svira~a (duos piphetaros nostros). Republika se luka-
vo nadala, kako kaè Anto Babi}, da }e iskoristiti
pogodan trenutak kada kraq bude potpuno obuzet zabavom i veselim
raspoloèwem (matto de piacer e d'allegrarsi), pa da tada od wega
zatraè da ukine naredbu o bolawu srebra koja je bila nepovoqna
za dubrova~ke trgovce.
80
Materijalni poloàj glumaca u slu`bi vlastele znatno se ra-
zlikovao od zabavqa~a koji su stalno bili u pokretu obilaze}i seoske
i gradske trgove i ulice ili vojne logore zarad ne{to hrane i slave.
Dvorski glumci su kao pravi slu`benici, ministreli, primali plate
i bili su dodatno nagra|ivani od poslodavaca gde su gostovali.
81
Dubrova~ko ve}e je 1408. godine nagradilo pomenutu dovojicu truba~a
78
N. Jorga, o.c., 434, nap. 1; S. Stanojevi}, o.c., 66.
79
Mon. Rag. Lib. Ref. III, 248; A. Babi}, o.c., 308; J. Lei}, o.c., 11.
80
A. Babi}, o.c., 313. cf. N. Jorga, o.c., 243, nap. 2; J. Lei}, o.c., 12.
81
Dubrova~ka republika je davala godi{we plate muzi~arima i zabavqa~ima una-
jmqenim od vlade. Dvojica nema~kih svira~a primila su 1397. i 1398. godine
godi{wu platu od 110 perpera. Godi{wa plata bra}e Teodora i Jovana iz Arte
bila je 1424. godine 200 perpera godi{we, dok je slede}e godine pove}ana za 50 per-
pera. Svira~ Jovan iz Italije 1415. godine bio je pla}en sa 170 perpera godi{we.
Me|utim, plate unajmqenih svira~a su se i znatno razlikovale. Antonije Grk je
1458. godine dobijao svega 20 perpera godi{we, M. Demovi}, o.c., 78, 80, 82, 86.
despota Stefana ~ojom u vrednosti 60 perpera. U novembru iste
godine nagra|ena su i dva glumca bosanskog kraqa sa 18 perpera.
82
Prili~no veliki poklon odredilo je dubrova~ko Veliko ve}e 29. ja-
nuara 1422. godine za zabavqa~e kraqa Bosne u ode}i i namirnicama u
vrednosti od 120 perpera.
83
Dubrova~ka republika je zabavqa~ke
druìne koje su dolazile sa strane o praznicima i svetkovinama
darovala ili u novcu ili u predmetima. Tokom XV veka u~estali su
pomeni o darovawu glumaca i svira~a o prazniku Sv. Vlaha, u vreme
kada su Dubrovnik pose}ivale brojne druìne zabavqa~a.
84
U ve}ini
slu~ajeva se u sa~uvanim odlukama dubrova~kih ve}a uop{teno govori
o nagradama, mada se ponekad pomiwe i konkretan iznos, odnosno
veli~ina nagrade. [est Sandaqevih glumaca i truba~a nagra|eno je o
Sv. Vlahu 1410. godine sa trideset gro{a, dok je 1412. godine sa po deset
perpera nagra|eno {est truba~a Bal{e III Bal{i}a.
85
Povodom istog
praznika 1440. godine ~etvorici glumaca i svira~a sa dvora
Kotromani}a darovana je ~oja u vrednosti od 60 perpera.
86
Retki su pomeni imena nagra|enih glumaca. Izgleda da je
zabavqa~ki program izvesnog Mrvca, glumca u slu`bi hercega
Stefana Kosa~e, uìvao izvesnu popularnost, po{to je od
Dubrova~ke republike oktobra 1455. godine bio nagra|en rasko{nom
ode}om u vrednosti od 50 perpera.
87
Bogato se odevao i Vladislav,
truba~ despota \ur|a Brankovi}a, koji je posedovao neki crveni
ogrta~ (mantellum rubeum) ~ija se vrednost 1446. godine pro-
cewivala na osam dukata.
88
Po imenu je poznat i glumac Pribiwa,
82
N. Jorga, o.c., 116; A. Babi}, o.c., 308, 310, prevodi duobus cugulariis et buffonibus
kao dvojica ònglera i lakrdija{a, dok S. Stanojevi}, o.c., 65 kao jednog ma|i-
oni~ara i jednog lakrdija{a.
83
N. Jorga, o.c., 207, nap. 1. Izuzetno veliki poklon smatra A. Babi}, o.c., 309.
84
Naj~e{}i pomeni su darivawa glumaca i svira~a kraqa Bosne i feudalne
gospode Kosa~a, Pavlovi}a, Zlatonosovi}a, 1428, 1430, 1434, 1441, 1442, 1445, 1447,
1450, 1452, 1463. godine, itd, A. Babi}, o.c., 310-312; J. Lei}, o.c., 16.
85
N. Jorga, o.c., 125, nap. 1; 139, nap. 2. S. Stanojevi}, o.c., 64.
86
N. Jorga, o.c., 368, nap. 3; A. Babi}, o.c., 310.
87
K. Jire~ek, Istorija Srba II, 296; A. Babi}, o.c., 317: Visoka cijena wegove
odje}e (oko 18 dukata) govorila bi zato da su barem neki od ovih lakrdija{a
nosili gizdavu opremu kakva je odgovarala wihovoj igri. Skupocena ode}a po-
klowena Mrvcu govori zapravo o ugledu koji je ovaj glumac imao ne samo na herce-
govom dvoru, ve} i {ire.
88
V. Han, o.c., 169.
kojeg je dubrova~ka vlada, o prazniku Sv. Vlaha 1410. godine, nagradi-
la sa pet perpera, desetostruko mawom sumom novca nego Mrvca.
Izgleda da je Pribiwa samostalno nastupao, po{to je poimenice
pomenut, bez patrona, kao glumac iz Bosne. Tako|e, bio je pojedi-
na~no nagra|en, u isto vreme kada je dubrova~ka vlada grupno nagradi-
la {esto~lanu druìnu glumaca i svira~a Sandaqa Hrani}a.
89
Univerzalan jezik artista
Pokretqivost glumaca koja je prevazilazila granice
dràva i regiona, proizilazila je, kako Darkevi~ kaè, iz uni-
verzalnog ali ujedno i konzervativnog jezika sredwovekovnih
zabavqa~a.
90
Odre|eni oblici radwi i pona{awa izazivali su
unapred o~ekivane i pretpostavqene efekte, a nivo komunikacije
i mogu}nost prepoznavawa poruke koju je upu}ivao glumac,
proizilazila je i iz wegove svestrane obdarenosti. To mu je
omogu}avalo i {iri pristup razli~itoj vrsti publike. Jezi~ke
ili socijalne razlike nisu predstavqale barijere za ve}inu pri-
zora u kojima su u~estvovali svira~i, peva~i, podraàteqi, akro-
bate, ma|ioni~ari, ukrotiteqi divqih zveri, itd.
91
Grupa akroba-
ta iz Egipta, videli smo, ostavila je snaàn utisak na u~enog
Vizantinca Ni}ifora Grigoru. Sli~nog uspeha imala je krajem
prole}a 1497. godine i grupa Srba u gradi}u \oja del Kole koja se
predstavila svojom igrom, plesom i pesmom napuqskoj kraqici
Izabeli Del Balco i wenoj pratwi u kojoj se nalazio pesnik
Ro|ero de Pa~ienca (v. str. 336-337).
Iz univerzalne komunikacije glum~eve radwe proizilazi-
la je wegova pokretqivost. Kada je re~ o ranijim stole}ima sredwe-
ga veka ukazano je, preko nema~ke posu|enice {pilman, na prisu-
stvo nema~kih zabavqa~a u severozapadnim i centralnim delovi-
ma Balkanskog poluostrva. S druge strane, interesantna je slove-
nska posu|enica igric, igrech u ma|arskom jeziku, koja vodi poreklo
od praslovenske i sve slovenske re~i igrac (igrycy). U ma|arskom
89
N. Jorga, o.c., 125, nap. 1; S. Stanojevi}, o.c., 65; J. Lei}, o.c., 16.
90
91
Ibidem, 84, passim.
jeziku ozna~avala je narodnog zabavqa~a, pre svega svira~a i
peva~a, koji je uìvao posebnu naklonost dvora ugarske kraqevske
ku}e Arpad.
92
O prisustvu stranih glumaca unajmqenih u slu`bu
vladarskog dvora, lokalnih gospodara ili primorskih republika
sa kraja sredwega veka najre~itije nam govore sa~uvani izvori
Dubrova~ke Republike. Na osnovu tih izvora, moè se donekle
dobiti predstava o dinamici tih kretawa. Pojedina~ne podatke o
nema~kim {pilmanima nalazimo u dubrova~kim izvorima XIV i
XV veka. Ovi ministreli su pre svega bili u slu`bi gradskih
vlasti. Godine 1379. pomiwe se gajda{ Kunc i truba~i (sonatores)
Ilija i Jovan, a 1383. godine sre}emo i flautistu (fistulator) Hansa.
Od 1415. do 1432. godine u Dubrovniku je boravio klarinetista
(pifarus) Petr iz Kelna, a od 1443. do 1445. godine klarinetista
(pifarus) Matej Nemac.
93
Od po~etka XV veka pomiwu se u Dubrovniku i gr~ki
svira~i, sa Krita ili iz Arte.
94
Toma sa Krita bio je od 1402. do
1405. u slu`bi grada, a po~etkom 1430-tih i svira~ \or|e
Kri}anin.
95
U vi{egodi{woj slu`bi su bila bra}a Teodor i Jovan
iz Arte koje je Dubrovnik povremeno ustupao vladarima i oblasnim
gospodarima u zale|u. Oni su 1426. godine boravili, kako je re~eno,
~etiri meseca na dvoru despota Stefana, a 1428. godine poslati su
vojvodi Sandaqu Hrani}u.
96
Na dvoru despota Stefana Lazarevi}a,
ìveo je i radio, italijanski svira~ Antonije iz Verone.
92
S. Stefanovi}, Nekoji podaci iz ma|arske literature za datirawe na{e naro-
dne poezije, Prilozi prou~avawu narodne poezije, god. IV, sv. 1. mart, Beograd
1937, 28; P. Skok, Etimologijski rje~nik I, 711. A Magyar nyelv trtneti-etimolgiai II,
Akadmiai kiad, Budapest 1970, s.v. Igric obja{wen je pojmovima Spielmann, Jokulator,
Possenreier.
93
M. Demovi}, o.c., 74, passim; K. Jire~ek, Istorija Srba II, 295; S. Stanojevi}, o.c.,
63. Za pozni sredwi vek zanimqiva je primedba Demovi}a da, pojavu djelovawa
wema~kih glazbenika biqeè dubrova~ki arhivski dokumanti razmjerno
prili~no rano, i to dosta ranije nego npr. u Firenci, gdje se wema~ki glasbenici
spomiwu tek sredinom XV stoqe}a, M. Demovi}, o. c., 74.
94
K. Jire~ek, Istorija Srba II, 295; A. Babi}, o.c., 313; J. Lei}, o.c., 12; S.
Stanojevi}, o.c., 64.
95
M. Demovi}, o. c., 79, 219.
96
K. Jire~ek, Istorija Srba II, 295; A. Babi}, o.c., 313; J. Lei}, o.c., 12; S. Stanojevi},
o.c., 64.
Postoje svedo~anstva o prisutnosti srpskih muzi~ara i
glumaca u drugim, stranim sredinama. Truba~ (trumbeta) Dragan iz
Prizrena (Dragan de Prisren) bio je u slu`bi grada Dubrovnika 1335.
godine.
97
Po~etkom XV veka, 1415. godine, na dvoru poqskog kraqa
Vladislava Jagelonca i kraqice Jadvige pomiwe se srpski svira~
na izvesnom ì~anom instrumentu.
98
Uspomena na srpske gusle,
odnosno neku vrstu ì~anog instrumenta, i na srpske gajde (serb-
skie skrzypki i dudy) bila je veoma ìva u Poqskoj krajem XVI i
po~etkom XVII veka. O wima govori pesnik Kasper Mjaskovski
(Kasper Miaskowski, 1549-1622) u svojoj pesmi Misopust polski, u kojoj
peva o pokladnim svetkovinama, kada je bog Bahus ostavio ma-
{kare i vesele svece:
Serbskie skrzypki i dudy ostatek zaglusza3 , Gdy z maskami odedrzwi
do pos/cienia klusza3...
srpske }e gusle i gajde zaglu{iti mesoje|e, kad pojure [qudi] s
maskama od vrata ka drugom zidu...
99
U kwiìci S
/
wiatowa rozkosz, izdanoj 1606. od Hjerowima
Mor{tina (Hieronim Morsztyn, 1580-1623?), u odeqku Muzyka spo-
miwe sa kako me|u vojnicima àlosni Srbin dugim gudalom gudi
(Serbin z
:
aos/ny dugi smyczek wlecze) sviraju}i im starinske pesme,
kako su nekada Poqaci i juna~ki Hrvati bili Turke.
100
Izgleda
97
K. Jire~ek, Istorija Srba II, 295; M. Demovi}, o. c., 72. cf. Marjanovi}, o.c., 46;
J. Andreis, D. Cvetko, S. uri}-Klajn, o.c., 537; S. Stanojevi}, o.c., 63; B. Stojkovi}, o.c., 18.
98
Wihova pojava u literaturi se vezuje za srpsku epsku poeziju i za izvo|a~e na
ì~anim instrumentima, guslama. M. Terakove}, Beziehungen der ukrainischen histo-
rischen Lieder resp. "Dumen" zum sdslavischen Volksepos, ASPh 29 (1907) 237 je napisao
slede}e: ... die serb. Epik, die sich einen Zutritt nach Polen und Galizien schon sehr frh
durch die Vermittlung der serb. Snger und Geiger erworben hat. Die Anwesenheit der letzten
an dem Hofe des Vladislaus Jagiello und der Jadviga wird schon im J. 1415 notiert; c.f. K.
Jire~ek, Istorija Srba II, 295; S. Stanojevi}, o.c., 63.
99
K. Georgijevi}, Srpskohrvatska narodna pesma u poqskoj kwièvnosti. Studija
iz uporedne istorije slovenskih kwièvnosti, SKA, Beograd 1936, 2; cf. V. Jagi},
Gradja za slovinsku narodnu poeziju, 118. I kasnije, tokom XVII veka, u poqskoj
kwièvnosti pomiwu se srpske gusle i cimbale, K. Georgijevi}, o.c. 2-3.
100
Ibidem, 2; cf. V. Jagi}, Gradja za slovinsku narodnu poeziju, 118-119; K. Jire~ek, o.c.,
295; V. Latkovi}, O peva~ima srpskohrvatskih narodnih epskih pesama do kraja
XVIII veka, Prilozi KJIF kw. 20, sv. 3-4 (1954) 202.
da je od kraja sredwega veka nadaleko bio poznat srpski na~in
svirawa i pevawa. O wemu nam izri~ito kazuje ma|arska stiho-
vana Hronika Sebastijana Tinodija (1505-1556) objavqena 1554.
godine, u kojoj se pomiwe izvesni svira~ Krmn Demeter iz Lippa
vrban, koji je bio ~uven az rcz modban (u srpskom na~inu):
Sok hegeds vagyon itt Magyarorszgban,
Krmn Demeternl jobb nincs az rcz modban
(...)
Az hegedjt fhajtvn rngatja
Az Ulum nki csuffsgban fogadja,
Minden ajndkval t meggazdagitja,
Az fogads hoz tet nagy koldussgra.
Mnogo ima peva~a (svira~a) ovde u Ma|arskoj,
Al od Dmitra Krmna nema boqeg u srpskom na~inu
(...)
sa pognutom glavom kida on svoju violinu - egede,
Uluman ba{a sa rado{}u ga prima{e,
Obogati ga svkojakim poklonima,
Ali ga kocka dovede do prosja{tva.
101
Po svojoj ve{tini svirawa i pevawa u srpskom na~inu
102
Dimitrije ili Dmitar (prema Stefanovi}u) Karman bio je
nadaleko poznat u Ugarskoj XVI veka. Mo`da je i wegova nestalna
sudbina podstakla Tinodija da mu posveti nekoliko stihova svoje
Hronike. Dimitrije Karman je zahvaquju}i svojoj ve{tini stekao
prili~no bogatstvo kod izvesnog mecene Uluman ba{e (Stefa-
novi} ga je identifikovao kao Ulama pa{a), koje je me|utim, kako
pisac kaè, zbog svoje kockarske strasti brzo potro{io. U svakom
slu~aju, svedo~anstvo Sebastijana Tinodija od neobi~ne je
va`nosti, jer Tinodi nije bio samo pesnik - pisac, ve} i autor
melodija za pesme koje je pisao i pevao.
103
101
Prevod ma|arskog teksta S. Stefanovi}, o.c., 32. Stefanovi} je original naveo
prema izdawu Tinodijeve hronike, A. Szildy, Tinodi sszes munki, Magyar Tud.
Akadmia, Budapest 1881. O Hronici Sebastijana Tinodija, cf. V. Latkovi}, o. c., 202.
102
Tuma~ewe prema kojem se srpski na~in - az rcz modban odnosi istovremeno
na na~in svirawa i pevawa S. Stefanovi} o. c., 33 je preuzeo od A. Szildy.
103
Prema Stefanovi}u Tinodi je sebe nazivao lanto{, latinski lutinista,
Iz ne{to poznijeg vremena, u kwizi hvarskog plemi}a
Petra Hektorovi}a Ribawe i ribarsko prigovarawe (Venecija
1568), pomiwe se isto srbski na~in (Sarbschi n}in). Za razliku
od izvo|ewa profesionalnih peva~a, Hektorovi} tim pojmom
ozna~ava pevawe vesla~a, dvojice ribara, koji su ga oko 1555.
godine na putu pratili. On je wihove pesme objavio na narodnom
jeziku, onako kako ih je ~uo, ne priloìv jednu ri~ najmawu.
104
Sli~no srpskom na~inu svirawa i pevawa, postojalo je
krajem sredwega veka ra{ireno shvatawe o postojawu srpskog
na~ina plesawa. Ova vrsta plesa pomiwe se tokom jedne karne-
valske proslave u Carigradu 1524. godine koju su zajedni~ki orga-
nizovale |enovqanska i mleta~ka kolonija. U sklopu izvo|a~kog
programa unajmqene igra~ice, Ciganke, uveseqavale su zvanice
raznovrsnim programom. U po~etku su svirale i pevale, a zatim su
se uhvatile u kolo i po~ele plesati po mavarski i srpski - a
najzad nastade pocupkivawe po srpski kaè o~evidac Veneci-
janac Karlo Zeno.
105
O srpskom na~inu plesawa u XVI veku znalo se
i u krajevima koji su leàli znato severnije. Poqsko po-slanstvo
koje je bilo upu}eno na turski dvor, zabeleìlo je, da je u jednom
bugarskom selu, prema Matkovi}evoj interpretaciji, plesao
narod po srbski pred poslanikom, svi koliko je ih bilo, drè}i se
jedan drugoga za pojas, vrtili se naokolo sa ènskiwama.
106
Na àlost, sem pojedina~nih pomena o postojawu srpskog
na~ina svirawa, pevawa i plesawa nemamo detaqnijih opisa koji
jer se smatrao za u~enog peva~a i na latinskom jeziku se potpisivao kao litera-
tus, a na ma|arskom kao dek, Ibidem, 32, 33.
104
Jedan od vesla~a pevao je pesmu Marko Kraqevi} i brat mu Andrija{, a drugi
Vojvoda Radosav Siverinski i Vlatko Udinski, Narodne pesme u zapisima XV -
XVIII veka. Antologija, izbor i predgovor M. Panti}, Beograd 1964, 39-49; O
na~inu pevawa i o poreklu pesme koja je pri tom pevana, M. Panti}, Ka poetici
bugar{tice, 94-95.
105
Navedeni podatak je iz pisma mleta~kog vice-baijla na Porti, Karla Zena. Na
pismo, koje se sa~uvalo u prepisu Dnevnika mleta~kog hroni~ara Marina Sanuda,
ukazao je, delimi~no preveo, a delimi~no prepri~ao J. Tomi}, Karneval u
Carigradu 1524. godine, SKG kw. II, sv. 5-6 (1901) 361.
106
P. Matkovi}, Dva putopisa poljskih poslanstava u Carigrad: E. Otvinovskoga od god.
1557. i Andrije Taranovskoga, komornika, od god. 1569, Putovanja po Balkanskom poluo-
toku XVI vieka, deo XI, Rad JAZU 105 (1891) 154. Selo se u poqskom putopisu nazi-
va Ovezaja, prema Matkovi}u to je staro-bugarska Ov~aga ili dana{we selo ênge
pod Balkan planinom; Ibidem, 163-164.
bi ukazivali na wegove osobenosti u odnosu na druga~ije na~ine
izvo|ewa. Ostaje nam samo da postavimo pitawe, da li su kratke
naznake o setnoj (àlosna) melodiji, izvesnom pocupkivawu ili
dràwu za pojas prilikom igre, i o pevawu u dugom stihu, deo
osnovnih, ali i osobenih odlika srpskog na~ina o kojem nam go-
vore strani savremenici?
PLES I PESMA
Ples i igra uz muziku i pesmu predstavqaju jedan od
naj~e{}ih oblika zabavqawa sredwovekovnog ~oveka, bez obzira
na poreklo i dru{tveni poloàj. Plesali su podjednako mu{karci
i ène. Sve do XVveka, smatra Darkevi~, narodni i dvorski pleso-
vi su imali mnogo toga zajedni~kog. Dok su se prvi odlikovali
ve}om neposredno{}u i ~uvali vezu sa agrarnim i obrednim
na~inom razmi{qawa, oni drugi postali su deo kurtoaznih sistema
vrednosti po~ev od XII veka.
1
Najrasprostraweniji ples u sredwovekovnoj Evropi bio je
kolo, zatvorenog ili otvorenog tipa, uz koje se obi~no pevalo
(engleski carol, francuski carole, italijanski i {panski carola).
Kolovo|a je obi~no strofe pesme pevao solo, dok su refren hor-
ski otpevavali ostali igra~i. Plesalo se sporije i brè, pa ~ak i
u skokovima. Melodija pesme ili muzi~ka pratwa najverovatnije
su odre|ivali tempo plesa.
2
g l a v a XII
1
V. P. Darkevi~ o.c., 97; MF I, s.v. Carol. Kada je re~ o poreklu igre i wenoj vezi sa
obredom, sestre Jankovi} su primetile da se u etnolo{koj gra|i Jugoslavije XX
veka nailazi na ja~e ili slabije veze preìvelih ostataka obreda sa igrama koje
nisu obredne, Q. i D. Jankovi}, Prilog prou~avawu ostataka orskih obrednih
igara, 3.
2
V. P. Darkevi~ o.c., 98-99; MF I, s.v. Carol; The New Grove Dictionary of Music and
Musicians III (1980) ed. S. Sadie, MacMillan Publisher Limited 1980, s.v. Carol; s.v. Carole.
Termini koji su se od ranog sredweg veka upotrebqavali za ples uop{te,
uglavnom su anti~kog porekla, kao na primer saltatio - saltare ili ballatio - ballare,
Op{ti naziv za igru uz muziku i pevawe u staroslovenskom
jeziku jeste ples, pls (plesy), odatle naziv za radwu plsati (plesati)
i radna imenica na -ac, plsycy (plesycy).
3
Sveslovesnkog porekla je
re~ kolo, koja pored raznovrsnog niza zna~ewa ozna~ava i vrstu
grupnog plesa, ukazuju}i u prvom redu na wegov osoben, kru`ni
oblik.
4
Prema Niderleu kolo je bilo najstariji oblik plesa zaje-
dni~ki svim Slovenima. Potvrdu za to Olivera Mladenovi} nalazi
u samoj re~i koja se u istom obliku (kolo) sa~uvala u ve}em broju
slovenskih jezika.
5
Me|utim, re~ kolo u zna~ewu plesa zabeleèna
je znatno kasnije, kao na primer, collo u zvani~nim dokumentima
Dubrova~ke republike, po~etkom XVI veka.
6
Izgleda da se tokom
sredweg veka ovaj pojam u zna~ewu igre i plesa uglavnom upotre-
bqavao u usmenom govoru, po{to ga u tom zna~ewu nema u re~nicima
pisanog, staroslovenskog i srpskoslovenskog jezika.
7
U kwièvnim sredwovekovnim tekstovima obi~no se
umesto pojma kolo koristio pojam lik (lik), tako|e leksema pra-
slovenskog porekla, kojim se ozna~avalo plesa~ko kolo uz koje se i
320 - XII Stanoje Bojanin
dok se chorea-choreare i starofrancuski carole - carolare odnose na ples u kolu koje
vodi kolovo|a, bilo da je zatvorenog ili otvorenog tipa, LM VIII, s.v. Tanz; OED
II, 907. Plesawe u kolu uz pevawe bilo je veoma popularno kod svih dru{tevnih
grupa od sredine XII do sredine XIV veka, The New Grove Dictionary III (1980) s.v.
Carol. U Provansi je popularno bilo kolo otvornog tipa koje se zvalo farandola
(fr. provans. farandonlo) koja se obi~no plesala uz zvuke bubwa i flaute. Igra~i
su se kretali u jednom nizu duga~kim i brzim koracima, prate}i zami{qenu viju-
gavu putawu, da bi potom prolazili ispod luka koji su ~inile ruke igra~a sa kraja
kola, The New Grove Dictionary VI (1980) s.v. Farandole
3
Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov), 452; F. Miklosich, Lexicon,
579; Q. Stojanovi}, Re~i u letopisima i rodoslovima kojih nema u Dani~i}evu
Rje~niku iz kwièvnih starina, 355. Re~ je praslovenskog porekla, gotska
pojamqenica plinsjan, F. Miklosich, Etymologisches Wrterbuch, 249; P. Skok, Etimo-
logijski rje~nik II, 681. Poreklo pojma je indoevropsko i wegovo prvobitno zna~ewe
je gaziti, raditi nogama, Ibidem, 682.
4
P. Skok, Etimologijski rje~nik II, 126.
5
O. Mladenovi}, o.c., 26.
6
Odredba protiv zabrane luksuza koja se odnosi na proslavqawe svadbe doneta 7.
juna 1515. godine, C. Jire~ek, Beitrge zur ragusanischen Literaturgeschichte, ASPh 21
(1899) 423; cf. O. Mladenovi}, o.c., 32, 37.
7
Cf. Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov), 288; F. Miklosich,
Lexicon, 298; \. Dani~i}a, Rje~nik I, 464-465. Sa druge strane, P. Skok, Etimologijski
rje~nik II, 300. napomiwe da je pojam lik u upotrebi samo u pisanim crkvenim
jezikom i kod nekih pisaca.
pevalo, a izvedenice kao likstvenik, likovynik ili likovatel ozna-
~avale su onoga koji ple{e u kolu i peva, a glagol likovati (liko-
vati) ozna~avao je plesati, pevati, odnosno veseliti se.
8
Kao sino-
nim za kolo i lik odoma}ila se u ju`noslovenskim jezicima
gr~ka pozajmqenica horo, ili oro (opo). U savremenom srpskom
jeziku pojmovi kolo i horo sa~uvali su svoja osnovna zna~ewa
grupnog plesa
9
, za razliku od pojma lik i wegovih izvedenica
koje su ga vremenom izgubila i dobila druga~ija zna~ewa.
Krajem sredwega veka odoma}ila se u ju`noslovenskim
jezicima kao sinonim za ples i re~ tanac (tanycy)
10
, koju obi~no
sre}emo u delima lepe kwièvnosti i sastavima u kojima je znatan
uticaj govornog jezika. Dok je u vite{kim romanima kao {to su
Roman o Troji ili Povest o Tri{tanu i Iòti tanac ozna~avao
ples plemenitih gospi, ili posebnu vrstu plesa otmene gospode,
takozvani gorotinski tanec, u dubrova~kom zborniku Libro od
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji XII - 321
8
U staroslovenskim tekstovima i kasnijim nacionalnim recenzijama pojmom
likq su se obi~no prevodile gr~ke re~i opo i opcio (lat. chorus), F. Miklosich,
Lexicon, 337; Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]m X-XI vekov), 306. Pojam
ozna~ava istovremeno plesawe i pevawe u zboru, odnosno horu/kolu,
>timologi~eskij slovarq slav]nskih ]zwkov, XV (1988) 105-107. Prema Petru
Skoku jedno od zna~ewa re~i lik jeste zbor qudi {to igraju, ple{u, a moè biti
usto i pevaju (samo u pisanim crkvenim jezikom i kod nekih pisaca).
Semanti~ki se slaè, nastavqa Skok, sa sa gotskim laiks ples i sa gotskim
denominalom laikan skakati, P. Skok, Etimologijski rje~nik II, 300. Pojam je do novi-
jeg vremena zadrào svoja osnovna zna~ewa. Iako je u re~niku Joakima Stulli,
Rjecsoslxje I, 381 termin lik preveden ital. coro (hor, pevnica u crkvi) i lat. cho-
rus, pojmovi likovati, likovstvvati i likovanje dovedeni su u vezu sa pokretom i
ozna~eni su kao sinonimi za pojmove tancati i tancnje. U Stuli}evom re~niku
suprotnog smera, italijanski pojmovi ballo i ballare prevedeni su nizom sinon-
ima kao {to su tanac, igra, tancnje, igrnje, skaknje, likovnje odnosno, skkati,
igrati, tncati, likvati, likovstvvati, potancati, tancvati, Vocabolario Italiano-Illirico-
Latino I, 198.
9
Re~ kolo uobi~ajena je za zapadne, dinarske oblasti, dok horo ili oro za
kosovsko-metohijsku oblast, O. Mladenovi}, o.c., 16, 78.
10
Re~i tanac i tancovati smatraju se germanizmima u ju`noslovenskim jezicima.
Me|utim, nema~ke re~i tanz i tanzen su francuskog porekla, i oko 1200. godine
usvojene su iz sredwovekovnog francuskog jezika, preko Flandrije; re~i danse,
danser pripadaju dvorskoj i vite{koj kulturi, als hfische Modewrter des
Rittertums, odnosno Entlehnung des hfischen Rittertums, E. Schneeweis, Die
deutschen Lehnwrter in Serbokroatischen in kulturgeschichtlicher Sicht, Walter de Gruyter
& Co., Berlin 1960, 129. P. Skok, Etimologijski rje~nik III, 442. O poreklu nema~ke re~i,
Etymologisches Wrterbuch des Deutschen III, 1782; LM VIII, s.v. Tanz.
mnozijeh razloga iz 1520. godine, ovim pojmom se ozna~avao svaki
ples, odnosno kolo (tanac voditi, u tancu, itd.) nezavisno od
dru{tvenog poloàja i ugleda plesa~a.
11
Napred je re~eno da su pesni~ke slike plesa i pesme u sre-
dwovekovnoj kwièvnosti bile jedan od na~ina kojima se iskazi-
valo radosno ose}awe u slavu Boga, ~ije primere i uzore treba
traìti u psaltiru, omiqenoj kwizi pismenih, u~enih i bogatih.
Prazni~ne besede pune su navoda ili varijacija na stihove iz
psalama, dok se u srpskim ìtijima radosni vladar neretko pre-
dstavqao kao novi David koji ple{e oko zavetnog kov~ega (v. str.
60). To veselo i radosno raspoloèwe iskazano kroz ples, a posve-
}eno Bogu, predstavqeno je i na likovnom planu. U Minhenskom
psaltiru nastalom u okolini Skopqa u posledwoj ~etvrtini XIV
veka, oslikana je Mirijam (Marija), sestra Mojsijeva, koja zajedno
sa drugaricama igra kolo - Maramn sestra Moisewva... igraety xoro
sy proqm d(h)vami - uz zvuke bubawa i kastaweta, iskazuju}i zahva-
lnost Bogu posle prelaska Crvenog Mora i bekstva iz Egipta
12
(slika 11). Ipak, najpoznatija likovna predstava plesa, odnosno
kola, u crkvenom slikarstvu jeste ona koja ilustruje stihove 149.
i(li) 150. psalma, koji poziva vernike da slave Boga uz kolo i zvuke
muzi~kih instrumenata
13
:
11
Libro od mnozijeh razloga, 208 sastoji se od raznovrsnih tekstova, ve}im delom
prevedenih sa italijanskog jezika. Izdava~ rukopisa Milan Re{etar smatra
pojam tanac za pozajmicu iz nema~kog jezika, koja je, sa svoje strane u nema~ki
do{la iz romanskih jezika, M. Re{etar, Dubrova~ki zbornik, 285.
12
Der Serbishe Psalter II, fol. 186
v
; 2. kw. Moj. 15, 20, u prevodu \ure Dani~i}a: I
Marija proro~ica sestra Aronova uze bubaw u ruku svoju; a za wom izido{e sve
ène s bubwima i sviralama. O Minhenskom praltiru i wegovom nastanku: S.
Radoj~i}, Minhenski srpski psaltir, Zbornik FF u Beogradu VII-1 (1963) 279, 282.
13
U stru~noj literaturi razli~ito se navodi psalm ~iji su stihovi predstavqeni
plesa~kim kolom. O. Mladenovi}, o.c., 39, i R. Pejovi}, o.c., 51-53, navode stihove
150. psalma, dok S. Gabeli}, o.c., t. LVII govori o 149. psalmu, a L. Pra[kov,
Hrelxovata kula, Sofi] 1973, 70, 124 smatra da su predstavqeni stihovi oba
psalma: tre}i stih 149. i tre}i i ~etvrti stih 150. psalma. Stihovi 150. psalma su
navedeni niè u tesktu, dok tre}i stih 149. psalma glasi: da vysxvalety ime go vy
lich, vy timpanh i altiri da poty m, Das Serbishe Psalter II, fol. 182
v
. Popis liko-
vnih kompozicija 150. psalma u sredwovekovnom srpskom slikarstvu: R. Pejo-
vi}, o.c., 25, 31-32, 34, 40.
xvalite go vy glash trbnhmy,
xvalite go vy altiri i vy gslexy,
xvalite go vy timpanh i lich.
xvalite go vy strnaxy i wrganhxy.
Hvalite ga uz glas trubni / hvalite ga uz psaltir i gusle. /
Hvalite ga s bubwem i veseqem, / hvalite ga uz ìce i organ!.
14
Na likovnom planu poruka psalma obi~no je predstavqena
kru`nim, zatvorenim, mu{kim kolom, koje se ple{e uz muzi~ku
pratwu. Jedna od ranih likovnih kompozicija pomenutih psalama u
srpskom sredwovekovnom slikarstvu, oslikana je prvih decenija XIV
veka u Bogorodi~inoj crkvi (danas crkva Sv. Spasa) u Ku~evi{tu, u
Skopskoj Crnoj Gori, koja je danas prili~no o{te}ena.
15
U mana-
stiru Lesnovu, zadu`bini despota Jovana Olivera (kraj pete deceni-
je XIV veka), psalmi su predstavqeni devetoricom igra~a koji
ukrstiv{i ruke na prsima igraju kolo uz zvuke bubwa i pslatiriona
16
(slika 12a). Ne{to ranije, na zidovima tzv. Hreqine kule u Rilskom
manastiru oslikano je, tako|e, mu{ko kolo zatvorenog tipa, u kojem
su, opet, osmorica igra~a ukrstili ruke, igraju}i uz zvuke muzi~kog
ansambla, sastavqenog od busine, psaltiriona, laute i bubwa.
17
U
pomenutom Minhenskom pslatiru predstavqeno je, na jednoj od mini-
jatura, osam igra~a koji se me|usobno drè za ramena i igraju uz
ritam bubwa
18
(slika 12b). Pomenute likovne kompozicije ilustruju
osnovno obele`je plesa~kog kola, koje, prema re~ima Olivere
Mladenovi}, predstavqa oblik igre u kome se skladno dopuwuju
pokreti tela, pevawe i instrumentalna pratwa.
19
14
Psalm 150, 3-4; Der Serbishe Psalter II, fol. 184
v
; prevod \. Dani~i} (podvukao - SB).
Me|utim, \uro Dani~i} je u svom prevodu Starog zaveta oma{kom preveo stihove psalma
xvalite go vy timpanh i lichkao hvalite ga s bubwem i veseqem. Precizniji prevod
daje Lujo Bakoti}, Sveto pismo Starog i Novog Zaveta: hvalite ga s dairama i igrom; u
latinskom tekstu stoji: Laudate eum in tympano et choro, Biblia Sacra. Vulgata editionis.
15
Na àlost ova kompozicija je prili~no o{te}ena, te su osim delova natpisa,
vidqivi jedino svira~i na duva~kim i ì~anim instrumentima (psaltirion), I.
\or|evi}, Slikarstvo XIVveka u crkvi sv. Spasa u selu Ku~evi{tu, Zbornik MS
LU 17 (1981) 103, sl. 30.
16
S. Gabeli}, o.c., t. LVII. O likovnoj predstavi muzi~kih instrumenata na mini-
jaturi i na fresci, R. Pejovi}, o.c., 51-53.
17
L. Pra{kov, o.c., 69-70 + sl. 63, 64, 65, 66, 67, 68, 69.
18
v
.
19
Kolo se igralo uz zvuke i ritam muzi~kih instrumenata.
Osnovni ritam davali su udara~ki instrumenti me|u kojima su
obi~no u upotrebi bili bubaw, ili mali bubaw i kastawete uz ~iji
zvuk ple{u Mirijam i wene drugarice, ili igra~i iz posledwa dva
pslama. Me|utim, kao {to je ve} re~eno, moglo se plesati ne samo
uz zvuke instrumenata, ve} i uz ritam koji je davalo pqeskawe
rukama, jedan od osnovnih elemenata prazni~ne buke i veseqa.
Mahawe maramicom prilikom igre bio je jedan od propratnih
gestova zabavne i vesele svetkovine. U Minhenskom psaltiru
igra~ica na kraju kola ma{e maramicom (slika 11), dok na
de~anskoj kompoziciji Orgije potomstva Kajinova (sredina XIV
veka) dvojica igra~a na krajevima kola u rukama drè marame, od
kojih jedan, verovatno kolovo|a, ma{e maramom (slika 13).
Mahawe maramicom predstavqao je, izgleda, tipi~an koreografs-
ki gest za odre|enu vrstu plesa na na{im freskama, kao {to je
kolo otvorenog tipa. Ipak, va`no je naglasiti, da se upotreba
marame i weno mahawe prilikom igre ne moè smatrati ni kao
regionalna, ni kao nacionalna osobenost, niti obele`jem
odre|ene epohe.
20
Na idejnom planu, ples je bio u funkciji obeleàvawa
veselog i radosnog proslavqawa praznika, i simboli~ki je
ozna~avao ~ovekovu zahvalnost Bogu, dok je wegovo prakti~no
ispoqavawe tokom svetkovine imalo za obrazovanu crkvenu elitu
dvosmisleno zna~ewe. Zasnovan na pokretima tela, ples je bio
neodvojiv od erotskog doìvqaja. Na karnevalskoj zabavi koju je u
Carigradu 1524. godine organizovala italijanska kolonija,
igra~ice koje su plesale po mavarski i srpski, prema pri-
znawu o~evica, izazivahu divqewe tako da nije bilo nijednog, pa
ni stara~kog srca, u kome nije bila usplamtela strasna ùdwa.
21
Erotizam neodvojiv od ènskog plesa, simboli~no je predstavqen
u plesu Salome. Grigorije Camblak u svom Slovu na usekovawe
glave sv. Jovana Krstiteqa, opisuju}i ples Salome umnogome se
pridràva ovog modela. Saloma je svojom igrom, kako izvijawem
tela i glave tako i poskakivawem (izvivati s i vsskacati i glavh
shmo i onamo wbra\ati s), raspaqivala plamene strasti (strasti
20
Na anti~kim spomenicima korifej otvorenog kola ma{e maramicom kao i
predvodnik provansalske farandole, ili gendba{ (glava kruga) u starim jerme-
nskim gendovima, O. Mladenovi}, o.c., 142.
21
Navedeno prema prevodu J. Tomi}, o.c., 361.
tvoriti vzgorhne) kod posmatra~a
22
, verovatno na sli~an na~in kao
i gore pomenute plesa~ice u opisu Karla Zena.
Poetski i intiman komentar jednog od u~esnika karneva-
lskog svetkovawa 1524. godine u Carigradu, umnogome obja{wava
nepoverewe koje je imala Crkva prema svetkovinama na kojima se
plesalo. U prethodnim poglavqima videli smo da je Crkva ple-
sawe smatrala, pre svega, pokreta~em nepristojnih radwi,
posebno kada je re~ o igri ènskih izvo|a~a koje neizdr`qivo
podsti~u na blud. Pored toga, uz igru se i obi~no pqeskalo, {to
se smatralo nepoèqnim, te se vernici opomiwu da na svetkovini
ne ple{u niti pqeskaju (v. str. 165). U pomenutoj de~anskoj kom-
poziciji Orgije potomstva Kajinova, likovna predstava plesa~kog
kola uz zvuke muzi~kih instrumenata simboli~ki predstavqa
telesno nevaqalstvo qudsko koje je izazvalo Bo`ji gnev koji je
doveo do sveop{teg Potopa (1 Moj. VI, 1-7). De~ansku likovnu i
simboli~nu poruku starozavetne Kwige postawa upotpuwuje
zagrqeni par oslikan izme|u svira~a i plesa~a
23
(slika 13).
U svakom slu~aju, Crkva je nastojala da na prakti~nom
planu iz prazni~nog vremena potisne ples i igru, to mrsko ple-
sanije i sramno pleskawe. Pozivala se na odluke svetih aposto-
la, vaseqenskih i pomesnih sabora u kojima se zabrawivalo ple-
sawe, koje je pri tom svrstano u istu kategoriju sa kockawem i glu-
mom: igraty ili plesani tvorfty ili pilmanity. Za nepo{tovawe za-
brane sledila je uobi~ajena kazna: za sve{tena lica iskqu~ewe iz
sve{teni~kog reda, za laike odlu~ewe.
24
Pripadnicima sve{te-
ni~kog poziva nije prili~ilo da posmatraju druge kako ple{u ili
igraju, ve} je trebalo da napuste svetkovinu pre dolaska zabavqa~a
(v. str. 167). Prema pomenutom dubrova~kom zborniku Libro od
mnozijeh razloga u kojem se na popularan na~in iznosi u~ewe
katoli~ke crkve, ponavqa se dobro poznata fraza da je boqe u ne-
dequ i na praznik (svetac) orati nego plesati (tanac voditi),
22
P. Rusev, Estetika i majstorstvo na pisatelite ot Evtimievata kniòvna
[kola, BAN, Sofi] 1983, 248; I. Boìlov, o.c., 38.
23
Kada je re~ o likovnoj predstavi svira~a i plesa~kog kola, J. Markovi}-M.
Markovi}, Ciklus Geneze i starozavetne figure u paraklisu Sv. Dimitrija, u:
Zidno slikarstvo manastira De~ana. Gra|a i studije, ed. V. \uri} SANU,
Beograd 1995, 338 sa pravom prime}uju da u Kwizi postawa nema direktnog oslon-
ca za ikonografsko re{we kakvo su odabrali de~anski slikari.
24
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 151b, trulsko 51. pravilo (v. str. 290, nap. 5).
uz obja{wewe da kolo (tanac) ve} samo po sebi jeste
otelotvorewe vojske |avola, dok ène u kolu predstavqaju
ma~eve i kopqa uperene protiv Boga: Jer je tanac vraìja vojska
na Boga, i koliko je èna u tancu, toliko je vra`jih ma~eva i suli-
ca na Boga.
25
Me|utim, u prakti~nom ìvotu ovakva nastojawa Crkve
nisu se mnogla sprovesti, bar ne u potpunosti. Nije neobi~no bilo
videti ~ak i sve{tenka kako u kolu igra. U tom pogledu je zani-
mqiva zabrana iz epitimijnog nomokanona poznijeg vremena
(prepis iz XVII veka), u kojem se ponavqaju osnovni stavovi
Nomokanona sv. Save i drugih crkvenopravnih tekstova, ali u isto
vreme odaju}i praksu koja se zasnovala na svakodnevnom iskustvu:
A\e popy igraety s jenami v xor$ i sablajnet se.
takovyf da s(ty) lixy s(ve)\enstva. A\e li nevhjda s(ty)
i neisksny da nakajet se ktom ne tvoriti takovaa.
i pos(ty) .m. d(y)ni. poklon .n. pakyf da lutrgsaet.
26
Ako se pop sablazni i igra sa ènama u kolu, takav da ostane bez
sve{teni~kog ~ina. Ako li je neznalica i neiskusan, da se nau~i
da to ne ~ini, i da posti ~etrdeset dana, (uz) pedeset poklona
(metanija) i da opet vr{i liturgiju.
U zabrani se ne insistira toliko na samom ~inu plesawa,
koliko na tipu kola, u ovom slu~aju me{ovitom kolu, i na sve{te-
niku, predstavniku Crkve me|u laicima, koji ple{e sa pripadnica-
ma suprotnog pola. Ipak, nasuprot gromoglasnim poukama i zabrana-
ma, na prakti~nom planu se moralo biti popustqiviji. U navedenoj
zabrani se izlazili u susret mla|im i ovoj vrsti prestupa sklonijim
sve{tenicima, pravdaju}i wihov greh neznawem i neiskustvom.
U kwièvnim izvorima koji nisu nastali pod strogim
nazorima Crkve ili mona{kih krugova, ples i igra nisu posve}eni
u slavu Boga, niti protiv Boga, niti su aktivnosti suprostavqene
moralnim na~elima. Bilo je to op{te shvatawe lai~ke kulture
koja je ples i pesmu svrstavala u zemaqske zabavne aktivnosti, koje
25
Ere e tanacy vraji voiska na B(og)a i koliko e jena $ tanc$ toliko e vrajiex maqa
i s$lica na B(og)a. Libro od mnozijeh razloga, 208-209.
26
Nomokanon iz XVI veka, A. I. }cimirskij, Opisanie, 701.
su obi~no suprotstavqene, kako tu`nom raspoloèwu, tako i
te{kim poslovima svakodnevice. U rado ~itanom romanu sredwega
veka Varlaam i Joasaf, pri~a se da su mladom princu Joasafu dok
je bio dete, prire|ivali prilikom izleta po carevini vesele pri-
zore, da ga oni drugi, svakodnevni, ne bi rastuìvali. Vesele pri-
zore ~inili su plesawe i pevawe u kolu. Wegov otac, car,
zapovhdavy stimy s nimy niqtoje skrybna i nepodobna
na srhtene m ne privhsti n vsh je dobro i krasno,
je slasty stvaraety, likyf je sbyfrati na pthxy vse
sqetannyfe, plette phsnyf i razliqnaa pozorita
sstavlti, koje v syfxy m go prajnti se
i naslajdati se ixy je xotety, takovo bo poqyst
i sxodh carevy syfny.
zapovediv{i onima koji su sa wime da mu na sretewe ne izvode
ni{ta tu`no i neprili~no, nego sve dobro i krasno {to daje
uìvawe, i da na putevima sakupqaju kola koja pevaju pesme i da
sastave razna pozori{ta, kako bi se de~akov um zabavqao i
nasla|ivao koliko èli.
27
U vite{kom romanu ples je neodvojiv od vremena dokolice
ili svetkovine. Prema Romanu o Troji Paris je oteo Lepu Jelenu
dok je ona sa svojom pratwom, gr~kim gospo|ama, u dokolici
tanac vodila i igrala (tanyca voditi i igrati).
28
Vite{ki roman
iznosi shvatawe dvorske i svetovne kulture prema kojoj je ples
plemenita ve{tina blagorodnih. Jelena se u jednom trenutku
obra}a Parisu, u strahu za wegov ìvot: tebi boqe leì da u
Troji vodi{ tance sa gospo|ama trojanskim.
29
U romanu Povest o
Tri{tanu i Iòti otmena su gospoda prilikom svadbe kraqa
Marka tancovala gorotinski tanac, odnosno, danas nama nejasnu
27
S. Novakovi}, Varlaam i Joasaf, 73; D. Pavlovi}, R. Marinkovi}, Iz na{e
kwièvnosti feudalnog doba, 238-239.
28
A. Ringheim, Eine altserbische Trojasage, 44.
29
Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom, 53; a ti s(i) boli tancy vodit(i)
po Tro s troiskyfmi g(o)sp(o)gmi, A. Ringheim, Eine altserbische Trojasage, 55. U buga-
rskoj verziji iz XIV veka stoji: a tyf esi poqyten gospodiny i podobr igrec
igrati i veseliti s s gospojdami, F. Mikloi}, Trojanska pri~a, 178. O karakteru
bugarskog teksta i wegovog odnosa sa srpskim, v. str. 180, nap. 75.
vrstu plesa.
30
Udaqavaju}i se od crkvenh modela prilikom opisa
niza nesre}nih doga|aja koji su se dogodili po smrti despota
Stefana Lazarevi}a, Konstantin Filozof u tuzi i o~aju priziva
plesa~ka kola (lici igratiixy) kao jedno od obele`ja sre}nog vre-
mena vladavine wegovog pokojnog gospodara (v. str. 71). Sli~ni
pogledi na ples, kao na simbol sre}ne pro{losti nasuprot tu`noj
i neveseloj svakida{wici, izneti su i u usmenoj narodnoj poeziji,
u pesmi dugog stiha, bugar{tici (v. str. 359), dok su na likovnom
planu svetovni pogledi na{li svoj izraz u predstavi razli~itih
tipova kola na ste}cima, nadgrobnim spomenicima, zajedno sa
motivima turnira i lova (v. niè u tekstu).
Igralo se svugde, na trgu, ulici (na stygnaxy ldyskyfxy), pute-
vima (sbyfrati na pthxy), raskrsnicama. Nezavisno od ovih prosto-
ra vi{enamenske upotrebe, postojalo je i mesto koje je bilo
odre|eno samo za igru - igri{te. Ovaj pojam treba razumeti u svoj
onoj vi{ezna~nosti koju je imala i sama re~ igra. Prema tome, na
igri{tu se i plesalo. U etnografskim istraìvawima sa kraja
XIX i prve polovine XX veka uo~eno je da postoji ra{ireno
predawe o nekom prostoru koji je od starine bio predodre|en za
mesto gde se plesalo i igralo. Jer, zajednica obi~no igra na mestu
gde se od starine igralo, ali i gde je najpodesnije.
