Volter

Rasprava o toleranciji
 Naslov originala VOLTER
VOLTAIRE
TRAITÉ SUR LA TOLÉRANCE
A l‘occasion de la mort de Jean Calas RASPRAVA O
TOLERANCIJI
prevod s francuskog
Sr|an Pavlovi}
POVODOM SMRTI `ANA KALASA

CopÚright © 2005 za Srbiju i Crnu Goru

Utopija – Beograd UTOPIJA
Sva prava zadr`ana Beograd 2005
 I

KRATKA POVEST SMRTI @ANA KALASA

Kalasovo pogubqewe, izvr{eno u Tuluzi 9. marta

1762. godine ma~em pravde, jedan je od najizuzetnijih
doga|aja koji zaslu`uju pa`wu na{eg doba i potomstva.
Qudi brzo zaboravqaju gomilu poginulih u bezbrojnim
bitkama, ne samo zato {to je tu re~ o neizbe`nom rat-
nom udesu, ve} i zato {to su oni koji su od oru`ja pogi-
nuli i sami bili u prilici da usmrte svoje neprijateqe i za-
to {to nisu poginuli ne brane}i se. Kada se opasnost i
nadmo} izjedna~e, i{~ezava zaprepa{}ewe, a ~ak i sami-
lost bledi. Me|utim, kada je jedan uzorni doma}in pre-
pu{ten zloj sudbini ili strasti ili fanatizmu; kada optu`e-
ni u svojoj odbrani mo`e da se osloni iskqu~ivo na sop-
stvenu vrlinu; kada sudije koje presu|uju o wegovom
`ivotu odlu~uju}i o pogubqewu rizikuju samo oma{ku;
kada su u prilici da besramno ubijaju sudskim odlukama
– podi`e se glas javnosti, svako po~iwe da strahuje za se-
be jer je o~igledno da niko nije siguran za svoj `ivot pred
sudom uzdignutim da bdi nad `ivotima gra|ana; glasovi
koji zahtevaju osvetu po~iwu da se slivaju u jedan.
U ovoj ~udnoj aferi bilo je re~i o religiji, o samoubi-
stvu, o ubistvu deteta; trebalo je utvrditi da li su otac i
majka zadavili svog sina da bi udovoqili Bogu, da li je
brat zadavio svog brata, da li je prijateq zadavio svog
prijateqa i da li sudije mogu sebi da prebace {to su na
 6 7
smrt osudili nevinog oca ili po{tedeli vinovnike u liko-
vima majke, brata, prijateqa.
@an Kalas, star {ezdeset osam godina, bavio se trgo-
vinom u Tuluzi vi{e od ~etrdeset godina i svi koji su ga
poznavali smatrali su ga dobrim ocem. Bio je prote-
stant kao i wegova `ena i sva wihova deca, osim jednog
sina koji se okrenuo jeresi i kome je otac prepisao ma-
lu penziju. Delovao je toliko udaqen od apsurdnog fa-
natizma koji raskida sve dru{tvene veze da je prihvatio
preobra}ewe svog sina Luja Kalasa, a kod ku}e je du-
`e od trideset godina dr`ao i pobo`nu slu{kiwu katol-
kiwu koja je odgojila svu wegovu decu.
Mark-Antoan, jedan od sinova @ana Kalasa, bio je
kwi`evnik: smatrali su ga nemirnom, mra~nom i nasil-
nom du{om. Taj mladi} koji nije imao uspeha ni u trgo-
vini kojoj nije bio vi~an, niti u advokaturi jer su mu ne-
dostajala svedo~anstva o katoli~koj veroispovesti koja
nije mogao da stekne, re{io je da okon~a svoj `ivot i na-
govestio je tu nameru jednom od svojih prijateqa; ostao
je ~vrst u svojoj nameri ~itaju}i sve {to je bilo napisano
o samoubistvu.
Jednog dana, izgubiv{i novac na kocki, odlu~io je da
svoju nameru i ostvari. Jedan wegov li~ni i porodi~ni
prijateq, Laves, devetnaestogodi{wi mladi} poznat po
iskrenosti i blagom dr`awu, sin ~uvenog tulu`anskog
advokata, stigao je prethodne ve~eri iz Bordoa1 i zate-
kao se na ve~eri kod Kalasovih. Otac, majka, stariji sin
Mark-Antoan i drugi sin Pjer, zajedno su obedovali.
Posle ve~ere pre{li su u mali salon. Mark-Antoan je i{-
~ezao. Kona~no, kada je mladi Laves hteo da po|e,
Pjer Kalas i on su si{li, i dole, kraj radwe, prona{li
Mark-Antoana u ko{uqi, obe{enog o vrata, a wegovu
1
12. oktobra 1861.
ode}u slo`enu na tezgi; ko{uqa uop{te nije bila izgu`va-
na, kosa je bila uredno po~e{qana; na telu nije bilo ni-
kakvih rana, nikakvih ozleda.2
Presko~i}emo sve pojedinosti o kojima su izvestili
advokati: ne}emo opisivati bol i bezna|e oca i majke;
wihove krike ~uli su susedi. Laves i Pjer Kalas, izvan
sebe, otr~ali su u potragu za hirurgom i sudijama.
Dok su oni bili zaokupqeni ovom obavezom, dok su
otac i majka grcali u jecajima i suzama, narod Tuluze sa-
kupqao se pred ku}om. Stanovni{tvo je bilo sujeverno i
impulsivno, na inovernu bra}u gledalo je kao na zveri.
Upravo u Tuluzi su sve~ano blagodarili Bogu zbog smr-
ti Anrija III i zarekli se da }e ubiti prvog koji bi priznao
za kraqa velikog, dobrog Anrija IV. Ovaj grad je svake
godine procesijom i vatrometom proslavqao dan kada
je dva stole}a ranije bilo ubijeno ~etiri hiqade jereti~kih
gra|ana. Uzalud je gradsko ve}e donelo {est dekreta
kojima se zabrawivao ovaj odvratni praznik. Tulu`ani
su ga i daqe slavili kao veliku svetkovinu.
Neki fanatik iz okupqene svetine uzviknuo je da je
@an Kalas obesio sopstvenog sina Mark-Antoana. Taj
uzvik, ponavqan od ~oveka do ~oveka, u trenutku se
preobratio u jednoglasje; drugi su dodavali da je umr-
li sutradan trebalo da se prekrsti; da su ga porodica i
mladi Laves udavili iz mr`we prema katoli~koj veri.
Ubrzo vi{e niko nije sumwao; ~itav grad je bio ube|en
da je me|u protestantima stvar vere da otac i majka
moraju ubiti svog sina ~im on po`eli da se preobrati u
drugu veru.
