Metodika nastave fizike

1. 2. 3. 4. Osnovne karakteristike pedagogije, didaktike I metodike. Metodika nastave fizike Fizika kao nauka i fizika kao nastavni predmet. Osnovne karakteristike nastave fizike Istorijski razvoj i povezanost fizike i filozofije. Formiranje naunog pogleda na svet Fizika i drugi predmeti ( matematika, hemija, biologija, astronomija, tehnika, geografija, humanitarne nauke, filozofija ) 5. Osnovni didakticki principi na kojima se bazira nastava fizike : naunost, sistematinost i potpunost, princip oiglednosti, princip svesnosti i aktivnosti,) 6. Osnovni problemi nastave fizike a) Zadaci nastave fizike b) ta sve iz fizike kao nauke treba da udje u sadraj nastave fizike? c) Kojim redosledom treba izlagati odabrani sadraj? 7. Metode i metodski postupci koji se koriste u nastavi fizike a) Monoloke metode b) Dijaloke metode c) Tekstovno - grafike metode ( metoda rada sa tekstom ) d) Demonstraciono- ilustracione metode. Crtanje u nastavi fizike e) Metoda laboratorijskog I praktinog rada f) Frontalni eksperiment g) Nastavne ekskurzije 8. Organizacija nastave fizike. Nastavni as 9. Zadaci u nastavi fizike 10. Udbenik u nastavi fizike 11. Van nastavni rad 12. Priprema nastavnika 13. Ispitivanje i ocenjivanje Januar 2003, Novi Sad Popadi, br indeksa: 250/98 Svetlana

SADRAJ

1. Osnovne karakteristike pedagogije, didaktike I metodike. Metodika nastave fizike 1 2. Fizika kao nauka i fizika kao nastavni predmet. Osnovne karakteristike nastave fizike 2 3. Istorijski razvoj i povezanost fizike i filozofije. Formiranje naunog pogleda na svet.3 4. Fizika i drugi predmeti ( matematika, hemija, biologija, astronomija, tehnika, geografija, humanitarne nauke, filozofija ) 6. Osnovni problemi nastave fizike .6 a. Zadaci nastave fizike.6 b. ta sve iz fizike kao nauke treba da udje u sadraj nastave fizike? 7 c. Kojim redosledom treba izlagati odabrani sadraj?..8 7. Metode i metodski postupci koji se koriste u nastavi fizike..9 a. Monoloke metode.9 b. Dijaloke metode..10 c. Tekstovno - grafike metode ( metoda rada sa tekstom )..11 d. Demonstraciono- ilustracione metode. Crtanje u nastavi fizike.11 e. Metoda laboratorijskog I praktinog rada..12 f. Frontalni eksperiment...13 g. Nastavne ekskurzije..13 8. Organizacija nastave fizike. Nastavni as.15 9. Zadaci u nastavi fizike..16 10. Udbenik u nastavi fizike.18 11. Van nastavni rad...18 12. Priprema nastavnika.18 13. Ispitivanje i ocenjivanje19 5. Osnovni didaktiki principi na kojima se bazira nastava fizike..21 a. Princip naunosti22 b. Princip sistematinosti I postupnosti...23 c. Princip oiglednosti....24 d. Princip povezanosti teorije I prakse...25 e. Princip svesne aktivnosti uenika25 f. Princip trajnosti usvojenih znanja26 g. Princip individualizacije.26 h. Princip idejne usmerenosti...26 i. Princip humanizma27 j. Princip primerane nastave27 k. Princip anticipacije.27 l. Princip integralnosti..28

1. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PEDAGOGIJE, DIDAKTIKE I METODIKE. METODIKA NASTAVE FIZIKE UVOD ovek je tokom svoje evolucije sticao odredjena znanja i iskustva. Ta iskustva su se u poetku zasnivala samo na posmatranju, koje je osnova ovekove aktivnosti poev od samoodravanja za koje je potrebna uglavnom predvidljivost, do afirmacije za koju je potrebna inventivnost. Dakle, ovek je na osnovu paljivog posmatranja nekih pojava, koje se ponavljaju u vidu sleda dogadjaja, mogao predvidjati. U poetku se ova delatnost odvijala u cilju samoodravanja, a kasnije je prerasla u brigu za odranje vrste. To je zahtevalo sistematizovanje i prenoenje znanja na potomstvo, to je poseban vid nastave. Ponaanje kao posledica posmatranja sleda dogadjaja koji se ponavljaja je instnktivno i u njemu nema pitanja zato i kako.Time se bavi ljudska misao, koja u sprezi sa posmatranjem daje odgovore na postavljena pitanja i pri tom koristi sva prethodno nagomilana znanja. Tako su nauka i nastava nerazdvojno povezane. Od pasivnog posmatraa ovek se razvio u aktivnog stvaraoca, koji je u stanju da menja i prilagodjava prirodu i drutvo svojim potrebama. Da li e te promene biti ostvarene u interesu jedne klase ili celog drutva, zavisi od sistema. U besklasnom drutvu, razvoj nauke, prirode i drutva, treba da se ostvaruje u interesu svakog pojedinca i drutva u celini. Svaki nastavni proces ima dva osnovna cilja-obrazovni i vaspitni.Obrazovni cilj se ogleda u sticanju znanja i vetina na osnovu kojih se formira pogled na svet. Ovaj cilj se ostvaruje direktno kroz pojedine nastavne predmete u odredjenim etapama. Predmeti se moraju proimati i dopunjavati tako da se na kraju dobija celovit pogled i shvatanje sveta koji nas okruuje. Obrazovnim procesom mlada linost stie saznanja koja predstavljaju osnovu za neku praktinu delatnost ili za ovladavanje nekom specifinom oblasti ljudskog znanja. Vaspitnim procesom se razvijaju osobine neophodne svakom lanu drutvene zajednice u kojoj ivi, a koja se karakterie odredjenim pravilima ponaanja. U demokratskom drutvu, to bi morao da bude mladi ovek koji svesno eli da menja svet u kome ivi u cilju boljeg, kulturnijeg, slobodnog i ravnopravnog ivota svih ljudi, oslobodjenih svih dogmi. Pedagogija-nauka o vaspitanju, obrazovanju i nastavi. Ona se bavi ne samo problemima rada u nastavi , nego i vaspitnim radom van kola, u obdanitima, domovima i drugim institucijama.To je svaka svesna delatnost kojom se razvijaju psihike i fizike osobine linosti (usvajanje znanja, stavova, razvijanje psihikih sposobnosti, interesa, oseaja, uvebavanje fizikih delatnosti u cilju rada za mainom, sviranja na nekom insrtumentu, bavljenje sportom itd ). Pedagogija, kao nauka, utvrdjuje zakonitosti u vaspitno obrazovnom procesu i izgradjuje opte principe, metode i pravila za uspeno ostvarivanje vaspitnih i obrazovnih zadataka. Pri tom koristi saznanja mnogih nauka (psihologije, sociologije, biologije, medicine, tehnickih nauka, ekologije). Predmet prouavanja pedagogije jesu ciljevi koji treba da se ostvare kroz vaspitno-obrazovni proces, u skladu sa ciljevima drutva u kome se taj proces vri, u skladu sa uslovima u kojima se proces vri, kao i u skladu sa metodama i sredstvima koji e dati najbolje rezultate u realizaciji postavljenih ciljeva. Do poetka XIX veka pedagogija je bila sastavni deo filozofije. Nemaki pedagog Herbert je odvojio pedagogiju od filozofije i odredio joj predmet istraivanja. Ue pedagoske discipline su opta pedagogija, didaktika i metodika. Opta pedagogija prouava opte probleme vaspitanja i kao takva predstavlja osnovu svih drugih pedagokih disciplina u koje treba ubrajati predkolsku, kolsku, pedagogiju odraslih, specijalnu i didaktiku. Naziv didaktika prvi je upotrebio Ratke. Komenski, u Velikoj didaktici, definie didaktiku kao optu vetinu o tome kako valja prouavati svakoga u svemu. Po nekima, didaktika je teorija nastave, a po drugima teorija obrazovanja. Uopteno, didaktika je pedagoka disciplina koja se bavi problemima obrazovanja i nastave tj organizovanih oblika obrazovanja. To su: osnovni problemi didaktikog procesa, specifine zakonitosti kolske nastave,

sadraji i nastavne metode, oblici nastavnog rada, udbenici, naini vrednovanja rezultata obrazovanja itd. Metodika-nauka o metodama uopte. U vezi sa nastavom ne razmatraju se samo metode, nego i drugi faktori bez kojih nema nastave ( ciljevi, zadaci, nastavni program, sredstva,). Metodika, ili posebna didaktika, bavi se problemima nastave pojedinih predmeta ili oblasti, kao to su matematika, hemija, knjievnost, To je pedagoka nauna disciplina koja se bavi teorijskom razradom i praktinom primenom optih didaktikih, pedagokih i psiholokih zakonitosti u domenu nastave konkretne struke datog kolskog predmeta. Metodika nastave fizike je relativno mlada nauka (tek je na kongresu prirodnjaka u Meranu 1905.godine postavljen zahtev da se fizika izuava kao poseban nastavni predmet) i ona jo uvek teko uspeva da prati brzi i buran razvoj fizike kao nauke. Ona istrauje zakonitosti, puteve i sredstva vaspitanja i obrazovanja u procesu organizovanog izuavanja fizike. Razvoj fizike postavio je poslednjih decenija ozbiljne probleme pred metodiku fizike. Brzina kojom se ranije sticalo znanje postala je nedovoljna u sadanjim uslovima. Postoje dva osnovna pravca razvoja kojima se ovi problemi pokuavaju prevaii. Jedan je uvodjenje i primena tehnikih pomagala, a drugi radikalne izmene planova i programa, pa i samih postupaka izuavanja fizike. Zadatak je vrlo delikatan i zahteva dobro poznavanje psihologije uenika, cilja koji se eli postici, uslova organizovanja nastave. Pri tom se steena iskustva ne smeju olako odbaciti. Mora se imati u vidu da nastavnici ne mogu odjednom da napuste dugo koriene, razradjene, i afirmisane metode i da krenu prilino neizvesnim novim putevima. Didaktika fizike obuhvata i obradjuje niz pitanja vezanih za izvodjenje nastave fizike.Ta pitanja su u vezi sa: 1 ) Zadacima i ciljevima nastave fizike 2 ) Nastavnim programom 3 ) Organizacijom nastave fizike 4 ) Metodama i sredstvima izvodjenja nastave 5 ) Funkcijama, principima i metodama proveravanja i ocenjivanja rada i znanja uenika Treba da omoguci poznavanje odgovora na pitanja: 1 ) Zato je potrebno uiti fiziku ? 2 ) emu treba pouavati uenike u nastavi fizike ? 3 ) Kako treba pouavati uenike ? Nastava je organizovan oblik pouavanja ( delatnost nastavnika ) i uenja ( delatnost uenika ). 2. FIZIKA KAO NAUKA I FIZIKA KAO NASTAVNI PREDMET. OSNOVNE KARAKTERISTIKE NASTAVE FIZIKE Fizika kao nauka predstavlja stalno rastui niz saznanja o prirodnim pojavama. Sadraj i obim se stalno iri i razvija. Poznat je stav o postojanju tzv. Hermeneutickih krugova saznanja. Zatvoreni krug znanja prati lana svest o njegovoj istinitosti. Kada se u nauci postavlja pitanje-ta je nauna istina, tada se upozorava da ona vai za odredjen hermeuticki krug znanja i tumaenja. Za pravilno formiranje pogleda na svet znaajan je stav o nadilaenju ranije formiranih spoznajnih krugova. U fizici su poznata tri hermeuticka kruga. Prvi krug je Aristotelova naivna fizika u kojoj se nalaze naivna tumaenja o prirodnom mestu svakog tela u prirodi. Drugi krug je klasina Njutn-Maksvelova fizika, dok trei predstavlja kvantna fizika. Razvoj fizike kao nauke uslovljen je razvojem aparata koji omoguuje da se vidi i ono to se prostim posmatranjem ne moe videti. Isto tako i razvoj drutva postavlja odredjene zahteve pred nauke cije reavanje predstavlja imperativ odredjenog vremena. Poznato je da je razvoj crne metalurgije u Nemackoj pred i svetski rat doveo do pojaanog rada na zakonima zraenja, to je

