UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

Dr Stevan Stankovski

PUTANJE U RAD I ODRAVANjE PROGRAMABILNO LOGIKIH KONTROLERA

SKRIPTA ZA PREDMET: PROGRAMIRANJE I PRIMENA PROGRAMABILNO LOGIKIH KONTROLERA

Novi Sad, 2006. godine

SADRAJ
Prolog.. iii 1. Uvod.. 1 2. PLC sistemsko ureenje..... 1 2.1 Upravljaki ormani i sistemske komponente.... 1 3. Strujni zahtevi i sigurnost elektrinih instalacij.12 3.1 Strujni zahtevi..12 3.2 Sigurnost elektrinih instalacija...13 4. um, toplota i zahtevi za napon....16 5. I/O instalacija, elektrine instalacije i napomene...24 5.1 I/O instalacioni modul 24 5.2 Razmatranje o elektrinim instalacijama 24 5.3 Procedura postavljanja elektrinih instalacija.25 5.4 Posebne napomene za I/O povezivanje...26 6. Putanje u rad PLC-a i procedure proveravanja...29 6.1 Statistika provera elektrinih instalacija ulaza...30 6.2 Statistika provera elektrinih instalacija izlaza......31 6.3 Proveravanje kontrolnog programa.32 6.4 Dinamika provera sistema.33 7. PLC odravanje sistema...34 7.1 Preventivno odravanje34 7.2 Rezervni delovi35 7.3 Zamena I/O modul...36 8. Problemi u PLC sistemu..36 8.1 Problemi sapodzemnim petljama.36 8.2 Dijagnostiki indikatori....37 8.3 Problemi sa PLC izlazima38 8.4 Problemi sa PLC izlazima39 8.5 Problemi sa procesorom 40 8.6 Pregled metoda za pronalaenje problema...40 Glavne preporuke.42 Literatura......45
ii

Prolog U cilju to boljeg ovladavanjem znanja neophodnog za primenu programabilno logikih kontrolera, nastala je ova skripta. U ovoj skripti e se pronai osnovno znanje koji je neophodno za putanje u rad programabilno logikih kontrolera i njihovo kasnije odravanje. U samom tekstu se nalazi izvestan broj tamparskih greaka, koja su posledica nedostatka vremana da se u potpunosti sredi materijal, koji je Igor Vislavski obradio kao deo svog diplomskog rada, a sa eljom da studenti to pre dobiju tekst koji e moi da iskoriste za pripremu ispita. Autor Prof. dr Stevan Stankovski

iii

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

1.Uvod
Dizajn programabilno loginih kontrolera (PLC) ukljuuje mnotvo pouzdanih karakteristika, koje im doputaju da budu instalirani u skoro svakom industrijskom okruenju. Iako su PLC-ovi robusni ureaji, dodatna opreznost tokom njihovog postavljanja e osigurati pravilan rad sistema. U ovom radu, dat je opis pojedinosti za pravilno putanje u rad PLC-a u datom okruenju. Takoe objasnie se i drugi faktori koji utiu na rad PLC-a, kao to su buka, toplota i napon mree. Iako pravilno putanje u rad PLC-a vodi ka dobrom radu sistema, ni jedan sistem sa programabilnim logikim kontrolerima nije bez nedostataka. Upravo zbog ove injenice, potrebno je poznavati proaktivne tehnike odravanja, u svojstvu uspenog reagovanja na procese otkrivanja kvarova. Osnovni cilj ovog rada je da se usvoje osnovna znanja putanja u rad i delovanja PLC-a.

2. PLC sistemsko ureenje

Sistemsko ureenje je osetljiv prilaz u postavljanju i povezivanju komponenti, jer ne treba samo zadovoljiti rad aplikacija, ve je potrebno i osigurati da e PLC raditi bez problema u svom okruenju. Kao dopuna za PLC opremu, sistemsko ureenje obuhvata i druge komponente koje obrazuju kompletan sistem. Ove komponente ukljuuju izolacione transformatore, pomono snabdevanje energijom, sigurnosne pomone releje i priguivae bitne na linijama snabdevanja. U paljivo osmiljenom rasporedu, ove koponente imaju laki pristup i lake se odravaju. PLC- ovi su napravljeni da rade u fabrikom okruenju; prema tome oni mogu da podnesu rad u razliitim uslovima. I pored toga paljivo isplanirana instalacija moe da uvea sistemsku produktivnost i da smanji probleme oko odravanja. Najbolja lokacija za PLC je pored maine ili procesa kojim upravlja, ukoliko mu teperatura, vlaga i elektrini um ne predstavljaju probleme. Postavljanje kontrolera blizu opreme i korienje daljinskih I/Oulaza/izlaza, gde je to mogue, smanjie upotrebu ica i olakati putanje u rad i odravanje. Slika 1. prikazuje primer instalacije PLC i njegove iane konekcije. 2.1 Upravljaki ormani i sistemske komponente PLC-ovi su obino postavljeni u NEMA 12, uravljaki orman ili u neki drugi tip NEMA ormana u zavisnosti od aplikacije. Upravljaki orman ukljuuje i PLC hardver, koji ga titi od okolnih opasnosti. Tabela 1. opisuje razlicite tipove NEMA upravljakih ormana. Veliina ormana zavisi od ukupnog potrebnog prostora. Ugraivanje komponenti kontrolera u neki upravljaki orman nije uvek zahtevno, ali se preporuuje za veinu aplikacija,
1

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

da se komponente zatite od atmosferskih zagaivaa, kao to su provodljiva prljavtina, vlaga, i ostale korozivne i tetne substance iz vazduha. Metalna zatita takoe pomae smanjenje efekata elektromagnetne radijacije, koji mogu biti proizvedeni opremom iz okruenja.

Slika1.

Postavljanje PLC-baziranog ulazno/izlazni prikljuni blok.

sistema

koristei

modularni

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Prostor razmetaja treba uskladiti sa NEMA standardima, a razmetaj komponenti i oicenje - uvoenje struje, treba dobro razmotriti zbog uticaja toplote, elektrinog uma, vibracija, odravanja i sigurnosti. Slika 2. ilustruje tipian raspored u prostoru, koji moe biti korien kao osnova za neke konkretne situacije. NEMA Upravljaki ormani Tip 1 ( Povrinsko postavljanje) Koristi se za postavljanje u unutranjosti objekata, za zatitu protiv kontakta sa ugraenom opremom, a kod aplikacija gde se ne zahtevaju posebni uslovi za odravanje. Tip 1 (Ravno postavljanje) Koristi se za sline tipove aplikacija kao kod tipa 1, u situacijama gde je ugradnja u sastav maine ili gipsani zid poeljna. Tip 3 Koristi se za postavljanje na spoljanjem delu objekta za zatitu protiv vetrom donete praine, kie, susneice i spoljnjeg stvaranja leda. Tip 3R Koristi se za postavljanje na spoljanjem delu objekta za zatitu protiv direktnog uticaja kie, susneice i spoljnjeg stvaranja leda. Tip 3R, 7, i 9 (Otvoren prostor za rizina mesta) Koristi se za iste tipove aplikacija kao tipovi 3R, 7 i 9, ali kuita ormana izgraena su od aluminijum (bez primesa bakra) hromirano-bronzana. Tip 4 Koristi se za postavljanje u unutranjosti objekta i spoljanjem za zastitu protiv vetrom naneene praine i kie, prskanja vode i polivanja vode iz creva. Tip 4X (Nemetalni, protiv-korozivni, fiberglasom pojaan poliester) Koristi se za postavljanje u unutranjosti i spoljanjem delu za zatitu protiv korozije, praine vetrom noene i kie, prskanja vode i polivanja vode iz creva. Tip 6P Koristi se za postavljanje u unutranjosti i spoljanjem delu za zatitu protiv ulaska vode za vreme dugotrajnog potapanja na neku ogranienu dubinu.

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Tip 7 (Opasne gasne lokacije u zatvorenom prostoru) Koristi se u zatvorenom prostoru u aplikacijama gde se koristi opasan gas; ovaj tip ormara mora biti sposoban da izdri internu eksploziju naznaenih gasova i da onemogui tako napravljenoj eksploziji zapaljenje okolne atmosfere. Tip 9 (Lokacije sa opasnom prainom) Koristi se u zatvorenom prostoru gde je opasna - hazardna praina prisutna; projekoan da sprei ulazak praine kao i zatitu od paljenja praine pomou ugraenih toplotno - izolacionih ueaja. Tip 12 Koristi se u zatvorenom prostoru za zatitu od praine, nastale prljavtine i kapanja nekorozivnih tenosti. Tip 13 Koristi se u zatvorenom prostoru za zatitu od praine, prskanja vode, ulja i nekorozivnih rashladnih sredstava. Generalno. Sledee preporuke se odnose na odreivanje poloaja i fizikog aspekta upaljakog ormana sa PLC: Upaljaki ormar bi trebalo da bude lociran tako da se vrata u potpunosti mogu otvoriti, zbog lakog ulaza za vreme testiranja ili uklanjanja neispravnosti elektrinih instalacija i komponenata. Dubina ormara mora biti takva da obezbedi adekvatan razmak izmeu zatvorenih vrata (ukljuujui bilo kakav dodatak postavljen na vratima) i ugraenih komponenti i pripadajuih kablova. Unutranja ploa ormara, trebalo bi da bude pokretna na skidanje, kako bi se pojednostavilo ugraivanje komponenti i ostalih sastavnih delova. Upravljaki ormar treba da sadri prekida za hitno iskljuenje, koji se postavlja na pristupano mesto. Upravljaki ormar treba da sadri dodatnu opremu, kao to su: strujni utika, unutranje osvetljenje, gumeno zaptivanje, akrilni prozor za bolju vidljivost unutranjosti i jednostavnijeg odravanja.
4

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Okolina. Efekti temperature, vlage, elektrine buke i vibracija su znaajni u prjektovanju urenja rasporeda elemenata. Ovi faktori imaju uticaja na postojei razmetaj PLC, na unutranji raspored ostalih elemenata u ormaru kao i zahteve za specijalnu opremu. Sledea pravila pomau da se obezbede bolji uslovi za PLC u upravljakom ormaru: Teperatura unutar upravljakog ormana ne sme prei maksimalnu radnu temperaturu kontrolera (tipino 60C). U sluaju da upravljaki ormar sadri topla mesta kao to su ona proizvedena snabdevanjem energije ili druge elektrine opreme, zbog ega bi trebalo postaviti ventilator ili rashlaiva za odvoenje toplote. Ako se pojavljuje kondenzacija, potrebno je da upravljaki ormar sadri thermostat za kontrolu grejanja. Upravljaki ormar mora biti postavljeno dovoljno daleko od ureaja koji proizvode previe elektromagnetskih smetnji (EMI), ili radio frekvencijalnih smetnji (RFI). Primeri ovih ureaja su: ureaj za varenje, ureaji sa indukcijskim grejanjem i starteri veih elektromotora. U sluajevima gde upravljaki orman sa PLC mora biti postavljen na samu upravljanu opremu, vibracije prouzrokovane tom opremom ne smeju prevazii kriterijume za PLC vibracije.

