Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 3

3.1 OSOVINE I VRATILA 3.1.1. Uvod Vratila i osovine, kao osnovni elementi obrtnog kretanja, moraju uvek biti preko kliznih i kotrljajnih leaja oslonjeni na noseu konstrukciju. Dva vratila me usobno se spajaju spojnicom. 3.1.2. Osnovni pojmovi i definicije Vratila i osovine su nosai obrtnih mainskih delova, koji u okviru jednog mainskog sistema vre: - prenoenje kretanja i optereenja i - spajanje delova u funkcionalnu celinu Definicija: Osovine predstavljaju nosae obrtnih mainskih delova kao to su tokovi, doboi, zupanici, kainici itd. Naprezanje: Osovine si napregnute prevashodno na savijanje, a u manjoj meri i na smicanje i aksijalna naprezanja-pritisak odnosno zatezanje. Osovine ne prenose obrtni moment. Podela: Tokom rada osovine mogu da se obru zajedno sa obrtnim delovima (obrtne osovine), a mogu delovi da se obru ili osciluju oko njih (nepokretne osovine). Na sl. 1.1. prikazan je primer nepokretne i obrtne osovine.

Slika1.1 Primeri nepokretne i obrtne osovine Definicija: Vratila predstavljaju nosae obrtnih mainskih delova i slue za prenoenje obrtnih momenata du ose obrtanja. Naprezanje: Vratila su zbog toga pored savijanja, zatezanja ili pritiskivanja napregnuta i na uvijanje i to, ili na celoj duini ili na delu vratila. Obrtni delovi na vratilu moraju biti tako uvreni da omogue prenoenje obrtnog momenta sa vratila ili na vratilo. Podela: Prema obliku podune ose, vratila mogu biti prava (sa pravom podunom osom (sl. 1.2. a, b, d, e, f) i kolenasta (sa isprekidanom izlomljenom podunom osom (sl. 1.2 c)).

b)

c) e)

d)

f) Slika 1.2. Konstrukcioni oblici vratila

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 3

3.1.3. Delovi vratila i osovina Delovi vratila i osovina su: a) rukavci mesta na kojima se ostvaruje pokretna veza sa drugim elementima maina, a najee sa leajima, a b) podglavci mesta na kojima se ostvaruje vrsta veza sa obrtnim delovima, tj. njihovim glavinama, koji se na njima nalaze (slika 1.3).

P R

Slika 1.3
Vratilo prenosnika kombinovano od rukavaca R i podglavaka P Spoj glavine i podglavka ostvaruje se tako da se obezbedi prenoenje kretanja, obrtnog momenta, poprenih i uzdunih sila. Zbog toga je podglavak snabdeven lebovima, naslonima, navojima i drugim karakteristinim oblicima. Oblik i dimenzije rukavaca su takvi da omoguuju prenoenje optereenja na oslonce kao i uslove za adekvatnu ugradnju leaja i normalne radne uslove za rad leaja. Osovine i vratila najee se izvode sa dva oslonca. Dugaka i jae optereena vratila mogu biti i sa veim brojem oslonaca. 3.1.4. Konstrukcioni oblici rukavaca Prema obliku rukavci mogu biti: - cilindrini (sl. 1.4a, b, v), - konusni (sl 1.4g) i - sferni (sl 1.4d). Prema pravcu delovanja sile rukavci mogu biti: radijalni kada sila deluje popreno na podunu osu (sl. 1.4a, b, v, g, d) aksijalni kada sila deluje u pravcu podune ose (sl. 1.4 ).

Slika 1.4. Rukavci vratila. Prema primeni, vratila se dele u tri grupe (Sl.1.5.): 1. Vratila prenosnika snage su najee nosai zupanika, lananika, remenica, frikcionih tokova, spojnica itd. Izra uju se zasebno ili izjedna sa obrtnim delom, na primer sa zupanikom. 2. Pogonska vratila rotora energetskih maina se koriste za prenoenje obrtnog momenta, na primer elektromotori, turbine, ventilatori, centrifugalne pumpe i dr. 3. Specijalna vratila se koriste za ostvarivanje specijalnih funkcija u mainskim sistemima. U ovu grupu spadaju kolenasta vratila motora sa unutranjim sagorevanjem, zatima teleskopska vratila ija duina se moe menjati, kao i savitljiva gipka vratila ija osa se moe deformisati po potrebi.