rezultiralo pojavom kvantne fizike. Takodje je, iz potrebe za atomskom bombom u II svetskom ratu,nastao nagli razvoj nuklearne fizike. Fizika, kao nastavni predmet, po svom sadraju nije ekvivalentna sa sadrajem fizike kao nauke, ali mora biti u skladu sa njom. Fizika, kao nastavni predmet, stalno prati fiziku kao nauku, ali je po svom obimu i sadraju suava. Zadatak kole je da upozna uenike sa osnovama nauke. Odatle bi sledilo da je fizika kao nastavni predmet osnovni ( ui ) deo fizike kao nauke. Zadaci nastave fizike se razlikuju od zadataka fizike kao nauke, pa otuda i razliitosti medju njima. Radi postizanja optih didaktickih principa u nastavi fizike, mogu se formirati sledei Zadaci nastave fizike: 1.Sistematski upoznavati uenike sa fizikim pojavama i zakonitostima 2.Doprinositi formiranju naunog pogleda na svet 3.Razvijati vetinu i sposobnost da se steeno znanje iz fizike moe primeniti u praksi 4.Uticati na opti razvoj uenika. OSNOVNE KARAKTERISTIKE NASTAVE FIZIKE 1. Mada nastava obuhvata samo osnove nauke, te osnove moraju biti nauno tane, na onom stepenu nauke na kom se ona nalazi. Nikakva improvizacija ili popularni nain izlaganja u nastavi nije dozvoljen. Mora se naci nain da za svaki uzrast izlaganje bude nauno tano. Naunost se ne sastoji samo u uvebavanju tanih definicija i detalja, ve ce predavanje biti nauno ako je u skladu sa progresivnim shvatanjima. U nastavu treba ugraditi gledite hermeneutike i ukazati na naivna tumaenja Aristotelove fizike, na nemo Njutnove klasine fizike da da odgovore na sva pitanja i na poslednji krug-kvantnu fiziku, koji ni izdaleka nije zavren, vec se nalazi u stalnom dijalektikom razvoju. Upravo ta dijalektika nadilaenja koncentrinih hermeneutikih krugova, dragoceni je vaspitni element koji doprinosi formiranju naunog dijalektiko-materijalistikog pogleda na svet. 2. Jedan zatvoren krug nastave, bez obzira na kome se stupnju izvodi, mora se organizovati tako da uenici steknu zaokrueno znanje, koje kasnije mogu sami proirivati i u njega uklapati nova saznanja, ili na osnovu koga mogu sluati proirenu nastavu na viem stupnju. U odabiranju nastavnog programa koji ce dati celovitu sliku sveta na odredjenom nivou, vano je da se odvoje bitne od manje bitnih injenica. To su osnovni pojmovi koji se povezuju na odredjen nain. ta e biti osnovni pojmovi i koliko e ih biti, zavisi od stupnja izvodjenja nastave, kao i od namene tog kursa. 3. Trei vazan element u formiranju odredjenog nastavnog procesa je redosled u izlaganju pojedinih oblasti. Redosled izlaganja u nastavi ne prati logiku razvoja fizike kao nauke, ve mora potovati odredjene didakticke principe. 3. ISTORIJSKI RAZVOJ I POVEZANOST FILOZOFIJE I FIZIKE. FORMIRANJE NAUNOG POGLEDA NA SVET Kada govorimo o istorijskom razvoju fizike, mislimo na razvoj puteva stvaranja u njoj od njenih poetaka do danas. U prouavanju istorijskog razvoja fizike, kada to cini fiziar, slede se samo unutranja kretanja u fizici, a ne i njena interakcija sa drutvom. To je samo jedna komponenta istorije u kojoj mogu da se ogledaju i neke druge komponente i koja daje svoj doprinos celini. Treba reci da smo daleko od takve istorije nauke ciji bi znaaj, pre svega, bio socioloki i politiki, jer bi ukazivala kakvu nauku moe da ima neko drutvo. Istorija ograniena samo na unutranje tokove vana je, razumljiva i korisna samo naunicima. Odakle interes za istorijski razvoj nauke, pa i fizike? Prerastanje nauke u prvorazrednu drutvenu snagu, izazvalo je jednu viestruko motivisanu reakciju-potrebu i elju za upoznavajem sa njome. Jedan od naina upoznavanja je biografija, jer sve to ivi i razvija se ima svoje zakone i kontinuitet strukture, tako da su na prvoj slici jako prepoznatljive. Biografija nauke protee se kroz

nekoliko milenijuma i predstavlja hroniku najgrandioznijeg kolektivnog poduhvata oveanstva, njegove najdue permanentne progresivne aktivnosti. Fizika je rodjena kao blizankinja filozofije, i granica izmedju njih ostala je dugo nedefinisana, a medjusobni uticaj je zadran i do danas. Naime, generalizacija pojmova, stavova i zakonitosti, a narocito teorija u fizici, dovodi nas do nivoa filozofskog shvatanja. Naravno, ovde je re o takvom uoptavanju gde se nauno i filozofsko ne iskljuuju, nego se msdjusobno proimaju i obogacuju. Opsta predstava o svetu bi bila nepotpuna, apstraktna i hipoteticna, ako bi bila iskljucena nauna konkretizacija i verifikacija. Vai i obrnuto: bez odredjene generalizacije, podrazumevajui i onu filozofskog karaktera, svaka konkretna nauka, a time i fizika, ostala bi slepa, prizemna. Svi osnovni problemi fizike su istovremeno i predmet filozofskih izuavanja. Pojmovi: materija, kretanje, prostor, vreme i drugi, nisu samo problemi fizike , nego i aktuelna oblast filozofskih razmatranja. Istorija nauke fizike potvrdjuje da su svi veliki fiziari svoje ideje, stavove i otkria, dovodili u vezu sa folozofskim shvatanjima ( Bolcman, Maksvel, Plank, Ajntajn ). Svaki nastavni proces ima dva osnovna cilja:obrazovni i vaspitni. Obrazovni cilj se ogleda u sticanju znanja i vetina na osnovu kojih se formira pogled na svet. Normalno da ce taj pogled na svet u mnogome zavisiti od drutveno-politikih odnosa, stepena razvoja drutva i mesta nauke i obrazovanja o njemu. U marksistikom obrazovanju osnovni cilj obrazovanja je bio da se kod uenika formira dijalektikomaterijalistiki pogled na svet. To ne znai da se danas dijal-mater. mora odbaciti. Bez obzira na ideoloku obojenost, on najbolje izraava sutinu sveta, njegovu materijalnost i neprekidno kretanje u njemu. Da bismo uenike vaspitali u ovom duhu, u novonastaloj situaciji dijalmater, moramo kritiki analizirati i odbaciti neke, stare ideoloke elemente. Poto fizika sama od sebe demonstrira i materijalizam i dijelektiku, nastava fizike ima posebnu ulogu u obrazovanju. Pojam istine-osnovni pojam u nauci i filozofiji. Do istine se dolazi uzajamnim delovanjem miljenja i prakse. U fizici su to teorija i eksperiment, dve suprotnosti koje se ujedinjuju i daju nov kvalitet. U pribliavanju istini treba razlikovati: hipotezu- razumna ( bazira se na prethodno utvrdjenim naunim injenicama ) i nerazumna; radna ( trajnije hipoteze utiru put razvoja nauke i za nekoliko vekova-kvantna hipoteza Planka ) ili privremena. Pogreke u miljenju nastaju kada se hipoteza prerano proglasi za teoriju. Ovo je istovremeno i dijal-mater. gledite. U interakciji izmedju teorije i eksperimenta, u njihovom istovremenom jedinstvu i razliitosti imamo izvor obogaivanja spoznaje o fizikom svetu. Materijalistika dijalektika kaze da postoji materijalno jedinstvo sveta koje se stalno menja. Kretanje, polje, atomizam, masa, prostor, vreme, stalno su prisutni u eksperimentalnim i teorijskim istraivanjima fizike. Lenjin je uocio veliku ulogu fizike u formiranju pogleda na svet. On kaze da je fizika rodila i da stalno radja dijalektiku. Ako se analizira razvoj fizike od starogrke filozofije prirode, preko Njutnove klasine fizike, do kvantne mehanike, lako se uoava dijalekticnost znanja i fizikih kategorija. Taj razvitak ukazuje na jedinstvo fizike i dijalektiko-materijalistike filozofije. Fizika utie na izgradnju pravilnog dijal-mater. pogleda na svet, dok dijal-mater. pomae u pravilnom tumaenju fizikih pojmova, aksioma, zakonitosti, teorija. Stvaranje ideja i predstava neposredno je povezano sa materijalnom delatnou oveka, pa je takvo gledite Hegel nazivao materijalnim. Lenjin je ovo shvatanje dopunio dijalektikom. Tvrdio je da se odnos oveka prema prirodi javlja u aktivnostima kojima ovek menja prirodu, a koje su istovremeno i spoznajne. Menjanje prirode utie na shvatanje, tj. na na njegovu promenu i razvoj, a promena shvatanja na pojavu novih aktivnosti. Pogled na svet se tokom razvoja ljudskog drutva razvijao, menjao. Vezan je za odgovarajue drutvene strukture, klase, njihove osnovne karakteristike i elje. Formiranjem pogleda na svet se, pored nauke, bave filozofija, religija i mitovi. Dijal-mater. pogled na svet uenika mora biti zakljuak koji proizilazi iz sutine same pojave ili zakona, mora biti nain izlaganja i shvatanja te sutine. Pre svega, uenike treba uveriti u realnost postojanja objekata izvan nas: materijalnost i materija ( moe se ispoljavati u najraznovrsnijim

formama i stanjima, koja su esto izvan granice naeg opaanja; potrebno je opaanje kombinovati sa logickim zakljucima ); kretanje je jedna od pojava koju prouava fizika i na njemu se moe pokazati i ukazati na dijal-mater shvatanje; pojam sile ima veliki znaaj za formiranje naunog pogleda na svet i zahteva izuzetno paljiv pristup prouavanja; zakon opste gravitacije; pojam prostora i vremena. Jedan od osnovnih principa dijalektikog-materijalizma je upravo dijalekticnost. Na to treba ukazati uenicima time sto ih treba uveriti da zakoni fizike ne predstavljaju nesto nepromenljivo, veito, jednom zauvek dato. Oni predstavljaju samo jedan od stupnjeva upoznavanja prirode, u datom momentu manje ili vie dobru aproksimaciju. 4. FIZIKA I DRUGI PREDMETI: MATEMATIKA, HEMIJA, BIOLOGIJA, ASTRONOMIJA, TEHNIKA, GEOGRAFIJA, HUMANITARNE NAUKE I FILOZOFIJA Nijedna nauka ne moe da se razvija izolovano, sama za sebe, koristei se samo sopstvenim dostignuima i sluei samo sebi. U nastavi jednog predmeta koristi se ono sto se saznaje u okviru drugog. Medjusobno proimanje znanja iz nastave dva ili vie predmeta, medjusobno korienje i usaglaavanje, naziva se medjupredmetna povezanost ili korelacija nastave. Danas se sve vie gube granice medju posebnim naukama i tei se multidisciplinarnosti ( stvaraju se nove naune discipline ). Usaglaavanje nastave fizike sa nastavom drugih predmeta, moe biti u smislu vremenske povezanosti i u smislu istovetne upotrebe naziva, odgovarajucih definicija i objanjenja (vremenska, terminolokosadrajna usaglaenost ). Korelacija bi po pravilu trebala da se ostvari jo pri izradi nastavnih programa i pisanja udbenika. Matematika- fizika Za fiziku je matematicki aparat, jezik i logika zajedno. Prilikom obrade eksperimenata, pri stvaranju fizikih teorija, sve fizike zakonitosti izraavaju se analitiki tablino ili grafiki. Takodje je neophodno poznavanje pojmova: funkcija, nezavisna promenljiva, koordinatni sistem, direktna i obrnuta proporcionalnost, prvi izvod, vektor, Nastavnik matematike treba da ilustruje primerima iz fizike, a sa druge strane, fiziar zakonitosti izraava matematickim funkcijama. Hemija- fizika Za izuavanje osnova molekularne i atomske gradje supstance, za svakog fiziara, neophodna su osnovna znanja i zakonitosti hemije.U okviru hemije, pri izuavanju hemijskih reakcija, formiraju se znanja o svojstvima molekula i atoma na mikroskopskom nivou. Potrebno je da se usaglase pojmovi i termini koji su karakteristini za ove dve prirodne nauke: masa, sila, rad, energija, temperatura, kolicina toplote, Za izuavanje kristala, treba poznavati tipove hemijskih veza, karakteristike raznih grupa elemenata i sl. Znanja iz fizike o unutranjoj toploti, zakoni odranja i transformacije energije, koriste se u hemiji pri izuavanju toplotnih efekata reakcija. Biologija- fizika Povezivanje gradiva izmedju ovih nauka je poeljno i ono proistie iz fizikog karaktera biolokih pojava. Ishrana biljaka se obavlja difuzijom tenosti, to je u fizici objanjeno zakonima. Svaka elija je spolja pozitivno, a iznutra negativno naelektrisana. Razlika potencijala nastaje usled nejednakog proputanja jona razliitog znaka, a na raun energije koja se oslobadja u toku razmene materije. To su samo neki od primera biolokih procesa opisanih sa stanovita fizike. Geografija- fizika Fiziar koristi geografske pojmove pri izuavanju magnetizma Zemlje, plimu i oseku kao posledice dejstva Zemljinog prirodnog satelita- Meseca, opisuje dejstvom sila vetrove, talase,I u fizici se koristi Vulfova mrea za projekciju uglova kod kristala. Istorija- fizika

Istorija fizike povezuje se sa istorijom pojedinih naroda, mnogobrojna otkria su bila posledica odredjenih istorijskih okolnosti, potrebe za usavrenjem tada potojeceg. Prva i druga indusrijska revolucija utrle su korake saremenoj tehnici i tehnologiji. Fiziko vaspitanje- fizika Ukoliko smo upoznati sa odredjenim zakonima fizike, lake i bolje moemo ovladati raznim sportskim disciplinama i postizati bolje rezultate. Ravnotea na gredi, preskoci, salto, pirueta na ledu u umetnickom klizanju ( moment inercije ), bacanje diska, kugle, utiranje u fudbalu,Ove interesantne probleme treba ilustrovati u nastavi fizike.