Postavljanje PLC komponenti. Postavljanje glavnih komponenti odreenog PLC zavisi od broja komponenti u sistemu, fizikog oblika i mere svake komponente (vidi Sliku 3). Iako se razliiti PLC-ovi drugaije ugrauju i zahtevaju odreeni raspored, sledea razmatranja i upozorenja treba uzeti u obzir prilikom postavljanja bilo kojeg PLC-a : Da bi se postiglo maksimalno rashladno strujanje, sve komponente treba da budu postavljene u vertikalni poloaj. U nekim sluajevima moe biti zadato da komponente PLC budu postavljene horizontalno. Meutim, u veini sluajeva, komponente postavljene horizontalno, spreavaju vazduno strujanje.

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Slika 3. Postavljanje PLC komponenti. Snabdevai elektrine energije (glavni ili pomoni) imaju vee rasipanje toplote od svake komponente u sistemu; zbog toga, ne treba ih postavljati direktno ispod ostale opreme, ve na vrh iznad ostale opreme, sa odreenim razmakom (najmanje 25 cm.) izmeu napajanja i vrha posmatranog upravljakog ormana. Snabdevanje elektrinom energijom se moe postaviti sa ostalom opremom, ali se mora voditi rauna o razmaku. Centralna Procesna Jedinica (CPJ), se postavlja na visini koja odgovara radnom mestu (u leeem ili uspravnom vidnom polju) koji ili nalee ili je ispod svog izvora napajanja. Ako su CPU i izvor napajanja sadrani u jednom PLC ureaju, tada bi PLC ureaj trebao biti postavljen prema vrhu radnog prostora bez ikakvih dodatnih komponenata iznad njega, osim ako ne postoji dovoljno mesta. Lokalna I/O postolja (na istom panelu - ploi sa CPJ) mogu biti rasporeena po elji unutar rastojanja koje je doputeno od strane I/O povezivajueg kabla. Obino, postolja se nalaze ispod ili u blizini CPJ, ali ne direktno iznad CPJ-a ili dovoda napajanja. Udaljena I/O postolja i njihov pomoni dovod napajanja su obino smeteni unutar ormana na udaljenoj lokaciji, pratei isti nain postavljanja opisanih za lokalna postolja.
8

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Prostor komponenti PLC (da bi se omoguilo odgovarajue odvoenje rasta toplote) treba uskladiti sa specifikacijom proizvoaca za vertikalni i horizontalni prostor izmeu glavnih komponenti.

Postavljanje ostalih komponenti. Generalno, ostala oprema unutar upravljakog ormana treba da bude postavljena to dalje od komponenti PLC, kako bi se minimizirali efekti buke i toplote proizvedeni tim ureajima. Naredni spisak optih praktinih pravila pokazuju smernice za postavljanje ostalih komponenti u upravljakom ormaru: Niz ureaja, kao sto su konstantni naponski transformatori, nezavisni iskljuivai struje i priguivai naponskih pikova, treba da budu smeteni blizu vrha upravljakog ormana i pored dovoda struje. Ovakvo postavljanje predpostavlja da e ulazno napajanje ui sa vrha radnog panela - ploe. Pravilno postavljanje niza ureaja omoguuju da ice koje ih povezuju budu sto krae, ime se minimizira prenoenje elektrinog uma na komponente PLC. Magnetni starteri, kontaktori, releji i druga elektromehanike komponente morali bi biti postavljeni blizu vrha upravljakog ormana u podruju odvojenom od komponenti kontrolera. U praksi se pokazalo dobro postaviti pregradu (veliine 15 cm.) izmeu magnetskog okruenja i okruenja PLC. Obino, magnetne komponente su poreane jedna do druge, na suprotnoj strani od dovoda struje i ostalih ulaznih ureaja. Ako se koristi ventilator ili duvaljka za hlaenje komponenti unutar upravljakog ormara, oni bi trebalo da budu postavljeni blizu ureaja koji proizvode toplotu. Kada se koristi ventilator, spoljanji vazduh se ne sme doneti unutar radnog prostora, osim ako postoji fabriki ili neki drugi pouzdan filter. Filtracija spreava prirodne estice i ostale tetne materije od ulaska u upravljaki orman.

Postavljanje optih I/O modula. Postavljanje I/O modula treba da omogui da signalni kablovi i elektrini vodovi budu postavljeni pravilno u kanale, tako da se minimizira unakrsno (crosstalk) ometanje. Sledee preporuke se mogu koristiti prilikom postavljanja I/O modula:

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

I/O moduli bi trbalo da budu odvojeni u grupe, kao to su AC ulazni moduli, AC izlazni moduli, DC ulazni moduli, DC izlazni moduli, analogni ulazni modul i analogni izlazni modul, kada god je to mogue. Ako je mogue, odvojena I/O postolja trebalo bi da budu rezervisana za opte ulazne ili izlazne module. Ako to nije mogue, onda bi moduli trebalo da budu odvojeni to je vie mogue unutar postolja. Pravilna podela e obuhvatiti postavljanje svih AC modula ili svih DC modula zajedno i ako prostor dozvoli, dopustiti da izmeu te dve grupe bude neiskorieni otvor.

Vod (kanal) i elektrine instalacije. Vodovi i elektrine instalacije definiu fiziki poloaj putanje ice i usmerenje elektrinog polja I/O signala, struje i kontrolera povezanih u radnom okruenju. Vodovi i elektrine instalacije zavise od postavljenih I/O modula na svakom I/O postolju. Razmetaj tih modula deava se za vreme planiranja postolja, kada se uspostavlja I/O raspodela. Pre definisanja vodova i elektrinih instalacija i dodeljivanja I/O, trebalo bi razmotriti sledeca pravila, kako bi se smanjio elektrini um prouzrokovan izmeu unakrsnog I/O rasporeda: Sva dolazna AC (naizmenina) struja bi trebala biti odvojena od niskog napona DC (jednosmerna) struje, kablova za snabdevanje strujom I/O i I/O povezujuih kablova. Niski napon DC struje I/O, kao to je TTL i analogno digitalni pretvara, ne bi trebalo usmeriti paralelno sa AC strujom I/O u istom vodu. Uvek kada je mogue, drati AC signale odvojeno od DC signala. Kablovi koji povezuju I/O i I/O kablovi za napajanje el. energijom mogu biti postavljeni zajedno u vodu, ali ne zajedno sa drugim elektrinim instalacijama. Ponekad, ovakvo postavljanje nije praktino, jer ovi kablovi ne mogu biti odvojeni od svih ostalih elektrinih instalacija. U ovom sluaju, I/O kablovi bi trebalo da oboje budu postavljeni sa niskim naponom DC struje ili spolja (iz svih vodova) i treba ih povezati vezicama ili nekm drugm sredstvom za privrivanje.

10

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Ako I/O elektrine instalacije moraju prei preko AC elektrine napajanja, to bi trebalo uraditi samo pod pravim uglom (pogledaj Sliku 4). Ovakav nain postavljanja minimizuje pojavu elektrinog uma. I/O instalacije koje dolaze iz pop-kanalica trebalo bi takoe da budu pod pravim uglom (pogledaj Sliku 5).

Slika 4. I/O elektrine instalacije moraju prei preko AC el.napajanja pod pravim uglom.

Slika 5. Postavljanje I/O instalacije iz pop-kanalice.

11

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Kada se projektuje vod, razmak izmeu I/O modula i bilo kojeg ianog voda bi trebalo da bude ne manje od 5 cm. Ako se koristi odvajanje stezaljkama, onda stezaljke i iani vod, isto kao i stezaljke i I/O modul treba da budu odvojeni makar 5 cm.

Uzemljenje. Ispravno uzemljenje je jedna vana sigurnosna mera u svim elektrinim instalacijama. Kada se postavlja elektrina oprema, korisnici treba da razmotre National Electric Code (NEC) lan 250, koji sadri propise o veliini i tipu provodnika, kolor-kodu i prikljuenju, neophodnom za sigurno uzemljenje el. komponenti. Propisi oznaavaju da putanja uzemljenja mora biti neprekidna (ne spajana), sposobna da bezbedno provodi uzemljenje struje u sistem sa minimalnim induktivnim otporom. Naredna pravila pri uzemljenju imaju znaajan uticaj na smanjenje uma uzrokovanog elektromagnetskom indukcijom: ica uzemljenja trebala bi biti odvojena od strujnih ica napajanja na mestu ulaska u upravljaki orman. Da bi ica uzemljenja bila sto kraa, referentna taka uzemljenja trebala bi biti postavljena to je blie mogue taki ulaza opreme za napajanje elektrinom energijom. Svako el. postolje/okvir i elementi maine trebalo bi da budu uzemljeni na centralnu mreu za uzemljenja, obicno postavljenu u magnetskom podruju upravljakog ormana. Boja i drugi neprovodni materijali trebalo bi da budu odstranjeni na mestima gde je okvir u kontaktu sa radnim okruenjem. Uz to uzemljenje izraeno pomou spajanja zavrtnjem, 2,5cm. metalne trake ili veliine ice #8 AWG (u proizvodnji se preporuuje upotreba ice), trebalo bi upotrebiti za spajanje svakog okvira u upravljakom ormanu na ugraeni zavrtanj. Upravljaki orman treba da bude ispravno uzemljen na mreu za uzemljenje, koja mora da ima dobru elektrinu vezu sa takom kontakta upravljakog ormana. Uzemljenje maina treba da bude spojeno sa upravljakim ormanom i spojeno sa zemljom.

12

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

3. Strujni zahtevi i sigurnost elektrinih instalacija

Izvor struje napajanja PLC konfiguracije je obino monofazni 220(110)V AC. Ako je kontroler postavljen u upravljakom ormanu, dva strujna provodnika L i N obino ulaze u okruenje preko najvieg dela upravljakog ormana, da bi se smanjilo ometanje sa ostalim upravljakim signalima. Provodnici elektrinog napajanja, bi trebalo da budu to istiji (bez uma) kako bi se izbegli problemi zbog interferencije sa ostalim provodnicima koji se koriste za prenos signala. 3.1 Strujni Zahtevi Zajedniki AC izvor. Sistem snabdevanja elektrinom energijom PLC i I/O ureaji treba da ima zajedniki AC izvor (vidi Sliku 6). To umanjuje interferenciju i spreava loe ulazne signale. U sluaju da PLC i I/O ureaji dobijaju elektrinu energiju iz istog izvora, tada se dobija jednostavna prednost, jer se nadzire samo jedan izvor napajanja. Ako se desi da napon padne ispod nominalnog, tada se to prepoznaje istovremeno za sve ureaje i moe se sa sigurnou zaustaviti itav sistem.

Slika 6. Sistem napajanja PLC i I/O ureaja sa elekktrinom energijom sa zajednikog AC izvorom.

