V SAVREMENI METODI KRIMINALISTIKE REGISTRACIJE I IDENTIFIKACIJE Rec registracija oznacava zavodjenje u spisak tj vodjenje evidencije.

Krimi registracija je sistematsko registrovanje ucinilaca krivicnih dela, osudjenih lica kao i lica ciji je identitet nepoznat, registrovanje stvari i leseva u masovnim katastrofama, u cilju rasvetljenja odredjenih dogadjaja. Metode koje su se nekada koristile su bile: sakacenje, zigosanje, parada identifikacije, antropometrija (bertiazev sistem-merenje covekovih kostiju) Registracija i identifikacija lica pripadaju kriminalistikoj tehnici, kao disciplini kriminalistike i nalaze se u delu koji nosi naziv Registraciona tehnika posebna oblast u okviru kriminalistike tehnike. Registraciona tehnika prouava i primenjuje odgovarajue naune i tehnike metode koje slue za registraciju: lica, predmeta i leeva, radi omoguavanja njihove identifikacije. Registracija i identifikacija su meusobno uslovljene, jer registracija lica (osumnjienih, okrivljenih i osuenih),kao i predmeta i leeva, omoguava da se izvri njihova identifikacija. Registracija prethodi identifikaciji. . Kriminalistika registracija Kriminalistika registracija se vri prema: a) subjektu, koji obuhvata uinioce k.dela, odnosno: - osumnjiena lica; - okrivljena lica; i - osuena lica; b) predmetu, koji obuhvata: - sredstva izvrenja k.dela; - predmete pribavljene k.delom; - predmete nastale izvrenjem k.dela; - predmete pronaene na mestu izvrenja k.dela; - predmete na kojima se mogu nai tragovi u vezi s k.delom. c) nepoznatom leu. 2. Kriminalistika identifikacija Sa kriminalistikog aspekta, utvrivanje identiteta nekog objekta, tj. lica ili predmeta, znai utvrditi njegovu istovetnost, odnosno sve one bitne individualne karakteristike (obeleja) po kojima se razlikuje od nekog drugog objekta. Identifikacija nekog objekta znai utvrivanje njegovih: pravnih, faktikih i fizikih obeleja. Identifikaciona obeleja mogu se klasifikovati u tri grupe: a) pravna obeleja nastaju na osnovu zakonskih propisa, kao to su: ime i prezime, ime i prezime roditelja, prebivalite, boravite, dravljanstvo, brano stanje i sl. promenjiva obeleja. b) faktika obeleja stiu se roenjem, kao: dan, mesec i godina roenja, mesto roenja, matini broj, dan, mesec i godina proizvodnje i sl. ova obeleja se ne mogu menjati c) fizika obeleja karakteristina za svaki objekat (tj. lice i predmet) i veoma su znaajna za identifikaciju, posebno kada se vri prepoznavanje. Neka fizika obeleja su nepromenjiva (papilarne linije, boja oiju), a neka su promenjiva (lini opis, boja vozila npr. i sl.). U otkrivanju i razjanjavanju k.dela veoma je bitno da se otkrije uinilac k.dela i da se utvrdi njegov identitet. Vrste identifikacionih metoda: a) papilaroskopija identifikacija pomou crtea papilarnih linija; b) identifikacija na osnovu linog opisa; c) identifikacija na osnovu fotografija, d) identifikacija pomou foto-robota; e) identifikacija na osnovu tragova usana; f) identifikacija na osnovu tragova zuba;

g) identifikacija na osnovu naenih delova noktiju; h) identifikacija pomou glasa (fonoskopska identifikacija); i) identifikacija na osnovu mirisa (odoroloka identifikacija); j) identifikacija na osnovu genetskog zapisa (DNK identifikacija). . Papilaroskopija--Papilaroskopija predstavlja metod kriminalistike registracije i identifikacije lica, koji se zasniva na prouavanju i uporeivanju papilarnih linija na koi prstiju, dlanova i tabana. Bitne karakteristike (svojstva) papilarnih linija: a) nepromenjivost nastaju kod ploda u majinoj utrobi nakon tri meseca starosti i ostaju nepromenjene tokom itavog ivota; b) individualnost ne postoje dve osobe sa identinim papilarnim linijama; c) grupisanje sve papilarne linije se grupiu u osnovne grupe. Kod nas se papilarne linije klasifikuju po Vuetievom sistemu: 1) luni uzorci; 2) leve petlje, 3) desne petlje i 4) kruni uzorci. 5) pomone grupe koji se ne mogu svrstati ni u jednu od navedenih grupa. d) prenosivost ostavljanje tragova papilarnih linija na predmetima koji se dodiruju. Papilaroskopija se deli na: a) daktiloskopiju papilarne linije na prstima; b) hejroskopiju papilarne linije na dlanovima nju cine dve zbirke I zbirka otisaka dlanova leve i desne ruke daktiloskopsiranih poznatih izvrsilaca kd, i II- zbirka tragova papilarnih linija dlana ili dela dlana neidentifikovanih izvrsilaca kd; i c) pedoskopiju papilarne linije na tabanima, odnosno stopalima. d) poroskopija- na pap linijama nalazi se niz malih otvora razlicitih oblika i velicina. Kroz te otvore iz znojnih zlezda luci se znoj koji izlazi kroz pore. Marcelo Malpigi je otkrio da u kozi postoje kvrzice koje je nazvao papile. Koza se sastoji od epiderma-mrtve celije i derma-zive celije U suprotstavljanju kriminalitetu, a radi identifikacije nepoznatih uinilaca k.dela i leeva, najpouzdaniji je metod daktiloskopije. Da bi se mogla izvriti identifikacija lica na osnovu papilarnih linija, potrebno je da postoji daktiloskopska zbirka koja sadri prethodno uzete otiske prstiju odreenih kategorija lica. Tragovi papilarnih linija pronaeni na mestu izvrenja k.dela uporeuju se sa otiscima prstiju odreenih lica iz daktiloskopske zbirke.