6. OSNOVNI PROBLEMI NASTAVE FIZIKE 1. Koji su problemi nastave fizike? 2. ta sve iz fizike kao nauke treba da udje u sadraj nastave fizike? 3. Kojim redosledom treba izlagati odredjeni materijal? 4. Koje metode i metodske postupke treba primeniti da bi se to bolje mogao prouiti odabrani materijal? 6.1. ZADACI NASTAVE FIZIKE 1. Sistematski upoznati uenike sa fizikim pojavama i zakonitostima, potujuci sve didakticke principe 2. Doprinositi formiranju naunog pogleda na svet 3. Razvijati vetinu i sposobnost da se steeno znanje iz fizike primeni u praksi 4. Osposobiti uenike da samostalno uoavaju, istrauju i reavaju fiziko-tehnike probleme 5. Uticati na opti psiho-fiziki razvoj uenika 6. Obogatiti ivotna iskustva uenika Nastavni proces, kroz koji se ostvaruju ovi zadaci, je kompleksan tj. mora se voditi rauna o vie faktora istovremeno. Kompleksnost nastavnog procesa: Da bismo razumeli kompleksnost nastavnog procesa, polazimo od znanja uenika, kao osnovnog rezultata nastavnog procesa. Znanje uenika je funkcija sledeih osnovnih parametara: Z=f ( U, N, O, Pl, Pr, M ) U-uenik: nastava mora da poznaje sve osnovne karakteristike uenika za koje se izvodi nastava. Ovde treba imati u vidu da se, prema opstem shvatanju psihologa, dete ne razvija na taj nain to prvo sazri, pa se tek tada vaspitava i ui, ve ono sazreva vaspitavajui se i uei.Karakteristike naprednih uenika: -razvijen misaoni proces -dobro pamenje -razvijena mata -sposobnost uoavanja, izdvajanja i pamenja onog to je osnovno u datom gradivu -vea govorna sposobnost -izrazita koncentracija -dobra informisanost, radoznalost -dobro zdravlje.

N-nastavnik: prvi uslov za izvodjenje dobre nastave je dobro poznavanje gradiva. Zato se nastavnik mora stlno dalje educirati kroz: -praenje i itanje nove literature -ponovno itanje stare literature -seminare. Kontakt sa uenicima je jedan od najodgovornijih problema sa kojima se nastavnik sree i nosi. Nastavnik mora stalno imati na umu da uenik nije objekat, vec subjekat koji aktivno uestvuje u nastavnom procesu. Korektan nastavnik nee se nikad ponaati kao premudri i nepogreivi sveznalica, ve kao znalac i drug koji drugima moe da prenese ono to zna i koji je uvek spreman da pomogne. Bez ustruavanja ce priznati da ne zna sve, iako zna mnogo, i da smatra da i on moe nauiti neto od uenika. Nastavnik mora u svakom trenutku da bude svestan odgovornosti za vaspitanje uenika.Ukoliko nastavnik ne raspolae zapaljivom stvaralakom iskrom, mora se potruditi da vodi dobro nastavu sluei se pisanim i nepisanim iskustvima. Izgled nastavnika: skroman, uredan i korektan. Drzanje: odmereno i taktino, prijateljsko i puno gotovosti da pomogne i podri svaku opravdanu ueniku inicijativu. Nastavnik mora da pokae da voli svoj posao i da mu predstavlja zadovoljstvo svakodnevni kontakt sa uenicima. Opta kultura se mora neprekidno podizati. O-oprema: pomagala, laboratorije, demonstracije Pl-plan: nastavnik ne moe bitnije da utie na plan. Mora da pokae podjednako razumevanje za sve predmete , imajui u vidu da samo svi predmeti zajedno mogu formorati nauni, celovit i sveobuhvatan pogled na svet. Pr-program: Na utvrdjivanje nastavnog programa utie veliki broj faktora. M-metode: metode su znaajne za nastavni proces, posebno njihova raznovrsnost u procesu izvodjenja nastave. 6.2. NASTAVNI PLAN I PROGRAM Svaki nastavni predmet predstavlja didaktiku transformaciju nauke istog naziva ili odredjene discipline ljudske delatnosti ( kulturna, fizika, nauna ). Izuavanjem kolskih predmeta, uenici upoznaju elemente date nauke ili vetine. Skup elemenata u vidu opisa pojava i objekata, navodjenja injenica, formiranja i tumaenja zakona, izlaganja teorija i principa, itd, ini nastavno gradivo datog nastavnog predmeta. Vrste gradiva, obim, redosled izlaganja, dubina obrade gradiva, broj asova po predmetu, propisuje se kolskim dokumentima pod nazivom nastavni plan i nastavni program, koji imaju zakonsku funkciju i znaaj. Nastavni plan je kolski dokument kojim se u vidu zakonske odredbe reguliu pitanja: 1) Koji nastavni predmeti se u datoj vrsti kole izuavaju? 2) Sa kolikim godinjim, odnosno nedeljnim fondom asova se svaki od nastavnih predmeta realizuje? 3) Koji se nastavni predmeti izuavaju u svakom razredu posebno? Nastavni program je kolski dokument kojim se za svaki tip kole propisuje: 1) Gradivo koje ce se u okviru datog kolskog predmeta izuavati 2) Fond asova za obradu svake tematske celine i teme 3) Fond asova za ostale aktivnosti ( uvebavanje, proveravanje, ocenjivanje, laboratorijske vebe, raunske zadatke i sl ) 4) Nivo obrade svake nastavne jedinice ( obavetenost, razumevanje, primena ) 5) Spisak demonstracionih ogleda, posebno za svaku celinu 6) Spisak laboratorijskih vebi, posebno za svaku tematiku

ta iz fizike kao nauke treba da udje u sadraj nastave fizike? Osnovna naela izbora nastavnih sadraja: I naelo: Treba odabrati takve nastavne sadraje koji ine fiziku kao nauku ( Njutnove principe mehanike, zakone odranja, atomska struktura supstance,). II naelo: Odabrati nastavne sadraje koji su revolucionarno uticali na filozofska gledita tokom istorije ( jedinstvena materijalnost sveta, samokretanje materije, dijalekticnost u razvoju fizike, ekvivalentnost mase i energije, ). III naelo: Odabrati sadraje koji su revolucinarno uticali na proizvodne snage i drutvo ( masine i primena, motori i primena, razni naini dobijanja energije, ). IV naelo: Odabrati egzenplare u sadraju koji iskazuju neku vodeu ideju ( gravitaciono polje Zemlje i telo u gravitacionom polju, molekulsko- kineticka teorija gasova, kvantna priroda zraenja, ) V naelo: Pri izboru nastavnih sadraja treba voditi rauna o stepenu razvoja uenika i o cilju kole, odnosno kursa. VI naelo: Odabrati, pre svega, fundamentalne nastavne sadraje, koji se dopunjuju komplementarnim nastavnim sadrajima. Fundamentalni pojmovi su oni koji se javljaju u vie metodskih jedinica. Ako program shvatimo kao mreu formiranu od veeg broja metodskih jedinica Ai, a u svakoj od njih vei broj elemenata Xi, moemo nai zajednicke elemente kao preseke skupova koje ine metodske jedinice: A1 A2 A3 Pri cemu su A1, A2, A3, podskupovi skupa Pr-program Pr ={ A1, A2, A3, }. Presek skupova A1, A2, A3, ine zajednicki elementi X1, X2, X3,, a svi oni ine skup fundamentalnih pojmova F={Xi}, I=1,2,,n, pri cemu je taj skup takodje podskup skupa Pr: F={ Xi } Pr. Raspored nastavne gradje Postoje tri osnovna tipa rasporeda nastavne gradje. Njihove osnovne karakteristike, prednosti i nedostaci su: 1. Radijalni ili linearni raspored Teme i pitanja iz programa se ue samo jednom. Raspored oblasti i tema se pravi prema uzrastu uenika i povezanosti sa ostalim nastavnim predmetima. Velika uteda u vremenu i eliminisanju ponavljanja jednog istog gradiva. Ne moe se ostvariti princip od lakeg ka teem i od poznatog ka nepoznatom. Ne uzima se dovoljno u obzir psihofiziki razvoj uenika.Neki delovi koji se prouavaju na poetku, moraju se uiti povrno sa mnogo manje produbljivanja. 2. Koncentrini raspored Fizika se ui dva puta u dva koncentricna kruga: prvi krug je skup elementarnih podataka objanjenih uglavnom fenomenoloski na osnovu jednostavnih eksperimenata; drugi krug sadri vie teorije i matematike, ui se isto gradivo na viem nivou, s tim sto svaki krug ide iz poetka. Zbog ponavljanja gradiva, vreme je neracionalno iskorieno. Nagomilanost nastavnog programa dovodi do verbalizma i formalizma. Pozitivno je to to se vodi rauna o psihofizikom razvoju uenika.

3. Stepenasti raspored Na prvom stepenu se daju delovi pojedinih oblasti koje uenici datog uzrasta i odredjenog psihofizikog razvoja mogu da shvate. Na drugom stepenu predjeno gradivo se ne ponavlja, ne proiruje, vec se kurs izvodi sistematski na osnovu postojeceg znanja, steenog na prvom stepenu, 10

ostvarivanjem stroge sukcesivnosti dveju etapa nastave. Ostvaruje se princip od lakeg ka teem i od poznatog ka nepoznatom. Uenici se u fiziku uvode postupno, najprirodnijim putem. Nema ponovnog izuavnja obradjenih oblasti i gubljenja vremena. Sve oblasti se podjednako ozbiljno i duboko obradjuju. Uzimaju se u obzir psihofiziki uzrast i spoznajne mogunosti uenika. 7. METODE I METODSKI POSTUPCI KOJI SE KORISTE U NASTAVI FIZIKE Razlikujemo metode logike i nastavne metode. Metode logike su logicko-dijalektiki dubleti: indukcija-dedukcija, analiza-sinteza, apstrakcija-determinacija. Nastavna metoda se definie kao nauno zasnovan i u praksi sproveden nain obrade nastavnih sadraja na kolskom asu. Treba razlikovati metode od metodskog postupka. Metod-laboratorijske vebe, metodski postupak-priprema sa literaturom, nastavnikov opis rada, samostalni uenikov rad gde on odabira instrumente, Klasifikacija nastavnih metoda 1. Metoda usmenog izlaganja ( monoloka metoda ) 2. Metoda razgovora ( dijaloka metoda ) 3. Metoda rada sa tekstom 4. Metoda demonstracija ( nastavni filmovi i ekskurzije ) 5. Metoda laboratorijskog i praktinog rada 1. 2. 4. 5. 6. 7. Izbor nastavnih metoda zavisi od: Ciljeva vaspitanja, aktivan ili pasivan odnos prema nastavnom procesu Osnovnog cilja asa ( novo gradivo, utvrdjeno gradivo ) Karaktera nastavnog gradiva Uzrasta uenika Lokalnih uslova i prilike Nastavnikova sklonost ka nekim metodama a. METODA USMENOG IZLAGANJA 1.Govorniko ili predavako izlaganje: -Opisivanje, verno prikazivanje pojedinih predmeta i pojava -Objanjavanje, tumaenje izraza -Izvetavanje, iznoenje objektivnih injenica bez komentara 2.Pripovedanje, da izazove kod uenika emocije 3.Usmeno izlaganje uenika 4.Usmene poruke putem radija, magnetofona Monoloska metoda je opravdana samo onda kada je to gradivo za uenike potpuno novo. Ona mora zadovoljavati u pogledu strunog, metodikog i retorinog nivoa. Sa stanovita strukture, metoda izlaganja mora imati uvod, centralni deo i zakljuak. Nauni nivo je ostvaren kada se vodi rauna o principu naunosti. Metodicki nivo, ako se upotrebe oigledna sredstva, argumenti, primeri, ilustracije, Retoriki, ako je izlaganje teno, jasno, odvija se loginim redom, izraavanje logiki korektno, stilski doterano. Dobra strana monoloke metode je injenica da je to najekonomicnija metoda, jer se njome najbre ostvaruju nastavni sadraji, omoguava uenicima uenje komuniciranja, tj. usmenom saopstavanju misli, izvodjenju zakljuaka, korienju argumenata, Najveci nedostatak ove metode je nedovoljna aktivnost uenika u toku njene primene. Da bi se paznja uenika odrala, koriste se: retorika pitanja, ilustrativni grafiki materijal, karakteristini primeri, dokazi, kratke rekreativne pauze, promena inotacije, upotreba interesantnih citata i sl.