13

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Izolacioni transformatori. U praksi se pokazalo dobro koristiti jedan izolacioni transformator na AC napojnom vodu koji ide u PLC. Izolacioni transformator je posebno poeljan kada obimna oprema teko podnosi um unutar AC napojnog voda. Izolacioni transformator moe i sluiti kao reduktor za smanjenje dolazeeg napona na zahtevani nivo. Transformator treba da ima dovoljnu optereivost (izraenu u voltamperima), da bi mogao da snabdeva neko optereenje, tako da se korisnik moe savetovati sa proizvoaem i dobiti preporuen transformator za odreenu aplikaciju. 3.2 Siurnost elektrinih instalacija PLC sistem treba da sadri dovoljan broj elektrinih kola za hitne situacije deliminog ili totalnog iskljuenja operacija kontrolera ili upravljane maine ili procesa (pogledaj Sliku 7). Ova elektrina kola treba da budu usmerena izvan PLC, tako da korisnik moe runo i vrlo brzo iskljuiti sistem u sluaju totalnog otkaza kontrolera. Sigurnosni ureaji, kao prekida na povlaenje uzice i granini prekidai treba da zaobiu PLC u upravljanju startera motora, elektromagnetnih prekidaa i ostalih direktno upravljanih ureaja. Ova elektrina kola treba da koriste jednostavnu logiku, sa minimalnim brojem visoko pouzdanih, pre svega elektromehanikih komponenti.

Slika 7. Elektrina kola za hitno iskljuenje spojena na PLC sistem.

14

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Hitno zaustavljanje. Svaki upravljaki sistem treba da zadri elektrino kolo za hitno zaustavljanje svake maine koje direktno kontrolie PLC. Da bi se obezbedila maksimalna sigurnost, ova elektrina kola ne bi trebalo da budu spojena sa PLC, ve posebno spojena na oienje. Ovi hitni prekidai treba da budu postavljeni na mestu gde korisnik moe lako da im pristupi. Prekidai za hitno zaustavljanje su obino povezani sa glavnim upravljakim relejom ili sigurnosnim upravljakim relejom u elektrinom kolu, koji iskljuuju struju za I/O ureaje u hitnim sluajevima. Glavni ili sigurnosni upravljaki relej. Glavni upravljaki relej (MCR) i sigurnosni kontrolni relej (SCR) u elektrinom kolu obezbeuju jedan laki nain iskljuivanja struje iz I/O sistema tokom neke hitne situacije (vidi sliku 8). Ovaj upravljaki relej moe biti iskljuen pritiskom na bilo koji prekida za hitno iskljuenje, koji je spojen u elektrinom kolu. Iskljuenje upravljakog releja iskljuuje struju ulaznim i izlaznim ureajima. CPJ, meutim, nastavlja sa radom iako su svi njeni ulazi i izlazi iskljueni.(esto se ostavlja da ulazni ureaji u sebi imaju struje).

Slika 8. ema povezivanja PLC-a sa MCR ukljuenjem ulazne i izlazne struje.

15

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Jedan MCR moe biti proiren postavljanjem PLC zatitnog releja (zatvorenog tokom rada normalnih PLC operacija) seriski povezan sa bilo kojim stanjem hitnog iskljuenja. Ovo poboljanje e izazvati MCR da prekine I/O struju u sluaju PLC otkaza (greka sa memorijom, I/O greka u komunikaciji, itd.). Slika 9 pokazuje tipino povezivanje MCR u elektrinom kolu.

Slika 9. El.kolo koje ukljuuje/iskljuuje struju I/O preko MCR-a i detekcija za PLC greku. Hitno iskljuenje struje. Elektrino kolo snabdevano strujom iz glavnog izvora treba da sadri propisno odreeno hitno iskljuenje struje, tako da obezbeuje nain na koji se sistemu PLC iskljuuje struja u potpunosti (kao na slici 9). Ponekad, kondenzator (0.47 F od 120 VAC, 0.22 F od 220 VAC) je postavljen popreno iskljuenju za zatitu protiv neeljenih stanja. Neeljeni dogaaj je na primer kada se iskjue izlazni triaci, pri emu akomulirano induktivno punjenje trai najbliu putanju ka uzemljenju, koje esto prolazi preko triaka.
16

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

4. um, toplota i zahtevi za napon

Ispunjenje predhodno navedenih smernica trebalo bi da obezbedi pogodno stanje rada za veinu aplikacija sa programabilnim logikim kontrolerima. Meutim, u svakoj aplikaciji, radna okolina moe stvoriti nepogodne uslove, to zahteva posebnu panju. Ovi tetni uslovi ukljuuju prekomern um i toplotu i niz tetnih promena. Ovo poglavlje opisuje te uslove i odreuje mere za minimizaciju njihovih efekata. Prekomerni um. Elektrini um retko teti PLC komponentama, osim ako je prisutna velika energija ili nivo visokog napona. Meutim, privremena smetnja usled uma moe biti kritino za rad svake maine. um moe biti prisutan samo u odreenim prilikama ili se moe pojaviti u retkim intervalima. U nekim sluajevima on moe postojati stalno. U poetnom stanju veoma je teko izolovati i korigovati um. um obino ulazi u sistem preko ulaznih, izlaznih i vodova napajanja elektrinom energijom. um takoe moe biti povezan unutar ovih vodova elektrostatikim putem, zbog kapacitivnosti izmeu njih i signala uma koji su prisutni na drugim vodovima. Prisustvo visokog napona ili dugaki, preblizu rasporeeni provodnici, obino proizvode ove posledice. Spajanje magnetnih polja moe se takoe pojaviti, kada se kontrolni provodnici postavljeni blizu provodnika koji prenose veliku struju. Ureaji koji su potencijalni proizvoaci uma su: releji, elektromagnetni prekidai, motori i motorni starteri naroito proizvode um za vreme uspostavljanja direktne veze izmeu njihovih kontakata. Analogni I/O i pretvarai merenih veliina su vrlo podloni umu od elektromagnetnih izvora, uzrokujui preskok brojaa u toku oitavanja analognih podataka. Zbog toga, starteri motora, transformatori i ostali elektromehaniki ureaji bi trebalo da budu to dalje od analognih signala, interfejsa i pretvaraa. Premda konstrukcija solid-stejt ureaja obezbeuje imunitet na um do neke prihvatljivog iznosa, projektant ipak mora biti posebno obazriv u minimiziranju uma, naroito kada je umni signal slian traenom upravljakom ulaznom signalu. Zbog poveanog delovanja margine uma, PLC moraju biti postavljeni to dalje od ureaja koji proizvode um, kao sto su veliki AC motori i visoko frekventni ureaji za zavarivanje. Takoe, sva induktivna optereenja moraju biti priguena. Provodnici trofaznog motora trebalo bi da budu grupisani zajedno i usmereni odvojeno od provodnika signala niskog napona. Ponekad, ako je situacija sa nivoom uma-smetnji kritina, provodnici sve tri faze motora moraju biti priguene (vidi sliku 10).

17

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Slika 10. Priguenje provodnika tro-faznog motora.

Napomena 1:Filter provodnika drati 30 cm. ili manje od kontrolera. Umanjiti rastojanje izmeu provodnika na mestima gde um moe biti uveden u kontroler. Napomena 2:Zbog zatite trake za uzemljenje, ne treba spajati metalno kuite filtera provodnika zajednikog moda sa ostalim metalima koji su potencijalno uzemljeni. Ako to uradimo, smanjujemo efikasnost filtera.

Slika 11. Priguenje elektrinog uma koristei jednu od tri konfiguracije filtriranja provodnika.
18

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Prekomerna toplota. Programabilno logiki kontroleri mogu podneti temperature poev od 0 do 60C. Oni se obino hlade strujanjem, to znai da vertikalni stub vazduha, promenjen u pravcu na gore preko povrine komponenti, hladi PLC. Da bi se temperatura zadrala unutar dozvoljenog raspona, rashlaujui vazduh iz okoline PLC sistema ne sme biti iznad 60C. PLC komponente moraju biti pravilno rasporeene prilikom postavljanja, kako bi se izbegla suvina toplota. Proizvoa moe dati preporuku za raspored, koja se bazira na tipinim uslovima za veinu PLC aplikacija, a koji slede: 60% ulaza su Ukljueni u bilo koje vreme 30% izlaza su Ukljueni u bilo koje vreme snabdevanje strujom svih modula je povezano po zahtevu proizvoaa i datim specifikacijama temperatura vazduha je oko 40C Situacije kada je veina I/O ukljuena u isto vreme kada je temperatura vazduha vea od 40C nisu tipina. U tim situacijama, razmak izmeu komponenti mora biti vei da bi se obezbedilo bolje rashladno strujanje. Ako oprema unutar ili van upravljakog ormana izaziva stvaranje zraenja toplote i I/O sistem radi neprekidno, upravljaki orman treba da sadri ventilator koji e hladiti topla mesta blizu PLC-a, obezbeujui cirkulaciju vazduha. Vazduh koji dolazi od ventilatora treba prvo da proe kroz filter, zbog zatite od ulaska praine i ostalih kontaminanata u upravljaki orman. Praina spreava komponente da se oslobaaju toplote, kao i tetni rashladni profil kada toplotna provodljivost okolnog vazduha opada. U sluajevima preterane toplote, upravljaki orman bi trebao da bude opremljen sa klimatizacionom jedinicom ili rashladnim sistemom koji koristi kompresovani vazduh (vidi sliku 12 i 13). Ostaviti otvorena vrata od upravljakog ormana nije dobra praksa, jer to omoguuje ulazak provodljive praine u PLC sistem.

Slika 12. Vortex kuler koji se koristi u sistemima za hlaenje.

19

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Slika 13. Hlaenje sistema kompresovanim vazduhom. Postoji metoda za izraunavanje porasta temperature i rasipanja toplote za jedno radno okruenje, bazirano na njegovoj veliini i koliini opreme. Porast temperature je teperaturna razlika izmeu vazduha unutar radnog okruenja i spoljanje temperature vazduha (ambijetalna temperatura vazduha). Hoffman Engineering Co., proizvoa upravljakih sistema, je napravio grafikon porasta temperature koji koriste za njihova radna okruenja. Slika 14 ilustruje grafikon porasta temperature za NEMA 12-tip radna okruenja. U narednom primeru je objanjeno kako se izraunava porast temperature i potrebni protok vazduha za hlaenje, koristei dati grafikon.

Primer 1 NEMA 12 radno okruenje (upravljaki orman) prikazano na Slici 15 sadri programabilno logiki kontroler sa transformatorom za napajanje elektrinom energijom, snabdevanje energijom za jedan analogni pretvara i ostalu opremu i raznu elektromehaniku opremu. Zajednika potronja opreme, izraunata sabiranjem potronje svakog elementa, iznosi 1011 wati. Ambijentalna temperatura radnog okruenja je 32.2C. Saznati: (a) porast temperature radnog okruenja (b) potreban protok vazduha
20

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Slika 14. Grafik porasta temperature za NEMA 12 radno okruenje.