Postupak uzimanja otisaka prstiju (daktiloskopiranje lica) (palac desne ruke i na kraju mali prst leve ruke). Za uzimanje otisaka kod leseva postoji kasikica. Vrste daktiloskopskih zbirki: a) Opta ili dekadaktiloskopska zbirka otisci papilarnih linija svih deset prstiju odreenih lica na istom kartonu. Na osnovu svih deset otisaka prstiju jednog lica pravi se daktiloskopska formula. b) Monodaktiloskopska formula svaki otisak na posebnom daktiloskopskom fiu, to znai da za jedno lice postoji deset pojedinanih daktiloskopskih fieva. Svaki pojedinani otisak prsta ima svoju formulu. Monodaktiloskopska zbirka se sastoji iz dve celine: a) jedne, u kojoj se registruju otisci papilarnih linija poznatih uinilaca k.dela; i b) druge, u kojoj se registruju tragovi papilarnih linija nepoznatih uinilaca k.dela. Pronaeni trag papilarnih linija sa mesta proverava se kroz svih deset kartona otisaka prstiju poznatih uinilaca k.dela. Da bi dokazali da je otisak prsta uzet od poznat lica identian sa odreenim tragom papilarnih linija sa mesta izvrenja k.dela, vri se daktiloskopsko vetaenje.Potrebno je pronai najmanje 12 identinih individualnih karakteristika na oba otiska. Lini opis Tvorac ovog metoda je Alfons Bertion i to je jedan od prvih metoda registracije i identifikacije lica. U praksi postoji utvreni obrazac na kome se nalaze svi mogui podaci o linom opisu, koje krim. tehniar podvlai ili popunjava. Lini opis (obrazac): visina, razvijenost, kosa, elavost, elo-profil, oi, profil podbratka, nos, ui, resica, zubi, govor. Registraciona (sinjaletika) fotografija. Sastoji se u registrovanju odreenih lica fotografisanjem, tako da se odreena kategorija lica moe identifikovati na takav nain. Po pravilu registruju se osuena lica, uinioci k.dela u povratu, profesionalni uinioci. Prepoznavanje lica i nepoznatih leeva pomou fotografije vre oteeni, oevici dogaaja i sl. Ova fotografija se koristi za: a) identifikaciju lica, b) identifikaciju leeva, c) raspisivanje poternice i objave, d) traganje za licima, e) kriminalistiko-operativne evidencije. Registraciona (sinjaletika) fotografija podrazumeva tri poze: a) anfas, b) desni profil I c) levi poluprofil.

Anfas i desni profil se snimaju bez ikakvih detalja, a levi poluprofil, onako kako lice svakodnevno izgleda (naoare, kapa, i sl.). Za fografisanje se koristi specijalna stolica koja se okree. Fotografija se radi u razmeri 1:10, to je pogodno za merenje pojedinih delova tela. U donjem levom uglu fotografije upisuje organizaciona jedinica gde se vri fotografisanje i registarski broj lica.