31
U sa~uvanim
sredwovekovnim poveqama zabeleèno je nekoliko igri{ta.
Ona se nalaze van seoskih naseqa, a u na{e poveqe su u{la zahva-
quju}i okolnosti da su bili me|a{i pojedinih seoskih atara.
32
Me|utim, nije se samo plesao i pevalo na igri{tu, odnosno
ulici ili trgu, ve} se plesalo i u crkvi i crkvenom dvori{tu.
30
A. N. Veselovski, Izq istorii romana, 85. Ostaje zagonetan pojam gorotinski
tanac. Me|utim, kako je roman Povest o Tristanu i Izoldi na starosrpskom jeziku
naàlost izgubqen, a sa~uvan u beloruskom prevodu, ne moèmo u potpunosti biti
sigurni da li je navedeno mesto isto kao u izgubqenom srpskom predlo{ku.
31
32
U Arhan|elskoj hrisovuqi cara Du{ana iz 1348. godine me|a selu Kori{i je
i{la: a meg m wt s(ve)t(o)go Petra na Ryjanoi dolni kami kony kryne le, i wt
td na igri\i kami, i nije igri\a drgyf kami kony Gvozda, }. {afarik,
Hrisovula cara Stefana Du[ana, 274, dok u Du{anovoj poveqi Hilandaru iz 1355.
godine stoji: Kako pie xrisovly svetoga kral mege na Ryjan od Igri\y, niz brdo
stdenycy kony Lhske, A. Solovjev, Odabrani spomenici srpskoga prava (od XII
do kraja XV veka), Beograd 1926, 157.
Crkvena hijerarhija se tome strogo protivila, isto onako kao i
organizovawu drugih telesnih oblika praznovawa (v. str. 122).
Poruka velikih nomokanonskih kwiga - Ne prili~i od Bo`jeg
doma op{ti dom ~initi - preneta je u kra}em i upro{}enom obliku
u epitimijne zbornike pri trebnicima. Prema takvom jednom sa-
stavu nije bilo neobi~no da se u crkvi ~uju i svetovne pesme, kojima
se skrnavio zna~aj samog liturgijskog ~ina koji im je prethodio:
a\e kto litrgf wtpoty i podvignet se mirska phsny vy
dom tomy dne togo, nhsty pritna litrgfa taa, po nhje
satana radt se w nixy.
33
ako ko liturgiju opoje i podigne se mirska pesma u domu tom, dana
tog, nije prijatna liturgija ta, jer se satana raduje zbog toga.
Zvani~ni stavovi Crkve na{li su svoje mesto i u popularnoj
literaturi apokrifnog karaktera, kao {to je to na primer tekst o
Sedam neopro{tenih greha. U jednoj od verzija, kao neoprostivi greh,
uz odmetawe od Boga, klevetu ili incest, ubrajalo se i plesawe u
crkvi. U tekstu se osu|uju oni koji u crkvi ple{u, ~ine buku rukama
i nogama (verovatno se misli na pqeskawe i pocupkivawe), uz one
koji glume tvore: ny plhti, rko, i nogama kleplh i glm$ tvori-
ty vy crkvi.
34
U tom pogledu, zanimqiv je opis proslave Petrovdana u
selu Ku- ili Guritzesme u okolini Bele Palanke iz osme decenije XVI
veka, koji je sa~inio Stefan Gerlah. Posle prepodnevne prazni~ne
liturgije, obave{tva nas Gerlah, seqani su ispred crkve organizo-
vali pir, na kojem su plesali i pevali. Seqani su prazni~no vreme
provodili unutar svetog prostora, ali ne samo u duhovnom nego i u
telesnom vesequ. Me{tani sela su se posle liturgije u porti crkve
prvo gostili za trpezom, a onda su devojke zaplesale. Igrale su kolo
i dve po dve zajedno pevale.
35
33
Iz epitimijnog sastava koji se poziva na autoritet sv. Vasilija Velikog, V. Jagi},
Sitna gradja za crkveno pravo, 145.
34
S. Novakovi}, Apokrifi kijevskoga rukopisa, Starine JAZU XVI (1884) 92.
35
V. Jagi}, Gradja za slovinsku narodnu poeziju, 118 donosi deo originalnog teksta Gerla-
hovog izve{taja u kojem se opisuje ples i igra posle zajedni~kog go{}ewa:
Nach dem Essen haben die Jungfern in einem Reyhen getanzet
und Chorweise gesungen, je 2 und 2 miteinander,
die fr und fr in einem Ring herumbgegangen,
und das sollen sie einen ganzen halben Tag treiben.
U ~itavoj sredwovekovnoj Evropi u vreme svetkovine
igralo se i plesalo po crkvama ili u wenom neposrednom
okruèwu - porti, uprkos zabranama i protestima Crkve.
36
Prema
pomenutom penitencijalu Summa confessorumod Tomasa od ôbama
postojao je ra{iren obi~aj da se o praznicima okupqaju mladi
mu{karaci i ène u crkvenoj porti ili u samoj crkvi, i da tokom
cele no}i pevaju nepristojne i |avoqske pesme, igraju kolo i
organizuju razne druge sramotne igre.
37
Obi~aj plesawa unutar
svetog mesta, uporno je opstajao {irom Evrope. Sve{tenstvo
Latinske Evrope uvek je iznova podse}alo vernike na pri~u o
ukletim plesa~ima koji nisu po{tovali, kako sveto mesto, crkvu
i crkvenu portu, tako ni sveto vreme praznika. Zbog ometawa
prazni~ne liturgije (u vreme boì}nih praznika) lokalni
sve{tenik je prokleo plesa~e (iako je sa wima bila i wegova
}erka) da bez prestanka ple{u celu narednu godinu dana. Legenda
poti~e iz XI veka, a radwa je prvobitno bila sme{tena u nema~ki
grad Kelbik (Klbigk) u Anhaltu. Prema kasnijoj verziji koju je
izloìo Robert Mening (Robert Mannyng) u svome delu Handlyng
Synne iz 1303. godine, na dvanaest ukletih mladih qudi, mu{kara-
ca i èna, koji su ~itavu narednu godinu bez prestanka plesali i
pevali u kolu (carol), nije se moglo opaziti proticawe vremena:
kosa i nokti im nisu rasli, ode}a im se nije prqala, ni wihova
lica nisu starila.
38
U primorskim komunama, du` balkanskih obala Jadranskog
mora, postojali su sli~ni obi~aji plesawa i pevawa na svetom
mestu. U Dubrovniku je 1425. godine bilo zabraweno igrawe i
P. Matkovi}, Putopisi Stj. Gerlacha 49-50 je ovaj Gerlahov opis na slede}i na~in
interpretirao: Po podne igrale su djevojke kolo (idu} u krug naokolo) i u
sborovih su dvie po dvie pjevale, ne ozna~avaju}i mesto gde su devojke igrale i
plesale.
36
E. K. Chambers, The mediaeval Stage I, 161-162; O istoj pojavi krajem sredweg i
po~etkom novog veka, P. Burke, o.c., 215-216.
37
The Medieval European Sage 550-1550, 659.
38
E. K. Chambers, The Mediaeval Stage, I, 161-162; MF I, s.v. Carol. Prema osnovnoj,
nema~koj verziji, ples mladi}a i devojaka u porti crkve imao je, izgleda, i ri-
tualno obele`je koje je stajalo u vezi sa otmicom neveste, }erke parohijskog
sve{tenika, LM VIII, s.v. Tanzlied von Klbigk; cf. E. E. Metzner, Zur frhesten
Geschichte der europischen Balladendichtung: Der Tanz in Klbigk, Frankfurt 1972.
pevawe u katedralnoj crkvi.
39
U oblastima barske arhiepiskopije
pevalo se i igralo u crkvama i po~etkom XVII veka. Crkvene vlasti
nastojale su da 1617. godine jednom odredbom ukinu {iroko raspros-
trawen obi~aj da u crkvama mu{karci i ène igraju kola i
ne~asno/nepristojno pevaju prilikom svadbene svetkovine.
40
Ples uz pesmu i zvuke muzi~kih instrumenata nije morao da
bude samo izraz zabavnog, veselog i prazni~nog ose}awa okupqenih. U
sredwem veku nije bila nepoznata i jedna sasvim druga~ija predstava
plesa i igre, koji su se mogli preobraziti u vid grube {ale, i uz
uvredqive re~i i gestove postati sredstvo fizi~kog nasiqa.
Najupe~atqivija predstava igre kao ovaplo}ene agresije podstaknute
raznovrsnom bukom muzi~kih instrumenata, qudskim glasom ili
udarawem dlana o dlan, jeste gore pomenuta likovna kompozicija
Rugawe Hristu . Na woj prikazana agrasija nije ispoqena samo na ve-
rbalno, ve} je podrazumeva i fizi~ki kontakt, kao {to je lupawe
zau{ki, pquvawe i sl. Predstavqen na ovaj na~in, motiv Rugawa
re~ito kazuje da je vre|awe i poniàvawe drugog predstavqalo ne
samo odre|eni vid javne zabave, ve} i ideju da se nasiqe nad drugim
moglo ostvariti putem onih aktivnosti koje obi~no pripadaju
oblasti zabavnog, kao {to su igra i ples. (v. str. 291).
U svakom slu~aju, pesma je uz ples i melodiju, bila sastavni
deo zabave u vreme dokolice i svetkovine. Teodosije u @itiju sv. Save
pomiwe, mada uop{teno, svetovne pesme kao vrstu zabave mladog
plemi}kog sveta, kada pri~a o bekstvu mladog princa Rastka u manas-
tir. Rastko je, prema piscu, izbegavao uobi~ajena druèwa svojih
vr{waka, dok mu je wegov otac, veliki ùpan Stefan Nemawa odelio
jednu stranu svoje dràve:
39
Propisano je pod pretwom nov~ane kazne od 25 perpera da nijedan ~ovek ni èna
ni pod kojim uslovima ne smeju da ple{u, kola vode ili pevaju u katedralnoj crkvi.
Uredba nosi naziv Ordo pro coreis non ducendis in sancta Maria, B. Nedeqkovi}, Liber
Viridis, SANU, Beograd 1984, glava 194; K. Jire~ek, Istorija Srba II, 294.
Godine 1306. dubrova~ka vlada je donela zabranu igrawa - ludere in ecclesia sancte
Marie maioris - ali ona se nije odnosila na ples, kao {to se misli u kwizi J. Andreis,
D. Cvetko, S. uri}-Klajn, o.c., 25, ve} na neku hazardnu igru, \. Petrovi},
Odredba dubrova~ke vlade, 403, nap. 1.
40
Et cum ecclesia sit domus orationis, maxima indecentia est, dum nuptiae benedicuntur in
ecclesia, mulieres et viros choreas ducere et cantilenas parum honestas pronunciare, S. Ljubi},
o.c., 144; cf. K. Jire~ek, Istorija Srba II, 294.
wtyxoditi em wty otyca na poglmlne sy velymojami i sy
blagorwdnyfmi nwami veseliti se.
kamo bi odlazio od oca radi zabave s velmoàma i radi veseqa s
blagorodnim mladi}ima.
41
Me|utim, Rastko se klonio takvih zabava:
sgo praznoslovi i smhxa bezgodnago izbhgae, skvrynoslovesnyfix
je i vrhdnyfixy phsni noyskaago jelana wslabltixy
d do konyca
praznoga zanovetawa i neumesnoga smeha, mrze}i nepristojne i
{tetne pesme mladi}kih èqa koje oslabquju du{u do kraja.
42
Uostalom, odricawe od pevawa pesama svetovnog sadràja,
isto kao i odricawe od plesa i igre, predstavqa op{te mesto u
sredwovekovnoj literaturi koja veli~a okrenutost duhovnom
principu i napu{tawu svetovnog na~ina ìvota. @itije Marije
Egip}anke deo je te kwièvnosti u kojoj je ovozemaqski ìvot
prikazan u svoj wegovoj krajnosti. Tokom preobraàja ka
sveta~kom na~inu ìvota, nekada{wa prostitutka Marija Egip}anka,
prolazila je kroz razli~ita isku{ewa, a jedno od teìh bilo je
odricawe od pesama koje je nekada rado pevala. Prihvativ{i
druk~ije poglede na svet, ona se kao pokajnica, prema sopstvenom
priznawu, te{ko odricala pesama koje je nekada obi~no pevala,
ozna~avaju}i ih sada kao bludne i besovske.
43
U @itiju sv. Vasilija Novog zameralo se Teodori,
slu{kiwi sv. Vasilija Novog, na jednom od mitarstava kroz koje je
morala pro}i na svom putu ka carstvu nebeskom, na nepristojnim
re~ima, pevawu svetovnih pesama, podsmehu i {alama koje je, kako
se kaè, u mladosti izrekla vesele}i se:
41
42
43
Vynide mi i bldnyfx phs(y)nei jelane beslovesno, lth pr(i)s(y)no sym\a\i
i ponjda\i phti phs(y)ni bhsovyskyfe je navyfkla bhx, I. [padijer, @itije
Marije Egip}anke u srpskoslovenskoj rukopisnoj tradiciji, AP 16 (1994) 69.
Wni je ti glagolax na me, wbliqax bo eliko vy nosti moe
bldno izglagolaxy, i eliko je kozloglasovaxy, sireqy miryskyfxy
phsnexy, lth, [mirskfe phsni phxy lth] prhlagax mi
posmhxyf i glmlni i smhxotvoreni slovesy, i je ky
nhkyfmy radti se izrhkoxy.
i oni govorahu na me, izobli~avahu koliko bludnoga u mladosti
mojoj izgovorih i koliko pevah, tj. svetovnih pesama, avaj!
Izno{ahu mi podsmehe i {ale i re~i koje izazivaju smeh, i {ta
nekima izrekoh vesele}i se.
44
Pevawe svetovnih pesama se u crkvenoj kwièvnosti obi~no
dovodilo u vezu sa onim nepristojnim - koliko bludnoga u mladosti
mojoj izgovorih i koliko pevah kaè Teodora - i sa neprimerenim
èqama - {tetne pesme mladi}kih èqa koje pomiwe pisac i monah
Teodosije - te su takve pesme jednostavno etiketirane kao bludne,
pa ~ak i kao besovske. Pesme {aqivog i lascivnog karaktera sma-
trale su se uobi~ajenim u lai~koj sredini, bilo da se radi o prin~e-
vima ili osobama nièg dru{tvenog statusa. Takva pevawa lai~ko
dru{tvo nije smatralo gre{nim, ili ih pak nije dràlo za ve}i greh,
te se Teodora ~udila {ta su joj na mitarstvu u grehe sve ubrojali:
ixyje istinynoe izvhstnoe wbliqeni slyfeti trepetaxy wty
kde je vedexy [vhdhx] si proklhtyci, je stvorixy azy,
poneje vrhme mnogo prhide wty nelije si stvorixy, zabiti
prhdaxy, i ni mala ne pomhnxy, ti je vsh po red glagolax,
wbaqe po qisl i simy dovolyno stvorye, poidoxomy vyfe.
pa slu{aju}i wihovo istinito i pouzdano obli~avawe treptah
otkuda zna|ahu ovo prokletnici {ta u~inih ja, po{to mnogo
vreme pro|e od kada ovo u~inih, zaboravu predadoh, i ni malo se
ne se}ah, a oni sve po redu pri~ahu, pa i po broju.
45
Razli~iti tekstovi mona{kog obele`ja izraàvaju ekstremne
stavove prema svakodnevnoj praksi plesawa i pevawa. U Parenesisu
sv. Jefrema Sirina osu|uju se svi oblici svetovnog na~ina zabave, te
44
S. Novakovi}, @ivot Sv. Vasilija Novog, 70; prevod u: M. Ba{i}, Iz stare
srpske kwièvnosti, 119.
45
Ibidem.
se kao sredstvo |avoqske obmane smatraju gusle, svirale, ples i
lukave pesme (phsnymi neprizninyfmi).
46
U jednom mawem sastavu
apokrifnog karaktera okupqawe mladog sveta uz pregudnice i gusle
nazvano je |avolsko zbori{te, jer usred masovnih okupqawa, kako
se veli, stoji sam |avo. Takva okupqawa predstavqala su ne samo
radost mladi}ima i devojkama, odnosno u~esnicima zabave, ve} su
ujedno bila i praznik |avolu.
47
Sa mona{kim zavetom bili su nespo-
jivi sabori i svetkovine mirjana na kojima se o~ekivalo da dominira-
ju osnovni oblici zabavnog. Monahu nije prili~ilo da kozloglasije
stvori niti da ple{e, niti je smeo da poseduje gusle, da na wima
svira, pa ~ak ni da ih slu{a na poselima svetovwaka.
48
U svakodnevnom ìvotu, nebeska mitarstva iz @itija sv.
Vasilija Novog svodila su se na crkvene upitnike koji su bili deo
îna ispovedawa koji su se nalazio pri trebniku. Po{to su ple-
sawe i pevawe obeleèni kao greh, od duhovnika se o~ekivalo da ima
uvid i u ovakvu vrstu prestupa vernika svoje parohije. Takav jednan
upitnik iz XIV veka sastoji se od dve grupe pitawa, jedne namewene
mu{kim, druge ènskim licima. Prema upitniku, duhovnik je
mu{karca trebalo da pita ili si plesao ili pevao ènski (v. str.
148), a ènu, jesi li kad... plesala ili pevala besovske pesme (a da
si ili plesala ili phla phsovyskyf phsnyf).
49
Pored pesama sa {aqivim i nepristojnom sadràjem, peva-
lo se i o nesvakida{wim doga|ajima i delima hrabrih qudi. U srp-
46
Parenesis Jefrema Sirina iz 1337. godine, ASANU N
o
60, l. 148a-b.
47
...nidf vy prhgdnikyf i gslyf, ko t sty zbori\e dfavolomy. Ideje veliko
sybranfe, t stoity po srhdh ixy dfavoly, t radosty noamy i dhvicamy i
dfavol$ prazniky, S. Novakovi}, Apokrifi kijevskoga rukopisa, 94.
48
A\e mnix kozloglase sytvority. i plesat. syi bhsovskyf ql(o)v(h)ky byfs(ty) a ne
B(o)ji. da wtl$qit se .g. lhta. poklon(y) tis\a .i. [...] Mnix a\e imet gsli
i bity ili idet(y) k mirhnomy i shdit poslati ix, o sichvomy da wtl$qit
se ned(el$) edn, poklon na d(y)ny .rn. Zabrana pripada jednom zborniku epitimi-
ja koji se ti~e mona{ke discipline. Nalazi se u Zborniku, Hilandar N
o
468, l. 246a
(m. f. NBS A 1815) iz oko 1400. godine. Treba obratiti pa`wu da zabrana znatno
teìm grehom smatra plesawe i kozloglasovanije, nego {to je svirawe ili
slu{awe gusala u dru{tvu mirjana, odnosno svetovwaka. Za prvi greh je propisana
epitimija od tri godine i 1060 metanija, uz verbalnu uvredu monaha - prestupnika
koji je nazvan |avoqim, a ne Bo`jim ~ovekom. Nasuprot tome, za monaha qubiteqa
gusala, duìna epitimije propisana je na svega nedequ dana i 150 metanija dnevno.
49
Trebnik, De~ani N
o
67, l. 44b, l. 45b (m. f. NBS A 4522).
skim narativnim izvorima pomiwe se i neka vrsta pohvalne pesme
koju je narod pevao u posebnim prilikama. Grigorije Camblak u
@itiju Stefana De~anskog govori o pobednim pesmama pevanim
prilikom masovnog do~eka kraqa pobednika iz bitke kod
Velbu`da 1330. godine:
Pobhditely je Steany svhtlyfmi krase se pobhdami vy svoa
vyzvrati se. Sreta\imy twgo narwdwmy. i pobhdnyfimi phsnymi
vhnqava\imy. vsxvala\imy, qde\imy se, blagodare\imy Boga.
A pobediteq Stefan, ukra{avaju}i se svetlim pobedama, vrati
se svojoj ku}i, a narod ga je sretao i ven~avao pobednim pesmama,
hvalio i ~udio se, blagodare}i Boga.
50
U svakom slu~aju, u srpskom sredwovekovnom dru{tvu
omiqene su bile pesme u kojima se slave juna~ka dela i podvizi, bilo
u ratu, bilo u mona{kom postrigu ili u drugim, nesvakida{wim
prilikama. Podaci o takvim pesmama su naàlost, malobrojni i
uglavnom fragmentarni. Oni postaju brojniji, detaqniji i celovi-
tiji od sredine XVI veka, kada su po~ele i da se beleè najstarije do
danas sa~uvane epske pesme dugog stiha, bugar{tice. Na osnovu
sa~uvanih podataka, izgleda da su takve pesme nailazile na izvesnu
vrstu po{tovawa kod crkvene i pismene elite. U~eni srpski pisac
i teolog Domentijan u @itiju sv. Simeona ne propu{ta da pomene sa
izvesnim po{tovawem, da je bekstvo princa Rastka, budu}eg sv. Save,
u Svetu Goru krajem XII veka opevano u pesmi. Verovatno je beg
mladog princa u manastir ostavilo snaàn utisak na savremenike
koji su doga|aj i podvig mladog Rastka preto~ili u pesmu.
Domentijan ne prezire takvo pevawe, ve} naprotiv smatra da je bilo
nadahnuto sv. Duhom:
i proqi qlovhci svetyfimy dxomy naqeni phsni symyfslivye
i shtte poax o oystvii bogomdraago noe.
i neki qudi nau~eni svetim Duhom smisli{e pesme, i tuè}i
pojahu o odlasku bogomudroga mladi}a.
51
50
@itije Stefana Uro{a Tre}eg, 75; Grigorije Camblak, Kwièvni rad, 69; cf.
K. Jire~ek, Istorija Srba II, 297.
51
@ivot Svetoga Simeuna i Svetoga Save, napisao Domentijan, 27; Domentijan,
@ivot, 257. U komentaru Lazar Mirkovi} kaè: odnosi se svakako na usmene pesme
Sa sli~nih pozicija nastupa i ulciwski episkop Martin
Segon u drugoj polovini XV veka kada govori o juna~kim pesmama.
On ne isti~e posebno nijednu pesmu, ve} nas obave{tava da je jedan
od omiqenih na~ina zabave wegovih zemqaka Srba, bilo organizo-
vawe grupnih gozbi na kojima su se pevale juna~ke pesame uz
muzi~ku pratwu. Takva pevawa on smatra korisnim i pou~nim za
razvoj omladine. Kao klasi~no obrazovan pisac i humanista, u
nameri da uzvisi na~in takvog pevawa, poredi ih sa ume}em
Timoteja, peva~a i svira~a Aleksandra Velikog:
...conviviis ac musicis oblectamentis plurimum dediti, in quibus more
Thimothei illius quondam citharedi apud Alexandrum Macedonem
fortium virorum gesta canentes praeclara nobilissima adolescentium
ingenia ad subeunda quaeque ardua excitare solent.
...veoma su nakloweni gozbama i uìvawu u muzici, u kojima na
na~in Timoteja, onoga nekada pjesnika kod Aleksandra Makedonskog,
pevaju}i o preslavnim i veoma plemenitim djelima hrabrih junaka
koja obi~no podsti~u duhove mladi}a da podnose svake te{ko}e.
52
U pozno prole}e 1497. godine pratio je italijanski pesnik
i hroni~ar Ro|eri de Pa~ienca napuqsku kraqicu Izabelu Del
Balco na wenom putu ka prestonici kraqevine, Napuqu. Usput su
joj, u mestima u koja je svra}ala, prire|ivani razli~iti do~eci. U
mestu \oja del Kole, u ~etvrtak 1. juna, u wenu ~ast igre i plesove
su izvodili Srbi izbegli pred turskim osvajawima.
53
Ro|eri de
Pa~ienca opisao je wihove igre kao ìvahne, nalik onim koje je
igralo stanovni{tvo latinskog porekla
54
, koje su oni izvodili uz
glasnu viku i, kako kaè, na svom jeziku. Igra~i su se, skaku}u}i
o Savinom bekstvu u manastir, Ibidem, 387. D. Kosti}, o. c., 59 ovo Domentijanovo
kazivawe tuma~i na slede}i na~in: Domentijan spomiwe mnoìnu speva~a ili
peva~a i ne kaè da su te pesme bile napisane, zna~i da su svakako bile usmene.
Sve to skupa uzev{i u obzir, daje prava da se te pesme, jo{ i za ono vreme, mogu
smatrati narodnim, a po{to im je predmet doga|aj o kome se imalo {ta pri~ati, i
epskim.
52
Malo delo po{tovanog gospodina Martina de Segonis, 229, 252.
53
M. Panti}, Nepoznata bugar{tica, 421-439.
54
e nell ballare ciascaun romanza, glasi 627. stih petoga pevawa koji je prire|iva~
kriti~kog izdawa epa Mario Marti (Mario Marti), kako kaè Miroslav Panti}, objas-
nio ga je upravo u tom smislu: imita i modi delle popolazioni dascendenza latina, Ibidem, 439.
(saltando) kao koze okretali i zajedno su svi pevali.
55
Povremeno
bi svaki od wih pio po svom obi~aju... mu{karci, ène, odrasli i
oni koji su jo{ deca. Plesali su i u parovima mu{karci i ène
zajedno, dvoje po dvoje: Cvijeta (Zuieta) je plesala sa Ratkom (Ratco),
Radeqa (Radeglia) s Jurkom (Jurco), \ura (Chiuro) sa Milicom (Miliza),
Junko (Junco) sa Stanicom (Staniza), itd. Po{to je bio znatièqan
i dobar posmatra~, Ro|eri de Pa~ienca navodi imena igra~a,
mu{karaca i èna, uz opasku da je izvesna Stija (Stia), snaha Rado-
wina, ispijala vi{e vina od svih ostalih. Za razliku od nemih
likovnih predstava koje prikazuju plesawe uz muziku, Ro|eri de
Pa~ienca je ostavio zanimqivo svedo~anstvo o pevawu uz igru.
Tako|e, zabeleìo je i stihove pesme koja se pri tom pevala. Bila
je to pesma dugog stiha, bugar{tica, koja je pevala o zato~eni{tvu
Janka Huwadija i o slavnom despotu Smedereva:
Orauias natgradum smereuo nit core
nichiasce snime gouorithi nego Jamco
goiuoda gouorasce istmize molimtise
orle sidi maolonisce dastobogme
progouoru bigomte bratta zimaiu
pogi dosmederesche dasmole slauono
mo despostu damosposti istamice
smederesche Jacomi bopomoste
Jslaui dispot pusti Jsmederesche
tamice Jatechui napitati seruene
creucze turesche bellocatela vitesco
cha
Orao se vija{e nad gradom Smederevom. / Nitkore ne }a{e s
wime govoriti, /nego Janko vojvoda govora{e iz tamnice: /
Molim ti se, orle, sidi malo niè / da s tobome progovoru:
Bogom te brata jimaju / po|i do smederevske [gospode] da s mole
/ slavnomu despotu da m otpusti iz tamnice smederevske; / i ako
mi Bog pomoè i slavni despot pusti / iz smederevske tamnice, ja
te }u napitati / ~rvene krvce ture~ke, beloga tela vite{koga.
56
55
Ibidem, 427.
56
Ro|eri de Pa~ienca je imena srpskih u~esnika i stihove pesme koje su plesa~i
pevali, zapisao onako kako ih je ~uo: na srpskom jeziku, ali latinskim pismom.
Stihove je pro~itao i nedoumice razre{io Miroslav Panti}, Ibidem, 427-432.
Svedo~anstvo Pa~ience je vi{estruko zna~ajno. Zahvaqu-
ju}i wegovoj radoznalosti i otvorenosti sa~uvani su stihovi do
sada najstarije poznate bugar{tice, koja nije pevana uz zvuke
muzi~kih instrumenta, ve} se uz wu igralo, odnosno plesalo. Tako|e
je interesantno da se prema svedo~ewu Pa~ience moè zakqu~iti da
su igra~i, zajedno mu{karci i ène, plesali u parovima.
Osim uìvawa u hrani i pi}u, na svetkovini se plesalo i
pqeskalo uz pesme raznovrsnog sadràja. Pevalo se pri razli~itim
vrstama okupqawa, i to razli~ite pesme, bilo one koje su imale
{aqiv i nepristojan ton, bilo one o pojedinim istorijskim
doga|ajima (kao bugar{tica o zarobqenom Janku u Smederevskoj
tvr|avi) ili o podvizima svetaca i junaka koje su, prema shvatawu
savremenika, pored zabavnog imala i didakti~ki karakter.
Vi{e puta je re~eno da se dru{tveni smisao plesa i pesme
najpotpunije ostvarivao na svetkovini. Ni}ifor Grigora je pri-
likom svoje diplomatske misije u Srbiju 1327. godine, proslavio
Uskrs u Strumici, gradu na tada{wim granicama Vizantijskog
carstva. Posle zvani~ne crkvene sve~anosti i liturgije, vizanti-
jski diplomata i pisac je sa bedema tvr|ave posmatrao, kako kaè
ono {to se obi~no odvija na praznike, i najraznovrsnije igre
mladi}a i onih koji vi{e nisu mladi.
57
Sli~ne oblike prazni~ne zabave seoskog stanovni{tva
opisao je i Stefan Gerlah ne{to vi{e od dva i po veka kasnije. Za
razliku od Ni}ifora Grigore koji govori o mu{kom kolu, on je
opisao ples devojaka. Kasniji opisi ènskog plesa uz pesmu ili uz
pratwu muzi~kih instrumenata koje sviraju ène, predstavqaju
svedo~anstva da je ènski ples, isto kao i mu{ki, deo sred-
wovekovne folklorne tradicije. Pored Gerlahovog, sa~uvali su
nam se i drugi pomeni i opisi ènskih plesa~kih igara iz XVI
veka. U istom kraju, u okolini dana{we Bele Palanke, u selu Zuha
Clisura Pigafeta je 1560-tih prisustvovao prilikom nedeqnog
57
VIINJ VI, 624; Nicephori Gregorae epistulae, 110. Gr~ka re~ opcio kazuje da se
prevodio~ev pojam igra odnosi na ples, odnosno ples u kolu ili horu (oru).
Grigorin podatak kao svedo~anstvo o plesawu u kolu navode V. Jagi}, Gra|a za
slovinsku narodnu poeziju, 111; K. Jire~ek, Istorija Srba II, 293; Istorija srpskog
naroda II, 509 (M. Panti}).
praznika ènskom plesawu sa pevawem, koje je okarakterisao kao
sirovo i seqa~ko pjevawe. Pigafeta je u svom putopisu zabele-
ìo da su on i wegovi pratioci tada vidjeli puno djevojaka, mnoge
su bile lepe, koje su onog dana, budu} je bila nedeqa, bile bezaposle-
ne, plesale su na okolo i praznovale, ali uviek traìle su novac.
58
Zatim je opisao wihovu igru koja se sastojala od plesa i pevawa:
Tri ili ~etiri pjevahu natje~u} se, odgovarahu si poput sborova,
sirovo i seqa~ko pjevawe, dvie po dvie dràle se za ruke. Jedna
imala je na glavi jednu vrstu klobuka ili kape, koja je imala
vrhove poput jedara, ta je opona{ala mu`karca, a druga ènu, i
tako ple{u}, dolaàhu uviek na suprot. S po~etka vrlo lagano, a
poslije malo po malo pospje{ivahu korak, te napokon skakahu,
sliede} uviek svoje pjevawe, koje tako|er razmjerno raste, te se napokon
vi~e; u ob}e kakov je ples, takovo je i pjevawe, divqe i sirovo.
59
Najverovatnije je u istom selu, Klisurici (Clissurissa), kako
mesto zove Francuz Pjer Leskalopje (Pierre Lescalopier) 1570-tih
video i opisao ènski ples sa pevawem i svirawem:
Neke devojke do|o{e da igraju pred nama da dobiju novaca, i
ukrasi{e se, kao neveste, {e{irima opto~enim raznobojnim perjem
koje su pri~vrstile na glavu. Igrale su po dve zajedno jedna prema
drugoj; najzad ritam postade brì, pa skakahu i udarahu nogama u
istom taktu. Wihovi svira~i behu ~etiri wihove drugarice koje
su stajale po dve i dve i jedne drugima odgovarale istom pesmom.
60
Sli~no opisima iz XVI veka, ènska zabavqawa uz ples,
pesmu i muziku likovno su predstavqena dva veka ranije na pomenu-
toj minijaturi Minhenskog psaltira. Ve} je re~eno da je na minija-
turi oslikano ènsko kolo, odnosno horo. Devojke ple{u drè}i
se za ruke, podignute i savijene u laktovima, uz zvuke instrumena-
ta na kojima svira druga grupa devojaka. Jedna udara u mali bubwi},
druga o kastawete. U centru je prikazana Mirijam koja igra
58
Prema interpretaciji prire|iva~a P. Matkovi}, Putopis Marka Antuna Pigafette, ili
drugo putovanje Antuna Vran~i}a u Carigrad 1567. godine, Putovanja po Balkanskom polu-
otoku XVI. vieka, deo X, Rad JAZU 100 (1890) 123.
59
Prema interpretaciji prire|iva~a Matkovi}a, Ibidem, 123-124.
60
R. Samarxi}, o.c., 136. 379.
ma{u}i maramama.
61
I mu{ka kola XIV veka igrala su se uz zvuke
muzi~kih instrumenata kao {to je prikazano na minijaturi
Minhenskog psaltira ili freskama u crkvi manastira Lesnovo
ili Hreqinoj kuli. Likovna predstava 149. i(li) 150. psalma
umnogome je zasnovana na savremenom iskustvu slikara. Na~in
plesa, ukr{tene ruke, krupni koraci koji odaju hitrost pokreta
telom i brzinu kretawa, kao i kratka ode}a u kojoj su igra~i
oslikani, navode na pretpostavku da je predstavqena neka vrsta
narodnog plesa.
62
Na~in ènskog plesa predstavqenog na minija-
turi iz Minhenskog psaltira, i mu{kog sa freske u Lesnovu, sa
stanovi{ta koreologije, kako smatra Milica Ilijev, karakte-
risti~ni su za na{e dana{we narodne igre, po dràwu, koraku i
kretawu igra~a, i po samoj muzi~koj pratwi u kojoj dominiraju
udara~ki instrumenati koji su svojstveni najstarijim slojevi-
ma tih igara.
63
Interesantno je da se najve}i broj sredwovekovnih
likovnih predstava plesa i igrawa u kolu sa~uvao na nadgrobnim
spomenicma - ste}cima. Na wima su prikazana sva tri tipa kola,
61
v
. O muzi~kim instrumentima koji su oslikani na
minijaturi, R. Pejovi}, o.c., 69-70. V. Ne[eva, Tancqt v pametnici na bqlgarsko-
to srednovkovno izkustvo (XIII - XIV vek), u: Praznici i zreli\a v evropejskata
kulturna tradici] prez srednovekovieto i vqzra`daneto, Materiali ot me`dunarod-
nata nau~na sre\a, Varna yli 1995, Sofia 1996, 97-99 mi{qewa je da minijatura
predstavqa savremen ples, dok su oslikane figure odevene u savremenu ode}u
(Violeta Ne{eva je analizirala likovnu kompoziciju iz Tomi}evog psaltira sa
istim motivom, koja je nastala ne{to ranije od srpskog, tzv. Minhenskog psaltira).
62
L. Pra{kov, o.c., 69-70 smatra da kolo plesa~a iz Hreqine kule koji se drè za
pojas ili ruke predstavqa narodni ples, horo. Kad je re~ o karakteru plesa,
druga~ije stavove zastupa N. Ov~arov, Izobrazitelnoto izkustvo kato izvor za
istori]ta na muzikata, praznicite i zreli\ata prez XIV vek, u: Praznici i
zreli\a v evropejskata kulturna tradici] prez srednovekovieto i vqzra`daneto,
Materiali ot me`dunarodnata nau~na sre\a, Varna yli 1995, Sofia 1996, 110-112
koji smatra, kako i sam kaè, nasuprot op{te prihva}enim mi{qewu, da na
freskama iz Lesnova i Rile nije predstavqen seoski ples, ve} dvorski, po{to
plesa~i igraju uz melodiju koju svira ansambl sastavqen od razli~itih vrsta
muzi~kih instrumenata, {to implicira izvestan stepen materijalnog bogastva.
Pri tom, Ov~arov podse}a da su Lesnovo i Hreqina kula u Rili bile zadu`bine
dvojice veoma mo}nih i uglednh balkanskih velika{a toga vremena.
63
M. Ilijin, Razvoj etnokoreologije, Srpska muzika kroz vekove, Galerija
SANU, Beograd 1973, 211, 212.
mu{ko, ènsko i me{ovito, u kojem plesa~i obi~no ple{u drè}i
se za ruke.
64
Ruke igra~a su obi~no uzdignute, savijene u laktovima
ili se igra~i drè za ramena, dok posledwi igra~ u nizu naslawa
svoju slobodnu ruku na bok. Kola su uglavnom otvorenog tipa,
polukru`na ili u jednom nizu, ve}inom me{ovitog tipa, za razli-
ku od kru`nog zatvorenog mu{kog kola iz Lesnova ili Hreqine
kule. Plesalo se sa cve}em, sa maskama ili ma~evima, te predstave
kola sa ste}aka, kao svaka druga seoska kola sredwovekovne
Evrope ne odaju samo zabavno, ve} su mogla da imaju i obredno
obele`je (v. str. 226-227). Svetozar Radoj~i} je sklon da kola sa
ste}aka uporedi sa sli~nim vrstama plesa predstavqenim u
primewenoj umetnosti (predstave na draperijama, tapiserijama
ili na kupama i ~a{ama) susedne Italije i drugih zemaqa sredwo-
vekovne Evrope ukazuju}i pri tom na wihov op{ti zna~aj.
65
64
Sa~uvane su 132 predstave kola, od toga 23 mu{kih, 40 ènskih i 69 me{ovitih,
. Belagi}, Ste}ci, 319-324. Da bi se moglo govoriti o kolu, neophodno je da pred-
stavqene budu najmawe tri figure u nizu koje se drè za ruke; za dve figure nije
sigurno da predstavqaju kolo, M. Wenzel, Ukrasni motivi, 347.
65
S. Radoj~i}, Reqefi bosanskih i hercegova~kih ste}aka, 78: na italijanskom
tekstilu XIV veka ili bronzanih merica iz Muse Cluny, pojavquju se karole,
skoro identi~ne kolima sa ste}aka.
TAKMIÂRSKE IGRE
Igra je, videli smo, u potpunosti ispuwavala prazni~no
vreme. Upoznali smo se pri tom, sa raznovrsnim zna~ewima sredwo-
vekovnog pojma igre. U ovom poglavqu bi}e re~i o onim aktivno-
stima koje danas obi~no nazivamo sportskim i takmi~arskim igra-
ma, a koje se pomiwu i ~ije tragove moèmo da pratimo u sa~uvanim
srpskim sredwovekovnim izvorima.
Trke
Jedna od najomiqenijih vrsta zabave bila su takmi~ewa u
brzini. Mesto gde su se takva takmi~ewa odràvala nazivalo se
poteci{te, odnosno pote~i{te (poteqite). Pojam je izveden od
glagola poteti, {to zna~i tr~ati, trkati ili te}i.
1
U srp-
skoslovenskom prevodu romana o Aleksandru Velikom, mladi
Aleksandar je svoju ve{tinu jahawa pokazivao na poteci{tu: a on
g l a v a XIII
1
F. Miklosich, Lexicon, 644. Daqe u kwizi u upotrebi je savremeni oblik poteci{te
od glagola pote}i.
pojaha po poteci{tu. Zatim, je Aleksandar podigao i jedan grad i
dade mu ime Dram, {to na srpskom zna~i poteci{te.
2
Bio je to
op{teprihva}en pojam koji je u pisanom i govornom jeziku
ozna~avao trkali{te, i sli~no re~ima zdravica, glumac i svirca,
u{ao je u druge jezike (latinski i italijanski). U dubrova~kim
dokumentima pisanim na italijanskom, javqa se u obliku potiziste,
poticiste, potiisste, ili potiiste ozna~avaju}i prostor gde su se
odràvale igre na kowima o kojima }e jo{ biti re~i.
3
Istog kore-
na je i glagolska imenica pote~enije (poteqeni)
4
, mada se ~e{}e u
pisnim izvorima za takmi~ewe u brzini upotrebqavao pojam
uriskanije (riskani) ili uristanije (ristani).
5
U srpskim sredwovekovnim izvorima naj~e{}e se pomiwu
tri takmi~ewa u brzini: trke na kowima, kasa~ke trke, i trke
pe{aka, odnosno tr~awe. U Nomokanonu sv. Save ove se igre nazi-
vaju kowske trke - kowskoje uriskanije (konysko ryfskani) ili
kowskoje uristanije (konysko ryfstani) - ili trke zapre`nih
kola i trke pe{aka, dok se mesto gde su se ovakva takmi~ewa
mogla odràti, uop{teno se naziva pozori{te: na kolesnicaxy
riskani tvore, ili samoborycy ili phy riskani tvore na pozori-
\ixy
6
(v. str. 244). Upotreba pojma pozori{te da se ozna~e kowske
trke ili razli~ite takmi~arske igre, ili mesto wihovog
odràvawa, pa ~ak i hipodrom kakav je onaj u Carigradu, ne
proizilazi samo iz osnovnog zna~ewa slovenskog pojma, ve} se
moè govoriti i o sna`nom uticaju vizantijskih tekstova iz kojih
se razvila slovenska i srpska kwièvnost. Kao {to je napred u
kwizi re~eno, i u Vizantiji je pojam pozori{te imao {irok spe-
ktar zna~ewa, te je izme|u ostalog ozna~avao i hipodrom.
344 - XIII Stanoje Bojanin
2
Srpska Aleksandrida, 52, 53. U oba navedena primera zadrào sam stari pojam u
nameri da istaknem wegov zna~aj i funkciju, za razliku od prevoda Radmile
Marinkovi} u kojem je upotrebqen savremni oblik trkali{te, Roman o Troji.
Roman o Aleksandru Velikom, 77.
3
K. Jire~ek, Vite{ke igre, 413-414.
4
5
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 58b, passim. Re~i uriskanije i uristanije u
Nomokanonu sv. Save upotrebqene su u zna~ewu gr~kog io(lat. certamen), V. Jagi},
Krm~aja ilovi~ka, 85; K. Jire~ek, Istorija Srba II, 292.
6
S druge strane, pojam kowskoje uristanije nije
ozna~avalo samo igru i vrstu takmi~ewa, ve} se upotrebqavao i
kao sinonim za poteci{te ili pozori{te, odnosno mesto na
kojem su se takmi~ewa odràvala. U takvom zna~ewu ono se javqa u
romanu o Aleksandru Velikom, tzv. Srpskoj Aleksandridi, kada se
pri~a o caru Filipu koji je posmatrao svoje vitezove kako se
utrkuju na trkali{tu (na konskwm $ristani tek$\im).
7
Me|utim, kad je re~ o nomokanonskoj gra|i prevedenoj sa
gr~kog jezika, Nomokanon sv. Save, Sintagmat Matije Vlastara
ili Epitimijni nomokanon, ne bi trebalo zanemariti ~iwenicu
da se u pomiwawu nadmetawa u brzini prenosi i tradicija hipo-
droma, pre svega onog u Carigradu, koji je u poznoj antici i u
Vizantijskom carstvu bio centralno mesto takmi~arskog i
zabavnog ìvota. Na tu osnovnu vezu sa vizantijskim hipodromom,
ukazuje gr~ka posu|enica ipodromije i wen iskvaren oblik
podrumije.
8
Re~ se koristila kao sinonim za kowske trke, kako je
obja{weno u srpskoslovenskom prevodu veoma popularnog @itija
sv. Vasilija Novog u kojem se kaè: tvorae se podrmi (ipopodrome),
sirhqy konynoe ristanie.
9
Ali, ipodromije su obja{wene i kao mesto
gde se odràvaju kowi~ke trke i trke ko~ijama, u jednoj glosi u te-
kstu Nomokanona sv. Save: ipodromi je imenty se. idhje koni i
kolesnice teqt se.
10
Osim toga, deo re~nika srpskoslovenskog jezi-
ka ~inila je i gr~ka posu|enica hipodrom (iopoo), ipodrmy i
podrmy.
11
Qudima od pera sredwovekovne Srbije nije bilo nepo-
znato da je mesto kowskih trka, odnosno hipodrom, moglo imati
oblik monumentalne gra|evine. U ranije pomenutom prevodu hro-
nike Jovana Zonare ~ita se da je rimski car Trajan razu{io staro
rimsko uristanije i umesto wega podigao boqe i ve}e pozori{te.
Svetozar Radoj~i} smatra da se na osnovu re~i sa~uvanih u
na{em starom jeziku moè zakqu~iti da smo za mnoge vrste
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji XIII - 345
7
Srpska Aleksandrida, 51; Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom, 77.
8
Od gr~kog iopoio {to zna~i utrkivawe na kowima ili kolima, Liddell-Scott-
Jones I, 843.
9
S. Novakovi}, @ivot Sv. Vasilija Novog, 80.
10
11
F. Miklosich, Lexicon, 259, poziva se pri tom na izvore, na dva rukopisa pisana
srpskom redakcijom iz XVI veka.
zabava i za razne sportove primili pouke u carigradskom hipodro-
mu, u zgradi koja je bila - u isti mah - pozori{te, cirkus, sportski
stadion i pozornica sudbonosnih doga|aja.
12
Anti~ki i vizantijski
hipodrom dobio je, prema Svetozaru Radoj~i}u, svoju likovnu pred-
stavu u srpskom crkvenom slikarstvu sredinom XIVveka, na kompo-
ziciji Sveti Nestor ubija Lija, u manastiru De~ani (slika 5):
sve je na fresci dosta ta~no pokazano: visoki podij na kome se
protivnici bore, carska loà (tribuna imperialis) i dole carceres,
vrata iz kojih su izlazili trka~i i ostali sportisti.
13
U fresko slikarstvu sa~uvala se i predstava dvokolica. U
Grigorijevoj galeriji u crkvi Sv. Sofije u Ohridu oslikanoj u
vreme srpske vlasti na isto~nom zidu galerije predstavqen je
Josif kako uska~e na dvokolicu. Freska je znatno o{te}ena, ali se
po velikim to~kovima prepoznaje niskopodna dvokolica.
14
U svakom slu~aju, da bi se organizovale trke na kowima ili
~ak i neka vrsta kasa~kih trka u sredwovekovnoj Srbiji, nije bilo
neophodno postojawe hipodroma, gra|evine i institucije kakva je
bila poznata u Carigradu. Poteci{te nije moglo nikada postati
hipodrom, ni po izgledu ni po funkciji i zna~aju. Ono je trebalo
da ispuni osnovnu namenu, da se na wemu utrkuje. Ipak, bu~nu
atmosferu sa poteci{ta ne donosi prevedena nomokanonska gra|a,
12
S. Radoj~i}, Od Dionisa do liturgijske drame, 107-108. O poznavawu carigradskog
hipodroma kao mestu raznovrsne zabave Svetozar Radoj~i} kaè: Sme se pret-
postaviti da su na{i preci stole}ima gledali predstave carigradskog hipodroma.
Wima je re~nik carigradske cirkuske sredine bio dobro poznat, Ibidem, 107.
13
Ibidem, 114. U svom osvrtu na likovnu kompoziciju S. Paji}, o.c., 356 je mesto
dvoboja sv. Nestora i Lija nazvala arena.
14
Na ovu scenu iz Starog Zaveta (Mojsije I: 41, 43) ukazao je S. Radoj~i}, Od
Dionisa do liturgijske drame, 109. Crte` ove kompozicje donosi C. Grozdanov,
Ohridsko zidno slikarstvo XIV veka, Beograd 1980, 84 + sl. 23. Iako je freska
prili~no o{te}ena, na crteù se vidi kowska zaprega: sa~uvan je zadwi deo, na
osnovu kojeg se prepoznaju dvokolice sa velikim to~kovima na koje uska~e Josif.
Na verodostojnost likovnih predstava ovoga perioda u ohridskoj Sv. Sofiji ukazu-
je Vojislav J. \uri}: Izo{trenim okom posmatra~a svakodnevnog ìvota, slikar
je beleìo ìvopisane pojedinosti i iznosio ih u svoje magi~ne celine. Zato se
posmatra~, udubqen u detaq, moè obavestiti o onovremenom ìvotu pastira,
kamilara, trgovaca, carskog dvora, sve{tenika i monaha, V. J. \uri}, Crkva Svete
Sofije u Ohridu, Umetni~ki spomenici u Jugoslaviji, Beograd 1963, X.
ve} Teodosije u Pohvali sv. Simeonu i sv. Savi (oko 1300. godine)
koji kaè: idhje ne kolesnicy vyprejeni, ni koni prhmhnni zrimy.
15
Bile su to kowske trke, koje za u~enog Teodosija, uz uli~no
pozori{te, ~ine osnovni vid svetovne zabave.
Pismeni i kwièvni krugovi sredwovekovne Srbije imali
su odre|eno znawe o olimpijskim igrama anti~kih Grka. U sred-
wovekovnom romanu o Aleksandru Velikom te su igre nazvane
olimpija (olmba) i smatrale se kao jedne od ~etiri jelinskih
igara: qetiryf igri ellnwm bhx.
16
Me|utim, olimpijske igre behu
zaodevene u ruho sredwega veka, te behu predstavqene kao
turnirske borbe. U olimpijskim predelima, kaè se u romanu,
postojala su dva olimpijska kola, terena kru`nog oblika:
i na thx je kolhx vsxode\e vtezyf xyftrost nhkoe wt
ellnskaago $xyf\rena. koby sebh i naroky pitax$. qetiti vkph
i wsym torna\e se. i tako naroky svoi i koby pitax.
i na ta kola ulaze}i vitezovi nekom jelinskom ve{tinom sudbinu
svoju i rok pitahu: ~etvorica zajedno, ili osmorica turnahu se, i
tako pitahu svoju sudbinu i rok.