Iznenada uznemireni duhovi vi{e se nisu mogli zau-
staviti. Smi{qali su pri~e po kojima su se protestanti
2
Posle prenosa le{a u Gradsku ku}u, na wemu su prona{li tek
mawu ranicu na ivici nosa i mawu mrqu na grudima, izazvanu ne-
pa`wom tokom prenosa tela.
 8 9
Langdoka prethodne ve~eri okupili i ve}inom glasova
odabrali sekta{kog d`elata; izbor je pao na mladog La-
vesa; taj mladi}, primiv{i u roku od dvadeset ~etiri sata
vest o svom izboru, do{ao je iz Bordoa da bi pomogao
@anu Kalasu, wegovoj `eni i wihovom sinu Pjeru da
zadave prijateqa, sina, brata.
Grof David, na~elnik Tuluze, uzbu|en zbog ovih
glasina i `ele}i da se proslavi brzim pogubqewem, spro-
veo je istragu protivno svim pravilima i propisima. Po-
rodica Kalas, katoli~ka slu{kiwa i Laves, ba~eni su u
okove.
Podignuta je optu`nica koja ni u ~emu nije bila is-
pravnija u odnosu na istragu. Oti{lo se jo{ daqe: Mark-
Antoan je umro kao kalvinista i mada je sam podigao
ruku na sebe, sahrawen je uz najvi{e po~asti u crkvi
svetog Stefana, uprkos protivqewu sve{tenika koji se
bunio zbog ovakvog svetogr|a.
U Langdoku su postojala ~etiri bratstva* pokorni-
ka: belo, plavo, sivo i crno. Bra}a su nosila duge ka-
puqa~e sa maskama od sukna sa dva proreza ostavqe-
na za o~i; `eleli su da u svoje redove prime gospodina
vojvodu De Fic-D`ejma, zapovednika pokrajine, ali ih
je on odbio. Bela bra}a su Mark-Antoanu priredili sve-
~anu slu`bu kao po~ast mu~eniku. Nikad nijedna crkva
nije uz ve}e po~asti proslavila praznik istinskog mu~e-
nika; ali ove po~asti su bile u`asavaju}e. Iznad veli~an-
stvenog katafalka podignut je kostur koga su pomerali
i koji je predstavqao Mark-Antoana Kalasa koji u jed-
noj ruci dr`i palminu gran~icu, a u drugoj pero kojim je
trebalo da potpi{e svoje odricawe od jeresi, a kojim je
zapravo pisao smrtnu presudu svom ocu.
* Bratstva (fraternitates) – crkveno-verska odnosno stale{ko-
sru~na udru`ewa. (prim. prev.)
Nesre}nik koji je digao ruku na sebe, bio je ni mawe
ni vi{e nego kanonizovan: svi su ga smatrali svecem; ne-
ki su mu se klawali, jedni odlazili da se pomole na we-
govom grobu, drugi su od wega tra`ili ~uda, neki se is-
povedali o onome {to su u~inili. Izvesni monah mu je
izvadio nekoliko zuba kako bi imao trajne relikvije.
Jedna gluva vernica tvrdila je da je ~ula zvuk zvona. Je-
dan sve{tenik koji je mucao bio je izle~en po{to je po-
jeo otrovnu pe~urku. Nizale su se pri~e o ~udima. Pisac
ovog izve{taja poseduje potvrdu da je jedan mladi} iz
Tuluze poludeo po{to se nekoliko no}i molio na grobu
novog sveca, a ~udo koje je zazivao nije se obistinilo.
Nekoliko sudija je poticalo iz bratstva belih pokor-
nika. Od tog trenutka smrt @ana Kalasa postala je ne-
umitna.
Posebno je taj ~udni predstoje}i praznik koji Tulu-
`ani svake godine slave u ~ast pokoqa nad ~etiri hiqade
hugenota ubrzao presudu; godina 1762. bila je jubilar-
na godina. U gradu su bile vidne pripreme povodom
sve~anosti, {to je dodatno raspalilo ma{tu qudi; javno
se govorilo da }e gubili{te na koje }e biti izvedeni Ka-
lasovi predstavqati najve}i ukras praznika; govorilo se
da je samo Provi|ewe prinelo ove `rtve u ~ast na{e sve-
te vere. Toliki qudi su slu{ali ovakve pa i o{trije govo-
re. I to u na{e vreme! U vreme u kojem je filozofija po-
stigla toliki napredak! I kada je stotine akademija de-
lovalo s namerom da podstaknu humanije obi~aje! ^i-
nilo se da se prezreni fanatizam, posle izvesnih uspeha
razuma, branio uz jo{ ve}i bes.
Trinaestorica sudija svakodnevno su ve}ala privo-
de}i kraju su|ewe. Nije bilo, niti je moglo biti, ikakvog
dokaza protiv porodice; ali religiozna zaslepqenost
preuzela je mesto dokaza. [estorica sudija dugo su is-
trajavala na smrtnoj presudi @anu Kalasu, wegovom si-
 10
nu i Lavesu ve{awem i spaqivawu na loma~i `ene @a-
na Kalasa. Ostala sedmorica umerenih zalagali su se
bar za istragu. Rasprave su se ponavqale i razvla~ile.
Jedan od sudija, uveren u nevinost optu`enih i nepo-
stojawe zlo~ina, `ustro je stao na wihovu stranu: su-
protstavio je voqi za okrutno{}u voqu za qudsko{}u,
postao je javni branilac Kalasovih u svim zdawima Tu-
luze u kojima su neprekidni uzvici zloupotrebqene ve-
re zahtevali krv ovih nesre}nika. Drugi sudija, poznat
po svojoj okrutnosti, govorio je toliko ostra{}eno pro-
tiv Kalasovih da je prvi sve vi{e nastojao da ih odbrani.
Naposletku, izbio je tako veliki sukob da su obojica bi-
li prisiqeni da se povuku na selo.
Me|utim, nekom neobi~nom nesre}om, sudija na-
klowen Kalasovima prihvatio je svoje povla~ewe, dok
se drugi vratio daju}i svoj glas protiv onih kojima se ni-
kako nije smelo suditi: taj glas je presudio u korist pogu-
bqewa, jer je prebrojano svega osam glasova protiv pet,
budu}i da je posle dosta sporewa, jedan od {estorice su-
dija koji se protivio presudi pre{ao na stranu svirepih.
