Zivotna Sredina BGD 2007

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007.
GODINI
grad Beograd - gradSKa UPraVa Sekretarijat za zatitu ivotne sredine
GRADSKI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE
REGIONAL ENVIRONMENTAL CENTER
Beograd 2008
UVod
KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

Obraivai:
1. Prim.dr Sneana Mati Besarabi (GZJZ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . poglavlje 1.1 2. Milica Gojkovi, dipl. in . 3. Vojislava Dudi, dipl. in . (Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovi Batut") . . . . poglavlje 1.2 4. Mr Gordana Panteli (Institut za medicinu rada . i radioloku zatitu "Dr Dragomir Karajovi"). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .poglavlja 1.3; 2.2; 2.5; 3.2 4. Prim. dr Miroslav Tanaskovi (GZJZ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . poglavlja 2.1; 2.3 5. Dr Marina Mandi (GZJZ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . poglavlje 2.4 6. Dr Dragan Paji (GZJZ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . poglavlja 2.6; 3.1 7. Boko Majstorovi, dipl. in (GZJZ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . poglavlje 4.0 8. Dr Milan Milutinovi (GZJZ) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . poglavlja 5.1; 5.2
Urednici:
Marija Grubaevi, pomonik sekretara, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine Radomir Miji, samostalni struni saradnik, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine Biljana Glamoi, samostalni struni saradnik, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine Pimarijus Miroslav Tanaskovi, Gradski zavod za javno zdravlje Ana Popovi, dipl. in, projekt menader, REC
Suizdavai:
Sekretarijat za zatitu ivotne sredine, Beograd Gradski zavod za javno zdravlje, Beograd Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu (REC)
Za izdavae:
Branislav Boovi, dipl. in, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine Mr sci med Slobodan Toovi, Gradski zavod za javno zdravlje Jovan Pavlovi, Regionalni centar za ivotnu sredinu
Ilustracije na koricama
Tijana Kneevi
Dizajn korica
Dragan orevi
Dizajn knjige
Tatjana Kuburovi
Prelom, tehnika realizacija
Studio avka (Neboja ovi)

tampa
Standard 2, Beograd
Tira
1000
ISBN 978-86-7550-053-7
Sve REC publikacije se tampaju na recikliranom papiru
Sekretarijat za zatitu ivotne sredine 9 Gradski zavod za javno zdravlje 9 Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu (REC) 10 Rad sekretarijata za zatitu ivotne sredine Skuptine grada Beograda 11 I Kontrola kvaliteta ivotne sredine u Beogradu 12 II Programi i projekti 12 III Tematsko studijski programi i projekti 21 IV Poslovi procene uticaja planova i projekata na ivotnu sredinu 24 V Pravni i ekonomski poslovi 24 VI Programi komunalne zoohigijene 25 VI Ostale aktivnosti 27 Tri godine iskustva u primeni novih propisa o zatiti ivotne sredine 30 esta ministarska konferencija ,,ivotna sredina za Evropu 40 Kampanja Zdrava ivotna sredina za zdravlje nae dece 45 Beograd u brojkama 50 Klima 52 Saobraajne odlike 54 umski i parkovi 56 Izletita 57 1 VAZDUH 65 11 Kvalitet vazduha zagaenost vazduha osnovnim zagaujuim materijama i specifinim zagaujuim materijama poreklom od stacionarnih izvora 69 111 Izvori zagaivanja vazduha u urbanim sredinama 70 112 Podela zagaujuih materija 71 113 Cilj kontrole kvaliteta vazduha 72 114 Zdravstveni efekti 73 115 Stanje zagaenosti vazduha u Beogradu 73 12 Kvalitet vazduha zagaenost vazduha specifinim materijama poreklom od izduvnih gasova motornih vozila 79 121 Uvod 79 122 Merna mesta 80 123 Rezultati i diskusija 81 124 Zakljuak 83 13 Radioaktivnost u vazduhu 84 2 VODA 87 21 Kvalitet povrinskih voda na teritoriji Beograda 91 211 Kvalitet vode Save i Dunava 91 212 Kvalitet voda ostalih vodotokova na teritoriji Beograda u 2006 godini 98 213 Zakljune konstatacije 100 22 Radioaktivnost u renoj vodi 104 23 Kvalitet vode jezera na adi Ciganliji, kupalita "Lido" i podavalskih akumulacija: Pariguz, Bela reka i Duboki potok, u 2006 godini 106 231 Dinamika i parametri kontrole 107 232 Rezultati ispitivanja kvaliteta vode jezera na Adi Ciganliji 108 233 Rezultati ispitivanja kvaliteta vode kupalita "Lido" 111 234 Kvalitet vode podavalskih akumulacija 111 235 Zakljune konstatacije 112 24 Kvalitet vode za pie iz beogradskog vodovoda 116 2411 Rezultati fiziko-hemijskih analiza vode za pie 118 2412 Rezultati mikrobiolokih analiza 121 2413 Rezultati radiolokih analiza 122 242 Zakljune konstatacije 122 25 Radioaktivnost vode za pie 123 251 Rezultati ispitivanja sadraja radionuklida u vodi za pie 123
UVod
SadraJ
26 Kvalitet izvorske vode sa javnih esmi na teritoriji Beograda 125 3 ZEMLJITE 133 31 Ispitivanje zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda u 2006 godini 136 311 Izvori zagaenja zemljita 136 312 Cilj ispitivanja zagaenosti zemljita 137 313 Podruje istraivanja 137 314 Rezultati ispitivanja 138 315 Zakljune konstatacije 141 32 Radioaktivnost u zemljitu 143 321 Rezultati ispitivanja 143 4 KOMUNALNA BUKA U BEOGRADU 145 41 Zdravstveni znaaj 149 42 Rezultati merenja i diskusija rezultata 150 5 UDESI U BEOGRADU U 2007 GODINI - IZVETAJ GZJZ 157 6 ZATIENA PRIRODNA DOBRA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA 165 7 IVOTNA SREDINA I ZDRAVLJE 177 8 KOMUNALNE DELATNOSTI 181 81 Sekretarijat za komunalne i stambene poslove 183 82 JKP Beogradski vodovod i kanalizacija 187 83 JKP Gradska istoa 190 84 JKP "Zelenilo-Beograd" 193 85 Beogradske elektrane 198 86 JP Srbijaume - umsko gazdinstvo Beograd 209 87 Sekretarijat za saobraaj 211 88 Gradsko saobraajno preduzee ''Beograd'' 213 89 JKP Beograd put 218 810 Botanika bata Jevremovac 221 811 Uprava za vode grada Beograda 223 812 Aktivnosti zavoda za zatitu prirode Srbije u 2007 koje se odnose na grad Beograd 225 813 Kompleks Ada Ciganlija 227 814 Kontrola, zatita i unapreenje ivotne sredine u TENT A i TENT B u 2007 godini 228 9 OPTINE 245 Optina Barajevo 247 Optina Vodovac 247 Optina Vraar 249 Optina Grocka 250 Optina Zvezdara 253 Optina Zemun 254 Optina Lazarevac 256 Optina Mladenovac 259 Optina Novi Beograd 261 Optina Obrenovac 262 Optina Palilula 265 Optina Rakovica 266 Optina Savski Venac 267 Optina Stari Grad 271 Optina Surin 273 Optina ukarica 280 10 INSTITUCIJE 283 101 Gradski zavod za javno zdravlje 285 102 Institut za javno zdravlje Srbije - "Milan Jovanovi Batut" 287 103 Institut za medicinu rada i radioloku zatitu Dr Dragomir Karajovi 288 104 Zavod za zatitu prirode Srbije 289
UVod
UVod
UVod
UVod
UVod
U Beogradu je 1974. godine, kao resorni organ uprave zaduen za oblast zatite ivotne sredine, formiran Komitet za urbanizam i zatitu ivotne sredine. Odeljenje za zatitu ivotne sredine izdvojilo se iz sastava ovog organa 1. aprila 1990. godine u samostalni organ Gradske uprave Sekretarijat za zatitu ivotne sredine. Sekretarijat na osnovu ovlaenja iz Zakona o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04), Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04), Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04) i Zakona o integrisanom spreavaju i kontroli zagaivanja ivotne sredine (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 135/04) uestvuje u realizaciji utvrene politike zatite i unapreenja ivotne sredine u Republici Srbiji, sa pravima i dunostima da prati stanje, preduzima mere i upravlja aktivnostima u oblastima utvrenim ovim zakonima. Sekretarijat izvrava i posebne obaveze utvrene propisima kojima se ureuje zdravstvena zatita, zatita stanovnitva od zaraznih bolesti, veterinarstvo, zatita voda, upravljanje otpadom i dr. Iz sredstava budeta grada Beograda finansiraju se planovi, progra-
mi i projekti zatite ivotne sredine, zatita i razvoj javnih i zatienih prirodnih dobara. U Sekretarijatu se poslovi obavljaju u okviru dva sektora i to: Sektora za praenje i kontrolu kvaliteta ivotne sredine koji u svom sastavu ima Odeljenje za monitoring, zatitu od udesa i preventivnu zatitu i Sektor za zatitu prirode i ivotne sredine koji u svom sastavu ima Odeljenje za pravne i ekonomske poslove i Odeljenje za zatitu prirode i procenu uticaja planova, programa i projekata na ivotnu sredinu. Novim zakonima i drugim propisima donetim 2004-2006. godine u pravni sistem Republike Srbije uvedeni su novi instrumenti za obezbeenje javnosti u radu dravne uprave i lokalne samouprave. S tim u vezi, Sekretarijat obezbeuje potpunu dostupnost podataka i informacija kojima raspolae, odnosno u sprovoenju postupaka procene uticaja projekata na ivotnu sredinu i izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja, javnosti je omogueno uee pre donoenja odluke, a zainteresovanoj javnosti i ostvarivanje prava na pravnu zatitu kroz izjavljivanje albe i pokretanje upravnog spora u skladu sa zakonom.
www.eko.bg.gov.yu e-mail: beoeko@beogradsg.org.yu
GRADSKI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE

Gradski zavod za zatitu zdravlja je osnovan 1961. godine, a usvajanjem Zakona o zdravstvenoj zatiti SR Srbije 1979. godine, Zavod je postao specijalizovana zdravstvena preventivna ustanova koja je i danas od vitalnog znaaja za grad Beograd. Na osnovu lana 136. stav 1 taka 1 Zakona o zdravstvenoj zatiti Sl. Glasnik RS, br. 107/05, Upravni odbor Gradskog zavoda za zatitu zdravlja, Beograd, na sednici odranoj dana 25. 07. 2006. godine doneo je STATUT Gradskog zavoda za javno
UVod
SEKRETARIJAT ZA ZATITU IVOTNE SREDINE
zdravlje. Ovim statutom ureuje se delatnost, unutranja organizacija, upravljanje, poslovanje ove preventivne zdravstvene ustanove koja ima znaajnu ulogu za stanovnitvo grada i sam grad Beograd. Zavod ima preko 350 zaposlenih radnika od kojih oko 62 lekara i preko 30 zdravstvenih saradnika visoke strune spreme to omoguava struan, savremen i na naunim metodama zasnovan pristup zdravstvene zatite i ouvanja i unapreenja zdravlja stanovnitva Beograda. Zavod kontinuirano radi na unapreenju organizacije zdravstvene slube u Beogradu, na spreavanju, suzbijanju i ranoj dijagnostici oboljevanja stanovnitva, detekciji faktora rizika ivotne sredine, kao i promociji zdravlja i zdravih stilova ivota. U Zavodu se sprovode i poslovi planiranja zdravstvene zatite, edukacija zdravstvenih radnika i saradnika, poslovi u oblasti zdravstvene statistike i informatike, kao i drugi struni poslovi iz oblasti javnog zdravlja. U okviru terenskog rada, angaova-
njem mobilnih ekipa, Zavod neposredno reava aktuelne higijensko epidemioloke i ekoloke probleme i uestvuje u prostornom i urbanistikom planiranju grada sa aspekta zatite ivotne sredine. Saglasno statutu Zavoda iz 2006. godine, poslovi iz delatnosti Zavoda se obavljaju u okviru organizacionih celina Centra za promociju zdravlja, Centra za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zatite, Centra za informatiku i biostatistiku u zdravstvu, Centra za konrolu i prevenciju bolesti, Centra za mikrobiologiju, Centra za higijenu i humanu ekologiju i Centra za ektoksikologiju. Iako se strune aktivnosti Zavoda obavljaju u okviru navedenih centara, zdravstveno promotivne i preventivno medicinske aktivnosti pojedinih cenatara se uzajamno proimaju, dopunjavaju ili jedne iz drugih proizilaze, formiranjem multidisciplinarnih timova koji rade na reavanju razliitih problema iz oblasti javnog zdravlja.
UVod
REGIONALNI cENTAR ZA IVOTNU SREDINU ZA cENTRALNU I ISTONU EVROpU (REc)

REC Kancelarija u Srbiji je deo mree nacionalnih kancelarija koje REC ima u 15 zemalja Centralne i Istone Evrope i Turskoj. Uloga REC-a je pruanje pomoi u reavanju ekolokih problema, promovisanje meusektorske saradnje nevladinih organizacija, vlada, privrede i drugih partnera u oblasti zatite ivotne sredine, razmena informacija i podrka ueu javnosti u donoenju odluka koje se tiu ivotne sredine. U izvoenju projekata REC sarauje sa nizom institucija regionalnog i evropskog karaktera, kao i nacionalnim institucijama i organizacijama koje razvijaju programe iz ivotne sredine. Web adresa reC Centrale: .
http://www.rec.org/ Web adresa reC Kancelarije u Srbiji: http://www.recyu.org/
10
Uvod
Odlukom o Gradskoj upravi (Slubeni list grada Beograda, broj 36/04, 1/05 i 18/06), utvren je delokrug rada Sekretarijata za zatitu ivotne sredine i to: Sekretarijat za zatitu ivotne sredine vri poslove zatite i unapreenja ivotne sredine koji se odnose na: kontinuirano praenje stanja ivotne sredine, uspostavljanje katastra zagaivaa, izradu i realizaciju programa kontrole kvaliteta vazduha, povrinskih voda i izvorske vode javnih esama, kao i zagaenosti zemljita; merenje nivoa i zatitu od buke i vibracija, jonizujueg i nejonizujueg zraenja i od opasnih materija; zatitu biljnog i ivotinjskog sveta i kontrolu njihovih populacija, suzbijanje tetnih organizama i organizaciju zoohigijenske slube; izradu i realizaciju akcionih i sanacionih planova zatite ivotne sredine i ekolokog obrazovanja; zatitu javnih i zatienih prirodnih dobara, izradu i realizaciju planova upravljanja prirodnim dobrima, njihovog korienja i razvoja; utvrivanje posebne naknade za zatitu i unapreenje ivotne sredine, osnivanje i rad Fonda za zatitu ivotne sredine i druge poslove u ovoj oblasti u skladu sa zakonom, Statutom i drugim propisima. Sekretarijat, kao poverene, obavlja poslove koji se odnose na: izradu plana zatite od udesa, sprovoenje mera i postupaka odgovora na udes i sanaciju posledica udesa; donoenje akata o proglaenju stanja ugroenosti i akata o uvoenju posebnih mera u sluaju prekoraenja graninih vrednosti emisije i neposredne opasnosti po ivotnu sredinu i zdravlje stanovnitva; utvrivanje statusa
i podruja ugroene ivotne sredine, reima sanacije i remedijacije za podruje od lokalnog znaaja; utvrivanje uslova i mera zatite ivotne sredine u prostornim i urbanistikim planovima i drugim aktima za ureenje prostora i izgradnju objekata i postrojenja; davanje miljenja o pristupanju ili nepristupanju stratekoj proceni uticaja, ocenu i davanje saglasnosti na strateku procenu uticaja na ivotnu sredinu planova i programa u oblasti planiranja ili korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva, energetike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, telekomunikacija, turizma, ouvanja prirodnih stanita i divlje flore i faune; sprovoenje postupaka procene uticaja projekata (planiranih i izgraenih objekata) na ivotnu sredinu, odluivanje i donoenje upravnih akata o potrebi procene uticaja, odreivanju obima i sadraja studije i davanju saglasnosti na studije o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu; uee u postupku tehnikog pregleda (prijema) objekata za koje je izdata saglasnost na studiju o proceni uticaja na ivotnu sredinu; utvrivanje uslova za rad novih i postojeih postrojenja i izdavanje, reviziju, produenje i prestanak vanosti integrisanih dozvola; upravljanje otpadom; izdavanje vodoprivrednih saglasnosti za seoske vodotoke, izgradnju ili zatrpavanje buenih i reni bunara i drugih buotina za potrebe rudarskih i geolokih radova; druge poslove dravne uprave u oblasti zatite ivotne sredine koje republika zakonom poveri gradu. Poslove Sekretarijata obavlja ukupno 25 zaposlenih, od ega je 21 sa visokom strunom spremom i 4 sa sredKVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI
11
UVod
RAD SEKRETARIJATA ZA ZATITU IVOTNE SREDINE SKUpTINE GRADA BEOGRADA
njom strunom spremom. Struna znanja i kvalifikacije zaposlenih su u oblasti: geologije, medicine, tehnologije, prava, ekonomije, prostornog planiranja, umarstva, odnosno pejzane arhitekture, mainstva, fizike, biologije i dr.
I KONTROLA KVALITETA IVOTNE SREDINE U BEOGRADU
Kontrola kvaliteta ivotne sredine u Beogradu vri se realizacijom programa koji se donose svake godine, osim Programa kontrole kvaliteta vazduha, koji se donosi za period od dve godine i usvaja ga Skuptina grada.
REDOVNA KONTROLA KVALITETA IVOTNE SREDINE obavljala se u toku 2007. godine ispitivanjem, odnosno praenjem:
Kvaliteta vazduha, poreklom od stacionarnih izvora (loita, industrije, zanatske delatnosti) na 25 mernih mesta i poreklom od izduvnih gasova motornih vozila na 12 najprometnijih raskrsnica u gradu; n Kvaliteta renih voda Save, Dunava, Kolubare, kanala Galovica i 14 drugih manjih vodotoka, kanala, retenzija, kao i vode Savskog jezera, kupalita Lido i podavalskih akumulacija; n Kvaliteta izvorske vode iz 26 javnih esama u gradu i prigradskim naseljima; n Kvaliteta vode za pie iz centralnih i lokalnih vodovoda; n Nivoa komunalne buke za dan i no na 30 mernih mesta; n Zagaenosti poljoprivrednog zemljita u zonama izvorita i pored saobraajnica na 30 lokaliteta; n Nivoa radioaktivnosti u ivotnoj sredini (vazduh, padavine, rena voda, voda za pie, zemljite, ivotne namirnice, stona hrana).
n
Redovnu kontrolu kvaliteta ivotne sredine obavljaju ovlaene i akreditovane strune institucije, Gradski zavod za javno zdravlje, Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanovi Batut i Kliniki centar Srbije Institut za medicinu rada i radioloku zatitu Dr Dragomir Karajovi. Svi rezultati ispitivanja kvaliteta ivotne sredine svakog meseca se redovno objavljuju u Ekolokom biltenu, jo od 1988. godine. Radi potpunijeg informisanja najire javnosti jednom godinje, povodom 5. juna Svetskog dana zatite ivotne sredine, izdaje se ova posebna publikacija o kvalitetu ivotne sredine, sa pregledom najznaajnijih aktivnosti Sekretarijata za zatitu ivotne sredine i aktivnosti javnih komunalnih preduzea i drugih strunih institucija koje obavljaju poslove u funkciji zatite ivotne sredine. Objavljivanje rezultata, podataka i informacija u ovoj publikaciji predstavlja pre svega, pregled izvrenih aktivnosti i znaajnijih pitanja koja su reavana u oblasti zatite ivotne sredine, a koja ine osnove za utvrivanje i donoenje odluka, planova, programa ili strategija zatite ivotne sredine u planiranju prostora i projektovanju sadraja u gradu. Krajem 2007. godine pripremljen je Program kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda u 2008. i 2009. godini koji je usvojen na sednici Skuptine grada odranoj 24.12.2007. godine .
II PROGRAMI I PROJEKTI
STALNI PROGRAMI Programi suzbijanja tetnih organizama
UVod
U 2007. godini realizovani su programi suzbijanja tetnih organizama (komaraca, krpelja i glodara) na teritoriji 10 gradskih optina, u sledeem obimu:
12
. .Program kontrole populacije komara . . ca realizovan je suzbijanjem larvi, odraslih i kunih formi komaraca, uz primenu hemijskih i biolokih preparata i pod stalnim strunim nadzorom i kontrolom. Suzbijanje larvi obavljen je u priobalju Save, Dunava i Kolubare, zatim na melioracionim i transmisionim kanalima, stalnim i privremenim barama, prirodnim kapacitetima otpadnih voda, ahtovima, iskopinama, jezerima i drugim manjim i veim vodenim povrinama (bazeni, fontane, odvodi i dr). Prostorni obuhvat terena, odnosno rekogniscinarnih povrina, koji se pratio i kontrolisao u toku 2007. godine iznosio je oko 20.000 ha, a izbor povrina koje su neposredno tretirane zavisio je od klimatsko-meteorolokih uslova i stepena infestiranosti lokaliteta larvama komaraca. Tretman larvi obavljao se samo sa zemlje. Proseno se u jednoj akciji efektivno tretiralo oko 3.000 ha, a akcije su se kontinuirano izvodile od marta do novembra. Suzbijanje odraslih formi komaraca obavljen je iz aviona i ureajima sa zemlje na teritoriji 10 gradskih optina i na delovima teritorije Obrenovca i Grocke. Tretirane su zelene povrine, odnosno parkovi, park ume, drvoredi, priobalno podruje, rena ostrva, groblja, ugroene stambene zone i druge povrine prema indikacijama, a na ukupnoj povrini od 55.000 ha, u jednoj akciji. U toku 2007. godine realizovane su dve akcije istovremenog suzbijanja odraslih formi komaraca iz aviona i ureajima sa zemlje, kao i ciljane povremene akcije za potrebe sportskih, kulturnih i drugih manifestacija (Maraton, BELEF, EYOF, Evropski ampionat u kajaku i kanuu, Studentska regata Beograd-London) i na posebno ugroenim podrujima
n
(leva obala Dunava, Ada Ciganlija i dr). Suzbijanje kunih formi komaraca izvreno je u 3.500 stambenih ulaza (podrumske prostorije, kotlarnice i podstanice toplovoda, sklonita) i drugim mestima gde postoje optimalni uslovi za pojavu, razvoj i odravanje kunih formi komaraca. Istovremeno, u 2007. godini ovaj tretman obuhvatio je i suzbijanje buva u oko 1200 ulaza. Realizaciju programa kontrole populacije komaraca obavili su Zavod za biocide i medicinsku ekologiju (suzbijanje larvi, kunih formi komaraca i buva), JAT - Privredna avijacija (suzbijanje odraslih formi komaraca iz aviona), a Zavod za DDD Visan, Preduzee Ekosan d.o.o, Preduzee DDD Promet i Preduzee Ekodez d.o.o. suzbijanje odrasloh formi komaraca ureajima sa zemlje. n . . Program suzbijanja krpelja na terito . . riji Beograda u 2007. godini realizovan je kroz kontrolu i praenje pojave i aktivnosti krpelja na povrini od oko 8000 ha, i to: Lipovaka uma, Sportski centar Jajinci, Miljakovaka uma, Banjica, Hajd park, Topider, Koutnjak, Pionirski grad, Filmski grad, Nova Skojevska, park na Banovom Brdu, park Bele vode, Ada Ciganlija, umice, Zvezdarska uma, Tamajdan, Kalemegdan, Novi Beograd Ue sa priobaljem i okolinim parkovima, Bojinska uma i Stepin gaj, a ukupno je efektivno tretirano oko 2000 ha. Neposredne mere suzbijanja krpelja na terenu realizovali su Preduzee Ekosan d.o.o. i Zavod za DDD Visan d.o.o. u dve akcije (jun-juli i septembar- oktobar). n . . Program suzbijanja glodara obuhva . . tio je sistematsku deratizaciju oko 500.000 stanova, oko 275 ha nehigijenskih naselja i oko 200 ha delimino ureenih ili potpuno neuKVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI
13
UVod
reenih slobodnih povrina, kao i oko 100 km priobalja reka i potoka, Ade Ciganlije i Ade Huje, u toku jedne akcije. Realizovane su dve akcije (prolena i jesenja). Program sistematske deratizacije u 2007. godini realizovalo je etiri izvoaa i to: Zavod za DDD Visan d.o.o. (Novi Beograd i Zemun), Preduzee Ekosan d.o.o. (Stari grad, Palilula i Zvezdara), Preduzee DDD Promet (ukarica, Rakovica i Vodovac), Preduzee Ekodez d.o.o. (Vraar i Savski venac). Poslove strune prognoze, nadzora i kontrole suzbijanja tetnih organizama u 2007. godini obavljali su Zavod za biocide i medicinsku ekologiju, Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Vojno medicinska akademija - Institut za ekotoksikologiju i Farma malih ivotinja i Institut za bioloka istraivanja Dr Sinia Stankovi. U cilju podizanja kvaliteta strune prognoze, nadzora i kontrole suzbijanja tetnih organizama i u 2007. godini, nastavljeno je opremanje laboratorije Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, odgovarajuom opremom.
Program zatite prirodnih dobara
Na teritoriji Beograda ukupno je zatieno 46 prirodnih dobara i to: 3 predela izuzetnih odlika (Veliko ratno ostrvo, Kosmaj i Avala) i 43 spomenika prirode geoloke ili botanike vrednosti koja su kategorisana kao prirodna dobra od velikog znaaja ili znaajna prirodna dobra. O stavljanju pod zatitu prirodnih dobara (od 1991) odluuje Skuptina grada Beograda na osnovu elaborata Zavoda za zatitu prirode Srbije koji sadri strunu ocenu o ispunjenosti uslova u pogledu posebnih vrednosti i svojstava prirodnog dobra,
ocenu stanja i kategorije prirodnog dobra, te predlog reima, odnosno mera zatite prirodnog dobra. Ouvanje vrednosti, zatita, unapreenje i korienje zatienih prirodnih dobara realizuje se kroz srednjorone planove upravljanja, odnosno godinje programe zatite i razvoja zatienih prirodnih dobara koje donose staraoci uz prethodno pribavljene uslove, odnosno saglasnost Zavoda za zatitu prirode Srbije. Sredstva za finansiranje programa zatite i razvoja zatienih prirodnih dobara planiraju se i obezbeuju u budetu grada Beograda svake godine. Neposrednu realizaciju programa vre staraoci, uz struni nadzor Zavoda za zatitu prirode Srbije i inspekcijski nadzor republikog inspektora za zatitu ivotne sredine . . . U 2007. godini Skuptina grada Beograda donela je, na predlog Sekretarijata za zatitu ivotne sredine, reenja o stavljanju pod zatitu prirodnog dobra Avala, Pionirski park i Akademski park. Ovim reenjima definisan je znaaj, odnosno kategorija navedenih prirodnih dobara, reim zatite, zatim odreen je staralac, obaveze u pogledu upravljanja i staranja, kao i finansiranja zatite i razvoja zatienog prirodnog dobra.
Prirodno dobro Avala
UVod
Skuptina grada Beograda je 24. decembra 2007. godine donela Reenje o stavljanju pod zatitu prirodnog dobra Avala, kao predela izuzetnih odlika. Prirodno dobro Avala stavljeno je pod zatitu radi ouvanja i unapreenja primarnih predeonih vrednosti i pejzanih obeleja, raznovrsnosti oblika i pojava geonaslea, bogatstva ivotinjskog i biljnog sveta i stanita, kvaliteta voda, zemljita i uma, negovanja tradici-
14
onalnih i istorijskih vrednosti, kao i stvaranja uslova za odrivi razvoj rekreativnih i turistikih sadraja i kontrolisane poljoprivrede, odnosno plansko ureenje i korienje prostora. Zatieno prirodno dobro Avala nalazi se na teritoriji grada Beograda, gradska optina Vodovac i obuhvata delove katastarskih optina: Beli Potok, Ripanj, Zuce i Pinosava. Ukupna povrina zatienog prirodnog dobra iznosi 489,13 ha, od ega je 74,35 ha (15,2%) u privatnoj svojini, a 414,78 ha (84,8%) u ostalim oblicima svojine. Zatieno prirodno dobro kategorisano je kao znaajno prirodno dobro. Na zatienom prirodnom dobru ustanovljena su tri reima zatite i to: 1) reim zatite I stepena na delu zatienog podruja koji obuhvata rezervat Ladne vode, ukupne povrine 8,06 ha. 2) reim zatite II stepena na delu zatienog podruja kojim su obuhvaene umske zajednice i naslee na tri lokacije (ostaci starih rudarskih kopova), ukupne povrine od 121,78 ha. 3) reim zatite III stepena na ostalom delu prostora u granicama zatienog prirodnog dobra, ukupne povrine od 359,20 ha. Avala je najsevernija umadijska planina, visine 506m, koju odlikuju: autohtonost, jedinstvena prostorna dislokacija, reprezentativni geomorfoloki, geoloki, hidrografski i floristiki elementi, raznolikost i estetsko ambijentalne vrednosti. Dananji oblik izduene kupe, dobila je kombinacijom tektonskih pokreta i dejstvom abrazivnih i erozivnih procesa. Izgraena je od najstarijih stena okoline Beograda, serpentinita i flia, poznatog kao avalski fli. Avalu karakterie povoljna klima i raznovrsna i specifina pedoloka struktura. Od ukupne povrine pri-
rodnog dobra pod umom se nalazi 76% sa pretenim autohtonim zajednicama, a poljoprivredne povrine zauzimaju 20%. Pojave i leita mineralnih sirovina na podruju Avale poznate su od davnina, a najznaajnije su pojave metalinih sirovina: ive, olova, cinka i srebra. Na Avali se nalazi jedino leite cinabarita u Srbiji. U njenoj blizini otkriven je 1894. godine nov mineral smaragdno zelene boje, nazvan po mestu nalaska avalit. Danas se na njoj nalaze brojni ostaci rudarske delatnosti. Avala je izolovan masiv koji ima vertikalnu zonalnost vegetacije. Pripada umskoj zoni. Livadska vegetacija je svedena na mali broj lokaliteta i zauzima manje povrine. Vegetaciju Avale ine: uma hrasta medunca i crnog jasena, uma sladuna i cera, uma hrasta kitnjaka i crnog jasena, uma kitnjaka i graba sa kostrikom i brdske bukove ume koje spadaju u prirodnu umsku vegetaciju, ali i umske kulture crnog i belog bora koje su rezultat poumljavanja. Avala je bogata mnotvom lekovitog bilja, umskog voa i jestivih gljiva. Neke od ovih vrsta su pod kontrolom korienja i prometa divljih biljnih i ivotinjskih vrsta u skladu sa posebnim propisima. Faunu Avale odlikuje raznolikost i bogatstvo vrsta. Neki primerci registrovani su na listama vrsta koje su pod posebnim reimom meunarodnih konvecija. Od 67 vrsta ornitofaune koje se redovno viaju na Avali, 21 vrsta je zatiena kao prirodna retkost, 10 pripada ranjivim vrstama (IUCN), a jedna pripada kategoriji ugroenih vrsta (EU). Fauna sisara nije naroito bogata, ali su neke vrste sisara i sve vrste slepih mieva zatiene kao prirodna retkost. Bogatstvo hidrografije ogleda se u izvorima mnogobrojnih potoka od
15
UVod
kojih su najznaajniji: Smrdanski potok, Praa, Beli potok, Vranovac, Dragunica. U zatienom prirodnom dobru nalazi se rasadnik osnovan 1897. godine, ija rasadnika proizvodnja zadovaljava potrebe odravanja i obnavljanja parkovskih povrina u zatienom prirodnom dobru. Avala i njena okolina predstavljaju podruje od posebnog kulturno istorijskog znaaja, sa vie zatienih kulturnih dobara, spomenikih objekata i mesta. Ove karakteristike su takoe znaajni elementi vrednovanja izuzetnih odlika ovog predela. Procenjuje se da je, izuzev ouvanja prirode i ivotne sredine, sa uspehom mogue razviti i odravati i druge osnovne funkcije zatienog prirodnog dobra kao to su rekreativno izletnika, nauno istraivaka, turistika koja moe biti jedna od glavnih ekonomskih aktivnosti. Takoe, mogue je unaprediti strukturu stanovnitva ukljuivanjem u budue turistike delatnosti, proizvodnju prehrambenih proizvoda, zanatsku proizvodnju u okviru kunih radinosti i dr. Generalnim planom Beograda 2021. Avala je definisana kao trajno dobro Beograda i fiksni element sistema zelenila. Polazei od konstatovanih vrednosti i postojeeg znaaja, koji su opisani u studijskoj dokumentaciji Zavoda za zatitu prirode Srbije, doneto je Reenje o stavljanju pod zatitu prirodnog dobra Avala u skladu sa zakonom. Upravljanje, odnosno staranje nad zatienim prirodnim dobrom, povereno je Javnom preduzeu Srbijaume, umsko gazdinstvo Beograd umska uprava Avala.
UVod
Prirodno dobro Pionirski park
Skuptina grada Beograda je 24. decembra 2007. godine donela Reenje o stavljanju pod zatitu prirodnog dobra Pionirski park, kao spomenika prirode. Pionirski park je stavljen pod zatitu radi ouvanja prostorno-ambijentalnih, kulturno-istorijskih, botanikih i bioekolokih karakteristika i ouvanja reprezentativnog identiteta gradskog centra, kao i odravanja i unapreenja stanja biolokih, estetskih i turistikih vrednosti Beograda. Zatieno prirodno dobro kategorisano je kao znaajno prirodno dobro, na kom je uspostavljen reim zatite III stepena i utvrene opte i posebne mere zatite i korienja. Pionirski park je deo reprezentativnog dela grada, odnosno prostornog kompleksa upravno-administrativnog centra drave i prestonice, a svojom kulturno-istorijskom vrednou predstavlja jedan od najvrednijih motiva urbano-istorijskog jezgra grada. Okruen je zgradama Narodne skuptine, Skuptine grada (Stari dvor) i zgradom predsednika Republike (Novi dvor), koje su proglaene spomenicima kulture. Ukupna povrina zatienog prirodnog dobra iznosi 3ha 60a 13m2 . Kao gradski park spada po poreklu u rezidencijalni tip parkova, nastao preureivanjem nekadanje Dvorske bate, nastale u vreme gradnje Starog (1882-1884. godine), a kasnije i Novog dvora (1911-1922. godine). Formirana je po uzoru na tadanje parkove Evrope, delom u francuskom (geometrijskom) stilu, a delom u engleskom (pejzanom) stilu. Prostor dananjeg Pionirskog parka ine tri prostorno razliite podceline: prva reena u pejzanom stilu, koja predstavlja najvei i najkvalitetniji deo parka sa najvie vrednog dendrolokog rastinja, druga cvetni parter ispred zgrade Starog dvora
16
i trea prema ulici Kralja Milana sa rekonstruisanom fontanom i cvetnim parterima. Na prostoru parka nalazi se nekoliko skulptura od bronze i mermera, kao i spomenik slikarki Nadedi Petrovi. U Pionirskom parku ima 320 pojedinanih primeraka drvea i iblja, od toga ukupno ima 77 razliitih vrsta drvea i iblja. etinarskih vrsta drvea ima 14, a liarskih 41 vrsta. Posebne vrednosti su sadrane u obilju dendrolokog materijala meu kojima se istiu impozantne dimenzije najvrednijih primeraka: hrast lunjak, koprivi, ginko, divlji kesten i .dr . . Pored visokog drvea znaajan parkovski fond je i parterno zelenilo. ine ga cvetnjaci sa sezonskim cveem i perenama, a poloaj lokaliteta u kom je smeten, prua mogunosti za ureenje razliitih formi, kolorita i teksture ime bi se postigla modernija, raskonija i reprezentativnija reenja. Park, kao deo javnog prostora ima takoe funkciju ouvanja i unapreenja reprezentativnog identiteta Beograda, kao celina koja svoju koncepciju uva od vremena nastanka. Nesporno, funkcija regulisanja i poboljanja mikroklimatskih uslova u izgraenom i saobraajem optereenom delu grada, predstavlja motiv za uspostavljanje i unapreenje zatite. Polazei od konstatovanih vrednosti i postojeeg, odnosno mogueg znaaja, koji su opisani u studijskoj dokumentaciji Zavoda za zatitu prirode Srbije doneto je Reenje o stavljanju pod zatitu prirodnog dobra Pionirski park u skladu sa zakonom . Upravljanje, odnosno staranje nad zatienim prirodnim dobrom, povereno je JKP Zelenilo Beograd.
Skuptina grada Beograda je 24. decembra 2007. godine donela Reenje o stavljanju pod zatitu prirodnog dobra Akademski park, kao spomenika prirode. Akademski park je stavljen pod zatitu radi ouvanja biolokih, prostorno-ambijentalnih i kulturno-istorijskih karakteristika i identiteta jednog od najstarijih delova Beograda, kao i odravanja i unapreenja stanja botanikih i estetskih vrednosti dendrofonda. Ukupna povrina zatienog prirodnog dobra iznosi 1ha 45a 90m. Zatieno prirodno dobro je kategorisano kao znaajno prirodno dobro, na kom je uspostavljen reim zatite III stepena i utvrene opte i posebne mere zatite i korienja. Akademski park je deo starog jezgra grada koje predstavlja sedite kulturnih i naunih institucija. Nalazi se na najstarijem gradskom trgu Studentskom trgu, a u njegovom okruenju je Rektorat Beogradskog univerziteta i vie fakulteta, Etnografski muzej, Beogradska filharmonija, Kolareva zadubina i druge veoma znaajne kulturne institucije koje tom prostoru daju posebnu vanost. Na lokaciji parka nalazi se arheoloko nalazite (rimske terme iz II i III veka). Park, zajedno sa Kapetan Miinim zdanjem (spomenikom kulture od izuzetnog znaaja) svoju veliku vrednost i znaaj dobija u integralnom nainu vrednovanja celokupnog prostora, ukljuujui Knez Mihajlovu ulicu i podruje oko Dositejevog liceja. U parku se nalaze tri spomenika podignuta u ast srpskih velikana: spomenik nauniku Josifu Paniu (1814-1888), prirodnjaku i botaniaru svetskog renomea koji je otkriven 1897. godine, u vidu skulpture stojee figure koja predstavlja prvu figuru u srpskom vajarstvu i
17
UVod
Prirodno dobro Akademski park
prvi javni spomenik te vrste u Beogradu; spomenik Dositeju Obradoviu (1739-1811), knjievniku i filozofu, osnivau srpske svetovne knjievnosti na narodnom jeziku, prvom ministru osloboene Srbije, podignut je 1914. godine; trei spomenik je podignut u ast Jovanu Cvijiu (18651927), uvenom srpskom geografu, nauniku, poasnom profesoru Sorbone, osnivau naune geografije u Srbiji. Akademski park je prepoznatljiv po vrlo upeatljivoj ogradi i monumentalnim kapijama. Ograda je zidana u rokoko stilu sa urnama i dve monumentalne kapije od kovanog gvoa na glavnim ulazima, povezane sa dva ulazna stepenita. Park je pravougaonog oblika, duine oko 150m i irine 75m. Projektovan je u klasinom stilu sa vegetacijom komponovanom u slobodnom pejzanom stilu. Park predstavlja vrednu zbirku autohtonih i alohtonih vrsta dendroflore. Najveim delom to su liari koji su zastupljeni sa 17 vrsta, a mnogo manje etinari, sa svega 4 vrste. Od bunastih vrsta prisutne su dve vrste liarskog, kao i jedna zimzelena vrsta. Na povrini parka nalazi se 115 primeraka liarskog i etinarskog drvea. Vegetacija je rezultat antropogenog uticaja. Neki primerci zasaeni su jo 1886. godine, a potiu iz nekadanjih uma i iz prve Univerzitetske botanike bate. Pojedina stabla opstala su vie od jednog veka i impozantnih su dimenzija. Najzastupljenije vrste u Akademskom parku su sofora, divlji kesten i glediija. Procenom vrednosti Akademskog parka utvren je znaaj njegovih funkcija, naroito bioekoloke i kulturno-istorijske. Park, kao deo javnog prostora ima takoe funkciju ouvanja i unapreenja identiteta
18
Beograda, kao celina koja svoju koncepciju uva od vremena nastanka. Neosporno, funkcija regulisanja i poboljanja mikroklimatskih uslova u gusto izgraenom i saobraajem optereenom delu grada, predstavlja motiv za uspostavljanje zatite. Polazei od konstatovanih vrednosti i postojeeg, odnosno mogueg znaaja, koji su opisani u studijskoj dokumentaciji Zavoda za zatitu prirode Srbije doneto je Reenje o stavljanju pod zatitu prirodnog dobra Akademski park u skladu sa zakonom. Upravljanje, odnosno staranje nad zatienim prirodnim dobrom, povereno je JKP Zelenilo Beograd.
SREDNJORONI PROGRAMI I PROJEKTI
Program uklanjanja radioaktivnih gromobrana
UVod
U 2007. godini, u okviru tree faze Programa uklanjanja radioaktivnih gromobrana na teritoriji Beograda, izvrena je zamena 21 radioaktivnog gromobrana novim ureajima sa ranim startovanjem (Early Streamer Emission Lightningroad ESELR) francuskog proizvoaa DUVAL MESSIEN). Tom prilikom postavljene su kompletne gromobranske konstrukcije na tri objekta visoke spratnosti, to obuhvata izradu nosee konstrukcije sa stubovima i zategama, izradu spusnog voda, uzemljenja i potrebnih spojeva i veza. Ovim je okonana realizacija tree faze Programa, ime je u potpunosti reen problem radioaktivnih gromobrana koje odrava Javno preduzee za stambene usluge. Na predlog Sekretarijata za zatitu ivotne sredine, Grad je izdvojio sredstva za etvrtu fazu Programa uklanjanja radioaktivnih gromobrana. etvrta faza obuhvata objekte koje odrava Vojni stambeni fond. Planirani zavretak realizacije ugo-
PROJEKTI ZATITE OD JONIZUIH I NEJONIZUIH ZRAENJA
U maju 2007. godine zapoela je izrada projekata iz oblasti zatite od jonizuih i nejonizuih zraenja i to:
PROJEKAT Radijaciona mapa Beograda
Ovaj projekat sadri identifikaciju, sistematizaciju i podelu jonizuih izvora na teritoriji Beograda prema lokaciji, oblasti primene, vrsti i jaini izvora zraenja, kao i radijacionom znaaju.
PROJEKAT Katastar elektromagnetnih zagaivaa na teritoriji Beograda sadri:
n
identifikaciju i podelu nejonizuih izvora na teritoriji Beograda prema frekventnom opsegu, n merenje jaine elektrinog i magnetnog polja na znaajnim lokacijama kao to su parkovi, javne povrine i mesta u blizini izvora elektromagnetnih polja, n procenu elektromagnetnog optereenja ivotne sredine ukljuujui tumaenje rezultata u odnosu na meunarodne standarde i norme. Nosilac izrade navedenih projekata je Institut za nuklearne nauke Vina Laboratorija za zatitu od zraenja i zatitu ivotne sredine Zatita.
PROJEKAT ZELENA REGULATIVA BEOGRADA
Zavrena je trea faza projekta Zelena regulativa Beograda Kartiranje i vrednovanje biotopa Beograda, koja prestavlja bazu podataka o biotopima Beograda.
Znaaj kartiranja i vrednovanja gradskih biotopa je u prikupljanju i stalnom auriranju podataka o postojeim biotopima na teritoriji grada, nji-
19
UVod
vorenih poslova na etvrtoj fazi je kraj 2008. godine.
hovim vrednostima, korienju tih podataka u urbanistikom planiranju, sa ciljem ouvanja i zatite prostornog sadraja i kvaliteta zelenila u ukupnom procesu dostizanja odrivog razvoja grada. Osnov za izradu i primenu ove informacione osnove prua zakonodavni okvir (domai zakoni i uredbe), ali i meunarodna regulativa. Primenjena metodologija kartiranja biotopa Beograda proizala je najveim delom iz iskustva nemakih gradova i upustava koje je izradila Radna grupa za kartiranje biotopa u izgraenim podrujima (Arbeits-gruppe Methodik der Biotopkartirung in besiedelte Berich prema Ermer, K., Hoff R., Mohramann, R. 1996: Landschaftsplanung in der Stadt, Ulmer, tuttgart, Deutschland). U primeni pomenute metodologije, najznaajnija faza je priprema kljua za kartiranje biotopa, prilagoenog prirodnim i stvorenim uslovima obuhvaenog podruja i definisanog na osnovu konkretnog uzorka sa terena. Primenjena je hijerarskijska struktura kljua sa devet glavnih grupa, od kojih svaka grupa ima etiri nivoa: glavna grupa-tip-podtip-varijacija (zajednica). Obuhvaene su sledee glavne grupe biotopa: 1. Prostorno fizike strukture; 2. Saobraajne strukture; 3. Gradski ugari, povrinski kopovi, nasipi, deponije i zidovi; 4. Zelene strukture u graevinskom reonu; 5. Kopnene vode; 6. Vlana stanita van zone slobodno stajae ili tekue vode; 7. Poljoprivredne povrine; 8. ivice, ibljaci, grupe drvea i ume uglavnom van kontinualno izgraenog gradskog tkiva; i
9. Biotopi bez ili sa slabo razvijenom vegetacijom (stene, litice, odseci, peine i drugi podzemni sistemi). Na predmetnom podruju od 77.460 ha izdvojeno je 161.728 pojedinanih biotopa, klasifikovanih u 181 podtip, 52 tipa i 9 glavnih grupa. Za vrednovanje biotopa Beograda najveim delom primenjeni su kriterijumi prema Kurtz, H., Haack, A.2000. i Knospe, 1998, koje je modifikovao radni tim za izradu projekta Kartiranje i vrednovanje biotopa Beograda i prilagoeni su uslovima Beograda. Na osnovu definisanih kriterijuma vrednovani su reprezentativno odabrani biotopi. Dobijene vrednosti prikazane su kroz sedmostepenu vrednosnu skalu. Rezultati rada na projektu su viestruki: n Karta biotopa Beograda predstavlja jedinstvenu bazu podataka o: zastupljenosti i prostornoj distribuciji 181 podtipa biotopa, nameni prostora, vrstama flore i faune zastupljenim na podruju reprezentativno odabranih biotopa, kao i vrednosti pojedinih biotopa podranu Geografskim Informacionim Sistemom (MapInfo i Access); n Automatskom obradom primarnih podataka izvedene su razliite informacije o prostoru Beograda i predstavljene tematskim kartama (karta vrednosti biotopa Beograda,karta poroznosti tla,....), tabelarnim i grafikim prikazima i dr; Projektom Kartiranje i vrednovanje biotopa Beograda po prvi put je sagledan diverzitet i kompleksnost biotopa na teritoriji grada. Na osnovu dosadanjih rezultata moe se konstatovati da je diverzitet biotopa na teritoriji Beograda izuzetno veliki i da pojedini biotopi predstavljaju stanita znaajnih (po razliitim osnovama) vrsta flore i faune.
UVod
PROJEKAT Izrada Katastra zelenila Beograd
Zavretkom druge faze projekta Zelena regulativa Beograda (januar 2005) uraena je Priprema sadraja za izradu Geografskog informacionog sistema zelenih povrina Beograda (GIS ZP ) - Sveska 1. 2007. godine pristupilo se realizaciji prve faze Izrade Katastra zelenila Beograda, iji je cilj formiranje i odravanje podataka informacionog sistema zelenih povrina (GIS ZP), radi obrade veeg broja podataka, poboljanja njihove tanosti, kao i njihove dostupnosti u cilju poveanja efikasnosti u primeni mera zatite, odnosno procesa planiranja, podizanja (ureenja), odravanja i finansiranja zelenih povrina grada. Sinonim za GIS ZP je KATASTAR ZELENIH POVRINA. Projekat e se realizovati u tri faze, a nosilac izrade je JKP ZELENILO BEOGRAD.
PROJEKAT Integralna valorizacija umskih resursa
Zavrena je druga faza projekta Integralna valorizacija umskih resursa, a nosilac izrade ovog projekta je Institut za umarstvo Beograd. Istraivanjima su obuhvaene prigradske dravne ume: Avala, Trenja, Kosmaj, Sremaki rt, Gorica, Lipovica, Obrenovaki zabran, Bojinska uma, Guberevake ume i ume u forlandu Dunava na teritoriji optine Palilula. Sadraj istraivanja su iskustva u oblasti multifunkcionalne valorizacije umskih resursa urbanih sredina i analiza stanja koja se odnose na: pedoloka istraivanja, vegetacijska i floristika istraivanja, komparativna istraivanja razvoja pojedinih autohtonih i alohtonih vrsta flore, sadraj tekih metala u biljkama, gljive, fauna, kartiranje biotopa, klasifikacija um-
20
skih resursa Beograda u odnosu na starost, strukturu, proizvodnost, stepen ouvanosti i zdravstveno stanje prigradskih uma. Zatim, valorizacija postojee funkcionalnosti prigradskih uma: zatitna funkcija uma i umskog zemljita, ouvanje biodiverziteta i geofonda, baza za generativnu i vegetativnu reprodukciju, stanite (habitat razliitih vrsrta flore i faune), zatita izvorita voda i vodotokova, socio-kulturna, izletniko-rekreativna, lovna, proizvodna i ostale funkcije. Zapoela je izrada zavrne, tree faze projekta, koja obuhvata zatitne ume, odnosno ume posebne namene i antropogene ume - ume nastale u postupku bioloke rekultivacije degradiranih prostora - povrinski kopovi uglja REIK KOLUBARA i povrinski kopovi mineralnih i drugih sirovina.
III TEMATSKO STUDIJSKI PROGRAMI I PROJEKTI
PROJEKAT Zdrava ivotna sredina za zdravlje nae dece
Gradski zavod za javno zdravlje je projektom Zdrava ivotna sredina za zdravlje nae dece sproveo multimedijalnu, javno zdravstenu i zdravstvenu kampanju u Beogradu radi promocije mogunosti direktnog ukljuivanja graana u reavanje postojeih problema i angaovanje na smanjenju ili otklanjanju uzroka zagaenja. U posebnom poglavlju opisan je nain i rezultati kampanje.
PROJEKAT Toksini elementi i pesticidi u poljoprivrednom zemljitu i biljnim proizvodima na teritoriji Beograda- druga faza
izvodima na teritoriji Beograda kojom je definisana prostorna osnova podruja Beograda u kojima se obavlja poljoprivredna proizvodnja sa utvrivanjem svih prirodnih inilaca i uticaja (analizirano je stanje i optereenje zagaivaima lokalnog tla, odnosno zemljita i vodotoka), Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine pristupio je realizaciji druge faze ovog projekta. Druga faza predstavlja nastavak aktivnosti iz prve faze projekta, a obuhvata: 1. detaljno uzorkovanje poljoprivrednog zemljita, vode za navodnjavanje i poljoprivrednih proizvoda na lokalitetima Obrenovac (Ratari i Grabovac), 2. odreivanje osnovnih fizikih, hemijskih i mikrobiolokih osobina poljoprivrednog zemljita na ispitivanim lokacijama (ispitivanje sadraja humusa i gline, PH vrednosti, temperature i vlanosti zemljita, kao i sastava aktivnosti mikrobiolokih populacija), 3. upotpunjavanje baze podataka rezultatima detaljnijih ispitivanja zemljita, vode za navodnjavanje i poljoprivrednih proizvoda, 4. integrisanje dobijenih rezultata sa podacima o ekolokom statusu ireg gradskog podruja, 5. procenu rizika od prisustva detektovanih koliina pesticida i toksinih elemenata, 6. upoznavanje individualnih poljoprivrednih proizvoaa sa pravilnom primenom preparata za zatitu bilja.
STUDIJA Prostornih osnova za zatitu predela ouvanih prirodno istorijskih vrednosti na teritoriji Beograda
Zavretkom prve faze projekta Toksini elementi i pesticidi u poljoprivrednom zemljitu i biljnim pro-
Tim strunjaka umarskog fakulteta, na elu sa prof. dr Jasminkom Cveji, za potrebe Sekretarijata za zatitu ivotne sredine, uradio je studiju
21
UVod
Prostornih osnova za zatitu predela ouvanih prirodno istorijskih vrednosti na teritoriji Beograda . Predeli Beograda predstavljaju autentino evropsko naslee. Rezultat su promene prirodnih vrednosti razliitim ljudskim delatnostima, kojima su u odnosu na vreme i tehnoloka dostignua, utvrivani, ali i razarani. Evropska konvencija o predelima je prvi internacionalni ugovor koji se odnosi iskljuivo na zatitu, planiranje i upravljanje evropskim predelima. Konvencija se bavi prirodnim, ruralnim, urbanim i peri-urbanim podrujima, odnosno svim vrstama predela, kako degradiranim i svakodnevnim, tako i onim koji se smatraju izuzetnim. Naime, svrha procene predela je da prui informacionu osnovu za kreiranje politika i donoenje odluka koje se tiu predela i tako ustanovi prioritete upravljanja i pokrene inicijative. Podsticaj za procenu predela bila je i inicijativa da Srbija pristupi potpisivanju Evropske konvencije o predelima, usvojene 2000. godine u Firenci. Vlada Republike Srbije, potpisala je Konvenciju 21. septembra 2007. godine . Studijom Prostornih osnova za zatitu predela ouvanih prirodno istorijskih vrednosti na teritoriji Beograda obuhvaeno je administrativno podruje grada Beograda (17 gradskih optina) ukupne povrine 3200 km. U Studiji je izvrena karakterizacija predela Beograda u skladu sa savremenim trendovima u ovoj oblasti. Izdvojeno je 11 tipova karaktera predela sa 30 podruja karaktera. Svi izdvojeni tipovi karaktera predela opisani su kroz: poloaj i granice, kljune karakteristike, fizike utica-
je, drutvene uticaje, ekoloke uticaje i razvojnu dinamiku. Studija sadri informacije od znaaja: 1. za uspostavljanje strategije i politike planiranja prostora, 2. za izradu procene uticaja, 3. za upravljanje predelima i planiranje urbane obnove. Krajnji rezultat Studije je predlog urbanih predela / podruja posebnih vrednosti, sa predlogom njihovog statusa i reima korienja, upravljanja i zatite u skladu sa Evropskom konvencijom o predelima.
PROJEKAT Termovizijska analiza zelenih povrina grada Beograda
UVod
U cilju kontrole zdravlja beogradskog zelenila Institut za zatitu bilja Beograd je za potrebe Sekretarijata za zatitu ivotne sredine i JKP Zelenilo Beograd, uradio termovizijsko snimanje stanja stabala i parkovskih povrina. Ova metoda na neinvazivan nain brzo i efikasno procenjuje stanje u kom se nalaze drvenaste biljke . Prva ispitivanja uraena su u Botanikoj bati Jevremovac i drvoredima du Nemanjine ulice, ulice Kralja Milana, kao i du Bulevara vojvode Miia.
PROJEKAT Upravljanje otpadnim uljima na teritoriji grada Beograda
Sa Tehnoloko-metalurkim fakultetom Univerziteta u Beogradu zakljuen je ugovor o izradi projekta Upravljanje otpadnim uljima na teritoriji grada Beograda koji je zapoet 2007. godine. Projekat bi razmatrao mogunosti upravljanja otpadnim uljima, kao opasnim otpadom koji se svakodnevno generie na teritoriji grada Beograda, a koji se nekontrolisano izliva na deponije komunalnog otpa-
22
da, u vodotoke (putem kanalizacione mree) i zemljite, ili se neadekvatno spaljuje za potrebe individualnog grejanja. Realizacija projekta bi se sprovela za tri godine, a prva faza odnosi se na: n Evidentiranje lokacija i koliina generisanih otpadnih ulja na teritoriji grada Beograda katastar zagaivaa otpadnim uljima sa predlogom i analizom razliitih naina upravljanja otpadnim uljima.
PROJEKAT Katastar otpada neupotrebljivih nikal-kamdijum, nikal-metal hidridnih i olovnih akumulatora, kao i ostalih elektrohemijskih izvora energije na teritoriji grada Beograda.
U 2007. godini zapoeta je i zavrena prva faza projekta Katastar otpada neupotrebljivih nikal-kamdijum, nikal- metal hidridnih i olovnih akumulatora, kao i ostalih elektrohemijskih izvora energije na teritoriji grada Beograda. Opti cilj ovog projekta je uvoenje reda u nain postupanja sa ovim hemijskim izvorima struje i to od momenta stavljanja u upotrebu pa do faze kada se istroeni i neupotrebljivi odbacuju i najee odlau na deponiju komunalnog otpada. Nosilac ovog projekta je IHIS Nauno tehnoloki park Zemun a.d. iz Zemuna.
STUDIJA STANJA ZEMUNSKOBEANIJSKOG LESNOG ODSEKA ZA POTREBE VREDNOVANJA ZATITE I UREENJA
osnove za Studiju stanja Zemunskobeanijskog lesnog odseka za potrebe vrednovanja zatite i ureenja. Ovu inicijativu je prihvatio Glavni arhitekta grada Beograda, zatim Glavni arhitekta optine Novi Beograd i Zavod za zatitu prirode Srbije, budui da su programima predvienim Generalnim planom Beograda 2021. godine, planirane aktivnosti i sprovoenje hitnih mera i intervencija na zatiti i ureenju prirodne geomorfoloke terase, tzv. Lesnog odseka, iznad desne obale Dunava, Zemuna, Novog Beograda i Beanije i Surinskog polja. Cilj aktivnosti je zaustavljanje devastacije, a zatim zatita i ureenje ove zone, odnosno vraanje njenih prirodnih funkcija, organizacija odgovarajueg staranja, obezbeenje programskih i projektnih reenja du odseka radi osmiljavanja svojevrsne gradske zone sa raznovrsnim funkcijama (zelenilo, rekreacija, obrazovanje, odmor i dr). Izrada dokumentacione osnove za Studiju lesnog odseka je operativno najznaajnija faza. Kroz ovu studiju neophodno je sagledati i obraditi (na osnovu relevantne dokumentacije i informacija) stanje lesnog odseka sa vie aspekata od kojih su osnovni: 1. analiza prirodnih karakteristika (prirodne vrednosti); 2. urbanistiki aspekt (stvoreni uslovi, uticaji i ogranienja); 3. ambijentalni aspekt (mogunosti revitalizacije, uslovi zatite).
PROJEKAT Ispitivanje radioloki zdravih sredina na teritoriji pojedinih optina grada Beograda, kao potencijala za proizvodnju zdrave hrane i izvoza.
Priprema dokumentacione osnove za Studiju stanja Zemunskobeanijskog lesnog odseka za potrebe vrednovanja zatite i ureenja poverena je JUP Urbanistiki zavod Beograda. Sekretarijat za zatitu ivotne sredine je u skladu sa svojim Programom aktivnosti za 2007. godinu, pokrenuo inicijativu za pripremu radnog projekta za izradu dokumentacione
Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu Katedra za radiologoju i radijacionu higijenu nosilac je projekta Ispitivanje radioloki zdravih sredina na teritoriji pojedinih optina grada Beograda,
23
UVod
kao potencijala za proizvodnju zdrave hrane i izvoza. Glavni cilj ovog projekta je odreivanje radioloki zdravih sredina u okviru poljoprivrednih povrina i gazdinstva na teritoriji gradskih optina Beograda. Realizacijom predloenog projekta dobie se detaljna radioloka slika o hrani biljnog i ivotinjskog porekla, a dobijeni rezultati moi e se koristiti u redovnom monitoringu ili u daljem razvoju programa monitoringa. Najkrai rok za realizaciju projekta je godinu dana, odnosno dve sezone jesen 2007. i prolee 2008. godine.
IV POSLOVI PROCENE UTICAJA PLANOVA I PROJEKATA NA IVOTNU SREDINU
UVod
Reeno je ukupno 105 zahteva, a u toku je reavanje 42 zahteva.

Strateka procena uticaja planova i programa na ivotnu sredinu
U toku 2007. godine analizirano je ukupno 45 zahteva, od ega 34 predloga reenja o pristupanju, odnosno o nepristupanju stratekoj proceni uticaja plana na ivotnu sredinu i 11 izvetaja o stratekoj proceni uticaja plana na ivotnu sredinu. Reeni su svi zahtevi za davanje miljenja na predloge reenja i data je saglasnost na 7 izvetaja o stratekoj proceni uticaja plana na ivotnu sredinu. U postupku razmatranja su 4 izvetaja o stratekoj proceni uticaja plana na ivotnu sredinu.
Procena uticaja projekata na ivotnu sredinu
Krajem decembra 2004. godine usvojena su etiri nova zakona u oblasti zatite ivotne sredine: Zakon o zatiti ivotne sredine, Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu i Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine. Usvajanjem ovih zakona i 15 podzakonskih propisa kojima su blie ureena pojedina pitanja, gradu Beogradu su povereni odreeni poslovi iz okvira prava i dunosti Republike koji su se i u 2007. godini kontinuirano izvravali. Detaljan opis izvrenih poslova dat je u posebnom poglavlju. To su:
Utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine
U 2007. godini Sekretarijat za zatitu ivotne sredine ukupno je razmatrao 205 predmeta u postupku procene uticaja projekata na ivotnu sredinu, od kojih je 192 bilo upravnih, a 13 vanupravnih predmeta. Zavreno je 166 postupka, a 26 postupaka je u toku. Pored konanih odluka, odnosno reenja i zakljuaka, u postupcima procene uticaja projekata na ivotnu sredinu izraeno je i doneto vie od 400 drugih proceduralnih akata i izvetaja.
Integrisano spreavanje i kontrola zagaivanja ivotne sredine
U toku 2007. godine analizirano je ukupno 147 zahteva za utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine za potrebe izrade urbanistikih planova, odnosno planova detaljne regulacije i urbanistikih projekata.
Izvrene su pripreme za poetak pregovora u vezi sa pokretanjem postupka izdavanja integrisane dozvole za rad i obavljanje aktivnosti Ball packaging Europe Belgrade d.o.o. .
24
U okviru pravnih poslova vreni su normativni, upravno-pravni i drugi pravni poslovi. Ekonomski poslovi obuhvataju praenje ekonomskih instrumenata propisanih zakonom i drugima propisima, izradu i realizaciju finansijklih planova i finansiranje zatite ivotne sredine. Pored praenja primene i sprovoenja zakona i podzakonskih propisa u svim oblastima zatite ivotne sredine, ukljuujui i ekonomske instrumente, normativni poslovi odnose se na: n izradu akata o stavljanju pod zatitu prirodnih dobara: Avala, Pionirski park i Akademski park; n izmene i dopune Odluke o posebnoj naknadi za zatitu i unapreenje ivotne sredine; n izradu nove Odluke o dranju ivotinja na teritoriji grada Beograda. Predstavnici Sekretarijata za zatitu ivotne sredine uestvovali su u radnim grupama za izradu Zakona o upravljanju otpadom, kao i izradi podzakonskih propisa. U toku 2007. godine sprovedeno je 403 prvostepena upravna postupka po zahtevu nosilaca projekata, odnosno investitora izgradnje i rekonstrukcije objekata (promene tehnologije, kapaciteta i dr) u oblasti industrije, energetike, saobraaja, poljoprivrede, vodoprivrede, upravljanja otpadom, komunalnih delatnosti, kao i po zahtevu drugih organa i organizacija nadlenih za poslove prostornog i urbanistikog planiranja, graevinskog zemljita i izgradnje i dr. Okonano je 335 postupaka, ukljuujui tri drugostepena postupka po albi na prvostepeno reenje optinske uprave. U toku je sprovoenje 71 upravnog postupka. U okviru drugih pravnih poslova razmatrani su nacrti i predlozi zakona, podzakonskih propisa i optih i
VI PROGRAMI KOMUNALNE ZOOHIGIJENE

Redovne aktivnosti u oblasti komunalne zoohigijene
Grad Beograd, na osnovu Zakona o veterinarstvu (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 91/05), organizuje na svojoj teritoriji zoohigijensku slubu koja obavlja poslove komunalne zoohigijene i u tom smislu je sa Veterinarskom stanicom Beograd zakljuio ugovor o poveravanju vrenja poslova hvatanja i zbrinjavanja naputenih pasa i maaka i nekodljivog uklanjanja ivotinjskih leeva. U okviru utvrenih obaveza grada Beograda Sekretarijat za zatitu ivotne sredine sprovodi brojne aktivnosti koje se odnose na organizaciju redovnog rada, obezbeenje opreme, ureaja i sredstava, kao i koordinaciju rada slube komunal-
25
UVod
V PRAVNI I EKONOMSKI POSLOVI
pojedinanih akata; data miljenja i primedbe na nacrte Zakona o upravljanju otpadom, Zakona o ambalai i ambalanom otpadu, Zakona o zatiti vazduha, Zakona o nejonizujuem zraenju, kao i na nacrte podzakonskih propisa. Takoe, data su miljenja i primedbe na opte akte koje usvaja Skuptina grada. Izraeno je oko 70 reenja i drugih akata u oblasti radnih odnosa. Sprovedeno je 17 postupaka javnih nabavki dobara, usluga i radova, u okviru kojih je izraeno preko 250 pojedinanih dokumenata. Ukupno je izraeno, zakljueno i realizovano 135 ugovora. Izvreni su svi poslovi u vezi sa pripremom Odluke o budetu grada Beograda, donoenjem Finansijskog plana, kao i poslovi na izradi 601 zahteva sa preuzetom obavezom i reenja o isplati i angaovanju sredstava budeta.
ne zoohigijene Veterinarske stanice Beograd: Sekretarijat za zatitu ivotne sredine u skladu sa obavezama finansirao je i obezbeivao vrenje redovnih aktivnosti hvatanja i zbrinjavanja naputenih pasa i maaka i nekodljivog uklanjanja ivotinjskih leeva, ukljuujui finansiranje tekueg i investicionog odravanja objekata, opreme i ureaja. U 2007. godini su nabavljena tri specijalna vozila (Peugeot), za obavljanje poslova komunalne zoohigijene. Osim redovnih aktivnosti sakupljanja i zbrinjavanja leeva ivotinja sa javnih gradski povrina, ekipe Veterinarske stanice Beograd, redovno zbrinjavaju i leeve uginulih ivotinja sa farmi i iz individualnih domainstava. U organizaciji Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Uprava za veterinu, izvrena je obuka zaposlenih za spreavanje pojave, otkrivanje, suzbijanje i iskorenjivanje ptijeg gripa (avijarne influence), a za navedene aktivnosti nabavljena je oprema sredstvima iz budeta grada Beograda. . . .
Aktivnosti na realizaciji STRATEGIJE REAVANjA PROBLEMA PASA LUTALICA NA TERITORIJI BEOGRADA
godine i istovremeno je obrazovana Komisije za sprovoenje Strategije kojom rukovodi lan Gradskog vea. U periodu oktobar 2006 decembar 2007. godine realizovano je vie projekata, i to: n . . Projekat Plan masovne sterilizacije naputenih pasa u vienamenskim objektima Prihvatilita za pse i make u Ovi i ukupno sterilisano 3.781
UVod
jedinki pasa; n . . Projekat Masovno obeleavanje mikronovembar 2006 decembar 2007. godine. Za realizaciju ovog projekta nabavljeno je 15.000 mikroipova, a mikroipovano 11.603 jedinki pasa. Od toga je mikroipovano 7.741 jedinka vlasnikih pasa i 3.862 jedinke naputenih pasa; n . . Projekat Program podrke Strategiji pomo drutvima za zatitu ivotinja u vidu donacije (hrana za ivotinje, sterilizacija naputenih maaka); n JKP Zelenilo Beograd nastavilo je postavljanje higijenskih kompleta za odlaganje pseeg izmeta u centralnim gradskim parkovima; n . . Urbanistiki projekat Groblja za kune ljubimce koje je planirano u Bloku 51 u Novom Beogradu. U toku je reavanje imovinsko pravnih odnosa izmeu direkcije za gradsko graevinsko zemljite, JKP Zelenilo Beograd i Robnih kua Beograd radi formiranja odgovarajue katastarske odnosno graevinske parcele za lokaciju groblja za kune ljubimce. Uraen je struni Izvetaj i struno miljenje o efektima sprovoenja Strategije reavanja problema pasa lutalica na teritoriji Beograda za period od 1. 09. 2006. godine do 31. 12. 2007. godine prof. dr Marijane Vuini. U okviru ovog izvetaja
ipovima naputenih pasa i pasa poznatih vlasnika realizovan je u periodu
Izradi Strategije reavanja problema pasa lutalica na teritoriji Beograda (obuhvata samo 10 centralnih gradskih optina) prethodile su studije: n Odreivanje veliine populacije i kategorije pasa lutalica na teritoriji Beograda u urbanim i suburbanim podrujima; n Program izgradnje prihvatilita za naputene pse i make. Strategija reavanja problema pasa lutalica na teritoriji Beograda usvojena je Zakljukom gradonaelnika grada Bograda od 28. 03. 2006.
26
utvreni su pozitivni rezultati sprovoenja Strategije u prvih 16 meseci, to je postignuto masovnom sterilizacijom, a ogleda se kroz smanjenje noseeg kapaciteta stanita 10 centralnih gradskih optina za 770 pasa, smanjenje obima mesenih sterilizacija pasa lutalica sa 255 na 192 u narednoj godini i utedu finansijskih sredstava od 189. 000 dinara / mesecu. stavljanje kontinuirane edukacije, sistematskog informisanja, medijacije, promocije odgovornog vlasnitva, udomljavanja i unapreenja zatite ivotinja;
VII OSTALE AKTIVNOSTI U 2007. godini je nastavio sa radom Infocentar za zatitu ivotinja kroz uspo-
U okviru meuresorske saradnje sa drugim organima, organizacijama, naunim i strunim institucijama, data je podrka, ili uzeto uee, u realizaciji brojnih projekata i programa kojima se podie svest o znaaju i unapreuje kvalitet ivotne sredine u gradu. Sekretarijat za zatitu ivotne sredine obeleavao je i mnoge znaajne datume i dogaaji u gradu: n 22. mart Svetski dan zatite voda; u saradnji sa nevladinom organizacijom Ekolibri Bionet prikazan je film o vodama Voda naa nasuna; n 22. april Dan planete Zemlje; n 5. juni Svetski dan zatite ivotne sredine; sveana promocija publikacije Kvalitet ivotne sredine grada Beograda u 2006. godini; n 29. juni Dan brige o Dunavu; n U okviru Dana evropske batine 2007. u Beogradu (21-30. septembar 2007. godine) Sekretarijat za zatitu ivotne sredine je organizovao predavanje VELIKO RATNO OSTRVO VIENO OIMA GEO-
LOGA, BIOLOGA I PEJZANOG ARHITEKTE; n U Beogradu je od 10. do 12. oktobra 2007. godine, odrana ESTA MINISTARSKA KONFERENCIJA ,,IVOTNA SREDINA ZA EVROPU, kojoj je posveeno posebno poglavlje ove publikacije; n Od 10-12. oktobra 2007. godine u Beogradu je odrana 18. godinja konferencija Evropskog saveza kola pejzane arhitekture ECLAS (Europen Council of Landscape Architecture Schols). Glavna tema konferencije bila je Procena predela - od teorije do prakse: Primena u planiranju i dizajnu. ECLAS je organizovao izlobu dostignua pejzane arhitekture u gradovima i predelima Evrope (Landscape its the Environment as Perceived by People) koja je predstavljena u okviru sporednih aktivnosti este monistarske konferencije ,,ivotna sredina za Evropu. n 11. decembar Svetski dan brige o planinama; sa Sekretarijatom za sport i omladinu, PD Avala i PD Pobeda obeleen je ovaj datum uz temu Klimatske promene u planinskim podrujima; Sekretarijat za zatitu ivotne sredine pratio je i uestvovao u izradi Strategije razvoja Beograda. U saradnji sa Sekretarijatom za informisanje organizovao je nekoliko tematskih konferencija za tampu i to: n Monitoring u ivotnoj sredini, Realizacija Strategije reavanja problema pasa lutalica na teritoriji Beograda, DDD programi, Zdrava ivotna sredina za zdravlje nae dece - kampanja Kako Vam je dete, Problem suzbijanja korovske biljke ambrozija, Dani evropske batine, Predstavljanje Studije prostornih osnova za zatitu
27
UVod
predela ouvanih prirodno istorijskih vrednosti na teritoriji Beograda i dr. Organizovano je i vie akcija ienja obala, priobalja i zelenih povrina (ienje dela obale Dunava , Velikog ratnog ostrva). Takoe, u okviru obavljanja redovnih aktivnosti, predstavnici Sekeretarijata su uestvovali u radu Komisije za planove Skuptine grada Beograda, Komisije za reavanje problema naputenih pasa u Beogradu, Komisije za izbor najlepe zelene povrine i dr.
IZDAVAKA DELATNOST, PROMOCIJE I PREZENTACIJE
Sekretarijat za zatitu ivotne sredine obezbedio je i sredstva za tampanje zbornika radova Zatita vazduha i akciju Zatitimo ptice u gradu iji je cilj da se kod dece kolskog uzrasta, kroz aktivno uee u razliitim oblicima rada, razvije ekoloka svest o znaaju bioloke raznovrsnosti.
PODRKA STRUNIM SKUPOVIMA
UVod
Sekretarijat za zatitu ivotne sredine je samostalno ili u saradnji sa drugim institucijama uestvovao u izradi, izdavanju, tampanju i promociji veeg broja naunih, strunih, edukativnih i informativnih projekata, publikacija, asopisa, monografija, edicija, filmova itd. Posebno se istiu: n THE CARABIDS OF SERBIA, autora S. B. uri, M. M. Brajkovi, B.P.M. uri; n Monografija Saobraaj i biljke u Nacionalnom parku Fruka Gora, autor dr Dragica Stankovi; n Hemijsko-tehnoloko-metalurki (HTM) prirunik; n KORA likovni projekat autora novinara Ljubomira Vujisia. U okviru kampanje i predstavljanja zatienog prirodnog dobra Veliko ratno ostrvo odobrena su sredstva za snimanje informativno-propagandnog filma, kojim bi se javnosti predstavile prirodne karakteristike ostrva i ukazalo na mogunosti njegovog korienja u struno-naunom, edukativnom i rekreativnom smislu.
Sekretarijat za zatitu ivotne sredine obezbedio je sredstva na ime sufinansiranja uea predstavnika Udruenja pejzanih arhitekata Srbije (UPAS) na Generalnoj skuptini i Seminaru pejzane arhitekture u organizaciji Evropskog udruenja pejzanih arhitekata (EFLA ANNUAL SEMINAR OF LANDSCAPE ARCHITECTS & GENERAL ASEMBLY) u Briselu, od 26-28. 10. 2007. godine. Na ovom skupu je lan komisije UPAS-a za meunarodnu saradnju mr Andrija Tutundi, izabran za predsednika Komiteta za obrazovanje EFLA, za naredne dve godine . Sekretarijat za zatitu ivotne sredine obezbedio je finansijsku pomo za odlazak tri apsolventa umarskog fakulteta, Odsek za pejzanu arhitekturu i hortikulturu, na Univerzitet Albert Ludwigs, Freiburg, Nemaka radi uea u njihovim istraivakim projektima koji se bave ekolokim, sociolokim i politikim aspektima ivotne sredine (upravljanje otpadom i gradske deponije, uticajem migranata na pejza i sl), a ujedno i na izradi diplomske teze. Cilj ovog projekta je razmena strunih znanja, razvoj nauno-istraivakog rada kod nas i uspostavljanje meunarodne saradnje dva fakulteta, saradnje dva grada Beograda i Freiburga, kao i razmene iskustava iz oblasti ekologije i zatite ivotne
28
sredine (grad Freiburg nosi titulu odrivog grada). Predstavnici Sekretarijata aktivno su uestvovali u organizaciji, pripremi i radu strunih konferencija, savetovanja, kongresa, tribina, radionica, strunih putovanja i raznih drugih skupova u zemlji i inostranstvu, od kojih se posebno istiu: n Meunarodna Konferencija VODA 2007 koja je odrana na Tari u periodu od 26-29. juna 2007. godine; n INTERNATIONAL STUDENT WEEK IN BELGRADE 2007. Druga meunarodna studentska konferencija (Beograd 29. juni - 4. juli 2007) Organizator Evropska omladinska mrea i ERASMUS STUDENT NETWORK i njihov lokalni partner Svetski omladinski talasSrbija; n Internacionalna konferencija Balkanske ekoloke asocijacije (B.EN. A) QUALITY OF LIFE AND ENVIRONMENT IN THE FRAME OF E.U. Kvalitet ivotne sredine u okvirima politike EU u oblasti odrivog razvoja, odrana je u Beogradu, optina Rakovica, u periodu od 15-17. novembra 2007. godine; n Seminar Krizni PR u komunalnom sistemu i hitno reagovanje nadlenih slubi (Fruka gora 2325. mart 2007. godine); n Savetovanje Novi propisi u budetskom raunovodstvu (Beograd, 15. mart 2007. godine); n Meunarodna konferencija Otpadne vode, komunalni vrsti otpad i opasni otpad (Kruevac, 1-5. april 2007. godine); n IV nauno-struni skup sa meunarodnim ueem Planska i normativna zatitta prostora i ivotne sredine (Pali-Subotica, 16-18. april 2007. godine); n Konferencija o regionalnoj saradnji u oblasti zatite ivotne sredine Beyond compliance:how regi-
ons can help build a sustainable Europe (Budimpeta, 17. maj 2007. godine); n Zatita ivotne sredine u urbanim sistemima (Banja Luka, 20. juni 2007. godine); n Meunarodna konferencija o znaaju i ulozi voda u urbanim sredinama WaterfronExpo 2007 (Lisabon, 1-6. oktobar 2007. godine); n Prva regionalna nauno-struna konferencija o upravljanju industrijskim otpadom (Kopaonik, 2225. oktobar 2007. godine); n Prvi kongres biologa Srbije (KOBIS) sa meunarodnim ueem (Pali, 25-28. oktobar 2007. godine); n Internacionalni seminar sa temom Procena uticaja na ivotnu sredinu i strateka procena uticaja na ivotnu sredinu- Advanced International Training Programme on Environmental Impact Assesment (EIA) and Strategic Environmental Assesment (SEA), Alumni Followup Workshop (Rijeka Hrvatska, 5 10. novembar 2007. godine); n Revitalizacija braunfild lokacija u Srbiji (Beograd, 16. novembar 2007. godine); n XIII simpozijum sa savetovanjem o zatiti bilja sa meunarodnim ueem ( Zlatibor, 26-30. novembar 2007. godine); n Meunarodni sajam o zagaenju i zatiti ivotne sredine u Evropi (Pariz, 26. novembar - 1. decembar 2007. godine) n Seminar Uee javnosti u postupku donoenja odluka vezanih za procene uticaja na ivotnu sredinu i strateke procene uticaja na ivotnu sredinu (Zlatibor, 28-30. novembar 2007. godine); n Workshop on Landfill for Municipal Waste (Beograd, 29-30. novembar 2007. godine); n Izrada nacrta nacionalne strategije za mlade usklaivanje ishoda
29
UVod
(Sremski Karlovci, 30. novembar 2007. godine); n II salon pejzane arhitekture (Beograd, 6 - 11. decembar 2007. godine); n Meunarodna nauna konferencija INTEGRALNA ZATITA UMA NAUNO-TEHNOLOKA PLATFORMA (Beograd, 12. decembar 2007. godine); n Kopaonika kola prirodnog prava (Kopaonik, 13-17. decembar 2007. godine); n Seminar Javne nabavke u praksi sa posebnim osvrtom na predlog novog zakona (Beograd, 7. decembar 2007. godine); n Predstavljanje projekta istija proizvodnja u Srbiji (Beograd, 14. decembar 2007. godine); n Razvoj sistema upravljanja rizikom i odgovorom na hemijski udes
(Beograd, 17. decembar 2007. godine); n Prezentacija kompanije AVE Entsorgung GmbH (Linc Austrija, 17. decembar 2007. godine) Sekretarijat je u toku 2007. godine ostvario stalnu saradnju i komunikaciju sa drugim sekretarijatima Gradske uprave, javnim komunalnim preduzeima, drugim gradskim, republikim i optinskim institucijama u vezi sa zajednikim aktivnostima na projektima i programima kojima se podie nivo kvaliteta ivotne sredine u gradu. Posebna panja posveena je stalnoj komunikaciji i saradnji sa nevladinim organizacijama, udruenjima graana i graanima, zatim naunim i strunim institucijama, kolskim i predkolskim ustanovama.
UVod
TRI GODINE ISKUSTVA U pRIMENI NOVIH pROpISA O ZATITI IVOTNE SREDINE