17
Bila su to mesta na kojima su se odràvali turniri isku-
snih vitezova na brzonogim kowima, ili gde se mladi vitezi ta-
kmi~ahu (iskaxse). Na jednom takvom olimpijskom kolu mladi
Aleksandar je pokazao svoju ve{tinu na oru`ju.
U drugom izvoru predstava o olimpijskim igrama znatno je
blià wihovom realnom obele`ju. To je jedna glosa (sedma ili
osma decenija XIV veka) umetnuta u srpskoslovenski prevod dela
Pseudo-Dionisija Areopagite:
15
T. Jovanovi}, Pohvala, 711. Postoje dva prevoda Teodosijeve Pohvale na savremeni
jezik. Na nekim mestima, oni se znatno razlikuju, izme|u ostalog i u prevodu ovog
dela re~enice. Biqana Jovanovi}-Stip~evi} je predloìla prevod: gde ne gledamo
zaprege kolske, ni kowska odvra}awa, Teodosije, Slu`be, kanoni i Pohvala, 234,
dok je Tomislav Jovanovi} ovo mesto preveo: gde se ne vide upregnuta kola, niti
smewivawe kowa, Stara srpska kwièvnost. Hrestomatija, 33. U svakom slu~aju,
Teodosije govori o svetovnom obliku zabave koji se odnosi na kowske trke. Izgleda
da se moè u ovom kratkom i veoma ìvom osvrtu, u kojem je upotrebqen glagol
zreti (gledati) u prvom licu mnoìne, prepoznati li~no pi{~evo iskustvo.
16
Srpska Aleksandrida, 57.
17
Ibidem, 55; Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom, 78.
Wlumpade g<lago>lt se pety dolhni na borbh byfvama.
pryvo m$stnmi biti se. vtoro boriti se. treti te\i i phi
i na kolhsnicaxy. qetvryto skakati. peto, kami metax i si
ko prazdniky im$\e na peto lhto sybirae se wt vshxy strany
mnojystvo i tvorax sii igri. i je pobhjdae vhncy pobhdi
primae wvy masliqy wv je inaky. wv je ino qto prhma pobhdh.
Olimpijadom se zove pet igara {to na borbu bivaju. Prvo - pesni-
cama biti se, drugo - boriti se, tre}e - pe{a~ewe i tr~awe na
ko~ijama, ~etvrto - skakati, peto - kamen bacati. I ovo kao
praznik imaju}i, svake pete godine sakupqalo se mno{tvo iz svih
krajeva i ~inili su ove igre. A ko pobedi venac je dobijao, bilo
maslinov, bilo druga~iji ili bilo {ta drugo prema pobedi.
18
Prema sastavqa~u ove glose, igre pod nazivom
Olimpijada odràvale su se periodi~no, svake pete godine.
Wihovo organizovawe predstavqalo je praznik za qude koji su
se okupqali iz svih krajeva. Nagrada pobedniku bila je masli-
nov venac, ili bilo {ta drugo prema pobedi. Bile su to
takmi~arske igre koje su se izvodile pred publikom, namewene
gledawu, i kao takvim, pristajao im je naziv olimpijsko
pozori{te. Pojam olimpijsko pozori{te upotrebqava i anon-
imni smederevski pisac u Povesti o prenosu mo{tiju sv. Luke
({esta decenija XV veka) ozna~avaju}i svetovne oblike zabave
bilo da se radi o takmi~arskim igrama tamo mnogi tr~e
napreù}i se, jedan se venac prima i to propadqiv, bilo o
pirovawu, pijan~ewu i kozloglasovaniju.
19
U navedenoj glosi koja obja{wava pojam Olimpijske igre,
nabrajaju se osnovne discipline u kojima se nadmetalo, ali po
nazivima igara moè se zakqu~iti da se radi o igrama koje su bile
savremene sredwovekovnom piscu, isto kao {to je pod pojmom
olimpijsko pozori{te anonim iz Smedereva nesumwivo podra-
zumevao savremene obi~aje takmi~ewa u vreme praznika. Da bi se
boqe razumela poruka, va`no je ista}i da je glosa nastala u srpskoj
18
\. Trifunovi}, Zbornici sa delima Pseudo-Dionisija Areopagita u prevodu
inoka Isaije, Cyrillomethodianum V, Thessalonique 1981,170; prevod u: \.
Trifunovi}, Stara srpska kwièvnost, 309.
19
Tamo bo mnwzi tekty podviza\e se, din je vhncy primlty i sy tlhnyny,
I. Ruvarac, o. c., 185; \. Trifunovi}, Stara srpska kwièvnost, 309-310.
sredini.
20
Ona sadrì klasifikaciju takmi~arskih igara koje su
svrstane u pet grupa. Prva je obuhvatala pesni~ewe, druga je
uop{teno nazvana borbe, tre}a utrkivawe kao {to su takmi~ewe u
tr~awu i kasa~ke trke, ~etvrta skakawe i posledwa, bacawe kamena.
Sve su to bile igre, kako ih naziva sredwovekovni pisac, koje su se
zasnivale na fizi~koj snazi i ve{tini. Igra uop{teno nazvana
borbe, verovatno je podrazumevala igre u kojima je do izraàja
dolazila ve{tina vladawa oru`jem. Ova podela svedo~i o tom da je
u sredwovekovnoj Srbiji postojala predstava ne samo o razli~i-
tim vrstama takmi~arskih igara, ve} i o wihovoj klasifikaciji u
razli~ite grupe. Glosa je od neobi~ne va`nosti zato {to na neki
na~in predstvqa sredwovekovno svedo~anstvo o igrama koje se
pomiwu u usmenom narodnom pesni{tvu poznijeg vremena, sa~uvano
u desetera~kom stihu. U tom su pogledu, radi pore|ewa, zanimqivi
stihovi pesme Smrt vojvode Kaice:
A Maxari igru zapo~e{e,
Prvu igru, trka pe{a~koga;
Kad potr~a Obla~i}u Rade,
On natr~a tri stotin Maxara
I {ezdeset dece Karavlaa,
Maxar-Janka od Erdeq-krajine.
Drugu igru, kola Maxarskoga;
Kad zaigra Kaica Radowa,
On nadigra tri stotin Maxara...
Tre}u igru, skoka juna~koga:
A kad sko~i Obla~i}u Rade
On nadsko~i tri stotin Maxara...
Zapo~e{e kamena s ramena;
Kamen do|e Kaici vojvodi,
Kad se baci Kaica vojvoda,
On nadbaci tri stotin Maxara...
21
20
Re~ je o bele{ci u najstarije sa~uvanom srpskoslovenskom prepisu dela
Pseudo-Dionisija Areopagita iz prve polovine 1370-tih koju je sa~inio ili sam
prevodilac inok Isaija, ili neki prepisiva~ rukopisa (u gr~kom tekstu ove
bele{ke nema), \. Trifunovi}, Stara srpska kwièvnost, 141.
21
V. S. Karaxi}, Srpske narodne pjesme II, Beograd 1895
2
, 475 (podvukao - SB).
U pesmi se pomiwe nekoliko razli~itih igara koje su
svima bile dobro poznate, igralo ih je, kaè peva~, na stotine
u~esnika. Ve}i broj igara pomenutih u XIV veka bio je poznat i
narodnom pesniku kasnijeg vremena. Takmi~ilo se u tr~awu,
skakawu, bacawu kamena sa ramena, pa ~ak i u igrawu odre|ene
vrste kola. Namera svakog u~esnika bila je, kako se kaè u pesmi,
da natr~i, nadigra, nadsko~i ili nadbaci svog protivnika.
Takmi~ewa na kowima pretpostavqala su odre|ena materi-
jalna sredstva, pre svega posedovawe kowa, te se takva takmi~ewa
ne bi mogla smatrati za uobi~ajenu ili masovnu seosku, odnosno
ratarsku zabavu, kao {to su to najverovatnije bile pe{a~ke trke,
bacawe kamena, pesni~ewe, nadmetawe u plesawu, pa ~ak i u stre-
qa{tvu. U sto~arskim selima gde su se ove ìvotiwe uzgajale,
stvar je mogla biti posve druga~ija.
S druge strane, ìvot plemi}a i ratnika nije se mogao
zamisliti bez dobrog kowa i oru`ja.
22
Takmi~ewe u ve{tini jaha-
wa bio je uobi~ajeni vid zabave, ali i ve`be koja je doprinosila
borbenoj ve{tini i fizi~koj snazi. Iz sredwovekovnog romana o
Aleksandru Velikom, saznajemo o osnovnim ve{tinama kowanika
koji je trebalo da hrabro, lepo i majstorski sedi na kowu.
Car Filip je posmatrao svoje vitezove kako hrabro tr~e i lepo
sede na kowima.
23
Onda se pojavio na trkali{tu i mladi Aleksandar,
kome su se svi divili gledaju}i kako majstorski Aleksandar sedi
na vologlavom kowu.
24
Navike plemi}a i ratnika da se na kowima utrkuju, opevane
su i usmenoj narodnoj tradiciji, u pesama dugog stiha, tzv.
bugar{ticama, ~iji najraniji zapisi poti~u sa kraja XV veka. U
pesmi Vojvoda Janko i Sekula poigruju kowe (zabeleènoj u XVI
ili XVII veku) pesnik peva:
22
O zna~aju dobrog kowa i oru`ja u feudalnom dru{tvu sredwovekovne Srbije
govori ~l. 48, Zakonika cara Stefan Du{ana, I. Boì}, Kow dobri i oru`je (uz
~l. 48 Du{anovog zakonika), Zbornik MS DN 13-14 (1956) 85-92.
23
I smatrae koegoj<d>o xrabro teqene i lhpo na koni sedenie, Srpska
Aleksandrida, 52; Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom, 77.
24
I divlx$ se zrh\e, maistorsko viteza shdane na vol$eglavw<m> konyf, Srpska
Aleksandrida, 52; Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom, 77.
Paka mi su poigrali u Kosovu dobre kowe,
Ala mi ti pomoè Sekuli}u Bog veliki,
Vojvodi Sekulu:
Ere se je namjerio pod Sekulom boqi kowic,
Ter se bje{e uteko vucu Janku vojvodi,
Delija Sekule.
25
Me|utim, na tzv. kowskom uristaniju nije se utrkivalo
samo radi takmi~ewa u brzini, kako se vidi iz kazivawa nepo-
znatog pisca @itija arhiepiskopa Maksima, jednog od posledwih
despota i arhijereja iz vladarske porodice Brankovi}a. @itije
otpo~iwe pohvalom porodici Brankovi} i tragi~nom sudbinom
Maksimovog oca i strica, Stefana i Grgura. Iako pisac @itija
kazuje izmi{qenu pri~u (za razliku od realnih doga|aja u kojima
su oba princa nastradala)
26
, ona je za ovo istraìvawe od
neobi~nog zna~aja. Oba princa su, pri~a pisac, posetila sultanov
dvor kao gosti svoje sestre, sulatanije Mare, i tada su prilikom
izvesnog nadmetawa pokazala svoju veliku hrabrost:
amira je veselo i lbovno premlty ixy. oni je mnwg$
xrabrsoty pokazae na konskomy ryfstan
27
amira ih veselo i s qubavqu primi; oni veliku
hrabrost na kowskom (u)ristaniju pokaza{e.
Po{to su otkrili kakvi se borci pred wima nalaze, kazuje
daqe @itije, sultanovi dvorjani se upla{e, da ih nikada ne}e
mo}i u predstoje}im bitkama pobediti, niti Srbiju osvojiti, te
nagovori{e sultana da ih oslepi.
28
Iako je saèto izloèn ceo
ovaj doga|aj, razlog koji iznosi pisac da bi objasnio sultanovu
neveru, nedvosmisleno kazuje da se nije takmi~ilo samo u jahawu,
na {ta bi ukazivalo osnovno zna~ewe pojma kowsko (u)ristanije.
25
V. Bogi{i}, Narodne pjesme, N
o
17, 52-53. (podvukao - SB)
26
Istorijski tok doga|aja je posve druga~iji nego {to je u @itiju izloèno.
Prin~evi Stefan i Grgur dopali su turskog zarobqeni{tva prilikom prvog pada
Despotovine 1439. godine i bili oslepqeni ne{to kasnije, zbog tajne prepiske sa
ocem koji je sve vreme od pada Smedereva radio na obnovi svoje vlasti i
isterivawu Osmanlija iz Srbije.
27
@ivot arhiepiskopa Maksima, objavio A. Vukomanovi}, Glasnik DSS 11 (1859) 125.
28
Ibidem, 125-126.
Dovo|ewe u vezu hrabro dràwe u~esnika sa vojni~kim ve{tinama,
podrazumeva najverovatnije i druge vrste takmi~ewa, kao {to je na-
dmetawe u oru`ju. Pisac nam na ovaj na~in otkriva op{te shvatawe
svoga vremena da se ve{tina pokazana na trkali{tu smatrala neo-
dvojivom od stvarnog ìvota i bojnog poqa.
Skidawe rukavice (ili alke)
U Pri{tini je postojao obi~aj (festum consuetum in Pristina)
da se svake godine za Boì}ne praznike organizuju igre tr~awa ili
skidawa rukavice. U~esnici su na kowima, u punoj ratnoj opremi, u
trku, kopqem skidali rukavicu koja je bila postavqena na jednom
drvenom stubu. Igra skidawe rukavice, kaù izvori, odràvala se
na poteci{tu. Bilo je to jedno poqe izvan gradskog naseqa,
okruèno pomo}nim barakama sa slamnatim krovovima, nameweno,
kako sam naziv mesta kaè, utrkivawu. Jedno takvo igrali{te po-
stojalo je kod Pri{tine, i ne bi smo o wemu znali da nije 1435.
godine do{lo do sukoba u~esnika tokom igre. Podatak o tr~awu
rukavice sa~uvao se u dubrova~koj izvornoj gra|i, po{to se radilo
uglavnom o dubrova~kim gra|anima.
29
Grupa dubrova~kih trgovaca i starosedeoca, plemi}a i pu~ana,
wihovih slugu izjahala je prazni~nog dana na poteci{te radi tr~awa
rukavice. Takmi~ari su bili potpuno naoruàni, nose}i kopqa,
sabqe, buzdovane, luk i strelu. Ali, umesto igre do{lo je do sva|e i
tu~e. Sukobqeni su potezali oru`je jedni na druge, ali prisebno{}u
ostalih, ve}ih `rtava nije bilo, sem rawavawa jednog od u~esnika.
30
29
Podaci iz Lamentationes de foris kazuju o igri skidawa rukavice povodom sve~anosti
koja se tamo obavqala svake godine i da je obi~aj bio svakako doma}i, za {to
svedo~i samo odre|eno poqe i srpski naziv za wega, K. Jire~ek, Vite{ke igre, 413;
K. Jire~ek, Dodatak ~lanku o vite{kim igrama, 415-416; K. Jire~ek, Istorija Srba
II, 292; cf. A. Vu~eti}, Sveti Vlaho u Dubrovniku, Brastvo XVII (1923) 75. Stavove
Konstantina Jire~eka prihvata D. Kova~evi}-Koji}, Pri{tina u sredwem veku, I^
22 (1975) 65: K. Jire~ek s pravom smatra da je ovaj obi~aj bio doma}i, jer je
trkali{te u ovoj tu`bi ozna~eno srpskim nazivom poteci{te. S. Novakovi},
Stara srpska vojska, Beograd 1893, 110 je smatrao da je igra skidawa alke bila vi{e
obi~aj primorski i da su se od doma}ih onde na Poteci{tu u Pri{tini vr{ile
poglavito trke, pe{a~ke i kowske, S. Novakovi}, Stara srpska vojska, 110.
30
K. Jire~ek, Vite{ke igre, 413-415; cf. A. Vu~eti}, o.c., 75; D. Kova~evi}-Koji},
Pri{tina, 65.
Ovakva vrsta igre u razli~itim varijantama bila je {iroko
popularana na Balkanu. Pored rukavice tr~ala se i alka. U
Dubrovniku je postojao obi~aj tr~awa alke o prazniku sv. Vlaha o
~emu govori krajem prve polovine XV veka Filip de Diversis:
Ponekad ta mu{ka mlade` postavi srebrnu alku od ~etiri un~e
pa na kowima tr~i s kopqima i tko triput u trku zahvati kopqem
prsten dobija ga. Da bude {to vi{e zabave i da bi predstava bila
{to prijatnija, obi~no se uzmu tri takva prstena i kada netko
jedan prsten triput zahvati objesi se drugi prsten i to se tako
ponavqa dok se sva tri prstena ne predaju mladi}ima koji ih u
trku zahvate kopqima.
31
Sli~na igra na kowu sa nekom vrstom kopqa ili
produène motke, igrala se u Carigradu 1430-tih godina. Igru je
opisao Bertrandon de la Brokijer prilikom svadbe jednog carevog
ro|aka. Trebalo je da jaha~ u trku prebije dugu motku o dasku
u~vr{}enu na jednom stubu:
Usred jednog trga pobili su jedan velki kolac i privezali su tu
jednu veliku dasku oko tri stope {iroku, a pet stopa duga~ku (...)
A po{to su tr~ali (razigravali svoje kowe) oko pola sata,
done{e oko 60 do 80 motaka (...) A stare{ina svadbe (stari svat)
otpo~e prvi i uze jednu koja se u trku vrlo jako savijala i tr~ao je
dogod je kow mogao da ide i udari u tu metu u jakoj trci, toliko da
prelomi svoju motku bez wegovog velikog potresa (...) Posle toga
svaki je uzimao svoju motku i svi su ih lomili, sem {to na kraju
stare{ina svadbe sveza dve zajedno koje nisu bile suvi{e jake i
prelomi ih, a sebe ne ogreba, {to izgleda da je bilo dobro u~iweno.
32
Igra je imala osobinu vojne ve`be na kojoj se trenirala i
pokazivala ve{tina ~vrstog sedewa u sedlu i baratawa dugim
kopqem. Prema svom nastanku i nameni, ovakav vid zabave
podrazumevao je posedovawe bojnog kowa i vojne opreme u~esnika.
Ova vrsta takmi~raske igre zahtevala je otvoren i {irok prostor,
te nije slu~ajno da se pri{tinsko poteci{te nalazilo van gradskog
31
Filip de Diversis, Opis Dubrovnika, 50; cf. A. Vu~eti}, o.c., 74. O tr~awu alke u
Dubrovniku ne svedo~i samo Filip de Diversis, ve} se podaci o obi~aju odràvawa
ove igre mogu na}i i u odlukama Malog ve}a (20. januar 1431. godine), Ibidem, 76.
32
Bertrandon de la Brokijer, Putovawe preko mora, 102-103.
naseqa. Po{to je u osnovi ove igre brzo jahawe, stoga se u samom
wenom nazivu nalazi pojam tr~ati. U dubrova~kom izvoru se igra
kod Pri{tine naziva corsemo con le lanze al guanto
33
, sli~no kao
{to je se za Siwsku alku u savremenom jeziku kaè tr~ati halku
34
ili kao {to je na franckuskom courir la bague.
35
Naziv za ovu vrstu
igre u starosrpskom jeziku proizilazi iz iste semanti~ke osnove. U
Pri~i o Eladiju kaè se da plemi}i u dokolici igrae na konexy... i
poticax$ stlpy po edinom$.
36
Bila je to igra na kowima, u kojoj su u~e-
snici, doslovno re~eno, tr~ali stub naizmeni~no, jedan po jedan.
Izgleda da se u ovom nazivu prepoznaje isti tip takmi~arske igre
koja se igrala na poteci{tu kod Pri{tine, mada se ne precizira da
li se tr~ala rukavica, alka, ili ne{to sli~no.
Turnir
U Istoriji Kraqevstva Slovena {tampanoj 1601. godine
Mavro Orbin prenosi tradiciju koja kazuje da je jedna od vidova zabave
na dvoru cara Stefana Du{ana bilo organizovawe turnira i gozbe.
I mada je vremenom mnogo odebqao, ipak mu to nije smetalo, jer
se neprestano ve`bao u svim vrstama oru`ja, koje je veoma voleo.
(...) Prire|ivao je tako|e ~esto vite{ke turnire i pijanke,
obdaruju}i one koji su se isticali i druge pobe|ivali.
37
Iz kojeg je izvora Orbin preuzeo ove podatke, ne moè se
pozudano re}i. Sa~uvani izvori iz vremena Stefana Du{ana, ipak
33
K. Jire~ek, Vite{ke igre, 413.
34
Re~ je o tr~awu Siwske alke u Hrvatskoj, igre koja je prema tradiciji
ustanovqena 1717. godine, posle pobede nad Turcima i wihovog proterivawa iz
tih krajeva. Svi u~esnici su na kowima, obu~eni su u punu ratnu opremu; imaju
svoga stare{inu koji se zove maestro de campo, i jedan po jedan tr~e na kowu u
poku{aju da pogode kopqem alku, V. S. Karaxi}, @ivot i obi~aji, 293.
35
Pored navedenih izraza, S. Novakovi}, Stara srpska vojska, 111, pomiwe i nema~ki
Ringstechen, izraz koji govori o probadawu, a ne o tr~awu.
36
P. Stefanovi}, Pripovetka o ~oveku koji se prodao |avolu (studija iz
jugoslovenske kwièvnosti), Beograd 1934, 149; D. Pavlovi}, R. Marinkovi}, Iz
na{e kwièvnosti feudalnog doba, 274.
37
M. Orbin, Kraqevstvo Slovena, prevod Z. [undrica, Beograd 1968, 33.
ne govore o organizovawu turnira na vladarevom dvoru, mada
isti~u Du{anovu ume{nost u rukovawu oru`jem od rane mladosti.
38
Me|utim, sli~nu tradiciju prenosi savremenik i zemqak Mavra
Orbina, Lukarevi} kada govori o vite{kom redu Svetog Stefana
koji je osnovao car Du{an.
39
Orbin je u svojoj kwizi, {tampanoj na
italijanskom jeziku, vite{ku igru nazvao |ostra: fare le giostre.
40
\ostra se igrala i u Kotoru, ali za raliku od poznijeg kazivawa
Orbina koja se ti~u srpskog vladarskog dvora, o woj svedo~e savre-
meni podaci: mleta~ke vlasti su 1437. godine dozvolile da se orga-
nizuje vite{ka igra, tzv. giostra na praznik sv. Trifuna.
41
U svakom
slu~aju, kada govori o zabavi plemi}a i wihovog cara, Mavro
Orbin iznosi op{te prihva}eno shvatawe sa kraja sredwega veka
prema kojem su turniri i pijanke, odnosno gozba bili ne samo
osnovni vidovi zabave bogatih, ve} i osnovni oblici pokazivawa
mo}i onog koji ih prire|uje.
Naime, za razliku od turnira na kojem su se nadmetale dve
grupe kowanika, |ostra se razvila u dvoboj dvojice boraca, na kowu
ili pe{ke, koju su neki savremenici smatrali za mawe krvavu igru
od turnira.
42
U nameri da se rizik po ìvot u~esnika na turniru
umawi, uvedeno je tupo oru`je, ma~evi bez o{trice i vrha, pa ~ak i
drvene tojage umesto ma~eva, ili kopqe u sredini {upqe da bi se
pri ja~em udarcu lomilo, {to je omogu}ilo vitezovima da i ratni
38
Prema kazivawu anonimnog pisca i savremenika srpskog vladara, u nauci poz-
natog kao Danilov u~enik i nastavqa~ tzv. Danilovog zbornika, Du{anova
hrabrost i ve{tina na oru`ju do{la je do punog izraàja u bici kod Velbu`da
1330. godine, u wegovoj dvadeset i drugoj godini ìvota: A ovaj mladi kraq veoma
se proslavi u tome ratu, kao Isus Navin protiv inoplemenika koji su ozlobili
Izraiqa, prema Sv. Pismu, koje svedo~i o wemu: da mlad be{e telom, no veliki
ratoborac..., Danilovi nastavqa~i, 44.
39
...l ordine de cavallieri di S. Stefano i l ordine di cavallieri domandato colona di San
Stefano, Copioso ristretto degli annali di Rausa libri quattro di Giacomo Di Pietro Luccari,
gentilhuomo Rauseo, in Venetia 1605, 56. cf. Vitez, LSSV (S. ]irkovi}) 83.
40
Il regno degli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni historia di don Mavro Orbini
Rauseo ..., in Pesaro MDCI, 260.
41
I. Stjep~evi}, Katedrala sv. Tripuna u Kotoru, 57 napomiwe da nije poznato mesto gde
se ova igra igrala.
42
LM VIII, s.v. Turnier. Pojam |ostra (giostra), nema~ki Tjost, francuski joute, poti~e
od latinskih re~i juxta (pored), Ibidem, 1113, i glagola juxtare (pribliìti se),
The Barnhart Dictionary of Etymology, The H.W. Wilson Company, 1988, s.v. Tournament.
oklop zamene lak{im i komotnijim. Od XIVveka ustalio se obi~aj
da vitez ima jedan oklop za rat, a drugi za mir.
43
Turniri su najverovatnije organizovani u Srbiji u vreme
despota Stefana Lazarevi}a, ali o tome saznajemo posrednim putem.
Poznato je da se vite{ka etikecija negovala na despotovom dvoru, o
~emu nas obave{tava wegov savremenik i biograf Konstantin
Filozof. Stefan Lazarevi} je kao vazal ugarskog kraqa Sigismu-
nda Luksembur{kog svake godine odlazio na zapadni sabor, u
Budimu je imao svoj dvor, dok su sa druge strane mnogi kraqevi vite-
zovi sluìli na wegovom dvoru u Beogradu: Dolaàhu najsvetliji
wihovi i najhrabriji da sluè despotu, kao pred kraqem. Mnogi su
bili ponosni, pri~a daqe Konstantin, {to ih je li~no despot
Stefan uvodio u vite{ko zvawe, govore}i: Meni despot vite{tvo
uru~i.
44
Posebno veliki ugled imao je srpski vladar kao istaknuti
~lan vite{kog reda nazvanog Zmajev red koji je 1408. godine osnovao
kraq Sigismund.
45
Prilikom okupqawa kraqevih vazala, kneèva i
velmoà, organizovali su se turniri na kojima su, prema kazivawu
Konstantina, pobe|ivali despotovi vitezovi:
i na syborh vyshxy kney diny oty vitezy blagoqystivaago
pobaraty silynhiiixy i vhnycy pobhdh vyzety.
i na saboru svih knezova jedan od vitezova blago~astivoga
(Stefana) obori najsilnije i uze venac pobede.
46
Mada se turnir izri~ito ne pomiwe, re~ je o vite{koj igri
koja se organizovala na saboru svih knezova, na kojoj su vi~ni
bili Stefanovi vitezovi, jer poobara{e svoje suparnike i osvo-
ji{e venac pobede. Savremenicima je u se}awu ostao kao
veli~anstven sabor plemi}a Ugarske, kraqevih vazala i vladara
iz okolnih zemaqa, koji se odrào na Duhove 1412. godine u
43
FM II, s.v. Tournament; W. Endrei, L. Zolnay, Fun and Games in Old Europe, Budapest
1988, 142-145.
44
Konstantin Filozof i wegov ìvot Stefana Lazarevi}a, 312; Konstantin
Filozof, Povest o slovima. @itije despota Stefana, 119.
45
M. Purkovi}, Knez i despot Stefan, 86-87; M. Antonovi}, Despot Stefan
Lazarevi} i Zmajev red, IG sv. 1-2 (1990-1992) 15-23.
46
Konstantin Filozof i wegov ìvot Stefana Lazarevi}a, 312; prevod Lazara
Mirkovi}a u: Konstantin Filozof, Povest o slovima. @itije despota Stefana, 119.
Budimu, na kojem su prisustvovali despot Stefan Lazarevi}, kraq
Ostoja, vojvode Sandaq Hrani} i Hrvoje Vuk~i} sa znatnom pra-
twom. Tih su se dana, zabeleèno je, organizovale razne
svetkovine, turniri i druge vite{ke igre, na kojima su dosta uspe-
ha imali plemi}i bosanskog kraqa Ostoje.
47
Re~ turnir je francuskog porekla, tournoi, koja se zajedno sa
igrom pro{irila u druge jezike sredwovekovne Evrope: nema~ki
turnier (turnir, tornament), engleski tournament, italijanski tornea-
menti, gr~ki :cpvccv:o.
48
Ova re~ postala je i sastavni deo staro-
srpskog jezi~kog fonda. Iako je biograf Stefana Lazarevi}a ne
koristi, o woj svedo~i glagol tornati se ili turnati se, na vi{e
mesta upotrebqen u tzv. Srpskoj Aleksandridi.
49
Ve} je pomenuto da
se na olimpijskom kolu vitezovi tornahu, sa namerom da ispita-
ju svoju snagu i ve{tinu. Tako|e, turnir se pomiwe kao sastavni deo
svetkovine, organizovane prilikom do~eka Olimpijade, majke
Aleksandra Velikog: Alez+andary mladimy vitezwm povelh vy ediny wt
d(y)ni tornati se.
50
Me|utim, sama re~ turnir upotrebqena je prili~no ~esto u
romanu o Tristanu i Izoldi u obliku turnai. Treba imati u vidu
da roman nije sa~uvan na srpskom jeziku, ve} u beloruskom prevodu sa
kraja XVI veka. Ipak, zna~ajna je ~iwenica da je beloruski prevod
u~iwen sa srpskog predlo{ka iz kwiga srpskih (ne sa italija-
nskog na osnovu kojeg je u~iwen srpski prevod) i da u wemu ima dosta
srbizama.
51
Jedan od wih je i re~ turnai - turnaj koja je, prema
Rje~niku hrvatskog ili srpskog jezika JAZU, bila sigurno u upotre-
47
M. Purkovi}, Knez i despot Stefan, 101-102.; J. Kali}, Srbi u poznom sredwem
veku, Beograd 2001
2
, 96; cf. S. ]irkovi}, Istorija sredwovekovne bosanske
dràve, Beograd 1964, 240.
48
LAVIII (1997) 1113.
49
Srpska Aleksandrida, 55, 578; V. Jagi}, Ogledi stare hrvatske proze IV: @ivot
Aleksandra Velikoga, Starine JAZU III (1871) 230, 323; F. Miklosich, Lexicon, 998 ima
samo oblik torynati se. Prema prof. Simi ]irkovi}u tornati se poti~e iz
istog korena iz koga i naziv turnir, Vite{ke igre, LSSV (S. ]irkovi}) 84.
50
51
Poqinaetys povesty w vitezx s knig s<rbskix, ovim re~ima po~iwe roman
Tristan i Izolda na beloruskom prevodu, A. N. Veselovski, Izq istorii romana,
1; Povest o Tri{tanu i Iòti, 23, 26-27, 41, 211; cf. S. Graciotti, o. c., 29-43.
bi u ju`noslovenskim zemqama od kraja sredwega veka.
52
Stoga,
moè se sa velikom verovatno}om smatrati ne samo da se ovaj pojam
nalazio i u srpskom prevodu pomenutog romana, ve} da ga je, kao u
beloruskom prevodu, obeleàvala vi{ezna~nost. Jer, re~ turnai
nije ozna~avala samo organizovanu takmi~arsku zabavu - a togo tour-
na byfl wbyfqai ili ije beret s tournai - ve} i mesto gde su se nadme-
tali u~esnici turnira: po tournai svobodno ezdit.
53
U sredwovekovim vite{kim romanima kao {to su Srpska
Aleksandrida, Povest o Tri{tanu i Iòti, Roman o Troji, i dr.
univerzalan je re~nik kojim se opisuje vite{ko nadmetawe, bilo
na bojnom poqu, bilo na igrali{tu. Ovom prilikom bih izdvojio
osnovne pojmove, koji su najverovatnije bili deo jezika turnirskog
igrali{ta. U romanu o Aleksandru Velikom, tzv. Srpskoj
Aleksandridi, organizovale su se pojedina~ne i grupne borbe na
kojima su se vitezovi sudarali (oudrivi se) u nameri da obore
(ourva) jedan drugog. Tako, veli pripoveda~, na olimpijskom kolu
vitezovi pitahu svoju sudbinu i rok (i tako naroky svoi i koby pitax)
54
ili kako se na drugom mestu kaè, vtejystvo svoe pitati.
55
U Romanu
o Troji sukobi zara}enih strana ~esto su prikazivani kao turnirski
dvoboji, a ne kao borbe na ìvot i smrt: car Menelau{ (Menelaj),
opaziv{i cara Aleksandara, ustremi se na wega i baci ga dole sa
kowa (dri se k nm i vrje ga dol s parja), ili Ajaka{ (Ajant)
uze kopqe i pojaha u susret Jektoru (Hektoru), sudari se sa wim
jako, i ne moga{e jedan drugog nadja~ati (ze slc i poxa pro-
tiv ktor i r se nim krhpko, i ne moje diny drgoga prhmokyfi),
te se obojica vrati{e u svoje tabore.
56
U takvom kontekstu, mogu se
52
Iz glagoqske kwiìce koja se zove Transit svetoga Jeronima, {tampane v Seni v
letih gospodnih 1503, Rje~nik JAZU, svezak 95, Zagreb 1975, 561, pomiwe se, uz igre, opi-
jawe, oru`je, i turnir: Izvrite ovo malo vrimena v igrah, i v opijavstvu, u bodeìh, i turnaih,
i tovaritvu nepodobnu, Rje~nik JAZU, svezak 78, 4 osamnaestog dijela, Zagreb, 1966, 946.
53
A. N. Veselovski, Izq istorii romana, 122, 123, 126. Irena Grickat re~ tur-
nai prevodi kao borili{te, megdani{te, boji{te, popri{te, Povest o
Tri{tanu i Iòti, 199, 200, 201.
54
Srpska Aleksandrida, 55, 57-58; Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom, 78.
55
56
A. Ringheim, Eine altserbische Trojasage, 55, 75; Roman o Troji. Roman o Aleksandru
Velikom, 53, 54.
razumeti re~i Konstantina Filosofa, koji hvali Stefanovog viteza
da obori najsilnije (pobaraty silynhiiixy).
Terminologija koja se odnosi na vite{ke turnire prili~no
je raznovrsna i u romanu Povest o Tri{tanu i Iòti u kojem se
ìvot glavnog junaka Tristana odvija od jednog do drugog turnira
ili dvoboja. Iako smo upu}eni samo na beloruski tekst, mogu se izdvo-
jiti nekoliko verbalnih slika koje bi se mogle smatrati karakte-
risti~nim za turnirsku igru. Turnir je obi~no organizovan na je-
dnompoqu ispod zamka (na wdnom bolote pod zamkom), na kojem bi se
okupile suparni~ke grupe vitezova. Pred po~etak bitke, obe su
grupe jedna drugoj pokazale kopqa (i tt kazali wdnyf drgim
slicyf). Borba je bila èstoka i sna`na (velmi gsta i velmi mocna)
tako da su vitezi samo padali s kowa na zemqu (tt ryfc<ryf padali
s konei na zeml). Jer, pred naletom najboqih niko ne moè da odoli
i drì poqe (i vsi ne mogli protiv ix stryfvati i derjati pole).
Posle bitke, pobe|eni le~i{e te{ke rane, jer bejahu izba~eni iz
sedla (i vse mhli ranyf tjki i zvalenyf byfli s konei). Za pobednika na
turniru govorilo se da je turnir dobio (trnai dobyfl).
57
Motiv turnirskih nadmetawa kao vid zabave sredwo-
vekovnih plemi}a nije bio samo deo sredwovekovne lepe
kwièvnosti, i to one prevedene, nego je prisutan i u usmenoj
tradiciji sa kraja sredwega veka. O vite{kim dvobojima plemi}a
kao o jednom uobi~ajenom vidu zabave peva se u bugar{ticama. U
pesmi pod naslovom Vojvoda Janko donosi u Budim ruku kraqa
Vladislava pogib{ega u boju peva se o tuzi i o~aju koji je zahvatio
Budim posle poraza ugarske vojske i pogibije kraqa na Varni 1444.
godine (u pesmi kraq je pao na ravnom poqu Kosovu). To nije bilo
vreme, peva peva~, ni za popjevke ni za~etke, ni za igrawe kola,
niti za vite{ke igre:
[to u Budimu nije ~uti ni popjevke ni za~etke,
Moj ugarski kraqu?
Neg se pla~e i jau~e po sve kraje i sve strane?
(...)
[to ti kola ne igraju prid Budimom bijelijem,
Moj ugarski kraqu?
57
A. N. Veselovski, Izq istorii romana, 29-30; Povest o Tri{tanu i Iòti, 77-78.
[to u kolu ne igraju lijepe ugarske vladike?
[to prid wima ne igra ti Sekule ni Mihovile,
Ugri i banovi?
(...)
[to ti kopja ne lome rudokosi Ugri~i}i,
Ti Ugri i banovi?
[to ti kopja ne lome na ~ergiji prid Budimom?
Prid wima ih ne lomi Ugrin Janko vojvoda,
Sibiwanin junak?
58
Pored oskudnih podataka koju donosi dokumentarna gra|a ili
pisana sredwovekovna tradicija, brojna svedo~anstva o dvoboju i
(ili) turniru, sa~uvana su na likovnim predstavama sredwovekovnih
nadgrobnih spomenika.
59
Na tim spomenicima, nastalim u periodu od
kraja XIV do prvih decenija XVI veka, dominiraju motivi osnovnih
oblika zabave sredwovekovnog plemstva: kola, lova, i kako je u nauci
nazvano, turnira.
60
Osnovna kompozicija turnira jeste predstava
dvojica kowanika koji u punoj ratnoj opremi, sa uperenim kopqem,
juri{aju jedan na drugoga, kao {to je prikazano na nadgrobnom
spomeniku izvesnog Radowe Ratkovi}a ~oveka vojvode Sandaqa,
sahrawenog pod Kqu~em kod Gackog.
61
Takva kompozicija od dva kon-
frontirana kowanika je jedna od najstarijih datiranih figuralnih
kompozicija na ste}cima..., smatra Marjan Vencel.
62
Osim kowani-
58
V. Bogi{i}, Narodne pjesme, N
o
29, 79. Prema tuma~ewu Valtazara Bogi{i}a, u
ovom kontekstu ~ergija ozna~ava ravno poqe, Ibidem, 404.
59
G. krivani}, Prilozi za prou~avanje juna~kih igara u srednjovekovnom Dubrovniku,
Srbiji i Bosni, Vesnik VM JNA 2 (1955) 178-179; S. Radoj~i}, Reqefi bosanskih i
hercegova~kih ste}aka, 84-85.
60
Jedan od osnovnih motiva na nadgrobnim spomenicima . Belagi}, Ste}ci - kultura i
umjetnost, Sarajevo 1982, 341, naziva turnir: U ovu vrstu scena ubrojao sam ne samo
me|usobnu borbu aktera na kowima, turnire u uèm smislu rije~i, nego i borbu
pje{aka, koju naj~e{}e poznajemo kao ma~evawe dvojice u~esnika. Postoje i juna~ke
borbe sa vi{e u~esnika. Zbog toga sam sve ovakve scene podijelio u tri podvrste -
turnir na kowima, pje{a~ki turnir i turnir sa vi{e u~esnika. Pri tom [efik
Be{lagi} napomiwe da u sistematizaciji motiva Marjan Vencel ove kategorije
nema. Ona je ovakve motive utopila u druge kategorije, tako je ve}inu turnira na
kowima svrstala u motive koje je nazvala 'dva kowanika', . Belagi}, Ibidem, 341.
61
P. Slijep~evi}, Staro grobqe po Gacku, Glasnik ZM XL (1928) 62, t. I, sl.5; .
Belagi}, Izbor ste}aka i niana za novu stalnu izlo`bu Vojnog muzeja JNA, Vesnik VM JNA
6-7 (1962) 46; M. Wencel, Ukrasni motivi na ste}cima, Sarajevo 1965, 363, 383, t. CIII, 11.
62
M. Wencel, Ukrasni motivi, 363.
ka, na nadgrobnim spomenicima predstavqani su, mada znatno re|e i
dvoboji pe{aka, obi~no sa ma~evima u rukama
63
, kao i kompozicije gru-
pnih borbi na kojima su prikazani i kowanici i pe{aci.
Likovna predstava turnira biva potpunija uvo|ewem
ènskih osoba. Na nadgrobnom spomeniku iz nekropoqe u
Radimqi (br. 100) uklesan je dvorac sa kulama, sa koga dve dame sa
cve}em u rukama posmatraju dvoboj dva viteza.
64
Takva likovna
predstava dobija na dinamici kada jedna od dama si|e me|u
kowanike i sama postane u~esnik takvog prizora. Na ste}ku kod
sela Avtovca kod Gackog prikazana je takva scena, gde ènska
figura stoji izme|u dvojice kowanika u punoj ratnoj opremi,
~vrsto drè}i za uzde wihove kowe, dok je druga ènska osoba
prikazana kako sedi u zamku okruèna kulama.
65
Znatno u~estali-
ji je motiv samo jedne ènske figure koja stoji izme|u dvojice
su~eqenih kowanika, kao {to je uklesano na ste}ku iz Krekova
kod Nevesiwa.
66
Zanimqivo je ista}i ~iwenicu da je broj takvih
scena ve}i od onih na kojima se pojavquju sami kowanici.
67
Prema Svetozaru Radoj~i}u, predstava dvoboja i turnira
dobija svoje pravo zna~ewe ukoliko se sagledava u okvirima
razvijene vite{ke kulture Evrope pred kraj sredwg veka. Isto se
to odnosi na motiv lova i plesa, o ~emu je ve} bilo re~i. Kad se
radi o scenama sa damama koje sa visokih dvorskih kula posmatra-
ju dvoboj vitezova, Radoj~i} vidi paralelu u motivu Opsade
grada qubavi (Chteau d'amour) koji je tako ~esta tema u evrop-
skoj primewenoj umetnosti.
68
Moglo bi se tako|e ukazati na
~iwenicu da predstave sa ste}aka korespondiraju i sa pomenutim
sredwovekovnim romanima koji su se ~itali u krugovima srpskog
feudalnog dru{tva.
63
. Belagi}, Ste}ci, 343.
64
A. Benac, Radimlja, Srednjovekovni nadgrobni spomenici Bosne i Hercegovine I, Sarajevo
1950, 23, t. XXVIII, sl. 59.
65
. Belagi}, Ste}ci, 344; P. Slijep~evi}, o.c., 1928, II, 62, t. I, sl.5
66
. Belagi}, Izbor ste}aka, 43, sl. 3.
67
Postoji dvadest i jedan nadgrobni spomenik na kojem se èna pojavquje izme|u
dva konfrontirana kowanika. To prevazilazi broj slu~ajeva konfrontiranih
kowanika bez ène..., M. Wencel, Ukrasni motivi, 365.
68
S. Radoj~i}, Reqefi bosanskih i hercegova~kih ste}aka, 84-85.
Uostalom, motiv posmatrawa junaka dok ve`ba ili igra sa
oru`jem, prisutan je i u lepoj kwièvnosti. U Srpskoj Aleksandridi,
kraq Filip posmatra svog sina sa visoke palate svoje kako se sa
vr{wacima, na poteci{tu, na kowima utrkuje
69
, dok se u jednoj drugoj
pri~i, izvesna plemkiwa zaqubquje u Eladija posmatraju}i ga sa
visoke kule kako sa drugarima ve`ba u jahawu i oru`ju.
70
Streqa{tvo
Sredwi vek je vreme naoruànih qudi, bez obzira na wihov
dru{tveni status i poreklo, te je jedna od omiqenih zabava bila
takmi~ewe u rukovawu oru`jem. Takmi~ewa na kowu pod punom ratnom
spremom zahtevala su, ako ne ekskluzivnu pripadnost plemi}kom
staleù, onda pripadnost plate`nom sloju qudi koji su takvu opre-
mu mogli sebi priu{titi. Sa druge strane, posebno popularna i
{iroko rasprostrawena bila su takmi~ewa u ga|awu, obi~no iz
streqa~kog oru`ja, luka ili samostrela. Streqa~ke igre postale su
tokom vremena obavezne za odraslo mu{ko stanovni{tvo, kao neka
vrsta op{te vojne obuke i ve`be. U Veneciji su krajem XIII veka
doneseni propisi o obaveznom odlasku na streli{te u prazni~ne
dane, a od svih uobi~ajenih igara jedino je bilo dozvoqeno streqawe
iz samostrela.
71
Tokom prazni~nog popodneva sve do objave ve~erwe
slu`be, mu{ko stanovni{tvo od petnaeste do trideset i pete
godine ìvota sakupqalo se na streli{tu.
72
Najstariji sa~uvani podaci ve`bawa u ga|awu iz luka i
samostrela u Dubrovniku poti~u iz 1313. godine, dok su vlasti
Op{tine za sve svoje gra|ane uvele obavezno ve`bawe u streqa{tvu
1346. godine.
73
Iako su imala vojni zna~aj, ova ve`bawa organizo-
69
Car Filip sa visoke palate svoje posmatrao je makedonske vitezove kako se
utrkuju na trkali{tu, Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom, 77; Srpska
Aleksandrida, 51.
70
Pri~a o Eladiju, P. Stefanovi}, o.c., 149 (v. str. 354).
71
. Petrovi}, Prve vesti o vitekim igrama u srednjovekovnom Dubrovniku, Vesnik VM
17 (1971) 41.
72
Ibidem, 46.
73
Ibidem, 43; G. krivani}, Prilozi za prou~avanje juna~kih igara, 175.
vana u vreme praznika i dokolice, smatrala su se i nazivala igrom:
ludus ad archum et balistam.
74
Godine 1378. organizovana su i op{ta
takmi~ewa u streqa{tvu (paliumili bravium) gde je pobednik dobijao
nov~anu nagradu. Takmi~ewa su se odràvala dva puta godi{we: u
po~etku, u vreme boì}weg prazni~nog ciklusa (1. i 2. januar), da bi
kasnije, 1383. godina bila prenesena i utvr|ena u vreme praznika Sv.
Vlaha (3. februar) i praznika povodom prenosa wegove ruke (5. jula).
75
U Kotoru je postojao obi~aj (zabeleèn 1437. godine) da se
izvan gradskih zidina, u vreme praznika Sv. Marka (25. april) i
Sv. Trifuna (3. februara), organizuju nagradna takmi~ewa u
ga|awu iz samostrela i luka.
76
Nije bio obi~aj samo stanovnika primorskih gradova i
op{tina da prazni~ne dane provode u igri streqawa. Seosko
stanovni{tvo u unutra{wosti Balkanskog poluostrva provodilo je
prazni~no vreme na sli~an na~in.
77
Ali, prema jednom sa~uvanom
podatku o seoskoj zabavi kod grada Proseka u Makedoniji iz prve
polovine XIII veka, to nisu bila obavezna ga|awa. O tom nadmetawu
govori gr~ki izvor, koji kao i latinski, ve`bawe u streqa{tvu nazi-
va igrom - oiio. O ovakvoj vrsti zabave saznajemo pukim slu~ajem,
jer je igra imala tragi~an zavr{etak, te je zabeleèna i ostala
sa~uvana u zaostav{tini ohridskog arhiepiskopa Dimitrija
Homatijana. Izvesni pastir po imenu Dragan, zajedno sa ostalim suse-
qanima, provodio je vreme praznika u igri streqawa. Iako se toga
dana pokazao ve{t, nehatom je strelom ubio svoga sina, koji je iznena-
da potr~ao ka ciqu da bi pokupio ranije ispaqene strele.
78
74
Dubrov~ani su svoju obavezu odlaska na streli{ta nazivali igrati se sa
samostrelom, kako proizilazi iz wihovih izjava zabeleènih u privatno-pravn-
im spisima Kneève kancelarije. To je isti termin koji su upotrebqavali i za
druge svoje zabave, za loptawe, kartawe, . Petrovi}, Prve vesti o vitekim igrama, 46.
75
Ibidem, 52-54; A. Vu~eti}, o. c., 77.
76
ad balistam in die s. Marci, alterum ad arcuum in die s. Triphonis, G. ^remonik,
Kotorski dukali i druge listine, Glasnik ZM 33-34 (1921-1922) 148; A. Dabinovi}, o. c., 84.
77
K. Jire~ek, Istorija Srba II, 290 prime}uje da u svim balkanskim zemqama, i u
gradovima, i u pastirskim selima ve`bao se svet, o praznicima, u ga|awu strelom.
78
G. Prinzing, Demetrii Chomateni: Ponemata Diaphora, N
o
131, 403-405. Prevod na srpski
jezik dr Ninoslava Rado{evi}, VIINJ V(u pripremi za {tampu). Ovom prilikom,
zahvaqujem se prevodiocu gospo|i dr Rado{evi} na ustupqenom prevodu; cf. K.
Jire~ek, Istorija Srba II, 290; R. Radi}, Four Prosopographic Notes about Ordinary People
from the Late Byzantine History (A Historiographic Essay), ZRVI 38 (1999/2000) 268-270.
Me|utim, zna~ajno je pitawe: da li su i po unutra{wosti
srpskog kraqevstva bile organizovane streqa~ke igre od strane
dràvnih vlasti, kao {to je to bio slu~aj u Veneciji ili
Dubrovniku? Poznate su obaveze u ve`bawu ga|awa strelom u
drugim dràvama sredwovekovne Evrope, kao na primer u
Engleskoj ili Francuskoj. Ukoliko je u unutra{wosti kraqevstva
postojala neka vrsta obaveznog ve`bawa u streqawu, o tome
sa~uvani izvori direktno ne govore. Ipak, takvu pretpostavku
iznosi Gavro [krivani} na osnovu opisa bitke kod Velbu`da
1330. godina od strane Danilovog nastavqa~a:
noe prhvyfsokaago kral taci bo stroni na brany na obh
rch strhlte i niqesoje ne pogrhate, i naqee brati
se motyno (silyno), i stoax krhpyko ne rasxodete (rastate)
se ni diny oty drgaago.
Mladi}i previsokoga kraqa tako ustrojeni na rat, na obe ruke
streqahu i ni{ta nisu gre{ili i po~e{e se mo}no boriti, i stojahu
krepko, ne razilaze}i se ni jedan od drugoga.