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 3

Vratila

Vratila prenosnika

Pogonska vratila

Specijalna vratila

Slika 1.5.
Podela vratila 3.2.1. Optereenje vratila i osovina Vratila su optereena: - prostornim sistemima sila i spregova od obrtnih delova koji se nalaze na njima, - sopstvenom teinom vratila i delova, kao i - inercijalnim silama usled neuravnoteenosti masa. 3.2.2. Statika analiza optereenja i otpori oslonaca Na vratilu istovremeno mogu da se na u i obrtni delovi prve i druge grupe. Shodno tome, vratila mogu biti optereena: - poprenim (radijalnim) slika 1.6, - podunim (aksijalnim) silama, - obrtnim momentima i - spregovima u aksijalnim ravnima.

Slika 1.6.
Radijalno optereenje vratila a) optereenje deluje izme u oslonaca b) na prepustu

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 3

3.2.3. Napadno optereenje vratila i osovina Optereenje koja napada bilo koji presek vratila naziva se napadno optereenje. Napadno optereenje vratila potie od: sila koje optereuju vratilo-spoljanje sile; otpora oslonaca, koji u odnosu na vratilo predstavljaju spoljanje optereenje.

Za odre ivanja napadnog optereenja u bilo kom preseku vratila, treba utvrditi koju vrstu naprezanja izaziva optereenje vratila, pa tako: Poprene sile i spregovi izazivaju savijanje i smicanje vratila; Aksijalne sile dovode do istezanja odnosno sabijanja vratila, a Obrtni momenti dovode do uvijanja vratila.

Moment savijanja Na osnovu momenata savijanja napadni moment savijanja prema:

2 2 Ms = Mx + My

M y za x-z ravan i M x , za y-z ravan dobija se rezultujui

Transverzalne sile Na osnovu transverzalnih sila rezultujua transverzalna sila prema:

Fx u pravcu x-ose, odnosno Fy u pravcu y-ose dobija se

Fr = Fx2 + Fy2
Moment uvijanja Dijagrama obrtnih momenata momenata uvijanja, pokazuje kako se obrtni momenti prenose du vratila odnosno kolikim momentom uvijanja je napregnut svaki presek vratila (Slika 1.7). Ako se na vratilu nalazi vie delova koji predaju (prenose) dovedeni obrtni moment, onda se du vratila vri prenoenje (razvo enje) od pogonskog dela remenice, do odgovarajuih gonjenih delova zupanika.

Slika 1.7. Dijagrami obrtnih momenata momenata uvijanja.

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 3

Aksijalna sila Dijagram aksijalnih sila pokazuje kolikom aksijalnom silom je optereen svaki popreni presek vratila.

3.3. vrstoa vratila

3.3.1. Naponi u vratilu

Vratilo je izloeno savijanju dejstvom momenata savijanja M, uvijanju, dejstvom momenata torzije Tt kao i zatezanju - pritisku, dejstvom uzdunih (aksijalnih) sila Fz (Sl.1.8). Ovi naponi su:
s = M ; W
= Tt ; Wp z = Fz A

gde su W - otporni moment poprenog preseka vratila, Wp - polarni otporni moment, A povrina poprenog preseka vratila. Popreni presek vratila je najee kruni pun, a moe biti i drugog konstrucionog oblika i to: kruno-prstenastog, sa lebom za klin, olebljen po celom obimu i sl. U tablici 3.1 dati su obrasci za izraunavanje otpornih momenata karakteristinih preseka vratila. Navedena optereenja vratila, M, Tt i Fz mogu biti uveana faktorima preoptereenja ukoliko se oekuje da preoptereenja budu esta i dugotrajnija.

s
M x M

2 3 1

2 3
t

2 1 3 4 1 obrt 4 1

s
Tt

Tt

x Fz x z t Fz t

, z

Slika 1.8.
Nominalni radni naponi u presecima vratila

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 3

Tablica 3.1. Otporni momenti karakteristinih oblika poprenih preseka

Oblik poprenog preseka Kruni pun popreni presek

Kruni pun presek sa jednim lebom Kruni pun presek sa dva leba pod 1800 Prstenasti presek Presek olebljenog vratila W = W W W = d 3 32