UVOD
U 2007. godini Sekretarijat za zatitu ivotne sredine, kao organizaciona jedinica Gradske uprave nadlena za zatitu ivotne sredine, izvravala je sve poslove iz okvira prava i dunosti Republike koji su zakonom povereni gradu Beogradu. Kljuni poslovi u okviru definisane nadlenosti odnose se na: 1. utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine za potrebe izrade prostornih i urbanistikih planova koje donosi Skuptina grada Beograda;
2. davanje miljenja na odluke o pristupanju, odnosno nepristupanju stratekoj proceni uticaja plana ili programa na ivotnu sredinu; 3. davanje saglasnosti na izvetaj o stratekoj proceni uticaja plana ili programa na ivotnu sredinu; 4. sprovoenje postupaka procene uticaja projekata na ivotnu sredinu; 5. sprovoenje postupaka izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti.
30
UTVRIVANJE MERA I USLOVA ZATITE IVOTNE SREDINE ZA POTREBE IZRADE PROSTORNIH I URBANISTIKIH PLANOVA
Sekretarijat za zatitu ivotne sredine, u skladu sa lanom 34. Zakona o zatiti ivotne sredine1 a na osnovu uslova i miljenja nadlenih strunih organizacija, utvruje mere i uslove zatite ivotne sredine za potrebe izrade prostornih i urbanistikih planova koje priprema i predlae organizaciona jedinica Gradske uprave nadlena za poslove urbanizma. Utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine zasniva se, pre svega, na prethodoj oceni postojeeg stanja ivotne sredine na posmatranom podruju i njegovom okruenju, kao i analizi postojeih namena prostora i sagledavanja moguih uticaja planiranih sadraja na prostor definisan granicama plana, odnosno na njegovo okruenje. Postojee stanje ivotne sredine na odreenom prostoru ocenjuje se nakon analize podataka sadranih u izvetajima o monitoringu ivotne sredine, odnosno ispitivanju kvaliteta vazduha, voda, zemljita, kao i nivoa komunalne buke na teritoriji grada Beograda, projekciji trendova promena nivoa zagaujuih materija u navedenim iniocima ivotne sredine i relevantnih podataka iz Ekolokog atlasa Beograda. Analiza postojeih namena prostora podrazumeva obilazak prostora koji je predmet urbanistike razrade, formiranje foto dokumentacije i analizu vaeeg planskog dokumenta. Za ovu analizu, od izuzetne je vanosti i razmena podataka o komunalnoj opremljenosti prostora sa javnim komunalnim preduzeima koja upravljaju kljunim sistemima u gradu (JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, JKP Beogradske elektrane, JKP Zelenilo Beograd i dr). Nakon prikupljenih podataka
o postojeem korienju zemljita, sledi uvid u planirane namene definisane prostornim, odnosno urbanistikim planovima viega reda i to: Prostornim planom infrastrukturnih koridora, Regionalnim prostornim planom administrativnog podruja Beograda, Generalnim planom Beograda 2021. i dr. Navedene analize predstavljaju osnovu za sagledavanje moguih uticaja planiranih sadraja na prostor definisan granicama plana i njegovo okruenje. Ako su poznati sadraji koji se planiraju na predmetnom prostoru mogue je predvideti njihove znaajne uticaje i utvrditi mere i uslove zatite ivotne sredine. U suprotnom, ako su zahtevom za utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine definisane iskljuivo opte namene (komercijalne ili privredne delatnosti, gradski centri i sl) ne mogu se sagledati mogui znaajni uticaji planiranih sadraja na prostor i njegovo okruenje, odnosno mogu se definisati samo opte mere i uslovi zatite ivotne sredine. Tokom trogodinjeg rada na utvrivanju mera i uslova zatite ivotne sredine Sekretarijat za zatitu ivotne sredine suoavao se sa problemima u ispunjavanju propisanih obaveza, a pre svega: n velikim brojem zahteva za utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine za izradu i donoenje urbanistikih planova i projekata; n esto nepotpunom dokumentacijom dostavljenom uz zahtev za utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine; n nedovoljnim brojem zaposlenih za reavanje podnetih zahteva. U toku 2007. godine analizirano je ukupno 147 zahteva za utvrivanje mera i uslova zatite ivotne sredine, od ega je reeno 105, i to:
Slubeni glasnik RS, broj 135/04
31
UVod
1 .
2 . 3 . 4 . . 5.
Planovi detaljne regulacije (privredne zone, naselja, saobraajnice i dr) Urbanistiki projekti (poslovni, privredni, stambeni, javni i dr. objekti) Akti o urbanistikim uslovima albe na reenja optinskih slubi (drugostepeni postupak) Akti o urbanistikim uslovima
10
31 62 2 118
STRATEKA PROCENA UTICAJA PLANA NA IVOTNU SREDINU
Slubeni glasnik RS, broj 135/04.
Postupak strateke procene uticaja planova i programa na ivotnu sredinu, u skladu sa Zakonom o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu2, sprovodi se u oblastima: prostornih i urbanistikih planova i korienja zemljita, poljoprivrede, umarstva, ribarstva, lovstva, energitike, industrije, saobraaja, upravljanja otpadom, upravljanja vodama, turizma, telekomunikacija, ouvanja prirodnih stanita i divlje flore i faune. U dosadanjoj primeni ovog zakona strateka procena uticaja na ivotnu sredinu vrena je u oblasti prostornih i urbanistikih planova. Ovaj postupak sprovodi Sekretarijat za urbanizam i graevinske poslove, kao organizaciona jedinica Gradske uprave nadlena za pripremu tih planova. Uloga Sekretarijata za zatitu ivotne sredine ogleda se u (1) davanju miljenja na predlog odluke o stratekoj proceni uticaja plana na ivotnu sredinu i (2) davanju saglasnosti na izvetaj o stratekoj proceni uticaja, bez koje plan ne moe biti upuen
Skuptini grada Beograda na razmatranje i usvajanje. U toku protekle tri godine primene ovog zakona uspostavljena je odgovarajua meuresorna saradnja sa Sekretarijatom za urbanizam i graevinske poslove i Urbanistikim zavodom Beograda. Odluka o pristupanju, odnosno nepristupanju stratekoj proceni uticaja uglavnom se zasnivala na planiranoj nameni povrina u okviru definisanih granica plana ili poloaju predmetnog prostora u odnosu na zatieno prirodno dobro, zatienu okolinu nepokretnog kulturnog dobra ili podruja posebne namene, najee bez definisanih konkretnih sadraja plana. Predlog odluke retko se zasnivao na prethodnoj analizi prostora, identifikaciji stanja ivotne sredine i moguih znaajnih uticaja planiranih sadraja na posmatrani prostor i njegovo okruenje, a koji bi, kao elementi odluke, trebalo da su opisani u programu za izradu urbanistikog plana. Ocena izvetaja o stratekoj proceni uticaja plana na ivotnu sredinu izvrena je na osnovu kriterijuma definisanih u zakonu. Pre postupka ocene i davanja saglasnosti, izvetaj o stratekoj proceni uticaja plana na ivotnu sredinu razmatra javnost u okviru izlaganja plana na javni uvid i odravanja javne rasprave. U toku 2007. godine analizirano je ukupno 45 zahteva koji se odnose na strateku procenu uticaja planova na ivotnu sredinu, od ega je reen 41 zahtev, i to: Miljenje na predlog reenja o pristupanju / nepri1 . stupanju stratekoj proce- 34 ni uticaja na ivotnu sredinu Saglasnost na izvetaje o 2 . stratekoj proceni uticaja 7 na ivotnu sredinu
UVod
32
Na kraju treba imati u vidu injenicu da tokom prve tri godine primene Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu nije bilo zahteva za konsultacijama u pogledu strateke procene uticaja na ivotnu sredinu planova i programa iz drugih oblasti, izvan urbanistikog planiranja.
PROCENA UTICAJA PROJEKATA NA IVOTNU SREDINU
Postupak procene uticaja projekata na ivotnu sredinu
Primenom Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu,3 odnosno sprovoenjem postupka procene uticaja odreenih projekata na ivotnu sredinu u najranijoj fazi tehnikog planiranja i odluivanja o projektu, obezbeuje se primena preventivnih mera spreavanja ili smanjenja uticaja na ivotnu sredinu na samom izvoru zagaivanja. Istovremno, informisanjem javnosti o svim fazama postupka procene uticaja i njenim ueem u postupku donoenja odluka, obezbeuje se transparentnost postupka i dostupnost svih podataka, pri emu je omogueno graanima da pravo na zdravu ivotnu sredinu ostvaruju pred nadlenim upravnim i pravosudnim organima. esto se istie da postupak procene uticaja na ivotnu sredinu produava celokupnu proceduru pribavljanja odobrenja za realizaciju projekta i da poveava trokove ulaganja. Meutim, kada se uzmu u obzir obaveze korisnika prirodnih dobara, odnosno odgovornosti zagaivaa utvrene novim propisima4, proizilazi da procena uticaja na ivotnu sredinu, pored prevencije zagaivanja ivotne sredine, minimalizuje budue trokove investitora koji se odnose na naknade za zagaivanje ivotne sredine, trokove za uinjenu tetu, odnosno njeno uklanjanje
Procena uticaja projekata na ivotnu sredinu definisana je kao preventivna mera zatite ivotne sredine zasnovana na izradi studija i sprovoenju konsultacija uz uee javnosti i analizi alternativnih mera, sa ciljem da se prikupe podaci i predvide tetni uticaji odreenih projekata na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi, floru, faunu, zemljite, vodu, vazduh, klimu i pejza, materijalna i kulturna dobra i uzajamno delovanje ovih inilaca, kao i da se utvrde i predloe mere kojima se tetni uticaji mogu spreiti, smanjiti ili otkloniti, imajui u vidu izvodljivost tih projekata. Predmet procene uticaja su projekti koji se planiraju i izvode, promena tehnologije, rekonstrukcija, proirenje kapaciteta, prestanak rada i uklanjanje projekata koji mogu imati znaajan uticaj na ivotnu sredinu. Predmet procene uticaja su i projekti koji su realizovani bez izrade studije o proceni uticaja, a nemaju odobrenje za izgradnju ili upotrebu (izvedeni objekti). Procena uticaja vri se za projekte iz oblasti industrije, rudarstva, energetike, saobraaja, turizma, poljoprivrede, umarstva, vodoprivrede, upravljanja otpadom i komunalnih delatnosti, kao i za sve projekte koji se planiraju na zatienom prirodnom dobru i u zatienoj okolini nepokretnog kulturnog dobra. Postupak procene uticaja sastoji se iz tri faze, i to: 1. odluivanje o potrebi procene uticaja projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja; 2. odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja;
Slubeni glasnik RS, broj 135/04. Uredba o vrstama zagaivanja, kriteriju-mima za obraun naknade za zagaivanje, ivotne sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade (Slubeni glasnik RS, broj 113/05 i 12/07); Uredba o merilima i uslovima za povraaj, oslobaanje ili smanjenje plaanja naknade za zagaivanje ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, broj 113/05).
33
UVod
ili trokove mera i kazni koje se izriu u inspekcijskoj kontroli.
Slubeni glasnik RS, broj 84/05. Slubeni glasnik RS, broj 69/05.
3. odluivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja. Ako je predmet procene projekat koji se nalazi na Listi I postupak procene odvija se kroz dve faze (drugu i treu), a ako je predmet procene projekat koji se nalazi na Listi II postupak procene uticaja odvija se kroz sve tri faze. Koji se projekti nalaze na jednoj, odnosno drugoj listi regulisano je Uredbom o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja (I) i Liste projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu (II).5 . U 2007. godini Sekretarijat za zatitu ivotne sredine razmatrao je ukupno 192 zahteva (predmeta). Za 166 zahteva doneta su odgovarajua konana reenja, a reavanje ostalih 26 zahteva je u toku. Odluivanje o potrebi procene uticaja projekata na ivotnu sredinu 1 . albe na reenja optinskih slubi (drugostepeni postupak) Odreivanje obima i sadraja studije o pro2 . ceni uticaja na ivotnu sredinu Saglasnosti na studije o 3 . proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu 116 2
28
20
Odluivanje o potrebi procene uticaja na ivotnu sredinu
Sekretarijat za zatitu ivotne sredine odluivao je u 2007. godini o potrebi procene uticaja projekata na ivotnu sredinu na osnovu zahteva nosilaca projekata. Zahtev za odluivanje o potrebi procene uticaja, blie je odreen Pravilnikom o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za odreivanje obima i sadraja studije o proceni
uticaja na ivotnu sredinu.6 Na osnovu podnetog zahteva i podataka o karakteristikama projekta i moguim uticajima, kao i dodatnih informacija koje su, po pravilu, dostavljali zainteresovani organi, organizacije i javnost tokom postupka javnog uvida, odnosno primenom propisanih kriterijuma, Sekretarijat je procenjivao verovatnou znaajnog, odnosno mogueg uticaja koji ovi projekti imaju na ivotnu sredinu i u skladu sa tim donosio je odluke o potrebi procene uticaja odreenih projekata na ivotnu sredinu. U razmatranom periodu veliki broj podnetih zahteva karakterisali su nepotpuni odgovori i nedostatak relevantnih podataka koji su neophodni za odluivanje. Popunjeni obrazac zahteva, koji se odnosi na opis projekta, esto je sadravao neodgovarajue i kontradiktorne informacije, bez odgovora o verovatnoi znaajnih uticaja koji se mogu javiti tokom izvoenja, rada ili u sluaju udesa. Takoe, uz zahtev se, po pravilu, nije dostavljao izvod iz odgovarajueg planskog dokumenta odnosno akt o urbanistikim uslovima, kao dokaz o utvrenom nainu korienja zemljita i mogunosti realizacije planiranog projekta na odabranoj lokaciji. U sluaju neurednih zahteva, traeno je dostavljanje dodatne dokumentacije, podataka i informacija, to je uticalo na poveanje trokova i prekid postupka, odnosno produenje vremena sprovoenja postupka. Posebna tekoa u odluivanju o potrebi procene uticaja, odnosno proceni mogueg znaajnog uticaja projekta na ivotnu sredinu, ogleda se u injenici da se ova odluka donosi u ranim fazama realizacije projekta, kada nosilac projekta realno nije u mogunosti da pribavi neke od relevantnih podataka. U tim sluajevima od znaaja je dijalog sa nosi-
UVod
34
ocem projekta, kao i konsultacije sa drugim organima i organizacijama nadlenim za utvrivanje uslova i izdavanje dozvola, odobrenja i saglasnosti za izgradnju objekata, odnosno koje planiraju i ureuju prostor, vre inspekcijski nadzor, prate stanje ivotne sredine, staraju se o zatiti i korienju prirodnih resursa i sl. Pri odluivanju o potrebi procene uticaja u ranoj fazi realizacije projekta, esto je bilo teko utvrditi koji uticaj se moe kvalifikovati kao znaajan uticaj. Zakljueno je da se provera znaaja i obima nekog uticaja moe izvriti razmatranjem svakog mogueg uticaja, naznaenog u kratkom opisu projekta, uzimajui u obzir sledee: n da li e uticaj biti neuobiajen za okolinu predmetnog projekta; n broj ljudi izloenih uticaju, ukljuujui osetljive grupe populacije; n razmatranje ostalih receptora mogueg uticaja (flora, fauna, drugi objekti, preduzea, postrojenja i sl); n rizik od prekoraenja propisanih standarda i normi kvaliteta ivotne sredine usled kumuliranja sa efektima postojeih i planiranih projekata; n verovatnou pojave uticaja; n karakter mogueg uticaja (posredan ili neposredan; stalan, dugotrajan ili privremen; neprekidan ili periodian uestao ili redak); n da li e biti teko izbei, smanjiti, ispraviti ili nadoknaditi eventual-nu tetu nastalu moguom pojavom odreenog uticaja. Ukupno je u 2007. godini okonano 116 postupka, od kojih je doneto 28 odluka o potrebi procene uticaja projekata na ivotnu sredinu u oblasti saobraaja, kolektora otpadnih voda, postrojenja za proizvodnju betona, skladita, trno-poslovnih i stambeno-poslovnih centara,
benzinskih i TNG stanica, kao i 42 odluke da nije potrebna procena uticaja na ivotnu sredinu projekata u oblasti izlobeno-prodajnih salona i servisa automobila, rekonstrukcije tramvajskih pruga, poslovnih kompleksa i dr. Odbaeno je 44 zahteva, a kod 2 zahteva je odlueno da se postupak prekine zbog nereenog prethodnog pitanja. Odlueno je i o 2 albe na reenja prvostepenih optinski slubi.
Odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu
Ova faza postupka procene uticaja na ivotnu sredinu sprovedena je u 2007. godini za projekte za koje je u prethodnoj fazi odlueno da je potrebna procena uticaja, kao i projekte za koje je propisano da se obavezno vri procena uticaja. Sekretarijat za zatitu ivotne sredine reenjem je utvrivao obim i sadraj studije, na osnovu zahteva koji su nosioci projekata podnosili u skladu sa Pravilnikom o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Razmatrani zahtevi za odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja u 2007. godini, generalno su imali nedostatke u pogledu podataka koji se odnose na: n procenu koliine oekivanih otpadnih materija i emisija; n prikaz glavnih alternativa koje je nosilac projekta razmatrao i razloga za izbor predloenog reenja; n opis inilaca ivotne sredine za koje postoji mogunost da budu znatno izloeni uticajima tokom izvoenja i rada projekta i eventualnih posledica.
35
UVod
Slubeni glasnik RS, broj 69/05. Slubeni glasnik RS, broj 69/05.
U svim sluajevima zahtevano je od nosilaca projekata da informacije o stanju inilaca ivotne sredine, karakteristikama projekta i moguim uticajima budu detaljne i pouzdane, radi utvrivanje odgovarajueg obima i sadraja studije. Navedeni zahtev zasniva se na znaaju ove faze postupka za uspenu izradu studije i projektne dokumentacije, kao i pozitivnu ocenu studije, odnosno realizaciju projekta, iz sledeih razloga: n sticanje jasne slike o moguim znaajnim uticajima projekta, ukljuujui i podatke o svim subjektima koji mogu biti izloeni tim uticajima; n utvrivanje bitnih injenica i izbegavanje prikupljanja i analize nebitnih podataka; n podsticanje ranih konsultacija izmeu podnosioca zahteva i nadlenog organa, kao i afirmisanje uea zainteresovanih organa, organizacija i javnosti u razmatranju predloenog projekta; n blagovremeno planiranje i sprovoenje neophodnih istrai-vanja; n utvrivanje alternativa koje je potrebno razmotriti, kao i mera za spreavanje, smanjenje ili otklanjanje negativnih uticaja i sl. Na osnovu dostavljenih podataka, obilaska predmetne lokacije, kao i informacija pribavljenih tokom sprovedenog postupka javnog uvida, a u skladu sa zakonom i Pravilnikom o sadrini studije o proceni uticaja7 Sekretarijat je donosio reenja o obimu i sadraju studije. U zavisnosti od karakteristika projekta, ovim reenjem, pored elemenata propisanih navedenim pravilnikom, zahtevano je da studija sadri analizu i opise koji se odnose na: n ciljana istraivanja, merenja i analize radi ocene postojeeg stanja ivotne sredine;
podatke o geografskoj lokaciji, kapacitetu ivotne sredine, sezonskim karakteristikama (promena flore i faune, njihova osetljivost i sl); n nivo detaljnosti zahtevanih analiza i ispitivanja; n metode i kriterijume koji e se koristiti za procenu obima i znaaja moguih uticaja; n izbor mera za ublaavanje moguih znaajnih uticaja; n sprovoenje konsultacija sa strunim i ovlaenim organizacijama i ostalim zainteresovanim stranama tokom izrade studije; n strukturu, sadraj i obim informacija o ivotnoj sredini i sl. U 2007. godini ukupno je okonano 28 postupaka odreivanja obima i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu za projekte u oblasti proizvodnje, energetike, rekonstrukcije saobraajnica, skladita, benzinskih i TNG stanica, javnih, komunalnih i drugih projekata.
n
UVod
Odluivanje o davanju saglasnosti na studije o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu
U treoj fazi postupka procene uticaja projekata na ivotnu sredinu Sekretarijat za zatitu ivotne sredine razmatrao je zahteve za davanje saglasnosti na studije o proceni uticaja, zajedno sa pribavljenim uslovima i saglasnostima drugih organa i organizacija. U okviru ove faze, obezbeen je javni uvid, javna prezentacija studije sa javnom raspravom, u skladu sa zakonom i Pravilnikom o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na ivotnu sredinu8. Sekretarijat je obrazovao i organizovao rad tehnike komisije za ocenu studije o proceni uticaja, u skladu sa zakonom i Pravilnikom o radu tehnike komisije za ocenu studije o proceni utica-
36
ja na ivotnu sredinu9. Takoe, sprovedene su i sve izmene i dopune studije po zahtevu Sekretarijata ili tehnike komisije. Nakon izrade izvetaja tehnike komisije, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine vrio je detaljnu analizu studije i raspoloive dokumentacije, podataka i informacija na osnovu kojih je odluivao o davanju saglasnosti ili odbijanju zahteva za davanje saglasnosti na studiju o proceni uticaja. Odlukom o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja utvrivani su uslovi i mere za spreavanje, smanjenje i otklanjanje tetnih uticaja projekta na ivotnu sredinu na lokaciji i blioj okolini, u toku izvoenja i rada projekta, u sluaju udesa i po prestanku rada projekta. Studije koje su ovom sekretarijatu podnete na ocenu u razmatranom periodu su, u pogledu sadraja i primenjene metodologije rada, u najveoj meri izraene u skladu sa novim propisima i odlikuju se relativno kvalitetnim opisom karakteristika projekta, tehnologije rada, analizom moguih uticaja projekta na ivotnu sredinu i predlogom, uglavnom adekvatnih mera zatite. I dok je u 2005. godini sadraj veine studija bio neusaglaen sa utvrenim obimom i sadrajem, u 2006/2007. godini je dolo do znaajne promene. Pritom, treba imati u vidu da je u protekle tri godine uinjen ogroman napor i insistiranje da se utveni obim i sadraj studije potuju, kao i napor da se nosiocu projekta, pre izrade studije, ukae na sadrinu i metodologiju bez koje studija ne moe biti prihvaena. U brojnim situacijama je izbegnuto vraanje studije na doradu vie puta. Meutim, nije zabeleen sluaj da je dostavljena i razmatrana studija na koju nije bilo primedaba. Zahtevi za izmenu i dopunu studija najee su se odnosili na:
1 . .opis lokacije: nedostatak podataka o istoriji lokacije projekta, nameni i nainu korienja u prethodnom periodu, postojeim i planiranim objektima koji mogu biti ugroeni radom projekta ili iji se efekti mogu kumulirati sa uticajem projekta; preobiman i uopten prikaz klimatskih karakteristika i metereolokih pokazatelja, bez tumaenja navedenih rezultata o njihovom znaaju u odnosu na mogue uticaje projekta; nedostatak podataka o naseljenosti, osetljivim grupama populacije i drugim demografskim karakteristikama podruja; 2 . opis projekta: nedostatak podataka o kapacitetu proizvodnje (prosena i maksimalna), koliinama potrebne energije, vode i sirovina; neadekvatna procena oekivanih koliina otpadnih materija i otpadnih voda, posmatrano po tehnolokim celinama, ukljuujui druge vrste emisije; prikaz razmatranih alternativa: . 3 . . . nedostatak prikaza razmatranih alternativnih reenja, a posebno polaznog reenja efekti izostanka realizacije projekta u pogledu odrivosti ekonomskih interesa u odnosu na zatitu ivotne sredine i ouvanje prirodnih vrednosti; izbor predloenog reenja obrazloen je samo u odnosu na lokaciju (prema vlasnitvu zemljita, mogunosti izgradnje) bez obrazloenja usvojenih reenja u pogledu tehnolokog procesa, izbora materijala, sirovina i energije, obima proizvodnje, naina kontrole zagaenja, postupanja sa otpadom, monitoringa, postupanja u vanrednim prilikama i sl; alternative su razmatrane samo sa ekonomskog aspekta, bez analize moguih uticaja na ivotnu sredinu; 4 . .prikaz stanja ivotne sredine na lokaciji i blioj okolini u sluajevima u kojima je kvalitet inilaca ivotne
37
UVod
10
sredine opisan na osnovu zastarelih podataka ili na osnovu rezultata merenja na lokacijama slinih karakteristika; 5. opis moguih znaajnih uticaja projekta na ivotnu sredinu: nedostatak podataka o obimu i vrsti uticaja tokom izvoenja projekta (posebno ako je predmet procene projekat rekonstrukcije zanemarene su aktivnosti na uklanjanju postojeih objekata i opreme, naina postupanja sa nastalim otpadom i sl); nedostatak podataka o moguim kvalitativnim i kvantitativnim promenama u ivotnoj sredini u sluaju udesa, zonama uticaja i sl; 6 . .opis mera za spreavanje, smanjenje i otklanjanje znaajnih uticaja projekta na ivotnu sredinu: opis mera zatite u sluaju udesa uglavnom je ogranien na mere pripravnosti, odnosno prevencije i ne obuhvata mere odgovora i otklanjanja posledica udesa; program praenja uticaja na ivotnu 7 . . . sredinu najee je imao nedostatke u pogledu utvrivanja parametara na osnovu kojih se mogu pratiti i utvrivati tetni uticaji na ivotnu sredinu ili su izostali kriterijumi na osnovu kojih su oni odreeni; 8 . netehniki krai prikaz: netehniki rezime studije uobiajeno se daje kao izdvojen separat; tekst netehnikog rezimea studije esto je neadekvatnog obima ili je pisan strunim jezikom, koji je nerazumljiv iroj javnosti. U toku sprovoenja postupaka procene uticaja i reavanja podnetih zahteva izraena je bila i nedovoljna usaglaenost postupka izdavanja odobrenja za izgradnju projekta i postupka procene uticaja na ivotnu sredinu. U nekim sluajevima, zahtev za pokretanje postupka procene uticaja podnet je nakon izdatog odobrenja za izgradnju tako da je na ocenu dostavljena studija izraena
na osnovu glavnog projekta (studijom se samo potvruje opravdanost projektno-tehnikih reenja. S tim u vezi, istie se da se studija po pravilu izrauje na nivou idejnog projekta, u najranijoj fazi projektne dokumentacije, te da je potrebno da kroz studiju budu analizirani uticaji projekta u celini, kao i pojedinanih tehnolokih operacija, zatim obraene i tehnike mere za spreavanje, smanjenje i otklanjanje svakog tetnog uticaja projekta na ivotnu sredinu koje e, potom, biti ugraene u glavni projekat. Takoe, jo uvek postoje nesporazumi u sluajevima u kojima nosioci projekata pokreu postupak procene uticaja na ivotnu sredinu tek sa podnoenjem zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, a u uverenju da e postupak procene uticaja okonati u kratkom roku i na povoljan nain. Sekretarijat za zatitu ivotne sredine je, u toku 2007. godine, okonao 20 postupaka ocene i davanja saglasnosti na studije uticaja projekata na ivotnu sredinu u oblasti izgradnje saobraajnica, javnih garaa, skladita robe, benzinskih i TNG stanica, multifunkcionalnih trnih centara i dr. Na 17 studija je data saglasnost, jedan zahtev za davanje saglasnosti je odbijen, a 2 zahteva su odbaena. Svi postupci, sprovedeni u I, II i III fazi, uvedeni su u Javnu knjigu, u skladu sa Pravilnikom o sadrini, izgledu i nainu voenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na ivotnu sredinu.10 .
Uee javnosti, zainteresovanih organa i organizacija u postupku procene uticaja projekata na ivotnu sredinu
UVod
Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu, predvieno je uee javnosti, odnosno zainteresovane javnosti, zainteresovanih organa, organizacija i drugih subjekata sistema
38
zatite ivotne sredine u svim fazama postupka. Sekretarijat za zatitu ivotne sredine je blagovremeno planirao i obezbeivao uee javnosti i konsultacije sa interesnim grupama od znaaja za postupke procene uticaja, to je predstavljalo dragocen izvor podataka o moguim alternativnim reenjima koje je potrebno razmotriti, znaajnim uticajima projekta i neophodnim merama zatite. Istovremeno, transparentnost u sprovoenju postupaka procene uticaja omoguilo je zainteresovanoj javnosti da ostvari svoje pravo na uee u donoenju odluka i smanjilo je mogue konflikte interesa. Na dve odluke o potrebi procene uticaja koju je doneo Sekretarijat za zatitu ivotne sredine, nosilac projekta je izjavio albu koju je u drugostepenom postupku Ministarstvo zatite ivotne sredine odbilo i potvrdilo odluku sekretarijata. Iako se veliki trud ulae u doslednost u pogledu obavetavanja i ukljuivanja javnosti u sve faze postupka procene uticaja, interesovanje javnosti je, po pravilu, poveavano u sluajevima linih interesa (mogunost ugroavanja sadanjeg ili oduzetog imovinskog prava) i u sluajevima vee angaovanosti nevladinih organizacija ili politikih grupa. Rezultati procesa ukljuivanja javnosti u donoenju odluka, ne mogu se oceniti potpuno zadovoljavajuim budui da nije nita uinjeno na dodatnom informisanju graana o sadraju i primeni novih propisa, kao i o znaaju koji ovi propisi imaju u ostvarivanju njihovih prava. Od zainteresovanih organa i organizacija posebnu odgovornost pokazuju javna komunalna preduzea, Agencija za reciklau, Zavod za zatitu prirode Srbije i Gradska optina Zemun.
U 2007. godini Sekretarijat za zatitu ivotne sredine zapoeo je pregovore sa jednim operaterom u vezi sa sprovoenjem postupka izdavanja integrisane dozvole. Postupci izdavanja integrisane dozvole propisani su Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine,11 odnosno Uredbom o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola12 i Pravilnikom o sadraju, izgledu i nainu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole.13 U Srbiji jo nije sproveden nijedan postupak izdavanja integrisane dozvole.
ZAKLJUNE NAPOMENE
11
Slubeni glasnik RS, broj 135/04. Slubeni glasnik RS, broj 84/05. Slubeni glasnik RS, broj 30/06.
12
13
Trogodinje iskustvo koje se odnosi na predmet ili proceduru sprovoenja postupaka propisanih novim zakonima u oblasti zatite ivotne sredine dovoljan je za prilagoavanje svih nadlenih organa, zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane javnosti, sa jedne strane, i nosilaca izrade izvetaja o stratekoj proceni uticaja planova i programa na ivotnu sredinu, nosilaca projekata i izrade studija o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu, sa druge strane. Budui da se radi o zakonima i propisima koji su u potpunosti usaglaeni sa odredbama relevantnih Direktiva EU, mora se istai nedovoljno razumevanje (u svim sektorima i na svim nivoima) za izgradnju i jaanje institucionalnih, odnosno kadrovskih i drugih kapaciteta. Na kraju, istie se da je u protekle tri godine dolo do izuzetno znaajne intersektorske saradnje izmeu nadlenih organa, kao i do pozitivnog odnosa javnosti prema novim oblicima saradnje i uspostavljanja poverenja.
39
UVod
INTEGRISANO SPREAVANjE I KONTROLA ZAGAIVANJA IVOTNE SREDINE
UVod
ESTA MINISTARSKA KONFERENcIJA ,,IVOTNA SREDINA ZA EVROpU

Beograd, Srbija 10-12. oktobar 2007.
Odluka o organizovanju este, po redu, ministarske konferencije u Beogradu, doneta je na osnovu kandidature Republike Srbije, podnete 22. oktobra 2003. godine, na specijalnom zasedanju Radne grupe visokih predstavnika Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (United Nations Economic Commission for Europe UNECE) ije su lanice sve drave Evrope, Centralne Azije, Kavkaza, kao i SAD i Kanada. Godine 1991. u gradu Dobris, Republika eka, odrana je prva ministarska konferencija na kojoj je pokrenut proces ivotna sredina za Evropu, a zatim su odrane konferencije: u Lucernu, vajcarska, 1993, u Sofiji, Bugarska, 1995, u Arhusu, Danska, 1998. i u Kijevu, Ukrajina, 2003. esta ministarska konferencija ,,ivotna sredina za Evropu odrana je u Beogradu od 10. do 12. oktobra 2007. godine. Ministri i visoki zvaninici 51 drave lanice UNECE i Evropske komisije, meunarodnih i nevladinih organizacija, kao i ostali uesnici, diskutovali su o postignutom napretku u sprovoenju politika ivotne sredine od Konferencije u Kijevu 2003. godine, kao i o izgradnji kapaciteta, partnerstva i budunosti procesa ,,ivotna sredina za Evropu (Environment For Europe EfE proces). ivotna sredina za Evropu je proces koji udruuje aktivnosti svih zemalja koje rade na odrivom razvoju u Evropi. U ovom procesu uestvuju predstavnici vlada evropskih zemalja, posebno istone Evrope i biveg Sovjetskog saveza, a odluke se donose na ministarskom nivou. U proces
40
su ukljuene meunarodne i meuvladine organizacije kao to su Ekonomska komisija za Evropu Ujedinjenih nacija (UNECE), Organizacija za evropsku saradnju i razvoj (OECD), Evropska agencija za ivotnu sredinu (European Environmental Agency - EEA), Evropska komisija (EC), Svetska zdravstvena organizacija (WHO), Savet Evrope (SE), finansijske institucije Svetska banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka, kao i nevladine organizacije. ivotna sredina za Evropu predstavlja efektivan forum za definisanje zajednike politike i okupljanje relevantnih partnera. Proces, kao mehanizam i nain koordinacije, osigurava da e finansiranje i zajmovi biti usmereni ka prioritetnim oblastima ivotne sredine gde je pomo najpotrebnija. Tokom dosadanjih ministarskih konferencija donete su brojne odluke koje su od izuzetnog znaaja za unapreenje stanja i zatite ivotne sredine u Evropi.
PROGRAM VI MINISTARSKE KONFERENCIJE
Radna grupa visokih predstavnika (WGSO Working Group of Senior Officials), u ijem radu uestvuju predstavnici svih 56 drava lanica UNECE regiona je na sastancima koji su odrani u seditu UN u enevi pripremila dnevni red Konferencije. U dnevnom redu se posebno insistira na realizaciji, tako da se od Beogradske konferencije oekivalo da bude konferencija doprinosa. U tom smislu, identifikovana su tri
osnovna sadraja: a) procena realizacije dogovorenih odluka i mehanizama; b) analiza problema u izvravanju postojeih dogovora; v) prezentacija uspenih aktivnosti i primera dobre prakse u cilju unapreivanja i dalje realizacije dogovorenih aktivnosti.
I UVOD Zvanino otvaranje konferencije i usvajanje dnevnog reda Konferenciju je
otvorio dr Saa Dragin, ministar zatite ivotne sredine Republike Srbije, kao predsedavajui, a goste je pozdravio i Boris Tadi, predsednik Republike Srbije, koji je u svom obraanju istakao da se odnosu izmeu problema ivotne sredine na globalnom i regionalnom nivou, meunarodne stabilnosti, mira i bezbednosti, pridaje sve vea vanost i da ne postoji alternativa za koncept odrivog razvoja. U uvodnom delu prisutnima se obratio izvrni sekretar UNECE i izvrni direktor Programa Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu.
II PROCENA I IMPLEMENTACIJA Stanje, monitoring i procena ivotne sredine Evropska agencija za ivotnu
toring postane korisno orue u kreiranju politika zatite ivotne sredine. Predstavljeni su neki primeri modernizacije mrea monitoringa na nacionalnom nivou, sa znaajno poveanim brojem mernih stanica i parametara za monitoring. Tei se proirenju baza podataka o ivotnoj sredini uz neophodnu potrebu da se koriste meunarodno prihvaeni pokazatelji u nacionalnim izvetajima o stanju ivotne sredine, te integrisanoj proceni stanja. Predstavljeni su i pozitivni primeri meudravnog partnerstva u monitoringu ivotne sredine.
Sprovoenje multilateralnih sporazuma o ivotnoj sredini i nalaza iz UNECE Pregleda stanja ivotne sredine (EPR)
sredinu (EEA) u saradnji sa UNECE i drugim partnerima priredila je panevropski izvetaj o stanju ivotne sredine naslovljen kao ,,Beogradska procena. Istaknuti su specifini nalazi, naroito oni koji se odnose na klimatske promene, biodiverzitet, vodosnabdevanje i sanitaciju, morsku sredinu, obnovljive energije i odrive potroake i proizvodne obrasce. Naglaena je potreba da se budue aktivnosti procesa ,,ivotna sredina za Evropu usmere ka poboljanju monitoringa tako da se na mogu dobijati integrisani podaci o ivotnoj sredini, odnosno da moni-
Ova sednica bila je posveena razmatranju implementacije multilateralnih meunarodnih sporazuma, dokumenata i mehanizama u oblasti zatite ivotne sredine, kao i analiza problema koji se javljaju prilikom njihove primene i ostvarivanja. Pet konvencija UNECE znaajno su doprinele poboljanju programskih politika ivotne sredine u regionu, te su posluile kao osnova za brojne nacionalne aktivnosti iji je cilj uspenije upravljanje ivotnom sredinom, integracija politika zatite ivotne sredine u druge sektore i promovisanje odrivog razvoja. Meutim, multilateralni sporazumi o zatiti ivotne sredine (MEA) u regionu nisu dosledno sprovoeni i utvrena je potreba za daljom aktivnou. Istaknuta je vanost da se ubrza proces ratifikacije UNECE konvencija i njihovih protokola. Kljuna potreba je usavravanje sistema informisanja u cilju efikasnijeg sprovoenja multilateralnih sporazuma. Sve konvencije UNECE imaju ustanovljene sisteme za redovno prikupljanje i korienje informacija za vrenje pregleda procesa implementacije i usaglaavanja, kao
41
UVod
i sistem opteg informisanja, a imajui u vidu da je svaka od pomenutih konvencija imala specifine zahteve i ciljeve, uesnici su zatraili da se ojaa njihovo uzajamno delovanje.
III ZAJEDNIKA SESIJA O OBRAZOVANjU ZA ODRIVI RAZVOJ
Odrana je zajednika sednica ministara zatite ivotne sredine i ministara prosvete zemalja koje su usvojile UNECE Strategiju obrazovanja za odrivi razvoj u Viljnusu (maj 2005), kao i drugih zainteresovanih zemalja lanica. Ministri za obrazovanje i za zatitu ivotne sredine UNECE regiona sastali su se po prvi put u istoriji procesa ,,ivotna sredina za Evropu i zajednikom izjavom potvrdili spremnost da sprovedu Strategiju obrazovanja za odrivi razvoj (ESD) u regionu. Razmotrili su dostignua, dosadanje iskustvo i izazove koji se odnose na proces primene UNECE Strategije za ESD, od Konferencije u Kijevu, a zatim usaglasili stavove u pogledu buduih koraka. Izrazili su zadovoljstvo to su ispunjena obeanja data u Kijevu i Vilnjusu. Istaknuto je da pitanje klimatskih promena testira solidarnost itave planete kroz odnos prema svakodnevnom ivotu. Uesnici su zakljuili da je vrsto partnerstvo izmeu nadlenih organa i drugih strana od posebnog interesa za razliite sektore, a naroito za ministarstva za obrazovanje i za ivotnu sredinu, kao i da je vaan preduslov za poboljanje implementacije.
IV OKRUGLI STO NA TEMU BIOLOKE RAZNOVRSNOSTI
veku, ukljuujui i obaveze preuzete u Kijevu koje se odnose na zatiena prirodna dobra i njihovu mreu. Uesnici su odali priznanje vladama, nevladinim organizacijama (NGO) i drugim partnerima na dostignuima od 2003. godine u pogledu implementacije Kijevske rezolucije o biodiverzitetu, ali su takoe istakli da e, bez pojaanih napora, biti teko postii cilj za 2010. godinu (zaustavljanje gubitka biodiverziteta do 2010. godine), kao i da je ostalo mnogo da se uradi u oblasti poljoprivrede i umarstva. Priznat je napredak u pogledu neprekidnog rada u regionu na razvoju Panevropske ekoloke mree (PEEN), identifikaciji poljoprivrednog zemljita visoke prirodne vrednosti, predstavljeno je 26 indikatora biodiverziteta koji su rezultat projekta za smanjenje stope nestanka biodiverziteta u Evropi do 2010. i dr. Uesnici su izrazili neophodnost da se iznau novi i kreativniji naini da se zatiti biodiverzitet, kao to su razliite podsticajne mere, novi oblici finansiranja i plaanja ekosistemskih usluga i dr. Takoe, potrebna je promocija saradnje na panevropskom nivou kako bi se ti mehanizmi unapredili. Mnogi govornici su naglasili da vlade ne mogu same reiti probleme ouvanja biodiverziteta ako u ovom procesu ne uestvuju svi slojevi drutva. Podizanju javne svesti i razvoju linih stavova o ouvanju prirode treba dati prioritet pri reavanju ovih problema. Uesnici okruglog stola su ovom prilikom usvojili Beogradsku izjavu o biodiverzitetu.
UVod
U okviru sednice posveene biodiverzitetu odrano je nekoliko diskusija na temu: Upravljanje biodiverzitetom za dobrobit oveanstva u 21.
42
Perspektive i napredak u primeni Strategije za zatitu ivotne sredine u zemljama Istone Evrope, Kavkaza i Centralne Azije i Inicijative Centralne Azije za odrivi razvoj
Delegati su pozdravili izvetaj pod nazivom ,,Politike poboljanja ivotne sredine: napredak u Istonoj Evropi, Kavkazu i Centralnoj Aziji, koji je izradila organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u saradnji sa zemljama u tom regionu, nevladinim organizacijama i brojnim meunarodnim organizacijama i institucijama. Ovaj izvetaj upotpunio je ,,Beogradski izvetaj, posebno merama za realizaciju politika koje su od 2003. godine preduzele zemlje Istone Evrope, Kavkaza i Centralne Azije. U toku diskusije istaknuta su tri pitanja kojima je s pravom dat prioritet. To su: (1) pitanje vodosnabdevanja, sanitarnih uslova i naroito postizanja Milenijumskih razvojnih ciljeva vezanih za vodne resurse; (2) pitanje jaanja kapaciteta institucija zatite ivotne sredine i (3) promovisanje energetske efikasnosti. Oblasti u kojima nije postignut gotovo nikakav napredak su: upravljanje otpadom, spreavanje gubitka biodiverziteta (naroito izvan zatienih podruja) i transport.
Primena Centralnoazijske inicijative za odrivi razvoj
Ministri i lanovi delegacija iz centralnoazijskih zemalja predstavili su napredak u implementaciji i mogui ishod Centralnoazijske inicijative za odrivi razvoj (CAI). Predstavnici drava Centralne Azije izjavili su da uprkos tome to nisu deo procesa usklaivanja svojih politika sa politikom EU i susednih zemalja vezanih za proirenje, njihov region je odigrao vanu ulogu u odrivosti ivotne sredine kako na
43
UVod
V IZGRADNJA KAPACITETA
kontinentalnom nivou u Evroaziji, tako i na globalnom nivou. Perspektive Jugoistone Evrope Sednica posveena perspektivama jugoistone Evrope, sa posebnim naglaskom na beogradsku inicijativu jaanje regionalne saradnje u oblasti klimatskih promena i predlog za osnovanje Regionalnog centra za praenje klimatskih promena. Delegacije koje su uestvovale u ovoj diskusiji podrale su beogradsku inicijativu za poboljanje saradnje u pogledu klimatskih promena u okviru podregiona Jugoistone Evrope. Ove drave su se saglasile sa osnivanjem centra za praenje klimatskih promena u Beogradu iji je cilj ostvarivanje akcionog plana za izgradnju kapaciteta u Jugoistonoj Evropi. Istaknuta je potreba za jaanjem regionalne saradnje i meunarodnog partnerstva radi poveanja sposobnosti ovih zemalja da se suoe sa problemima prilagoavanja klimatskim promenama i njihovom ublaavanju. Delegacije koje su uestvovale u diskusiji istakle su da je vano da se pitanja zatite ivotne sredine bolje integriu u sektorske politike u cilju pronalaenja naina za postizanje odrivog razvoja i odrive upotrebe prirodnih bogatstava, imajui u vidu ekonomski razvoj podregiona. Proces ostvarenja ciljeva i prioritetnih zadataka zahtevae posveenost i angaovanost svih uesnika, odnosno vlada, meunarodnih i regionalnih organizacija, finansijskih institucija, drugih donatora, civilnog drutva i privatnog sektora i obuhvatae razliita pitanja koja se odnose na specifine potrebe drava i podregiona u postizanju odrivog razvoja i zatite prirodnih bogatstava. Sve drave u SEE istakle su potrebu za jaanjem podregionalne saradnje koja moe ubrzati integraciju u EU i postizanje ciljeva za odrivi razvoj
UVod
i moe biti koristan mehanizam za realizaciju reforme institucija, zakonodavstva i ekonomije.

VI IZGRADNJA PARTNERSTVA
Politika zatite ivotne sredine i meunarodna konkurentnost: moemo li da obezbedimo bolju ivotnu sredinu? Uesnici su se saglasili da ciljevi vezani za ouvanje ivotne sredine i jaanje meunarodne konkurentnosti nisu u suprotnosti. Potrebno je da postoji ravnotea izmeu ekonomskog razvoja i zatite ivotne sredine, odnosno ouvanje ivotne sredine treba da prui osnovu ekonomskom razvoju u budunosti. Stroija politika zatite ivotne sredine ne bi trebalo da se primenjuje tek nakon postizanja visokog stepena ekonomskog napretka. Imajui u vidu vezu izmeu ekonomije i ivotne sredine vano je obezbediti efikasnu integraciju zatite ivotne sredine sa strategijama za sektorski i nacionalni ekonomski razvoj. Potrebno je da drave formiraju institucionalnu osnovu za kontinuirani dijalog izmeu svih interesnih strana, ukljuujui i javnost, da bi se na ujednaen i integrisan nain razmotrila pitanja koja se odnose na ekonomiju, drutvo i ivotnu sredinu.
Finansiranje zatite ivotne sredine i partnerstva za podrku implementaciji ekolokih politika i programa Uesni-
uticaja investicija na ekoloku infrastrukturu. Izloena su brojna iskustva u pogledu upravljanja fondovima za zatitu ivotne sredine i njihovoj ulozi u dobijanju maksimuma iz EU kohezionih fondova. Trgovina koliinama emisija gasovima koji se isputaju u atmosferu propisanih Kjoto protokolom, data je kao primer novog uspenog mehanizma zatite ivotne sredine, kao i iskustvo u vezi sa decentralizacijom i angaovanjem privatnog sektora u finansiranju zatite ivotne sredine ili ekonomski mehanizmi kao to je primena principa ,,zagaiva plaa. Generalno, predstavljeno je mnogo naina finansiranja i razliitih mogunosti uz naglaenu potrebu za inovativnim finansijskim mehanizmima za reavanje aktuelnih i buduih ekolokih problema u regionu.
VII PUT NAPRED
ci diskusije o finansiranju zatite ivotne sredine predstavili su veliki broj razliitih izvora finansiranja, kao i potrebu za novim. Shodno tome, naglasili su vanost finansiranja istraivakih poduhvata i razvoja, sticanja optimalnih uslova za angaovanje privatnog sektora, znaaj angaovanja privatnog sektora, efikasnog sprovoenja zakonskih mera i davanja detaljne procene
Uesnici su potvrdili da je proces ,,ivotna sredina za Evropu vaan okvir za bilateralnu i multilateralnu saradnju u UNECE regionu i platforma za opsenu horizontalnu ekoloku saradnju koja obuhvata vie zainteresovanih strana. Obavezali su se da e nastaviti usredsreen proces zasnovan na potrebama i na aktivnostima koje su zasnovane na rezultatima i usmerene na delovanje. Ministri i lanovi delegacija jednoglasno su se opredelili za reformu kako bi proces ,,ivotna sredina za Evropu dao to uspenije rezultate. Budue ciljeve i prioritete ovog procesa treba jasnije definisati i obezbediti aktivno uee ministara za ivotnu sredinu u EfE procesu. Ministri i delegacije jednoglasno su usvojili Ministarsku deklaraciju. Konferencija je zavrena obraanjem predsedavajueg, ministra dr Sae
44
Dragina sa zakljuenjem diskusija i konferencije. Uesnici su izrazili veliku zahvalnost Kazahstanu na ponudi da bude domain na sledeoj Ministarskoj konferenciji koja e se odrati 2011. godine u glavnom gradu Astani.
***
Branislav Boovi, sekretar Sekretarijata za zatitu ivotne sredine Grada Beograda bio je lan zvanine delegacije Republike Srbije na estoj ministarskoj konferenciji ,,ivotna sredina za Evropu.
***
Tokom Konferencije odrano je ukupno 60 prateih dogaaja koje su organizovale drave uesnice, meunarodne i nevladine organizacije iz regiona UNECE. lanovi delegacije Republike Srbije, kao i drugi predstavnici relevantnih institucija i organizacija iz Srbije aktivno su uestvovali na veini prateih dogaaja. Najznaajniji pratei dogaaji, sa stanovita promocije prioriteta Republike Srbije su: Inicijativa za region Jugoistone Evrope u vezi sa klimatskim promenama, Prezentacija Strategije odrivog razvoja Republike Srbije, Pregledi stanja ivotne sredine: prezentacija Pregleda stanja ivotne sredine za Republiku Crnu Goru i Republiku Srbiju.
Sa aspekta Sekretarijata za zatitu ivotne sredine grada Beograda vano je istai da je u Beogradu poetak konferencije najavljen javnom promocijom projekta: Zdrava sredina za zdravlje nae dece, koji se realizovan u saradnji sa Sekretarijatom za zdravstvo i Gradskim zavodom za javno zdravlje. Takoe, jedan od prateih dogaaja za vreme konferencije je izloba radova pejzanih arhitekata u organizaciji umarskog fakulteta i Evropske konferencije kola pejzane arhitekture (European Council of Landscape Architecture Schools - ECLAS), pod nazivom Landscape is The Environment as perceived by people - It is hoped that ECLAS will be able to take part in a side event relating to the European Landscape Convention.
KAMpANJA ZDRAVA IVOTNA SREDINA ZA ZDRAVLJE NAE DEcE

UVOD
Kampanja Zdrava ivotna sredina za zdravlje nae dece pripremljena je kao multimedijalna, participativna, javno zdravstvena i zdravstveno-promotivna kampanja sa tenjom da se dostigne razumevanje o uslovljenosti ovekovog zdravlja kvalitetom ivotne sredine i potrebom za sopstvenim angaovanjem i doprinosom.
U okviru kampanje ostvareno je ukupno 16 manifestacija na lokalnom nivou u periodu 14 25. septembra 2007. godine i centralna manifestacija na Trgu Republike 9. oktobra 2007. godine . . U cilju afirmisanja interaktivnog, participativnog pristupa graana u promociji zdravih okruenja, pre svega u sopstvenoj lokalnoj zajednici, graani su zamoljeni da odgovore na 11 pitanja ispunjavanjem upit-
45
UVod
nika, posebno dizajniranog za tu svrhu. Upitnik je u poetku sadrao pitanja u vezi sa osnovnim sociodemografskim podacima (mesto stanovanja optina, pol, ivotna dob i stepen obrazovanja). Putem Likertovih trostepenih skala istraivan je i stepen saglasnosti graana vezan za odreene eksplicitne stavove odnosno njihovo miljenje o ivotnoj sredini u gradu u celini kao i u sopstvenoj lokalnoj zajednici i njenom uticaju na zdravlje. Potom su graani zamoljeni da od ponuenih odgovora vezanih za faktore rizika po zdravlje u gradu (15), odnosno sopstvenoj lokalnoj zajednici (18) izaberu 7, koji su po njihovom miljenju najznaajniji, s tim da su kod oba pitanja imali pravo da dopiu i neki faktor rizika koji nije bio u ponuenim odgovorima, a smatraju ga znaajnim. Na kraju je trebalo da od 9 ponuenih odgovora, uz mogunost dodatnog dopisivanja istih, iskau svoje miljenje o odgovornima za utvrivanje i reavanje prioritetnih problema, u cilju razvoja bezbedne i zdrave ivotne sredine. Od ukupno distribuiranih 2000 upitnika, validnih je bilo 1934, odnosno 96,7%, to je vrlo visok procenat. Tome je verovatno doprinelo to je intervju obavljan na licu mesta u prisustvu anketara, kojima su graani odmah vraali ispunjen upitnik.
1. Mesto stanovanja
UVod
Tabela 1.
Red . broj 1 . 2 . 3 . 4 . 5. 6 . 7 . 8 . 9. 10. 11 . 12 . 13 . 14 . 15. 16 . 17 . 18 .
Optina Barajevo Vodovac Vraar Grocka Zvezdara Zemun Lazarevac Mladenovac Novi Beograd Obrenovac Palilula Rakovica Savski venac Sopot Stari grad ukarica Ostalo Ukupno
Broj
84 4,3 133 6,9 106 5,5 107 5,5 118 6,1 112 5,8 94 4,9 159 8,2 156 8,1 109 5,6 107 5,5 168 8,7 80 4,1 86 4,4 125 6,5 150 7,8 40 2,1 1934 100,0
2. ivotna dob ispitanika Graf. 1.
Godine ivota ispitanika

65 i vie 5% 1-19 god. 18% 20-40 god. 77%
Od ukupnog broja upitnika (1934), najvei broj su ispunili graani Rakovice -168 (8,7%), potom Mladenovca 159 (8,2%), Novog Beograda 156 (8,1%), itd. Oko 2,1%, odnosno 40 graana, koji su ispunili upitnike, verovatno na centralnoj manifestaciji, nisu naveli na kojoj optini stanuju (Tab.1).
Najvei broj ispitanika je u ivotnoj dobi izmeu 20 - 64 godina ivota (77,5%), a do 19 godina starosti 17,4%. Starijih od 65 godina bilo je 4,9%, a 5,1% sugraana nije upisalo svoju ivotnu dob (graf.1).
46
Preko polovine ispitanika (67,3%) bilo je enskog pola.

4. Stepen obrazovanja Graf. 2
Nivo obrazovanja ispitanika
visoko 19% osnovno 18%
vie 20%
srednje 43%
6. Najznaajniji problemi, po miljenju graana, na nivou grada
5. Stavovi miljenje graana o ivotnoj sredini u kojoj ive
Stavovi, odnosno miljenje graana o ivotnoj sredini u kojoj ive, ispitivani su putem trostepene Likertove skale slaganja. Graani su pokazali iznenaujue visok nivo usaglaenosti miljenja odnosno stavova o ivotnoj sredini u kojoj ive. Mali broj, manje od 1/5 ispitanika 19,9% smatra da je na grad, uz odreene probleme, uglavnom zdrava sredina za nas i nau decu. Gotovo polovina graana (41,4%) se ne slae sa tom tvrdnjom, a preostalih 38,7% je nesigurno. Da bi se proverila vrstina prethodnog ubeenja pitanje je postavljeno u suprotnom, odnosno negativnom kontekstu i dobijeni odgovori ne samo da su u skladu sa prethodnim, nego su ih jo vie naglasili. Sada je naime 64,1% graana istaklo da se slae sa tvrdnjom da je naa ivotna sredina takva da ugroava zdravlje svih graana, a posebno dece. Nesigurno je 24,6 %, a ne slae se samo 11,3%. Na slian nain su proveravani stavovi graana kad je u pitanju sopstvena lokalna zajednica. Da je njihova lokalna zajednica uglavnom zdravo okruenje za njih
Graaniima je ponueno vie odgovora (15), s tim da su zamoljeni da zaokrue prvih 7 koji su po njihovom miljenju najzastupljeniji. Ostavljena je otvorena mogunost da se neki od problema, koji nije naveden u upitniku dopie, ukoliko graani procene da je od znaaja. Evo kako izgleda rang problema ivotne sredine na nivou grada: Prvih 7 su: zagaen spoljni vazduh (izduvI. ni gasovi od saobraaja, lokalna loita, i sl.)... II. bacanje otpadaka po ulicama, parkovima, prevozu... III. loa opta higijena (ulice, parkovi, javni prevoz...) IV. izmet kunih ljubimaca (kuca, maca) na ulicama, parkovima... V. neureena /zaputena okolina stambenih objekata, javnih ustanova... VI. neaurno uklanjanje smea/ otpadaka ispred stambenih i drugih zgrada/ objekata... VII. prljave i oronule fasade zgrada, ulaza, stepenita... Dalji problemi su: VIII. nedovoljno zelenih povrina, mesta za rekreaciju, biciklistikih staza, staza za peake... IX. nebezbedne ulice delikvencija. kriminal... X. zaguenja u saobraaju...
47
UVod
3.Pol ispitanika
i njihovu decu smatra samo 30% graana. Ostali se na slau sa tim (34,1%) ili nisu ba sigurni (36%). Slina je bila reakcija na oprean stav kao i u prethodnom pitanju. Polovina graana smatra (49,6%) da je u lokalnoj zajednici gde ive ugroeno kako njihovo zdravlje tako i zdravlje njihove dece. Nesigurna je 1/3, a samo 22% se ne slae sa ovom tvrdnjom.
XI. prekomerna buka (saobraaj, kafii, komunalne aktivnosti)... XII. povreivanje u saobraaju XIII. jo uvek neadekvatan, nekonforan, pretrpan gradski prevoz... XIV. loe osvetljenje ulica... XV. nedovoljno prodavnica zdrave hrane... Ostali problemi: n psi lutalice, n nereena kanalizacija, n neispravna - loa voda za pie, n kaznena politika za bacanje otpadaka i zagaenje vazduha ne sprovodi se, n TE, n izlivanje septikih jama, n kontejneri n prodavnice brze hrane, n prljave obale reka otpad oko splavova, n ambrozija.
7. Najznaajniji problemi, po miljenju graana, u sopstvenoj lokalnoj zajednici
UVod
V.
Graanima je (opet) ponueno vie odgovora (18), s tim da okrue prvih 7 koji su po njihovom miljenju nazastupljeniji. Ponovo je ostavljena otvorena mogunost da se neki od problema, koji nije naveden u upitniku dopie, ukoloko graani procene da je od znaaja. Evo kako izgleda rang problema ivotne sredine u lokalnoj zajednici: Prvih 7 su: bacanje otpadaka po ulicama, I. u okolini stambene zgrade.. II. zagaen spoljni vazduh (izduvni gasovi od saobraaja, lokalna loita zimi, i sl.)... III. zagaen vazduh u zatvorenim prostorijama (puenje u prisustvu dece) IV. izmet kunih ljubimaca (kuca, maca) na ulici, u pesku gde se igraju deca, izmeu zgrada..
neaurno uklanjanje smea/ otpadaka ispred stambenih i drugih zgrada/ objekata... VI. neureena /zaputena okolina oko stambenih objekata, javnih ustanova... VII. nedovoljna obezbeenost saobraajnica za svakodnevno kretanje dece... Dalji problemi su: VIII. nedovoljno zelenih povrina, igralita za bezbedno igranje dece u lokalnoj zajednici (postojea su zaputena sa neispravnim/ pokidanim spravama)... IX. nebezbedne ulice lokalni delikventi, kriminal.... X. neispravni liftovi, polupane sijalice, prekida u stambenim zgradama... XI. prljave i oronule fasade zgrada, ulazi, stepenita, hodnici zgrada... XII. prekomerna buka (saobraaj, kafii, komunalne aktivnosti).... XIII. loe osvetljenje ulaza, okoline zgrade.... XIV. nepostojanje alternativnih pravaca kako bi se izbeglo prolaenje dece i roditelja zaguenim saobraajnicama... XV. nedovoljna obezbeenost gradskog prevoza za obavljanje svakodnevnih ivotnih funkcija (odlazak roditelja na posao, dece u kolu, na rekreaciju, i sl...) XVI. nedovoljno prodavnica zdrave hrane, posebno u blizini kola... XVII. nedostupnost/udaljenost vanih slubi u zajednici (zdravstvene slube, obrazovne ustanove za decu...) XVIII. nedostupnost/udaljenost prodavnica hrane/ zelenih pijaca... Ostali problemi:
48
nereena kanalizacija, psi lutalice, nezbrinute ivotinje n divlje deponije smea, n nereen fabriki otpad, n zaputeni podrumi i dvorita, n zaputen izgled srednjih kola, n mnogo kafana, igraonica, kladionica, n narkomani koje niko ne kontrolie, n nereeno pitanje parkinga, n loi putevi, n nehigijenska romska naselja, n zastoji u saobraaju, n ambrozija.
n n
8. Odgovornost za utvrivanje/reavanje problema Graf. 3
10
20
30
40 %
Na kraju je postavljeno pitanje o odgovornosti za utvrivanje, prepoznavanje i reavanje problema kako bi se doprinelo razvoju zdrave i bezbedne ivotne sredine. Ponueno je 9 odgovora uz mogunost da se eventualno jo neki odgovor dopie, s tim da je trebalo zaokruiti najvie 4 odgovora. Po miljenju graana nivo odgvornosti je sledei (graf. 3): lokalne vlasti I. II. graani III. gradska vlast IV. mediji
V. udruenja graana VI. dravna uprava VII. zdravstvene ustanove VIII. obrazovne ustanove IX. NVO Ostali odgovorni: n ja n deca n koordinacija svih navedenih n slube za zatitu ivotne sredine n policija n oni koji su za to plaeni n penzioneri n oni koji ugroavaju okolinu - TE n svi mi n svi koji mogu da pomognu... Rezultati obrade upitnika predstavljaju dobru osnovu za gradske i lokalne vlasti da definiu prioritete u reavanju problema koji ugroavaju ivotnu sredinu. Graani su vrlo ekplicitno apostrofirali pre svega odgvornost lokalnih vlasti ali i sopstvenu u utvr50 60 70 80 ivanju, prepoznavanju i reavanju problema koji narauavaju ivotnu sredinu. Jedan od ciljeva ovog projketa bilo je formiranje Saveta za zatitu ivotne sredine na nivou Gradske uprave. Miljenja i stavovi graana bie od znaaja za rad Saveta kako bi se obezbedila podrka onim projektima i intervencijama koji mogu doprineti zatiti i unapreenju ivotne sredine i razvoju zdravih okruenja kako na lokalnom tako i na gradskom nivou.
49
UVod
UVod
BEOGRAD U BROJKAMA
Grad Beograd je zajednica 17 gradskih optina. Optine su: Vodovac, Vraar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad, ukarica, Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Surin. Teritorija Beograda prvi put je 1944. godine podeljena na rejone. Broj rejona se menjao do 1952. godine, kada je obrazovano 25 optina. Na uem gradskom podruju: Vodovac, Istoni Vraar, Zapadni Vraar, Zvezdara, Karaburma, Lekino brdo, Neimar, Novi Beograd, Palilula, Savski venac, Skadarlija, Stari eram, Terazije, Topidersko brdo i ukarica, a na irem: Beanija, Bora, arkovo, eleznik, Krnjaa, Ova, Padinska skela, Rakovica i Zemun. Godine 1955. ustanovljen je srez Beograd koji je imao 30 optina, 19 na uem i 11 na irem podruju. Gradskim optinama: Vodovcu, elezniku, Zvezdari, Karaburmi, Novom Beogradu, Rakovici i ukarici pripojeno je 14 sela iz najblie okoline grada. Promene su usledile 1956. godine i umesto sreza Beograd, obrazovan je grad Beograd. Od prethodnih optina nastalo je 20 novih. Na uem podruju grada (10): Vodovac, Vraar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i ukarica, a na irem (10): Barajevo, Batajnica, Boljevci, Grocka, Dobanovci, Krnjaa, Ripanj, Surin i Umka. Prvog jula 1957. godine obrazovano je 17 optina, a u sastav grada ukljuene su dve optine iz lazarevakog i pet optina iz obrenovakog sreza. U decembru 1959. godine obrazovano je 15 optina. Na uem gradskom podruju ostalo je 10 optina, s tim to je Rakovici pripojena ukarica, a ustanovljena nova Krnjaa.
50
ire podruje obuhvatale su optine: Barajevo, Grocka, Obrenovac, Sopot i Surin. Ovakva podela bila je do 1965. godine, kada je Krnjaa pripojena optini Palilula, a Surin optini Zemun, tako da je na podruju grada bilo 13 optina. Februara 1971. godine u sastav grada ulaze optine Lazarevac i Mladenovac, pretposlednja promena izvrena je u aprilu 1974. godine, kada je kao esnaesta optina formirana Rakovica, a poslednja promena je izvrena 2004. godine kada je formirana optina Surin.
Geografski poloaj
Beograd se nalazi u jugoistonoj Evropi, na Balkanskom poluostrvu. Lei na uu Save u Dunav, na kosi izmeu aluvijalnih ravni. Vode reka ga opasuju sa tri strane i zato je, od iskona, uvar renih prolaza. Zbog takvog poloaja, sa pravom je nazivan "kapijom" Balkana i "vratima" srednje Evrope. Temenom te kose, od Kalemegdana, Knez Mihailovom ulicom, preko Terazija do Slavije, vodi glavna gradska arterija. U Knez Mihailovoj ulici obeleene su koordinate Beograda: n 444914 severne geografske irine n 202744 istone geografske duine . n nadmorska visina 116,75 m. Beograd je raskrsnica puteva Istone i Zapadne Evrope koji moravsko-vardarskom i niavsko-marikom dolinom vode na obale Egejskog mora, u Malu Aziju i na Bliski istok. Beograd lei na Dunavu, plovnom putu, koji povezuje zapadnoevropske i srednjeevropske zemlje sa zemljama jugoistone i istone Evrope. Izgradnjom vetakog jezera i
elektrane erdap, Beograd je postao reno-morsko pristanite. U njegovu luku dolaze brodovi iz Crnog mora, a putanjem u saobraaj kanala Rajna - Majna - Dunav, naao se u sreditu najznaajnijeg plovnog puta u Evropi: Severno more - Atlantik Crno more.
Okolinu Beograda ine dve razliite prirodne celine: Panonska nizija pod penicom i kukuruzom, severno, i umadija, pod vonjacima i vinogradima, juno od Save i Dunava. Najistaknutiji oblici u reljefu umadijskog pobra su Kosmaj . (628 m) i Avala (511 m). Teren se
geografske koordinate
Poloaj . krajnjih . taaka Sever Jug Istok Zapad Meteoroloka opservatorija Grad Beograd Najvia taka - Kosmaj Najnia taka - Grocka Gradske optine Najvia taka - . Opservatorija "Zvezdara" Najnia taka - . Sportski centar "25.maj" Meteoroloka opservatorija . (Bulevar JNA 8) Kalemegdan Terazije Trg Slavija
od juga, postepeno, sputa prema severu u vidu prostranih zaravni, ralanjenih dolinama potoka i reica. Velika plastinost reljefa BeograOptina Palilula Lazarevac Mladenovac Obrenovac Savski venac
Severna . Istona . geografska irina geografska duina 450 06 440 .16 440 .27 440 .38 440 .48
, , , , ,
200 .23 200 .18 200 52 190 59 200 .28
, , , , ,
Nadmorska visina (m)
628 71
Nadmorska visina (m)
248,6 75,3 132 125,5 117 117
51
UVod
Prirodne karakteristike
da, juno od Save i Dunava, ini da se grad rasprostire preko mnogih brda (Banovo, Lekino, Topidersko, Kanarevo, Julino, Petlovo brdo, Zvezdara, Vraar, Dedinje). Severno od Save i Dunava su aluvijalne ravni i lesna zaravan, koje su odvojene strmim odsekom, visokim i do 30 m. Na levoj obali Save, ispod lesne zaravni (Beanijska kosa), je Novi Beograd, a na desnoj obali Dunava, ispod lesnog platoa, je Zemun. Najvia kota Beograda, na uem gradskom podruju, je na Torlaku (Vodovac), crkva Svete Trojice 303,1 m, dok najniu kotu ima Ada Huja 70,15 m. Najviu kotu na irem gradskom podruju ima planina Kosmaj (Mladenovac) sa 628 m. Za prosenu visinu Beograda, uzima se apsolutna visina Meteoroloke opservatorije sa 132 m. Podrujem Beograda, Dunav protie u duini od 60 km od Starih Banovaca do Grocke, a Sava u duini od 30 km, uzvodno od Obrenovca do ua. Duina renih obala Beograda je 200 km. Na tom podruju se nalazi 16 renih ostrva, od kojih su najpoznatija: Ada Ciganlija, Veliko ratno ostrvo i Groanska ada. Na podruju grada su mnogobrojne ume, od kojih su najbolje ouvane na Kosmaju, Avali, Trenji, Lipovika, Topider, Obrenovaki zabran i uma Bojin. .
KLIMA
tivna vlanost je 69,5 procenata. Jul je mesec sa najmanje vlage (srednja relativna vlanost 62,7%), a mesec sa najveom vlanou je decembar (81%). Prosean broj vedrih dana u godini je 67, a oblanih 111. Najtopliji dani bili su 12. avgust 1921. godine i 9 septembar 1946. godine, a izmereno je 41,8 Celzijusa. Najhladniji dan bio je 10. januar 1893. godine, kada je izmerena temperatura od minus 26,2 Celzijusa. Prva meteoroloka osmatranja poela su 1848. godine na Senjaku, a otvaranje Provizorne opservatorije 1887. godine omoguilo je organizovana osmatranja. Ovom naukom tada su se bavile samo Rusija, Austrougarska, Holandija i Velika Britanija, a Srbija im se pridruila kao peta drava.
POVRINA I STANOVNITVO
UVod
Beograd i njegovu okolinu odlikuje umerena kontinentalna klima, sa srednjom godinjom temperaturom 11,7 celzijusa. Najhladniji mesec je februar (srednja temperatura 0,0 C), a najtoplije je u julu (srednja temperatura 22,1 C). Prosena godinja koliina padavina je 666,9 litara na kvadratni metar. Najvie padavina je u junu (prosek 86,6 l/m2). Prosena godinja rela52
U obimu, Beograd zauzima 427 kilometara, s najveom duinom od 92,98 a irinom od 67,5 kilometara. Poljoprivredno zemljite zauzima 223.478 hektara. Oranice i bate su na 180.698 hektara, vonjaci na 15.348, a vinogradi na 3.259 hektara. Panjaci zauzimaju 11.295, livade 10.739 hektara, dok se trstici i bare prostiru na 1.807, a ribnjaci na 325 hektara. U okviru Generalnog plana, graevinsko zemljite zauzima 45.692 hektara. Prvi detaljniji popis stanovnika obavljen je 1836. godine, kada je Beograd imao manje od 16.500 ljudi. Tri decenije kasnije imao je 25.170 stanovnika, a 1890. godine 54.249. Poetkom 20. veka, tanije 1900. godine u Beogradu je ivelo 69.769 ljudi. Na poetku Drugog svetskog rata, 1940. godine, Beograd je imao 320.000 itelja, a 1944. godine neto vie od 270.000. etiri godine kasnije broj se poveao na 634.003, pa 1953. na 731.837, a 1961. godine bilo je 942.190 stanov-
nika. Ve na sledeem popisu 1971. godine Beograana je vie od milion - 1.209.361, da bi dve decenije kasnije (1991.) bilo popisano 1.602.226 stanovnika. Podruje Grad Beograd Barajevo Vodovac Vraar Grocka Zvezdara Zemun Lazarevac Mladenovac Novi Beograd Obrenovac Palilula Rakovica Savski venac Sopot Stari grad ukarica Surin Povrina (ha) 322 .268 Optine 21 .312 14 .864 292 28.923 3.165 43 .872 38.351 33.900 4.074 40.995 44 .661 3.036 1.400 27.075 698 15.650 --Stanovnitvo *
1.576.124 24 .641 151.768 58.386 75.466 132 .621 191.645 58.511 52.490 217 .733 70.975 155.902 99.000 42.505 20.390 55.543 168.508 ----
* Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine
ISTORIJSKE KARAKTERISTIKE
Singidunum, Singedon, Nandor Fehervar, Nandor Alba, Alba Graeca, Grieschisch Weisenburg, Misir Rumelije, Dar ul Dihad, Fiirbair, Breg borbe i slave, Kua slobode, Vrata istoka, Vrata zapada ... Ovo su samo neka od tridesetak imena koja oznaavaju Beograd i ukazuju na njegovu burnu prolost
poevi od treeg veka pre nove ere, kada su ga osnovali Skordisci kraj ua Save u Dunav. Jedan je od najstarijih gradova u Evropi (istorija traje preko 7.000 godina) iji arheoloki nalazi doseu u 5. milenijum pre nove ere. Pripadnici keltskog plemena su osnovali Singidunum u 3. veku pre nove ere dok prvo pominjanje Beograda datira iz 989. godine. Tokom svoje duge i burne istorije Beograd je bio meta brojnih osvajaa a 38 puta je podizan iz pepela. Rimljani su ga osvojili poetkom nove ere i u njemu ostali sledea etiri stolea. A onda su se za grad na raskru svetova borili Vizantinci, Huni, Gepidi, Sarmati, Istoni Goti, Sloveni, Avari, Franci, Bugari, Maari. Tako je bilo do 13. veka, kada ulazi u sastav srpske drave. Za vreme despota Stefana Lazarevia, 1403. godine, postaje prestonica i doivljava materijalni i kulturni procvat. Turci ga zauzimaju 1521. godine i, sa kraim prekidima ostaju sve do 19. aprila 1867. godine, kada su kljuevi Beogradske tvrave predati srpskom knezu Mihailu Obrenoviu. Za vreme Prvog svetskog rata, od jeseni 1915. godine, bio je pod okupacijom austrougarske vojske. U Drugom svetskom ratu, od 12. aprila 1941. do 20. oktobra 1944. godine, bio je pod okupacijom nacistike Nemake. Specijalna enciklopedija gradova, izdata u Velikoj Britaniji, belei da je Beograd grad sa najvie bitaka u svojoj istoriji. Na bedemima tvrave doiveo je 114 velikih sukoba tokom kojih je poginulo vie od est miliona ljudi. Arheoloka nalazita svedoe da su naselja na podruju dananjeg Beograda postojala u mlaem neolitu, pet hiljada godina pre nove ere. Po
53
UVod
nalazitu u Vini nazvana je najrasprostranjenija kultura na tlu tadanje Evrope. Danas je Beograd, posle Atine, najvea urbana celina na Balkanu. Beograd ima status posebne teritorijalne jedinice u Srbiji sa autonomnom gradskom upravom. Beograd je prestonica srpske kulture, obrazovanja i nauke. U njemu je najvea koncentracija institucija od nacionalnog znaaja. To je Srpska akademija nauka i umetnosti, osnovana 1886. godine kao Srpska Kraljevska Akademija, Narodna biblioteka Srbije, osnovana 1832., Narodni muzej, osnovan 1841. godine i Narodno pozorite osnovano 1869. godine. Grad je takoe i sedite Beogradskog Univerziteta osnovano 1808. godine kao Velika kola i Univerziteta umetnosti. U Beogradu se nalaze najznaajnija dela arhitekture, Kalemegdan sa Beogradskom tvravom, brojni spomenici kulture i druga nepokretna kulturna dobra, brojna arheoloka nalazita sa materijalnim ostacima koji svedoi o razvijenoj civilizaciji i kulturi na tlu Beograda od praistorije do danas. .
SAOBRAAJNE ODLIKE
Evropi: Severno more-Atlantik-Crno more . Preko teritorije Beograda prolazi osam magistralnih puteva. Od granice sa Hrvatskom do Nia protee se magistralni put (autoput) M-1. Deonica od imanovaca do Beograda ima meunarodnu oznaku E-70, a deonica od Beograda do Umara E75. Ukupna duina autoputa na teritoriji Beograda (imanovci-Umari) iznosi 66 kilometara. Na teritoriji Beograda ima i 29 regionalnih puteva ija je ukupna duina 326,14 kilometara, dok se lokalni putevi proteu na 32 kilometara. Vaan deo saobraajne mree jeste i obilaznica oko Beograda, koja se protee od Batajnice do Bubanj potoka, u duini od 47 kilometara. Izgradnja prve deonice, od Batajnice do Dobanovaca (9,7 km), poela je 2003. godine, a predstavlja vezu putnih pravaca Beograd-Novi Sad-granica sa Hrvatskom. Druga deonica (37,3 km) veim delom je zavrena i protee se od Dobanovaca do Bubanj potoka, preko Surina, Ostrunice, Orlovae i Belog potoka i treba da prihvati vozila sa autoputa Beograd Ni, puta Beograd Obrenovac abac granica sa Republikom Srpskom i Ibarske magistrale.
Mostovi
UVod
Beograd je vano saobraajno vorite jer preko njegove teritorije prolaze najznaajniji meunarodni putevi koji povezuju centralnu Evropu sa Mediteranom i Bliskim istokom. Znaajno je meunarodno reno i vazduno pristanite i telekomunikacijski centar. Izgradnjom vetakog jezera i elektranom erdap Beograd je postao reno, morsko pristanite. U njegovu luku dolaze brodovi iz Crnog mora a putanjem u saobraaj kanala Rajna-Majna-Dunav naao se u sreditu najznaajnijeg plovnog puta u
Na teritoriji grada Beograda ima 412 mostova preko reka i drugih vodenih tokova, saobraajnica i eleznikih pruga. Na teritoriji prigradskih optina nalazi se 138 mostova preko vodenih tokova i 71 preko puteva, koloseka i drugih komunikacija. Obale Save povezuje sedam mostova. Peaki i drumski saobraaj obavlja se preko tri mosta. Brankov most je iznad reke dug 426 metara, a sa prilazima u pravcu - 683. metra. Duina mosta Gazela iznad reke je 474 metra, a sa prilazima u pravcu
54
1730 metara. Stari most preko Save dug je 401 metar. Vozovi saobraaju preko Starog i Novog eleznikog mosta, oba na Savi. Ostruniki most je poruen u bombardovanju NATO 1999. godine i u meuvremenu zavrena je njegova obnova. Most u Obrenovcu, kod Termoelektrane Nikola Tesla, jo nije puten u saobraaj. Obale Dunava povezuje Panevaki most (drumsko-elezniki). Duina preko reke je 809 metara, a sa prilazima u pravcu 1.615. metara. Prvi stalni most preko Save izgraen je 1884. godine. To je bio elezniki most koji je povezivao novoizgraenu prugu u Srbiji sa prugom u Austrougarskoj. Sruen je u Prvom svetskom ratu, ali je obnovljen ve 1919. godine. Prvi drumski most preko Save puten je u saobraaj 1934. godine a ve 1941. godine dignut u vazduh, da bi posle Drugog svetskog rata bio obnovljen i rekonstruisan. Danas se nalazi u produetku Brankove ulice. Gradnja prvog stalnog mosta preko Dunava poela je 1928. godine a zavrena 1935. godine. I ovaj most je poruen u bombardovanju 1941. godine, a obnovljen je odmah posle rata.
Ulice i trgovi
sainio inenjer Emilijan Josimovi. Na uem podruju grada najstariji je Studentski trg. Na njemu se prvobitno nalazilo tursko groblje, koje je preseljeno sredinom 19. veka. Najpoznatiji je Trg republike, koji je formiran posle ruenja Stambol-kapije i izgradnje Narodnog pozorita 1869. godine .
esme i fontane
Na teritoriji grada Beograda ima 5.517 ulica, od toga u prigradskim optinama 2.288. Na podruju gradskih optina ureeno je 16 trgova i 32 skvera. Na podruju est prigradskih optina ima 17 trgova. Najstarije ulice koje su zadrale prvobitne pravce jesu: Vase arapia, Kralja Petra (7. jula), Cara Duana, Jevrejska, Kraljice Natalije, Gavrila Principa i Karaoreva. Razvoj uline mree poeo je 1867. godine, po odlasku Turaka, kada je usvojen regulacioni plan Beograda koji je
Na gradskom podruju ima 39 javnih esama koje se snabdevaju vodom za pie iz beogradskog vodovoda. Pored njih, pet esama podignuto je na izvorima. Na irem podruju grada ima 76 javnih esama. Prve javne esme sagraene su na liniji Rimskog vodovoda jo u dalekoj prolosti, a od 15. veka postaju prava vajarska dela, kao to je Vezirova esma koju je 1576. godine sagradio Mehmed-paa Sokolovi na Kalemegdanu. esme su se podizale i na liniji Bulbulderskog vodovoda, koji se protezao od dananje Gradske bolnice do Kalemegdana, a iao je uporedo sa istoimenim potokom. Samo na ovom pravcu u 19. veku bilo je 18 esama, od kojih su najpoznatije: ukur, Saka i Skadarska esma. Meu najstarije esme spada i Delijska esma koja se pominje jo u 17. veku. Na njenom mestu, tada ve na poetku ulice Kneza Mihaila, sagraena je 1843. a druga esma, ali joj je ime ostalo. Sruena je 1889. godine. Prilikom rekonstrukcije ulice Kneza Mihaila 1987. godine podignuta je esma koja podsea na prethodnu. Danas je svakako najpoznatija Terazijska esma. Podignuta je 1860. godine na prostoru izmeu dananjih hotela Moskva i Balkan, a zvala se Miloeva esma, po knezu Milou Obrenoviu koji ju je sagradio. Godine 1911. premetena je u
55
UVod
Topider, da bi 1975. bila vraena na Terazije. Na podruju grada ima 20 fontana. Po veliini i dekoru izdvajaju se fontane na Trgu Nikole Paia i Trgu republike, kao i fontana ispred hotela Interkontinental. Sam centar grada, Bezistan, od 1959. godine krasi fontana ena sa koljkom. Prva fontana izgraena 1927. godine na Terazijama kod tadanje tramvajske okretnice, a uklonjena je 1947. prilikom rekonstrukcije trga.
UME I PARKOVI
Prvi javni park ureen je 1860. godine na uglu ulica Kneza Miloa i Nemanjine, a nazvan je Finansijski park. Ureivanje zelenih povrina poinje u 19. veku, a prvi drvoredi zasaeni su izmeu 1840. i 1845. godine .
Vei umski kompleksi u sastavu G Beograd Naziv ume 1 . 2 . Lipovaka uma Avala . Ruanjske ume Groanska ada Stepin lug (deo na Vodovcu) Bojin, . Dra, . Gibavac, . Crni lug, . Zidine, . Drenska Obrenovaki zabran . Skeljanska ada Tami . Rit . Dunav Manastirska uma Guberevaka . uma, . Vranovac, . Morak, . Duinski gaj, . Trenja, . Kosmaj . (deo u . Mladenovcu) Koutnjak . (deo u Rakovici), . Sremaki rit, . Maki, . Ada Ciganlija, . Gorica, . Duboko, . Jasenovo, Optina Barajevo Vodovac Grocka Zvezdara
UVod
Na teritoriji Beograda ume zauzimaju 13.513 hektara i o njima se brine umsko gazdinstvo Beograd, koje posluje u sastavu JP Srbijaume. U beogradskim umama najvie ima jasena, cera, bukve, javora i bagrema. Na uem gradskom podruju prostire se 18 park-uma na 521.27 hektara. Najvee su Zvezdarska, Topiderska i Banjika uma, 65 javnih parkova ukupne povrine 36,20 hektara. Najpoznatiji su Kalemegdanski park, Tamajdanski park, Park prijateljstva, Hajd park i Pionirski park. Javno komunalno preduzee Zelenilo-Beograd, pored park-uma i parkova, na teritoriji gradskih optina odrava jo 2.781 hektar javnih zelenih povrina, 67.063 stabla u drvoredima i 3.006 ardinjera sa sezonskim cveem. Na uem gradskom podruju ima 1.046 dejih igralita, 2.800 rekvizita za zabavu i rekreaciju, 14.178 klupa i 27 sanitarnih objekata. Na iroj teritoriji grada ima 14 javnih parkova, a njihovo odravanje povereno je optinskim komunalnim preduzeima, koja istovremeno brinu i o ostalim javnim zelenim povrinama.
3 . 4 .
5.
Zemun
6 . 7 . 8 .
Obrenovac Palilula Rakovica
9.
Sopot
10.
ukarica
56
Zahvaljujui umovitim predelima i blizini reka Sve, Dunava, Kolubare, Tamnave, Turije, Petana, Luga i drugih, koje prolaze preko njegove teritorije, bogatstvo Beograda ine brojna mesta za krai ili dui boravak u prirodi. Najpoznatije gradsko izletite jo od sredine 19. veka jeste Topider, koji se protee na vie od 110 hektara. U ovoj park-umi nalazi se Konak kneza Miloa Obrenovia, graen izmeu 1831 i 1834. godine. Prostor u iroj okolini lepo je ureen kao zaseban park u velikom umskom predelu, a izletnici deo vremena mogu da provedu i u nekoliko poznatih ugostiteljskih objekata. Na Topider se nastavlja Koutnjak, najvea zelena povrina u gradskom delu Beograda, a protee se sve do Kanarevog brda i Rakovice. U Koutnjaku je 1867. godine ubijen knez Mihailo Obrenovi i na tom mestu se nalazi spomen-obeleje. U podnoju ume je uvena Hajduka esma, a na vrhu su Pionirski grad, sportsko-rekreacioni centar, hotel, restorani, trim staze, igralita i razni objekti za rekreaciju i ugodan boravak u prirodi. Planina Avala (511 m), udaljena petnaestak kilometara od centra grada, odredite je istinskih zaljubljenika u prirodu. Gusta uma proarana je pitomim proplancima, a do svih objekata vode ureeni putevi. Mladi i planinari danas se okupljaju u svom domu arapiev brest. U blizini je Mitroviev dom, prvi planinarski dom u Srbiji, koji je sada, naalost, pretvoren u ugostiteljski objekat, a nedaleko se nalazi hotel Beograd. Vrh Avale krasi Spomenik neznanom junaku koji je 1934. godine izradio vajar Ivan Metrovi. Na Vidovdan, 28. juna 1938. godine, u ovaj mauzolej preneti su zemni ostaci neznanog junaka, koji su poivali
57
UVod
IZLETITA
ispod starog spomenika podignutog 1922. godine. Ceo spomeniki kompleks izgraen je na mestu legendarnog srednjovekovnog grada rnova, iji su ostaci porueni 1934. godine. Na ovoj planini uzdizao se i jedan od simbola Beograda televizijski toranj, koji je poruen 1999. godine prilikom bombardovanja NATO. Bio je visok 202,87 metara, a sagraen je 1965. godine. Turistika organizacija Beograda prireuje razgledanje starog gradskog jezgra, Kalemegdanske tvrave i starog jezgra Zemuna. Tokom leta organizuje se razgledanje Beograda sa broda koji krstari Savom i Dunavom. Za turiste se posebno organizuje razgledanje crkava i manastira i poseta arheolokom nalazitu u Vini. Celodnevni izleti do Sremskih Karlovaca i manastira Grgeteg (Vinska tura) te do Kovaice, mesta svetskog glasa po slikarima naivcima, veoma su atraktivni. Podruje Obrenovca poznato je po izletitu Zabran i termalnoj banji sa lekovitom vodom, a na Savi su dva kupalita u umi koja se protee skoro do obale. Na teritoriji Mladenovca su Selters i Koraika banja sa izvoritima mineralne vode, a 14 kilometara od centra ove varoice uzdie se planina Kosmaj (628 m), izletite sa turistikim, ugostiteljskim i sportskorekreacionim objektima. Varovniko-makoviki kompleks stavljen je pod posebnu zatitu optine Mladenovac. Na est kilometara od ove varoice nalazi se Markovako jezero, duine 1.000 a irine 500 metara. Na teritoriji ove optine je i Ribrovako jezero. Rimska grobnica u Brestoviku, na podruju optine Grocka, potie iz 3. veka nae ere, a neolitsko naselje u Vini otkriveno je 1908. godine. Na Dunavu su etiri kupalita sa brojnim sadrajima za ugodan boravak kraj reke.
U Velikom Borku, na teritoriji Barajeva, nalazi se izletite u kome je spomen-obeleje u znak seanja na prvu sednicu Praviteljstvujueg sovjeta i kneza Simu Markovia koji je iveo u ovom mestu. Vetako jezero Duboki potok idealno je za razvoj turizma, ribolov i veslake sportove. Brdo Vis, jezero Oaga, Vrae brdo i nekoliko vetakih jezera u Rudovcima i Baroevcu poseuju itelji Lazarevca i okolnih sela. Veliku panju privlai Spomen-kosturnica Kolubarske bitke, znamenitost od velikog znaaja iz Prvog srpskog ustanka. Nalazi se u crkvi Svetog Dimitrija u ijoj su kripti pohranjene kosti srpskih i austrougarskih vojnika.
ADA CIGANLIJA
Na reci Savi, u neposrednoj blizini njenog ua u Dunav, na samo etiri kilometara od centra Beograda, nalazi se negdanje ostrvo a sada poluostrvo Ada Ciganlija. Obrasla gustom listopadnom umom, proarana proplancima i livadama idealnim za odmor, Ada je, kao zeleni brod ukotvljen izmeu sivih gradskih zidina, postala najvei, najlepi i najposeeniji centar za rekreaciju, odmor, sport i razonodu Beograana i njihovih gostiju. Ada se danas dvonamenski koristi odnosno kao i izvorite vode za pie. Neki hroniari naziv ovog ostrva pronalaze u sloenici keltskih rei singa/ ostrvo/ i lia/podvodno zemljite/, pa se tako dolo do rei singalija od koje e u kasnijoj transkripciji nastati re ciganlija. Ada je kao retko prirodno bogatstvo zapala za oko jo i vodu srpskom Karaoru i knjazu Milou Obrenoviu, pa je 1821. godine proglaena za dravno dobro, to je ostala i dan danas. Za hiljade Beograana Ada Ciganlija je najlepi kutak i kako na knjievnik i dobitnik Nobelove nagrade Ivo Andri ree: To je Boka
Kotorska Beograda, zeleni dragulj naih panonskih reka Na severnoj strani Ade Ciganlije protie reka Sava, a na junoj se nalazi jezero /80 ha/ i ukariki rukavac /16 ha/. Donja i gornja pregrada na rukavcu reke Save izgraene su 1967. godine, pa je tako Beograd dobio jedinstveno jezero, dugo 4,2 km. sa prosenom irinom 200m, dubinom 6-10m i sa 3 miliona kubika vode, popularno nazvano Beogradsko more gde se u dane sezone dnevno kupa ili na drugi nain rekreira i do 300.000 posetilaca. Ukupna povrina centra Ada Ciganlija sa Adom Meicom i akvatorijumom iznosi 800 ha. Plaa na levoj obali Savskog jezera je u celosti uraena i opremljena neophodnim infrastrukturnim objektima i kao takva najvea je i najlepa plaa na vetakim jezerima, ne samo u Jugoslaviji ve i u Evropi. Izgradnja i ureenje rekreativno-zabavnog kompleksa Ada Ciganlija jo uvek je u toku. Jezero je pogodno za masovnu rekreaciju i sve sportove na vodi: plivanje veslanje, kajak, kanu, vaterpolo, skokove u vodu, jedrenje na dasci i slino, a mogu se iznajmiti amci, sandoline, hidrobicikli i pedaline. U neposrednoj blizini Savskog jezera su brojni i raznovrsni tereni: za tenis, koarku, odbojku, rukomet, fudbal, mali fudbal, ragbi, hokej na travi, stoni tenis, mini golf, kros staza, trim staza i biciklistika staza. Pored ovih terena uraena su i deija vienamenska igralita, vrtii i akvagan na jezeru. Savsko jezero svojim poloajem, kvalitetom vode, opremljenou objekata i duinom staze je jedno od najpogodnijih u Evropi za vrhunska takmienja na mirnim vodama i do sada je odrano pet svetskih prvenstava u kajaku i kanuu i jedno u veslanju, kao i brojna dravna, republika i gradska takmienja.
UVod
58
59
foto N. ovi
UVod
UVod
EKOLOKI ATLAS BEOGRADA

DIREKCIJA ZA GRAEVINSKO ZEMLJITE I IZGRADNJU BEOGRAD
UVOD Karta 2
60
Naziv Optine
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. Barajevo Vodovac Vraar Grocka Zvezdara Zemun Lazarevac Mladenovac Novi Beograd Obrenovac Palilula Rakovica Savski Venac Sopot Stari Grad ukarica
Granica optine Granica Generalnog plana (GP)
2,5 5 7,5 10 km
TERITORIJA BEOGRADA
Povrina (ha)
21.312 14.864 292 28.923 3.165 43.872 38.351 33.900 4.074 40.995 44.661 3.036 1.400 27.075 698 15.650
Broj stanovnika
21.647 161.376 69.680 69.448 140.483 181.692 58.882 56.389 224.424 70.234 156.587 97.752 47.682 20.527 70.791 154.632
Beograd, 2002

KLIMA Karta 18
TOPOKLIMATSKE ZONE I SREDNJE GODINJE RUE VETRA

Zona 1 - Surin plato Zona 2 - Krnjaa Zona 3 - Novi Beograd Zona 4 - Brdovito zalee Zona 5 - Centar Prosena godinja rua vetrova
Stambeno tkivo Reke, potoci Kanali

2,5 5 7,5 10 km
Auto put, magistrale Vanije gradske saobraajnice Granica GP-a
61
Beograd, 2002
UVod
UVod

KLIMA Karta 20
62
SREDNJE GODINJE TEMPERATURE VAZDUHA

Izoterme (temperatura u C) Ts > 12,0 C (toplotno ostrvo) Ts > 11,5 C Ts < 11,00 C Ts < 10,0 C

2,5 5 7,5 10 km
Beograd, 2002

KLIMA Karta 21
SREDNJE GODINJE KOLIINE PADAVINA

Izohijete (padavine u mm) P < 600 600 < P < 650 700 < P < 750 P > 750

2,5 5 7,5 10 km
63
Beograd, 2002
UVod
UVod

ZAGAIVAI I GEOTEHNOGENI INIOCI Karta 26
64
GEOTEHNOGENA KARTA IRE TERITORIJE BEOGRADA

ENERGETSKI KOMPLEKSI
Termoelektrane Pepelita
RUDARSKA AKTIVNOST
Kopovi Odlagalita jalovine
GRAEVINSKA I DRUGA AKTIVNOST

Vei zemljani iskopi Ugroeni graevinski objekti i naselja Ugroene deonice magistralnih saobraajnica Industrijska proizvodnja: hemijski kompleksi i dr. Zona magistralne infrastrukture Pozajmita prirodnog graevinskog materijala Groblja Neureene i nedovoljno ureene deponije komunalnog otpada Zona magistralnih saobraajnica
Nuklearni otpad
0 0 12 km 12 km 3 3 9 9 6 6
Zone intenzivne poljoprivredne aktivnosti Izlivi otpadnih voda Smer delovanja geotehnogenih zagaivanja Neureena-nehigijenska naselja
Beograd, 2002
1. VAZDUH
1. VAZDUH
Sadraj poglavlja:
11 Kvalitet vazduha - zagaenost vazduha osnovnim zagaujuim materijama i specifinim zagaujuim materijama poreklom od industrije 12 Kvalitet vazduha - zagaenost vazduha specifinim materijama poreklom od izduvnih gasova motornih vozila 13 Radioaktivnost u vazduhu
66

VAZDUH Karta 31
PARAMETRI KVALITETA VAZDUHA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 TT SO2, NO2, A, TT, PAU, AS, S, PO3 SO2, NO2, A, TT, PAU, AS, S SO2, NO2, A, TT, PAU, AS SO2, A, TT, PAU, AS SO2, A, TT, PAU, AS, S SO2, NO2, A, PAU, AS, S SO2, NO2, A, S SO2, A, AS NO2 Teki i toksini metali PAU Policiklini aromatini ugljovodonici 3.4 benzo (a)piren AS S Aerosediment Suspendovane estice PO3 Prizemni ozon
2,5 5 7,5 10 km
SO2
Sumpordioksid NO2 Azotdioksid
67
Beograd, 2002
1. VAZDUH
1. VAZDUH

68
Toplane Hemijska industrija Metalurgija
2,5 5 7,5 10 km

Auto put, magistrale Granica GP-a
ZNAAJNI KONTINUIRANI IZVORI EMISIJE U VAZDUH
Vanije gradske saobraajnice
Beograd, 2002
Zagaenost vazduha u pogledu sumpordioksida, izraena kao srednja godinja vrednost za 2007. godinu manja je za SO2 34,7 % u odnosu na 2006.godinu, a nia je od propisane granine vrednosti * Srednja godinja vrednost ai u 2007. godini vea je za a 16,50% u odnosu na 2006.godinu, i takoe je u okviru preporuene granine vrednosti * Srednja godinja vrednost azotdioksida u 2006.godini vea NO2 je za 23,43% u odnosu na 2006.godinu i takoe je u okviru preporuene vrednosti * Srednja godinja vrednost aerosedimenata u 2007. godini Aerosedimenti je vea za 19,12% u odnosu na 2006. godinu, a u odnosu na graninu vrednost * vea je za 53,05% Dobijeni rezultati za benzo(a)piren (BaP) pokazuju da je Policiklini . u 2007. godini registrovano prisustvo BaP-a preko graniaromatini ne vrednosti na svim mernim mestima i postojanje stalne ugljovodonici izloenosti ovoj zagadjujuoj materiji dokazanoj kao kan(PAU) cerogenoj. Broj merenja preko GVI bio je 56,64% Specifine zaga- Rezultati analiza specifinih zagaujuih materija u okoujue materije lini industrijskih objekata povremeno su prelazile granine vrednosti za ispitivane materije, to ukazuje na uticaj poreklom iz zagaenja vazduha poreklom od tehnolokih procesa industrije Ukupne suspendovane estice Beograd Ukupne suspendovane estice <10 mikrona Suspendovane estice . Grabovac Rezultati merenja ukupnih suspendovanih estica (US) na podruju Beograda pokazala su da su srednje godinje vrednosti bile preko granine vrednosti imisije za godinju vrednost (70 mg/m3) na svim mernim mestima Rezultati merenja suspendovanih estica manjih od 10 mikrona (S10) automatskim monitorima, u Bul.despota Stefana 54a i u Obrenovcu naselje Rajkovac, bile su preko GVI (40mg/m3 za godinu). Vrednosti ukupnih suspendovanih estica na podruju Grabovca u 2007. godini kretale su se od 23,44mg/m3, do 304,1 mg/m3 (GVI za godinu 40 mg/m3). Sadraj benzo-apirena (PAU) bio je preko GVI u svim merenjima, osim tri uzorka suspendovanih estica Br. dana/me- . renja# preko GVI po mernom mestu ** 18 66 Prosene srednje godinje vrednosti 15,78 39,05 * Granina vrednost imisije (GVI) dnevno 150 mg/m3 50 mg/m3 * Granina vrednost imisije (GVI) godinje 50 mg/m3 50 mg/m3
69
Parametar SO2 a
1. VAZDUH
1.1. Kvalitet vazduha zagaenost vazduha osnovnim zagaujuim materijama i specifinim zagaujuim materijama poreklom od industrije
1. VAZDUH
NO2 US S10 Aerosedimenti (talone materije)
11 50 282 24
38,5 40-515 35-73 306,1
85 mg/m3 120 50 450 mg/m2 . dan
60 mg/m3 70 40 200 mg/m2 . dan
** Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije broj dana u kojima su izmerene vrednosti preko GVI ne treba da prelazi 10% tj. 36 dana godinje. * Broj dana nije uziman u obzir samo prosene vrednosti
UVOD
ZAKONSKE OSNOVE
Novi zakoni su doneeni 2004 ali su pravilnici ostali vaei. Izvori zagadjivanja: 1. Stacionarni 2. Pokretni 3. Iz zatvorenog prostora Kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda obavlja se na osnovu Ugovora potpisanog u martu 2007. godine izmeu Grada Beograda Gradska uprava, Sekretarijata za zatitu ivotne sredine i Gradskog zavoda za javno zdravlje, Beograd. Zakonske osnove za uspostavljanje Programa kontrole kvaliteta vazduha za period od dve godine sadrane su u Ukazu o proglaenju Zakonu o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 135/04.) i na osnovu lana 48. stav 1 taka 2 Statuta Garda Beograda Slubeni List grada Beograda, broj 14/04 i 30/04. Zakon o zatiti ivotne sredine (Slubeni list SRJ, br. 66/91) uslovio je i donoenje novih pravilnika u oblasti zatite vazduha od zagaivanja, Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Slubeni glasnik RS, br. 54/92, II deo, taka 2. Zatita vazduha, lan 18-22).U toku 1993. godine Vlada Republike Srbije i resorno
70
ministarstvo Prvi put donose Uredbu o utvrivanju Programa kontrole kvaliteta vazduha u 1994. i 1995. godini, kojim je bio obuhvaen i grad Beograd (sa tri merna mesta) i jo 21 naselje na teritoriji Republike (Slubeni glasnik RS, br. 70/93). Ovim Programom prvi put je na nacionalnom nivou obuhvaeno praenje uticaja zagaenog vazduha na zdravlje ljudi, a takoe i na ivotnu sredinu i klimu.U skladu sa Uredbom Vlade RS, Sekretarijat za zatitu ivotne sredine grada Beograda predlae dvogodinji Program kontrole kvaliteta vazduha na teritoriji Beograda.
1.1.1. Izvori zagaivanja vazduha u urbanim sredinama
Izvori zagaenja vazduha rezultat su uglavnom ljudskih aktivnosti i mogu se svrstati u tri grupe:
1. Stacionarni izvori:
n
izvori zagaenja u ruralnim podrujima vezanim za poljoprivredne aktivnosti, rudarstvo i kamenolome, n izvori zagaenja vezani za industrije i industrijska podruja, hemijsku industriju, proizvodnju nemetala, metalsku industriju, proizvodnju elektrine energije, n izvori zagaenja u komunalnim sredinama kao to su zagrevanje, spaljivanje otpada, individualna loita, otvoreni rotilji za pri-
2. pokretni izvori:
n
obuhvataju bilo koji oblik vozila motora sa unutranjim sagorevanjem kao npr. laka vozila koja koriste benzin, laka i teka vozila koja koriste dizel, motorcikle, avione. obuhvataju puenje cigareta, bioloka zagaenja (polen, grinje, plesni, kvasci, insekti, mikroorganizmi, alergeni poreklom od domaih ivotinja), emisija od sagorevanja i zagrevanja, emisija od razliitih materijala ili materija kao to su isparljiva organska jedinjenja, olovo, radon, azbest i razliite sintetike hemikalije i dr. Poslednjih desetak godina u razvijenim zemljama zagaenost vazduha zatvorenog prostora predstavlja ozbiljan problem, kojem se posveuje posebna panja.
3. Izvori zagaenja iz zatvorenog prostora:

n
1.1.2. podela zagaujuih materija
Zagaujue materije generalno se dele na gasove, pare, vrste estice i u poslednje vreme spominju se mirisi . . Suspendovane estice dalje se grupiu u odnosu na veliinu estice: prainu, dim, isparenja i izmaglicu (aerosol). Gasovite zagaujue materije: Gasovite zagaujue materije ukljuuju jedinjenja sumpora (sumpordioksid SO2 i sumportrioksid SO3), ugljenmonoksid (CO), jedinjenja azota (azotmonoksid NO, azotdioksid NO2, amonijak NH3), organska jedinjenja (ugljovodonici UV, isparljiva organska jedinjenja IOJ, policikline aromatine ugljovodonike PAU, halogene derivate, aldehide i dr.), halogena jedinjenja HF i HCl i materije specifinog mirisa.
71
1. VAZDUH
premu hrane, perionice, servise za hemijsko ienje i dr.
Sekundarne zagaujue materije nastaju pod uticajem termalne, hemijske ili fotohemijske reakcije. Suspendovane estice: estice suspendovane u vazduhu ukljuuju ukupne suspendovane estice (US), S10 (S sa srednjim aerodinamikim prenikom manjim od 10 mm), S2,5 (S sa srednjim aerodinamikim prenikom manjim od 2,5 mm), fine i ultrafine estice poreklom iz dizel motora, letei pepeo od uglja, mineralna praina (ugljena, azbestna, silikatna, cementna), metalna praina i isparenja (npr. cink, bakar, gvoe i olovo), kisele izmaglice (aerosol) (npr. sumporna kiselina), estice fluorida, pigmenti boja, izmaglice pesticida, ugljenik, uljani dimovi i drugo. Mirisi: Pojedini mirisi mogu biti tano definisani u pogledu nastanka, izazvani specifinim hemijskim agensima kao to su vodoniksulfid (H2S), ugljendisulfid (CS2) i merkaptani (RSH, R, SR2) dok je druge mirise ponekad teko hemijski definisati.U Programu kontrole kvaliteta vazduha zagaujue materije koje se ispituju u mrei mernih mesta podeljene su u skladu sa naim Pravilnikom Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 54/92 i dokumentima Evropske Unije i preporukama SMO i SZO u dve grupe: 1. Osnovne (klasine) zagaujue materije . grupa zagaujuih materija koja je iroko rasprostranjena i neizbeno prisutna u svakodnevnim ljudskim aktivnostima. 2. Specifine zagaujue materije grupa zagaujuih materija koja se emituje iz pojedinih delatnosti i iz odreenih industrijskih procesa proizvodnje. 3. Zimski smog predstavlja zagaenje vazduha materijama iz procesa sagorevanja fosilnih goriva koja sadre sumpor (SO2) i suspendovane estice. Sinergetsko delova-
nje sumpordioksida i suspendovanih estica je pojaano u odnosu na efekat pojedinanog delovanja svake od ovih materija. Ovaj sinergetski efekat je imao tragine posledice u poznatoj Londonskoj epizodi (1952.).U procesu reakcije ukljuene su tri osnovne komponente: n SO , 2 n suspendovane estice i n kapi vode i magle. estice slue kao mesto nukleizacije za formiranje magle, jer na njihovoj povrini odvija se proces oksidacije SO2 uz katalizu 4. Letnji smog predstavlja smeu oksidansa tzv. fotohemijskih oksidanasa koji nastaju kao proizvod delovanja ultravioletnog zraenja na smeu prisutnih zagaujuih materija (azotovi oksidi, ugljovodonici). Pod uticajem suneve svetlosti razlae sa azot dioksid i oslobaa atom kiseonika koji je reaktivan i stvara ozon. Ovaj kompleks zagaujuih materija javlja se iskljuivo u letnjem periodu pri odreenim meteorolokim uslo-
1. VAZDUH
vima. Ozon koji ini glavni sastojak ove smee nazivamo prizemni ozon, jer se on formira u niem sloju troposfere, to nije isto to i ozon prisutan u stratosferi.
1.1.3. cilj kontrole kvaliteta vazduha
Programsko sistematsko merenje zagaenosti vazduha na teritoriji Beograda obezbeuje ostvarivanje vie ciljeva: n praenje stepena zagaenosti vazduha u odnosu na granine vrednosti imisije (GVI), n preduzimanje preventivnih mera u segmentima znaajnim za zatitu vazduha od zagaivanja, n informisanje javnosti i davanje preporuka za ponaanje u epizodama poveanog zagaenja vazduha, n praenje trendova koncentracija po zonama gradske teritorije, n procena izloenosti populacije, n identifikacija izvora zagaenja ili rizika, n evaluacija dugotrajnih trendova, n sagledavanje uticaja preduzetih mera na stepen zagadjenosti vazduha
Zagaujue materije obuhvaene Programom kontrole kvaliteta vazduha
SO2, NOx, NO2 - 24-asovni uzorci, 1satni uzorci pO3 24-asovni, 1satni uzorci Gasovite . komponente CO 30 minuta, 1 sat i 24 sata; BTEX 1sat i 24 sata PAU 3,4 benzo-a-piren BaP meseni proseci a, talone materije 24-asovni uzorci S10 - [mass conc.] suspendovane estice, ukupna vrsta frakcija koliina, 24-asovni uzorak, 1satni uzorak US suspendovana ukupna koliina suspendovanih estica 24-asovni u vazduhu uzorak, 7 dana interval Pb, Cd, Zn, Mn, Ni, As, Hg, Cr meseni proseci u SPM10, TS i aerosedimentu (talone materije iz vazduha) Aerosediment pH, provodljivost, SO-2, NO3- , Cl-, NH4+,Na+, K+, Ca2+, Mg2+, F-, PO
72
Padavine
Vazduh spoljne sredine
tetno delovanje zagaujuih materija prisutnih u resursima ivotne sredine, u ovom sluaju govorimo o vazduhu, dovode do promene kvaliteta vazduha i na taj nain do porasta potencijalno negativnih uticaja na zdravlje i to na vie naina: n intenzivna izloenost toksinim materijama moe uzrokovati akutne zdravstvene efekte, n izloenost niim koncentracijama (niim od dozvoljenih) tetnih materija kroz dui vremenski period moe dovesti do hroninih oboljenja, n izloenost pojedinim tetnim materijama moe izazvati genetske promene, n tetni efekti izazvani suspendovanim esticama do 10 mikrona S10, u velikoj meri su udrueni sa jo finijim esticama, kiselim aerosolom ili sulfatima ili oksidima metala, n dugotrajna izloenost niskim koncentracijama mikroestica udruena je sa mortalitetom i doprinosi pojavi poveane stopa bronhitisa i smanjenju funkcije plua, n sprovedene studije ukazuju da oekivani ivotni vek moe biti skraen vie od godinu dana u naseljima izloenim visokim koncentracijama PM10 u poreenju sa onim izloenim niskim koncentracijama, n smanjenje imunoloke sposobnosti organizma, n izazivanje subklinikih iritacija i neprijatnih oseanja i n uticaj na pogoranje postojee bolesti.Vazduh kao najneophodniji prirodni izvor ivota, treba u svakom trenutku tititi od svih vrsta zagaivaa, jer na taj nain titimo ljudski organizam od unoenja materija koje tetno deluju na zdravlje oveka.
1.1.5. Stanje zagaenosti vazduha u Beogradu stacionarni izvori
Analizom podataka dobijenih na osnovu ispitivanja uzoraka vazduha iz lokalne mree urbanih stanica u toku 2007. godine i poreenjem sa propisanim normativima kao i sa rezultatima iz 2006. godine moe se konstatovati sledee: n U toku 2007. godine na 18 mernih mesta registrovano je 18 dana sa koncentracijom sumpordioksida preko granine vrednosti imisije (GVI 150 mg/m3), dok je u 2006. godini zabeleeno 56 dana. U odnosu na 2006. godinu broj dana koji je bio preko GVI smanjen je za 67,8 %. n Prosean broj dana sa koliinom ai preko granine vrednosti imisije (50 mg/m3), po mernom mestu u 2007. godini iznosi 66 dana, a u 2006. godini 43,3 dana, to predstavlja poveanje za 52,42%;
73
1. VAZDUH
1.1.4. Zdravstveni efekti
Zagaenom vazduhu izloeno je celokupno stanovnitvo, a naroito su ugroene osetljive grupacije Na osnovu istraivanja u svetu, literaturnih podataka kao i sopstvenih ispitivanja potvrena su mnogobrojna tetna delovanja odreenih materija u vazduhu, kao to su: napadi bronhijalne astme u masovnim razmerama u sluajevima zagaenja vazduha specifinim zagaivaima; lokalno dejstvo na sluzokou i kou, respiratorne organe, a u sluaju resorpcije gasova promene metabolizma i alergine manifestacije kod 10% stanovnitva. (deca, stare osobe i razliite kategorije hroninih bolesnika). Zagaujue materije prisutne u vazduhu spoljne sredine ne oteuju u istoj meri sva tkiva. Na dejstvo sumpordioksida, azotovih oksida i ozona (nadraljivci) najosetljiviji je respiratorni trakt.
Prosean broj dana sa koncentracijom azotdioksida preko granine vrednosti imisije (85 mg/m3) po mernom mestu u 2007. godini iznosi 11 dana a u 2006. godini 5,9 dana, to predstavlja poveanje za 86,44%; n Ukupna koliina talonih materija (aerosediment) na svim mernim mestima bila je preko GVI za godinu (200 mg/m2 dan). Prosena vrednost za ceo grad u 2007. iznosila je 306,1 mg/m2 dan, to je za 53,05% vie od GVI, a u odnosu na 2006. kada je ta vrednost bila 256,96 mg/m2 dan, predstavlja poveanje za 19, 12% u odnosu na 2006.; n Prosena srednja godinja vrednost sumpordioksida po mernom mestu u 2007. godini iznosi 15,78 mg/m3,
n
a u 2006. godini bila je 24,17 mg/ m3 to predstavlja smanjenje za 34,71%; n Prosena srednja godinja vrednost ai po mernom mestu u 2007. godini iznosi 39,03 mg/m3, prema 33,50 mg/m3, u 2006. to predstavlja poveanje za 16,50%; n Prosena srednja godinja vrednost azotdioksida po mernom mestu u 2007. godini iznosi 38,5mg/m3, prema 31,19 mg/m3 u 2006. godini to predstavlja poveanje za 23,43%; n Prosena srednja godinja vrednost talonih materija po mernom mestu u 2007. godini bila je 306,1 mg/m2 dan, a u 2006. godini iznosila je 256,96 mg/m2 dan to predstavlja poveanje za 19,12%.
1. VAZDUH
1.1.5.1. Stanje zagaenosti vazduha u odnosu na pojedine parametre 2003-2007.godine stacionarni izvori 1. Srednje godinje koncentracije SO2, ai i NO2 izraene u g/m3 za grad Beograd
Godina SO2 a Azotdioksid**
2003. 30 32 32
2004. 16 29 29
2005. 24 33 31
2006. 24 34 31
2007. 16 39 38
** sistematska merenja zapoeta 1996. 2. Prosean broj dana preko granine vrednosti imisije po mernom mestu SO2, ai i NO2 u Beogradu
Godina SO2 a Azotdioksid