11

Nastavnik mora imati u vidu sledee napomene: IIzlaganje ne sme biti prazno, bez sadraja materijalnog odnosno funkcionalnog karaktera. Nain izlaganja ne treba da podsea na odigravanje dobro nauene uloge, a jo manje na kazivanje napamet nauene recitacije. Uenici treba da imaju utisak da se misli i reenice stvaraju na licu mesta. IINastavnik treba da ima dobru dikciju i da stalno istie ono sto je bitno i vano. IIINe sme se govoriti ni isuvie brzo ni isuvie sporo. IVTreba se osloboditi potapalica koje eventualno upotrebljavamo. VTreba postavljati pitanja uenicima i to ona koja ce pobudjivati znatizelju uenika i motivisati ih. Treba pratiti odgovore uenika, upozoravati ih mimikom, dopunskim pitanjima ili tzv. impulsima. VIPauze su sastavni delovi naina nastavnikovog izraavanja i one doprinose boljem iskazivanju misli. VII- Pokreti ( mimika i gestovi ) su poseban vid intonacije govora i sredstvo za poboljanje izraajnosti. Moraju biti usaglaeni sa reima i dovoljno raznovrsni. VIII- Utisak o predavanju i predavau, pored ostalog, zavisi i od manira i dranja nastavnika u toku predavanja, kao i od toga da li se osea prisutnost treme. Manir je nain ponaanja i ophodjenja prema okolini pri obavljanju nekog posla. IXTreba imati koncept ( plan, skicu, zamisao ) izlaganja odnosno konspekt ( uvid, pregled postojeceg izlaganja). b. DIJALOKA METODA Gradivo se obradjuje putem razgovora nastavnika sa uenicima, tako to nastavnik postavlja pitanja, a uenici odgovaraju. Erotematska metoda. Erotematika je vetina zgodnog postavljanja pitanja. Postoje dve vrste razgovora: Katehetiki razgovor ( kateheo- pouavan pomou pitanja i odgovora ) Na postavljena pitanja ( uvek ista ) daju se napamet naueni odgovori. To je karakteristika feudalne, a i crkvene kole. Nastavnik postavlja pitanje, a svi uenici uglas daju odgovor na isti nain. Heuristiki razgovor ( heurisko- ja nalazim ) Uenik treba metodom razgovora da sazna sve istine. Oekuje se to vea sloboda u pitanjima uenika. Razgovor je mogue voditi kada su elementi gradiva ve poznati uenicima, ili su u vezi sa njihovim ivotnim iskustvom. Zahtevi za dobro korienje metode razgovora: ISvako pitanje treba da je jasno postavljeno IISvako pitanje je upueno celom razredu IIIPitanje se mora pravilno formulisati, tako da upuuje na reenje problema IVPraenje i kontrola svih uenikovih odgovora moraju biti stalni VNa svako pitanje se mora dati odgovor. U krajnjem slucaju ga daje nastavnik Prednost ove metode je to su svi uenici angaovani. Nedostatak je da se dato gradivo izuava parcijalno, deo po deo, pa se ne postigne uvid u celovitost. No, mogu se pisati usputne teze koje se na kraju ponove. c. TEKSTOVNO-GRAFIKE METODE ( metoda rada sa tekstom ) Rad na tekstu, pisani i grafiki radovi: korienje udbenika, prirunika i strune literature uopte, programiranih materijala, ilustracije crteima, dijagramima, graficima, shemama, razni samostalni pismeni i grafiki radovi, kolski pismeni zadaci, pismene vebe, domai zadaci, kontrolne vebe, testovi, referati, i sl. Metoda rada sa udbenikom ima cilj da osposobi uenike da se uspeno slue udbenikom i drugom literaturom. Realizacija ove metode se moe ostvariti u vidu varijanti:

12

Iitanje teksta, prepriavanje, komentarisanje IIitanje teksta, samostalno postavljanje pitanja, nalaenje odgovora IIIitanje teksta, nalaenje odgovora na pitanja koja je nastavnik pripremio Kod sve tri varijante, uenici proradjuju datu nastavnu jedinicu samostalno, itajuci dati tekst iz udbenika. Ovakvim nainom rada uenici su zainteresovani i opredeljeni. Prednosti: uenici se dovode u situaciju da samostalno stiu znanja iz pisanog materijala, navikavaju se da se slue knjigom, da uoavaju sutinu, uzrono-posledine veze i sve bitne detalje; obezbedjuje uslove za ispoljavanje smisla za kreativni rad, zahtevajui od uenika da samostalno formuliu pitanja i odgovore. Slabosti: velika zavisnost uspeha uenja od kvaliteta udbenika, nemogunost korienja oiglednog materijala ( demonstracije, ogledi ) ,nedovoljna mogunost uvebavanja, ponavljanja i proveravanja. Metoda grafikih radova IPismeni radovi: prepisivanje, diktati, samostalni stvaralaki rad, zadaci ( kolski, kolski pismeni, domai zadaci ) IIGrafiki radovi: tehniki crtei, dijagrami i grafikoni, tabele d. DEMONSTRACIONO-ILUSTRACIONE METODE. CRTANJE U NASTAVI FIZIKE Metode demonstracija dele se na: 1. Demonstracije predmeta 2. Demonstracije eksperimenta 3. Demonstracije slika, projekcija i filmova 4. Demonstracije karata, shema, tabela, grafikona 1.Demonstracije predmeta u prirodnoj sredini, kroz ekskurzije izolovano, u uionici, gde ih mogu i uenici doneti makete, modeli su naroito pogodni modeli koji pokazuju unutranjost neeg( presek ) kolekcije- mogu ih spremiti uenici ( topli i hladni provodnici ) 2.Demonstracije eksperimenta Svrha demonstracija Za motivaciju, na poetku asa demonstracije ine as zanimljivijim. Demonstracija principa i primena za objanjenje i ilustrovanje naunih principa i njihove primene. Demonstracija kao uvod, da uenici shvate ta e se raditi u datoj metodskoj jedinici. Demonstracije za uenje i razmiljanje, kola treba da naui uenike da kritiki misle. Demonstracija za potrebe uenika, za sticanje vetina, u cilju preglednog saoptavanja, za ocenjivanje. Kriterijumi za dobre demonstracije Treba ih predhodno isprobati Svrha demonstracija treba da bude jasna Treba da budu vidljive za sve uenike ( osvetljenost, veliina aparature, ) Upotrebljena aparatura treba da je to jednostavnija Treba da se koristi to je mogue potpunije saglasno njenoj svrsi Demonstracije dopunjuju druga iskustva Usmeno prouavanje, reavanje zadataka, laboratorijske vebe, vizuelni i auditivni materijal, naune ekskurzije. Demonstracije koje izvode uenici Mogu da pomazu pri postavljanju pribora, pri izvodjenju eksperimenta. Jedan uenik kao demonstrator ili grupa uenika. Mogu se angaovati svi uenici pojedinano, ali se mora voditi rauna o njihovoj spretnosti i motivisanosti.

13

3. Demonstracije slika, projekcija, filmova Slike Velike, zidne slike pokazuju detalje maina ili sheme procesa, grafiki prikaz zavisnosti ili odnosa nekih fizikih veliina- grafikoni. Male slike se retko koriste u fizici, najee kao slike nekih naunika ili dogadjaja interesantnih za fiziku. Projekcije Dijapozitivi ili grafofolije. Prednost je to su slike lepo i pravilno nacrtane i u odgovarajuoj razmeri. tedi se vreme na crtanje komplikovanih slika, pomocu dijapozitiva se mogu predstaviti proces, ako se koristi serija dijapozitiva. Slicno postiemo i grafofolijama koje slaemo jednu preko druge. Filmovi Prikazuju procese ( kretanje ) koji se ne mogu videti kroz eksperiment ili na ekskurziji. Podela na neme i zvune, realne ( oluja, munja ) , crtane ( kretanje elektrona kroz provodnik, kretanje pare u parnoj masini ) i kombinovane realne i crtane, motivacioni ( izvori toplote ), predmetni ( brzi od zvuka ) i obuhvatni ( priroda energije ). Crtanje u nastavi fizike Sve dosad pomenute metode demonstracije ne smeju potpuno zameniti crtanje nastavnika na tabli ili na foliji na samom asu. Koristimo crte da bi prikazali neku karakteristiku koju drugaije ne moemo prikazati. Crteom uz demonstracije istiemo bitne detalje. Njime prikazujemo i odredjeno stanje. Razvojni crte ( dobijanje naizmenicne struje, elektroliza ). Da li ce nastavnik crtati direktno na tabli ili koristiti pripremljene folije, zavisi od prirode crtea i nastavnikovog smisla za crtanje. Komplikovani crtei iz prve tri grupe mogu se primeniti unapred, a jednostavniji crtati direktno. Razvojni crte se obavezno crta na tabli uz objanjenja. Ako nastavnik ba nema smisla za crtanje, moe koristiti seriju folija koje se slau jedna preko druge. Uslovi koje crte mora da ispunjava: -Mora biti dovoljno velik da ga vide svi uenici -Mora biti nauno i grafiki pravilan -Izveden sigurno, uredno, tano i lepo -Jednostavan i izraajan. f. METODA LABORATORIJSKOG I PRAKTINOG RADA Ako se dati obrazovni zadatak nastave ostvaruje u laboratoriji kroz samostalni eksperimentalni rad uenika. Obradjuju se samo neki speificni sadraji programa i ostvaruju odredjeni zadaci fizike. Stiu se navike korienja aparatura, umenost planiranja izvodjenja eksperimenta, obrada eksperimenta, produbljivanje teorijskog znanja i sticanje tehnicke kulture. Ova metoda razvija uenikovu misao, navikava da sam trai i nalazi reenja usputnih problema. Uenik se ui pravilnom posmatranju objekata i pojava i izvodjenju zakljuaka. To je jedina metoda u kojoj uenik moe direktno da se susretne sa pojavom, oi u oi. U metodikom i pedagokom smislu, metoda laboratorijskih radova nema nekih slabosti, ali se mora imati u vidu da je za njenu realizaciju neophodno imati odgovarajuu prostoriju i potrebna uila. g. FRONTALNI EKSPERIMENT Izazivanje prirodnih pojava u vetackim uslovima predstavlja eksperiment. Najoptija podela eksperimenata u fizici kao nauci i nastavi je na istrazivake i kriterijumske. Istrazivakim eksperimentom se dolazi do novih saznanja ( naunog ili novog u subjektivnom smislu ). Kod kriterijumskih eksperimenata, cilj je doi do takvih rezultata koji ce iskazane pretpostavke potvrditi ili opovrgnuti.