Slika 15. NEMA 12 radno okruenje (upravljaki orman).

21

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Reenje (a) Da bi izraunali porast temperature, prvo treba izraunati ukupnu povrinu slobodnih-vidljivih strana upravljakog ormana. Predpostavljajui da zadnja i donja strana upravljakog ormana nisu slobodne, povrina svake slobodne strane je: Prednja povrina = (Visina)(irina) = (1,8 m2)(1,2 m2) = 2,16 m2 Bona porina = (Visina)(Dubina) = (1,8 m2)(0,9 m2) = 1,62 m2 Gornja povrina = (Dubina)(irina) = (0,9 m2)(1,2 m2) = 1,08 m2 Prema tome, ukupna povrina rasipanja toplote,uzimajui u obraun dve slobodne bone strane, iznosi: Ukupna povrina = 2,16 m2 + 2(1,62 m2) + 1,08 m2 = 6,48 m2 Prema tome, 1011 vati ukupne snage u upravljakom ormanu je rasporeeno na ukupnu povrinu od 6,48 m2, a dobijeno rasipanje po kvadratnoj stopi je 156 vati: Rasipanje snage = 1011 wati 6,48 m2 = 156 wati/m2 Sa grafika porasta temperature za NEMA 12 upravljaki orman, moemo saznati da je porast temperature oko 32C ili 57.5F. Zbog toga ukupna radna temperatura sistema (ambijentalna + porasta) e biti oko 64.2C (32.2C + 32C) ili 147.5F. Ta temperatura prevazilazi radnu temperaturu PLC-a od 60C, to znai da moe doi do smetnji u radu usled visoke temperature unutar upravljakog ormana. Ovakav sistem, zbog toga iziskuje odgovarajuu ventilaciju ili hlaenje.

22

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

(b) Potreban protok vazduha u unutranjosti upravljakog ormana zasnovan je na osnovu maksimalne radne temperature komponenti (60C za PLC). Pretpostavljajui da sve unutranje komponente mogu podneti do 60C (140F), dozvoljeni porast temperature (T) u rashladnog vazduha iznosi: T = Max. temp. radnog okru. Max. temp. komponenti = 64.2C - 60C = 4.2C = 39.6F Potreban protok vazduha Qvaz je dat jednainom: Qvaz = (3160)(KW u upravlj. ormanu) T gde je 3160 konstanta, a KW je kilovat toplote u upravljakom ormanu (u ovom sluaju 1.011 KW) i T dozvoljena temperatura. Zbog toga, potreban protok vazduha je: Qvaz = (3160)(1.011) 39,6F = 80.68 ft3/min = 2.18 m3/min Prema tome, minimalni protok vazduha od 2.18 m3/min je potreban za uklanjanje toplote u upravljakom ormanu. Prekomerna promena napona. Napajanja elektrinom energijom PLC sistema moe podneti variacije napona i dopustiti sistemu da funkcionie u okviru njegovih radnih margina. Sve dok je ulazni napon adekvatan, napajanje elektrinom enegijom obezbeuje potreban napon za rad procesora, memorije i I/O. Meutim, ako napon padne ispod minimalno doputenog nivoa, napajanje elektrinom energijom e upozoriti procesor, koji e odmah iskljuiti sistem. U aplikacijama koje su podlone mekanim AC provodnicima i neuobiajenim varijacijama napona u napajanju, prvi korak ka reenju, jeste korekcija svakog mogueg problematinog ulaznog napona u sistem. Ako ove korekcije ne otklone problem, onda se moe upotrebiti konstantni naponski
23

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

transformator, da bi se spreilo esto gaenje sistema (vidi sliku 16). Konstantni naponski transformator stabilizuje ulazni napon napajanja elektrinom energijom, konpenzujui promenu napona u primaru, odravajui nepromenjen napon u sekundaru. Kada se koristi konstantni naponski transformator, korisnik treba da proveri da li je nominalna snaga, dovoljna za snabdevanje ulaznih ureaja i napajanje elektrinom energijom PLC-a. Osim toga, korisnik treba da povee izlazne ureaje ispred konstantnog naponskog transformatora, pre nego iza njega, tako da transformator ne sprovodi struju izlazima. Ovako ureenje e smanjiti optereenje transformatora, zahtevajui upotrebu manjih transformatora. Prilikom ugraivanja obavezno proveriti informaciju vezanu za propisanu nominalnu snagu konstantnog naponskog transformatora.

Slika 16. Konstantni naponski transformator upotrebljen za stabilizaciju ulaznog napona.

24

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

5. I/O instalacija, elektrine instalacije i napomene

Instalacija I/O je moda i najvei i najkritiniji posao kada je re o ugradnji sistema sa programabilno logikim kontrolerom. Da bi se minimizirale greke i pojednostavila instalacija, korisnik treba da se pridrava predhodno odreenih pravila. Svi ljudi ukljueni u ugradnju kontrolera i I/O sistema treba da prihvate instalacione smernice, koje moraju biti definisane u poetnoj fazi planiranja. Kompletan set dokumenata sa preciznim informacijama u vezi postavljanja i povezivanja I/O e osigurati pravilno ureenje sistema. Pored toga, ove dokumente treba stalno aurirati tokom svake faze instalacije. U tekstu koji sledi razmotrie se neka opta pravila prilikom instalacije PLC opreme. 5.1 I/O instalacioni modul Postavljanje i instalacija I/O modula je jednostavno, isvodi se na postavljanje odgovarajuih modula, na njihova odgovarajua mesta. Ova procedura sadri verifikaciju tipa modula i slot adrese definisane I/O dodeljenim adresama. Svaka stezaljka modula je dalje povezana sa spoljnim kome je dodeljena adresa. Korisnik obavezno treba da iskljui struju modulu pre postavljanja i povezivanja provodnika. 5.2 Razmatranja o elektrinim instalacijama Veliina Provodnika. Svaki I/O prikljuak moe prihvatiti jedan ili vie provodnika odreene veliine. Korisnik mora proveriti da li je provodnik korektnog preseka i da li je odgovarajue veliine da izdri maksimalno moguu struju. Obeleavanje provodnika i prikljuaka. Svako spoljanje povezivanje provodnika i njegovo mesto prikljuenja treba obeleiti koristei verodostojan nain obeleavanja. Provodnike treba obeleavati sa odgovarajuim plastinim labelama sa brojevima ili sa nalepnicama koje se stavljaju oko provodnika. Blok stezaljki se obino obeleava odgovarajuom nalepnicom. Obeleavanje bojom provodnika istih signlnih karakteristika (npr. AC: crvena, DC: plava itd.) moe biti korieno u obeleavanju provodnika. Tipina nomenklatura obeleavanja ukljuuje broj provodnika, ime ureaja ili njegov broj i izlaznu ili ulaznu adresu. Dobra identifikacija provodnika i prikljuaka pojednostavljuje odravanje i pronalaenje greaka. Sveanj provodnika. Sveanj provodnika je tehnika koja se obino koristi da pojednostavi povezivanje I/O modula. U ovoj metodi, provodnici koji e biti povezani na pojedinani modul su upakovani, obino uz pomo plastinih kravata i onda neometano usmereni kroz vod sa ostalim svenjevima
25

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

provodnika istih signalnih karakteristika. Ulazni, strujni i izlazni sveanj koji prenose isti tip signala, trebalo bi postaviti u razliite vodove, kada je to mogue, da bi se izbegla interferencija. 5.3 Procedura postavljanja elektrinih instalacija Kada je I/O modul postavljen na svoje mesto i kada su njegovi provodnici u svenju, povezivanje modula moe da pone. Za povezivanje se preporuuje sledea procedura: Iskljuiti struju u PLC-u i I/O modula pre poetka bilo kakvog postavljanja i uvoenja elektrinih instalacija. Proveriti da li su svi moduli u odgovarajuem slotu. Proveriti tip modula i broj modula i I/O diagram elektrinih instalacija. Proveriti lokaciju slota, s obzirom na I/O dodeljene adrese u dokumentaciji. Privrstiti svaki I/O modul. Obeleiti odgovarajui sveanj provodnika svakog modula i usmeriti ga kroz vod do mesta gde se nalazi modul. Oznaiti svaki provodnik u svenju i proveriti da li pripada tom odreenom modulu. Poeti sa prvim modulom, pronai provodnik u svenju koji se vee na najnii terminal. Iz take gde je provodnik vertikalno izjednaen sa krajnjom takom, savijati provodnik pod pravim uglom kroz vod sve do krajnje take. Preseci provodnik na rastojanju 1cm vie od krajnje take zavrtanja. Skinuti izolaciju sa kraja provodnika 1 do 1.5 cm. Umetnuti neizolovani kraj providnika (predhodno je poeljno ga staviti u odgovarajuu papuicu) i privrstiti ga zavrtanjem. Ako dva ili vie modula dele isti izvor elektrine energije, postaviti osigurae na provodnike elektrine energije od jednog do drugog modula.

Ako se zatitni kabl ve koristi, spojiti samo jedan kraj sa uzemljenjem, najbolje na inu postolja. Ovakvo spajanje e izbei stvaranje strujnog kruga uzemljenja. Strujni krug uzemljenja se stvara kada se dve ili vie elektrinih putanja spajaju na liniju uzemljenja ili kada se jedna ili vie putanja spajaju na zatitni vod. Drugi kraj ostaviti nespojen, osim ako nije drugaije specificirano. Ponavljati proceduru za svaki provodnik u svenju, sve do poslednjeg provodnika za taj modul.
26

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Nakon zavretka postavljanja provodnika, laganim povlaenjem svakog provodnika proveriti da li je dobro spojen. 5.4 Posebne napomene za I/O povezivanje Povezivanje provodnika na odreene ureaje, meutim, moe zahtevati posebnu panju. Ovakve konekcije obuhvataju ulaze, induktivna optereenja, spajanje izlaza i zatitni kabel. Povezivanje propustljivih ulaza. Postoje ureaji koji proputaju slabu struju, ak i kada su iskljueni. Izlazi triaka i tranzistora izlaza su izloeni ovim gubitcima, mada je struja tranzistora mnogo manja. U veini sluajeva ova pojava e izazvati samo treperenje indikatora ulaza, ali ponekad, ovaj nedostatak moe pogreno aktivirati ulazno kolo, to prouzrokuje pogreno delovanje. Tipian ureaj koji je izloen ovakvoj situaciji je blizinski senzor. Ovakav tip nedostatka, moe se pojaviti kada jedan izlaz ukljuuje jedan ulaz, stim da taj ulaz niko vie ne aktivira.