Kada je re~ o ubistvu sina i osudi glave porodice na
najstra{niju kaznu, presuda bi morala da bude jedno-
glasna, po{to bi dokazi tako ne~uvenog zlo~ina3 morali
biti uo~qivi svakome: najmawa sumwa u takvom slu~a-
ju bila bi dovoqna da pokoleba sudiju koji treba da pot-
pi{e smrtnu presudu. Slabost na{eg razuma i nedosta-
3
Poznata su mi svega dva primera iz istorije o~eva optu`enih za
ubistvo svojih sinova iz verskih pobuda. Prvi je bio otac svete Bar-
bare, koju zovemo svetom Barbom. On je za svoje kupatilo naru~io
dva prozora; Barba, u wegovom odsustvu, izra|uje i tre}i u slavu
Svete trojice; krajevima prstiju ona pravi znak krsta na mermernim
stubovima, a ovo znamewe se duboko urezuje u stubove. Wen
otac, u besu, vadi ma~ i juri za wom; ona be`i kroz planinu koja se
zbog we otvara. Otac obilazi planinu i hvata k}er; bi~uje je nagu ⇒
11
tak na{ih zakona svakodnevno se ose}aju; ali u kojoj
prilici se boqe ogleda beda nego kad jedan glas prevag-
ne u osudi gra|anina spaqivawem? U Atini je bilo po-
trebno pedeset glasova vi{e od polovine da bi se izrekla
smrtna presuda. Kakve je to posledice donelo? Posle-
dica je beskorisno saznawe da su Grci bili mudriji i ~o-
ve~niji od nas.
Izgledalo je da je nemogu}e da je {ezdesetosmogo-
di{wi starac, @an Kalas, ve} dugo nadutih i slabih no-
gu, sam mogao da zadavi i obesi vanredno sna`nog
dvadesetosmogodi{weg sina; u tome su mu morali po-
mo}i wegova `ena, sin Pjer Kalas, Laves i slu`avka.
Tokom ve~eri u kojoj se dogodio ovaj kobni slu~aj sve
vreme bili su na okupu. Ali ova pretpostavka je jo{ ap-
surdnija od prve: kako je slu`avka, pobo`na katolkiwa,
mogla da prihvati da hugenoti ubiju mladi}a koga je
odgojila, da bi ga kaznili {to je prigrlio veru koja je bila
i wena? Kako je Laves mogao da hitno stigne iz Bor-
doa da bi zadavio prijateqa o ~ijem navodnom prekr-
{tavawu nije ni znao? Kako je ne`na majka mogla da
podigne ruku na svog sina? Kako su svi zajedno mogli
da zadave krupnog mladi}a, bez duge i `estoke borbe,
bez u`asnih krika koji bi uzbudili ~itavo susedstvo, bez
ponovqenih udaraca, bez rana, bez pocepane ode}e.
Jasno je da bi u slu~aju ubistva sina svi optu`eni bi-
li podjednako krivi po{to se nijednog trenutka nisu raz-
dvajali; bilo je jasno da oni nisu krivi; bilo je jasno da
ne mo`e samo otac da bude kriv, pa ipak, presudom je
samo otac osu|en da izdahne na ve{alima.
⇒ ali je Bog prekriva belim oblakom; naposletku otac joj odseca
glavu. Eto {ta doznajemo iz @itija svetaca. Drugi je primer princa
Ermenegilde. On se pobunio protiv svog oca kraqa, izazvao ga na
borbu 584. godine, do`iveo poraz i poginuo od oficirske ruke: pro-
gla{en je za mu~enika jer je wegov otac bio Arijev sledbenik.
 12
Razlog za presudu bio je isto tako nepojmqiv kao i
sve ostalo. Sudije koje su se odlu~ile za osudu @ana
Kalasa, ube|ivale su ostale da taj krhki starac ne}e
izdr`ati muke i da }e pod udarcima d`elata priznati
svoj i zlo~in svojih sau~esnika. Bili su zbuweni kada se
taj starac, umiru}i na to~ku, pozvao na Boga kao sve-
doka svoje nevinosti i zakleo ga da oprosti wegovim
sudijama.
Bili su prisiqeni da izreknu drugu presudu, opre~nu
prvoj; odlu~ili su da iz zatvora puste majku, wenog si-
na Pjera, mladog Lavesa i slu`avku. Me|utim, jedan od
savetnika im je predo~io da ova presuda potire pret-
hodnu i da wome sami sebe okrivquju, jer su optu`eni
stalno bili zajedno u vreme navodnog ubistva, kao i da
pu{tawe iz zatvora pomenutih dokazuje nevinost pogu-
bqenog doma}ina, te su re{ili da prognaju wegovog si-
na Pjera Kalasa. Taj progon bio je nedosledan i apsur-
dan kao i ~itav predmet: Pjer Kalas je bio ili kriv ili ne-
vin u pogledu ubistva; da je bio kriv, trebalo ga je
poslati na to~ak, kao i wegovog oca; da je bio nevin, ni-
je bilo potrebe da ga proteraju. Ali sudije, zapla{ene
osudom oca i potresnim mukama u kojima je izdahnuo,
pomislili su da spasavaju svoju ~ast time {to su pomilo-
vali sina, kao da ta milost nije bila nova prevara;
verovali su da progon ovog siroma{nog mladi}a bez i~i-
je potpore nije neka velika nepravda, posle one pret-
hodne koju su, na nasre}u, ve} u~inili.
Po~eli su da prete Pjeru Kalasu da }e mu se desiti
isto {to i ocu ukoliko se ne odrekne vere. Ovaj mladi}
to potvr|uje pod zakletvom.4
4
Neki jakobinac je do{ao u moju }eliju i pretio mi da }u isto ta-
ko poginuti ako se ne odreknem vere: o ovome svedo~im pred Bo-
gom. 23. jul 1762. Pjer Kalas.
13
Odlaze}i iz grada Pjer Kalas je nai{ao na preobra}e-
nog opata koji ga je ponovo uveo u Tuluzu; smestili su
ga u samostan dominikanaca i tamo ga primorali da vr-
{i sve katoli~ke du`nosti: bilo je to delom ono {to su i
nameravali, bila je to cena krvi wegovog oca; a vera, u
~ije ime su se svetili, izgledala je zadovoqena.