14

Prema ostvarenom didaktickom cilju ( pre svega ideji o postupnom osamostaljivanju uenika u procesu savladavanja znajima i umenjima ) ,eksperimenti se dele na: -demonstracione eksperimente -laboratorijske vebe ( frontalne i grupne ) -laboratorijske eksperimentalne zadatke -domae eksperimentalne zadatke -izrada uila i aparatura. Prema karakteru, kolski eksperiment se deli na: ilustrativni, fundamentalni i istraivaki. Pokazivanje fizikih pojava, procesa, zakonitosti ili odgovarajucih objekata, kao i naina njihovog rada, naziva se demonstracionim eksperimentom. Rad uenika na reavanju specifinih zadataka iz fizike, koji se sastoji u formiranju eksperimentalne aparature, izazivanju fizikih pojava i merenju fizikih veliina odgovarajuim mernim instrumentima, direktno ili posrednim odredjivanjem, predstavlja laboratorijsku vebu uenika u nastavi fizike. One omoguavaju uenicima da fizike pojave, zakone, procese i objekte upoznaju kroz sopstveno iskustvo. U organizacionom smislu, laboratijske vebe se dele na frontalne, grupne i individualne. Kod frontalnog eksperimenta, svi uenici iz odeljenja rade isti zadatak i to na isti nain. Potrebno je imati bar 16 aparatura da bi po dva uenika zajedno izvela predvidjeno vebanje. Cilj je da se steknu poetna znanja, umenja i navike koja se smatraju vanim za izvodjenje sloenijih vebanja. Sadraj vebanja ine jednostavna merenja fizikih veliina ili obrazovanje prostih strujnih kola, neophodnih aparatura. Grupne vebe su sloenije. Uenici su podeljeni u onoliko grupa koliko je planirano u vebi za rad. Grupe se ciklino smenjuju u radu na istoj vebi u narednim asovima vebanja. Individualne vebe se organizuju za talentovane uenike. Ovaj rad zahteva od nastavnika: 1. Detaljnu razradu zadataka sa strune, organizacione i metodoloke strane 2. Pripremu prostorije, radnih mesta, nastavnih sredstava i pogodnih uputstava za rad 3. Praenje i potpomaganje uenika tokom rada i uspeno uklapanje njihovog rada u nastavni proces. Zahtev da se u laboratoriji, sa postojecim priborom realizuje odgovarajua aparatura ili izvre naznaena merenja fizikih veliina, predstavlja laboratorijske eksperimentalne zadatke. h. NASTAVNE EKSKURZIJE Organizovane posete uenika odgovarajuim institucijama u mestu kolovanja ili drugim mestima, sa ciljem ostvarivanja odredjenih vaspitno-obrazovnih zadataka kole, nazivaju se kolske ili nastaavne ekskurzije. Sa stanovista didaktike, ekskurzije treba da budu sastavni deo nastavnog procesa, da su uvrtene u godinji plan rada i da su obavezne za sve uenike. Ciljevi: -Upoznati uenike sa predmetima, pojavama, procesima i dogadjajima u njihovoj prirodnoj sredini -Dopuna redovne nastave, produbljivanje i proirivanje znanja -Primena znanja iz fizike u tehnici, u svakodnevnom zivotu. Planiranje ekskurzije Zavisno od oblasti rada treba planirati vreme i mesto izvodjenja ekskurzije u okviru plana rada. Treba znati svrhu ekskurzije: uvodna, zakljucna ili predmetna. Plan rada Vreme obrade nastavne razred Nastavna jedinica Metode sredstva i Vanrazredni rad primedbe

15

jedinice 2.03-9.03. VII poluga Laboratorijski rad, dijafilm, slike i podaci o Arhimedu Demonstracije, laboratorijski rad, slike el. dizalice Poseta jednom gradilitu Obilazak poste ili eleznicke stanice

1.04-7.04.

VIII

elekromagnetizam

Administrativni detalji: odobrenje kole, dogovor sa drugim nastavnicima, odobrenje roditelja, prevoz. Organizacija ekskurzije: 1.Priprema nastavnika 2.Priprema uenika 3.Izvrenje ekskurzije 4.Analiza ekskurzije i izvodjenje zakljuaka 1.Priprema nastavnika Treba birati mesta gde se zaista mogu videti pojedini predmeti, uoiti njihov oblik i funkcija. Nastavnik mora znati ono to eli pokazati, objasniti to uenicima ili organizovati struna objanjenja ( kojih treba da bude to manje ). Nastavnik treba prethodno da poseti ta mesta. Vreme obilaska mora biti tano odredjeno tako da jedan obilazak u kontinuitetu ne sme trajati vie od 1-1.5 sat. Trajanje ekskurzije moe biti po potrebi 1 sat, vie sati, jedan dan, vie dana. 2.Priprema uenika ( frontalna, grupna i individualna ) Frontalna: Svi uenici se upoznaju sa ciljem ekskurzije, sa objektom koji e se posetiti, organizacijom izvodjenja, literaturom koju mogu koristiti, daju im se uputstva o ponaanju, o opasnostima i merama zatite u toku ekskurzije. Uenike delimo u grupe i svaka grupa dobija radni zadatak. 3.Izvrenje ekskurzije Prijavljivanje, dobijanje strunog vodia, organizovanje obilaska grupno-cela grupa ili deljenje na pojedinane grupe. 4.Analiza ekskurzije i izvodjenje zakljuaka Svaka grupa podnosi izvetaj po odredjenom redosledu, prikazuje snimke, skice, crtee, podatke. Sledi sveobuhvatna diskusija. Svaki uenik treba pismeno da prikaze ekskurziju i izvede potrebne zakljuke. 8. ORGANIZACIJA NASTAVE FIZIKE. NASTAVNI AS Organizacioni sistem nastave, u kome je didaktiko-radna jedinica - razred od 20 do 35 uenika, a vremenska jedinica je kolski cas od 45 minuta, naziva se razredno- asovni sistem organizacije nastave. U ovom sistemu se primenjuju frontalni, grupni, rad u parovima i individualni rad. Frontalni oblik rada Nastavnik istovremeno poduava sve uenike, svi uenici prate nastavnikov rad ili pod nastavnikovim vodjenjem ili kontrolom rade iste zadatke. Nastavnik je aktivan, uenici primaju informacije, a svesno usvajanje se dosta teko postie. Prednosti su u tome to je to najekonominiji oblik rada, direktna komunikacija nastavnika sa svim uenicima, rad istovremeno poinje i zavrava se 16

za sve uenike. Slabosti su to je slaba aktivnost uenika, nema direktne saradnje medju uenicima, nastavnik ne moe da prilagodjava rad ni najsposobnijima ni onima ispod proseka. Grupni oblik rada Formiranje manjh grupa i zajedniko reavanje odredjenih zadataka, a potom podnoenje izvetaja nastavniku i ostalim uenicima. Grupisanje moe biti slobodno ili dirigovano. Grupni rad moe biti diferenciran, kada grupe dobijaju razliite zadatke u okviru iste tematske celine, ili nediferenciran, kada sve grupe imaju isti zadatak. Prednost je u tome sto su nosioci nastavnog procesa sami uenici. Nedostatak je manja ekonomicnost rada, izvesna sporost i vee organizacione tekoe. Rad u parovima Za lake realizovanje eksperimenata. Uenici se medjusobno kontroliu, dopunjuju. Individualni oblik rada Sticanje znanja samostalnim radom uenika na reavanju konkretnih zadataka. Sposobnosti natprosenih uenika mogu se razvijati samo primenom ovog oblika rada. 1.Uvodna faza podela zadataka 2. Faza samostalnog rada 3. Faza integracije. Individualni oblik rada treba razlikovati od individualne nastave ( nastavnik posebno pouava svakog uenika ) i od individualizacije nastave ( tenja da se nastavni program i metode nastavnika to je vie mogue prilagode intelektualnim mogunostima i obrazovnim potrebama uenika ). Zavisno od toga koji se didaktiki principi ele ostvariti, asovi se dele na : uvodni as, as izuavanja novog gradiva, as utvrdjivanja znanja i sticanja umenja, as ponavljanja i uoptavanja, as proveravanja i ocenjivanja znanja uenika, kombinovani as. Prvi as na poetku kolske godine je uvodni. Osnovni zahtev za as izuavanja novog gradiva je- ne prepriavati udbenik, ve ga proradjivati i zajedno sa uenicima tumaiti sadraje, navoditi primere, postavljati dobra pitanja, koristiti oigledna sredstva, reavati odabrane zadatke, traiti slinosti i razlike medju sadrajima i izvoditi potrebne zakljuke. Na takvom asu uenici ce sigurno biti pametno uposleni, dovoljno zainteresovani, pa svakako i aktivni. Moraju se znati ciljevi asa, zadaci nastavnika i zadaci uenika. ( Cilj asa je ono to se eli postii, a zadatak je ono sto se mora uraditi ). Artikulacija asa- strukturno oblikovanje asa i distribucija vremena. Uvodna faza asa, glavni deo asa, zavrna faza Uvodna faza asa ( 5-10 minuta ) treba da obezbedi psiholoku, sadrajnu i tehniku pripremu realizacije asa. Glavni deo asa ( 20-25 minuta ) saoptavanje injenica, pokazivanje pojava, objanjavanje fizikih zakona, izvodjenje formula, uoptavanje i izvodjenje zakljuaka, sve u cilju sticanja novih znanja i razvijanja odredjenih sposobnosti uenika. Zavrna faza ( 10-15 minuta ) za dobijanje povratne informacije o tome ta su uenici zapamtili, za saeto prikazivanje bitnih elemenata iz nastavne jedinice. Letimino proveravanje, izvidjenje rezimea, zadavanje domaih zadataka. Temeljna priprema nastavnika, umenost, primeri, Svaki as izuavanja novog gradiva mora imati potpun didaktiki ciklus ( izuavanje, konsolidacija, ponavljanje, proveravanje, zadavanje domaeg zadatka, eksperimenti, primena ). as utvrdjivanja znanja i sticanja umenja podrazumevaju reavanje raunskih zadataka i laboratorijske vebe. as ponavljanja i uoptavanja gradiva. Razvija se miljenje uenika i produbljuju se i utvrdjuju steena znanja ( reproduktivna i produktivna ponavljanja ). as na kome nema prioritetnog didaktickog cilja, ve se istovremeno ostvaruje vie podjednako vanih zadataka, naziva se kombinovani as. 9. ZADACI U NASTAVI FIZIKE

17

Primena teorijskih znanja, stiu se dublja i potpuna znanja. Podela zadataka: IPrema didaktikom cilju: trenani, stvaralaki, kontrolni IIPrema nainu zadavanja uslova: tekstualni, zadatak-grafik, zadatak-crte, zadatak-ogled IIIPrema stepenu teine: jednostavni, sloeni, kombinovani IVPrema nainu reavanja: kvalitativni, kvantitativni, grafiki, eksperimentalni. Posebna vrsta su domai zadaci. Kvalitativni ( zadaci pitanja ). Nema podataka sa brojnim vrednostima, niti se do reenja dolazi primenom odgovarajueg matematikog aparata, ve je ono u vidu odgovora koji se obavezno mora obrazloiti. Primeri: 1. Na takmienjima u plivanju sportisti nastoje da telo i glavu to je mogue vie i due dre uronjenim u vodi. Zasto? Odgovor: Da bi istisli veu koliinu vode i prividno, saglasno Arhimedovom zakonu, smanjili svoju teinu i lake plivali. 2. Konj vue koije i one se kreu ubrzano. Na osnovu zakona akcije i reakcije sila kojom konj vue jednaka je po intenzitetu, a suprotna po smeru sili kojom koije deluju na konja. Zasto se onda konj i koije kreu ubrzano? Odgovor: Zakon akcije i reakcije vai, a ubrzano kretanje je mogue zbog potojanja interakcije konja sa Zemljom, koja je vea od interakcije koija sa Zemljom. Kada bi ove dve interakcije bile jednake po intenzitetu, a suprotne po smeru, kretanja ne bi bilo. Grafiki zadaci. Ako zadatak na bilo koji nain ukljuuje korienje ili izradu odgovarajueg grafika. Primer: Kamen je baen vertikalno uvis. a) Nacrtati zavisnost intenziteta impulsa kamena od vremena b) Nacrtati zavisnost kvadrata impulsa kamena u funkciji poloaja. Kvantitativni zadaci ( raunski zadaci ). Zadaci kod kojih se odgovor na postavljeno pitanje ne moe dobiti bez primene odgovarajuih formula, obavljanja niza matematickih operacija i numerickog izraunavanja, nazivaju se kvantitativni zadaci. Primer: Lift se kree odredjenim ubrzanjem a navie i nanie. Pod kojim uslovom e se postii besteinsko stanje? Nagore: Q - mg = ma Nadole: Q mg = - ma Q = mg + ma 0 Q = mg ma za a = g Q = 0

Eksperimentalni zadaci. Pod pojmom eksperimentalni zadaci ( kvantitativnog ili kvalitativnog karaktera ) podrazumevaju se : 1. Zadaci u kojima se trai da se reenje eksperimenta proveri 2. Najmanje jedan podatak da je eksperimentalno odredjen 3. Zadaci koji slikom pokazuju situaciju u nekom eksperimentalnim radu u pogledu naina vezivanja Kvalitativni eksperimentalni zadaci: a) Voda se preliva iz balona u asu pri smanjivanju pritiska. Pri uspostavljanju normalnog pritiska ponovo se vraa u balon. Kvantitativnni eksperimentalni zadaci: a) Dokle ce tonuti brod od papira u vodi? Dok se ne izjednae teina i sila potiska. Q = P = Vx x Q = x S x Metodika reavanja fizikih zadataka