* nije bilo dana preko GVI
2003. 2,8 41 9
2004. 2,4 31 9
2005. 5 40 3
2006. 3 43 6
2007. 1,1 66 11
3. Srednje godinje vrednosti SO2 i ai na etiri merna mesta u Beogradu (u g/m3) u periodu 2003-2007. Merno mesto Bul. desp. Stefana 54a * Dr Subotia Poeka Goce Deleva SO2 * 2003. SO2 45 45 a 70 12 28 30 43 34 2004. SO2 a 51 17 27 27 49 62 2005. SO2 a 36 42 31 31
3
2006. SO2 55 57 a 46 40 32 24 44 29
2007. SO2 a 56 30 38 46
15
12
14
74
donja granica detekcije primenjene metode 10 g/m SO2 se meri automatskim monitorom ne meri se
Srednja godinja vrednost predstavlja statistiku meru izloenosti populacije i zato se i uzima za vrednovanje stepena zagaenosti, odnosno kvaliteta vazduha. Prema preporukama SZO, kao i prema Pravilniku srednja godinja vrednost za SO2 i a iznosi 50 mg/m3, a za azotdiosid 60 mg/m3. Kombinovane vrednosti ovih zagaujuih materija preko 50 mg/m3 utiu na oboljenje od respiratornih bolesti dece ispod est godina.
SREDNJE GODINJE VREDNOSTI: 1. a 2. Sumpordioksid 3. Azotdioksid
Srednja godinja vrednost sumpordioksida ni na jednom mernom mestu nije bila preko GVI (50 mg/m3). Periodine (zimske) koncentracije sumpordioksida kretale su se u rasponu od 8,2 mg/m3 do 66,3 mg/m3 . . Srednja godinja vrednost ai je na etiri merna mesta 1, 2, 9 i 17 bila preko GVI za godinji prosek (50 mg/m3). Periodine zimske koncentracije ai su bile preko godinje GVI od (50 mg/m3), na etiri merna mesta br. 1, 2, 9 i 17. Srednje godinje vrednosti ai kretale su se u rasponu od 26,5 mg/m3 do 62,4 mg/m3 . . Periodine koncentracije ai zima/ leto kao i srednje godinje na mernim mestima koja karakterie frekventan i heterogen saobraaj ne pokazuju znaajnu razliku, to ukazuje na doprinos saobraaja zaga-
djenje vazduha crnim mikroesticama adji. Srednja godinja vrednost azotdioksida ni na jednom mernom mestu nije prela GVI od 60 mg/m3 izuzimajui vrednost od 58,1 mg/m3 na mernom mestu br. 2. Srednje godinje vrednosti kretale su se od 14,7 do 58,1 mg/m3. Periodine zimske i letnje vrednosti na dva merna mesta su bile preko GVI i to u zimskom periodu na mernom mestu br. 18, koncentracija je iznosila 62,2 mg/m3, dok je u letnjem periodu koncentarcija od 62,7 mg/m3 bila na mernom mestu br. 2. U letnjem periodu vrednosti su se kretale od 14,2 do 62,7 mg/m3 . . Moe se zapaziti da su vrednosti azotdioksida tokom godine ujednaene, bez obzira na sezonu, to ukazuje da se izvori emisije tokom godine ne menjaju tj. da se odravaju i da je saobraaj za ovu zagadjujuu materiju dominantan izvor. Srednja godinja vrednost sumpordioksida, ai i azotdioksida za grad Beograd nia je od granine vrednosti imisije propisane Pravilnikom, za nastanjena podruja (50 odnosno 60 mg/m3). Maksimalne dnevne koncentracije sumpordioksida u 2007. godini kretale su se od 12 mg/m3 do 309 mg/ m3 . Maksimalne dnevne koncentracije ai u 2007. godini kretale su se od 95 mg/m3 do 400 mg/m3 . Maksimalne vrednosti azotdioksida u 2007. godini bile su u rasponu od 48 mg/m3 do 240 mg/m3 .
4. Maksimalne godinje koncentracije na teritoriji Beograda u periodu 2003-2007. godine
Maksimalna . koncentracija* a SO2 NO2

* izraeno u g/m
3
Godina 2003. 417 304 192 2004. 408 358 491 2005. 394 450 189 2006. 286 252 137 2007. 400 309 240
75
1. VAZDUH
Maksimalna vrednost za sumpordioksid registrovana je u toku zimskog perioda i to u decembru na mernom mestu u Obrenovac kola. Maksimalna vrednost azotdioksida registrovana je u jesen u oktobru u ulici Ohridskoj.
Suspendovane estice
Redovna merenja ukupnih suspendovanih estica (US), koja su zapoeta u 1993. godini imaju veliki znaaj za sagledavanje stepena zagaenosti vazduha u urbanim sredinama. Ukupne suspendovane estice, koje su dobile taj naziv zbog svoje osobine da se neko vreme zadravaju u vazduhu (tj. da su suspendovane u gasovitoj fazi) zbog svojih mikronskih veliina znaajne su pre svega sa zdravstvenog aspekta. Suspendovane estice predstavljaju kompleksnu smeu organskih i neorganskih supstanci (ugljovodonika, metalnih oksida, kancerogena i dr.). Prodiranje i depozicija udahnutih estica u pojedine delove respiratornog trakta zavisi od tipa disanja i veliine estica. Suspendovane (lebdee) estice razliitog porekla provociraju respiratorne bolesti, mogu uzrokovati kancere, koroziju, destruktivno dejstvo na biljke, itd. Pored toga lebdee estice mogu izazvati neprijatnost zbog akumulacije prljavtine, mogu interferirati sa sunevom svetlosti (poznato zadravanje svetla i formiranje smoga i zamuenja), i istovremeno mogu se ponaati kao katalizatori za reakciju adsorbovanih hemijskih materija. GVI granina vrednost imisije US za godinu za nastanjena podruja iznosi 70 g/m3 . Srednja godinja vrednost ukupnih suspendovanih estica, GVI za nastanjena podruja prekoraena je na svim mernim mestima.Vrednosti ukupnih suspendovanih esti76
ca kretale su se od 135,9 g/m3 . . .do . 515,9 g/m3. Na uoj teritoriji grada Beograda najvea vrednost ukupnih suspendovanih estica kao srednja godinja vrednost iznosila je 515.9 g/m3, u Bloku Grge Andrijanovia. GVI granina vrednost imisije za godinu za nenastanjena podruja . iznosi 40 g/m3 . Srednje godinje vrednosti ukupnih suspendovanih estica za nenastanjena podruja na mernom mestu u Grabovcu kretale su se od 23,4 g/ m3 do 304,0 g/m3 . GVI bila je prekoraena u 86,20% merenja. S10 Suspendovane estice S10 su nasvim mernim mestima bile preko GVI za godinu koji prema Direktivi EU iznosi 40 g/m3 .
Talone materije
1. VAZDUH
Ukupne talone materije prate se na ukupno 24 mernih mesta. Od toga 17 mernih mesta je u okviru lokalne mree urbanih stanica, dok je ostalih 10 postavljeno na iroj teritoriji grada levoj i desnoj obali Dunava. Srednja godinja vrednost ukupnih talonih materija se kretala u rasponu od 215,1 mg/m2 dan do 541,6 mg/m2 dan, a GVI za godinu je 200 mg/m2 dan za nastanjena
podruja.
policiklini aromatini ugljovodonici
Ispitivanje sadraja benzo-a-pirena u suspendovanim esticama obavljeno je u ukupno 65 uzoraka. Srednja vrednost BaP-a je na svih 6 mernih mesta bila preko GVI od 1,0 ng/ m3. Maksimalna vrednost iznosila je 19,27 ng/m3, a registrovana je na mernom mestu Trg JNA u Zemunu. Ispitivanje uzoraka ai iz vazduha na prisustvo smee policiklinih aromatinih ugljovodonika (PAU), prikazan je kao (BaP) benzo(a)piren.
Izvreno je ispitivanje 173 uzorka na 16 mernih mesta od kojih su dva na iroj teritoriji grada. Srednja godinja vrednost benzo(a)pirena na 16 mernih mesta kretala se u rasponu od 0,63 ng/m3 do 2,80 ng/m3. GVI od 1,0 ng/m3 bila je prekoraena kao srednja godinja vrednost na 13 mernih mesta. Od ukupnog broja merenja (173) broj merenja preko GVI bio je kod 98 merenja odnosno 56,64%. Maksimalna vrednost BaP-a iznosila je 8,18 ng/m3 mernom mestu Livnica Rakovica
Merenje BTEX
imalo vrednost od 60 g/m3, 15% je bilo vrednosti od 90 g/m3, 5% uzoraka je imalo vrednost od 120 g/m3 . i oko 3% je bilo u opsegu 150 g/m3 . . Srednja godinja vrednost za prizemni ozon bila je 40,8 g/m3, maksimalna koncentracija iznosila je 291,0 g/m3 .
Specifine zagaujue materije
BTEX (benzen, toluen, etilbenzen) kao pokazatelja zagaenosti vazuha pod uticajem saobraaja zapoeto je 29. maja 2006. na mernom mestu u ul. Bulevar despota Stefana 54a. Merenje je kontinualno automatskim monitorom. Analizom distribucije frekvence vrednosti tabela u prilogu vidi se da je najvei broj vrednosti benzena 80% bio u rasponu 10-20 g/m3, da je 18-20% bilo izmedju 20-50 g/m3 i da je oko 5% bilo sa vrednostima izmedju 50-60 g/m3 . . . Srednja godinja vrednost za benzen bila je 8,9 g/m3 to predstavlja prekoraenje GVI za godinu od 5 g/ m3. Maksimalno zabeleena koncentracija iznosila je 100,1 g/m3. Podaci korieni za statistiku obradu bile su srednje jednoasovne vrednosti.
prizemni ozon
Specifine zagaujue materije karakteristine za neposrednu okolinu tj. zonu uticaja pojedinih industrijskih procesa uzorkovane su i ispitivane na est mernih mesta. Fabrika odlivaka i modela na Novom Beogradu, Industrija motora Rakovica, Krnjaa (heterogene male industrije), Vreoci i Mladenovac (blizina industrije), Bioloki Institut "Sinia Stankovi" radi sagledavanja transporta zagadjujuih materija na daljinu iz industrijske zone Paneva.
1.1.5.2. Gradske zone prema zagaenosti vazduha
Prizemni ozon kao dominantan gas u letnjoj smei (smogu) praen je na jednom mernom mestu u Ul. Omladinskih brigada tokom cele godine, kontinualno automatskim monitorom APOA 360 Series HORIBA. Frekvencija distribucije vrednosti koncentracija prizemnog ozona pokazuje da je 25% koncentracija bilo u rasponu od 10 do 20 g/m3, da je oko 38% vrednosti bilo u rasponu od 20 do 50 g/m3, da je 20% koncentracija
U toku grejne sezone nije zabeleeno epizodno poveanje zagaenja vazduha. Mora se istai da su registrovane serije dana sa poveanom koncentracijom ai u ulici Bul. Despota Stefana, Miloa Pocerca, Trg JNA u Zemunu, Ustanika, Svetog Save. Na ostalim mestima povremeno su bile serije dana sa koncentracijom ai preko GVI od 50 g/m3 . . Na osnovu srednje dnevnih koncentracija sumpordioksida i ai u 2007. godini u gradu se mogu izdvojiti zone sa razliitim nivoima zagaenosti vazduha. Meutim, ako se posmatraju srednje godinje vrednosti ta razlika nije tako uoljiva. Kada se radi o zoniranju u odnosu na prostornu raspodelu koncentracija ai, mogu se izdvojiti neto jasnija podruja. Centralna zona starog grada, podruje Zemuna kao i optereene saobraajnice izdvajaju se sa sa povremeno visokim koncenKVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI
77
1. VAZDUH
tracijama ai i azotdioksida. Takoe ponovo se javljaju serije dana (tri vezana dana i vie) sa koncentracijama ai i azotdioksida iznad GVI. Veoma esto u saobraajnim picevima kao i u vreme trajanja inverzija registrovane su poveane satne koncentracije zagadjujuih materija. Iz navedenih razloga u ugroenim zonama grada neophodno je intenziviranje aktivnosti, odnosno preduzimanje mera na izvorima zagaivanja prema katastru zagaivaa, radi smanjenja stepena zagaenosti. Izvrene analize uzoraka vazduha na prisustvo tekih metala u talonim materijama i posebno u S10 I US ukazuju da nije zanemarljivo prisustvo toksinih, kao i pojedinih kancerogenih materija u vazduhu urbane sredine. Rezultati analiza uzoraka vazduha na prisustvo 3,4 benzo(a)pirena (BaP) upozoravaju na porast prisustva ove supstance u vazduhu Beograda na veem broju mernih mesta nego to je to bilo u 2006. godini. Sa zdravstvenog aspekta njegovo prisustvo ima znaaj za dugotrajnu izloenost stanovnitva, posebno zbog dokazanog kancerogenog efekta.
1.1.7. PREDLOG MERA
Obzirom da postoji potreba i drutveni interes za sprovoenje mera zatite vazduha od zagaivanja, radi zatite zdravlja ljudi, kulturnih i materijalnih dobara, neophodno je: n Na osnovu rezultata o stepenu zagaenosti vazduha na teritoriji Beograda napraviti Akcioni program ekoloke zatite koji sadri strategijske postavke u oblasti zatite vazduha od zagaivanja;v Posebnim Programom ureenja grada koji treba da sadri elemen-
te koji su od uticaja na poboljanje sanitarno-higijenskog stanja grada definisati mere sa komunalnog aspekta zatite vazduha od zagaivanja i poboljanja ukupnog stanja ivotne sredine; n Uestvovati aktivno u razmatranju i davanju uslova za zatitu vazduha od zagaivanja prilikom izrade i donoenja Urbanistikih planova na teritoriji grada Beograda; n Nastaviti sa sistematskim praenjem stepena zagaenosti vazduha na teritoriji grada, odreivanjem srednje dnevnih koncentracija sumpordioksida, ai, aerosedimenata, PAU, tekih metala i prizemnog ozona, kao i specifinih zagaujuih materija u reprezentativnim podrujima; n Uspostaviti praenje zagaenosti vazduha specifinim zagaivaima u zonama posebne namene (klinike, vrtii, kole, zone stambenih naselja); n Nastaviti sa procesom gasifikacije i toplifikacije prikljuenjem na daljinsko grejanje preostalih zagaivaa;v Neophodno je sainiti katastar zagaivaa na podruju grada Beograda; n Obezbediti kontrolu procesa sagorevanja u kotlarnicama i njihovog odravanja uz obavljanje edukacije radnika u kotlarnicama; n Kod projektovanja i izgradnje stambenih objekata posebnu panju posvetiti pitanju termoizolacije, kao racionalnoj meri za smanjenje utroenog goriva; n Obezbediti uredno ienje i pranje saobraajnica, poploanih povrina, kao i pravovremeno odnoenje smea; n Sprovoditi mere zatite vazduha pri transportu graevinskog mate-
1. VAZDUH
78
Prosene satne vrednosti koncentracija ugljenmonoksida na godinjem nivou bile su vie za 1,27 (N. Beograd) do 3,46 CO (Cvijieva) puta od granine vrednosti koja iznosi (3,0 mg/ m3). Prosene satne vrednosti koncentracija na godinjem nivou za azotdioksid bile su vee od GVI koja iznosi 60.0g/m3. Najnia proseana satna vrednost na godinjem nivou bila NO2 je za 1,53 puta vea od GVI(Karaburma), a najvia proseana satna vrednost na godinjem nivou bila je za 2,66 puta vea od GVI (Zemun). Na tri merna mesta (N.Beograd, Karaburma, Z. venac) prosene vrednosti na godinjem nivou bile su ispod GVI od 1.0g/m3. Najvia satna prosena vrednost koncentracija Pb olova bila je 1,73 puta vea od GVI i izmerena je na raskrsnici Cvijieva. Lako isparljiva Koncentracije lako isparljivih organskih jedinjenja nisu normirane. U urbanim sredinama emisija lako isparljivih ugljoorganska . vodonika iz mobilnih izvora iznosi 60-70%. jedinjenja Prosena satna vrednost za sumpordioksid na godinjem SO2 nivou na svim mernim mestima bile su vie za 2,94 (Batutova) do 6,52 (Cvijieva) koja iznosi 150.0 mg/m3 .
1.2.1 Uvod
Poslednjih decenija briga za globalno ouvanje ivotne sredine postaje jedan od glavnih ciljeva oveanstva. Sva tri medija ivotne sredine: vazduh, voda i zemljite znatno su zagaeni. To zagaenje prouzrokovano je antropogenim delovanjem. Mada je oveanstvo oduvek uticalo na svoje okruenje, u poslednjih 50-tak godina ovaj uticaj znaajno je porastao. U gusto naseljenim oblastima kao to je Evropa, a posebno u urbanim sredinama, problem zagaanja ivotne sredine, naroito vazduha je dominantan. Kako nemamo izbor no da udiemo vazduh koji nas okruuje, normalno je da kvalitet vazduha utie i na zdravlje stanovnitva. Reavanje problema zagaenja ivotne sredine postie se donoenjem
zakona, postavljanjem standarda i direktiva. U regijama ili lokalitetima gde se poveava koncentracija zagaujuih materija oekuju se znaajniji poremeaji zdravlja meu stanovnitvom.
Praenje i upravljanje kvalitetom vazduha
Upravljanje kvalitetom vazduha je sloen zadatak koji obuhvata nekoliko elemenata: Ocenu kvaliteta vazduha uz odgovarajui monitoring i upotrebu dobijenih podataka n Postojanje zakonske osnove koja regulie i kontrolie emisiju n Mogunost reagovanja kada se ne potuju standardi kvaliteta vazduha.
n
79
1. VAZDUH
1.2. KVALITET VAZDUHA-ZAGAENOST VAZDUHA SPECIFINIM ZAGAUJUIM MATERIJAMA POREKLOM OD IZDUVNIH GASOVA MOTORNIH VOZILA
1. VAZDUH
Glavni zagaivai vazduha od mobilnih izvora su: 1. SO2 - sumpordioksid 2. NOx - azotni oksidi 3. CO - ugnjenmonoksid
Zato merimo sledee Delovanje zagaujue materije:
4. Pb 5. VOC 6. PM 7. O3
- olovo - isparljivi ugljovodonici - suspendovane estice - prizemni ozon

Zbog: Hronino/Toksino zdrastveno dejstvoPoveana prevencija bronhita i drugih respiratornih oboljenja. Do sada nije definisano dejstvo azotdioksida pri boravku na otvorenom prostoru, dok je u zatvorenom prostoru zabeleen itav niz uticaja na plua. Poveava rizik razvoja arterosklerotinih promena i utie na razvoj fetusa (teratogeno dejstvo) Nerotoksin (utie na poremeaj kognitini razvoj); deluje hematotoksino (nema sinteze eritrocita) i poveanje krvnog pritiska Genotoksian karcinogen, poveava rizik od malignih procesa linfnog sistema i kotane sri
SUMPORDIOKSID
Akutno dejstvo na zdravlje. Suavanje vazdunih puteva (bronhokonstrikcija) naroito kod osetljivih osoba; kaalj, itanje i moe doi do akutnog bronhitisa i asme Poveava osetljivost plua na uticaj drugih zagaujuih materija i alergena; iritira sluzokou oka i gornjih puteva respirativnog trakta Smanjuje mogunost prenosa kiseonika kroz krvotok zbog stvaranja stabilnijeg kompleksa karboksihemoglobina nego kompleksa sa gvoem. Nepoznato
AZOTOVIOKSIDI
UGLJENMONOKSID
OLOVO LAKO ISPARLJIVI UGLJOVODONICI . (1-3 BUTADIEN)
Nepoznato
Merenje ovih zagaujuih materija u vazduhu obavljaju se u cilju zatite zdravlja stanovnovnita, kao i ouvanja ivotne sredine.
1.2.2. Merna mesta
Zagaujue materije su merene u pojedinanim uzorcima vazduha za svaku zagaujuu materiju posebno, izbor mernih mesta i merenja obavljeno je prema vaeoj zakonskoj regulativi, Programu kontrole kvaliteta vazduha u Beogradu za 2006/2007. godinu i operativnom programu ekoloke zatite Beograda za 2005. godinu koji je doneo Sekretarijat za zatitu ivotne sredine grada Beograda.
Uzorkovanja i merenja su obavljena na 12 mernih mesta u trajanju od sat vremena i to: 1 . .London - ugao ulica Kralja Milana i Kneza Miloa Nuieva - ugao ulica Nuieva i 2 . . . Deanska Batutova - ugao ulica Batutova i 3 . . . Dimitrija Tucovia Novi Beograd - ugao ulica Pariske 4 . . . komune i Otona upania 5. Vukov spomenik - ugao ulica Ruzveltova i Bulevara kralja Aleksandara 6 . . . Skuptina - ugao ulica Kneza Miloa i Bulevara kralja Aleksandra 7 . .Zemun - ugao ulica Glavna i Zmaj . . Jovina
80
8 . .Karaburma - ugao ulica Marijane Gregoran i Vojvode Micka 9. Cvijieva - ugao ulica Cvijieva i Bulevar despota Stefana 10. Slavija - Trg Dimitrija Tucovia eleznika stanica - Savski trg 11 . . . Zeleni venac - Brankova, Jug Bog12 . . . danova, i Kraljice Natalije
1.2.3. Rezultati i diskusija
Ispitivanje zagaujuih materija na raskrsnicama u Beogradu izvreno je na dvanaest reprezentativnih mesta u periodu od 01.01- 31.12.2007. godine . Merenja svih ispitivanih parametara vrena su dva puta meseno na osam raskrsnica,a na etiri raskrsnice (London, Nuieva, Skuptina i Cvijieva) etiri puta meseno. Rezultati merenja dati su kao najnia, najvia i srednja prosena vrednost i prosena godinja vrednost. Prilikom uzorkovanja mereni su i meteoroloki parametri (pritisak, temperatura, relativna vlanost vazduha, brzina i pravac vetra ).
Kocentracije ugljenmonoksida i volativnih organskih jedinjenja vie su u zimskom periodu zbog poveane vlanosti i niskih temperatura koje smanjuju pokretljivost molekula ovih gasova. Na osnovu rezultata merenja zagaujuih materija od mobilnih izvora i ove godine izvreno je zoniranje grada. n . . . ZONA I - centralna gradska zona (London, Nuieva, Skuptina) n . . . ZONA II - tranzitna zona (Cvijieva, eleznika stanica) n . . ZONA III - gradsko jezgro (Slavija, Vukov spomenik, Zeleni venac) n . . . ZONA IV - ire gradsko jezgro (Batutova,Karaburma) n . . . ZONA V - podruije preko Save (Novi Beograd, Zemun).
1.2.4. Zakljuak
Rezultati ukazuju da je trend zagaenja u blagom opadanju (London, Nuieva), a u porastu na raskrsnici Cvijieva. Bitno je istai da su vrednosti koncentracija zagaujuih materija u
Koncentracija ugljenmonoksida po gradskim zonama

12
10
Zemun Slavija Vukov spomenik
London Skuptina Zeleni venac Batutova
cont. CO mg/m3
Karaburma N. Bgd
0
ZONA I ZONAII ZONAIII ZONA IV ZONA V
81
1. VAZDUH
1. VAZDUH
160
Zemun
140
London
Skuptina Slavija
Vukov spomenik
Zeleni venac
120
Batutova
100
cont. NO2 g/m3
Karaburma
N. Bgd
80
60
40
20
ZONA I
ZONAII
ZONAIII
ZONA IV
ZONA V
2.5
Zemun London
Skuptina Tunel Vukov spomenik Slavija Zeleni venac Karaburma Batutova
1.5
cont. Pb g/m3
N. Bgd
0.5
0
10
Zemun
9
Skuptina
8 7
London
Vukov spomenik Slavija
Zeleni venac
Batutova Karaburma
cont. LIOJ mg/m3
5 4 3 2 1 0
ZONA I ZONAII ZONAIII ZONA IV
N. Bgd
ZONA V
82
600
500
Zemun
Skuptina
400
London
Tunel
300
Slavija
Vukov spomenik Zeleni venac
Batutova
Karaburma
200
N. Bgd
100
0
Zemunu na nivou centralne zone gradskog jezgra Beograda obzirom da je merno mesto locirano u centru Zemuna (ugao Glavne i Zmaj Jovine). Na raskrsnicama eleznika stanica i Zeleni venac javljaju se nie koncentracije u odnosu na prolu godinu, zbog viemesenih rekonstrukcija. Bez obzira na pojedinane karakteristike oveh pet raskrsnica (gusti-
na saobraaja, efekat tunela, strukturom saobraajnog toka, sloenost signalizacije i dr.) moe se istai da razlike u koncentracijama zagaujuih materija nisu znaajne i da je ue gradsko jezgro direktno ugroeno od saobraaja. Podaci ukazuju da metereoloki uslovi znaajno utiu na rasprostiranje zagaujuih materija.
83
1. VAZDUH
1. VAZDUH
1.3. RADIOAKTIVNOST U VAZDUHU

Jaina apsorbovane doze gama zraenja u vazduhu kretala se tokom 2007. godine u intervalu od 0.075 do 0.2 mGy/h sa srednjom godinjom vrednou od 0.0835 0.0004 mGy/ h. to odgovara granicama promene prirodnog fona zraenja u vazduhu 137Cs u vazduhu Aktivnost 137Cs u vazduhu je u 2007. godini bila je na niskom nivou 137Cs . U padavinama su vrednosti aktivnosti .137Cs bile ispod grau padavinama nice detekcije Jaina apsorbovane doze gama zraenja u vazduhu na visini 1m iznad povrine tla merena je kontinuirano u Beogradu (okolina Instituta za medicinu rada i radioloku zatitu ''Dr Dragomir Karajovi'' ) i kretala se tokom 2007. godine u intervalu od 0.075 Gy/h do 0.2 Gy/h sa srednjom godinjom vrednou od (0.085 0.001) Gy/h, to odgovara granicama promene prirodnog fona zraenja u vazduhu. Gamaspektrometrijska analiza kompozitnih mesenih uzoraka vazduha i padavina u Beogradu pokazuje spektar osnovnog fona aktivnosti (uglavnom radionuklidi prirodnog porekla). Specifina aktivnost 137Cs u vazduhu je u 2007. godini bila na niskom nivou i kretala se od 0.46 mBq/m3 do 1.77 Bq/m3. U padavinama su vrednosti aktivnosti 137Cs bile ispod granice detekcije. Aktivnost 7Be, kosmogenog radionuklida, kretala se od 1.25 mBq/m3 . do . 5.59 mBq/m3 u vazduhu. Gama zraenje
Podaci o merenju jaine apsorbovane doze gama zraenja u vazduhu

Tabela 1.3.1: Godinje vrednosti jaine apsorbovane doze gama zraenja u vazduhu u Beogradu u 2007. godini (Gy/h)
Minimalna godinja vrednost Srednja godinja . vrednost Maksimalna godinja vrednost
0.075 0.001 0.085 0.001 0.200 0.001
podaci o merenju specifine aktivnosti vazduha u Beogradu u 2007. godini Tabela 1.3.2: Specifina aktivnost vazduha u Beogradu u 2007. godini za 137Cs (Bq/m3)
0.46 0.10 0.85 0.36 1.77 0.23
Tabela 1.3.3: Specifina aktivnost 7Be u vazduhu u Beogradu, merno mesto Karaorev park za 2007. godinu (mBq/m3)

84
1.25 0.04 3.2 1.5 5.59 0.17
Tabela 1.3.5: Specifina aktivnost 90Sr u padavinama u Beogradu u 2007. godinu (Bq/m2)
Merno mesto Minimalna godinja vrednost Srednja godinja vrednost Maksimalna godinja vrednost Merno mesto Minimalna godinja vrednost Srednja godinja vrednost Maksimalna godinja vrednost
Karaorev park 0.22 0.08 1 .7 . .1 .4 4.59 0.22
Zeleno brdo 0.05 0.01 0.28 0.25 0.87 0.13
Lazarevac 0.25 0.08 0.60 0.27 1.16 0.13
Obrenovac 0.28 0.08 0.67 0.28 1.13 0.16
Tabela 1.3.6: Specifina aktivnost 7Be u padavinama u Beogradu u 2007. godini (Bq/m2)
Karaorev Zeleno brdo park 18 .2 . .3 .2 70 53 204 9 8.7 0.7 63 . .77 260 12
Lazarevac < 11 23 15 63 . .14
Obrenovac < 7.4 21 . .14 48.1 4.9
Gamaspektrometrijska analiza kompozitnih mesenih uzoraka padavina u Beogradu pokazuje spektar osnovnog fona aktivnosti (uglavnom radionuklidi prirodnog i kosmogenog porekla). Aktivnost 137Cs u padavinama u 2007. godini bila je ispod granice detekcije. Aktivnost 7Be u padavinama kretala se od 18.2 Bq/m2 do 204 Bq/m2 u Beogradu, Karaorev park, od 8.7 Bq/m2 . do . 260 Bq/m2 na Zelenom brdu, od < 11 Bq/m2 do 63 Bq/m2 u Lazarevcu i od < 7.4 Bq/m2 48.1 Bq/m2 u Obrenov-
cu, to odgovara prosenim vrednostima iz prethodnih godina na ovim lokacijama. Specifine aktivnosti 90Sr u padavinama kretale su se od 0.22 Bq/m2 .do . 4.59 Bq/m2 u Beogradu, Karaorev park, od 0.05 Bq/m2 do 0.87 Bq/m2 . na Zelenom brdu, od 0.25 Bq/m2 .do . 1.16 Bq/m2 u Lazarevcu i od 0.28 Bq/ m2 do 1.13 Bq/m2 u Obrenovcu, to ne ukazuje na poveanje vrednosti aktivnosti 90Sr u odnosu na prethodnu godinu.
85
1. VAZDUH
Podaci o merenju specifine aktivnosti padavina u Beogradu u 2007. godini
1. VAZDUH
86

foto N. ovi
2. VODA
2. VODA
Sadraj poglavlja:
21 Kvalitet povrinskih voda na teritoriji Beograda 22 Radioaktivnost u renoj vodi 23 Kvalitet vode Savskog jezera na Adi Ciganliji i 24 Kvalitet vode beogradskog vodovoda 25 Radioaktivnost vode za pie 26 Kvalitet izvorske vode sa javnih esmi na teritoriji Beograda
88

VODE Karta 39
KVALITET POVRINSKIH VODA I MREA MERNIH MESTA ZA KONTROLU
Druga klasa Trea klasa etvrta klasa Van klase

1. Zemun 2. Bela Stena 3. Vina 4. Kalovita 5. Sibnica 6. Vizelj 7. Boleica 8. Duboko 9. Maki 10. Kapetanija 11. Topiderska reka 12. eleznika reka 13. Galovica

2,5 2,5 55 7,5 7,5 10 km 10 km
Autoput, magistrale Vanije gradske saobraajnice Granica GP-a
89
Beograd, 2002
2. VODA
2. VODA

90
IDENTIFIKACIJA ZAGAIVAA POVRINSKIH VODA

Naftni derivati Hemijska industrija Tekstilna industrija Metalopreraivaka i mainska industrija Komunalne otpadne vode Poljoprivreda Prehrambena industrija Graevinska industrija
Sliv Dunava Sliv Save

2,5 5 7,5 10 km
Beograd, 2002
2.1. KVALITET POVRINSKIH VODA NA TERITORIJI BEOGRADA
Monitoring kvaliteta povrinskih voda na teritoriji Beograda sprovodi Gradski zavod za zatitu zdravlja ve vie od 40 godina, a obuhvaeni su sledei vodotokovi: Sava, Dunav, Kolubara, Galovica, Topiderska, eleznika, Barika reka, Petan, Turija, Beljanica, Lukavica, Boleica, Groica, Veliki Lug, Ralja i kanali Panevakog rita (Kalovita, Sibnica i Vizelj). Kontrola kvaliteta povrinskih voda na teritoriji Beograda vri se radi ocene boniteta vodotokova, praenja trenda zagaivanja voda, pro2.1.1. KVALITET VODE SAVE I DUNAVA
cene sposobnosti samopreiavanja i podobnosti za vodosnabdevanje Beograda, Obrenovca, Baria i Vine, mogunosti navodnjavanja, kao i zatite zdravlja graana koji se rekreiraju na ovim rekama. Dobijeni podaci posluili su kao osnova za procenu efikasnosti do sada preduzetih mera na smanjenju zagaenja ali i za predlaganje novih mera zatite.
2.1.1.1. Dinamika i parametri kontrole
Monitoring kvaliteta na Savi se vri na profilima: selo Ue (62km), Zabran (30km), Duboko (24km), Maki (10km)
Rezultati laboratorijskih ispitivanja 68 uzoraka vode Save,pokazuju da su samo 18 (26,5%), uzorka pripadala II klasi renih voda. Odstupanja od normi za II klasu boniteta u fiziko-hemijskom, hemijskom i mikrobiolokom pogledu utvrena su u 15 uzorka (22,1%). Prekoraenja graninih vrednosti samo pojedinih fizikohemijskih i hemijskih parametara dokazana su kod samo 6 uzorka (8,8%), a u 29 uzoraka (42,6%) konstatovana su samo odstupanja u mikrobiolokom pogledu. U poreenju sa prethodnom godinom uoava se da je dolo do minimalnog pogoranja ukupnog kvaliteta vode reke Save, uglavnom u mikrobiolokom pogledu. Moe se rei da je 2007. godine kvalitet vode Save bio najloiji u poslednjih 10 godina. Prema rezultatima terenskih i laboratorijskih ispitivanja ak 20 uzorakavode Dunava (29,4%), odgovaralo je II klasi renih voda. Odstupanja od propisane klase boniteta u fizikohemijskom i mikrobiolokom pogledu ispoljila su se kod 17 uzorka (25,0%), dok su promene samo pojedinih fiziko-hemijskih i hemijskih parametara konstatovane kod 8 uzoraka (11,8%). Izvan granica propisane klase boniteta su i 23 uzorka (33,8%) u kojima je registrovan samo povean koli titar. Globalno posmatrano kvalitet vode Dunava tokom 2007. bio je znatno boljinego 2006. godine, u fiziko-hemijskom i mikrobiolokom pogledu.
Sava
Dunav
91
2. VODA
2. VODA
i Kapetanija (1km), na Dunavu: Stari Banovci (1193km), Zemun (1173km), Bela Stena (1160km), Vina (1145km) i Brestovik (1124km), a na Kolubari kod mosta u selu elije i mosta na putu za Obrenovac. Na svim ostalim vodotokovima kontrola se obavlja samo na po jednom reprezentativnom profilu. Uzorci vode za kontrolu uzimani su dva puta meseno na profilima Maki i Vina, jer se nalaze na izvoritima vodosnabdevanja, jednom meseno na Kolubari, kanalu Galovica, Topiderskoj i eleznikoj reci, kao i na svim drugim profilima na Savi i Dunavu, a jednom u tri meseca (sezonski) na ostalim manjim vodotokovima Terenska i laboratorijska ispitivanja su izvrena u pojedinanim i kompozitnim uzorcima, zavisno od znaaja kontrolnog profila. Kompozitni uzorci uzimani su na ulaznim i izlaznim profilima Save i Dunava na teritoriju Grada i predstavljali su meavinu vode uzete kod desne, leve obale i iz sredine reke u srazmeri 1:1:2. Na svim ostalim kontrolnim profilima uzeti su pojedinani uzorci Na licu mesta odreivani su i registrovani neophodni meteoroloki, organoleptiki, fiziko-hemijski i pojedini osnovni hemijski pokazatelji kvaliteta, a vreno je i konzerviranje i delimina priprema uzorka za laboratorijska ispitivanja specifinih hemijskih parametara i saprobioloka ispitivanja, skladu sa JUS-ISO standardima za ovu oblast. Terenskim i laboratorijskim ispitivanjima obuhvaene su sledee grupe pokazatelja neophodnih za definisanje kvaliteta povrinskih voda: organoleptiki i opti pokazatelji, pokazatelji kiseonikog reima, mineralizacije, puferskog sistema, nutrijenti, teki i toksini metali, organski mikropolutanti, mikrobioloki i bioloki pokazatelji. Specifina ispitivanja na Savi i Dunavu obuhvataju proveru sadraja neor92
ganskih i organskih mikropolutanata u sedimentu i miinom tkivu koljki i riba. Laboratorijska ispitivanja uzoraka vode vrena su prema Pravilniku o vrstama i nainu osmatranja i ispitivanja kvantitativnih i kvalitativnih promena voda (Sl. List SFRJ br. 42/66) i Jugoslovenskim standardima iz oblasti ispitivanja voda. Parametri za koje metode nisu date u ovim propisima analizirani su prema Standardnim metodama za ispitivaanje voda i otpadnih voda USA-EPA. Ocena kvaliteta povrinskih voda i procena podobnosti za vodosnabdevanje, rekreaciju i navodnjavanje vrena je osnovu relevantnih republikih propisa, preporuka Svetske zdravstvene organizacije i Direktiva EU. Ocena sadraja organskih i neorganskih mioropolutanata u sedimentu izvrena je uporeenjem sa Canadian Sediment Quality Guidelines, poto nema naih propisa u ovoj oblasti, a u miinom tkivu riba i koljki izvrena je na osnovu Pravilnika o koliinama pesticida, metala i metaloida i drugih otrovnih substancija, anabolika i drugih substancija koji se mogu nalaziti u namirnicama (Sl. list SFRJ br.5/92) i Preporuka Svetske zdravstvene organizacije.
2.1.1.2. Reka Sava
2. VODA
Profil Maki, kod vodozahvata beogradskog vodovoda, je najvaniji na Savi, i na njemu su ispitivanja najea i najobimnija. Prema rezultatima terenskih i laboratorijskih ispitivanja samo su 18 (26,5%) uzoraka vode Save odgovarala vodama podesnim za vodosnabdevanje stanovnitva, rekreaciju, potrebe prehrambene industrije i ribnjaka. Odstupanja od II klase renih voda u fiziko-hemijskom i hemijskom pogledu nisu bila znaajna po broju parametara i prema utvrenim koncentracijama, sa izuzetkom suspen-
dovanih materija i stepena saturacije kiseonikom. Konstatujemo da je kiseoniki reim uravnoteen, mada neto manje nego prethodne godine, ali u ekstremnim uslovima, posebno u toplijim mesecima i na uem podruju Grada, dolazi do minimalnih poremeaja, tj. aktivna i pasivna reaeracija ne uspevaju potpuno da nadoknade kiseonik utroen pri razgradnji organskih materija. Blago smanjen procenat zasienja kiseonikom utvren je u 11 (16,2%) uzoraka. Azotna trijada bila je konstantno u propisanim granicama to ukazuje da su koliine belanevinastih materija u otpadnim vodama koje se izlivaju u Savu relativno male u odnosu na proticaj i da se i prva i druga faza mineralizacija veoma uspeno odvijaju. Koncentracije totalnog organskog ugljenika su niske i dosta ujednaene, obzirom na povremene padavine i promene proticaja, kao i produkciju biomase i dotok otpadnih voda. Poveana koncentracija suspendovanih materija zabeleena je u 8 uzorka (11,7%), uglavnom pri porastu vodostaja, to je isto kao i 2006, a znanto bolje nego 2005. godine, a vrednsoti su bile u granicama III klase boniteta Meu tekim i toksinim metalima samo je sadraj cinka 0,216 mg/l juna, na profilu selo Ue , bio minimalno iznad MDK. Pojedini teki metali (Cd, Hg, Ni i Pb), feboli, kao i anjonski aktivni deterdenti (ABS) bili su konstantno ispod ili na samoj granici detekcije za primenjenu metodu ispitivanja. Mineralna ulja su povremeno prisutna u niskim koncentracijama, koje su i nekoliko puta nie od MDK. U pogledu dopunskih hemijskih parametara situacija je neto povoljnija nego 2006. godine, jer nema odstupanja od MDK kod mineralnih ulja i fenola.
Pozitivno je to ni u jednom uzorku nisu prisutni, ak ni u tragovima, organohlorni insekticidi (HCH, DDT i Lindan) kao i njihovi razgradni produkti, derivati hlorfenoksi karbonskih kiselina, polihlorovani bifenili, policiklini aromatini ugljovodonici i pojedini triazinski herbicidi (simazin i propazin). Herbicid atrazin je bio prisutan u svim uzorcima iz prolenog perioda, ali ga nije bilo u oktobru mesecu. Koncentracija je umereno varirala i kretala se od minimalnih 0,04 mg/l do 0,06 mg/l, na vie profila. Nepovoljno je sa aspekta ouvanja kvaliteta vode, ivotne sredine i zatite zdravlja eksponiranog stanovnitva, da se pojedini lako isparljivi ugljovodonici (benzen, toluen, etilbenzen i ksilen) registruju i u prolenom i u jesenjem periodu, posebno imajui u vidu toksikoloke osobine ovih jedinjenja. Od ispitivanih isparljivih hlorovanih ugljovodonika (hloroform, 1,2-dihlormetan, trihloretilen i tetrahloretilen) i u prolenom i u jesenjem periodu, detektovan je samo hloroform. Sporadino su u prolenom periodu prisutni trihloretilen, tetrahloretilen u niskim koncentracijama. Kvalitet vode reke Save, u mikrobiolokom pogledu, bio je malo pogoran u 2007. godini u odnosu na 2005. i 2006. godinu. Nepovoljno je to MPN esto odgovara IV klasi renih voda. Ovo ukazuje da nita nije preduzeto na izgranji ureaja za tretman komunalnih otpadnih voda u uzvodnom delu sliva. Znaajnije promene kvaliteta vode u odnosu na 2005. i 2006. godinu, nisu registrovane kod fiziolokih grupa bakterija razgraivaa organskih materija. Saprobioloka ispitivanja pokazuju da nema znaajnijih razlika u kvalitetu vode reke Save utvrenom 2005. i 2006. godine. Kvalitet vode je u dosta uskom rasponu od III-II do II-
93
2. VODA
III klase. Znaajno je da nema uzoraka u III-IV i IV klasi to se povremeno deavalo ranijih godina. Sadraj tekih metala u sedimentu Save je nii nego 2006. godine. Koncentracija cinka i kadmijuma praktino na svim profilima su bile malo iznad efektivne vrednosti . U svim uzorcima, u granicama predvienim normativom, bile su koncentracije arsena, olova, hroma, bakra i ive. Maksimalne koncentracije skoro svih ispitivanih metala registrovane su u sedimentu sa profila Zabran, to bi moglo da predstavlja uticaj pepelita TE Nikola Tesla. Organohlorni insekticidi, trijazinski herbicidi, polihlorovani bifenili i insekticidi na bazi hlorfenoksi karbonskih kiselina nisu bili prisutni u sedimentu Save. Veina policiklinih aromatinih ugljovodonika i ukupnih ugljovodonika su detektovani na svim profilima, ali u niskim koncentracijama.
Ispitivanje riba pokazuje da je kumulacija olova, kadmijuma i arsena minimalna, meutim koncentracija ive je bila minimalno poveana samo kod bandara, to je i oekivano, jer je to ihtiofagna vrsta. U ispitivanim ribama nisu detektovane merljive koncentracije organohlornih insekticida, triazinskih herbicida i polihlorovanih bifenila, to je svakako povoljno sa aspekta mogunosti njihovog korienja u ishrani. Od policiklinih aromatinih ugljovodonika prisutan je samo naftalin u bandaru, ali u veoma niskoj koncentraciji. Kvalitet vode reke Save na teritoriji Beograda, u 2007. godini, moe se potpunije sagledati samo poreenjem sa rezultatima ispitivanja iz proteklih 9 godina, obzirom da je kontrola obavljana na istim mestima, istom dinamikom i prema istim parametrima. Sumarni rezultati ispitivanja kvaliteta vode Save u poslednjih 10 godina, prikazani su u sledeoj tabeli:
2. VODA
Kvalitet vode reke Save na teritoriji Beograda 1998. 2007. godine
Broj uzetih uzoraka
U II klasi . renih voda Br. uzoraka 21 20 26 40 35 24 34 19 22 18
Izvan II klase boniteta zbog izmenjenih . parametara bakt. i . fizhem. samo . fizhem. Br. uzoraka 13 10 7 14 15 7 4 13 4 6 % 24,5 20,0 13,2 21,9 22,7 10,3 5,9 19,1 5,9 8,8 samo bakter. Br. uzoraka 4 10 11 5 11 26 19 14 22 29 % 7,5 20,0 20,8 7,8 16,7 38,2 27,9 20,6 32,4 42,6
God.
Br. uzoraka 15 10 9 5 5 11 11 22 20 15
% 28,3 20,0 17,0 7,8 7,6 16,2 16,2 32,4 29,3 22,1
1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007
94
53 50 53 64 66 68 68 68 68 68
39,6 40,0 49,0 62,5 53,0 35,3 50,0 27,9 32,4 26,5
Globalno posmatrano, kvalitet vode reke Save je u 2007. godini prema mikrobiolokim parametrima minimalno pogoran ali je blago pogoran prema pojedinim fiziko-hemijskim pokazateljima. Ovo je bila najgora godina u poslednjoj deceniji. Kako u protekloj godini broj stanovnika i priliv sanitarnih i industrijskih otpadnih voda nije znaajnije promenjen pogoranje situacije se moe objasniti pojavom novih zagaivaa u slivu i intenzivnom spiranju neistoe sa obala, nakon obilnijih padavina. Znaajno je da u slivu Save, uzvodno od izvorita beogradskog vodovoda, nije bilo havarijskih zagaenja naftom, njenim derivatima, tekim i toksinim metalima, pesticidima, polihlorovanim bifenilima i policiklinim aromatinim ugljovodonicima.
2.1.1.3. Dunav
Kvalitet voda Dunava kontrolisan je tokom 2007. godine radi ocene pogodnosti korienja ovih voda za potrebe rekreacije, vodosnabdevanja, navodnjavanja, prehrambene industrije i ribarstva, kao i u cilju zatite izvorita vodovoda Vina u eventualnim sluajevima talasa zagaenja dospelih Savom, Tisom ili iz uzvodnog dela Dunava. Prema rezultatima terenskih i laboratorijskih ispitivanja ak 20 uzoraka vode Dunava (29,4%), odgovaralo je II klasi renih voda. odnosno vodama pogodnim za sve vidove vodosnabdevanja, navodnjavanja, kupanje i druge oblike rekreacije na vodi. Globalno posmatrano kvalitet vode Dunava je tokom 2007. godine bio znatno bolji nego 2006. i 2005. u mikrobiolokom i fiziko-hemijskom pogledu, a jo uvek loiji nego 2002. i 2004. godine. Ovo je bila prosena godina u poslednjem desetleu.
Vano je da je pogoranje kvaliteta vode Dunava zaustavljeno i da se nastavi sa zaustavljanjem i idue godine zbog zatite izvorita vodosnabdevanja u Vini, mogunosti rekreacije na Dunavu i povoljnog uticaja na hidrobionte. Odstupanja od MDK predvienih za II klasu renih voda konstatovana su tokom 2007. godine kod: koncentracija rastvorenog kiseonika, procenta zasienja vode kiseonikom, petodnevne bioloke potronje kiseonika i koncentracije suspendovanih materija. Ovo je grupa parametara kod kojih se uglavnom svake godine registruju manja ili vea odstupanja od normiranih vrednosti. Zapaa se da je situacija neto bolja nego 2006. godine. Koncetracija suspendovanih materija iznad propisane vrednosti zabeleena je kod 12 uzoraka (17,6%), to je bolje nego prethodne godine, naroito to su sve vrednosti bile u granicama III klase boniteta. Meu kiseonikim parametrima najee je odstupao stepen saturacije kiseonikom, koji je bio izmenjen kod 15 uzoraka (22,1%). Hiposaturacija je prisutna kod 13 (19,1%) uzoraka iz toplijeg dela dela godine, ali nije jae izraena (53-72%), a supersaturaciju detektujemo u 2 uzorka iz aprila meseca. Minimalno smanjeni sadraj rastvorenog kiseonika (4,55,9 mg/l), registrovan je u 7 (10,3%), dok je poveana BPK5 (4,4 i 4,7 mg/l O2) utvrena u 2 uzorka, (2,9%). Kiseoniki reim je blago naruen, ee nego prethodne godine, posebno u toplijim mesecima na toku Dunava kroz ue podruje Grada, ali hidrobionti jo uvek nisu ugroeni. Sadraj nutrijenata (P i N) je relativno nizak, ali dovoljan za bujan rast algi i makrofita posebno u delovima sa usporenim tokom.
95
2. VODA
Koncentracije odreivanih tekih i toksinih metala, konstatno su bile u granicama II klase boniteta, uglavnom nekoliko puta nie od MDK, pa nije bilo nepovoljnog dejstva na kvalitet vode vodovoda Vina ili hidrobionata Dunava. Slina je situacija i sa sadrajem isparljivih fenola, mineralnih ulja i anjonskih deterdenata (ABS supstanci) koji se povremeno registruju u minimalnim koncentracijama, uvek u granicama propisanim za drugu klasu boniteta. Situacija je povoljnija nego 2006. godine kada je sadrj mineralnih ulja bio povremeno povien. Prisustvo organohlornih insekticida (DDT, lindan, HCH i njihovih razgradnih produkata), veine policiklinih aromatinih ugljovodonika, pesticida na bazi hlorfenoksi karbonskih kiselina i polihlorovanih bifenila, trifenila i terfenila nije utvreno u vodi reke Dunav, ni juna ni oktobra 2007. godine. Herbicid atrazin detektovan je samo juna i oktobra meseca na vie profila u relativno niskim koncentracijama. Od lako isparljivih ugljovodonika u prolenom i jesenjem periodu nizvodno od Grada detektovani su: benzen, etilbenzen, toluen i ksilen. Utvrene koncentracije VOC su nie u jesenjem periodu. Od isparljivih hlorovanih ugljovodonika i u prolenom i u jesenjem periodu, na celom toku kroz podruje Grada, nisu registrovani dihlormetan, metohlor i acetohlor. Hlorofom je prisutan u oba kontrolna perioda, a trihloretilen i tetrahloretilen samo u junu mesecu. U mikrobiolokom pogledu kvalitet vode Dunava je tokom protekle godine bio lo, ali bolji nego 2006. godine, jer je povean koli titar (MPN od 240.000 do >240.000) registrovan kod ak 40 uzorka (58,8%).
Ovo je jedini parametar koji odstupa od II klase renih voda u vie od 50% analiziranih uzoraka. Lo mikrobioloki kvalitet vode u letnjem periodu onemoguava zdravstveno bezbednu rekreaciju graana na plaama lociranim na uem gradskom podruju. Prema broju bakterija razgraivaa organskih materija reku Dunav su tokom protekle godine uglavnom optereivale organske materije masne i proteinske prirode, a ugroavanje od strane prostih eera je manje zastupljeno, dok su polisaharidne materije bez nekog uticaja na kvalitet vode. Hidrobioloka ispitivanja pokazuju da postoje minimalne razlike u kvalitetu vode reke Dunav utvrenom 2006. i 2007. godine. Voda uglavnom odgovara III-II i II-III klasi renih voda, a nema uzoraka u III ili III-IV klasi. Relativno je povoljno to su 2007. godine meu ispitivanim tekim i toksinim metalima u povrinskom sloju poremeenog sedimenta reke Dunav, samo koncentracije olova kod Bele stene i cinka kod Brestovika bile vie od efektivnih vrednosti. Stanje je daleko bolje nego 2006. godine, kako po broju metala ije su vrednosti iznad efeketivnih, tako i po lokalitetima gde se prekoraenja registruju. Znaajno je da se uz zahvat vodovoda Vina, vie ne registruju olovo, kadmijum, cink, nikal i arsen u koncentracijama veim od efektivnih. Meu organskim mikropolutantima: organohlorni insekticidi, trijazinski herbicidi, polihlorovani bifenili, insekticidi na bazi hlorfenoksi karbonskih kiselina i pojedini policiklini aromatini ugljovodonici nisu bili prisutni u vodi Dunava. Od ispitivanih policiklinih aromatinih ugljovodonika koncentracije flu-
2. VODA
96
orena, antracena, benzo(a)antracena i pirena bile su vee od efektivnih, na profilu Brestovik, to do sada nije nikada zabeleeno i predstavlja izrazito pogoranje u odnosu na 2006. i nekoliko prethodnih godina. Na profilu Vina utvrene su veoma visoke koncentracije benzo(a)antracena i pirena, a kod Bele stene minimalno je bio povean samo benzo(a)antracen. Ovo je prvi put da se na tri profila registruje koncentracije vie od efeketivnih kod ovako velikog broja policiklinih aromatinih ugljovodonika, od kojih su pojedini i kancerogeni. Na svim profilima, u sedimentu su prisutna i mineralna ulja u veoma niskim koncentracijama, bliskim onima iz 2005. i 2006. godine. Moe se rei da je na teritoriji Beograda u 2007. godini dolazilo do pojaanog taloenja pojedinih mikropolutanata neorganskog, a posebno organskog porekla. Poveana koncentracija ive u miinom tkivu riba, grabljivica, u 2007 godini detektovana je na profilima Stari Banovci i Brestovik, ali su koncentracije olova, arsena i kadmi-
juma nie od MDK, to je bolje nego 2006. godine. Ni u jednoj od ispitivanih riba ili koljki u toku 2007. godine, nisu detektovane merljive koncentracije organohlornih insekticida i njihovih razgradnih produkata, triazinskih herbicida i polihlorovanih bifenila, to je povoljno sa aspekta mogunosti njihovog korienja u ishrani. U koljkama sa profila Brestovik, od PAU, detektuju se benzo(b)fluoranten, benzo (k) fluoranten i benzo(a)piren, koji su kancerogeni. U svim uzorcima koljki registrovane su visoke koncentracija olova, arsena i kadmijuma, i to uglavnom za red veliina iznad koncentracija u ribama sa istih profila. Istovremeno su koncetracije ive veoma niske u svim uzorcima, bez obzira na vrstu koljke, mesto uzorkovanja i vreme uzorkovanja, ak nie nego u ribama. Radi potpunijeg uvida u kvalitet vode Dunava na teritoriji Beograda u poslednjih desetak godina, u narednoj tabeli prikazani su uporedni rezultati ispitivanja po grupama parametara.
Rezultati kontrole kvaliteta vode reke Dunav na teritoriji Beograda u periodu 1998-2007. godina
Broj uzetih uzoraka
U II klasi . renih voda Br. uzoraka 12 14 22 21 26
Izvan II klase boniteta zbog izmenjenih . parametara bakt. i . fizhem samo . fizhem. Br. uzoraka 16 8 9 19 10 % 25,8 13,8 14,5 29,7 15,2 samo bakter. Br. uzoraka 3 7 7 7 16 % 4,8 12,1 11,3 10,9 24,2
God.
Br. uzoraka 31 29 24 17 14
% 50,0 50,0 38,7 26,6 21,2
1998 1999 2000 2001 2002
62 58 62 64 66
19,4 24,1 35,5 32,8 39,4
97
2. VODA
2. VODA
2003 2004 2005

2006 2007
67 68 68 68 68
19 27 13 11 20
28,4 39,7 19,2 16,2 29,4
24 10 26 23 17
35,8 14,7 38,2 33,8 25,0
6 5 9 9 8
9,0 7,4 13,2 13,2 11,8
18 26 20 25 23
26,8 38,2 29,4 36,8 33,8
Evidentno je da se trend pogoranja kvaliteta vode Dunava iz poslednje dve godine nije nastavio i 2007. godi-
ne, i sada je vano odrati postignuto poboljanje.
2.1.2. KVALITET VODA OSTALIH VODOTOKOVA NA TERITORIJI BEOGRADA U 2007. GODINI
Kolubara
Od 20 analiziranih uzoraka vode, samo su 2 uzorka odgovarala II klasi renih voda, to je minimalno pogoranje u odnosu na prethodnu godinu. Odstupanja od normi za ovu klasu boniteta u fiziko-hemijskom i mikrobiolokom pogledu utvrena su kod 11 uzoraka (55%), prekoraenja graninih vrednosti samo pojedinih fiziko-hemijskih parametara kod 5 uzorka (55%), dok je samo povean koli titar registrovan u 2 uzorka (10%). U mikrobiolokom pogledu situacija znatno povoljnija na profilu Obrenovac, nego na ulazu u podruje Grada, to je neoekivno. Od 10 uzoraka uzetih iz kanala Galovica tokom 2006. godine, ni jedannije odgovarao II klasi renih voda. Odstupanja od normi za II klasu boniteta, u fiziko-hemijskom, hemijskom i mikrobiolokom pogledu, utvrena su u 7 uzoraka, dok su prekoraenja vrednosti MDK samo pojedinih fiziko-hemijskihili hemijskih parametara konstatovana kod ostala 3 uzorka. Vodotok je degradiran, a situacija se malo menja ve dui niz godina, mada se moe rei da je mikrobioloki pogorana u odnosu na 2006. godinu. Kvalitet vode Topiderske reke, tokom 2007. godine, konstantno je bio van granica II klase renih voda. U fiziko-hemijskom i mikrobiolokom pogledu odstupalo je 8 uzoraka, a 2 su odstupala samo zbog izmenjenih pojedinih fiziko-hemijskih parametara. Situacija je praktino neizmenjena u odnsou na 2006. godinu. Tokom 2007. godine ni jedan od 10 uzoraka vode, uzetih iz eleznike reke,nije odgovarao II klasi renih voda. ak 8 uzorka odstupalo je u fiziko-hemijskom i mikrobiolokom pogledu, a samo 2 uzorka, odstupala su zbog izmenjenih fizikohemijskih parametara. Promena u odnosu na kvalitet vode u 2006. godini su minimalne . . .
Kanal . Galovica
Topiderska . reka
eleznika reka
98
Barika reka
Veliki Lug
Ralja
Boleica
Groanska reka
Lukavica
Odstupanja od II klase renih voda registrovana su u sva 4 ispitana uzorka i to u fiziko-hemijskom i mikrobiolokom pogledu. Vodotok je pretvoren u otvoreni kanal otpadnih voda. U poreenju sa 2006. godinom situacija je malo pogorana u mikrobiolokom pogledu. Uzorci vode za kontrolu kvaliteta uzimani su na mostu u krugu fabrike, jer samom uu u Savu nije dozvoljen pristup. Kiseoniki reim je potpuno poremeen i ide do anoksije. Sva 4 uzorka van svih klasa boniteta. Odstupanja prema mikrobiolokim i fiziko-hemijskim parametrima registrovana su samo u 1, a prema fiziko-hemijskim parametrima u 3 uzorka. U mikrobiolokom pogledu stanje je malo bolje nego 2006. godine . . Veliki Lug je samo uslovno reka, jer je potpuno degradiran komunalnim i industrijskim otpadnim vodama Mladenovca, Sopota i okolnih naselja. Uzorci iz jesenjeg i zimskog perioda bili su praktino u granicama II klase boniteta, dok su preostala 2 uzorka odstupala samo prema pojedinim fiziko-hemijskih parametarima. Kiseoniki bilans je naruen u toplijem delu godine. Sva 4 ispitana uzorka odstupala su od II klase renih voda u fiziko-hemijskom i mikrobiolokom pogledu, pa je Boleica tokom 2007. godine bila meu najzagaenijim rekama na podruju Beograda. Sadraj organskih materija bogatih azorom je ekstremno visok. Sva 4 ispitana uzorka odstupala su od II klase renih voda, i to 3 u fiziko-hemijskom i mikrobiolokom pogledu, a 1 uzorak samo prema pojedinim fiziko-hemijskim parametrima. Pri malim proticajima kiseoniki reim je potpuno premeen, jer se na razgradnju belanevinastih materija utroi skoro sav rastvoreni kiseonik. Sadraj pojedinih parametara esto odgovara IV klasi boniteta, Sva 4 analizirana uzorka znaajno odstupala od II klase renih voda zbog izmenjenih fiziko-hemijskih i mikrobiolokih parametara. Lukavica je i 2006. godine bila najzagaenija pritoka Kolubare na podruju Beograda. Lukavica je toliko zagaena da u malovodnom periodu predstavlja samo otvoreni kolektor otpadnih voda Lazarevca.
99
2. VODA
2. VODA
Petan
Turija
Beljanica
Kanal Sibnica
Kanal Kalovita
Kanal Vizelj
Uzorci iz oktobra i decembra odstupaju od II klase u fizikohemijskom i mikrobiolokom pogledu. Uzorak iz aprila odstupa u mikrobiolokom pogledu, a uzorak iz jula u fiziko-hemijskom pogledu. Sporadino odstupaju kiseoniki parametri i suspendovane materije U poreenju sa predhodnom godinom situacija je minimalno pogorana. Uzorci iz aprila i decembra odgovarali su II klasi renih voda. Uzorak iz jula odstupa u fiziko-hemijskom i mikrobiolokom pogledu, a uzorak iz oktobra samo prema pojedinim fizikohemijskim parametrima. Situacija je znatno povoljnija od one u 2006. godini. Dva uzorka voda Beljanice odstupala su od II klase renih voda, decembra zbog poveanog koli titra, a jula u fiziko-hemijsom i mikrobiolokom pogledu.Uzorci iz aprila i oktobra meseca bili su u granicama propisane klase. U odnosu na prethodnu godinu zapaa se minimalno poboljanje kvaliteta. Sva 4 uzorka odstupala su od II klase boniteta, leti u fizko-hemijskom i mikrobiolokom pogledu, a ostalih sezona samo prema pojedinim fizko-hemijskim parametrima. U poreenju sa prethodnom godinom situacija je minimalno pogorana. Sva 4 analizirana uzorka odstupala su od II klase renih voda i to aprila meseca u fiziko-hemijskom i bakteriolokom pogledu, a jula, oktobra i decembra meseca, samo prema pojedinim fizikohemijskim parametrima. Situacija je konstantno loa, ve nekoliko godina unazad. Samo je uzorak iz decembra odgovarao II klase boniteta, dok su 3 uzorka odstupala. Jula je konstatovan samo povean koli titar, dok su aprila i oktobra odstupanja bila u fiziko-hemijskom i bakteriolokom pogledu. Situacija je pogorana je u odnosu na 2006. godinu. vica, Topiderska reka, eleznika reka, Barika reka, Veliki Lug, Ralja, Boleica, Groica, Lukavica, Petan, Turija, Beljanica i kanali Panevakog rita Sibnica, Kalovita i Vizelj. n . . U skladu sa Planom aktivnosti utvrenim i usvojenim od strane Sekretarijata za zatitu ivotne sredine Skuptine Grada, Program je realizovan u potpunosti, kako je bilo i predvieno.
2.1.3. ZAKLJUNE KONSTATACIJE
Na osnovu rezultata svih obavljenih terenskih i laboratorijskih ispitivanja realizovanih u skladu sa "Programom kontrole kvaliteta povrinskih voda ne teritoriji Beograda u 2007. godini" moe se konstatovati sledee: n . . Programom kontrole kvaliteta povrinskih voda u toku 2007. godine, obuhvaeni su sledei vodotokovi: Sava, Dunav, Kolubara, Galo100
. . Globalno posmatrano, tokom 2006. godine, dolo je do pogoranja kvaliteta voda praktino svih veih reka i kanala na teritoriji Beograda, osim Dunava, pa je ovo meu najloijim situacijama u poslednjih 10. godina. n . . Kvalitet vode reke Save je minimalno pogoran u odnosu na 2006. godinu, a znaajno pogoran u odnosu na 2004. godinu, posebno u mikrobiolokom pogledu. Ovo je bila najloija godina u poslednjem desetleu, to izaziva zabrinutost. n . . Na Savi prekoraenja MDK se najee belee kod sadraja suspendovanih materija i poremeenog kiseonikog reima. Odstupanja od propisane klase boniteta fiziko-hemijskih i hemijskih parametara su umerena, a vrednosti su u granicama III klase renih voda. n . . Kvalitet vode Dunava, globalno posmatrano, je znaajno poboljan u odnosu na 2006. godinu, ali jo uvek loiji nego 2004. godine. n . . Poboljanje je konstatovano u fiziko-hemijskom i mikrobiolokom pogledu, a zaustavljen je trend postepenog pogoranja kvaliteta vode. n . . Kvalitet vode reke Save je tokom 2007. godine bio neto loiji od kvaliteta vode Dunava, to nije zabeleeno u prethodnih dvadeset godina. n . . Sa aspekta vodosnabdevanja graana Obrenovca, Baria, Beograda i Vine, veoma je znaajno da na Savi i Dunavu toksine i kancerogene materije ili nisu registrovane ili su naene u minimalnim koncentracijama, koje nemaju poseban zdravstveni znaaj, a ne utiu znaajnije ni na hidrobionte. n . . Ispitivanja fiziolokih grupa bakterija razgraivaa organskih materija pokazuju da je kvalitet voda Save i Dunava veoma slian, ali i dalje neto bolji na Savi, uz napomenu da je samopreiavanje zadovoljan
vajue na svim kontrolnim profilima oba vodotoka. n . . Saprobioloka ispitivanja ne pokazuju znaajnije razlike u kvalitetu voda ova dva vodotoka, kao ni u poreenju sa rezultatima iz 2005. i 2006. godine. Na Savi saprobni status vode je najee odgovarao IIIII i II-III klasi renih voda, kao i na Dunavu. n . . Koncentracije pojedinih tekih i toksinih metala u sedimentu reke Save bile su nie nego 2006., i povremeno prelaze efektivne vrednosti, ali je nepovoljno to se povremeno kod vodozahvata u Makiu, registruju visoke koncentracije toksinih, biokumulativnih tekih metala, koji u lancima ishrane pokazuju i osobinu biomagnifikacije. n . . Veina policiklinih aromatinih ugljovodonika je detektovana u sedimentu ali su kocentracije bile nekoliko puta nie od efektivnih vrednosti, mada su prisutna i jedinjenja za koja je dokazano da su kancerogena. Drugi organski mikropolutanti nisu registrovani. n . . Na Dunavu, se u sedimentu sporadino detektuju minimalno poveane koncentracije pojedinih tekih i toksinih metala. n . . Od organskih mikropolutanata sedimenti Dunava ne sadre organohlorne insekticide, insekticide na bazi hlorfenoksi karbonskih kiselina, trijazinske herbicide i polihlorovane bifenile, to je ekotoksikoloki veoma povoljno. n . . Ukupna koncentracija policiklinih aromatinih ugljovodonika u sedimentu Dunava, bila je na skoro svim profilima u protekloj godini veoma, pa i ekstremno visoka. Zabrinjava to su koncentracije fluorena, antracena, benzo(a)antracena i pirena bile vee od efektivnih. n . . U mekom tkivu koljki i miinom tkivu riba jo uvek nije dolo do znaajnije kumulacije opasnih organskih mikropolutanata (orgaKVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI
101
2. VODA
nohlorni insekticidi, triazinski herbicidi, polihlorovani bifenili i policiklini aromatini ugljovodonici), dospelih u vode Save i Dunava hroninim zagaivanjem ili u akcidentnim situacijama. n . . Od neorganskih mikropolutanata (Hg, As, Pb, Cd,) u miinom tkivu ihtiofagnih riba na oba vodotoka sporadino se sree minimalno poveana koncentracija ive, dok je u koljkama izraena kumulacija olova, arsena i kadmijuma, ali ne i ive. n . . Vode Kolubare, po svojim fizikohemijskim, hemijskim i mikrobiolokim karakteristikama samo u 10% analiziranih uzoraka odgovaraju II klasi renih voda, dok su ostali uzorci najee u III klasi, to predstavlja problem za korienje ovih voda za navodnjavanje i napajanje stoke. n . . Vode skoro svih malih vodotokova, a posebno onih koji protiu kroz naseljena mesta, kao Veliki Lug, Lukavica, Boleica, Groica, Topiderska, eleznika i Barika reka, i kanali Galovica, Sibnica i Kalovita konstantno su van granica propisane klase renih voda. n . . Veliki lug, Lukavica, Boleica, Groica i Barika reka, kao i kanali Galovica i Kalovita su potpuno degradirani i njihove vode najee odgovaraju IV klasi boniteta ili su van svih klasa. n . . Permanentno lo kvalitet vode kanala Galovica, eleznike i Barike reke ima nepovoljan uticaj na podzemne vode u priobalju, a sva tri vodotoka protiu kriz uu zonu sanitarne zatite beogradskog i barikog vodovoda. n . . Pritoka Kolubare, Petan, je neto manje zagaena od drugih pritoka, mada je prema Uredbi o kategorizaciji vodotoka razvrstan u IV klasu renih voda. n . . Relativno zadovoljavajue stanje meu malim vodotokovima, regi102
strovano je samo na rekama Petan, Turija, Beljanica i Ralja, na kojima je 50% analiziranih uzorka bilo u granicama II klase boniteta. n . . Situacija je relativno povoljna samo na rekama Petan, Ralja, Turija, Beljanica i Sava, dok je na svim ostalim kontrolisanim vodotokovima situacija zabrinjavajua, a na kanalima Kalovita i Galovica, kao i Barikoj reci, Boleici, Groici, Lukavici i Velikom Lugu ak alarmantna. n . . Tokom 2007. godine praktino nita nije uinjeno na izgradnji ureaja za tretman komunalnih i industrijskih otpadnih voda na teritoriji Grada, to je uz druge uzoke dovelo do ovako loe situacije.
2.1.4. PREDLOG DALJIH AKTIVNOSTI
2. VODA
U geostratekom smislu Srbija ima centralni poloaj na Dunavu jer se na na potezu od maarske do bugarske granice u Dunav ulivaju njegove najznaajnije pritoke (Drava, Tisa, Sava i Morava), to proticaj Dunava vie nego udvostruava na izlazu iz nae zemlje. Naravno da nam poloaj poslednjeg na slivu u sluaju Save i Tise donosi i niz nevolja, kada je u pitanju zagaivanje voda, ouvanje i unapreenje kvaliteta, koje se moraju reavati bilateralnim kontaktima sa uzvodnim dravama ili kroz saradnju u okviru ICPDR. Ovakav poloaj u slivu, a posebno postojanje akumulacija erdap I i erdap II, u kojima se taloe suspendovane materije sa adsorbovanim opasnim materijama sa kompletnog uzvodnog dela sliva, nameu nam posebnu obavezu u zatiti voda Dunava, da bi imali moralno pravo da traimo od uzvodnih zemalja da potuju odredbe Konvencije o odrivom razvoju u basenu Dunava i Opte direktive o vodama EU.
Ratifikacijom Konvencije o odrivom razvoju u basenu Dunava i ukljuivanjem u rad ekspertskih grupa ICPDR-a i Programa za smanjenje zagaivanja Dunava, koji koordiniraju UNDP i GEF, stvoreni su preduslovi za nae aktivnije angaovanje i dobijanje meunarodne pomoi za reavanje decenijama nagomilavanih problema u oblasti zatite voda dunavskog sliva. Smatramo da bi Grad sopstvenim snagama, imajui u vidu znaajne kadrovske potencijale i finansijske mogunosti, kao nuni minimum u unapreenju zatite voda i sistematske kontrole povrinskih voda na teritoriji Beograda, trebalo da preduzme sledee: n . . U saradnji sa Sekretariajtom za zatitu ivotne sredine i Upravom za vode Grada, pokrenuti inicijativu da se Katastar zagaivaa voda na podruju GUP-a, zapoet sa Fondom za graevinsko zemljite, proiri na teritoriju celog Beograda, ukljuujui i prigradske optine, obuhvatajui sve slivove, uz formiranje odgovarajue baze podataka; n . . Uvesti u Program kontrole povrinskih voda ispitivanje sedimenta, na svim malim vodotokovima gde je mogue uzorkovanje, jer u njemu ostaju istaloene tetne i opasne materije, pa je mogue sagledavanje dugotrajnijih nepovoljnih uticaja, posebno u sluajevima kada je uzorkovanje vode relativno retko; n . . Posebnu panju posvetiti kontroli otpadnih voda preduzea koja ponovo pokreu proizvodnju nakon viegodinjeg prekida ili menjaju proizvodni program, radi smanjenja opasnosti od nastanka havarijskih zagaenja; n . . Pootriti kontrolu radnih organizacija, skladinih kapaciteta, farmi i drugih objekata koji vre diskontinuirano isputanje otpadnih voda, uglavnom bez ikakvog preiava-
nja, jer su one posebno opasne za manje vodotokove i kanale; n . . Vodoprivredna inspekcija treba da pootri kontrolu radnih organizacija ije otpadne vode sadre mineralna ulja a izlivaju se u Savu i Dunav, obzirom na akcidente iz ranijih godina i stalnu potencijalnu opasnost za izvorita vodosnabdevanja u Makiu i Vini. n . . Nastaviti aktivnosti na izradi tehnike dokumentacije za izgradnju postrojenja za preiavanje komunalnih otpadnih voda Grada uz proveru podataka o koliinama i sastavu otpadnih voda u sva 4 planirana sistema i normi o buduoj potronji vode, kao bi mogli da zatraimo meunarodnu finansijsku pomo i povoljne kredite za gradnju postrojenja. n . . Sekretarijat za zatitu ivotne sredine i organi lokalne samouprave u optinama (Mladenovac, Lazarevac, Obrenovac i Grocka) treba da upoznaju strunu javnost i graanstvo sa veoma loom situacijom na njihovim rekama. n . . Insistirati da se u lokalne ekoloke akcione planove (LEAP) meu prioritetne aktivnosti uvrste izrade planova sanacije glavnih izvora zagaivanja vodotokova. n . . Pokrenuti inicijativu u Ministarstvu poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede i Ministarstvu nauke i zatite ivotne sredine, za usaglaavanje naih propisa i standarda vezanih za kategorizaciju i klasifikaciju vodotokova, monitoring kvaliteta voda i dr. sa propisima EU. n . . Usaglasiti na dravni monitoring Dunava i glavnih pritoka, koji sprovodi RHMZ, prema dinamici i vrsti parametara, sa monitoringom koji sprovodi i koordinira ICPDR, kako bi naa ispitivanja bila kompatibilna i komparabilna sa ispitivanjima drugih zemalja u slivu Dunava. n . . U saradnji sa Republikom Hrvatskom i Republikom Bosnom i HerKVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI
103
2. VODA
cegovinom, uvesti kontrolu sadraja organskih i neorganskih mikropolutanata u poremeenom i neporemeenom stubu sedimenta reke Save. n . . Uspostaviti biomonitoring na toku Dunava, Save i Tise kroz teritoriju Srbije, kako bi se na vreme uoila pojava biokumulacije i biomagni-
fikacije opasnih organskih i neorganskih materija u hidrobiontima. n . . Odrediti referentnu laboratoriju koja e raditi na edukaciji i unapreenju rada u ovlaenim laboratorijama, kako bi se poveala pouzdanost i validnost rezulata ispitivanja, kako povrinskih, tako i otpadnih voda.
2. VODA
2.2. RADIOAKTIVNOST U RENOJ VODI

137Cs
i 90Sr . . u renoj vodi
. u sedimentu
90Sr . .
137Cs
u sedimentu
Najvei deo aktivnosti u renim vodama potie od prirodnih radionuklida (uglavnom 40K), a aktivnost dugoiveih radionuklida vetakog porekla (137Cs i 90Sr) je u znaajno niskim nivoima Aktivnost 137Cs u sedimentu se kretala od 3.8 Bq/kg do 22.4 Bq/kg suve materije. Ova aktivnost potie od kontaminacije prouzrokovane nuklearnim akcidentom u ernobilu u 1986. godini . Aktivnost 90Sr u sedimentu se kretala od 0.138 Bq/kg do 0.282 Bq/kg suve materije. Ova aktivnost potie od kontaminacije prouzrokovane nuklearnim akcidentom u ernobilu u 1986. godini. sedimentu se kretala od 3.8 Bq/kg do 22.4 Bq/kg suve materije. Aktivnost 90Sr u sedimentu se kretala od 0.138 Bq/kg d 0.282 Bq/kg suve materije Ove aktivnosti potiu od kontaminacije prouzrokovane nuklearnim akcidentom u ernobilu u 1986. godini .
Radioaktivnost u renoj vodi merena je kontinuirano tokom 2007. godine. Najvei deo aktivnosti u renim vodama potie od prirodnih radionuklida (uglavnom 40K), a aktivnost dugoiveih radionuklida vetakog porekla (137Cs i 90Sr) je u znaajno niskim nivoima. Aktivnost 137Cs u
Ukupna i aktivnost rene vode Save i Dunava u Beogradu