Majci su oduzeli k}eri i zatvorili ih u samostan. Ova
`ena, koja je bila gotovo zalivena krvqu svog mu`a, ko-
ja je dr`ala u rukama svog starijeg sina, koja je videla
kako drugog sina teraju u progon, razdvajaju je od k}e-
ri, oduzimaju imawe, ostala je sama na svetu, bez hle-
ba, bez nade i venula je od svoje prevelike nesre}e. Ne-
koliko osoba koje su zrelo ispitale sve okolnosti ovog
doga|aja, bile su toliko zaprepa{}ene da su naterali go-
spo|u Kalas koja se povukla u osamu da se trgne i za-
tra`i pravdu pred prestolom. Ona se tada jedva dr`ala
na nogama i polako je venula, a kao ro|enu Engle-
skiwu, preseqenu u unutra{wost Francuske u ranom
detiwstvu, i samo ime Pariza ju je zastra{ivalo. Zami-
{qala je prestonicu kraqevstva kao jo{ varvarskiju od
Langdoka. Me|utim, du`nost da osveti uspomenu na
svog mu`a prenula ju je iz obamrlosti. Stigla je u Pariz
spremna na najgore. Za~udila se prijemom, podr{kom
i suzama koje su je tamo do~ekale.
U Parizu je razum nadvladao fanatizam, koliko god
da je on bio veliki, dok je u unutra{wosti fanatizam go-
tovo uvek nadvladavao razum.
Gospodin de Bomon, ~uveni advokat pariske skup-
{tine, prvi je preuzeo wenu odbranu i podneo molbu
koju su potpisala petnaestorica advokata. Gospodin
Loazo, ni{ta mawe re~it, sastavio je predstavku u ime
porodice. Gospodin Marijet, advokat u savetu, poveo
je sudsku istragu koja je svima ulivala poverewe.
 14 15

Ova trojica velikodu{nih branilaca zakona i nevino- toleranciji, pra{tawu, o samilosti koju opat Utevil*, u
sti odrekli su se dobiti od objavqivawa svojih odbrana svojoj rogobatnoj i naopakoj pridici o ovim stvarima,
u korist udovice.5 Pariz i ~itava Evropa bili su ganuti i naziva ~udovi{nom dogmom, a koje razum naziva pri-
zatra`ili su pravdu za ovu nesre}nicu. ^itava javnost je rodnim svojstvom.
presudila znatno pre nego {to je savet potpisao zvani~- Ili su sudije iz Tuluze, zavedene fanatizmom naroda,
nu odluku. obesile nevinog doma}ina, {to je besprimeran ~in; ili su
Milosr|e se probilo do ministarstva, uprkos nepre- taj doma}in i wegova `ena zadavili svog starijeg sina, uz
stanoj poplavi slu~ajeva koji ga zasipaju i koji ~esto is- pomo} drugog sina i prijateqa, {to bi bilo neprirodno.
kqu~uju samilost. K}eri su vra}ene majci. Sve tri su po- Bilo kako bilo, zloupotreba najsvetije religije proizvela
krivenog lica i okupane suzama iza{le pred sudije. je veliki zlo~in. Stoga je u interesu qudskog roda da is-
Ipak, porodica je i daqe imala neprijateqe jer se ra- pita treba li religija da bude milosrdna ili varvarska.
dilo o verskom pitawu. Mnogi iz redova onih koje u
Francuskoj zovemo smernima6, glasno su govorili da je
boqe obesiti nevinog starog kalvinistu nego izlo`iti
osmoricu savetnika iz Langdoka priznawu da su pogre-
{ili. ^ak su se poslu`ili izrazom „vi{e je sudija nego Ka-
lasovih”, ~ime se poru~ivalo da porodica Kalas mora da
pati zarad ~asti sudija. Nije se pomi{qalo na to da se
~ast sudija, kao i drugih qudi, ogleda u tome da isprav-
qaju vlastite gre{ke. U Francuskoj se ne veruje da je
papa, okru`en svojim kardinalima, nepogre{iv; moglo
bi se pomisliti da to nisu ni osmorica sudija iz Tuluze.
Svi ostali razboriti i nezainteresovani qudi govorili su
da bi presuda iz Tuluze bila poni{tena u ~itavoj Evropi,
~ak i kada bi posebni obziri onemogu}ili da poni{tewe
bude obavqeno u savetu.
Tako su izgledale stvari u ovoj za~u|uju}oj pri~i sve
dok se u nekolicini nepristrasnih ali osetqivih osoba ni-
je rodila ideja da javnosti predo~e neka razmi{qawa o
5
Krivotvorili su ih u mnogim gradovima, a gospo|a Kalas nije
imala koristi od ove velikodu{nosti.
6
Francuska re~ dévot (pobo`an, smeran) poti~e od latinskog de-
votus. U starom Rimu devoti su bili oni koji su prinosili `rtve zarad * Klod-Fransoa Utevil, pisac Hri{}anske religije dokazane deli-
spasa republike: Kurciji, Deciji. ma. (prim. prev.)

II
POSLEDICE PRESUDE @ANU KALASU
Ako su beli pokornici bili uzrok stradawa jednog
nevinog ~oveka, potpune propasti jedne porodice, we-
nog rasejawa i sramote koju bi trebalo pripisati jedino
nepravdi, a ovde je pala na `rtvu; ako je `urba belih po-
kornika da kao sveca slave onoga koji je, shodno na{im
varvarskim obi~ajima, morao da zavr{i iza re{etaka,
dovela uzornog doma}ina na gubili{te, ova nesre}a ba-
ca nesumwivu krivicu na wih; oni i sudije moraju da
okajavaju grehe, ali ne u dugim belim odorama i sa ma-
skom na licu koja skriva wihove suze.
Uva`avamo sva bratstva: ona jesu blagorodna. Me-
|utim, koliko god bilo veliko dobro koje mogu da u~i-
ne dr`avi, da li se ono mo`e porediti sa u`asnim zlom
koja su nanosili? ^ini se da su ona utemeqena na rev-
nosti koja u Langdoku pokre}e katolike protiv onih
koje nazivamo hugenotima. Reklo bi se da se izrodila
`eqa za mr`wom prema sabra}i, jer imamo dovoqno
vere da bismo mrzeli i progonili, ali nemamo je do-
voqno da bismo voleli i pomagali. A {ta bi bilo kad bi
ova bratstva vodili zanesewaci, kao {to je nekad bio
slu~aj sa udru`ewima trgovaca i gospode koji su u si-
stem pretvorili svoje ume}e da imaju vizije, kao {to ka-
`e jedan od na{ih najre~itijih i najumnijih magistrata?
[ta bi bilo da su u ovim bratstvima uvedene mra~ne so-
17
be, nazvane sobama za razmi{qawe, u kojima bi slikali
|avola naoru`anog rogovima i kand`ama, vatrenim je-
zicima, krstovima i ma~evima, sa svetim Isusovim ime-
nom iznad platna? Kakav bi to bio prizor pred ve} za-
pawenim o~ima i toliko raspaqenoj ma{ti, pot~iwenoj
wihovim upravnicima!