3.4. Foto-robot (identi kit) Sutina foto-robota sastoji se u sastavljanju lika na osnovu zapaanja oevidaca dogaaja.Pomou ovog metoda vri se sastavljanje slike jednog lica kombinacijom slika delova drugih osoba, tj. uklapanjem u celinu pomou odgovarajueg aparata, a po kazivanju oevidaca dogaaja.U svetu se koriste razni sistemi za izradu foto-robota, a kod nas je prisutan kompjuterski sistem sa velikim brojem kombinacija. Drugi nain izrade foto-robota je crtanje izgleda nekog lica od strane angaovanog likovnog umetnika, a po kazivanju oevidaca dogaaja. Sastavljeni ili nacrtani izgled lica fotografie se i dobijena fotografija slui za: a) prepoznavanje uinioca k.dela, zbog ega se objavljuje u sredstvima javnog informisanja, b) raspisivanje vanrednog obavetenja i dr. Making face- siroko rasprostranjen softver za izradu foto robota mogu se redom odabrati delovi lica nos usta usi isl. On ne radi sa stvarnim likovima Fantom foto robot- koristi ga nemacka policija radi se sa bazom podataka realnih likova Fotoshop- program sa ogromnim mogucnostima, prvo se saslusa osteceni koji detaljno prica o licu Identifikacija na osnovu tragova usana--Usne oveka sadre individualne karakteristike (brazde) koje su pogodne za njegovu identifikaciju. Tragovi usana mogu biti: a) latentni (ostaju na tvrdim podlogama) i b) vidljivi (naminkane usne). Latentni tragovi se otkrivaju pod kosim svetlom.Tragovi usana se fotografiu i fiksiraju magnetnim prahom i transparentnom folijom. Identifikacija se vri uporeenjem sa nespornim tragom skinutim na pogodnim podlogama.Identifikacija se vri uporeenjem na osnovu uoenih individualnih karakteristika. 3.7. Identifikacija na osnovu tragova noktiju Ovi tragovi nemaju identifikacioni karakter, jer ne mogu biti toliko individualni da bi omoguili sigurnu identifikaciju. Meutim, ovi tragovi, koji najee ostaju na koi oveka, ne smeju se zapostavljati. Treba ukazati na tragove tkiva koji se mogu nai ispod noktiju, koji mogu biti veoma znaajni za identifikaciju, posebno zbog DNK. Sa aspekta identifikacije lica najznaajniji su tragovi koji predstavljaju delove noktiju, a pronau se na mestu izvrenja, jer poseduju uzdune brazde koje su pogodne za identifikaciju. Na osnovu tih brazda moe se identifikovati i prst sa koga trag potie. 3.8. Identifikacija na osnovu tragova zuba Tragovi zuba poseduju individualne karakteristike, na osnovu kojih se moe izvriti identifikacija lica. Tragovi zuba mogu nastati na ljudskom telu ili na predmetima, najee prehrambenim artiklima. Ovi tragovi se fiksiraju fotografisanjem i pri tom se uzimaju predmeti radi vetaenja Identifikacija se vri na osnovu individualnih karakteristika tragova sa mesta izvrenja k.dela i uzetih tragova osumnjienih lica na istoj ili slinoj podlozi, odnosno predmetu. Tragovi nacinjeni na elasticnoj podlozi npr ljudska koza ne mogu da se koriste za identifikaciju nego mozda jedino za pronalazenje nekih individualnih karakteristika

Fonoskopska identifikacija (identifikacija pomou glasa) Odreena k.dela se vre verbalnim putem, neposredno ili preko telefona, zbog ega je neophodno prepoznavanje glasa. Osnovne karakteristike specifinosti glasa ispoljavaju se u vidu jaine, visine i boje glasa. Kada je glas nepoznatog lica snimljen na odgovarajui ureaj, potrebno je pronai osumnjiena lica iji glas treba takoe snimiti istom ili slinom tehnikom. Identifikacija lica je mogua na osnovu individualnih karakteristika u glasu svakog oveka. Identifikaciono vetaenje se sastoji u uporeivanju: a) snimljene inkriminisane i b) pribavljene komparativne izjave od osumnjienog lica. U novije vreme se komparativna vetaenja ove vrste vre na kompjuteru, uz primenu specijalnih softvera za analizu glasa. Odoroloka identifikacija (identifikacija na osnovu traga mirisa) Izvrioci k.dela nisu ni svesni da na mestu izvrenja ostavljaju i tragove mirisa (telesni miris). Trag mirisa omoguuje da se uz pomo posebno dresiranih pasa otkrije izvrilac k.dela, ako su ispunjeni odreeni uslovi (protek vremena, atmosverske prilike, karakteristike terena i sl.).U novije vreme razvija se nova oblast kriminalistike kriminalistika odorologija (nauka o mirisima). Pomou posebnih sprava tragovi mirisa se fiksiraju na mestu izvrenja k.dela, tako to se usisavaju i potom konzerviraju. Posebno dresirani pas prethodno pomirie trag konzervirani miris i na osnovu njega pokuava da izmeu vie lica identifikuje lice od koga isti potie. Ovaj postupak se ponavlja vie puta i sa razliitim slubenim psima. Istraivanja su pokazala da pravilno konzerviran trag zadrava svojstva i vie godina, a prisustvo greke u identifikaciji je neznatno (1-2%). 