Slika 17. (a) Spajanje sa ureajem sa propustljivim ulazom i (b) spajanje jednog izlaznog modula na jedan ulazni modul.
27

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Slika 17 prikazuje dve situacije koje su spomenute, zajedno sa korigujuim delovanjem. Propustljivi ulazi mogu biti korigovani stavljanjem optreujueg otpornika du ulaza. Optereujui otpornik predstavlja otpor u elektrinom kolu, uzrokujui da napon padne u provodniku izmeu propustljivih uvedenih ureaja i ulaza. To uzrokuje skretanje sa ulaznog prikljuka. Zbog toga, slaba struja je usmerena kroz optereujui otpornik, minimizirajui koliinu struje u ulazni modul (ili izlazne ureaje). Ovo spreava ulaze ili izlaze, od ukljuivanja kada treba da budu iskljueni. Suzbijanje induktivnih optereenja. Prekid struje uzrokovan iskljuenjem jednog izlaza induktivnog optereenja generie veoma visoki napon. Napon moe dostii vrednost i od nekoliko hiljada volti, i ako se ne suzbije, moe se izmeu provodnika koji napajaju ureaje strujom, ili izmeu elektrinih provodnika i postolja preko kojeg je sprovedeno uzemljenje, zavise od fizike konstrukcije ureaja. Ovaj visoki napon izaziva netane operacije i u nekim sluajevima moe da oteti izlazni modul. Da bi se izbegla ovakva situacija, priguiva elektrinog kola, tipini otpornik/kondenzator (RC) ema ili metal oksid promenljivi otpornik zavistan od napona (MOV). Priguivai treba da budu postavljeni kako bi ograniili napon, kao i da kontroliu iznos promene struje kroz induktor (pogledaj Sliku 18).

Slika 18. (a) malo, (b) veliko i (c) DC tehnika za suzbijanje optereenja.
28

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Veina izlaznih modula je napravljeno da radi sa induktivnim optereenjima, tako da su oni tipino sadre priguivae. Meutim, u pojedinanim sluajevima, triak e moda biti nemoan da iskljui struju koja prolazi u niim takama (komutacija - pretvaranje naizmenine u jednosmernu struju), to zahteva naknadno spoljno suzbijanje u sistemu. RC priguiva u elektrinom kolu, postavljen zajedno sa ureajem, moe obezbediti dodatno suzbijanje za male AC ureaje, kao to su elektromagnetni prekidai, releji i starteri motora do veliine 1. Vei elektrini kontaktori (veliine 2 i vei) zahtevaju pored RC-a i jedan MOV. Kod jednosmernog prenosa, dioda postavljena du optereenja moe obezbediti DC suzbijanje. Slika 19 prikazuje nekoliko primera suzbijanja induktivnog otereenja.

Slika 19. Suzbijanje (a) optereenja paralelnog sa PLC ulaznim modulom, (b) DC opterereenje i (c) optereenja sa prekidaima paralelnim i rednim sa PLC izlaznim modulom.
29

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Spajanje izlaza. Izlazi su obino osigurani u modulu, kako bi zatitili triak ili tranzistor od preoptereenja. Ako izlazi nemaju interni osigura, onda osigurai treba da budu spoljno postavljeni (obino na blok stezaljki) u toku prvobitnog postavljanja. Kada se dodaju spoljni osigurai izlaznom kolu, korisnik treba da se pridrava specifikacije proizvoaa koji se odnosi na dati modul. Samo pravilno odreen osigura e obezbediti da osigura reaguje brzo prilikom preoptereenja i onemogui pregorevanje izlaznih prikljunih ureaja. Zatita. Provodnici TTL nivoa, analognih signala, signala sa termoparova i drugih signala nieg nivoa, su obino usmereni u razliitim putanjama, kako bi smanjili efekte meanja signala. Zbog naknadne bezbednosti, zatitni kabel treba koristiti za upravljake provodnike, za zatitu signala niskog nivoa od elektrostatikog i magnetnog zraenja, sa provodnika koji sadre struju od 60 Hz i drugih provodnika koji imaju naglu promenu struje. Upleteni, zatitni kabel treba da je upleten barem na svakih 3 cm i trebe da bude zatien sa oba kraja. Zatita treba da bude spojena sa glavnim uzemljenjem u samo jednoj taki (pogledaj Sliku 20), i zatita neprestano mora biti odravana du celog kabla. Zatitni kabel mora takoe i biti usmeren to dalje od podruja visokog uma, kao i dobro izolovan preko itave duine.

Slika 20. Spajanje zatitnog kabla sa uzemljnjem

6. Putanje u rad PLC-a i procedure proveravanja

Pre putanja struje u sistem, korisnik treba da izvri nekoliko zavrnih provera na hardveru komponenti i povezivanju. Ove provere e svakako zahtevati dodatno vreme. Meutim ovo uloeno vreme e gotovo uvek smanjiti ukupno vreme putanja u rad, pogotovo u veim sistemima sa puno ulazno/izlaznih ureaja. Naredna kontrolna lista se odnosi na proceduru provere pre putanja u rad:
30

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Vizuelno pregledati sistem da bi se uverili da su sve hardverske komponente postavljene. Proveriti taan broj modela svake komponente. Proveriti sve komponente CPJ i I/O modula kako bi se uverili da su postavljeni u odgovarajui slot, i smeteni pravilno na odgovarajue mesto. Proveriti da li je ulazno napajanje ispravno spojeno, i da li je napajanje unutar sistema pravilno usmereno i spojeno sa svakim I/O postoljem. Proveriti da li I/O komunikacioni kabl spaja procesor sa individualnim I/O postoljima i odgovarajuim I/O dodeljenim adresama. Proveriti da li su sve I/O iane konekcije na kontroleru na pravom mestu. Upotrebiti dokumentaciju o I/O dodeljenim adresama, za proveru da li je svaka ica na ispravnom mestu. Proveriti da li su iane konekcije izlaza na odgovarajuem mestu i da li su spojene sa odgovarajuim ureajima. Osigurati brisanje memorije od predhodno smetenog upravljakog programa. Ako je upravljaki program memorisan u EPROM-u (izbrisiva programabilna postojana memorija), privremeno skinuti ipove sa RAM memorije. 6.1 Statika Provera Elektrinih Instalacija Ulaza Statiku proveru elektrinih instalacija ulaza, trebalo bi izvriti sa napajanjem koje je spojeno na PLC i ulazne ureaje. Ova provera e ispitati da li je svaki ulazni ureaj povezan na ispravni ulazni terminal i da li ulazni modul funkcionie pravilno. Poto se ovo testiranje radi pre ostalih testiranja, u sistemu, ono e ispitati i da li su procesor i programirani ureaji u dobrom radnom stanju. Ispravno potavljanje provodnika ulaza, moe biti provereno pomou sledeih procedura: Postaviti PLC u stanje koje e spreiti automatski rad. Ovo stanje veoma zavisi od modela PLC-a, ali se najee oznaava sa stop, onemoguiti program... Ukljuiti napajanje elektrinom energijom ulaznim ureajima. Proveriti da li svi indikatori sistema pokazuju ispravan rad. Tipino, ti indikatori su AC OK, DC OK, procesor OK i I/O komunikacija OK.
31

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Proveriti da li Total-Stop prekida iskljuuje napajanje I/O ureajima. Runo ukljuiti svaki ulazni ureaj i zatim nadgledati odgovarajui status LED indikatora na ulaznom modulu i/ili nadgledati na ureaju za programiranje da li se istovetno ukljuuju adrese za te ureaje. Ako je pravilno spojen, LED indikator e se ukljuiti. Ako se pored oekivanog, ukljui jo neki indikator, kada se ulazni ureaj aktivira, onda je ulazni ureaj spojen na pogrean ulazni prikljuak. Ako se ne ukljui ni jedan LED indikator, greka moe postojati u svakom ulaznom ureaju, elektrinim provodnicima ili ulaznom modulu. Preduzeti sve mere opreza da bi se izbegle povrede ili oteenja, kada se pusti u rad ureaj koji je povezan serijski sa optereenjem koje je eksterno u odnosu na PLC. 6.2 Statika provera elektrinih instalacija izlaza Statika provera elektrinih instalacija izlaza, trebalo bi izvriti sa napajanjem koje je spojeno na PLC i izlazne ureaje. U praksi, najbezbednije je da se prvo privremeno iskljue svi izlazni ureaji koji sadre mehanike pokrete (npr. motori, elektromagnetni prekidai itd.). Kada se radi, statistika provera elektrinih instalacija izlaza, proveri e se da li je svaki izlazni ureaj spojen na ispravnu adresu, i da li taj ureaj i izlazni modul funkcioniu ispravno. Za proveru elektrinih instalacija izlaza, potrebno je koristiti sledee procedure: Privremeno (lokalno) iskljuiti sve izlazne ureaje koji izazivaju mehaniko kretanje. Ukljuiti struju PLC i ulazno/izlaznim ureajima. Ako neki Total-Stop iskljuuje napajanje izlazima, proveriti da li se napajanje stvarno iskljuuje kada se on aktivira. Obaviti proveru izlaza jedan po jedan. Ako je izlaz motor ili neki drugi ureaj koji je privremeno iskljuen, ukljuiti struju ureaju samo za proveru. Provera izlazne operacije moe biti izvrena korienjem jedne od sledeih metoda: Predpostavljajui da PLC ima neku funkciju postavljanja izlaza, testirati svaki izlaz, koristei programirajui ureaj, pomou koga se prinudno ukljui izlaz. Ako je pravilno povezan, odgovarajui LED indikator i ureaj e se ukljuiti. Ako se neki indikator upali vie puta nego to je to oekivano, mogue je da je izlazni ureaj spojen

32

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

na pogreni izlazni terminal (Nenamerna mainska operacija se nee izvriti, zbog toga to su okretanje i druga kretanja izlaza iskljuene). Ako se indikator ne ukljui, greka moe postojati u svakom izlaznom ureaju, elektrinim provodnicima ili izlaznom modulu. Pustiti program korak po korak i proveravati svaki izlaz, tako to se predhodno programiraju koraci sa pojedinanim ukluivanjem kontakata (pritiskom na odgovarajui taster). Postaviti CPJ u radni, pojedinani rad ili neki slini reim rada u zavisnosti od tipa kontrolera. Sa kontrolerom u radnom reimu, pritisnuti runi prekida kako bi se izvrilo testiranje. Sa kontrolerom sa pojedinanim radom, pritisnuti i drati runi prekida dok kontroler izvrava pojedinano testiranje. Posmatrati izlazne ureaje i LED indikator, kako je opisano u prvoj preceduri. 6.3 Proveravanje upravljakog programa Proveravanje upravljakog programa je zavrna provera. Ova provera se moe uraditi u svako doba, ali treba je uraditi pre uitavanja programa u memoriju i dinamikog proveravanja sistema. Korienjem celokupne dokumentacije, koja se odnosi na upravljane ureaje, potrebno je izvriti proveru upravljakog programa. Dokumenti, kao to su dodeljene adrese i eme povezivanja, treba da prikau svaku promenu koja se mogla desiti tokom statikih provera elektrinih instalacija. Kada se ovo uradi, dobijeni, pregledani finalni program predstavlja tvrdu kopiju programa koji e biti uitan u memoriju i on je bez greaka ili u svakom sluaju u skladu sa originalno izraenom dokumentacijom. Zavrno proveravanje upravljakog programa ukljuuje sledee radnje: Koristei odtanpani dokument I/O elektrinih instalacija, proveriti da li svaki upravljani izlazni ureaj ima programirani izlaz sa iste adrese. Pregledati odtampanu kopiju programa zbog greaka koje mogu da nastanu prilikom uitavanja programa. Proveriti da li se svi planirani kontakti i interni izlazi imaju odgovarajue dodeljene adrese. Proveriti da li su tajmeri, brojai i ostale podeive veliine postavljene na pravu vrednost.