Isuvi{e je dobro poznato da su bratstva u nekim raz-
dobqima bila opasna. Frawevci, flagelanti*, izazivali su
nevoqe. Liga** je nastala iz takvih udru`ewa. Zbog ~e-
ga se uop{te razlikovati od ostalih gra|ana? Da li su se-
be smatrali savr{enijim? To je ~ak i uvreda ostatku na-
roda. Da li su `eleli da sve hri{}ane prime u bratstva?
Kakav bi to bio prizor – Evropa pod kapuqa~ama i ma-
skama, sa dva mala okrugla proreza ispred o~iju! Da li
se dobronamerno veruje u to da Bog voli takvu maska-
radu? Vi{e od toga, re~ je o odori koja upozorava ne-
prijateqa da se naoru`a; u narodu ona mo`e da izazo-
ve i neku vrstu gra|anskog rata i mo`da bi naposletku
dovela do mra~nog sukoba kada kraq i wegovi ministri
ne bi bili mudri u onoj meri u kojoj su fanatici bili ne-
razumni.
Dobro je poznato kolika je bila cena hri{}anskih
rasprava o dogmi: od ~etvrtog stole}a do danas, krv je
tekla na gubili{tima, na bojnim poqima. Ograni~imo se
ovde samo na ratove i strahote koje su sporovi oko re-
formacije izazvali, pa }emo videti ko ih je izazvao u
Francuskoj. Mo`da }e jedna nasumi~na i verna slika to-
likih nemira otvoriti o~i neobave{tenima a dobrima
dirnuti srca.
* Flagelanti – katoli~ki kalu|erski red iz ×III i ×IV veka, po-
znat po samobi~evawu wegovih pripadnika koji su smatrali da se
tako ~iste od greha. (prim. prev.)
** Sveta liga – organizacija katolika u Francuskoj osnovana
1576. godine u ciqu borbe protiv hugenota. (prim. prev.)

III
POJAM REFORMACIJE U ×VI STOLE]U
Kada su sa preporodom kwi`evnosti qudi iskora~ili
u prosve}eno doba, naj~e{}e se govorilo o zloupotreba-
ma; svi su priznavali da su te `albe bile opravdane.
Papa Aleksandar VI je javno kupio tijaru, a wegovih
petoro kopiladi u`ivalo je wene povlastice. Wegov sin,
kardinal vojvoda od Bord`ije, uz saglasnost svog oca pa-
pe, pogubio je porodice Vitelijevih, Urbina, Gravina,
Olivereta i stotinu drugih kne`eva da bi se do~epao wi-
hovih imawa. Nadahnut istim duhom, Julije II eksko-
municirao je Luja ×II, wegovo kraqevstvo dao prvom
osvaja~u, a sam je sa {lemom na glavi i oklopom na sebi
u jednom delu Italije {irio ogaw i prolivao krv. Da bi se-
bi priu{tio zadovoqstva, Lav × prodavao je opro{tajnice
kao {to se na pijaci prodaje ~ipka. Oni koji su se pobu-
nili protiv takvog razbojni{tva nisu se oglu{ili o moral.
Pogledajmo da li su bili u pravu i kada je re~ o politici.
Govorili su da Isus Hrist nikad nije tra`io ni anate
ni rezervacije, niti je prodavao dispenze jednima a in-
dulgencije drugima;* dakle, mo`emo i da nekom stra-
nom vladaru ne pla}amo sve te stvari. Ako su nas ana-
ti, o kojima se sada re{ava u Rimu, i oprosti koji i da-
* anati – papin godi{wi prihod; rezervacija – povlastica na zau-
zimawe nekog polo`aja; dispenza – razre{ewe od neke obaveze; in-
dulgencija – opra{tawe grehova, ~esto za novac. (prim. prev.)
19
nas postoje, stajali svega petsto hiqada franaka godi-
{we, jasno je da smo od vremena Fransoa I za dvesta
pedeset godina platili sto dvadeset pet miliona; pro-
cewuju}i razli~ite cene srebrwaka, ova svota danas iz-
nosi oko dvesta pedeset miliona. Mogli bismo, dakle,
bez licemerja da tvrdimo da jeretici, predla`u}i uki-
dawe ovih neobi~nih poreza kojima }e se potomstvo
~uditi, nisu time naneli zlo kraqevini i da su se pre sve-
ga pokazali kao dobre ra~und`ije a ne r|avi podanici.
Dodajmo da su oni bili jedini koji su poznavali gr~ki je-
zik i staro doba. Nemojmo sakriti ni to da im, uprkos
wihovim zabludama, dugujemo i napredak qudskog
duha, tako dugo utonulog u varvarstvo.
Me|utim, po{to su poricali postojawe ~istili{ta u ko-
je se ne sme sumwati i koje je prili~no donosilo tolikim
monasima; po{to nisu po{tovali relikvije kojima se
vaqa klawati, ve} su im se rugali; najzad, po{to su na-
padali veoma uva`ene dogme1, prva reakcija bila je da
ih bace na loma~u. Kraq koji ih je {titio i pomagao u
Nema~koj, na{ao se u Parizu na ~elu procesije posle
koje su pogubili mno{tvo ovih nesre}nika. Evo kako je
izgledalo gubili{te. Obesili su ih na kraj duge grede ko-
ja se klatila na uspravqenom stablu, pod wima je bila
zapaqena velika vatra u koju su ih naizmeni~no spu{ta-
1
Oni su o`iveli Beran`erovo shvatawe evharistije; poricali su da
telo mo`e da se na|e na stotinu hiqada razli~itih mesta, ~ak i po-
sredovawem bo`anske svemo}i; poricali su da svojstva mogu da se
odr`e bez su{tine; verovali su da je apsolutno nemogu}e da ono {to
po izgledu, ukusu i mirisu izgleda kao hleb i vino, bude uni{teno
dokle god postoji; zastupali su sve ove zablude koje su ranije bile
osu|ene kod Beran`era.
Zasnivali su svoje u~ewe na nekoliko odlomaka ranih crkvenih
o~eva, a posebno svetog Justinijana koji u svom dijalogu protiv
Trifona ka`e: „Prino{ewe finog bra{na... oli~ewe je evharistije ka-
kvu nam zapoveda Isus Hrist u znak se}awa na wegove muke”. ⇒
 20 21

li i podizali; postepeno su umirali u mukama dok ne bi
izdahnuli najdu`om i naju`asnijom presudom koje je
varvarstvo ikad smislilo.