3.11. DNK identifikacija (identifikacija na osnovu genetskog zapisa) Na mestu izvrenja k.dela ostaju brojni bioloki tragovi koji potiu od uinioca, na osnovu kojih se moe izvriti DNK identifikacija (dezoksiribonukleinska kiselina). Ona predstavlja organsku supstancu koja se nalazi u nukleusu ivih elija. Sastavni je deo hromozoma i sastoji se od etiri baze i sutina je u rasporedu, odnosno u utvrivanju redosleda ovih baza. Zanemarljiva je verovatnoa da dve osobe imaju isti redosled baza, odnosno genetski kod (genom), koji odreuje individualne karakteristike svakog pojedinog lica. Prema tome, DNK je genetski materijal koji se nalazi u jezgru svake telesne elije i koji daje kodirane poruke koje se razlikuju kod svakog lica. To znai da krv, sperma, pljuvaka, kao i svaki drugi bioloki trag koji potie od oveka i u sebi sadri ljudske elije, moe da poslui za ovu vrstu identifikacije.Svaki ovek poseduje sopstveni kod (ifru), koji se naziva genom. DNK predstavlja genetski trag jednog lica i omoguava njegovu identifikaciju na osnovu odreenih biolokih tragova, isto kao to to omoguavaju tragovi papilarnih linija, pa se u literaturi sree i naziv genetski otisak prstiju. Identifikacija se vri uporeenjem DNK sa mesta izvrenja sa DNK uzetim od osumnjienog lica. Naunici iskljuuju mogunost da se kod dva lica pojavi ista genetska struktura, uz mogunost izuzetka kod jednojajanih blizanaca. Bitno je da se ovi tragovi struno pronalaze, fiksiraju i pravilno transportuju. Zahvaljujui ovoj tehnologiji razjanjeni su brojni komplikovani sluajevi, posebno silovanja i ubistva.Meutim, pokazalo se i da je jedan broj lica osuen za krivina dela koja nisu uinili. 4. Identifikacija predmeta i leeva Identifikacija predmeta ima izuzetan znaaj je se njihovom identifikacijom dolazi do podataka o moguem uiniocu k.dela. 4.1. Identifikacija predmeta (stvari) moe da bude:

a) neposredna (predmeti koji su prethodno registrovani ili imaju neko fiziko obeleje npr. Vozilo, serijski broj) i b) posredna identifikacija - na osnovu tragova koje su predmeti ostavili na licu mesta. Identifikacija stvari vri se na osnovu fizikih, pravnih i faktikih obeleja. Obeleja stvari mogu se klasifikovati u etiri grupe: a) obeleja nastala namerno u toku procesa izrade predmeta (oblik, veliina, boja, tvrdoa i sl.), koja su zajednika za sve predmete izraene po istom projektu i uglavnom slue za odreivanje grupne pripadnosti; b) obeleja koja nastaju u toku proizvodnje nenamerno, zbog nepreciznosti ili sl. I to su po pravilu strogo individualna obeleja; c) obeleja nastala namerno u toku upotrebe veoma su pogodna za identifikaciju; d) obeleja nastala spontano u toku upotrebe veoma pogodna za identifikaciju. 4.2. Identifikacija leeva se vri: a) prepoznavanjem po osnovu linog opisa ili fotografije; b) prepoznavanjem odee i obue na leu; c) uzimanjem otisaka prstiju i proveravanjem kroz daktiloskopsku zbirku; d) uporeenjem uzetog otiska zuba sa stomatolokim kartonom i sl. Svaki nepoznati le podlee prethodnoj registraciju (lini opis, opis odee, obue i predmeta, njegovo fotografisanje i toaletiranje). Prvo se vri provera kroz evidenciju nestalih lica koja se vodi u organima unutranjih poslova. Takoe se vri provera i kroz evidenciju izdatih poternica, koje sadre fotografiju. Savremeni biometrijski sistemi identifikacije- biometrija je disciplina koja je sa razvojem tehnologije dobila znacajno mesto podrucjima drustvenog zivota, ljudskog roda I interesa. Pojam biometrija potice od grckih reci bios- zivot I metronmeriti, ona oznacava granu biologije kojoj je cilj da matematicki izracuna I odredi razne zivotne pojave narocito pojave nasledja. U bezbednoti biometrija ima primenu putem racunarskih sistema kojima se mere neka ljudska svojstva ponasanja isl. Definicija biometrijskih tehnologija naglasava pojam automatizovano I razlikuje termine utvrdjivanje I potvrdjivanje identiteta. Amortizacija oznacava process koji kratko traje I ima 3 faze: skeniranje karakteristika osobe, kompjutersku obradu, izvestaj o rezultatima. Utvrdjivanje identiteta- uporedjuju se karakteristike sa bazom podataka da bi se naslo kome one pripadaju. Biometrijski uredjaji se sastoje iz: skenera senzora ili kamere za usnimavanje individualnih karakteristika, softversko hardverskog dela koji ucitane info pretvara u digitalne na matematickom jeziku koji je razumljiv racunaru, baze podataka individualnih karakteristika, softverski deo za komparaciju ucitanik karakteristika sa bazom podataka. Koriscenje biometrije u opstem znacaju potice jos iz egipta, trgovci su uzimali otiske prstiju. Prvi put biometriju u bezbednosti je upotrebio Bertion. 