18

Polazi se od jednostavnih i ide ka sloenijim, od kvalitativnih ka kvantitativnim, kombinovanim i zadacima sa tehnikim sadrajem. Treba utvrditi cilj upotrebe odredjenog zadatka. Metode reavanja zadataka; analitike i sintetike. Primer: U rudarsko okno se sputa jednako ubrzanim kretanjem kofa ija teina iznosi 28 kg. Za prvih 10 s ona prodje 35 m. Izraunati zatezanje konopca na kome visi kofa. Analitiki: Polazi se od relacije koja sadri traenu veliinu i onda se potrebne veliine izraavaju preko veliina datih u zadatku. Q Fh = Fa Fh = Q Fa Fa = m a S = a t^2 => a = 2 S/ t^2 Fa = 2 m S/ t^2 Fh = Q 2 m S / t^2 Sintetiki: Koriste se poznate relacije u kojima figuriu date veliine u zadatim, da bi se takvim postupkom dolo do traene veliine. S = a t^2/ 2 => a = 2S/ t^2 Fa = m a = 2S m /t^2 Fa = Q Fh = 2S m / t^2 Fh = Q 2S m / t^2 Osnovni zadaci metodike reavanja zadataka 1. Upoznavanje uslova zadataka, analiza fizikih pojava i procesa koji sacinjavaju sadraj zadatka 2. Koriste se pomone slike, skice i sheme 3. Reenje treba uvek dovesti do konanog rezultata 4. Obavezna je analiza dobijenog rezultata 5. Potovanje odredjenog naina rada- upisivanje podataka, ujednaavanje sistema jedinica, crtanje slika i shema i izrada zadatka 6. U analizi reenja zadatka mora se ukazati na fiziki smisao. Matematika je samo pomono sredstvo u fizici, a ne cilj. 10. UDBENIK U NASTAVI FIZIKE 1. Osnovni udbenik: -Koristi nastavniku i ueniku -Treba ga prihvatiti i koristiti, ali biti kritian -Dodatna predavanja treba diktirati ili nekako drugaije obezbediti 2. Prirunici: -Za laboratorijske vebe -Zbirka zadataka ( moe biti zajedno sa osnovnim udbenikom, ali i odvojeno ) 3. Dopunska literatura: -Strune monografije -Nauna-popularna literatura -Nauna fantastika -Istorijsko-biografske monografije Monografije koje se odnose na filozofsko razmatranje fizike

19

11. VANNASTAVNI RAD Kruoci, sekcije, grupe za zadovoljavanje interesovanja u eljenoj oblasti, produbljivanje i proirivanje znanja. Znaaj vannastavnih aktivnosti u obrazovnom smislu je , pre svega u tome, sto se kroz takve aktivnosti daroviti, i posebno sposobni uenici, aktiviraju i dalje razvijaju. Osnovna organizaciona forma vannastavnog rada u oblasti fizike u osnovnim kolama je sekcija za fiziku, a u gimnazijama sekcija za fiziku i astronomiju. lanovi sekcija se prema svojoj elji opredeljuju za neke od sledeih grupa: za teorijsku fiziku, za ekperimentalnu fiziku, za primenjenu fiziku, astronomiju. Teme kojima e se baviti, kao i raspored predavanja, debata, demonstracija, odredjuju se po dogovoru nastavnika i uenika. Zadatak nastavnika je da za rad sekcije obezbedi radni prostor, nastavna sredstva i materijale, literaturu, da pruzi strunu pomo. 12. PRIPREMA NASTAVNIKA Pripremanje za nastavu je obavezno za sve nastavnike. Od njegovog odnosa prema radu, od pravilnog prilaza pripremama za nastavu zavisie koliko e uenici nauiti. Temeljno i ozbiljno pripremanje za nastavu sastoji se iz tri komponente: Globalno- godinje pripremanje obuhvata : upoznavanje nastavnog programa, upoznavanje sadraja aktuelnih udbenika i druge nove literature, nabavku za sebe i kolsku biblioteku nove strune literature, kupovinu neposedovanih nastavnih sredstava i popravljnja osteenih, nabavljanje potrebnog potronog materijala, upoznavanja predstojeih poslova u vezi sa kolskom administracijom, izradu godinjeg plana rada. Godinjim planom rada se vri raspodela ukupnog fonda asova na posebne tipove asova u skladu sa vaecim nastavnim programom i teorijom nastave koja obezbedjuje uspeno ostvaranje svih nastavnih procesa. Tematsko- meseno pripremanje i aktuelno- dnevno pripremanje Sagledavanje zadataka koje e nastavnik ostvarivati u toku datog meseca. Tematsko- meseni plan, sadrajna makrostruktura date nastavne jedinice ili odgovarajueg rada za planirani tip asa, dnevno pripremanje kojim se stvara mikrostruktura svake etape asa. Tematsko- meseno kao i aktuelno- dnevno pripremanje nastavnika obuhvata: 1. strunu ili sadrajnu pripremu 2. pedagoku pripremu 3. organizacionu i materijalno- tehniku pripremu 4. psiholosku pripremu. Strunom pripremom se moraju otkloniti dileme u sopstvenom znanju, nejasnoe koje sadri udbenik, greke koje su uvek mogue. Nastavnik treba da koristi strunu literaturu, kao i popularne tehnike i naune materijale. Udbenik i prirunik su samo orijentaciona sredstva u radu. Pedagoko pripremanje satoji se u traenju naina kako dato gradivo sa uenicima efikasno obradjivati. Organizaciono i materijalno- tehniko pripremanje sastoji se u proveravanju i eventualnom doterivanju u ispravno stanje uredjaja za zamraivanje, elektrine instalacije, projektora i drugih sredstava koja se koriste, priprema radnih listia, testova i sl. Najbolje sredstvo za dobru psiholoku pripremu je dobro struno, pedagoko i materijalnotehniko pripremanje.

20

U nastavi fizike potrebno je za svaki razred sainiti dva plana: godinji i meseni. Pravi se i pisana priprema za as. Godinji plan se pravi na osnovu aktuelnog nastavnog plana i programa za svaki razred posebno. Ovaj plan sadri rubrike: mesec, redni broj asa, sadraj rada odnosno nastavna jedinica, tip asa, nivo obrade. Tematskim planom se za svaku nastavnu jedinicu daje pregled: novih sadrajnih elemenata, novih formula, neophodnih slika, demonstracija, zadataka. Planiranje i pripremanje za as zapoinje utvrdjivanjem ciljeva i zadataka, izborom didaktickog sistema, nastavne metode, demonstracionih ogleda, zadataka i sl, to e se koristiti na asu. 13. ISPITIVANJE I OCENJIVANJE Kontrolom rada uenika ostvaruju se pedagoke funkcije: kontrola, motivaciona, obrazovna, vaspitna i funkcija profesionalne orijentacije. Proveravanjem se podstie i odrava stalnost u radu uenika, a vri se i autokontrola nastavnikovog rada. Pohvaljuje se rad uenika, motiviu se, podravaju i hrabre u savladjivanju tekoa uenja. Ispitivanje i ocenjivanje se smatra jednom posebnom metodom uenja. Poseban vaspitni uticaj ima na razvijanje navika tanosti i odgovornosti kod uenika u odnosu na kolu, roditelje, nastavnike i samog sebe. Nastavnik moe da sagleda svoj rad, a i uenici uvide ta im ide, a ta ne, pa se tako lake vri profesionalno usmeravanje. Zahtevi korektnog proveravanja i ocenjivanja: Sistematinost, svestranost, objektivnost, principijelnost, individualizovanost, ekonominost. Ocenjivanje je jedna vrsta merenja koje se vri u okviru nastave. U teoriji nastave opisuju se dva kriterijuma ocenjivanja: apriorni i statisticki. Unapred utvrdjen, definisan i normiran tako da se tano zna ta i koliko treba znati za svaku ocenu, naziva se apriorni kriterijum. Kriterijum, zasnovan na statistickoj raspodeli uenika po sposobnostima i radnim navikama (Gausova raspodela) naziva se statistiki kriterijum. Korektnosti proveravanja i ocenjivanja znatno doprinosi nastavnikovo poznavanje tzv. nivoa znanja; -Nivo poznavanja tj nivo informisanosti -Nivo samostalne reprodukcije tj razumevanja -Nivo primene znanja i umenja u poznatim situacijama -Nivo primene znanja i umenja u novim situacijama. U vezi sa ocenjivanjem uenika najvanije pitanje za nastavnika je- kako odrediti granicu odnosno minimum zahteva za dobijanje pozitivne ocene. Kriterijum treba da bude sledei: Nijedan deo izuavanog gradiva ne sme ueniku biti toliko nepoznat da on nije u stanju da prepozna pojavu, zakon, objekat i ne moe da kae bilo ta o postavljeno pitanju. Osnovna slabost postojee prakse ocenjivanja uenika je relativni karakter ocene. Individualizovanim ocenjivanjem, gde se vodi rauna o zalaganju, postie se da sposobni uenici shvate da se visoka ocena dobija uz veliko zalaganje, a manje sposobnima postaje jasno da se isplati truditi se. Znaaj i cilj provere uenikovog znanja -Da se pokaze koliko su uenici usvojili nastavni materijal i kakvo je stanje u pogledu znanja svakog uenika ponaosob i odeljenja u celini -Pokazuje uspehe i nedostatke u radu nastavnika -Pored provere slui i za utvrdjivanje znanja -Za obnavljanje starog gradiva, da bi se lake razumelo i prihvatilo novo -Proveru znanja treba pripremiti jednako dobro kao i predavanja -Uenik mora biti ubedjen da je ocena odraz njegovog znanja. Metode ocenjivanja uenika u nastavi fizike

21

Usmeno, pisano i eksperimentalno proveravanje Usmena provera znanja Na poetku asa treba da bude u vezi sa gradivom koje e se tog asa uiti. Takodje, i u sluaju laboratorijskih vebi, treba na poetku proveriti koliko su uenici spremni da izvode vebe. Uoptavanje na kraju odeljka, ne treba traiti samo bukvalno ponavljanje materije, ve i povezivanje, analizu i zakljuivanje. Osnovni zahtevi za uspenu proveru znanja: 1. Ispitivanje mora da privue panju svih uenika 2. Pitanja moraju ii logokim redom 3. Odgovori moraju biti motivisani 4. Ueniku treba dati dovoljno vremena i ne prekidati ga bez krajnje nude 5. Ispitivanje ne sme dugo da traje 6. Mora se obezbediti javnost ocenjivanja Pisana provera znanja Mogunost da se za jedan as proveri znanje svih uenika iz cele oblasti. Do izraaja dolazi vea samostalnost. Vea je i objektivnost prilikom ocenjivanja. Pismeni kontrolni zadatak Radi se posle zavrene oblasti, mogu se davati raunski zadaci, kvalitativni zadaci, konstrukcija grafika, reavanje grafikih zadataka, izvodjenje formula, crtanje shema, vanijih aparatura, osnovi neke teorije. Pismeni zadaci Izvode se obino po programu, daju se posle oblasti u kojima se razmatraju kvantitativne veze prouavanih veliina. Daju se zadaci i to, po pravilu, tekstovni kvantitativni zadaci. Zadaci treba da budu koncipirani tako da i slabiji uenici imaju dovoljno vremena da urade za pozitivnu ocenu, a i da bolji uenici budu zaokupljeni sve vreme. Zato je dobro davati zadatke koji se reavaju pod a), b), c), Radi samostalnosti rada treba dati najmanje etiri varijante zadatka. Rezultati se moraju doneti sledeeg asa. Ukazati svima na tipine greke, a onda pojedinano. Uraditi zadatak ispravno.