Kratko pre nego {to je umro Fransoa I, nekoliko po-
slanika skup{tine Provanse, nahu{kani od sve{tenika
protiv `iteqa Merendola i Kabrijera, zatra`ili su od
kraqa da im po{aqe trupe kao pomo} za pogubqewe de-
vetnaest osoba koje su u toj pokrajini osudili; na kraju
su pobili {est hiqada, bez ikakve milosti prema polu, sta-
rosti ili deci; trideset naseqa pretvorili su u pepeo. Do-
tada nepoznati qudi, nesumwivo su imali jedinu krivicu
u tome {to su bili ro|eni ka valdenzi*. Nastanili su se pre
tri stotine godina u pustarama i u brdima koje su marqi-
vim radom u~inili plodnim. Wihov miran i pastoralan `i-
vot pratila je nevinost kakva se negovala u drevnim vre-
menima. Okolni gradovi su ih poznavali po vo}u koje su
prodavali; nisu znali za sporewa i ratove; nisu se branili:
ubijali su ih kao odbegle zveri u hajci.2
Posle smrti Fransoa I, vladara poznatijeg po svojoj
{irokoj ruci i nevoqama nego po okrutnosti, osude
hiqadu jeretika, a posebno savetnika skup{tine Dibur-
ga, kao i pokoqa u Vasiju, progoweni, ~ija se sekta uve-
}ala pri svetlosti loma~a i pod gvo`|em d`elata, naoru-
`ali su se; bes je zamenio strpqewe; opona{ali su okrut-
nost svojih neprijateqa: devet gra|anskih ratova ispu-
nili su Francusku pokoqima; mir zlokobniji od rata iza-
zvao je Vartolomejsku no} koja nema takmaca u anali-
ma zlo~ina.
Liga je usmrtila Anrija III i Anrija IV rukom jednog
jakobinca i jednog ~udovi{ta u liku cistercita. Postoje
qudi koji tvrde da qudskost, opro{taj i sloboda savesti
jesu stra{ne stvari; ali, da li bi one mogle da izazovu
sli~ne grozote?

⇒ Pozivali su se na sve {to je u prvim stole}ima re~eno protiv kul-

ta mo{tiju; navodili su Vigilancijeve re~i: „Da li je potrebno da po-
{tujete ili ~ak i da obo`avate pra{wavo zlo? Da li du{e mu~enika
jo{ pokre}u wihov prah? Neznabo`a~ki obi~aj se javio u crkvi: po-
~elo se sa paqewem ogweva usred dana. U `ivotu se mo`emo mo-
liti jedni za druge; ali kakva je svrha ovih molitava posle smrti?”
Me|utim, nisu navodili koliko se sveti Jeronim obru{io na ove
Vigilancijeve re~i. Najzad, `eleli su da svakog podsete na apostol-
ska vremena, a nisu `eleli da priznaju kako je posle {irewa i u~vr-
{}ivawa crkve bilo neizostavno potrebno pro{iriti i oja~ati i wenu
disciplinu: osu|ivali su bogatstva koja ipak izgledaju neophodna
radi odr`awa veli~anstvenosti kulta.
* Valdenzi – sledbenici Petra Valdusa koji su propovedali bi-
blijsku strogost, apostolsko siroma{tvo, odbacivali vojnu slu`bu i
katoli~ko u~ewe o ~istili{tvu. (prim. prev.) ⇒ Vrhovni tu`ilac Provanse Geren, glavni za~etnik pokoqa, bio je
2
Gospo|a De Sental, kojoj je pripadao deo opusto{enih pose- jedini osu|en na smrt. De Tu ka`e za wega da je jedini podneo mu-
da na kojima su se mogli videti samo le{evi stanovnika, zatra`ila je ke ostalih krivaca, quod aulicorum favore destitueretur, jer nije imao
pravdu od kraqa Anrija II koji ju je uputio na parisku skup{tinu. ⇒ prijateqa na dvoru.

IV
DA LI JE TOLERANCIJA OPASNA
I KOD KOJIH NARODA JE DOPU[TENA
Neki su govorili da o~inska blagost prema na{oj za-
bludeloj bra}i koja se na r|avom francuskom jeziku
mole Bogu, zna~i dati im oru`je u ruke i da }emo se
suo~iti sa novim bitkama kod @arnaka, Monkontura,
Kutrasa, Dreja, Sen-Denija, itd.* To ne mogu da
znam jer nisam prorok, ali mi se ~ini da bi to bilo sli~-
no razmi{qawu: „Ovi qudi su se pobunili kad sam im
naneo zlo: zna~i da }e se buniti i kad im budem ~inio
dobra”.
Usu|ujem se da budem slobodan i da pozovem ~el-
nike vlade i sve one na visokim polo`ajima da promi-
{qeno prou~e da li se moramo pla{iti da }e blagost iza-
zvati podjednake bune kakve je podsticala okrutnost;
da li ono {to se dogodilo pod izvesnim okolnostima
mora da nastupi i pod novim; da li se vremena, mi-
{qewa i obi~aji ne mewaju.
Hugenoti su nesumwivo opijeni fanatizmom i kao i
mi okaqani krvqu; ali da li je i sada{wi nara{taj varvar-
ski kao {to su to bili wihovi o~evi? Vreme, razum koji
pokre}e toliki napredak, dobre kwige, blagost dru{tva,
zar oni nisu prodrli me|u one koji upravqaju duhom
* Mesta u kojima su se odigrale velike bitke izme|u katolika i
protestanata. (prim. prev.)
23
ovog naroda? I zar ne prime}ujemo da je skoro ~itava
Evropa izmenila lice u posledwih pedeset godina?
Vlast se svugde u~vrstila, dok su se obi~aji ubla`ili.
Dr`avna politika, oslawaju}i se na sve brojnije vrste
oru`ja, ne dopu{ta strahovawe od povratka onih anar-
hi~nih vremena kada su se kalvinisti~ki seqaci borili
protiv katoli~kih seqaka u ~etama na brzinu sakupqe-
nim izme|u setve i `etve.
Novo vreme, nove brige. Danas bi bilo apsurdno de-
setkovati Sorbonu zato {to je nekada tra`ila da se Jo-
vanka Orleanka spali na loma~i; zato {to je progasila
Anrija III nedostojnim vladarskog ~ina i ekskomunici-
rala ga, proterala velikog Anrija IV. Nema sumwe da
bi se na{la i druga dru{tva u kraqevstvu koja su po~ini-
la sli~ne prestupe u doba ludosti: to ne samo da bi bilo
nepravedno, ve} bi bilo suludo kao kad bi se krenulo u
progon `iteqa Marseja zato {to je u wemu 1720. godine
harala kuga.