33

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

6.4 Dinamika provera sistema Dinamika provera sistema je postupak koji verifikuje loginost upravljakog programa, kako bi se osigurale korektne operacije izlaza. Ova provera predpostavlja da su sve statike provere izvrene, elektrine instalacije ispravne, komponente ispravne i funkcioniu korektno i softver je potpuno pregledan. Tokom dinamike provere, sigurnije je postepeno dovesti sistem do potpunog automatskog rada. Iako manji sistemi mogu biti pokrenuti u celini, vei sistemi treba da budu pokrenuti postepeno po sekcijama. Vei sistemi obino sadre distribuirane upravljake podsisteme koji upravljaju delom maine ili procesa. Postepeno uvoenje jednog podsistema u rad sistema omoguava da ceo sistem bude pokrenut sa maksimalnom sigurnou i efikasnou. Udaljeni podsistemi mogu biti privremeno onesposobljeni, deliminim uklanjanjem njihovog napajanja ili iskljuenjem komunikacione veze sa CPJ. Naredna pravila, predstavljaju proceduru za dinamiku proveru sistema: Uitati upravljaki program u memoriju PLC-a. Testirati upravljaku logiku, koristei jednu od sledeih metoda: Prebaciti PLC na TEST reim, ako postoji, to e dopustiti izvoenje i pronalaenje greaka upravljakog programa kada su izlazi iskjueni. Proveriti svaki korak, posmatrajui status izlaznih LED indikatora ili nadgledanjem odgovarajuih izlaznih koraka na programatoru. Ako PLC mora da bude u RUN reimu, kada se ukljuuju/iskljuuju izlazi tokom testa, lokalno iskluiti izlaze koji nisu bili testirani, kako bi izbegli tetu ili povrede. Koristiti instrukcije za obilaenje rada izlaza koji nisu bili testirani, to e iskljuiti izlazne ureaje koji nisu neophodni. Proveriti korektnost logikih operacija svakog koraka i izmeniti logiku ako je neophodno. Uspean alat za pronalaenje greaka upravljake logike je pojedinano pregledanje. Ova procedura odobrava korisniku da nadgleda svaki korak sve dok se pregledanje ne zavri. Kada testovi pokau da logika ispravno kontrolie izlaze, skloniti sve privremene instrukcije koje su koriene. Postaviti PLC u RUN reim i testirati operacije celog sistema. Ako su sve procedure korektne, automatski rad treba da se izvrava bez problema.
34

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Odmah dokumentovati sve modifikacije upravljake logike i prepraviti originalnu dokumentaciju. Napraviti kopiju programa (npr. na CD-u) to je pre mogue. Preporuke za putanje u rad i pravila tehnike eksploatacije u ovom odeljku su dobre procedure koje e pomoi u bezbednosti, pravilnom putanju u rad bilo kog sistema sa PLC. Meutin, neki PLC mogu imati specifine zahteve za putanje u rad, koji su opisani obino u uputstvu za rad. Korisnik treba da zna sve specifine zahteve pre putanja u rad PLC.

7. PLC ODRAVANJE SISTEMA

Programabilni logiki kontroleri su napravljeni da se mogu lako odravati i da bi se osigurao rad bez problema. Ipak, nekoliko aspekata za odravanje treba razmotriti kada je PLC sistem na svom mestu i kada je u eksplataciji. Sigurnosne mere odravanja, ako se izvravaju periodino, umanjie anse da sistem otkae. Ova oblast predstavlja neke praktine savete kojih se treba pridravati da bi sistem bio u dobrom radnom stanju. 7.1 Preventivno odravanje Preventivno odravanje sistema sa programabilnim logikim kontrolerima ukljuuje samo nekoliko osnovnih postupaka, koje e znatno smanjiti broj otkaza komponenti sistema. Preventivno odravanje PLC sistema trebalo bi da bude planirano zajedno sa odravanjem ostalih maina i opreme, tako da oprema i PLC budu isklueni to manje vremena. Meutim, planiranje preventivnog odravanja PLC-a zavisi od njegovog okruenja. Slede direktive za preventivne mere: Periodino oistiti ili zameniti sve filtere koji su postavljeni u upravljakom ormanu u zavisnosti od koliine praine u okolini. Ne ekati planirano odravanje maine da bi se proverili filteri. Ovakav postupak e osigurati da unutar upravljakog ormana cirkulie ist vazduh. Ne dozvoliti prljavtini i praini da se nagomilavaju na PLC komponente; centralno procesna jedinica i I/O sistem nisu napravljeni da budu neprobojni-otporni na prainu. Ako se praina nagomila na rashladni profil i elektrine instalacije, moe se spreiti rasipanje toplote, to e prouzrokovati smetnje i otkaz elektrinih kola. Pored toga, ako provodljiva praina dopre do elektronske ploe, to moe prouzrokovati kratki spoj, to najverovatnije rezultuje trajnim oteenjem.
35

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Periodino proveriti kontakte I/O modula kako bi se uverili da su dobro utaknuti, prikljueni i dobro spojeni. Takoe, proveriti da li su moduli bezbedno postavljeni. Obavljati ovakvu vrstu provere mnogo ee kada se PLC sistem nalazi u podruju velikih konstantnih vibracija, koje mogu razdvojiti krajnje prikljuke. Osigurati da se oprema koja proizvodi smetnje ne bude postavljena blizu PLC-a. Obezbediti da se nepotrebne stvari dre dalje od opreme unutar upravljakog ormana. Ostavljajui stvari, kao to su eme, prirunici za postavljanje ili drugi materijali na vrh postolja centralno procesne jedinice ili na neko drugo postolje u radnom okruenju moe spreiti protok vazduha i stvoriti topla mesta, to moe prouzrokovati otkazom sistema. Ako se PLC sistemsko okruenje nalazi u sredini koja je izloena vibracijama, postaviti vibracioni detektor koji moe da se spoji na PLC kao preventivna mera. Na ovakav nain, PLC moe kontrolisati visoke nivoe vibracija, koje mogu dovesti do olabavljenja prikljuaka.

^^^^n mmm
7.2 Rezervni delovi uvanje zaliha rezervnih delova je dobra ideja. U tom sluaju e se minimizovati vreme u otkazu, koje je rezultat otkaza neke komponente. U sluaju otkaza, postojanje odgovarajueg rezervnog dela na zalihama, moe da znai da se vreme u otkazu smanjuje na par minuta, umesto da traje nekoliko sati ili dana. Po pravilu koliina rezervnih delova na zalihama treba da bude 10% od broja ukupno korienih delova. Ako se neki delovi ne koriste esto onda manje od 10% tih delova treba imati na skladitu. Glavne komponente CPJ ploe se moraju imati u rezervi bar po jednu, bez obzira na broj CPJ-a koji je iskorien. Svako napajanje, glavno ili pomono, takoe treba imati u rezervi. Odreene aplikacije mogu zahtevati ceo PLC sistem kao rezervni deo. Ovaj ekstremni sluaj se javlja kada sistem koji je otkazao treba odmah osposobiti za rad ne ostavljajui vremena da se odredi koji je modul otkazao.

36

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

7.3 Zamena I/O modula Ako se I/O modul mora zameniti, korisnik mora biti siguran da je modul koji treba da se instalira odgovarajueg tipa. Neki I/O sistemi dozvoljavaju da se moduli menjaju dok napajanje radi, ali drugi zahtevaju da se iskljui napajanje. Ako zamena modula rei problem, ali se oktaz ponovo javi u kratkom vremenskom periodu, korisnik treba da proveri induktivno optereenje. Induktivno optereenje moe stvoriti naponske i strujne pikove, pa je u tom sluaju neophodno postojanje osiguraa. Ako osigura na modulu otkae i nakon to je zamenjen, problem moe da bude u tome da je strujna granica na izlazu modula manja nego to zahteva izlazni ureaj, ili postoji neka greka na izlaznom ureaju.

8. PROBLEMI U PLC SISTEMU

8.1 Problemi sa podzemnim petljama Kao to je ranije spomenuto petlje uzemljenja se javljaju kada postoje dva ili vie kanala za postavljanje elektrinih vodova u zemlji. Na primer, na slici 21, transformatori i releji su povezani na uzemljenje na postolju (ili kuitu ureaja) i povezani su na analogni ulaz pomou kabla sa izolacijom. Omota spaja oba uzemljena postolja, na taj nain se formira put za protok struje od jednog uzemljenja do drugog s obzirom na to da oba uzemljenja imaju razliite potencijale. Jaina struje koja protie kroz omota moe biti nekoliko ampera, to bi indukovalo znaajna magnetna polja u prenosu signala. Ovo moe stvoriti smetnje koje bi dovele do mogueg pogrenog oitavanja analognog signala. Da bi se to izbeglo, omota mora biti povezan na uzemljenje sa samo jedne strane postolja, bolje na PLC strani. Na primeru prikazanom na slici 21, omota treba da bude povezan na uzemljenje na interfejs analognog ulaza.

Slika 21. Petlja uzemljenja koja je nastala spajanjem oba kraja izolovanog kabla
37

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Za proveru postojanja petlji uzemljenja treba odspojiti icu za uzemljenje na mestu uzemljenja i izmeriti otpornost od ice do take gde je spojena (vidi sliku 22). Unimetar treba da pokae veliku omsku vrednost. Ako omska vrednost bude mala onda postoji stalno kolo, to znai da sistem ima najmanje jednu petlju uzemljenja.

Slika 22. Procedura za identifikovanje petlji uzemljenja. 8.2 Dijagnostiki indikatori LED indikatori mogu nam dati mnogo informacija o spoljnim ureajima, povezivanju i I/O modulima. Veina I/O modula ima barem jedan LED indikator ulazni moduli obino imaju indikator napajanja, dok izlazni moduli obino imaju logiki indikator. Kada LED sija na ulaznom modulu, to obino znai da je ulazni ureaj aktiviran i da je njegov signal prisutan u modulu. Sam indikator ne moe razdvojiti otkaz modula od indikacije napajanja, stoga neki proizvoai obezbeuju dodatni dijagnostiki indikator - logiki indikator. ON na logikom indikatoru znai da je prepoznat od strane logikog dela ulaznog modula. Ako logiki i indikatori napajanja ne odgovaraju meusobno, tada modul nije u mogunosti da pravilno poalje dolazei signal do procesora. Ovo pokazuje otkaz modula.