2001 biometrija je dozivela ekspanziju za antiteroristicku borbu. 2003 donet je zakon za povecanje bezbednosti granica. Osnovna podela biometrijske identifikacije je na osnovu fizickih I karakteristika ponasanja:] 1. Identifikacija na osnovu fizickih karakteristika subjekata koje se mogu realizovati posmatranjem otisaka prstiju, fizionomije lica, geometrije dlana, irisa (duzice) oka, fundusa (retine )oka 2. Identifikacija na osnovu karakteristika ponasanja subjekata koje se mogu realizovati posmatranjem karakteristika glasa, potpisa, dinamike kucanja na tastaturi. Biometrijska identifikacija na osnovu fizickih karakteristika

Biom. Id. Na osnovu otiska prsta- najzastupljeniji nacin provere identiteta AFIS sistem je najzastupljeniji iz prve grupesastoji se iz osnovnih elemenata za ovu identifikaciju. Unos otiska u sistem vrsi se pomocu posebnih algoritama koji digitalizuju slike otiska prsta tako sto se daktiloskopska obelezja prepoznaju I markiraju. Za identifikaciju nije neophodan otisak citavog prsta moze samo deo potrebno je da sadrzi 12 karakteristika. Poslednjih godina se AFIS sistem poboljsao kad je u pitanju nacin unosenja otiska u sistem. Komercijalni sistemi za ovu identifikaciju primarni cilj imaju potvrdjivanje-autentifikaciju identiteta I omogucavanje pristupa sticenoj zoni. Pristup medicinskim dosijeima pacijenata ogranicen je sa ovom identifikacijom. Najslabije tacke su opticki citaci koji rade na osnovu promene refleksije svetla na mestu gde papilarne linije dodiruju povrsinu I silicijumski zasniva se na kapacitivnosti prsta. Skener AC900-jedan od jedan verifikacija, dozvoljava do 10 otisaka po jednom korisniku, dozvoljava rotaciju, poseduje memoriju za 50000 transakcija, nudi lako ubacivanje uzorka I brzo citanje, sve u jednom, 26 bitni komunikacijski interface, lak softver za koriscenje, kompletiran sa sirenom, automatska aktivacija alarma u sl upada. Mogu se javiti I greske kod svih skenera one mogu biti: pogresno prihvatanje I pogresno odbijanje. Biom, id, na osnovu fizionomije lica- kompanija VISIONICS- je razvila tehnologiju prepoznavanja lica, on karakteristike na licu naziva cvornim tackama postoji oko 80 na jednom licu. Neke od njih su: rastojanje izmedj ociju, sirina nosa, dubina ocne duplje, jagodicne kosti, linija vilice, brada. One se mere kako bi se kreirao numericki kod niz brojeva, koji predstavlja lice u bazi podataka. Faze procesa su: DETEKCIJA-pretrazuje se vidno polje kamere za nadzor, PORAVNAVANJE-kada je lice detektovano sistem odredjuje poziciju glave, NORMALIZACIJA- slika glave se okrece kako bi se mogla maprati, PRIKAZIVANJEsistem prevodi podatke o licu u jedinstven kod, UPOREDJIVANJE-novodobijeni podaci se uporedjuju sa snimljenim. LFA- sistem koristi ovu metodu za kordiniranje lica Biom, id na osnovu geometrije dlana- koristi se od osamdesetih, ona se oslanja na razlicite oblike dlanova I prstiju u malim srednjim I velikim grupama. Moze se analizirati senka ruke ili trodimenzioni oblik. Koristi se za pristup na aerodrome, kancelarije skole bolnice Biom id na osnovu irisa (duzice) oka- (ovo nam je dobro poznato iz spijunskih filmova) skeniranje vlakana, brazdi I pegi u duzici oka koriscenjem kamere na razdaljini duzine ruke od oka- pruza dovoljno info da se osoba identifikuje. Uzorak se uzima kamerom koja je najcesce sakrivena iza ogledala. Biom, id na osnovu fundusa retine oka- fundus ili mreznjaca oka je tanko tkivo nervnih celija I nalazi se u zadnjem delu oka, jedinstven je za svaku osobu zbog mreze kapilara kojima je isprepletana. Slika mreznjace se dobija usmeravanjem lasrske infracrvene svetlosti u untrasnjost oka Biom, id na osnovu DNK (DEZOKSIRIBONUKLEINSKA KISELINA) profila- sa razvojem molekularne biologije pocela je primena DNK u istrazivanju krimi radnji. Struktura DNK-u svakoj celiji koja se sadrzi od jezgra I citoplazme postoji genetska poruka koja je nasledjena od bioloskih roditelja. Hromozomi mogu biti X I Y kod zena je XX a kod muskaraca XY. Uzorci za DNK su: uzorak krvi, uzorak sline, uzorak mokrace, dlake ili vlasi, perut, sperma, pljuvacka, vaginalni secret, koza, telesna tkiva. Analiza DNK je vrlo znacajna kod otkrivanja ucinilaca krivicnih dela ubistva, nanosenja telesnih povreda, seksualnih delikata isl. Primena dnk analize u krimi istrazi orgranicena je na ispitivanje sl pitanja: ko, kada, od koga, I na koji nacin moze naloziti uzimanje uzorka bioloskog materijala. Uzimanje ovog materijala moguce je pod odredjenim zakonskim uslovima, oni su: 1. 