Ho}emo li poharati Rim kao {to su u~inile trupe
Karla V zato {to je Sikst V godine 1585. dodelio devet
godina oprosta od greha svim Francuzima koji su okre-
nuli oru`je protiv svog vladara? Zar nije dovoqno spre-
~iti Rim da nikada vi{e ne ponovi sli~ne prestupe?
Bes koji je podsticao dogmatizam i zloupotrebu po-
gre{no tuma~ene hri{}anske vere, izazvao je krvoproli-
}a i u`ase u Nema~koj, Engleskoj, Holandiji, kao i u
Francuskoj; me|utim, dana{we verske razlike ne uno-
se nemir u tim zemqama; Jevreji, katolici, pravoslavci,
luterani, kalvinisti, anabaptisti, socinijevci, menoniti,
moravqani* i toliki drugi, u ovim zemqama `ive kao
bra}a i podjednako se staraju o dobrobiti dru{tva.
* Luterani – sledbenici Martina Lutera; anabaptisti – verski
pokret koji je zahtevao kr{tewe u zrelim godinama; socinijevci ⇒
 24
U Holandiji se vi{e ne strahuje da }e rasprave izve-
snog Gomara1 o predestinaciji stajati glave nekog
uglednika. U Londonu se vi{e ne strahuje da }e sva|e
o liturgiji i slu`benoj odori izme|u prezbiterijanaca i
anglikanaca* prosuti kraqevsku krv po gubili{tu2. Na-
⇒ sledbenici Fausta Socinija (1539–1604), poricali su Sveto troj-
stvo, Hristovu bo`ansku prirodu i iskupqewe; menoniti – sekta ko-
ju je u Holandiji osnovao Menon Simons (1496?–1561), protivili su
se zvani~nom crkvenom u~ewu o Svetom trojstvu, tra`ili su kr{ta-
vawe odraslih, bili protiv slu`ewa vojske; moravqani – pripadnici
Moravske bra}e, jedne od pijetisti~kih sekti. (prim. prev.)
1
Fransoa Gomar je bio protestantski teolog; nasuprot svom kole-
gi Arminiusu smatrao je da je Bog najve}em broju qudi odredio da
ve~no gore u paklu; ova dogma je bila potkrepqena progonima. Bar-
nevelt, koji je pripadao taboru suprotstavqenom Gomaru, pogubqen
je odsecawem glave kad mu je bio sedamdeset dve godine, 13. maja
1619. godine, „zato {to je o`alostio istinsku Bo`ju crkvu”.
* Prezbiterijanci – pristalice prezbiterijanskog crkvenog ustroj-
stva, naro~ito u Engleskoj i Americi, koje ne priznaje vlast bisku-
pa nego, kao u prvim danima hri{}anstva, samo ni`eg sve{tenstva;
anglikanci – pripadnici anglikanske tj. engleske protestantske dr-
`avne crkve, nastale 1543. godine kada se Henri VIII odvojio od
Rima. (prim. prev.)
2
Jedan govornik koji je stao u odbranu poni{tewa Nantskog
edikta govore}i o Engleskoj ka`e: „La`na vera je neizbe`no mora-
la da proizvede takve plodove; trebalo je da stvar sazri i da je ostrv-
qani prihvate, i to je sramota naroda.” Treba priznati da pisac nije
suvi{e govorio da su Englezi odurni i prezreni od celog sveta. ^ini
mi se da ne bi bilo lako prihva}eno re}i za narod koji pokazuje
smelost i velikodu{nost, koji re|a pobede na svim stranama sveta,
da je oduran i prezren. Ovaj odlomak se nalazi samo u poglavqu o
netoleranciji, oni koji propovedaju netrpeqivost tako i zaslu`uju da
pi{u. Ova u`asna kwiga koja odaje utisak kao da ju je napisao lu-
dak iz Verberija, delo je ~oveka bez misije: jer koji bi pastor tako
pisao? ^udovi{nost u ovoj kwizi ide dotle da opravdava i Vartolo-
mejsku no}. Reklo bi se da bi takvo delo, ispuweno ovako u`asnim
paradoksima, moralo da se na|e u sva~ijim rukama, makar zbog
neponovqivosti; ipak, jedva da se za wega ~ulo.
25
seqena i bogata Irska ne}e vi{e do`iveti da weni kato-
li~ki `iteqi dva meseca `rtvuju protestante, `ive ih sa-
hrawuju, ve{aju majke, vezuju k}eri o maj~ine vratove
i zajedno ih odvode na pogubqewa; otvaraju utrobe
trudnica, iz wih izvla~e napola uobli~enu decu i bacaju
ih sviwama i psima za hranu; pesnicama udaraju u gla-
vu okovane zatvorenike; stavqaju no`eve u ~vrsto veza-
ne ruke svojih zarobqenika i zatim ih guraju na grudi
wihovih `ena, o~eva, majki, k}eri, zami{qaju}i da se oni
tako me|usobno ubijaju. O tome izve{tava Rapen-Tu-
aras, oficir u Irskoj, gotovo savremenik tih doga|aja; o
tome izve{tavaju sve hronike, sve povesti Engleske, i to
se nesumwivo vi{e nikad ne}e ponoviti. Filozofija,
iskqu~ivo filozofija, ta sestra religije, razoru`ala je ruke
koje je sujeverje tako dugo krvavilo; a qudski duh, tre-
zne}i se od pijanstva, ~udi se prestupima na koje ga je
podsticao fanatizam.
I mi u Francuskoj imamo jednu pokrajinu u kojoj je
luteranizam nadvladao katolicizam. Univerzitet u Al-
zasu je u rukama luterana; oni su zaposeli deo op{tin-
skih ~inovni{tava. Ni najmawa verska sva|a nije uzne-
mirila ovu pokrajinu od kada se ona nalazi pod na{im
kraqevima. Za{to? Zato {to tamo nije bilo nikakvih
progona. Ne poku{avajte da izazivate nevoqu i sva srca
bi}e va{a.
Ne tvrdim da svi oni koji ne pripadaju vladaju}oj ve-
ri moraju da u`ivaju polo`aje i po~asti onih koji pripa-
daju ve}inskoj religiji. U Engleskoj, katolici, koje sma-
traju protivni~kom stranom, ne uspevaju da na|u zapo-
slewe: pla}aju ~ak dvostruki porez; ali sem toga u`iva-
ju sva gra|anska prava.