38

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Logiki indikator na izlaznom modulu funkcionie slino kao logiki indikator na ulaznom modulu. Kada je na ON, logiki indikator pokazuje da je logiko strujno kolo modula prepoznalo naredbu, od strane procesora, da se ukljui na ON. Kao dodatak logikom indikatoru, neki izlazni moduli objedinjuju indikator stanja osiguraa ili indikator napajanja ili oba. Indikator stanja osiguraa pokazuje stanje osiguraa u izlaznom kolu, dok indikator napajanja pokazuje da postoji napajanje. Kao indikatori napajanja i logiki indikatori u ulaznom modulu, ako oba nisu istovremeno ukljuena (ON), izlazni modul je otkazao. LED indikatori su od velike pomoi pri otkrivanju problema. Uz pomo indikatora napajanja i logikih indikatora korisnik moe odmah sa velikom tanou da utvrdi otkaz na modulu ili kolu. Meutim LED indikatori ne mogu da dijagnosticiraju sve mogue probleme. Umesto toga oni slue za otkrivanje prvih znakova otkaza sistema. 8.3 Problemi sa PLC ulazima Ako se spoljni ureaj povezan na ulazni modul nije ukljuio problem moe biti negde izmeu konekcije napajanja i terminalne konekcije na modulu. Indikator stanja ulaznog modula moe da obezbedi informaciju o spoljnom ureaju, modulu i vezi spoljnog ureaja sa modulom, to moe da pomogne u pronalaenju problema. Prvi korak u dijagnozi problema, je postavljanje PLC-a u standby reim rada, da PLC ne bi aktivirao izlaz. Ovo omoguava da se spoljni ureaj aktivira runo (npr. granini prekida se runo pritisne). Kada je spoljni ureaj aktiviran, indikator napajanja na modulu treba da bude ukljuen na ON, to pokazuje da postoji stalno napajanje. Ako je indikator na ON, onda su ice dobro spojene i ne predstavljaju uzrok problema. Sledei korak je ocena PLC itanja ulaznog modula. Ovo se moe postii korienjem PLC test reima rada, koji ita ulaze i izvrava program ali ne aktivira izlaze. U ovom reimu e PLC displej ili pokazati 1 u tabeli, to je odgovor na aktiviran spoljni ureaj ili e indikator na kontaktu biti oznaen (vidi sliku 23). Ako PLC pravilno oitava ureaj, onda problem nije u ulaznom modulu. Ako ga ne oitava pravilno, onda znai da postoji greka u modulu. Mogue je da logika u modulu ne funkcionie pravilno ili mu je otkazao optiki izolator. Osim toga, mogue da jedan od interfejs kanala na modulu bude neispravan. U ovom sluaju, modul se mora zameniti.

39

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Slika 23. Oznaeni kontakt pokazuje stalno napajanje. Ako modul ne oitava signal sa spoljnog ureaja, moraju se izvriti dodatna testiranja. Loe povezivanje, pogrean spoljni ureaj, pogrean modul, ili neodgovarajua napon izmeu spoljnog ureaja i modula mogu prouzrokovati problem. Prvo, zatvoriti spoljni ureaj i izmeriti napon na ulaznom modulu. Voltmetar treba da pokae napon signala (npr. 24 V DC). Ako je pokazao odgovarajuu napon, ulazni modul ne funkcionie kako treba zbog toga to ne prepoznaje signal. Ako je izmerena vrednost 10-15% ispod odgovarajueg napona signala, onda je problem u izvoru napajanja spoljnog ureaja. Ako ne postoji napon, onda je problem u povezivanju ili spoljnom ureaju. Proveriti da li su ice na modulu dobro povezane. Za dalje pronalaenje problema, proveriti da li postoji napon kod spoljnog ureaja. Kada je ureaj ukljuen, izmeriti napon na ureaju korienjem voltmetra. Ako nema napona na strani koja se povezuje na modul, onda je greka kod ulaznog ureaja. Ako ima napona, onda je problem u povezivanju ica od ulaznog ureaja do modula. U ovom sluaju se moraju pratiti ice da bi se otkrio problem. 8.4 Problemi sa PLC izlazima PLC izlazni interfejsi takoe sadre indikatore stanja koji obezbeuju korisne informacije pri otkrivanju problema. Kao u sluaju pronalaenja problema kod PLC ulaza, prvi korak pronalaenja problema kod PLC izlaza, je da se izoluje problem, koji se moe odnositi ili na modul ili spoljni ureaj ili povezivanje ica. Kod izlaznog modula proveriti da li je napon kod izvora napajanja izlaza u odgovarajuem nivou vrednosti. Kod sistema koji radi na 24 V DC ova vrednost moe da varira do 10% od te vrednosti. to znai da ta vrednost moe da bude izmeu 21 i 27 V DC. Takoe treba proveriti stanje osiguraa na izlaznom modulu. Ako osigura nije ispravan, proveriti na koliko volti radi
40

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

taj osigura. Dalje, proveriti kolika je struja potrebna na izlazu da bi utvrdili da li ureaj vue previe struje. Ako izlazni modul prima naredbu od strane procesora za ukljuenje, ali stanje na izlaznom modulu ne pokazuje da je ukljuen onda je greka na izlaznom modulu. Ako se indikator ukljui, ali spoljni ureaj nema napajanje, proveriti napon na izlaznom terminalu da bi bili sigurni da radi. Ako nema napona, onda se mora zameniti modul. Ako ima napona, onda je problem u loem povezivanju ica ili je problem kod spoljnog ureaja. Proveriti da li su dobro povezane ili da nisu prekinute ice koje vode do modula. Nakon provere modula, proveriti da li spoljni ureaj radi pravilno. Izmeriti napon na ulasku u spoljni ureaj, dok je ukljuen izlazni modul, s tim da treba voditi rauna da je povratna linija dobro spojena na ureaj. Ako postoji napajanje, ali ureaj ne reaguje onda je greka u spoljnom ureaju. Jo jedna metoda za proveru spoljnog ureaja, je da se testira bez korienja izlaznog modula. Ukloniti ice koje povezuju spoljni ureaj sa izlaznim modulom, i povezati spoljni ureaj direktno na napajanje. Ako spoljni ureaj ne reaguje, onda je neispravan. Ako spoljni ureaj reaguje, onda je problem u povezivanju ica izmeu ureaja i izlaznog modula. Proveriti ice i potraiti da li ima prekinutih ica. 8.5 Problemi sa procesorom PLC take ima dijagnostike indikatore koji pokazuju status PLC-a i procesora. Ovi indikatori ukljuuju napajanje OK, memorija OK, i komunikacija OK stanja. Prvo treba proveriti da li PLC prima dovoljno napajanja. Ako PLC i dalje ne radi, proveriti da li je pao napon ili je iskoio osigura. Ako PLC ne proradi, i uz odgovarajue napajanje onda je problem u procesoru. Dijagnostiki indikatori na prednjoj strani PLC-a e pokazati da je problem u memoriji ili komunikaciji. Ako je jedan od ovih indikatora ukljuen, mogue je da treba zameniti procesor. 8.6 Pregled metoda za pronalaenje problema Moe se zakljuiti da je najbolji metod za dijagnozu ulazno/izlaznih kvarova da se izolira problem na modulu, spoljnom ureaju ili povezivanju ica. Ako postoje indikatori napajanja i logiki indikatori, onda je jednostavnije pronai probleme. Prvi korak u reavanju problema, je da se pomou unimera ispita napajanje na ulaznom i izlaznom terminalu. Ako je napon odgovarajui na terminalu, i modul ne reaguje, onda treba zameniti modul. Ako zamena modula nije reila problem, treba proveriti da li su ice dobro povezane. Ako na izlaznom terminalu postoji odgovarajui napon, ali izlazni ureaj ne radi
41

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

ovo takoe ukazuje na pogreno povezane ice. Ako je aktiviran izlaz, a LED indikator je iskljuen onda je modul neispravan. Ako se kvar ne moe pratiti do I/O modula, moraju se proveriti kontakti na modulu. Konano, proveriti da neke ice sluajno nisu prekinute.

42

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

GLAVNE PREPORUKE ZA PUTANjE U RAD I ODRAVANJE PLC-A U predhodnim poglavljima, detaljno su opisana sva neophodna znanja koje je potrebno imati u vidu prilikom putanja u rad i odravanja sistema sa PLC. Raspored elemenata u jednom sistemu sa PLC-om, treba da vodi rauna o aplikaciji za koju je namenjen, kao i da osigura rad kontrolera, u njegovom okroenju, bez problema. Izgled sistema ne uzima u razmatranje samo PLC komponente ve i drugu opremu, kao to su transformatori, pomona napajanja, sigurnosni upravljaki releji, potiskivai smetnji na liniji. Izgled PLC sistema uzima u razmatranje mnogo faktora. Neki od faktora koji utiu na raspored, povezivanje ica i postavljanje komponenti su sledei: Najbolja lokacija postavljanja upravljakog ormana u kojem je PLC je u blizini maine ili procesa kojim se upravlja. Postavljanje upravljakog ormana mora biti uraeno u skladu sa NEMA standardima koji se odnose na radno okruenje. Temperatura unutar ormara ne sme da pree maksimalnu radnu temperaturu PLC-a, koja tipino iznosi do 60 C. Ventilator treba da se postavi ako unutar ormana postoje ureaji koji se jako greju dok rade. Ako se javlja kondenzacija treba postaviti greja sa termostatom unutar ormana. Orman sa PLC-om ne treba postaviti blizu opreme koja stvara velike smetnje (kao to su maine za zavarivanje). Radi boljeg strujanja vazduha za hlaenje, sve komponente PLC-a treba da se postave u vetrikalnu poziciju. Grupisanje slinih I/O modula je dobro reenje. Sve ice za naizmeninu struju treba da budu udaljene od ica koje provode niskonaponsku jednosmernu struju, da bi se izbegla pojava smetnji. Ako ice koje idu sa ulaza/izlaza moraju da se ukrste sa icama za napajanje koje provode naizmeninu struju, to mora biti uraeno pod pravim uglom. Fiziku lokaciju puteva kojima e biti provuene ice i povezivanje spoljih I/O signala, napajanja i konekcija na kontroleru definie izgled sistema vodova i ica. Pravilne tehnike uzemljenja odreuju da putevi za postavljanje uzemljenja moraju biti trajni, kontinualni i u mogunosti da bezbedno provode struju uzemljenja sa minimalnom impedansom.