Tabela 2.2.1: Godinje vrednosti ukupne a aktivnost rene vode Save i Dunava u 2007. god. (Bq/l)
Reka Minimalna godinja vrednost Srednja godinja vrednost Maksimalna godinja vrednost
Sava < 0.01 < 0.01 < 0.01
Dunav < 0.01 < 0.01 0.028 0.004
104
Sava < 0.02 0.038 0.006 0.091 0.012
Dunav < 0.02 0.043 0.006 0.100 0.015
Tabela 2.2.3: Godinje vrednosti specifine aktivnosti 90Sr u renoj vodi Save i Dunava u 2007. god. (Bq/l)
Sava (3.44 0.33)10-3 (4.8 2.2)10-3 (8.00 0.46)10-3
Dunav (4.53 0.36)10-3 (6.2 2.2)10-3 (9.1 1.4)10-3
Tabela 2.2.4: Specifina aktivnost 137Cs u renom sedimentu u rekama u Beogradu za 2007. godini (Bq/kg)
Sava 3.8 0.3 .6 .8 . .2 .8 10.6 0.5
Dunav 5.1 0.3 11 .1 . .8 .1 22.4 0.8
Tabela 2.2.5: Specifina aktivnost 90Sr u renom sedimentu u rekama u Beogradu za 2007. godini (Bq/kg)
Reka Minimalna godinja vrednost Srednja godinja vrednost Maksimalna godinja vrednost Radioaktivnost u renoj vodi merena je kontinuirano tokom 2007. godine. Najvei deo aktivnosti u renim vodama potie od prirodnih radionuklida (uglavnom 40K), a aktivnost dugoiveih radionuklida vetakog porekla (137Cs i 90Sr) je u znaajno niskim nivoima. Aktivnost 137Cs u sedimentu Save kretala se od 3.8 Bq/kg do 10.6 Bq/kg
Sava 0.138 0.032 0.197 0.061 0.282 0.038
Dunav 0.145 0.037 0.180 0.028 0.211 0.033
suve materije, u sedimentu Dunava od 5.1 Bq/kg do 22.4 Bq/kg suve materije. Aktivnost 90Sr u sedimentu Save kretala se od 0.138 Bq/kg do 0.282 Bq/kg suve materije, u sedimentu Dunava od 0.145 Bq/kg do 0.211 Bq/kg suve materije. Ove aktivnosti potiu od kontaminacije prouzrokovane nuklearnim akcidentom u ernobilju 1986. godine.
105
2. VODA
Tabela 2.2.2: Godinje vrednosti ukupne b aktivnost rene vode Save i Dunava u 2007. god. (Bq/l)
2. VODA
2.3 KVALITET VODE JEZERA NA ADI CIGANLIJI, KUPALITA "LIDO" I PODAVALSKIH AKUMULACIJA: PARIGUZ, BELA REKA I DUBOKI POTOK, U 2007. GODINI
Kontrola kvaliteta vode Jezera na Adi Ciganliji vri se od njegovog formiranja, a obzirom na dvonamensko korienje (rekreacija i vodosnabdevanje), cilj kontrole je zatita zdravlja kupaa i zatita izvorita Beogradskog vodovoda. Kvalitet vode kupalita Lido proverava se radi zatite zdravlja kupaa. Podavalske akumulacije Pariguz u Resniku, Bela reka u Ripnju i Duboki potok u Barajevu, ukljuene su u Program kontrole tek 2004. godine, jer im je osnovna funkcija zadravanje poplavnog talasa, a njihove vode retko se koriste za zalivanje poljoprivrednih kultura i rekreaciju.
Od 117 analizirana uzorka u granicama I i II klase boniteta bilo je 110 uzoraka (94,0%), dok je 7 analiziranih uzoraka (6,0%) bilo van granica propisane klase. Odstupanja su registrovana u 5 uzoraka (4,3%) samo zbog pogoranih mikrobiolokih parametara i 1 Savsko . uzorku (0,85%) prema pojedinim fiziko-hemijskim parametrijezero ma, kao i 1 uzorku (0,85%) u mikrobiolokom i fiziko-hemijskom pogledu. Situacija je daleko povoljnija, u odnosu na prethodnih nekoliko godina, posebno u mikrobiolokom pogledu. Od 10 analiziranih uzorka vode kupalita Lido ni jedan nije bio u granicama II klase boniteta prema svim ispitivanim fizikohemijskim i mikrobiolokim parametrima. Kupalite Zbog izmenjenih pojedinih fiziko-hemijskih parametara i poveLido anog Koli titra, van granica propisane klase boniteta bila su 3 uzorka, a samo povean MPN registrovan je u 6 uzoraka, dok je uzorak iz sredine jula imao izmenjene samo pojedine fizikohemijske parametre. Izvreno je ispitivanje 10 uzoraka kvaliteta vode ove akumulacije Akumu- u periodu maj-oktobar. Rezultati pokazuju da je samo jedan uzorak vode, iz oktobra meseca odgovarao normama za II klasu bonilacija teta, dok su ostalih 9 ostupali od propisane klase. Samo prema pojedinim fiziko-hemijskim parametrima odstuPariguz palo je 5 uzoraka, a kod 4 uzorka registrovana su odstupanja u mikrobiolokom i fiziko-hemijskom pogledu. Kontrola je obavljena u 10 uzoraka uzetih u periodu maj-oktoAkumu- bar. Rezultati pokazuju da su 2 uzorka odgovarala normama za II klasu, dok je preostalih 8 uzoraka odstupalo od predviene klase lacija boniteta. Po 2 uzorka odstupala su samo u fiziko-hemijskom pogledu i samo prema mikrobiolokim parametrima, dok je 4 uzorka odstuBela pao zbog izmenjenih pojedinih fiziko-hemijskih i mikrobioloreka kih parametara.
106
Akumulacija Duboki potok
Kontrola kvaliteta vode izvrena je u 10 uzoraka u periodu majoktobar. Rezultati pokazuju da su 6 uzoraka odgovarala II klasi boniteta, dok su 4 uzorka odstupala od predviene klase boniteta. Odstupanja u fiziko-hemijskom pogledu registrovana su samo u 2 uzorka, uzorak iz juna odstupao je u mikrobiolokom pogledu, a uzorak iz avgusta prema pojedinim fiziko-hemijskim i mikrobiolokim parametrima. no. dok se na Lidu kontrola ne vri. Kontrola podavalskih akumulacija sprovodi se samo dva puta meseno, tokom kupaline sezone (juni, juli, aavgust), na mestu bonog preliva. U pred i postsezoni podavalske akumulacije i Lido kontroliu se samo jednom. Gradski zavod za javno zdravlje vri fiziko-hemijska, hemijska i mikrobioloka ispitivanja kvaliteta vode Jezera, kupalita Lido i podavalskih akumulacija, dok ekipa hidrobiologa Instituta za bioloka istraivanja Sinia Stankovi obavlja sezonska hidroekoloka ispitivanja Jezera i podavalskih akumulacija. Metode uzorkovanja, pripreme i analiziranja uzoraka usaglaene su sa domaim propisima, ISO i EPA standardima. Radi definisanja fiziko-hemijskih karakteristika vode na Jezeru, Lidu i podavalskim akumulacijama odreuju se sledei parametri: temperatura, pH vrednost, rastvoreni kiseonik, stepen saturacije kiseonikom, petodnevna bioloka potronja kiseonika (BPK5), utroak kalijumpermanganata, hemijska potronja kiseonika (HPK iz KMnO4), amonijak, nitriti, nitrati, ukupni fosfati i suspendovane materije. Deo parametara odreuje se odmah po uzorkovanju. Sadraj fenola i mineralnih ulja, kao zagaujuih materija koje imaju implikaciju na kvalitet rekreacije, a posebno vode u oblinjim Renny
Prvi kupai na Jezeru registrovani su krajem maja, a na podavalskim akumulacijama krajem juna meseca, zbog povoljnih meteorolokih uslova, mada je zvanino sezona otvorena neto kasnije. Na Lidu situacija i dalje nije potpuno zadovoljavajua Sprovedene su 4 akcije uklanjanja makrofitne vegetacije koja oteava rekreaciju, uglavnom u skladu sa zakljucima Ekoloke studije eutrofizacije i produkcije makrofita u Jezeru na Adi Ciganliji u funkciji upravljanja kvalitetom vode. Cilj ovih aktivnosti je stvaranje povoljnijih uslova za rekreaciju, i odravanje kvaliteta vode na propisanom nivou, kao i usporavanje procesa eutrofizacije. Rad pumpi na nizvodnoj pregradi obezbedio je bolju cirkulaciju vode.
2.3.1. Dinamika i parametri kontrole
Kontrola kvaliteta vode Jezera, Lida i podavalskih akumulacija vri se razliitom dinamikom i parametrima, jer svrhe ispitivanja nisu identine, a radi se i o razliitim ekosistemima, jezerskom, renom i protonim akumulacijama. Voda Jezera kontrolie se 2 puta nedeljno u kupalinoj sezoni na profilima: Sudijski toranj, Okruglo kupatilo i Reni bunar RB 121, a na Lidu 1 nedeljno na profilu Sredina plae, na gornjem picu Velikog Ratnog ostrva. U preostalom delu godine kontrola kvaliteta vode Jezera obavlja se samo 1 mese-
107
2. VODA
bunarima, odreuju se samo na Jezeru. Od mikrobiolokih parametara na svim kupalitima ispituje se: ukupan broj mezofilnih bakterija, najverovatniji broj svih koliformnih bakterija (na 37oC), najverovatniji broj fekalnih koliforma (na 44oC), broj sulfitoredukujuih klostridija, a vri se i identifikacija svih izolovanih bakterija. Hidroekoloka ispitivanja na Jezeru i podavalskih akumulacija obuhvataju praenje sastava i strukture fito, zooplanktona, makrofitske vegetacije i hlorofila a, kao parametara za utvrivanje bioloke produktivnosti, odnosno trenda eutrofizacionih procesa. Ocena kvaliteta vode Jezera i kupalita Lido, obzirom da su formirani na Savi i Dunavu, vrena je prema Uredbi o klasifikaciji voda meurepublikih vodotoka, meudravnih voda i voda obalnog mora Jugoslavije (Sl. List SFRJ br. 6/78), Pravilnika o maksimalno dozvoljenim koncentracijama opasnih materija u vodama (Sl. Glasnik SRS br. 31/82), preporuka WHO i direktive EU. Kako su podavalske akumulacije formirane na malim nekategorisa30 25 20 15 10 5 0 86 77 193 14 252
nim vodotocima u slivu Save, procena kvaliteta vode vrena je poreenjem rezultata ispitivanja sa odredbama Uredbe o klasifikaciji voda (Sl. Glasnik SRS br. 5/68) i Pravilnika o maksimalno dozvoljenim koncentracijama opasnih materija u vodama (Sl. Glasnik SRS br. 31/82),
2.3.2 Rezultati ispitivanja kvaliteta vode jezera na Adi Ciganliji
2. VODA
Rezultati ispitivanja pokazuju da je osnovna karakteristika vode Jezera, stabilan, visok kvalitet u fiziko-hemijskom pogledu i povremeno pogoranje mikrobiolokih karakteristika, posebno u drugoj polovini kupaline sezone. U odnosu na 2006. godinu situacija je neto nepovoljnija u fizikohemijskom,zbog sporadine pojave poveane BPK5, dok je veoma znaajno poboljana u mikrobiolokom pogledu, to je povoljno sa aspekta zdravstveno bezbedne rekreacije i zatite izvorita vodosnabdevanja. U narednom grafikonu prikazan je mikrobioloki kvalitet vode Jezera u poslednjih deset godina, period 1998-2007. godina.
228
213
138 129
51
1998
1999
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
Grafik 1. Procentualna zastupljenost uzoraka van granica II klase boniteta u mikrobiolokom pogledu u periodu 1998-2007 godina
108
Vrednosti skoro svih fiziko-hemijskih i hemijskih parametara bile su konstantno u granicama I i II klase renih voda. Meu fiziko-hemijskim i hemijskim parametrima, na osnovu kojih se vri klasifikacija vode i ocena kvaliteta, odstupanja od II klase boniteta, registrovana su samo u 2 uzorka, (poveana BPK5). Znaajno je istai, sa aspekta zdravstveno bezbedne rekreacije graana i zatite izvorita beogradskog vodovoda da su koncentracije kontrolisanih zagaujuih materija (fenol, mineralna ulja, amonijak, nitriti, nitrati) veoma niske, znatno nie od MDK, a esto na samom pragu detekcije za primenjenu metodu i da neznatno variraju u odnosu na mesto i vreme uzorkovanja. Temperatura vode bila je vrlo visoka ve od poetka maja meseca (23,7oC) i ostala je tako visoka (23,0oC) sve do kraja prve dekade septembra meseca. Ekstremno visoka temperatura vode (>28,0oC) registrovana je u vie navrata. Minimalna temperatura od 4,5 oC, zabeleena je januara meseca. Poveanje pH vrednosti i stepena saturacije kiseonikom je uobiajena pojava na zatvorenim akvatorijima u letnjim mesecima i nije znak zagaenja vode ve intenzivne fotosintezne aktivnosti. Kiseoniki reim i nivo nutrijenata su od posebne vanosti za kvalitet vode Jezera, jer zbog relativno male dubine, velike prosvetljenosti i odsustva prirodne cirkulacije postoje preduslovi za intenzivnu eutrofizaciju. Zbog zagrevanja povrinskog sloja mogua je pojava stratifikacije koja u ekstremnim sluajevima moe da rezultira deficitom kiseonika u hipolimnionu. Tokom kupaline sezone, a posebno u pred i postsezoni reim produkcije
i potronje kiseonika u epilimionu je veoma uravnoteen, a to se povoljno odraavalo na ukupni kvalitet vode. Talonica veoma uspeno eliminie suspendovane materije dospele iz Save, tako da se u vodi Jezera registruju veoma niske koncentracije, pa providnost merena Secci diskom dostie i 4,2m. Ovo doprinosi zatiti podzemnih vodonosnih slojeva od eventualnog zagaenja toksinim materijama adsorbovanim na suspendovanim esticama. Sadraj fosfata, kao jednog od osnovnih nutrijenata, dovoljan je za nesmetan razvoj zelenih algi i makrofitne vegetacije. Azotne materije (amonijak, nitriti, nitrati) su prisutne u veoma niskim koncentracijama koje uglavnom zadovoljavaju i odredbe Pravilnika o kvalitetu vode za pie, delom zbog malog unosa iz talonice, a delom zbog efikasne i brze oksidacije i usvajanja od strane brojnih primarnih producenata. Kontrola sadraja mineralnih ulja i isparljivih fenola, pokazuje da ove opasne materije ne predstavljaju problem na Jezeru, odnosno da nisu ugroeni ni kupai, ni izvorite Beogradskog vodovoda. Na povrini vode ni jednom nije uoen karakteristian ''film'' koji stvaraju uljne ili masne materije. Sadraj hlorofila pokazuje neuobiajene oscilacije i dostie maksimum od ak 52,5 g/l 6. avgusta kod Sudijskog tornja. Minimalna koncentracija registrovana je na istom lokalitetu 9. marta i iznosila je 0,84 g/l. Mikrobioloke karakteristike vode Jezera najveim delom zavise od broja i ponaanja kupaa i intenziteta autopurifikacionih procesa. Mikrobioloki status Jezera bio je poboljan u odnosu na 2006. i prethodne godine ali nepovoljno je da
109
2. VODA
se sporadino registruje i ekstremno veliki koli titar koji odgovara III i IV klasi boniteta. Prema Direktivi Evropske Unije 76/160EEC o kvalitetu vode za kupanje na otvorenim kupalitima, dozvoljeno je da godinje odstupa do 10% uzoraka prema mikrobiolokim parametrima. Na Jezeru odstupa znanto manji procenat (5,1%) to je veoma povoljno, a reziltat je realizovanih mera sanitarne zatite, reima odravanja kupalita i Jezera, obezbeenja protonosti i unapreenja ponaanja kupaa. Prisustvo fekalnih koliforma nije registrovano u 62 uzorka, (53,0%), to je znatno bolje nego prethodne godine . Najnepovoljnija situacija u pogledu MPN bila je u avgustu kada se vie dana za redom na Jezeru okuplja i preko 150.000 kupaa. Oigledno da proces samopreiavanja vode nije uvek u stanju da odri stabilnu ravnoteu akvatinog sistema, sa sanitarnog aspekta, naroito pri broju kupaa koji prevazilazi i projektovani i ekoloki kapacitet Jezera, bez obzira to u procesu redukcije koliformnih bakterija uestvuju UV radijacija, zooplankton, konkurentske i antagonistike bakterijske vrste. Fekalne streptokoke grupe "D" se sporadino registruju pri konanoj identifikaciji ali im je brojnost mala. Situacija je bolja nego prethodne godine ali ne posebno dobra, jer Direktiva EU zabranjuje njihovo prisustvo u vodi za kupanje. Naglaavamo da u vodi Jezera nisu identifikovane patogene bakterije, uzronici infekcija koje su prenosive hidrinim putem. Plankton Savskog jezera predstavljen je, u kasnoproletnjem i kasnoletnjem aspektu, vrstama i varijetetima iz grupa: Cyanophyceae, Euglenop-
hyceae, Chrysophyceae, Dinophyceae, Bacillariophyceae, Chlorophyceae, Protozoa, Rotatoria, Cladocera i Copepoda. U kvalitativnim probama naeni su primerci organizama iz grupe Nematoda koji su u vodu dospeli iz podloge ili sa vegetacije. Plankton Savskog jezera u kvalitativnom pogledu u 2007. godini je: Chlorophyceae-Bacillariophyceae-Rotatoria tipa, a u kvantitativnom Bacillariophyceae-Chlorophyceae-ChrysophyceaeRotatoria-Copepoda tipa. U odnosu na brojnost fitoplanktona, i prema maksimalnoj koncentraciji hlorofila a, Jezero se u pogledu trofinosti svrstava, juna u oligotrofne (prema OECD-u) na prelazu u mezotrofne vode (prema Felfldy- ju). Makrofite su u Savskom jezeru uglavnom zastupljene submerznim vrstama iz rodova Myriophyllum, Ceratophyllum i Potamogeton koje dominiraju u pogledu brojnosti odnosno pokrovnosti. Od makrofita znaajnije su zastupljene vrste: Myriophyllum spicatum, M. verticillatum, Ceratophyllum demersum, Potamogeton fluitans i P. crispus. Teko je proceniti zajednicu makrofita sa stanovita pokrovnosti i biomase, s obzirom na preduzimane intervencije koenja. U 2007. godini nije dolo do formiranja zone emerznih i zone flotantnih biljaka, ve su samo konstatovane makrofite koje pripadaju submerznoj zoni. Ispitivanja sedimenta pokazuju da je on blago alkalne reakcije, male debljine (nekoliko santimetara), vrst, mestimino potpuno proet biljnim materijalom u stanju raspadanja, crn, neprijatnog mirisa i septian. Sadraj organskih materija u sedimentu je veliki i varira od 10,1% do 13,5%. Organski azot je veoma mali 0,19 mg/l i 0,23 mg/kg, dok je TOC ekstremno visok, 11,429 gr/kg i
2. VODA
110
2.3.3. Rezultati ispitivanja kvaliteta vode kupalita "Lido"
Kupalite Lido je jedna od najveih plaa na obalama Dunava, na naem sektoru reke. Kvalitet vode na ovom kupalitu dominantno zavisi od hidrometeorolokih prilika i dinamike isputanja otpadnih voda industrije i drugih subjekata u Gornjem Zemunu. Prema rezultatima obavljenih ispitivanja nije prisutno veliko oscilovanje kvaliteta, a zabeleene razlike javljaju se uglavnom kod fiziko-hemijskih parametara, dok je u mikrobiolokom pogledu situacija konstantno veoma loa. Od 10 analiziranih uzorka vode kupalita Lido ni jedan nije bio u granicama II klase boniteta prema svim ispitivanim parametrima. Zbog izmenjenih pojedinih fiziko-hemijskih parametara i poveanog Koli titra, van granica propisane klase boniteta bila su 3 uzorka, dok je povean MPN registrovan u 6 uzoraka, a uzorak iz sredine jula imao je izmenjene samo pojedine fiziko-hemijske parametre. Situacija je generalno podjednako nepovoljna kao i prethodne godine kada su takoe svi uzorci odstupali od predviene II klase renih voda. Praktino tokom kupaline sezone 2007. godine nije bilo drastinih odstupanja od normi za II klasu boniteta u fiziko-hemijskom pogledu, a registrovano odstupanje ostalo je u granicama III klase. Glavni problem predstavlja remeenje kiseonikog bilansa, zbog sadraj organskih materija koje dovodi do blagog poveane BPK5, smanjenja koncentracije rastvorenog kiseo-
2.3.4. Kvalitet vode podavalskih akumulacija
Rezultati obavljenih terenskih i laboratorijskih ispitivanja pokazuju da je samo 1 uzorak vode akumulacije "Pariguz" odgovarao normama za II klasu, dok je ostalih 9 uzoraka odstupalo od predviene klase boniteta. Samo prema pojedinim fizikohemijskim parametrima odstupalo je 5 uzoraka, a kod 4 uzorka registroKVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI
111
2. VODA
14,582 gr/kg. Sadraj ispitivanih tekih i toksinih metala bio je nizak.
nika i smanjenja stepena saturacije kiseonikom. Temperatura vode je od sredine juna do sredine septembra bila dovoljno visoka za rekreaciju graana. Svi kiseoniki parametri pokazuju da povremeno nisu najbolje uravnoteeni potronja i produkcija kiseonika, odnosno da je kiseoniki reim povremeno blago poremeen ali ne u meri da ugrozi hidrobionte. Mikrobioloke karakteristike Dunava na kupalitu Lido, imajui u vidu njegov poloaj, najvie zavise od dinamike isputanja i koliine sanitarnih otpadnih voda isputenih na potezu Gornjeg Zemuna, ali i od kvaliteta vode koja dotie sa uzvodnog podruja. U 9 od 10 analiziranih uzoraka konstatovan je MPN 240.000 i >240.000, to odgovara IV klasi renih voda. Nema razlike izmeu broja ukupnih i fekalnih koliforma, to je veoma loe sa aspekta zdravstvenog rizika. Sve govori da zbog poveanog MPN skoro stalno postoji rizik po zdravlje kupaa od pojave infekcija vidljivih sluzokoa, posebno dece predkolskog uzrasta, ukoliko se ne istuiraju pri izlasku iz vode. Stalno su prisutne bakterije indikatori i sveeg i starog fekalnog zagaenja, dok se Streptococcus grupe "D i Pseudomonas aeuginosa registruju povremeno, a Proteus sp. samo sporadino.
vana su odstupanja u mikrobiolokom i fiziko-hemijskom pogledu. Generalno posmatrano, kvalitet vode ne odgovara propisanom za rekreaciju graana ali se vode ove akumulacije mogu koristiti u druge vodoprivredne svrhe. Odstupanja od propisane klase boniteta meu fizikohemijskim parametrima registrovana su samo kod pokazatelja kiseonikog reima. Mikrobioloki status akumulacije povremeno u kupalinoj sezoni nije bio zadovoljavajui, a odstupanja od propisane klase registrovana su kod 4 uzorka, u kojima je MPN bio 21.000 do 38.000 u litru vode. Sadraj hlorofila A je konstantno visok i varira od 42,4 g/l u prvoj polovini juna, do ak 130,3 g/l krajem jula meseca. Rezultati ukazuju da je stepen trofije visok i da se kree od mezoeutrofije do hipereutrofije. Od 10 analiziranih uzoraka vode akumulacije Bela reka, 2 uzorka su odgovarala normama za II klasu, dok je preostalih 8 uzoraka odstupalo od predviene klase boniteta. Po 2 uzorka odstupala su samo u fizikohemijskom i samo mikrobiolokom pogledu, dok su 4 uzorka odstupala zbog izmenjenih pojedinih fiziko-hemijskih i mikrobiolokih parametara. Na akumulaciji "Bela Reka" odstupanja od propisane klase boniteta meu fiziko-hemijskim parametrima nisu brojna, a registrovana su samo kod pojedinih pokazatelja kiseonikog reima. Mikrobioloki status akumulacije nije bio zadovoljavajui veim delom kupaline sezone, kada je MPN u 6 uzoraka bio >20.000 u litru vode, to je nepovoljnije nego 2006. godine. Kontrola sadraja hlorofila A pokazuje da su koncentracije umereno do relativno visoke i da variraju bez neke pravilnosti, od 16,8 g/l u prvoj
polovini juna, do 46,4 g/l u oktobru. Retultati ukazuju da je stepen trofije neujednaen i da se kree od mezotrofije do mezoeutrofije. Na akumulaciji Duboki potok, od 10 analiziranih uzoraka, 6 je odgovaralo II klasi boniteta, dok su 4 uzorka odstupala od navedne klase. Uzorci iz maja i jula odstupali su samo u fiziko-hemijskom pogledu, uzorak iz juna samo u mikrobiolokom pogledu, a uzorak iz avgusta prema pojedinim fiziko-hemijskim i mikrobiolokim parametrima. Blago poveana petodnevna bioloka potronja kiseonika u 3 uzorka je jedino odstupanje u fiziko-hemijskom pogledu, dok je najverovatniji broj ukupnih koliforma u 2 uzorka bio >20.000, tj bio malo iznad dozvoljenog. Sadraj hlorofila A pokazuje da su koncentracije kreu od umereno, preko relativno visokih, do visokih, to nije bila karakteristika ove akumulacije u prethodnom periodu. Vrednosti variraju od 10,3 g/ l poetkom maja, do ak 67,8 g/l poetkom avgusta meseca. Ovo ukazuje da je stepen trofije veoma neujednaen i da se kree od mezotrofije, preko mezoeutrofije do eutrofije. Situacija je nepovoljnija nego prethodne godine. Povoljno je da u vodi podavalskih akumulacija nisu detektovani patogeni mikroorganizmi koji se mogu preneti hidrinim putem.
2.3.5 Zakljune konstatacije
2. VODA
Na osnovu rezultata svih obavljenih ispitivanja o kvalitetu vode Jezera na Adi Ciganliji, kupalita Lido i podavalskih akumulacija Pariguz, Bela reka i Duboki potok, moe se konstatovati sledee: n Konstatno veliki broj kupaa, koji premauje ekoloki kapacitet Jezera, odnosno sposobnost samo-
112
preiavanja, kao i stalno uvoenje novih uslunih, rekrativnih i drugih sadraja radi obogaivanja ponude, ne doprinose ouvanju kvaliteta vode. n Kvalitet vode Jezera 2007. godine bio je daleko bolji nego 2006. godine, posebno u mikrobiolokom pogledu. n Kvalitet vode odgovara propisanom u Direktivi Evropske Unije 76/160EEC o kvalitetu vode za kupanje na otvorenim kupalitima, i nalae da treba stalno kontrolisati sanitarnu zatitu i reim odravanja kupalita i Jezera u celini, a posebno raditi na unapreenju ponaanja kupaa. n Prisustvo patogenih mikroorganizama, odnosno bakterija izazivaa obolenja koja se mogu preneti hidrinim putem do sada nije registrovano u vodi Jezera. n Povremno prisutni Proteus i Pseudomonas aeruginosa mogu da dovedu do infekcije sluzokoe oiju, uha ili grla, naroito kod dece koja se uglavnom zadravaju u najpliem priobalnom delu gde je zamuenost vode najvea. n Planktonsku zajednicu Jezera generalno, pa i u 2007. godini, odlikuje prisustvo vrsta i varijeteta karakteristinih uglavnom za tipine nizijske jezerske akvatine ekosisteme.
Prema sadraju hlorofila a, po Felfldy-ju, Jezero je tokom predsezone, juna i postsezone, pripadalo oligo-mezotrofinim, jula i septembra mezotrofinim, a avgusta, mezo-eutrofinim sistemima. n U 2007. godini 4 puta su preduzimane intenzivne mere koenja radi smanjivanja razrasle, submerzne, makrofitske vegetacije i iznoenje biomase iz Jezera, kako bi se obezbedila rekreativna uloga objekta. n Kvalitet vode na kupalitu Lido bio je tokom cele kupaline sezone van granica II klase boniteta. n Situacija na kupalitu Lido je bila ista kao i 2005.i 2006. godine. n esto izrazito povean Koli titar ukazuje da rekreacija na Lidu nije zdravstveno bezbedna. n Kvalitet vode na podavalskim akumulacijama bio je najbolji na Dubokom potoku, dok je Bela reka neto loija, a Pariguz, daleko loiji. n Odstupanja od propisane klase boniteta, pojedinih fiziko-hemijskih parametara su neto ea, nego mikrobiolokih parametara. n Na akumulaciji Pariguz eutrofitacija je veoma odmakla, dok je na akumulaciji Bela reka manje izraena, a na akumulaciji Duboki potok trofiki status veoma varira.
n
113
2. VODA
2. VODA

VODE Karta 40
114
Toea mesta Rezervoari Instalacije
MREA LOKACIJA NA KOJIMA SE UZORKUJE VODA ZA PIE I ISPITUJE ZDRAVSTVENA ISPRAVNOST

- Sistem beogradskog vodovoda -

2,5 2,5 55 7,5 7,5 10 km 10 km
Beograd, 2002

KORIENJE ZEMLJITA Karta 8
ZONE ZATITE IZVORITA VODOSNABDEVANJA
Ua zona sanitarne zatite ira "A" zona zatite - sektor pojaanog nadzora ira "B" zona zatite - sektor nadzora Granice zona zatite
Stambeno tkivo Reke, potoci Kanali Auto put, magistrale Vanije gradske saobraajnice Granica GP-a
2,5 5 7,5 10 km
Napomena Ova karta je raena na osnovu podataka i kartografije iz Prednacrta generalnog plana Beograda 2021.
115
Beograd, 2002
2. VODA
2. VODA
2.4. KVALITET VODE ZA PIE IZ BEOGRADSKOG VODOVODA

Rezultati svih obavljenih fiziko-hemijskih analiza uzoraka vode za pie iz sistema BVS-a u 2007.god., ukljuujui i vodovod Vinu, pokazuju da je od 6.628 uzoraka, 71 (1,07%) odstupalo od normi predvidjenih Pravilnikom, u fiziko-hemijskom Fizikopogledu. hemijska ispitivanja U uzorcima vode sa instalacija, rezervoara i iz vodovodne mree najee odstupanje od propisanih normi registrovano je u pogledu mutnoe i sadraja gvodja, to nije od znaaja po zdravlje korisnika. Rezultati bakteriolokih analiza uzoraka vode za pie iz sistema beogradskog vodovoda, ukljuujui i vodovod Vinu, pokazuju da je od ukupno 6.628 uzoraka, 626 (9.4%) odstupalo od Pravilnika u bakteriolokom pogledu. Navedena odstupanja su na priblinom nivou kao i prethodnih godina, a najei uzrok neispravnosti je povean ukupan broj Bakteriolo- bakterija u 1 ml vode, to nema visok zdravstveni znaaj ve ka predstavlja indikator stanja vaan za procenu istoe i integriteispitivanja ta distribucionog sistema. Navedeni parametar se razliito normira ili se ne normira u drugim regulativama u svetu za razliku od naeg propisa koji je limit za ovaj parametar propisao izuzetno strogo. Prema tome, ukoliko bi se izvrilo usaglaavanje normi tada bi i ocena bakteriolokog kvaliteta bila znatno drugaija, odnosno odstupanja bi bila nia. Bitno je istai da se nisu nikada izolovali patogeni mikroorganizmi. U 2007. godini ispitano je ukupno 25 uzoraka vode za pie, a rezultati su pokazali da je ukupna alfa aktivnost <0,1 Bq/ Kontrola l, a ukupna beta aktivnost <1 Bq/l, pa su svi uzorci ispravni u radio pogledu radiolokih osobina. Pored ovoga sistematsku kontroaktivnosti lu radioaktivnosti vode za pie obavlja i Institut za medicinu rada ''Dr Dragoslav Karajovi''. Gradski zavod za javno zdravlje iz Beograda, nekoliko decenija vri kontrolu higijenske ispravnosti vode za pie iz beogradskog vodovodnog sistema, a u cilju zatite zdravlja stanovnitva. Kontrola se obavlja prema Programu koji je u skladu sa Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pie (S .Llist SRJ br. 42/98). Pored ove javno zdravstvene kontrole, ispitivanje kvaliteta se obavlja i u pogonskim laboratorijama na instalacijama za preiavanje vode i Slubi sanitarne kontrole beogradskog vodovoda, koji uzimaju priblino isti broj uzoraka kao i Gradski zavod za javno zdravlje. U okviru sistematske kontrole kvaliteta vode za pie uzorci se uzimaju: n na pet instalacija za preradu vode (Banovo brdo, Beanija, Bele vode, Maki i Vina); n iz 16 rezervoara i n sa 87 taaka iz distributivne mree raznih delova grada. Uzorci sa instalacija se uzimaju svakodnevno, uzorci iz svih rezervoara se uzmu u toku nedelju dana, a za isto vreme se pokriju i sve take iz distributivne mree. Pored plan-
116
skog uzorkovanja vrlo esto se primaju i realizuju zahtevi za vanredno uzorkovanje kako od gradjana tako i od ustanova zbog sumnje u kvalitet vode nakon kvarova na vodovodnoj mrei ili po nekoj od razliitih indikacija koje uoavaju korisnici. U sistem beogradskog vodovoda ulazi i vodovod Vina jer je od februara 1993.godine njegovo odravanje preuzeo JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija". Ovaj vodovod snabdeva vodom za pice oko 20.000 stanovnika naselja Vina i Letane. Uzorci vode za pie iz vodovoda Vina se uzimaju sa crpne stanice (dva puta nedeljno) i sa etiri take iz distributivne mree (jednom nedeljno). U uzetim uzorcima vode za pie prati se fiziko-hemijski, bakterioloki, bioloki kvalitet vode kao i stepen radioaktivnosti. Ova poslednja vrsta ispitivanja se vri u Institutu za nuklearne nauke "Vina" i to dva puta godinje, poto ovu vrstu ispitivanja sistematski prate za to ovlaene laboratorije, kao i Sluba sanitarne kontrole beogradskog vodovoda. Fiziko-hemijski pregled uzoraka vode se radi u nekoliko obima predvidjenih vaeim Pravilnikom i to: osnovni, periodini i "veliki" program. Mora se istai da je poslednjih godina najvei razvoj u Laboratoriji za humanu ekologiju GZJZ dat delu organske hemije zbog aktuelnosti materije odnosno pojavi i otkrivanju sve veeg broja organskih zagadjivaa i nus produkata, tako da se danas u okviru fiziko-hemijskih ispitivanja analizira veliki broj parametra u okviru sledeih grupa jedinjenja: pesticidi, triazinski herbicidi, policiklini aromatini ugljovodonici, polihlorovani bifenili, hlorovani eteni, alkani, benzeni, trihalometani, acetonitrili, aromatini ugljovodonici i dr.
Ova laboratorija je akreditovana po standardu JUS ISO 17025 i ovlaena, a do sada je bila ukljuena u vie domaih i meunarodnih meulaboratorijskih ispitivanja. Rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka vode za pie iz BVS-a se prezentuju u mesenim i godinjim izvetajima koji se dostavljaju Sanitarnoj inspekciji, Sekretarijatu za zatitu ivotne sredine i JKP "Beogradski vodovod i kanalizacija". Postupci prerade vode na instalacijama Banovo brdo, Bele vode i Beanija kao i na Vini, vre se konvencionalnom tehnologijom koja obuhvata aeraciju sa retenzijom, filtraciju i hlorisanje. Dezinfekcija vode tj. hlorisanje vode u BVS-u se vri gasnim hlorom. Postrojenje Maki je projektovano na principima savremene tehnologije preiavanja (predozonizacija, koagulacija, flokulacija, taloenje, glavna ozonizacija, filtriranje na dvoslojnim filtrima, adsorpcija na granulisanom aktivnom uglju, hlorisanje) koja je u stanju da iz sirove vode ukloni veliki spektar povremeno ili stalno prisutnih organskih zagadjivaa i tekih metala. Konzumno podruje beogradskog vodovodnog sistema ini grad Beograd sa prigradskim naseljima. Potronja vode u gradu u 2007. godini iznosila je 210.699.125 m3 . Maksimalna potronja je zabeleena 18. jula 2007. godine i iznosila je 7.694 l/s odnosno 664.737 m3/dan. Drugu polovinu jula su obeleile izuzetno visoke temperature vazduha (oko 40C) zbog ega je neracionalna potronja vode dovela do planiranog preusmeravanja vode u podavalskom i sremskom podruju. Tako su umanjen pritisak i povremene nestaice imala naselja Pinosava, Zuce, Beli potok, Velika Motani-
117
2. VODA
ca, Rucka, Bemen, Petrovi. Jakovo, Boljevci i Progar. U tom periodu su ovi potroai snabdevani vodom iz cisterni. U toku 2007. god. prosena proizvodnja vode za pie na instalacijama je iznosila: Banovo brdo 2.266 l/ s, Bele vode 669 l/s, Beanija 1.463 l/s, Maki 2.555 l/s i Vina 48 l/s. Na osnovu ovoga udeo proizvodnih pogona u ukupnoj proizvedenoj koliini vode je iznosio: Banovo brdo 32,36 %, Bele vode 9,56 %, Beanija 20,90 %, Maki 36,50 %, i najmanji udeo ima Vina od 0,68%.
iz beogradskog vodovodnog sistema, pri emu je za fiziko-hemijsko ispitivanje u 6.113 uzoraka uradjena osnovna analiza (A), u 383 uzoraka periodina (B) analiza, a u 132 uzorku ispitivanje u obimu ''velike'' analize. U sledeoj tabeli je prikazan broj ispitanih uzoraka vode po vrstama pregleda i mestu uzorkovanja.
2.4.1.1. Rezultati fiziko-hemijskih analiza vode za pie
2. VODA
Rezultati svih obavljenih fizikohemijskih analiza uzoraka vode za pie iz sistema BVS-a pokazuju da je od 6.628 uzoraka, 71 (1,07%) odstupalo od normi predvidjenih Pravilnikom, u fiziko-hemijskom pogledu.
Tabela 2.4.1.1. Ukupan broj ispitanih uzoraka po mestu uzorkovanja i vrsti pregleda iz BVS-a u 2007. godini
Mesta uzorkovanja Instalacije Rezervoari Vod . . mrea Vina - crp. stanica Vina - vod. mrea Ukupno
Uk. br. uzor. za fiz. hem. ispitivanja 1458 782 4090 100 198 6628
Broj uzoraka prema . Programu fiziko- . hemijskog ispitivanja osnovni . . . . A 1358 591 3910 78 176 6113 periodini B 52 191 120 10 10 383 Vel . V 48 0 60 12 12 132
Br. uzo. za . bakter. ispiti. 1458 782 4090 100 198 6628
Br. uzo. za bioloko ispiti. 47 190 120 12 12 381
Br. uzor. za radioloko ispiti. 8 0 15 2 0 25
2.4.1. REZULTATI ISPITIVANJA KVALITETA VODE
U toku 2007. godine u Laboratoriji za humanu ekologiju Gradskog zavoda za javno zdravlje analizirano je ukupno 6.628 uzoraka vode za pie
118
U uzorcima vode za pie sa instalacija, rezervoara i iz vodovodne mree najee, zapravo, jedino odstupanje od propisanih normi je registrovano u pogledu mutnoe i sadraja gvodja.
Tabela 2.4.1.2. Ukupan broj i procenat fiziko-hemijskih odstupanja u uzorcima vode za pie iz BVS-a u 2007.godini
Mesto uzorkovanja
Ukupan br. ispit. uzor.
Fiziko-hemijski neispravno broj uzoraka 0 Maki 0 Bele Vode 1 Banovo brdo 2 Beanija %
Instalacije
1458
0.20
Rezervoari Vod. mrea Vina Crpna stanica Vina Vod. mrea UKUPNO
782 4090 100 198 6628
9 40 0 19 71
1.15 0.98 0.0 9.59 1.07
Drugi ispitani fiziko-hemijski parametri u uzorcima vode za pie su bili u okviru maksimalno dozvoljenih vrednosti, s tim to treba naglasiti da policiklini aromatini ugljovodonici, polihlorovani bifenili, organohlorni, organofosforni pesticidi, fenoli, cijanidi, mineralna ulja, alkilbenzolsulfonati, toksini metali (iva, olovo, kadmijum, hrom), nitriti nisu detektovani, tj. bili su na granici detekcije dok su ostali parametri bili ispod nivoa MDK. Sa zdravstvenog aspekta je povoljno to su znaajno ispod propisanih limita bile i koncentracije sporednih produkata dezinfekcije. U ovoj grupi parametara se vri odreivanje trihalometana (hloroform, dihlorbrommetan, dibromhlormetan i bromoform), halogenovanih acetonitrila (dibromacetonitril, dihloracetoni-
tril, trihloracetonitril i bromohloroacetonitril) i hlorpikrina. Takoe su u veoma niskim koncentracijama, a najee se i ne registruju hlorovani alkani, eteni, benzoli i aromatini ugljovodonici. to se tie vrednosti ostalih parametara, u tabeli 2.4.1.3. se daje njihov prikaz i to za one koji se registruju u vodi za pie, a odnose se na neorganske parametre. Iz prikazanih rezultata se moe videti da su sve koncentracije ispod maksimalno dozvoljenih i njihove vrednosti su stabilne i na viegodinjem nivou. Sa tehnikog aspekta primene vode je znaajno istai vrednosti za ukupnu tvrdou vode, koje su nie u delu sistema na desnoj obali Save, tj. u Starom Beogradu i iznose 9.017.7 dH, ukljuujui Vinu, dok je
119
2. VODA
2. VODA
Tabela 2.4.1.3. Srednje, minimalne i maksimalne koncentracije nekih parametara u vodi za pie sa instalacija BVS-a u 2007.god.
PARAMETRI Aluminijum . sr. vr ed. max. (mg/l) . MDK 0.2 min . Arsen (mg/l) MDK 0.01 Bakar (mg/l) MDK 2.0 Kalcijum (mg/l) . MDK 200.0 Kalijum (mg/l) . MDK 12.0 Magnezijum (mg/l) . MDK 50.0 Natrijum (mg/l) . MDK 150.0 Sulfati . (mg/l) . MDK 250 Ortofosfati (mg/l) . MDK 0.15 Fluoridi (mg/l) . MDK 1.2 Bikarbonati (mg/l) Ukupna . tvrdoa (dH)
***/meana
Bele Vode
0.041 0.147 <0.002 0.001 0.002 0.001 0.218 0.388 0.077 76.9 87 .7 72 .2 1 .4 1 .8 1 .2 18.5 23 .1 14 .3 10.5 12 .6 8 .2 55.8 80.2 30.7 <0.02 <0.02 <0.02 0.06 0.13 <0.05 260.7 299.7 240.0 15.1 17 .7 14 .1
Maki
0.075 0.130 <0.002 <0.001 0.005 <0.001 0.013 0.061 <0.002 57.8 64 .3 50.9 1.5 2 .3 1 .2 10.3 11 .8 8 .3 6.9 9.6 3.9 31.9 46 .2 24 .7 <0.02 <0.02 <0.02 0.04 0.08 <0.05 191.7 222.0 167 .8 10.5 11.5 9.1
Beanija
0.005 0.043 <0.002 0.006 0.009 0.005 0.012 0.075 0.003 82 .3 85.2 79.7 1.9 2 .1 1 .7 27.9 31 .7 26.9 19.1 21 .4 16 .8 42.5 62 .7 35.0 <0.02 <0.02 <0.02 0.11 0.14 <0.05 348 .1 367.5 330.3 18 .1 18.5 17 .8
C. S Topider***
0.037 0.071 0.008 0.002 0.003 <0.001 0.011 0.066 0.002 70.8 75.0 66 .3 1.5 1 .7 1 .3 16.5 20.0 13 .8 11.5 19.3 9.1 34.5 46 .6 30.3 <0.02 <0.02 <0.02 0.08 0.12 <0.05 264 .7 287 .1 233.0 13 .8 15.0 12 .6
Vina
0.040 0.091 0.015 <0.001 <0.001 <0.001 0.234 0.627 0.053 55.2 64 .6 45.3 2 .3 2 .7 1 .8 11.9 14 .8 10.4 11 .3 14.9 8 .8 57.7 71.5 38 .6 <0.02 <0.02 <0.02 0.04 0.09 <0.05 154.1 180.0 122 .8 10.5 11 .8 9.0
sr. vred. max. min sr. vred. max. min sr. vred. max. min sr. vred. max. min sr. vred. max. min sr. vred. max. min sr. vred. max. min sr. vred. max. min sr. vred. max. min sr. vred. max. min sr. vred. max. min
voda sa instalacija Banovo brdo i Maki
120
tvrdoa vode na instalaciji Beanija tj. na Novom Beogradu vea i iznosi 17.8-18.5 dH. Vezano za taj parametar, takoe je u vodi za pie sa Beanije neto vea koncentracija kalcijuma, magnezijuma, bikarbonata ali i kalijuma, natrijuma i arsena u odnosu na ostale instalacije. Iz ovoga se vidi da kvalitet vode iz izvorita u aluvionu na
2.4.1.2. REZULTATI MIKROBIOLOKIH ANALIZA Rezultati bakteriolokih analiza
levoj obali Save ima drugaije karakteristike u odnosu na izvorita u aluvionu na desnoj obali Save. U poredjenju sa ranijim godinama ukupno odstupanje od propisanih normi Pravilnika u fiziko-hemijskom pogledu je na niskom nivou kao i prethodnih godina i u periodu od 2001. - 2006. god. se kretao od 1,0% -1,7%.
Rezultati bakteriolokih analiza uzoraka vode za pie iz sistema beogradskog vodovoda pokazuju da je od ukupno 6.628 uzoraka, 626 odstupalo od Pravilnika u bakteriolokom pogledu.
mrea objekata), starih i loih slavina ili slabo odravanih individualnih sistema za zagrevanje vode (bojleri). S druge strane, mora se uzeti u obzir da se parametar koji najvie uestvuje u procentualnoj neispravnosti, a to je ukupan broj bakterija u 1 ml
Tabela 2.4.1.3. Ukupan broj i procenat odstupanja u bakteriolokom pogledu u uzorcima vode za pie iz BVS-a u 2007.g od
Mesto . uzorkovanja Instalacije Rezervoari Vod.mrea Vina Crpna stanica Vina Vodovodna mrea UKUPNO
Ukupan br. ispit. uzor. 1458 782 4090 100 198 6628
Bakterioloki neispravno broj uzoraka % 24 1 .6 40 5.1 537 13 .1 3 3.0 22 11 .1 626 9.4
Najea odstupanja se registruju kao povean ukupan broj aerobnih mezofilnih bakterija u 1 ml vode koje su identifikovane kao Bacillus sp. i/ili saprofitne koke, to samo po sebi nema znaaj obzirom da takav nalaz nije praen i prisustvom nekog od bakteriolokih indikatora. U velikom broju sluajeva je u pitanju kontinuirana bakterioloka neispravnost na istim toeim mestima, kao posledica loe izvedene ali i neodravane tercijarne distributivne mree (unutranja vodovodna
vode (37C), koji je prema naoj vaeoj regulativi normiran na 10 u 1 ml vode, prestrog i da se u veini stranih regulativa ubraja u indikatorske parametre pa se ne normira ili su te vrednosti znaajno vie. Prema tome, ukoliko bi se izvrilo usaglaavanje normi tada bi i ocena bakteriolokog kvaliteta bila znatno drugaija odnosno odstupanja bi bila nia. Ukupno odstupanje od propisanih normi Pravilnika u bakteriolokom pogledu se u periodu od 2001.- 2006. god. kretalo od 4,0% - 6.4%
121
2. VODA
2. VODA
Rezultati biolokih analiza
2.4.1.3. REZULTATI RADIOLOKIH ANALIZA
U toku 2007. godine analizirano je ukupno 381 uzorak vode za pie i to: 47 uzoraka sa instalacija, 190 iz rezervoara, 120 iz vodovodne mree, 12 uzoraka sa crpne stanice Vina i 12 uzoraka iz vodovodne mree Vina. Tokom jednogodinjeg perioda esto je konstatovano u uzorcima vode iz celog sistema prisustvo gljiva, u broju koji nije prelazio 10 kolonija u 100 ml vode. U istom periodu su se u okviru biolokih analiza evidentirali i uzorci u kojima je broj gljiva bio vei od 10 kolonija u 100 ml vode to je uzeto kao kriterijum za ocenu ispravnosti uzorka. Taj broj u 2007. god. je iznosio 28 uzoraka u kojima je broj gljiva bio vei od 10 kolonija, dok je u 198 uzoraka utvrdjeno prisustvo biolokih indikatora. Kvalitativni sastav bioindikatora je takav da su dominantne forme iz grupe bakterioflore gvoa i mangana. Pored toga nalazi se i Bacillariophyta, Chlorophyta i Euglenophyta, pri emu njihov broj nije doveo do promene senzornih svojstava vode, a najea mesta na kojima se utvruju su slepi krajevi mree. U ostalim ispitanim uzorcima vode nije utvrdjeno prisustvo fizioloki aktivnih mikroorganizama koji mogu uticati na promene organoleptikih svojstava vode. Najvei broj uzoraka sa biolokim nalazom je registrovan u letnjem periodu to je i oekivano obzirom na temperaturu vode povrinskih vodozahvata.
Rezultati parazitolokih analiza
Uzorci vode za radioloke analize uzimaju se dva puta godinje sa instalacija i iz vodovodne mree. Ova vrsta ispitivanja se obavlja u Institutu za nuklearne nauke Boris Kidri u Vini. Radioloka analiza obuhvata merenje ukupne a i b aktivnosti. U 2007. godiini radioloko ispitivanje je obavljeno u januaru i septembru mesecu. Svi ispitani uzorci vode, ukupno 25 (8 uzorka vode sa instalacija, 15 uzoraka vode iz vodovodne mree i 2 iz crpne stanice Vina) su pokazali da je ukupna alfa aktivnost <0,1 Bq/l, a ukupna beta aktivnost <1 Bq/l. Na osnovu dobijenih rezultata radioloke analize utvrdjeno je da su svi ispitani uzorci vode ispravni u pogledu radiolokih osobina i u okviru normi predvidjenih Pravilnikom.
2.4.2. ZAKLJUNE KONSTATACIJE
U toku 2007. god. parazitoloki je ispitano 396 uzoraka vode za pie. Ni u jednom ispitanom uzorku, metodom koncentracije, nije utvrdjeno prisustvo crevnih protozoa, kao ni jaja i razvojnih oblika crevnih helminata.
122
Sagledavanjem rezultata ispitivanja vode beogradskog vodovodnog sistema za 2007. godinu kao i na osnovu iznetih injenica moe se konstatovati sledee: Kvalitet vode iz vodovodnog sistema u fiziko-hemijskom pogledu je odgovarao propisanim normama Pravilnika, uz najea i neznatna poveanja koncentracije gvodja i mutnoe, to nije od znaaja po zdravlja korisnika, a posledica je promene pritisaka ili nestaica vode zbog planskih iskljuenja i stanja distributivne mree. Treba istai da se u svim ispitanim uzorcima vode toksini metali (iva, olovo, kadmijum, hrom), polihlorovani bifenili, policiklini aromatini ugljovodonici, alkilbenzolsulfonati, organohlorni i organofosforni pesticidi, mineralna ulja, fenoli, cijanidi,
amonijak, nitriti, ukupna a i b aktivnost nisu detektovali, tj. bili su na granici detekcije primenjene metode. Ostali ispitani fiziko-hemijski parametri su bili u okviru dozvoljenih vrednosti. Znaajno je istai da su koncentracije sporednih produkata dezinfekcije tj. jedinjenja koja nastaju u vodi nakon primene dezinfekcije hlorom, na prosenom nivou deset puta manjem od maksimalno dozvoljenih. Bakterioloko odstupanje se odnosi najee na povean ukupan broj bakterija, ije je prisustvo jedino i dozvoljeno u vodi za pie, nema visok zdravstveni znaaj, ali je vaan
kao indikator stanja. Iz tog razloga se navedeni parametar razliito normira ili se ne normira u drugim regulativama u svetu. Bitno je istai da se nisu nikada izolovali patogeni mikroorganizmi. Sva dosadanja nauna saznanja i sadanji stepen primenjene tehnike i metoda ispitivanja koji je isti kao u razvijenim zemljama nam omoguavaju da na bazi svih sprovedenih laboratorijskih ispitivanja tokom 2007.godine, vodu iz beogradskog vodovoda ocenimo kao zdravstveno bezbednu za ljudsku upotrebu.
2.5. RADIOAKTIVNOST VODE ZA pIE

i aktivnost
137Cs
Rezultati merenja ukupne i aktivnosti u pijaim vodama pokazuju da se one mogu koristiti za pie Aktivnost je u svim uzorcima ispod granice detekcije ma vode za pie pokazuju da se one mogu koristiti za pie (prema Sl. list SRJ br. 9, 1999.). Aktivnost 137Cs u vodi za pie je u svim uzorcima ispod granice detekcije.
Prema Programu monitoringa radioaktivnosti u ivotnoj sredini na teritoriji grada Beograda vre se kontinuirana merenja radioaktivnosti vode za pie. Rezultati merenja ukupne i aktivnosti u svim uzorci-
2.5.1. REZULTATI ISPITIVANJA SADRAJA RADIONUKLIDA U VODI ZA PIE

Tabela 2.5.1: Godinje vrednosti ukupne i aktivnosti pijae vode u Beogradu u 2007. godini (Bq/l)
Vrednosti Minimalna godinja vrednost Srednja godinja vrednost Maksimalna godinja vrednost
aktivnost < 0.01 < 0.01 < 0.01
aktivnost < 0.02 0.028 0.004 0.083 0.012
123
2. VODA
2. VODA

VODE Karta 43
124
MREA JAVNIH ESMI I IZVORA POD SISTEMATSKOM KONTROLOM KVALITETA VODE

2,5 2,5 55 7,5 7,5
10 km 10 km
Autoput, magistrale Granica GP-a
Izvor ija se voda kontrolie dva puta meseno Izvor ija se voda kontrolie jedanput meseno esma ija se voda kontrolie dva puta meseno esma ija se voda kontrolie jedanput meseno
Vanije gradske saobraajnice
Beograd, 2002
KVALITET IZVORSKE VODE SA JAVNIH ESMI . NA TERITORIJI BEOGRADA U 2007. GODINI Kontrola kvaliteta izvorske vode sa javnih esmi u 2007. OPTA OCENA godini, je pokazala da veina javnih esmi nema higijenski ispravu vodu za pie. Od 382 laboratorijski ispitanih uzoraka vode sa javnih esmi u 2007. godini, 96 (25.1%) uzoraka je bilo fizikoFiziko-hemijski hemijski neispravno kvalitet Najei razlog fiziko-hemijske neispravnosti vode je poveanje elektroprovodljivosti i koncentracije nitrata i hlorida Od 382 ispitana uzoraka vode sa javnih esmi 200 (52.4%) je bilo bakterioloki neispravno Najei razlog mikrobioloke neispravnosti izvorske vode Mikrobioloki je bilo prisustvo koliformnih bakterija fekalnog porekla kvalitet (E.colli), Streptococcus grupe "D" a neto ree i poveanje broja ukupnih koliformnih bakterija, odnosno bakterijske flore, koja se prema Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode ne sme nai u vodi za pie. Bioloki kvalitet izvorske vode na veini javnih esmi nije bio zadovoljavajui tokom kontrole u 2007. godini. U veem Biololki . broju ispitanih uzoraka je registrovano prisustvo biolokih kvalitet indikatora zagaenja ili povean broj gljiva Sistematska kontrola kvaliteta izvorske vode sa javnih esmi na teritoriji Beograda se sprovodi na osnovu Ugovora sklopljenog izmeu Sekretarijata za zatitu ivotne sredine Grada Beograda i Gradskog zavoda za javno zdarvlje. Programom kontrole kvaliteta vode sa javnih esmi u 2006. godini obuhvaeno je 26 objekata javnih esmi smetenih na teritoriji grada. Dva puta meseno u obimu osnovne fizikohemijske i bakterioloke analize ispitivana je voda sa: Hajduke esme na Koutnjaku, Miljakovakog izvora na Miljakovcu, izvora Svete Petke na Kalemegdanu, izvora Svete Petke u manastiru Rakovica i izvora Sakinac na Avali, dok je voda sa ostalih objekata ispitivana jedan put meseno. Jedan put godinje voda sa svih javnih esmi ispitana je u obimu periodine fiziko-hemijske, bakterioloke i bioloke analize. Cilj kontrole - Kontrola higijenske ispravnosti izvorske vode sa javnih esmi sprovodi se u cilju zatite zdravlja stanovnitva i praenja kvaliteta izvorita podzemnih voda koje se koriste kao alternativni izvor vodosnabdevanja, a ujedno predstavljaju i jedan od indikatora stanja ivotne sredine. Na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja i poznavanja sanitarno-higijenskog stanja objekata i okoline javnih esmi, vri se procena zdravstvenog rizika i donosi struno miljenje o mogunosti korienja vode za pie. Kontrola kvaliteta vode sa javnih esmi obavlja se prema: Standardnim
125
2. VODA
2.6. KVALITET IZVORSKE VODE SA JAVNIH ESMI NA TERITORIJI BEOGRADA
metodama za ispitivanje higijenske ispravnosti vode za pie Voda za pie (Savezni zavod za zdravstvenu zatitu, NIP Privredni pregled, Beograd 1990. godine), Pravilniku o nainu uzimanja uzoraka i metodama za laboratorijsku analizu vode za pie (Sl.list SFRJ, br. 33/78) i Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pie (Sl.list SRJ, br. 42/98). Aktivnosti - Gradski zavod za javno zdravlje je tokom realizacije Programa kontrole higijenske ispravnosti vode sa javnih esmi, sproveo brojne aktivnosti usmerene na praenje, ouvanje i popravljanje kvaliteta izvorske vode sa javnih esmi. U tom pogledu izdvajamo sledee aktivnosti: n Redovno uzorkovanje i laboratorijsko ispitivanje izvorske vode sa javnih esmi prema predvidjenoj dinamici; n Dostavljanje izvetaja o sprovedenom laboratorijskom ispitivanju Sekretarijatu za zatitu zivotne sredine i Republikoj sanitarnoj inspekciji-Odeljenje u Beogradu; n Davanje, na zahtev gradjana, Sekretarijata za zatitu zivotne sredine i drugih institucija, strunog miljenja o kvalitetu izvorske vode; n Kontrola sanitarno-higijenskog stanja stanja na objektima i okolini javnih esmi i davanje strunog miljenja u smislu popravljanja postojeeg stanja.
Tabela 1
- .n Uee u izradi Studije postojeeg graevinsko-tehnikog i sanitarno-higijenskog stanja javnih esmi na teritoriji Beograda, koja je raena u saradnji sa Geolokim institutom; n Davanje informacija za javnost (graani, mediji) o aktuelnim rezultatima ispitivanja higijenske ispravnosti vode sa javnih esmi i preporukama za korienje vode za pie; n Vanredno uzorkovanje i laboratorijsko ispitivanje vode sa javnih esmi prema sanitarno-epidemiolokim indikacijama.
REZULTATI LABORATORIJSKOG ISPITIVANJA VODE SA JAVNIH ESMI
2. VODA
U toku 2007. godine u cilju realizacije Programa kontrole kvaliteta izvorske vode sa javnih esmi, uzorkovano je i laboratorijski ispitano ukupno 328 uzoraka. Od toga, 303 uzorka vode je ispitano u obimu osnovne, a 25 u obimu periodine analize. Broj laboratorijski ispitanih uzoraka vode sa javnih esmi u 2006. godini, prema obimu ispitivanja i broju i procentu neispravnosti, dat je u tabeli br. 1. Najei razlog fiziko-hemijske neispravnosti vode sa javnih esmi bilo je poveanje elektroprovodljivosti i koncentracije nitrata i hlorida. Bakterioloka neispavnost je najee registrovana zbog prisustva koliNeispavno bakterioloki 172 (50,2 %) 28 (70,0 %) 200 (52,3 %) Neispravno fiziko-hemijski 81 (23,6 %) 15 (37,5 %) 96 (25,1 %)
Obim ispitivanja OSNOVNA ANALIZA PERIODINA ANALIZA UKUPNO
Broj uzoraka 342 40 382
126
Tabela 2
Spisak javnih esmi koje se . nalaze pod kontrolom 1. Hajduka esma 2. Miljakovaki izvor 3. Sv. Petka Kalemegdan-pre filt. 3'. Sv. Petka Kalemegdan-posle filt. 4. Sv. Petka manastir Rakovica 5. Izvor Sakinac Avala 6. Topiderska esma - desna 7. Topiderska esma - leva 8. Javna esma Miloev konak 9. Kneevaka esma 10. Kakanjska esma 11. Izvor Zmajevac 12. Javna esma Bele vode 13. Javna esma Vinjica 14. Mokroluka esma 15. J. . Higij. zavod Grabovac 16. . Nar. odbrane Kaluerica 17. Javna esma Bole 18. Izvor Bubanj Potok 19. Velika esma Beli Potok 20. Izvor Vranovac Avala 21. Izvor Toak Zuce 22. Javna esma Jajinci 23. Izvor Zelenjak Resnik 24. Velika esma Resnik 25. Izvor Sv.Petka eleznik 26. Izvor Radmilovac UKUPNO
1
Broj uzoraka1
25 25 25 25 25 25 14 14 12 14 15 13 13 14 14 9 9 9 9 9 8 10 9 9 8 9 11 382
Neispravno bakterioloki broj

5 1 11 4 5 11 6 6 10 13 14 13 10 14 12 1 5 8 8 2 7 4 7 3 2 7 11 200
Neispravno fiziko- . hemijski broj

0 0 21 0 0 2 9 10 1 0 1 1 0 0 14 3 0 4 4 9 1 10 0 0 4 0 2 96
%
20.0 4.0 44.0 16.0 20.0 44.0 42.9 42.9 83 .3 92.9 93.3 100.0 76.9 100.0 85.7 11 .1 55.6 88.9 88.9 22 .2 87.5 40.0 77 .8 33 .3 25.0 77 .8 100.0 52.4
%
0.0 0.0 84.0 0.0 0.0 8.0 64 .3 71 .4 8 .3 0.0 6 .7 7 .7 0.0 0.0 100.0 33 .3 0.0 44 .4 44 .4 100.0 12.5 100.0 0.0 0.0 50.0 0.0 18 .2 25.1
Ugovorom je definisano da se ispitivanje kvaliteta vode sa javnih esmi na periferiji (red. br. 16-26) obavlja u periodu od marta do oktobra meseca.
127
2. VODA
formnih bakterija fekalnog porekla (E.colli), ukupnih koliformnih bakterija (Citobacter i Enterobacter), kao i Streptococcus-a grupe D.
Kao doprinos realizaciji Projekta utvrivanja hidro-geolokih uslova napajanja izvorita i povezivanja kvaliteta i sastava vode sa predpostavljenim poreklom, Zavod je za sve
javne esme koje se nalaze na spisku redovne kontrole obavio vanredno uzorkovanje i ispitivanje vode u proirenom obimu ispitivanja. Pomenuto ispitivanje je pored obima periodine analize podrazumevalo i utvrivanje sadraja: sulfata, karbonata, bikarbonata, aliminijuma, ive, arsena, olova, kadmijuma, nikla, hroma, olova, cinka, bakra, natrijuma, kalijuma, kalcijuma, magnezijuma, kao i p i m-alkaliteta i ukupne tvrdoe. Sem toga, na osnovu strune procene, u vodi pojedinih javnih esmi ispitan je i sadraj organskih polutnata (PAU, THM, PCB, aromatinih ugljovoodnika, hlorovanih alkana, etena i benzena). Takoe, izvreno je i ispitivanje biolokog kvaliteta vode. Rezultati laboratorijskog ispitivanja higijenske ispavnosti vode sa javnih esmi prema Programu u 2007. godini prikazani su u tabeli br. 2.
TUMAENJE REZULTATA
2. VODA
Mikrobioloki kvalitet vode sa javnih esmi
Na osnovu rezultata sprovedenog laboratorijskog ispitivanja kvaliteta vode sa javnih esmi na teritoriji Beograda u 2007. godini, moemo konstatovati da najvei broj ispitanih uzoraka vode ne zadovoljava kriterijume predviene Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pie. Bakterioloka neispravnost vode je registrovana u 52,4% ispitanih uzoraka, dok je manji broj uzoraka bio neispravan u fiziko-hemijskom pogledu - ukupno 25,1%. U odnosu na rezultate laboratorijskog ispitivanja iz 2006. godine, registrovan je neto vei procenat bakterioloki neispravnih uzoraka vode (51,5% neispravnih uzoraka u 2006. godini), dok je broj fiziko-hemijski neispravnih uzoraka priblino na istom nivou (25,3% neispravnih uzoraka u 2006. godini).
Najei razlog higijenske neispravnosti izvorske vode, kao i u predhodnom periodu je prisustvo koliformnih bakterija fekalnog porekla (E.colli), a neto ree i poveanje ukupnih aerobnih mezofilnih bakterija i prisustvo Streptococcus grupe "D". Njihovo prisustvo u izvorskoj vodi, ukazuje na loe sanitarno-higijensko stanje objekata i okoline i predstavlja znaajan higijensko-epidemioloki rizik po eventualne korisnike. Razloge ovakvog stanja mikrobiolokog kvaliteta izvorske vode sa javnih esmi, treba traiti u negativnom antropogenom uticaju na ivotnu sredinu u gradskom podruju, nereenom pitanju sakupljanja otpadnih voda i vrstog otpada na periferiji, a posebno u injenici da se ne sprovodi redovno infrastrukturno odravanje ovih objekata (popravka i zamena dotrajalih delova sistema, redovno ienje i dezinfekcija kaptaa i rezervoara).
Fizikohemijski kvalitet vode sa javnih esmi
Najei razlog fiziko-hemijske neispravnosti vode je poveanje elektroprovodljivosti i koncentracije nitrata i hlorida. Vrednosti ovih parametara bile su, po pravilu, neposredno iznad propisanih MDK vrednosti (maksimalno dozvoljene koncentracije) za vodu za pie, pa se ne oekuje negativan uticaj na zdravlje korisnika, ak i u sluajevima korienja ovakve vode kao jedinog izvora vodosnabdevanja. Izuzetak u ovom pogledu, predstavlja konstantno prisustvo visokih koncentacija nitrata u vodi izvora Toak u selu Zuce i elektroprovodljivosti, odnosno nitrata i hlorida na izvoru Svete Petke na Kalemegdanu voda pre filtera.
128
Zbog loeg kvaliteta vode (u fiziko-hemijskom pogledu), na izvoru Svete Petke na Kalemegdanu, kao i u 2006. godini, izvorska voda se filtrira to je dalo zadovoljavajue rezultate u pogledu higijenske ispravnosti vode za pie. Na osnovu rezultata laboratorijskog ispitivanja, moemo rei da postojei filter, koji radi na principu reverzne osmoze - sa naknadnom mineralizacijom, vri tretman sirove vode na zadovoljavajui nain, obzirom da su u 2007. godini svi uzorci vode posle filtera bili ispravni u fiziko-hemijskom pogledu, dok je u 4 uzorka (16,0% registrovana mikrobiloka neispravnost, pre svega zbog poveanog ukupnog broja aerobnih mezofilnih bakterija.
Periodina analiza
Proirenim obimom ispitivanja sprovedenim u 2007. godini, obuhvaene su sve javne esme u okviru postojeeg Programa. Obzirom da su analize pokazale izvesna odstupanja u pogledu sadraja nekih hemijskih parametara, izvrena su dopunska ispitivanja vode na pojedinim javnim esmama, u cilju potvrde dobijenih rezultata i praenja kretanja vrednosti parametara odstupanja. Ispitivanje sadraja tekih metala, koje je po prvi put sprovedeno na veini javnih esmi, pokazalo je da voda sa pojedinih objekata sadri odreene metale u poveanim koncentracijama u odnosu na norme Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pie. Najznaajnija odstupanja odnose se na poveani sadraj arsena (Sakinac, Sveta Petka Kalemegdan pre filtera i Vranovac) i hroma (Bubanj Potok). Prisustvo metala u vodi navedenih esmi je najverovatnije geoloki uslovljeno, odnosno u korelaciji je sa geohemijskim uslovima u slojevi-
ma iz kojih se vri napajanje izvorita, obzirom da u okruenju navedenih esmi nema evidentiranih zagaivaa (industrije i dr.) koji bi mogli ostvariti negativan uticaj na kvalitet vode. Ova pojava zahteva dalje praenje, a odgovor o prirodi nastanka iste, moe dati samo posebno izraena Studija u iju realizaciju bi bili ukljueni strunjaci razliitih profila. Zdravstveni znaaj konstatovanog nalaza se moe smatrati bitnim, to je u skladu sa injenicom da su metali arsen i hrom poznati po svom toksikolokom i kancerogenom dejstvu na ljudski organizam. Zdravstvene efekte korienja ovakve vode za pie po eventualne korisnike, teko je proceniti, obzirom da nisu poznati parametri bitni za procenu rizika: duina perioda eksponiranosti, koliina vode konzumirana u predhodnom periodu i ivotne navike (nain ishrane i dr.). O navedenom nalazu je obavetena sanitarna inspekcija koja je u okviru svojih nadlenosti preduzela odgovarajue aktivnosti. Za javne esme Sakinac, Vranovac i Bubanj potok, obnovljeno je Reenje optinskim organima na ijim teritorijama se nalaze ove esme, u kome se nalae zabrana korienja vode za pie i postavljanje table sa odgovarajuim obavetenjem. Kada je u pitanju izvor Svete Petke na Kalemegdanu, postojei filter je odklonio sve registrovane fiziko-hemijske neispravnosti, pa i poveani sadraj navedenog metala.
Bioloki kvalitet vode sa javnih esmi
Na osnovu sprovedenog ispitivanja biolokog kvaliteta vode sa javnih esmi u 2007. godini, moe se konstatovati da je on loiji nego u 2006. godini, a znaajno loiji nego 2005. godine . .
129
2. VODA
Ovo se moe zakljuiti na osnovu nalaza koji ukazuje na prisustvo biolokih indikatora, povean broja gljiva kao i bakteriofloru gvoa i mangana u vodi veeg broja javnih esmi. Ovakvo stanje biolokog, kao i sveukupnog kvaliteta vode sa javnih esmi na teritoriji Beograda, posledica je dugogodinje zaputenosti, odnosno neulaganja u graevinskotehniko i sanitarno-higijensko ureenje objekata i okoline javnih esmi (raunajui tu i redovno ienje i dezinfekciju kaptaa-rezervoara). Sve javne esme se mogu na osnovu rezultata ispitivanja higijenske ispravnosti vode u 2007. godini, podeliti na sledee grupe: 1. esme sa niskim procentom fiziko-hemijske i relativno niskim procentom bakterioloke neispravnosti Hajduka esma, Miljakovaki izvor, izvor Svete Petke na Kalemegdanu (posle filtera) i izvor Svete Petke u manastiru Rakovica. 2. esme sa niskim procentom fiziko-hemijske i visokim procentom bakterioloke neispravnosti veina kontrolisanih objekata. 3. esme sa visokim procentom fiziko-hemijske i bakterioloke neispravnosti Topiderske esme leva i desna, Mokroluka esma i izvor Toak Zuce. 4. esme sa visokim procentom fiziko-hemijske i relativno niskim procentom bakterioloke neispravnosti ''Velika'' esma u Belom Potoku. 1 . . . Hajduka esma na Koutnjaku - . Procenat bakterioloke neispravnosti vode sa ove esme u 2007. godini (20.0%) je znaajno vii nego u 2006. godini (8,3%), pri emu je kvalitet u fiziko-hemijskom pogledu bolji u 2007. godini (0,0%)
u odnosu na 2006. godinu (4,2% neispravnosti). 2 . . . Miljakovaki izvor - Kvalitet vode za pie i na ovom izvoritu u 2007. godini je bolji nego u 2006. godini, u odnosu na procenat registrovane bakterioloke neispravnosti (4,0% u 2007. godini, u odnosu na 8,7% u 2006. godini). Procenat fiziko-hemijske neispravnosti je isti kao u 2006. godini (0,0%). 3 . . . Izvor Svete Petke u manastiru Rakovica Na ovom izvoru je u toku 2007. godine registrovan vei procenat bakterioloke neispravnosti nego u 2006. godini (20,0% u 2007. godini, u odnosu na 17,4% u 2006. godini), pri emu nije bilo fiziko-hemijski neispravnih uzoraka, kao ni u 2006. god. 4 . . . Izvor Sakinac na Avali Kada je u pitanju higijenska ispravnost vode na ovom izvoru, u toku prole godine je zabeleeno znaajno pogoranje kvaliteta, obzirom da je procenat bakterioloke neispravnosti u protekloj godini iznosio 18,2%, dok je u 2006. godini bio 18,2 %. za razliku od 2006. godine kada nije bilo fiziko-hemijski neispravnih uzoraka, u 2007. godini ih je registrovano 8%.
SANITARNO-HIGIJENSKI NADZOR
2. VODA
U skladu sa rezultatima laboratorijskog ispitivanja izvorske vode sa javnih esmi i stanja na terenu Sanitarna inspekcija je optinama na ijoj se teritoriji nalaze javne esme koje imaju nezadovoljavajui kvalitet vode poslala (obnovila) reenja, u kojima se nalae ureenje okoline javnih esmi i postavljanje tabli sa obavetenjem da voda nije za pie. Ovakva reenja su poslata za 22 od 26 objekata javnih esmi koje su pod kontrolom. Za javne esme Hajduka, Miljakovaki izvor, izvor Svete Petke na Kalemegdanu i izvor Svete
130
INFORMISANJE JAVNOSTI O KVALITETU IZVORSKE VODE SA JAVNIH ESMI NA TERITORIJI GRADA
Tokom realizacije Programa kontrole izvorske vode sa javnih esmi na Tokom realizacije Programa kontrole izvorske vode sa javnih esmi na teritoriji Beograda u 2006. godini, Gradski zavod za javno zdravlje je redovno dostavljao izvetaje laboratorijskih ispitivanja vode sa javnih esmi Sekretarijatu za zatitu ivotne sredine, Sanitarnoj inspekciji i drugim zainteresovanim institucijama. Pored ovoga, Zavod je svakodnevno davao informacije graanima (na telefonski poziv) o aktuelnim rezultatima i preporukama za korienje vode sa javnih esmi. Takoe, redovno su davani podaci (2-3 puta meseno) i Sekretarijatu za informisanje Skuptine grada (Beoinfo) i ostalim zainteresovanim medijima (novinski i radio izvetaji). Pored ovoga, u okviru sajta Gradskog zavoda za javno zdravlje www. zdravlje.org.yu je auriran odeljak sa osnovnim podacima o Programu kontrole kvaliteta vode sa javnih esmi na teritoriji Beograda, na kome su pored ostalog prikazani i poslednji rezultati ispitivanja, kao i preporuka za korienje vode za pie.
ZAKLJUNE KONSTATACIJE
Na osnovu sprovoenja Programa kontrole kvaliteta izvorske vode sa javnih esmi na teritoriji Beograda u 2007. godini, moe se zakljuiti sledee: n Veina kontrolisanih javnih esmi nema higijenski ispravnu vodu za
131
2. VODA
Petke u manstiru Rakovica, reenja su izdavana, odnosno povlaena, u skladu sa rezultatima laboratorijske analize.
pie po nekom od ispitivanih parametara. n Najei razlog higijenske neispravnosti vode sa javnih esmi je bakterioloko zagaenje koje je uzrokovano pre svega bakterijama fekalnog porekla (E.colli, Streptococcus grupe D). n Prisustvo fekalnih bakterija u vodi sa javnih esmi ukazuje na loe sanitarno-higijensko stanje objekata i okoline i predstavlja znaajan higijensko-epidemioloki rizik po korisnike. n Filter postavljen na izvoru Svete Petke na Kalemegdanu, daje zadovoljavajue rezultate u pogledu kondicioniranja vode koja je bila optereena prisutnom fizikohemijskom neispravnou. n Bioloki kvalitet vode je nezadovoljavajui na veini javnih esmi, i ukazuje na pogoranje kvaliteta vode u odnosu na 2006. godinu. n Razloge esto prisutne higijenske neispravnosti izvorske vode sa javnih esmi treba traiti u negativnom antropogenom uticaju na supstrate ivotne sredine u gradskom podruju, a posebno u injenici da se ne sprovodi redovno infrastrukturno odravanje objekata (popravka oteenja, redovno ienje i dezinfekcija kaptaa), kao ni adekvatno ureenje okoline. n Povremeni problemi sa nedostatkom vode (letnje restrikcije) u centralnom vodovodnom sistemu potenciraju znaaj javnih esmi kao alternativnih izvora vodosnabdevanja. n Navedena situacija namee potrebu intenziviranja napora u cilju popravke kvaliteta vode za pie u narednom periodu, pre svega na onim objektima koji su ee poseeni od strane graana i gde se oekuju pozitivni rezultati preduzetih mera sanacije.
2. VODA
PREDLOG MERA
Na osnovu gore navedenih zakljuaka, predlaemo sledee mere za unapreenje i ouvanje kvaliteta izvorske vode sa javnih esmi na teritoriji Beograda u 2007. godini: 1. Sagledati sanitarno-higijensko i graevinsko stanje Programom obuhvaenih objekata javnih esmi i na osnovu dobijenih podataka izvriti neophodnu sanaciju; 2. Redovno obavljati (jedanput godinje) postupak dezinfekcije, a jednom u dve godine i postupak ienja kaptaa (rezervoara) objekata; 3. Registrovati potencijalne zagaivae u okruenju i pristupiti aktivnostima na otklanjanju njihovog uticaja; 4. Odrediti zone sanitarne zatite oko objekata javnih esmi koji imaju veliku frekvenciju korienja; 5. Prikupiti graevinsko-tehniku i pravnu dokumentaciju o objektima javnih esmi koje su pod kontrolom i na osnovu toga doneti reenje o imovinsko-pravnom statusu, nakon ega treba pokrenuti postupak za dobijanje statusa Javnog objekta - od opteg drutvenog znaaja; 6. Program ispitivanja kvaliteta izvorske vode proiriti ispitivanjem vode u obimu velike (V) analize - jednom u tri godine; 7. Na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivanja kvaliteta vode sa
javnih esmi i stanja na terenu, na svim objektima javnih esmi koji ne zadovoljavaju osnovne sanitarno-higijenske kriterijume za korienje vode za pie postaviti tablu sa obavetenjem da voda nije za pie; 8. Objekte na kojima je tokom 2007. godine konstatovan veoma lo kvalitet vode za pie, kao i one koji su u veoma loem graevinsko-tehnikom i/ili sanitarno-higijenskom stanju, staviti van spiska objekata koji su pod redovnom kontrolom uz obezbeenje adekvatne zamene. 9. Pratiti sadraj tekih metali i drugih hemijskih kontaminanata naenih u vodi pojedinih javnih esmi. 10. U cilju iznalaenja reenja za postojee zagaenje vode za pie sa izvora Svete Petke na Kalemegdanu, izraditi odgovarajuu Studiju, koja bi definisala uslove formiranja, odravanja i zatite izvorita i iz koje bi proistekao predlog mera za reavanje postojeeg stanja. 11. Pristupiti prikupljanju podataka o broju i lokacijama javnih esmi na gradskom podruju (po optinama), u cilju izrade Katastra javnih esmi na teritoriji Beograda; 12. Nadalje sprovoditi sistematsku kontrolu vode sa javnih esmi na teritoriji Beograda, u cilju zatite zdravlja graana.
132
3. ZEMLJITE
3. ZEMLJITE
Sadraj poglavlja:
31 Ispitivanje zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda 311 Izvori zagaenja zemljita 312 Cilj ispitivanja zagaenosti zemljita 313 Podruje istraivanja 314 Rezultati ispitivanja 315 Diskusija 316 Zakljune konstatacije 317 Predlog mera 32 Radioaktivnost u zemljitu 321 Rezultati ispitivanja
134

ZEMLJITE Karta 45
ZAGAENOST ZEMLJITA U ZONAMA ZATITE IZVORITA I DRUGIM ZONAMA PREMA NAMENI

Deponija Zona zatite izvorita vodosnabdevanja Poljoprivredna zona Industrijska zona Zona pored prometne saobraajnice
POVEAN SADRAJ METALA I PESTICIDA

A B C D E F Ni, pesticidi Ni, Cr, pesticidi Ni, Pb, pesticidi Ni, Pb, As, pesticidi Ni, Pb, As, Cu, Zn, pesticidi As, pesticidi, ksilol, ugljovodonici, mineralna ulja Pb

2,5 5 7,5 10 km
MIKROBIOLOKA ZAGAENOST
MB1 MB2 Umereno zagaeno Veoma zagaeno
135
Beograd, 2002
3. ZEMLJITE
3. ZEMLJITE
3. ZEMLJITE
3.1 ISPITIVANJE ZAGAENOSTI ZEMLJITA NA TERITORIJI BEOGRADA U 2007. GODINI
Tokom realizacije Programa ispitivanja zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda u 2007. godini je uzorObim ispitivanja kovano je i laboratorijski ispitano ukupno 60 uzorka zemljita sa 30 lokacije. U veini ispitanih uzoraka zemljita nisu konstatovana prekoraenja vrednosti opasnih i tetnih materija u odnosu na merodavnu domau i meunarodnu regulaOpta . konstatacija tivu.Na nekoliko lokacija na teritoriji grada prisutna je degradacija povrinskog sloja tla, usled kontaminacije zagaujuim materijama. U najveem broju ispitanih uzoraka zemljita registrovano je odstupanje u pogledu sadraja nikla, dok se u Najee . manjem broju uzoraka registruje prisustvo poveanih zagaujue . materije koncentracija neke od drugih opasnih i tetnih materija. Nalaz nikla u slinim (poveanim) koncentracijama na veem broju lokacija, ukazuje na geoloko poreklo, Nikl odnosno prirodnu zastupljenost ovog metala u povrnom sloju zemljita na podruju grada. U manjem broju uzoraka zemljita, na pojedinim lokaciDruge zagaujue jama, registrovano je poveanje koncentracije nekog od materije tekih metala (Pb, Cu, Zn, Cd) ili organskih polutanata (DDT, mineralna ulja, PAU). Program ispitivanja zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda sprovodi se na osnovu Ugovora zakljuenog izmeu Gradskog zavoda za javno zdravlje i Grada Beograda Gradske uprave, odnosno Sekretarijata za zatitu ivotne sredine. Zakonske osnove uspostavljenog Programa ispitivanja zagaenosti zemljita su sadrane u Zakonu o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 135/04) i Pravilniku o nainu odreivanja i odravanja zona i pojaseva sanitarne zatite objekata za snabdevanje vodom za pie (Slubeni glasnik SRS, br. 33/78) i Reenju o odreivanju zona i pojaseva sanitarne zatite za izvorita koja se koriste za snabdevanje vodom za pie na podruju
136
grada Beograda (''Sl. list grada Beograda'' br. 8/86). Ispitivanje zemljita na sadraj opasnih i tetnih materija izvreno je prema Pravilniku o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl.glasnik RS, br. 23/94). Za parametre ispitivanja ije vrednosti nisu normirane navedenim Pravilnikom u tumaenju su korieni standardi drugih evropskih zemalja (Holandija) i Evropske Unije.
3.1.1 IZVorI ZagaeNJa ZeMLJITa
Intenzivna urbanizacija, razvoj industrije, saobraaj, komunalne i poljoprivredne delatnosti dovode do opte-
reenja i zagaenja supstrata ivotne sredine, ukljuujui i zemljite. Prisustvo velikih koliina zagaujuih materija koje se ne mogu razgraditi procesima samopreiavanja dovodi do degradacije zemljita i poremeaja normalnih procesa u njemu, sa negativnim posledicama po ekosistem i zdravlje ljudi. Sastav i sanitarno stanje zemljita predstavljaju faktore od znaaja za zdravlje populacije, sa direktnim i indirektnim uticajem preko zagaenja povrinskih i podzemnih voda, vazduha i ivotnih namirnica. Izvori zagaenja zemljita su dominantno posledica ljudskih aktivnosti i bazino se mogu svrstati u tri grupe:
1. Otpadne vode kao zagaivai zemljita:
Program sistematskog ispitivanja zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda omoguava ostvarivanje sledeih ciljeva: n odreivanje koncentracije opasnih i tetnih materija u zemljitu, n praenje stanja zagaenosti zemljita, pre svega u uoj zoni sanitarne zatite izvorita beogradskog vodovoda, n obrada informacija i dopunjavanje baze podataka o stepenu i karakteristikama zagaenja zemljita, n Predlaganje mera za smanjenje zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda.
3.1.3. PODRUJE ISTRAIVANJA
industrijske otpadne vode, vode zagaene poljoprivrednim aktivnostima (vetaka ubriva, pesticidi, organske materije razliitog porekla), n otpadne vode iz domainstava i od odravanja higijene naselja;
n n
2. Zagaivai poreklom iz atmosfere koji zemljite kontaminiraju spiranjem padavinama ili sedimentacijom:
emisija iz industrijskih tehnolokih procesa, n emisija usled sagorevanja fosilnih goriva (industrija, energetska postrojenja, individualna loita), n emisija poreklom od motornih vozila, n emisija prilikom sagorevanja razliitog organskog materijala;
n
3. vrsti otpad razliitog porekla.
komunalni otpad, n industrijaski otpad, n otpad iz poljoprivrede;

n
Prema postavljenim ciljevima, a imajui u vidu namenu i nain korienja zemljita u okviru zona ispitivanja, Program praenja zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda u 2007. godini se orijentisao na sledea podruja istraivanja: I . . Zemljite u zoni sanitarne zatite beogradskog vodovoda - obraeni su uzorci zemljita na 16 lokacija sa podruja: Ade Ciganlije, Makikog polja, Surinskog polja i desne obale Save (uglavnom u okviru ue zone sanitarne zatite). II . Zemljite u blizini prometnih saobraajnica 5 lokacija sa podruja: Novog Beograda, Banovog Brda, eleznika i pored Savske magistrale. III . Zemljite u okviru komunalne sredine . 8 lokacija sa podruja: arkova, Bore, Banjice, ukarice i Skadarlije. IV . Zemljite u blizini industrijskih obje . kata 1 lokacija - Industrijska zona eleznik.
137
3. ZEMLJITE
3.1.2 CILJ ISPITIVANJA ZAGAENOSTI ZEMLJITA
3. ZEMLJITE
Na svim lokacijama uzorkovanje je obavljeno sa dubine: 0,10 i 0,50 m.
Komunalna sredina 16
Industrijska zona 2
Zona zatite izvorita beogradskog vodovoda 32
3.1.4 reZULTaTI ISPITIVaNJa
MDK za nikl 50 mg/kg MDK za bakar 100 mg/kg 2
3 MDK za DDT nije date u Pravilniku MDK za olovo 100 mg/kg MDK za kadmijum 3 mg/kg 5 4
U 2007. godini, u cilju realizacije Programa ispitivanja zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda, uzorkovano je i laboratorijski ispitano ukupno 60 uzoraka zemljita na 30 lokacija. Laboratorijskim ispitivanjima zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda u uzorcima zemljita je analiziran sadraj sledeih parametara: pH vrednost, vlaga, azot, fosfor, sulfati, arsen, nikl, hrom, cink, bakar, kadmijum, olovo, iva, pesticidi, policiklini aromatini ugljovodonici (PAU), mineralna ulja (ukupni ugljovodonici C10 C40) i polihlorovani bifenili (PCB). Rezultati sprovedenog laboratorijskog ispitivanja zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda pokazuju da u povrnom sloju zemljita (do 50 cm) na pojedinim lokacijama postoji poveanje koncentracije nekog od ispitivanih parametara i to:
I
n
kretala u rasponu 53.9 - 134.6 mg/kg Ni1 . n Sadraj drugih tekih metala nije bio povean, izuzev poveane koncentracije bakra u jednom uzorku zemljita u Maki polju iza naselja Maki (110.9 mg/ kg Cu).2 n U 2 uzoraka zemljita je registrovano prisustvo rezidua DDTa u niskim koncentracijama i to na lokacijama: Ada Ciganlija na levoj obali Save 20 m od reni bunara br. 19 (60.0 mg/kg) i u Maki polju kod raskrsnice Ul. Bore Stankovia i Savske magistrale (15.0 mg/kg).3
II Zemljite u blizini velikih saobraajnica
U okviru sanitarne zone zatite izvorita beogradskog vodovoda
U 4 od 10 ispitanih uzoraka zemljita uzetih pored velikih saobraajnica povean je sadraj nikla. Koncentracija nikla u ispitanim uzorcima zemljita se kretala u rasponu 51.4 - 87.8 mg/ kg Ni. n U jednom uzorku zemljita je registrovana poveana koncentracija olova peako ostrvo u Bulevaru vojvode Miia, kod nadvonjaka za Banovo Brdo (366.6 mg/kg Pb)4 . n Sadraj tekih metala je povean i u po jednom uzorku zemljita i to: bakra (148.9 mg/kg Cu), pored Savske magistrale odvajanje za Ibarsku magistralu i kadmijuma (4.7 mg/kg Cd)5, u elezniku pored pruge ispod nadvonjaka u ul. Bore Stankovia.
n
U 29 od 32 uzorka zemljita uzetih u okviru zone sanitarne zatite izvorita beogradskog vodovoda, registrovano je poveanje sadraja nikla (Ni) u odnosu na norme predviene vaeim Pravilnikom. Koncentracija nikla u ispitanim uzorcima zemljita se
III Zemljite okviru komunalne sredine

n
U 6 od 16 uzoraka zemljita konstatovano je prekoraenje maksimalno dozvoljenih vrednosti za nikl. Koncentracija nikla u ispitanim uzorcima zemljita se kretala u rasponu 53.9 - 67.6 mg/kg Ni.
138
U dva uzorka zemljita bio je povean sadraj drugih metala i to arsena u uzorku uzetom sa platoa ispred javne esme Bele Vode u arkovu (81.2 mg/kg As)6 . i olova i cinka u povrnom sloju zemljita u Skadarliji (117. 4 mg/ kg Pb i 537.9 mg/kg Zn)7 . n U jednom uzorku zemljita uzetom n ukarici ugao ulica Vase Pelagia i Vodovodske registrovano je prisustvo rezidua DDT-a.
n
IV Zemljite u blizini industrijskih objekata
U oba uzorka zemljita uzorkovana u Industrijskoj zoni eleznik ul. Tome Bue, ispred ulaza u stovarite ''Inos'', registrovane su visoke koncentracije tekih metala: olova, cinka, bakra i kadmijuma8. Pored toga, poveana je i koncentracija nikla, ali ona nije odstupala od uobiajenih vrednosti koje se belee u zemljitu u irem okruenju. n U oba uzorka zemljita sa navedene lokacije konstatovano je i prisustvo visokih vrednosti mineralnih ulja (indeks ugljovodonika C10 C40), pri emu je njihova koncentracija u povrnom sloju bila znaajno via (8574,3 mg/kg - na dubini od 10 cm.
n
nikla u zemljitu, dok su poveane vrednosti drugih ispitivanih parametara registrovane u pojedinanim uzorcima i na specifinim lokacijama. Poveani sadraj nikla u odnosu na norme date u Pravilniku o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Slubeni glasnik R. S., br. 23/94), je konstatovan u 39 od 60 ispitanih uzorka zemljita u 2007. godini . Navedena pojava je u vezi sa specifinim geohemijskim sastavom povrinskih slojeva tla na ovom podruju, i nije uzrokovana eventualnom kontaminacijom antropogenog porekla. Do ovakvog zakljuka dolazimo na osnovu viegodinjeg praenja zagaenosti zemljita na posmatranom podruju, obzirom da se sline koncentracije nikla belee u veini ispitivanih uzoraka u okviru prostora GUP-a.
60 50 40
broj uzoraka
MDK za arsen 25 mg/kg 7 MDK za cink 300 mg/kg, 8 poveani sadraj kadmijuma registrovan je samo u uzorku sa 50 cm dubine
nikl 39
30 20 10 0 drugi metali 8
DDT 3
ostalo 3
DISKUSIJA
parametar odstupanja
Tokom 2007. godine sprovedeno ispitivanje zagaenosti zemljita na podruju Beograda, u okviru 4 prikazane zone gradskog podruja, ukazuje da na pojedinim lokacijama na teritoriji grada postoje odstupanja u pogledu sadraja opasnih i tetnih materija u zemljitu u odnosu na merodavnu domau i meunarodnu regulativu. Odstupanja se pre svega odnose na prisustvo poveane koncentracije
U 8 uzoraka zemljita odstupao je sadraj ostalih metala koji su normirani u Pravilniku o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i vodi za navodnjavanje i metodama njihovog ispitivanja (Sl.glasnik RS, br. 23/94). Visoka koncentracija olova u povrnom sloju zemljita (dubina 10 cm) na peakom ostrvu u Bulevaru vojvode Miia, ukazuje na uticaj izduvnih gasova motornih vozila i
139
3. ZEMLJITE
metalni otpad se utovara u teretne vagone i odvozi najverovatnije do elezare u Smederevu. Na proces razgradnje organohlornih pesticida pored karakteristika samog preparata znaajnu ulogu imaju i svojstva i sastav zemljita, kao i drugi faktori koji utiu na procese adsorpcije i transfera podrazumevajui i mogue ukljuivanje u lanac ishrane.
11 10
MDK za PAU nije odreen u domaem Pravilniku
posledice korienja goriva sa olovnim aditivima. Najvie odstupanja, kada je u pitanju sadraj tekih metala, registrovano je u okviru Industrijske zone u elezniku. U oba uzorka zemljita uzorkovana pored ulice Tome Bue, ispred ulaza u stovarite ''Inos'', bio je povean sadraj olova, cinka, bakra, a u dubljem sloju (50 cm) i kadmijuma. Koncentracije metala ije su vrednosti poviene u oba ispitana sloja zemljita, znaajno su vie u povrnom sloju zemljta na dubini od 10 cm, to ukazuje na kontaminaciju zemljita preko povrine. Obzirom da se u neposrednoj blizini predmetne lokacije nalazi Kompleks za prikupljanje i obradu sekundarnih sirovina (preuzimanje i priprema za dalji transport metala i metalnih proizvoda)9, moe se predpostaviti da je navedena pojava u vezi sa aktivnostima na samom kompleksu, kao i uslovima transporta sirovina do/od istog. Povean sadraj kadmijuma, ustanovljen u povrnom sloju zemljita pored prunog koloseka koji prolazi pored navedenog komleksa, moe biti povezan sa aktivnostima zastupljenim u okviru Industrijske zone ili je u vezi sa uticajem nastalim usled odvijanja eleznikog saobraaja. to se tie prisutva niskih vrednosti razgradnih produkata DDT-a, u 3 uzorka zemljita uzetih sa razliitih lokacija u okviru navedenih zona, moemo konstatovati da se u zemljitu na iroj teritoriji grada mogu jo uvek detektovati rezidue ovog pesticida koji je nekada korien u irokoj upotrebi. Ovakav nalaz je u vezi sa hemijskim karakteristikama DDT-a, meu kojima je najznaajnija produena razgradnja. DDT kao i druge organohlorne pesticide, karakterie perzistentnost u ivotnoj sredini, odnosno dugo vreme poluraspada (degradaci-
je), koje se meri desetinama godina. Zbog ovakvih karakteristika korienje ovih pesticida je zabranjeno za konvencionalnu upotrebu10. DDT se na podruju Beograda koristio u akcijama za tretiranje komaraca prskalicama (sa zemlje), na zelenim povrinama u okviru gradske zone. Vrednosti DDT-a u ispitanim uzorcima zemljita su bile znatno ispod vrednosti koja je prema Holandskom standardu oznaena kao interventna, odnosno koja bi zahtevala postupak remedijacije (4000 g/kg). Izuzev u jednom uzorku, koncentracije PAU registrovane tokom kontrole zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda u 2007. godini, su bile ispod vrednosti od 40 mg/kg, koja je prema Holandskom standardu11 . granica za kontaminirana zemljita koja bi zahtevala remedijaciju. Najvea registrovana vrednost PAU prisutna je u jednom uzorku zemljita uzorkovanog u Skadarliji (34.162 g/ kg), dok je u svim ostalim uzorcima njihova koncentracija bila ispod 3.000 g/kg. Policiklini aromatini ugljovodionici (PAU) su grupa jedinjenja koji nastaju sagorevanjem organske materije, pri emu su najei izvori oslobaanja u atmosferu termo-energetska postrojenja (toplane, kotlarnice, kuna loita) i saobraaj. Znaaj PAU je u tome to pojedina jedinjenja iz ove grupe imaju kancerogeni efekat ili su suspektni kancerogeni (najznaajniji predstavnik benzo (a) piren). Od drugih toksinih organskih polutanata ni u jednom uzorku zemljita nije registrovan nalaz polihlorovanih bifenila (PCB), dok je u veem broju uzoraka registrovano prustvo mineralnih ulja (indeks ugljovodonika C10 C40) u tragovima. Vrednosti mineralnih ulja u svim laboratorijski ispitanim uzorcima se mogu okarakterisati kao niske, obzirom da su ispod vrednosti koja
3. ZEMLJITE
140
je prema Direktivi Evropske Unije granina vrednost za nezagaena zemljita (500 mg/kg)12. Bez obzira na navedeno, neophodno je dalje pratiti njihov sadraj, naroito u zemljitu pored velikih saobraajnica, gde se najee i registruju. Samo u uzorku zemljita iz Industrijske zone eleznik, u kome je i sadraj tekih metala bio povien, na zauljenoj povrini pored saobraajnice, registrovana je visoka koncentracija mineralnih ulja od 8574,3 mg/kg oigledno nastala kao posledica izlivanja motornog ulja.
3.1.5 ZAKLJUNE KONSTATACIJE
Na osnovu rezultata sprovedenog ispitivanja zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda u 2007. godini i strunog razmatranja moe se konstatovati sledee: n Gradski zavod za javno zdravlje je tokom realizacije Programa ispitivanja zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda u 2007. godini, uzorkovao i laboratorijski ispitao ukupno 60 uzoraka zemljita sa 30 lokacija. n U veini ispitanih uzoraka zemljita nisu konstatovana prekoraenja vrednosti opasnih i tetnih materija u odnosu na merodavnu domau i meunarodnu regulativu. n Na nekoliko lokacija na teritoriji grada prisutna je degradacija (pre svega) povrinskog sloja tla, usled kontaminacije zagaujuim materijama. n U najveem broju ispitanih uzoraka zemljita registrovano je odstupanje od norme propisane Pravilnikom u pogledu sadraja nikla, dok se u manjem broju uzoraka registruje poveanje ili prisustvo nekog od drugih tekih metala (Pb, Cu, Zn, Cd) ili organskih polutanata (DDT, mineralna ulja, PAU). n Poveana koncentracija nikla u veini ispitivanih uzoraka zemljita
ukazuje na geoloko poreklo, odnosno prirodnu zastupljenost ovog metala u povrnom sloju zemljita na podruju grada. n Prisustvo produkata DDT-a u pojedinim uzorcima, ukazuje da se rezidue ovog pesticida mogu nai u zemljitu i posle vie decenija od prestanka primene (usled veoma dugog perioda poluraspada), to namee potrebu daljeg praenja u zemljitu i ivotnim namirnicama koje se uzgajaju na predmetnom podruju. n Kontaminacija zemljita je po pravilu posledica ljudskih aktivnosti koje u sebi nisu imale ugraene mere za ouvanje i zatitu ivotne sredine, kao i sanaciju ostvarenih uticaja. n Najvei izvori zagaenja zemljita na teritoriji grada su industrija, poljoprivreda, saobraaj, termoenergetska postrojenja, komunalne delatnosti, kao i neureene deponije. n Na teritoriji grada jo uvek ne postoje objekti i ureaji za preiavanje komunalnih otpadnih voda, a postavlja se pitanje efikasnosti postojeih i potreba postavljanja novih ureaja za preiavanje osloboenih gasova velikih emitera. Ovome treba dodati i zastarelost voznog fonda i znaajnu emisiju zagaujuih materija iz motornih vozila koji se kreu gradskim ulicama. n Bitan inilac u sagledavanju geneze postojeeg stanja i buduih perspektiva predstavlja i injenica da ne postoji dovoljno razvijena svest graana o potrebi ouvanja ivotne sredine, kao i da u praksi nije dovoljno razraena i primenjivana kaznena politika, za sankcionisanje postupaka i aktivnosti koje ugroavaju ivotnu sredinu. n Poseban problem predstavlja podatak da na nivou Grada, kao ni Republike, ne postoji posebno ofor-
12
MDK za mineralna ulja (indeks ugljovodonika C10-C40) nije odreen u domaem Pravilniku
141
3. ZEMLJITE
mljena i opremljena Sluba, koja bi na poziv graana, strunih slubi ili inspekcijskih organa, reagovala brzom sanacijom kontaminiranog terena, odnosno neutralizacijom osloboenih zagaujuih materija, pre nego se odgovorajuim postupkom ustanovi uzrok, odnosno vinovnik zagaenja. Ovaj problem je znaajan kako u sluajevima akcidentalnog oslobaanja zagaujuih materija i znaajnijeg ugroavanja ivotne sredine i zdravlja ljudi, tako i kod kontaminacija manjih razmera.
PREDLOG MERA
Imajui u vidu zadatke i ciljeve definisane Programom ispitivanja zagaenosti zemljita na teritoriji Beograda potrebno je sprovesti sledee mere: 1. Sagledati znaaj pojedinih zagaivaa kao izvora degradacije supstrata ivotne sredine, obezbediti njihov stalni monitoring, a ujedno pristupiti i sprovoenju mera usmerenih na otklanjanje (minimiziranje) njihovog uticaja na ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. 2. Pojedine zone na teritoriji grada od posebnog interesa za stanovnitvo, obraditi zasebnim ekotoksikolokim i epidemiolokim istraivanjima u cilju sagledavanja rizika po zdravlje stanovnitva i supstrate ivotne sredine. Ovo se prevashodno odnosi na prostor u okviru zone zatite beogradskog vodovoda, prostor komunalne deponije u Vini, industrijske komplekse, zemljite pored magistralnih saobraajnica, zemljite u okviru gradskih parkova i zona rekreacije, poljoprivredne povrine na periferiji na kojima se proizvode ivotne namirnice koje se koriste u ishrani stanovnitva Beograda i dr.
3. Primeniti mere zatite zemljita pored saobraajnica, ureenjem sistema za prikupljanje i tretman voda sa kolovoza (kanali pored puta, ahtovi za sakupljanje i taloenje splavina) kako bi se spreila kontaminacija zemljita i proceivanje zagaujuih mateija u podzemne vode. 4. Ubrzati centralizaciju sistema za grejanje urbanog podruja i prelazak na ekoloki prihvatljivije izvore energije. 5. U cilju definisanja uslova nastanka i irenja zagaenja, utvrivanja zone kontaminacije, odnosno granice zdravog zemljita, dopuniti ispitivanja zagaenosti zemljita (na irem podruju) na onim lokacijama gde je tokom ispitivanja u 2007. godini utvreno znaajnije prisustvo zagaujuih materija. 6. Formirati Slubu (u okviru postojeih javno komunalnih preduzea) ili sklopiti ugovor sa preduzeem registrovanim za postupke sanacije kontaminiranih supstrata ivotne sredine, u ovom sluaju zemljita, u cilju zbrinjavanja akcidentalnih zagaenja ili komunalnih problema, koji imaju elemente zagaenja ivotne sredine na javnim povrinama. 7. Nastaviti prikupljanje podataka o prisustvu zagaujuih materija u zemljitu u cilju izrade mape podruja grada sa podacima o zagaenosti zemljita, posebno osetljivim zonama i zonama koje su posebno optereene zagaivaima specifinog porekla (industrijsko zagaenje, zagaenje poreklom od saobraaja, od poljoprivrednih aktivnosti, zagaenje unutar zona sanitarne zatite objekata i izvorita vodosnabdevanja). 8. U postojeem Programu kontrole zagaenosti zemljita poveati broj ispitivanih lokacija i ukupan broj uzoraka zemljita.
3. ZEMLJITE
142
Prirodni . . radionuklidi
137Cs
90Sr
Aktivnost prirodnih radionuklida u zemljitu nalazi se u granicama prosenih vrednosti za Srbiju. Odnos aktivnosti 238U i 235U u merenim uzorcima odgovara njihovom odnosu u prirodnom uranu Zbog dugog vremena poluraspada 137Cs njegova aktivnost u zemljitu je jo uvek znaajna. Srednje godinje vrednosti aktivnosti 137Cs u neobradivom zemljitu kretale su se od 3.9 Bq/kg do 52.2 Bq/kg, a u obradivom zemljitu od 9.9 Bq/kg do 37.7 Bq/kg Srednje godinje vrednosti aktivnosti 90Sr u neobradivom zemljitu kretale su se od 0.24 Bq/kg do 1.17 Bq/kg, a u obradivom od 0.27 Bq/kg do 0.57 Bq/kg, to odgovara izmerenim vrednostima u prethodnim godinama. divom zemljitu kretale su se od 3.9 Bq/kg do 52.2 Bq/kg, a u obradivom zemljitu od 9.9 Bq/kg do 37.7 Bq/kg. Srednje godinje vrednosti aktivnosti 90Sr u neobradivom zemljitu kretale su se od 0.24 Bq/kg do 1.17 Bq/ kg, a u obradivom od 0.27 Bq/kg do 0.57 Bq/kg, to odgovara izmerenim vrednostima u prethodnim godinama.
Aktivnost prirodnih radionuklida u zemljitu nalazi se u granicama prosenih vrednosti za Srbiju. Odnos aktivnosti 238U i 235U u merenim uzorcima odgovara njihovom odnosu u prirodnom uranu (21,4). Zbog dugog vremena poluraspada 137Cs njegova aktivnost u zemljitu je jo uvek znaajna. Srednje godinje vrednosti aktivnosti 137Cs u neobra-
3.2.1. REZULTATI ISPITIVANJA