Obrazac
Wp = Wp Wp d 3 16 d 3 bt (d t )2 16 2d d 3 bt (d t )2 16 d

d 3 bt (d t )2 ; 32 2d d 3 bt (d t )2 ; 32 d

d 3 d 3 1 4 ; Wp = 1 4 ; 32 16

du d

d 41 + b d a1 d f 1 d a1 + d f 1 2 z f 32d a1

)(

; W p = 2W

Oznake i vrednosti mera lebova date su u tablicama odgovarajuih spojeva

Moment savijanja vratila M odredjuje se na osnovu sila na vratilu koje su pri prenoenju stalnog obrtnog momenta, stalne veliine pa je i moment M stalne veliine (statiki). Usled rotacije vratila, jedna odredjena taka u poprenom preseku, prolazi kroz zone nultog napona (1 i 3), maksimalnog zateueg napona (2), i kroz zonu maksimalnog pritiskujueg napona (4). Dakle, rotacija vratila doprinosi da se napon u takama poprenog preseka menja nezavisno od promene spoljnjeg optereenja. Promena je simetrina naizmenina, a najvea vrednost je u povrinskom sloju vratila. Broj promena napona jednak je broju obrtaja vratila jer se pun ciklus promene ostvari u toku jednog obrta. Napon uvijanja i zatezanja-pritiska z je konstantan pri konstantnom obrtnom momentu, bez obzira na rotaciju vratila. Ipak dejstvo obrtnog momenta povremeno prestaje usled prestanka radnih otpora kod maine ili usled iskljuivanja maine. Broj ovih promena promena u radnom veku maine moe biti veliki. Iz ovih razloga se naponi i z smatrati jednosmerno promenljivim, kako je na slici 3.16 prikazano. Ako bi smer obrtnog momenta bio promenljiv, ovi naponi bi takodje bili naizmenino promenljivi. Za mali broj promena obrtnog momenta u radnom veku maine, naponi i z mogu se smatrati i konstantnim. Ipak, najee se proraun vratila na uvijanje sprovodi usvajajui da je promena napona jednosmerna (R = 0). Treba napomenuti da je napon usled smicanja vratila dejstvom poprenih sila, zbog malog uticaja zanemaren. Takodje se iz istog razloga esto zanemaruje i uticaj napona z i ostaju samo napon na savijanje s i na uvijanje .
3.3.2. Koncentracija napona u vratilu

Vratilo je mainski deo sa izrazitim diskontinuitetima u veliini poprenog preseka, sa uzdunim i poprenim lebovima, navojima, otvorima, vrstim, neizvesnim i labavim naleganjima idr. koji su potrebni za naslanjanje i spajanje delova kao i za prenoenje optereenja. Sve su to izvori koncentracije napona koja je visokog intenziteta. Osim toga na mnogim mestima na vratilu prisutna je i viestruka koncentracija napona koja je posledica delovanja vie izvora koncentracije napona na istom mestu. Izvori koncentracije napona kod vratila mogu se podeliti u tri grupe. Prvu grupu ine nagle promene prenika vratila izazvane potrebom za naslanjanjem glavina i leaja. Druga grupa izvora koncentracije napona odnosi se na naleganja vratila, glavina i leaja. vrsta naleganja izazivaju vrlo intenzivnu koncentraciju napona dok je kod labavih ona manja.Treu grupu izvora koncentracije napona ine lebovi (uzduni i popreni) koji su potrebni za ostvarivanje spojeva sa vratilom. Na slici 1.9a prikazana je raspodela napona u poprenom preseku vratila usled savijanja,

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 3

na mestu nagle promene poprenog preseka, a na slici 1.9b raspodela napona na uvijanje na mestu leba za klin.