Provera praktinih vetina U toku usmenog ispitivanja, uenik moe da izvede eksperiment iz laboratorijskih vebi ili demonstracioni eksperiment. Kontrolne laboratorijske vebe na kraju svakog polugodita se rade samostalno. Savremene metode proveravanja i ocenjivanja uenika Testovi Niz nastavnih situacija u vidu pitanja i zahteva na koje ispitanik treba na odgovarajuci nain da reaguje odnosno da ih rei. Sa stanovita forme, postoje testovi otvorenog tipa ( uenik sam pie odgovor ) , i zatvorenog tipa ( zaokuuje se taan odgovor ). Podela po karakteru: normativni ( po normama ) i kriterijski. Prednosti testa: Obuhvata se ira oblast gradiva, provera sa istim pitanjima i pod istim uslovima, pregled je brz i lak. Nedostaci testa: nekompletnost sadraja i verovatnoa da se rezultat pogodi. Sistem respondera i kompjuteri Sistem respondera ( komunikatora, testomata ) je tehniki nain proveravanja i ocenjivanja na bazi testova. Nastavnik pripremi, na foliji, pitanja sa ponudjenim odgovorima. Na svakoj klupi postoje preklopnici na responderskim kutijama sa oznakama koje odgovaraju ponudjenim odgovorima A, B, C, D i E. Uenici se opredele za odredjeni odgovor i on se elektrinim signalom prenese na kontrolni punkt. Nakon toga, nastavnik preko semafora saoptava koji je taan odgovor. Na taj nain su svi

22

uenici informisani da li su dobro odgovorili ili ne. Na kraju se, putem dokumentacione liste dobijaju, za svakog uenika, ukupni broj poena i odgovarajua ocena. Najsavremeniji oblik testiranja je primenom komjutera. Odgovarajui softveri mogu da uzmu u obzir i vreme koje uenik troi do izbora odgovora i da shodno tome automatski izbace ocenu. Raunari se takodje mogu koristiti i u samom nastavnom procesu: 1) Individualno uenje neposrednim komuniciranjem sa kompjuterom 2) Matematika obrada rezultata merenja kod laboratorijskih vebi 3) Poveanje oiglednosti nastave raznim oblicima simulacija. Pozitivne karakteristike primene raunara: 1) Veina mladih ispoljava afinitet prema primeni raunara, nastava nije dosadna, a uenici su aktivni 2) Uenje pomou raunara razvija kod uenika potrebnu samostalnost, upornost u radu i uenju 3) Raunarom se obavljaju mnogi rutinski poslovi, pa uenik ima vie vremena za obavljanje kreativnijih poslova 4) Mogue je uspeno simulirati pojave i procese koji inae ne moemo uenicima pokazati u kolskim uslovima ( zbog nedostatka opreme ili tetnih efekata koji se javljaju pri nekim ogledima ). Slabosti primene raunara: 1) Nema veih pozitivnih obrazovnih efekata kod intelektualno jakih uenika 2) Dui kontinuirani rad sa raunarom negativno utie na zdravlje korisnika 3) Raunar ne reava emocionalne probleme uenika, to je odlika svakog valjanog nastavnika 4) Izostaje potrebna komunikacija medju uenicima i izmedju uenika i nastavnika 5) Ovaj vid nastave je prilino skup, a nastavni kadar, za sada, nije dovoljno struno osposobljen za njegovu primenu. 5. OSNOVNI DIDAKTIKI PRINCIPI NA KOJIMA SE BAZIRA NASTAVA FIZIKE Didaktiki principi su opti stavovi koji su proizali iz prakse i slue praksi, odnosno nastavi kao planiranom i organizovanom obrazovno vaspitnog procesu. Nastavni proces se moe uspeno ostvariti samo ako su ispunjene tri osnovne pretpostavke: planiranje, obrazovna i vaspitna komponenta. Klasina didaktika za ostvarivanje ovih osnovnih elemenata nastave predvidja niz principa kao opte stavove. U nastavnoj delatnosti didaktiki principi predstavljaju opte metodike stavove, odnosno naela koja su razradjena i potvrdjena na osnovu praktinih rezultata obrazovno vaspitnog procesa. Oni ukazuju na to kako da rad nastavnika bude racionalan i efikasan, kako da se obezbede najbolja reenja obrazovnih i vaspitnih zadataka. Didaktiki principi odredjuju tok predavanja i uenja u skladu sa ciljevima i zakonitostima nastavnog procesa. Oni obuhvataju obradu i tumaenje nastavnih sadraja, rad nastavnika, organizovane oblike obrazovno . vaspitnog rada, rad uenika, njihovo usvajanje znanja, kontrolu, proveravanje i ocenjivanje kvaliteta znanja. Didaktiki principi proistiu iz zakonitosti procesa nastave i predstavljaju uoptene odraze kolske nastave, formulisani relativno na visokom nivou generalizacije. Ali, pored svega toga, to ne znai da poznavanje i usavravanje didaktikih principa iskljuuje stvaralaki rad i aktivnost nastavnika i uenika. Nastava je toliko raznovrsna da od didaktike teorije i njenih principa nije realno oekivati odgovore u svakoj konkretnoj situaciji, za svaki pojedinani sluaj. U sluaju manjih problema, reenja treba traiti u normativnim aktima, ukljuujui i originalna reenja uenika i nastavnika. Drugim reima, sistem didaktikih principa i pravila koja iz njih proistiu ne mogu da pokriju celu teoriju nastave, sva njena obeleja i specifinosti, odnose nastavnika i uenika, kao ni mnoge pedagoke, psiholoke i socioloke aspekte nastave. Didaktiki principi u

23

optoj formi , ukazuju i iskazuju sutinske odnose, veze medju komponentama nastave izmedju kojih ostaje dovoljno prostora za ispoljavanje sposobnosti i samopotvrdjivanja nastavnika i uenika. Adekvatna primena didaktikih principa podrazumeva struno naunu osposobljenost nastavnika, njegov kreativno stvaralaki rad, kao i druge sposobnosti i kvalitete koji se ispoljavaju potvrdjuju u raznim konkretnim situacijama i uslovima u kojima se odvija nastavni proces. Didaktiki principi se ne mogu posmatrati i primenjivati izolovano, ve u odredjenoj medjusobnoj povezanosti i sistemu, jer su oni medjusobno povezani i uslovljeni. Nastavnik treba da zna kako i kada da primeni svaki od principa u odredjenim uslovima u zavisnosti od uzrasta uenika, karaktera nastavnog sadraja, postavljenih optih nastavnih zadataka, ciljeva i drugih faktora. U nastavi fizike poseban znaaj imaju sledei principi: -Princip naunosti -Princip postupnosti i sistematinosti -Princip oiglednosti -Princip povezanosti teorije i prakse -Princip svesne aktivnosti uenika -Princip trajnosti usvojenih znanja, navika i vetina -Princip individualizacije nastavnog rada Moemo govoriti i o sledeim principima: -Princip idejne usmerenosti -Princip humanizma -Princip primerene nastave -Princip anticipacije -Princip inegralnosti. Treba napomenuti da u pogledu broja i hijerarhije didaktikih principa nema jedinstvenog stava i miljenja medju pedagozima odnosno didaktiarima. a.PRINCIP NAUNOSTI Princip naunosti ima posebno mesto i znaaj u sistemu didaktikih principa. On izraava naunu odredbu nastave i odredjuje idejnu orijentaciju nastavnog procesa. Pri tom se implicitno ukljuuje u sve ostale principe i aspekte nastavnog procesa. Princip naunosti neposredno proizilazi iz naune zasnovanosti nastavnog procesa. Nuno se pretpostavlja da nastavni sadraji treba da budu u skladu sa stanjem u savremenoj nauci, odnosno, da nauka ( koja se neprestano i brzo razvija ), to manje prednjai u odnosu na nastavu. Sutina ovog principa ogleda se u naunoj interpretaciji nastavnog gradiva, njegovog utvrdjivanja i primene u konkretnoj situaciji, u formiranju umenja, vetina i navika, samostalnom sticanju znanja, korelaciji pojedinih nastavnih predmeta, multidisciplinarnom reavanju konkretnih problema, sistematizaciji i generalizaciji znanja usvojenog u prouavanju date discipline. Princip naunosti se ne odnosi samo na nastavne sadraje, ve i na usavravanje nastavnih metoda i postupaka, primenu raznih oblika izvodjenja nastave ( problemska nastava, mentorski rad, individualizacija nastave, demonstracioni ogledi, laboratorijske vebe i praktini rad uopte, korienje strune i popularne literature itd ). Princip se ostvaruje kroz sledee stavove: Sve injenice moraju biti nauno tane i moraju sr objasniti u onoj meri u kojoj je to mogue na datom stupnju nastave, sva objanjenja moraju biti u saglasnosti sa gleditem savremene nauke (jer sam proces usvajanja znanja ima veoma znaajnu funkciju u formiranju naunog pogleda na svet ), svi zakoni moraju biti tano formulisani, naglaena uzrono posledina veza, a upotrebljena terminologija korektna, mora biti ostvareno jedinstvo teorije i prakse, uenici treba da se upoznaju

24

sa istorijom razvoja fizike, mora biti pravilno korien matematiki aparat. Uenicima se ne smeju davati nedovoljno tane, popularne definicije, objanjenja i tumaenja. Pogreno je shvatanje da se u niim razredima ne moe u potpunosti ostvariti naunost i da e se to postii u starijim razredima. b.PRINCIP SISTEMATINOSTI I POSTUPNOSTI Prvi put se pojam sistematinosti i povezanosti pominje u XVII veku. Istakao ga je eki pedagog Komenski u svom delu Velika didaktika . On kae: Priroda ne pravi skokove, ve postupno ide napred . Tako, i nae uenje mora biti postupno, povezano i sistematino. Mada nam se danas primena ovog principa ini savim loginom, on nije lako obezbedio sebi vano mesto u nastavi. U buroaskoj pedagogiji krajem XIX veka vladaju shvatanja u ijoj osnovi je tvrdjenje da se dete razvija pod dejstvom spontanih unutranjih snaga, te da se proces saznavanja treba prilagoditi takvom spontanom razvoju. Nastava treba da se bazira na detetovom spontanom interesu i doivljajima, i detetu treba dati samo odgovore na postavljena pitanja. Ovakvom nastavom su bila pogodjena, pre svega, deca siromanih slojeva radnika i seljaka, ije se kolovanje uglavnom zavravalo sa osnovnom kolom u kojoj su dobijali niz fragmentnih medjusobno nepovezanih znanja. Zadatak savramene osnovne kole je da u elementarnom vidu uenicima osigura zaokrueno osnovno saznanje o prirodi i ljudskom drutvu kroz pojedine nastavne predmete, kako bi boli u stanju da izgrade pravilan pogled na svet i da ga dalje razvijaju. Za to je potrebno obezbediti sistematinost u usvajanju nastavnog gradiva, koja se postie pravilnim rasporedom nastavnog gradiva kroz plan i program, potujui pri tom osnovna naela didaktike sistematike. Sistematinost u nastavi ne moe se dobiti prostim preslikavanjem sistematinosti u nauci. Nastavni programi nisu smanjeni okviri nauke, ve predstavljaju specifinu didaktiku strukturu koja ima svoju sistematiku. Sistematinost u nauci se sastoji u obrazovanju logikih skupova i struktura naunih injenica prema izabranom kriterijumu. Svaka nauna sistematinost je dobra ukoliko je obezbedjena logika stvari koje se razmatraju. Tako se, na primer, mehanika moe sistematizovati prema: 1) objektu kretanja: - mehanika materijalne take - mehanika krutog tela - mehanika fluida 2) vrsti kretanja: - kinematika - dinamika - statika. Didaktika sistematika ( sistematinost u nastavi ) vodi rauna o etiri osnovna naela ili pravila didaktike: 1. od blieg ka daljem 2. od jednostavnog ka sloenom 3. od lakeg ka teem 4. od poznatog ka nepoznatom. Ova etiri naela pored sistematinosti obezbedjuju i postupnost, kojom se u nastavi ostvaruju trajna i sigurna znanja uenika. Novo gradivo se mora stalno povezivati sa prethodnosavladanim,

25

jednostavnijim. Pri tom se vri i odredjena klasifikacija, sistematizacija steenog znanja u logine celine, ime se obezbedjuje lake i dugotrajnije pamenje. Postepeno usvajanje znanja je jedan od vanih zadataka nastave. Usvojiti znanje znai raspolagati njime i koristiti ga u daljim prouavanjima i praksi. Naravno, obim i dubina usvojenih znanja u mnogome su odredjeni i sposobnostima oveka i njegovog pamenja. Da bi se obezbedilo dobro usvajanje znanja treba razvijati logiko pamenje, koje se bazira na aktivnom usvajanju novog gradiva povezanog sa prethodno usvojenim gradivom.

c.PRINCIP OIGLEDNOSTI Princip oiglednosti istaknut je davno. Jo je Aristotel upozoravao na znaaj ulnog iskustva i oiglednosti. U feudalnoj koli, kao posledica idealistike filozofije, po kojoj su pojmovi neto to postoji nezavisno od spoljanje stvarnosti, mnogo vei znaaj dobijaju definicije, pravila, pojmovi. Pojedinane stvari, pojave, predmeti, mogu da postoje samo ako ih moemo izvesti iz optih pojmova, to predstavlja deduktivni metod. U buroaskoj koli se javlja izrazita reakcija na ovakva idealistika shvatanja, koja vodi u drugu krajnost. Put ka saznanju ne ide od rei ( ideje ), ve od onog to je oigledno ( F. Bekon ). Ekstremni primer imamo kod ..Rusoa u knjizi Emil ili o vaspitanju , gde se negira svaki znaaj rei, pa se do krajnosti zahteva da spoljni svet bude jedina Emilova knjiga. Ovakav put od pojedinanih pojmova i saznanja ka optim stavovima predstavlja induktivni put, koji je prvi uveo Bekon ( primarno mesto u ljudskom saznanju daje ulnim spoznajama ). Danas zakljuujemo da se ove dve krajnosti neprestano proimaju prilikom pravilnog saznavanja stvarnosti. Osnovni princip dijalektikog materijalizma od ivog posmatranja ka apstraktnom miljenju i od ovoga ka praksi kombinuje induktivni i deduktivni metod u saznanju. Princip oiglednosti se ne sme svesti samo na korienje oiglednih sredstava na asu. To jo uvek ne znai da je nastava oigledna. Za oiglednu nastavu nije bitno posmatranje veeg broja predmeta, crtea. Pravilno saznavanje poinje tek onda kad se obezbedi svesno i planirano posmatranje predmeta i pojava. Oiglednost u nastavi se nekad moe svesti i na vetinu da u mati uenika izazove predstave, koje e zameniti eksperiment koji se iz nekog razloga ne moe izvesti. Oigledna nastava, organizovana i vodjena celishodnim pedagokom postipcima i metodama, znaajna je sa stanovita trajnosti steenog znanja.

d.PRINCIP POVEZANOSTI TEORIJE I PRAKSE U fizici se jedinstvo teorije i prakse ostvaruje preko odnosa eksperimenta i teorije. Fizika je prirodna nauka i bazira se na prirodnim pojavama koje treba posmatrati, povezivati, objanjavati i izvoditi zakljuke. Kriterijum na osnovu koga se moe verifikovati svaka tvrdnja u fizici je eksperiment. Eksperiment u nauci predstavlja samo deo istraivanja. Krajnji cilj je uoptavanje pojedinih pojava, stavova i tvrdnji, odnosno izgradjivanje fizikih teorija. Nekada su teorijski problemi i pitanja zahtavali eksperimentalnu proveru, a drugi put su praksa i eksperimenti podrazumevali teorijsko objanjenje.