2. 3. 4. Ako postoje osnovi sumnje da je lice ucinilo kd Ako je za odredjeno kd predvidjena kazna zatvora u nekim sl je dovoljno da je kd Ako se smatra d ace se tom analizom pribaviti podaci od vaznosti za ishod kr. Post Ako uzimanje uzorka ili ispitivanje moze biti izvedeno bez nepotrebnog rizika

5. Ako postoje zakonske odredbe koje dozvoljavaju uzimanje uzorka ako to zahteva javni interes Odluku po pravilu donosi sud. Prikupljanje uzoraka I analiza dnk preduzima se u svrhu identifikacije odredjene osobe radi ostvarivanja cilja vodjenja k postupka. Medjunarodna razmena podataka- podaci o dnk analizi se smatraju sluzbenom tajnom, mada radi utvrdjivanja istovetnosti neke osobe ili lesa podaci se mogu koristiti u nekoj drugoj drzavi. Dnk se koristi za: utvrdjivanje identiteta nepoznate osobe, dokazivanja roditeljstva, posmrtnu identifikaciju, odredjivanje pola osobe, krimi istrazivanje kd Ostale b m id zasnovane na fiz karakt coveka- TERMOGRAM LICA- ovo je nova metoda, lice svakog coveka je prozeto mrezama, a svaka mreza je drugacija. Iz te mreze se siri toplota koja je prepoznatljiva infracrvenom kamerom. TERMOGRAFIJA TELA I DLANA- slicna je kao I t lica. Miris- odoroloska identifikacija- miris se zasniva na skupu hemijskih izlucevina ljud tela I jednstven je za svakog coveka. Analizom mirisa mogu se ustanoviti podaci o aktivnostima pojedinca. Uglavnom se koriste psi koji utvrdjuju miris I prate njegov trag. Pocela je da se razvija krimi odorologija tj nauka o mirisima, koja primenjuje metode uporedjivanja ljud mirisa sto u kriminalistici nalazi primenu kod identifikacije na osnovu traga mirisa. b. i. na osnovu karakteristika ponasanja subjekta- GLAS- ne postoje dve osobe sa identicnim glasom koji odredjuju dva faktora vokalni trakt ( rezonantni prostor, usna I nosna duplja) artikulatori (glasne zice, jezik, nepce) da bi se mogao glas prepoznati potrebno je traziti od lica da izgovori odredjenu frazu. Prednost ovih sistema je sto koriste jeftinu I lako nabavljivu opremu.govorno biranje broja je jedan od nacina sa kojim smo se svi vec sreli.. POTPIS- ona se temelji na krakteristicnom nacinu nastajanja potpisa. Prepoznavanje dinamike potpisa zasniva se na nacinu na koji nastaje potpis I obicno se ne uzima u obziri izgled samog potpisa, analizira se smer, brzina, pritisak, duzina ,trajanje I broj poteza rukom. Postoje dva nacina da se utvrdi: 1. Ploca osetljiva na dodir, 2. Pametna olovka kojom se beleze svi pokreti u sve 3 dimenzije VI TRASOLOGIJA Trasologija je deo kriminalistike tehnike koji se bavi pronalaenje, fiksiranjem i tumaenjem tragova koji su u vezi sa krivinim delom nauka o tragovima. Tragovi su veoma znaajni u kriminalistici, daju odgovore na zlatna pitanja kriminalistike i predstavljaju materijalne dokaze u krivinom postupku. 1. Mikrotragovi --To su mikroskopski sitne promene koje su nevidljive ili golim okom jedva vidljive, dok su makrotragovi znatno vei i mogu se uoiti golim okom. Mikrotragovi imaju veliki znaaj zbog ega je njihovom pronalaenju, fiksiranju i obezbeenju (pakovanju), posebno na uviaju potrebno posvetiti posebnu panju. Za pronalaenje mikrotragove koriste se savremena tehnika sredstva koja omoguavaju njihovo uveliavanje. Potrebno je raditi sa posebnom paznjom na otkrivanju, fiksiranju I pakovanju kao I slanju tragova u labaratoriju da ne bi doslo do kontaminacije. Mogu se koristiti I neke druge metode kao sto su: izuzimane predmeta sa miktrotragovima struganjem, upijanjem, naelektrisani stap, lepljiva traka, usisavanje. . Tragovi papilarnih linija Mogu biti: a) vidljivi i b) nevidljivi (latentni). Nevidljivi tragovi se pronalaze uz pomo kosog svetla, zatim se izazivaju i na kraju se vri njihovo fiksiranje (fotografiu) i uz pomo odgovarajuih folija uzimaju i pakuju za vetaenje. Za izazivanje nevidljivih tragova papilarnih linija koriste se: a) fizike metode (argentorat, grafitni prah, zlatni prah (bakarna bronza), magnetni prah, fluoroscentni prah koji se lepe na znoju traga.