Tabela 3.2.1: Specifina aktivnost radionuklida u neobradivom zemljitu u 2007. godini u Beogradu (srednje godinje vrednosti sa standardnom devijacijom)
Uzorak Dunavac Jabuki rit Zeleno brdo Lazarevac Obrenovac
(Bq/kg) 614 85 542 29 573 17 555 25 567 87
40K
(Bq/kg) 3.9 2.3 18.1 6.5 52.2 8.5 47 49 14 . .11
137Cs
(Bq/kg) 0.24 0.11 0.44 0.12 1.17 0.20 0.54 0.45 0.39 0.20
90Sr
143
3. ZEMLJITE
3.2. RADIOAKTIVNOST U ZEMLJITU
3. ZEMLJITE
Tabela 3.2.2: Specifina aktivnost radionuklida u obradivom zemljitu u 2007. godini u Beogradu (srednje godinje vrednosti sa standardnom devijacijom)
Uzorak Dunavac Jabuki rit Zeleno brdo Lazarevac Obrenovac
(Bq/kg) 605 71 592 44 618 . .23 . 570 100 550 120
40K
(Bq/kg) 9.9 3.4 10.1 3.4 14.8 6.0 38 15 35 14
137Cs
(Bq/kg) 0.27 0.11 0.57 0.10 0.41 0.17 0.28 0.14 0.44 0.09
90Sr
144
4. BUKA
4. BUKA
Sadraj poglavlja:
41 Zdravstveni znaaj 42 Rezultati merenja i diskusija rezultata
146

BUKA Karta 47
MREA MERNIH MESTA ZA KONTROLU KOMUNALNE BUKE

Stambena zona Zona pored prometnih saobra}ajnica Zona gradskog centra Zona industrije Bolnika zona

2,5 5 7,5 10 km
Stambeno tkivo Reke, potoci Kanali Auto put, magistrale Vanije gradske saobraajnice Granica GP-a
147
Beograd, 2002
4. BUKA
4. BUKA

BUKA Karta 46
148
PODRUJA DOMINANTNIH IZVORA BUKE
Prometne saobraajnice Industrijske zone

Reke, potoci Kanali
2,5 5 7,5 10 km
Stambeno tkivo
Beograd, 2002
Izvori Procedura merenja Izmereni nivoi buke Prekoraenje nivoa Zoniranje Maksimumi Uporeenje no-dan
Komunalna buka u Beogradu potie najveim delom od saobraaja, dok su industrija, mala privreda, graevinarstvo i druge aktivnosti od manjeg znaaja. Uvoenjem celodnevnih (24 asovnih) merenja, po proirenoj proceduri, dobijeni su precizniji i pouzdaniji podaci o nivou komunalne buke tokom dana i noi, od merenja obavljenih standardnom procedurom Nivoi komunalne buke registrovani tokom 2006. godine i dalje su visoki i na 24 merna mesta za dan i 25 mernih mesta za no premauju propisane vrednosti Prekoraenje dozvoljenog nivoa buke tokom dana je 2-10 dB(A), a u nonom periodu je 1-16 dB(A), zavisno od zone namene, to je povoljnije nego u 2005. godini. U proseku najvea prekoraenja dozvoljenih nivoa konstatuju se u stanbenim zonama i zonama du prometnih saobraajnica Apsolutno najvea buka konstatovana je u ulici Glavnoj i Karaorevoj, gde merodavni nivoi tokom dana dostie 75 dB(A), a tokom noi 70 dB(A) dnevne i none varijacije ekvivalentnog nivoa buke posebno su izraene u ulicama sa malim intezitetom saobraaja
4.1 ZDRAVSTVENI ZNAAJ
Beograd je po broju stanovnika ali i po ekolokim problemima sa kojima se susree stanovnitvo i gradska uprava (nedovoljne koliine vode za pie, stepen zagaenosti vazduha i nivo komunalne buke) postao megalopolis. Imajui u vidu ovu injenicu Gradski zavod za javno zdravlje vie od 30 godina prati nivo buke u Beogradu, na osnovu ugovora sa Sekretarijatom za zatitu ivotne sredine Skuptine grada Beograda. Nivo buke ove godine se pratio na 30 referentnih taaka odabranih u dogovoru sa Sekretarijatom za zatitu ivotne sredine. Merna mesta odabrana su kao reprezentanti pojedinih gradskih zona razliite namene i du najznaajnijih saobraajnica. Zoniranje grada sa aspekta buke izvreno je 1984. godine u samo pet optina.
Buka je naroito poslednjih decenija, jedan od osnovnih uzroka kompleksnog oteenja zdravlja. Nekada se smatralo da je dejstvo buke ogranieno na organ sluha, ali danas je dokazano da je njeno dejstvo mnogo sloenije. Buka ozbiljno pogaa nervni sistem, i to kako centralni, tako i vegetativni, a preko ovoga utie na srce, krvne sudove, krvni pritisak, digestivni trakt i mnoge druge organe i tkiva, u kojima izaziva promene i funkcionalne smetnje. Svaki neeljeni zvuk je buka. To znai da svaka zvuna pojava koja ometa rad ili odmor predstavlja buku. U praksi, buka je zvuk razliite jaine, zavisno od uslova i okolnosti u kojima se javlja i deluje. Prema podacima OECD-a od pre desetak godina, preko 25% stanovnitva u evropskim gradovima bilo je izloeno 24h ekvivalentnom nivou
149
4. BUKA
4. KoMUNaLNa BUKa U BeogradU
buke veem od 65 dB(A), to ozbiljno ugroava san i dovodi do pojave psihosomatskih simptoma akustinog stresa. Nivoi buke prisutni u komunalnoj sredini nisu dovoljno visoki da bi doveli do oteenja sluha ali izazivaju itav niz auditivnih i ekstraauditivnih efekata. Oteenja sluha komunalnom bukom nastaju u kombinaciji sa dejstvom aminoglikozidnih antibiotika (gentamicin), pojedinih citostatika (cisplatin) i stalnim prisustvom u atmosferi velikih gradova ugljenmonoksida, organskih rastvaraa i tekih metala (olovo, iva i arsen), to se pripisuje sinergetskom efektu. Individualna osetljivost na buku je znaajan faktor kod ocene ometajueg dejstva buke. Rezultati viegodinjih prospektivnih studija pokazuju da je oko 10% stanovnitva pojaano osetljivo na buku. Naroito su osetljiva deca mlaa od 6 godina i osobe starije od 65 godina. ene su neto osetljivije od mukaraca u srednjoj ivotnoj dobi. Na individualnu osetljivost utiu i stanje neurovegetativnog i vaskularnog sistema, pojedine virusne infekcije, upotreba alkohola, duvana i profesionalna izloenost neurotoksinim materijama. U bunoj sredini oteana je govorna komunikacija, zbog efekta maskiranja, jer je za razumevanje govora
posebno vaan frekvencijski opseg od 300 Hz do 3 KHz, a u tom rasponu se nalazi najvei deo zvune energije komunalne buke. Dokazano je da buka predstavlja jedan od znaajnih faktora neurotizacije linosti, a neuroze se danas meu vodeim oboljenjima, posebno u gradskim sredinama. Ispitivanja Gradskog zavoda za javno zdravlje pokazuju da u Beogradu na listi izdatih lekova prva mesta imaju sedativi i hipnotici to potkrepljuje sve napred iznete injenice.
4. BUKA
4.2 REZULTATI MERENJA I DISKUSIJA REZULTATA
Ako poemo od injenice, kao ranijih godina, da se merna mesta br. 3,4,10,18,19,20,21 i 29 nalaze u stambenoj zoni (gde je dozvoljeni nivo za dan 55 dBA a za no 45 dBA), a mesta br. 1,2,5,7,12,15,24,25,26 i 28 pored veoma prometnih saobraajnica (dan 65 dBA - no 55 dBA), dok su mesta 8,9,16,17 i 23 u zoni gradskog centra (dan 65 dBA - no 55 dBA), mesta 6,14,22 i 30 u zoni industrije, mesto br. 27 u kolskoj zoni (dan 50 dBA - no 45 dBA), mesto br. 13 u bolnikoj zoni (dan 50 dBA - no 40 dBA), a mesto br. 11 u zoni rekreacije (dan 50 dBA - no 40 dBA), mogue je izvriti poreenja dobijenih merodavnih nivoa sa vrednostima predvienim JUS U.J6.205.
150
R. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
Ulica Bul. despota Stefana Arsenija arnojevia Blagoja Parovia Bora, Bele Bartok Bulevar kralja Aleksandra Gandijeva Goce Deleva Dalmatinska Zeleni venac Jurija Gagarina Kalemegdan Karaoreva Kliniki centar Kraljice Jelene Krivolaka Narodnog fronta Nemanjina Perside Milenkovi Pohorska Radojke Laki Stevana Filipovia Ustanika Uzun Mirkova Zahumsaka Vojvode Stepe Vojvode Miia Zemun, Gimnazija Zemun, Glavna Zemun, Ugrinovaka Ford
Dan 66 70 66 54 62 50 70 63 73 61 53 75 56 69 74 67 70 55 65 60 58 66 65 58 65 73 56 73 66 57
No 63 67 50 49 54 46 65 54 70 55 50 71 48 57 70 64 66 48 58 52 55 60 60 50 60 70 46 68 61 53
Dan* 65 65 55 55 65 55 65 65 65 55 50 65 50 55 65 65 65 55 55 55 55 55 65 65 65 65 50 65 55 70
No* 55 55 45 45 55 45 55 55 55 45 40 55 40 45 55 55 55 45 45 45 45 45 55 55 55 55 55 55 45 70
* Dozvoljeni nivoi buke za dan i no po zonama
151
4. BUKA
Tabela 1. Merodavni nivoi buke 2007. g. za dan i no po lokacijama
4. BUKA
Tabela 2. Merodavni nivo buke u 2007. godini za dan i no po lokacijama - proleno merenje
R. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
Ulica Bul. despota Stefana Arsenija arnojevia Blagoja Parovia Bora, Bele Bartok Bul. Kralja Aleksandra Gandijeva Goce Deleva Dalmatinska Zeleni venac Jurija Gagarina Kalemegdan Karaoreva Kliniki centar Kraljice Jelene Krivolaka Narodnog fronta Nemanjina Perside Milenkovi Pohorska Radojke Laki Stevana Filipovia Ustanika Uzun Mirkova Zahumska Vojvode Stepe Vojvode Miia Zemun, Gimnazija Zemun, Glavna Zemun, Ugrinovaka Ford-Grme
Dan 69.2 70.2 65.2 53.9 62.0 54.6 70.8 62 .8 73 .7 61 .6 53.7 75.5 57.5 63 .7 72 .7 68 .1 70.5 55.6 63 .7 56.2 59.7 66 .6 65.1 58.7 67.5 74 .4 63.5 74 .1 69.3 55.0
No 66.5 67.0 60.2 49.6 58.2 56.7 65.7 56.2 70.7 55.3 50.3 71 .2 48 .4 57.7 69.0 63 .8 65.7 47 .3 57.3 45.4 58.5 60.1 60.2 49.1 63.0 71 .2 46 .7 69.6 64.0 51.6
Vrednosti koje prelaze dozvoljene nivoe za odreene zone Vrednosti koje su ispod dozvoljenog nivoa za odreene zone
152
R. br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
Ulica Bul. despota Stefana Arsenija arnojevia Blagoja Parovia Bora, Bele Bartok Bul. Kralja Aleksandra Gandijeva Goce Deleva Dalmatinska Zeleni venac Jurija Gagarina Kalemegdan Karaoreva Kliniki centar Kraljice Jelene Krivolaka Narodnog fronta Nemanjina Perside Milenkovi Pohorska Radojke Laki Stevana Filipovia Ustanika Uzun Mirkova Zahumska Vojvode Stepe Vojvode Miia Zemun, Gimnazija Zemun, Glavna Zemun, Ugrinovaka Ford
Dan 63.9 69.7 66 .1 55.7 63 .1 52.4 68 .4 63 .6 72.9 60.0 51.8 74 .4 55.0 63 .8 74.9 64 .8 70.3 54.2 65.4 63 .2 55.9 64.5 64 .1 58.3 61.5 73.0 54.4 71 .8 64 .3 58.96
No 59.0 66.9 60.5 48 .4 59.9 44 .7 64 .3 56.9 70.1 54.5 49.8 70.2 46 .3 56.0 71 .1 64 .7 65.9 48 .3 58.1 58.4 51.0 59.1 59.6 51.3 57.6 69.9 46.0 67 .1 58.5 54.8
Vrednosti koje prelaze dozvoljene nivoe za odreene zone Vrednosti koje su ispod dozvoljenog nivoa za odreene zone
153
4. BUKA
Tabela 3. Merodavni nivo buke u 2007. godini za dan i no po lokacijama - jesenje merenje
Tabela 4. Merodavni nivoi buke za dan i no u periodu 1997-2007.
4. BUKA
Merno mesto Bul. despota Stefana 122 Arsenija arnojevia 119 Blagoja . Parovia 63 Bora, . Bele Bartok 26 Bulevar Kralja Aleksandra 69 Gandijeva 77 Goce . Deleva 2 Dalmatinska 1 Zeleni Venac Jurija . Gagarina 193 Kalemegdan Karaoreva 23 Kliniki centar Viegradska 26 Kraljice . Jelene 22 Krivolaka 5 Narodnog . fronta 66 Nemanjina 2 Perside Milenkovi 9 Pohorska 4 Radojke . Laki 15
Doba dana
Godina 1997 78 75 1998 78 74 1999 78 74 2000 80 73 2001 73 69 70 66 74 68 74 66 74 66 69 64 68 63 56 52 77 74 75 70 75 70 68 64 56 53 66 62 53 53 65 62 72 67 76 68 71 63 71 70 74 67 69 61 71 70 74 67 69 61 76 67 79 73 72 65 69 63 71 63 70 68 2002 73 67 68 63 67 59 55 48 64 59 55 49 62 57 68 64 68 66 65 63 2003 75 68 67 63 65 59 53 46 63 61 55 50 65 58 66 61 78 72 67 60 2004 75 70 68 63 67 59 54 46 65 61 55 47 63 57 65 56 74 70 59 49 64 51 67 60 56 49 67 59 78 72 73 66 75 75 68 60 79 73 72 66 73 64 68 60 79 73 72 66 73 64 64 57 79 73 76 63 75 68 64 56 75 70 69 67 72 56 64 55 57 46 62 54 73 66 67 62 67 68 63 59 57 50 62 54 73 70 68 64 73 64 64 59 55 46 61 52 69 63 67 62 70 64 54 48 66 54 55 46 66 49 64 53 54 45 59 50 56 47 65 54 57 46 2005 65 59 67 64 67 59 54 46 63 60 52 45 63 57 63 56 72 68 60 54 53 54 63 58 57 48 61 55 73 69 66 60 70 64 55 47 59 55 57 45 2006 68 65 68 64 65 59 55 50 64 60 56 49 67 62 64 57 73 70 61 56 55 51 75 70 57 50 63 56 75 71 67 63 71 66 56 50 64 54 56 47 2007 66 63 70 67 66 60 54 49 62 54 50 46 70 65 63 54 73 70 61 55 53 50 75 71 56 48 69 57 74 70 67 64 70 66 55 48 65 58 60 52
dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no
154
Merno mesto Stevana . Filipovia 32 Ustanika 152 Uzun . Mirkova 2 Zahumska Vojvode . Stepe 64 Vojvode . Miia 43 Zemun, Gimnazija Zemun, . Glavna 28
Doba dana
1997
1998
1999
2000
2001 73 69
2002 55 45 65 56 68 61 58 43 68 62 71 66 52 35
2003 59 51 65 58 66 60 60 43 66 61 72 69 57 46 75 68
2004 55 50 64 52 66 60 64 50 62 60 73 68 57 44 73 68
2005 57 52 67 59 63 57 65 61 58 49 68 63 71 68 57 69
2006 61 52 67 61 65 61 58 49 68 63 71 68 57 50 75 70
2007 58 55 66 60 65 60 58 50 65 60 73 70 56 46 73 70
dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no dan no 77 5 77 72 77 67 75 67 73 63 74 71 68 53 73 65 77 74 73 73 74 67 66 54 73 68 80 75 73 66 74 67 66 54 73 68 80 75 68 62 68 64 56 53 76 56 75 71
68 60 72 64 68 67 64 63 74 71
78 71
74 73
155
4. BUKA
Godina
4. BUKA
156
foto N. ovi
5. UDESI U BEOGRADU U 2007. GODINI - IZVETAJ GZJZ
5. UDESI
158

VODE Karta 40
MREA LOKACIJA NA KOJIMA SE UZORKUJE VODA ZA PIE I ISPITUJE ZDRAVSTVENA ISPRAVNOST

- Sistem beogradskog vodovoda Toea mesta Rezervoari Instalacije

2,5 2,5 55 7,5 7,5 10 km 10 km
159
Beograd, 2002
5. UDESI
5. UDESI
GODINJI IZVETAJ O ANGAOVANJU MOBILNE EKOTOKSIKOLOKE JEDINIcE U TOKU 2007. GODINE NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA
Na osnovu Ugovora zakljuenog izmeu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i Sekretarijata za zatitu ivotne sredine grada Beograda - Gradske uprave, Mobilna ekotoksikoloka jedinica je angaovana sa zadatkom odravanja u aktivnom stanju i stalne pripravnosti, izlazaka na teren u sluaju hemijskih udesa, identifikaciju i kvantifikaciju polutanata ivotne sredine od znaaja i procenu rizika po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Pravilnikom o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i zagaenja ivotne sredine, merama prevencije i merama za otklanjanje posledica (Sl. glasnik RS, br. 60/94) su definisane obaveze svih subjekata koji se bave proizvodnjom, prometom i transportom opasnih materija u pogledu organizovanja pripravnosti za sluaj hemijskog akcidenta. Istim Pravilnikom su regulisane i obeveze organa uprave, na nivou Grada i Republike, koji treba da ine deo integralnog sistema upravljanja rizikom od ugroavanja zdravlja ljudi i zagaenja ivotne sredine prilikom hemijskih udesnih situacija. U okviru ugovornih obaveza sa Sekretarijatom za zatitu ivotne sredine grada Beograda, Mobilna ekotoksikoloka jedinica Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, ima zadatak da reaguje u akcidentalnim situacijama. Ekipe (ukupno 3) su sastavljene od lekara specijaliste higijene, diplomiranog hemiara i tehnologa i vieg sanitarnog tehniara (svi sa viegodinjim iskustvom u radu sa komunalnim zagaenjima). Pripravnost se odnosi na iru teritoriju grada Beograda sa Panevom i optinama iz ireg podruja grada Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot i Grocka. Cilj rada Mobilne ekotoksikoloke laboratorije i jedinice Gradskog zavoda za javno zdravlje je identifikacija i kvantifikacija prvenstveno polutanata atmosfere u toku i nakon hemijskog udesa, kao i odreivanje prisustva zagaujuih materija prevashodno u atmosferi i u drugim supstratima ivotne sredine i to povrinskim i podzemnim vodama, zemljitu i sedimentima reka i drugih vodenih povrina. Mobilna laboratorija se pored navedenog koristi u praenju stanja ivotne sredine, koja nije ugroena udesnim situacijama, ve su izvori zagaenja stacionirani i mobilni objekti i to u toku redovne eksploatacije (Rafinerija nafte u Panevu, Petrohemija Panevo i Prva iskra u Bariu). S obzirom da postojei sistem kontrole ivotne sredine ne omoguava praenje rasprostiranja zagaujuih materija u prostoru i jedinici vremena na svim delovima teritorije Beograda, mogunost brze i sveobuhvatne in situ identifikacije osloboenih ili transformisanih zagaujuih materija i kvantifikacija istih, predstavlja osnovni cilj i preduslov uspene prevencije i naknadne sanacije ugroenih podruja.
ZAKLJUNE KONSTATACIJE
U toku 2007. godine, na teritoriji grada Beograda Mobilna ekotoksikoloka jedinica (MEJ) Gradskog zavoda za javno zdravlje imala je ukupno 24 intervencija od ega je u 14 sluajeva obavljen izlazak na akcidentalnu lokaciju a u 5 sluajeva uzimani su uzorci supstrata ivotne sredine za laboratorijske analize u mobilnoj
160
i stacionarnoj laboratoriji Gradskog zavoda za javno zdravlje. U 20 sluajeva telefonskim putem obavljene su konsultacije sa ostalim uesnicima u sistemu reagovanja na akcidentalne situacije, pre svega Gradskim centrom za obavetavanje, lanovima vatrogasnih brigada (Uprava za zatitu i spaavanje), policijom i nadlenim organima lokalne uprave i gradske ekoloke inspekcije. Na teritoriji grada Beograda je u toku 2007. godine registrovano 24 hemijske akcidentalne situacije. Na teritoriji optine Panevo i granine beogradske optine Palilula je registrovano 7 akcidenata, na teritoriji optine Vodovac 4, na teritoriji optine Novi Beograd 3, na teritoriji optine Zemun 2, na teritoriji optine Surin 3, na teritoriji optine Stari Grad 1, na teritoriji optine Rakovica 2, dok su preostali akcidenti registrovani u optinama Mladenovac i ukarica. Pozivi su dobijani od strane Centra za obavetavanje grada Beograda, Gradske ekoloke inspekcije, Policije i Uprave za zatitu i spaavanje grada Beograda.
U transportu 7
Industrija 9
Ukupno 24
Nepropisno odlaganje otpada 9
Na komunalnim povrinama 6
Od navedenog broja intervencija dve su vezane za drumski a dve za elezniki transport tetnih i opasnih materija i to naftnih derivata i propanbutana. Dva potencijalna akcidenta su vezana za prinudna sletanja jednog teretnog aviona i jed-
nog putnikog aviona na beogradski aerodrom "Nikola Tesla", pri emu je 14. 12. 2007. godine kompletno gorivo iz aviona na liniji Beograd Be izliveno pre prinudnog sletanja. Prema obimu i stepenu opasnosti, akcidenti u transportu se mogu svrstati u kategoriju malog (eksplozija plinske boce u vozilu u pokretu u ulici Jurija Gagarina na Novom Beogradu) i srednjeg odnosno visokog rizika (curenje benzina iz vagon cisterne u kompoziciji koja je transportovala naftne derivate na relaciji ResnikNi na eleznikoj stanici u Mladenovcu, iskakanje tri vagona iz ina u Padinskoj Skeli iz kompozicije od ukupno 12 vagona cisterni butan gasa na relaciji ZrenjaninPadinska Skela). U oba sluaja je postojao rizik od znaajne kontaminacije zemljita i podzemnih voda kao i velike materijalne tete. U 2007. godini registrovano je 7 akcidenata vezanih za poare na industrijskim kompleksima na kojima su skladitene tetne i opasne materije. Akcident najveeg potencijala na teritoriji grada Beograda registrovan je prilikom poara na kompleksu Elektronske industrije u Batajnici u objektu magacina hemikalija firme Hemran kome su prethodile dve eksplozije, a zabeleena je velika materijalna teta. Na prostoru magacina konstatovano je prisustvo velike koliine razliitih tetnih i opasnih materija i to ive, fenola, natrijumhidroksida, kobaltsulfata, hromne kiseline, formaldehida i dr. U dva sluaja hemijski akcidenti su bili u vezi sa nepropisnim uvanjem i baratanjem otpadom pri emu istiemo akcident od 14.12.2007. godine vezan za nekontrolisano izlivanje 2000 litara otpada poreklom od ienja naftnih rezervoara na benzinskoj stanici NIS Jugopetrol u Rakovici u ulici Vareka br. 2. Tom prilikom je znaajna koliina opa-
161
5. UDESI
snog otpada dospela u sistem kine i fekalne kanalizacije, a naknadno u Topidersku reku i reku Savu. Akcident visokog rizika po zdravlje ljudi i ivotnu sredinu u 2007. godini je bio vezan za eksplozije i potpuno unitenje magacina hemikalija firme Hemran u Batajnici na kompleksu Elektronske industrije. Prilikom eksplozije u pogonu povreene su dve osobe a jedna je sa simptomima trovanja prebaena na Vojnomedicinsku akademiju u Nacionalni centar za kontrolu trovanja. U toku 2007. godine u 9 navrata akcidentalne situacije su bile vezane za rad industrijskih postrojenja pri emu se u grupu akcidenata srednjeg rizika mogu svrstati: hemijski akcident u naselju Panevo kada su registrovane visoke koncentracije benzena vie dana u atmosferi naselja, a koji je poticao od rada industrijskih kompleksa; poar u DMB Livnici u Sopotu usled pucanja livake pei i izlivanja oko 2,5 tone tene legure; poar u objektu Rad inoks u Ulici vojvode Miia 45 i poar u Surinu u fabrici za preradu drveta Drvotrejd. Red . br.
Hemijskih akcidenata vezanih za komunalnu sredinu u toku 2007. godine je bilo 6, pri emu su trovanja ivotinja registrovana u 2 sluaja na prostorima naselja Kote i Ova SO Palilula, jedan je vezan za pronalaenje otpadnih hemikalija u osnovnoj koli Bora Stankovi SO Vodovac, odnosno pronalaenje plastinog bureta sa nepoznatom hemikalijom prilikom raiavanja graevinske parcele na uglu Vidske i Petrovaradinske ulice, takoe na teritoriji optine Vodovac. Prilikom svih navedenih i izvetajima obraenih hemijskih akcidentalnih situacija u toku 2007 godine, vie osoba je bilo lake povreeno. U vie sluajeva (4) predstavnici Mobilne ekotoksikoloke jedinice su uestvovali u postupku vetaenja u sklopu sudskih procesa protiv lica odgovoronih za ugroavanje zdravlja ljudi i ivotne sredine. U prilogu Vam dostavljamo pregled hemijskih akcidentalnih situacija u toku 2007. godine, kao i fotografije sa pojedinih akcidentalnih lokacija.
5. UDESI
HEMIJSKI AKCIDENATI U TOKU 2007.GODINE NA TERITORIJI BEOGRADA
Naziv akcidenta
Datum 01.-05. 02. 2007. 29.-30. 03 .2007. 20. 05. 2007. 24. 05. 2007. 04. 06. 2007.
Lokacija Naselje Panevo Rafinerija nafte, Petrohemija Batajnica SO ZemunKompleks Elektronske industrije eleznika stanica Mladenovac Ulica Jurija Gagarina SO Novi Beograd Ulica Vidska Petrovaradinska SO Vodovac
Epizodno zagaenje vazduha u Pane1 . vu benzenom i drugim lakoisparljivim aromatinim ugljovodonicima Poar u magacinu hemikalija firme 2 . Herman u Batajnici Curenje benzina iz vagon cisterne u 3 . kompoziciji koja je transportovala naftne derivate na relaziji Resnik-Ni Eksplozija plinske boce u vozilu u 4 . pokretu Pronalaenje plastinog bureta sa tio5. glikolnom kiselinom i drugih hemikalija na gradskoj graevinskoj parceli
162
Pronalaenje staklenog suda sa otpad6 . nim hemikalijama u podrumu osnovne kole Bora Stankovi Prisustvo neprijatnih mirisa u atmos7 . feri dela naselja Zemun pored benzinske pumpe Zmaj 8 . Poar u preduzeu Don kafe 9. Namerno trovanje pasa lutalica 10. Namerno trovanje pasa lutalica Poar u fabrici Rad inoks zbog nei11 . spravnih elektrinih instalacija Aerozagaenje usled poara koji je 12 . zahvatio 20 hektara uma i niskog rastinja u Barajevu Iskakanje tri vagon cisterne sa propa13 . nbutanom iz kompozicije od ukupno 12 vagona u Padinskoj Skeli Pronalaenje eksplozivnih naprava 14 . granata iz II svetskog rata Poar u Surinu u krugu fabrike za 15. preradu drveta Drvotrejd Poar u naselju Staro sajmite vezan za 16 . paljenje razliitog otpada i sekundarnih sirovina Prisustvo neprijatnih mirisa u delu 17 . naselja eleznik usled mehanikog oteenja cevovoda propanbutana Poar u Livnici DMB usled pucanja 18 . livake pei i izlivanje legure 19. Sudar teretnih brodova na Dunavu 20. Poar u preduzeu Promont Prinudno sletanje teretnog aviona sa 21 . prtljagom nepoznatog sadraja sa linije Amsterdam Tel Aviv Aerozagaenje usled poara u garai 22 . stambeno-poslovnog objekta Nekontrolisano izlivanje 2 tone opasnog otpada od ienja rezervoara i 23 . prodor u kanalizaciju i Topidersku reku Izbacivanje kerozina i prinudno sleta24 . nje aviona sa linije Beograd-Be
11. 06. 2007. 22. 06. 2007. 26. 06. 2007. 29. 06. 2007. 02. 07. 2007. 19. 07. 2007. 19. 07. 2007. 21. 07. 2007. 21. 07. 2007. 23. 07. 2007. 21. 08. 2007. 02. 11. 2007. 18. 11. 2007. 30. 11. 2007. 02. 12. 2007. 02. 12. 2007. 14. 12. 2007. 14. 12. 2007. 14. 12. 2007.
Ulica Paunova 9a SO Vodovac Naselje KolonijaSO Zemun Ulica Put za Kote 25 SO Palilula Kote, Ulica Kolonijeva 11SO Palilula Ova SO Palilula Ulica Vojvode Miia 45SO ukarica Parcanski vis Tromea optina Sopot, Vodovac, Barajevo Padinska SkelaSO Palilula Park ispred Skuptine SrbijeSO Stari Grad Surin SO Surin Naselje Staro sajmite b.b. ispod mosta Gazela SO Novi Beograd eleznik, Ulica Milena upi 11SO ukarica Selo Ralja, Ulica prof. Andonovia 32SO Sopot Crvenka SO Palilula Zaplanjska 37SO Vodovac Aerodrom Nikola TeslaSO Surin Gandijeva ulica 174 SO Novi Beograd Benzinska stanica NIS Jugopetrol, Ulica Vareka 2SO Rakovica Aerodrom Nikola TeslaSO Surin
163
5. UDESI
5. UDESI
ema sistema osmatranja i onbavetavanja u hemijskom udesu
Upravljanje rizikom od udesa
164
6. ZATIENI SpOMENIcI pRIRODE
6. ZATIENA pRIRODNA DOBRA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA
Vrsta dobra
Kategorija dobra
Redni brij
Reg. broj
Pored ulica: Bulevar JNA 1 . 6 novi Banjika uma (sada Bulevar sloboenja), Crnotravske i dr. SP III 1993.
Godina zatite
Naziv zatienog prirod- Ulica nog dobra Optina, KO i kat. parcela Pravni akt Staralac Napomena
Imalac (korisnik)
Vodovac KO Vodovac K.p. 10557, 10559,10560, 10561, 10563, 10564, 10565, 11614/1 i 11615 Reenje Skuptine grada Beograda br. 633-225/93-XIII-01 JKP 5865,86 od 3105. 1993. ("Slubeni "Zelenilo ari list grada Beograda", br. 12- Beograd" 351/93)
2 . II 1995.
48 . novi SP . BK
Botanika bata "Jevremovac"
Izmeu ulica Takovske, V. Dobrnjca, D. Stefana, Dalmatinske i Palmotieve
Uredba Vlade Republike Stari grad KO Dravna Srbije 05 br. 110-1913/95 od Stari grad K.p. 481,83 ari svojina 28.06.1995. ("Slubeni glasnik 2554/1 i 2554/3 RS", br. 23/95)
Zatiena povrina
166 Bioloki fakultet u Beogradu Institut za botaniku SP . BK III 2001. Savski venac KO Savski venac K.p. 20226 Markovi Stevan (1/2) i Markovi Sultana (1/2) Porodica Stanisavljevi Reenje Skuptine grada BeoJKP grada br. 501-463/01-XIII-01 0,95 ari "Zelenilood 19.10.2001. ("Slubeni list Beograd" grada Beograda, br. 22/01) SP . BK III 1998. Savski venac KO Savski venac K.p. 20025/1 Savski venac KO Savski venac K.p. 11158/1 Savski venac KO Savski venac K.p. 11158/1 Savski venac KO Savski venac K.p. 11403 III 2001. Optina Savski venac Reenje Skuptine grada JKP Beograda br. 5-200/98-XIII-01 4,9 ari Zelenilo od 8.10.1998. (Slubeni list Beograd grada Beograda, br. 16/98) Reenje Skuptine grada JKP Beograda br. 5-198/98-XIII-01 1,77 ari "Zelenilo od 8.10.1998. ("Slubeni list Beograd" grada Beograda, br. 16/98) Optina Savski venac Lozani Jelena (2/3) i dr . 3,8 ari Reenje Skuptine grada JKP Beograda br. 5-199/98-XIII-01 "Zelenilo od 8.10.1998. ("Slubeni list Beograd" grada Beograda, br. 16/98) Reenje Skuptine grada BeoJKP grada br. 501-466/01-XIII-01 0,82 ari "Zelenilo od 19.10.2001. ("Slubeni list Beograd" grada Beograda, br. 22/01) SP . BK III 1998. SP . BK III 1998. SP . BK
62 . 3 . novi
Stablo kedra Cedrus atlan- Tolstojeva broj 9 tica Man
63 . 4 . novi
Lalino drvo Pukovnika . Liriodendron Bacia 7 tulipifera L.
6. ZATIENA pRIRODNA DOBRA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA
64 . 5. novi
Stablo magnolije Magnolia Vase Pelagia soulangeana broj 40 Soul.
Letnjikovac kralja Petra II Karaorevia Letnjikovac kralja Petra II Karaorevia
6 .
65 novi
Stablo ginka Ginko biloba L.
Vase Pelagia broj 40
66 . . 7 . novi
Stablo himalajskog borovca Temivarska - Pinus excel- broj 23 sa Wall.
8 .
81 . novi SP BK III 1996.
"Hrast lunjak Melnice" Nemenikue Quercus robur L. Sopot KO Nemenikue K.p. 793/4
Miloevi (Jakov) Mladen
Predloen Reenje Skuptine grada JP "Srbi- prestanak Beograda br. 501-7/96-XIII-01 jau-me" zatite br. 2,5 ari od 1.02.1996. ("Slubeni list (G Jelen) 02-1965/1 od grada Beograda" br. 1/96) 15.12.2004.
9.
106 novi SP BK III 1996.
Grupa stabala hrasta lunjaka kod Jozia kolibe Quercus robur L. Obrenovac KO DrutveVeliko polje na svoK.p. 1571, 1572, jina 1573 Fond za ekologiju Optine Obrenovac
Veliko polje (Jozia koliba)
Reenje Skuptine grada Beograda br. 501-8/96-XIII01 od 1. 02. 1996. i br. 50116,25 542/05-XIII-01 od 30. 05. 2005. ("Slubeni list grada Beograda", br. 1/96 i 11/05)
117 . 10. novi SP . BK III 2001.
Dve magnolije u Botievoj Magnolia Botieva broj 12 soulangeana Soul. Savski venac KO Savski venac K.p. 20121/1 Reenje Skuptine grada BeoJKP grada br. 501-465/01-XIII-01 0,6 ari "Zelenilo od 19.10.2001. ("Slubeni list Beograd" grada Beograda, br. 22/01) SP . BK III 2001. Savski venac KO Savski venac K.p. 20121/1 Reenje Skuptine grada BeoJKP grada br. 501-464/01-XIII-01 0,5 ari "Zelenilo od 19.10.2001. ("Slubeni list Beograd" grada Beograda, br. 22/01)
118 . 11 . novi
Tisa u Botievoj Taxus baccata L.
Botieva broj 12
119 12 . novi SP . BK III 2001.
Kesten Jakia na Senjaku Kralja VukaiAesculus hipna 8 pocastanum L. Savski venac KO Savski venac K.p. 10755 Jaki Radoslav SP . BK III 2001. Savski venac Optina KO Savski Savski venac K.p. 1351 venac i 1354 Vraar KO Vra- Optina Vraar ar K.p. 5130
Reenje Skuptine grada BeoJKP grada br. 501-460/01-XIII-01 0,94 ara "Zelenilo od 19.10.2001. ("Slubeni list Beograd" grada Beograda, br. 22/01) Reenje Skuptine grada BeoJKP 1,54 ari grada br. 501-467/01-XIII-01 "Zelenilo 0,66 ari od 19.10.2001. ("Slubeni list Beograd" grada Beograda, br. 22/01) 2,83 ari Reenje Skuptine grada BeoJKP "Zelegrada br. 501-461/01-XIII-01 nilo od 19.10.2001. ("Slubeni list Beograd" grada Beograda, br. 22/01)
120 13 . novi
Dva stabla himalajskog anke Stoki 29 borovca Pinus excelsa Wall SP . BK III 2001.
14
121 . novi
Hrast na Cvetnom trgu Quercus robur L.
Ugao Njegoeve ulice i Srpskih vladara
15.
122 . novi SP . BK III 2001.
Platan kod Miloevog konaka Platanus acerifolia Wild.
Topiderski park
Savski venac KO Savski venac K.p. 11585/1
Optina Savski venac i dr .
18,85 ari
Reenje Skuptine grada BeoJKP grada br. 501-460/01-XIII-01 "Zelenilo od 19.10.2001. ("Slubeni list Beograd" grada Beograda, br. 22/01)
167
Vrsta dobra
Kategorija dobra
Redni brij
Reg. broj
149 16 . novi SP . BK III 2002.
Godina zatite
Imalac (korisnik)
Platan na Vraaru Platanus Makenzijeva aceriofila broj 73 Willd DrutveVraar KO Vrana svoar K.p. 1486 jina JKP Zelenilo Beograd
17 .
200 novi 2005.
Veliko ratno ostrvo Veliko i Malo ratno ostrvo
Ue Save i DunaPIO va
Zatiena povrina Reenje Skuptine grada Beograda br. 501-76/024,85 XIII-01 od 29.03.2002. godine. ("Slubeni list grada Beograda", br. 5/02) Veliko: 15775,27 ari . Malo: 1015,29 ari Ukupno: 16790,56 ari Reenje Skuptine grada BeoJKP grada br. 501-362/05-XIII-01 ''Zelenilo od 8. 04. 2005. ("Slubeni list Beograd'' grada Beograda" br. 7/05) Reenje Skuptine grada Beo- JKP 2,41 ara grada br: 501 851/05 XIII Zelenilo Beograd od 24.10. 2005. Reenje o Skuptine grada Beograda br. 501-890/05-XIII351,450 01 od 26. 12. 2005. ("Slubeni ari list grada Beograda" br. 29/05)
168 Zemun KO Zemun Veliko ratno ostrvo: 2621, 2630, Dravna 2622, 2623, svojina 2624, 2625, 2626, 2627, 2628, 2629, 2631 Malo ratno ostrvo: 2632 Srpska Stari grad KO pravoStari grad K.p. slavna 1925 crkva SP . BK III 2005. PIO III 2005. Mladenovac: KO Ameri, Koraica i Velika Ivana Sopot: KO Rogaa i Nemeikue Dravna svojina: 68,830 ari . Privatna svojina: 282,60 ari Javno preduzee ''Srbijau-me'' G Beograd PS 1949. Savski venac Beograd 7 K.p. 217 (uloak 618) Reenje Zavoda za zatitu i nauno prouavanje prirodnih retkosti NR Srbije, broj 19 od 28.07. 1949. PS 1949. Savski venac Beograd 7 K.p. 36/7 (uloak 1372) Reenje Zavoda za zatitu i nauno prouavanje prirodnih retkosti NR Srbije, broj 2 od 28.07. 1949.
205 18 . novi
''Dve tise Saborne crkve'' Taxus baccata L.
Kneza Sime Markovia
19.
209 novi
Kosmaj Planina Kosmaj
Grad Beograd Mladenovac i Sopot
20.
20 stari
Stablo himalajskog kedra Ugao ulica TolstoCedrus deoda- jeve i Rumunsko ra (D.Don.) G. sokae (J. Dinia) Don
Predloen JKP prestanak "Zelenilo zatite br. Beograd" 02-563/1 od 02.08.2002.
Dva stabla Panieve omorike 21 . 6 stari - Picea omorika (Pani)Purkyne
Maglajska broj 21
Predloen JKP prestanak Zelenilo zatite br. Beograd 02-563/1 od 02.08.2002.
Jedno stablo cuge i stablo jele Tsuga canadensis 22 . 9 stari Carr. Abies cocncolor Lindl. et Gord. PS 1949. Savski venac Beograd 7 K.p. 454 (uloak 1457) Reenje Zavoda za zatitu i nauno prouavanje prirodnih retkosti NR Srbije, broj 5 od 28.07. 1949. Predloen JKP prestanak Zelenilo zatite br. Beograd 02-563/1 od 02.08.2002.
ekspirova broj 25
23 . PS 1949.
16 . stari
Stablo jele i dva stabla cuge Abies Augusta Cesarpinsapo Boiss. ca 2 Tsuga canadensis Carr. Savski venac Beograd 7 K.p. 249, 250 (uloak 142)
Predloen Reenje Zavoda za zatitu i JKP prestanak nauno prouavanje prirodZelenilo zatite br. nih retkosti NR Srbije, broj 12 Beograd 02-563/1 od od 28.07. 1949. 02.08.2002.
24 . PS 1949.
12 . stari
Stablo jele i libanskog Andre Nikoli 12 kedra Abies (Egipatska ambapinsapo Boiss. sada) Cedrus libani (Trew.) Savski venac Beograd 6 K.p. 1412 (uloak 714) Reenje Zavoda za zatitu i nauno prouavanje prirodnih retkosti NR Srbije, broj 8 od 28.07.1949.
25. 1981.
325 stari Savski venac
Stablo crvenog kestena - Aesculus pavia L.
Ugao ulica Vojvode Putnika i Vasilije Gaee
Predloen Reenje Skuptine optine JKP prestanak Savski Venac br. 322-20/81"Zelenilo zatite br. III-03 od 26. 11. 1981. godine. Beograd" 03-293/1 od 24.04.2002.
Libanski Andre Nikolia 26 . 8 stari kedar Cedrus broj 27 libani Laws. PS 1949.
Savski venac Beograd 6 K.p. 1931 (uloak 2319)
Reenje Zavoda za zatitu i nauno prouavanje prirodnih retkosti NR Srbije, broj 4 od 28.07. 1949.
27 .
342 . stari 1983. Savski venac
Dva stabla crnog oraha Juglans nigra L.
Park "Manje"
Reenje Optinkog komiteta za stambeno-komunalne i gra- JKP evinske poslove optine Sav- "Zelenilo ski venac br. 351-554/83-III-01 Beograd" od 22.12.1983.
Predloen prestanak zatite br. 02-676/1 od . 15.07.2003.
169 2006.
28 .
378 . stari
Stablo arizonskog empreMuzej Politike i sa Cupressus srpske tampe arizonica Greene
Savski venac KO Savski venac K.p. 20083
Fond Ribnikar
Skuptina grada Beograda stavila pod zatitu Reenjem JKP broj 501-433/06- S od 14. sep"Zelenilo tembra 2006.; prestalo da vai Beograd" Reenje br. 352-372/79-III-03 od 01.11.1979. godine
Vrsta dobra
Kategorija dobra
Redni brij
Reg. broj
29.
342 . stari 2006.
Stablo ginka Ginkgo biloba L. Optina Savski venac
Park "Stara Zvezdara"
Godina zatite
Imalac (korisnik)
Savski venac KO Savski venac K.p. 1472/3
Zatiena povrina Skuptina grada Beograda stavila pod zatitu Reenjem JKP broj 501-434/06-S od 14. sep"Zelenilo tembra 2006.; prestalo da vai Beograd" Reenje br. 351-554/83-III-01 od 22.12.1983. JKP Potrebna Reenje SO Stari grad IV-352Zelenilo revizija 24/81 od 07.05.1981. Beograd Reenje optinskog komiteta za stambeno- komunalne i graevinske poslove optine Stari grad br. 352-82/79 od 19.11.1979.
170 1981. Stari grad KO Stari grad 1979. Stari grad 1983. Stari grad Reenje optinskog komiteta za stambeno- komunalne i graevinske poslove optine Stari grad br. 352-88/82 od 10.01.1983. 1980. Stari grad Reenje optinskog komiteta za stambeno- komunalne i graevinske poslove optine Stari grad br. 352-66/80 od 23.12.1980. 1983. Stari grad Reenje optinskog komiteta za stambeno- komunalne i graevinske poslove optine Stari grad br. 352-51/83 od 27.07.1983. JKP Potrebna Zelenilo revizija Beograd
30.
324 . stari
Dva stabla krimske lipe na Andrievom trgu Tillia ssp.
Andriev trg
31 .
383 . stari
Stablo paulovnije u dvoritu O "Kralj Petar" Paulownia tomentosa Stend.
Ulica Kralja Petra I broj 7
339 32 . stari
Stablo sofore Sophora japonica L.
Akademski park
Uraena JKP revizija u Zelenilo okviru AkaBeograd demskog parka
33 .
333 . stari
Jedno stablo paulovnije u Devojakoj uliDevojaka ulica ci Paulownia tomentosa Stend.
Predloen JKP prestanak Zelenilo zatite br. Beograd 02-2067/1 od 28.12..2004.
384 . 34 . stari
Jedno stablo evropske bukve Fagus sylvatica L.
Kalemegdan
35.
324 . stari 1981. Stari grad
Evropska crvena bukva, hrast lunjak, kelreuterija i meja leska Koelreuteria paniculata Kalemegdan Laxm. Fagus sylvatica L. Quercus robur L. Corylus colurna L. Reenje optinskog komiteta za stambeno- komunalne i graevinske poslove optine Stari grad br. 352-24/81 od 7.05.1981. Potrebna revizija JKP (prestanak Zelenilo zatite Beograd evropske crvene bukve)
333 . 36 . stari 1980. Stari grad
Ginko, lalino drvo, zelkova, 3 stabla paulovnije, crni orah, glediija Ginkgo biloba L. Liriodendron Pionirski park tulipifera L. Zelkova crenata Spach. Paulownia tomentosa Stend. Juglans nigra L. Gleditschia triacanthos Reenje Optinkog komiteta za stambeno-komunalne i graevinske poslove optine Stari Grad br. 352-66/80 od 23.12.1980.
Predloen prestanak zatite: tri stabla paulovnije i jednog JKP "Zelestabla zelnilo Beokove br.02grad" 2067/1 od 28.12.2004. Uraena je zatita Pionirskog parka
380 37 . stari 1979. Stari grad
Tri stabla koprivia Celtis occindentalis L.
Pionirski park
Reenje Optinkog komiteta za stambeno-komunalne i graevinske poslove optine Stari Grad br. 352-82/79 od 19.11.1979.
Uraena JKP revizija u "Zelenilo okviru zatiBeograd" te Pionirskog parka
38 .
381 . stari 1979.
Stablo crvenog kestena Pionirski park Aesculus carnea Nayne. Stari grad
Reenje Optinkog komiteta za stambeno-komunalne i graevinske poslove optine Stari Grad br. 352-82/79 od 19.11.1979.
Predloen prestanak JKP zatite "Zelenilo br. 02-563/1 Beograd" od . 02.08.2002.
171
Vrsta dobra
Kategorija dobra
Redni brij
39. 1991. Zemun
372 . stari
Reg. broj
Godina zatite
Imalac Optina, KO (korii kat. parcela snik) Pravni akt Staralac Napomena
Zatiena povrina
Naziv zatienog prirodnog dobra Ulica
172 Reenje Optinskog sekretarijata za urbanizam, komunalno-stambene i graevinske poslove optine Zemun br. 353-1297/91 od 26.09.1991. JKP Zelenilo Potrebna revizija Beograd Poeka br. 28, Banovo brdo 2006. ukarica KO ukarica K.p. 10356/1 Skuptina grada Beograda stavila pod zatitu Reenjem broj 501-432/06- S od JKP 14. septembra 2006.; Zelenilo prestalo da vai Beograd Reenje VIII-01 br. 06-90/81 od 23. 03. 1981. StPR 1981. ukarica Odeljenje 13, odsek: a, b, c, f Reenje Skuptine optine ukarica od 23. 03. 1981. ("Slubeni list grada Beograda" br. 10/81) JP "Srbijaume" G Beograd Potrebna revizija iljakovac MPS SP 2006. Barajevo KO iljakovac K.p. 1131 MZ Skuptina grada Beograda stavila pod zatitu Reenjem broj 501-435/06- S 50 ari od 14. septembra Mesna 206.; prestalo da zajednica vai Reenje br. 022077/1-1969 od 26. 08. 1969.
2 ginka, gvozdeno drvo, 5 stabala tise, sofora, srebrna smra, 4 stabla kavkaske pterokarije, judino drvo Ginkgo biloba L. Gumnocladus Gradski park cannadensis Lam. Taxus u Zemunu baccata L. Sophora japonica L. Picea pungens var. argentea Pterocarya fraxinifolia Spach. Cercis siliquastrum L.
40.
385 stari
Tisa u Poekoj ulici: Taxus baccata L.
41 .
370 stari
uma hrasta lunjaka Koutnjak, i graba kod Hajduke Querco robori carpinetum esme Horv.
162 . 42 . stari
Tri hrasta lunjaka Bare Quercus robur L.
197 43 . stari Bulevar Vojvode Miia 1969. PS . GK
Senonski sprud Main majdan
Savski venac DruKOB 6 K.p. tvena 1453, 1455 svojina
Reenje Skuptine optine Savski venac 03/3 br. 11114/1-68 od 10.02.1969. U prostornoj kulturno-istorijske celine Topider-Koutnjak Reenje Skuptine optine Stari grad br. 05/15846/2 od 2.02.1969. U zatienoj okolini spomenika kulture -Beogradska tvrava
198 44 . stari Kalemegdan 1969.
Morski neogeni sprud - Kalemegdan
PS . GK
Stari grad KO Beograd 1
45.
191 stari PS . GK 1968.
Miocenski sprud Tamajdan
Geogri Dimitrova broj 26
Palilula Pali- Drulula KOB 2 tvena K.p. 1953/2 svojina
Reenje Skuptine optine Palilula br. 01 b-12187/1 od 14.12.1968.
SportskorekreativU okviru SRC ni centar Tamajdan Tamajdan
Legenda: SP-BK . .- spomenik prirode biolokog karaktera . PS . - prirodni spomenik . StPr . . - strogi prirodni rezervat PS-gK . .- prirodni spomenik geolokog karaktera MPS . . - memorijalni prirodni spomenik PIo . . - predeo izuzetnih odlika
173
174
175
176
Danas ivot u velikim gradovima, pa i u Beogradu, koji po mnogim karakteristikama postaje megapolis, sa svim rizcima po zdravlje, moramo posmatrati kroz prizmu odrivog razvoja. Odrivi razvoj jednog urbanog sistema, izraen kroz lokalnu Agendu 21, izraava politiku volju lokalne samouprave, da se u svim segmentima grad razvija odrivo. Izraavajui svoju spremnost da se odrivo razvija i prui svojim stanovnicima, i sadanjim i buduim, dobre perspektive za njihov ivot i zdravlje, Beograd je decembra 2005. pristupio asocijaciji Zdravih gradova za Evropu. Princip predostronosti i preventivnog delovanja predstavlja jedan od osnovnih principa koji moraju biti prisutni u voenju opte i lokalne politike koja se bavi ivotnom sredinom i uticajima ivotne sredine na zdravlje. Kod ovakvog holistikog pristupa, pojam ivotne sredine podrazumeva skup svih okolnosti koje iz spoljanje sredine utiu na zdravlje. Ovde spadaju i socioekonomski faktori, ivotne navike (ono to se naziva i ivotnim stilom), ali i uticaj razliitih uticaja koji su u ivotnoj sredini prisutni iskljuivo kao posledica ljudske aktivnosti. elim da navedem samo neke podatke, koji ilustruju uticaj kvaliteta ivotne sredine na zdravlje, a odnose se na region Evrope : n Smrtnost dece stare od 0-4 godine zbog spoljnog zagaenja vazduha je 1.8%-6.4% n Smrtnost dece stare od 0-4 godine zbog unutranjeg zagaenja vazduha je 4.6% ili 3.1 DALYs (disability adjusted life years) n Umerena mentalna retardacija zbog izloenosti olovu 4.4% DALYs
Politika svest o ovim injenicama, a posbno o uticaju ivotne sredine na zdravlje stanovnika i to naroito dece, koja su najosetljiviji deo populacije, polako je rasla kroz evropski region Svetske zdravstvene organizacije. Ovaj trend dostigao je kulminaciju na etvrtoj ministarskoj konferenciji o ivotnoj sredini i zdravlju odranoj u Budimpeti juna 2004. godine, potpisivanjem Ministarske deklaracije o obavezi izrade akcionih planova za ivotnu sredinu i zdravlje dece u 52 zemlje potpisnice, meu kojima je i naa zemlja. Meutim, dug je put od preuzete obaveze do izrade plana, a jo dui do primene aktivnosti iz plana, koje e imati za cilj smanjenje bolesti prouzrokovanih faktorima iz ivotne sredine, prvenstveno u deijoj populaciji. U toku je izrada Nacionalnog akcionog plana za ivotnu sredinu i zdravlje dece, u koji je Sekretarijat za zatitu ivotne sredine aktivno ukljuen. Ovaj plan ima, pored istalog, za cilj i uspostavljanje seta nacionalnih indikatora koji bi bili obavezni za praenje, kako bi se dobila potpuna i realna slika o uticaju ivotne sredine na zdravlje dece. Danas se u svetu, po metodologiji Svetske zdravstvene organizacije prati 26 faktora rizika po zdravlje , od kojih su neki, poreklom iz ivotne sredine. Osnovni prepoznati rizici iz ivotne sredine, koji su odgovorni za pojavu jedne treine bolesti u populaciji dece starosti od 0 do 19 godina za Evropu su: 1. Nedostatak pristupa zdravoj vodi za pie i dobrim sanitarnim uslovima 2. Povrede vezane za kretanje i saobraaj
177
7. IVOTNA SREDINA I ZDRAVLJE
3. Zagaenje vazduha (ivotna sredina i ambijentalni) 4. Opasne hemikalije i profesionalni rizici Praenje ovih faktora iz ivotne sredine, ali i obrazovanje javnosti u vezi sa prepoznavanjem samih faktora, kao i aktivne uloge svakog pojedinca u smanjivanju izloenosti, osnovne su postavke u konceptu novog javnog zdravlja i ivotne sredine. Budimpetanska konferencija je prepoznala u svojoj deklaraciji upravo ove osnovne faktore rizika iz ivotne sredine za deiju populaciju. Krajnji cilj svih aktivnosti koje se sprovode u oblasti zatite ivotne sredine putem implementacije principa odrivosti u voenju politike u ovoj oblasti, pored ouvanja prirodnih vrednosti, ima kao poseban cilj i ouvanje ljudskog zdravlja i poboljanje kvaliteta ivota. Kako se modifikovanjem ljudskih aktivnosti moe delovati na stepen ovih uticaja, cilj dobro voene politike u ovoj oblasti je svoenje rizika po ljudsko zdravlje, koji nastaju kao posledica ovih delovanja, na najmanju moguu meru. Da bi smo definisali sve aspekte zdravstvenog rizika koje nosi ivot u Beogradu, prvi korak je uspostavljanje potpunog i kvalitetnog monitoringa kvaliteta ivotne sredine o kome je detaljno bilo rei u ovoj publikaciji. Implementacijom savremenih principa, posebno u programu praenja kvaliteta vazduha, u Sekretarijatu za zatitu ivotne sredine stvorena je solidna osnova za ovakav pristup. Zato, bez obzira na postojanje zakonske regulative o praenju kvaliteta vazduha na dravnom nivou koja nije usaglaena sa propisima EU, program praenja kvlaiteta vazduha u Beogradu, predstavlja korak napred od postojee zakonske regulative. U Beogradu,
178
imajui u vidu da je aerozagaenje centralnih gradskih zona dominantan faktor negativnog delovanja na zdravlje, a pratei savremena saznanja o tome koje zagaujue materije su najodgovornije za pojavu bolesti usled zagaenja vazduha, prate se, sada na est automatskih mernih stanica estice veliine 10 mikrometara. U narednom periodu, imajui u vidu evropske trendove i oekujui nove propise na nivou Republike u ovoj oblasti, monitoring praenja kvaliteta vazduha bie dopunjavan posebnim praenjem estica i od 2.5 mokrometara u radijusu, koje su od jo veeg znaaja za delovanje na respiratorni sistem dece, kao najosetljivijeg dela populacije na sve uticaje iz ivotne sredine, a posebno na aeropolutante. Na alost, kao prava slika stanja uticaja ivotne sredine na zdravlje nae dece, postoje samo pojedinane studije ogranienog dometa, koje tretiraju ovu oblast. Kao primer i ilustraciju za podruje Beograda, navodimo istraivanje koje je sprovedeno na deijoj populaciji koja ivi u neposrednoj blizini deponije pepela TENikola Tesla B u selu Grabovac, Optina Obrenovac, (Paunovi i saradnici). Studija je nedvosmisleno pokzala da deca koja ive u Grabovcu, selu neposredno pored deponije pepela poreklom iz termoelektrane Nikola Tesla, imaju 2.9 puta vei relativni rizik da se obrate lekaru zbog pitanja u grudima, nego deca koja ive u Draevcu, iskljuivo ruralnom predelu u istoj optini. Takoe, deca iz Grabovca imaju 1.42 puta vei relativni rizik da se obrate lekaru zbog tegoba sa sinusima i 2.5 puta vei relativni rizik da obole od Astme. Ako su ve oboleli od Astme, postoji 6 puta vii relativni rizik da e bolest imati dugotrajan tok. Ovu studiju navodimo kao posebno pozitivan primer, koji je rezultirao ulaganjem 30 miliona evra od strane
Evropske agencije za rekonstrukciju, u sanaciju deponije pepela, to treba da rezultira smanjenjem aerozagaenja. Investicija je utoku. Cilj ovakvih ispitivanja je definisanje problema koje ivotna sredine moe imati po zdravlje, a to je struan, dokumentovan i argumentovan pristup u ovoj oblasti te saradnja institucija i strunjaka iz oblasti zatite ivotne sredine i zdravstva. Ovakav pristup e Sekretarijat za zatitu ivotne sredine, u saradnji sa strunim institucijama, razvijati i dalje. Imajui u vidu navedeno, planirali smo da u periodu od nekoliko godina, kroz posebne projekte, razvijemo i monitoring toksinih elemenata (na prvom mestu tekih metala) i pesticida u poljoprivrednom zemljitu na teritoriji Beograda. Takoe, monitoring emisije polena, kao posebnog zagaivaa u urbanim sredinama, gde je senzibilizacija stanovnitva klasinim urbanim aeropolutantima stvorila plodno tlo za razvijanje alergijskih reakcija, jedan je od projekata koji e biti razvijani. Imajui u vidu rezultate monitoringa olova u vazduhu, polutanta poreklom iz saobraaja, u saradnji sa Sekretarijatom za zdravstvo, planiramo posebno ispitivanje efekata koje olovo ima na zdravlje dece. Poznato je da u najvanije bolesti povezane sa delo-
vanjem ivotne sredine, i to sa visokom verovatnoom od 90-99 % za izazivanje umerene mentalne retardacije kod dece, spada i delovanje olova, ive i dugoiveih organskih polutanata. Imajui u vidu da su procesi razvijanja veza izmeu ivotne sredine i zdravlja u Evropi otpoeli 1989. godine i od tada su se intenzivno razvijali, kroz multisektorsko delovanje, pred nama je dug put u razvijanju ovakvih veza u stvaranju kapaciteta za jedan savremen pristup ovoj problematici. Sekretarijat za zatitu ivotne sredine, pratei dostignua struke, preuzete meunarodne obaveze i evropske tendencije, promovie i promovisae sistematski integralan pristup ivotnoj sredini i zdravlju. Ovaj deo, posveen posebno osetljivoj temi uticaja ivotne sredine na zdravlje, eli da zavrim citatom Dr Lee Jong-Wook, Generalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije: Nemogue je obezbediti zdravlje za sve, a naroito za decu, bez svakodnevnog konfrontiranja sa problemima siromatva, obrazovanja, jednakosti meu polovima i bez partnerstva u ivotnoj sredini i globalno.
Pomonik ministra zdravlja Prim. Dr Elizabet Paunovi
179

KORIENJE ZEMLJITA Karta 4
180
Stambeno tkivo Industrija Reke, potoci Kanali Autoput, magistrale Vanije gradske saobraajnice Granica GP-a
2,5 5 7,5 10 km

Napomena
STAMBENE I INDUSTRIJSKE POVRINE
Ova karta je raena na osnovu podataka i kartografije iz Prednacrta generalnog plana Beograda 2021.
Beograd, 2002
8. KOMUNALNE DELATNOSTI
KOMUNALNE DELATNOSTI: 1 Sekretarijat za stambene i komunalne poslove - Golsvordijeva 35 Sekretar Dunja Kneevi 2 JKP Beogradski vodovod i kanalizacija Deligradska 28 Direktor Vladimir Tauanovi 3 JKP Gradska istoa Mije Kovaevia 8 V D direktor Zorica Gaji-Petronijevi 4 JKP Zelenilo Beograd Surinski put 2 Direktor Radovan Draki 5 JKP Beogradske elektrane Savski nasip 11 Direktor Vladan Markovi 6 Srbijaume- Mihaila Pupina 113 Generalni direktor Jea Eri Direktor sektora Beograd Vladan ivadinovi 7 Sekretarijat za saobraaj 27 marta 43 Sekretar Zoran Peovi 8 GSP Beograd Zmaj Jovina 41 Direktor Slaven Tica 9 JKP Beogradput Nuieva 21 Direktor Tomislav Bogeti 10 Botanika bata Jevremovac Takovska 43 Upravnik prof Dr Petar Marin 11 Sekretarijat za stambene i komunalne poslove Uprava za vode Golsvordijeva 35 Direktor Ivan Anelkovi 12 Zavod za zatitu prirode Srbije dr Ivana Ribara 91 Direktor Lidija Amidi 13 JP "Ada Ciganlija" Direktor Predrag Petrovi 14 Termoelektrane Nikola Tesla Direktor Dragan Popovi
182
Vri poslove koji se odnose na: n Ureenje, razvoj i obavljanje komunalnih delatnosti; n Staranje o obezbeenju materijalnih i drugih uslova za trajno obavljanje komunalnih delatnosti n Nadzor nad obavljanjem komunalnih delatnosti; n Staranje o odravanju stambenih zgrada i bezbednosti njihovog korienja, voenje evidencije o nainu organizovanja poslova odravanja stambenih zgrada i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom grada i drugim propisima. n Poslovi koji se odnose na snabdevanje Grada toplotnom i drugom energijom, vrstim, tenim i gasovitim gorivima, javnom rasvetom i dekorativnom rasvetom vre se u Upravi za energetiku. n Poslovi koji se odnose na upravljanje gradskim vodama, zatitu izvorita, preiavanje i distribuciju vode za pie, prikupljanje, preiavanje i odvoenje atmosferskih i upotrebljenih voda, kao i zatitu vodotokova vre se u Upravi za vode. n U toku 2007. godine. Sekretarijat za komunalne i stambene poslove uestvovao je u izradi programa redovnog odravanja istoe javnih povrina, odravanja javnih zelenih povrina, sanitarnih objekata, fontana i esmi, odravanja park uma, povrina obala i priobalja, i odravanja otvorenog kupalita na Adi Ciganliji, sa prateim objektima, programa vodosnabdevanja, odvoenja atmosferskih i otpadnih voda kao i prozvodnje i isporuke toplotne energije. n U tu svrhu sekretarijat je dao predlog potrebnih sredstava za njiho-
vu realizaciju i redovnim angaovanjem, posebno na terenu, pratio realizaciju opremanja javnih komunalnih preduzea i izvoenje radova na sanaciji i rekonstrukciji javnih zelenih i drugih povrina i komunalnih objekata u Gradu. n Sekretarijat je za izvrenje poslova i zadataka utvrenih navedenim programima, zakljuio godinje ugovore za 2007.god. sa JKP: 1. JKP Zelenilo Beograd 2. JKP Gradska istoa 3. JKP Beogradski vodovod i kanalizacija 4. JKP Beogradske elektrane n Sekretarijat je za izvrenje poslova i zadataka koji se odnosi na odravanje park uma, zakljuio godinje ugovore za 2007. god. i sa: 5. JP Ada Ciganlija 6. JP Srbijaume - G Beograd
SEKTOR ZA KOMUNALNE POSLOVE
ODRAVANJE JAVNIH ZELENIH POVRINA
Tokom 2007. godine JKP ''Zelenilo Beograd'' je ureivalo i odravalo, uvalo i titilo javne zelene povrine Beograda na teritoriji deset gradskih optina na ukupno 3.456 ha. Ono to posebno karakterie aktivnosti JKP ''Zelenilo Beograd'' u 2007. godini su brojne intervencije u okviru tekueg i investicionog odravanja, usmerene na sanacije, revitalizacije i popravke javnih zelenih povrina. Posebna panja je posveena sanacijama i popravkama vrstih zastora, staza i stepenita u stambenim naseljima, mada su intervencije obavljane i na ostalim zelenim povrinama (u okviru saobraajnica, parkova i dr.) Vrene su brojne razliite intervencija koje se odnose na sanaKVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI
183
8. SEKRETARIJAT ZA KOMUNALNE I STAMBENE pOSLOVE
cije oteenja, zatitu zelenih povrina, popunu nedostajue parkovske opreme, uklanjanje suvih i obolelih stabala kao i grana koje ugroavaju objekte.
ODRAVANJE ISTOE I UPRAVLJANJE KOMUNALNIM VRSTIM OTPADOM
U 2007. godini JKP Gradska istoa redovno je obavljalo poslove sakupljanja i odnoenja kunog smea kao i poslove utvrene Programom ienja i pranja javnih povrina, podzemnih peakih prolaza, zimskog pranja javnih povrina,iznoenja smea sa Ade Ciganlije i uklanjanja divljih deponija na teritoriji grada Beograda JKP Gradska istoa je poslove iz svoje nadlenosti obavljala po planu i programu za 2007. god. Meutim, za odravanje istoe javnih povrina u Gradu, veliki problem predstavljaju kako postojee, tako i stvaranje novih deponija uta, kabastog smea, graevinskog materijala i drugog otpada, punjenje kontejnera graevinskim otpadom, bacanje smea pored kontejnera i niz drugih problema, koje je ovo JKP svakodnevnim angaovanjem nastojalo da prevazie. Osnovna delatnost JKP Gradska istoa je ienje i pranje javnih povrina na 10 Beogradskih optina, iznoenje i deponovanje smea, a pored toga i fekalnih materija, sakupljanje, reciklaa, prerada i baliranje sekundarnih sirovina, kao i obavljanje drugih delatnosti i usluga kako internog tako i eksternog karaktera. U odravanju higijene grada i uopte u sistemu zatite ivotne sredine, JKP Gradska istoa ima znaajno mesto. Danas je JKP Gradska istoa u kome radi 1.847 radnika savremeno opremljeno preduzee, osposobljeno za najsloenije zadatke u obavljanju svoje delatnosti. Obnavljanjem voznog parka, novim savre184
menim vozilima i mainama (kamioni sa bonim utovarom, cisterne za pranje pod pritiskom od 170 bara, kamioni, pretovarne stanice, samohodni usisivai na elektrini pogon, kontejneri od 3,2m3 i sl.) pored znaajnih poslovnih efekata (smanjen broj vozila na ulicama, smanjen broj radnika, velika uteda, povean kvalitet i kvantitet) postignuti su i znaajni ekoloki efekti (vozila sa Euro 4 i Euro 5 motorima, smanjenje izduvnih gasova, uteda vode, smanjena buka, zapraenost, saobraajna guva itd.). JKP Gradska istoa preduzima mere na edukaciji stanovnitva, u odnosu na sakupljanje i odlaganje smea, jer samo uz dobru saradnju i podrku graana uspenost rada e dostii oekivane efekte. Mere na edukaciji i informisanju sprovode se poev od dece predkolskog uzrasta do odraslih, pri emu poseban osvrt dajemo primarnoj selekciji smea u domainstvu, sakupljanju sekundarnih sirovina i znaaju reciklae. Pored osnovne JKP Gradska istoa je u svoj rad uvrstila i druge brojne delatnosti u zatiti ivotne sredine meu kojima posebno istiemo projekte o reciklai, degazaciji deponije, primeni novih tehnologija u zatiti ivotne sredine, odravanju higijene grada, edukaciji i dr. Uklanjanje divljih deponija, uee u sanaciji poplava, ienje priobalja reka, ienje javnih povrina nakon raznih skupova (sportske aktivnosti, koncerti), odnoenje kabastog smea, graevinskog otpada i sl. sve skupa predstavlja vanredne aktivnosti Preduzea i daje veliki doprinos u zatiti ivotne sredine.
TOPLIFIKACIJA
U oblasti toplifikacije Grad je u 2007. godini finansirao sledee vee projekte: n Ugaena je kotlarnica u Ivankovakoj ulici broj 7 (kotlarnica Mainskog fakulteta) i prikljueno 8 objekata u zoni tehnikih fakulteta na daljinski sistem grejanja. Zapoeta izgradnja kotlovskih postrojenja od 116 MW na TO Vodovac i 140 MW na TO Novi Beograd n Rekonstrukcija toplana na grejnim podrujima Dunav i Konjarnik. n Predfinansirano je prikljuenje oko 300.000 m2 stambenog i poslovnog prostora po Programu prikljuenja 21.000 stanova na danjinski sistem grejanja. n Program prikljuenja 21.000 stanova na daljinski sistem grejanja. n U 2007. god. Ugaeno je ukupno 20 kotlarnica na teritoriji grada Beograda
GASIFIKACIJA
n
U 2007.godini Grad je finansirao gasifikaciju objekata GSP ''Beograd'' pogona na Dorolu.
JKP BEOGRADSKE ELEKTRANE

IZVETAJ O STANJU IVOTNE SREDINE U BEOGRADSKIM ELEKTRANAMA ZA 2007. GODINU POSTROJENJA
Beogradske elektrane sa 88 toplotnih izvora za proizvodnju toplotne energije, toplovodnom mreom (distributivnom mreom) za prenos toplotne energije, podstanicama i grejnim instalacijama za predaju toplote, predstavljaju najveci sistem za proizvodnju toplotne energije u Srbiji U Beogradskim elektranama to predstavlja 2600MW instalisane snage, 504 km toplovodne mree i 5000 predajnih stanica preko kojih
185
UPRAVA ZA ENERGETIKU
se toplotnom energijom snabdeva instalisani toplotni konzum od 2773 MW. Pored ovoga iz 4 toplotna izvora: Galenika, EI-Ni, Vojna akademija i Topider, koji nisu vlasnitvo Beogradskih elektrana, vri se preuzimanje toplotne energije. Daljinskom sistemu grejanja pripada 18 toplotnih izvora, dok su ostalih 70 u grupi individualnih i blokovskih kotlarnica. Beogradske elektrane kao energent koriste prirodni gas, ulje za loenje srednje (mazut), ekstra lako (dizel) i ugalj. Proizvodnja i isporuka toplotne energije za zagrevanje sanitarne tople vode vri se tokom cele godine iz 11 toplotnih izvora. Najvee postrojenje u tom sistemu predstavlja Toplana Novi Beograd, instalisane snage 779MW. Tokom 2006 god ugaeno je 24 lokalne kotlarnice, koje su koristile kao gorivo ugalj i mazut. a postojai potroai povezani su na sistem daljinskog grejanja. Zavreni su toplovodni prikljuci za 2462 objekata povrine 1.429.779m2 (to je adekvatno 23.830 stanova, na bazi 1 stan cca 60 m2), a primarna podstanica i izmenjiva toplote ugraeni su u 1.214 objekata, ime je, ukljuujui i objekte koji se prikljuuju kao sekundari na nove ili postojee stanice, obezbeeno grejanje za 2.197 objekata, ukupne povrine 1.268.323 m2 (cca 21.139 stanova). Budunost Beogradskih elektrana je vezan pre svega za investicije koje se ostvaruju kroz Program investicija-grada Beograda, "Program prikljuenje 21.000 stanova", donacija vedske agencije za meunarodnu saradnju (SIDA), (vezano za prikljuenje fakulteta) Programa rehabilitacije daljinskog grejanja iz kredita EBTRD-banke koji je u fazi implementacije i modernizacije sistema upravljanja.
PLANOVI
U planu realizacije je izrada vrelovodnih kotlova sa ekonomajzerom i to: na To Novi Beograd, ( 140MW) To Vodovac (116MW ) i To Konjarnik (54MW). n To Zemun demontirae se svih 5 kotlova i postojee grejno podruije povezae se na magistrale TO Novi Beograd, a za rad u letnjem periodu izgradie se dva nova kotla koja e raditi na gas-mazut. n To Vinjika banja e se kompletno izmestiti, dobiti status konane toplane i kao energent koristiti gas-mazut. n To Sremica e se rekonstruisati i sa uglja prei na gas-mazut. n Gaenje jo etiri kotlarnice ("OFK Beograd", "Teoloki fakultet", "Mije Kovaevia 9" i "Kneginje Zorke br.51").
n
ha i voda od strane toplotnih izvora. Na geografskom planu Beograda prikazani su najvei toplotni izvori Beogradskih elektrana sa mreom daljinskog grejanja. Praenja aerozagaenja kao i otpadnih voda vre se na oznaenim objektima.
UPRAVA ZA VODE
MONITORING
"Beogradske elektrane" u okviru svoje delatnosti ve vie od 25 godina prate aspekte ivotne sredine kvaliteta otpadnih voda, zagaenja vazduha u okolini toplana i kotlarnica-imisiju, kao i merenje emisije zagaujuih komponenata produkata sagorevanja. U okviru postojeeg sistema izvrena su i garancijska merenja kotlova. Prethodnih godina izraene su razne vrste studija na temu: zagaenje zemljita, vazdu-
Osnovne delatnosti su snabdevanje vodom za pie i prikupljanje i odvoenje otpadnih i atmosferskih voda grada Beograda. Beogradski vodovod i kanalizacija su tokom 2007. godine uspeno obavljali obe izuzetno vane komunalne funkcije. Beogradski vodovod je sloen vodoprivredni sistem koji ine hidrotehniki objekti na izvoritu sa sistemom za transport sirove vode, postrojenja za preradu vode i distributivni sistem. Izvorite Beogradskog vodovoda vezano je za reku Savu. Sirovom vodom snabdeva se iz podzemne izdani u priobalju reke, kao i direktnim zahvatanjem rene vode iz Save i malim delom iz Dunava. Podzemna voda zahvata se na 99 bunara sa horizontalnim drenovima. U odnosu na prethodnu godinu zahvatanje rene vode poveano je za 2,6% a podzemne vode je smanjeno za 3,6%. . .
186
Osnovne delatnosti preduzea je snabdevanje vodom za pie i prikupljanje i odvoenje otpadnih i atmosferskih voda grada Beograda. JKP podzemna voda rena voda Ukupno m3 127,665.550 93,097.343 220,762.893
U odnosu na prethodnu godinu zahvatanje rene vode poveano je za 2,6% a podzemne vode je smanjeno za 3,6%. l/s 4048 2952 7000
PRERADA VODE
% 57,83% 42,17% 100,00%
Beogradski vodovod i kanalizacija je tokom 2007. godine uspeno obavljalo obe ove izuzetno vane komunalne funkcije u gradu. Beogradski vodovod je sloen vodoprivredni sistem koji ine hidrotehniki objekti na izvoritu sa sistemom za transport sirove vode, postrojenja za preradu vode i distributivni sistem. Izvorite Beogradskog vodovoda vezano je za reku Savu. Sirovom vodom snabdeva se iz podzemne izdani u priobalju reke, kao i direktnim zahvatanjem rene vode iz Save i malim delom iz Dunava. Podzeproizvodni . pogon
U 2007. godini u skladu sa potrebama grada za vodom, na instalacijama Beogradskog vodovoda proizvedeno je ukupno 220.762.893 m vode (proseno 7.000 l/s). U odnosu na prologodinji period proizvedeno je 98,93 % vode, a u odnosu na plan proizvedeno je 96,61 % vode. Dan sa najveom proizvodnjom bio je 24. jun, kada je proizvedeno 705.200 m, odnosno 8.162 l/s. Udeo pojedinih proizvodnih pogona u ukupno proizvedenoj koliini vode moe se sagledati u sledeoj tabeli: uee . pogona . % 32,36% 9,56% 20,90% 36,50% 0,68% 100,00%
proizvede- proizvede- ostvarenje . ostvarenje . no vode . no vode . plana 2007 2007/2006 . % % m3 l/s "Banovo Brdo" 71.448.955 2 .266 . 94,73 91,39 "Bele Vode" 21.094.865 669 91,56 121,44 "Beanija" 46 .136 .437 . 1 .463 . 94,27 96,82 "Maki" 80.576.451 2.555 101,28 103,04 "Vina" 1.506.185 48 . 96,55 86,55 UKUPNO 220.762.893 7.000 96,61 98,93 mna voda zahvata se na 99 bunara sa horizontalnim drenovima. Odnos zahvatanja podzemne i rene vode je 57,83% prema 42,17%.
Sopstvenu potronju vode vodovodnog sistema ine: voda utroena za odvijanje tehnolokog procesa; voda utroena za plansko ispiranje primarne i sekundarne mree; voda
187
8.2 JKp BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZAcIJA
utroena za pranje rezervoara iste vode; voda utroena na interventna ispiranja mree posle defekata i primedbi na organoleptika svojstva vode kod potroaa. Sopstvena potronja vode u 2007. godini bila je 9.826.869 m tj. 4,45% od ukupne proizvodnje vode. Preraena voda sa proizvodnih pogona se preko distributivnog sistema koji ine crpne stanice, glavni dovodi, rezervoari i vodovodna mrea distribuira potroaima. OPIS Proizvodnja vode Sopstvena potronja Potisnuto u potronju Prodaja vode Razlika
Vin~a Maki{ Beanija Bele vode
Banovo brdo
si 1.5%, to je neznatno vie nego u 2006. godini, kada je iznosilo 1.2%. Odstupanje mikrobiolokog kvaliteta vode na slavinama potroaa za 2007.god iznosi 5,8% i u odnosu na 2006.god uoava se poveanje procenta odstupanja za 1%. Prema oceni sanitarnih inenjera BVK, kao i lekara specijalista higijeniara, toksikologa i epidemiologa iz Gradskog zavoda za javno zdravlje, voda u Beogradskom vodovodnom sistemu je sanitarno-higijenski ispravna. ostvareno 2006 plan 2007 ostvareno 2007 223.148.194 228.520.000 220.762.893 9.230.914 10.272.000 9.826.869 210.971.581 218.320.000 210.971.581 151.896.227 159.990.000 150.166.537 59.075.354 58.330.000 60.805.044
PODACI O VODOVODNOJ MREI
U~e{}e proizvodnih pogona u proizvodnji vode
KONTROLA KVALITETA VODE
Kontrola kvaliteta vode u beogradskom vodovodnom sistemu obavlja se prema zahtevima Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pie (Sl. list SRJ 42/98) i Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pie (Sl. list 44/99). Ispunjeni su svi uslovi Pravilnika u pogledu vrste analiza, broja pregledanih uzoraka i dinamike uzorkovanja. Fiziko-hemijski kvalitet vode na slavinama potroaa za 2007. godinu odlikuje se niskim procentom odstupanja od Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pie i izno-
Tokom 2007. godine bilo je 22.568 intervencija na mrei iste vode, to je za 8,8% (ili 1826 kvarova) vie nego tokom 2006. godine (20.742 kvarova) pri emu se najvie poveao broj kvarova u ahtu (7254 otklonjena kvara) Na cevovodima sirove vode bilo je 59 intervencija. Uporedo sa otklanjanjem kvarova radilo se na zameni i ugradnji nove armature, ukupno 1.698 komada, to je za oko 1,4% manje nego u 2006. godine (1.723 komada). Zamenjeno je 862 zatvaraa, 192 hidranta, 56 vazdunih ventila, 8 regulatora pritiska, 9 ispusta i uraen 571 kuni spoj. Tokom godine Sektor za distribuciju vode rekonstruisano je preko 13 kilometara vodovodne mree. Mrea je planski ispirana u periodima od 05.03. do 30.03, od 02.04. do 27.04,, od 07.05. do 07.06. i od 01.10. do 26. 10. 2007. godine. Pored planskih, izvreno je i 526 vanrednih ispiranja i ispiranja na hidrantima.
188
cevni materijal . ulinih cevi - Liveno gvozdene - eline - Pocinkovane - Azbest cementne - PE cevi - Betonske - Duktilne Ukupno
% 45,8% 7,6% 12,8% 16,3% 11,5% 0,3% 5,6%
duina 1.299.562 214 .136 364.020 462 .344 325.362 8.500 169.076 2.833.000 m m m m m m m m
PODACI O KANALIZACIONOJ MREI I PREGLED ZAVRNIH RADOVA U 2007. GODINI NA REDOVNOM ODRAVANJU KANALIZACIONOG SISTEMA
red. br. 1 2 3 4
Vrsta radova Slivnici Slivnike veze Kolektori Cevne mree
Ukupno izvreni radovi . u 2007. god. 132.548 kom 82.647 kom 11.947 m 420.662 m
PREGLED URAENIH INVESTICIONIH RADOVA U 2007. GODINI
PREGLED URAENIH RADOVA U 2007. GODINI
U tekuem investicionim odravanju u 2007. god. uraeni su sledei radovi: n popravka defekata na kunoj vezi 117,5 m n popravka defekata na slivnikoj vezi 468,9 m n popravka defekata 250 350 183 m n popravka defekata 400 500 24,5 m n popravka defekata 600-800 6m n popravka revizionih silaza 32,1 m n popravka slivnika 29 komada n zamena poklopca 6 komada n zamena rama i poklopca 124 komada n zamena rama i reetke 1151 komad n zamena reetke 128 kom.
U tekuim investicionim radovima za 2007. godine uraeni su sledei radovi: n izrada kanalizacije 150 200 464 .m n izrada kanalizacie 250 350 1222,4 m n izrada kanalizacie 400 500 429 m n izrada revizionih silaza 140,3 m n izrada slivnika 35 komada
ODRAVANJE
Sektor odravanja je u 2007.godini izvrio: n remont 27 potapajuih pumpi, n remont 21 horizontalne pumpe, n remont i zamenu 52 zatvaraa i 50 klapni, n regeneracija 18 cevastih bunara, n regeneracija 10 Reni bunara i n odravanje elektro mainske opreme u Beogradskom vodovodnom i kanalizacionom sistemu.
189
INOVIRANI PODACI O VODOVODNOJ MREI BEOGRADA NA KRAJU 2007.
8.3 JKp GRADSKA ISTOA