79
Srpski strelci su u bici pokazali ne samo ve{tinu stre-
qawa, ve} su pred naletom neprijateqske vojske o~uvali svoj
poredak. Ova ve{tina streqawa, ustvari ba{tini~ke vojske,
kaè [krivani}, dozvoqava nam pretpostavku da je postojala
vrsta ve`be ili igre u sredwovekovnoj Srbiji u kojoj su se u~esni-
ci ve`bali i takmi~ili u streqawu obema rukama....
80
Postojala su odre|ena mesta gde su se qudi ve`bali u ga|awu
lukom i samostrelom. Takvo jedno streli{te nalazilo se u blizini
Novog Brda, kako nas obave{tavaju dubrova~ki izvori. Godine 1413.
dubrova~ki gra|ani su odlazili na novobrdsko streli{te radi igre
i ve`be u ga|awu lukom i samostrelom: pro ludendo ad arcum et balis-
tam.
81
Mesto gde se ve`balo u ga|awu strelom zvalo se streli{te
(strhlite), ali je ta re~ isto tako ozna~avla i domet ispaqene strele.
82
79
@ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, 184; Danilovi nastavqa~i, 43.
80
G. krivani}, Prilozi za prou~avanje juna~kih igara, 177.
81
K. Jire~ek, Istorija Srba II, 290; M. Dini}, Za istoriju rudarstva u sred-
wovekovnoj Srbiji i Bosni II, SANU, Beograd 1962, 47, nap. 5; . Petrovi}, Prve vesti
o vitekim igrama, 46.
82
F. Miklosich, Lexicon, 896; I. I. Sreznevskij, Materialw III, 569.
Kako u prakti~nom ìvotu, tako i u lepoj kwièvnosti,
streqa{tvo je bilo sastavni deo svetkovine. U Srpskoj
Aleksandridi opisana je svetkovina prilikom do~eka majke
Olimpijade, na kojoj je Aleksandar, woj u ~ast organizovao ga|awe
klobuka strelom: drugog dana su streqali klobuk.
83
Drugu sli~nu
svetkovinu Aleksandar Veliki je organizovao povodom dolaska
svog u~iteqa Aristotela na kojoj je posebnu pa`wu privukao
strelac ve{t da svaki put kroz prsten prostreli strelu: ko prozy
prysteny strel$ vseg<d>a prometae.
84
Tradicija takmi~ewa u ga|awu lukom i strelom ostavila je
tragove i u narodnoj usmenoj poeziji. Kao na streli{tu u vreme
praznika, ili kao u nekom sredwovekovnom romanu, i u najstarijim
juna~kim pesmama bugar{ticama, ve{tina strelaca se merila {to
ve}om razdaqinom i {to mawom metom:
Er se ne}e na}i junak u tvojojzi pokrajni,
Ki }e ustrjelit jabuku vrh Kru{eva svjetla grada,
85
ili
U ruku je uzeo strjelu i luka perenoga
Brzo bje{e ustrjelio na miru (zidu) zlatnu jabuku.
86
Motiv streqawa kroz prsten iz Srpske Aleksandride
sa~uvao se u narodnoj pesmi @enidba Du{anova, pevanoj u desetercu,
u kojoj se junak kao i u starijim pesmama dugog stiha, poziva na nad-
metawe u streqa{tvu:
Pod najvi{u kulu u Le|anu
Na kuli je kopqe udareno,
Na kopqu je od zlata jabuka;
Ti strijeqaj kroz prsten jabuku.
87
83
Dr$gyf i je d(y)ny, na klob$ky strelti, Srpska Aleksandrida, 578; Roman o Troji.
Roman o Aleksandru Velikom, 164.
84
85
Pesma @enidba kraqa budimskoga od Bana od Kru{eva i vojevoda Janko u: V.
Bogi{i}, Narodne pjesme, N
o
26, 73 (podvukao S. B.).
86
Iz pesme Kad je Janko vojvoda udarao \ur|a despota buzdohanom, u: Ibidem, N
o
9, 29
(podvukao - SB); mir, murus; moenia, zid, prema tuma~ewu Bogi{i}a, Ibidem, 374 .
87
V. S. Karaxi}, Srpske narodne pjesme, 142 (podvukao - SB).
U srpskom jeziku sredweg veka ve`bawe u ga|awu se
ozna~avalo, isto kao u latinskom i gr~kom, pojmom igra. U jednoj
zabrani Epitimijnog Nomokanona koja se ti~e ubistva iz nehata,
ve`bawe u ga|awu i rukovawu oru`jem nazvano je igra.
88
Sadràj zabrane, reklo bi se, zasnovan je na iskustvu svakodnevne
prakse. Nesre}ni primer Dragana iz okoline Proseka na
drasti~an na~in govori o ubistvu iz nehata. Zabrana navodi sve
prilike u kojima se moglo dogoditi ubistvo iz nehata, odnosno
koja su to ve`bawa uglavnom mogla biti. Ve} sam pojam vrygnety
(baciti), kazuje da se nije radilo o dvoboju, utrkivawu ili tr~awu
alke, ve} o ve`bi ga|awa, koja se isto tako smatrala za igru (ije
na igranix vrygnety). Prema tekstu, bacala se strela, drvo,
palica, odnosno kamen. Pod bacawem strele misli se na
ga|awe iz luka ili samostrela. Bacawe palice najverovatnije
podrazumeva rukovawe buzdovanom (gvozdena palica), dok je
bacawe drveta verovatno ve`ba sa motkom, batom ili nekim
sli~nim predmetom.
89
Zabrana nije zna~ajna samo zbog navo|ewa razli~itih
vrsta igara, omogu}u}avaju}i time izvestan uvid u razli~ite
klasifikacije i podklsifikacije takmi~arskih igara. Ona je
posebno va`na zbog pouke koju u sebi sadrì. Za Crkvu je
ve`bawe u oru`ju bilo jedan od osnovnih povoda za ubistvo iz
nehata, a nehat je kako se u zabrani kaè, u oblasti |avoqe
vlasti: besovskago splethna i darit nekoego i mrety sego.
Prema mi{qewu crkvenih autoriteta, svaka igra je i potekla od
|avola (igrana vsakaa davol stvori), pa i igra ga|awa i ve`bawa
u oru`ju, kojom se ugroàva ìvot bli`wih.
88
Nevolnoe bistvo sty. ije na igranix vrygnety ili drhvoi ili palic$ ili strhl
i $darity nevolh iskrynago ili kamenwm ili ino qto besovskago splethna i da-
rit nekoego i mrety sego. es<ty> besov<s>koe se, a ne vole svoe i svhsti wbrhtatel
davola, poneje igrana vsakaa davol stvori, Epitimijni nomokanon, ASANU N
o
29,
l. 21a-21b.
89
G. [krivani}, Oru`je u sredwovekovnoj Srbiji, Bosni i Dubrovniku, SANU,
Beograd 1957, 86-94, svrstava ovu vrstu oru`ja u grupu tzv. udarno oru`je. Ali,
buzdovan, topuz, palica i kija~a sluìli su ne samo za udarawe, ve} i za ga|awe
protivnika, {to je zahtevalo, radi potpune borbene osposobqenosti, i ve`bu
ga|awa, Ibidem, 87-88.
* * * *
Crkva se protivila takmi~arskim igrama, pre svega onima
sa oru`jem. Jedan od povoda, videli smo, bio je rizik od povreda, pa
i smrti, kojim su bili izloèni u~esnici igre, ali i posmatra~i.
Kad je re~ o vite{kim turnirima u Latinskoj Evropi, katoli~ka
crkva je na saboru u Klermon-Feranu 1130. godine zabranila wiho-
vo odràvawe, pod izgovorom da su turniri predstavqali opasnost
kako za ìvot qudi tako i za spas wihovih du{a.
90
I mnoge druge
takmi~arske igre, koje su se igrale u ve}i evropskih parohija,
bile su zabrawene. Na primer, episkop Linkolna u Engleskoj, po-
znati teolog Robert Groseteste, krajem prve polovine XIII veka,
nametnuo je zabrane svojim vernicima koje su se ticale utrkivawa
i drugih razli~itih vrsta takmi~ewa u telesnim ve{tinama.
91
Sa
pravnog gledi{ta, srpska sredwovekovna crkva je svoje stavove
prema ovakvim vrstama takmi~ewa zasnivala na odlukama svetih
apostola i sv. otaca crkve, vaseqenskih i pomesnih sabora, preve-
denih i sakupqenih u jednu kwigu, Nomokanon sv. Save, po~etkom
XIII veka. Prenose}i tradiciju ranije epohe i vremena u kojem su
pravila nastala, osnovni oblici zabavnih aktivnosti u zakono-
davstvu srpske crkve grupisani su sa jedne strane oko trkali{ta i
razli~itih oblika utrkivawa (ipodromije i koweuristanije) i
sa druge, oko pozori{ta u naj{irem zna~ewu te re~i, pod kojim se
podrazumevalo i uli~no pozori{te glumca. Deklarativno,
u~estvovawe u ovakvim igrama bilo je zabraweno svim vernicima,
bilo da su oni monasi i klirici, ili svetovna lica.
92
Takmi~arske
igre su svrstane u istu kategoriju sa gluma~kim igrama, kockawem,
90
Zabrana turnira i osuda uz pretwu ekskomunikacije u~esnika, ponovila se na
Lateranskom saboru 1179. godine, da bi se zatim zabrane neprekidno ponavqale
tokom XIII i XIV veka od strane autoriteta crkve i svetovnih vladara, MF II, s.v.
Tournament, 983; LM VIII, s.v. Turnier; W. Endrei, L. Zolnay, o.c., 143.
91
E. K. Chambers, The Medieval Stage I, 91.
92
Zabrane i osude se ~itaju uglavnom u dvema granama Nomokanona od kojih se
jedna odnosi na crkvena lica, a druga na svetovwake: grana IXposve}ena je monasi-
ma i kliru: O prestupima i o sudu episkopima i sve{tenicima, o odlu~ewu i
izvrgnu}u, o pokajawu, i kakve grehove razre{ava rukopoloèwe, dok ve}
pomenuta XIII grana, posve}ena svetovwacima, jednostavno glasi: O mirjanima,
Zakonopravilo ili Nomokanon, l. 31a-35a; 39a-40b.
lovom i razli~itim drugim oblicima zabave, koja se uop{teno
nazivaju igri{ta. Pogotovo su takve igre i takmi~ewa bila
zabrawena u vreme praznika, o ~emu je ranije bilo re~i (v. str. 243).
U svakom slu~aju, igre su se odràvale, svetovne vlasti i
elita su ih podsticale, bilo svojim u~e{}em, bilo nametawem kao
dru{tveno obavezne aktivnosti. Najpogodnije vreme za wihovo
organizovawe bili su praznici, oni kalendarski, porodi~ni ili
dràvni.
93
Mesto gde se igralo utvr|ivano je tradicijom i
obi~ajem, a moglo je, prema nameni da ima razli~ite nazive: pote-
ci{te, kowsko uristanije, streli{te, igri{te. Dok prva tri
naziva upu}uju na odre|enu vrstu igara, igri{te je obuhvatniji i
time mawe odre|en pojam. Mesto se unapred odabiralo. Uglavnom
su to bili prostori izvan naseqenih celina, a wihova namena je,
moè se pretpostaviti bila relativno dugotrajna. Na takva mesta
se uobi~ajilo odlaziti, kao na primer u XVveku, na poteci{te kod
Pri{tine ili na streli{te kod Novog Brda. Tako|e, poteci{te
nije predstavqalo samo praznu, ravnu poqanu pogodnu za kowski
galop ili za razli~ite oblike utrkivawa, ve} su se mogli podi}i i
privremeni objekti koji su bili u wegovoj funkciji. U svakom
slu~aju, moèmo se sa pravom upitati, nisu li poteci{te i
kowsko uristanije mogli bili mesta na kojima su se osim utrki-
vawa kowa ili tr~awa rukavice, organizovali turniri, odnosno
|ostra o kojoj govori Mavro Orbin?
U srpskim sredwovekovnim izvorima mesta za nadmetawe
mogla su se, kao {to je re~no, uop{teno nazvati i pozori{te, {to
govori o dru{tvenom obele`ju takvih nadmetawa - ona su pret-
postavqala posmatra~e. Na likovnom planu, ono je najsna`nje pred-
stavqeno u motivu turnira sa nadgobnih spomenika. Scene su kompo-
novane tako, da je dvoboj kowanika izloèn pogledima drugog, kakva
je, na primer, ve} pomenuta scena dama koje posmatraju dvoboj na jednom
od ste}aka sa grobqa porodice Miloradovi} u Radimqi.
93
W. Endrei, L. Zolnay, o.c., 144.
UÊSNICI I POSMATRAÎ
Do sada smo razmatrali razli~ite oblike prazni~nog
zabavqawa, ukazali na na~ine i mesto wihovog odràvawa u srpskom
dru{tvu sredwega veka. Primetili smo tako|e, da je dru{tvenost
bila zajedni~ki imeniteq svih tih zabavnih oblika, bilo da je re~ o
gozbi ili igri, kao {to je pozori{te raznovrsnih zabavqa~a ili
kao {to su takmi~arske igre utrkivawa na kowima, skidawe alke,
streqa{tvo, itd. Ona se ostvarivala dvojako: izme|u samih u~esnika
svetkovine, odnosno izme|u onih koji su bili deo prizora i onih koji
su taj prizor posmatrali. Uloge u~esnika svetkovine bile su
razli~ite, ali se od svih podjednako o~ekivalo da na woj aktivno
u~estvuju. Prema apokrifnom tekstu Dela apostola Tome u Indiji
svetac se pojavio na jednoj svadbenoj proslavi, do{av{i ne po svojoj
voqi, nego po nare|ewu gospodara grada koji je svadbu organizovao.
Po{to se svadbena svetkovina kosila s wegovim strogim hri{}a-
nskim nazorima, sv. Toma nije prihvatao aktivno u~e{}e. Umesto da
konzumira ponu|enu hranu i pi}e, ili da posmatra, pa ~ak i u~estvu-
je u izvo|a~kom programu jedne svira~ice, koja je i{la od gosta do
gosta sviraju}i, sv. Toma je }utao i, kako nam pisac kaè, gledao u
zemqu. U~esnici svetkovine, koji su se nalazili do wega za trpezom
punom hrane i pi}a, pitali su ga za{to je na gozbu do{ao, a da pri
g l a v a XIV
tom ne jede i ne pije: Vyzlejeti je sy nimy glagolax: Tyf po qto samo
pride, ni de ni pi?
1
Izdvajawe sv. Tome od drugih u~esnika svadbene
zabave, izazvalo je ~ak jednog posluìteqa da ga udari (zau{i)
govore}i mu: Na svadbu si pozvan, ne tuguj, ve} se raduj!
2
Sveti apostol Toma nije poklekao isku{ewima jedne
telesne svetkovine. Odbio je da na woj u~estvuje i pored toga
{to je bio prisutan, {to je ostale u~esnike zbuwivalo ili razdra-
ìvalo. Prikazom ekstremnog pona{awa sv. Tome i agresivnog
sluge, pri~a kazuje o op{teprihva}enom shvatawu da je prisustvo
na svetkovini zahtevalo odre|enu vrstu pona{awa i prilago-
|avawe wenim pravilima.
Pitawe u~estvovawa u zabavnom i telesnom, postavqalo se i
od strane onih koji su imali druga~ije gledi{te. Ono se nalazi u
upitniku îna ispovesti ili pokajawa koji kazuje da je u~estvovawe
u pojedinim zabavnim oblicima smatrano nepoèqnim i nepri-
li~nim. Kao greh navodi se, videli smo ranije, u~estvovawe u plesu
i pevawu besovskih pesama ili opijawu i prejedawu. Me|u greho-
vima koji su se ispre~ili u ìvotu vernika, prema mitarstvima iz
@itija sv. Vasilija Novog, ubrojani su praznoslovqe, {ala, gluma,
smehotvorstvo (7. mitarstvo), opijawe i pijewe bez mere (11. mita-
rstvo), ili prejedawe, ~ervougodije, i tajno jedewe (14. mitarstvo).
Mnogo toga se na wima zamerilo jednoj obi~noj èni, Teodori,
slu{kiwi sv. Vasilija Novog.
3
Videli smo tako|e, da su prizori bili deo svetkovine.
Bilo ih je razli~itih: jedni su podsticali na razna emotivna i
pobo`na ganu}a kao na velikim litijama prilikom prenosa svetih
mo{tiju, drugih su pak pripadali svetovnom na~inu praznovawa.
1
2
Na braky zvany esi, ne shti, ny radi se, Zbornik ìtija, UB ]orovi}, N
o
30,
srpska redakcija, kraj XIVveka, l. 97b; o atribuciji rukopisa i wegovom datirawu
D. Bogdanovi}, Inventar, 39; V. ]orovi}, Prilozi za na{u staru kwièvnost i
historiju, ZIJS 1 (1936) 119-120. Navedena re~enica ne nalazi se u objavqenim
izdawima, Stojana Novakovi}a (1876) i Tomislava Jovanovi} (1998).
3
S. Novakovi}, @ivot Sv. Vasilija Novog, 70. Radi prakti~nih potreba nebeska
mitarstva izdvojena su iz ìtija i kao nezavisno {tivo pobrojana pod naslovom:
A se mitarstva zeml do nebesa (Ovo su mitarstva od zemqe do nebesa). Pre-
pis teksta nalazi se u rukopisu koji sadrì mla|i, tzv. Pavlovqev Epitimijni
Nomokanon, Arhiv SANU N
o
28, (XVII vek) l. 133a-b.
370 - XIV Stanoje Bojanin
Dru{tveno obele`je prizora, odnosno pozori{ta, pretpo-
stavqalo je javnost doga|awa - pozori\y gledati
4
, odnosno posmatra-
~e, one koji prizor posmatraju. Wihovo postojawe unutar svetko-
vine pretpostavqalo je, tako|e, i razli~ite nivoe u~e{}a na
svetkovini. Publika se ne moè smatrati u potpunosti pasivnim
posmatra~em. Svetosavski nomokanon nare|uje pripadnicima
klira da ukoliko se na svetovnoj gozbi pojave glumci ili se
otpo~ne sa plesom i igrom, takvu gozbu napuste, kako ne bi i sami
postali u~esnicima pomenutih prizora.
Smisao sredwovekovne svetkovine leào je u ostvarivawu
uzajamne komunikacije prizora i publike i da je od takve komu-
nikacije zavisila popularnost svetkovine. Podela na aktivnog i
pasivnog u~esnika najjasnije se moè prepoznati u pozori{tu
skomraha. Ali, ono je u isto vreme i karakteristi~an primer dina-
mi~ne komunikacije koja se razvijala izme|u prizora i publike.
Poruka glumca je kazivana verbalno ili pokretom, uz pratwu
muzi~kih instrumenata ili bez wih, dok je publika odgovaraju}im
pona{awem uzvra}ala zabavqa~u, te je i sama postepeno postojala
deo prizora. Crkveno zakonodavstvo optuùje razne zabavqa~e da
svojim predstavama navode na blud (vy nedryjane blda zretixy
pootratixy)
5
ili na smeh (smhxy zretimy podvijte)
6
one koji
ih posmatraju. Smeh sa svojim ambivalentnim zna~ewem bio je
svojstven, kako je to primetio Bahtin, svakoj svetkovini karneval-
skog tipa. On se nalazio u sredi{tu takve komunikacije i davao je
doprinos dru{tvenom i zabavnom obele`ju svetkovine.
Kako su izgledali posmatra~i skomrahovog pozori{ta?
Kako je izgledala grupa qudi koja se, prema Teodosijevim re~ima,
po sun~evoj ègi, vetru i pra{ini okupqala da posmatra prizore?
U srpskoj sredwovekovnoj literaturi nema konkretnih opisa.
Me|utim, u sredwovekovnom slikarstvu sa~uvale su se predstave
posmatra~a, onako kako ih je video umetnik, ali uvek prema zada-
tim slikarskim obrascima. Predstavqani su kao pasivni entitet
u komunikaciji koja se odvijala izme|u wih i glavnih aktera
odre|enog prizora. Po{to se radi o crkvenom slikarstvu posma-
tra~i su predstavqeni u fukciji proslavqawa religijskog
4
5
Sintagmat, 321.
6
Ibidem, 393.
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji XIV - 371
doga|aja. Prikazivani su kao svedoci, ili kao oni koji doprinose
veli~awu glavnog prizora likovne kompozicije. Ovom prilikom,
izdvojio bih kompoziciju Hristovog ulaska u Jerusalim. Centra-
lna li~nost doga|aja jeste Hristos koji se na magarcu pribliàva
kapijama grada. U susret Wemu prilazi nekoliko u~esnika pro-
stiru}i pred Wim haqine ili se pewu na palmino drvo seku}i
palmine gran~ice. Me|utim, ve}i deo naroda koji je iza{ao u su-
sret, predstavqen je kao stati~na, bezimena grupa iz koje vire bro-
jne glave i brojni pogledi da bi videli prizor. U zavisnosti od
slikarevog senzibiliteta mogli su biti oslikani znatno slobo-
dnije, u nekim momentima i veoma ìvo, kao {to je to na primer, na
fresci u manastiru De~ani
7
(slika 14). Okupqeni narod, oslikan na
kapijama grada, predstavqa qude oba pola i uzrasta, gomilu iz koje
se svaki pojedina~no trudi da vidi prizor. Oni iz zadwih redova se
propiwu, drugi su podigli decu na ramena radi boqeg pogleda. Nisu
svi ni stigli da se na vreme okupe. Ka prizoru hita jedna èna vode-
}i za ruku dete. Na zidovima De~ana sa~uvala se ìva grupa posma-
tra~a koja je mogla da se okupi povodom bilo kojeg prizora - od onog
svetog koji je oslikan u crkvi, do onog profanog, sa trga i ulice.
Uop{te, prisustvo na telesnoj svetkovini ili u~estvovawe
u razli~itim oblicima zabavnog, podrazumevalo je u~estvovawe i u
raznovrsnim oblicima svetovnog na~ina ìvota. U Teodosijevom
@itiju sv. Petra Kori{kog ~itamo da je u mladosti Svetac izbegavao
da u~estvuje u ìvotu uobi~ajenom za wegovo seosko okruèwe i
okolinu. Wegova nedru{tvenost, rekli bismo danas, ogledala se i u
odbijawu da odlazi, zajedno sa svojim vr{wacima na razli~ita
igrali{ta i pozori{ta.
8
Ovakvo pona{awe nije nailazilo na
odobravawe ni kod wegove najbliè okoline. Prema re~ima pisca,
roditeqi su ~esto mladom Petru prigovarali:
korizno rod i ponoene nae, po qto sy drjino
radovati se ne izyfdei, ny vysegda mlyqety i bezglasyny,
ko set xoditi.
7
V. Petkovi}, \. Bo{kovi}, o.c., T. CLXXVII; o de~anskoj kompoziciji: Ulazak
Hristov u Jerusalim, M. Markovi}, Ciklus Velikih praznika, u: Zidno slikarst-
vo manastira De~ana. Gra|a i studije, ed. V. \uri} SANU, Beograd 1995, 110-111.
8
S. Novakovi}, @ivot srpskog isposnika Petra Kori{kog, 322; Teodosije,
@itija, 267.
372 - XIV Stanoje Bojanin
Bruko porodice i sramoto, na{a, za{to sa dru{tvom radovati se
ne izi|e{, nego svagda }uti{ i bezglasan kao da si u àlosti za
kime hodi{?
Sli~no nerazumevawe na{ao je i kod svojih vr{waka:
i sego radi ko ponosimy, sxodycy zvae se
9
zbog toga su ga sa podsmehom zvali suhojedac
Svetkovinu i wen zabavni program mogli bi smo smatrati,
u naj{irem smislu, jednim velikim prizorom. Takav prizor,
podrazumeva podelu na one koji su aktivni u razli~itim zabavnim
oblicima praznovawa i koji prihvataju da budu sastavni deo
takvog prizora, i na one koji su takvu vrstu svetkovawa izbe-
gavali. Stav sv. ap. Tome ili sv. Petra Kori{kog primer su potpu-
nog odbijawa zabavnog i telesnog oblika svetkovine. Izgleda da je
pravi posmatra~ svetovnih oblika praznovawa bilo ono lice koje
nije u~estvovalo u zabavnom programu svetkovine. Osoba okrenuta
duhovnoj sferi ìvota, posve}ena strogom mona{kom na~inu
ìvota, smatrala je svetovne oblike zabave nedostojnim za svoj
poziv i za hri{}anina uop{te. Bio je to zapravo ideal koji je sre-
dwovekovna, u~ena elita crkve neprestano isticala.
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji XIV - 373
9
Ibidem.
sl. 1.
Granica izme|u sakralnog i svetog prostora.
Hristos izgoni trgovce iz Hrama, manastir De~ani.
foto: Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture - Beograd.
sl. 2.
Do~ek novoro|en~eta.
Ro|ewe Bogorodice, crkva sv. Joakima i Ane u Studenici.
foto: Narodni muzej Srbije
sl. 3.a
Svadba kao dru{tveni doga|aj.
Svadba u Kani, Sv. Nikita kod Skopqa.
foto: Institut za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, Beograd.
sl. 3.b
Svadba u Kani, manastir Gra~anica.
sl. 3.v
Parabola o carskoj svadbi, manastir Resava (Manasija).
Osnovni elementi sredwovekovne svetkovine:
trpeza i glumci (zabavqa~i).
(a-b) Minijature iz Srpske Aleksandride, rukopis XIV veka,
nekad svojina Narodne Biblioteke
foto: Umetni~ki pregled N
o
5, izdawe Muzeja kneza Pavla,
Beograd 1938.
sl. 4.a sl. 4.b
Sredwovekovna pozornica.
Sv. Nestor ubija Lija, manastir De~ani.
sl. 5
Sredwovekovne gusle.
a) Kentaur sa guslama, manastir Kaleni}
b) Rugawe Hristu (detaq), manastir De~ani
sl. 6.a sl. 6.b
Muzika koja iscequje. Predstava lautiste.
Arhan|el iscequje leprozne, manastir Lesnovo.
foto: S. Gabeli}, Lesnovo. Istorija i slikarstvo, Beograd 1998.
sl. 7
sl. 8.
Svirala: sveprisutni instrument sredwovekovnog dru{tva -
pastir koji svira na fruli (dvojnice).
Ro|ewe Hrista (detaq), manastir Gradac
foto: Srpska muzika kroz vekove, SANU, Beograd 1973.
Glumac - narodni zabavqa~ u o~ima Crkve.
a) Rugawe Hristu, Staro Nagori~ino
b) Rugawe Hristu 1, manastir Lesnovo
v) Rugawe Hristu 2, manastir Lesnovo
sl. 9.a
sl. 9.b
sl. 9.v
sl. 10.
@enski orkestar.
Prva stihira, drugi kanon Jovana Damaskina na Uspewe Bogorodice,
crkva Bogorodice Qevi{ka u Prizrenu
crte`: B. @ivkovi}, Bogorodica Qevi{ka. Crteì fresaka,
Beograd 1991.
sl. 11.
@ensko kolo.
Mirijam ple{e sa drugaricama,
minijatura iz psaltira iz posledwe ~etvrtine XIV veka
foto: Der Serbishe Psalter, Faksimile-ausgabe des cod. slav. 4 der Bayerischen
Staatsbibliothek Mnchen, band II: Faksimile, Wiesbaden 1983, fol. 186
v
.
sl. 12. a
Mu{ko kolo.
149./150. psalm, manastir Lesnovo
foto: S. Gabeli}, Manastir Lesnovo, tabla LVII
sl. 12. b
Mu{ko kolo.
149./150. psalm,
minijatura iz psaltira iz posledwe ~etvrtine XIV veka.
foto: Der Serbishe Psalter, Faksimile-ausgabe des cod. slav. 4 der Bayerischen
Staatsbibliothek Mnchen, band II: Faksimile, Wiesbaden 1983, fol. 184
v
.
sl. 13.
Ovozemqska radost.
Orgije Kainovog potomstva (ili Pri~a o sinovima Bo`jim i
k}erima ~ove~ijim, 2. Moj. 6, 1-7), manastir De~ani.
sl. 14.
Okupqeni narod posmatra prizor.
Ulazak Hristov u Jerusalim, manastir De~ani
ENTERTAI NMENT AND FESTI VI TI ES
I N MEDI EVAL SERBI A FROM THE END OF THE
1 2
TH
TO THE END OF THE 15
TH
CENTURY
Ant hr opol ogi st s obser ved l ong ago t hat t he t i me and space i n whi ch ever yday
l i f e evol ved di d not const i t ut e uni f or mand homogeneous cat egor i es, f or ever y
cul t ur e cr eat ed i t s own boundar i es wi t hi n space and t i me. Abasi c aspect of t he
segment at i on of t he t empor al cont i nuumi s r ef l ect ed i n t he di chot omy of t he
sacr ed and t he pr of ane. Sacr ed t i me i s t he t i me of hol i days and f est i vi t i es r e-
pr esent i ng a speci al t i me i n r el at i on t o t he pr of ane t i me of ever yday, accor di ng
t o Mi r cea El i ade. The annual cour se i s mar ked by a ser i es of f est i vi t i es t hat i n
t he l i f e of man const i t ut e a t empor ar y passage f r omt he nor mal - t he pr of ane,
t o t he abnor mal - t he sacr ed or der , and back, accor di ng t o Edmund Leach. The
r esear ch pr esent ed i n t hi s book basi cal l y ai ms at demonst r at i ng t he way i n
whi ch medi eval Ser bi an soci et y f or mul at ed and per cei ved t hat di f f erent ti me
that occasi onal l y, i n r egul ar i nt er val s, r epl aced t he q uot i di an occupat i on of t he
i ndi vi dual , and poi nt s out t he di f f er ent di ver t i ssement f or ms i t f eat ur ed.
To do so, i t was necessar y t o anal yze t he medi eval t er mi nol ogy depi ct i ng
f est i vi t y t i me and t he f or ms of ent er t ai nment and t he di f f er ent desi gnat i ons
of ent er t ai ner s, and t o pr esent i n one pl ace t he dat a pr ovi ded us by t he scant
medi eval sour ces pr eser ved i n r espect of bot h such act i vi t i es and of t he
soci al si gni f i cance of f est i vi t i es and hol i days, r ef l ect i ng, at t he same t i me,
the di f f er i ng concept s of cel ebr at i on at f est i ve t i mes.
SUMMARY
Basic Terminology
As t he ver y t i t l e of t he book shows, t he key wor ds i n t hi s pi ece of r esear ch ar e
"svet kovi na"/f est ivit y/ and "zabava" /ent ert ainment /. I n cont empor ar y l anguage,
t he concept of "svet kovi na" has t wo basi c meani ngs. "Svet kovi na" i s a hol i day,
namel y t he same as "svet kovanje /keepi ng a hol i day/, bl agdan /good day/,
pr azni k /hol i day/, svet ac /sai nt s's day/", (JAZU/Yugosl av Academy of Ar t s and
Sci ences/Di ct i onar y), but i t al so denot es an act i on, i .e. a happeni ng (bot h sol emn
and ent er t ai ni ng), or gani zed on t he occasi on of a hol i day, because "svet kovi na"
i s at t he same t i me "a show and mer r ymaki ng on t he occasi on of a hol i day, a
sol emn cel ebr at i on, a sol emni t y" (t he Mat i ca Srpska Di cti onary).
However , i n t he Ol d Sl avoni c and Ser bo-Sl avoni c l i t er ar y l anguages, t he
t er ms t hat wer e chi ef l y i n use wer e "pr azni k"/hol i day/ and "t r zast vo", whi l e
t he wor d "svet kovi na" /f est ivit y/ was evi denced t owar ds t he end of t he
Mi ddl e Ages, i n a t ext wr i t t en i n t he St okavi an col l oq ui al l anguage, whi ch
l eads us t o assume t hat i t s or i gi n shoul d be sought i n t he spoken l anguage. I n
any case, t he t er ms "svet kovi na", "prazni k" and "t rzast vo" i ncor por at e t he
basi c f eature of that di f f er ent t i me. The hol i ness of t he hol y day was l i t er al l y
expr essed by t he t er ms "svet kovi na" and "svet ac". The wor d "prazni k"
(pr azdni k, prazdyniky) st emmed f r omt he t er m "prazan" (prazan) /vacant /,
whi ch i n t he gi ven cont ext si gni f i es i dl e, so t hat a "prazni k" was t he t i me
when one was "vacant " of busi ness, i .e. a nonwor ki ng day. Thi s t er mi s
semant i cal l y aki n t o t he wor d "nedel ja" /Sunday/ (meani ng no wor k), whi ch
denot ed t he hol i day of t he week. The t hi r d t er m, ext ensi vel y f i gur i ng i n t he
l anguage of Ser bi an medi eval soci et y, "t r zast vo" (tryjystvo), i s a cal q ue of
t he Gr eek wor d ovg/yupi /count ry f air/, i ndi cat i ng i n i t s basi c meani ng a
space, a sq uar e, whi ch i n t ur n poi nt s t owar ds t he assembl i ng of i ndi vi dual s,
member s of t he communi t y, i n a publ i c space i n or der t o mar k a hol i day.
However , not al l t he desi gnat i ons of a hol y day ar e exhaust ed i n t hese t hr ee
t er ms. Of Ol d-Sl avoni c or i gi n i s t he synt agma "bi g day" (vel i ki dan, veliki
dyny), whi ch mar ked a hol i day i n gener al , whet her a Chr i st i an or a pagan one,
and l at er al so an I sl ami c one (Bai r am), but i t al so denot ed t he gr eat est
Chr i st i an hol i day of t he Resur r ect i on. I n any case, al l t hese desi gnat i ons
cont ai n t he basi c char act er i st i c t hat si ngl es out hol i day and f est i vi t y t i me as
compl etel y di f f er ent f r omt he ever yday. I t was a t i me t hat i mpl i ed t he suspensi on
of ever yday act i vi t i es so t hat peopl e coul d publ i cl y assembl e and per f or m
cer t ai n act i vi t i es and r i t ual s of bear i ng on t he conduct of t he par t i ci pant s.
394 SUMMARY
Medi eval l anguage si ngl ed out hol i days f r omever yday l i f e accent uat i ng
t hemby a ser i es of epi t het s: i n cont r ast t o t he "si mpl e days of t he year " t her e
wer e t he "hol y" and t he "honor abl e" or t he "vener abl e" days or t he "wondr ous
and gl or i ous", i .e. "sacr ed and gr eat " hol i days.
Whi l e t he t er m"svet kovi na" /f est i vi t y/ - a t i me unl i ke t hat of q uot i di an wor k
- const i t ut es t he basi c f r amewor k of t hi s st udy, t he t er m"zabava" /ent er t ai nment /
speci f i es i t s scope, t he f ocus bei ng on speci f i c ki nds of hol i day act i vi t y.
However , as r egar ds t he use of t he wor d "zabava", t he di f f er ence t hat exi st s
bet ween i t s medi eval and moder n-day meani ngs shoul d be st r essed, as i t
r ef l ect s t he phenomenon of wor d meani ng shi f t s. Whi l e i n cont empor ar y
l anguage t he usual meani ng of t he wor d ent er t ai nment i s amusement , a past i me,
havi ng f un, i .e. havi ng a good t i me, (SANU /Ser bi an Academy of Ar t s and
Sci ences/ Di ct i onar y), i n t he Mi ddl e Ages i t s meani ng and use wer e q ui t e
dif f er ent . The t er mdenot ed any f or mof i nt er f er ence wi t h, har assment and
mal treatment of others. I n Serbi an medi eval l egi sl ati on i t si gni f i ed the cri mi nal
of f ence of di st ur bance of l aw and or der on t he r oads, i n sq uar es and f ai r
gr ounds, et c. Ther ef or e, i n cont r ast t o cont empor ar y l anguage, i t i s q ui t e
under st andabl e t hat i n medi eval sour ces we shal l not come acr oss t he t er m
"zabava" as i ndi cat i ng one of t he basi c char act er i st i cs of a f est i ve occasi on
domi nat ed by gai et y (r adost , radosty) and mer r ymaki ng (vesel je, veseli).
Accordi ngl y, t he medi eval t er m"zabava" does not encompass ot her act i vi t i es
typi cal of a f est i ve t i me ei t her , such as dance (pl es), pl ay (i gr a), st ompi ng,
cl appi ng (pl eskanje), pl ayi ng musi c (svi r anje), i mi t at i on (podr aàvanje) and
masq uer adi ng, or games of cont est and si mi l ar , i .e. act i vi t i es t hat coul d al so
have been gener al l y cal l ed "theatre" (pozor i st e, pozori\e) i n medi eval par l ance.
An Overview of Basic Sources
Not many sour ces r ef er r i ng t o t he hi st or y of cel ebr at i ng hol i days and ent er -
t ai nment act i vi t i es i n medi eval Ser bi an l ands have been pr eser ved. Due t o t he
scant of avai l abl e aut hent i c sour ces and dat a of f er ed by t hem, t he most
i mpor t ant cor pus of sour ces on whi ch t he r esear ch pr esent ed i n t he book i s
based i s most l y of a nor mat i ve char act er , st emmi ng f r omt he wr i t i ngs of t he
l ear ned cl er gy. F i r st and f or emost , t hese ar e t r ansl at i ons f r omGr eek, such as
t he ear l y 13
th
cent ur y t r ansl at i on of t he Nomocanon under t he super vi si on of
Sai nt Sava of Ser bi a, or , some hundr ed year s af t er t hat , t he t r ansl at i on of t he
SUMMARY 395
Synt agma of Mat t hew Bl ast ar es (f r omwhi ch emanat ed t he F ul l and t he
Abbr evi at ed Synt agma, t he l at t er as a der i vat i on of t he f or mer , whi ch was
copi ed i n a manuscr i pt t oget her wi t h t he Code of Tsar Du{an), t hen t wo
Epi t hi mi al Nomocanons, one of t hemol der , whose Sl av t ext appear s i n t he 14
th
cent ur y at t he l at est , and a mor e r ecent one, a t r ansl at i on f r omt he begi nni ng of
t he 16
th
cent ur y (t he l at t er publ i shed by A. Pavl ov, 1872; 1897). As wel l , an
i mpor t ant sour ce ar e t he l ar ge number of domest i c col l ect i ons of peni t ent i al s
("nomocanons" or xovovopio or li bri poeni t ent i ales, canones poeni t ent i ales),
whi ch wer e mai nl y copi ed out i n t r ebni ks (br evi ar i es) or i n col l ect i ons of a
mi xed char act er (t he most i mpor t ant wer e publ i shed by Vat r osl av Jagi } (1874)
and Al eksandar Sol ovjev (1934). Even t hough t he ment i oned eccl esi ast i cal l aw
col l ect i ons and peni t ent i al s ar e not an i nexhaust i bl e sour ce i n t er ms of t hei r
content and i ntent i f a hi stori an l ooks f or detai l ed descri pti ons of a f esti vi ty i n
t hem, st i l l , t hei r i mpor t ance i s r ef l ect ed i n t he f act t hat t hey cl ear l y and
uneq ui vocal l y demonst r at e t he exi st ence of t wo basi c concept s of cel ebr at i ng
hol i days, whi ch wi l l be di scussed f ur t her on i n t he t ext .
The ment i oned concept s f eat ur e i n domest i c l i t er ar y composi t i ons, pr i mar i l y
t he bi o/hagi ogr aphi es of Ser bi an r ul er s and ar chpr i est s, t he basi c domest i c
nar r at i ve sour ces. They cont ai n t he model of what i s r ef er r ed t o as t he "suguba
(t wof ol d) joy and mi r t h" of t he cel ebr at i on (The Li f e of St . Sava by
Theodosi us). Whi l e t he spi r i t ual aspect of t he f est i vi t y was f ul f i l l ed i n t he
f estal l i tur gy and pr ayer i n chur ch, t he cor por al one was i t s ant i t hesi s: "On
t hat day t hey had a gr eat hol i day f i l l ed wi t h spi r i t ual and cor por al mi r t h"
(The Li f e of Archbi shop Arseni je by Ar chbi shop Dani l o I I ). However , gi ven
t he l i t er ar y nat ur e of t hi s t ype of sour ces, we do not have det ai l ed descr i pt i ons
of t he "cor por al " f est i vi t y aspect . I t i s usual l y r epr esent ed by t er ms such as
f east (pi r ), t abl e spr ead (t r peza), gi f t s and al ms.
However , t he Ser bi an l i t er at e el i t e of t he Mi ddl e Ages, whi ch mai nl y consi st ed
of member s of t he chur ch, was not i ncl i ned t o et hnogr aphi c obser vat i on and
r egi st r at i on of event s t hat i t despi sed (among whi ch t he di f f erent f orms of
ent er t ai nment act i vi t i es), and i t di d not l eave us dat a on i ndi vi dual and concr et e
event s t hat i t encount er ed i n i t s past or al pr act i ce. Most of t he f act s r el at ed t o
speci f i c event s der i ve f r omsour ces out si de i t s f ol d, and ar e not even wr i t t en i n
t he Ser bi an r ecensi on of Ol d Sl avoni c. The basi c cor pus of t hese sour ces ar e
t he document ar y r ecor ds of t he Dubr ovni k Ar chi ves (al ong wi t h t he ar chi ves
of t he monast er i es of Mt . At hos, t he most i mpor t ant medi eval ar chi ves i n t he
Bal kans), whi ch has pr eser ved dat a on concr et e f est i vi t i es and f or ms of ent er -
396 SUMMARY
t ai nment whi ch al so r ef er t o Ser bi an medi eval l ands. Most of t hese ar e shor t
not i ces, such as t est i mony of t he exi st ence of mi l i t ar y t our nament s, not abl y t he
cust omof "t i l t i ng t he r i ng" (cour i r l a bague) dur i ng Chr i st mas hol i days on a
r acet r ack near Pr i st i na r egi st er ed i n 1437, or shoot i ng pr act i ce near Novo Br do,
r egi st er ed i n 1413, or somewhat mor e det ai l ed dat a about a cel ebr at i on or gan-
i zed i n Dubr ovni k on t he occasi on of t he wel come cer emony f or t he Gr eek
br i de of t he son of t he Ser bi an despot \ura| Brankovi} i n 1446. I n cont r ast t o
t he ment i oned, f or t ui t ousl y pr eser ved dat a, t he decr ees of t he Dubr ovni k gov-
er nment of t he 14
th
and 15
th
cent ur i es pr eser ve a ser i es of t est i moni es of t he
exchange of ent er t ai nment t r oupes on t he occasi on of di f f erent hol i days
bet ween t he Republ i c and t he f eudal l or ds i n i t s hi nt er l and, but al so f ar t her
af i el d, of t en ment i oni ng t he per sonal names of t he act or s, t he pr i ces of t hei r
ser vi ces, or pr ovi di ng i nf or mat i on about t he char act er of t he i ndi vi dual
ent er t ai nment ensembl es.
As opposed t o nor mat i ve and l i t er ar y sour ces, t he mi scel l aneous r ecor ds of
Dubr ovni k Ar chi ves por t r ay t he r eal dest i ni es of t he peopl e i n t he act i ng t r ade
f or us. The deci si ons of t he Mi nor Counci l r el at ed t o 15
th
cent ur y Ser bi a, f r om
1415-1460, or pr i vat e f i l es, such as t he pr eser ved busi ness l edger of Mi chael
de Lucar i (Mi hai l o Lukar evi }) of Dubr ovni k, who l i ved and wor ked i n
Ser bi a's best known mi ni ng cent er , Novo Br do have r egi st er ed act or s and
musi ci ans ei t her as par t i es i n judi ci al pr oceedi ngs, as a r ul e t he def endant s,
or t hei r names f eat ur e on l i st s of debt or s i ndebt ed t o weal t hy Dubr ovni k
ent r epr eneur s i n medi eval Ser bi a's commer ci al cent er s.
Of par t i cul ar i mpor t ance i s dat a pr ovi ded by Roger i de Paci ent i a t owar ds t he
cl ose of t he 15
th
cent ur y i n t he f i f t h book of hi s epi c Lo Bal zi no. I t does not
cont ai n onl y dat a, f ol k dances and a l i st of names of Ser b r ef ugees who i n 1497
danced and sang i n t he smal l sout her n I t al i an t own of Gi oi a del Col l e wher e
t hey had f ound r ef uge i n t he t ur bul ent t i mes of Tur ki sh conq uest s, but al so t he
ver ses of t he poem(i f not whol e poem) t hat t hey sang whi l e danci ng and
r eel i ng. That i s a poemabout despot \ura| Br ankovi } and Hungar i an duke
Janos Hunyadi , t he ol dest known r ecor ded bugarst i ca (14 t o 16-syl l abl e f ol k
poem). Of i mpor t ance f or t hi s r esear ch wer e t he i t i ner ar i es of f or ei gn l egat i ons
f r omt he 16
th
cent ur y who wer e di spat ched f r omwest er n and cent r al Eur ope t o
t he Ot t oman cour t i n Const ant i nopl e. Al t hough t hey came i nt o bei ng af t er t he
15
th
centur y, t he ment i oned sour ces speak about t he ol d medi eval t r adi t i ons of
t he r ur al popul at i on, t he dat a t hey pr ovi de onl y gai ni ng i n r el evance i f t he same
phenomena ar e at t est ed t o i n sour ces f r omear l i er t i mes, pr i mar i l y, as i s t he case
i n t he speci f i c i nst ance, i n eccl esi ast i cal l aw sour ces.
SUMMARY 397
Gener al vi ews on and per cept i ons of t he way i n whi ch l ay medi eval soci et y,
most l y member s of upper soci et al st r at a, pur sued i t s f est i vi t i es and ent er t ai nment
can al so be f ound i n t ext s t hat bel ong t o bel l et r i st i c l i t er at ur e and apocr ypha.
These ar e most l y t r ansl at i ons and adapt at i ons of f or ei gn t ext s. Ext r emel y
popul ar wer e medi eval novel s, t he so-cal l ed Serbi an Al exandri da, The Tal e
of Troy, The Romance of Tri st ran and I solde, The Romance of Barl aam and
Joasaph or The Li f e of Al exi ous t he Man of God and ot her apocr ypha such as
The Li f e of Asenet h or The Act s of Apost l e Thomas i n I ndi a, t o ment i on just
t he most i mpor t ant . Thi s t ype of l i t er at ur e i s a r el evant sour ce on a soci et y
and mi l i eu t hat , i f not aut hor ed, cer t ai nl y t r ansl at ed and r ead i t . I n poi nt of
fact , wher e medi eval novel s ar e concer ned, t hese ar e not "si mpl e t r ansl at i ons",
but "adapt at i ons and new st yl i zat i ons, but , st i l l , t hi s i s not ent i r el y or i gi nal
wor k", accor dni g t o Radmi l a Mar i nkovi } (1979). Thei r i mpor t ance i s not
exhaust ed i n l i ngui st i c r esear ch onl y. The popul ar i t y t hat t hey enjoyed was,
actual l y, based on t he gener al and r ecogni zabl e model s of behavi or pr esent ed
i n t hem. F or a cont empor ar y r esear cher , t hese model s gai n i n i mpor t ance
i nsomuch as t hey cor r espond wi t h t he dat a of f er ed by pr eser ved ar chi val
r ecor ds (pr i mar i l y t he Dubr ovni k ones) or wi t h model s f eat ur i ng i n or al poet r y
t hat st ar t ed t o be r ecor ded, al bei t not syst emat i cal l y, f r omt he end of t he 15
th
cent ur y (on t hi s occasi on I di d not go i nt o a consi der at i on of t he r el at i onshi p
bet ween wr i t t en and or al l i t er at ur e and t hei r mut ual i nf l uences). I ampr i mar i l y
r ef er r i ng t o l ong ver se poems, bugarst i cas. The exi stence of bel l etri sti c l i teratur e
wr i t t en i n t he l i t er ar y (but not chur ch) l anguage and of bugarst i cas i n vernacul ar ,
i s i n i t sel f evi dence of t he f or ms and ways peopl e t owar ds t he end of t he
Mi ddl e Ages amused t hemsel ves by ei t her r eadi ng, si ngi ng or l i st eni ng.
Due t o t he scant of pr eser ved wr i t t en sour ces and t he f r agment ar y nat ur e of
t he i nf or mat i on t hey of fer , medi eval f i gur at i ve ar t s sour ces ar e al so of some
i mpor t ance. The basi c t ype of t hi s gr oup of sour ces i s chur ch pai nt i ng r ender ed
i n t he f r esco t echni q ue. I n or der t o be t aken i nt o consi der at i on as a r el evant
sour ce, f r escoes do not have t o r epr esent i ndi vi dual hi st or i cal event s, but t he
pr eval ent behavi or al pat t er ns and t he gener al l y accept ed vi ews of t he t i mes
i n whi ch t hey wer e cr eat ed. I n pai nt i ng t hemes f r omt he var i egat ed Chr i st i an
pr ogr am, cer t ai n composi t i ons l i ke The Marri age at Cana (Jn. 2.1) or t he
Parable of t he Marri age Feast (Mt . 22.1-14), t o ment i on t he basi c ones,
unequi vocal l y, just l i ke bel l et r i st i c l i t er at ur e, at t est t o t he per cept i on of a
weddi ng as an except i onal soci al event , whi l e t he f i gur al r epr esent at i ons of
danci ng t o musi c, such as i n t he composi t i ons Mi ri am Danci ng (Ex. 15.20-
21), The Orgi es of Cai n's Progeny (or Sons of God and t he Daught ers of
398 SUMMARY
Man, Gen. 6.1-7) or t he Ri ng dance f rom Lesnovo Monast ery (P s. 149/150)
bear a r emar kabl e r esembl ance t o t he t ype of r eel t hat peopl e dance st i l l
t oday. On i t s par t , t he composi t i on Jesus Dri ves Traders f rom Templ e (Mt .