Izazvani tragovi se skidaju daktiloskopskim folijama koje mogu biti crne, bele i providne (transparentne). b) hemijske metode korienje hemijskih reagenasa: jodne pare, rastvor srebro-nitrata, ninhidrina i metod laserskog zraenja. Ovako izazvani tragovi fiksiraju se fotografisanjem. Nakon fiksiranja tragova papilarnih linija vri se njihova fotografska reprodukcija i pristupa se daktiloskopskom vetaenju. Tragovi papilarnih linija- tragovi mogu biti vidljivi- medju njima razlikujemo obojene koji nastaju u sl kada su pap linije bile premazane krvlju, masnocom ili nekom bojom ili reljefne koje ostaju u mekanoj podlozi, nevidljivi- oni nastaju usled znojenjem samih papilarnih linija. Prilikom pronalaska pap l moze se pristupiti misaonoj rekonstrukciji dogadjaja. Prilikoma sakupljanja ove vrste tragova treba voditi racuna o: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. na koji nacin je dodirnut predmet da li je to bila kretanja ucinioca kakav je polozaj tvorca traga u trenutku kada je dodirnuo predmet koji je tacan polozaj traga u odnosu na okolinu i predmet koji je njegov nosilac koja ruka, tj koj prsti su dodirnuli predmet tj povrsinu koliko je star trag Raspored prstiju Koliko ljudi je ostavilo trag Kako je lice hvatalo predmet isl 3. Tragovi krvi Tragovi krvi su karakteristini za mnoga, uglavnom tea k.dela (krvne i seksualne delikte, imovinska k.dela, dela politikog kriminaliteta, dela protiv opte sigurnosti ljudi i imovine, bezbednosti saobraaja i dr. Prisutne su razliite podele tragova krvi. V.Vodineli je ove tragove podelio na: a) lokve krvi, b) kapljice krvi, c) tragove zamaha, d) brisotine krvi, e) mlazeve krvi, f) tragove vuenja, g) krvne posekotine. Prilikom tragova slivanja krvi mora se uzeti u obzir kakava je podloga. I kod tragova krvi potrebno je pokrenuti misaonu rekonstrukciju dogadjaja. Fiksiranje traga krvi vrse se opisivanjem njegovih bitnih elemenata u zapisnik, fotografisanjem I unosenjem u skicu lica mesta. Utvrdjuje se koja je krvna grupa isl. Na osnovu pronaenih tragova krvi na licu mesta vrimo misaonu rekonstrukciju dogaaja (pravac kretanja uinioca, njihov meusobni odnos, poloaj, i sl). Pronalaenju, fiksiranju i pakovanju tragova krvi mora se posvetiti posebna panja, Ekspertizom tragova krvi utvruje se: - da li se radi o ljudskoj ili ivotinjskoj krvi,

- krvna grupa, - pol lica, - starost traga krvi, - identitet lica na osnovu DNK analize. 4. Tragovi sperme Najee se nalaze kod seksualnih delikata.Najlake se pronalaze korienjem kvarc lampe, poto sperma fluorescira.Na osnovu tragova sperme moe se izvriti identifikacija lica na osnovu DNK analize oni se dosta tesko otkrivaju na mestu izvrsenja jer se suse dobijaju sivkastu boju koja se uklapa u boju povrsine na kojoj se nalaze Tragovi pljuvake Mogu se nai na mestu izvrenja mnogih k.dela. Na uviaju je potrebno obratiti panju na lule, mutikle, opuke, papirne maramice, akalice i sl. Tragovi pljuvake imaju eliminacioni i identifikacioni znaaj. Pomou pljuvake se moe utvrditi pol lica, i krvna grupa, pri emu je potrebna manja koliina pljuvake nego krvi. U naucnoj literature u 80% slucajeva iz pljuvacke je moguce utvrditi krvnu grupu AB O sistem. Treg pljuvacke ne sme biti stariji od 10 -15 dana Tragovi dlaka Dlake ostaju na izvrenju mnogih krivinih dela. Posebno su znaajne kod krvnih i seksualnih delikata, ali i kod imovinskih delikata (krae, razbojnitva, oduzimanje vozila i sl.). Dlake treba traiti na odei, obui, telu izvrioca i rtve, na predmetima izvrenja i na napadnutom objektu. Za njihovo pronalaenje neophodno je dobro osvetljenje i pomagala (lupe i sl.).Ne smeju se uzimati rukama, ve pincetom i odlau u epruvete. Sudsko-medicinskim vetaenjem dlake daje se odgovor na sledea pitanja: - da li se radi o dlaki, - da li je dlaka ljudskog ili ivotinjskog porekla, - da li potie od mukarca ili ene i sa kog dela tela, - kojoj vrsti ivotnje pripada, - da je dlaka otpala prirodnim procesom, iupana, odseena ili otkinuta, - da li je dlaka izmenjena kozmetikim putem (bojenje, friziranje i sl.), - da li dlaka moe pruiti podatke o starosti lica, - da li dlaka pripada osumnjienom licu. Pomou dlake utvruje se i krvna grupa i vri DNK identifikacija. 7. Tragovi stopala Tragovi stopala mogu ukazati na: - broj uinilaca k.dela, - pravac i nain kretanja, - visinu lica (kod normalno razvijenog oveka duina bosog stopala je za 6,876 puta manja od njegove visine) Parvin,