Osnovna delatnost JKP Gradska istoa Beograd je iznoenje i deponovanje smea i fekalnih materija, sakupljanje, reciklaa, prerada i baliranje sekundarnih sirovina, ienje i pranje javnih povrina na 11 Beogradskih optina, kao i obavljanje drugih delatnosti i usluga kako internog tako i eksternog karaktera. U odravanju higijene grada i uopte u sistemu zatite ivotne sredine, JKP Gradska istoa ima znaajno mesto. Danas je JKP Gradska istoa u kome radi 1.847 radnika savremeno opremljeno preduzee, osposobljeno za najsloenije zadatke u obavljanju svoje delatnosti. Obnavljanjem voznog parka, novim savremenim vozilima i mainama (kamioni sa bonim utovarom, cisterne za pranje pod pritiskom od 170 bara, kamioni, pretovarne stanice, samohodni usisivai na elektrini pogon, kontejneri od 3,2 m3 i sl.) pored znaajnih poslovnih efekata (smanjen broj vozila na ulicama, smanjen broj radnika, velika uteda, povean kvalitet i kvantitet) postignuti su i znaajni ekoloki efekti (vozila sa Euro 4 i Euro 5 motorima smanjenje izduvnih gasova, uteda vode, smanjena buka, zapraenost, saobraajna guva itd.) Cilj JKP Gradska istoa je da uz pomo drugih Javnih preduzea (Gradsko zelenilo, Vodovod i kanalizacija, Beograd put i td.) obezbedi najvii stepen zatite ivotne sreVrsta korisnika . usluga Ukupno za iznoenje smea kod privrede Iznoenje smea kod domainstava (JKP ''Infostan'') Ukupno domainstva, STR i STZ
dine u naem gradu, a time i zatite zdravlja. Posebno se istiu mere, koje se preduzimaju na edukaciji stanovnitva, u odnosu na sakupljanje i odlaganje smea, jer samo uz dobru saradnju i podrku graana dobie se oekivani efekti. Mere na edukaciji i informisanju sprovode se poev od dece predkolskog uzrasta do odraslih, pri emu poseban osvrt daje primarnoj selekciji smea u domainstvu, sakupljanju sekundarnih sirovina i znaaju reciklae. Takoe se istiu i projekti o reciklai, degazaciji deponije, primeni novih tehnologija u zatiti ivotne sredine, odravanju higijene grada, edukaciji i dr. Uklanjanje divljih deponija, uee u sanaciji poplava, ienje priobalja reka, ienje javnih povrina nakon raznih skupova (sportske aktivnosti, koncerti), odnoenje kabastog smea, graevinskog otpada i sl. predstavlja vanredne aktivnosti i daje veliki doprinos nivou opte higijene grada. U 2006. godini fiziki obim usluga iznoenja smea za privredu, domainstva i STR i SZR iznosio ukupno 435.828.508 m2, a u 2007. godini fiziki obim usluga iznosi 520.321.380 m2 . . Ukupan porast fizikog obima na uslugama iznoenja smea u 2007. godini izraen u kvadratnim metrima poslovnog i stambenog prostoOstvareno . I - XII 2006. 158.005.276 335.798.150 8.385.365 344.183.515 502.188.791 Indeks Ostvareno . I- XII 2007. Indeks 101,0% 104,9% 99,8% 104,8% 103,6%
OSTVARENI FIZIKI OBIM USLUGA IZNOENJA SMEA U KVADRATNIM METRIMA
Red. br.
101,4% 159.601.624 102,4% 352.355.233 101,3% 8.364.523
1 .
2 . Iznoenje smea kod STR i STZ
102,4% 360.719.756 102,1% 520.188.791
Sve ukupno:
190
ra iznosi 3,6%, u odnosu na isti period prethodne 2006. godine. To je iz razloga, to je Preduzee tokom 2007. godine obuhvatilo vie naseljenih mesta: Slanci, Veliko selo, Besni Fok itd., a takoe i obuhvatanje novoizgraenih naselja tokom godine. Tokom 2007. godine smee je iznoeno iz 539.584 stambenih objekata (domainstava), 20.177 objekata male privrede (STR, SZR) i 7.574 privrednih preduzea i drugih organizacija i ustanova. ienje javnih povrina je obavljeno na 11 optina, na oko 2.698 ulica, a pranje na vie od 2.377 ulica. ienjem je ostvaren fiziki obim od 3.718.505.316 m2 ili meseno 309.875.440 m 2, a oprano je 1.170.803.171 m2, ili meseno 97.556.925 m2, a u zimskom periodu 111.162.809 m2 ili meseno u proseku 27.790.700 m2 javnih povrina. U toku 2007. godine sa teritorije grada u nadlenosti JKP Gradska istoa na deponiju Vina odneto je ukupno 513.452 tone smea, to u odnosu na 2006. godinu (492.785 tona) predstavlja poveanje za 4,2%, izneto je 2007. godine 7.717 m3 uta iz kontejnera, a u istom periodu 2006. godine odneto je 7.061 m3, to predstavlja poveanje za 9,3%. Sa lokacija na kojima se nalaze ili su se nalazile divlje deponije (deponije locirane na za to nedozvoljenom prostoru) odneto je i deponoPrevoeno smea po godinama
vano na deponiju Vina 106.195 m3 . smea, to u odnosu na 2006. godinu (105.485 m3) predstavlja porast od 0,7% i to: u 2007. godini 18.321 m3 . raznog uta, to u odnosu na 2006. godinu (18.630 m3) znai smanjenje od 1,7%, zelenog otpada 14.351 m3 (2007. godine) to je u odnosu na (14.913 m3) u 2006. godini smanjenje za 3,8%, kao i raznog otpada 73.523 m3 (2007. godine) to je u odnosu na 71.942 m3 (2006. godine) porast za 2,2%. U toku 2007. godine odneto je kabastog smea tokom svakog prvog vikenda u mesecu ukupno 17.661 m3, kao i 9 havarisanih vozila. Usluge odnoenja fekalnih materija se obavljaju na teritoriji grada i prigradskih naselja pri emu je u 2007. godini ostvaren fiziki obim usluga od 36.151 m3 to je u odnosu na 2006. godinu (35.158 m3) poveanje za 2,8%, a realizovano je efikasnijom upotrebom internih resursa. Stavljanjem reciklae u prioritete poslovanja, osnivanjem recikalnih dvorita, otkupnih stanica, nabavkom savremene automatske prese za baliranje, postavljanjem mreastih kontejnera i sl. stvoreni su daleko povoljniji uslovi za sakupljanje i recikliranje sekundarnih sirovina. U 2007. godini na pogonu Otpad ostvaren je sledei obim rada: stari papir 3.782 tone, stari lim 1.258 tona, staro gvoe 291 tona, gus 29 tona, MET ambalaa 18,3 tone, obojeni
2003. 2004. 2005. 2006. 2007.
Godina Tona
2000.
2001.
2002.
270.475 351.282 399.553 408.378 455.284
467.204 492.785 513.452
OSTVARENI FIZIKI OBIM IENJA I PRANJA JAVNIH POVRINA U m2
Red . Vrsta usluge br.
1 . 2 . 3 .
ienje Pranje Zimsko pranje Svega pranje: Sve ukupno:
Ostvareno . I - XII 2000. g. 3.286.361.452 1.390.576.278 1.265.364.341 4.979.297.905
Ostvareno . Ostvareno . I - XII 2006. g. I - XII 2007. g. 3.713.933.564 3.718.505.316 1.165.364.341 1.170.803.171 100.000.000 111.162.809 1.281.965.980 5.000.471.296
191
metali (bakar, mesing, aluminijum i olovo) 64 tone, plastika 174 tona PET ambalaa 480 tona i gume 984 tone. U odnosu na 2006. godinu kada je sakupljeno ukupno 6.027 tona sekundarnih sirovina u 2007. godini sakupljeno je 7.062 tone to predstavlja znaajno poveanje koje iznosi 17,2%. U 2006. godini ukupno je sakupljeno 6.027 tona sekundarnih sirovina, dok je u 2007. godini sakupljeno 7.062 tone to je za 17,2% vie. U 2007. godini JKP Gradska istoa raspolagalo je sa ukupno 440 komunalnih vozila, maina za deponovanje smea i industrijskih maina, od ega je 83% bilo u funkciji. Prosena starost vozila iznosi 9,0 godina, smearaca 7,6 godina, a maina za deponovanje smea 14,0 godina. Red . . br. 1 . 2 . 3 . 4 . 5.
Na dan 31. 12. 2007. godine JKP Gradska istoa je raspolagala sa 31.350 metalnih i plastinih kontejnera kapaciteta 1,1m3, 85 kontejnera kapaciteta 3,2m3 za boni utovar, 90 kontejnera kapaciteta 5m3, 40 kontejnera 4m3, 14 kontejenra kapaciteta 20m3, 12 kontejnera kapaciteta 32m3, 4 pres i 13 rolkontejnera za sakupljanje PET i MET ambalae. Istovremeno na ulicama se nalazilo 3.044 viseih plastinih i metalnih korpica za ulino smee i 1.795 betonskih ardinjera. Napominjemo da je 496 PVC kontejnera izgorelo usled paljenja nemarom ili nepanjom.
V.d. generalnog direktora Zorica Petronijevi Gaji. dipl. prav.
Vrsta komunalnih vozila i maina
Vozila za iznoenje smea Vozila za pranje (autocisterne) Vozila za pranje kontejnera Vozila za ienje (autoistilice) Spec. kombin. maine za komunalne radove 6 . Vozila za odvoz fekalnih materija 7 . Otvorena teretna vozila 8 . Autopodizai 9. Rolkiperi 10. Vozila za odvoz havarisanih vozila (grajferi) SVEGA KOMUNALNIH VOZILA: 1 . Graevinska mehanizacija na deponiji smea (buldozeri, valjci, kompaktori, bageri, utovarivai, traktori, viljukari) 2 . Maina za reciklau guma 3 . Industrijske maine traktori i viljukari 4 . UKUPNO: SVE UKUPNO:
192
2000. godina 100 78 3 7 . 8 38 5 8 381 16
2006. godina 128 89 10 30 4 9 85 12 5 9 417 16
2007. godina 148 93 10 36 5 6 87 16 5 11
16
24 405
1 7 23 440
1 6
Sa Vama i zbog Vas
"ZELENILO-BEOGRAD" je javno komunalno preduzee koje odrava javne zelene povrine na teritoriji deset gradskih optina, i to: Red . br. NAZIV JAVNE ZELENE POVRINE 1 .1 . 1 .2 . 1 .3 . 1 .4 . 1.5. 1 .6 . 1 . 1 .7 . 1 .8 . 1.9. parkovi skverovi saobraajnice ulinii travnjaci stambena naselja ostale zelene povrine delimino ureene povrine povrine spremne za prijem na redovno odravanje zelene povrine na obalama i priobalju Save i Dunava i delu priobalja Topiderske reke park ume (ukljuena i zatiena prirodna dobra , Veliko Ratno ostrvo i Banjika uma) zatitni pojasevi U k u p n o 1: Broj objekta 64 . . 54 72 87 233 194 163 39 21 Povrina ha ha ha ha ha ha ha ha ha 357,16 7,94 150,10 19,94 1.065,12 305,34 205,78 27,01 58,00
1.10. 1 .11 .
20 5
ha ha ha
855,49 33,90 3.086,32
VRSTI ZASTORI I PARKINZI VAN ZELENIH POVRINA 2 2 .1 . 2 .2 . vrsti zastori parkinzi U k u p n o 2: ZATIENA PRIRODNA DOBRA 3 . 3 .1 . 3 .2 . 3 .3 . 4 . Veliko ratno ostrvo Banjika uma Pojedinano zaptiena prirodna dobra (zatiena stabla) drvoredna stabla ha ha kom. 211 ,00 59,41 50 250 564 ha ha ha 32,96 66,34 99,30
DRVOREDI 4 .1 . kom. 67.063
193
8.4 JKp "ZELENILO-BEOGRAD"
5. 6 . 7 . 8 . 9. 10. 12 .
Razni tipovi ardinjera Javni sanitarni objekti Vodena povrina u topiderskom parku Razni tipovi klupa na zelenim povrinama Razni tipovi korpi za otpatke na zelenim povrinama
kom. kom. kom. kom. kom.
2 .474 23 . 1 18 .181 2.942 3 .231 1.350
Razni tipovi ljuljaki i klackalica na zelenim povrinakom. ma Razni rekviziti u okviru deijih igralita kom.
Osnovano je 1929. godine i danas ima oko 1.320 zaposlenih, od kojih 143 fakultetski obrazovanih strunjaka razliitih profila. U tom broju, najzastupljeniji su diplomirani inenjeri umarstva Odseka pejzane arhitekture i inenjeri umarstva i arhitekture - oko 80. Preduzee raspolae sa 12 hektara povrine za proizvodnju biljnog materijala na otvorenom i 7.000 m pod staklenicima. "Zelenilo-Beograd" je organizovano kao Javno komunalno preduzee radi vrenja delatnosti ureenja i odravanja javnih zelenih povrina, javnih sanitarnih objekata, pratee proizvodnje i popravke parkovskih, sportskih i drugih rekvizita, proizvodnje cvea, ukrasnog bilja i popune sadnica u park-umama. Pored navedene komunalne delatnosti koju vri na teritoriji deset optina, Preduzee obavlja i poslove koji su u funkciji komunalne delatnosti; ureenje novih parkova, zelenih i rekreacionih povrina, u manjem obimu trgovina cveem, sadnim materijalom, semenskom robom, sredstvima za zatitu bilja i dr. izrada investicione i tehnike dokumentacije za ureenje i rekonstrukciju postojeih parkova, zelenih i rekreacionih povrina i prateih objekata i opreme. Preduzee ima takvu unutranju organizacionu strukturu da sektorski pokriva oblast planiranja, projektovanja, proizvodnje biljnog materi-
jala, izgradnje (podizanja) i odravanja (nege ) javnih zelenih povrina. Prema gradskoj Odluci o odravanju javnih zelenih povrina, odravanje javnih zelenih povrina je komunalna delatnost od posebnog drutvenog interesa. Na teritoriji Grada razlikujemo: n javne zelene povrine ije odravanje obavlja javno komunalno preduzee osnovano za obavljanje te delatnosti ili kome su ti poslovi povereni (JKP "Zelenilo-Beograd") n javne zelene povrine (park-ume) ije je odravanje povereno saglasno Zakonu o umama Republike Srbije, JP "Srbijaume" i n javne zelene povrine specijalne namene (zelenilo u kolskim dvoritima, u krugu poslovnih, zdravstvenih, prosvetnih i kulturnih objekata, tereni namenjeni za fiziku kulturu, zelenilo na gradskim grobljima, botanike bate, zoovrtovi, arboretumi i rasadnici) ije odravanje obavljaju pravna i fizika lica koja neposredno koriste te povrine ili kojima su te povrine poverene na upravljanje. Odravanje povrina koje nisu poverene JKP "Zelenilo-Beograd" i JP "Srbijaume" nije pod jedinstvenim nadzorom i njihovo odravanje preputeno je neujednaenim shvatanjima i ulaganjima. Ove povrine nisu pokrivene nekom programskom osnovom u pogledu planiranja, odravanja i unapreenja zelenila ve je kvalitet njegovog podiza-
194
nja, ureenja i odravanja na veoma niskom nivou, esto preputen izboru i oceni lica koja se o tome staraju. Ovo uslovljava da velike zelene povrine ne samo da nemaju oblikovnu vrednost ve se ne ukljuuju u funkciju i sistem zelenila u Gradu. To se pre svega odnosi na zelene povrine u krugu poslovnih objekata, zelenilo ispred individualnih stambenih zgrada i dr. Odravanje podrazumeva: negu i obnovu biljnog materijala, odravanje staza i objekata, odravanje, zamenu instalacija i inventara koji pripadaju zelenoj povrini, odravanje istoe, preduzimanje mera za zatitu od poara i drugih elementarnih nepogoda, insekata i biljnih bolesti. Obim i kvalitet odravanja javnih zelenih povrina odreuje se prema kategoriji u koju je ta povrina svrstana i obavlja se prema godinjem programu koji usvaja Skuptina grada Beograda. Parkovi, skverovi, ulini travnjaci, saobraajnice i stambena naselja svrstani su u pet kategorija, u zavisnosti od njihovog drutvenog i istorijskog znaaja, lokacije, namene, opremljenosti objekata, broja korisnika i ekonominosti odravanja. Ove kategorije karakterie odreen broj ponavljanja osnovnih operacija odravanja zelenila, a prema tabeli usvojenih normativa. Nivoi odravanja po kategorijama su uglavnom ujednaeni na svih deset optina. Delimino ureene povrine su svrstane u estu kategoriju odravanja. Preduzeu i profesiji uopte poveren je, moda, jedan od najlepih zadataka u izgradnji i ureenju Beograda - da gradu sauva i proiri zelenilo, da uvea prostor oduzet od prirode a koji se mora vratiti oveku. Realizaciju dela ovog zadatka, u 2007. godini, JKP "Zelenilo-Beograd" je ostvarilo kroz razne gradske programe a prvenstveno kroz Program
redovnog odravanja javnih zelenih povrina. U okviru ovog programa naveemo neke karakteristine pokazatelje i to: n zasaeno je na javnim zelenim povrinama 866 komada etinara i liara, 1.643 sadnica u drvoredima i u ardinijerama 50 sadnica liara i 2.125 etinara , n sa istih povrina iseeno je i uklonjeno 1.328 komada zaraenih ,trulih, suvih i opasnih po bezbednost stabala, kao i 1.469 komada u drvoredima, n kod 6.769 stabala na javnim zelenim povrinama obavljena je sea suvih i polomljenih grana, kod 10.935 komada obavljeno je izdizanje krune, a ista je formirana kod 793 komada kao i estetski oblikovana na 564 stabala, a radikalno je orezano 186 stabala, n u drvoredima je, izvrena proreda krune kod 6.375 stabala, orezivanje kod 4.619 stabala, izdizanje krune kod 17.999 komada, kod 8.301 stabla je obavljena sea suvih grana, na 16.171 stablu je obavljeno kresanje grana zbog smetnji raznim vodovima, javnoj rasveti i semaforima a 81 stablo je radikalno orezano, n na zelenim povrinama je izvaeno 1.017 panja a iz drvoreda, 1.381 komad, n u drvoredima je ankerovano 1.020 stabala a isti su popravljeni kod 1.030, kod 1.261 komada su postavljeni vertikalni metalni titnici , ''korseti'', a isti su popravljeni kod 1.592 stabla i kod 318 su postavljeni horizontalni betonski titnici, prsteni, n u toku prolene i jesenje sezone sadnje, proizvedeno je i zasaeno na zelenim povrinama i u ardinjerama oko 920.000 raznog cvetnog rasada (774.855 komada sezonskog cvea, 17.005 perena, 1.371 rua i 130.258 lukovica lala, narci-
195
sa i zumbula) kao i 12.140 komada razliitog iblja, n podignuta je nova iva ograda na duini od 2.450 metara, n u okviru odravanja travnjaka, koenje trave kao jedna od najuoiljivijih operacija na odravanju javnih zelenih povrina (koja najvie utie na utisak ureenosti zelenih povrina), obavljeno je tokom 2007. godine na povrini od 110.785.017,00m, a sa povrine od 110.579.9375,00 m obavljeno je grabuljanje, utovar i odvoz koevine. Istovremeno je i uraen nov, obnovljen, ili podsejan postojei travnjak na povrini od 48.572,00 m, n krenje podrasta je izvreno na povrini od 51.582,00 m, n obavljeno je hemijsko tretiranje protiv biljnih bolesti na 12.946 stabala i 71.972,00 m pod ibljem i ruama na zelenim povrinama kao i na 12.510 stabala u drvoredima, n obavljeno je hemijsko prihranjivanje 14.955 mladih sadnica, n obavljeno je hemijsko tretiranje nepoeljne vegetacije na povrini od 122.454,00 m, n hirurka sanacija drvorednih stabala zahvaenih procesom trulei obavljena je kod 1.240 stabala, n na povrini od 85.701,00 m staza i platoa obavljeno je hemijsko tretiranje trave i korova, n sa poploanih staza i platoa u priobalnom delu oien je i odvezen mulj (1.280 m3) sa povrine od 46.756,00 m, a na povrini od 36.500 m obavljeno je kresanje trave i hemijsko tretiranje, n u peanicima na deijim igralitima zamenjeno je 902 m3 peska, n ugraeno 274 novih klupa, 197 korpi, 52 ljuljake, 25 klackalica, 10 razliitih rekvizita na igralitima, 745 metara ograde, 515 zatitnih metalnih stubova i 428 aht poklopaca,
popravljeno je 3.708 klupa, 946 rekvizita na deijim igralitima, 228 korpi i 1.036 m ograda, n ofarbano je 6.172 klupe, 1.906 rekvizita, 2.269 korpi za otpatke, 138 rustik garnitura, 933 metalna stuba i 6.458 m ograda, n U okviru radova na zatienom prirodnom dobru Veliko ratno ostrvo izmeu ostalog uklonjeno je: 3 n naplavina 945 m , n raznog materijala sa divljih deponija 402 m3, n otpada organskog i neorganskog porekla sa povrine od 25.000 m U cilju podizanja nivoa kvaliteta javnih zelenih povrina na teritoriji deset gradskih optina, obavljani su i radovi na popravkama i tekuem odravanju jednog broja degradiranih i oteenih javnih zelenih povrina i objekata. Neki od tih objekata su: n Park Prijateljstva, skver na Mauranievom trgu i park Jelovac u Zemunu, n Park ume ''Zvezdara'' ''umice'' i , rekreativni centar Ada Ciganlija, gde su izmeu ostalog, obnovljeni deije igralite, biciklistika staza, koarkako igralite, trim staza i zelene povrine, n Prostor ispred S. O. Rakovica, Arhiva Srbije, i kod Instituta za majku i dete u Ulici Radoje Dakia, n Na teritoriji vie optina,saniran je znatan broj stepenita, podesta i staza, n Slobodne povrine: n u MZ Medakovi, Banjica i Gornji Vodovac n u naselju ''kolsko dobro'' u Zemun polju i eleznikoj koloniji u Zemunu, n u blokovima 2, 3, i 7-7a na Novom Beogradu, n u okviru blokovskog zelenila u Ulicama, Bulevar kralja Aleksandra, Pere Velimirovia 8 16,
196
Stanka Paunovia, Romana Rolana, Jurija Gagarina, Matice srpske u Mirijevu, Lepenikoj, Junom Bulevaru 34a, Ranka Tajsia 40, Bulevar Arsenija arnojevia 122, Narodnih Heroja, Klare Cetkin, Mileevskoj, Patrisa Lumumbe 63a, Miurinova na Kanarevom brdu, Marikoj u Rakovici i Prvomajskoj 114 116a, n u stambenom bloku ''Lipov lad'' na Zvezdari, n na lokaciji sruenih privremenih objekata kod Cvetkove pijace, n u okviru KBC Beanijska kosa, n u okviru Novog groblja Aleja streljanih rodoljuba n popravka deijih igralita u Ulici Vasilija Rankovia-Bae u Batajnici, bloku 63 i na Savskom pristanitu kod Brankovog mosta, U okviru ovih objekata karakteristini pokazatelji su: n sanirano je 1.225m stepenita, a izraeno je i 891m rukohvata, n novi travnjak je izgraen na povrini od 71.105 m2, n posaeno je, 569 sadnica raznog drvea, 4.592 komada iblja i 3.006 m2 raznog trajnog cvea, n na stazama i platoima podignut je novi zastor na povrini od 66.456 m 2, n ugraeno je 18.326 m ivinjaka, n postavljeno je 2.509 m raznih tipova ograde i 975 komada zatitnih stubova, n postavljeno je 22 sprave na trim poligonu i na terenima 16 koeva, n opremljena su tri terena za fudbal i 2 za odbojku n od mobilijara, postavljeno je 320 novih klupa, 285 korpi, 11 rustik garnitura ''Karaore'' i 176 rekvizita na deijim igralitima, 2 n postavljeno je 242 m nove hidrant2 kanalizacije, ske mree i 352 m U toku 2007. godine JKP ''Zelenilo Beograd'' je u okviru svoje redov-
ne delatnosti i srazmerno svojim mogunostima, pomoglo odravanje jednog broja znaajnih kulturnih i sportskih manifestacija u Beogradu: n Deveti Evropski Olimpijski Festival Mladih ''EYOF'', n Izlobu ''Predeo vien oima ljudi'' odranu u okviru este ministarske konferencije ''ivotna sredina za Evropu'', n Konferenciju Evropskog saveza kola pejzane arhitekture ''ECLAS'', n Meunarodni sajam zatite ivotne sredine ''ECOFAIR'', n Ekoloki kamp na Velikom ratnom ostrvu itd, U tom periodu obavljeni su i radovi na ureenju i oplemenjivanju prostora oko izvesnog broja institucija kulture, prosvete i zdravstva i to: n Hram Sv. Muenika kneza Lazara, Centar za smetaj dece ometene u razvoju u Ulici Kornelija Stankovia, Centar za zatitu dece ''Jovan Jovanovi Zmaj, Deije vrtie, ''Veverica'' i ''Zemunski biser'' u Zemunu, i ''Bele vode'' i ''Roda'' na ukarici, Osnovne kole, ''uro Strugar'' na Novom Beogradu, ''Ivan Goran Kovai'' na Zvezdari, Muzika kola Stanislav Biniki, Fakultet primenjenih umetnosti, Bioloki fakultet, Institut za mentalno zdravlje Dnevna bolnica za bolesti zavisnosti, KBC ''Zvezdara'', Univerzitetska deija klinika i dr. Iako graani Beograda imaju pozitivni odnos prema zelenim povrinama, postoji i jedan broj nesavesnih graana protiv kojih je tokom 2007. godine podneto oko 3.800 prijava. za razliite vrste ugroavanja javnog zelenila u gradu.
JKP Zelenilo - Beograd e-mail: info@zelenilo.co.yu www.zelenilo.co.yu Hranislav Milanovi hrane@zelenilo.co.yu
197
8.5 JKp BEOGRADSKE ELEKTRANE

IZVETAJ O STANJU IVOTNE SREDINE U BEOGRADSKIM ELEKTRANAMA ZA 2007. GODINU
1. Postrojenja
Beogradske elektrane sa 88 toplotnih izvora za proizvodnju toplotne energije, toplovodnom mreom (distributivnom mreom) za prenos toplotne energije, podstanicama i grejnim instalacijama za predaju toplote, predstavljaju najveci sistem za proizvodnju toplotne energije u Srbiji U Beogradskim elektranama to predstavlja 2600MW instalisane snage, 504 km toplovodne mree i 5000 predajnih stanica preko kojih se toplotnom energijom snabdeva instalisani toplotni konzum od 2773 MW. Pored ovoga iz 4 toplotna izvora: Galenika, EI-Ni, Vojna akademija i Topider, koji nisu vlasnitvo Beogradskih elektrana, vri se preuzimanje toplotne energije. Daljinskom sistemu grejanja pripada 18 toplotnih izvora, dok su ostalih 70 u grupi individualnih i blokovskih kotlarnica. Beogradske elektrane kao energent koriste prirodni gas, ulje za loenje srednje (mazut), ekstra lako (dizel) i ugalj. Proizvodnja i isporuka toplotne energije za zagrevanje sanitarne tople vode vri se tokom cele godine iz 11 toplotnih izvora. Najvee postrojenje u tom sistemu predstavlja Toplana Novi Beograd, instalisane snage 779MW. Tokom 2006 god ugaeno je 24 lokalne kotlarnice, koje su koristile kao gorivo ugalj i mazut, a postojai potroai povezani su na sistem daljinskog grejanja. Zavreni su toplovodni prikljuci za 2462 objekata povrine 1.429.779m2 (to je adekvatno 23.830 stanova, na bazi 1 stan cca 60 m2), a primarna podstanica i izmenjiva toplote ugraeni su u 1.214 objekata, ime je, ukljuujui i objek198
te koji se prikljuuju kao sekundari na nove ili postojee stanice, obezbeeno grejanje za 2.197 objekata, ukupne povrine 1.268.323 me (cca 21.139 stanova) Budunost Beogradskih elektrana je vezan pre svega za investicije koje se ostvaruju kroz Program investicija-grada Beograda, "Program prikljuenje 21.000 stanova", donacija vedske agencije za meunarodnu saradnju (SIDA), (vezano za prikljuenje fakulteta) Programa rehabilitacije daljinskog grejanja iz kredita EBTRD-banke koji je u fazi implementacije i modernizacije sistema upravljanja.
3. Monitoring
"Beogradske elektrane"u okviru svoje delatnosti ve vie od 25 godina prate stanje ivotne sredine: kvalitet otpadnih voda, zagaenja vazduha u okolini toplana i kotlarnicaimisiju, kao i merenje emisije nivoa zagaujuih komponenata produkata sagorevanja. U okviru postojeeg sistema izvrena su i garancijska merenja kotlova. Prethodnih godina izraene su razne vrste studija na temu: zagaenje zemljita,vazduha i voda od strane toplotnih izvora. Na geografskom planu Beograda prikazani su najvei toplotni izvori
2.1 Prosene vrednosti emisije zagaujuih materija, toplana koje rade na gas za 2007. godinu Zagaujue materije NOx (mg/m3) CO (mg/m3) SO2 (mg/m3) CO2 % Temp dimnih gasova Zagaujue materije NOx (mg/m3) CO (mg/m3) SO2 (mg/m3) CO2 % Temp dimnih gasova kotlovi vrelovodni parni vrelovodni parni vrelovodni parni vrelovodni parni vrelovodni parni
TO Novi Beograd TO . Vodovac TO Dunav TO Konjarnik GVE 1300MWt EU
145,14 . 5,43 . 1,14 . 10,35 . 121,2 . TO . Mirijevo 145 143,3 0 0 . . 10,78 9,4 131,45 154,6
140 165 1 0 0 0 9,96 9,49 147,2 150 TO . Medakovi 200 154 0 0 . . 9,13 10,54 161,3 185,3
136 221 0 1,5 0 0 9,76 9,87 157 175,6 TO . Banovo brdo 143,3 0 0 . . 9,04 . 121,4 . .
149,3 179 0 0 0 0 10,03 9,29 131,5 178,8 TO Cerak
350 . 100 . 1700 . . . . . GVE 1-300 MWt 350 . 100 . 1700 . . . . .

GVE 1300 MWt
300 . . . 35 . . . . . EU
kotlovi vrelovodni parni vrelovodni parni vrelovodni parni vrelovodni parni vrelovodni parni
170 98 0 0 . . 10,17 4,51 143,9 215,5
300 . . . 35 . . . . .
Zagaujue materije NOx (mg/m3) CO (mg/m3) SO2 (mg/m3) CO2 % Temp dimnih gasova
TO Miljakovac
TO Mladenovac
Batajnica
Banovci
KBC
EU
144 138,3 0 0 . . 7,57 10,37 150,4 207,6
. . . . . . . . . .
150 . 106 . . . 8,2 . 149 .
173 . 123 . . . 9,5 . 87 .
136,6 145 105 138 . . 8,2 11,0 160,6 198
350 . 100 . 1700 . . . . .
300 . . . 35 . . . . .
199
Beogradskih elektrana sa mreom daljinskog grejanja. Praenja aerozagaenja kao i otpadnih voda vre se na oznaenim objektima.
2.2 Prosene vrednosti emisije zagaujuih materija, toplana koje rade na mazut za 2007. godinu Zagaujue materije NOx (mg/m3) CO (mg/m3) SO2 (mg/m3) CO2 % Temp dimnih gasova Prakaste . materije Zagaujue materije NOx (mg/m3) CO (mg/m3) SO2 (mg/m3) CO2 % Temp dimnih gasova kotlovi vrelovodni parni vrelovodni parni vrelovodni parni vrelovodni parni vrelovodni parni vrelovodni parni TO Novi Beograd 646 . 0,33 . 3422 . 10,08 . 157,8 . Vinjika banja 658,1 . 3,98 . 3050 . 7,49 . 195,6 . . . Bora Zemun eleznik GVE 1-300 MWt 450 . 50 . 3200 . . . . . . . EU
795,5 . 2 . 3103 . 9,22 . 1974,2 . 128 . Julino brdo 774 . 0 . 3224 . 13 . 268,3 .
648,5 . 14 . 3892 . 11,25 . 291 . 17 .
662 . 0 . 2137 . 9,52 . 160 . . .
350 . . . 1700 . . . . . . .
Resnik 665 . 0,5 . 3236 . 10,59 . 170,8 .
Ko Institut GVE 1majka i 300MWt dete . 512 . 57,6 . 3593 . 9,39 . 214 450 . 50 . 3200 . . . . .
EU 350 . . . 1700 . . . . .
2.3 Prosene vrednosti emisije zagaujuih materija, toplana koje rade na ugalj za 2007. godinu Zagaujue materije NOx (mg/m3) CO (mg/m3) SO2 (mg/m3) CO2 % Temp dimnih gasova 200 kotlovi vrelovodni parni vrelovodni parni vrelovodni parni vrelovodni parni vrelovodni parni Sremica 330 . 345 . 1286 . 5,48 . 149,5 . Barajevo 459 . 5089 . 700 . 3 . 100 . GVE 1-300 MWt 1000 . 250 250 2000 . . . . . EU . . . . 2000 . . . . .
dozvoljeni nivo koliina i koncentracija tetnih i opasnih materija na mestu izvora zagaenja. Izraava se u mg/m3 u suvom i otpadnom gasu na temperatuti od 0C i pod pritiskom od 1013 mbara, svedeno na 3% O2 za teno i gasovito gorivo, 6% za vrsto gorivo. GVE - nisu vezane za starost postrojenja, vae za postojea i nova postrojenja. Postojei objekti, ureaji i postrojenja zagaivai, koji isputaju tetne i opasne materije u vazduh iznad propisane granine vrednosti, mogu uskladiti vrednosti emisija na osnovu odluke Ministarstva za zatitu ivotne sredine (prema Pravilniku) GVE - odreene su na osnovu toplotne snage loita. U Beogradskim eleltranama instalirana su loita: 1. na prirodni gas 1- 300 MW 2. na teno gorivo 0-50 MW 3. na ugalj 1-50 MW
4. Prosene vrednosti koncentracija zagaujuih materija u okolini toplana i kotlarnica
Sva merenja vezane za produkte sagorevanja obavila je Akreditovana

Tabela 4.1 merno mesto granine vrednosti . imisije (GVI) za 24h 1. To Novi Beograd srednje mesene . koncentracije broj dana preko GVI 2. To Banovo brdo srednje mesene . koncentracije broj dana preko GVI 3. To Cerak srednje mesene . koncentracije broj dana preko GVI 4. To Dunav srednje mesene koncentracije broj dana preko GVI 5. To Vodovac I II
8,78
U tabelarnom pregledu u prilogu izvetaju prikazano je stanje kvaliteta vazduha u okolini najveih toplana izraene preko srednjih mesennih vrednosti. Prikazana su sva tri energenta: prirodni gas, mazut i ugalj u mesecima najveeg zagaenja.u toku 2007.god. Dobijeni rezultati merenja dati su u odnosu na postojau zakonsku regulativu. Merenja su izvrena od tri ovlaene institucije od strane dravnih organa. U prilogu su date prosene vrednosti koncentracije zagaujuih materija u okolini toplana i kotlarnica, Tabele 4.1.
Azot-dioksid (g/m3) 85 a (g/m3) 50 XI
18,37
Vrsta goriva
sumport-dioksid (g/m3) 150 I II III XI

18,88
XII
23,00
I
18,41
II
III
XII
17,99
I
34,55 5
II
III
XI
36,26 4
XII
31,12 4
gas . 18,41 mazut I gas . 23,19 mazut I gas 14,69 mazut I gas . 18,17 mazut II
15,96
II
III
XI
21,19
XII
41,29
I
19,49
II
III
XI
24,37
XII
18,41
I
46,21 11
II
III
XI
32,74 3
XII
38,64 8
II
III
XI
23,35
XII
17,64
I
19,40
II
III
XI
24,21
XII
18,65
I
24,76 2
II
III
XI
27,35
XII
26,52
III
XI
17,73
XII
21,73
I
28,98
II
32,70
III
XI
31,96
XII
32,74
I
34,23 9
II
28,48
III
XI
31,33 5
XII
36,17 6
III
XI
15,69
XII
16,95
I
24,37
II
13,82
III
XI
27,45
XII
25,71
I
26,12 3
II
16,18
III
XI
33,35 4
XII
28,27 2
srednje mesenekon- gas . 15,44 centracije mazut broj dana preko GVI
201
GVE - granina vrednost emisije, jeste najvii
laboratorija za ispitivanje produkata sagorevanja Beogradskih elektrana.
Tabela 4.1 (nastavak) merno mesto granine vrednosti . imisije (GVI) za 24h 6. To Medakovi srednje mesene . koncentracije broj dana preko GVI 7. To Miljakovac srednje mesene . koncentracije broj dana preko GVI 8. To Zemun srednje mesene . koncentracije broj dana preko GVI 9. To eleznik srednje mesene . koncentracije broj dana preko GVI 10. To Konjarnik srednje mesene . koncentracije broj dana preko GVI 11. To Mirjevo srednje mesene . koncentracije broj dana preko GVI 12. To Bora srednje mesene koncentracije broj dana preko GVI 13. To Vinjika banja srednje mesene . koncentracije broj dana preko GVI 14. To Sremica srednje mesene . koncentracije broj dana preko GVI 15. To Barajevo srednje mesene . koncentracije broj dana preko GVI I gas 10,90 mazut II III XI
37,20
Vrsta goriva
sumport-dioksid (g/m3) 150 I II

8,98
Azot-dioksid (g/m3) 85
a (g/m3) 50
III
XI
17,59
XII
18,10
I
22,39
II
13,30
III
XI
25,65
XII
25,32
I
24,05 2
II
15,48
III
XI
26,31 1
XII
28,15 4
gas . 15,27 mazut I gas 23,14 mazut I gas 18,40 mazut I gas 15,95 mazut I gas 13,67 mazut I gas 16,71 mazut I gas . mazut
15,08
II
III
XI
25,19
XII
21,17
I
17,22
II
III
XI
22,88
XII
16,00
I
52,40 11
II
III
XI
38,90 5
XII
27,41 2
II
III
XI
38,62 1
XII
56,46 1
I
25,72
II
III
XI
13,34
XII
15,79
I
36,57 9
II
III
XI
42,35 7
XII
36,94 3
II
III
XI
24,40
XII
15,72
I
14,70
II
III
XI
21,55
XII
17,77
I
31,84 4
II
III
XI
29,09 5
XII
30,07 3
II
10,04
III
XI
27,16 1
XII
19,34
I
24,56
II
15,22
III
XI
33,65
XII
30,82
I
32,13 7
II
15,56
III
XI
36,72 8
XII
38,29 8
II
7,86
III
XI
14,99
XII
17,83
I
24,45
II
12,78
III
XI
28,00
XII
27,20
I
30,52 6
II
17,62
III
XI
26,59 2
XII
26,97
II
10,69
III
XI
15,77
XII
20,22
I
22,44
II
17,80
III
XI
32,01
XII
29,79
I
35,54 7
II
21,13
III
XI
32,99 4
XII
32,35 4
I gas . 19,12 mazut I gas 49,70 mazut
II
15,43
III
XI
15,77
XII
19,44
I
26,82
II
24,51
III
XI
32,01
XII
34,72
I
35,30 5
II
23,79
III
XI
32,99 4
XII
34,94 3
II
III
XI
12,20
XII
33,80
I
10,50
II
III
XI
11,00
XII
13,20
I
24,30
II
III
XI
27,80
XII
49,80
XII
19,40
I
4,50
II
III
XI
9,70
XII
7,50
I
18,10
II
III
XI
15,50
XII
30,20
202
Zakonski okvir za izradu katastra otpadnih voda n Zakon o vodama (Sl. gl. RS 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96) n Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. gl. RS 135/04) n Pravilnika o opasnim materijama u vodama (Sl. gl. SRS 31/82) n Pravilnika o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta podzemnih voda (Sl. gl. SRS 47/83, 13/84)
Tabela 5. 1 Rezultati fiziko-hemijskih i hemijskih analiza otpadnih voda koje se ulivaju u reku Savu iz TO Novi Beograd u 2007. godini (merno mesto 1 izliv kod magacina, merno mesto 2 izliv kod HPV-a) Parametri Gorivo 1. T vazduha (C) 2. T vode(C) 3. Izgled 4. Miris 5. PH 6. HPK(mg/lit) 7. BPK5 8. Utroak KmnO4 9. Suspendovane . (mg/lit) 10. Elektroprovodljivost (S/cm) 11. Amonijum jon (mg/lit) 12. Hloridi (mg/lit) 13. Fosfati (mg/lit) 14. Nitrati (mg/lit) 15. Gvoe (mg/lit) 16. Rastvoreni kiseonik (mg/lit) 17. Zasienikiseonik % 18. Fenoli (mg/lit) 19. Ukupna ulja i masti (mg/lit) 20. Sulfati (mg/lit) 21. Magnezijum (mg/lit) 22. Bakar (mg/lit) Merno mesto 1 12 23 .8
Blago mutna
Merno mesto 2 12 14 Zamuena bez 7 .6 9.2 < 3.0 1 .4 50 2195 0.38 536 <0.02 1.65 <0.05 7.65 74.5 < 0.003 < 1.4 11 .1 86.5 < 0.05
GV . (II kl)*
EU . (prepor)
EU . (obavezno)
gas/mazut 22 10 6,8-8,5 Max 12 Max 4 Do 12 30 1000 1,0 1,0 200 0,7 10,0 0,3 6,0 75-90 0,001 >50 0,001 0,005 0,2 150 0,05 250 1 50 2 1,5 <5 5,5-9 25
Bez 7 .7 <5 <3 0.8 < 15 170 < 0.02 9.5 < 0.02 4 .2 0.07 37 75 < 0.003 1.45 20.8 6 .1 < 0.05
203
5. Kontrola otpadnih voda u Beogradskim elektranama
Pravilnika o tehnikim i sanitarnim uslovima za isputanje otpadne vode u gradsku kanalizaciju U sledeim tabelama prikazane su fiziko-hemijske analize otpadnih voda u zavisnosti od recipijenta. TO Novi Beograd ima tri recipijenta od kojih dva izlaze na reku Savu, a jedan u gradsku kanalizaciju. TO Mladenovac u Mladenovcu ima dva izliva u recipijent Veliki Lug, a sve ostale toplane i kotlarnice u gradsku kanalizaciju.
23. Kalcijum (mg/lit) 24. Olovo (mg/lit) 25. Kadmijum (mg/lit)

* II
10.5 < 0.005 < 0.0002
105 < 0.05 < 0.0002 0,005 0,001 0,005
26. iva (mg/lit) < 0.001 < 0.001 0,001 0,0005 0,001 klasa voda koje se u prirodnom stanju mogu upotrebljavati za kupanje i rekreaciju graana, za sportove na vodi, za gajenje nekih vrsta riba ili koje se uz uobiajne metode obrade - kondincioniranje (koagulaciju, filtraciju i dezinfekciju i sl.) mogu upotrebljavati za pie i u prehrambene svrhe.
Tabela 5. 2. Rezultati fiziko-hemijskih i hemijskih analiza otpadnih voda koje se ulivaju u gradsku kanalizaciju iz TO Novi Beograd u 2007. godini Parametri Gorivo 1. T vazduha (C) 2. T vode(C) 3. Izgled 4. Miris 5. PH 6. HPK(mg/lit) 7. BPK5 8. Utroak KmnO4 9. Suspendovane (mg/lit) 10. Elektroprovodljivost (S/cm) 11. Amonijum jon (mg/lit) 12. Hloridi ( (mg/lit) 13. Fosfati (mg/lit) 14. Nitrati (mg/lit) 15. Gvoe (mg/lit) 16. Rastvoreni kiseonik (mg/lit) 17. Zasienikiseonik % 18. Fenoli ((mg/lit) 19. Ukupna ulja i masti (mg/lit) 20. Sulfati (mg/lit) 21. Magnezijum (mg/lit) 22. Bakar (mg/lit) 23. Kalcijum (mg/lit) 24. Olovo (mg/lit) 25. Kadmijum (mg/lit) 26. iva (mg/lit) Merno mesto 1 9 13 .2 Bistra Bez 8 .16 19.46 3 .8 2.75 < 15 104 0.35 35.62 < 0.02 < 0.005 0.11 6.5 61.9 < 0.003 1 .8 40.4 3 .43 < 0.05 17 .67 0.05 0.0002 < 0.001 2 2 0,01 10 40 250 200 2 50,0 5,0 15 500 500 10 6,0-9,0 450 300 40 GV (II kl)* EU (prepor) EU (obavezno) gas/mazut
204
Parametri Gorivo 1. T vazduha (C) 2. T vode(C) 3. Izgled
Merno mesto 1 10 33.5 Bistra sa plivajuim materijama Bez 8 .1 <5 <3 1 .7 50 1205 3 .1 115 < 0.02 7 .2 0.13 4.65 73 .2 < 0.003 1 .4 110.5 18 .3 < 0.05 6 .2 < 0.005 < 0.0002
Merno mesto 2 10 28 .4 Zamuena
GV . (II kl)*
EU . (prepor)
EU . (obavezno)
gas/mazut 22 25
4. Miris 5. PH 6. HPK(mg/lit) 7. BPK5 8. Utroak KmnO4 9. Suspendovane (mg/lit) 10. Elektroprovodljivost (S/cm) 11. Amonijum jon (mg/lit) 12. Hloridi ( (mg/lit) 13. Fosfati (mg/lit) 14. Nitrati (mg/lit) 15. Gvoe (mg/lit) 16. Rastvoreni kiseonik (mg/lit) 17. Zasienikiseonik % 18. Fenoli ((mg/lit) 19. Ukupna ulja i masti (mg/lit) 20. Sulfati (mg/lit) 21. Magnezijum (mg/lit) 22. Bakar (mg/lit) 23. Kalcijum (mg/lit) 24. Olovo (mg/lit) 25. Kadmijum (mg/lit)
bez 7.9 8 .2 4 .2 1.51 135 1185 0.24 120.3 0.06 7 .2 0.1 6 .2 80.1 < 0.003 2 .6 105.3 20.8 < 0.05 13 .7 < 0.05 < 0.0002 0,1 0,005 0,1 15 10,0 3,0 30-50 0,3 40 10,0 20 40 100 6,0-9,0
20 5,5-9,0 30 <7
1000 2,0 200 0,7 50 1 4,0
> 30 0,01 0,5 150 1 0,1 1 250
0,001
0,005
26. iva (mg/lit) < 0.001 < 0.001 0,01 0,0005 0,001 1,2 - dva merna mesta (izliva) na reci Veliki Lug ** IV klasa - vode koje se mogu upotrebljavati za druge namene samo posle odgovarajue obrade
6. Ugaene kotlarnice - do poetka grejne sezone 2007/2008 Sve aktivnosti u cilju zatite ivotne sredine obavljaju se u skladu sa usvojenim akcionim planom. U periodu od 2005 do 2007 (u okviru EBRD i SIDAprograma) prestalo je da radi
29 lokalnih kotlarnica, ukljuujui i KO Mainski fakultet. Ovo je dovelo do znaajnog smanjenja parametrima zagaenja kao to su: sumpordioksid, ugljen-monoksida, ukupnih talonih materija a samim tim i smanjio se uticaj ugljen dioksida kao glavnog gasa staklene bate.
205
Tabela 5. 3. Rezultati fiziko-hemijskih i hemijskih analiza otpadnih voda koje se ulivaju u reku Veliki Lug iz TO Mladenovac za 2007. godinu
Sa grejnog podruija Dunav naziv 1. Balkanska 14 2. Bulevar despota Stefana 86-92 3. Bulevar despota Stefana 126 - Sa grejnog podruija Vodovac 1. Trie Kaclerovia 24 2. Trie Kaclerovia 14 3 Jevrema Grujia 19 1. Deligradska 9 2. Kumanovska 19 3. Bul. Osloboenja 4. Resavska 54 5. Hadi Milentijeva 8 6. Kneza Miloa 45 7. Resavska 48 8. Svetozara Markovia 42 9. Miloa Pocerca 27 10. Hadi Milentijeva 1 10. Hadi Milentijeva 1 11.Biraninova 16B 12. Svetozara Markovia 54 13. Biraninova 37 14. Biraninova 28A 15.Biraninova 32 16. Ivankovaka 5-7 mazut mazut ugalj Sa grejnog podruija Vraar mazut mazut mazut mazut mazut D2 ( dizel) ugalj D2 ( dizel) ugalj ugalj ugalj ugalj ugalj ugalj ugalj ugalj ugalj Novi Beograd Konjarnik Novi Beograd Novi Beograd Novi Beograd Novi Beograd Novi Beograd Novi Beograd Novi Beograd Novi Beograd Novi Beograd Novi Beograd Novi Beograd Novi Beograd Novi Beograd Novi Beograd Dunav TO Vodovac TO Vodovac Vojnu akademiju 197 vrsta goriva D2 ( dizel) mazut mazut vezana na TO Dunav TO Dunav TO Dunav
Preostalo je gaenje jo etiri kotlarnice ("OFK Beograd", "Teoloki fakultet", "Mije Kovaevia 9" i "Kneginje Zorke br.51"). Oko prve tri problem je nedostatak urbanistiko-planske dokumentacije, odnosno postupak izrade plana detaljne regulacije u zoni sportske hale ,,Pionir" i njegovo usvajanje od strane Skuptine grada, jer toplovod za gaenje ove tri kotlarnice prolazi kroz ovaj kompleks. Za etvrtu kotlarnicu projektna dokumentacija je izraena i ekaju se dozvole za projektnu dokumentaciju, a posle toga i dozvole za zatvaranje ulica u uskom gradskom jezgru za otpoinjanje radova. Za sada ne moe
206
precizno da se odredi kada e ove kotlarnice biti ugaene; verovatno do poetka sledee grejne sezone.
7. Buka u radnoj i ivotnoj sredini
Po propisima Evropske unije kada buka u radnoj sredini doistigne nivo: n . 80 dB(A) - obaveza je da se nabave odgovarajui titnici sluha n . . 85 dB(A) - obaveza je da se istrae mogunosti otklanjanja izvora buke n . . 90 dB(A) - obaveza je da se koriste odgovarajui titnici sluha
U Srbiji je vaei Pravilnik o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini objavljen u "Slubenom glasniku" RS br 54/92 i radne sredine br 21/92. U toku 2007. godine izvreno je 36 ispitivanja nivoa buke za potrebe JKP "Beogradske elektrane". Naruilac ispitivanja je u svim sluajevima bila OC Proizvodnja i distribucija toplotne energije. Mesta ispitivanja su uglavnom bili stanovi koji se nalaze iznad ili u neposrednoj blizini termopodstanica, a neke od adresa na kojima su vrena ispitivanja su: Lika 6, Omladinskih brigada 51, Dunavski kej 21, Zagorska 18, Franca Jankea 5, Mike Alasa 42, Vojvode Stepe 252, Filipa Vinjia 37, Dragana Rakia 47, Brae Srni 49, PoeNeopasan otpad
ka 102, Beranska 18, Jezdieva 7, ... Izmereni nivoi buke su bili razliiti (ak i do 48 dB), i u veini sluajeva su prevazilazili dozvoljene nivoe (35 dB za dan i 30 dB za no), te je alba stanara bila opravdana. Od strane nadlenih preduzimane su mere za sanaciju povienog nivoa buke, pa su na nekim lokacijama ispitivanja i ponavljana kako bi se ustanovilo postignuto poboljanje.
8. Otpad u Beogradskim elektanama
"Beogradske elektrane", u toku 2007. godine, prodale su ili odloile na ovlaenu deponiju sledei industrijski otpad koji nije opasan:
R. br. 1 . 2 . 3 . 4 . 5. 6 . 7 . 8 . 9. 10. 11 . 12 .
vrsta materijala gvoe lim .do .3 .mm aluminijum bakar drvo kablovi i prov. sa izolacijom mesing, bronza-strugotina i cevi predizolovane cevi plastika limena burad mineralna vuna istroena jonska masa UKUPNO
koliina (kg) 1.345.220 561.670 18 .874 8.540 11.200 10.660 840 83.900 826 3.330 72.800 5.200 2.123.060
Opasan otpad
R. br. 1 . 2 . 3 . . .
vrsta materijala otpadni mazut otpadni akumulatori sa kiselinom elektronski otpad UKUPNO
koliina (kg) 158.222 7.700 6.440 167 .662
207
Za sve vrste otpada izvrena je kategorizacija i karakterizacija, od strane ovlaenih organizacija, a njihova Uverenja i Reenja poslata su Ministarstvu za zatitu ivotne sredine.
9. Primena uredbe "Zagaiva plaa"
10. Zakljuak
Princip "Zagaiva plaa" znai da zagaiva mora da snosi pune trokove posledica svoga rada i delovanja. Na osnovu KRITERIJUMIMA ZA OBRAUN NAKNADA ZA ZAGAIVANJE IVOTNE SREDINE I OBVEZNICIMA, VISINI I NAINU OBRAUNAVANJA I PLAANJA NAKNADE. Beogradske elektrane su u obavezi da plate nadoknadu za emisiju dimnih gasova za 2007. (kalendarsku ). Primenom uredbe o MERILIMA I USLOVIMA ZA POVRAAJ, OSLOBAANJE ILI SMANJENJE PLAANJA NAKNADE ZA ZAGAIVANJE IVOTNE SREDINE. Beogradske elektrane su osloboene za plaanja opasnog i neopasnog otpada, koji je preuzet od ovlaenih organizacija.
"Beogradske elektrane" ele da uvere sve zainteresovane strane i pre svega , graane Beograda, da ozbiljno shvataju svoju odgovornost za stanje ivotne sredine. U tom cilju radi se na: n Poboljavanju i proirenju sakupljanja otpadnih voda i izgradnja postrojenja za njihov tretman n Smanjenje emisije zagaujuih materija u vazduh iz svih toplotnih izvora n Poboljanje kvaliteta ambijentalnog vazduha u okolini veih toplotnih izvora n Osigurati manipulaciju sa opasnim hemikalijama,uvoenjem automatike i minimizacija rizika od udesa n Obezbediti tretman i odlaganje otpada prema preporukama Evropske Unije n Obezbediti preventivu za smanjenje buke prema granicama Evropske unije n Odnos prema zemljitu, na kome su izgraeni objekti, potpuno promeniti.
208
Odravanje izletnikih uma Beograda Gradska Uprava je poverila JP SRBIJAUME umsko gazdinstvo Beograd ije su se aktivnosti tokom 2007. god, pored radova na redovnom odravanju pod kojima se podrazumeva grabuljanje i koenje travnjaka, odravanje higijene u umi i oko javnih esmi i sanitarnih objekata, sadnja sezonskog cvea, orezivanje i okopavanje ive ograde i iblja, uklanjanje suvih stabala, zatita u me od entomolokih i fitopatolokih oboljenja, deurstva oko memorijalnih objekata, odnosile i na rekonstrukciji postojeih sadraja kao i za izgradnju novih, za koje je Gradska Uprava izdvojila odreena sredstva, na inicijativu JPSRBIJAUMA. Svakako je vredna panje rekonstrukcija istonog i zapadnog stepenita do Spomenika Neznanom Junaku na Avali kao i rekonstrukcija esme Sakinac, jedne od najpoznatijih i najstarijih esmi u Beogradu. Obnova esme i prilaznih staza koje povezuju kruni put na Avali i esmu Sakinac, kao i obnova garnitura za sedenje u tom prostoru omoguava graanima da prijatno provedu vreme u prirodi. Obnovljene drvene garniture za sedenje i proiene planinarske staze pruaju graanima mogunost kako pasivnog tako i aktivnog odmora u prirodi . Obrenovaki Zabran je takoe bogatiji za novoizgraenu trim stazu koja je provuena kroz umu i zato je hladovina obezbeena tokom najveeg dela dana.
Na ovom prostoru gde blizina reke Save otvara razne mogunosti za odmor u prirodi, trim staza dodatno oplemenjuje njegov sadraj. Tokom 2007. godine izgradnjom trim staze na Adi Ciganliji u umi izmeu jezera i renog nasipa tj. u blizini kupalita kao i trim staze u Bojinskoj umi, graanima je omogueno da se aktivno i potpuno besplatno rekreiraju u prirodi i u ovim umama. Redovno odravanje izletnikih uma Beograda, obnavljanje postojeih sadraja u njima i izgradnja novih sadraja kao to je zadnjih godina izgradnja tri navedene trim staze sasvim sigurno doprinosi kvalitetnijem ivotu graana Beograda. U skladu sa donetim Reenjem o stavljanju pod zatitu prirodnog dobra Kosmaj, Programom zatite i razvoja Predela izuzetnih odlika Kosmaj za period 2006-2010. godina i Godinjim programom za 2007. godinu, staralac-upravlja zatienog prirodnog dobra uradio je sledee: n Program treninga za uvarsku slubu PIO Kosmaj. n Plana opremanja PIO Kosmaj. n Obnavljanje i odravanje granica zatienog prirodnog dobra i granica zona reima zatite drugog i treeg stepena. n Utvrivanje povrina zatienog prirodnog dobra po katastarskim parcelama i zonama zatite. n Sainio katastar povrina u elektronskom obliku. n Obezbeivao sprovoenje propisanih reima zatite preko slube uvanja.
209
8.6 UpRAVLJANJE ZATIENIM pRIRODNIM DOBRIMA U Jp SRBIJAUME, U UMSKOM GAZDINSTVU BEOGRAD
Odravao izletnike povrine u okviru PIO Kosmaj, povrine za okupljanje graana na lokalnim manifestacijama i neposrednu okolinu oko Spomen kosturnice. n Opremio izletnike povrine sa parkovskim rustik elementima i to: 1. Postavljene su nadstrenice sa stolovima - 4 kompleta; 2. Postavljeni su stolovi sa dve klupe 10 kompleta; 3. Postavljene su klupe sa naslonom 20 komada; 4. Postavljene su klupe bez naslona 40 komada; 5. Postavljene su informativne table 5 komada; 6. Postavljeni su putokazi 19 komada; 7. Postavljene su korpe za smee 32 komada; 8. Postavljeno je 15 kontejnera zapremine .od .1m3; 9. Postavljeno 260 komada drvenih stubia; 10. Ureen i odravan put u duini od 10,2 km; 11. Ureene i odravane peake staze u duini od 12 km;
n
12. Uraena peaka staza sa podlogom od tucanika u duini od 0,5 km; 13. Izvreno ureenje dva prilaza esmi hajduici; 14. Obeleen parking prostor kod spomen obeleja Kosmaj; n Redovno kontrolisao kvalitet vode na tri izvora u okviru PIO Kosmaj. n Ureivao kronje stabala u spomenikom delu i uklanjanje suvih stabala du staza i izletnikih povrina. n Organizovao programe edukacije mladih kroz nastavu u prirodi. n Prezentovao i popularisao zatieno prirodno dobro izradom flajera Spomenici kulture u PIO Kosmaj ( odtampano 5.000 komada). n Saraivao sa organima lokalne samouprave, Zavodom za zaitu prirode Srbije, Ministarstvom zatite ivotne sredine, nadlenim slubama Grada Beograda i dr.
210
Visokim stepenom zagaenosti vazduha najugroenija su ua podruja centra grada usled vee frekvencije vozila, to usled nepovoljnih meteorolokih uslova moe dovesti i do veeg stepena aerozagaenja. Sekretarijat za saobraaj svestan neeljenih efekata koji se javljaju prilikom funkcionisanja celokupnog gradskog saobraaja nizom projekata pokuava da utie na smanjenje zagaenja. Zbog injenice da se Beograd nalazi na raskrsnici dva panevropska koridora, koridor VII i koridora X i da jo uvek nema izgraenu obilaznicu, kroz grad svakodnevno proe veliki broj teretnih motornih vozila. U cilju regulisanja tranzitnog saobraaja, Sekretarijat za saobraaj je doneo reenje kojim je tranzitni saobraaj ogranien tako da se moe odvijati samo u odreeno vreme i utvrenim koridorom. U toku je izrada nove Studije Unapreenje reima kretanja teretnih vozila kroz grad radi snabdevanja sa ciljem da se na osnovu postojeih iskustava redefinie reim prolaska teretnih motornih vozila kroz grad. Propisivanjem restriktivnih uslova za prolazak teretnih vozila kroz grad i redefinisanjem koridora poveae se protonost saobraaja i smanjiti vreme zadravanja teretnih motornih vozila u gradskom jezgru to e direktno imati uticaja i na smanjenje emisije izduvnih gasova i nivoa buke. Proizvod pozitivnih iskustava dosadanjih studija Zone u kojima vai reim vremenskog ogranienja parkiranja doveo je do toga da je ispitana mogunost poboljanja stanja parkiranja izmenom reima vremenskog parkiranja u pojedinim delovima zona, te su delovi tree zone promenjeni u drugu zonu ime se skraenjem vremena parkiranja uticalo na smanjenje vremena traenja slobodnog parking mesta to za direk-
tnu posledicu ima smanjenje broja nepropisno parkiranih vozila, agresivnosti pri vonji, buke i aerozagaenje. Takoe je uz predlog mera za poboljanje stanja parkiranja izvreno proirenje zone u kojoj vai reim vremenski ogranienog parkiranja na potezu od Makenzijeve ulice ka Bulevaru osloboenja i od Karaoreve ulice ka Savi. U toku 2007. godine ostvarena je saradnja sa Direkcijom policije, Uprave za informacione tehnologije, u cilju utvrivanja porasta stepena motorizacije kao jednog od uzronika aerozagaenja. Evidencija broja registrovanih vozila u narednim godinama moe biti dopunjena markom i tipom vozila, vrstom pogonskog agregata, kao i tipom motora. U kojoj meri zagaenje vazduha zavisi od saobraaja bie mogue utvrditi na osnovu ovih parametara. U saradnji sa Sekretarijatom za inspekcijske poslove i Komunalnom inspekcijom uklonjena su nepropisno parkirana vozila sa zelenih povrina i neregistrovana i havarisana vozila sa javnih povrina. Sa ciljem rastereenja gradskih saobraajnica, smenjenja obima saobraaja i ostvarenja zdravijeg ivota, Sekretarijat za saobraaj je pokrenuo izradu Idejnog projekta biciklistikih koridora kroz Beograd. Projekat izgradnje biciklistikih staza svrstava na grad u rang savremenih evropskih prestonica koje sve veu panju posveuju razvoju ekoloke svesti kroz smanjenje upotrebe motornih vozila koja koriste fosilna goriva. U ovoj godini izgraeno je oko 50 kilometara biciklistikih staza kroz Beograd, a u narednom periodu planirana je izgradnja jo tridesetak. Studija povezanosti sportskih objekata Beograda u sistem biciklistikog
211
8.7 AKTIVNOSTI SEKRETARIJATA ZA SAOBRAAJ U 2007. SA cILJEM ZATITE IVOTNE SREDINE
saobraaja ini osnovu projekta Univerzijada biciklom koji je nagraen od strane Climate Star ogranizacije koja se bavi spreavanjem globalnog zagrevanja. Ovaj projekat bi trebalo da promovie bicikl kao osnovno sredstvo prevoza, za vreme Univerzijade u Beogradu 2008. godine. U narednom periodu planirana je izrada Idejnog projekta sa procenom izvodljivosti uvoenja sistema Park and Ride, sa ciljem poboljanja parkiranja i dinamikog saobraaja, otvaranjem novih i unapreenjem postojeih parkiralita na pogodnim lokacijama i terminalima javnog gradskog transporta putnika ili pogodnim voritima velikog broja linija javnog prevoza, nudei povoljniju uslugu parkiranja i prevoza vozilima javnog prevoza do centralne zone u odnosu na uslugu dolaska i parkiranja u centar grada. Osim pozitivnih saobraajnih efekata od kojih je jedan promovisanja korienja javnog gradskog prevoza, primena ovog sistema dovela bi i do znaajnog smanjenja zagaenja vazduha u centralnoj gradskoj zoni. Dugorona strategija razvoja javnog gradskog prevoza Sekretarijata za saobraaj koju sprovodi Direkcija za javni prevoz, daje prednost primeni alternativnih pogonskih goriva (biodizel, prirodni gas i sl.) u cilju smanjenja emisije tetnih gasova i buke. U tom pravcu, u poslednjih nekoliko godina izvreno je obnavljanje voznog parka javnog gradskog prevoznika, a posebno privatnih prevoznika koji u ovom momentu raspolau sa preko 340 autobusa starosti do dve godine sa motorima EURO 3, ime u velikoj meri utiu na smanjenje nivo zagaenosti vazduha i buke na okolinu. Jedan od uslova za uvoenje privatnih prevoznika u sistem javnog gradskog prevoza u narednom periodu bie i EURO 4 standard. U sistem javnog prevoza integrisan je i elezniki saobraaj na pravcima
212
prema Batajnici, Resniku i Panevu, ukupne duine oko 100 km. Studija o definisanju elemenata strategije potpune integracije sistema gradsko-prigradske eleznice-Beovoz u sistem javnog gradskog i prigradskog prevoza putnika u Beogradu trebalo bi da omogui potpunu integracije prigradske eleznice u sistem javnog gradskog prevoza u Beogradu tj. ukljuivanje Beovoza u integrisani, a zatim i u jedinstveni tarifni sistem. Poveanje efikasnosti ovog sistema koji kao pogonsko gorivo koristi iskljuivo elektrinu energiju, uticae na smanjenje intenziteta automobilskog saobraaja, pa samim tim i na smanjenje emisije izduvnih gasova i nivoa zagaenja vazduha u gradskoj zoni. U smislu potovanja predloenih Direktiva od strane Evropske Unije za smanjenje emisije tetnih gasova kod motora sa unutranjim sagorevanjem i prednost u primeni alternativnih pogonskih goriva, izvrena je nabavka 40 novih trolejbusa, rekonstrukcija preko 30 km tramvajskih pruga, a za ovu godinu planiran je remont trolejbuske mree, kao i modifikacija i modernizacija 60 tramvaja. Za 2008. godinu uz projekat Redefinisanje tarifa za parkiranje planirana je realizacija i projekta Sistemi za voenje i informisanje korisnika garaa u cilju vee popunjenosti parking garaa, smanjenja obima saobraaja i zakrenja u blizini parking garaa. Upravljanje parkiranjem u zoni parking garaa dovodi do boljeg snalaenja vozaa u saobraaju kako lokalnih tako i posetilaca grada. Realizaca ovog projekta je neophodna kako bi se prevazili problemi velikog broja vozila koja se nepropisno parkiraju, kao i njihov nepovoljan uticaj na bezbednost svih uesnika u saobraaju.
Dragoljub Stojanovi, dipl. in. saob. Pomonik Sekretara za regulisanje i bezbednost saobraaja edomir Vukainovi, dipl. in.
GSP Beograd, kao najvee transportno preduzee u oblasti javnog prevoza putnika u jugoistonoj Evropi, pitanje zatite ivotne sredine smatra izuzetno vanim, zbog ega u okviru stratekog razvojnog plana veliki znaaj pridaje ekoloki odrivom razvoju. Aktivnosti koje GSP sprovodi sa ciljem zatite ivotne sredine su usmerene u vie pravaca: 1. Zadravanje visokog stepena uea javnog prevoza u transportu putnika (mobilnost u JGPP-u) Visokim ueem javnog prevoza u ukupnom prevozu putnika na nivou grada postie se, sa ekolokog aspekta, znaajno unapreenje ivotne sredine, usled smanjenja broja putnikih automobila u saobraaju.
Visok stepena uea javnog prevoza u ukupnom transportu putnika potrebno je i nadalje zadrati uz kontinuirano unapreenje nivoa kvaliteta ponuene usluge sa ciljem da se ivotna sredina ouva i unapredi. GSP Beograd je u prethodnom periodu zadrao nivo ostvarenih rezultata u oblasti poboljanja kvaliteta prevoza, to je i rezultovalo visokom mobilnou u javnom prevozu. Aktivnosti koje se sprovode sa ovim ciljem su usmerene ka poveanju ponude i kvaliteta prevozne usluge: n Ostvaruje se kontinuirani rast obima prevozne ponude, tako da je realizacija vozilo-kilometara vie nego udvostruena u odnosu na 2000. godinu a u 2007. godini prevozna ponuda je ostala na istom nivou u odnosu na prethodnu godinu.
Tabela br.1. Realizacija transportnog rada u periodu 2000.-2007. godina
godina 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.

n
prosean broj vozila u radu 381 527 573 719 737 751 758 744
kola-km 35,9 50,6 56,4 70,2 73,1 75,4 77,1 76,8
Slika 1. Paritet vozila Javnog prevoza i putnikih automobila
U Beogradu se dnevno javnim prevozom obavi oko 1.600.000 vonji, ime se realizuje oko 50% svih dnevnih putovanja na teritoriji grada.
Unapreuje se mrea linija kako bi se prilagodila prevoznim zahtevima. Tako je u 2007. godini uspostavljeno je 2 nove i 6 sezonskih linija a izmenjene su trase 8 linija. n Tokom 2007. godine GSP Beograd je pokrenuo proces Uspostavljanja
213
8.8 KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI MERE KOJE JE SpROVEO GSp BEOGRAD
sistema menadmenta kvalitetom u GSP Beograd, u skladu sa zahtevima standarda ISO 9001:2000 i krajem iste godine je postignuta pozitivna zbirna ocena u smislu primene efektivnog i efikasnog sistema upravljanja kvalitetom, koji je u skladu sa zahtevima gore pomenutog standarda. Pri tome su i uspostavljeni sledei ciljevi kvaliteta: n pojednostavljenje procesa i uklanjanje aktivnosti koje ne stvaraju dodatnu vrednost, tako da udeo tih aktivnosti bude manji od 20%; n smanjivanje greaka u procesima koji stvaraju dodatnu vrednost za 20% svake godine u odnosu na prethodnu, sa krajnjim ciljem dostizanja procesa bestin-class; n poveanje zadovoljstva korisnika usluge za 10% svake godine; n poveanje brzine pruanja usluge korisnicima transportne usluge, odnosno POTPUNO ZADOVOLjENjE KORISNIKA TRANSPORTNE USLUGE i smanjenje vremena ciklusa za 20% svake godine u odnosu na prethodnu. n GSP Beograd je u 2007. godini sproveo vie znaajnih istraivanja kao uvod u nov nain razmiljanja, planiranja i funkcionisanja sistema,
90
1. Istraivanje parametara kvaliteta prevozne usluge Gradsko saobraajno preduzee Beograd je i tokom 2007. godine, u saradnji sa Saobraajnim fakultetom u Beogradu, sproveo Istraivanje parametara kvaliteta prevozne usluge. Podaci koji su dobijeni u toku istraivanja, kao i svi predstavljeni rezultati istraivanja su od izuzetnog su znaaja i vanosti za GSP Beograd ne samo zbog cilja sa kojim je istraivanje sprovedeno, ve i zbog mogunosti da se dijagnosticira stanje kvaliteta sistema javnog prevoza u Beogradu i sprovedu poboljanja u sledeim oblastima: n planiranje mree linija; n planiranje i izradu reda vonje; n stepen realizacije planiranog reda vonje; n unapreenje nivoa kvaliteta organizacije JMTP; n analizu tarifnog sistema i sprovoenje aktivnosti za ostvarenje eljene tarifne politike. Za GSP je vrlo je vana injenica da je kao prevoznik dobio visoku optu ocenu 3,42. 2. GSP Beograd aktivno uestvuje u planiranju razvoja sistema javnog gradskog prevoza u Beogra-
Kola kilometri (u milionima)
80 70 60 50 40 30 20 10 0 2000. 2001. 2002. 50,6 56,4 70,2
73,1
75,4
77,1
76,8
35,9
2003. 2004. godina
2005.
2006.
2007.
Slika 2.Realizacija transportnog rada u periodu 2000.-2007. godina 214
du. Jedan od osnovnih pravaca razvoja jeste uvoenje lakog inskog sistema (LRT). 2007. godine GSP ''Beograd'' je u saradnji sa Mainskim fakultetom iz Beograda, zapoeo Istraivanja funkcije kompatibilnosti tramvajskog podsistema sa buduim lakim inskim prevozom - sa aspekta vozila. Cilj projekta je da se, kroz istraivanje funkcionalne kompatibilnosti tramvajskog podsistema sa buduim LRT-om (sa aspekta vozila), razmotri pogodnost zajednike eksploatacije pojedinih deonica budue LRT trase od strane LRT i tramvajskih vozila. Tokom realizacije projekta pribavie se aktuelni podaci o postojeem tramvajskom voznom parku. Posebna panja e se posvetiti analizi mogunosti zajednike operativne kompatibilnosti i to: postojei tramvaj budui tramvaj LRT. I u vezi sa tim e se dati odgovarajue preporuke.
2. Unapreenje voznog parka
I u 2007. godini GSP Beograd je nastavio trend obnavljanja autobuskog voznog parka sa osnovnim ciljem podizanja pouzdanosti rada, nivoa konfora i to je posebno vano ekolokih performansi, ime se daje konkretan doprinos odrivom razvoju grada u smislu smanjenja emisije izduvnih gasova i buke. Zastupljenst tipova motora u autobusima Tokom 2007. GSP Beograd, kraj 2007. godina godine rashodovano je 49 autobusa koji su 17% bili opremljeni 36% motorima stariEURO 1 je generacije, a EURO 2 u treem kvartaEURO 3 lu 2007. godine je sklopljen ugo47% vor za nabavku 100 novih niskopodnih klimati- Slika 3. Zastupljenost tipova motora u autobusima GSP Beograd
zovanih autobusa sa EURO 4 motorima (55 zglobnih i 45 solo vozila) sa naim renomiranim proizvoaem autobusa, preduzeem IKARBUS, ija se isporuka oekuje u drugom kvartalu 2008. godine. Kao nastavak istraivanja mogunosti primene biodizela, sprovedenog 2006. godine (u okviru projekta BIO-PEX /Biodizel probna eksploatacija/, koji se pokazao izuzetno uspenim: izrazita prednost korienja B100, ogleda se u znaajno manjem aerozagaenju, tj. izmerene emisije CO, SO2, ai i organskih materija su viestruko manje u odnosu na evrodizel) kao alternativnog goriva za masovniju primenu u javnom prevozu, je tokom 2007. godine i pokrenuta javna nabavka 8000 t biodizela BD-100 za potrebe GSP ''Beograd'', koja nije mogla biti realizovana usled velikih promena (ak je i naa jedina fabrika za proizvodnju biodizela Victoria Group iz ida, obustavila proizvodnju biodizela) na tritu itarica od kojih se proizvodi biodizel. I dalje se znaajna finansijska sredstva izdvajaju za unapreenje podsistema na elektro pogon ije kvalitetno i bezbedno funkcionisanje u najveoj meri doprinosi unapreenju ivotne sredine.
215
Uee elektropodsistema u celokupnom transportnom radu u toku 2007. godine je ostalo na istom nivou kao i 2006. godine i iznosi 20%. U toku 2007. godine je pokrenut postupak javne nabavke 40 trolejbusa, ija se realizacija oekuje tokom 2008. godine. A u 2008. godini je planirana nabavka 20 tramvaja, kao i generalni remont i nabavka sklopova i podsklopova istih. Na ovaj nain smanjie se prosena starost trolejbuskog i tramvajskog voznog parka, poveati se pouzdanost rada sistema na elektropogon i na taj nain obezbediti znaajan doprinos zatiti ivotne sredine.
3. Obnova infrastrukture
na 400m); zapoeta 08. 09. 06., a zavrena 24. 03. 2007. Tokom rekonstrukcije se primenjuje najsavremeniji sistem gornjeg stroja po ES (Europen comitet) normama. Primenom oslanjanja na kontinualnu elastinu podlogu i ugradnjom filter blokova oko ine nivo buke se znaajno smanjuje, dok su vibracije svedene na minimum. S obzirom da je tramvajska pruga poloena u kontinualno izgraenom stambenom tkivu dobijeni efekti, sa stanovita kvaliteta ivota, su nemerljivi.
4. Mere koje se sprovode u pogonima GSP-a
GSP Beograd u saradnji sa gradskom upravom u svojim planovima ima za cilj stalno unapreenje podsistema na elektropogon kao i uvoenje novih ekoloki istih podsistema visokog kapaciteta kao to je LRT. I tokom 2007. godine nastavljena je realizacija projekta rekonstrukcije tramvajske infrastrukture, zapoeta 2002. godine, iz kredita Evropske investicione banke. Projektom je planirano da se rekonstruie 30,4 km tramvajske pruge i kontaktne mree. Tako je tokom 2007. godine je zavrena rekonstrukcija sledeih deonica tramvajske pruge i tramvajske kontaktne mree: 1. deonica Hajat - Jurija Gagarina (duina 2500m); zapoeta 24. 03. 2007., a zavrena 27. 07. 2007. 2. deonica Staro sajmite - Hajat (duina 660m); zapoeta 13. 10. 2007., a zavrena 19. 01. 2008. 3. deonica Ekonomski fakultet - Staro sajmite (duina 880m); zapoeta 15. 10. 2007., zavreno 31. 03. 08. 4. deonica od Veterinarskog fakulteta do petlje Autokomanda (dui-
GSP Beograd i dalje sprovodi i Program zatite ivotne sredine koji je sainjen u saradnji sa strunjacima Evropske banke za obnovu i razvoj. Na osnovu Akcionog plana zatite okoline, GSP Beograd je tokom 2007. godine sproveo niz aktivnosti u cilju unapreenja i zatite ivotne okoline:
Zagaenje vazduha
Angaovana je ovlaena ustanova za sprovoenje postupka procene rizika na radnom mestu sa donoenjem Akta o proceni rizika, sa predlogom mera za poboljanje uslova u skladu sa propisima. n Zavreni su radovi u prostoru za lakiranje elektromotora u Elektrotehnikoj radionici na lokaciji Dorol. n Izvrena je ugradnja sistema za lokalno odsisavanje izduvnih gasova u objektu tehnikog pregleda, u hali za tekue popravke (kompletiran je sistem u itavoj hali) i u hali za dijagnostiku (dve linije koje pokrivaju itavu duinu hale) u saobraajnom pogonu ''Novi Beograd''. n Zavrena je sanacija postojeih sistema za odsisavanje izduvnih
n
216
Zdravlje i bezbednost
ista voda i otpadna voda
Sprovedena je (tri puta) procedura provere kvaliteta otpadnih voda. Utvreni kvalitet potpuno zadovoljava propisane mere. n Angaovanjem ovlaene ustanove vreno je redovno ienje i odravanje separatora.
n
Zatitna oprema se redovno nabavlja. n Angaovana je ovlaena ustanova za sprovoenje postupka procene rizika na radnom mestu sa donoenjem Akta o proceni rizika, sa predlogom mera za poboljanje uslova u skladu sa propisima.
n
Rukovanje otpadom
Sainjene su ''Preporuke za skladitenje, pakovanje i rukovanje opasnim materijama i merama zatite''. n Sainjena je evidencija o otpadnim materijama (sekundarnim sirovinama). n Otpoelo se sa karakterizacijom i kategorizacijom svih vrsta otpada u GSP-u.
n
Buka, vibracije i ostali fiziki faktori
Izvrena je ugradnja 4 brzih automatskih vrata u saobraajnom pogonu ''Zemun''. n Instalirane su svetiljke u kanalima (hala prvog servisa, hala vanrednih opravki, bravarska radionica) u saobraajnom pogonu Novi Beograd.
n
Zagaivanje zemljita
n
Sprovodi se stalna mera ienja parking prostora i spreava zagaivanje zemljita. Izvrena je rekonstrukcija i ugradnja novih kotlarnica na gas na lokaSlika 4. Rekonstruisana deonica od Veterinarskog fakulteta do Autokomande
Inicijative oko zatite ivotne sredine

n
217
gasova u hali odravanja, motornom i bravarskom odeljenju, kao i ugradnja tri komora za odsisavanje ledbee praine sa maina za obradu koionih obloga u saobraajnom pogonu ''Kosmaj''. n Uraen je Glavni projekat rekonstrukcije i sanacije instalacija grejanja i provetravanja u pogonu ''Karaburma''.
ciji Dorol i u saobraajnom pogonu ''Karaburma''. n Sproveden je pilot projekat ugradnje TADGER-a, ekolokog ureaja za efikasniji rad motora (smanjuje se izduvna emisija gasova i dimnost na motornim vozilima, a istovremeno dovodi do utede goriva).
8.9 JKp BEOGRAD pUT

radovi u ulicama Vladimira Popovia i Zemunski put koji e znaajno poveati kapacitet protoka saobraaja u zoni Starog savskog mosta i doprineti rastereenju Brankovog mosta.
BRIGA O SAOBRAAJNICAMA U BROJKAMA
Javno komunalno preduzee Beograd put odrava oko 4000 gradskih ulica pribline duine preko 2.000 km, zatim 630 km regionalnih i 550 km lokalnih puteva na teritoriji grada Beograda, 500 semaforizovanih raskrsnica, 120.000 saobraajnih znakova i brine o 400 mostova. JKP Beograd put je javno komunalno preduzee za projektovanje, izgradnju i odravanje ulica i puteva. JKP Beograd put je u toku 2007. godine izvrio sanaciju i adaptaciju 453 gradske ulice u ukupnoj duini od preko 340 km i 57 deijih i kolskih igralita, odnosno oko 1.700.000 m2 kolovoznih i peakih povrina. U okviru redovnog odravanja i hitnih intervencija je sanirano dodatnih 200.000 kvadrata. Na podruju Lazarevca i Barajeva asfaltriano je preko 60.000 m2 ulica i puteva. U segmentu novogradnje izgraeno je vie od 10 km novih ulica u beogradskim naseljima Altina, Padinska skela, Vinjika banja... Operativa JKP Beograd put izvrila je rekonstrukcije pristupnih saobraajnica ustanovama u glavnim bolnikim kompleksima u Beogradu Klinikom centru, Bolnici Dragia Miovi, KBC Beanijska kosa i KBC Zvezdara. Radi unapreenja kvaliteta saobraaja u gradu uraeno je sledee: n proirenje dela Autokomande kod Junog bulevara, n izgradnja rampe desnog skretanja sa Autokomande na Auto-put Beograd - Ni u pravcu prema Niu i,
Proizvodnja asfalta i betona
JKP Beograd put je prole godine proizveo blizu 300.000 tona asfalta. Osnovna odlika proizvodnje asfaltne mase u 2007. godini je izrada specifinih vrsta asfalta kao to su: n SMA - proizvodnja poveana za 207%, n drugi asfalti namenjeni teem saobraaju (BNS22s, BNS32s i AB11s) porast proizvodnje blizu 50%, n crveni asfalt - proizvodnja poveana 17 puta i n liveni asfalt - porast proizvodnje za 76% u odnosu na prethodnu godinu. Proizvodnja betona u Beograd putu je u 2007. godini iznosila je 77.429,74 tone to je za 30% vie nego u 2006.godini.
Kontrole pri proizvodnji asfalta
U okviru proizvodnje asfalta, posebna panja se poklanja stanju kvaliteta ivotne sredine, posebno na asfaltnoj bazi na Vilinim vodama gde su glavni proizvodni kapacitetii ovog preduzea. U tom smislu su na svim postrojenjima stari vodeni preistai zamenjeni novim savremenijim, suvim vreastim otpraivaima. Pored ulaganja u opremu i postrojenja JKP Beograd put prati redovno emisiju gasova na svim postrojenjima i za ove poslove angauje Centar za procesnu tehniku Mainskog
218
fakulteta u Beogradu kao referentnu instituciju. Prole godine obavljeno je jedno od redovnih kontrolnih merenja ispusnih gasova. Cilj merenja je da se konstatuje kakvo je u odreenom momentu stanje prakastih materija i gasovitih komponenti (ugljen-monoksida, sumpornih i azotnih oksida) u dimnim gasovima. Rezultati su potvrdili da se emisije u atmosferu kreu u zakonom propisanim okvirima. Kod proizvodnje asfalta, zakon odreuje vrlo otre granice emisije tetnih materija u vazduh. To se posebno odnosi na koncentraciju prakastih materija gde je dozvoljno 20mg/ m3 to su i aktuelni evropski standardi. Suvi vreasti otprivai, za razliku od vlanih, uz redovno servisiranje, mogu da obezbede nivo preiavanja u skladu sa standardom . . Da bi se emisije zadrale u okviru limitiranih vrednosti, od presudnog je znaaja izuzetno kvalitetno odravanje filtera. Zato Sektor za proizvodnju asfalta i betona JKP Beograd put vri godinje generalne servise i redovno odravanje, kako filtera, tako i drugih segmenata i celokupnih postrojenja za proizvodnju asfalta. S obzirom da se asfaltna baza Beograd puta nalazi na obali Dunava, pored kontrole emisije materija u atmosferu, prati se i uticaj postrojenja na kvalitet rene vode. Gradski zavod za javno zdravlje u okviru sopstvenih aktivnosti vri redovnu kontrolu parametara zagaenja tla i vodotoka reke Dunav. Poslednje od tih merenja vreno je nedavno, u februaru 2008. godine i kao i uvek do sada, izmerene vrednosti i u ovoj oblasti u potpunosti su zadovoljile zakonom predviene okvire.
JKP Beograd put je prole godine u unapreenje rada kupovinom osnovnih sredstava investirao oko 300 miliona dinara i to iz tekueg poslovanja. Jedna od najznaajnijih investicija je kupovina vunog voza za proizvodnju livenog asflata. Pojedinano najveim ulaganjem vrednim 28 miliona dinara, JKP Beograd put je s jedne strane, obnovio resurse u ovom delu proizvodnje i unapredio kapacitete A s druge strane, nabavka savremenih maina znai i unapreenje i ouvanje kvaliteta ivotne sredine jer nova postrojenja imaju veu mobilnost, bri transport, bri i istiji rad, izrauju bolju smeu uz manja isparenja asfaltne mase ime je i isputanje dimnih produkata u vazduh znatno manje. Odmah po unapreenju proizvodnje, JKP Beograd put je preduzeo i naredni korak u modernizaciji rada sa livenim asfaltom. Nabavljen je finier za ugradnju livene mase. Time je prvi put u Srbiji, pa i ire u ovom delu Evrope, primenjena mainska ugradnja livenog asfalta. Nabavka finiera oznaava korak napred u brzini i kvalitetu rada JKP Beograd put, ali doprinosi i poboljanju uslova rada radnika na livenom asfaltu.
Osavremenjivanje voznog parka
Ulaganja u osnovna sredstva u 2007. godini su bila blizu 30 odsto vea nego ukupna amortizacija to govori da je JKP Beograd put u protekloj godini bre obnavljao svoja sredstva. Prioritet u materijalnom unapreenju osnove rada bio je pre svega ulaganje u sredstva za transport. Transportna sredstva JKP Beograd put su u 2007. godini ukupno preKVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI
219
Unapreenje proizvodnje i ugradnje livenog asfalta
la 3.334.322 km i pri tom prevezla 774.668 tona i 12.024 m3 materijala to je za 9262 tone i 4.013 m3 vie nego 2006. godine Pri tome je u kilometrau uraunat preen put vozila za prevoz graevinskih i drugih maina koja se koliinski ne mogu iskazati. Potronja goriva je pri tom smanjena za 1,25 l na preenih 100 km. JKP Beograd put je u cilju podizanja kvaliteta voznog parka u toku 2007. godine izvrio kupovinu 24 transportne jedinica meu kojima 20 kamiona kipera, plato-prikolice, miksera za beton i dve cisterne za vodu. Nabavljeni kamioni raspolau EURO 3 motorima koji zadovolja-
vaju propisane kriterijume u pogledu gasova koje pri radu emituju u atmosferu. Krajem 2007. i poetkom 2008. godine realizovana je nabavka i nove graevinske mehanizacije sa istim prioritetom podmlaivanje voznog parka Graevinske operative.
Odravanje ulica u zimskim uslovima
Deo redovne delatnosti JKP Beograd put je i odravanje ulica i blagovremena priprema za zimski period pri emu se koriste iskljuivo savremeni hemijski preparati sa sertifikatima kakobi se sauvao kvalitet saobraajnica i vozila.
Uluca Starine Novaka - Zdravka elara Maina za proizvodnju livenog asfalta 220
Botanika bata Jevremovac je na osnovu Uredbe Vlade Republike Srbije proglaena za Spomenik prirode II kategorije sa posebnim reimom (Slubeni glasnik. br. 23, str. 777-778, god. LI, 29. 06. 1995), te stoga svake godine planira i sprovodi niz aktivnosti koje su zacrtane u srednjoronom (2006-2010 god.) Programu zatite i razvoja spomenika prirode . . Znaajna delatnost ove godine je bila obogaivanje biljnog fonda to se realizuje kroz nove projekte ili popunjavanjem ve formiranih parcela. S tim u vezi zavrena je sistematska parcela za gajenje zeljastih biljaka iz grupe dikotila (Dicotyledones = Magnoliopsida). U ovu parcelu je u toku godine uneeno preko 350 novih taksona iz flore Srbije i susednih podruja. U okviru Projekta ''Ex situ zatite ugroenih i iezlih biljnih vrsta'' formirana je posebna parcela - alpinum za gajenje ugroenih i iezlih biljnih vrsta u Ex situ uslovima Botanike bate Jevremovac i zapoeto je popunjavanje iste. Kupovinom i, najveim delom, poklonom od privatnih rasadnika u Botaniku batu je uneto vie od 250 taksona hortikulturnih biljaka od kojih je preko 100 novih za otvoreni prostor bate. Japanski vrt kao posebna atrakcija zatienog prirodnog dobra je obogaen znatnim broj novih patuljastih vrsta, tako da e njegov izgled dobiti na atraktivnosti u narednih nekoliko godina. Sakupljen je vei broj mladih biljaka i semena vrednijih vrsta iz Bate, a isti su zasaeni u saksije ili leje da odrastaju. Takoe, nastavljeno je sakupljanje, priprema i deponovanje semena iz Botanike bate, kao i divljih vrsta
iz Srbije koje su uneene prethodne godine u sistematske parcele. U toku 2007. godine Botanika bata je delom od svojih sredstava, a delom od namenskih sredstva Ministarstva zatite ivotne sredine znatno obnovila opremu za odravanje Botanike bate, kao i opremu za rad za zaposlene koji su direktno odgovorni za poslove odravanja i gajenja biljaka. U skladu sa godinjim programom aktivnosti na odravanju i ureenju otvorenog prostora Botanike bate, koji smo i ove godine utvrdili sa JKP "Zelenilo Beograd", obavljeni su redovni sezonski poslovi kao to su: koenje i odvoz trave, sea stabala, vaenje panjeva, oblikovanje kronji, sakupljanje i odvoenje lia na deponiju, i sl. Na osnovu ve ostvarenog dogovora i saradnje sa preduzeem Ekosan oko redovnog fitosanitarnog odravanja staklene bate izvrena su dva tretiranja insekticidima i fungicidima. Na osnovu ranijeg reenja Republikog inspektora zatite na radu, kao i graevinskog inspektora grada Beograda, veliki staklenik je i dalje zatvoren za posete graana. Meutim, zbog dotrajalosti instalacija za grejanje i ugroenosti biljaka u stakleniku bili smo prinueni da postojeu staru grejnu instalaciju zamenimo novom. Ekspertski projektantski tim angaovan od strane Sekretarijata za komunalne i stambene poslove grada Beograda, zavrio je glavni projekat rekonstrukcije staklenika i predao ga na reviziju u Zavod za vetaenje jo krajem 2006. godine. Naalost, projekt jo uvek nije u potpunosti revidiran. Zbog ugroenosti krova Upravne zgrade i i neophodnosti proirenja
221
8.10 IZVETAJ O REALIZAcIJI pROGRAMA ZATITE I RAZVOJA SpOMENIKA pRIRODE BOTANIKA BATA "JEVREMOVAc" ZA 2007. GODINU
prostora za smetaj herbarijumskog i bibliotekog fonda podnet je zahtev za finansijska sredstva Skuptini grada Beograda. Traena sredstva su odobrena i u toku je postupak pripreme tenderske dokumentacije. Rekonstrukcija se oekuje poetkom 2008. godine. Sekretarijat za komunalne i stambene poslove grada Beograda i Graevinski fakultet su zavrili glavni projekat za sanaciju i rekonstrukciju ograde i kapija. Izvrena je rekonstrukcija mosta, paviljona i kapije Japanskog vrta (zaita i farbanje drvenih delova). Pored toga, izvrena je rekonstrukcija odvodnih cevi u Japanskom vrtu. Ovi poslovi finansirani su iz sopstvenih prihoda Botanike bate. Sa Sekretarijatom za komunalne i stambene poslove izvrena je koordinirana akcija odvoza velike koliine uta iz Botanike bate. Poslove je izvrilo JP Gradska istoa. Kao i ranijih godina, u vie navrata su obavljeni redovni tretmani protiv komaraca (zamagljivanjem sa zemlje), kao i protiv sitnih glodara. Pored toga, preduzimane su uobiajene aktivnosti na spreavanju ulaska i uklanjanju brojnih pasa lutalica. Takoe, kao vid zatite posetilaca i zaposlenih, uklonjeno je nekoliko trulih i prestarelih stabala i veliki broj grana, u emu nam je veliku pomo pruilo JKP Zelenilo Beograd. Nastavljeno je sa organizacijom i realizacijom poseta uenika i nastavnika osnovnih i srednjih kola sa teritorije Srbije, studenata i nastavnika, zainteresovanih graana kao i grupa pod terapeutskim tretmanima, socijalno ugroenih, prinudno raseljenih, za porodice i sl. Tokom ovih poseta saradnici Biolokog fakulteta, kao i studenti zavrnih godina i poslediplomskih studija realizovali su jednoasovna struna voenja.
U toku prolene i jesenje sezone kolskih ekskurzija kroz program za edukaciju uenika srednjih i osnovnih kola prolo oko 21.000 uenika sa svojim nastavnicima. U saradnji sa Savetom za ekologiju SO Stari grad realizovana su 52 dvoasovna besplatna obilaska grupa zainteresovanih graana. Ovi obilasci su se realizoavali svake subote sa poetkom u 12 asova u pratnji strunog vodia iz Botanike bate. Procenjuje se da je u toku ovih obilazaka Botaniku batu organizovano posetilo preko 2.000 zainteresovanih graana. Tokom ove godine bilo je preko 4.000 posetilaca koji su kao zvanice posetile batu u okviru manifestacija, promocija, izlobi, konferencija, i u okviru besplatnih obilazaka u saradnji sa EFG eurobank. Kao i prethodnih godina, organizovano je vie humanitarno-edukativnih poseta koje su bile besplatne. U okviru ovog segmenta aktivnosti Batu je posetilo 372 dece iz domova za nezbrinute, iz specijalnih osnovnih i srednjih kola, iz izbeglikih kampova sa Kosova i Metohije, kolektivnih centara, grupe odraslih iz Instituta za mentalno zdravlje u Palmotievoj ulici, kao i edukativne seminarske grupe u saradnji sa Dejim kulturnim centrom i Zavodom za zatitu prirode Republike Srbije. Botaniku batu Jevremovac u 2007. godini obilo je preko 41.000 posetilaca. U zatienom prirodnom dobru Botanika bata Jevremovac organizovano je desetak izlobi i isto toliko javnih manifestacija. Botanika bata i Bioloki fakultet su i ove godine uestvovala na SAJMU EKOLOGIJE od 12. do 14. 09. 2007. godine . .
222
Uprava za Vode, osnovana u leto 2003. godine, nastala je kao potreba jednog velikog grada okruenog vodama da dugogodinje, dominirajue, sektorsko upravljanje vodama zameni integralnim modelom staranja nad vodama, nalik na sline evropske gradove. Ostvarivanje usko sektorskih ciljeva unutar nadlenih optinskih slubi, gradskih sekretarijata ili dravnih ministarstava, pokazalo se u dosadanjoj praksi da ne odgovara prirodi hidrolokog ciklusa, pogotovo ne u urbanim uslovima. Promena nezavidnog statusa gradskih voda mogua je samo kroz sveobuhvatnu institucionalnu reformu sektora voda, pre svega u dravi, a takoe i u Beogradu. Ovo podrazumeva donoenje novog Zakona o vodama i prateih lokalnih propisa, priznavanje trine ekonomije kao pokretaa promena, uspostavljanje politike subvencioniranja trokova komunalnih usluga u cilju zatite najugroenijih slojeva gradskog stanovnitva i konano, ali ne i zakljuno, promenu politike upravljanja vodama i promenu navika svakog pojedinca u nainu korienja voda. Vizija Uprave za vode je da gradske vode, kao neotuivi nasleeni kapital grada, budu sauvane i zatiene i kao takve predate generacijama koje dolaze. Ostvarenje vizije nije lak posao i sastoji se iz niza malih koraka koje bi trebalo prei u skladu sa utvrenom misijom. Misija Uprave za vode je da sprovodi vremensko i prostorno upravljanje elementima bilansa gradskih voda, uvaavajui njihove meusobne zavisnosti koje proistiu iz specifinog poloaja voda u gradskom ambijentu. Pri tome, pod gradskim ambijentom se,
pored prirodnog okruenja i opte komunalne infrastrukture, podrazumeva i institucionalni, ekonomski i drutveno-politiki ambijent grada. Ciljevi Uprave vezani su za reforme koje treba sprovesti u skladu sa ekonomskim mogunostima grada, ali i u skladu sa zahtevima meunarodnog okruenja koje bitno odreuje i opte ciljeve ire drutvene zajednice. Ovo se, pre svega, odnosi na zahteve koji proistiu iz procesa pribliavanja Evropskoj Uniji i iz obaveza koje Beograd ima kao podunavski grad, ali se odnosi i na jaanje trinih mehanizama u drutvu i na uvoenje privatnog sektora u javno-komunalnu delatnost. Potreba za znaajnim poboljanjem statusa gradskih voda proizilazi, konano, i iz oekivanja graana da dobiju kvalitetniju komunalnu uslugu od dananje. Nema sumnje e Grad i njegova ira teritorija tek nakon reavanja problema otpadnih voda i opte sanitacije postati atraktivni za investicije, turizam ili izvoz zdrave hrane, jer Evropa jasno prepoznaje i sankcionie robu i usluge koje dolaze iz ekoloki neregulisanih podruja. Konano, gaenje preko 30 dananjih kanalizacionih izliva u Savu i Dunav je neto to dananja generacija duguje buduim generacijama, kad ve to mnogo ranije nije uraeno. U domenu planiranja upotrebe vode Uprava za vode javno podrava koncept upravljanja zahtevima za vodom (water demand management), gde se pod zahtevom za vodom podrazumeva zbir racionalne potronje vode, neophodne rezerve i ekonomski prihvatljivog gubitka vode. Upravljanje zahtevima za vodom podrazumeva (a) uvoKVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI
223
8.11 UpRAVA ZA VODE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI
enje opte politike tednje vode, (b) kontrolu njene namenske potronje, (v) uvoenje recirkulacije i njene viestruke upotrebe, (g) bilansiranje potreba zasnovano na merenjima potronje i (d) obuku potroaa u cilju promene njihovih navika. U domenu evakuacije otpadnih voda Uprava za vode podrava koncepte integralne sanitacije na celoj teritoriji grada i reavanja problema zagaenja, pre svega, na samom mestu nastanka. Direktna posledica uvoenja ovih novih koncepata je neizbeno preispitivanje svih dosadanjih razvojnih planova u domenu vodosnabdevanja i sanitacije grada. Tokom 2007. godine osnovne aktivnosti Uprave za vode bile su: n staranje nad realizacijom novog postrojenja Maki 2 za pripremu vode za pie, finansiranog iz kredita EBRD i gradskog budeta, kao i nad realizacijom prateih projekata u sklopu kompleksa Maki, koji se finansiraju iskljuivo iz gradskog budeta n realizacija projekata u saradnji sa nemakom agencijom KfW po principu zajednikog finansiranja, u okviru osnovne delatnosti JKP BVK n realizacija godinjih programa odravanja infrastrukture kine kanalizacije JKP Beogradski vodovod i kanalizacija (BVK), kao i odobra-
vanje kapitalnih subvencija ovom komunalnom preduzeu n ienje melioracionih kanala u priobalju reka Save i Dunav (Surinsko polje i Panevaki rit) n realizacija rekonstrukcije objekata za zatitu grada od poplava na Adi Ciganliji, u saradnji sa JVP Srbijavode Neizbenom komercijalizacijom vodosnabdevanja i sanitacije ostae u Gradu niz elemenata sektora voda kojima e, u novim javno-privatnim uslovima, biti potreban staratelj. Re je o gradskim obalama, melioracionim sistemima u priobalju, izvoritima podzemnih voda, zatiti od plavljenja unutranjih voda, bujinim vodotocima po obodu komunalnog sistema, objektima na vodi i u vodnom koritu, sportovima na vodi i rekreaciji i, konano, ureenju voda u cilju poveanja vrednosti gradskog graevinskog zemljita. Novim Zakonom o glavnom gradu Beogradu (2007) omogueno je prenoenje vodoprivrednih nadlenosti na gradsku upravu, to znai da u 2008. godini predstoji puno reformatorskog posla na uspostavljanju novog mandata u upravljanju vodama na teritoriji grada. U tim novim okolnostima prethodno opisana misija Uprave za vode imae sve potrebne uslove za ostvarenje.
224
Tokom 2007. godine, Zavod za zatitu prirode Srbije, shodno svojoj delat-
nosti, saglasno usvojenom Programu realizovao je brojne aktivnosti na zatiti prirode u Srbiji, koje su se odnosile na pokretanje postupka zatite odreenih prostornih celina, odnosno istraivanja, izradu studija kao osnove za zatitu, pokrenutu ili obavljenu reviziju zatite odreenih prirodnih dobara, kao i brojne poslove strunog nadzora. Deo ovih aktivnosti odnosio se na zatitu prirodnih dobara u Beogradu, s ciljem ouvanja spomenika prirode - retkih i reprezentativnih primeraka biljnog sveta i geolokih objekata, kao i parkova, zelenih oaza retkih i dragocenih za urbanu sredinu. Na osnovu strunih studija i predloga Zavoda za zatitu prirode Srbije, u 2007. godini doneta su reenja na osnovu kojih je Beograd dobio nova zatiena prirodna dobra: spomenike prirode Akademski park i Pionirski park, i Predeo izuzetnih odlika Avala. Takoe, u ovoj godini, realizovana su istraivanja i u pripremi je studija zatite za budua dobra, spomenike prirode Topiderski park i uma u Koutnjaku. Topiderski park, budue zatieno prirodno dobro, objedinjuje kulturno-istorijske, prirodne i estetske vrednosti, i predstavlja okosnicu Prostorno kulturno-istorijske celine Topider, koja je proglaena za kulturno dobro od izuzetnog znaaja za Republiku Srbiju. Topiderski parkovski kompleks je prvi evropski oblikovan parkovski prostor u Srbiji. Kao uzor topiderskom kompleksu u vreme njegovog nastajanja od doba vladavine kneza Miloa Obrenovia posluili su dvorski ansambli nadomak gradova, karakteristini za srednju Evropu slobodno komponovani u prirodnom, a ipak kultivisanom okruenju. Sa stanovita prirodnih vrednosti u parku je izuzetno
bogat fond raznolikih vrsta drvea i bunja razliite vitalnosti, starosti, dimenzija i porekla. Primerci hrastova, kestena, borova, vrba, breza, platana, javora, smra i lipa uz brojne egzote, predstavljaju neizmerno bogatstvo floristikog fonda u ekoloko biolokom smislu. Tu se nalazi i znaajno prirodno dobro, spomenik prirode, grandiozni Miloev platan (Platanus acerifolia - javrolisni platan). Posebnu prirodnu vrednost parka predstavlja i grupacija osam stabala Taxodium distichum Rich. (movarni empresi). U okviru svojih granica, Prostorno kulturno-istorijska celina Topider obuhvata i umu Koutnjak, koja je u vreme formiranja kompleksa Topiderske rezidencije kneza Miloa predstavljala lovite zatvorenog tipa. Prepoznajui vrednosti ovog prostora, Zavod za zatitu prirode Srbije je, u okviru svojih redovnih aktivnosti, pokrenuo postupak zatite i ume Koutnjak kao prirodnog dobra spomenik prirode. Do sada su zatieni, kao prostori posebnih prirodnih vrednosti, prirodni rezervat uma hrasta lunjaka i graba kod Hajduke esme u Koutnjaku i uma srebrne lipe. Na prostoru Koutnjaka postoje evidentirana prirodna dobra geolokog karaktera (Kredni morski sprud Burdelj ili Main majdan, Profil kod kovnice novca I, Baremski kredni morski sprud kod spomenika pogibije kneza Mihaila), koja su zajedno sa objektima geolokog naslea iz drugih podruja grada imala veliku ulogu u rekonstrukciji geoloke istorije Beograda, posebno to se tie perioda krede. Zavod je u 2007. godini, na inicijativu umarskog fakulteta, zapoeo aktivnosti, i zavrio studiju kao predlog za zatitu Arboretuma kao prirodnog dobra. Arboretum umarskog fakulteta u Beogradu osnovan
225
8.12 ZATITA pRIRODE U BEOGRADU U 2007. GODINI
1956. godine, predstavlja centar za prikupljanje retkih i vrednih umskih drvenastih vrsta iz cele Srbije, kao i centar za znaajne alohtone vrste. On je iva zbirka u urbanoj stredini grada Beograda sa primarnom nastavno-naunom namenom, a takoe ima ulogu znaajne gradske ume odreene ekoloke i bioloke vrednosti na malom prostoru. Uzimajui u obzir izuzetan znaaj, poluvekovno postojanje, brojnost vrsta i multifunkcionalnost ove ureene zelene povrine sa specifinom namenom, Zavod je pripremio dokumentacionu osnovu prema kojoj e vredan biljni arhiv na padinama Koutnjaka uivati zatitu u kategoriji Spomenika prirode botanikog karaktera. U okviru projekta Zelena regulativa, Zavod je dao svoj struni doprinos, uestvujui u realizaciji njegove tree faze, Kartiranje i vrednovanje biotopa Beograda, na osnovu kojeg je nastala jedinstvena baza podataka podrana geografskim informacionim sistemom, kao osnove za odrivo planiranje i ureivanje zelenih povrina Grada. U okviru svoje redovne delatnosti, u 2007. godini Zavod je razmatrao i obradio brojne zahteve za izdavanje uslova i miljenja na privredne aktivnosti i prostorno-plansku dokumentaciju, odnosno na prostorne i urbanistike planove, umske i druge osnove i programe, procene uticaja i drugo. Od obraenih predmeta koji su sa brojem od preko 2000 premaili sve prethodne godine, znatan broj se odnosi na dokumentaciju i razliite aktivnosti u Beogradu. Zavod realizuje i brojne aktivnosti koje su usmerene na podizanje svesti i edukaciju najire javnosti po pitanju zatite prirode, u okviru izdavatva, muzejske delatnosti, realizacije raznih obrazovnih programa, organizovanja i uea u promotivnim manifestacijama.
Tako je u 2007. godini Beograanima predstavljena delatnost Zavoda i problematika zatite prirode na sajamskim manifestacijama - 4. Meunarodnom sajmu ivotne sredine ECOFAIR, kada je za izloeni tematski promotivni materijal Zavod osvojio specijalno priznanje Udruenja ekonomskih propagandista Srbije, i na 54. beogradskom meunarodnom sajmu knjiga. Zavod je uzeo uee i na treem po redu Deijem filmskom festivalu - KIDS FILM FEST. U program Festivala uvrten je ekoloki igrano-dokumentarni film Moj prijatelj tigli u koprodukciji Zavoda, a takoe, organizovana je radionica na temu zatite prirode, kada je Zavod male uesnike kojima se dopala edukativna igra na temu prirode, nagradio primercima svojih izdanja. U okviru organizacije Deca Vraara Zavod je uestvovao u promociji manifestacije Sigurna kua za ptice,a takoe, ve tradicionalno, uestvovao je u manifestaciji Poznavanje ptica Beograda, pri emu je za pobednike kviza Ptice Beograda obezbedio vredne nagrade, kao i za uesnike tradicionalne atletske trke Seanje na Duka Radovia koju na Adi Ciganliji organizuje Sportski savez Rakovice. Meu skoro sedamdeset realizovanih obrazovnih programskih aktivnosti, jedan broj odran je i u Beogradu, kao to je predavanje na temu U carstvu gmizavaca, posete seditu Zavoda uenika osnovnih, srednjih kola i studenata fakulteta Univerziteta u Beogradu uz obilazak izlobene postavke i predavanje na temu zatite prirode Srbije, odran tematski as Ptice Ade Ciganlije, u okviru bogate dugogodinje saradnje sa Deijim kulturnim centrom prezentacija i razgovor na temu Rezervati bukve praumskog tipa, itd. Izlobenu postavku Zavoda Zatita prirode Srbije videlo je preko hiljadu dece iz oko 50 beogradskih osnovnih kola.
226
Kompleks Ade Ciganlije predstavlja rekreaciono podruje Beograda sa dvonamenskim korienjem, za rekreaciju i kao znaajno vodoizvorite za snabdevanje grada. U protekloj godini pored redovnog programa odravanja Javnih zelenih povrina, brojnih sportskih terena, Javnog kupalita na Savskom jezeru po reenju Vodoprivredne inspekcije resornog ministarstva izvedeni su radovi na rekonsrtrukcji zatitnog nasipa Ade Ciganlije i to na sledeim deonicama: Od km 0 + 680 do 1 + 908, od km 3 + 009 do 4 + 759, od km 4 + 759,19 do km 6 + 318,26. Izvedeni radovi su bili neophodni kako bi se obezbedio stepen zatite odbrane od stogodinjih voda na delovim nasipa. Na pojedinim deonicam stepen zatite je ostao isti kao u prethodnom periodu. Kako je i tokom 2006. i 2007. godine bilo problema sa odbranom od velikih voda reke Save smatra se da je neophod-
no nastaviti sa radovima na rekonstrukciji zatitnog nasipa Ade Ciganlije i na deonicama na kojima nije raena rekonstrukcija u prethodnom periodu, i time obezbediti kompletnu zatitu Ade Ciganlije i priobalja od negativnog dejstva velikih voda reke Save. Teritoriju Ade pokrivaju zelene povrine razliitih tipova i kategorija. Prisutne su razliite vrste drvea, iblja, terena, zeljastih biljaka i ostalog rastinja od kojih su neke domae samonikle a neke unete. Povrine pod sportsko-rekreativnim terenima najee su povrine pod travnatim zastorom, ponegde peskom, ljakom i asfalt betonom. Redovnim odravanjem svih sportsko-rekreativnih povrina one su na odgovarajuem nivou. U protekloj godini J. P. Ada Ciganlija je unela i odreeni broj fazana, zeeva a i izvreno je poribljavanje Savskog jezera.
227
8.13 KOMpLEKS ADE cIGANLIJE
8.14 KONTROLA, ZATITA I UNApREENJE IVOTNE SREDINE U TE "NIKOLA TESLA" A I TE "NIKOLA TESLA" B U 2007. GODINI
Sagorevanjem niskokalorinog lignita u kotlovima TE Nikola Tesla A i B, u daljem tekstu TENT A i B, nastaju velike koliine dimnih gasova koji sadre tetne materije, od kojih su najznaajnije: SO2, NOx, CO, CO2 . i . prakaste materije (letei pepeo). Posle elektrostatikog izdvajanja prakastih materija u elektrofiltrima, u daljem tekstu EF, dimni gasovi blokova TENT-a: A A1, A2 i A3 se isputaju preko dimnjaka visine 150m, blokova A4, A5 i A6 preko dimnjaka visine 220m, a blokova TENT-a B: B1 i B2 preko dimnjaka visine 280m. Pepeo i ljaka se meaju sa vodom u odnosu 1:10 (u praksi taj odnos je i do 1:20) i hidraulikim putem se transportuju na otvorene deponije pepela i ljake, u daljem tekstu deponije. Odlaganje pepela se vri na aktivnoj kaseti, a drugi deo deponije je u fazi privremenog mirovanja (pasivna rezervna kaseta). Pasivna kaseta je u fazi mirovanja radi tehnike konsolidacije pepela i dreniranja, a taj period traje 610 godina. Deponija TENTa A zauzima povrinu od 400ha, a deponija TENT-a B povrinu od 600 ha (pepeo je odlagan na 400 ha, a 200ha nije korieno) i okruene su naseljima i obradivim povrinama. Pored toga, na levoj obali reke Save nalazi se zatieno podruje-Obedska bara, a na desnoj obali specijalni rezervat prirode-Orlaa-Provo. Oba lokaliteta su smetena na maloj udaljenosti od TENT-a B. Sada je na deponiji TENT-a A kaseta I aktivna, a kasete II i III su pasivne. Na deponiji TENT-a B kaseta I je aktivna, a kaseta II je pasivna. Na deponiji se vri mehaniko taloenje pepela iz suspenzije pepela i vode, pri emu nastaju prelivne
228
i drenane otpadne vode koje se indirektno preko drenanih kanala isputaju u reku Savu. U cilju spreavanja zabarivanja okolnog terena i hemijskog zagaenja podzemnih voda, po obodu deponije izgraen je sistem drenanih bunara, koji mora biti u funkciji. Deponije su povrinski izvori zagaivanja vazduha pepelom. U cilju spreavanja eolske erozije pepela sa deponija, primenjuju se odgovarajui sistemi zatite. Bioloka rekultivacija se obavlja po tehnologiji koja je u skladu sa Glavnim projektom rekulivacije deponije pepela TENT-a A i B, koji je uraen 2004. godine od strane Instituta za zemljite, Beograd. Krajem avgusta 2006. godine prestalo se sa odlaganjem pepela i ljake na kasetu III deponije TENT-a A, odlaganje se vri samo na kaseti I. Kasete II i III su pasivne. U TENT-u B kaseta I je aktivna od 1996. godine, a kaseta II je pasivna. Praenje uticaja TENT A i B na ivotnu sredinu vri se interno i od strane ovlaenih institucija. Internu kontrolu vri Sluba za kontrolu i zatitu ivotne sredine TENT-a. U toku 2007. godine vrena su: Interna merenja: n Kvaliteta prizemnog sloja vazduha, imisija, u okolini TENT-a A i B - svakodnevno n Kontrola kvaliteta povrinskih i podzemnih voda jedan put meseno n Praenje rada EF - svakodnevno Periodina merenja u saradnji sa ovlaenim institucijama - Zakonska obaveza:
1. REMONTI I REKONSTRUKCIJA ELEKTROFILTARA
U skladu sa Planom remonata u 2007.godini uraeni su poslovi odravanja i remonta elektrofiltara koji obuhvataju mainske i elektro radove, pri emu je uloeno oko 619 968 190 dinara za EF TENT-a A i 3 713 120 dinara za EF TENT-a B. Dugogodinjim merenjem emisije prakastih materija od strane ovlaenih istitucija, pre rekostrukcija EF, utreno je da su najvee emisije bile na blokovima A1 i A2, do 2000 mg/m3, dok su na blokovima A3 i A6 bile 80-250 mg/m3, a na blokovima B1 i B2 30-100 mg/m3 . Izradom Dugoronog plana ekoloke modernizacije u termoelektranama Nikola Tesla A i Nikola Tesla B, 2003.godine, sagledani su najznaajniji ekoloki problemi, predloene su konkretne mere, dinamika i finansijska sredstva za njihovu realizaciju. Od 2003. godine poelo je sprovoenje poslova i priprema projektne dokumentacije koji se pored ostalog odnose i na EF: n Poveanje pouzdanosti postojeih EF TENT-a A n Rekonstrukciju EF (usaglaavanje izlaznih koncentracija prakastih materija u okviru zakonskih normi).
229
Kontrola kvaliteta otpadnih voda TENT-a A i B i uticaj na povrinske i podzemne vode n Kontrola stepena preiavanja EF, emisije tetnih i opasnih materija u vazduh n Kontrola radioaktivnosti u radnoj i ivotnoj sredini n Kontrola agrohemijskih osobina pepela i biljne mase na deponijama pepela n Karakterizacija i kategorizacija industrijskog otpada
Na blokovima A1, A2, A3 i A5 uvedeno je automatsko praenje rada EF. Upravljanje i praenje elektrine i neelektrine veliine i efikasnosti rada EF se vri posredstvom sistema za daljinski nadzor i upravljanje (SCADA). Pored toga na bloku A1 i A4 razvijena je nova tehnologija za elektrostatiko izdvajanje vrstih estica iz dimnog gasa. Radi se o digitalnom regulatoru napona sa dva brza digitalna signalna procesora. Ureaj se odlikuje izuzetnom autonomijom i fleksibilnou, i poseduje veoma napredan, adaptivni algoritam upravljanja specijalno razvijen u svrhu poveanja efikasnosti izdvajanja na blokovima velikih snaga. Ovakvim nainom rada, gotovo potpuno je eliminisan problem povratne korone i povratka u struju gasa ve izdvojenih estica. Regulator je u stanju da se prilagodi bilo kakvim uslovima u izdvajau kako bi odrao emisiju na propisanih 50 mg/m3, a rezultat je znaajna uteda elektrine energije. Od projektanta i isporuioca opreme postavljen je zahtev da koncentracija prakastih materija iza EF bude < 50 mg/m3, to je bitno zbog zadovoljavanja zakonskih normi, pored toga to je jedan od tehnikih zahteva ulaznih parametara postrojenja za odsumporavanje. Rekonstrukcijom EF poveana je povrina elektroda u EF, poboljana su i primenjena nova tehnika reenja elektro napajanja sekcija. Na postojeim ojaanim temeljima EF uraena je nadogradnja kuita, dodato jo po jedno polje i zamenjene elektrode, ugradnjom elektroda duine 15 m (16,5 m na EF A4). Pored teke finansijske situacije uraena je nadogradnja elektrofiltara A5 sopstvenim sredstvima. Izabran je Rafako - Poljska, koji je imao priznate reference u svetu. 2004. godine
uraena je prva rekonstrukcija EF na bloku A5. Nastavljena je rekostrukcija EF na ostalim blokovima, svake godine po jednan blok. Zavrno sa 2007. godinom rekostrukcija je uraena na EF etri bloka u TENT-u A. Rekonstrukcije EF su uraene u okviru remonata blokova, a putanje u rad krajem godine. Garancijska ispitivanja su raena nakon optimizacije rada EF. Smanjenje emisije prakastih materija - pepela je sledilo naredne godine, u odnosu na godinu obavljanja rekonstrukcije. Sredstva su obezbeena uglavnom iz sopstevnih izvora, manjim delom iz poljskog kredita. ukupno je uloeno 20 912 650 EUR, od ega 1 753 371 EUR povraaj sredstava od strane Fonda za zatitu ivotne sredine u skladu sa Uredbom o merilima za povraaj, oslobaanje ili smanjenje plaanja naknade za zagaivanje ivotne sredine (Sl. glasnik br. 113 od 20. 12. 2005.). Na grafiku broj 1 su date emisije pepela proraunate na bazi periodinih merenja emisije vrena od 2000. do 2007. godine od strane ovlaenih institucija i prosenog vremena rada blokova, od 6000 sati. Smanjenje emisije pepela postignuto rekonstrukcijom EF blokova A1, A2 i A5 (A4 efekat smanjenja mogue je sagledati tek u 2008. godini), pri
emu je uporeivanje vreno sa emisijom u 2004. godini, iznosi: n 88% u odnosu na ukupnu emisiju u TENT A, n 82% u odnosu na ukupnu emisiju u TENT A i TENT B. Najvee smanjenje emisije pepela je bilo u: n 2006. godini (kao rezultat rekonstrukcije EF A2, koji je uraen krajem 2005. godine) i n 2007. godini (kao rezultat rekonstrukcije EF A1, koji je uraen krajem 2006. godine), Uee blokova A1 i A2 u ukupnoj emisiji pepela pre rekonstrukcije EF je bio veliki, jer su na navedenim blokovima bili najstariji i najloiji EF i ono iznosi: n 78% u TENT-u A odnosno n 75% u TENT-u A i B Uee blokova A1 i A2 u ukupnoj emisiji pepela posle rekonstrukcije EF je smanjen i ono iznosi: n 21% u TENT-u A odnosno n 13% u TENT-u A i B
2. SPREAVANJE ZAGAENJA REKE SAVE ULJEM I MAZUTOM
Zauljene vode
Mineralna ulja se u TE koriste kao regulacioni fluid, fluid za podma-
30000 25000
Emisija pepela (t/god)
20000 15000 10000 5000 0
2000
2001
2002
2003
2004
2005
2006
2007
Emisija pepela (t/god)
230
zivanje i fluid za hlaenje. Zauljene vode nastaju kao posledica povremenih i stalnih curenja u mainskoj hali u toku redovnog rada i remonta. Mineralna ulja u toku curenja se prihvataju u kadice ili burad. Prosuto ulje i mazut u pogonu se skuplja mehaniki i primenom adsorpcionih sredstava. Za sluaj izlivanja ulja i mazuta u reku Savu, u cilju spreavanja i zadravanja mrlje postavljena je plivajua zavesa. Iz bazena meavine vode i pepela (bager stanice TENT-a A) u sluaju vika vode preliva koji je povezan sa atmosferskom kanalizacijom, koja se isputa u povratni tunel rashladne vode, moe doi do zagaenja uljima, mazutom i ljakom. U cilju spreavanja zagaenja voda uljem i mazutom, preduzimaju se preventivne i sanacione mere zatite. Prioritetan zadatak je pre svega spreiti curenja ulja i mazuta i irenje po vrstim i vodenim povrinama. Takoe se sprovode i mere koje obuhvataju skupljanje prosutog ulja i mazuta sa betonskih i vodenih povrina, primenom adsorpcionih sredstava. Pored toga postavljena je plivajua, mehanika zavesa duine 150m, na reci Savi, na oko 300 m nizvodno od ispusta povratne rashladne vode TENT-a A, neposredno ispred splava nautikog kluba "Breska". Ovako postavljena zavesa spreava razlivanje i irenje prosutog ulja i mazuta, a samim tim i zagaenje reke Save. Sluba proizvodnje svakodnevno, u redovnom i smenskom radu, vri nadzor nad radom svih postrojenja termoelektrane, (gde spadaju i sistemi sa uljem odnosno mazutom). Sluba mainskog odravanja organizuje i vri nazor skupljanja prosutog ulja i mazuta u redovnom radnom vremenu, a po potrebi i prekovremeno. Sluba za kontrolu i zatitu ivotne sredine vri vizuelnu
kontrolu pogona na prisustvo prosutog ulja i mazuta, tri puta nedeljno u TENT-u B, a svakodnevno, oko 800 i 1300 u TENT-u A u toku redovnog radnog vremena. Sve tri slube, petkom vre zajedniki obilazak o emu se direktorima ogranaka dostavlja pismeni izvetaj. Adsorpciona sredstva: Ekopet 21, za betonske povrine i Bentosorb H, za vodene povrine imaju hidrofobna svojstva. U 2007. godini PROTENT je angaovan da nabavlja adsorpciona sredstva i postavi mehaniku plivajuu zavesu nizvodno od izlivanja povratnih rashladnih voda TENTa A. U 2008. godini, planirano je postavljanje plivajue zavese na reci Savi nizvodno od TENT B. Sadraj mineralnih ulja povremeno prelazi maksimalnu dozvoljenu vrednost za II klasu vodotoka od 0,05 mg/l, uz napomenu da je sadraj mineralnih ulja u savskoj vodi na vodozahvatu esto povean.
3. SPREAVANJA EOLSKE EROZIJE PEPELA SA DEPONIJATENT-a A
Bioloka rekultivacija
U toku 2007. godine realizovane su sledee mere zatite: n Sadnja 8 145 komada drvea je obavljena, po sistemu klju u ruke od strane Jugodrva U MZ Krtinska, TENT je zasaeno 1068 sadnica topola n Setva trava je uraena na povrini od 9,45 ha nasipa n Prihrana trava je uraena u prolee na 90ha travnog pokrivaa ravnog dela kasete III formiranog 2006. godine, i na 6ha travnog pokrivaa nasipa kasete I i kasete III deponije formiranog 2006. godine. Takoe je obavljena prihrana 8 145 sadnica drvea posaenih u zimu 2006./ prolee 2007. godine na spoljnjim etaama oko kasete I, II i III depo-
231
nije pepela i ljake TENT-a A i 1068 topola zasaenih u MZ Krtinska.