21.12-13), sends a cl ear message t hat t he boundar y bet ween t he sacr ed and
t he pr of ane must be obser ved, whi ch was of t en vi ol at ed at f est i ve t i mes. Al so,
i t i s i nt er est i ng t o not e t hat t he ar t i st i c r epr esent at i ons of act or s and musi ci ans
i n t he eccl esi ast i cal pai nt i ng of medi eval Ser bi a ar e not a par t of t he model
of t he weddi ng f east , but of t he composi t i on Mocki ngof Chri st (Mt . 27.27-
29), whi ch i s el oq uent t est i mony of t he i mage of act or s f ost er ed i n of ficial
Chur ch ci r cl es. One of t he ol dest r epr esent at i ons of an act or i s t he one i n
St ar o Nagor i ci no monast er y, endowment of Ki ng Mi l ut i n f r omt he begi nni ng
of t he 14
th
cent ur y. I n any case, dependi ng on t he sensi bi l i t y of t he ar t i st and
t he speci f i c school of pai nt i ng t o whi ch he bel onged, t he soci abi l i t y of t he
f est i vi t y and t he di ver si t y of f or ms of ent er t ai nment coul d be depi ct ed i n
q ui t e vi vi d f ashi on. However , apar t f r omchur ch pai nt i ng, an except i onal l y
i mpor t ant ar t i st i c sour ce r epr esent i ng t he basi c ent er t ai nment act i vi t i es of
medi eval f ol k i s t he ar t of gr avest ones - st andi ng t ombst ones, whi ch was
parti cul arl y devel oped t owar ds t he l at e Mi ddl e Ages. I t f eat ur es t hr ee basi c
mot i f s: t he hunt , chi val r ous t our nament s and t he danci ng r eel . I bel i eve t he
i mpor t ance of t hese r epr esent at i ons f or our r esear ch t o l i e i n t hei r l ocal and
non-eccl esi ast i cal char act er , maki ng i t possi bl e f or secul ar vi ews of ear t hl y
l i f e t o come t o f ul l expr essi on, whi l e at t he same t i me demonst r at i ng common
cul t ur al pat t er ns t hat wer e a l egacy of t he l ocal popul at i on i r r espect i ve of t he
soci al st r at umt o whi ch t hey bel onged.
The Basic Direction of Research
The book i s di vi ded i nt o t wo basi c sect i ons, "P r azni k" /Hol i day/ and
"Pozori{te" /Theat r e/, denot i ng t he doubl e meani ng of t he t er mf est i vi t y.
The f i r st par t i s devot ed t o bot h t he i mpor t ance of t he hol i day as such and
t he manner of i t s cel ebr at i on i n Ser bi an medi eval soci et y, and t o event s t hat
gave r i se t o t he or gani zi ng of a f est i vi t y. The book does not encompass al l
event s t hat coul d have been t he occasi on f or a f est i vi t y, nor has eq ual at t ent i on
been devot ed t o al l . Thi s depended t o a l ar ge ext ent on pr eser ved and avai l -
abl e medi eval r ecor ds, but was al so gui ded by t he i nt ent i on t o emphasi ze
t he most i mpor t ant hol i days and descr i be t hose t hat i l l ust r at e di f f erent
t ypes of f est i vi t i es.
SUMMARY 399
Aspeci al chapter enti tl ed The Processi on /Li ti ya/ descri bes a f esti vi ty or gani zed
on t he occasi on of t he t r ansl at i on of t he r el i cs of a sai nt . F est i vi t i es of t hi s
ki nd wer e or gani zed by t he secul ar l eader s and chur ch el der s of t he Ser bi an
st at e, and t hei r i mpor t ance st emmed f r omt hei r mut ual i nf l uence, bot h of t he
sai nt whose r el i cs wer e bei ng t r ansl at ed and t hat of t he or gani zer s of t he
f esti vi ty. Thi s ki nd of f esti vi ty surpasses the l ocal character of parochi al hol i day
pr ocessi ons, because t he t r ansf er of t he r el i cs of a sai nt r al l i ed di f f erent strata
of medi eval soci et y: t he r ul er s and t he nobi l i t y - t he poor and t he cr i ppl ed;
the l ai t y - t he cl er gy; ar chpr i est s and monks - par ochi al pr i est s, as wel l as t he
popul at i on of t he di f f er ent r egi ons of t he st at e t hr ough whi ch t he sol emn
pr ocessi on passed. Apar t f r oma r el i gi ous char act er , t he f est i vi t y al so had a
pol i t i cal one, bei ng of a dynast i c and gener al st at e i mpor t ance. As transl ati ons
of sai nt l y r el i cs have been compar at i vel y wel l document ed i n pr eser ved
Ser bi an medi eval sour ces, t hey have been t aken as an exampl e of t he t ype of
f esti vi ti es i n whi ch the major i ty of the soci ety of the medi eval state par ti ci pated.
For , t he pur pose of a pr ocessi on or gani zed on t he occasi on of t he t r ansl at i on
of t he r el i cs of a sai nt wi t h t he r ul er at t he hel m, just as of f est i vi t i es or gani zed
on t he occasi on of a cor onat i on, t he bi r t h of t he hei r t o t he t hr one or wel come
cer emoni es f or r ul er s, was t o r eaf f i r manew t he i dent i t y of t he r ul i ng f ami l y
and consol i dat e t he cohesi on among di f f er ent soci et al gr oups of t he popul at i on
of medi eval Ser bi a.
I n cont r ast t o t he ment i oned t ype of f est i vi t y, f esti vi ti es or gani zed on t he
occasi on of t he commemor at i on of t he sai nt (pomen svet om, mni mi ), or
count r y f ai r s, pangyr i s (pana|ur , panagr y), wer e of a l ocal or r egi onal
nat ur e, of i mpor t ance f or pl aces, t owns, vi l l ages or f eudal est at es. As t he hol -
i day of t he commemor at i on of a sai nt coul d have t he same r ol e and meani ng
f or t he i ndi vi dual or t he i mmedi at e communi t y t o whi ch he bel onged, f r omi t
devel oped "sl ava" (F ami l y Pat r on Sai nt Day) of t oday. The pr i nci pal f or mof
f est i vi t y t o commemor at e a sai nt r ef er r ed t o i n Ser bi an sour ces i s bount i f ul
f east i ng. I n accor dance wi t h t he Chr i st i an cal endar of hol i days, f ai r s wer e
or gani zed t hat , dependi ng on t he i mpor t ance of t he hol i day i t sel f and i t s
or gani zer , coul d l ast f or days and even weeks. Accor di ng t o Sper os Vryoni s
Jr . (1981) t he basi c f eat ur e of t he f ai r s of t he Byzant i ne wor l d i n t he Bal kan
Peni nsul a i s t hei r r el i gi ous-commer ci al char act er . The most i mpor t ant f ai r s i n
medi eval Ser bi a wer e t he f ai r of t he Theot okos Ljevi ska i n P r i zr en and t he
f ai r of t he Monast er y of t he Hol y Ar changel near Pr i zr en, t he f ai r of St.
Geor ge near Skopl je, t he f ai r s of Gr acani ca Monast er y, Ravani ca Monast er y,
St . Pet er 's Day f ai r i n Stala}, et c. The medi eval f ai r s bor e out i n t he best way
400 SUMMARY
t hat f eat ur e of t he f est i vi t y t hat al l owed t he par t i ci pant s an uncommon
encount er wi t h t he "ot her s", whet her t hey hai l ed f r oman adjacent par i sh or
f r omr emot e par t s of t he Ki ngdom, and even f r omnei ghbor i ng count r i es, or
bel onged t o di f f er ent soci et al gr oups and pr of essi ons - an encount er t hat was
r eal i zed i n t he f or mof a mut ual exchange of mat er i al and ot her goods.
Accor di ng t o t he char t er s of Ser bi an r ul er s, t he expect ed vi si t or s of t hese f ai r s
wer e mai nl y Gr eeks and Lat i ns, but not i nf r eq uent l y al so Bul gar i ans,
Wal l achi ans, Al bani ans, et c.
I n medi eval Eur ope, t he seq uence of hol i days dur i ng t he year was mar ked
by t he Chr i st i an cal endar , but al so by t he successi on of seasonal cycl es, by
t he r hyt hmof whi ch t he agr ar i an medi eval soci et y l i ved. The annual chur ch
cal endar i nt er t wi ned wi t h t he agr i cul t ur al year cal endar whi ch, dependi ng
on t he successi on of t he seasons, was al so mar ked by a changeover of per i ods
of i nt ensi ve wor k i n t he f i el ds or vi neyar ds and per i ods of r est and hol i days,
so t hat cer t ai n cust oms and f est i vi t i es have been pr eser ved t hat mar k t he
r ot at i on of t hese t wo cycl es, whose or i gi ns go f ar back i nt o t he pr e-Chr i st i an
er a. As t hese cust oms and f est i vi t i es wer e i ncor por at ed i n t he medi eval
Chr i st i an cal endar (t he East er and Chr i st mas hol i day cycl es), t hey wer e
pr act i ced by t he over whel mi ng major i t y of medi eval Eur opeans who di d not
consi der t hemcont r ar y t o t he Chr i st i an r el i gi on t hat t hey publ i cl y pr of essed.
I n t hat r espect , at t ent i on has been devot ed t o t wo f est i vi t i es, t he "kol eda"
(koleda), i .e. "kal endae" (kalandi) /cal ends, car ol s, masked pr ocessi ons-
t r ansl at or 's not e/ and t he "rusal i je" (rousali), i .e. r osal i a/r osar i a, /wat er
nymph r i t es, r i t ual dances- t r ansl at or 's not e /whose or i gi ns go back t o t he
pr e-Chr i st i an er a, and al so f eat ur e i n di f f er ent f or ms of Bal kan f ol kl or e of
t he 19
th
and 20
th
cent ur i es. The "kol eda" or t he kal endae wer e associ at ed
wi t h t he Chr i st mas cycl e (mar ki ng not onl y New Year 's Eve but Chr i st mas
al so), and t he "rusal i je" wi t h t he East er hol i day cycl e (becomi ng synonymous
wi t h t he Chr i st i an hol i day of Pent ecost . The wi nt er meat f ar e per i od t hat
st ar t ed wi t h t he Chr i st mas hol i days and t he so-cal l ed t wel ve-day per i od
(dvanadesetedynevyny,ccxog/cpov), and ended i n Meat -F ast and Cheese-
F ast Sunday, (Sexagesi ma and Qui nq uagesi ma) t hat pr eceded t he Gr eat Lent ,
was of speci al i mpor t ance i n compar i son wi t h ot her f at l i vi ng per i ods dur i ng
t he year . I t s dur at i on became synonymous wi t h t he dur at i on of t he f r ee con-
sumpt i on of meat (unt i l Meat -F ast Sunday), and t hi s per i od was i n Ol d-
Serbi an, i f not i n of f i ci al chur ch l anguage, cal l ed mesni ce: "On Reckoni ng
Mesni ce and Meat F ast Sunday" (t he ol dest r ef er ence i n a manuscr i pt
ar ound 1500).
SUMMARY 401
As r egar ds f est i vi t i es t hat mar ked t he t r ansi t i on f r omone per i od i n l i f e t o
anot her , I si ngl ed out t hose t hat unq uest i onabl y i nst i l l ed gai et y and wer e of
enter tai ni ngchar acter . Those wer e cel ebr at i ons or gani zed on t he occasi on of
bi r t hs, bapt i sms or weddi ngs. I n cont r ast t o hol i days of t he annual cycl e t hat
per i odi cal l y r ecur r ed, t hi s t ype of f est i vi t i es const i t ut ed a uni que exper i ence
f or t he i ndi vi dual and hi s/her i mmedi at e or br oader communi t y, so t hat t hey
necessi t at ed speci al or gani zat i on and pr epar at i ons. The weddi ng (br ak, braky
/svadba, svadba) was consi der ed t he par adi gmof al l ot her mass f est i vi t i es. I t
was mar ked t wof ol d, as a f east i .e. banq uet (na braky ili na in trapez
pozvani byfve), and as a hol i day (na braachxy ili na praznichxy inyfixy).
Thus, i n medi eval soci et y, a weddi ng was bot h a hol i day and a mass f est i vi t y.
I n ant hr opol ogy, f est i vi t i es on t he occasi on of bi r t h and bapt i smor mar -
r i age, as i ndeed f uner ar y cer emoni es, ar e l i f e cycl e r i t es t hat mar k t he
change of t he i ndi vi dual 's soci al st at us. Or gani zed on t hat occasi on, al ong
wi t h t he of f i ci al r i t ual of t he Chur ch, (bapt i smand mar r i age ar e sacr ament s
of t he Chr i st i an Chur ch) t hey cont r i but ed t o t he soci al asser t i on of t he new
st at us t he i ndi vi dual acq ui r ed dur i ng hi s l i f et i me i n hi s communi t y.
The second par t of t he book, bear i ng t he t i t l e "Pozori{te" /Theat r e/, f ocuses
on t he cont ent of t he f est i vi t y i t sel f . Aspeci al chapt er anal yzes t he pol ysemy
of t he medi eval t er m"pozori{te" (pozori\e). The semant i c f i el d of t he Ol d
Sl avoni c t er m"pozori{te", t he Gr eek 0co:pov and t he Lat i n t heat rum was
t he same: i t was associ at ed wi t h l ooki ng, wat chi ng, i .e. wi t h a scene: "pozor"
(pozory), 0ccpio (0co), spect acul um. The medi eval t er mf or t heat r e denot ed
"any pl ace f or wat chi ng" (Wi lli amTydeman, 1979), a pl ace of publ i c char a-
cter , of a cl osed or open t ype whet her i n Gr eek or Lat i n or Ol d Sl avoni c.
Accor di ngl y, t he t er mpozor i st e coul d have denot ed a pl ace wher e t he so-
cal l ed r oyal shows ("i oca r egal i a") wer e per f or med and eq ual l y a pl ace
"wher e peopl e wer e beheaded" as r ecor ded i n t he wor k Element ari umdoct ri nae
rudi ment umby P ai as de Lombar d, 11
th
c. A si mi l ar usage has been obser ved
i n Ser bi an medi eval l i t er at ur e as wel l . I n t he wor ks of t he wr i t er Theodosi us
(end of 13
th
c. - begi nni ng of 14
th
c.), t he t er m"pozori{te" can denot e, on t he
one hand, a st r eet t heat er i nvol vi ng t he act or and t he audi ence, and on t he
ot her a scaf f ol d, just l i ke t he wooden st r uct ur e t hat was i nst al l ed at op t he
t ower f r omwhi ch t he Bul gar i an St r ez, t he Lor d of Pr osek, hur l ed hi s opponent s
down the cl i f f i nto the r i ver Var dar ami d mer r ymaki ng and gay bant er .
402 SUMMARY
I n any case, i n Ser bi an medi eval her i t age t he t er m"pozori{te" was chi ef l y
used t o denot e a number of t hi ngs: a f est i vi t y or par t y of a secul ar char act er
whi ch was i next r i cabl y l i nked wi t h t he t er ms f or pl ay (igra, igry) and pl ay-
gr ound (igri{te, igri\e), but al so t o denot e t he t heat r e i n t he nar r ower , pr esent -
day meani ng of t he wor d, whi ch on t he one hand i mpl i es a st age, a pr of essi onal
actor -ent er t ai ner and t he audi ence, and on t he ot her hand a f ol kl or e t heat er
whose t r aces can be f ol l owed i n r ef er ences t o masq uer adi ng wi t h "hor se and
donkey ski ns" or by wear i ng "hai r y" and "goat " masks (t r ansl at i on f or comi c
and t r agi c masks, Nomocanon of Sai nt Sava of Ser bi a) dur i ng var i ous f est i val s.
I n t hat r espect i t i s i mpor t ant t o not e t he shi f t i n t he meani ng of t he Sl av wor d
"kozl ogl asovani je" (kozyloglasovani), i n whose r oot i s t he t er m "goat 's
voi ce", cr eat ed as a cal q ue of t he Gr eek wor d :poycio, and whi ch was cus-
tomari l y i n use i n t he meani ng of t he Gr eek xco, i .e. a f east and a l i cent i ous
f esti vi ty. Al l t he act i vi t i es t hat t hi s t er mencompassed and al l t he possi bl e
meani ngs of an i mpr oper f east ar e i mpossi bl e t o exact l y ascer t ai n, except i n
one case when i t was i dent i f i ed wi t h t he si ngi ng of secul ar songs, whi ch t he
Chur ch consi der ed i ndecent and si nf ul . I n any case, t he t er m"pozori{te" was
mai nl y associ at ed wi t h a l ei sur el y and hol i day season, wi t h what was publ i c
and ent er t ai ni ng, r egar dl ess of how we woul d char act er i ze t he conduct of
some of t he par t i ci pant s or some of t hei r ent er t ai nment f or ms t oday.
Separ at e chapt er s deal wi t h medi eval ent er t ai nment : t hey cont ai n an anal ysi s
of t he di ver si f i ed Sl av t er mi nol ogy t hat denot ed t he medi eval ent er t ai ner , as
wel l as hi s soci al st at us. The basi c desi gnat i on f or a medi eval ent er t ai ned was
actor -"gl umac" (gloumyc). I t der i ved f r omt he st em"gl uma" (gloumy) meani ng
chatter , pl ay, joke, mocki ng, t he t er mi s semant i cal l y aki n t o t he Lat i n i ocul at or ,
t he F r ench jongl eur , i .e. t he Ger man Spi el mann. The name "gl umac" coul d
encompass di f f er ent ent er t ai ni ng ski l l s: der i vi ng f r omt he babbl er and jokest er ,
t he act or was al so a mi me (podr aàt el j, podrajately), a pl ayer (i gr ac, igrycy)
and a dancer (pl esac, plesycy), but al so a musi ci an (svi r ac, svirycy).
Gener al l y, t he act or of medi eval Ser bi a bel onged t o t he secul ar t heat r e whi ch
aspi r ed af t er sheer amusement . Si mi l ar l y t o t he F r ench juggl er (see Ol d
F r ench "jogl eor ", Ral ei gh Mor gan Jr ., 1954) and t he Ger man Spi el mann, i s
i n essence cl ose t o t he mi me, t hat t heat r i cal t r adi t i on whi ch si gni f i cant l y di f -
f er s f r omt he cl assi cal Gr eek t heat r e of t r agedy, comedy and t he sat yr i c
dr ama.
SUMMARY 403
I n any case, t he popul ar i t y and omni pr esence of t he ent er t ai ner such as an
act or or musi ci an i n t he Medi eval Bal kans and Ser bi a wor l d of ent er t ai nment ,
i s at t est ed t o by t he f act t hat bot h names have f ound t hei r way i nt o t ext s
wr i t t en i n t he Lat i n and Ol d I t al i an l anguage. The Lat i n t er ms f or act or , buf f on,
hist rio or i oculat or or f or pl ayer pif arus, laut ari us, f ist ulat or, gnachari ni ,
coul d be subst i t ut ed by Sl avi c t er ms. Thus, t he wor ds gl umaz and svi r az pen-
et r at ed i nt o Lat i n document s, ei t her t o denot e t he occupat i on or t he ni ckname
of t he per son engaged i n ent er t ai nment act i vi t i es.
On t he ot her hand, just l i ke i n ot her par t s of Eur ope, t he soci al r enown of
ent er t ai ner s i n Medi eval Ser bi a was not exact l y hi gh. I t s chi ef opponent s wer e
member s of t he chur ch and t he l i t er at e el i t e, who usual l y associ at ed t he act i ng
pr of essi on wi t h debaucher y and l ewdness and consi der ed i t i ncompat i bl e wi t h
t he Chr i st i an f ai t h and way of l i f e. Never t hel ess, t he l ast year s of t he Mi ddl e
Ages saw a gi ven hi er ar chy of act or 's pr of essi ons wi t h i ncr easi ng r enown
accor ded t o musi c pl ayer s and t hose engaged i n musi c, si ngi ng chanson de
gest e, r el at i ve t o ot her t ypes of t he act i ng pr of essi on, accor di ng t o E. K.
Chamber s I (1948) and Ral ei gh Mor gan Jr . (1954) and John W. Bal dwi n
(1997). The l ear ned monk Doment i anus (f i r st hal f of t he 13
th
c.) speaks wi t h
r espect of t he si nger s who sung about t he f l i ght of t he young Rast ko, t he f ut ur e
St . Sava of Ser bi a, t o t he monast er y, cont r ar y t o t he desi r es of hi s par ent s,
whi l e t he monk Gr egor i us t he Chi l andar i t e f r omear l y 15
th
cent ur y consi der ed
t he pl ayer an ar t i st (hudoznik, xdojyniky) whose ski l l i mpar t ed a di f f erent
quali ty t o t he var i ous di f f er ent musi cal i nst r ument s whi ch i n t hemsel ves wer e
dumb and soundl ess object s. Among t he vi r t ues of Stef an the F i r st-Cr owned
was hi s ar t of pl ayi ng di f f er ent musi cal i nst r ument s, as emphasi zed by
Theodosi us (ear l y 14
t h
c.), who, on t he ot her hand, despi sed st r eet t heat r e,
condemni ng i t s audi ence and act or whose r eper t oi r e wer e "di abol i c songs"
"uncl ean wor ds" and "r ude l aught er ". I n cont r ast t o t hat , he compar es t he
assembl ed f ai t hf ul i n t he chur ch wi t h t hose "who gl adl y l i st en t o f i ddl es".
However , as opposed t o t he host i l e at t i t ude of t he Chur ch, medi eval ent er t ai ner s,
act or s, pl ayer s of i nst r ument s, dancer s, acr obat s, bear t amer s, magi ci ans and
si mi l ar , enjoyed q ui t e a popul ar i t y i n medi eval soci et y. As t hey spoke t he
uni ver sal l anguage of t he per f or mi ng ar t s, t hey f ound t hei r audi ence not onl y
in dif f er ent soci al mi l i eux but al so i n t he di f f er ent geogr aphi cal r egi ons of
Eur ope, accor di ngg t o Vl adi mi r Dar kevi ch (1988). They wer e among t he
soci al gr oups wi t h gr eat est mobi l i t y. Ref er ence has been made t o t he f act t hat
t he Dubr ovni k Ar chi ves pr eser ved dat a on t hei r hi r i ng and exchange, or on t he
404 SUMMARY
or i gi n of ent er t ai ner s and t hei r t r oupes t hat wer e i n t he ser vi ce of t he
Dubr ovni k Republ i c, or at t he cour t s of l or ds and gover nor s of adjacent l ands.
I n t hat cont ext we can per cei ve t he use of t he Ger man wor d Spi el mann
(pilymany) i n t he t r ansl at i on of t he Nomocanon i nt o Ser b-Sl avoni c i n ear l y
13
th
cent ur y. Or , f or t hat mat t er , of t he not i on of t he "Ser bi an way" of danci ng,
si ngi ng and pl ayi ng musi c, whi ch appear ed i n t he br oader ar ea of Eur ope
(f r omPol and t o I t al y and Const ant i nopl e) i n t he begi nni ng of t he 16
th
cent ur y
at t he l at est .
Separ at e chapt er s deal wi t h song, dance and cont est s (t o t he ext ent per mi t t ed
by our sour ces), t he basi c hol i day past i mes apar t f r omt he f east . The gener al
name f or danci ng t o musi c and wi t h si ngi ng i n t he l i t er ar y l anguage of
medi eval Ser bi a i s t he Ol d Sl av t er m"pl es" (plesy), t he desi gnat i on of t he
acti on "plesat i " (plesati) and of t he per f or mer (pl esac, plesycy). They danced
t o songs, t he sound of musi cal i nst r ument s or si mpl y t o t he r hyt hmof cl appi ng
hands. The basi c and most wi despr ead f or mof dance wer e t he open and
cl osed r i ng r eel s, of t he mal e, f emal e and mi xed t ypes, t est i mony of whi ch
exi st s i n wr i t t en and f i gur at i ve ar t sour ces, i n r espect of t he l at t er , i n chur ch
pai nt i ng or t he ar t of t ombst ones, t he so-cal l ed ste}ak (st andi ng t ombst one).
On t he ot her hand, on t he basi s of t he ment i oned descr i pt i on of Roger i de
P aci ent i a, i t can be concl uded t hat dancer s al so danced i n coupl es, t wo by
t wo, men and women t oget her . I nteresti ngl y, t he t er mkol o (r i ng or chai n
dance) i n t he sense of a dance was not r egi st er ed i n t he l i t er ar y, i .e. Ser bi an
ver si on of t he Ol d Sl avoni c l anguage, but t he t er m"li k" (liky) was mai nl y i n
use, and her e and t her e al so t he Gr eek l oanwor d horo. F r omt he end of t he
Mi ddl e Ages, i n t ext s of a secul ar nat ur e, such as t r ansl at ed chi val r i c l i t er at ur e,
or t hose wr i t t en i n t he ver nacul ar , appear s t he Ger man l oanwor d t anz (t anac,
tanycy), hence t he t er m "t anzovat i " /t o dance/ and "t anac vodi t i " /l ead a
dance/. Under t he i nf l uence of t he Book of P sal ms, a Mi ddl e Ages f avor i t e,
danci ng t o song and t he sound of musi cal i nst r ument s was al so accept ed by
t he chur ch and t he l i t er ar y el i t e as a f or mof gai et y and mer r i ment at hol i day
t i mes, but onl y at t he spi r i t ual l evel . Thei r pr act i cal appl i cat i on was not
embr aced, and was even censur ed, as we wi l l expl ai n l at er .
The basi c f or mof cont est s wer e compet i t i ons of st r engt h and ski l l , whose
pr act i cal val ue coul d be mani f est ed on t he bat t l ef i el d. The chi ef venue of t he
major i t y of such meet s was cal l ed "poteci{te" (poteqite, pot i zi st e/pot i i st e).
I t was t he medi eval t er mf or a r acet r ack, t he venue of hor se r aces, car t r aces
or r unni ng r aces - t he speed cont est was cal l ed "uri skani je" (ryfskani) or
SUMMARY 405
"uri st ani je" (ryfstani). However , not onl y speed compet i t i ons t ook pl ace
at t he "poteci{te", but al so mat ches of ski l l wi t h ar ms, such as, f or i nst ance,
t he ment i oned Chr i st mas cust omof l anci ng t he gl ove, r egi st er ed near Pr i st i na
i n 1435: "cor semocon l e l anze al guant o". We can t her ef or e ask, and not
wi t hout r eason, whet her t he t er m"poteci{te" di d not al so mar k a pl ace wher e
a t our nament or a gi ost ra was or gani zed, a t ype of cont est r ef er ences t o
whi ch ar e i nf r equent and i nsuf f i ci ent l y cl ear i n bot h Ser bi an sour ces and
t hose r ef er r i ng t o medi eval Ser bi an l ands. The cl ear est dat a on t our nament s
der i ve f r omf i gur at i ve ar t i st i c sour ces, f r omi mages chi sel ed out on t ombst ones
("st andi ng t ombst ones" - st e}ci ) whi ch of t en depi ct a cl ash bet ween t wo
hor semen br andi shi ng l ong spear s, as of t en as not i n t he pr esence of f emal e
f i gur es. Onl y much l at er di d wr i t er s f r oml at e 16
th
and ear l y 17
th
cent ur y gi ve
account s of a cer t ai n t r adi t i on of gal l ant joust s and t he or gani zati on of kni ghtl y
or der s at t he cour t of t he Ser bi an r ul er ; Mavr o Or bi ni (1601) t el l s us t hat dur i ng
t he r ei gn of Emper or St ef an Du{an "kni ght t our nament s (f ar e l e gi ost r e) and
car ousal s" wer e of t en st aged, whi l e Mi hai l o Lukar evi } (1605) ment i oned t hat
Emper or Du{an f ounded t he or der of kni ght s of St. St ef an (,,l 'or di ne de'
caval l i eri di S. Stef ano). On t he ot her hand, t our nament s wer e al so wel l
known f r omt r ansl at ed gal l ant r y l i t er at ur e, and t he F r ench t er mt ournoi was
evi denced i n t he 14
th
and 15
th
cent ur i es i n t he f or m: "t ur nai " (tournai) or "turnati
se", i .e. "t or nat i se" (torynati se). Echoes of t hese joust s can be f ound i n l ong
ver se poems, bugarst i cas, sung i n t he ver nacul ar dur i ng t he 16
th
cent ur y.
Because of t he scar ci t y of pr eser ved medi eval sour ces, i t s ver y har d t o ascer t ai n
al l t he f or ms of cont est s t hat had exi st ed i n medi eval Ser bi a. However , of
i nt er est i s a cer t ai n gl oss i n t he Ser bi an t r ansl at i on of Di onysi us t he Pseudo-
Aer opagi t e i n whi ch t he t er m"Ol ympi ad" i s expl ai ned. The gl oss, made by
t he t r ansl at or monk I sai ah, i mmedi at el y af t er t he t r ansl at i on was done (t he
1360's or 1370's), l i st s t he compet i t i ve di sci pl i nes of t he Ol ympi c Games of
anci ent Gr eece cl ad i n medi eval gar b: f i st f i ght i ng, r unni ng r ace, hor se r aces,
jumpi ng and st one t hr owi ng. The gl oss i s except i onal l y i mpor t ant bei ng
medi eval t est i mony of so-cal l ed "t r adi t i onal games" r ef er r ed t o i n or al f ol k
poet r y of l at er dat e, pr eser ved, f or exampl e, i n decasyl l abi c ver se: t he game
of t he "t r ka pesa~koga" (f oot r ace) or t he game of "skoka juna~koga" (t he
l ong jump), t he game of "kol a Madàr skoga" (Hungar i an r i ng dance) or t he
game of "kamena s r amena"(st one t hr owi ng), i n t he poem: Smrt vojvode
Kai ce /The Deat h of Voi vode Kai ca/.
406 SUMMARY
Two Concepts of Celebrating Holidays
in the Light of Two Cultural Paradigms
The i mpor t ance of hol i days i n t he r el i gi ous and soci al concept of t he man of
medi eval Ser bi a was expr essed i n a number of ways. At t he l i t er ar y l evel , t he
dif f er ent l i t er ar y genr es, hagi ogr aphi es, ser mons, homi l i es, et c. cr eat ed i n t he
f ol d of t he cul t ur e of t he l ear ned, expr ess t he basi c concept of t he hol i day as
a t i me t hat di f f er s f r omt he ever yday t hr ough an i mage of t he sol emn and
subl i me hol i day t i me. I n al l t hese t ext s t wo basi c el ement s ar e char act er i st i c
of t he hol i day: "t he assembl i ng of peopl e" shar i ng t he same emot i onal subst ance,
and "mi r t h and joy" (vesel je i r adost ) as t he second char act er i st i c of hol i day
ti me. However , "mi r t h and joy" mani f est ed at hol i day t i me not onl y had di f f erent
meani ngs and ways of expr essi on, but wer e al so q ui t e di f f er ent l y eval uat ed.
The basi c f eat ur e of t he hol i days i s mar ked by t he di chot omy t he spi r i t ual -
t he cor por al . Based on t he di chot omy t he sacr ed - t he pr of ane, i t i mpl i ed t wo
dif f er ent and t ot al l y opposed ways of cel ebr at i ng hol i days, dependi ng on t he
pl ace and t i me, whi ch i mpl i ed a di vi si on i nt o t he f or mal and t he i nf or mal . I n
ser mons and homi l i es of t r ansl at ed or or i gi nal eccl esi ast i c l i t er at ur e, mi r t h
and joy ar e r at her i n t he r eal mof " t he spi r i t ual ". F or , t he basi c f or ms of "t he
cor por al ", f east and dance, wer e t he i nspi r er s of "bodi l y" joy, bant er and
l aught er (i n Bakht i n's sense), t hat wer e cont r ar y t o r epent ance, t he basi c
Chr i st i an model of behavi or . The posi t i ons advanced i n t he ment i oned l i t er ar y
genr es had t hei r par al l el i n eccl esi ast i cal l egi sl at i on, such as t he Nomocanon
of Sai nt Sava of Ser bi a or t he peni t ent i al mat er i al . The sacr ed t i me of hol i day
had t o be spent i n a hol y pl ace - chur ch, par t i ci pat i ng i n t he hol y act of l i t ur gy,
si ngi ng sacr ed songs and psal ms. However , as i t coul d not whol l y ext r act t he
pr i nci pl e of "t he cor por al " f r omhol i day t i me, t he Chur ch sought t o r est r i ct i t
i n t he concept ual and spat i al sense. The onl y accept abl e f or mof "t he cor por al "
was t he f east - " And when t hey got out of t he chur ch, t hey par t ook of t he
cor por al f ar e, as wel l as of t he hol y and t he sacr ed" (The Li f e of St . Sava by
Theodosi us) - at whi ch t hey i nsi st ed on measur e and cont r ol of t he sat i sf act i on
of t he physi cal and i ndul gence i n spi r i t ual f or ms of joy and mi r t h. However ,
many ot her f or ms of hol i day act i vi t i es, cover ed i n t hi s r esear ch by t he t er m
ent er t ai nment , wer e pr ohi bi t ed under chur ch l egi sl at i on.
The boundar i es set i n t i me wer e par al l el ed by t he est abl i shment of boundar i es
i n space: t he sacr ed ar ea of t he chur ch had t o be separ at ed f r omt he pr of ane
SUMMARY 407
space of t he sq uar e, t he st r eet , t he pl ay gr ound and "t he t heat r e". However ,
as hol i day t i me was not f i l l ed onl y wi t h "spi r i t ual " subst ance, t he at mospher e
of t he sq uar e, t he st r eet , "t he t heat r e" or t he home coul d be t r ansl at ed t o t he
sacr ed space of t he chur ch or i t s envi r ons (t he chur ch yar d). Even t he f ai r
gr ounds wi t h i t s st al l s q ui t e f r eq uent l y spi l l ed over i nt o t he ver y chur ch yar d.
On pai n of excommuni cat i on of t he f ai t hf ul , Chur ch l aws al so f or bade t he
or gani zi ng of f east s, danci ng and si ngi ng of secul ar songs as wel l as t he
or gani zi ng of var i ous ot her ent er t ai nment event s i n t he sacr ed ar ea of t he
chur ch and i t s yar d.
However , eccl esi ast i cal l aw pr esent s t o us t he i deal t ype, i n cont r ast t o t he
act ual medi eval f est i vi t y. The sacr ed t i me of hol i days coul d be f i l l ed wi t h t wo
totally di f f er ent act i vi t i es r ef l ect ed i n t he ment i oned synt agma "suguba
(t wof ol d) mi r t h and joy" whose meani ng coul d be t aken q ui t e br oadl y.
Medi eval f ol k par t i ci pat ed i n bot h ways of hol i day obser vance: a par t of t he
t i me t hey spent i n chur ch f or pr ayer and di vi ne mi ni st r at i on, and t he r est of
t he t i me i n t he sq uar e, t he st r eet or at home, at t he f east or t he pl ay gr ound,
"t heat r e", poteci{te. The sacr al pl ace and t he sacr al t i me of t he hol i day coul d
of t en be i nvest ed wi t h secul ar subst ance. Appar ent l y, f or t he over whel mi ng
major i t y of bel i ever s, no cl ear boundar y exi st ed bet ween t he sacr ed space of
t he chur ch and t he pr of ane space of t he home, or t he sq uar e, t he st r eet , t he
pl ay gr ound or "t he t heat r e", such as i mposed by t he Chur ch and whi ch
del i neat ed bet ween "spi r i t ual " and "cor por al " joy. I n one and t he same space,
t he hol y t i me of t he l i t ur gy and t he t i me of secul ar f or ms of ent er t ai nment
succeeded one anot her . At any r at e, r ecor ded chur ch l egi sl at i on sought t o
br i dge t he ment i oned cont r adi ct i ons by i mposi ng i t s f est i vi t y concept s. But
not al ways and not on ever y occasi on, nor equal l y on al l bel i ever s, but pr i mar i l y
on member s of t he cl er gy, as evi denced by Epi t hi mi al Nomocanon or t he
peni t ent i al s st emmi ng f r omever yday pr act i ce, whi ch f ound a pl ace f or
t hemsel ves i n one of t he basi c books of t he par ochi al chur ch, t r ebni k (t he br e-
vi ar y). By condi t i onal l y accept i ngent er t ai nment act i vi t i es at t i mes of hol i day,
t he chur ch el i t e sought t o expel t hemf r omt he chur ch ar ea. However , t he
r eaches of such ef f orts "i n the f i el d" are di f f i cul t t o f ol l ow and descr i be and
est abl i sh i n mor e det ai l on t he basi s of exi st i ng sour ces.
Ther ef or e, i n r esear chi ng t he f est i vi t y and t he way i t was cel ebr at ed, t he
r esear cher encount er s t wo basi c, i n many r espect s di f f er ent , concept s of
or gani zat i on of hol i day t i me. As t he hol i day was one of t he basi c el ement s
of t he r el i gi ous l i f e of peopl e, t he di vi si on i nt o t he l ear ned cl er gy cul t ur e
408 SUMMARY
and t he l ai t y cul t ur e comes t o par t i cul ar expr essi on. Tal ki ng about t he wr i t t en
and "l ear ned" cul t ur e, one shoul d t hi nk of t he cul t ur e ar i si ng wi t hi n t he
f ol ds of t he medi eval chur ch. Thus a di vi si on i nt o t he cul t ur e of t he cl er gy
and t he ot her one, t he secul ar f ol k cul t ur e i s i n i t sel f i nevi t abl e, as poi nt ed out
by Jacq ues Le Gof f (1980). I n t hat cont ext , t he cul t ur e of t he l ear ned i s con-
t r ast ed by t he cul t ur e of t he l ai t y, r egar dl ess of t hei r soci al or economi c st at us.
Medi eval chur ch sought t o cont r ol not onl y t he t i me of Chr i st i an hol i days
cel ebr at ed by t he ent i r e communi t y, but al so f ami l y cel ebr at i ons such as bi r t h
or mar r i age, i mposi ng bapt i smand weddi ng as obl i gat or y r i t es. However , as
has been shown, i t s concept s wer e not sol e, nor pr eval ent i n ever y r espect . I t
was the ti me of hol i days and f esti vi ti es i tsel f that i n a characteri sti c way actual l y
enabl ed t he mut ual di f f erenti ati on and def i ni ti on of contrasti ngcategori es of
hol i day cel ebr at i ons.
On t he ot her hand, Pet er Bur ke not i ces, dr awi ng on hi st or i cal r ecor ds f r om
t he ver y end of t he Mi ddl e Ages and t he ear l y cent ur i es of t he moder n age,
that member s of t he l ear ned cul t ur e (educat ed cl er gy and l aymen) gl adl y
par t i ci pat ed al so i n t hat ot her one, f ol k cul t ur e, whi ch act ual l y was t he sol e
cul t ur e of t he over whel mi ng major i t y of Eur opeans of t he t i me. F or , t he
schol ar l y el i t e di d not onl y have access t o hi gh cul t ur e, but , accor di ng t o
Pet er Bur ke, al so par t i ci pat ed i n t he secul ar f ol k cul t ur e as i t s "second cul t ur e",
whi l e on t he ot her hand, t he f ol k cul t ur e was t he onl y cul t ur e f or t he vast
major i t y of Eur opeans. Ther ef or e, t he cl ear est exampl e of such par t i ci pat i on
i s associ at ed wi t h f est i ve seasons.
SUMMARY 409
OP[TE SKRA]ENICE
Anali FF Anali Filolo{kog fakulteta, Beograd.
AP Arheografski prilozi,
Narodna biblioteka Srbije, Beograd.
ASANU Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti,
Beograd.
ASPh Archiv fr slavische Philologie, Berlin.
BAN Bugarska akademija nauka, Sofija.
VIINJ Vizantijski izvori za istoriju naroda
Jugoslavije, tom I-VI, Vizantolo{ki insti-
tut SANU, Beograd 1955 - 1986.
Vesnik VM Vesnik Vojnog muzeja Jugoslovenske Narodne
Armije, Beograd.
GEM Glasnik Etnografskog muzeja, Beograd.
Glasnik DSS Glasnik Dru{tva srpske slovesnosti,
Beograd.
Glasnik SUD Glasnik Srpskog u~enog dru{tva, Beograd.
Glasnik ZM (Glasnik ZM) Glasnik Zemaqskog muzeja Bosne i
Hercegovine, Sarajevo.
Glasnik SKA Glasnik Srpske kraqevske akademije,
Beograd.
Glas SKA Glas Srpske kraqevske akademije, Beograd.
Glasnik SND Glasnik Skopskog nau~nog dru{tva, Skopqe.
Glasnik SPC Glasnik Srpske pravoslavne crkve, Beograd.
Godi{wica N^ Godi{wica Nikole ûpi}a, Beograd.
De~ani Manastir Visoki De~ani.
M. Divkovi} M. Divkovi}, Latinsko-hrvatski rje~nik za kole,
Zagreb 1900, (reprint Zagreb,1980).
ES Etnoloke sveske, Beograd.
Zbornik MS DN Zbornik Matice srpske za dru{tvene nauke,
Novi Sad.
Zbornik MS KJ Zbornik Matice srpske za kwièvnost i
jezik, Novi Sad.
Zbornik MS LU Zbornik Matice srpske za likovne umet-
nosti, Novi Sad.
412
Zbornik FF u Beogradu Zbornik Filozofskog fakulteta u
Beogradu.
ZIJS Zbornik za istoriju Ju`ne Srbije i
susednih zemaqa, Skopqe.
ZRVI Zbornik radova Vizantolo{kog insti-
tuta, Beograd.
IG Istorijski glasnik, Beograd.
IZ Istorijski zapisi, Podgorica.
Izvhsti] OR}S IAN Izvhsti] otdhleni] russkago ]zwka i
slovesnosti Imperatorskoj Akademii
Naukq
I^ Istorijski ~asopis, Beograd.
JAZU Jugoslavenska Akademija znanosti i
umjetnosti - ]irilska zbirka, Zagreb.
JI^ Jugoslovenski istorijski ~asopis,
Beograd.
JB Jahrbuch der sterreichischen Byzantinistik,
Wien.
JF Ju`noslovenski filolog, Beograd.
Letopis MS Letopis Matice srpske, Novi Sad.
Liddell-Scott-Jones A Greek-English Lexicon I-II, compiled by
H. G. Liddell and R. Scott. A New Edition
Revised and Augmented throughout by H.S.
Jones and R. McKenzie with the co-operation
of many scholars, Oxford 1948
9
.
LSSV Leksikon srpskog sredweg veka, Beograd
1999.
LM Lexikon des Mittelalters, I - IX, Artemis &
Winkler Verlag, Mnchen und Zrich; Lexma
Verlag, Mnchen, 1980 - 1998.
Mon. Rag. Lib. Ref. Monumenta Ragusina. Libri Reformationum,
Zagrabiae.
MSPC Muzej Srpske pravoslavne crkve, Beograd.
MSPC Gruji} Muzej Srpske pravoslavne crkve - Zbirka
Radoslava Gruji}a, Beograd.
MF Medieval Folklore. An Encyclopedia of
Myths, Legends, Tales, Beliefs, and Customs,
vol. I - II, editors C. Lindahl, J. McNamara, J.
Lindow, ABC-Clio, Santa Barbara, California
413
MH Medievalia et Humanistica. An American
Journal for the Middle Ages and Renaissance,
University of Colorado.
NBKiM Narodna biblioteka Sv. Sv. Kiril i
Metodij, Sofija.
NBS Narodna biblioteka Srbije, Beograd.
NSSuVD Nau~ni sastanak slavista u Vukove
Dane, Beograd.
ODB The Oxford Dictionary of Byzantium I-III,
ed. A. P. Kazhdan, Oxford University Press,
New York-Oxford 1991.
OED The Oxford English Dictionary, Clarendon
Press. Oxford, 1989.
PG Patrologiae cursus completus, series Graeca,
ed. J. P. Migne, 1857 ff.
PL Patrologiae cursus completus, series Latina,
ed. J. P. Migne, 1844 ff.
Prilozi KJIF Prilozi za kwièvnost, jezik, istoriju
i folklor, Beograd.
Pe} Manastir Pe}ka patrijar{ija.
Rad JAZU Rad Jugoslavenske akademije znanosti i
umetnosti, Zagreb.
Rje~nik JAZU Rje~nik hrvatskog ili srpskog jezika, JAZU,
Zagreb 1880/1882 - 1975.
Re~nik SANU Re~nik srpskohrvatskog kwièvnog i
narodnog jezika, SANU, Beograd 1959 ff.
Re~nik Matice srpske Re~nik srpskohrvatskog kwièvnog jezika
I-VII, Matica srpska, Novi Sad 1967-1976.
SANU (SKA) Srpska akademija nauka i umetnosti
(Srpska kraqevska akademija), Beograd
Sbornikq OR}S IAN (RAN)
Sbornikq otdhleni] russkago ]zwka i
slovesnosti Imperatorskoj Akademii
Naukq (Rossijskoj Akademii Naukq).
SEZ Srpski etnografski zbornik, Srpska
kraqevska akademija = SANU, Beograd.
Sintagmat Matije Vlastara Sintagmat. Azbu~ni
zbornik vizantijskih crkvenih i dràvnih
zakona i pravila. Slovenski prevod vreme-
na Du{anova, izd. S. Novakovi}, Zbornik
za istoriju, jezik i kwièvnost srpskog
naroda, I od, kw. IV, SKA, Beograd 1907.
414
SKG Srpski kwièvni glasnik, Beograd.
SMR [. Kuli{i}, P. @. Petrovi}, N. Panteli},
Srpski mitolo{ki re~nik, Nolit, Beograd 1970
1
(1998
2
).
SN Sudsko - notarski spisi, Istorijski arhiv u
Kotoru.
Spomenik SKA Spomenik Srpske kraqevske akademije, Beograd.
S. Senc S. Senc, Gr~ko-hrvatski rje~nik za kole, po Benseler-
Kaegijevu gr~ko-njema~kom rje~niku, Zagreb 1910.
Starine JAZU Starine Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti,
Zagreb.
Starine KM Starine Kosova i Metohije, Pri{tina.
UB Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovi},
Beograd.
UB ]orovi} Univerzitetska biblioteka Svetozar Markovi}
- ]orovi}eva zbirka manastira Lesnova,
Beograd.
Hilandar Manastir Hilandar.
IZVORI I LITERATURA
IZVORI
Neobjavqeni izvori
Besede Teodora Studita, NBS Rs. N
o
4, odlomci, srpska redakcija, kraj XIII i po~etak
XIV veka.
Zbornik apokrifa, Sevastjanov N
o
1472, manastir sv. Pavla, Sveta Gora, srpska re-
dakcija, (m. f. NBS A 1407).
Zbornik, Hilandar N
o
468, (m. f. NBS A 1815).
Zbornik Berlinski N
o
45, srpska redakcija, oko 1420. godina, (m.f. NBS A 2467).
Zbornik ìtija, UB ]orovi} 30, srpska redakcija, kraj XIV veka.
o
86, srpska redakcija, 1395-1400. godine (m.f. NBS A 4549).
Zlatoust cvetni, De~ani N
o
85, srpska redakcija, 1395-1400. godine (m.f. NBS A 4548).
Zlatoust cvetni, UB ]orovi} N
o
29, srpska redakcija, kraj XIV veka.
Nomokanon sv. Save - P~iwski prepis, ASANU N
o
362, srpska redakcija, iz 1360-1370-tih.
Nomokanon epitimijni, NBKiM N
o
1117, srpsko-bugarska redakcija, sredina XVveka.
Nomokanon epitimijni, Arhiv SANU N
o
29, srpska redakcija, 2. ~etvrtina XVI veka.
o
154, srpska redakcija, 1. polovina XVI veka.
o
28, srpska redakcija, oko 1631. godine.
Paterik, Pe} N
o
86, srpska redakcija, posledwe ~etvrtine XIII veka (m. f. NBS A 2526).
Sluàbnik, NBKiM N
o
605, srpska redkcija, XIV vek (m. f. NBS A4299).
Sluàbnik i molitvenik, BAN N
o
48, srpska redakcija, prve dve decenije XV veka.
Trebnik, De~ani N
o
67, srpska redakcija, sredina XIV veka (m. f. NBS A 4522).
Trebnik, De~ani N
o
69, srpska redakcija, 1390-1400. godine (m. f. NBS A 4523).
Trebnik, MSPC N
o
. 112, srpska redakcija, kraj XIV veka.
Trebnik, Pe} N
o
76, srpska redakcija, 1416/1417. godina (m. f. NBS A 4396).
Trebnik, De~ani N
o
68, srpska redakcija, 1422 (m. f. NBS A 4521).
Trebnik, Hilandar N
o
167, srpska redakcija, iz 1430. godine (m. f. NBS A 1789).
Trebnik, NBKiM N
o
612, srpska redakcija, kraj XV ili XVI vek.
Trebnik sa Nomokanonom epitimijnim, JAZU III a 52, srpska redakcija, sredina XIVveka.
Trebnik sa Nomokanonom epitimijnim, BAN N
o
53, srpska redakcija, tre}a ~etvr-
tina XV veka.
Trebnik sa Nomokanonom epitimijnim, Pe} N
o
. 77, srpska redakcija, po~. XVveka
(m. f. NBS A 4455).
Trebnik sa Nomokanonom epitimijnim, MSPC, Gruji} Z-I-63, srpska recenzija, dru-
ga ~etvrtina XVI veka.
Objavqeni izvori
Actes de Chilandar I, Actes grecs, d. L. Petit, Vizantijskij Vremennikq XVII (1910)
Priloènie 1, Sanktpeterburgq 1911.
Actes de Saint-Pantlmn, ed. P. Lemerle, G. Dagron, S. ]irkovi}, Paris 1982.
Apostolus e codice monasterii iatovac, palaeo-slovenice, ed. F. Miklosich, Vindobonae 1853.
M. Ba{i}, Iz starine srpske kwièvnosti, Beograd 1922.
Bertrandon de la Brokijer, Putovawe preko mora, prevod i komentar M. Raji~i},
Beograd 1950.
Biblia Sacra. Vulgatae Editionis, Sixti V pontificis maximi iussu recognita et Clementis VIII
auctoritate edita, edizioni San Paolo, Milano 1995.
V. Bogi{i}, Narodne pjesme iz starijih, najvi{e primorskih zapisa, Glasnik SUD,
od. II, kw. 10, Beograd 1878.