43

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Zahtevi koji se odnose na napajanje PLC sistema ukljuuju sledee: Ona se mogu saeto predstaviti na sledei nain: Napajanje sistema i I/O ureaji moraju imati zajedniki izvor napajanja naizmeninom strujom da bi se minimalizovale linijske smetnje i da se ne bi javljali pogreni ulazni signali. Korienje izolacionog transformatora se preporuuje ako postoji mogunost pojave smetnji u liniji za napajanje, nastalih od strane opreme koja stvara smetnje. PLC sistem treba da sadri dovoljno pomonih strujnih kola za delimino ili u celosti zaustavljanje rada PLC-a i maine u sluaju nepredvienih dogaaja. Pomoni ureaji ukljuuju total stop, glavni i sigurnosne upravljake releje i prekidae za hitan prekid napajanja. Prevelike smetnje, toplota i varijacije napona mogu da tete PLC sistemu. Stoga, komponente treba postaviti to dalje od ureaja koji stvaraju smetnje, nivo temperature treba drati unutar granica definisanih od strane proizvoaa i paziti da napon bude u definisanim granicama. Tipini uslovi za rad PLC-a obuhvataju: 60% ulaza su aktvirani u isto vreme 30% izlaza su aktvirani u isto vreme Struje koje snabdevaju module su priblinih vrednosti Temperatura u okolini je oko 40C Kada se instaliraju I/O ureaji, korisnik treba da bude siguran da su moduli instalirani na pravim lokacijama, da su koriene ice odgovarajueg preseka, da su ice i redne stezaljke oznaene i da su ice koje vode do svakog modula posebno odvojene vezicama. Povezivanje nekih spoljnih ureaja zahteva posebnu panju. Ove konekcije ukljuuju nekvalitetne ulaze, induktivna optereenja, osigurae i kablove sa metalnim omotaem. Optereujui otpornik se moe koristiti u sluajevima gde je spoljni ureaj izloen izlaznom strujnom proputanju, to moe uzrokovati ukljuenje ulaznih strujnih kola. Induktivno optereenje se mora suzbiti korienjem RC priguivaa i/ili varistora. Ako osigurai nisu deo izlaznog modula moraju se posebno instalisati.

44

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Kablovi sa metalnim omotaem se trebaju uzemljiti, na kuite, samo na jednom kraju. Pokretanje sistema obuhvata procedure koje se moraju izvriti pre pokretanja, proveru da li su ice na ulazima dobro spojene, proveru da li su ice na izlazima dobro spojene, proveru upravljakog programa i proveru dinamike sistema. Procedura koje se moraju izvriti pre putanja u rad, obuhvata nekoliko provera hardvera pre nego to se ukljui napajanje. Proveru da li su ice na ulazima dobro spojene, treba izvriti kada je ukljueno napajanje PLC-a i ulaznih ureaja. Ova provera potvruje da je svaki ulazni ureaj povezan na odgovarajui terminal i da ulazni moduli funkcioniu pravilno. Proveru da li su ice na izlazima dobro spojene, treba izvriti kada je ukljueno napajanje kontrolera i izlaznih ureaja. Svi ureaji koji uzrokuju mehaniko kretanje, treba da budu iskljueni. Provera upravljakog programa se sastoji iz finalnog pregleda celokupne dokumentacije. Provera dinamike sistema, predstavlja upravljanje celim sistemom putem PLC-a, sa ciljem da se potvrdi pravilan rad izlaza prema logici programa. Iako PLC sistem zahteva minimalno odravanje, moraju se periodino sprovesti odreene mere u odravanju, da bi se smanjila verovatnoa otkaza sistema. Ova preventivna odravanja, treba da se obavljaju kada i preventivna odravanja maina, da bi se smanjilo vreme kada sistem nije u radu. 10% svih delova iskoritenih u PLC sistemu, kao i po jedna od svake upravljake ploe, treba drati kao rezervne delove. Petlje uzemljenja se mogu javiti u PLC sistemu, kada postoje dva ili vie elektrina puta za uzemljenje koja vode do zemlje. Njihova pojava se moe izbei ako se koristi kabl sa metalnim omotaem, koji treba uzemljiti samo na jednom kraju. Pri dijagnozi I/O otkaza, prvo treba proveriti LED indikator i/ili logiki indikator na modulu. Posle toga, kljuno je, bez obzira da li se radi o problemu sa ulazima ili izlazima, izolovati problem na modulu, spoljnom ureaju ili na povezanim icama.

45

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

PRILOG
U ovom prilogu, izvriemo analizu upravljakog ormana, koji je prikazan na slikama 24 i 25. Na osnovu predhodno navedenih pravila, preporuka, razmatranja i upozorenja, proveriemo da li ovaj upravljaki orman zadovoljava sve uslove za putanje u rad i koji su to postupci za njegovo odravanje.

Slika 24. Upravljaki orman spoljanji izgled.

46

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Slika 25. Upravljaki orman unutranji izgled. Kao to se vidi na slikama, upravljaki orman sadri: signalne lampice, displej, total-stop prekida, glavni trofazni prekida, PLC, ispravlja elektrine energije, prekidae, releje, redne stezaljke i sklopke sa bimetalima. Da li upravljaki orman sa svojim komponentama ispunjava sve zahteve da bi se pustio u rad, analiziraemo davanjem odgovora na sledea pitanja:

47

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Upravljaki orman 1. Kojem tipu po NEMA standardu pripada upravljaki orman? Ovaj upravljaki orman po NEMA sdandardima pripada Tipu 1; znai za postavljanje u unutranjosti objekta, za zatitu protiv kontakta sa ugraenom opremom i bez posebnih zahteva za odravanje. Pitanje: Odgovor: 2. Da li je upravljaki orman lociran tako da se vrata u potpunosti mogu otvoriti? Da 3. Da li je dubina ormana takva da obezbeuje adekvatan razmak izmeu zatvorenih vrata i ugraenih komponenti i pripadajuih kablova? 4. Da li je unutranja ploa ormana pokretna na skidanje? 5. Da li upravljaki orman sadri prekida za hitno iskljuenje koji je postavljen na pristupano mesto? 6. Da li upravljaki orman sadri dodatnu opremu kao to su: unutranje osvetljenje, gumeno zaptivanje ili akrilni prozor za bolju vidljivost? Okolina 7. Da li se unutar upravljakog ormana pojavljuje kondenzacija? 8. Da li je upravljaki orman postavljen dovoljno daleko od ureaja koji proizvode previe elektromagnetskih i radio frekvencijalnih smetnji? 9. Da li je upravljaki orman postavljen na samu upravljanu opremu? Postavljanje PLC komponenti i ostalih komponenti 10. Da li su sve komponente postavljene u vertikalan poloaj? 11. Da li su snabdevai elektrine energije postavljeni na vrh, iznad ostale opreme? 12. Da li je CPJ-a postavljena na visini koja odgovara radnom mestu?
48

Da Da Da Ne

Ne Da Ne

Da Da Da

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

13. Da li je ostala oprema postavljena to dalje od PLC-a? 14. Da li su releji i druga elektromehanika oprema postavljeni to blie vrha upravljakog ormana? Postavljanje I/O modula, elektrinih instalacija i uzemljenja 15. Da li su I/O moduli odvojeni u grupe kao to su AC ulazni modul, DC ulazni moduli, AC, DC izlazni moduli i analogni ulazni i izlazni modul? 16. Da li su AC elektrini provodnici odvojeni od DC elektrinih provodnika u vodovima? 17. Da li I/O elektrine instalacije prelaze preko AC elektrinih instalacija pod pravim uglom? 18. Da li je razmak izmeu I/O modula i bilo kojeg ianog voda vei od 5 cm? 19. Da li je ica uzemljenja neprekidna i da li su svi elementi uzemljeni na centralnu mreu uzemljenja? Strujni zahtevi 20. Da li se za napajanje PLC-a i I/O ureaja koristi zajedniki izvor napajanja naizmeninom strujom? 21. Da li se koristi izolacioni transformator? Sigurnost elektrinih instalacija 22. Da li PLC sistem sadri dovoljan broj elektrinih kola, za hitne situacije deliminog ili totalnog iskljuenja u sluaju nepredvienih dogaaja? um, toplota i zahtevi za napon 23. Da li se analogni I/O signali nalaze to dalje od elektromagnetnih izvora kao to su starteri motora i transformator? 24. Da li se PLC nalazi to dalje od ureaja koji proizvode um, kao to su veliki AC motori i ureaji za zavarivanje?
49

Da Da

Da Da Da Da Da

Da Ne

Da

Da Da

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

Izraunavanje porasta temperature: Prvo treba izraunati povrinu slobodnih-vidljivih strana. Kao to se vidi na slici, upravljaki orman je postavljen na metalne nogare, zbog ega se moe rei da je svih 6 strana upravljakog ormana slobodno. Ukupna povrina je: Prednja povrina = (1,08 m)(0,64 m) = 0,69 m2 Bona povrina = (1,08 m)(0,25 m) = 0,27 m2 Gornja i donja povrina = (0,64 m)(0,25 m) = 0,16 m2 Ukupna povrina = 2(0,69 m2) + 2(0,27 m2) + 2(0,16 m2) = 2,24 m2 Zajednika potronja opreme u upravljakom ormanu: Element: 1. Napajanje 2. PLC 3. Relej x 12 4. Sklopka x 12 Ukupna potronja: Potronja: 120 W 0,5 W 36 W 84 W 240,5 W

Rasipanje snage = 240,5 W 2,24 m2 = 107,4 W/m2 Sa grafika porasta temperature saznajemo da je porast temperature oko 22C. Poto je ambijentalna temperatura 30C ukupna radna temperatura sistema je 52C, to ne prevazilazi radnu temperaturu PLC-a od 60C, tako da dodatno hlaenje nije potrebno. 25. Da li postoje varijacije napona i da li se koristi konstantni naponski transformator?
50

Ne

Putanje u rad i odravanje programabilno logikih kontrolera

I/O instalacioni modul i elektrine instalacije 26. Da li su I/O moduli instalirani na odgovarajuim mestima? 27. Da li su koriene ice odgovarajueg preseka? 28. Da li su ice i redne stezaljke obeleene? 29. Da li su ice koje vode do svakog modula posebno odvojene vezicama? 30. Da li postoje ureaji koji proputaju struju ak i kada su iskljueni? Procedure proveravanja 31. Da li su postavljene sve hardverske komponente? 32. Da li su sve ice na ulazima i ulaznim ureajima dobro spojene? 33. Da li su sve ice na izlazima i izlaznim ureajima dobro spojene? 34. Da li je proveren upravljaki program? Da Da Da Da Da Da Da Da Ne

Na osnovu odgovora na postavljena pitanja iz svih oblasti koje su neophodne za analizu upravljakog ormana, moemo zakljuiti da upravljaki orman prikazan na slikama 24 i 25 zadovoljava sve kriterijume za putanje u rad. Sa strane odravanja upravljakog ormana vano je napomenuti da se ne sme dozvoliti nagomilavanje praine na PLC komponente. Periodino treba proveriti kontakte I/O modula, da li su dobro spojeni. Nepotrebne stvari drati to dalje od opreme unutar upravljakog ormana, jer spreavaju protok vazduha i stvaraju topla mesta.

51