Sistemi za kvaenje vodom
Vodeno ogledalo je odravano maksimalne povrine koliko su to tehniki uslovi dozvoljavali od 20 do 50%. Topovi i prskai za kvaenje suvih povrina odnosno nasipa su bili u funkciji od 27. marta zavrno sa 28. novembrom. Postojei broj topova bio nedovoljan, jer je mala povrina vodenog ogledala. Suve povrine kasete I su kvaene vodom redovno, po dinamici kako je to definisano projektom. Pri suvom i vetrovitom vremenu topovi su ee i due radili. Tokom godine je osposobljeno 19 topova, nabavljeno 5 novih tako da je u funkciji bilo ukupno 65 topova za kvaenje suvih povrina ravnog dela aktivne kasete. Zbog dotrajalosti postojee cevne instalacije sistema za kvaenje suvih povrina aktivne kasete, izvrena je zamena cevi u ukupnoj duini 1 800m.
Drenani sistem
Nabavkom bunarskih pumpi puteno je u rad 9 postojeih bunara. Ukupan broj drenanih bunara koji je bio u funkciji u 2007. godini je bio od 45 do 54, od toga 27 na aktivnoj kaseti. Drenani kanal od mulja i rastinja nije ien ve je samo mehaniki uklonjeno rastinje oko obodnog kanala.
TENT-a B
Bioloka rekultivacija
Setva trava je uraena na povrini od 10.7ha na nasipima kasete I i II. n Prihrana trava je uraena na 5ha travnog pokrivaa formiranog 2006.godine, na nasipima kasete I Tako je uraenje 9 857 sadnica drvea posaenih u zimu 2006./ prolee 2007. godine na spoljanjim etaama kasete I i II. Zbog dovoenja stoke na ispau od strane metana okolnih naselja oteen je travni pokriva, a isto tako i sadnice drvea na nasipima. Neophodno je poboljati kontrolu od strane Slube obezbeenja TENTa. Potrebno je preko nadlenih lica optine Obrenovac organizovati sastanak sa Mesnim zajednicama na kojima e biti predstavnici TENT-a, kako bi se zajedniki reio problem. Sistemi za kvaenje vodom Vodeno ogledalo je odravano maksimalne povrine koliko su to tehniki uslovi dozvoljavali od 35 do 75%. Topovi i prskai za kvaenje suvih povrina odnosno nasipa su bili u funkciji od 4. marta zavrno sa 25. novembrom. Suve povrine kasete I su kvaene vodom redovno, po dinamici kako je to definisano programom.
n
Drenani sistem
2007. godina radilo je 15 drenanih bunara n Izvreno je testiranje drenanih bunara

n
Unapreenja sistema zatite
U toku 2007. godine realizovane su sledee mere zatite: n Sadnja 9 857 sadnica drvea je obavljena, po sistemu klju u ruke od strane Jugodrva. Na kosinama nasipa je zasaeno 12 550 reznica tamariksa.
232
Pored redovnih mera zatite u cilju unapreenja postojeeg sistema zatite tokom 2007. godine je poela je izrada Glavnog projekta osnivanja rasadnika u krugu TENT-a B, na osnovu ugovora sa umarskim fakultetom Beograd. Sadni materijal, koji e se proizvoditi u rasadniku, koristie se za potrebe zasnivanja umskih kultura deponija pepela, a
4. KONTROLA KVALITETA VAZDUHA
Na kvalitet vazduha pored emisije zagaujuih materija iz izvora zagaivanja, veliki uticaj imaju meteoroloki parametri. Nizak vazduni pritisak, velika vlanost vazduha, pojave magle i temperaturnih inverzija smanjuju rasprostiranje dimnih gasova u vertikalnom i horizontalnom pravcu, pa se zagaujue materije zadravaju u prizemnom sloju, u blizini izvora zagaivanja. Kontrolom kvaliteta vazduha u okolini TENT A i B su obuhvaena merenja imisije Ukupnih talonih materija (UTM) i sumpordioksida (SO2). Napominje se da ne postoje merenja meteorolokih parametara, a oni su neophodni za tumaenje podataka o kvalitetu vazduha.
Kontrola imisije UTM
UTM treba posmatrati u kontekstu uticaja emitovanih estica pepela dimnim gasovima iz dimnjaka i resuspendovanih estica pepela, usled eolske erozije pepela sa deponija. Kontrola imisije UTM vri se na 45 (u prva etiri meseca) odnosno 43 mernih mesta koja se nalaze u naseljima i u krugu deponija Pregled i analiza dobijenih rezultata U toku 2007. godine kontrola UTM je vrena na 45 (u prva etiri meseca) odnosno 43 mernih mesta. Dobijeni rezultati su uporeivani sa propisanim Graninim vrednostima za imisiju, GVI (srednja mesena 450mg/m2/dan i srednja godinja 200mg/m2/dan), Pravilnik o graninim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspo-
233
isto tako i u komercijalne svrhe. Proizvodnja sadnica u ovakvom rasadniku, na pepelu kao supstratu, ima ekoloke i ekonomske povoljnosti i prednosti.
stavljanje mernih mesta i evidenciji podataka (Sl. glasnik RS br. 54, 8. avgust 1992.). Imisije UTM na merenim mestima u krugu deponija su najbolji indikatori, pokazatelji efikasnosti sprovedenih mera zatite. Analizom dobijenih rezultata za prosene mesene i godinje vrednosti utvreno je da: 1. 30,15% ukupnih podataka prelazi GVI 2. Procenat podataka koji prelazi GVI za prosenu mesenu vrednost na mernim mestima: n u krugu deponije TENT-a A iznosi 42,71%, n u krugu deponije TENT-a B iznosi 43,06%. 3. Procenat podataka koji prelazi GVI za prosenu mesenu vrednost na mernim mestima u okolini: n TENT-a A iznosi 33,33% n TENT-a B iznosi 8,33% n u Obrenovcu i blioj okolini iznosi 30,21%. n u Vladimircima i okolini iznosi 15,63%. 4. Opti zakljuak je da: n Procenat podataka (ukupan broj) koji prelazi GVI u 2007. godini je vei u odnosu na 2006. godinu n Procenat podataka koji prelazi GVI je vei na mernim mestima u krugu deponije i okolini TENT-a A u odnosu na merna mesta u krugu deponije i okolini TENT-a B. n Procenat podataka koji prelazi GVI je najvei u krugu deponija Analizom dobijenih rezultata za prosene godinje vrednosti utvreno je da 100% podataka prelazi GVI.
Kontrola imisije sumpordioksida - SO2
Kontrola imisije SO2 u 2007. godini u okolini TENT-a vrena je na 4 merna mesta.
Pregled i analiza rezultata dobijenih merenjem
Svi dobijeni rezultati se uporeuju sa propisanim graninim vrednostima imisije, GVI, za SO2 (Slubeni glasnik RS, broj 54/8, avgust 1992. god.). Uporeivanjem ukupno dobijenih rezultata srednjih dnevnih vrednosti za imisiju SO2 sa GVI, 150 g/m3, zakljuuje se da je 100% rezultata u okviru GVI, pri emu je: n 94,69% rezultata manje od 10 g/ m3, n 5,31% podataka u opsegu od 10 do 49 g/m3 .i . Uporeivanjem dobijenih rezultata srednjih godinjih vrednosti za imisiju SO2 sa GVI, 50 g/m3, zakljuuje se da je 100% rezultata u okviru GVI. Uporeivanjem dobijenih vrednosti C98 za imisiju SO2 sa GVI, 350 g/m3, zakljuuje se da je 100% rezultata u okviru GVI. Dugogodinja merenja imisije SO2 . u okolini TENT-a su pokazala da je uticaj TENT-a u pogledu SO2 nema lokalan ve globalni znaaj.
5. KONTROLA KVALITETA VODA
U skladu sa zakonskim obavezama obavljena je periodina kontrola povrinskih i podzemnih voda TENT-a A i B po programu koji je usaglaen sa JKP Beogradski vodovod i kanalizacija. Pored kontrole povrinskih i podzemnih voda ugovorom su obuhvaena merenja makro i mikro elemenata, kao i elemenata u tragu u uzorcima uglja, elektrofiltarskog pepela i pepela sa aktivnih i pasivnih kaseta.
U 2007. godini kontrola voda je vrena od strane Instituta za optu i fiziku hemiju-Beograd. Bitno je napomenuti da e sva dosadanja ispitivanja, otpadnih, povrinskih i podzemnih voda predstavljati zateeno stanje i posluie kao nulto stanje u odnosu na period posle izmene tehnologije, prelaska na novu tehnologiju sakupljanja, pripreme, transporta i odlaganja pepela i ljake (zamena hidraulikog transporta sa malovodnim transportom pepela i vode), to e omoguiti sagledavanje efekata smanjenje i spreavanje zagaenja podzemnih voda u okolini deponija i zagaenja reke Save. Rashladna voda i atmosferska kanalizacija Pored tehnoloke vode, koja se koristi u sistemu voda-para, najvea je potronja tehnike vode, koja se zahvata iz reke Save, oko 52 m3/ s. TENT A oko (50 m3/s TENT B) - otvoren sistem hlaenja. Savska voda se koristi za hlaenje u kondezatorima posle ega se povratnim tunelom isputa u reku Savu. Mali deo vodozahvata se oduzima za potrebe hidraulikog transporta pepela i ljake 1,02 m3/s - TENT A, 0,90 m3/s - TENT B. Posle hlaenja ova voda se preko kanala povratne rashladne vode isputa u reku Savu. Ove vode su termiki optereene. Temperatura vode u kanalu rashladne vode se poveava za oko 7C, a poveanje temperature reke Save, na profilima uzvodno i nizvodno iznosi oko 3C. U povratni tunel rashladne vode se isputaju otpadne vode iz mainske hale koje mogu da sadre mineralna ulja.
Otpadne vode Sanitarne otpadne vode
Sanitarne otpadne vode se preiavaju biolokim postupkom, aktiv-
234
nim muljem pri aerobnim uslovima u ureajima BIODISK-TENT a A i PUTOX-TENT B. Merenjem stepena efikasnosti preiavanja utvreno je da on nije zadovoljavajui i da je potrebno da se izvri rekonstrukcija u cilju poboljanja efekta preiavanja, odnosno dovoenja ureaja u okvire projektovanih parametara. Od strane inspekcije Republike direkcije za vode je naloeno da ugradi mera protoka otpadnih voda na izlazu iz BIODISK-a. Republike direkcije za vode - Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Reenjima je takoe naloeno da se izvri popravka PUTOX-a. Naloeno je da se preduzmu mere u cilju poboljanja efikasnosti preiavanja ureaja BIODISK-a, odnosno PUTOXa. Takoe je naloeno da se ureaji za preiavanje odravaju u ispravnom stanju, i vodi dnevnik rada ureaja.
Kisele i alkalne otpadne vode iz hemijske pripreme vode
Prelivne i drenane vode sa deponije pepela
Prelivne otpadne vode sa deponije pepela TENT-a A isputaju direktno, a u TENT-u B indirektno, preko kanala Vukievica u reku Savu. Na osnovu merenja koje je na deponiji pepela 1994. godine obavio Institut za vodoprivredu Jaroslav erni, utvreno je da je na TEHT-u A udeo prelivnih voda 20-25%, drenanih voda 75-80%, a na TENT-u B udeo prelivnih voda 65-70%, a drenanih voda 30-35%.
TENT-a B.
Kisele i alkalne otpadne vode iz hemijske pripreme vode nastaju diskontinualno, pri regeneraciji jonskih izmenjivaa, u pogonu za proizvodnju demineralizovane vode. Skupljaju se u neutralizacioni bazen, a evakuiu se bez prethodne neutralizacije (samo se vri neutralizacija meanjem postojeih baznih i kiselih voda) u bazene meavine i pepela vode. Vode su alkalne ili bazne sa visokim sadrajem soli, a pH vrednost suspenzije vode i pepela iznosi od 7.7 do 11,8. Isputaju se diskontinualno i njihov udeo je mali u odnosu na ukupnu koliinu vode u bager stanici, oko 5% u TENT-u A, odnosno oko 3% u TENT-u B.
Suspenzija pepela i vode
Najvei sadraj arsena je izmeren u suspenziji pepela i vode, manji u prelivnim, a najmanji u drenanim vodama, to se tumai rastvaranjem jedinjenja arsena i njegovom ponovom adsorpcijom na pepelu u toku taloenja pepela do prelivnog stuba i filtriranja kroz sloj pepela na deponiji. Budui da se izvorite za snabdevanje vodom za pie grada Beograda nalazi nizvodno od TEHT A i TENT-a B, pitanje isputanja vode sa deponije je od posebne vanosti.
Sistem drenanih bunara
Suspenzija vode i pepela se iz bazena meavine hidraulikim putem transportuje na deponiju pepela gde
Zatitno ispumpavanje - dreniranje se izvodi sa drenanim, cevastim bunarima oko deponije da bi se stvorila hidraulina barijera i tako zatitila podzemna voda u okolini deponije pepela. Druga namena je da se odrava dovoljno nizak nivo podzemne vode oko deponije da bi se spreilo poveanje nivoa podzemnih
235
se vri mehaniko taloenje pepela. Drenane vode se preko kanala isputaju u Savu. U bazene meavine moe dospeti mazut sa otpadnim vodama drenanih jama dogrevnih stanica mazuta i sa ljakom prilikom startovanja kotla, u sluaju kvara na gorionicima mazuta.
voda - zabarivanje u zaleu deponije (poljoprivredne povrine). Drenane vode se preko drenanih kanala konano odvode u reku Savu. Oko deponije pepela je uraen sistem drenanih bunara, koga za sada ine 60 od predvienih 60 na deponiji pepela TENT-a A i 28, od projektom je predvienih 100 na deponiji pepela TENT-a B. Drenani bunari su u funkciji zavisno od nivoa podzemnih voda. Oko deponije tokom 2007. u funkciji je bilo u TENT-a B 15, od ukupno uraenih 28, a u TENT-u A 4554 od ukupno uraenih 60 drenanih bunara. Kvalitet voda drenanih bunara je u granicama oekivanog s obzirom da bunari zahvataju infiltrirane vode deponije pepela. Ove vode karakterie visoka mineralizovanost i povean sadraj gvoa( pojavu korozije na pumpama) to je imalo za posledicu smanjenje izdanosti bunara. Internnom kontrolom je utvreno da je koncentracija sulfata bila u opsegu od 251-571mg/l u drenanim bunarima pored deponije TENT-a A i 280-632mg/l u drenanim bunarima pored deponije TENT-a B.
Zagaenje podzemnih i povrinskih voda
Na osnovu dugogodinjih merenja hemijskih parametara povrinskih i podzemnih voda od strane ovlaenih institucija moe se konstatovati sledee:
TENT A
n
Praenje kvaliteta povrinskih i podzemnih voda se vri redovno, poevi od 1980. godine. Veoma je bitno naglasiti da je u TENT-u B uraeno snimanje takozvanog zateenog stanja nultog stanja kvalliteta podzemnih voda, pre poetka eksploatacije deponije pepela. Podaci o kvalitetu podzemnih voda nulto stanje su od izuzetne vanosti za dalje praenje i ocenu uticaja deponije pepela na kvalitet podzemnih voda. Kvalitet vode za pie je propisan Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pie (Sl. list SRJ 42/98) a vodotok Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. list SRS 31/82).
nema promene kvaliteta II klase vodotoka reke Save u pogledu relevantnih parametara (sulfati, arsena.), n koncentracija arsena u podzemnim vadama (pijezometri i seoski bunari) su ispod MDK (10g/m3) zato to se arsen adsorbuje na podlozipepeo(na deponiji) i glini (zemljite) n koncentracije kalcijuma i magnezijuma u podzemnim vadama najee prelaze MDK (200 mg/l odnosno 50 mg/l) n koncentracija sulfata u podzemnim vodama je promenljiva i povremeno prelazi MDK (250 mg/l): n u pojedinim pijezometrima (P7b, P30, P63, i Pp5). Pogoran kvalitet vode u pojedinim pijezometrima je posledica polaaja deponije pepela. Savska voda je u stalnom kontaktu s vodonosnim slojem u koji se filtriraju vode iz deponije, n u seoskim bunarima; u Krtinskoj koji se nalaze u blizini deponije i u Urovcima koji se nalaze naspram deponije i blizini majdana koji je pre vie od dvadeset godina zapunjen pepelom
TENT B
nema promene kvaliteta II klase vodotoka reke Save u pogledu relevantnih parametara (sulfat i arsena) preko MDK n u kanalu Vukievica nizvodno od ulivanja prelivnih i drenanih voda dolo je do poveanja koncentracije sulfata i arsena preko MDK. n koncentracija arsena u podzemnim vadama (pijezometrima i seoskim bunarima) su ispod MDK (10g/
n
236
m3) zato to se arsen adsorbuje na podlozi-pepeo (na deponiji) i glini (zemljite) n koncentracije kalcijuma i magnezijuma u podzemnim vodama najee prelaze MDK (200 mg/l odnosno 50 mg/l) n koncentracije sulfata u podzemnim vodama u pijezometrima koji su najblii deponiji (u pravcu kretanja podzemnih voda) ka Velikoj bari i reci Savi (P59, P70) povremeno prelazi MDK (250 mg/l) n koncentracije sulfata u podzemnim vodama seoskih bunara je promenljiva i povremeno poveana u bunarima u Skeli i Ratarima (Zbog dreniranja podzemne vode prema reci Savi i niskim meliorativnim podrujima Skela, Grabovac i Velika Bara.), ali ne prelazi MDK (250 mg/l) Adsorpciona sredstva za skupljanje ulja i mazuta sa vodenih povrina se koriste interventno, kada doe do prosipanja, a i preventivno, posipanjem sredstva na mestima potencijalnog.
6. KONTROLA RADIOAKTIVNOSTI U RADNOJ I IVOTNOJ SREDINI
U 2007. godini je obavljena kontrola radioaktivnosti u radnoj i ivotnoj sredini TENT-a A i TENT-a B od strane Instituta za nuklearnu energiju - Vina. Kontrolom su obuhvaene gamaspektrometrijske analize uzoraka: n uglja, n elektrofiltarskog pepela, n pepela sa aktivnih i pasivnih kaseta, n biljnih kultura sa deponija pepela, n zemljita koje je u i van dometa uticaja deponija, kao i n biljnih kultura sa ovih zemljita.
Isto tako se vri i kontrola ukupne alfa i ukupne beta aktivnosti otpadnih voda i voda reke Save i apsorbovana doza gama zraenja. Na osnovu dobijenih rezultata utvreno je: n Dobijeni rezultati spektrometrije gama emitera uglja, ljake, pepela istog su reda veliine, kao i u drugim zemljama u okolini termoelektrana. n Koncentracija prirodnih radionuklida u biljnim kulturama i zemljitu, ne razlikuju se u odnosu na iste uzorke ali koji se nalaze na drugim teritorijama nae zemlje ili u svetu. n Usled nedostatka zakonske regulative o koncentraciji prirodnih i proizvedenih radionuklida u uzorcima iz radne i ivotne sredine u okolini termoelektrana, uporeivanje dobijenih vrednosti sa literaturnim podacima iz sveta, jedna je od mogunosti dobijanja kompletne slike o uticaju rada termoelektrane na ivotnu sredinu. n Jaina apsorbovane doze gama zraenja u prizemnom sloju atmosfere varira u granicama nivoa osnovnog zraenja. Sve analizirane vode odgovaraju vaeem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za pie. n Genaralni zakljuak, na osnovu svih uraenih analiza, u okviru rada na projektu Kontrola radioaktivnosti radne i ivotne sredine TE Nikola Tesla A i B, ukazuje na to da nema poveanja radioaktivnosti ivotne sredine, usled rada termoelektrane Nikola Tesla A i B.
237
7. KONTROLA RADA ELEKTROFILTARA I MERENJE EMISIJE TETNIH MATERIJA U VAZDUH

Interna kontrola rada elektrofiltara
U toku 2007. godine je redovno praen rad elektrofiltara (EF) od strane nadlenih slubi u TENT-u.
Periodina merenja emisije tetnih i opasnih materija u vazduh
Pored interne kontrole rada EF vrena su periodina merenja stepena otpraivanja EF i emisije SO2, NOx . (NO2), CO i prakastih materija (vrstih estica) u vazduh od strane RI Zemun. U toku 2007. godine uraena su pojedinana merenja emisije tetnih i opasnih materija u vazduh i efikasnosti rada elektrofiltara na blokovima: A1, A2, A3, A5, A6, B1 i B2. Granine vrednosti emisije, GVE, za loita na ugalj i to za >300MW toplotne snage, gde pripadaju svi blokovi TENT-a, definisane su Pravilnikom o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidencije podataka (Sl. Glasnik RS br. 30/97). GVE, kao i masene koncentracije tetnih materija su date na normalne uslove, suv gas i referentni O2 6%. U toku 2007. godine uraena su periodina-pojedinana merenja emisije tetnih i opasnih materija u vazduh na blokovima: A1, A2, A3, A5, A6, B1 i B2. Uporeivanjem rezultata dobijenih merenjem sa GVE, zakljuuje se da je: 3 n Emisija CO ispod GVE, 250 mg/m , na svim blokovima 3 n Emisija SO iznad GVE, 650 mg/m , 2 na svim blokovima n Emisija NOx (NO2) 3 n ispod GVE, 450 mg/m , n TENT-u A na svim blokovima, izuzev bloka A5 3 n iznad GVE, 450 mg/m ,
TENT-u A na bloku A5, gde postoji malo o odstupanje (451mg/m3) n TENT-u B, na oba bloka (B1 i B2) n Emisija prakastih materija: 3 n ispodd GVE, 50 mg/m u n TENT-u A na blokovima, A2, A5 i A4 (garancijska merenja se planiraju 2008. godine), na kojima je uraena rekonstrukcija EF, n TENT-u B na bloku B1 3 n iznad GVE, 50 mg/m u: n TENT-u A n na blokovima, A3, A6 i A4 (pre remonta) n na bloku A1 na levom EF(potvrene su garancije-preko korekturnig krivi). Ostupanja postoje jer je vea temperatura i koliina dimnih gasova u odnosu na projektovane . n TENT-u B na bloku B2, gde postoji neznatno odstupanje (54 mg/m3)
n
Kontinualno merenje emisije tetnih materija u vazduh
Prelaznim i zavrnim odredbama Pravilnika o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidencije podataka (Sl. Glasnik RS br. 30/97) predvieno je da sva preduzea koja imaju izvore zagaivanja vazduha odrede merna mesta za kontinualna merenja emisije i ugrade ureaje za navedena merenja. Tokom 2003. i 2004. godine ugraena je oprema za kontinualno merenje emisije SO2, NOx, CO, O2, i prakastih materija, na blokovima A3 i A5, a 2007.godine ugraena je oprema za kontinualno merenje emisije za prakaste materije- na dimnim kanalima iza EF, na blokovima A1 i A2 i za gasove: SO2, NOx, CO, O2, na dimnim kanalima iza EF, na bloku A4 .
238
Projekt Integralni sistem za kontinualno praenje uticaja TE Nikola Tesla na kvalitet vazduha u Obrenovcu i okolnim naseljima - I faza praenje zagaenja vrstim esticama po sistemu klju u ruke je uao u zavrnu fazu (preostalo je da se uradi integracija i akvizicija i obrada svih podataka dobijenih merenjem sa postojeom opremom). U okviru navedenog projekta tokom jula 2007. godine uraena je montaa i puteno u rad 2 analizatora za imisiju suspendovanih materija PM10 u Grabovcu i Obrenovcu (naselje Rojkovac) takoe je postavljena meteoroloka stanica u Ratarima, gde e se postaviti i analizator za imisiju suspendovanih materija PM10. Poetkom 2008. godine se planira putanje u rad celokupnog sistema, obuka i konana primopredaja. Ugovorena je izrada Projekta Idejno reenje ugradnje opreme za kontinualno merenje emisije tetnih i opasnih materija u vazduh sa analizom varijantnih reenja za izbor mernih mesta u TENT-u A, TENT-u B, TEK i TEM. Mesto ugradnje opreme e izvriti ovlaena institucija a u skladu sa naim vaeim zakonskim propisima. Na osnovu ovog Projekta nabavie se i ugraditi oprema, ime e se obezbediti kontinualno merenje emisije SO2, NOx, CO, O2, i prakastih materija na svim blokovima TENT-a A i TENT-a B, kako je predvieno Planom poslovanja za 2008. godinu PD TENT.
8. UPRAVLJANJE INDUSTRIJSKIM OTPADOM
Polazna osnova je Politika o upravljanju otpadom od koje zavisi sa kolikom ozbiljnou i odgovornou e se pristupiti reavanju ovih problema. Sa opasnim industrijskim otpadom, gde se najee ne postupa u skladu sa zakonskim obaveza-
ma i Procedurom o upravljanju otpadom u PD TENT-u QP.0.16.09, koja je usvojena. Procedurom su definisani svi poslovi, zaduenja i odgovornosti. Nastao otpad se mora u startu evidentirati i uredno spakovati i odloiti, to je prvi korak. Oteavajua okolnost je to ne postoje standardi kojima su reena pitanja naina pakovanja, vrste ambalae za pakovanje otpada. Veliki je problem to u RS ne postoje deponije za odlaganje opasnog industrijskog otpada, pa su generatori otpada (TENT) prinueni da privremeno, do konanog zbrinjavanja odlau otpad. Shodno Uredbi plaaju se Naknade za odloen industrijski otpad i to opasan i onaj koji nije opasan. TENT je zainteresovan da pravilno privremeno odlae industrijski otpad i da to pre rei pitanje konanog zbrinjavanja tj. iznoenja iz kruga, jer u tom sluaju ne plaa naknade, a stie pravo na povraaj sredstava. U 2007.godini pribavljeno i obnovljeno je ukupno 33 Uverenja o utvrivanju karaktera otpada od strane GZZJZ Beograd i Reenja o kategoriji otpada od strane Agencije za reciklau RS, koja se odnose na one vrste otpada koje su bile predviene za prodaju. Otpad se odlae na prostoru predvienom za odlaganje otpada i na prostoru koji nije predvien za odlaganje otpada. Najvee koliine otpada su razdvojene i odloene na prostoru predvienom za odlaganje otpada. Prostor za odlaganje otpada nije ograen i zakljuan, nije pod adekvatnom kontrolom i obezbeenjem. Dodatni problem predstavljaju prevoz otpada od mesta nastanka do skladita, nedovoljna organizovanost u toku prijema i odlaganja otpada. Najznaajnije su sledee vrste otpada: metalni otpad, staro ulje, mineralna vuna, jonske mase, azbest piralen (TENT A-dva transformato-
239
ra sa PCB, demontirani sa EF blokova A1 i A2), otpad sa adsorpcionim sredstvima i drugi.

Mogunost korienja pepela u niskoj i visokoj gradnji
Letei pepeo koji u termoelektranama nastaje kao nus produkat, moe se koristiti kao sirovina u proizvodnji graevinskih i drugih materijala, to su pokazala mnogobrojna istraivanja. Pored toga pepeo se moe koristiti i za gradnju puteva. Kako radioaktivnost moe da bude ograniavajui faktor pri korienju pepela, obavljena su istraivanja koja su pokazala da je nivo radioaktivnosti u dozvoljenim granicama, uz napomenu da je neophodno vriti redovnu kontrolu. Tokom 2007. godine od strane EPS-a (TENT-a) nastavljena je saradnja sa: Ministarstvom za kapitalne investicije RS-Sektor za puteve i bezbednost saobraaja, Institutom za puteve-Beograd i Agencijom za reciklau RS o korienju pepela u niskoj gradnji-putogradnji. Zapoeti su poslovi na izradi Studije - Upravljanje otpadom u JP EPS. Direkcija EPS-a je nosilac ovih aktivnosti. Uredba koja se odnosi na naknade za otpad, navodi na zakljuak da TENT ima interes za korienje pepela, tj. prodaju pepela zbog ekonomske dobiti i oslobaanja obaveze plaanja naknada, utoliko pre jer se radi o godinjoj produkciji pepela oko tri miliona tona. Neophodno je predloiti da se donese posebna uredba, koja bi predvidela poreske olakice, kako bi privreda bila motivisana da koristi pepeo iz termoelektrana, umesto prirodnih materijala, peska. U skladu sa: 1. Uredbom o merilima i uslovima za povraaj, oslobaanje ili smanjenje plaanja naknade za zagai-
vanje ivotne sredine, 20. 12. 2005. godine, Sl. glasnik br. 113. 2. Uredbom o vrstama zagaivanja, kriterijumima za obraun naknade za zagaivanje ivotne sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade, 20. 12. 2005. godine Sl. glasnik br. 113. Jedinina naknada za idustrijski opasan otpad iznosi 906 din/t, pa je po tom osnovu samo za pepeo sa deponija, koji je okarakterisan kao opasan industrijski otpad koji ima upotrebnu vrednost, godinja naknada za koliinu odloenog pepela u 2007. godini u TENT-u A i B od oko 3 246 000 t, iznosi 588 126 000 dinara, odnosno 7 001 500 EURA (1 euro - 84 din), to je veliki iznos.
9. UVOENJE NOVE TEHNOLOGIJE SKUPLJANJA, PRIPREME, TRANSPORTA I ODLAGANJA PEPELA I LJAKE - TRANSPORT I ODLAGANJE GUSTE MEAVINE PEPELA I LJAKE SA VODOM U ODNOSU 1:1
Izmena postojee tehnologije hidraulikog transporta pepela i ljake, tehnologijom malovodnog transporta (odnos pepela i vode 1:1) e omoguiti smanjenje negativnog uticaja deponija TENT B na ivotnu sredinu. Iskustva evropskih zemalja ovakvim izmenama tehnologije koja su uraena pre 10 i vie godina potvrdila je pozitivne rezultate. Tokom 2007. godine uraen je Glavni projekat rekonstrukcije sistema za prikupljanje, pripremu, transport i odlaganje pepela i ljake TENT-a B i ugovorena je isporuka opreme. Izvoa radova je Energoinvest Sarajevo. Vrednost poslova je oko 30 000 000 EURA, a obezbediti e se iz donacije Evropske Agencije za Rekonstrukciju. Poelo se sa poslovima gradnje silosa za prikupljanje suvog pepela.
240
Prelazak na malovodni transport i odlaganje pepela i ljake se planira do kraja 2009. godine. U cilju uvoenja nove tehnologije na TENT-u A, malovodnog transporta i odlaganja pepela tokom 2007. godine poeli su poslovi izrade Idejnog projekta rekonstrukcije sistema za prikupljanje, pripremu, transport i odlaganje pepela i ljake TENT-a A, sa Studijom opravdanosti. Oekivani efekti uvoenjem nove tehnologije se ogledaju u: n Smanjenju koliina potrebne vode za transport pepela i ljake, n Smanjenju koliina otpadnih voda sa deponije n Eliminacijom isputanja i u kanal Vukievicu i reku Savu nee biti prelivnih voda(vrie se recirkulacija drenanih voda), nema isputanja otpadnih voda u vodotokove. n Smanjenju negativnog uticaja na kvalitet podzemnih voda u okolini deponije n Smanjenju ukupne koliine pepela odloenog na deponiji. Nova tehnologija predvia skupljanje suvog pepela i ljake u posebnim silosima i njegovo izuzimanje u suvom stanju (zahtev uslov za primenu pepela u industriji). n Smanjenjem koliine odloenog pepela, prodajom dela pepela smanjie se godinja naknada za odloen otpad. n Ostvarenje ekonomske dobiti od prodaje suvog pepela. n Pored toga oekuje se pojava poboljanja kvaliteta vazduha u Obrenovcu i okolnim naseljima.
Tokom 2007. godine TENT je nastavio saradnju sa gradskom i dravnom upravom. U cilju redovnog obavetavanja i informisanja, u skladu sa zakonskim obavezama TENT dostavlja:
Meseni izvetaji o uticaju TENT- a na kvalitet vazduha u Obrenovcu i okolnim naseljima
Ministarstvu zatite ivotne sredine, n Agenciji za zatitu ivotne sredine .i . n Optini Obrenovac (Slubi za zatitu ivotne sredine) i Fondu za zatitu ivotne sredine Obrenovac
n
Godinji izvetaj - Kontrola, zatita i unapreenje ivotne sredine u TENT-u A i B
Ministarstvu zatite ivotne sredine .i . n Optini Obrenovac (Slubi za zatitu ivotne sredine). Elaborat - Praenje uticaja otpadnih voda TENT A, odnosno TENT B, na povrinske i podzemene vode se svake godine dostavlja na uvid i miljenje JKP Beogradski vodovod i kanalizacija. Kao predstavnik industrije, TENT je uestvovao u prezentaciji primedbi i sugestija, za Pilot projekat Razvoj integralnog katastra zagaivaa u Srbiji, Kosmaj, Babe, 21-22. februar 2007. godine.
n
11. PLAN POSLOVA KONTROLE, ZATITE I UNAPREENJA IVOTNE SREDINE U TENT-u ZA 2008. GODINU
1. Redovna merenja (zakonska obaveza) n Kontrola kvaliteta vazduha u okolini TENT-a A i B,
241
10. SARADNJA SA LOKALNOM ZAJEDNICOM, ORGANIMA GRADSKE I DRAVNE UPRAVE
Kontrola kvaliteta povrinskih i podzemnih voda, n Kontrola emisije tetnih i opasnih materija u vazduh, n Badarenje analizatora za kontinualno merenje emisije prakastih materija u vazduh (5 analizatora TENT A) n Kontrola radioaktivnosti u radnoj i ivotnoj sredini n Kontrola nivoa buke u ivotnoj sredini 2. Sprovoenje mera zatite na deponijama TENT-a A i B n bioloka rekultivacija (setva trava, sadnja drvea) n kvaenje vodom n odravanje vodenog ogledala 3. Unapreenje upravljanja otpadom n Sprovoenje procedure Upravljanje otpadom u PD TENT-u, n Usvajanje Plana upravljanja industrijskim otpadom u PD TENT-u, n Izrada projektne dokumentacije skladita za privremeno odlaganje otpada u TENT-u A, odnosnoTENT-u B. 4. Izrada Glavnog projekta za rekonstrukciju skladita ulja i maziva na TENT-u A i TENT-u B. 5. Putanje u rad Integralnog sistema za kontinualno praenje uticaja TE Nikola Tesla na kvalitet vazduha u Obrenovcu i okolnim naseljima (praenje zagaenja vrstim esticama). 6. Izrada Projekta - Idejno reenje ugradnje opreme za kontinualno merenje emisije tetnih i opasnih materija u vazduh sa analizom varijantnih reenja za izbor mernih mesta u TENT-u B, odnosno TENT-u A. 7. Podeavanje rada (na osnovu badarne krive) analizatora za kontinualno merenje emisije prakan
stih materija, koji su ugraeni na kanalima iza EF na bloku A1, A2, A3 i A5. 8. Izvoenje radova u skladu sa Glavnim projektom rekonstrukcije sistema za prikupljanje, pripremu, transport i odlaganje pepela i ljake TENT-a B. 9. Nastavak poslova na uspostavljanju i sertifikaciji sistema menamenta zatite ivotne sredine (EMS) u TENT u skladu sa standardom ISO 14 001:2005. godine. . Nastavljene su aktivnosti na uspostavljanju i sertifikaciji sistema zatitom ivotne sredine (EMS) u TENT d.o.o. prema standardu JUS ISO 14 001:2005. 10. Izrada Glavnog projekta - Osnivanje namenskog rasadnika u krugu TE "Nikola Tesla" za ureivanje deponija, zelenih i degradiranih povrina. 11. Nastavljaju se aktivnosti koje se odnose na projekat Ispitivanje mogunosti primene otpadnih materijala termolektrana, pepela i ljake u graevinarstvu, iji su realizatori Rudarsko geoloki fakultet i Rudarski institut. Projekat finasira Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine, a participira TENT.
28. 03. 2008.godine ef Slube za kontrolu i zatituivotne sredine Dragica Kisi, dipl. ing.
242
MERE ZATITE U CILJU SPREAVANJA EOLSKE EROZIJE PEPELA DEPONIJA PEPELA I LJAKE TENT-a B
Rekonstrukcija EF Blok A1 - oktobar 2006.godine
Sistem za kvaenje rekultivisanih i novoizgraenih nasipa

243
foto N. ovi
244
245
9. OpTINE
9. OpTINE
9 OPTINE Optina Barajevo Optina Vodovac Optina Vraar Optina Grocka Optina Zvezdara Optina Zemun Optina Lazarevac Optina Mladenovac Optina Novi Beograd Optina Obrenovac Optina Palilula Optina Rakovica Optina Savski Venac Optina Stari Grad Optina Surin
9. OpTINE
246
OPTINA BARAJEVO
Informacija o aktivnostima iz oblasti zatite ivotne sredine na teritoriji Optine Barajevo koje su realizovane u 2007. godini.
I
n
u saradnji sa Udruenjem za ouvanje ivotne sredine obezbedilo je donaciju vajcarske Vlade od 40 kontejnera za odlaganje plastike
III
uraena je tehnika dokumentacija (idejni i glavni projekti) za izgradnju rezervoara Vreline u Barajevu, i izgradnja cevovoda f300 n izgradnja sekundarne vodovodne mree u naseljima Vrani i Bodarevac
n
rekonstrukcija elektromree u iznosu od 22.000.000 dinara n uklanjanje pasa lutalica

n
IV
II
ureenje lokalnih puteva u duini oko 22 km n ureenje putnih jarkova n kresanje grana i iblja n ureenje kanalisanog korita barajevske i baevake reke
n
u saradnji sa O Knez Sima Markovi Barajevo realizovan je projekat Limenke sakupljaj okolinu sauvajkao i ekoloka radionica Mladost za zelenu budunost n organizovana je akcije Najlepa bata od strane Direkcije za graevinsko zemljite i izgradnju optine Barajevo
n
ef odseka Nada Obradovi,d.i.a.
OPTINA VODOVAC
1. Uvod
Napominjemo da je optina Vodovac gradska optina pa samim tim nema formiran fond za zatitu ivotne sredine ve projekte finansira iz sredstava republikih taksi - naknade za zagaivanje ivotne sredine (po osnovu lana 85. Zakona o zatiti ivotne sredine). Osnovni problem optine Vodovac su: n Nedostatak vodovodne i kanalizacione mree u podavalskim selima; n Velike divlje deponije, pre svega u seoskom delu ( Kumodra, Ripanj, Zuce, Pinosava, Beli Potok) ali isto
tako i u gradskom-urbanom delu optine; n Veliki broj industrijskih zagaivaa; n Zagaeni vodotokovi (pre svega Topiderska reka) i prirodni izvori i esme. Velika prednost optine Vodovac je to se njen prostor odlikuje postojanjem termalnih voda, a to pretstavlja mogunost relativno jeftinog i obnovljivog reavanja problema grejanja, kao i razvoja turistiko - rekreativnih sadraja, to moe direktno uticati na zainteresovanost za investicije ak i u uslovima viih inicijalnih trokova kupovine zemljita.
247
9. OpTINE
Korienje obnovljivih izvora energije izuzetno je aktuelno poslednjih decenija. Njihov znaaj se ogleda u ekonomskom i pre svega u ekolokom domenu, koji igra sve veu ulogu u svetlu problema globalnog zagrevanja. Shodno trenutnom poznavanju geoloih prilika teritorije koju zahvata optina Vodovac, mogu se na nivou istraivanja za potrebe idejnih planova izdvojiti zone koje se odlikuju odreenim hidrogeotermalnim potencijalom. n U zoni Zavojnike reke, moe se oekivati da se izradom bunara dubine 100 do 150 m, dobije i preko 10 l/s vode, temperature vie i od 20oC. n Teren du Kumodrakog potoka. Odreeni preduslovi za otkrivanje hidrogeotermalnih voda postoje i u iroj zoni Bubanj potoka, ali je ove pretpostavke potrebno proveriti adekvatnim istraivanjima. Procenjuje se da bi se bunarom dubine oko 300 m, na lokaciji Kumodrakog potoka u iroj zoni fabrike "Soko tark" na Konjarniku mogla zahvatiti voda temperature oko 30oC. o n Za temperature preko 30 C - lokacija najblia teritoriji optine Vodovac, na kojoj su izvedena istraivanja, nalazi se u Grockoj. U ovoj buotini je sa dubine 430m dobijena voda temperature 31oC. Znaajan podatak odnosi se na temperaturu sredine koja je na dubini od 1000m iznosila 76oC. Ovo je podruje istonog dela optine, u podnoju Avale, tj u zoni sela Zuce gde zapadnu granicu istranog prostora ini Avala, a istonu, odnosno severo-istonu auto-put BeogradNi. Sa june strane, granicu predstavlja potok Karagaa.
9. OpTINE
1.1 Realizovani projekti i projekti u toku
1. Generalni projekat kanalisanja i preiavanja otpadnih voda prigradskih naselja na teritoriji optine Vodovac u Beogradu; realizovan marta-juni 2007. g 2. Glavni projekat remedijacije izvorita TOAK u selu Zuce pod Avalom-faza II projekta (u toku zavretak polovinom marta meseca 2008. g) 3. Projektni zadatak za definisanje radova za potrebe sagledavanja uslova i mogunosti dobijanja termalnih voda na podruju Zavojnike reke. Prihvaena Ponuda i Ugovor - u toku su ispitivanja geo-fizikih osobina tla da bi se odabrala parcela sa najvie ansi a uspeh. 4. Projektni zadatak za definisanje radova za potrebe sagledavanja uslova i mogunosti dobijanja termalnih voda na podruju Kumodrakog potoka; 5. Projektni zadatak za definisanje radova za potrebe sagledavanja uslova i mogunosti dobijanja termalnih voda temperatura viih od 30oC; 6. Projekat rekonstrukcije parka kod optine Vodovac (izmeu ulica Ustanike i Murske) a izvoa je JKP Gradsko zelenilo finansira Sekretarijat za gradsko kom. poslove; 7. Projekat ureenja kolskih dvorita (kola Vuk Karadi Brani Ripanj) optina u saradnji sa S ekretarijatom za obrazovanje grada; 8. Projektni zadatak za izradu Idejnog projekta separatne kanalizacije na lokalitetu Srednji Prnjavor u Ripnju (u toku je priprema Tendera); 9. Obezbeenje donacije za odravanje eko sistema jezera Bela reka
248
u Ripnju - poribljavanje jezera. Donaciju dala Elektroprivreda Srbije: EDB i RB Kolubara, Lazareva 10. Optina uestvije svake godine u akciji koju organizuje JKP Gradsko zelenilo Biramo najlepe ureeno kolsko dvorite, blokov-
Detalji Projekata
1. Generalni projekat kanalisanja i preiavanja otpadnih voda prigradskih naselja na teritoriji optine Vodovac u Beogradu;
OPTINA VRAAR
Gradska optina Vraar je u toku 2007. godine sprovela sledee aktivnosti: 1. Usvojila LEAP (dokument moete preuzeti na sajtu optine www.vracar.org.yu). Lokalni ekoloki akcioni plan je usvojen na 17. sednici Skuptine optine Vraar 8. maja 2007. godine. Za izradu ovog stratekog dokumenta sredstva su obezbeena iz budeta Republike Srbije. 2. Tokom maja i juna 2007. godine organizovala niz tribina na temu promocije Lokalnog ekolokog akcionog plana i planova optine Vraar u oblasti odrivog razvoja. 3. Za rad i doprinos iz oblasti odrivog razvoja i zatite ivotne sredine dodeljeno 22. maja 2007. godine zvanje lidera u okviru meunarodnog projekta koji realizuju NVO "Ambasadori ivotne sredine" i Ambasada Kraljevine Holandije. 4. Tokom aprila i maja 2007. godine u saradnju sa JKP Zelenilo Beograd postaviljeni su stibii sa kesicama za skupljanje pseeg izmeta u svim parkovima na teritoriji optine Vraar i du Krunske ulice na malim zelenim povrinama. 5. Distribuirano je 10.000 kesica za odlaganje pseeg izmeta u sve trafike za prodaju novina na teritoriji optine uz plakat sa objanjenjem da na svakoj trafici mogu preuzeti besplatnu kesicu. 6. Tokom oktobra meseca pokrenuta je akcija Drvo generacije. U svim osnovnim kolama je zasaeno drvo generacije. Sponzor ove akcije je bila Meridijan banka. 7. Na inicijativu Saveta za ekologiju u oktobru mesecu postaviljene su infor table Dobro drvo Platan na Vraaru i Dobro drvo Hrast kod Cvetnog trga na dve lokalcije na Vraaru gde se nalaze dva zatiena prirodna dobra. Tim povodom je organizovan eko koktel. 8. U oktobru mesecu kupiljen je slubeni automobil Toyota Prius i tako postala prva beogradska optina koja je za svoje slubene potrebe kupila hibridni automobil. 9. Optina Vraar konkurisala je projektom Mala solarna elektrana za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana. Zajednikim projektom gradske optine Vraar i Elektrotehnikog fakulteta u Beogradu predvieno je instaliranje i korienje solarnih fotonaponskih panela na krovu upravne zgrade optine Vraar. Projekat podrazumeva postavljanje 100 m2 solarnih
249
9. OpTINE
sko zelenilo, batu itd na Vodovcu i finansira nagrade.
fotonaponskih panela na krovnu povrinu, ukupne instalisane snage oko 15 kW. Takav sistem bi prema proraunima softvera, razvijenog od strane Evropske komisije meseno generisao do 2 MWh elektrine energije. Poseban benefit je to se ovom investicijom obezbeuje isputanje 25 tona ugljen-dioksida manje na godinjem nivou. 10. Optina Vraar je sufinansirala odravanje ekolokih radionica za decu u vraarskim vrtiima (deca uzrasta 5 i 6 godina), osnovnim kolama (deca drugog razreda osnovnih kola) i srednjim i muzikim kolama (deca
drugog razreda srednjih kola). Projekat je sprovodio Beogradski ekoloki centar a Optina Vraar je bila kofinansijer projekta. Projekat je realizovan u novembru i decembru 2007. godine. 11. Optina Vraar je u saradnji sa osnovnom kolom za decu sa posebnim potrebama Duan Dugali i organizacijom Deca Vraara ogranizovala ekoloku akciju postavljanja sigurnih kua za ptice. Kuice za ptice su postavljene u Neimarskom parku i poklonjene su Institutu za onkologiju KBC Srbije.
9. OpTINE
Zorana Smiljani lan optinskog vea GO Vraar
OPTINA GROCKA
Odlukom o optinskoj upravi gradske optine Grocka (Sl. list grada Beograda, br. 7/05, 5/06 i 29/06) poslovi i zadaci iz oblasti zatite ivotne sredine obavljaju se u glavnom u Odeljenju za urbanizam, komunalno-stambene i graevinske poslove optine Grocka. Konkretne akcije sprovode se u saradnji sa javnim preduzeima kojima je osniva Skuptina optine, a to su direkcija za graevinsko zemljite i urbanizam i izgradnju optine Grocka, JP vodovod i kanalizacija i Javno komunalno preduzee. Poslovi inspekcijskog nadzora iz oblasti zatite ivotne sredine nisu u nadlenosti Skuptine optine, ali deo poslova iz oblasti zatite ivotne sredine obavlja se u okviru komunalne inspekcije. Skuptina optine Grocka je u avgustu 2007. godine usvojila nekoliko
250
programa koji se odnose na oblast zatite ivotne sredine u skladu sa odredbama Zakona o zatiti ivotne sredine. Reenjem broj 020-22 od 15. 08. 2007. data je saglasnost na Programe zatite i unapreenja ivotne sredine na teritoriji Gradske optine Grocka za period 2007 2011 godine, za oblasti zatite vazduha i atmosfere, zatite voda i unapreenja prostornog planiranja i ureenja prostora kojima se u ovim oblastima sagledava stanje, mere, procena uticaja na zdravlje ljudi, nosioci, nain i dinamika realizacije i izvori sredstava za realizaciju. Reenjem broj 020-23 od 15. 08. 2007. data je saglasnost na Programe zatite i unapreenje ivotne sredine na teritoriji Gradske optine Grocka za period 2007 2011 godine, za oblasti zatite zemljita, zatite ekosiste-
ma, upravljanja otpadom, odrivog upravljanja energijom, razvoja naunog istraivanja, obrazovanja i vaspitanja, kojim je u ovim oblastima kroz pojedinane lokalne akcione planove sagledano: stanje, mere, procena uticaja na zdravlje ljudi, nosioci, nain i dinamika relizacije, i izvori sredstava za realizaciju planiranih aktivnosti. Ovim Programom Gradska optina Grocka kao subjekat sistema zatite ivotne sredine u skladu sa svojim ovlaenjima utvruje investicione mere i aktivnosti ekonomskog razvoja i ouvanja i unapreenja stanja i kvalitete ivotne sredine te odrivog korienja i upravljanja prirodnim i radom stvorenih vrednosti, resursa i dobara kao i smanjanja zagaenja ivotnog prostora. Reenjem broj 020-21 od 15. 08. 2007. data je saglasnost na Program mera i aktivnosti za zatitu ivotne sredine na teritoriji gradske optine Grocka za 2007. godinu sa finansiskim planom za isti period koji je donet na bazi gore navedenih programa zatite. Skuptina optine Grocka ja na sednici odranoj 22. juna 2007. godine donela Reenje o obrazovanju Tehnike komisije za ocenu studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu za pribavljanje dozvole ili odobrenja za izvoenje projekata br. 112189 u skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Ovim Reenjem je stavljeno van snage reenje. Kao to se zna, krajem 2004. godine stupio je na snagu set zakona iz oblasti zatite ivotne sredine. Poetkom 2005. godine, u optini Grocka otpoelo se sa primenom ovih propisa. Obzirom da u oblasti zatite ivotne sredine optina nije imala znaajne ingerencije, bilo je odreenih zastoja i potekoa u sagledavanju zadataka koji su novim zakonima pove-
reni lokalnoj vlasti. Vremenom su problemi prevazieni u saradnji sa Ministarstvom nauke i zatite ivotne sredine i Sekretarijatom za zatitu ivotne sredine. U Odeljenju za urbanizam, komunalno-stambene i graevinske poslove optine Grocka je zaposlen jedan samostalni struni saradnik sa VSS na poslovima zatite ivotne sredine iji je zadatak da prati propise iz oblasti zatite ivotne sredine i stara se o njihovoj primeni, obavlja poslove oko usvajanja studija o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu za koje odobrenje, prema Zakonu, izdaje organ lokalne samouprave, uestvuje u pripremi i usvajanju izvetaja o stratekoj proceni uticaja planova na ivotnu sredinu. U toku 2007. godine, na osnovu Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu usvojen je Izvetaj o stratekoj proceni uticaja plana detaljne regulacije za kompleks groblja u Kaluerici. U toku je postupak oko usvajanja Izvetaja o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu plana detaljne regulacije za kompleks stambenog naselja Radmilovac u Vini. Primenjujui Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu, u toku 2007. godine prispelo je 4 (etiri) zahteva za odluivanje o potrebi izrade studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Po jednom zahtevu reeno je da je potrebna procena uticaja na ivotnu sredinu. U jednom sluaju reeno je da procena uticaja nije potrebna, dok je po jednom zahtevu postupak u toku. Jedan zahtev je odbaen zato to je stranka odustala. Po istom zakonu prispeo je jedan zahtev za odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu i postupak oko reavanja je u toku.
251
9. OpTINE
U toku 2007. godine usvojena je jedna studija o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Treba napomenuti da su tokom ovih postupaka, u svim fazama, strogo potovane odredbe zakona koje se odnose na javno obavetavanje i uee javnosti u postupku odluivanja. U postupcima obavetavanja javnosti uestvuju i lokalne radio stanice. U saradnji sa Ministrastvom zatite ivotne sredine, u toku 2007. godine odrane su dve javne rasprave u postupcima koji se reavaju pred ovim Ministarstvom. U avgustu 2007. godine ostvarena je saradnja optine Grocka sa Konzorcijumom sastavljenim od Organizacija NIRAS, WITTEVEEN BOS i Reginonalnog centra za ivotnu sredinu u okviru Projekta Akcioni plan za remedijaciju tri znaajno zagaena lokaliteta u Srbiji pri emu je na teritoriji optine Grocka izabran lokalitet deponije VINA. Ovaj Projekat je podran od strane Republike direkcije za vode. Odrane su dve javne tribine u prostorijama SO Grocka i u O Nikola Tesla u Vini. Komunalna inspekcija je tokom 2007. godine u saradnji sa javnim preduzeima i pojedincima sprovela vie razliitih akcija iz oblasti zatite ivotne sredine. Tokom jula i avgusta sprovedene su akcije suzbijanja korovske biljke ambrozija na 8 lokaliteta u naseljima: Grocka, Draanj, Vina i Ritopek. Tokom itave godine u saradnji sa JP Direkcijom za graevinsko zemljite, urbanizam i izgradnju optine Grocka, Javnim komunalnim predu-
zeem i pojedincima sprovoene su akcije uklanjanja divljih deponija na oko 280 razliitih lokaliteta u svim nasenjima optine. Na priblino 230 lokacija naloeno je uklanjanje deponija uta i graevinskog otpada sa javnih povrina. U 170 sluajeva reagovano je na kvarove na vodovodnoj mrei gde su se velike koliine vode izlivale na javne povrine. Komunalna inspekcija je naloila sanaciju kvarova ime je obustavljeno izlivanje otpadnih voda iz kanalizacionih sistema u 85 sluajeva tokom 2007. godine. Takoe je raegovano u sluajevima izlivanja otpadnih voda iz privatnih poseda na javne povrine i to uglavnom iz seoskih domainstava ( ovakvih intervencija je bili 140). Veliki problem gotovo u svim naseljima optine Grocka je nedostatak kanalizacione mree pa veina domainstava otpadne vode sprovodi u septike jame koje, uglavnom nisu propisno izvedene tako da su esti sluajevi da fekalne vode istiu na okolni teren. Inspekcija je naloila ienje i sanaciju seprikih jama u oko 180 sluajeva u 2007. godini. Javno komunalno preduzee, pored svojih redovnih poslova, ve tradicionalno sprovodi akciju ienja priobalja Dunava u naselju Grocka svake godinu u julu mesecu. Istovremeno se vri ienje priobalnog pojasa reke Groice i ureivanje parkova i zelenih povrina u naselju i uz lokalne puteve.
Samostalni struni saradnik Jasmina Vuenovi, dipl. in .geol.
9. OpTINE
252
OPTINA ZVEZDARA
Kratak pregled aktivnosti Gradske optine Zvezdara u periodu 2007. godine iz oblasti zatite ivotne sredine . 1. Uee na 4. Meunarodnom sajmu zatite ivotne sredine, septembra 2007.god. sa prezentacijom optine i aktivnostima oko ureenja javnih povrina, deijih igralita, kola i sportskog centra Olimp. 2. Na osnovu zajednike inicijative Gradske optine Zvezdara i Ekolokog udruenja Heliks, 12 novebra 2007 godine potpisan je ugovor o poslovno-tehnikoj saradnji, kojim e se uspostaviti saradnja na aktivnostima vezanim za unapreivanje zatite ivotne sredine kroz programe sakupljanja, selekcije i prerade sekundarnih sirovina, tj. upravljanja otpadom. 3. Gradska optina Zvezdara je uestvovala kao partnera Ekolokog udruenja Heliks, na javnom konkursu Sekretarijata za zatitu ivotne sredine, za finansiranje projekata nevladinih organizacija, sa "Projektom identifikacije i mogunosti naina i lokacija za ekolokoi bezbedno odlaganje elektronskih otpada i olovnih akumulatora". Projekat je odobren i dobijena je polovina potrebnih sredstava. 4. U toku je izrada programa lokacija na teritoriji optine, za prikupljanje elektronskog otpada i olovnih akumulatora. 5. U postupku je i "Projekat za organizovano prikupljanje papira i PET ambalae" u okviru Organa uprave i svih javnih preduzea na teritoriji optine Zvezdara. U tom smislu pripremljene su i ankete o zainteresovanosti za prikupljanje i odlaganje ne samo papira i PET ambalae, ve i elektronskog otpada za preduzea. 6. U okviru GIS a Gradske optine Zvezdara, uraen je program, koji omoguava kartiranje svih zagaivaa na teritoriji optine i zapoeto je unoenje podataka. Cilj je da se napravi katastar zagaivaa, koji e kasnije biti integrisan sa svojim podacima, u iru zonu Grada Beograda. 7. Gradska optina Zvezdara, ukljuena je u aktivnosti Odbora za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj Privredne komore Srbije.
Glavni arhitekta Gradske optine Zvezdara Jelka Daki, dipl.ing.arh.
253
9. OpTINE
9. OpTINE
OPTINA ZEMUN
U toku 2007. godine Gradska optina Zemun je organizovala Akcije i Manifestacije u cilju popularizacije i edukacije graana Zemuna, na unapreenju i ouvanju ivotne sredine: Najlepi Boini izlog 2007 - Tra1 . . . dicionalno takmienje, povodom Boinih i Novogodinjih praznika u ureenju izloga, vitrina i prozora u kojima su uestvovali vlasnici i korisnici poslovnih i drugih objekata. 11. januara dodeljene su Nagrade i Pohvale najlepim aranmanima. Nagrade fotomonografija Zemuna su dobili Calliope kids, Cveara Elite i hotel Zlatnik. 2. Cvetna aleja Zemuna 2007 Takmienje u ienju, ureenju, ulepavanju i ozelenjavanju bati, balkona, javnih povrina izmeu zgrada, kolskih i predkolskih dvorita, ove godine imao je veliki broj uesnika tako da je Zemun dobio zeleni i cvetni izgled, to je i cilj ovog takmienja. Akcija je trajala celo prolee, a u maju i junu je zavrena. Pored poziva na uestvovanje graani su dobili i vodi najzastupljenijih cvetnih vrsta u naem klimatskom podruju. Sveana dodela nagrada u vidu sadnog materijala bio je povod da se u optini okupe svi uesnici. U jakoj konkurenciji nagrade su dobili Elizabeta Frop za najlepi balkon, Gordana Jeljina za najlepu batu, Galenika AD za najlepe blokovsko zelenilo, Deji vrti Flora za najlepe predkolsko dvorite, a specijalnu nagradu je dobio pravoslavni hram Svetog Arhangela Gavrila iz Batajnice. 3. Za zeleniji Beograd - U organizaciji JKP Zelenilo Beograd sve gradske optine uestvuju u ovom takmienju, tako to najlepi iz optina ulaze u krug takmienja na nivou grada. I ove godine, kao i do sada, uesnici iz Zemuna dobili su nekoliko nagrada i to: Sneana Simi, Elizabeta Frop, Deiji vrti Flora, naselje Ekonomija 1 i Pravoslavna crkva u Batajnici Hram Svetog Arhangela Gavrila. 4. Svetski dan zatite ivotne sredine - Povodom obeleavanja 05. juna Svetskog dana ivotne sredine, svakog prolea se u osnovnim kolama organizuje sakupljanje sekundarnih sirovina, a uenici koji su se najvie zalagali, kao i njihovi nastavnici, na taj dan dobijaju nagradu Jednodnevni izlet. U dogovoru sa kolskim ekolozima, ove godine sakupljala se PET ambalaa i akcija je trajala tri meseca u 15 osnovnih kola u Zemunu. Partneri u ovoj akciji su bili Ekoloki pokret Zemun kao stalni suorganizator u svim dosadanjim akcijama, a glavni partner je bilo JKP Gradska istoa, koje je obezbedilo namenske kontejnere za PET ambalau, za svaku osnovnu kolu na teritoriji Zemuna (u Ugrinovcima nije postavljen kontejner tako da su uenici sakupljali staru hartiju). Na osnovu dogovora sa JKP Gradska istoa kontejneri su redovno pranjeni u toku trajanja Akcije, a poto je veliko interesovanje kola za sakupljanje PET ambalae, ova akcija e postati stalna akcija u zemunskim osnovnim kolama. Nagrada za 75 najboljih uenika i profesora bio je JEDNODNEVNI IZLET, organizovan a Dan ivotne sredine, 05. jun 2007. godine. Pored navedenog, gradska optina Zemun je pripremila i realizovala
254
sledee programe na ouvanju ivotne sredine: 1. Gradska optina Zemun je bila nosilac projekta Ozelenjavanje novih naselja u Zemunu - program formiranja drvoreda u naseljima Altina, Plavi horizont, Busije i Grmovac, koji je sproveden u okviru organizovanja javnih radova od interesa za Republiku za 2006. godinu. Program ozelenjavanja naselja novim sadnicama sprovedena je u prvom kvartalu 2007. godine, iskorieni su povoljni vremenski uslovi i zasaeno je 14 km drvoreda u izbeglikim naseljima na teritoriji optine Zemun. Ovaj projekat porad ekolokog ima i znaajan humanitarnosocijalni karakter jer je obezbedio posao za 45 radnika. 2. Realizovan je ekoloki program pod nazivom Upoznajte Veliko Ratno ostrvo - Program edukacije i popularizacije ouvanja Velikog Ratnog ostrva, za uenike osnovnih kola na teritoriji optine Zemun. U programu je uestvovalo svih 15 osnovnih kola iz Zemuna, u grupama do 40 uenika, profesora i direktora kola, odnosno oko 600 uenika. Svi polaznici ovog Projekta nauili su: n kako su nastala ostrva na uu Save u Dunav n istorijski znaaj ostrva za Beograd i Zemun n morfoloki i hidroloki aspekt n raznolikost flore i faune n sadanji status Velikog ratnog ostrva kao zatienog prirodnog dobra. 3. Gradska optina Zemun je u naselju Zemun Polje, realizovala program ureenja i ozelenjavanja zaputenih javnih povrina pod nazivom Park Zemun Polje. Prostor izmeu pijace i trnog centra
NAUI, ZAVOLI I UVAJ VELIKO RATNO OSTRVO
u povrini 1659 m2 u samom centru naselja dugogodinjim bacanjem smea i graevinskog otpada pretvoren je u ogromnu deponiju, tako da je izabran kao prioritet za ureenje. Opti cilj ovog Programa je zatita i unapreenje ivotne okoline i podizanje kvaliteta ivota graana Zemun. Realizacijom projekata Park Zemun Polje ostvaren je poseban cilj, odnosno stanovnicima Zemun Polja obezbeeno je sledee: n u centru naselja sanirana je i ureena naputena javna povrina n oieno je i ureeno zemljite u povrini od 1659 m2 i obezbeen prostor za park n izvreno je ozelenjavanje i podizanje parkovske povrine n ureen je prostor za sadraje za decu n postavljene su klupe i parking za bicikle 4. Program Sanacija smetlita u Busijama u osnovi sadri odvoenje vika voda, kako podzemnih tako i nadzemnih, putem ulinih kanala do melioracionog sistema Galovica. Iskopom ulinih kanala minimalizovan je uticaj velikih koliina voda na izlivanje septikih jama, a samim tim i na negativne uticaje na ivotnu okolinu i zdravlje ljudi. Odabrani nain sanacije zemljita realizovan je u sledeim okvirima: n odreivanje najniih kota zemljita u Busijama n izrada skica ugroenih lica sa detaljnom regulacijom odvoenja voda n iskop uline kanalske mree n utovar zemlje n odvoz zemlje do 5 kilometara n zacrevljenje ulica i glavnih puteva n izgradnja uprija do svake kue pojedinano n rekultivizacija okolnog zemljita Realizacijom ovog Programa uraene su preventivne i interventne mere
255
9. OpTINE
9. OpTINE
u vanrednim okolnostima, odnosno poplavama, radi spreavanja negativnog uticaja po zdravlje ljudi i unapreenja ivotne okoline, a samim naziv ulice Busije IV Nova Busije VI Nova Busije VIII Nova
tim i poveanja kvaliteta ivota graana u Busijama. Radovi su izvedeni u sledeim ulicama: dubina kanala 0,90 m 0,90 m 0,90 m 300 100 m 80 m 125 m
duina kanala 1400 m 1200 m 1170 m
Naelnik optinske uprave Olivera Milutinovi Poslovi ekologije Nada uri
OPTINA LAZAREVAC
Kratak pregled znaajnih akcija iz oblasti zatite ivotne sredine koje su zapoete ili realizovane u 2007. godini
Tokom 2007. godine, tj. druge godine implementacije LEAP-a, realizovane su brojne aktivnosti koje su sastavni deo ekolokog akcionog plana. Neke od prioritetno realizovanih aktivnosti bile su: 1. Imisiona merenja na podruju GO Lazarevac u cilju utvrivanja stanja aerozagaenja, zakljuena ugovorom izmeu Fonda za zatitu ivotne sredine Gradske optine Lazarevac i Geolokog instituta Srbije iz Beograda. Realizacija radova po ovom Ugovoru obuhvata otvaranje radova, predmetna merenja (uzorkovanja i odgovarajue analize), obradu dobijenih podataka i izradu godinjeg izvetaja. Predmetna merenja obuhvataju: n talone materije i odreivanje koncentracije tekih metala, hlorida i sulfata na 19 mernih mesta u rastvorenim talonim materijama i odreivanje koncentracije tekih metala u dva estomesena kompozita nesagorivih talonih materija (7 mernih mesta u Lazarevcu, po 3 merna mesta u Baroevcu i Vreo256
cima, po 2 merna mesta u Stepojevcu, Velikim Crljenima i Sokolovu); n azotne okside, sumpordioksid i a na 2 merna mesta (po jedno merno mesto u Lazarvcu i Velikim Crljenima); n suspendovane estice na jednom mernom mestu (u Lazarevcu) uz moguu periodinu promenu mernog mesta premetanjem ureaja u Velike Crljene i obratno. 2. Sporazum o zajednikoj izgradnji regionalne sanitarne deponije sa centrom za reciklau vrstog komunalnog otpada. GO Lazarevac je zajedno sa ostalim zainteresovanim optinama 11. 10. 2007. godine preko svojih predstavnika prihvatila ovaj Sporazum. Potpisnici ovog Sporazuma (optine Valjevo, Lazarevac, Obrenovac, Ub, Barajevo, Lajkovac, Ljig, Koceljeva, Oseina, Mionica) prihvatili su da finansiraju izradu urbanistike i investiciono-tehnike dokumentacije po tano utvrenim procentima stim da navedene poslove obavlja Direkcija za izgradnju i razvoj Kolubarskog okruga pogoenog zemljotresom, Valjevo. Procentualno uee GO Lazarevac iznosi 16,15%.
Direkcija je zakljuila ugovor o izradi Strateke procene uticaja Regionalnog plana upravljanja komunalnim otpadom za Kolubarski region sa Institutom za arhitekturu i urbanizam Srbije ( IAUS ). 3. Izgradnja sistema za vodosnabdevanje i odvoenje komunalnih otpadnih voda. Za izgradnju objekata vodosnabdevanja, odvoenja otpadnih voda i sanaciju klizita sredstva su raspodeljena na sledei nain: n izgradnja objekata vodovoda i kanalizacije, izrada fekalne i kine kanalizacije za pojedina naseljena mesta, a prema prioritetima Investicione grupe vodosnabdevanja za mesta Burovo, ibutkovica, Veliki Crljeni, Arapovac, Baroevac, Kruevica, Petka, Vreoci, Trbunica, Lukavica; n izgradnja rezervoara pijae vode u MZ Burovo i ibutkovica; n izrada Idejnog projekta sekundarne vodovodne mree u MZ Dren, Veliki Crljeni, Mirosaljci, Strmovo, Prkosava; n izgradnja zajednikih objekata vodosnabdevanja prema Programu i prioritetima JPKP Lazarevac za radove na rezervoarima Strmovo 1, Strmovo 2, Prkosava, Strmovo, Arapovac, kao i za cevovod StrmovoPrkosava. n odvoenje otpadnih voda postojeih i potencijalnih klizita, kao i izrada projekata i sanacija oteenih objekata.
4. ,,SVAKA KOLA JEDNA AKCIJA OTVARANJE PRVOG KOLSKOG RECIKLANOG DVORITA
ivotne sredine optina Lazarevac u saradnji sa Beogradskim ekolokim centrom u okviru projekta SVAKA KOLA JEDNA AKCIJA - OTVARANJE PRVOG KOLSKOG RECIKLANOG DVORITA organizovala je edukativno-radne aktivnosti koje su se obavljale u periodu od 16 juna 2007 godine. Pomenuti projekat je jedna od aktivnosti LEAP-a. Uesnici u programima bili su: sve O na teritoriji optine Lazarevac, D.O.O Kolubarac, JPKP-radna jedinica komunalna delatnost-Odelenje zalenilo i istoa, Kompanija CocaCola. Projekat je finansirao Fond za zatitu ivotne sredine optine Lazarevac.
Sadraj projekta:
Unutranji program - 1, 2, 3. juna odrane su radionice na sledee teme: n Odrivi razvoj i ivotna sredina (obnovljivi i neobnovljivi izvori energije) n Integralno upravljanje otpadom (industriski otpad pepeo i ljaka; mogunosti smanjivanja koliine otpada; reciklaa) n Pravo na informaciju i uee javnosti u donoenju odluka n Timski rad u oblasti ouvanja zdrave ivotne sredine n Kreativan rad na temu ouvanja zdrave ivotne sredine Spoljanji program 5. juna - Obavljeno je ambijentalno ureenje dvorita Osnovne kole "Knez Lazar" u Lazarevcu, odrani su Eko lavirint i Javni as iz oblasti ekologije.Pri sprovoenju ovih aktivnosti deca iz O primenjivala su steena znanja iz timskog rada na radionicama.
Uvoenje primarne selekcije otpada u kolskim dvoritima
n
Optina Lazarevac je prva gradska optina koja je otvorila prvo kolsko reciklano dvorite i realizovala projekat koji je jedinstven u Srbiji. Povodom obeleavanja 5. juna Dana
Postavljanje kontejnera za PET u svim osnovnim kolama na teritoriji optine Lazarevac
257
9. OpTINE
Otvaranje prvog kolskog reciklanog dvorita u Osnovnoj koli Knez Lazar Optina Lazarevac u saradnji sa O na teritoriji optine Lazarevac 6 juna organizovala je edukativnu posetu preduzeu Brzan plasto.d. iz Brzana kao vodeem preraivau otpadnih sirovina od PET ambalae i ambalane plastike u Srbiji. Preduzee Brzan-plast organizuje sakupljanje, otkup i preradu (seenje, pranje, suenje) plastinog otpada, te njegovo ponovno korienje u proizvodnji plastinih proizvoda i folija. 5. Zimska eko kola odrana sa sledeim sadrajem: n Zdrava ivotna sredina. n Obnovljivi i neobnovljivi izvori energije. n Odrivi razvoj. n Problem integralnom upravljanja otpadom, industrijski, komunalni i medicinski otpad. n Reciklaa i kompostiranje. n Pravo na informaciju i uee javnosti u donoenju odluka. n Ekoloka edukacija. n Akcidenti u industriji Beograda, izvori, uzroci, posledice i njihovo otklanjanje. n Osmiljavanje i priprema akcije za istiju okolinu. Beogradski ekoloki centar u saradnji sa Skuptinom grada Beograda Sekretarijat za sport i omladinu i optinama Lazarevac i Obrenovac, realizovao je projekat sa uenicima starijih razreda svih osnovnih kola ovih optina sa sledeim ciljevima: n upoznavanje sa resursima prirode i odrivou, n buenje ekoloke svesti i linog nivoa odgovornosti za zatitu okoline od zagaivanja, n druenje i bolje meusobno upoznavanje lanova grupe timski rad,
n
9. OpTINE
. .
upoznavanje sa osnovama prava ivotne sredine i zakona o zatiti potroaa i ljudskim pravima u oblasti ekologije.
6. MEUNARODNI SAJAM ZATITE IVOTNE SREDINE ECOFAIR
Odran od 12. 09. 2007. 14. 09. 2007. Gradska optina Lazarevac po prvi put je ove godine nastupila na Sajmu zatite ivotne sredine koji se ve etvrtu godinu za redom odrava na Beogradskom sajmu.
7. AKCIJA ,,APRIL MESEC PROLENOG UMIVANJA OPTINE
Akcija ienja i ulepavanja optine April - mesec prolenog umivanja optine obuhvata podaktivnosti: medijsko promotivnu kampanju, uklanjanje kabastog otpada, ienje divljih deponija, vraanje u prvobitno stanje oteenih javnih povrina, ienje staza od naslaga zemlje i smea, sakupljanje papira i ambalae sa travnjaka, negu dendromaterijala, ienje i pranje javnih povrina (ulica, platoa, parkinga i dr.), nabavka i ugradnja parkovskog mobilijara i rekvizita za igru dece, postavljanje kanti za otpatke na teritoriji MZ, stambenih naselja, parkovskih povrina i ulica, postavljanje upozoravajuih tabli sa natpisom: ne gazi travu, ne bacaj smee, uvajmo zelenilo, neka bude isto, pojaanu kontrolu primene optinske odluke o istoi, ukljuivanje kola kroz ienje dvorita, izlobe deijih radova i uee dece u zavrnoj manifestaciji akcije. Pratee podaktivnosti ove akcije su i: ureivanje priobalja vodenih tokova, rekreativnih povrina, organizovanje ekokampa, pokretanje konkursa za izbor najlepeg i najureenijeg ivotnog i radnog prostora sa afirmacijom pozitivnih i ukazivanjem
258
8. AKCIJA ,,OKTOBAR MESEC JESENJEG UMIVANJA OPTINE
Gradska optina Lazarevac prema ranije donetoj odluci sprovodi tokom oktobra meseca Akciju jesenjeg umivanja optine. Tokom ove
Struni saradnik na poslovima zatite ivotne sredine Milo ivkovi, dipl. ing. um. Pomonik naelnika Vesna Pavlovi, dipl. pravnik
OPTINE MLADENOVAC
Izvetaj optine Mladenovac za Kvalitet ivotne sredine u Beogradu u 2007.godini
U toku 2007.god. obraeno je 25 upravnih predmeta. U sklopu predmeta obavetavana je javnost, zainteresovani organi i organizacije i donoene odluke o zahtevu za odluivanje o potrebi procene uticaja predmetnog projekta na ivotnu sredinu, odreivan obim i sadraj Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu, organizovan javni uvid, prezentacija i javna rasprava o studiji o proceni uticaja na ivotnu sredinu i davano Reenje o saglasnosti ili nesaglasnosti na predmetnu Studiju. Pored toga optina je organizovala realizaciju raznih projekata i programa i finansirala razne projekte, programe i akcije koje su neposredno ili posredno vezane za zatitu i unapreenje ivotne sredine. Tako imamo stalne programe i manifestacije (realizuju se ve nekoliko godina) kao to su: n Program sistematske deratizacije i dezinsekcije - program suzbijanja glodara, obuhvaen grad i prigradska naselja (realizovane 2 akci-
je-prolena i jesenja) kao i program suzbijanja komaraca obuhvata primenu hemijskih i biolokih preparata u cilju suzbijanja larvi i odraslih formi komaraca. Tretman se obavlja samo sa zemlje. Obuhvaen grad i prigradska naselja (realizovane 2 akcije-prolena i jesenja). n Program iznoenja medicinskog otpada iz seoskih ambulanti n Program iznoenja otpada iz seoskih osnovnih kola n Program iznoenja kabastog otpada svake prve subote u mesecu n Program sakupljanja i mlevenja PET-ambalae n Program obnove ulinih korpi za smee n Program ienja divljih deponija n Program razmetanja postojeih kontejnera i postavljanja novih n Program proirenja zone iznoenja smea na prigradska i deo seoskog podruja n Program analize izvorske vode iz 5 javnih esama u gradu i prigradskim naseljima (rezultati se objavljuju u lokalnim medijima-RTV Mladenovac i lokalni list Peat)
259
9. OpTINE
na negativne primere. GO Lazarevac organizuje i koordinira celokupnom akcijom i obezbeuje neophodna sredstva.
akcije najvei broj aktivnosti bio je usmeren na ienje javnih povrina i uklanjanje divljih deponija sa ciljem da se pored istoe optine, podigne i opti nivo higijene i javnog komunalnog reda
9. OpTINE
Manifestacije:
Doite da se druimo pod dudom- prodajna izloba cvea na terasi restorana Petar Drapin na kojoj raste dud star 60 godina (saradnja sa Holding kompanijom Petar Drapin, decom iz vrtia Sunce, uenicima osnovnih i srednjih kola, mladim aktivistima Crvenog krsta, klubom penzionera, kulturno umetnikim drutvima, udruenjima cveara i grnara...) - u okviru obeleavanja Dana planete zemlje 22. 04. n Evropska nedelja mobilnosti (od 16. 09. 2007. do 22. 09. 2007. godine u saradnji sa Jugocikling kampanjom) U vreme trajanja akcije STP Lasta Mladenovac pojaalo je gradske linije prevoza, lokalni mediji: TV "Mladenovac", nedeljni list "Peat" i Radio "Mladenovac" imali su svoje emisije na temu "Ulica za ljude " i obavetavale graane o pojaanom gradskom prevozu, apelujui na sugraane da svoje automobile ostave kod kue. Od 16. 09. 2007. do 22. 09. 2007. godine ulica Save Kovaevia bila je preputena deci i peacima. U toku ovih dana u razliitim aktivnostima koje su se odvijale na ulici aktivno je uzelo uee preko 1500 dece razliitog uzrasta kao i veliki broj graana. Sa Sportskim savezom Mladenovca realizovala je program rekreativnog sporta u nedelji bez automobila, a 21. 09. 2006. realizovana je akcija Nedelja bez automobila-Peaenjem do zdravlja u kojoj je uestvovalo 140 uenika osnovnih kola.U akciji je uestvovala i osmolana ekipa aktivista Optinske organizacije "Crvenog krsta" Mladenovac, obuena za pruanje prve pomoi, kao i pedagozi fizike kulture. 21. 09. 2006. i 22. 09. 2007. odrana i tradicionalna izloba meda iji je pokrovitelj takoe lokalna uprava.
n
Njima su se pridruili i mladenovaki cveari. Optina Mladenovac u saradnji sa Predkolskom ustanovom "Jelica Obradovi" ve tradicionalno obeleava ovu nedelju. U prostorijama obdanita "Sunce" deca ove ustanove uz pomo svojih vaspitaa pripremila su recital, seriju crtea na temu ulica za ljude, a u dvoritu takmienje u vonji bicikli i trotineta. Patronana sluba Doma zdravlja iz Mladenovca je ve tradicionalni uesnik i saradnik lokalne uprave u edukaciji za zatitu ivotne sredine. Ovoga puta su nam se pridruili svojom akcijom "Zdrava ivotna sredina za zdravlje nae dece",gde su se zajedno sa decom osnovnih i srednjih kola bavili edukacijom, a zavrnu manifestaciju odrali u okviru nedelje mobilnosti 21. 09. 2007. godine . . . . Aktivisti Crvenog krsta iz Mladenovca svakodnevno su pomagali u zatvaranju ulice, organizaciji uesnika, i izveli su i jednu od svojih vebi za edukaciju dece - ta se dogaa ako smo nepaljivi uesnici saobraaja i naravno pruanje prve pomoi u takvoj jednoj situaciji. U 2007. god. obavljali su se poslovi na izradi i realizaciji programa, planova i odluka iz oblasti zatite ivotne sredine: n Uraen je Generalni projekat za prikupljanje, odvoenje i preiavanje otpadnih voda naselja u Optini Mladenovac (uradio Jaroslav erni) n Izvrena sanacija dela prilaznog puta na gradskoj deponiji u cilju obezbeivanja prilaza za vrenje pravilne prekrivke otpada inertnim materijalom. n Izgraeno oko 8 km kanalizacione mree u cilju gaenja postojeih septikih jama koje jako esto prelivaju na javnu povrinu.
260
U okviru rekonstrukcije glavne ulice u Mladenovcu uraen je Glavni projekat pejzanog ureenja na obnavljanju drvoreda u ul. Kralja Pera I u Mladenovcu ( zamenjeno je i posaeno 100 novih stabala drvoreda). n U okviru Programa zatite ivotne sredine nastavljena je Akcija za prikupljanje i reciklau limenki. n U okviru programa borbe protiv puenja organizovan sedmodnevn
ni seminar za zaposlene radnike Optinske uprave optine Mladenovac, puae, Sedam koraka za odvikavanje od puenja koji je odrala ekipa Doma zdravlja Mladenovac-csntar za odvikavanje od puenja.
Samostalni struni saradnik za zatitu i unapreenje ivotne sredine Milivojevi Mirjana, dipl. ing. tehn. Naelnik Zlatko Rogi, dipl. prav.
OPTINA NOVI BEOGRAD