V. Bogii}, C. Jire~ek, Liber statutorum civitatis Ragusii compositus anno 1272, Zagrabiae 1904.
A. N. Veselovski, Izq istorii romana i povhsti, Sbornikq OR}S IAN, XLIV,
br. 3, Sankpeterburgq, 1888, prilog 1-127.
A. N. Veselovski, Razwskani] vq oblasti russkago duhovnago stiha, Sbornikq
OR}S IAN LIII/6 (1891).
Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom I-VI, Beograd 1955 - 1986.
Vocabolario Italiano-Illirico-Latino, del. p. Gioacchino Stulli Raguseo; divisio in due tomi I
(A-I); II (L-Z) Ragusa 1810.
Gra|a za istoriju naroda i kwièvnosti srpske: Povhsty wty bita i o carstvixy
vasexy rodovy, izdao A. Vukomanovi}, Glasnik DSS 10 (1858) 211-277.
F. Grani}, Odgovori ohridskog arhiepiskopa Dimitrija Homatijana na pitawa
srpskog kraqa Stefana Radoslava, u: Svetosavski zbornik, kw. 2, Beograd
1939, 147-189.
Grigorije Camblak, Kwièvni rad u Srbiji, prev. L. Mirkovi}, Stara srpska kwi-
èvnost u 24 kwige, kw. 12, Beograd 1989.
R. Gruji}, Tri hilandarske poveqe, ZIJS I, Skopqe 1936, 1-26.
Danilo Drugi, @ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih. Slu`be, prev. L. Mirkovi},
Stara srpska kwièvnost u 24 kwige, kw. 6, Beograd 1988.
Danilovi nastavqa~i: Danilov U~enik, drugi nastavqa~i Danilovog zbornika,
prev. L. Mirkovi}, Stara srpska kwièvnost u 24 kwige, kw. 7, Beograd 1989.
\. Dani~i}, Pohvala knezu Lazaru. Iz rukopisa pisana na hartiji na kraju XIV
ili u po~etku XV veka, koji je u narodnoj biblioteci u Beogradu pod br.
29, Glasnik DSS 13 (1861) 358-368.
Dela Dositeja Obradovi}a, Izdano o stogodi{wici smrti Dositeja Obradovi}a,
Beograd 1911
5
.
M. Dini}, Iz Dubrova~kog arhiva I, SANU, Beograd 1957.
Domentijan, @ivot svetoga Save i @ivot svetoga Simenona, prev. L. Mirkovi},
Stara srpska kwièvnost u 24 kwige, kw. 4, SKZ, Beograd 1988.
Domentijan, @itije Svetoga Save, izdawe T. Jovanovi}, prevod Q. Juhas-Georgievska,
Beograd 2001.
416
Istorijski institut SANU, Beograd 1997.
I. Duj~evq, Izq starata bqlgarska kniìna I: Kniòvni i istori~eski pametnici
otq pqrvoto bqlgarsko carstvo, Sofi] 1943.
Eine Sprachlehre von der Hohen Pforte: Ein arabisch-persisch-griechisch-serbisches Gesprchs-
lehrbuch vom Hofe des Sultans aus dem 15. Jahrhundert als Quelle fr die Geschichte
der serbischen Sprache, hrsg. von W. Lehfeldt mit Beitr. von T. Berger, C. Correll,
G. Henrich, Kln-Wien 1989.
@ivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, napisao arhiepiskop Danilo i drugi,
izd. \. Dani~i}, Zagreb 1866.
@ivot Svetoga Save, napisao Domentijan (= Teodosije), izd. \. Dani~i}, Beograd 1860.
@ivot Svetoga Simeuna i Svetoga Save, napisao Domentijan, izd. \. Dani~i}, Beo-
grad 1865.
@itije Stefana Uro{a Tre}eg, spisano Georgijem monahom, izdao J. [afarik,
Glasnik DSS 11 (1859) 35-95.
@ivot arhiepiskopa Maksima, objavio A. Vukomanovi}, Glasnik DSS 11 (1859)
125-129.
Zakonik cara Stefana Du{ana, kw. II: Studeni~ki, Hilandarski, Hodo{ki, i Bi-
stri~ki rukopis, SANU, Beograd 1981.
Zakonopravilo ili Nomokanon svetoga Save. Ilovi~ki prepis 1262. godina, foto-
tipija, priredio i priloge napisao Miodrag M. Petrovi}, Gorwi Mila-
novac 1991.
J. Ivanovq, Bqlgarski starini izq Makedoni], Sofi] 1931.
P. Ivi}, M. Grkovi}, De~anske hrisovuqe, Novi Sad 1976.
Izbornikq velikago kn]z] Sv]toslava }roslavi~a 1073. goda, Peterburgq1880 (=
fototipski izdawe Monumenta linguae slavicae dialecti veteris: Fontes et diss-
ertationes tom. III, Otto Harrassowitz-Wiesbaden 1965).
Isidori Hispalensis episcopi, Etymologiarum sive Originum, libri XX, tomus I-II, ed. W. M.
Lindsay, Oxford University Press 1911.
V. Jagi}, Nedeljna propoviedanja Konstantina prezvitera bugarskoga po starosrpskom rukopisu
XIII. vieka, Starine JAZU V(1873) 28-42.
V. Jagi}, Nekoliko pri~ica iz bugarskoga zbornika, Starine JAZU V (1873) 56-68.
V. Jagi}, Ogledi stare hrvatske proze IV: @ivot Aleksandra Velikoga, Starine JAZU III (1871)
203-331.
V. Jagi}, Prilozi k historiji knjièvnosti naroda hrvatskoga i srbskoga, Arkiv za povjesnicu
jugoslavensku IX, ur. I. Kukuljevi} Sakcinski (1868), 137-148.
V. Jagi}, Sitna gradja za crkveno pravo, Starine JAZU VI (1874) 112-156.
V. Jagi}, Sredovje~ni lijekovi, gatanja i vra~anja, Starine JAZU X (1878) 81- 126.
Joakima Stulli Dubrocsanina, svechenika reda S. Franceska Serafinskoga, Rjecsoslxje, u
komu donosuse upotrebljenia, urednia, mucsnia istieh jezika krasnoslovja nacsini,
izgovaranja i prorjecsja Illir.-Ital.-Lat. I (A-O); II (P-Z), u Dubrovniku 1806.
B. Jovanovi} - Stip~evi}, O zimama i koledama u Zborniku popa Dragoqa, AP 2 (1980)
153-174.
417
T. Jovanovi}, Dela apostola Tome u Indiji prema Hilandarskom prepisu XIV
veka, AP 20 (1998) 41-53.
T. Jovanovi}, Stara srpska kwièvnost. Hrestomatija, Beograd-Kragujevac 2000.
T. Jovanovi}, Pohvala svetome Simeonu i svetome Savi Teodosija Hilandarca,
Kwièvna istorija, tom V, br. 20, Beograd 1973, 703-778.
N. Jorga, Notes et extraits pour servir a l'histoire des Croisades au XV
e
sicle II, Paris 1899.
V. S. Karaxi}, Srpske narodne pjesme II, Beograd 1895
2
.
V. Ka~anovskij, Iz srbsko-slovjenskoga prievoda bizantinskoga ljetopisa Joanna Zonare,
Starine JAZU XIV (1882) 125-172.
D. Kova~evi}-Koji}, Trgova~ke kwige bra}e Kabuì} (Caboga) 1426-1433, SANU,
Beograd 1999.
Konstantin Mihailovi} iz Ostrovice, Jani~arove uspomene ili turska hronika,
prevod \. @ivanovi}, Spomenik SAN 107, Odeqewe dru{tvenih nauka,
n.s. 9, Beograd 1959 (= Stara srpska kwièvnost u 24 kwige, kw. 15, Prosveta-
SKZ, Beograd 1986).
Konstantin Filozof i wegov ìvot Stefana Lazarevi}a despota srpskog. Po dvjema
srpsko-slovenskim rukopisima iznovice izdao V. Jagi}, Glasnik SUD 42
(1875) 223-328. (sam tekst ìtija 244-328).
Konstantin Filozof, Povest o slovima. @itije despota Stefana Lazarevi}a,
prevod L. Mirkovi}, Stara srpska kwièvnost u 24 kwige, kw. 11, Beograd 1989.
P. Kosti}, Pomenik manastira Sv. Trojice kod Prizrena, Spomenik SKA 49 (1910) 27-35.
M. Kostren~i}, Lexicon latinitatis medii aevi Iugoslaviae, I-VII Zagreb, 1969-1978.
J. B. Cotelerius, SS. Patrum qui temporibus apostolicis floruerunt, Barnabae, Clementis,
Hermae, Ignatii, Polycarpi opera edita et non edita, vera et supposita, graece et
latine, cum notis, Paris, 1672; revised edition by Leclerc (Clericus), Amsterdam (1724).
Krm~ija Mora~ka: Opis rukopisa - Fotijevi predgovori - Gradski zakon, opisao
i izdao N. Du~i}, Glasnik SUD odeq. II, kw. 8, Beograd 1877.
M. Lascaris, Actes serbes de Vatopdi, Byzantinoslavica VI (1935-1936) 166-185.
Libro od mnozijeh razloga. Dubrova~ki }irilski zbornik od g. 1520, izd. M. Re{etar,
SKA, Sremski Karlovci 1926.
Matije Vlastara Sintagmat. Azbu~ni zbornik vizantijskih crkvenih i dràvnih
zakona i pravila. Slovenski prevod vremena Du{anova, izd. S. Novakovi},
Zbornik za istoriju, jezik i kwièvnost srpskog naroda, od. I, kw. IV, SKA,
Beograd 1907.
Mati~in apostol, priredio D. Bogdanovi}, Fototipska izdawa kw. 2, SANU - Narodna
Biblioteka Srbije - Matica srpska, Beograd 1981.
N. Mila{, Pravila pravoslavne crkve s tuma~ewima, Novi Sad, tom I (1895); tom II (1896).
F. Mikloi}, Trojanska pri~a, Starine JAZU III (1871) 147-188.
F. Miklosich, Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Viennae 1858.
Miroslavqevo jevan|eqe, fototipsko izdawe wegovog veli~anstva Aleksandra I
kraqa Srbije, Be~ 1897.
Miroslavqevo jevan|eqe. Kriti~ko izdawe, N. Rodi} - G. Jovanovi}, Institut za
Srpskohrvatski jezik SANU, Beograd 1986.
Mihanovi} Homiliar, Editiones monumentorum slavicorum veteris dialecti, Graz 1957.
Monumenta Ragusina. Libri Reformationum I-V, Zagrabiae 1879-1897.
418
V. Mo{in, Akti iz svetogorskih arhiva, Spomenik SKA 91 (1939) 153-260.
R. Nahtigal, Euchologium Sinaiticum. Starocerkvenoslovanski glagolski spomenik. Del II:
tekst s komentarjem, Ljubljana 1942.
Narodne pesme u zapisima XV-XVIII veka. Antologija, izbor i predgovor M. Panti},
Beograd 1964.
B. Nedeqkovi}, Liber Viridis, SANU, Beograd 1984.
Nicephori Gregorae epistulae, ed. P.A.M. Leone, vol. II, ep. 32, Tipografia di Matino 1982.
S. Novakovi}, Apokrifi jednog srpskoga }irilovskog zbornika XIV. vieka: Dejanija sv. apost.
Tomy v Indii, Starine JAZU VIII (1876) 69-74.
S. Novakovi}, Apokrifi kijevskoga rukopisa, Starine JAZU XVI (1884) 89- 96.
S. Novakovi}, Apokrifno protojevangjelje Jakovljevo, Starine JAZU X (1878) 61-71.
S. Novakovi}, Varlaam i Joasaf. Prilog k poznavawu uporedne literarne istorije
i hri{}anske sredwevekovne beletristike u Srba, Bugara i Rusa, Glasnik
SUD 50 (1881) 1-122.
S. Novakovi}, @ivot Sv. Vasilija Novog. Apokrifna legenda o ìvotu s one strane
groba po vi{e srpsko-slovenskih rukopisa, Spomenik SKA 29 (1895) 33-113.
S. Novakovi}, @ivot srpskog isposnika Petra Kori{kog, Glasnik SUD 29 (1871)
320-346.
S. Novakovi}, Zakonski spomenici srpskih dràva sredwega veka, Beograd 1912.
S. Novakovi}, Zakonik Stefana Du{ana cara srpskog 1349. i 1354, Beograd 1898.
S. Novakovi}, Primeri kwièvnosti i jezika staroga i srpskoslovenskoga, Beo-
grad 1904
3
.
S. Novakovi}, Srpsko-slovenski zbornik iz vremena despota Lazarevi}a (Pri~a o Aseneti),
Starine JAZU IX (1877) 27-42.
L. Oeconomos, L'tat intellectuel et moral des Byzantins vers le milieu du XIV
e
sicle d'aprs
une page de Joseph Bryennios, in: Mlanges Ch. Diehl I, Paris 1930, 225-243.
M. Orbin, Kraqevstvo Slovena, Beograd 1968 (=Il regno degli Slavi hoggi corrottamente
detti Schiavoni historia di don Mavro Orbini Ravseo ..., in Pesaro MDCI.)
A. Pavlovq, Nomokanonq pri bolx[omq trebnikh. Ego istori] i tekstw, gre~eskij
i slav]nskij, sq obq]snitelxnwmi i kriti~eskimi primh~ani]mi, Moskva
1897
2
.
I. Pavlovi}, O Sv. Luci i preno{ewu wegovog tela. Rukopis srpski druge polovine
XV veka, Glasnik SUD 51 (1881) 70-100.
D. Pavlovi}, R. Marinkovi}, Iz na{e kwièvnosti feudalnog doba, Sarajevo 1954.
Pisci sredwovekovnog latiniteta, prired. D. I. Sindik i G. Tomovi},
Kwièvnost Crne Gore od XII do 19. vijeka, Obod-Cetiwe 1996.
Povest o Tri{tanu i Iòti, Stara srpska kwièvnost u 24 kwige, kw. 20,
priredila i prevod I. Grickat, Prosveta-SKZ, Beograd 1988.
G. Prinzing, Demetrii Chomateni: Ponemata Diaphora, Corpus Fontium Historiae Byzantinae
XXXVIII, Walter de Gruyter, Berolini et Novi Eboraci, 2002.
M. Puci}, Spomenici srpski, kw. I-II, Beograd 1858-1862.
\. Sp. Radoji~i}, Antologija stare srpske kwièvnosti, Beograd 1960.
\. Sp. Radoji~i}, Pohvala knezu Lazaru sa stihovima, I^ 5 (1954-1955) 241-253.
N. Radoj~i}, Zakonik cara Stefana Du{ana 1349 i 1354, izdawe i prevod, Beograd 1960.
419
A. Ringheim, Eine altserbische Trojasage. Text mit linguistischer und literarhistorischer
Charakteristik, Prague-Upsal 1951.
Roman o Troji. Roman o Aleksandru Velikom, Stara srpska kwièvnost u 24 kwige,
kw. 21, prevod I. Grickat, Prosveta-SKZ, Beograd 1986.
I. Ruvarac, O prienosu tiela sv. Luke u Smederevo, Rad JAZU 5 (1868) 178-186.
R. Samarxi}, Beograd i Srbija u spisima francuskih savremenika XVI-XVII vek,
Beograd 1961.
Sveti Sava, Sabrana dela, priredio i preveo T. Jovanovi}, SKZ, Beograd 1998.
Svetoarhan|elovska hrisovuqa, priredili S. Mi{i}, T. Subotin-Golubovi},
Beograd 2003.
Svetostefanska hrisovuqa, Spomenik SKA 4 (1890).
Mnchen, band I: Textband unter Mitarbeit von S. Dufrenne, S. Radoj~i}, R. Stichel,
I. ev~enko, hrsg. von H. Belting, Wiesbaden 1978.
Mnchen, band II: Faksimile, Wiesbaden 1983.
A. Solovjev, Kwiga svih reformacija grada Dubrovnika, u: Istorijsko-pravni
spomenici kw. 1: Dubrova~ki zakoni i uredbe SKA, Beograd 1936.
A. Solovjev, Odabrani spomenici srpskoga prava (od XII do kraja XVveka), Beograd 1926.
A. Solovjev, Srpska crkvena pravila iz XIVveka, Glasnik SND XIV(1934) 33-42.
Spisi Dimitrija Kantakuzina i Vladislava Gramatika, Stara srpska kwièvnost
u 24 kwige, Beograd 1993.
Spisi sv. Save i Stevana Prvoven~anoga, prevod L. Mirkovi}, Beograd 1939.
Srbqak: Slu`be, kanoni, akatisti, kw. II, SKZ, Beograd 1970.
Srpska Aleksandrida, Kriti~ka izdawa srpskih pisaca SANU II, sv. 2, priredili
R. Marinkovi} i V. Jerkovi}, Beograd 1985.
Sredwovekovni statut Budve, prevod N. Vu~kovi}, Budva 1970.
Statuta et leges civitatis Cathari. Quibus, & ut Respublica se ipsam, & Populos subiectos admod
um Illustris illa Communitas di Rexit. Et ut serenissimo venetiarum Dominio spont
submissa regendam obtinuit. Cum Indicibus Rubricarum Secundum ordinem Alphabeti,
Venetiis MDCXVI.
Statut grada Dubrovnika 1272, prevod M. Kri`man, J. Kolanovi}, Dubrovnik 1990.
Stefan Prvoven~ani, Sabrana dela, izdawe T. Jovanovi}, prevod Q. Juhas-
Georgievska, Beograd 1999.
Q. Stojanovi}, Stari srpski hrisovuqi, akti, biografije, letopisi, tipici,
pomenici, zapisi i dr, Spomenik SKA 3 (1890) 1-226.
Q. Stojanovi}, Stari srpski rodoslovi i letopisi, SKA, Beograd - S. Karlovci 1927.
Q. Stojanovi}, Stari srpski zapisi i natpisi, SKA Beograd 1905.
Q. Stojanovi}, Stare srpske poveqe i pisma, kw. I: Dubrovnik i susedi wegovi,
deo 1, SKA, Beograd-Srem. Karlovci 1929.
Q. Stojanovi}, Stare srpske poveqe i pisma, kw. I: Dubrovnik i susedi wegovi,
deo 2, SKA, Beograd-Srem. Karlovci 1934.
Supraslxska] rukopisx, tomq I trudq S. Severx]nova, Pam]tniki staroslav]nskago
]zwka II/1, Sanktpeterburgq 1904 = Suprasqlski ili Retkov sbornik I-II
ed. J. Zaimov i M. Kapaldo, BAN, Sofi] 1982-1983.
420
Teodosije, @ivot Svetoga Save, u: Stare srpske biografije, prevod M. Ba{i},
SKZ, Beograd 1924, 79-251.
Teodosije, @itija, prevodi L. Mirkovi}a i D. Bogdanovi}a, Stara srpska
kwièvnost u 24 kwige, kw. 5/1, Prosveta-SKZ, Beograd 1988.
Teodosije, Slu`be, kanoni i Pohvala, Stara srpska kwièvnost u 24 kwige, kw.
5/2, Prosveta-SKZ, Beograd 1988.
N. Tihonravovq, Pam]tniki otre~ennoj russkoj literaturw, tomq I-II, Moskva 1863.
Tipik sv. Save za manastir Studenicu, izd. K. Jire~ek, Glasnik SUD 40 (1874) 132-181.
\. Trifunovi}, Primeri iz stare srpske kwièvnosti: Od Grigorija dijaka do
Gavrila Stefanovi}a Venclovi}a, Beograd 1975.
\. Trifunovi}, Slovo o svetom knezu Lazaru Andonija Rafaila, Zbornik istorije
kwièvnosti 10, SANU, Beograd 1976, 147-179.
\. Trifunovi}, Srpski sredwovekovni spisi o knezu Lazaru i Kosovskom boju,
Kru{evac 1968.
S. Troicki, Dopunski ~lanci Vlastareve sintagme, SAN, Beograd 1956.
Hilandarski medicinski kodeks N
o
517, priredio R. V. Kati}, preveli Q. Kotar~i}
i M. Milivojevi}, G. Milanovac - Beograd 1989.
Hilandarski tipik. Rukopis CHIL AS 156, fototipsko izdawe, priredio D. Bogda-
novi}, Beograd 1995.
Hrisovuqa de~anskog kraqa od godine 1326, izd. I. Jastrebov, Glasnik SUD 49 (1881)
355-366.
Copioso ristretto degli annali di Rausa libri quattro di Giacomo Di Pietro Luccari, gentilhuomo
Rauseo, in Venetia 1605.
G. ^remonik, Kotorski dukali i druge listine, Glasnik ZM 33-34 (1921-1922) 115-196.
V. ]orovi}, @itije Simeona Nemawe od Stevana Prvoven~anoga, Svetosavski
Zbornik kw. 2: Izvori, Beograd 1939, 1-77.
Filip de Diversis, Opis Dubrovnika, preveo I. Boì}, Dubrovnik 1973.
P. afarik, Pamtky devnho psemnictv Jihoslovanv, v Praze 1873.
J. [afarik, Stara srpska pisma. Iz ruskog manastira sv. Panteleimona u Svetoj
Gori. Prilog arh. Leonida, Glasnik SUD 24 (1868) 231-296.
}. {afarik, Hrisovula cara Stefana Du[ana, koiomq osniva monastirq sv. Arhangela
Mihaila i Gavriila u Prizrenu godine 1348?, Glasnik DSS 15 (1862) 263-317.
I. [padijer, @itije Marije Egip}anke u srpskoslovenskoj rukopisnoj tradiciji,
AP 16 (1994) 15-89.
V. |epkin, Savvina kniga, Pam]tniki staroslav]nskago ]zwka II/2, Sanktpeterburgq
1903.
421
LITERATURA
A Greek-English Lexicon I-II, compiled by H. G. Liddell and R. Scott. ANew Edition Revised
and Augmented throughout by H.S. Jones and R. McKenzie with the cooperation
of many scholars, Oxford 1948
9
.
Azbu~nik srpske pravoslavne crkve po Radoslavu Gruji}u, priredio S. Mileusni},
Beograd 1993.
A. Almazovq, Tajna] ispovhdx vq pravoslavnoj vsto~noj cerkvi I-III, Odessa 1894.
A. I. Almazovq, Zakonopravilxnikq pri russkomq trebnikh, S. Peterburgq 1902.
A Magyar nyelv trtneti-etimolgiai, Akadmiai kiad, Budapest 1970.
J. Andreis, D. Cvetko, S. uri}-Klajn, Historijski razvoj muzi~ke kulture u Jugoslaviji,
Zagreb 1962.
N. H. Avpic:g, L:uooyixo cixo :g xoivg/ vcocgvixg/, Ocoooovixg 199
3
.
D. Antonijevi}, Vizantijske brumalije i savremene maskirane povorke balkanskih
naroda, Balcanica X (1979) 93-129.
D. Antonijevi}, Dromena, Balkanolo{ki institut SANU, Beograd 1997, 216 + sl. 49.
D. Antonijevi}, Op{te teorijske pretpostavke o folklornom teatru, Zbornik radova:
Folklorni teatar u balkanskim i podunavskim zemqama, Balkanolo{ki
institut SANU, Beograd 1984, 1-11.
D. Antonijevi}, Ritualni trans, Beograd 1990.
D. Antonijevi}, Some theatrical elements in the carneval rites of the Balkan peoples, Balcanica
XVI-XVII, (1985-1986) 159-165.
D. Antoni}, Obredno pona{awe - jela i pi}a - u vreme poklada, Etnolog, god. V, 7-8
(Skopqe 1997) 175-179.
M. Antonovi}, Despot Stefan Lazarevi} i Zmajev red, IG 1-2 (1990-1992) 15-23.
E. Awi~kov, Zimski praznici i obi~aji, obzirom na ulogu dana{we Ju`ne Srbije
u wihovoj evoluciji, Glasnik SND XV-XVI (1936) 209-239.
@. Atali, Buka: Ogled o ekonomiji muzike, Beograd 1983.
R. Axton, European Drama of the Early Middle Ages, University od Pittsburgh Press 1975.
A. Babi}, Fragment iz kulturnog ìvota srednjovjekovne Bosne, u kwizi: Iz istorije srednjovjekovne
Bosne, Sarajevo, 1972, 305-320.
G. Babi}, Kraqeva crkva u Studenici, Beograd 1987.
D. Bandi}, Narodna religija Srba u 100 pojmova, Nolit, Beograd 1991.
J. W. Baldwin, The Image of the Jongleur in Northern France around 1200, Speculum 72/3
(1997) 635-663.
F. Bari{i}, Veridbeni prsten kraqevi}a Stefana Duke (Radoslava Nemawi}a),
ZRVI 18 (1978) 257-268.
M. Bahtin, Stvaralatvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse, Beograd 1978.
A. Benac, Radimlja, Srednjovekovni nadgrobni spomenici Bosne i Hercegovine I, Sarajevo 1950.
[. Be{lagi}, Boquni: sredwovjekovni nadgrobni spomenici, Starinar n.s., kw. 12
(1961) 173-205.
422
. Belagi}, Izbor ste}aka i niana za novu stalnu izlo`bu Vojnog muzeja JNA, Vesnik VM
6-7 (1962) 37-54.
. Belagi}, Ste}ci - kultura i umjetnost, Sarajevo 1982.
V. V. Bi~kov, Vizantijska estetika. Teorijski problemi, Beograd 1991.
M. Blagojevi}, O agrarnim odnosima u Polimqu krajem XII i po~etkom XIII veka,
u: Kraq Vladislav i Srbija XIII veka. Nau~ni skup 15-16. novembar 2000,
Istorijski institut, Beograd 2003, 7-23.
M. Blagojevi}, So}e - osnovni porez sredwovekovne Srbije, Glas SANU 390 (2001) 1-44.
M. Blagojevi}, êlnici manastira De~ani, u: De~ani i vizantijska umetnost sredinom
XIVveka, Me|unarodni nau~ni skup povodom 650 godina manastira De~ana,
septembar 1985, SANU, Beograd 1989, 21-34.
M. Vasmer, Die griechischen Lehnwrter im Serbo-Kroatischen, Abhandlungen der Preuischen
Akademie der Wissenschaften, Berlin 1944.
M. Bloch, Feudalno drutvo, Zagreb 1958.
D. Bogdanovi}, Inventar }irilskih rukopisa u Jugoslaviji (XI-XVII veka), SANU,
Beograd 1982.
D. Bogdanovi}, Katalog }irilskih rukopisa manastira Hilandara, Beograd 1978.
D. Bogdanovi}, Krm~ija sv. Save, u: Sava Nemawi} - Sv. Sava. Istorija i predawe,
SANU, Beograd 1979, 91-99.
D. Bogdanovi}, Krsna slava kao svetosavski kult, u: O krsnom imenu. Zbornik, Beograd
1985, 486-511. = Glasnik SPC XLII (1961) 200-207.
D. Bogdanovi}, Metod opisa rukopisa u arheografskom odeqewu Narodne biblioteke
SRS u Beogradu, Bibliotekar, XX/5 (1968) 361-390.
D. Bogdanovi}, Stara srpska biblioteka, u: Studije iz srpske sredwovekovne kwi-
èvnosti, priredila T. Suboti}, SKZ, Beograd 1997, 5-80. = Letopis MS
108 (1981) 405-432; 588-620.
D. Bogdanovi}, Tekstolo{ko izu~avawe pravnih spomenika sredwovekovne Srbije,
u: Tekstologija sredwovekovnih ju`noslovenskih kwièvnosti. Me|una-
rodni nau~ni skup 14-16. novembar 1977, SANU, Beograd 1981, 49-64.
I. Boìlov, Praznici i zreli\a v srednovekovna Bqlgari], u: Praznici i zreli\a
v evropejskata kulturna tradici] prez srednovekovieto i vqzra`daneto,
Materiali ot me`dunarodnata nau~na sre\a, posvetena na 70-godi[ninata
na Varnenski] muzikalen festival, Varna 1-2 yli 1995, Sofija 1996, 27-43.
I. Boì}, Kow dobri i oru`je (uz ~l. 48 Du{anovog zakonika), Zbornik MS DN
13-14 (1956) 85-92.
S. Bojanin, Sredwovekovna svetkovina izme|u privatnog i javnog, u: Privatni ìvot
u srpskim zemqama sredweg veka, priredili S. Marjanovi}- Du{ani} i
D. Popovi}, Beograd 2004, 246-279.
I. Bokova, Maskaradni igri i kalendar, Praznici i zreli\a v evropejskata kulturna
tradici] prez srednovekovieto i vqzra`daneto, Materiali ot me`duna-
rodnata nau~na sre\a, posvetena na 70-godi[ninata na Varnenski] muzikalen
festival, Varna 1-2 yli 1995, Sofija 1996, 131-137.
P. Burke, Popular Culture in Early Modern Europe, New York University Press 1978.
J. Burkhart, Povest gr~ke kulture III, Sremski Karlovci-Novi Sad 1992.
M. Varvunis, Kult svetih u gr~koj tradicijskoj kulturi, u: Kult svetih na Balkanu,
Liceum 5, Kragujevac 2001, 175-190.
423
D. B. Vasiqevi}, Minijature Beogradske Aleksandride, Zbornik Narodnog muzeja
XV-2, Istorija umetnosti, Beograd 1994, 13-32.
M. Vasi}, Dionisos i na{ folklor, Glas SAN CCXIV (1954) 129-164.
P. G. Vasenko, Serbskie zapisi na gre~eskoj rukopisi XV veka prinadleà\ej
biblioteke Akademii nauk, Izvest] Akademii nauk SSSR VII seri], otd.
gumanitarnwh nauk Leningrad 1928 27-44.
A. Veselinovi}, Dràva srpskih despota, Beograd 1995.
A. E. Viktorovq, Sobranie rukopisej V. I. Grigorovi~a, Moskva 1879.
A. E. Viktorovq, Sobranie rukopisej P. I. Sevastx]nova, Moskovskij publi~nwj
i Rum]ncevskij muzei, Moskva 1881.
P. Vlahovi}, Obi~aji, verovanja i praznoverice naroda Jugoslavije, Beograd 1972.
P. Vlahovi}, @ivot i obi~aji srpskog naroda u XIVi XVveku (okviri), Simpozijum
Seoski dani Sretena Vukosavqevi}a 13 (1990) 247-252.
S. Vryonis Jr., The Pangyris of the Byzantine Saint: a study in the nature of a medieval
institution, its origins and fate, in: The Byzantine Saint: University of Birmingham
14
th
Spring Symposium of Byzantine Studies, ed. S. Hackel, Sobornost 1981, 196-226.
V. Vr~evi}, Pomawe srpske narodne sve~anosti uz mimogredne narodne obi~aje,
Pan~evo 1888.
A. Vu~eti}, Sveti Vlaho u Dubrovniku, Brastvo XVII (1923) 37-80.
S. Gabeli}, Manastir Lesnovo. Istorija i slikarstvo, Beograd 1998.
K. Georgijevi}, Srpskohrvatska narodna pesma u poqskoj kwièvnosti. Studija iz
uporedne istorije slovenskih kwièvnosti, SKA, Beograd 1936.
A. Gorskij, K. Nevostruevq, Opisanie slav]nskihq rukopisej Moskovskoj Sinodalxnoj
Biblioteki, otdhlx II, ~astx 2 (1859); otdhlx III, ~astx 1 (1869) Moskva.
S. Graciotti, Srpska istorija Tristana i wegov italijansko-venetski original,
NSSuVD VII/2 (1979) 29-43.
Grand Larousse de la langue franaise en sept volumes, Librairie Larousse, Paris 1971-1978.
Griechisch-deutsches Wrterbuch zu den Schriften des Neuen Testaments und der frhchristli-
chen Literatur, von W. Bauer, 6., vllig neu bearbeitete Auflage, hrsg. K. Aland und
B. Aland, Walter de Gruyter, Berlin-New York 1988.
I. Grickat, Aktuelni jezi~ki i tekstolo{ki problemi u starim srpskim }irilskim
spomenicima, Beograd 1972.
C. Grozdanov, Prilozi prou~avawu Sv. Sofije ohridske u XIV veku, Zbornik MS
LU 5 (1969) 37-56.
C. Grozdanov, Ohridsko zidno slikarstvo XIV veka, Beograd 1980.
M. Grozdanovi}-Paji}, R. Stankovi}, Rukopisne kwige manastira De~ani, kw. II:
Vodeni znaci i datirawe, Narodna Biblioteka Srbije, Beograd 1995.
R. Gruji}, Crkveni elementi krsne slave, Glasnik SND VII-VIII (1930) 35-75.
R. Gruji}, Vlastelinstvo Svetoga \or|a kod Skopqa od XI-XVveka, Glasnik SND I
(1926) 45-76.
A. Gurevi~, Problemi narodne kulture u srednjem veku, Beograd 1987.
A. Dabinovi}, Kotor pod Mleta~kom republikom (1420-1797), Univerzitet u Beogradu -
Filozofski Fakultet, Zagreb 1934.
D. Davidov, Hopovo, Umetni~ki spomenici u Jugoslaviji, Beograd-Novi Sad 1964.
\. Dani~i}, Rje~nik iz kwièvnih starina srpskih, tom I - III, Beograd 1863-1864.
424
V. P. Darkevi~ Narodna] kulxtura srednevekovx]. Svetska] prazdni~na] ìznx
v iskusstve IX-XVI vv Moskva 1988.
M. Demovi}, Glazba i glazbenici u Dubrova~koj republici od po~etka XI. do polovine XVII.
stolje}a, JAZU, Zagreb 1981.
M. Dini}, Dubrova~ki tributi: Mogori{, Svetodmitarski i Konavoski dohodak,
Proviìun bra}e Vlatkovi}a, Glas SKA CLXVIII (1935) 224-239.
M. Dini}, Dukin prevodilac o boju na Kosovu, ZRVI VIII-2 (1964) 53-67.
M. Dini}, Za istoriju rudarstva u sredwovekovnoj Srbiji i Bosni II, SANU, Beograd 1962.
M. Dini}, Iz pro{losti Beograda: I @itarica, jedna beogradska kula koja nije
postojala; II O imenu crkve Ruìce, I^ 5 (1954-55) 79-84.
M. Divkovi}, Latinsko-hrvatski rje~nik za kole, Zagreb 1900, (reprint Zagreb,1980).
D. Dragojlovi}, Tra~ko kulturno i kultsko nasle|e kod balkanskih Slovena, Godi-
njak IX, Centar za Balkanoloka ispitivanja, knj. 7. ANUBiH (1972) 177-188.
I. Duj~ev, Thatron - pozorite: un problme de l' histoire de la civilisation slave mdivale,
Zbornik Svetozara Radoj~i}a, Filozofski fakultet, Beograd 1969, 77-81.
J. or|evi}, Mnotvo lica svetkovine, u: Praznici, svetkovine, rituali, Kultura 73-74-75,
Beograd 1986, 9-32.
J. or|evi}, Politi~ke svetkovine i rituali, Beograd 1997.
I. \or|evi}, Slikarstvo XIV veka u crkvi sv. Spasa u selu Ku~evi{tu, Zbornik
MS LU 17 (1981) 77-110.
M. \or|evi}, Zum wort pilman bei den Serben, in: Formen mittelaltericher Literatur, Siegfried
Beyschlag zu seinem 65. Geburtstag von Kollegen, Freunden und Schlern, Gppinger
Arbeiten zur Germanistik, Gppingen 1970, 19-22.
T. \or|evi}, Deca u verovawima i obi~ajima na{eg naroda, Beograd-Ni{ 1990
2
.
V. J. \uri}, Vizantijske freske u Jugoslaviji, Beograd 1974.
V. J. \uri}, Istorijske kompozicije u srpskom slikarstvu sredwega veka i wihove
kwièvne paralele, ZRVI VIII-2 (1964) 69-90.
V. J. \uri}, Crkva Svete Sofije u Ohridu, Umetni~ki spomenici u Jugoslaviji,
Beograd 1963.
M. N. \uri}, Istorija helenske kwièvnosti, Beograd 1986.
M. N. \uri}, Patwa i mudrost. Studije i ogledi o helenskoj tragediji, Titograd
(Podgorica) 1962.
G. Elezovi}, Re~nik kosovsko-metohijskog dijalekta, SKA, Beograd 1932.
M. Elijade, Sveto i profano, Vrwa~ka Bawa 1980.
N. Elijas, Proces civilizacije. Sociogeneti~ka i psihogeneti~ka istraìvanja, Sremski Karlovci
- Novi Sad 2001.
W. Endrei, L. Zolnay, Fun and Games in Old Europe, Budapest 1988.
Enciklopedija pravoslavqa I-III, Beograd 2002.
Etymologisches Wrterbuch des Deutschen I-III, hrsg. W. Pfeifer, Akademie-Verlag Berlin 1989.
M. @ivojinovi}, O boravcima svetoga Save u Solunu, I^ 24 (1977) 63-71.
L. P. @ukovska], Leksika izbornika 1073. g. v. Opisanii rukopisej Sinodalxnoj
biblioteki, u: Izbornik Sv]toslava 1073. g. Sbornik statej, Akademi]
nauk SSSR, Moskva 1977, 152-169.
425
Zadu`bine Kosova. Spomenici i znamewa srpskog naroda, Prizren-Beograd 1987.
K. E. Zachari von Lingenthal, Die Handbcher des geistlichen Rechts aus den Zeiten des unter-
gehenden byzantinischen Reiches und der trkischen Herrschaft, St. Ptersbourg 1881.
R. Zett, Beitrge zur Geschichte der Nominalkomposita im Serbokroatischen. Die altserbische
Periode, Bhlau Verlag, Kln-Wien 1970.
Zidno slikarstvo manastira De~ana. Gra|a i studije, ed. V. \uri} SANU, Beograd 1995.
O. Zirojevi}, Popis xizje beogradske oblasti iz 1640/41. godine, I^ 44 (1997) Beograd
1998, 246.
B. Ivani}, Carska svadba u Manasiji, u: Manastir Resava, istorija i umetnost, nau~ni
skup: Manastir Manasija i wegovo doba, 21.-22. avgust 1994, Despotovac
1994, 187-190.
M. Ilijin, Razvoj etnokoreologije, Srpska muzika kroz vekove, Galerija SANU,
Beograd 1973, 203-220.
Istori] na Bqlgari], tom 2: Pqrva Bqlgarska dqràva, Sofi] 1981.
Istorija srpskog naroda I-II, Beograd 1981-1982.
V. Jagi}, Krm~aja ilovi~ka godine 1262, Starine JAZU VI (1874) 60-111.
V. Jagi}, Gradja za slovinsku narodnu poeziju, I dio: Historijska svedo~anstva o pjevanju i
pjesnitvu slovinskih naroda, Rad JAZU 37 (1876) 33 - 137.
J. Jani}ijevi}, U znaku Moloha. Antropolo{ki ogled o `rtvovawu, Beograd 1986.
Q. S. Jankovi}, Rusalije, GEM 14 (1939) 20-30.
Q. i D. S. Jankovi}, Prilog prou~avawu ostataka orskih obrednih igara u Jugoslaviji,
SAN, Posebna izdawa CCLXXI, Etnografski institut 8, Beograd 1957, 66 +
T. VIII.
Q. i D. S. Jankovi}, Igrawe pod maskama u Srbiji, Narodno stvarala{tvo - Folklor 6,
april 1963, Beograd, 401-407.
M. E. Jeanselme, Funambules, quilibristes et jongleurs Byzantins, Bulletin de la Socit
Franaise D'histoire de la mdecine, Tome XX, n
os
9-10, Paris 1926, 351-354.
K. Jire~ek, Badak im XIII Jahrhundert, ASPh 15 (1893) 456-457.
C. Jire~ek, Beitrge zur ragusanischen Literaturgeschichte, ASPh 21 (1899) 399-542.
K. Jire~ek, Vite{ke igre u sredwovekovnoj Srbiji, Zbornik Konstantina Jire~eka
I, SAN, Beograd 1959, 413-414.
K. Jire~ek, Dodatak ~lanku o vite{kim igrama u sredwovekovnoj Srbiji, Zbornik
Konstantina Jire~eka I, SAN, Beograd 1959, 415-416.
K. Jire~ek, Istorija Srba I-II, Beograd 19522.
A. Jovanovi}, Tragovi tra~kih kultova u na{im narodnim verovawima, Zbornik
FF u Beogradu, serija A, kw. XIX (1997) 122-131.
T. Jovanovi}, L' tude des apocryphes dans la tradition manuscrite serbe mdivale, tudes
Balkaniques 4, Association Pierre Belon, Paris, 1997.
B. Jovanovi}-Stip~evi}, Rusalna sreda u srpskom rukopisu XIII veka, Me|unarodni
skup SANU: Tekstologija sredwovekovnih ju`noslovenskih kwièvnosti,
Beograd 1981, 231-298.
J. Kali}, Srbi u poznom sredwem veku, Beograd 2001
2
.
V. S. Karaxi}, @ivot i obi~aji naroda srpskog, Be~ 1867.
V. S. Karaxi}, Srpski rje~nik istolkovan wema~kim i latinskim rije~ma, u Be~u
1818; Beograd 1898
3
.
426
M. Ki}ovi}, Staro pozori{te kod Srba, Zbornik radova kw. 10, Institut za prou-
~avawe kwièvnosti SANU kw. 1, Beograd 1951, 9-33.
S. Kneèvi}, Ishrana kao komunikacijski vid kulture, Zbornik FF u Beogradu,
serija A, kw. XIX (1997) 245-282.
D. Kova~evi} - Koji}, Gradska naseqa sredwovjekovne bosanske dràve, Sarajevo 1978.
D. Kova~evi}, Dubrov~ani zanatlije u srednjovekovnoj Srebrenici, Godinjak Drutva
istori~ara BiH XV (1964) 25-46.
D. Kova~evi}, Prilog prou~avawu zanatstva u Novom Brdu i okolini, Zbornik
Filozofskog fakulteta VIII-2, Beograd 1964, 525-532.
D. Kova~evi}-Koji}, Pri{tina u sredwem veku, I^ 22 (1975) 45-74.
H. Kodov, Opis na slav]nskite rqkopisi v Bibliotekata na Bqlgarskata akademi]
na naukite, BAN, Sofi] 1969.
D. Kosti}, Starost narodnog epskog pesni{tva na{eg, JF 12 (1933) 1-72.
L. Kosti}, Narodno glumovawe, Glasnik ZM 5 (1893) 357-368.
B. Krsti}, Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena, SANU, Beograd 1984.
K. M. Kuev, Arheografi~eskie nablydeni] nad sbornikom Simeona v staroslav]nskih
literaturah, u: Izbornik Sv]toslava 1073. g. Sbornik statej, Akademi] nauk
SSSR, Moskva 1977, 50-56.
[. Kuli{i}, P. @. Petrovi}, N. Panteli}, Srpski mitolo{ki re~nik, Nolit,
Beograd 1970
1
(1998
2
).
S. Kuqbakin, O re~ni~koj strani staroslovenskog jezika, Glas SKA CXXXVIII
(1930) 85-143.
V. Latkovi}, O peva~ima srpskohrvatskih narodnih epskih pesama do kraja XVIII
veka, Prilozi KJIF 20, sv. 3-4 (1954) 184-202.
M. Lascaris, Nicht :popi:o, sondern o:popi:o(= slav. zdravica), Byzantinisch-Neugriechische
Jahrbcher V (1926) 370.
J. C. Lawson, Modern Greek folklore and ancient Greek Religion. A study in survivals,
Cambridge University Books, 1964 (prvo izdawe 1910).
J. Le Goff, Srednjovekovna civilizacija Zapadne Evrope, Beograd 1974.
J. Le Goff, Time, Work and Culture in the Middle Ages (trans. A. Goldhammer = Pour un autre
Moyen Age: temps, travail et culture en Occident), The University of Chicago Press 1980.
J. Le Goff, The Learned and Popular Dimensions of Journeys in the Otherworld in the Middle
Ages, in: Understanding Popular Culture, ed. S. L. Kaplan, New Babylon 1984 (=U~eni
i narodni vidovi putovawa na onaj svet u sredwem veku, u: Sredwovekovno
imaginarno. Ogledi, Sremski Karlovci-Novi Sad 1999.)
X. Lon-Dufour, J. Duplacy, A. George, P. Grelot, Rje~nik biblijske teologije, Zagreb 1980
2
.
J. Lei}, Pozorine veze izme|u Dubrovnika i Bosne u 15. stole}u, u: Ogledi iz istorije pozorita
Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 1976, 7-22.
E. Levin, Sex and Society in the World of the Orthodox Slavs, 900-1700, Cornell University
Press, New York 1989.
E. Levin, The Trebnik as a Source for Social History, u: Prou~avawe sredwovekovnih ju`no-
slovenskih rukopisa. Zbornik radova sa III me|unarodne hilandarske konfe-
rencije odràne od 28. do 30. marta 1989, SANU, Beograd 1995, 189-193.
Lexikon des Mittelaters I-IX, Artemis & Winkler Verlag, Mnchen und Zrich; Lexma Verlag,
Mnchen, 1980 - 1998.
E. Li~, Dva ogleda o simboli~kom predstavqawu vremena, Gradina 5-6, god. XVIII,
Ni{ 1983, 51-64.
427
E. Li~, Kultura i komunikacija. Logika povezivanja simbola. Uvod u primenu strukturalisti~ke
analize u socijalnoj antropologiji, Beograd 1983.
S. Ljubi}, Prilog Jagi}evoj razpravi o gradji za slovinsku narodnu poeziju, Rad JAZU 40
(1877) 129-146.
M. J. Majzner, Dubo~ke rusaqe, Godi{wica N^ 34 (1921) 226-257.
Q. Maksimovi}, O godini prenosa Nemawinih mo{tiju u Srbiju, ZRVI 24-25 (1986)
437-444.
Q. Maksimovi}, Zna~ewe re~i Grk i Jelin u srpskim sredwovekovnim izvorima,
ZRVI 38 (1999/2000) 215-227.
R. Macrides, Justice under Manuel I Komnenos: Four Novels on Court Business and Murder,
Fontes Minores VI, Frankfurt am Main, 99-204.
C. Mango, Daily Life in Byzantium, JB 31/1 (1981) 337-353.
R. Marinkovi}, Duhovni i vite{ki roman u srpskoj sredwovekovnoj kwièvnosti,
NSSuVD VII/2 (1979) 15-28.
R. Marinkovi}, Ju`noslovenski roman o Troji, Anali FF I (1961) Beograd 1962, 9-65.
R. Marinkovi}, Roman kao kwièvni rod u sredwovekovnoj kwièvnosti Ju`nih
i Isto~nih Slovena, Prilozi KJIF 34, sv. 3-4 (1968) 203-218.
D. Marinov, Narodna v]ra i religiozni narodni obi~ai, BAN, Sofi] 1994 (2. foto-
tipsko izdawe iz 1914. godine).
P. Marjanovi}, Pozori{te u srpskim zemqama sredwega veka, Zbornik radova faku-
lteta dramskih umetnosti 2 (1998) 32-62.
S. Marjanovi}-Du{ani}, Vladarske insignije i dràvna simbolika u Srbiji od
XIII do XV veka, SANU, Beograd 1994.
B. Markovi}, Efikasnost rudarske eksploatacije u sredwovekovnoj Srbiji, I^
34 (1987) 75-85.
J. Markovi}-M. Markovi}, Ciklus Geneze i starozavetne figure u paraklisu Sv.
Dimitrija, u: Zidno slikarstvo manastira De~ana. Gra|a i studije, ed. V.
\uri} SANU, Beograd 1995, 323-351.
M. Markovi}, Ciklus Velikih praznika, u: Zidno slikarstvo manastira De~ana.
Gra|a i studije, ed. V. \uri} SANU, Beograd 1995, 107-120.
M. H. Marshall, Theatre in the Middle Ages: Evidence from Dictionaries and Glosses, Sympo-
sium IV, May (1950) 1-39; Symposium IV, November (1950) 366-389.
P. Matkovi}, Dva putopisa poljskih poslanstava u Carigrad: E. Otvinovskoga od god. 1557.
i Andrije Taranovskoga, komornika, od god. 1569, Putovanja po Balkanskom polu-
otoku XVI. vieka, deo XI, Rad JAZU 105 (1891) 142- 201.
P. Matkovi}, Putopis Marka Antuna Pigafette, ili drugo putovanje Antuna Vran~i}a u Carigrad
1567. godine, Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI. vieka, deo X, Rad JAZU
100 (1890) 65-168.
P. Matkovi}, Putopisi Stj. Gerlacha i Sal. Schweigera, ili opisi putovanja carskih poslanstava u
Carigrad, naime Davida Ungnada od g. 1573.-78. i Joach. Sinzendorfa od g. 1577,
Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI. vieka, deo XIII, Rad JAZU 116 (1893) 1-112.
Medieval Folklore. An Encyclopedia of Myths, Legends, Tales, Beliefs, and Customs, vol.
I-II, editors C. Lindahl, J. McNamara, J. Lindow, ABC-Clio, Santa Barbara, California
S. S. Mijatovi}, Leva~ i Temni}, u: Obi~aji naroda srpskog kw. 1, SEZ 7 (1907) 1-171.
M. \. Mili}evi}, @ivot Srba seqaka, SEZ 1, Beograd 1894
2
.
428
F. Miklosich, Die Rusalien: ein Beitrag zur slavischen Mythologie, Aus dem XLVI Bd. des
Jahrganges 1864 der Sitzungsberichte der phil.- hist. CL der kais. Akademie der
Wissenschaften besonders abgedruckt, Wien 1864.
F. Miklosich, Lexicon palaeoslovenico-graeco-latinum, emendatum auctum, Scientia Verlag
Aalen, Wien 1977
2
(Wien 1862-1865).
F. Miklosich, Etymologisches Wrterbuch der slavischen Sprachen, Wien 1886.
N. Mila{, Pravoslavno crkveno pravo, Beograd 1926.
I. Mil~eti}, Koleda u ju`nih Slavena. Na osnovi istorijskih vjesti, narodnih pjesama i obi~aja naega
vremena, Zbornik za narodni ìvot i obi~aje Ju`nih Slavena, JAZU, knj. XXII (1917) 1-124.
P. Miqkovik/ - Pepek, Deloto na zografite Mihailo i Eutihij, Skopqe 1967.
L. Mirkovi}, Pravoslavna liturgika ili nauka o bogosluèwu pravoslavne isto~ne
crkve, deo 2: Svete tajne i molitvoslovqa, Beograd 1926.