D d h

a)

b)

c)

Slika 1.9.
Koncentracija napona: a) savijanje, b) uvijanje, c) uticaj leba rastereenja

Iako je koncentracija napona kod vratila veoma prisutna, njeni efekti nisu u toj meri izraeni. Vratila se po pravilu izradjuju od konstrukcijskih elika opte namene koji su manje osetljivi na koncentraciju napona. Ako vratilo ipak mora biti izradjeno od elika velike jaine koji su znatno osetljiviji na koncentraciju napona onda se moraju preduzeti raspoloive konstrukcione i tehnoloke mere za smanjivanje koncentracije napona. Poveavanjem radijusa prelaznih zaobljenja koncentracija napona se znaajno moe smanjiti. Ipak mogunosti su ograniene jer veliki radijus ometa aksijalno naslanjanje glavina i leaja. lebovi rastereenja (sl.1.9c) ublaavaju naglu promenu preseka ali esto nema prostora na vratilu da bi se oni predvideli. Ostaju jo tehnoloka reenja (povrinsko kalenje, valjanje, .....) o kojima je re u sledeem poglavlju.

3.3.3. Dinamika izdrljivost i stepen sigurnosti vratila

Na slici 1.8 i u odeljku 3.3.1 je pokazano da je napon na savijanje vratila naizmenino promenljiv, a napon na uvijanje jednosmerno promenljiv. Kritini naponi za ova naprezanja su odgovarajue dinamike izdrljivosti. One se kod vratila odredjuju na osnovu dinamikih izdrljivosti standardne epruvete, uzimajui u obzir sve uticaje koji dovode do razlike u ovim izdrljivostima. Lomovi vratila nastupaju na mestima najvee koncentracije napona tj. u podnoju radijusa prelaznih zaobljenja gde se menja veliina preseka, u korenu leba i sl. Ako je u nekom preseku viestruka koncentracija napona, za odredjivanje izdrljivosti se koristi najvei efektivni faktor koncentracije napona k. Za savijanje DM i za uvijanje DM dinamika izdrljivost vratila je:
DM = D (1)M = D (1) DM = D (1)M
1 0,5tg M ;

1s 2 s 3s ks

D (1)M = D (1)

1u 2u 3u ; ku

2 D (1) 1u 2u 3u tg M = 1 + 1 D (0 ) ku

Posredstvoim koeficijenta 1 obuhvata se razlika u veliini poprenog preseka vratila i standardne epruvete, koeficijentom 2 razlika u hrapavosti epruvete i vratila na mestu koncentracije napona. Koeficijentom 3 obuhvata se uticaj primenjenih metoda za poveanje izdrljivosti vratila, tj. kompenzacija negativnih efekata koncentracije napona. Ako su ove metode primenjene 3 > 1, ako nisu 3 = 1. One se primenjuju samo kada je neophodno da se povea izdrljivost. To su metode obogaivanja povrinskog sloja ugljenikom (cementacija) ili azotom (nitriranje). Isto tako mogu biti primenjene metode hladnog mehanikog ojaavanja. Vrsta materijala vratila mora biti u skladu sa metodom koja se koristi. Osim toga neke od metoda mogu dovesti do suprotnih efekata, ako nisu
7

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 3

kvalitetno izvedene. Pri cementaciji u povrinskom sloju mogu se javiti mikronaprsline. Na osnovu ovih podataka parcijalni i ukupni stepen sigurnosti vratila je:

S =

DM ;

S =

DM ;

S=

S S
2 S + S 2

Stepen sigurnosti se proverava u svim presecima vratila u kojima postoji mogunost da dodje do loma. Sigurnost je zadovoljena ako je stepen sigurnosti vei od 1,5...2,5, zavisno od pouzdanosti podataka korienih u proraunu.
3.3.4.Izbor dimenzija vratila

Duina vratila odnosno rastojanje izmedju oslonaca zavisi od njegove funkcije. Kod vratila prenosnika duina odgovara zbiru irina glavina obrtnih delova na vratilu, potrebnim medjuprostorima i irinama leaja. Kod pogonskih vratila, duine se odredjuju na slian nain izuzev kada je poveanom duinom potrebno savladati vea rastojanja i obezbediti transmisiju mehanike energije. Dimenzije poprenog preseka vratila mogu se izraunati na osnovu potrebne vrstoe tako da u toku radnog veka ne dodje do razaranja. Potrebno je da radni napon u presecima vratila bude manji od dozvoljenog. Za kruni puni popreni presek kod kojeg je otporni moment W=0,1d3, proizlaze sledee relacije:

i =

Mi Mi = doz ; W 0,1d 3

d k

10M i ; doz

doz =

D (1)
KDS

Dozvoljeni napon se odredjuje na osnovu izdrljivosti materijala (epruvete) pri naizmenino promenljivom savijanju D(-1), koeficijenta dinamike izdrljivosti KD koji obuhvata procenjenu koncentraciju napona, uticaj veliine preseka i hrapavost (tablica 3.3) i na osnovu potrebne veliine minimalnog stepena sigurnosti, na primer S=2. Ekvivalentni moment savijanja Mi se dobija svodjenjem momenta savijanja M i momenta uvijanja Tt na Mi primenom hipoteze najveeg deformacionog rada. Dejstvo momenta Mi je ekvivalentno zajednikom dejstvu momenta savijanja i momenta uvijanja. Koeficijent ekvivalencije je odnos kritinih napona (dinamikih izdrljivosti) za savijanje i za uvijanje vratila i za Wp=2W:

D (1) i = + D (0 )
2

D (1) Mi = M + T 2 D (0 ) t
2

Tablica 3.3. Vrednosti faktora dinamike izdrljivosti KD

Oblik vratila i preseka < 700 >700 1 1,25 Glatko Na mestima promene prenika 1,5....2,1 1,8....2,6 Sa lebom po obimu, sa poprenim otvorom krunog pres. 2,0....2,2 2,0....2,6 Sa lebom za klin 1,6....2,0 1,8....2,2 Olebljeno vratilo sa ravnim bokovima 2,0....2,4 2,2....2,6 Olebljeno vratilo sa evolventnim bokovima 1,6....1,8 1,8....2,0 Na mestima sa navojem 1,5....1,9 1,8....2,2 Presovani spoj 2,4....3,0 2,08..2,6 Spoj sa labavim naleganjem 1,2....1,8 1,6....2,0 Vee vrednosti KD treba uzimati za vee preseke, za naglije promene preseka, za vee preklope, za materijale vee vrstoe, za hrapavije povrine

Rm u N/mm2

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 3

Tt

Mi

di

Slika 1.10.
Optereenja i dimenzije vratila

Momenti savijanja M (sl.1.10) odredjuju se na osnovu sila, otpora oslonaca i duina (rastojanja sila) na vratilu. Na osnovu momenata savijanja u ravni yz i u ravni xz, ukupni moment savijanja:
2 2 M = Mx + My

Na osnovu momenta Mi dobija se u svakoj taki du vratila prenik di. On se menja po kubnoj paraboli du vratila i predstavlja jezgro izvan kojeg se moe formirati oblik vratila. Prenici di su osnovne vrednosti dobijene na osnovu samo jednog kriterijuma kriterijuma vrstoe. Osim ovog, vratilo mora zadovoljiti i druge kriterijume koji su u vezi sa krutou, standardima, nosivou spojeva i dr. U izrazu za prenik vratila d, koeficijent k omoguuje da se prenik vratila povea u odnosu na vrednost di imajui u vidu navedene uticaje i potrebe. Ako je vratilo izloeno samo uvijanju, otporni moment Wp=0,2d3, te sledi da je potreban prenik: d =k
3

5Tt ; doz

doz =

D (0 ) KDS

3.3.Krutost i stabilnost vratila

Osim to vratilo u toku radnog veka ne sme da se polomi, ispravnost izvravanja funkcije ogleda se i u njegovoj krutosti i stabilnosti u radu. Krutost je posebno znaajna za vratila prenosnika. Elastine deformacije vratila dovode do poremeaja poloaja obrtnih delova, naroito kod zupanika. Usled ovih deformacija dolazi do odstupanja u sprezanju zubaca zupanika, a ako su ugibi vratila suvie veliki, moe doi i do istiskivanja zubaca iz sprege i do loma zubaca, a da pri tom vratilo ostane neoteeno. Ove krajnosti ukazuju na potrebu da se osim prorauna stepena sigurnosti, kod vratila provere i deformacije, naroito na mestima zupanika. Ovaj proraun se sastoji u izraunavanju ugiba i nagiba vratila na osnovu jednaine elastine linije vratila.