Informacija o aktivnostima iz oblasti zatite ivotne sredine koje su realizovane u toku 2007. godine na teritoriji Gradske optine Novi Beograd
1. Realizacija projekta ''Promena potroakih navika stanovnika Novog Beograda'' sa NVO ''Mladi istraivai Srbije'' i JKP ''Gradska istoa''. Projekat je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju. Osnovne aktivnosti koje su realizovane u okviru projekta su opremanje reciklanog dvorita na teritoriji optine Novi Beograd, nabavka 76 kontejnera za ambalani otpad, edukacija graana i promotivne aktivnosti u vezi sa reciklaom. 2. Suzbijanje ambrozije na neureenim povrinama na teritoriji optine Novi Beograd. Pokoeno je 35.000 m2, izvoa radova je bilo JKP ''Zelenilo-Beograd''. 3. Nabavka 60 kontejnera za ambalani otpad (pet-ambalaa, aluminijum, staklo). Sredstva su obezbeena iz optinskog budetanamenska sredsta za zatitu ivotne sredine.
4. Ureenje parkovskih i zelenih povrina na teritoriji Gradske optine Novi Beograd. Predmet ugovora bile su usluge izrade i montae 128 komada betonskih klupa bez naslona, 55 komada betonskih klupa sa naslonom, 20 komada klupa tip Beograd, 4 komada reetkastih klupa, 15 komada klackalica sa jednom gredom i dva sedita, 16 komada klackalica sa dve grede i dva sedita, 25 komada ljuljaki sa dva sedita, 6 komada ljuljaki sa jednim seditem, za potrebe Gradske optine Novi Beograd, Sredstva su obezbeena iz optinskog budeta namenska sredsta za zatitu ivotne sredine. 5. Nabavka i montaa kanti za otpatke, koje su postavljene na dunavskom, savskom etalitu i Parku prijateljstva na Uu (103 betonske ubrijere sa ulokom od pocinkovanog lima i 12 korpi za otpatke tip ''Stara Beogradska". Sredstva su obezbeena iz optinskog budeta - namenska sredsta za zatitu ivotne sredine.
Mladen Rankovi samost. str. saradnik
261
9. OpTINE
9. OpTINE
OPTINA OBRENOVAC
Sistematska deratizacija je 2007. uraena u skladu sa planom i programom. Glodari su napadani na stanitima u vreme kada im je populacija maksimalna. tretirana je kanalizaciona mrea sa pripadajuim objektim, pijace, smetlita (gradska i divlje deponije), obale reka i kanala. Druga faza sistematske deratizacije je ponovo obuhvatila kanalizaciju i smetlite na Grebai, ali je glavni akcenat stavljen na stambene i pomone objekte. Unitavanje krpelja je vreno u prolee. Trtirane su javne zelene povrine, izletita u okolini grada i druge povrine na kojima se sakupljaju graani ukupne povrine 100 Ha. Mali park kod doma starih je poeo da se gradi jo 2006. godine. Ostalo je jo malo radova da se park zavri. Prole godine je redovno odravan to podrazumeva negu zasaenog materijala i travnjaka orezivanje starih stabala i odravanje higijene. Zasaeno je vie sadnica etinara, a raene su i redovne popravke mobilijara. Stanobara je mesto na kome je od ranije primeen samoizliv mineralne vode bogate sumporom. Nalazi se ataru sela Veliko Polje. Ekofond je prole godine izmuljio kanal, kako bi se odvodnio teren. Uraena je balneoloka analiza vode i blata, koja je pokazala da je blato lekovito. Analiza vode nije pokazala referentne rezultate, zbog meanja sa stajaom vodom. Uraena su i geoelektrina merenja koja su pokazala interesantnu sliku terena, upravo na mestu samoizliva je bilo ostrvce u Panonskom moru, to objanjava samoizliv. Vodonosni sloj je na dubini150m200m. Obrenovaka banja je poznata vie od 100 godina. Nova buotina OB2 koju je finansirao Ekofond za sada se koristi za individualni tretman na tuevima koji su sagraeni u vreme dugotrajnog testa crpljenja, za potrebe izrade Elaboraata o rezervama. Prole godine su sakupljan materijal za dobijanje eksploatacionih prava za budui objekat Banje, koji finansira JP za izgradnju Obrenovca. Voda je lekovita, temperature 34C, bogata sumporom, jodom, fluorom, a najvea mineralizacija potie od NaHCO3 . Zabran je omiljeno izletite obrenovana i u njemu je protekle godine bilo najvie radova. Redovno su odravane zelene povrine, trim staza i mobilijar. U saradnji sa JP "Srbijaume" odravana je higijena na visokom nivou. Najznaajniji radovi su bili u nebranjenom delu, gde je povrina devastirana automobilima poravnata, nasuta humusom, a zatim ograena i podignut travnjak. U forlandu su ureene i druge povrine, cevni propust i kanali. Uklonjena su osuena stabla, a korenje povaeno. Planom Opteg ureenja izletita Zabran u Obrenovcu, prostor izmeu zabranske ume i stare pruge, je predvien za poumljavanje. Ukupna povrina je 50Na. umarski fakultet je izradio glavni projekat poumljavanja. Otkupljena je jedna parcela, tako da emo uskoro poeti sa privoenjem nameni i ureenjem ovog prostora. Jozia koliba je zatieno prirodno dobro pod zatitom drave. Grupu stabala ine 6 hrastova lunjaka starosti 195-210 godina i visine oko 25m. Ekofond je staraoc ovog prirodnog dobra, to podrazumeva niz obave-
262
za. U Jozia kolibi je redovno odravano zelenilo, uklanjan podrast ispod kronji, koena trava i negovan podmladak koga je bilo u prilinom broju. Postavljeni su stolovi i stolovi sa nadstrenicom. Najznaajniji radovi su bili na nasipanju prilaznog puta u duini od 800m. Usvojen je pravilnik o vizuelnom identitetu. Arboretum je podignut pre 5 godina na mestu divlje deponije pored Kolubare, u neposrednoj blizini stadiona Radnikog. Prole godine je deo sadnog materijala morao da bude premeten, jer se naao na trasi Tamnavske ulice, tako da je povrina arboretuma prilino smanjena. Trava i sadni materijal su redovno odravani i negovani.
Analiza biljnog materijala
skih i liarskih biljaka i postavljanje senika sa klupama, kao i postavljanje rekvizita za igru dece (klackalice, ljuljke, tobogani...) Ovom prilikom opremljeno je sedam seoskih mesnih zajednica. Takoe, opremljena je porta obrenovake crkve, kao i kupalite na Savi na Zabreju.
GENERALNI PROJEKAT KINE I FEKALNE KANALIZACIJE OPTINE OBRENOVAC
Analiza biljnog materijala na prisustvo tekih metala raena je protekle tri godine na celoj tertoriji optine Obrenovac. Prve godine analizirano je 24 uzorka i dobijeni su alarmantni rezultati to je uslovilo temeljnije i obimnije analize narednih godina. Analize koje su usledile su pokazale da je sadraj tekih metala u vou, povru i itaricama u najveem broju uzoraka ispod graninih vrednosti. Takoe nismo uspeli da dokaemo vezu sadreja tekih metala u biljnom materijalu kao posledicu rada TENT. Analize su poverene Institutu "Vina" (2005. god), Tehnolokometalurkom fakultetu (2006. god) i SP Laboratoriji iz Beeja prole godine. Odreivan je sadraj Hg, Pb, As i Cd. Postavljanje rekvizita za igru dece. U 2007 godini nastavilo se sa ureenjem kolskih dvorita, devastiranih i zaputenih povrina. Ureenje prostora obuhvatalo je, osim podizanja travnjaka i sadnje ukrasnih, etinar-
Na osnovu Finansijskog plana i programa rada Fonda za zatitu ivotne sredine optine Obrenovac za 2007. godinu planirano je da se izrade Generalni projekti kanalizacije za upotrebljene vode i fekalne kanalizacije. Ovaj posao dodeljen je Graevinskom faklutetu Univerziteta u Beogradu Institutu za hidrotehniku kao najreferentnijoj projektantskoj kui u Republici Srbiji. Optina Obrenovac pokriva povrinu od 411 km2 na kojoj se nalazi 29 naselja u kojima ivi preko 70000 stanovnika. Najvee naselje u optini, ujedno i optinski centar je naselje Obrenovac koje prema popisu 2002. godine ima skoro 24000 stanovnika. Kanalizacioni sistem postoji u naselju Obrenovac i on je separacionog tipa. Kanalzacija za upotrebljene vode je znatno razvijenija od kine kanalizacije i na nju je prikljuena veina stanovnika naselja Obrenovac. Upotrebljene vode se sakupljaju jedinstvenom mreom i dovode do crpne stanice koja je locirana na levoj obali reke Kolubare nizvodno od mosta na putu Obrenovac Beograd. Crpna stanica prepumpava otpadne vode u reku Kolubaru, a na ispustnom cevovodu je tokom 2006. godine ugraen mera protoka. Prema predlogu Prostornog plana optine Obrenovac predvieno je dalje irenje kanalizacione mree sa ciljem prikljuenja svih domainsta263
9. OpTINE
va u Obrenovcu na kanalizaciju, kao i razvoj kanalizacione mree u prigradskim naseljima Bari, Zabreje i Zveka (ukupno preko 15000 stanovnika prema popisu 2002. godine) i njihovo prikljuenje na gradski kanalizacioni sistem. Zbog postojanja velikog broja klizita na podruju Baria, potrebno je detaljnije ispitati tehnike mogunosti i ogranienja uspostavljanja jedinstvene kanalizacione mree i njenog prikljuenja na gradski sistem Obrenovca. Postojei sistem kine kanalizacije znaajno je manje razvijen od kanalizacije za upotrebljene vode. Kina kanalizacija je izgraena u pojedinim delovima naselja Obrenovac i sakupljene vode se isputaju preko vie ispusta u otvorene kanale unutar naselja ili reku Kolubaru. Ranijim planovima bilo je predvieno da se upotrebljene vode Obrenovca i nekih prigradskih naselja preiavaju na glavnom postrojenju za preiavanje otpadnih voda (PPOV) koje bi bilo locirano na lokaciji izmeu industrije Bazne hemije u Bariu i reke Kolubare. Ovo reenje je uneto i u predlog Prostornog plana optine Obrenovac. U svakom sluaju, za potrebe definisanja precizne lokacije budueg PPOV treba izvriti detaljnije analize koje e integralno sagledati razvoj kanalizacionog sistema, raspored korisnika, prirodne uslove i druge faktore koji mogu uticati na broj i lokaciju PPOV. U ovim analizama posebna panja bie posveena adekvatnoj zatiti izvorita vodosnabdevanja Obrenovca i Baria.
Projektni period
Generalni projekti e obraditi tehnika reenja koje zadovoljavaju
potrebe naselja Obrenovac u narednih 15-20 godina, to odgovara periodu vanosti postojee urbanistike planske dokumentacije. Katastar zagaivaa ivotne sredine predstavlja jedan od osnovnih instrumenata integralnog upravljanja ivotnom sredinom na lokalnom nivou, odnosno kljuna identifikacija stanja za sva ira i dublja sagledavanja ivotne sredine. U osnovi radi se o popisu svih izvora zagaenja "takasti izvori", proceni kvaliteta i kvantiteta zagaivanja iz datih izvora, proceni kapaciteta prijemnika u okruenju zagaivaa, kao i o proceni ostalih "netakastih izvora" zagaivanja za koje je karakteristina periodinost i sporadino pojavljivanje izvora zagaivanja. Unija ekologa je referentna organizacija koja je u svom dosadanjem postojanju izradila vei broj katastara zagaivaa: Integrisani katastri zagaivaa optina Parain, Vrac, Jagodina, Kosjeri, abari, Zajear, Veliko Gradite i katastar prirodnih dobara i degradiranih prostora optina Ub i agubica. Izrada katastra optine Obrenovac e se odvijati po sledeoj dinamici: n izrada katastra vrstog otpada; n izrada katastra otpadnih voda; n obuka u GIS tehnologiji. U toku meseca jula, avgusta i septembra 2007. godine uraena je obrada sakupljenih podataka i njihova analiza. U mesecu oktobu i novembru Unija ekologa je uradila detaljnu interpretaciju dobijenih podataka i rezultata. GZJZ je izvrio reviziju izvetaja katastra zagadjivaa i dao pozitivno miljenje.
9. OpTINE
264
OPTINA PALILULA
PLAN REALIZACIJE PROGRAMA IZ OBLASTI ZATITE IVOTNE SREDINE ZA 2007 GODINU
1 Izmuljenje kanalske mree u Panevakom ritu kroz naselja Krnjaa i Jabuki rit (kanali K 5-9, K 5-14, K Lateralni, K 5-5-1, K 5-4 i kanal Stara Sibnica)
sredine. asopis bi se poklonio bibliotekama osnovnih ola na optini i srednjoj poljoprivrednoj koli(po 20 primeraka )kako bi bili dostupni za sve uenike.
3 Sanacija postojeih nelegalnih deponija komunalnog otpada i smea
Predloeni melioracioni kanali nalaze se preteno u naseljenim delovima Krnjae i naselja u Padinskoj Skeli. Programom redovnog odravanja JVP ,,Srbijabode``predvieni su ovi radovi kako bi se uspostavio odgovarajui vodni reim na ovom delu kanalske mree. Radovi podrazumevaju izmuljenje kanala po utvrenoj tehnologiji,a po potrebi i odvoenje taloga (mulja) uz propisno sanitarno odlaganje. Sama realizacija ovog dela programa nije mogua iz sredstava koje obezbeuje JVP ,,Srbijavode``za tekuu 2007 godinu. Postojee stanje ovog dela kanalske mree ima za posledicu esto izlivanje sadraja upotrebljenih voda iz septikih jama to prouzrokuje zagaenje zemljita i podzemnih voda. Takoe postoji i epidemioloka opasnost. Tehniku dokumentaciju za ove radove, kao i struni nadzor obezbedie JVP ,,Srbijavode,,.
2 Nabavka struno-edukativnog asopisa ,,Ouvanje ivotne sredine i odrivi razvoj``
Na teritoriji optine postoji vei broj formiranih nelegalnih deponija komunalnog otpada i smea, za koje je sproveden inspekcijski postupak i doneta odgovarajua upravna akta kojima se nalae njihovo uklanjanje. Redovnim programom JKP "Gradska istoa" ovaj vid usluga nije predvien. Na osnovu raspoloive specifikacije koliina smea p od o. lokacijama privavljena je ponuda JKP "Gradska istoa" br. 1744 od 14.09.2007. godine.
4 Ureenje obale pored kanala Vizelj u Bori ( km 3+000 - 3+500)
Osnovne kole u vaspitno-obrazovnom programu kroz izborni predmet ,,uvari prirode`` tematski obrauju osnovne pojmove iz oblasti ouvanja ivotne sredine i odrivog razvoja. U samom izvoenju nastave ne postoji udbenik, kao ni odgovarajua literatura kako za nastavnike tako i za decu koja pohaaju ovaj izbrni predmet. Predloeni asopis moe posluiti kao dobra literatura i pomo deci i nastavnicima u samoj nastavi i doprineti veem interesovanju aka o znaaju ouvanja ivotne
Lokacija se nalazi u Bori u zoni sportskog kompleksa "BSK". Po prirodnim i ambijetalnim uslovima predstavlja jedno od najatraktivnijih mesta u Bori, koje privlai veliki broj graana. Da bi se dobio pun ambijentalni smisao, potrebno je obezbediti i funkcionalnije korienje obale i samog kanala Vizelj koji predstavlja atraktivnu vodenu povrinu. Ureenje obale podrazumeva planiranje i rekultivaciju terena u zoni obale, krenje iblja sa kosine kanala, izrada betonske etne staze sa obostranim ivinjacima duine oko 500 metara, zatravljivaljnje povrine oko staze, formiranje (zasad) drvoreda du katastarske granice parcele kanala sa meusobnim razmakom od oko 100 metara.
5 Realizacija Naredbi taba za elementarne i druge vee nepogode
Brzim i efikasnim izvravanjem Naredbi taba za elementarne nepo-
265
9. OpTINE
9. OpTINE
gode, spreavaju se delimino ili trajno uzroci i posledice koje mogu ugroziti ivote, zdravlje i imovinu ljudi prouzrokovanu elementarnim nepogodama (koje mogu imati za
posledicu naruavanje ivotne sredine)
Zoran Ceki lan op. vea
OPTINA RAKOVICA
Balkanska ekoloka asocijacija (B.EN. A, sa seditem u Solunu, Grka), organizovala je u periodu od 15 17. novembra 2007. godine internacionalnu konferenciju KVALITET IVOTA I IVOTNE SREDINE U OKVIRIMA ODRIVOSTI E. U., uz suorganizaciju Ministrstva za zatitu ivotne sredine Republike Srbije, Optine Rakovica i uz sponzorstvo Carlsberg Srbija d.o.o. i Instituta za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu Sekretarijata za zatitu ivotne sredine. Konferenciji je prisustvovalo vie od 120 naunika i eksperata iz zemalja Balkanskog regiona i drugih evropskih zemalja koji su prezentovali rezultate svojih novijih istraivanja. Sveanom otvaranju konferencije prisustvovali su predstavnici Vlade Republike Srbije, Skuptine grada Beograda i predstavnici lokalne samouprave optine Rakovica. Tom prilikom naglaena je vanost odranja kvaliteta ivotne sredine u svetlu tesne saradnje ekonomije i odrivog razvoja u regionu kao i znaajne uloge B.EN.Ae u okupljanju naunika i eksperata koji treba da raspravljaju o glavnim problemima ivotne sredine na Balkanu. Tokom tri dana trajanja konferencije, naune sesije poele su plenarnim predavanjima, presentovanim od strane eksperata iz Komisije EU, Grke, Italije, Srbije, Turske i Rumunije. Tokom konferencije izloeno je 20 originalnih radova iz sledeih oblasti: Pravna regulativa - Obrazovanje turizam - Javno zdravlje n Zagaenje vazduha n Informatika i tehnologije u oblasti zatite ivotne sredine n Poljoprivreda i ribarstvo n Planiranje u urbanizmu i korienje zemljita n Biodiverzitet n Zagaenje voda n Zagaenje zemljita- Recikliranje n Ekonomija i ivotna sredina Prvog dana konferencije, 15. novembra, odran je Okrugli sto kome je prisustvovao i Sekretar za zatitu ivotne sredine gradske uprave, predsednik optine Rakovica i drugi predstavnici gradskih i lokalnih vlasti. lanovi B.EN.A-e, eksperti iz Albanije, Bugarske, Grke, Italije, Rumunije, Srbije i Turske raspravljali su problemima infrastrukture, na makro nivou, u ivotnoj sredini grada Beograda ali i optine Rakovica. Naglaena je potreba primene strategije odrivog razvoja kako bi se osigurala zatita ivotne sredine, ouvanje biodiverziteta, kvalitet hrane i bezbednost Balkanskog regiona. Na konferenciji je zakljueno da bi obrazovanje u oblasti ivotne sredine, medicina ivotne sredine, ekonomija ivotne sredine, planiranje u urbanizmu i korienje zemljita trebalo da budu budui trendovi u naunim istraivanjima i glavne smernice za rad u naim zajednicama., pri emu bi Balkanska ekoloka asocijacija morala znaajno da doprinese ovim temama.
n
266
OPTINA SAVSKI VENAC
UKRATKO O OPTINI SAVSKI VENAC
Optina Savski venac je jedna od najstarijih i istovremeno centralna beogradska optina. Naziv Savskog venca je simbolian, jer teritorija optine poput venca na desnoj obali Save prati njen tok. Obrazovana je 1957 na teritoriji od 1.580 hektara. Prema poslednjem popisu, iz 2002. godine, na Savskom vencu ivi neto vie od 46.000 stanovnika. Izraavajui svoju spremnost da se u svim segmentima odrivo razvija i prui graanima dobre perspektive za ivot i zdravlje, Optina organizuje edukativne ekoloke Akcije kroz koje unapreuje svest graana-mladih o znaaju i ouvanju prirodnih resursa i ivotnog okruenja. Ukljuivanjem u mini ekoloke projekte graani dobijaju nova znanja i informacije o tome ta mogu da urade, kao pojedinci i zajedniki, da poboljaju kvalitet ivotne sredine. Realizovani mini ekoloki projekti doprineli su zatiti i poboljanju stanja ivotne sredine, zdravlja i kvaliteta ivota u zajednici. Reavanje ekolokih problema zahteva finansiranje projekata iz ove oblasti, sistematski pristup, dobru i kontinuiranu saradnju i razmenu informacija prevashodno izmeu kljunih zainteresovanih strana u lokalnoj zajednici-institucija, organizacija, medija i stanovnitva.
MINI-EKOLOKI PROJEKTI
i rado su prihvaene i podrane od strane graana naveemo neke:

PRVI DAN PROLEA (21.MART)
Poetak prolea JKP Zelenilo je u saradnji sa GO Savski venac obeleilo na lep i originalan nain, poklanjanjem cvea, i to tako to su ispred zgrade GO Savski venac graanima na poklon podelili 250 sadnica saksijskog bilja.
ZA ISTIJI BEOGRAD - HAJD PARK 2007. (26.MAJ)
Optina Savski venac ima ve razvijenu tradiciju u osmiljavanju i primeni ekolokih Akcija.Od raznovrsnih i zanimljivih aktivnosti koje imaju i edukativno-ekoloki karakter
Trea akcija (ponovnog) ienja Hajd parka, ovoga puta njegovog donjeg dela, odrana je 26. maja 2007 godine i naila je na izvanredan odziv uenika sa ove optine. Akcijuza istiji Beogradpod nazivomHajd Park 2007 organizovali su Optina Savski venac i Odred izviaa Frane Preern. Pozivu optine Savski venac, kao vodeem organizatoru, odazvalo se:150 uenika osnovnih i srednjih kola sa teritorije ove optine (O Vojvoda Radomir Putnik, Isidora Sekuli, Petar Petrovi Njego; kola za decu oteenog sluha Stefan Deanski ; kola za dizajn i kola za dizajn koe, kola za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju; etvrta i Sportska gimnazija, gimnazija Sveti Sava) i 20 izviaa Odreda ''France Preern'', koji su rukovodili akcijom. Izviai Odreda Frane Preern promovisali su svoje izviake aktivnosti i organizovali su dve igre i to:Scout-ball za srednje kole i Scout-marama za osnovne kole. Za ovu akciju Optina je obezbedila kese za smee, koje je prikupila JKP Gradska istoa, pogon ''Savski venac'', rukavice, majice, sokove i kekse. Ekoloka akcija za ist Beograd ''Hajd park'' kao omiljena i
267
9. OpTINE
9. OpTINE
uvek zanimljiva zbog lepog druenja uz koristan rad i dobre medijske propraenosti, postala je trajan oblik ekoloke aktivnosti uenika i graana nae Optine.
(MAJ) AKCIJA ZA ZELENIJI BEOGRAD
JKP Zelenilo Beograd u saradnji sa deset optina sa ueg gradskog podruja pokrenulo je Akciju Za zeleniji Beograd pri emu su u est kategorija birane najlepe zelene povrine po optinama, od ega su potom izabrani najbolji na nivou grada. Optina je Akciju spustilo na nivo MZ. Struni saradnici u MZ u saradnji sa aktivistima sa terena izabrali su najbolje u svim kategorijama. Najlepe koji su optinu predstavljali u izboru najboljih u gradu. n Najlepa zelena povrina oko stambenog objekta je dvorite stambene zgrade u Biraninovoj ulici broj 4, koje su uredili sami stanari ove zgrade. n Najlepa zelena povrina ispred poslovnog objekta - u ovoj kategoriji predloena su dva objekta, prostor ispred poslovne zgrade Gemaks na Banjikom vencu broj 28b i prostor oko poslovnog centra i restorana Steko u Oblakovskoj ulici, pored auto-puta. n Najlepi balkon okrenut prema ulici je balkon stambene zgrade u ulici anke Stoki broj 20 na Senjaku. U specijalnoj kategoriji, kao poseban doprinos ureenju grada predloena je i zelena povrina unutar krunog toka na Topiderskoj zvezdi. Ovaj skver, nedavno je obogaen skulpturom irafe koja je svojom atraktivnou oplemenila prostor, ali i privukla panju prolaznika. Projektom je predvieno da se u ovo ostrvo smesti cela porodica, od ukupno etiri irafe koje treba da budu obrasle brljanom, to bi projekat kandidovalo za specijalnu
268
nagradu u kategoriji najlepih zelenih povrina. Optinska Komisija je odluila da Specijalnom optinskom nagradom nagradi Skuptinu stanara iz zgrade u Karaorevoj ulici broj 36, za lepu terasu koju su uredili na krovu svoje zgrade. U finalnom takmienju na gradskom nivou, nagraene su dve najlepe zelene povrine sa teritorije Savskog venca. U kategoriji najlepih zelenih povrina ispred poslovnih objekata prvu nagradu osvojio je Gemaks, a u kategoriji najlepih novopodignutih zelenih povrina oko stambenih objekata zelenilo oko zgrade u Ulici vajara oke Jovanovia.
AKCIJA SAVA U SRCU
Cilj akcije Sava u srcu je da se organizuje to vie aktivnosti usmerenih na samu reku (akcije zatite ivotne sredine, takmienja, izloba i dr.), kako bi se apelovalo na graane da se neposredno ukljue u ouvanje reke Save. Mesto i vreme odravanja: akcija ienja i ureenja desne obale Save organizovana je na Savskom keju - Potez izmeu novog eleznikog mosta i restorana est topola 28. 09. 2007. Uesnici: Oko 200 uenika svih osnovnih i srednjih kola sa Savskog venca u pratnji nastavnika; Odred izviaa France Preern. Manifestaciju su podrale i pratile: JKP "Zelenilo Beograd"- sektor obala i priobalja, pogon Gradske istoe, kompanija RECAN d.o.o. i Fond za povraaj i reciklau limenki, Beogradski ekoloki centar.
Aktivnosti u oviru Akcije:
Organiozovan je nagradni konkurs za literarne i likovne radove na temu akcije Sava u srcu. Nabavljene su nagrade: bonsai biljke, ubrivo za bonsai i zlatni humus u Garden centru, pripremljeni su materi-
jali o gajenju bonsaia koji je bio uraen u vidu prezentacije sa fotografijama i CD o gajenju cvea Bio farming- na engleskom;). Odmah nakon otvaranja Akcije izvreno je prijavljivanje kola, podela 200 majica sa logom akcije,200 primeraka asopisa ivotna sredina i odrivi razvoj NIP Deja kua Gornji Milanovac, flajeri i ostali promotivni i propratni materijali.Odrano je uvodno praktino predavanje o primarnoj selekciji i reciklai sekundarnih sirovina, kada su svi uesnici upoznati sa aktivnostima jo jedne sline Akcije Limenke sakupljaj okolinu sauvajkoja e se sprovoditi u kolama. Predstavnici firme RECAN doneli su sakupljake kutije, dakove i presu, pri emu su i demonstrirali rad prese za limenke.Formirane su eko grupe koje je Odred izviaa France Preern vodio u akciju ienja priobalja.Paralelno sa prethodno navedenim aktivnostima izvreno je ienje otpada iz reke Save specijalnim katamaranom koje je obavilo JKP "Zelenilo Beograd"sektor obala i priobalja, kao i ienje i prikupljanje sakupljenog odpada od strane pogona Gradske istoe. Svim uesnicima podeljeni su prigodne nagrade. Na kraju Akcije zainteresovani uenici obavili su plovidbu katamaranom pri emu im je odrano krae predavanje o reciklai.
LIMENKE SAKUPLJAJ OKOLINU SAUVAJ
Akcije za prikupljanje limenki, u kojima su prijavljene kole dobile sve potrebne sadraje za odlaganje limenki (dizajnirane kutije, kese). U okviru ove Akcije umreeno je 9 kola u sakupljaku mreu (5O i 4 srednje kole). U prijavljenim kolama realizovani su i logistiki podrani besplatni edukativni seminari, nakon ega je usledio poetak programa prikupljanja limenki i razvoj projektnih aktivnosti za 2008. godinu u saradnji sa kompanijom RECAN d.o.o. i Fondom za povraaj i reciklau limenki.
n
PRODUI MI IVOT, ULEPAU TVOJ, ZASADI ME I OKITI I SLEDEE GODINE;
Cilj uvoenja Akcije je podizanje nivoa svesti u kolama o znaaju zatite ivotne sredine i potrebi reciklae limenki. Program prikupljanja limenki u kolama, sprovodi se kao konstantna aktivnost, koja sadri dve komponente i to: n Edukacija-odravanje seminara, distribucija edukativnog materijala
Cilj pokretanja ove akcije je da se ukae na neopravdanost see mladih etinarskih stabala za vreme novogodinjih praznika, i potreba da se motiviu graani da pravilnim, linim izborom i angaovanjem doprinesu reavanju ovog problema i zatiti ivotne sredine. Akcija je odrana 26.12.2007.godine ispred zgrade optine Savski venac. Ovom prilikom podeljeno je 40 jelki sa busenom predsednicima skuptina stanara iz svih MZ. Akcija je nastavljena januaru 2008. g. u saradnji sa NVO Zelena omladina Srbije i JKP Zelenilo Beograd, prikupljanjem novogodinjih jelki sa busenom i njihovom distribucijom u rasadnike JKP Zelenila radi sadnje i ozelenjavanja predvienih povrina u Gradu.
EKOLOKI PROJEKTI KOJI SE REALIZUJU U PARTNERSTVU SA NVO A FINANSIRANI SU OD STRANE GRADSKOG SEKRETARIJATA ZA ZATITU IVOTNE SREDINE - aktivnosti ovih projekata zapoete su u 2007.godini 1. Gljive Beograda diverzitet, ekoloka uloga i znaaj (PARTNERSTVO SA ASOCIJACIJOM GLJIVARA)
Prikupljene podatke koji se odnose na ekologiju gljiva sa podruja grada prezentovae se strunoj jav-
269
9. OpTINE
nosti (predstavnici institucija koje se bave ekologijom i zatitom prirode) na predavanju koje je odrano 19. 2. 2008. u sali za multimedijalne prezentacije Optine Savski Venac. Predavanje e ukazati na mesto i ulogu gljiva u ekologiji sa posebnim osvrtom na posledice nestajanja stanita i cenu razvoja koju neminovno plaamo. Cilj predavanja je da istakne znaaj i vanost ovog carstva ivih bia kako bi strunjaci koji se bave ekologijom i zatitom ivotne sredine prilikom planiranja buduih aktivnosti obavezno vodili rauna o znaaju gljiva za ekologiju na podruju Beograda.
2. Jaanje svesti dece u predkolskim ustanovama o znaaju ouvanja ivotne sredine kroz ekoloke, edukativno -umetnike radionice i predstaveMORAM DA ZNAM (PARTNERSTVO SA POD Teatrom)
ve egocentrinosti i nemara za druge oblike ivota) i linog razvoja. Na taj nain se dolazi do formiranja mladih linosti koji imaju svest o problemima ekologije i koji svojim linim primerom mogu da skrenu panju na postojanje problema zatite ivotne sredine.Kroz teatarski rad deca e postati svesna snage direktnog i aktivnog uestvovanja, a samim tim i uticaja u akutnim ekolokim problemima dananjice.Cilj nam je da ukaemo deci a posredno i drugim ljudima(publici i iroj javnosti) ne samo na njihova prava, ve i na dunosti spram sredine u kojoj ive.
3. Javno zagovaranje primarne selekcije sekundarnih sirovina u osnovnim kolama (PARTNERSTVO SA BEC-om)
9. OpTINE
Projekat je osmiljen u cilju kvalitativnog poboljanja celokupnog ponaanja i personalnih karakteristika mladog oveka ime se ojaava njegov identitet, senzibilitet, i lini i socijalni, i stvara kreativan i aktivan odnos sa linim okruenjem, ljudima i drugim biima koja ive u njemu.Teatar, njegove specificne metode i tehnike, omoguavaju deci da ostvare kvalitetnu komunikaciju sa svojom sredinom i utiu na podizanje svesti i odgovornosti za prostor kojem pripadaju. Kroz rad u teatru uesnici stiu jednu drugaiju vrstu memorije, imajui jedno specifino, direktno i ivo iskustvo (koje zahteva ukljuenje i tela i uma i emocija u razliitim zadacima i unapred pripremljenim situacijama i tematikama iz oblasti ekologije), koje potom mogu direktno preneti u ivot, i na taj nain uticati i na druge ljude u svom neposrednom okruenju. Kroz ovakav rad deci se daje mogunost osveivanja problema danas urgentne ekoloke problematike, mogunost usvajanja jedne drugaije etike, (prevazilaenja oveko270
Javna kampanja obuhavata animiranje uenika svih osnovnih kola sa teritorije optine Savski venac, ukljuujuu decu izbeglice, Rome i druge korisnike programa. Po realizaciji radionica, uenici osnovnih kola e biti dodatno animirani aktivnim uestvovanjem u vie atraktivnih programa: Realizaciju ekolokih radionica - Putem interesantnih primera iz ivota deca e nauiti ta je to primarna selekcija i zato nam je ona vana, a upoznae se i sa osnovnim pojmovima odrivog razvoja i reciklae. n paralelno sa ekolokom edukacijom pravljenje predmeta (figura) od otpadnog materijala n sakupljanje sekundarnih sirovina u kolama i odnoenje n izloba likovnih radova; n prezentacija dosadanjih programskih sadraja u okviru ovog programa; n odravanje ekolokog kviza i proglaenje pobednika kviza n nagraivanje najkreativnijeg rada od otpadnog materijala. U saradnji sa, neprofitnom organizacijom, Recan Fond za povra-
Samostalni struni saradnik za poslove zatite ivotne sredine Aleksandra Imiragi
OPTINA STARI GRAD

IZVETAJ O RADU SAVETA ZA EKOLOGIJU ZA 2007.GODINU
U toku 2007. godine, Savet za ekologiju SO Stari grad, radio je po Programu koji je usvojio Savet i Optinsko vee. U toku januara meseca proglaen je najlepi novogodinji i boini izlog, kada je odrana manifestacija proglaenja i podele nagrada. U aprilu mesecu na inicijativu Saveta za ekologiju organizovana je serija radionica u svim osnovnim kolama i vrtiima na temu "Odrivi razvoj"- kompostiranje", a u oktobru novembru mesecu radionice na temu "Deca i reciklaa". Radionice su trajale jedan kolski as sa uenicima drugih razreda, interaktivnog karaktera o reciklai, kada su deca pravila reciklirani papir od starog papira sa potpunim ueem dece, ovim radionicama je bilo obuhvaeno oko 650 uenika osnovnih kola i oko 600 dece iz vrtia predkolskog uzrasta. U toku 2007. godne posebnu panju Savet za ekologiju poklonio je Botanikoj bati "Jevremovac". Pored donacije koja je upuena Botanikoj bati za uvarsku slubu, organizovani su besplatni obilasci bate za graane svake subote u 12,00 asova tokom cele godine, a za to su angaovani struni vodii koji su finansirani iz sredstava opredeljenih za Savet za ekologiju. Takoe je u okvi-
ru Botanike bate u aprilu mesecu Savet za ekologiju delio graanima sadnice saksijskog cvea, koje je doniralo JKP Gradsko zelenilo, tom prilikom je graanimo podeljeno oko 200 sadnica. U okviru postavljenih ciljeva razvoja i plana aktivnosti u toku 2007. postavljeno je 70 dogi pot korpi za smee sa dodatkom sa kesama za pse, povodom Dana Planete 22.aprila na Trgu Republike izvrena je promocija ovih korpi, graanima je tom prilikom podeljen flajer sa uputstvom za upotrebu i znaajem korienja ovih korpi. Takoe je tada izvreno i anketiranje vlasnika kunih ljubimaca, anketom u pismenom formi, kada je otprilike utvreno raspoloenje vlasnika za korienje ovih korpi. Anketirano je oko 200 graana i veina je bila oduevljena ovom akcijom. Anketu su obavili uenici sedmog razreda osnovne kole Drinka Pavlovi i uenici uenike kompanije Trgovake kole i dobrovoljci DVD Stari grad. U okviru akcije Povretak starograana na reke, povodom Dana zatite ivotne sredine, odrana je promocija postavljanja deijeg igralita na Pristanitu kod Brankovog mosta. U akciji su uestvovali uenici svih osnovnih kola na Starom gradu, Trgovake kole, lanovi Saveta, lanovi Optinskog vea, DVD Stari
271
9. OpTINE
aj i reciklau limenki, koja sprovodi Program prikupljanja limenki u kolama, kao konstantnu aktivnost, organizovali smo i ove godine jo dva seminara za decu i astavnike lanove ekoloke sekcija iz osnov-
ne kole "Momilo ivojinovi", koji nastavljaju ovu Akciju.
grad, JKP Gradsko zelenilo, JKP Gradska istoa i rena policija sa amcima, kada je oien i deo reke i izvueno je 20 dakova otpada i plastinih flaa sa reke. Mnogobrojni novinari i televizija su propratili ovu akciju. U toku juna meseca u okviru akcije Moje dvorite mala plua grada, je odrano i proglaenje najlepe bate restorana, najlepeg dvorita, najcvetnije terase, najurednije zgrade i tada je odrana manifestacija uz prisustvo graana koji su nagraeni diplomama, statuetama divdana i novanim nagradama. U septembru mesecu Savet za ekologiju je uestvovao na Sajmu zatite i energetike, kada je na svom tandu izloio sve svoje akcije u vidu izvetaja i tampanog materijala, ( knjige, asopisi, mape, flajeri, plakati i uzorak dogi pot korpe), kojim je u toku svojih akcija edukovao decu i graane. tand je bio veoma poseen jer su svi prolaznici bili oduevljeni materijalom, a svoja zapaanja su upisivali i u knjigu utisaka. U oktobru mesecu u velikoj sali optine odrana je priredba za ake prvake sa teritorije optine Stari grad, kojom prilikom je proglaena najurednija osnovna kola. Skoro 600 aka prvaka dobilo je na poklon knjige sa ekolokom temom, odrana je pozorina predstava sa ekolokom dobrodolicom acima prvacima. Takoe, Ekoloka patrola obila je i sve srednje kole sa teritorije optine i tom prilikom su zakljuili, da je stanje u kolama znatno bolje nego prole godine. Patrola je stavila primedbu na higijenu u kolama kao i zastarelost sanitarnih prostorija i
odnos pomonog osoblja prema prostoru. Na svojim sednicama Savet je razmatrao pitanja i sugestije graana, koje su pristizale elektronskim putem, preko Zelenog sandueta ili potom i odgovarao je na pitanja graana u okviru nadlenosti. Takoe su upuivane inicijative nadlenim institucijama vezano za unapreenje ivotne sredine, na predlog lanova Saveta i graana. U cilju reavanja aero zagaenja i utvrivanja vrste i koliine zagaenosti na teritoriji optine Stari grad, pokrenut je projekat izrade katastra zagaivaa na teritoriji optine u saradnji Gradskog zavoda za javno zdravlje i Gradskog sekretarijata za zatitu ivotne sredine, realizacija je u toku, a zavretak se oekuje prema projektu u 2008. godine kada e se odrati javna prezentacija. Sve akcije saveta za ekologiju bile su medijski dobro propraene i zapaene uz prisustvo predstavnika svih dnevnih listova kao i radia i televizije, na sajtu optinske uprave takoe su istaknute sve akcije o kojima graani mogu svakodnevno da se informiu. Ocena Saveta za ekologiju je da su akcije koje su realizovane u toku 2007.godine bile uspene a za 2008. godinu planira se povean broj aktivnosti i organizacija istih mora biti na jo viem novou. Izvetaj o radu usvojen je na sednici Saveta za ekologiju, 29. 01. 2008. godine .
Predsednik Saveta za ekologiju Dragana Tepi
9. OpTINE
272
OPTINA SURIN
Kvalitet ivotne sredine u GO Surin u 2007. godini OSNOVNI PODACI O TERITORIJI OPTINE SURIN
i Lazarevac iji se uticaji proteu na podruje Optine i doprinose stvaranju kumulativnih uticaja kao ograniavajueg faktora razvoja.
Vazduh
Optina Surin, konstituisana krajem 2004.godine nalazi se 15 km jugozapadno od centra Beograda i prostire se na ukupnoj povrini od 300 km2, od ega 28.853 ha obuhvata poljoprivredno zemljite. Prema popisu stanovnitva iz 2002. godine na teritoriji optine Surin ivi 39.160 stanovnika. Podruje optine je izrazito ravniarsko sa prosenom nadmorskom visinom od 80 metara. Teritoriju optine Surin ine 7 katastarskih optina i to: 1. Bemen 2. Boljevci 3. Dobanovci 4. Petrovi 5. Progar 6. Surin 7. Jakovo
STANJE IVOTNE SREDINE
Kvalitet vazduha na podruju Optine ugroen je u veoj meri na gradskom delu Optine gde se nalazi aerodrom "Nikola Tesla" i gde su intenzivan saobraaj, stanovanje i privredne delatnosti osnovni izvori zagaivanja, odnosno u manjoj meri na ostalom delu Optine gde su osnovni izvori zagaivanja stanovanje i poljoprivreda. Na mernom mestu Omladinskih Brigada u periodu maj-septembar 2007. godine zabeleena su prekoraenja graninih vrednosti imisije (GVI) za ozon (O3) i azot-dioksid (NO2), dok za ostale zagaujue materije nije bilo prekoraenja.
Najznaajniji faktori koji odreuju stanje ivotne sredine: n Poloaj Optine u regionu Beograda, sa delom podruja Optine u okviru Generalnog plana Beograda, za koje je karakteristian povean pritisak na prostor i resurse, odnosno na ivotnu sredinu u celini; n Povoljni saobraajni, lokacioni i drugi uslovi za privredni razvoj, koji je i potencijalni uzrok zagaivanja i degradacije ivotne sredine; n Blizina rudarsko-energetsko-industrijskih kompleksa na podruju susednih optina Obrenovac
273
9. OpTINE
Dnevni i noni nivo komunalne buke na svim mernim mestima u Beogradu je visok, to se moe uzeti kao indikativno i za deo podruja Optine u okviru Generalnog plana Beograda. Poseban izvor buke i vibracija je aerodrom "Nikola Tesla".
Vode
9. OpTINE
Zemljite
Zagaenje povrinskih voda vri se isputanjem nepreienih komunalnih, industrijskih i poljoprivrednih otpadnih voda u povrinske tokove. Kanalizacioni sistem Optine nije u potpunosti razvijen. Podzemne vode se zagauju spiranjem sa saobraajnih povrina i neureenih deponija otpada. Reka Sava nije u propisanoj II klasi kvaliteta, to indirektno predstavlja uzrok zagaivanja zemljita i podzemnih voda. Ovo je od posebnog znaaja jer je priobalje uz reku Savu izvorite podzemnih voda. Kvalitet vode kanala Galovica 2005. godine pogoran je u odnosu na 2004. godinu i uglavnom se ne nalazi u propisanoj II klasi kvaliteta. Kanal Galovica prikuplja otpadne vode naselja, farmi i agrokompleksa pa je u proteklih 10 godina konstantno veliko zagaenje organskim materijama i mikrobioloko zagaenje, usled velikih koliina sanitarnih i otpadnih voda sa farmi, dok je uticaj tehnolokih otpadnih voda manji.
Jedan od osnovnih uzroka zagaivanja zemljita u prigradskim naseljima na podruju Optine je neodgovarajua primena agrotehnikih mera (vetaka ubriva i pesticidi). Rezultati ispitivanja kvaliteta zemljita pokazuju da su vrednosti pesticida i tekih metala ispod maksimalno doputenih koncentracija. Znaajan izvor zagaivanja zemljita su i neureene deponije.
Otpad
Komunalni, industrijski i poljoprivredni otpad ne tretira se na odgovarajui na podruju Optine te se ove vrste otpada odlau na neureene deponije. Kako poljoprivreda, posebno intenzivna, zahteva upotrebu hemizacije u zatiti bilja i plodova, poseban su problem "seoske deponije". Pored toga, otpad sa stoarskih farmi se ne deponuje na odgovarajui nain. Ozbiljno je pitanje nepostojanja organizovanog kafilerijskog zbrinjavanja otpada animalnog porekla. Regulisanje ove oblasti zahteva izgradnju novih kapaciteta za prihvat, prikupljanje, transport i nekodljivo unitavanje tih vrsta otpada, odnosno prostorno, sanitarno i funkcionalno pozicioniranje stonog groblja za svih 7 naselja, s tim da je mogue ovaj problem reiti na regional-
Tabela 2. Imisije zagaujuih materija - sumpordioksida, suspendovanih estica, ozona i azotovih oksida
zagaujua . materija SO2 (g/m3) PM10 (g/m3) O3 (g/m3) NO2 (g/m3) NOX (ppb) NO (g/m3)
maj jun jul avg septembar GVI (24 h) nastanjena podruja min maks min maks min min min maks min maks 150 8 37 18 58 10 10 10 24 10 43 120 15.5 39.8 17 .1 57.9 8 .4 8 .4 12 .4 69.3 8 .4 78 .2 85 34 71 8 69 24 24 29 73 32 56 85 14 71 20 72 10 10 15 77 10 105 7 .7 89.7 19.3 84 .1 5.9 5.9 8 .6 124 .7 5.9 238 .3 9.1 75.4 10.6 66 .8 3 .7 3 .7 9.9 111 3 .7 230.1
Izvor: Gradski zavod za javno zdravlje
274
nom nivou u okviru grada Beograda. Neophodno je imati jedan vei sabirni higijensko-sanitarni punkt za uginule domae ivotinje, divlja i kune ljubimce. U privredno-industrijskim zonama i lokalitetima ne postoji terminal za reciklau postojeeg (i budueg) otpada, tako da se javlja neadekvatan tretman i deponovanje ove vrste otpada. U cilju efikasnog prikupljanja, distribucije, tretiranja i konanog odlaganja komunalnog/naseljskog i ostalog otpada, potrebno je definisati zbirne take sakupljanja otpada. Ovo je naroito znaajno za naselja Boljevci, Progar, Petrovi, Bemen i Jakovo.
Predeo, biljni i ivotinjski svet, stanita i biodiverzitet
rizikom po ivotnu sredinu i gde je 2005. godine zabeleeno akcidentalno iscurivanje butoksi-etilestromnikotinske kiseline usled neadekvatnog transporta.1 Rizik od udesa prisutan je i zbog farmaceutske industrije Galenika na Batajnikom putu (G kategorija) i Grmea na autoputu (G kategorija)2 ali i kao rezultat povoljnog saobraajnog poloaja Optine na ijem podruju se ukrtaju znaajni razliiti vidovi transporta (autoputevi, magistralni putevi, eleznika pruga) koji su potencijalni pravci havarijskog izlivanja opasnih materija. Poloaj Optine na obali reke Save rizian je zbog mogunosti od poplava.
Uticaj TENT-a na ivotnu sredinu Optine Surin
Regionalni prostorni plan AP Beograda isto
Prirodne vrednosti su Bojinska uma i vlana i zabarena podruja uz Savu. Priobalje Save je podruje znaajno sa aspekta zatite predela i bogatstva biodiverziteta, posebno u pogledu ptica movarica i vlanih stanita. Ovi elementi ivotne sredine znaajni i za razvoj podruja Optine u turistikom i rekreativnom smislu, ugroeni su zagaivanjem voda i zemljita, kao i zagaivanjem koje dolazi sa podruja optine Obrenovac.
Udesi
Tabela 3. Stanje kvaliteta reke Save u 2006. godini
Postojei rizici od udesa vezani su za aerodrom "Nikola Tesla", koji je svrstan u D kategoriju objekata sa
Obzirom na koliine uglja koje se godinje sagore u TENT-u (21 milion tona), TENT se moe posmatrati i sa globalnog aspekta. Ipak najvei uticaj zagaenja ivotne sredine je na dve gradske optine Obrenovac i Surin. Iako su smetene u optini Obrenovca, termoelektrane i pepelita imaju znaajan uticaj na zagaenje optine Surin. Imisija sumpor-dioksida na mernoj stanici Obrenovac u 2006. i 2007. godini, nije prelazila MDK, to nije sluaj sa suspendovanim esticama PM10, koje u periodu od maja do kraja 2006. godine pokazuju 73 Suspendovane materije
% rastvorenog kiseonika
Broj koli klica
Stepen saprobnosti
Vidljive otpadne . materije
Stvarana klasa
BPK-5
abac Ostrunica
Izvor: RHMZ
II II
III II/III
II II
III II
I II
I I
II II
II II
III III
I I
I I
I I
III III
275
Miris I I
HPK
Merna . stanica
Rastvorene materije
Rastvoreni kioseonik
Zahtevana klasa
Boja
pH
9. OpTINE
Toksikoloka karta optine Obrenovac, Centar za multidisciplinarne studije Univerziteta u Beogradu, 2002 4 Strateka procena uticaja Prostornog plana podruja Kolubarskog lignitskog basena na ivotnu sredinu, Republika agencija za prostorno planiranje IAUS, 2006
prekoraenja odnosno 31% dana sa poveanim sadrajem suspendovanih estica. Poloaj dimnjaka i deponije pepela TENT-a je takav da dominatni vetrovi najvei deo zagaenja usmeravaju na prostor optine Surin, zbog velike visine dimnjaka. Ove estice su vrlo opasne, jer su malih dimenzija pa u velikom broju dolaze do traheida u pluima. Oblik i sastav ovih estica dovode do raznih bolesti na disajnim organima (alergijska astma, kancer, zapaljenja itd). Vazduh na jugu optine Surin je optereen esticama leteeg pepela u ijem sastavu su razni polutanti, posebno teki metali, naroito arsen i policiklini ugljovodonici. Sadraj sumpora u ugljevima iz Kolubarskog basena je nizak, tako da imisija SO2 u vazduhu retko prelazi zakonske norme. Temperature u kotlovima su relativno niske, to uslovljava da ni koncentracija NOx nikad ne prelazi granine vrednosti. Najvei zagaivai ivotne sredine ivom su rudnici zlata i termoelektrane. iva se emituje kroz dimnjake u obliku pare, pa je nemogue eliminisati je iz dimnih gasova pomou elektrofiltera. Uticaj TENT-a na zagaenje zemljita u optini Surin vezuje se za letei pepeo koji potie iz dimnjaka, a koji se taloi u blioj i daljoj okolini. Pepeo koji se prilikom oluja die sa deponije TENT A noen olujnim vetrovima lako prelazi Savu. Najznaajniji polutant iz pepela je arsen, ali ne treba zanemariti ni ostale teke metale (kadmijum). Iako se male koncentracije SO2 taloe putem kiselih kia postoje uticaji na floru i biodiverzitet. Najugroenije su najosetljivije vrste, koje su po pravilu i najree. Podaci o emisijama sumpor-dioksida, oksida azota, suspendovanih estica i ugljenmonoksida na
podruju TE "Nikola Tesla" i deponija pepela3 pokazuju viestruko prekoraenje propisanih graninih vrednosti. TENT A i deponija pepela TENT A, kao i hemijska industrija "Prva iskra" Bari locirane su uz Savu, na samoj granici dve optine i doprinose kumulativnom zagaivanju junog podruja optine Surin. Emisije zagaujuih materija iz kolubarskog rudarsko-energetskog kompleksa na podruju optine Lazarevac regionalnog su karaktera i pod odreenim meteorolokim uslovima stvaraju kumulativno zagaivanje sa emisijama iz TENT-a,4 iji se uticaji proteu i ka teritoriji optine Surin. Reka Sava ima veliki kapacitet, tako da otpadne vode sa deponija pepela ne mogu znaajno da promene njen sastav. Analizirajui podatke svih dosadanjih merenja kvaliteta otpadnih voda sa deponija, glavno optereenje potie od sulfata, koji su prisutni u makrosadraju od 61831 mg/l. Od mikroelemenata koji zagauju ivotnu sredinu u veoj koliini su prisutni teki metali arsen i kadmijum. Sadraj elemenata se razlikuje od analize do analize, na primer za arsen se kree od 27 620 g/l, a za Cd ak do 131 g/l . Pored sulfata i tekih metala koji predstavljaju osnovno optereenje, otpadne vode sa pepelita imaju bazni karakter. Rh se kree od 8,6 do ak 10 pa se voda ne moe svrstati ni u jednu od 4 kategorije. Povremeni incidenti su mogui i u obliku izlivanja mazuta, raznih hemikalija ili mineralnih ulja. Sadraj urana u ovoj vodi je uvean, ali je ispod propisanih dozvoljenih vrednosti. Toplotno zagaenje Save je karakteristino za letnji period, u vreme malog protoka, kada se temperatura pre i iza TENT A i B moe razlikovati i do 4oC. Opasnost se krije u injenici da se sa poveanjem temperatu-
9. OpTINE
276
re smanjuje mogunost rastvaranja kiseonika u vodi. Zagaenje koje Kolubara nosi od prerade uglja u Velikim Crljenima i sa povrinskih kopova je znaajnije za zagaenje Save i moe ugroziti deo izvorita nizvodno od ua Kolubare. Stavljanje u funkciju mosta na Savi kod TENT-a imae pozitivan uticaj na mogunost zapoljavanja stanovnika sa teritorije optine Surin.
Kategorizacija ivotne sredine
Procena uticaja projekata na ivotnu sredinu
Kategorizacija ivotne sredine prema stepenu zagaenosti za podruje optine Surin data je u sledeoj tabeli.5
Ocena izvetaja o stratekoj proceni uticaja prostornog plana na ivotnu sredinu
Odreivanje obima i sadraja studije o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu U 2007. godini ukupno je okonano 4 postupka odreivanja obima i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu za projekte u oblasti proizvodnje, energetike, javnih, komunalnih i drugih projekata.
Odluivanje o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu
Ocena izvetaja o stratekoj proceni uticaja prostornog plana na ivotnu sredinu izvrena je na osnovu kriterijuma definisanih u zakonu. Pre postupka ocene i davanja saglasnosti, izvetaj o stratekoj proceni uticaja prostornog plana na ivotnu sredinu razmatrala je javnost u okviru izlaganja plana na javni uvid i odravanja javne rasprave. U Izvetaju o stratekoj proceni uticaja Prostornog plana gradske optikategorija II III IV V VI VII
U treoj fazi postupka procene uticaja projekata na ivotnu sredinu Odsek za privredu, poljoprivredu i zatitu ivotne sredine razmatrao je zahteve za davanje saglasnosti na studije o proceni uticaja, zajedno sa pribavljenim uslovima i saglasnostima drugih organa i organizacija. U okviru ove faze, obezbeen je javni uvid, javna prezentacija studije sa javnom raspravom, u skladu sa zakonom i Pravilnikom o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uticaja na
Kategorizacija kvaliteta ivotne sredine podruja Optine uraena je na osnovu kategorizacije iz Prostornog plana Republike Srbije i Regionalnog prostornog plana AP Beograda
Tabela 4. Kategorizacija ivotne sredine optine Surin prema postojeem stanju
podruje Aerodrom "Nikola Tesla", gradsko podruje Optine, optinski centar, juni delovi Optine Podruja autoputeva i eleznike pruge, reka Sava i kanal Galovica, okolina lokaliteta II kategorije na rastojanju od 10 km u pravcu SZ-JI Prigradska naselja, magistralni putevi, stone farme, podruja intenzivne poljoprivrede Lokalni putevi, prigradske zone sa nekontrolisanom gradnjom Seoska naselja, podruja oko nepokretnih kulturnih dobara Prirodna dobra, umska i lovna podruja
277
9. OpTINE
ne Surin na ivotnu sredinu dat je detaljan prikaz postojeeg stanja ivotne sredine sa identifikovanim zagaivaima i evidentiranim kljunim problemima.
ivotnu sredinu. Odsek za privredu, poljoprivredu i zatitu ivotne sredine je obrazovao i organizovao rad tehnike komisije za ocenu studije o proceni uticaja, u skladu sa zakonom i Pravilnikom o radu tehnike komisije za ocenu studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu. Takoe, sprovedene su i sve izmene i dopune studije po zahtevu Odseka i tehnike komisije. Nakon sprovedenog postupka i izrade izvetaja tehnike komisije, Odsek za privredu, poljoprivredu i zatitu ivotne sredine vrio je detaljnu analizu studije i raspoloive dokumentacije, podataka i informacija na osnovu kojih je odluivao o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja.Odlukom o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja utvrivani su uslovi i mere za spreavanje, smanjenje i otklanjanje tetnih uticaja projekta na ivotnu sredinu na lokaciji i blioj okolini, u toku izvoenja i rada projekta, u sluaju udesa i po prestanku rada projekta. Svi postupci, sprovedeni u I, II i III fazi, uvedeni su u Javnu knjigu, u skladu sa Pravilnikom o sadrini,izgledu i nainu voenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na ivotnu sredinu.
Uee javnosti, zainteresovanih organa i organizacija u postupku procene uticaja projekata na ivotnu sredinu
9. OpTINE
no, transparentnost u sprovoenju postupaka procene uticaja omoguio je zainteresovanoj javnosti da ostvari svoje pravo na uee u donoenju odluka i smanjilo je mogue konflikte interesa.
Programi komunalne zoohigijene
Na sednici Skuptine optine, odranoj 31. decembra 2007. godine doneli smo Strategiju reavanja pasa lutalica na teritoriji GO Surin koja je u saglasnosti sa Strategijom reavanja pasa lutalica Grada Beograda. Do stupanja na snagu ove strategije, problem sve veeg broja pasa lutalica na ulicama optine reavamo u saradnji sa JVS Beograd i slubom zoohigijene, u skladu sa Strategijom Grada Beograda.
Tematsko-studijski projekti
Odsek za privredu, poljoprivredu i zatitu ivotne sredine je uspeo da blagovremeno planira i obezbedi uee javnosti i konsultacije svih interesnih grupa od znaaja za sprovedene postupke procene uticaja, to je predstavljalo dragocen izvor podataka o alternativnim reenjima koje je potrebno razmotriti, znaajnim uticajima projekta i neophodnim merama zatite. Istovreme-
GO Surin je finansirala i realizovala projekat sakupljanja i pakovanja reciklanih materijala - tetrapaka, alu i pet ambalae. U tu svrhu postavljeno je 100 ianih kontejnera za reciklau na prometnim mestima u svih sedam naselja i, kupljena je presa za baliranje i zaposleno je pet radnika koji redovno rade na ovim poslovima. Kontinuiranom akcijom radimo na edukaciji i animaciji stanovnitva na aktivnom ueu u ouvanju sredine u kojoj ive. Organizovane su edukacije u sedam osnovnih kola na temu reciklae i takmienje za najbolji rad na temu reciklae.Najbolji likovni rad na zadatu temu odabran je komisijski i nagraen novanom nagradom od strane GO Surin.Najuspeniji radovi su bili postavka izlobe u uslunom centru optine a najbolji je bio model za izradu plakata koji su oblepljeni u svim kolama, mesnim zajednicama i drugim istaknutim mestima na optini. Cela akcija je medijski odlino podrana od strane lokalne TV stanice.
278
Uestvovali smo u okviru turistikokulturne manifestacije "Dani evropske batine 2007" na temu "Reke tokovi naslea", od 20. do 23. septembra 2007. godine sa raznovrsnim i bogatim kulturno-umetnikim programom
Evropska nedelja mobilnosti - Dani bez automobila
Komunalni inspektori GO Surin su u skladu sa Uredbom o suzbijanju ambrozije uestvovali u akciji suzbijanja i iskorenjivanja korovske biljke ambrozija sa zelenih javnih povrina.
Ureena je biciklistika i trim staza u Bojinskoj umi ( 629,44 ha )
U saradnji sa Sekretarijatom za sport i omladinu Grada Beograda i Biciklistikim savezom Beograda, 26. avgusta 2007. godine, bili smo pokrovitelji biciklistike ture duge 88 km od Beograda do Obedske bare. Uesnicima su bile obezbeene prigodne nagrade.
Saniranje i ienje divljih deponija
Organizovali smo akciju ozeljenjavanja nove okretnice autobusa 601 Finansiranje, izgradnja i putanje u rad savremeno opremljenog staklenika u osnovnoj koli Branko Rdievi u Boljevcima
ef odseka Dr Aleksandra Jelesijevi Gligori
U toku 2007. godini na teritoriji optine Surin sanirano je i oieno ukupno 7593 m3 ubreta sa sedamnaest razliitih lokacija
Manastir Fenek, Jakovo

foto N. ovi
279
9. OpTINE
Dani evropske batine
Iskorenjavanje korovske biljke Ambrozija
9. OpTINE
OPTINA UKARICA
I pored nenadlenosti u odredjenim segmentima optina ukarica vie godina unazad istie vrednosti prirodnih resursa koje prepoznajemo kao ekoloki prioritet od znaaja za grad Beograd u celini i to: zonu izvorita voda "Maki", priobalje reke Save i jezero Ada Ciganlija, Topidersku reku, prirodno jezero Rakina bara u Sremici, park ume: Topider, Koutnjak" i Banovo brdo, kao i ume Lipovica, Sremica i Maki. Zatitna zona vodoizvorita Maki, po samom svom imenu je zatitna, ali u stvarnom ivotu, u potpunosti ne opravdava prefiks zatitna, jer je ovaj planirani zeleni pojas (Paripovac, avnika, padina Julino brdo, Lazarevaki drum), kao i druge, po nameni zelene povrine, jo uvek u manjoj meri, napadnuta nehigijenskim naseljima, bespravnom gradnjom i deponijama, ne-regulisanim vodotocima i nereenim kanalizacionim sistemima. U cilju zatite ove ugroene zone, potrebno je, da se nastavi sa pojaanom kontrolom kako, komunalne i graevinske inspekcije optine ukarice tako i navedenih inspekcija Gradske uprave, to bi sa istovetnim radom Gradske ekoloke i Republike ekoloke i sanitarne inspekcije dovelo do daljeg napretka, u poslednje vreme, uoenog, pozitivnijeg odnosa ljudi i privrednih subjekata prema ivotnoj sredini. Jezero Ada Ciganlija, i priobalje Save su podruja izuzetne prirodne vrednosti. Ista su u nadlenosti Javnog vodoprivrednog preduzea Srbija vode, JP Srbija ume, Skuptine Grada Beograda i JP Ada
Ciganlija. Svi radovi na zatiti ovih vodnih povrina se izvode po programu redovnog tekueg odravanja, JKP "Zelenilo-Beograd", JKP "Gradska istoa" i JP Beograd vode. Zona oko prirodnog jezera Rakina bara u naselju Sremica, je po vaeem regulacionom planu predvien za sadraje koji omoguavaju rekreaciju i sportske aktivnosti sa preovladavajuim ueem zelenila, javnih povrina i sa veim stepenom ureenosti vodenih povrina. Imajui u vidu da treba nastaviti sa aktivnostima zapoetim u ranijem periodu a naroito u vezi izrade plana zatite i razvoja ovog, zaista vrednog i jedinog prirodnog jezera na teritoriji Grada Beograda oekuje se podrka. Na osnovu zajednike inicijative optina kroz ije podruje prolazi Topiderska reka a imajui u vidu viestruki znaaj sanacije i revitalizacije iste reke, u 2007. godini su nastavljene aktivnosti na realizaciji izrade Projekta regulacije Topiderske reke naravno u saradnji sa organima Gradske uprave, resornim Sekretarijatima i Upravom za vode grada Beograda. Smatrajui da je zatita voda u irem smislu, izvorita voda, reni bunara i postojeih javnih esmi od prioritertnog znaaja za zdravlje ljudi, nedopustivo je dalje ugroavanje prirodnih resursa vode zbog neizgraenih fekalnih kanalizacija u pojedinim delovima optine ukarica (delovi naselja: eleznik, Sremica. Ruanj, arkovo i dr. i naroito ugroenog naselja Umka). Takoe su neophodna ulaganja na nastavak regulacije Ostrunike i naroito eleznike reke kao i za redovnije tekue odr-
280
avanje radi spreavanja pretvaranja regulacija u kolektore otpadnih voda. Od mnogobrojnih javnih esmi na teritoriji optine ukarica javne esme Bele vode, Zmajevac, Ostrunica i izvor Sveta Petka u naselju eleznik, trebalo bi da dobiju tretman spomenika kulture pa bi ukoliko pre, trebalo da se iznae subjekat njihog redovnog odravanja kaptae i ureenja neposredne okoline. U narednom periodu, Gradska optina ukarica e nastaviti da u saradnji sa Gradskom upravom i ostalim zainteresovanim nevladinim organizacijama sa ureenjem javne esme Bele vode koja je do sada bila u nedopustivo loem stanju. Tako bi se stvorili uslovi da se obavi zakonom precizno definisan postupak primopredaje navedenog dela javne zelene povrine, preko Sekretijata za komunalne i stambene poslove, Javnom komunalnom preduzeu Zelenilo Beograd na dalje tekue redovno odravanje. U toku 2007. godine bili su u primeni pojaane mere kontrole vode za pie, iz nadlenosti koje sprovodi Ministarstvo zdravlja, sektor za sanitarni nadzor. Ovaj Organ je i doneo reenje o zabrani upotrebe vode za pie sa svih javnih esmi na teritoriji optine ukarica osim za vodu sa izvora Hajduka esma na Koutnjaku, na veliko zadovoljstvo ogromnog broja izletnika i ostalih zaljubljenika u prirodu. Upravljanje, odnosno zatita, unapreenje, korienje na povrini od 627 hektara uma na teritoriji optine ukarica (park uma "Koutljak" uma "Lipovica", Sremica i Maki), su poverene JP "Srbijaume", umskom gazdinstvu "Beograd" a delom i umskom gazdinstvu "Avala". Od 2004. godine Informacija o stanju i problemima uree-
nja i odravanja uma na teritoriji optine ukarica je jedna od taaka dnevnog reda na septembarskoj sednici skuptine optine. Od prostranih javnih zelenih povrina na teritoriji optine ukarica, zelena povrina od izuzetnog znaaja za grad Beograd je prostor Ade Ciganlije od 1.173.660 m2 tako da je ukupna povrina koja se odrava na teritoriji optine 3.304.789 m2. Sekretarijat za komunalne i stambene poslove dao je na odravanje povrinu od 2.131.129 m2, JKP-u "Zelenilo-Beograd", koji takoe dostavlja Informaciju o svom radu na teritoriji Optine. Posveujui dunu panju ivotnoj sredini, u 2007. godini Gradska optina ukarica je direktno uestvovala u oplemenjivanju zelenih povrina kroz tzv. programe: malih radova i radove ozelenjavanja izdvajajui iz sopstvenog budeta ne mala finansijka sredstava i izvrila radove na raparaciji metalnih ograda, postavljanju zatitnih stubia, postavljanju rukohvata, obnavljanju betonskih staza i povrina. Ostae zabeleeno da je na ulazu u stambenu zgradu u ul. Blagoja Parovia br. 2 postavljena jedna prilazna rampa za invalide dok je navedenim Programom izvreno kompletno ureenje i opremanje dva parka u naselju Umka. Takoe, kroz navedeni Program izvreno je postavljanje: 34 parkovskih klupa sa naslonom, 9 metalnih korpi sa betonskim stubom i ugraeno je na oteene parkovske klupe oko 200 amovih lajsni. Postavljeno i 5 ljuljaki sa dva sedita, 5 metalnih klackalica i jedna koarkaka tabla sa obruem. U prilici smo da istaknemo, da povodom Svetskog dana zatite ivotne sredine (5. jun) Gradska optina ukarica organizuje takmienje za izbor najlepih ureenih prostora na teritoriji optine ukarice pod
281
9. OpTINE
nazivom "Prolee na ukarici" i to u pet kategorija: cvetni balkon okrenut prema ulici, zelene povrine ispred stambenih zgrada (blokova), prostori ispred poslovnih objekata, dvorita predkolskih ustanova i dvorita osnovnih kola. Za prva tri mesta u svim kategorijama dodeljene su nagrade u opremi za ureenje zelenih povrina. Moto takmienja je ienje, ureenje, ozelenjavanje balkona i zelenih povrina, a uesnici su graani, privredni subjekti vaspitno obrazovne i predkolske ustanove sa teritorije ukarice koji ureuju, ozelenjavaju svoju ivotnu sredinu i pretvaraju je u oazu istog i zelenog ambijenta. Sveanost povodom uruenja diploma, zahvalnica i nagrada najzaslunijim takmiarima, od strane najviih funkcionera Gradske optine ukarice se obavlja poetkom juna. Nakon toga nagraeni na naem takmienju uestvuju u analognoj akciji na gradskom nivou pod nazivom "Za zeleniji Beograd", gde im se prua divna prilika da na najbolji nain iskoriste priliku da sa ekolokog aspekta afirmiu Gradsku optinu ukarica. U 2007. godini Gradska optina ukarica je organizovala sl. javne rasprave i prezentacije: Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu Projekta izgradnje autoputa E-763 Beograd- Poega, deonica 1 i 2, Ostrunica-Umka i Umka-Obrenovac i Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu Projekta izgradnje mosta preko reke Save i Izvetaja o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu Opte osnove gazdovanja umama za Posavsko podunavsko podruje.
Gradska optina ukarica se rasprostire na povrini od 15.650 ha dok od toga poljoprivredne obradive povrine zauzimaju oko 8.600 ha uglavnom u sl. atarima: arkovo, Bele Vode, eleznik, Ostrunica, Umka, Velika Motanica, Sremica i Ruanj. Imajui u vidu da od ukupnog broja stanovnika od 168.508, na teritoriji navedenih naselja ivi oko 66.000 ljudi, preteno u poljoprivrednim domainstvima, Gradska optina ukarica smatra da nije posveena dovoljna panja na agroekoloki problem zatite zemljita. Moramo da se podsetimo da se u savremenim uslovima razvoja poljoprivrede ista ostvaruje uglavnom na tetu ivotne sredine. Jedan od glavnih razloga je neracionalna i neadekvatna upotreba mineralnih ubriva, insekticida i herbicida i nabavka navednih preparata loijeg kvaliteta. I pored toga, po oceni strunjaka naa ivotna sredina ja manje zagaena od industrijski rzvijenih zemalja to znai da naa poljoprivreda ima dobre prirodne potencijale za razvoj. Imajui sve ovo u vidu i takoe, da je sistem zatite ivotne sredine veoma sloen i svakako skup, obaveza nae lokalne uprave ja da u saradnji svih pravnih lica, preduzetnika, javnih slubi, udruenja graana pa sve do samog graanina, kao fizikog lica koji su prisutni na teritoriji optine ukarica i naravno Republike i Grada Beograda kao najbitnim iniocima krenu u izradu Lokalnog ekolokog akcionog plana. Gradska optina ukarica smatra da e otklanjanje ovog nepremostivog nedostatkai izrada navedenog LEAP-a znatno ubrzati razreenje ekolokih problema ne samo optine ve i grada u celini pa shodno tome oekuje
9. OpTINE
282
283
10. INSTITUcIJE
10. INSTITUcIJE
10. INSTITUcIJE
284
UVOD
Gradski zavod za zatitu zdravlja je osnovan 1961. godine, a usvajanjem Zakona o zdravstvenoj zatiti SR Srbije 1979. godine, Zavod je postao specijalizovana zdravstvena preventivna ustanova koja je i danas od vitalnog znaaja za grad Beograd. Na osnovu lana 136. stav 1 taka 1 Zakona o zdravstvenoj zatiti Sl. Glasnik RS, br. 107/05, Upravni odbor Gradskog zavoda za zatitu zdravlja, Beograd, na sednici odranoj dana 25.07.2006.godine doneo je STATUT Gradskog zavoda za javno zdravlje. Ovim statutom ureuje se delatnost, unutranja organizacija, upravljanje, poslovanje ove preventivne zdravstvene ustanove koja ima znaajnu ulogu za stanovnitvo grada i sam grad Beograd. Zavod ima preko 350 zaposlenih radnika od kojih oko 62 lekara i preko 30 zdravstvenih saradnika visoke strune spreme to omoguava struan, savremen i na naunim metodama zasnovan pristup zdravstvene zatite i ouvanja i unapreenja zdravlja stanovnitva Beograda. Zavod kontinuirano radi na unapreenju organizacije zdravstvene slube u Beogradu, na spreavanju, suzbijanju i ranoj dijagnostici oboljevanja stanovnitva, detekciji faktora rizika ivotne sredine, kao i promociji zdravlja i zdravih stilova ivota. U Zavodu se sprovode i poslovi planiranja zdravstvene zatite, edukacija zdravstvenih radnika i saradnika, poslovi u oblasti zdravstvene statistike i informatike, kao i drugi struni poslovi iz oblasti javnog zdravlja. U okviru terenskog rada, angaovanjem mobilnih ekipa, Zavod neposredno reava aktuelne higijensko
epidemioloke i ekoloke probleme i uestvuje u prostornom i urbanistikom planiranju grada sa aspekta zatite ivotne sredine. Saglasno statutu Zavoda iz 2006. godine, poslovi iz delatnosti Zavoda se obavljaju u okviru organizacionih celina Centra za promociju zdravlja, Centra za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zatite, Centra za informatiku i biostatistiku u zdravstvu, Centra za konrolu i prevenciju bolesti, Centra za mikrobiologiju, Centra za higijenu i humanu ekologiju i Centra za ektoksikologiju. Iako se strune aktivnosti Zavoda obavljaju u okviru navedenih centara, zdravstveno promotivne i preventivno medicinske aktivnosti pojedinih cenatara se uzajamno proimaju, dopunjavaju ili jedne iz drugih proizilaze, formiranjem multidisciplinarnih timova koji rade na reavanju razliitih problema iz oblasti javnog zdravlja.
CENTAR ZA HIGIJENU I HUMANU EKOLOGIJU
Centar za higijenu i humanu ekolgiju ine: (1) Jedinica za unapreenje ishrane i kontrolu zdravstvene ispravnosti hrane, (2) Jedinica za ispitivanje kvaliteta i unapreenje stanja ivotne sredine, (3) Jedinica za sanitarno-higijenski nadzor i (4) Laboratorija za humanu ekologiju i ekotoksikologiju sa Odsekom za sanitarnu hemiju i Odsekom za sanitarnu mikrobiologiju. Centar za higijenu i humanu ekologiju sprovodi svoje aktivnosti kroz: n Monitoring resursa ivotne sredine: vazduha, vode, zemljita;
285
10. INSTITUcIJE
10.1 GRADSKI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE
Praenje ili ispitivanje ili kontrolu zdravstvene ispravnosti i kvaliteta namirnica i predmeta opte upotrebe; n Praenje nivoa komunalne buke; n Ispitivanje industrijskih i sanitarnih otpadnih voda; n Karakterizaciju i kategorizaciju otpada; n Uee u suzbijanju tetnih artropoda i glodara; n Izdavanje strunog miljenja o faktorima rizika prisutnih u ivotnoj sredini na osnovu izvrenih laboratorijskih ispitivanja; n Izradu analiza uticaja objekata odnosno radova na ivotnu sredinu i izrada analiza rizika i procena opasnosti od hemijskih udesa; n Procenu obima izloenosti i rizika identifikovanim ekolokim faktorima po zdravlje; n Evidentiranje naenog stanja, saradnje sa sanitarnom inspekcijom, izrade elaborata o zatiti ivotne sredine, istraivanja u oblasti zatite ivotne sredine; n Ekspertska miljenja. n Ugovaranje laboratorijskih ispitivanja vode, vazduha, zemljita, namirnica i predmeta opte upotrebe; n Uzorkovanje prema ugovoru o ispitivanju i/ili zahtevu klijenta; n Prisustvovanje uzorkovanju koje sprovode inspektori i drugi organi upravljanja; n Prijem i evidentiranje zahteva za ispitivanje uzoraka; n Izdavanje strunog miljenja o ispitivanju na osnovu rezultata laboratorijskog ispitivanja i n Dostavljanje izvetaj o ispitivanju klijentima ilii zainteresovanim stranama. Centar za ekotoksikologiju ine sledee organizacione jedinice: 1) Jedinca za upravljanje otpadima (otpadne vode, vrst otpad, opasan otapd i dr.), 2) Jedinica za brzu reakciju u
n
vanrednim situacijama i praenje rizika po zdravlje i ivotnu sredinu, 3) Jedinica za procenu uticaja i izradu analiza, elaborata i studija. Unutar Centra za ekotoksikologiju smeten je deo sistema Upravljanja rizikom od hemijskih akcidenata i kontrole stanja ivotne sredine u vanrednim prilikama. Osnovni elementi MEJ-a su: n specijalno transportno vozilo, n oprema za uzorkovanje, n zatitna oprema, n obueno osoblje, n sistem veza i komunikacija, n informaciono-dokumentaciona osnova.
LABORATORIJA ZA HUMANU EKOLOGIJU I EKOTOKSIKOLOGIJU
10. INSTITUcIJE
Laboratorija za humanu ekologiju i ektoksikolgiju je akreditovana u skladu sa zahtevima JUS/ISO/IEC 17025:2001. Reenje br. 01-34/2002 o akreditovanju Laboratorije u skladu sa pravilima JUAT-a dobijeno je 15.08.2002. godine. Ukljuivanjem u sistem kvaliteta dobijeno je priznanje o kompetentnosti Laboratorije za ispitivanja iz navedenog obima, oblasti akreditacije: n Voda higijenska i zdravstvena ispravnost, n Namirnice kvalitet i zdravstvena ispravnost, n Predmeti opte upotrebe kvalitet i zdravstvena ispravnost, n Zemljite higijensko-sanitarno stanje, n Sediment kvalitet, n Vazduh (imisija i aerosediment) kvalitet, n Otpad karakter i karakterizacija.
286
REPUBLIKA SRBIJA INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE Dr.Milan Jovanovi Batut p.o. 11000 Beograd, Dr. Subotia 5
http://www.batut.org.yu e-mail: prijemnakancelarija@batut.org.yu Tel. centrala: 2684 566 Faks: Broj rauna: 840-624667-70 Matini broj: PIB: 102000930 2685 140 07036027
10.2 INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE SRBIJE "MILAN JOVANOVI BATUT"

Kratak istorijat Instituta za javno zdravlja Srbije - Milan Jovanovi Batut
Institut za javno zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanovi Batut", kao specijalizovana zdravstvena, obrazovna nauna institucija, je vezana i odgovorna ne samo za razvitak preventivne medicine u svim njenim vidovima, nego i za organizaciju i razvoj celokupne zdravstvene delatnosti. Ona je tokom devet decenija svog postojanja obavljala vanu i uspenu ulogu kako u strunom tako i u nauno istraivakom radu u oblasti medicine i zatite zdravlja stanovnitva.
Hronologija transformacije institucije:
Stalna epidemijska komisija Ministarstva zdravlja . Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1919. Centralni higijenski zavod . (Zgrada izgraena sredstvima Rokfelerove fondacije) . . . . . . . . . 1923/1924. Bakterioloko-epidemioloki zavod Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1944/45. Higijenski institut Narodne Republike Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1951. Zavod za zdravstvenu zatitu Socijalistike Republike Srbije . . . . . . . . 1961. Zavod za zatitu zdravlja Srbije Dr Milan Jovanovi Batut . . . . . . . . 1979. Institut za zatitu zdravlja Srbije Dr Milan Jovanovi Batut . . . . . . . 1997. Institut za javno zdravlja Srbije "Dr Milan Jovanovi Batut" . . . . . . . . 2007. Instituta posluju 14 samostalnih centara. Meu njima su jedne od najvanijih specijalizovane laboratorije iji je osnovni zadatak da doprinose snabdevanju trita bezbednim namirnicama i predmetima opte upotrebe, ouvanju zdrave ivotne sredine i spreavanju irenja zaraznih bolesti. Laboratorije poseduju sertifikat o uvedenom sistemu menadmenta kvaliteta prema JUS ISO 9001/ 2001 i sertifikat o akreditaciji prema standardu ISO/IEC 17025:2006. KONTAKT Direktor Dr. sci. med. Tatjana Kneevi 011 264 23 64 Naelnik Centra za higijenu i humanu ekologiju Dr Duica Nikosavi 011 268 45 66 / lok. 190
287
10. INSTITUcIJE
10. INSTITUcIJE
Kliniki centar Srbije Institut za medicinu rada i radioloku zatitu Dr Dragomir Karajovi Deligradska 29 Beograd
Kolaborativni centar za medicinu rada Svetske zdravstvene organizacije
10.3 INSTITUT ZA MEDICINU RADA I RADIOLOKU ZATITU DR DRAGOMIR KARAJOVI

Institut za medicinu rada i radioloku zatitu Dr Dragomir Karajovi u Beogradu je deo Klinikog centra Srbije i kolaborativni centar Svetske zdravstvene organizacije za medicinu rada. Na Institutu je, takoe, smetena i Katedra medicine rada, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Institut obavlja zdravstvenu, nastavnu i nauno-istraivaku delatnost. Glavni zadaci Instituta su sledei: n Institut je referentna ustanova u Srbiji za zdravstvenu zatitu radnoaktivnog stanovnitva; n Institut je referentna ustanova u Srbiji za zatitu pri primeni jonizujueg zraenja u zdravstvu; n Institut obavlja zdravstvenu delatnost u okviru koje se sprovodi prevencija, dijagnostika, terapija i rehabilitacija profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i povreda na radu; n Institut utvruje doktrinarne stavove i metodologiju u oblasti medicine rada; n Institut obavlja zatitu od jonizujueg i nejonizujueg zraenja profesionalno izloenog stanovnitva; n Institut sprovodi naunoistraivaki rad i n Institut se bavi obrazovanjem i edukacijom u oblasti medicine rada i srodnih disciplina. Institut ima 5 centara: 1. Centar za profesionalne bolesti i toksikologiju sa 66 bolnikih kreveta i poliklinikom slubom, bavi se dijagnostikom profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, kao i ocenom radne sposobnosti; 2. Centar za ekologiju i fiziologiju rada obavlja analizu radnih mesta sa povienim rizikom, merenja profesionalnih tetnosti u radnoj sredini, preventivne preglede zaposlenih itd. 3. Centar za ocenu radne sposobnosti utvruje funkcionalno stanje organizma radnika u zajednikom radu specijalista razliitih specijalnosti i lekara medicine rada; 4. Centar za razvoj medicine rada analizira zdravstvene pokazatelje radne populacije i organizaciju slubi medicine rada u Srbiji, priprema strunometodoloka uputstva i slino. 5. Centar za zatitu od jonizujueg i nejonizujueg zraenja ispituje radioaktivnost u svim segmentima radne i ivotne sredine i analizira zdravstvene pokazatelje osoba zaposlenih u zoni jonizujueg zraenja. . KONTAKT: . . Naelnik Odeljenja za radioekologiju: . . . . Direktor: . . . . . Prof. dr Milan Pavlovi Mr Gordana Panteli Tel: 011 685 485, 011 36 15 079 Tel: 011 3618 703, 011 36 15 079 Fax: 011 643 675 Fax: 011 643 675
288
10.4 ZAVOD ZA ZATITU PRIRODE SRBIJE

Zavod za zatitu prirode Srbije je struna ustanova koja obavlja delatnost zatite, unapreenja i ouvanja prirodne batine Srbije. Osnovan je 30. aprila 1948. godine kao Zavod za zatitu i nauno prouavanje prirodnih retkosti NR Srbije. Tokom svog postojanja od vie od pola veka, prolazio je kroz vie organizacionih promena, da bi danas bio moderna struna ustanova sa seditem u Beogradu, radnim jedinicama u Novom Sadu i Niu i pritinskom radnom jedinicom koja je trenutno van funcije. Svoju delatnost Zavod ostvaruje kroz sektore zatite prirode, sektor za istraivako-razvojnu delatnost, i sektor optih poslova, u okviru kojih deluje est odeljenja i sedam odseka. Zavod ima 118 zaposlenih, od ega je vie od polovine sa visokom strunom spremom. S obzirom da je u obavljanju poslova zatite prirode neophodna multidisciplinarnost, u Zavodu je obezbeena zastupljenost strunjaka iz veeg broja razliitih oblasti, kako prirodnog, tako i drutvenog usmerenja. Zatitu i unapreenje nacionalne prirode batine Zavod ostvaruje obavljanjem irokog kruga razliitih delatnosti, kao to su: n istraivanje i valorizacija podruja, kao i pokretanje i sprovoenje procedure zatite odreenog prirodnog dobra putem izrade strunih i naunih osnova; n struni nadzor stanja zatienih dobara; n razvijanje baze podataka i voenje registra zatienih prirodnih dobara; n istraivaki rad, prouavanje i zatita biodiverziteta i geodiverziteta; n uestvovanje u izradi prostornih planova i davanje miljenja o uticaju na ivotnu sredinu tj. prirodu u odnosu na urbanistike planove i drugu investiciono-tehniku dokumentaciju; n davanje miljenja na zahteve za izdavanje dozvole za sakupljanje i stavljanje u promet primeraka divlje flore i faune; n razvijanje meunarodne saradnje u oblasti zatite prirode i uee u znaajnim meunarodnim projektima; n objavljivanje nauno-strunih, edukativnih i informatikih izdanja i izdavanje strunog asopisa Zatita prirode; n podizanje svesti najire javnosti po pitanju zatite ivotne sredine i prirode putem realizacije obrazovnih programa, promocija, razvijanja komunikacije sa javnou; n muzejsko-prirodnjaka delatnost.
11070 N. Beograd, Dr. Ivana Ribara 91 tel: 011/2093-801; 2093-802 faks: 011/2093-867
RADNA JEDINICA U NIU
18000 Ni, Vodova 14 tel/faks: 018/523-448; 523-449 E-mail: nis@natureprotection.org.yu

PRITINSKA RADNA JEDINICA
RADNA JEDINICA U NOVOM SADU
21000 Novi Sad, Radnika 20 tel: 021/489-63-01; 489-63-02 tel/faks: 021/6616-252 E-mail: . novi-sad@natureprotection.org.yu
11070 N. Beograd, Dr. Ivana Ribara 91 tel: 011/2093-801; 2093-802 faks: 011/2093-867 E-mail: . beograd@natureprotection.org.yu
289
10. INSTITUcIJE
www.natureprotection.org.yu
E-mail: beograd@natureprotection.org.yu
CIP - , 502175(49711)2007 KVALITET ivotne sredine grada Beograda : u 2007 godini / [urednici Marija Grubaevi et al] - Beograd : Sekretarijat za zatitu ivotne sredine : Gradski zavod za javno zdravlje : Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu, 2007 (Beograd : Standard 2) - 290 str : ilustr ; 29 cm Tekst tampan dvostubano - Tira 1000 ISBN 978-86-7550-053-7 ) (REC) a) - - - 2007 COBISSSR-ID 147908620
290

Zivotna Sredina BGD 2007

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Originaltitel

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Zivotna Sredina BGD 2007

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007.

grad Beograd - gradSKa UPraVa Sekretarijat za zatitu ivotne sredine

GRADSKI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE

REGIONAL ENVIRONMENTAL CENTER

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

Studio avka (Neboja ovi)

Sve REC publikacije se tampaju na recikliranom papiru

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

GRADSKI ZAVOD ZA JAVNO ZDRAVLJE

SEKRETARIJAT ZA ZATITU IVOTNE SREDINE

REGIONALNI cENTAR ZA IVOTNU SREDINU ZA cENTRALNU I ISTONU EVROpU (REc)

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

RAD SEKRETARIJATA ZA ZATITU IVOTNE SREDINE SKUpTINE GRADA BEOGRADA

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

Prirodno dobro Pionirski park

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

Prirodno dobro Akademski park

PROJEKTI ZATITE OD JONIZUIH I NEJONIZUIH ZRAENJA

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

vorenih poslova na etvrtoj fazi je kraj 2008. godine.

PROJEKAT Izrada Katastra zelenila Beograd

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

PROJEKAT Upravljanje otpadnim uljima na teritoriji grada Beograda

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

Reeno je ukupno 105 zahteva, a u toku je reavanje 42 zahteva.

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

VI PROGRAMI KOMUNALNE ZOOHIGIJENE

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

V PRAVNI I EKONOMSKI POSLOVI

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

TRI GODINE ISKUSTVA U pRIMENI NOVIH pROpISA O ZATITI IVOTNE SREDINE

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

Slubeni glasnik RS, broj 135/04

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

STRATEKA PROCENA UTICAJA PLANA NA IVOTNU SREDINU

Slubeni glasnik RS, broj 135/04.

Postupak procene uticaja projekata na ivotnu sredinu

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

ili trokove mera i kazni koje se izriu u inspekcijskoj kontroli.

Odluivanje o potrebi procene uticaja na ivotnu sredinu

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

Odluivanje o davanju saglasnosti na studije o proceni uticaja projekata na ivotnu sredinu

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

Slubeni glasnik RS, broj 69/05.

Slubeni glasnik RS, broj 69/05.

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

INTEGRISANO SPREAVANjE I KONTROLA ZAGAIVANJA IVOTNE SREDINE

ESTA MINISTARSKA KONFERENcIJA ,,IVOTNA SREDINA ZA EVROpU

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI

i moe biti koristan mehanizam za realizaciju reforme institucija, zakonodavstva i ekonomije.

KVALITET IVOTNE SREDINE GRADA BEOGRADA U 2007. GODINI