L. Mirkovi}, Heortologija ili istorijski razvitak i bogosluèwe praznika pravo-
slavne isto~ne crkve, Beograd 1961.
O. Mladenovi}, Kolo u Ju`nih Slovena, Etnografski institut, SANU, Beograd 1973.
S. Mladenovq, Zajkovski svetogorski trhbnikq, Periodi~esko spisanie na Bqlga-
rskoto kniòvno druèstvo vq Sofi], LXXI s v. 3-4, Sofi] 1910, 155-205.
R. Morgan Jr., Old French "jogleor" and Kindred Terms. Studies in Mediaeval Romance
Lexicology, Romance Philology 7 (1954) 279-325.
^. Molinari, Istorija pozorita, Beograd 1982.
V. Mo{in, Pravni spisi sv. Save, u: Sava Nemawi}-Sveti Sava. Istorija i predawe,
SANU, Beograd 1979, 101-128.
V. Moin, Prikaz: S. Troicki, Kako treba izdati Svetosavsku krm~iju (Nomokanon sa tuma~e-
njima), Slovo 2 (1953) 57-67.
V. Mo{in, Rukopisi Pe}ke patrijar{ije, Starine KM 4-5 (1968-1971) 5-136.
V. Moin, ]irilski rukopisi Jugoslavenske akademije. I dio: Opis rukopisa, JAZU, Zagreb 1955.
Naseqa i stanovni{tvo oblasti Brankovi}a 1455. godine, ur. M. Macura, Beograd 2001.
B. Nedeqkovi}, Dubrovnik u svatovima kneza Lazara \ur|evi}a, Zbornik FF u
Beogradu VIII-2 (1964) 479- 524.
M. Nedeqkovi}, Godi{wi obi~aji u Srba, Beograd 1990.
V. Ne[eva, Tncqt v pametnici na bqlgarskoto srednovekovno izkustvo (XIII-XIVvek),
u: Praznici i zreli\a v evropejskata kulturna tradici] prez srednovekovi-
eto i vqzra`daneto, Materiali ot me`dunarodnata nau~na sre\a, posvetena
na 70-godi[ninata na Varnenski] muzikalen festival, Varna 1-2 yli 1995,
Sofi] 1996, 93-104.
B. Nilevi}, Prilog muzi~kom ìvotu srednjovjekovne Bosne, Zvuk 2 (1980) Sarajevo 1980, 72-74.
A. Nicoll, Masks, Mimes and Miracles. Studies in the popular theatre, New York 1963
2
.
A. Nicoll, The Development of the Theatre. A study of Theatrical Art from the Beginnings
to the Present Day, London 1970
5
.
S. Novakovi}, Pivo u Srbiji XIII i XIV veka, Glas SKA LXXXVI, drugi razred 51
(1911) 151-166.
S. Novakovi}, Stara srpska vojska, Beograd 1893.
N. Ov~arov, Izobrazitelnoto izkustvo kato izvor za istori]ta na muzikata, prazni-
cite i zreli\a prez XIVvek, u: Praznici i zreli\a v evropejskata kulturna
tradici] prez srednovekovieto i vqzra`daneto, Materiali ot me`dunaro-
dnata nau~na sre\a, posvetena na 70-godi[ninata na Varnenski] muzikalen
festival, Varna 1-2 yli 1995, Sofija 1996, 105-119.
429
G. Ostrogorski, Vizantijski praktici, u: Sabrana dela Georgija Ostrogorskog, kw. I,
Beograd 1969.
S. Paji}, Ciklus sv. Dimitrija, u: Zidno slikarstvo manastira De~ana. Gra|a i
studije, ed. V. \uri} SANU, Beograd 1995, 353-360.
D. Pani}, G. Babi}, Bogorodica Qevi{ka, Beograd 1988
2
.
M. Panti}, Jevreji u dubrova~koj knjièvnosti, Jevrejski istorijski muzej - Zbornik, Beograd
1971, 211-238.
M. Panti}, Nepoznata bugar{tica o despotu \ur|u i Sibiwanin Janku iz XV veka,
Zbornik MS KJ 15, sv. 3 (1977) 421-439.
M. Panti}, Ka poetici bugar{tice, u: Poetika srpske kwièvnosti, Beograd 1988, 87-99.
Paulys-Wissowa, Realencyclopdie der classischen Altertumswissenschaft.
Patrijarh Pavle, Da nam budu jasnija neka pitawa na{e vere I-III, Beograd 1998.
R. Pejovi}, Predstave muzi~kih instrumenata u sredwovekovnoj Srbiji, SANU,
Beograd 1984.
H. Petersson, Studien ber slav. ch., ASPh 35 (1914) 355-379.
V. Petkovi}, @ivopis crkve u Qubotenu, Glasnik SND II, sv. 1-2 (1927) 109-124.
V. Petkovi}, \. Bo{kovi}, Manastir De~ani II, SKA, Beograd 1941.
V. Petkovi}, @. Tati}, Manastir Kaleni}, Vr{ac 1926.
S. Petkovi}, Mora~a, Beograd 1986.
S. Petkovi}, Re~nik crkvenoslovenskog jezika, Sremski Karlovci 1935.
\. Petrovi}, Odredba dubrova~ke vlade o praznicima svetih iz 1498. godine,
Balcanica XIII-XIV (1982-1983) 403-413.
. Petrovi}, Prve vesti o vitekim igrama u srednjovekovnom Dubrovniku, Vesnik VM 17
(1971) 41-59.
M. M. Petrovi}, Od Krm~ije do Zakonopravila, u: O Zakonopravilu ili Nomokanonu
sv. Save, Beograd 1990, 7-47.
P. @. Petrovi}, @ivot i obi~aji narodni u Gruì, SEZ LVIII, od. II, kw. 26, SAN,
Beograd 1948.
M. Pokropek, Jablani~ka `rtva, Zbornik FF u Beogradu, serija A, kw. XIX(1997)
229-244 + t. XII.
M. A. Pol]kovska], Bwt i naravw pozdnevizantijskogo ob\estva u: Kultura Vizantii
XIII -perva] polovina XV v. Moskva 1991.
A. Popovq, Opisanie rukopisej i katalogq knigq cerkovnoj pe~ati biblioteki
A. I. Hludova, Moskva 1872.
D. Popovi}, Manastir Sv. Trojice Rusenice - Usponi i razarawa, I^ 45-46 (1998-
1999), Beograd 2000, 31-48.
Praznici i zreli\a v evropejskata kulturna tradici] prez srednovekovieto i vqzra-
`daneto, Materiali ot me`dunarodnata nau~na sre\a, posvetena na 70-godi-
[ninata na Varnenski] muzikalen festival, Varna 1-2 yli 1995, Sofi] 1996.
Praznici i zreli\a v sqvremennata evropejskata kultura, Materiali ot me`duna-
rodnata nau~na sre\a, posvetena na 70-godi[ninata na Varnenski] muzika-
len festival, Varna 6-7 yli 1996, Sofi] 1998.
L. Pra[kov, Hrelxovata kula, Sofi] 1973.
Praznici, svetkovine, rituali, Kultura 73-74-75, Beograd 1986.
M. Proi}, Teorijsko-hipoteti~ki okvir za prou~avanje poklada kao obreda prelaza, Etnoloke
sveske I (1978) 33-50.
M. A. Purkovi}, Knez i despot Stefan Lazarevi}, Beograd 1978.
M. A. Purkovi}, Jo{ nekoliko tablica za hronologiju, Bogoslovqe, god. VII, sv. 3 (1932) 3-16.
W. Puchner, Byzantinischer Mimos, Pantomimos und Mummenschanz im Spiegel der griechischen
Patristik und ekklesiastischer Synodalverordnungen, Maske und Kothurn 29 (1983) 311-317.
430
W. Puchner, Zum Nachleben des Rosalienfestes auf der Balkanhalbinsel, Sdost-Forschungen
XLVI (1987) 197-278.
W. Puchner, Zum "Theater" in Byzanz. Eine Zwischenbilanz, in: Fest und Alltag in Byzanz,
hrsg. von G. Prinzing und D. Simon, Mnchen 1990, 11-16.
R. Radi}, Zvona - glas boìji sa vi{weg sveta, Kwièvne novine, N
o
987/988, 1-15.
januar 1999.
R. Radi}, Hilandarska zvona su utihnula 1491. godine, Zbornik radova Osam vekova
Hilandara, Istorija, duhovni ìvot, kwièvnost, umetnost i arhitektura,
nau~ni skupovi SANU, kw. XCV, Beograd 2000, 85-92.
R. Radi}, Oblasni gospodari u Vizantiji krajem XII i u prvim decenijama XIII veka,
ZRVI 24-25 (1986) 151-290.
R. Radi}, Four Prosopographic Notes about Ordinary People from the Late Byzantine History
(A Historiographic Essay), ZRVI 38 (1999/2000) 267-277.
\. Sp. Radoji~i}, Razvojni luk stare srpske kwièvnosti, Matica srpska, Novi Sad 1962.
S. Radoj~i}, Minijature u srpskim Aleksandridama, Umetni~ki pregled V, za febru-
ar 1938, Muzej kneza Pavla, Beograd 1938, 138-41.
S. Radoj~i}, Minhenski srpski psaltir, Zbornik FF u Beogradu VII-1 (1963) 277-285.
S. Radoj~i}, Od Dionisa do liturgijske drame, u kwizi: Uzori i dela starih srpskih
umetnika, Beograd 1975, 93-123 = Od Dionisa do liturgijske drame. Bele-
{ke o pozori{tu i predstavama u na{im krajevima od Antike do XVveka,
Zbornik Muzeja pozori{ne umetnosti I, Beograd 1962, 5-32.
S. Radoj~i}, Reqefi bosanskih i hercegova~kih ste}aka, u: Uzori i dela starih srpskih
umetnika, Beograd 1975, 73-91 = Letopis MS, kw. 387, sv. 1 (1961) 1-15.
S. Radoj~i}, Rugawe Hristu na fresci u Starom Nagori~inu, u: Uzori i dela starih
srpskih umetnika, Beograd 1975, 155-179 = Narodna starina XIV, Zagreb 1939,
15-32.
J. Reinhart, Leksi~ki slojevi u Svetosavskoj krm~iji, NSSuVD 14/1, Beograd 1985, 67-78.
Re~nik Petra II Petrovi}a Wego{a, kw. I-II, izradili M. Stevanovi} i saradnici,
Beograd 1983.
Re~nik kwièvnih termina, Nolit, Beograd 1988.
Re~nik srpskohrvatskog kwièvnog jezika I-VII, Matica srpska, Novi Sad 1967-1976.
Re~nik srpskohrvatskog kwièvnog i narodnog jezika, Institut za srpskohrvatski
jezik SANU, Beograd.
M. Reetar, Stari dubrova~ki teatar, Narodna starina I/2, 97-106.
M. Reetar, Dubrova~ka Turica, Zbornik za narodni ìvot i obi~aje Ju`nih Slavena,
XXX/1 (1934) 79-80.
M. Re{etar, Dubrova~ki zbornik od god. 1520, SKA, Beograd 1933.
Rje~nik hrvatskog ili srpskog jezika, JAZU, Zagreb.
I. Rochow, Zu heidnischen Bruchen bei der Bevlkerung des Byzantinischen Reiches im 7.
Jahrhundert, vor allem auf Grund der Bestimmungen des Trullanum, Klio 60/2 (1978)
483-497.
N. Rodi}, Slavon Serbe pilymany, Revue des tudes Slaves, tome LII/4, Paris 1979, 499-500.
N. Rodi}, Krm~ija kao izvor nove leksike, NSSuVD 14/1, Beograd 1985, 79-85.
D. Roller, Agrarno-proizvodni odnosi na podru~ju dubrova~ke republike od XIII do XV
stolje}a, Zagreb 1955.
C. Rohr, Festkultur des Mittelalters, Graz 2002.
P. Rusev, Estetika i majstorstvo na pisatelite ot Evtimievata kniòvna [kola,
BAN, Sofi] 1983.
431
S. Senc, Gr~ko-hrvatski rje~nik za kole, po Benseler-Kaegijevu gr~ko-njema~kom rje~niku,
Zagreb 1910.
A. Szildy, Tinodi sszes munki, Magyar Tud. Akadmia, Budapest 1881.
P. Simi}, Trebnik srpske redakcije XIII veka, Zbornik istorije kwièvnosti 10,
SANU, Beograd 1976, 53-87.
I. Sindik, Komunalno ure|ewe Kotora od druge polovine XII do po~etka XVstole}a,
SAN, Beograd 1950.
P. Skok, Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika I-III, JAZU, Zagreb 1971-1973.
P. Slijep~evi}, Staro grobqe po Gacku, Glasnik ZM XL (1928) 57-63.
Slovarx russkogo ]zwka XI-XVII vv Akademi] nauk SSSR, Institut russkogo ]zwka,
Moskva, 1975, ff.
Slovarx russkogo ]zwka, tomqI-IV, Institut russkogo ]zwka, Akademi] nauk SSSR,
Moskva, 1981-1984.
Sownik Prasowian/ski, tomVII, Polska Akademia nauk, Wrocaw-Warszawa-Krakw 1985.
N. Smailagi}, Leksikon Islama, redakor D. Tanaskovi}, Sarajevo 1990.
M. Spremi}, Despot \ura| Brankovi} i wegovo doba, Beograd 1994.
A. Solovjev, Zakonik cara Stefana Du{ana 1349. i 1354. godine, SANU, Beograd 1980.
A. Solovjev, Novobrdski zapisi iz po~etka XVI veka, JI^ 3 (1937) 313-319.
A. Solovjev, Svetosavski nomokanon i wegovi novi prepisi, Brastvo XXVI (1932) 21- 44.
D. Srejovi}, Jelen u na{im narodnim obi~ajima, GEM 18 (1955) 231-237.
I. Sreznevskij, Drevnie pam]tniki russkago pisxma i ]zwka (X-XIVvhkovq), Sankt-
peterburgq, 1863.
I. I. Sreznevski, Krm~ija kwiga srpskoga pisma, XIII-XIVvijeka, Starine JAZUIII
(1871) 189-202.
I. I. Sreznevskij, Materialw dl] slovar] drevnerusskogo ]zwka po pisxmennwmq
pam]tnikamq, tomq I (1893) II (1895-1902) III (1903-1912), Sanktpeterburgq
D. N. Stavropoulos, Oxford Greek - English Learner's Dictionary, Oxford University Press 1997
9
.
R. Stankovi}, M. Grozdanovi}-Paji}, Datirawe i vodeni znaci srpskih }irilskih
rukopisnih kwiga Pe}ke patrijar{ije, AP 13 (1991) 7-251.
R. Stankovi}, Rukopisne kwige Muzeja Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Vodeni
znaci i datirawe, NBS, Beograd 2003.
S. Stanojevi}, Iz na{e pro{losti, Beograd 1934.
Staroslav]nskij slovarx (po rukopis]mX-XI vekov), pod redakciej R. M. Cejtlin,
R. Ve~erki i >. Blagovoj, Moskva 1999
2
.
I. Stjep~evi}, Katedrala sv. Tripuna u Kotoru, Split 1938.
I. Stjep~evi}, Kotor i Grbalj. Historijski pregled, Split 1941.
P. Stefanovi}, Pripovetka o ~oveku koji se prodao |avolu (studija iz jugoslovenske
kwièvnosti), Beograd 1934.
S. Stefanovi}, Nekoji podaci iz ma|arske literature za datirawe na{e narodne
poezije, Prilozi prou~avawu narodne poezije, god. IV, sv. 1. mart, Beograd
1937, 27-36.
M. Sto]nov, H. Kodov, Opis na slavnskite rqkopisi v Sofijskata narodna bibli-
oteka, tom III, Sofi] 1964.
Q. Stojanovi}, Katalog rukopisa i starih {tampanih kwiga. Zbirka Srpske kra-
qevske akademije, SKA, Beograd 1901, 206.
Q. Stojanovi}, Re~i u letopisima i rodoslovima kojih nema u Dani~i}evu Rje~niku
iz kwièvnih starina, u: Stari srpski rodoslovi i letopisi, Beograd -
Sr. Karlovci 1927, 353-356.
432
B. Stojkovi}, Istorija srpskog pozorita od srednjega veka do modernog doba. (Drama i opera),
Beograd 1979.
S. Tanovi}, Srpski narodni obi~aji u \ev|elijskoj kazi, SEZ 40, kw. 16, Beograd, 1927.
M. Teodorovi}-[akota, Inventar rukopisnih kwiga De~anske biblioteke, Saop{tewa
Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe kulture NR Srbije, odn. Republi~kog
zavoda za za{titu spomenika kulture SR Srbije 1, Beograd (1956) 198-211.
M. Terakove}, Beziehungen der ukrainischen historischen Lieder resp. "Dumen" zum sd
slavischen Volksepos, ASPh 29 (1907) 221-240.
F. Tinnefeld, Zum profanen Mimos in Byzanz nach dem Verdikt des Trullanums (691),
Buov:ivo 6 (1974) 323-343.
B. Todi}, Gra~anica. Slikarstvo, Beograd-Pri{tina 1988.
B. Todi}, Manastir Resava, Beograd 1995.
D. Todorova, Obrednite ve\i i m]stoto im v sqvremennata prazni~na sistema,
Praznici i zreli\a v sqvremennata evropejskata kultura, Materiali ot
me`dunarodnata nau~na sre\a, posvetena na 70-godi[ninata na Varnenski]
muzikalen festival, Varna 6-7 yli 1996, Sofija 1998, 112-116.
J. Tomi}, Karneval u Carigradu 1524. godine, SKG kw. II, sv. 5-6 (1901) 353-362; 439- 446.
\. To{i}, Bosanska kraqica Katarina (1425-1478), Zbornik za istoriju B iH 2
(Beograd 1997) 73-111.
\. Trifunovi}, Azbu~nik srpskih sredwovekovnih kwièvnih pojmova, Beograd 1990
2
.
\. Trifunovi}, Zbornici sa delima Pseudo-Dionisija Areopagita u prevodu inoka
Isaije, Cyrillomethodianum V, Thessalonique 1981, 166-171.
\. Trifunovi}, Stara srpska kwièvnost. Osnove, Beograd 1995
2
.
S. Troicki, Ko je preveo Krm~iju sa tuma~ewima, Glas SAN 193 (1949) 119-143.
S. Troicki, Kako treba izdati Svetosavsku Krm~iju (Nomokanon sa tuma~ewima)
Spomenik SAN 102 (1952).
S. Troicki, Da li je slovenski Nomokanon sa tuma~enjima postojao pre svetog Save?, Slovo 4-5
(1955) 111-122.
S. Trojanovi}, Glavni srpski `rtveni obi~aji. Stara srpska jela i pi}a, Beograd
1911 (1983
2
).
]. Truhelka, Dubrova~ke vijesti o godini 1463, Glasnik ZM 22 (1910) 1-24.
The Barnhart Dictionary of Etymology, The H. W. Wilson Company, 1988.
The Dictionary of Anthropology, ed. T. Barfield, Blackwell Publishers 1997.
The Medieval European Stage 550-1550, ed. W. Tydeman, Cambridge University Press 2001.
The New Grove Dictionary of Music and Musicians, I - XXV, ed. Stanley Sadie, MacMillan
Publisher Limited, 1980.
The Oxford Dictionary of Byzantium I-III, ed. A. P. Kazhdan, Oxford University Press, New
York-Oxford 1991.
D. Turovi}, Prino{ewe `rtve na Petrovoj gori u Jablanici, Leskova~ki zbornik
VIII (1968) 121-126.
W. Tydeman, The Theatre in the Middle Ages. Western European Stage Conditions, c. 800-
1576, Cambridge University Press 1978.
V. Turner, The Ritual Process: Structure and Anti-Structure, New York 1969.
E. K. Chambers, The Mediaeval Stage, vol. I-II, Oxford University Press, 1948
3
(prvo izdawe 1903).
B. Conev, Opis na slav]nskite rqkopisi v Sofijskata narodna biblioteka, tom II,
Sofi] 1923.
433
D. J. Constantelos, Canon 62 of the Synod in Trullo and the Slavic Problem, Buov:ivo 2
(1970) 23-35.
G.G.Coulton, The Medieval Village, Dover publications, inc., New York 1989
2
(first published
by the Cambridge University press, 1925).
G. P. Cwganenko, >timologi~eskij slovarx russkoga ]zwka, Kiev 1989
2
.
V. ]orovi}, Prilozi za na{u staru kwièvnost i historiju, ZIJS 1 (1936) 77-131.
S. ]irkovi}, Herceg Stefan Vuk~i}-Kosa~a i wegovo doba, SANU, Beograd 1964.
S. ]irkovi}, Istorija sredwovekovne bosanske dràve, Beograd 1964.
S. ]irkovi}, Pavlovi}a zemqa (Contrata dei Paulovich): Postanak i razvoj velika{ke
teritorije, Zemqa Pavlovi}a: sredwi vijek i period turske vladavine, Zbo-
rnikradova sa nau~nog skupa Rogatica 27-29. jun 2002, Bawa Luka - Srpsko
Sarajevo 2003.
M. Fasmer, >timologi~eskij slovarx russkoga ]zwka, prevod s nemeckogo i dopolne-
ni] O. N. Truba~eva, tom I-II 1986; III-IV1987 Moskva (= M. Vasmer, Russisches
etymologisches Wrterbuch, Heidelberg, band I-II 1953; III 1955.)
B. Ferjan~i}, Despoti u Vizantiji i ju`noslovenskim zemqama, SANU, Beograd 1960.
M. S. Filipovi}, Studije o slavi, slu`bi ili krsnom imenu, Zbornik MS DN 38
(1964) 51-75.
M. T. Fgen, Balsamon on Magic: From Roman Secular Law to Byzantine Canon Law, in:
Byzantine Magic, ed. H. Maguire, Dumbarton Oaks 1995, 99-115.
X. X. Frejzer, Zlatna grana. Prou~avawe magije i religije, Beograd 1977.
V. Han, La culture matrielle des Balkans an Moyen Age travers la documentation des
Archives de Dubrovnik, Balcanica III (1972) 157-193.
R. Harvud, Istorija pozorita, Beograd 1998.
M. Henshaw, The Attitude of the Church toward the Stage to the End of the Middle Ages,
MH VII (1952) 3-18.
J. Huizinga, Homo Ludens. O podrijetlu kulture u igri, Zagreb 1970.
B. Huninger, Mim od antike do liturgijske drame, u kwizi: Pozorite i drame srednjeg veka,
ed. D. Klai}, Novi Sad 1988.
K. A. {apkarev, Rusalii. Drevenx i tvxrdhinteresenx bqlgarskij obi~ai zapazenq
i do dnesq vq Y`na Makedoni]. S pribavlenie A. Kratko opisanie na
nhkoi mhstnosti vq s@\ata strana, Plovdiv 1884.
E. Schneeweis, Die deutschen Lehnwrter im Serbokroatischen in kulturgeschichtlicher Sicht,
Walter de Gruyter & Co., Berlin 1960.
G. [krivani}, Oru`je u sredwovekovnoj Srbiji, Bosni i Dubrovniku, SANU, Beograd
1957.
G. krivani}, Prilozi za prou~avanje juna~kih igara u srednjovekovnom Dubrovniku, Srbiji
i Bosni, Vesnik VM 2 (1955) 174-180.
Q. [tavqanin-\or|evi}, O sloènici Zakonupravilo, AP 20 (1998) 251-258.
Q. [tavqanin-\or|evi}, M. Grozdanovi}-Paji}, L. Cerni}, Opis }irilskih ruko-
pisa Narodne Biblioteke Srbije I, Beograd 1986.
Z. undrica, Stonski Rat u XIV stolje}u (1333-1399), Peljea~ki zbornik 2, Dubrovnik 1980.
>timologi~eskij slovarx slav]nskih ]zwkov. Praslav]nskij leksi~eskij fond,
pod redakciej O. N. Truba~eva, Akademi] Nauk SSSR, Moskva 1974 ff.
434
A. I. }cimirskij, Opisanie y`no-slav]nskihq i russkihq rukopisej zagrani~nwhq
bibliotekq, tomq I: Vhna - Berlinq- Drezdenq - Lejpcigq - Mynhenq - Praga
- Lybl]na, Sbornik OR}S RAN, tomq XCVIII, Petrogradq 1921.
A. I. }cimirskij, Kq istorii apokrifovq i legendq vq y`no-slav]nskoj pisxmen-
nosti I-III, Izvhsti] OR}S IAN, XIV, kn. 2. (1909) 265-322; XIV, kn. 3. (1909)
103-159; XV, kn. 1. (1910) 1-62.
M. Wenzel, Ukrasni motivi na ste}cima, Sarajevo 1965.
M. Wenzel, Graveside Feasts and Dances in Yugoslavia, Folklore 73, London 1962.
435
OP[TI REGISTAR POJMOVA
Avalska nahija - 198
Avtovac, selo - 361
Azija - 281
Akrobate - 144, 265, 284, 285, 299, 313
Aland, Barbara - 161
Aland, Kurt - 161
Aleksandar Veliki - 37, 38, 77, 78,
336, 343, 344
Aleksandrovq, A. - 281
Ali-beg, gospodar Zemqe Pavlo-
vi}a - 51, 308
Almazov, A. I. (Almazovq, A. I.) -
26, 33, 157
Ambrozije Kontarini - 70
Ana, supruga Stefana Nemawe -
152, 153, 156
Ana Andeo, kraqica, supruga kraqa
Stefana Radoslava - 164
Andonije Rafailo Epaktik, pisac - 55
Andreis, Josip - 14, 297, 305, 306,
315, 331
Andronik II Paleolog, vizantijski
car (1282-1328) - 171
Andronik Zarida - 36
Antiohija - 193
Antonije, svira~ - 311
Antonije iz Verone (Antonio de
Verona), svira~ - 306, 314
Antonijevi}, Dragoslav - 190, 202,
210, 222-224, 253
Antonovi}, Milo{- 356
Awi~kov, E. - 190, 191, 200
Apolon, bog - 52
Apostolska (85) pravila - 28, 47, 117,
118, 120, 145
Aristin, vizantijski pravnik - 22, 201
Aristofan - 254
Arpad, ugarska kraqevska ku}a - 314
Arta - 314
Asterije, episkop Amaseje - 139, 191,
192, 254
Atali, @ak - 292, 299
Atanasije Aleksandrijski v. Sv.
Atanasije
Atina - 206
Afrika - 281
Axton, Richard - 276, 278
Babi}, Ante - 35, 178, 179, 307-312
Babi}, Gordana - 158, 159, 305, 314
Bakoti}, Lujo - 323
Bajram - 53
Baldwin, John W. - 300
Balkan, planina - 317
Balkansko poluostrvo (Balkan) -
85, 92, 115, 118, 134, 142, 186, 202, 209,
212, 216, 223, 224, 229, 252, 260, 264,
275, 281, 297, 298, 313, 353, 363
Bal{a III Bal{i}, sin \ur|a II
Stracimirovi}a Bal{i}a, gospo-
dar Zete (1403-1421) - 153, 307, 312
Bandi}, Du{an - 17, 19, 151, 158, 191,
196, 222, 230
Bari{i}, Frawo - 164
Barska arhiepiskopija - 331
Barfield, Thomas - 20
Bataj, @or` (Bataille, Georges) - 77
Bahtin, Mihail - 16, 77, 79, 218, 220,
290, 371
Bahus, bog - 315
Ba{i}, Milivoje M. - 44, 268, 333
Begovi}, Mehmed - 91
Bela (Sirna) nedeqa - 189, 197, 198,
222, 227
Bela Palanka - 298, 299, 329, 338
Belostenec, Ioannis - 49, 52
Benac, A. - 361
Beograd - 125, 298, 356
Berger, T. - 46
Berinda, Pamve - 28
Berk, Piter (Burke, Peter) - 21, 44, 77,
134, 220, 330
Be{lagi}, [efik - 40, 225-227, 341,
360, 361
Bijelo Poqe - 58
Bile}a - 227
Bistri~ka poveqa - 82, 87, 89
Bitoq - 120
Bi~kov, Viktor Vasilevi~ - 57
Blagojevi}, Milo{ - 83, 85-87, 90, 94
Bliski Istok - 286
Bloch, Marc - 153
Bogavac Tarah Boqunovi} - 226
Bogdanovi}, Dimitrije - 17, 22-25,
27, 29, 31, 32, 34, 44, 45, 55, 57, 88, 89,
95, 106, 113-115, 117, 118, 142, 151,
164, 188, 243, 246, 303, 370
Bogi{i}, Valtazar - 38, 142, 351,
360, 365
Boìlov, Ivan - 13, 46, 325
Boì}, Ivan - 350
Bojana, mesto kod Sofije - 120
Bojanin, Stanoje - 12, 65
Bojani}, Du{anka - 149
Bokova, Irena - 191
Bolowa - 92
Boquni, mesto - 226, 227
Bosna - 231, 306, 307, 309, 312, 313
Bo{kovi}, \ur|e - 39, 148, 173, 250,
291, 372
Brazda, selo - 132
Brak - 14, 21, 69, 74, 151, 152, 161-165,
179, 181, 182
Brankovi}i, porodica - 351
Brezovica, selo - 296
Brod, selo - 138, 140, 146
Brojgel, Piter Stariji, slikar - 226
Brokijer, Bertrandon de la, putopi-
sac - 179, 180, 353
Brsjak, selo - 208
Bugarska - 53, 104, 204
Bugar{tice, pesme dugog stiha - 36,
38, 328, 335, 337, 338, 350, 359, 365
Budva - 80, 142, 143
Budim - 356, 357, 359
Bukure{t - 145
Burkhart, J. - 251, 252
Burhard od Vormsa, episkop - 218
Valsamon, Teodor, vizantijski pra-
vnik - 147, 193, 201, 203, 204, 211, 254,
283, 284, 301
Varvunis, Manolis - 135
Vardar - 176, 259
Varlaam i Joasaf, roman - 37, 245, 327
Varna - 15, 359
Vasenko, P. G. - 256
Vasiqevi}, D. - 274, 304
Vasi}, Miloje - 200, 202, 210
Velbu`d, bitka - 187, 335, 355, 364
Veles - 126
Venecija (Mleci) - 72, 93, 169, 215,
310, 317, 362, 364
Vencel, Marjan (Wenzel, Marjan) -
40, 225-227, 341, 360, 361
Ven~awe - 20, 21, 151, 162-164, 167,
169, 171, 172, 179, 181, 182
Vergilije, pesnik - 240
Veridba - 163, 164, 182
Veselinovi}, Andrija - 35, 194, 295
Veselovski, A. N. - 37, 171, 181, 245,
328, 357-359
Vidin - 106, 107
Vizantija (Vizantijsko Carstvo) -
25, 85, 86, 92, 184, 186, 192, 193, 199, 201,
241, 260, 281, 291, 301, 338, 344, 345
Viktorov, A. E. - 31, 92, 120
Vitalis, mimicar - 276
Vitezovi}, Pavle - 52
Vite{ke igre v. takmi~arske igre
Vitruvii - 275
Vladislav, truba~ - 306, 312
Vladislav Vukovi} Kosa~a, sin
hercega Stefana Vuk~i}a Kosa~e -
178, 307, 310
Vladislav Gramatik, prepisiva~ i
pisac - 63, 126
Vladislav Jagelonac, poqski kraq - 315
Vlatko Vukovi}, sin hercega Stefana
Vuk~i}a Kosa~e - 178, 310
Vlahovi}, Petar - 14, 17, 189, 190,
196, 209, 222
Vostokov - 263
Vran~i}, F. - 49
Vrionis, Speros Mladi (Vryonis Jr.,
Speros) - 137, 139, 143, 147
Vrumalije, praznik - 191, 197, 199-
201, 203, 207, 222, 233
Vr~evi}, Vuk - 203
Vuk, sin kneza Lazara - 107
Vukan, veliki knez, sin Stefana
Nemawe - 101, 102, 104, 127
Vuka{in - 297
Vukovi}, Boìdar, {tampar - 92
Vukoje Ivankovi} (Vuchoie Iuanchouich
glumaz de Liuada) - 296
Vukojevci - 296
Vukomanovi}, A. - 44, 69, 351
Vukosav Kukovi} (Vochissavus
Chuchovic), glumac - 297
Vu~eti}, A. - 352, 353, 363
Vu~kovi}, Nikola - 80
Gabeli}, Smiqka- 39, 291, 304, 322, 323
Gacko - 360, 361
Genep, Arnold van (Gennep, Arnold
van) - 95
George, A. - 118
Georgije Amartol, vizantijski hroni-
~ar - 69
Georgije Filantropin - 179
Georgijevi}, Kre{imir - 315
Gerlah - 298
Gluv, selo - 132
Gluma (gloumy) - 67, 207, 261, 262, 269,
270, 275, 298, 325, 329, 370
Glumac (gloumyc) - 20, 35, 39, 67, 78,
79, 144, 166-168, 176, 182, 215, 247,
248, 257, 261-268, 271, 272, 274-278,
285, 289-304, 307-315, 344, 367, 371
Glumiti (se), poglumiti (se) - 262,
268 - 271
Glumovo, selo - 298
Glumci, selo - 298
Glum(n)ci, selo - 298
Gozba (gostyba, gozba), go{}ewe - 13,
19, 20, 34, 36, 37, 67-71, 78, 82, 86, 87,
100, 104, 105, 110, 111, 114, 116, 120-
125, 127-133, 148, 154, 158, 161, 165-
168, 170, 171, 173-176, 182, 197-199,
203, 220, 223, 225, 240, 276, 301, 304,
305, 336, 354, 355, 369, 371
Goldhammer, A. - 20
Gomila, toponim - 208
Gorskj, A. V. (Gorskii, A. V.) - 30,
53, 117, 181, 202
Gof, @ak Le (Goff, Jaques Le) - 20, 69
Gradski zakon (Prohiron) - 22, 23, 162
Grani}, Filaret - 270
Graciotti, S. - 37, 357
Gra~ani~ka hrisovuqa - 87-89, 138, 140
Grbaq - 80
Grelot, P. - 118
Grigorije Hilandarac, monah - 303
Grigorije Camblak, pisac - 61, 107,
184, 255, 324, 335
Grigorovi~, V. I. - 120
Grickat, Irena - 24, 37, 171, 181, 358
Grkovi}, Milica - 86, 88, 97, 208
Grozdanov, Cvetan - 305, 346
Grozdanovi}-Paji}, Miroslava- 29, 32
Grot - 263
Gruà - 223, 232
Gruji}, Radoslav - 17, 29-32, 113-115,
118-120, 135, 139-141, 146, 298
Gr~ka - 17, 199, 208, 215, 222, 276
Gudac (g$dycy) - v. Svira~
Gusle (gsli), gusla (gsly) - 272-
274, 293, 303-305, 315, 323, 334
Gurevi~, Aron - 190
Dabinovi}, Ante - 93, 363
David, car - 60, 61, 100, 281, 305
Davidov, Dinko - 173
Dagron, G. - 85
Danilo II, srpski arhiepiskop (1324-
1337) i pisac - 43, 62, 81, 83, 84, 96,
128, 152, 153, 157
Danilo III, srpski patrijarh (1390/1-
1399?) i pisac - 106
Danilovi nastavqa~i - 96, 355, 364
Dani~i}, \ura - 44, 51, 52, 56, 60, 62,
69, 84, 135, 145, 188, 264, 269, 272, 281,
320, 322, 323
Darkevi~, Vladislav Petrovi~ - 16,
192, 193, 196, 200, 212, 219, 224-227,
280, 281, 285, 313, 319
Dvoboj v. Turnir
Debar - 132
Dela apostola Tome u Indiji - 38,
170, 310, 369
Demovi}, Miho - 154, 306, 307, 309,
311, 314, 315
Despotovina v. Srbija
De~ani, selo - 207, 208
De~anske hrisovuqe - 86-88, 97, 207
Divkovi}, Mirko - 239
Diehl, Charles - 204
Dimitrije Kantakuzin, pisac - 55,
62, 63
Dimitrije ili Dmitar Karman
(Krmn Demeter), svira~ iz Lippa
vrban - 316
Dimitrije Homatijan, ohridski
arhiepiskop - 204, 207, 208, 257, 270, 363
Dini}, Mihailo - 35, 70, 94, 206, 295,
296, 309, 364
Diomed, pisac - 275
Dionis, bog - 199-202, 211, 212, 214,
251, 252, 257
Dmitrievskij, A. - 32
Dobromir Hrs, bugarski plemi} - 176
Domentijan, pisac - 60, 61, 95, 96, 100,
102-105, 110, 127, 163, 301, 335, 336
Dragan, pastir - 363, 366
Dragan iz Prizrena (Dragan de Prisren),
truba~ - 315
Dragojlovi}, D. - 202
Drama - 250-252, 257, 258, 278, 299
Duboka, selo u Zvi`du - 202, 210
Dubrovnik (Dubrova~ka republika),
grad i dràva - 35, 72, 86, 92-94, 114,
129, 130, 134, 142, 149, 172, 173, 177,
178, 192, 215, 216, 221, 295, 307-310, 312,
314, 315, 320, 330, 353, 362, 364
Dujcevq, Ivan (Duj~ev, Ivan) - 13,
63, 239, 260
Dukqa v. Zeta
Dunav - 82, 140
Duplacy, J. - 118
Du~i}, Ni}ifor - 23
Du{anov zakonik - 23, 32, 33, 94, 97,
161, 162, 284, 285, 350
\ev|elijska oblast - 208
\oja del Kole (Gioia del Colle), mesto
- 36, 313, 336
\or|e Kri}anin, svira~ - 314
\or|evi}, Ivan - 323
\or|evi}, Jelena - 77
\or|evi}, Milo{ - 264
\or|evi}, Tihomir - 151, 152
\ura| Brankovi}, despot Srbije
(1427-1456) - 35, 36, 108-110, 140, 169,
172, 178, 179, 306, 312
\ura| II Bal{i}, gospodar Zete - 309
\uri}, Vojislav J. - 39, 58, 102, 173,
174, 250, 325, 346, 372
\uri}, Ivan - 197, 198
\uri}, Milo{ N. - 251, 276
\uri}-Klajn, Stana - 14, 297, 305,
306, 315, 331
Evropa - 15, 19, 36, 43, 68, 72, 81, 85,
87, 90, 92, 97, 134, 190, 192, 193, 196,
206, 212, 216, 218, 222, 226, 227, 241,
249, 251, 252, 258, 277, 286, 299, 319,
330, 341, 357, 361, 364, 367
Evtihije, gr~ki slikar - 174
Egipat - 99, 169, 193, 286, 287, 313, 322
Elezovi}, Gli{a - 188
Elijade, Mir~a (Eliade, Mircea) - 44
Elijas, Norbert (Elias, Norbert) - 69
Engleska - 215, 299, 364, 367
Endrei, W. - 356, 367, 368
Epir - 107, 110, 206
Epitimijni zbornici - 29-33, 45, 48,
73, 74, 113-117, 119-124, 130, 134, 158,
167, 193, 213, 214, 230, 256, 303, 325,
329, 330, 334, 345, 366
- Zapoved i ustav svetih 318
otaca - 30
- Zapovedi sv. Jovana Zlatou-
stog, zakon o crkvi - 30, 32, 33, 113
- Izabrana slova sv. Otaca
na potrebu popovima i svim qudima
po zakonu sv. Crkvenoga ustava - 33
- Pravila sv. Otaca po zapo-
vesti sv. Vasilija Velikog - 27, 28, 30, 117
- Razna mona{ka pravila - 30
Epitimijni nomokanon, stariji
(rukopis tipa Arhiv BAN N
o
53) -
25, 26, 28, 29, 57, 58, 66, 67, 155, 166,
191, 197, 216, 217, 220, 255, 264, 294
Epitimijni nomokanon, mla|i (tzv.
Pavlovqev ili Nomokanon u 228
glava) - 27, 28, 57, 73, 97, 98, 185, 191,
213, 214, 219, 228, 247, 264, 270, 283, 370
Eshil - 256
Euripid - 254
@enidba Du{anova - 180, 365
@ivanovi}, \or|e - 54
@ivoti kraqeva i arhiepiskopa
srpskih - 43, 62, 81, 84, 96, 128, 152,
153, 157, 364
@i~ka arhiepiskopija - 58, 113, 115,
119, 134
@itije Aleksija Bo`jeg ~oveka -
180, 182
@itije arhiepiskopa Maksima - 351
@itije despota Stefana Lazare-
vi}a - 53, 71, 306, 356
@itije i ispovest Asenete - 38, 169,
170, 180
@itije Makarija Rimqanina - 182
@itije Marije Egip}anke - 332
@itije sv. Aleksandra - 258
@itije sv. Aleksija Bo`jeg ~oveka -
37, 38, 164
@itije sv. Arsenija (@itije arhi-
episkopa Arsenija) - 43, 128
@itije sv. Vasilija Novog - 34, 245,
256, 332, 334, 345, 370
@itije sv. Jovana Rilskog - 62
@itije sv. Petra Kori{kog - 156, 157,
246, 372
@itije sv. Save, autora Domenti-
jana - 44, 60, 61, 100, 103, 104, 127,
163, 335
@itije sv. Save, autora Teodosija -
44, 60, 62, 70, 83, 99, 100, 103, 104, 110,
127, 152, 153, 156, 199, 259, 260, 268,
281, 282, 304, 331, 332
@itije sv. Simeona, autora sv. Save
- 55, 101, 102
@itije sv. Simeona, autora Stefana
Prvoven~anog - 100, 102, 157
@itije sv. Simeona, autora Domenti-
jana - 60, 61, 100, 103, 335
@itije sv. Stefana De~anskog -
255, 335
@i~ka poveqa - 231
@ukovska], L. P. - 53
Zabava, zabavqawe, zabaviti - 11,
12, 19, 35-37, 39, 40, 65, 71, 111, 130,
144, 165, 166, 178-180, 182, 184, 221,
246, 262, 277, 278, 285, 290, 294, 297,
299, 304-305, 312, 319, 324, 326, 331,
332, 334, 336, 338, 339, 341, 345-348,
350, 353-355, 358, 359, 362, 363, 367-373
Zabavqa~ - 143, 153, 166, 170, 173, 178,
261-264, 268, 275, 276, 278, 279, 287,
293, 299-302, 304, 307-314, 369, 371
Zaglavak, selo - 191
Zakavkazje - 212
Zaklopit Do, toponim - 231
Zaklopita Luka, toponim - 231
Zakon Srbqem - 89
Zakonik cara Stefana Du{ana v.
Du{anov zakonik
Zakonopravilo v. Nomokanon
Zapovedi sv. Petra i Pavla v.
Pravila sv. Petra i Pavla
Zachari von Lingenthal, K. E. - 26, 28
Zbornik Jovana Zlokruhovi}a - 27
Zbornik Jovana Sholastika - 22, 23
Zdravica (zdravica, sdravize,) - 69, 70,
79, 80, 344
Zemqoradni~ki zakon - 23, 32
Zeta (Dukqa) - 82, 154, 157, 307, 309
Zett, R. - 266
Ze~evi}, S. - 209
Zirojevi}, Olga - 298
Zlatonosovi}i, porodica - 312
Zmajev red, vite{ki red - 356
Zolnay, L. - 356, 367, 368
Zonara, Jovan, vizantijski pravnik
- 22, 26, 117, 120, 145, 147, 201, 211,
276, 301, 302, 345
Zuha Clisura, selo - 338
Ibrahim, turski sultan (1640-1648) - 149
Ivani}, Branka - 175
Ivani{ Pavlovi}, vojvoda - 178, 308
Ivanov, J. - 298
Ivi}, Pavle - 86, 88, 97, 208
Igra (igra), igrawe, igrati - 13, 20, 35,
36, 50, 60, 61, 64, 66-69, 71, 72, 125, 166,
172, 173, 178, 182, 192, 194, 196, 202,
207-209, 212-215, 217, 218, 220, 222,
224, 227, 239, 243, 245, 247, 255, 260-
263, 266, 268, 274, 278, 291, 294, 298,
299, 302, 313, 318-320, 322-326, 328-
332, 336, 337, 339, 343, 345, 348-350,
353, 360, 362, 366-369, 371
Igrali{te (igrali\e) v. igri{te
Igra~ (igrycy)- 208, 209, 211, 212, 214,
225, 226, 244, 247, 248, 250, 252, 261, 274,
277, 285, 319, 320, 324, 336, 338, 340, 341
Igre sa ìvotiwama - 144, 227, 244,
258, 279, 280
Igre sa ma~evima - 208-210, 226, 227,
341, 355, 360, 361
Igri{te (igri\e) - 20, 50, 64, 65, 67,
243-248, 328, 352, 358, 368, 372
Izabela Del Balco, napuqska kraqi-
ca - 313, 336
Izrael - 154
Ilija, truba~ - 314
Ilijev, Milica - 340
Irina v. Jerina
Isaija, prevodilac - 349
Isidor Seviqski - 239
Italija - 36, 205, 206, 215, 216, 276, 341
Jablanica, selo, planina - 132, 133
Jagi}, Vatroslav - 25, 26, 29-32, 53,
63, 66, 73, 74, 115, 117, 123, 125, 129,
154, 157, 158, 168, 175, 195, 197, 200,
203, 205, 210, 230, 242, 243, 245, 246,
252, 253, 262-265, 269-271, 293, 315,
329, 338, 344, 357
Jadviga, poqska kraqica - 315
Jadransko more - 330
Jakov, serski mitropolit - 297
Jani}ijevi}, Jasna - 119
Janko Huwadi, erdeqski plemi},
guverner Ugarske (1446-1452) - 36,
337, 338
Jankovi}, Danica - 209, 222, 223,
225, 227, 319
Jankovi}, Qubica - 208-210, 222,
223, 225, 227, 319
Jastrebov, Ivan - 80, 141
Jeanselme, M. E. - 286
Jevstatije I, srpki arhiepiskop
(1279-1286) - 128
Jelena Anùjska, kraqica, supruga
kraqa Uro{a I - 71, 83, 152, 153
Jelena Brankovi}, kraqica, supru-
ga kraqa Stefana Toma{evi}a - 169
Jelena Paleolog, supruga despota
Lazara Brankovi}a - 172, 173, 177, 179
Jerina, supruga despota \ur|a
Brankovi}a - 108, 169, 178, 179
Jerkovi}, Vera - 37
Jefimija (Jelena), supruga despota
Jovana Ugqe{e, monahiwa - 107
Jire~ek, Konstantin - 13, 35, 70, 94,
137, 140, 142, 143, 192, 205, 207, 212,
215, 306, 312, 314, 315, 320, 331, 335,
338, 344, 352, 354, 363, 364
Joasaf, moskovski patrijarh - 28
Jovan, truba~ - 314
Jovan iz Arte, svira~ - 306, 311, 314
Jovan iz Italije, svira~ - 311
Jovan od Garlandije, gramati~ar i
pesnik - 239, 240
Jovan Asen II, bugarski car (1218-
1241) - 104
Jovan Beletus (Joannes Belethus),
rektor teologije u Parizu - 193
Jovan Mosho (Joannes Moschos) - 294
Jovan Oliver, despot - 323
Jovan VIII Paleolog, vizantijski car
(1425-1448) - 179
Jovan Posnik, carigradski patri-
jarh (582-596) - 23, 25, 28, 157
Jovan Sholastik, carigradski patri-
jarh v. Zbornik Jovana Sholastika
Jovanovi}, A. - 202
Jovanovi}, Gordana - 46
Jovanovi} Tomislav - 38, 44, 49, 56,
60, 61, 67, 75, 79, 96, 99, 169, 170, 181,
182, 195, 248, 302, 310, 347, 370
Jovanovi}-Stip~evi}, Biqana -
195, 205, 208, 209, 347
Jones, H. S. - 239, 241, 265, 275, 345
Jorga, N. - 35, 306, 307, 310-313
Jork - 300
Josip Le{i} - 297
Josif Vrijenije, pisac - 203, 229
Justinijan I, vizantijski car (527-
565) - 23
Justinijanovo zakonodavstvo - 90, 154
Justinijanov zemqoradni~ki zako-
nik v. Zemqoradni~ki zakonik
Juhas-Georgijevska, Qiqana - 60,
61, 96, 99
Kajo, Roè (Caillois, Roger) - 77
Kalezi}, Dimitrije M. - 31, 113
Kalende (koleda), praznik - 189-
197, 199, 203, 208, 209, 218, 220, 222-
225, 227, 233
Kalinovik, mesto - 227
Kali}, Jovanka - 357
Kana Galilejska - 162, 167
Kandi}, Olivera - 58
Kaplan, S. L. - 21
Karaxi}, Vuk Stefanovi} - 12, 52,
134, 135, 180, 188, 212, 285, 349, 354, 365
Karejski tipik sv. Save - 83
Karlo Zeno, Venecijanac - 317, 325
Karneval - 218, 220, 222, 253, 324,
325, 371
Katarina Kosa~a, k}i Stefana
Vuk~i}a Kosa~e, supruga kraqa
Stefana Toma{a - 168, 177
Kati}, Reqa V. - 274
Ka~anovskij, Vladimir - 245
Kelbik (Klbigk) grad u Anhaltu- 330
Kenterberi - 300
Kesi}-Risti}, S. - 291
Kiril, srpski patrijarh (1409?-
1418) - 84
Kitara (kutara) - v. Muzi~ki instru-
menti
Ki}ovi}, Mira{ - 14, 244, 249, 258,
259, 262, 263, 265, 266, 271, 297, 308
Klai}, D. - 276
Klermon-Feran, sabor - 367
Kliment Rimski, papa - 139
Klisurica (Clissurissa), selo - 339
Kqu~ - 360
Kneèvi}, Srebrica - 69
Kova~evi}-Koji}, Desanka - 140,
194, 295, 297, 309, 352
Koventri - 300
Kodov, Hristo - 27, 32, 92, 124
Koàq - 297
Kolanovi}, Josip - 192, 216
Klbigk, Tanzlied von - 330
Koleda v. Kalende
Kolenda, ime - 194
Kolo - 14, 39, 40, 60, 61, 71, 72, 171, 209,
211, 224-227, 245, 247, 252, 298, 317,
319-326, 328-331, 338-341, 350, 359, 360
Komponovawe - 300
Konstantelos (Constantelos, Demetrios J.)