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 3

Deformacije vratila zavise od raspona oslonaca, od veliine poprenog preseka, od rasporeda i veliine sila i od modula elastinosti materijala vratila. Svi elici su priblino sa istim modulom elastinosti te krutost vratila nije zavisna od vrste elika od kojeg je izradjeno. Nasuprot krutosti, vrstoa je u visokom stepenu zavisna od vrste elika. Primenom elika visoke vrstoe, vratilo moe biti sa relativno malim poprenim presekom a da se pri tom ne polomi. Mali popreni presek ini vratilo nedovoljno krutim. Ako je vratilo od konstrukcionog elika koji je manje izdrljivosti, sigurnost je zadovoljena uz poveani popreni presek. To se odraava i na poveanje krutosti. Zbog dobre obradljivosti rezanjem, opti konstrukcioni elici 0545, 0645 i slini, najee se koriste za izradu vratila. Stabilnost vratila je radna karakteristika koja je znaajnija za pogonska vratila nego za vratila prenosnika. Zbog potrebe za dovoljnom krutou na savijanje, vratila prenosnika su poveanog preseka i smanjene duine te je na taj nain obezbedjena i potrebna stabilnost u radu. Pogonska vratila tj. vratila turbina, ventilatora, pumpi itd, obino nisu izloena poprenim silama, ali su na ovim vratilima naglavljene relativno velike obrtne mase diskova i rotora. Pri vrlo velikim ugaonim brzinama ove obrtne mase mogu doi u ekcentrian poloaj u odnosu na osu obrtanja i izazvati snane dinamike sile i vibracije. Kod dugakih i vitkih vratila ova pojava moe nastupiti i usled sopstvene mase vratila bez uticaja dodatnih masa. Broj obrtaja pri kojem nastupa rezonancija je kritini broj obrtaja: n kr = 60 2 c m

gde je: c - krutost vratila na savijanje zavisno od raspona oslonaca, prenika i modula elastinosti, m masa diska na vratilu zajedno sa sopstvenom masom vratila.

3.4. Materijali za vratila i osovine Materijal za vratilo ili osovinu mora zadovoljiti ekonomske i tehnike uslove. Najvaniji tehniki uslov je uslov radne sposobnosti. Vratila i osovine, dakle, moraju biti konstruisane tako da propisanu funkciju obavljaju ispravno i pouzdano, to znai da imaju dovoljnu vrstou i krutost, da bi u toku rada izdrali sva optereenja bez tetnih deformacija, razaranja i opasnih oscilacija. Kao materijali za vratila i osovine najee se koriste: - obini konstrukcioni elici, - elici za poboljanje i - elici za cementaciju. Normalno optereena vratila i osovina najee se izra uju od 0445 i 0545, a za jaa optereenja koristi se i 0645. Izdrljivost, vrstoa i tvrdoa ovih elika je manja u odnosu na druge elike, ali im je zato obradljivost rezanjem dobra, a cena nia. Pri tome se dobijaju neto vee dimenzije vratila to poveava njihovu krutost, odnosno smanjuju elastine deformacije pri istom spoljanjem optereenju. Visoko optereena vratila i osovine, koja se primenjuje kod vozila. motora, tekih alatnih maina, prenosnika, snage turbina itd., izra uju se od elika za poboljanje. Ovi elici su vee vrstoe i izdrljivosti, a uz odgovarajuu termiku obradu i velike tvrdoe. Ovde se najee koriste ugljenini elici 1430 i 1530 koji su predvi eni za izradu osovina inskih vozila. Od legitaniih elika primenjuju se 3230, 4131, 4730, 4731, 4732 i 4734. Brzohoda vratila uleitena u klizne leaje zahtevaju veliku tvrdou rukavaca, da bi koeficijent trenja klizanja bio manji, pa se ova vratila izra uju od elika za cementaciju. Isto vai i za vratila koja su izra ena izjedna sa drugim delovima (cementirani zupanici). Ovde se koriste cementirani i kaljeni ugljenini elici 1121, 1221, kao i legirani elici 4320, 4321, 5421 i 4721.

10

Mainski fakultet Univerziteta u Beogradu/ Mainski elementi 1/ Predavanje 3

PITANjA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Koji mainski elementi ine elemente obrtnog kretanja? ta su vratila? ta su osovine? Koja je razlika izme u vratila i osovine? ta su rukavci i podglavci? Na ta su napregnuta vratila ? Na ta su napregnute osovine? Kako se odre uju merodavni kritini naponi vratila? Kako se vri provera stepena sigurnosti vratila? Koji materijali se koriste za izradu vratila i osovina i zato?

11