- pol i uzrast, - telesne nedostatke lica (X ili O noge i sl.), - duinu koraka, - liniju hoda, - ugao hoda i sl. Tragovi stopala mogu biti vidljivi i nevidljivi. Vidljivi mogu biti povrinski i reljefni. Tragovi stopala se fotografiu razmernom fotografijom, a reljefni se fiksiraju mulairanjem (alabaster gips). U ostale tragove spadaju tragovi zuba, noktiu, usana, isl. Tragovi ivotinjskog porekla To mogu biti tragovi nogu, krvi, dlake, izmeta, zuba, kandi, perja i sl. Nain fiksiranja je kao i kod tragova ljudskog porekla. Do njih moze doci kada: zivotinja je predmet kd, zivotinja je koriscena kao sredstvo izvrsenja kd, zivotinja je sama ili u sklopu zaprege koriscena kao sredstvo odlaska i dolaska, koriscena je za transport, pratila je ucinioca, ako je ucestvovala u saobracajnoj nezgodi. 9. Tragovi orua Brojna su k.dela kod kojih se mogu pronai tragovi orua na mestu izvrenja. Orudje se prema poreklu deli na: ALATsekire, kramp, lopata, burgija, vile klesta isl, SPECIJALNA orudja koja proizvode sami ucinioci, PRIGODNA sredstva koja ucinioci koriste u stanju u kojem su ih zatekli.prema nacinu delovanja: SECIVA- jednoguba noz sekira, dvoguba klesta, makaze, TESTERA,BUSILICA, BODEZI,TURPIJE, CUSKIJE (oruzja za odvaljivanje)ASOV,CEKIC- tupa orudja 10. Tragovi vatrenog oruja Tragovi mogu poticati od projektila, cevi, udarne igle, ela zatvaraa, izvlakaa, barutnih estica i plamena ukoliko je pucano iz neposredne blizine Kriminalistiko-balistikim vetaenjem tragova vatrenog oruja moe se utvrditi: - iz koje vrste vatrenog oruja je izvreno ispaljenje, - iz kojeg konkretno oruja, - pravac pucanja, - udaljenost, odnosno mesto sa koga je pucano, poloaj rtve u momentu kada je pogoena, vreme kada je izvreno ispaljenje, i - ispravnost vatrenog oruja. Sudsko-medicinski vetak moe dati odgovor na sledea pitanja: - da li se radi o povredi vatrenim orujem, - koja rana je ulazna, a koja izlazna, - sa koje udaljenosti je izvreno ispaljenje, - karakteristike i pravac kanala rane,

- poloaj uinioca u momentu ispaljenja, - da li je u pitanju ustrelna, prostrelna ili zastrelna rana, - kakve su ostale posledice u odnosu na ugroavanje ivota,

-kakvo je poreklo povrede (ubistvo, samoubistvo, nehat, zades, samopovreivanje, zlonamerno povreivanje) i - identifikacija oruja i municije. Parafinska rukavica se pimenjuje radi pronalaenja barutnih estica na ruci lica koje je pucalo iz vatrenog oruja Veoma su znaajni tragovi vatrenog oruja nastali na staklu, posebno kod krvnih delikata ako je zrno prolo kroz staklo i pogodio lice u unutranjosti prostorije. Moe se utvrditi da li je pucano iz daljine ili blizine, sa koje strane stakla je pucano. Rikoset je vrlo znacajna stvar. Tragovi na staklu od ispaljenog projektila razlikuju se ou situaciji kada je pucano iz velike daljine i kada je kineticka energija projektila slava od situacije kada je pucano iz bliza i kada projektil probija staklo sa velikom kinetickom energijom u prvom sl projektil ce prouzrokovati tragove u vidu praskotine koji su slicni tragovima koji nastaju delovanjem nekog drugog predmeta na staklo a u drugom sl onda ce rupa na staklu biti definisanija 11. Tragovi vozila Najee su u pitanju tragovi tokova, tragovi otpalih delova, tragovi na vozilu i u vozilu, i tragovi na rtvi. Tragovi tokova se fiksiraju kao i tragovi stopala, a mogu biti reljefni i povrinski. Reljefni se fiksiraju fotografisanjem i mulairanjem.ovi tragovi su znacajni za sl slucajeve: kada je vozilo korisceno za odlazak i povratak ucinioca, kada je korisceno kao sredstvo transporta poredmeta pribavljenih, transport lesa, bekstvo iz zatvora ili preko granice, krijumcarenje robe, kada je vozilo objekat nad kojim je izvrseno kd,kada je kd izvrseno u vozilu, kada je vozilo posluzilo kao sredstvo izvrsenja, saobracajne nezgode, Kada je u pitanju smer kretanja on se utvrdjuje npr ako je na travi u kom pracu je trava nalegla. Tragovi prednjih i zadnjih tockova se razlicito ponasaju u krivini, 12. Tragovi sredstava veanja Pojavljuju se kod k. dela ubistva i samoubistva veanjem. Pojavljuju se na kanapu i gredi i razlikuju se kod ubistva i samoubistva.