- 186
Konstantin, bugarski prezviter,
episkop Preslavski - 63
Konstantin Asen, bugarski car
(1258-1277) - 298
Konstantin Mesopotamit, solunski
mitropolit - 71
Konstantin Mihailovic, iz Ostro-
vice, pisac memoara - 54
Konstantin Porfirogenit, viza-
ntijski car (913-957) - 159
Konstantin Filozof, pisac - 53, 71,
84, 305, 306, 328, 356, 359
Kori{i, selo - 328
Kosa~e, velika{ka porodica - 309, 312
Kosovo i Metohija - 131
Kosovo poqe - 106
Kosti}, D. - 274, 304, 336
Kosti}, Laza - 299
Kosti}, Petar - 206
Kostren~i}, Marko - 215
Kotar~i}, Qubomir - 274
Kotelerov nomokanon v. Epitimi-
jni nomokanon stariji
Kotor - 58, 70, 80, 85, 86, 92, 93, 142,
355, 363
Kotromani}i, porodica - 312
Kocka, kockawe - 68, 145, 316, 325, 367
Krvna `rtva - 116-122, 131-135
Krekov, selo - 361
Kri`man, Mate - 192, 216
Krit - 203, 314
Krm~ija v. Nomokanon
Krohn, F. - 275
Krsna slava v. Pomen svetom
Krsti}, Branislav - 180
Krumbaher, Karl (Krumbacher, Karl) - 37
Kr{tewe - 19-21, 43, 95, 151, 156-
158, 270, 289
Ku ili Guritzesme, selo - 329
Kuev, K. M. - 48
Kukuljevi} Sakcinski, Ivan - 269
Kuli{i}, [piro - 17
Kuqbakin, S. - 238, 261
Kur{umlija - 58
Ku~evi{te, selo - 131, 132, 323
Lab, nahija - 296
Lazar Brankovi}, srpski despot
(1456-1458) - 35, 108, 169, 172, 177,
179, 180
Lazar \ur|evi} v. Lazar
Brankovi}
Lazar Hrebeqanovi}, srpski knez
(1371-1389) - 106, 140, 282
Laodikija - 121
Lascaris, Mihail - 70, 298
Lateranski sabor - 367
Latkovi}, V. - 315, 316
Lauta (la$t) - v. Muzi~ki instru-
menti
Leva~, oblast - 232
Levin, Iv (Levin, Eve) - 31, 32, 33,
162, 164
Lemerle, Paul - 85
Leonin, kompozitor - 300
Leskova~ka Morava - 232
Lon-Dufour, X. - 118
Leone, P. A. M. - 36
Leskalopje, Pjer (Lescalopier, Pierre),
putopisac - 339
Leskovac - 132, 223
Lefelt, Verner (Lehfeldt, Werner) -
46, 53, 269
Le{i}, J. - 297, 308, 310, 311, 314
Livade, selo - 296
Liddel, H. G. - 239, 241, 265, 275, 345
Lik (liky) - v. Kolo
Likovne kompozicije:
- Arhan|el iscequje lepro-
zne - 304
- Isterivawe trgovaca iz
hrama - 39, 147
- Mirijam (Marija) ple{e -
39, 322, 339
- Orgije potomstva Kajinova
(ili Pri~a o sinovima Bo`jim i
k}erima ~ove~ijim) - 39, 324, 325
- Parabola o carskoj svadbi
- 39, 175, 291
- Prva stihira, drugi kanon
Jovana Damaskina na Uspewe Bogo-
rodice - 305, 310
- Prenos relikvija Svetite-
qa - 101
- Ro|ewe Bogorodice - 158
- Rugawe Hristu - 39, 291, 331
- Svadba u Kani - 39, 173-
175, 176, 291
- Sveti Nestor ubija Lija -
250, 346
- Hristov ulazak u Jerusalim - 372
Lindahl, Carl - 15
Lindow, John - 15
Lindsay, W. M. - 239
Litija - 18, 72, 99, 106, 108-111
Licemer (licemhry) - v. Glumac
Licepodhodnik (licepodyxodyniky) -
v. Glumac
Li~, Edmund (Leach, Edmund) - 49,
60, 95, 220
London - 300
Loson, Xon (Lawson, J. C.) - 17, 190,
191, 192, 197, 199, 200, 206, 222, 254
Luka, grad u Italiji - 72
Luka Hrisoverg, vaseqenski patri-
jarh - 72
Lukarevi} (Giacomo Di Pietro Lu-
ccari) - 355
Qubiwe, mesto - 227
Ljubi}, [ime - 185, 331
Quboten, selo - 175
Maguire, H. - 283
Ma|ioni~ar, ma|ionik - ma|inik
( maginiky) - 144, 265, 284, 285, 313
Majzner, M. J. - 210
Makarije Rimqanin - 182
Makedonija - 120, 132, 193, 208, 363
Maksim Torinski, episkop - 190, 218
Maksimovi}, Qubomir - 101, 184
Mala Azija - 135
Mali Zbornik Boìdara Vukovi}a - 92
Manastiri:
- Gradac - 71, 83, 101
- Gra~anica - 140, 174-176
- De~ani - 32, 34, 55, 59, 64, 86, 148, 151,
164, 167, 221, 250, 291, 334, 346, 372
- \ur|evi Stupovi - 58
- @i~a - 96
- Kaleni} - 176
- Kijevsko-pe~erska lavra - 28
- Lesnovo - 39, 224, 291, 298, 323, 340, 341
- Manasija - 84, 175
- Mile{eva - 104, 105, 110, 148, 149
- Pe} - 32, 81, 128, 187, 285, 294
- Poganovo, manastir kod Pirota - 291
- Ravanica - 106, 140, 148
- Rilski manastir - 126, 224, 323
- Sv. Arhan|eli - 138, 140, 297
- Sv. \or|e, manastir kod Skopqa -
138-141, 144-146, 298
- Sv. Pavle, manastir na Svetoj Gori- 92
- Sv. Pantelejmon, manastir na Svetoj
Gori - 85
- Sv. Spas v. De~ani
- Sv. Trojice, pod planinom Ruseni-
com - 206
- Slep~a, manastir kod Bitoqa - 120
- Sopo}ani - 101
- Staro Nagori~ino - 39, 291
- Studenica - 75, 82, 101-103, 110, 127,
129, 158
- Studenica Hvostanska - 58
- Treskavac - 146
- Hilandar - 75, 82, 101, 127, 155, 243,
291, 328, 334
Mango, Siril (Mango, Cyril) - 241,
254, 276, 294
Manojlo I Komnin, vizantijski car
(1143-1180) - 72, 92, 176
Mantova - 215
Marin Sanuda, hroni~ar - 317
Marinkovi}, Radmila - 37, 38, 164,
180-182, 245, 293, 327, 344, 354
Marinovq, Dimitqr - 204
Marjanovi}, Petar - 14, 238, 256-
258, 263, 264, 274, 297, 308, 315
Marjanovi}-Du{ani}, Smiqa- 65, 100
Markovi}, Biqana - 91
Markovi}, J. - 325
Markovi}, M. - 325, 372
Maroje Gu~eti} - 93
Marti, Mario - 336
Martin Segon, ulciwski episkop -
36, 301, 336
Mar{al, Meri (Marshall, Mary H.) -
239-241, 250, 276
Maska, maskirawe - 192, 210-221,
217-219, 221-224, 252, 253, 266-268,
277, 301, 341
al-Masudi, arapski istori~ar - 193
Matej, klarinetista - 314
Matija Vlastar, solunski pravnik,
monah - 23
Matkovi}, Petar- 36, 125, 317, 330, 339
Macrides, Ruth - 92
Macura, M. - 296
Ma~va - 140, 141
Mesnice (mesoje|e) - 73, 75, 186,
187-190, 196, 197, 199, 212, 215, 222,
232, 315
Metzner, E. E. - 330
Metodije, iguman - 100
Metohija - 232
Me~kari, me~kovodci (meqkovodyci)
- 279, 282, 283
Mijatovi}, Stanoje S. - 231, 232
Mijatovi}, êdomiq - 125
Mikalja, J. - 49, 52
Miklo{i}, Franc (Miklosich, Franz)
- 12, 29, 44-46, 51, 52, 69, 88, 89, 94, 113,
161, 180, 188, 190, 194, 204, 205, 207,
208, 210, 231, 238, 240, 242, 247, 251,
254, 261-265, 267, 269, 272, 273, 293,
308, 320, 321, 327, 343-345, 357, 364
Milano - 215
Milat (Milath sviraz) - 296
Milac (Mila), sluga - 295
Mila{, Nikodim - 28, 47, 74, 104,
116, 118, 121, 200, 201
Mileusni}, Slobodan - 17, 29
Milivojevi}, M. - 274
Mili}evi}, Milan \. - 19
Milica, knegiwa, supruga kneza
Lazara Hrebeqanovi}a - 106
Milodra`, dvor kraqa Stefana
Toma{a - 177
Miloradovi}, porodica - 368
Milosav (Milosau glumaz de
Brixouiza) - 296
Mil~eti}, Ivan - 190
Miqkovik/ -Pepek, P. - 174
Mirkovi}, Lazar - 25, 33, 49, 53, 60,
72, 81, 84, 91, 92, 155, 156, 158, 164,
197, 335, 356
Miroslavqevo jevan|eqe - 46, 59,
162, 238, 267
Mihailo, gr~ki slikar - 174
Mihailo III, carigradski patrijarh
(1170-1178) - 229
Mihailo Lukarevi} (Michael de
Lucari), Dubrov~anin - 35
Mihailo Nikole Lukarevi} - 295, 296
Mihaq~i}, Rade - 13, 18, 88, 90, 94,
100, 104, 106, 107, 142
Mihanovi} Homiliar - 55, 60, 204, 242
Mi{i}, Sini{a - 89
Mjaskovski (Miaskowski), pesnik - 315
Mladenovq, S. - 34, 120
Mladenovi}, Olivera - 14, 320, 321-
324, 328
Mleci v. Venecija
Mojsije Veneri, kotorski provi-
dur - 80
Molinari, êzare (Molinari, ^.) - 251,
277, 299
Moliskos, oblast - 207
Morava - 108
Morgan, Jr., R. - 278
Moreja - 172
Mo{in, Vladimir - 22, 27, 32, 85,
117, 294
Mrvac, glumac - 310, 312, 313
Mrs (mrsni period) - 72, 74, 76, 187,
188, 191, 196, 198
Muzicirawe v. Svirawe
Muzi~ar - 168, 173, 264, 274, 301, 307,
310, 311, 315
Muzi~ki instrumenti - 39, 69, 71,
170, 173, 209, 243, 272-274, 292, 302,
303-305, 309, 315, 322, 324, 325, 331,
338-340, 371
Murat IV, turski sultan (1623-1640)
- 149, 282
Murko - 206
Musa, sin Bajazita I, vladar evro-
pskog dela Turske (1411-1413) - 53
McNamara, John - 15
Napuq - 336
Nahtigal, Rajko - 120, 193, 194
Nevesiwe - 361
Nevostrujev (Nevostruevq, K.) - 30,
53, 117, 181, 202
Nedeqa - 45, 47, 51, 57, 66, 73-76, 83,
90, 92, 128, 133, 194, 197, 338, 339
Nedeqkovi}, Brana - 35, 169, 172,
178, 331
Nedeqkovi}, Mile - 17, 191, 232
Nemawi}i, dinastija - 100
Neofit, kir, zetski episkop (1261-
1270) - 23
Ne{eva, Violeta - 340
Niderle, Lubor (Niederle, Lubor) - 320
Nikita, iraklijski mitropolit - 163
Nikita, solunski arhiepiskop -
118, 119
Nikita Honijat, vizantijski isto-
ri~ar - 176
Nikodim, srpski patrijarh (1445-
1453) - 108
Nikol, Alardajs (Nicoll, Allardyce) -
252, 275, 277
Nikola Kolendi} (Nicola Colendich),
ime - 194
Nik{i} - 227
Nilevi}, Boris - 310
Ni}ifor Grigora, vizantijski
pisac - 36, 286, 287, 298, 313, 338
Ni}ifor Ispovednik, carigradski
patrijarh v. Pravila Ni}ifora
Ispovednika - 27
Ni{ - 125, 263, 264
Novakovi}, Stojan - 23, 24, 34, 37, 38,
80, 83, 87-90, 93, 95, 117, 138-142, 145,
146, 152-154, 161, 164, 169, 170, 181,
182, 245, 246, 256, 285, 298, 310, 327,
329, 333, 334, 345, 352, 354, 370, 372
Novo Brdo - 35, 93, 257, 295, 296, 364, 368
Nomokanon sv. Save - 21-25, 29, 30,
47, 48, 65, 67, 68, 73, 74, 78, 90, 97, 98,
116-118, 121, 122, 124, 126, 145-148,
154, 161-163, 165, 166, 183-186, 191,
192, 200-203, 206, 210-213, 228, 238,
239, 242-245, 249, 251-254, 262-265,
268, 270-273, 275, 279, 281, 283, 284,
290, 294, 325, 326, 344, 345, 367, 371
Nomokanon u 228 glava v. Epiti-
mijni nomokanon
Nomokanunac v. epitimijni zbornici
Obajnik (obavniky) - 144, 280-283
Obi~aji - 30, 183-186, 193, 194, 201,
204, 205, 210, 211, 213-215, 217-220,
222, 223, 227-230, 254, 255, 258, 331,
363, 368
Oblakogoniteqi (oblakogonitele), obla-
kogonci (oblakogonci) - 144, 282-284
Obradovi}, Dositej, prosvetiteq
(1739-1811) - 81
Obrenovi}, Milo{, srpski knez - 212
Ov~arov, Nikolaj - 340
Ov~aga (ênge), selo - 317
Oeconomos, L. - 203, 229
Olimpija(da), turnirske borbe -
347, 348
Orbin, Mavro - 354, 355, 368
Ostoja, kraq Bosne (1398-1404;
1409-1418) - 357
Ostrogorski, Georgije - 85
Ohrid - 305, 346
Ohridska arhiepiskopija - 119, 135
Pavkovi}, Nikola - 206, 209
Pavle, srpski patrijarh - 73, 156
Pavlov, Aleksej Stepanovi~ (Pavlovx,
A. S.) - 25-29, 73, 98, 166, 168, 185, 191, 204,
207, 213, 214, 219, 228, 247, 270, 279, 282-284
Pavlovi}, Dragoqub - 37, 38, 164,
181, 182, 245, 327, 354
Pavlovi}, Iv. - 107, 108
Pavlovi}i, porodica - 309, 312
Paji}, S. - 250, 346
Pajsijev zbornik - 248
Palermo - 206
Pana|ur - 12, 18, 19, 50, 80, 92, 137-
146, 148, 298
Pana|uri:
- Bogorodica Qevi{ka - 140, 141
- Brod - 140, 146
- Gra~anica - 140
- Debrc - 140, 141
- Mile{eva - 148
- Pe} - 140
- Podgorica, u Ma~vi - 140
- Ravanica - 140
- Sv. Arhan|eli - 138, 140
- Sv. \or|e - 138, 139, 141
- Stala} - 140
- Sv. Nikola, u Dobru{ti - 138
Pana|uri{te (panigiri\e)- 145, 146
Pani}, Draga - 305
Panteli}, Nikola - 17
Panti}, Miroslav - 36, 38, 215, 317,
336-338
Papija Lombard, leksikograf -
239-241, 258
Parga, mesto - 206
Pariz - 193, 239, 300
Pahimer, vizantijski pisac - 171, 177
Peva~ - 277, 278, 313, 314, 317, 350, 359
Pejovi}, Roksanda - 39, 173, 272, 273,
291, 305, 322, 323, 340
Penitencijal iz Kenterberija - 192
Penitencijali v. epitimijni zbornici
Perotin, kompozitor - 300
Pesma (phsny), pevawe- 20, 33-37, 39,
65, 69, 99, 100, 102, 104-106, 108, 109,
122, 125, 167-169, 182, 185, 192, 196, 201,
220, 221, 223, 245, 247, 248, 251, 252,
256, 265, 271, 277, 298, 301, 302, 313,
315-322, 326, 327, 329-339, 350, 359, 370
Petak - 53, 73, 75, 191, 197, 205
Petar Kantor (Petrus Cantor, Remensis),
teolog - 300
Petar Pavlovi}, vojvoda - 178, 307
Petar III, barski arhiepiskop,
po~etak XVII veka - 185
Petar Hektorovi}, hvarski plemi} - 317
Petersson, H. - 269
Petkovi}, Vladislav - 39, 148, 173,
175, 176, 250, 291, 372
Petkovi}, Sreten - 173, 214
Petr iz Kelna, klarinetista - 314
Petrova gora u Jablanici - 132
Petrovi}, \ur|ica - 17, 51, 114,
129, 216, 331, 362-364
Petrovi}, Wego{ Petar II, vladi-
ka, mitropolit (1830-1851 ) - 135
Petrovi}, Miodrag M. - 22, 23
Petrovi}, Petar @. - 17, 223, 232
Petrograd - 256
Pe}ka patrijar{ija - 115, 134, 140
Piva - 297
Pigafeta (Pigaffeta, Marko Antun),
putopisac - 338, 339
Pindar - 256
Pir (piry), pirovawe - 34, 67, 68-70,
78, 79, 81, 111, 121-124, 129, 148, 199,
254, 255, 329, 348
Pirot - 125, 291
Ples(pls, plesy), plesawe (plsani),
plesati - 13, 20, 33, 36, 37, 40, 60, 61,
67, 68, 71, 72, 78, 81, 124, 125, 165, 166-
168, 170-173, 178, 182, 185, 186, 192, 196,
201, 203, 207, 209-212, 217, 219, 220-224,
226, 227, 243, 245, 247, 252, 253, 262,
268, 278, 291, 294, 298, 301, 303, 313,
317-334, 336-341, 350, 361, 370, 371
Plesa~ (plesycy), plesa~ica (plesica)
- 166, 211, 225, 226, 248, 252, 261, 263,
271, 272, 274, 294, 322, 325, 337, 340, 341
Povardarje - 208
Poveqa Bogorodice Qevi{ke - 141
Povest o prenosu mo{tiju sv. Luke
- 107, 245, 256, 348
Povest o Tri{tanu i Iòti - 37,
38, 170, 171, 177, 180, 181, 321, 327,
328, 357-359
Podvr{ko, budvanski vlastelin - 70
Podraàteq (podrajately) - v. Glumac
Poàrevac - 212
Pozori{te (pozori\e) - 11, 13, 14, 15,
17, 20, 50, 64, 65, 67, 68, 79, 211, 214,
215, 222, 235, 237-253, 257-260, 266,
268, 275, 277, 278, 280, 286, 290, 302,
308, 346, 347, 371, 372
Pozornica - 12, 238, 249, 250, 267, 290
Poklade, praznik - 72, 85, 93, 189,
196-198, 205, 218, 219, 222-224, 226,
232, 315
Pokropek, Marjan - 132, 133
Pol]kovska], M. A. - 58
Poqska - 315
Pomen svetom - 17-19, 51, 68, 69, 89,
91, 113-116, 118, 120, 122-130, 132,
134, 139, 140, 166, 168, 175, 242
Ponedeqak - 195
Popov, Andrej - 182
Popovi}, Danica - 18, 65, 100, 106,
109, 206
Popovi}, Ivan - 272
Popovo poqe - 191
Post - 72-77, 91, 128, 129, 168, 169,
186, 187, 189, 191, 196-198, 222, 229,
232, 267
- Boì}ni post - 72
- Petrovski post - 76, 232
- Post sv. apostola - 72, 73, 187
- Uskr{wi (Veliki) post
ili Sv. êtrdesetnica - 52, 72, 75,
128, 129, 167-168, 186, 187, 189, 191,
196, 197, 222, 229, 232
- Uspenski post - 72
Pohvala sv. Dimitriju Solunskom- 62
Pohvala sv. Simeonu i sv. Savi - 62,
67, 78, 79, 247, 248, 259, 271, 302, 347
Pohvalno slovo sv. knezu Lazaru - 55
Pravila Jovana Posnika - 23, 28, 157
Pravila sv. Vasilija Velikog - 27,
30, 117, 145, 158, 283, 286
Pravila (Zapovedi) sv. Petra i
Pavla - 47, 48, 66, 74, 90, 273
Pravo{evo, selo - 149
Praznik (prazdyniky), prazni~ni dani,
praznovawe, praznovati (prazdynovati)-
12, 13, 17-19, 21, 33-35, 41, 43-58, 60-68,
70-72, 74-80, 82-86, 89-91, 93, 95-98,
100, 104, 105, 107, 109-111, 113-115,
118, 121-125, 127-129, 133, 134, 137-
139, 141-146, 153, 154, 158, 161, 169-
171, 183-187, 189-191, 193, 194, 197-
200, 205-207, 210-213, 215, 216, 219,
220-233, 241, 243-245, 248, 251, 253,
255, 269, 271, 276, 291, 300, 303, 307,
311-313, 324, 325, 329-331, 338, 339,
343, 348, 352, 362, 363, 365, 368-370, 373
Praznici, crkveni:
- Badwi dan - 230
- Blagovesti - 75, 83
- Blagove{tewe - 140
- Bogojavqewe - 73, 78, 92, 97, 189-
191, 193
- Boì} - 35, 73, 85, 86, 87, 89-92, 94,
169, 180, 184, 186-191, 193, 195, 220,
222, 226, 229, 232, 233, 330, 352, 363
- Vavedewe Bogorodice - 82
- Vaznesewe - 57, 93, 97, 209
- Velika nedeqa - 191
- Velika subota - 229
- Veliki petak - 93
- Duhovi v. Sv. Trojica
- \ur|evdan - 93, 209
- \ur|ic - 139
- Ivawdan v. Sv. Jovan Krstiteq
- Krstovdan - 93, 232
- Lazareva subota - 92
- Mala Gospojina v. Ro|ewe Bogorodice
- Mali Uskrs (Nedeqa Tomina) - 169,
191, 232
- Mitrovdan v. Sv. Dimitrije
- Nedeqa Tomina v. Mali Uskrs
- Obretewe glave Jovana Prete~e - 75
- Pasha - 47, 90
- Pedesetnica - 54, 76, 84, 93, 204,
205, 206
- Petrove verige - 232
- Petrovdan v. Sv. Petar i Pavle
- Prepolovqewe - 205
- Ro|ewe Bogorodice (Mala Gospojina)
- 80, 142
- Sv. Arsenije - 128
- Sv. Arhan|eli - 89, 93
- Sv. Atanasije (Tanasovdan) - 132
- Sv. Vlaho - 72, 142, 215, 307, 309,
312, 313, 353, 363
- Sv. Dimitrije - 94
- Sv. \or|e - 125, 140, 226
- Sv. Igwat - 189
- Sv. Ilija - 132, 133
- Sv. Jovan Krstiteq - 80, 91, 143,
229, 230
- Sv. Jovan Rilski - 126, 127
- Sv. Luka - 79, 107-111
- Sv. Marko - 363
- Sv. Nikola - 93, 209, 232
- Sv. Pantelejmon - 140
- Sv. Petar i Pavle - 91, 125, 132,
187, 329
- Sv. Petka - 106, 107, 140
- Sv. Sava - 105
- Sv. Simeon - 82, 101, 127, 129
- Sv. Stefan - 87, 88, 90
- Sv. Trifun - 70, 80, 84, 143, 355, 363
- Sv. Trojica - 73, 91, 92, 191, 204-
207, 209, 210, 232, 283, 356
- Sv. ~etrdeset mu~enika - 75
- Svetla nedeqa - 90, 191
- Spasovdan - 86
- Strasna sedmica - 54, 75, 76, 90
- Tanasovdan v. Sv. Atanasije
- Uskrs (Vaskrsewe) - 36, 47, 52, 54,
64, 73-76, 85, 86, 90-95, 97, 169, 184,
186-188, 191, 204, 205, 215, 219, 220,
222, 229, 232, 233, 310, 338
- Uspewe Bogorodice - 82, 90
- Cveti - 54
Pra{kov, Lyben - 322, 323, 340
Prvi mart, praznik - 186, 197, 203, 204
Pregudnica (prhgdynica), pregusni-
ca (prhgsynica) - 273, 302, 334
Pregudnik (prhgdyniky) - v. Svira~
Prede, svira~ - 297
Preru{avawe - 207, 210-220, 221,
223, 224, 227, 253, 266, 268, 299, 301
Preslav - 63
Pribiwa Radosali}, glumac - 297,
312, 313
Prizor (pozory) - 12, 237, 238-247,
249, 250, 258, 369, 370-373
Prizren - 80, 138, 140-142, 206, 305
Prijepoqe - 149
Prinzing, Gnter - 204, 207, 211, 363
Pri{tina - 35, 296, 352, 354, 368
Pri{tina, vilajet - 296
Provansa - 320
Proklo, carigradski patrijarh - 57
Prolo{ko ìtije kneza Lazara - 282
Prosek, grad - 259, 281, 363, 366
Prohiron v. Gradski zakon
Procesija v. Litija
Pro{i}, Mirjana - 189, 196
Psalam, 149 i(li) 150 - 322, 340
Pseudo-Dionisije Areopagita -
347, 349
Pseudo-Zonara v. Epitimijni
nomokanon stariji
Purkovi}, Miodrag - 53, 169, 310,
356, 357
Puhner, Valter (Puchner, Walter) -
186, 204, 206-208, 211, 241, 253, 254
Puci}, Medo - 93
P~iwa - 297
Rable, Fransoa - 79
Radivoj (Radivoy, glumaz) - 295
Radivoje Gruba~evi} Glumac (Radivoe
Grubacevich, dictus Glumac) - 294, 295
Radimqa, nekropola - 361, 368
Radi}, Radivoje - 58, 176, 363
Radi~, ~elnik - 140
Radmi(l)o, (Radmi(l)o glumac) - 295
Radoje Vukosali}, vo|a gluma~ke
druìne - 51, 308
Radoji~i}, \or}e Sp. - 282, 303
Radoj~i}, Nikola - 94, 97, 162, 284
Radoj~i}, Svetozar - 14, 39, 40, 225,
250, 256-258, 274, 291, 322, 341, 345,
346, 360, 361
Radowa Ratkovi}, ~ovek vojvode
Sandaqa - 360
Radosav Hrunkovi} (Radossau
Hrunchouich sortor in Smedereuo) - 296
Radoslav Nemawi} v. Stefan Radoslav
Rado{evi}, Ninoslava - 363
Raji~i}, Miodrag - 179
Rajnhart, Johan (Reinhart, Johannes) -
22, 24, 262-264, 273
Ras - 157
Rastko Nemawi} v. Sv. Sava
Ratko Kolendi} (Ratcho Cholendich),
ime - 194
Regino, opat manastira Prim - 192
Redfild, Robert (Redfield, Robert) - 21
Resava v. Manasija
Re{etar, Milan- 51, 212, 215, 249, 322
Ribnica - 157
Rim, grad - 205, 206, 215
Rimsko Carstvo - 199, 206
Ringheim, Alan - 37, 280, 293, 327, 358
Robert Groseteste, episkop Linko-
lna - 367
Robert Mening (Robert Mannyng),
pisac - 330
Rogos - 107
Rodi}, Nikola - 24, 46, 262-264
Ro|ewe - 18-21, 43, 95, 151-158, 243, 307
Ro|eri de Pa~ienca (Rogeri de
Pacientia), italijanski pisac i pes-
nik - 36, 313, 336-338
Roller, Dragan - 86
Roman o Aleksandru Velikom v.
Srpska Aleksandrida
Roman o Troji - 37, 38, 180, 280, 292,
293, 297, 321, 327, 358, 362, 365
Ror, Kristijan (Rohr, Christian)- 16, 77, 92
Rohov, Ilze (Rochow, Ilse) - 186, 190,
199, 201, 204, 229
Ruvarac, Ilarion - 107, 108, 110, 111,
245, 348
Ruìca, crkve posve}ene Sv.
Trojici - 206
Rusalija, toponim - 208
Rusalije, praznik - 203-209, 220, 225, 233
Rusev, P. - 325
Rusenica, planina - 206
Rusija - 28, 69, 265
Sajam v. Pana|ur
Samarxi}, Radovan - 36, 339
Sandaq Hrani} Kosa~a, vojvoda -
178, 308, 312, 313, 314, 357
Sanudo Marino, italijanski hroni~ar
Sarajevsko poqe - 231
Sv. Avgustin - 81, 192, 289
Sv. Aleksije - 164
Sv. Ambrozije Milanski, episkop - 192
Sv. Arsenije I, srpski arhiepiskop
(1233-1263) - 81, 96, 105, 128
Sv. Atanasije Aleksandrijski - 57
Sv. Vasilije Veliki - 139, 158, 189, 329
Sv. Vasilije Veliki v. Pravila sv.
Vasilija Velikog
Sv. Jeronim - 289
Sv. Jefrem Sirina - 333, 334
Sv. Jovan Zlatousti - 51, 54, 55, 60, 63,
64, 134, 139, 192, 204, 243, 245, 254, 289
Sv. Kiril Aleksandrijski - 54, 59, 63
Sv. Makarije - 293
Sv. Petar i Pavle v. Pravila
(Zapovedi) sv. Petra i Pavla
Sv. Petar Kori{ki - 156, 373
Sv. Sava - 22, 30, 47, 49, 55, 60, 62, 65,
67, 70, 73-75, 78, 79, 81-83, 90, 95-97,
99, 101, 103-105, 109, 110, 115, 121,
127-129, 152, 153, 156, 163, 165, 185,
266, 268, 301, 331, 332, 335, 336
Sv. Simeon - 55, 62, 67, 78, 83, 88, 96,
99-103, 109, 110, 127, 152, 153, 156,
157, 198, 199, 263, 331
Sv. Simeon Solunski - 156
Sv. Stefan, vite{ki red - 355
Sv. Stefan De~anski v. Stefan
Uro{ III De~anski
Sv. Teodor Studita - 78
Sv. Toma, apostol - 370, 373
Sv. Toma Akvinski - 300
Svadba (svatydba, svadba) - 20, 38, 39,
43, 68, 78, 95, 129, 137, 161, 162, 164-
168, 170-181, 185, 189, 222, 225, 242,
243, 298, 307, 327, 331, 369, 370
Sveta Gora (Atos) - 27, 85, 335
Svetiteq, svetac - 11, 50-52, 54, 78,
91, 100, 107, 109, 110, 114, 122, 126,
127, 133, 142, 164, 182, 201, 246, 259,
269, 283, 301, 302, 308, 369
Svetkovina, svetkovati, svetkovawe
- 11-13, 15, 17-21, 34-40, 50, 52, 54, 62,
64, 69-72, 77-84, 87, 89, 90, 93, 95-98,
100, 101, 104, 107, 108, 109, 110, 111,
113, 114, 118, 122-126, 128-131, 133-
135, 137, 139, 143 144, 153, 159 161, 162,
164, 165, 166 167-171, 173-176, 178-184,
189, 190, 192, 193, 197, 199-204, 206,
207, 210-213, 215, 218-222, 227, 229,
237, 242, 247, 251, 253, 256, 284, 298,
299, 310, 312, 315, 324, 325, 327, 330,
331, 334, 338, 357, 365, 369-373
Svetoarhan|elska hrisovuqa - 89, 328
Svetodmitarski dohodak - 94
Svetostefanska hrisovuqa - 87, 94, 95
Svirala (svirhly, svirly) - 67, 111,
256, 272, 274, 322, 334
Sviralnik ( sviralyniky) - v. Svira~
Svirawe, svirati - 68, 71, 78, 79, 111,
168, 170, 278, 280, 291, 298, 300, 301,
303-305, 316-320, 323, 336, 339, 369
Svira~, svirac (svirycy)- 13, 35, 39,
153, 168, 170, 173, 176, 178, 182, 261,
271-275, 291-295, 297, 303-315, 323,
325, 339, 344, 369
Svira~ica (sviralynica) - 170, 310, 369
Svjatoslovov izbornik - 48
Svr~in - 96
Sebastijan Tinodije, ma|arski pes-
nik - 316
Severijan, episkop - 192
Severx]nova, S. - 52
Senc, Stjepan - 239, 267
Servije, komentator Vergilija - 240
Szildy, A. - 316
Sigismund Luksembur{ki, ugarski
kraq - 356
Sikst IV, rimski papa - 36
Simeon, bugarski car (893-927) - 48
Simi}, Pribislav - 32
Simon, D. - 211
Simonida, kraqica, supruga kraqa
Stefana Uro{a II - 171, 177
Simpson, Jacqueline - 190
Sindik, Du{an I. - 36
Sindik, Ilija - 93, 142
Sintagmat Matije Vlastara - 21,
23-25, 27, 32, 65, 90, 124, 143, 144, 147,
148, 157, 161, 166-169, 184-186, 200,
203, 204, 206, 210, 212, 213, 221, 228,
229, 242, 244, 247, 249, 251-253, 258,
263-267, 275, 276, 279-283, 285, 286,
289, 290, 293, 294, 296, 302, 345, 371
Siwska alka - 354
Sirija - 193
Sicilija - 206, 276
Skari}, Vladislav - 91
Skok, Petar - 45, 50, 68, 69, 135, 190,
238, 261, 269, 272, 314, 320, 321
Skomrah (skomraxy) - v. Glumac
Skopqe - 138, 139, 141, 144, 146, 173,
174, 197, 198, 291, 298, 322
Skopska Crna Gora - 131, 132, 175, 323
Slava v. Pomen svetom
Slijep~evi}, Pero - 360, 361
Sli{ane, selo - 132
Sluàbnik - 28, 32, 157
Sluàbnik i molitvenik - 92
Slu`ba sv. Simeonu - 44, 55
Smailagi}, Nerkez - 54
Smederevo - 79, 107, 108, 110, 169,
172, 173, 245, 256, 296, 298, 337, 338,
348, 351
Sokol, dvor hercega Stefana
Vuk~i}a Kosa~e - 179
Solzberi - 300
Solovjev, Aleksandar - 23, 32, 33,
45, 93, 162, 168, 230, 231, 256, 285, 328
Solomon, car - 84
Solun - 171
Solunska arhiepiskopija - 119, 135
Sofija - 31, 53, 120
Spremi}, Mom~ilo - 87, 107, 110,
169, 178, 179
Srbija - 31, 35, 39, 48, 54, 63, 71, 87,
90, 91, 93, 94, 100-102, 104-107, 110,
113, 134, 137, 139, 154, 172, 178-180,
185, 189, 197, 201, 209-211, 222, 253,
256, 261, 275, 278, 295, 296, 301, 305,
309, 338, 345-347, 349-351, 356, 364
Srebrenica - 294, 295
Sreda - 73, 75, 191, 194, 205
Sredac v. Sofija
Sredska, mesto - 89
Sreznevskij, Izmail Ivanovi~ -
45, 52, 76, 205, 249, 269, 273, 364
Srejovi}, Dragoslav - 206
Sre}kovi}, Panta - 202
Srpska Aleksandrida (Roman o
Aleksandru Velikom) - 37, 38, 77,
274, 304, 305, 344, 345, 347, 350, 357,
358, 362, 365
Stavropoulos, D. N. - 168
Stankovi}, Radoman - 32, 155
Stanojevi}, Stanoje - 154, 178, 286,
305-308, 310-315
Stari srpski zakon - 88, 89
Statut grada Budve - 80, 143
Statut grada Dubrovnika - 192, 215,
216, 218
Statut grada Kotora - 58, 143
Stevanovi}, Mihailo - 12
Ste}ci - 40, 224, 225-227, 328, 340,
341, 360, 361, 368
Stefan Vladislav, srpski kraq
(1234-1243) - 60, 82, 104, 105
Stefan Vojislav Vojinovi}, vojvo-
da - 311
Stefan Vuk~i} Kosa~a, herceg od sv.
Save (1435-1466) - 168, 177-179, 307, 310-312
Stefan Gerlah, diplomata na
turskom dvoru - 125, 329, 330, 338
Stefan Dragutin, srpski kraq
(1276-1316) - 153, 157
Stefan Lazarevi}, despot Srbije
(1389-1427) - 53, 71, 84, 107, 179, 202,
305, 306, 312, 314, 328, 356, 357
Stefan Nemawa v. Sv. Simeon
Stefan Prvoven~ani, srpski veliki
ùpan, kraq (1196-1217-1228) - 60, 71,
83, 96, 99-104, 109, 127, 157, 231, 304, 305
Stefan Radoslav, srpski kraq
(1228-1234) - 94, 96, 164, 270
Stefan Tvrtko II Kotromani},
kraq Bosne (1404-1409; 1421-1443) -
178, 179, 307, 311
Stefan Toma{, kraq Bosne (1443-
1461) - 168, 177, 178
Stefan Toma{evi}, kraq Bosne
(1461-1463) - 169
Stefan Uro{ I, srpski kraq (1243-
1276) - 94, 152, 153
Stefan Uro{ II Milutin, srpski
kraq (1282-1321) - 70, 93, 138, 139, 141,
146, 158, 171, 174, 175, 177, 197, 268, 298
Stefan Uro{ III De~anski, srpski
kraq (1321-1331) - 36, 61, 80, 97, 141,
142, 255, 286, 297, 335
Stefan Du{an, srpski kraq i car
(1331-1346-1355) - 23, 24, 33, 45, 93, 96, 97,
138, 140, 146, 162, 230, 297, 328, 354, 355
Stefan Uro{ V, srpski car (1355-
1371) - 311
Stefanovi}, P. - 354, 362
Stefanovi}, S. - 314, 316
Stjep~evi}, Ivo - 70, 80, 85, 86, 355
Stojanovi}, Qubomir - 27, 51, 83,
87, 90, 94, 188, 264, 269, 303, 308, 320
Stojkovi}, B. - 271, 315
Stolac - 227
Ston - 86
Sto]nov, Manxo - 124, 216
Strez, bugarski velika{, gospodar
Proseka - 259, 281, 282
Streli{te - 363, 364, 368
Strelci, selo - 298
Strumica - 36, 298, 338
Studeni~ki tipik sv. Save - 72, 75,
81-83, 127, 129, 174
Stulli Dubrocsanin, Joakim - 188, 240,
266, 321
Subota - 47, 48, 57, 74-76, 83, 128, 194,
197, 232
Subotin-Golubovi}, Tatjana - 22,
89, 290
Sulejman Veli~anstveni, turski
sultan (1520-1566) - 91
Suprasaqski (Retkov) zbornik - 46,
52, 258
Scott, R. - 239, 241, 265, 275, 345
Tajdman, Vilijam (Tydeman, William)
- 241, 301
Takmi~arske igre - 20, 40, 68, 179,
180, 240, 245, 247, 280, 343, 345, 348-
350, 354-359, 366-369
- bacawe kamena - 348-350, 366
- jahawe - 37, 180, 223, 286,
343, 350, 351, 354
- kowi~ke trke - 67, 243-245,
247, 248, 344-347, 350, 351, 368, 369
- skakawe - 348-350
- streqa{tvo (baratawe oru-
`jem) - 35, 37, 180, 286, 347, 350, 352,
362-366, 369
- takmi~ewe u tr~awu - 244,
343, 344, 349, 350, 366
- skidawe rukavice (ili
alke) - 35, 179, 352, 353, 366, 368, 369
Tanaskovi}, Darko - 54
Tanevi}, Stevan - 208, 209
Tarner, Viktor (Turner, Victor W.) -
95, 220
Tati}, @. - 173, 176
Tvrtko II Kotromani} v. Stefan
Tvrtko II Kotromani}
Teatar v. Pozori{te
Temni}, oblast - 232
Teneti, Alberto - 215
Teodor iz Arte, svira~ - 306, 311, 314
Teodor I Laskaris, nikejski car
(1204-1222) - 95
Teodor Metohit, vizantijski pisac
- 70, 197, 198, 267, 268
Teodorovi}-[akota M. - 32, 34
Teodosije, pisac - 44, 55, 60, 62, 67,
70, 71, 78, 79, 83, 99, 100, 102-105, 110,
127, 144, 152, 153, 156, 157, 199, 246,
247-250, 259, 260, 268, 271, 281, 282,
302, 304, 305, 331-333, 347, 371, 372
Ter{akovec, Michajlo - 315
Timotej, peva~ i svira~ Aleksa-
ndra Velikog - 336
Tinnefeld, Franz - 301
Tihonravov, Nikolaj Savi~~ - 194,
195, 205, 207
Tjenti{te - 297
Todi}, Branislav - 173-176
Todor Milo{evi} (Todor Miloxeuich
glumaz) - 296
Todorova, Diana - 204
Toma sa Krita, svira~ - 314
Toma Paleolog, morejski despot - 172
Tomas od ôbama ili Kabama
(Thomas de Chobham ili Cabham) -
300, 301, 330
Tomi}, Jovan N. - 317, 324
Tomovi}, Gordana - 36
Torino - 218
Toskana - 72
To{i}, \uro - 169, 177, 178
Trajan, rimski car - 245, 345
Trg - 12, 50, 64, 65, 66, 138-141, 143-
149, 170, 192, 242-244, 276, 291, 292,
307, 311, 328, 353, 372
Trebnici - 25, 27, 32-34, 73, 113, 117,
120, 122, 128, 130, 145, 151, 155-158,
163, 164, 167, 168, 181, 187, 193, 197,
202, 221, 329, 334
Trivunac - 263
Trifunovi}, \or|e - 32, 44, 55, 107,
108, 111, 126, 202, 245, 256, 257, 281,
282, 348, 349
Trkali{te, poteci{te - pote~i{te
(poteqi\e) - 343-346, 352-354, 362, 367, 368
Trnovo - 104, 110, 126
Troicki, Sergije - 22, 23, 25, 28, 90,
154, 157
Trojanovi}, Sima - 126, 131, 132,
134, 135, 229
Trpeza (trapeza, trypeza) - 34, 39, 68-
71, 75, 79, 80, 82, 83, 86, 87, 90, 96, 104,
105, 113, 116, 120, 123, 125, 127, 129,
130, 132, 156, 161, 165-168, 174-177,
179, 182, 197, 198, 203, 304, 329, 369
Truba (trba) - v. Muzi~ki instrumenti
Truba~ev, O. N. - 50
Trumbeta (trmybeta) - v. Muzi~ki
instrumenti
Trumbeta{ (trmybetay) - v. Svira~
Truhelka, ]iro - 308
Tuluz - 239
Turski sabor - 191
Turnir - 37, 225, 250, 278, 328, 347,
354-361, 366, 368
Turovi}, Dobrosav - 132
]irkovi}, Sima - 13, 51, 69, 70, 85,
94, 137, 139, 142, 143, 168, 178, 179,
310, 355, 357
]orovi}, Vladimir- 45, 54, 57, 244, 370
Ugarska - 93, 316, 356
Ulama pa{a (Uluman ba{a) - 316
Uwemir, selo - 246
Utorak - 75, 206
Farasa - 135
Fasmer, Maks - 50, 68, 205, 238, 261,
263, 265, 269
Ferjan~i}, Boìdar - 179
Filip de Diversis, dubrova~ki
pisac - 72, 353
Filipovi}, Milenko S. - 17, 113, 114
Firenca - 215, 314
Flandrija - 321
Fgen, M. T. - 283, 284
Folklor - 15, 17, 167, 187, 189-191, 196,
201, 202, 204, 206, 213, 219, 222, 223, 225,
227, 230, 231, 250, 253, 257, 278, 281, 299, 338
Francuska - 193, 219, 300, 364
Frejzer, X. X. (Frazer, James George)- 229
Fridrih Barbarosa, nema~ki car
(1152-1190) - 263
Frula{, frula{ica - v. Svira~,
Svira~ica
Han, V. - 306, 312
Hans, flautista - 314
Harvud, Ronald (Harvud, R.) - 251,
258, 276, 277
Hvosno - 101, 103, 127, 246
Henrich, G. - 46
Henshow, Millett - 289, 301
Hercegova~ki Sanxak - 149
Hercegovina - 51, 227
Hilandarski praktik - 85
Hilandarski tipik sv. Save - 49, 72,
81-83, 127, 174
Hipodrom - 241, 250, 344-346
Hludova, A. I. - 182
Hojzinga, Johan (Huizinga, Jochan) -
59, 68
Hol, Edvard (Hall, Edward) - 215
Hrvatska - 354
Hrvoje Vuk~i}, vojvoda - 357
Hreqina kula u Rilskom manastiru
- 224, 323, 340, 341
Hruse, slepac - 297
Huninger, Benxamin (Huninger, B.) -
276, 277
Carigrad - 36, 125, 179, 286, 287, 317,
324, 325, 344-346, 353
Cvetko, Dragotin - 14, 297, 305, 306,
315, 331
Cvetkovi}, Marija - 265, 274
Cevnik (chvyniky), cevni~nik (chvy-
niqyniky) - v. Svira~
Cevnica (chvynica) - v. Muzi~ki instru-
menti
Cezarije, episkop Arla - 192
Cermanovi}-Kuzmanovi}, Aleksandrina
- 206
Cerni}, Lucija - 29
Cqiganenko, G. P. - 45, 50
Conev, B. - 155
Correll, C. - 46
Cotelerius, J. B. - 26, 48
Coulton, George Gordon - 81
Crkve:
- Bogorodica Qevi{ka - 58, 80, 140-
142, 305
- Bogorodica Rata~ka - 307
- Bogorodi~ina crkva v. Sv. Spas,
crkva u Ku~evi{tu
- Ro|ewe Bogorodice, crkva u selu
Brod - 140, 146
- Sv. Ilija, crkva u Debarskom
kraju - 132
- Sv. Joakim i Ana, crkva u manasti-
ru Studenica - 158
- Sv. Nikita, crkva u selu û~er
kod Skopqa - 173, 174, 291
- Sv. Nikola, crkva na P~iwi - 297
- Sv. Nikola, crkva u Dobru{ti - 138
- Sv. Nikola, crkva u Kur{umliji - 58
- Sv. Nikola, crkva u selu Qubo-
tenu - 175
- Sv. Petar, crkva u oblasti Jabla-
nice - 132
- Sv. Petar i Pavle, crkva kod
Bijelog Poqa - 58, 96
- Sv. Petar i Pavle, crkva u Rasu - 157
- Sv. Petka Lezboska - 135
- Sv. Sofija, novgorodska crkva - 200
- Sv. Sofija, crkva u Ohridu - 305, 346
- Sv. Spas, crkva u selu Ku~evi{tu
- 131, 323
- Sv. Spas, crkva u Pri{tini - 106
- Sv. Trifun, katedralna crkva u
Kotoru - 58, 93
- Sv. Trojica, crkva kod Prizrena - 206
- Sv. êtrdesetomu~enika, crkva u
Trnovu - 104
êmbers, E. K. (Chambers E. K.) - 15,
190, 191-193, 199, 215, 218-220, 277,
289, 299-301, 330, 367
ênge, selo v. Ov~aga
êtvrtak - 75, 232
^rveni Breg - 208
^remo{nik, Gregor - 363
[ala - 241, 261, 262, 268, 269, 301,
332, 370
[apkarev, Kuzman A. - 208
[afarik, Janko - 61, 89, 138, 297, 328
[afarik, Pavle - 93
[krivani}, Gavro - 360, 362, 364, 366
[padijer, Irena - 332
[panija - 204
[pilman (pilmany) - v. Glumac
[tavqanin-\or|evi}, Qubica -
22, 29
[titari, selo - 298
[undrica, Zdravko - 86, 354
}cimirskij, A. I. - 48, 64, 76, 326
|epkin, V. - 204, 205
Stanoje Bojanin
ZABAVE I SVETKOVINE U SREDWOVEKOVNOJ SRBIJI
OD KRAJA XII DO KRAJA XV VEKA
Izdava~i
Istorijski institut Beograd
J.P. Slu`beni glasnik Beograd
Za izdava~e
Dr Tibor @ivkovi}, direktor Istorijskog instituta
Branko Gligori}, direktor J.P. Slu`beni glasnik
Lektura i korektura
Melita @ivkovi}
Registar
Slavica Merenik
Prevod rezimea
Ksenija Nik~evi}
Sekretar Redakcionog odbora
Sneàna Risti}
Kompjuterska priprema za {tampu
Slobodan Simi}
[tampa
J.P. Slu`beni glasnik
{tamparija Glasnik, Lazareva~ki drum 15, Beograd
Tira`
500 primeraka
ISBN 86-7743-048-2
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
394 (497.11) 11/14
930.85 (497.11) 11/14
271.222 (497.11) - 562 11/14
7.071.2 (497.11) 11/14
BOJANIN, Stanoje
Zabave i svetkovine u sredwovekovnoj Srbiji: od kraja
XII do kraja XV veka / Stanoje Bojanin - Beograd:
Istorijski institut: Slu`beni glasnik, 2005 (Beograd:
Glasnik). - 435 str. : ilustr. ; 24 cm. + (Posebna izdawa /
Istorijski institut, Beograd ; kw. 49)
Na spor. nasl. str. : Entertainment and Festivities in
Medieval Serbia. Kwiga predstavqa pro{iren i dopu-
wen tekst mag. teze Zabave i svetkovine u sredwo-
vekovnoj Srbiji: od kraja XII do 1459. godine odbrawene
na Filoz. fak. u Beogradu aprila 2001... - - > str. 7. -
Tira` 500. - Napomene i bibliografske reference uz
tekst. - Summary. - Bibliografija : str. 415-435. -
Registar.
ISBN 86-7743-048-2
a) Praznici - Srbija - Sredwi vek b) Svetkovine -
Srbija - Sredwi vek c) Zabave - Srbija - Sredwi vek d)
Glumci - Srbija - Sredwi vek
COBISS.SR-ID 120812300

Stanoje Bojanin - Zabave I Svetkovine U Srednjovekovnoj Srbiji

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Stanoje Bojanin - Zabave I Svetkovine U Srednjovekovnoj Srbiji

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

S t anoj e Boj ani n

Zabave i s vet k ovi ne

Ako se ko u subotu ili nedequ ili u svete dane Gospo-

Das könnte Ihnen auch gefallen