26

Pravilno utvrditi odnos teorije i prakse u nastavi nije nimalo jednostavno ni naivno. U buroaskoj koli, kao reakcija na teorijsko nepraktino obrazovanje u feudalizmu, javlja se ekstremno gledite koje zastupa tzv. radnu kolu, gde se naglaava znasj praktine nastave i potcenjuje znaaj sistematskog uenja i saznanja. Odnos izmedju teorije i prakse u nastavi zavisi od zadatka koji se postavlja pred pojedine nastavne predmete, odnosno pred kolu. Uvaavajui znaaj praktinih znanja, ne sme se u koli uvoditi praktian rad na raun sistematinosti i kvaliteta znanja, ve upravo u njihovu korist. Eksperiment u nastavi fizike moe prethoditi teorijskoj obradi i prouavanju neke nastavne teme, moe da bude uporedan, paralelan sa teorijskom tumaenjem, ili da na kraju izlaganja poslui kao ilustracija ili potvrda teorijske pretpostavke. Time je uenicima omogueno bolje razumevanje pojava, procesa i zakonitosti, konkretizaciju teorijskih znanja u praksi tj. svakodnevnom ivotu. e.PRINCIP SVESNE AKTIVNOSTI UENIKA Zahtevi principa svesne aktivnosti odnose se na linost u celini, ali se razliito izraavaju i postavljaju zavisno od konkretne oblasti delatnosti. Kada je re o nauno nastavnom radu, onda se esto govori o stvaralakoj, inventivno kreativnoj aktivnosti pojedinca. Princip svesne aktivnosti izraava opti stav kojim se iskazuje da uenik nije objekat, nego subjekat nastavnog procesa. Dosledna primena ovog princia omoguava ubrzano razvijanje intelektualne radoznalosti, kritinosti. Samokritinosti i upornosti u postizanju cilja. Stepen aktivnosti uenika u procesu nastave fizike, kao i u nastavi drugih predmeta, odredjuje se nizom faktora: linim primerom nastavnika, njegovim autoritetom, strunim, pedagokim i ljudskim kvalitetima, sadrajima programa, kvalitetom udbenika i prirunika, uslovima rada itd. Da bi se obezbedili aktivnost i svesno usvajanje znanja u nastavnom procesu, primenjuju se razliiti metodi. Kada je re o nastavi fizike, prilikom prouavanja novog gradiva koriste se ogledna predavanja, demonstracioni ogledi, frontalni ogledi, posebne vrste kvantitativnih i kvalitativnih zadataka, zadaci eksperimentalnog, prirodno tehnikog karaktera. Uspeno ostvarivanje nastavnog procesa nuno pretpostavlja svesni i aktivni odnos uenika prema uenju i stvaralaki karakter njihovog rada. Medjutim, svesno i aktivno ovladavanje znanjima, podrazumeva ne samo aktivnost i samoinicijativnost uenika, nego i nastavnika, koji treba da bude spreman na dijalog, raspravu sa uenicima o svim problemima i pitanjma. Dosledna primena principa svesne delatnosti u mnogome odstranjuje i potiskuje dogmatizam, formalizam, mehaniko memorisanje bez razumevanja sutine problema, verbalno opisivanje bez adekvatnog objanjenja, uvodjenje matematikih formula bez razumevanja njihove fizike sutine i smisla. f.PRINCIP TRAJNOSTI USVOJENIH ZNANJA, VETINA I NAVIKA Trajno usvajanje znanja, sticanje navika i vetina, jedan je od osnovnih zadataka nastave fizike. Samo kada je usvojeno, znanje postaje trajna svojina, uenici mogu da ga primene u razliitim saznajnim i praktinim situacijama. Trajnost usvojenog znanja obezbedjuje kontinualnost u obrazovno vaspitnom procesu, saznajnu celovitost. Trajnost znanja pretpostavlja svesno usvajanje znanja, ovladavanje umenjem i navikama, misaonu aktivnost i logiko promiljanje, a ne mehaniko pamenje. Trajno usvajanje znanja podrazumeva ponavljanje, uvebavanje i utvrdjivanje predjenog gradiva. Ponavljanje gradiva moe da bude pasivno i aktivno, uzgredno i specijalno. Pasivno ponavljanje sastoji se u tome da uenik reprodukuje ono to je ranije nauio. Kod aktivnog ponavljanja, uenik samostalno reprodukuje

27

ranije steeno gradivo, ali u novim varijantama i modifikacijama, vezama i asocijacijama. Trajnijem usvajanju znanja doprinosi i redovno proveravanje, kontrolisanje i ocenjivanje uenika. g.PRINCIP INDIVIDUALIZACIJE NASTAVNOG RADA Uenici se ne razlikuju samo u pojavi. Jo vee razliitosti medju njima postoje kad je re o njihovom intelektualnim mogunostima, brzini uenja, interesovanjima, sklonostima, sposobnostima opaanja, nainu uenja ... Stoga je isti pristup svim uenicima kao skupu prosenih uenika, to je karakteristika klasine kole, odavno prevazidjen. U tom tradicionalnom pristupu najvie su oteeni talentovani uenici. Njima se ne prua ansa da ispolje svoje sposobnosti, usled ega se zadravaju i gue u razvoju, gube interesovanja, pasiviziraju se. Suprotno tome, slabiji uenici ne uspevaju da prate nastavu. Iz tih razliitosti proizilaze zahtevi za individualizacijom nastave, diferencijalnom nastavom, za prilagodjavanje nastave posebnostima uenika ili grupi uenika, kako bi mogli napredovati prema sopstvenim mogunostima. To znatno ubrzava njihovu razvojnost, motivaciju i interesovanje za usvajanje novih nastavnih sadraja. Individualna nastava moe da se ostvari i pored redovne nastave u okviru dopunske, dodatne, izborne, fakultativne nastave, slobodnih aktivnosti, ... To svakako znai da individualizacija nastave ne iskljuuje kolektivnu, odeljensku nastavu, ve su to dve komplementarne komponente jedinstvenog, ali sloenog nastavnog procesa. Individualizovani rad obezbedjuje da svaki uenik samostalno uestvuje u reavanju zadataka, realizovanju praktinih, eksperimentalnih vebi, kao i drugim oblicima uenja, to znai da se individualna nastava prilagodjava svakom pojedinom ueniku ili grupi uenika. Da bi se ostvarila individualna nastava, moraju se primeniti savremani oblici organizacije rada, razliiti postupci i metodi nastave, kao i koristiti odgovarajua nastavna sredstva i tehnike. h.PRINCIP IDEJNE USMERENOSTI Nastavna delatnost potinjena je i usmerena potrebama i zahtevima drutvene zajednice. U okviru tog zahteva treba posebno istai potrebu spajanja, proimanja nastave, kao osnovnog oblika obrazovno vaspitnog procesa, sa proizvodnim i drugim drutveno korisnim radom. Ovaj zahtev pretpostavlja povezivanje teorije sa praksom, konkretnu primenu steenog znanja. Idejna usmerenost nastave ne odnosi se samo na njene sadraje i njihovu interpretaciju, ve i na njenu organizaciju, oblike i metode ostvarivanja, kao i na to kako nastavni sadraji deluju na linost koja se obrazuje i vaspitava. Princip idejne usmerenosti ukljuuje pozicije i odnose nastavnika i uenika u obrazovno vaspitnom procesu. U ovom procesu nastavnik je organizator, interpretator, kormilar i usmeriva nastavne delatnosti i aktivnosti, uenik je istovremeno i objekat i subjekat u nastavnom procesu. i.PRINCIP HUMANIZMA Osnovni smisao ovog principa sastoji se u potovanju linosti koja se obrazuje i vaspitava, u veri pozitivnog razvitka mladog oveka, u upornosti nastavnika da se bori za uspeh svakog pojedinca. Ubedjenost u konaan uspeh treba da dodje do izrazaja kako u stavu i odnosu prema ueniku, tako i u oblicima, sredstvima i metodama koji se koriste u ostvarivanju obrazovno vaspitnog procesa.

28

Princip humanizma u nastavnoj delatnosti nikada ne podrazumeva smanjivanje zahteva, popustljivost, boleivost prema grekama, propustima i nedostacima kod uenika. Nasuprot, ovaj princip pretpostavlja odredjenu strogost, principijelnost, doslednost u odnosu na blagovremeno ispunjavanje sopstvenih zadataka i obaveza u odnosu na uenike. j.PRINCIP PRIMERENOSTI NASTAVE Smisao i poruka ovog principa sadrani su u reima Komenskog: Ne nametati im nita to ne odgovara njihovom uzrastu . Sadraj i obim nastavog gradiva, nivo interpretacije i nain usvajanja, moraju da odgovaraju psiholokim i intelektualnim mogunostima, fizikim osobinama, sposobnostima i mogunostima uenika i njihovim interesovanjima, kao i predznanju uenika. Ostvarivanje tih zahteva povezano je sa adekvatnim izborom i primenom nastavnih metoda i postupaka, kao i odgovarajuih tehnikih i drugih pomagala. Iako ovaj princip ograniava nastavu na nivou intelektualnog, psiholokog, biolokog razvoja, istovremeno ostavlja dovoljno prostora za samostalan rad i uenje, podsticanje misaone aktivnosti, to su osnovne premise za dalji duhovni razvoj i napredovanje svake linosti. Osnovne postavke kojima se blie definie i objanjava princip prilagodjenosti, odnosno primerenosti nastave su: od poznatog ka nepoznatom, od jednostavnijeg ka sloenijem, od oiglednijeg ka apstraktnijem, od blieg ka daljem k.PRINCIP ANTICIPACIJE Opti je stav da nastavnik povremeno informie uenike ( bar naelno ) o najnovijim istraivanjima i rezultatima u fizici i o njihovom moguim primenama. U udbeniku fizike takve naune novine mogu mogu se nai kao fusnota. Pri tome, nastavnik treba da nadje skladni odnos izmedju principa primerenosti, naunosti i anticipacije. Preporuuje se da nastavnik predaje anticipirano ona poglavlja fizike koja bolje poznaje. Ali od uenika ne treba oekivati da svoje interesovanje usmere na dopunsko upoznavanje ba onih oblasti koje njihovom nastavniku bolje lee i da se u tom smislu zapostave ostali delovi fizike. l.PRINCIP INTEGRALNOSTI Fizika, kao i nauka uopte, nije skup izolovanih injenica i njihovih linearnih uoptavanja, nego jedinstveni i koherentni sistem znanja, odnosno zakona, principa i teorija. Fizika kao nastavni predmet, podeljena je na predmetna podruja, pa su tradicionalno formirane prividno individualne oblasti ove nauke. Medjutim, sve te celine, pored relativne autonomnosti i samostalnosti, su medjusobno tesno povezane. Princip integralnosti izraava i injenica da se nijedan nastavni predmet, naroito fizika, ne moe oslanjati samo na sopstvenu logiku strukturu, nego se mora uvaavati i odnos sa drugim nastavnim disciplinama.

29