Osumwi~ili su nekoliko francuskih biskupa da sma-
traju da im ne slu`i na ~ast, niti im je u interesu, da u
svojoj diocezi imaju kalviniste, i da u tome le`i najve}a
 26
prepreka toleranciji; u to ne mogu da poverujem. Bi-
skupski kor u Francuskoj je sastavqen od uglednih qu-
di koji razmi{qaju i deluju plemenito i dostojno svog
roda; milosrdni su i velikodu{ni, to im se mora prizna-
ti; svakako moraju pomi{qati da }e se neki od wihovih
parohijana preobratiti u stranim zemqama i da }e ih,
kada se vrate svojim pastirima, ovi mo}i prosvetiti
dobrim poukama i dirnuti primerima: bila bi ~ast preo-
bratiti ih, prelaznici ne bi ni{ta izgubili, a kako bude ra-
stao broj gra|ana, imawa prelata }e donositi vi{e.
Biskup iz Varmije u Poqskoj dr`ao je seqaka ana-
baptistu i poreznika socinijevca, predlo`ili su mu da ih
otera, jednog da progna zato {to ne veruje u konsupsta-
nicijalnost*, a drugog zato {to nije krstio svog petnae-
stogodi{weg sina: odgovorio je da }e oni na onom sve-
tu biti ve~no prokleti, ali da su mu oni u ovom svetu
neophodni.
Iza|imo iz na{e uske sfere i ispitajmo ostatak plane-
te. Sultan u miru vlada nad dvadeset naroda razli~itih
religija; dvesta hiqada Grka bezbedno `ivi u Carigradu;
sam muftija postavqa i predstavqa gr~kog patrijarha
caru; toleri{u i latinskog patrijarha. Sultan postavqa la-
tinske biskupe na pojedinim gr~kim ostrvima3, a evo re-
~i na koje se poziva: „Nare|ujem mu da kao biskup slu-
`i na ostrvu Hiosu, u skladu sa tamo{wim drevnim obi-
~ajima i besmislenim obredima.” To carstvo je puno ja-
kovita, nestorijanaca, monotelita; ima tu i Kopta, hri-
{}ana svetog Jovana, Jevreja, gebra, sledbenika Xona
Bawana.** Turske hronike ne pomiwu nijednu pobu-
nu proisteklu pod okriqem neke od ovih religija.
* Konsupstancijalnost – istovetnost, jednobitnost. (prim. prev.)
3
Pogledati Rikoa.
** Jakoviti ili monofiziti – smatrali su da Hrist ima samo jednu,
bo`ansku prirodu; nestorijanci – sledbenici carigradskog patrijarha ⇒
27
Po|ite u Indiju, Persiju, me|u Tatare, i tamo }ete
nai}i na istu toleranciju i isti mir. Petar Veliki bio je
blagonaklon prema svim crkvama u svom ogromnom
carstvu; trgovina i poqoprivreda su od toga imale kori-
sti, a politi~ki `ivot zbog toga nikad nije trpeo.
Vladari Kine, za ve} ~etiri hiqade godina koliko se
o woj zna, prihvatili su jedino taoizam i konfucijani-
zam, jednostavno po{tovawe jednog Boga; oni ipak do-
pu{taju sujeverje Foa i mno{tva bonza* koje bi bilo
opasno da sudovi nisu umeli ga da ukrote.
Istina je da je veliki car Jung-^ing, mo`da najmudri-
ji i najve}i koga je Kina iznedrila, prognao isusovce; ali
to nije bilo zbog wegove netolerancije, ve} zato {to su
takvi bili isusovci. U svojim Zanimqivim pismima oni
sami prenose re~i koje im je uputio ovaj dobri vladar:
„Znam da je va{a vera netolerantna; poznato mi je {ta
ste u~inili u Manili i Japanu; prevarili ste mog oca, ne-
mojte se nadati da }ete i mene prevariti.” Treba pro~i-
tati sve govore koje im je odr`ao; u wemu mo`ete da
prepoznate najmudrijeg i najmilosrdnijeg ~oveka. Da li
je, zapravo, mogao da zadr`i fizi~are iz Evrope, koji su
pod izgovorom da na dvoru pokazuju termometre i eo-
lipile, ve} prolili krv jednog vladara? A {ta bi rekao
ovaj car da je pro~itao na{u pripovest, da je `iveo u do-
ba Lige i Barutne zavere**?
⇒ Nestorija, smatrali su da Hrist ima dve prirode, qudsku i bo`an-
sku; monoteleti – smatrali su da Hrist ima i bo`ansku i qudsku pri-
rodu, ali samo jednu voqu; hri{}ani svetog Jovana – nestorijanska
sekta, nastala na osnovu legende o prezviteru Jovanu; gebri – sled-
benici staropersijske religije, u~ili dualizam; Xon Bawan (1628-
1688) – engleski pisac i teolog. (prim. prev.)
* Fo – tako se u Kini nazivao Buda; Bonzo – tako su Evropqa-
ni nazivali budisti~ke sve{tenike u Kini i Japanu. (prim. prev.)
** Barutna zavera – poku{aj katolika u Engleskoj 1605. godine
da u~vrste svoju veroispovest podme}u}i eksploziv u Parlamentu i
Bakingemskoj palati. (prim. prev.)
 28
Bilo mu je dovoqno {to su ga obavestili o nedostoj-
nim sva|ama isusovaca, dominikanaca, kapucina, obi~-
nih sve{tenika, poslatih u wegovu zemqu s drugog kra-
ja sveta: do{li su da propovedaju istinu, a bacali su kle-
tve jedni na druge. Car je stoga oterao strane remetio-
ce; ali sa kakvom ih je dobrotom oterao! Kakvu je o~in-
sku brigu pokazao za wihov put i pobrinuo se da ih na
putu ne uvrede! ^ak je i wihov progon bio primer tole-
rancije i ~ove~nosti.
Japanci su bili najtolerantniji narod:4 u wihovom
carstvu se u~vrstilo dvanaest miroqubivih religija; isu-
sovci su do{li da uspostave trinaestu, ali uskoro, po{to
nisu `eleli da trpe ostale, usledili su poznati doga|aji:
zemqu je pogodio gra|anski rat ni{ta mawe u`asan od
onog koji je pokrenula Liga. Naposletku je i hri{}an-
ska religija uvu~ena u krvoproli}e; Japanci su zatvorili
svoje carstvo u odnosu na ostatak sveta, a na nas su
gledali samo kao na divqe zveri, sli~ne onima koje su
Englezi istrebili sa svog ostrva. Uzalud je ministar Kol-
ber, uvi|aju}i koliko su nam Japanci potrebni a kojima
mi uop{te nismo trebali, nastojao da uspostavi trgovi-
nu sa wihovim carstvom: nailazio je na wihovu nepo-
pustqivost.
Tako ~itava na{a planeta dokazuje da ne treba ni za-
stupati niti {iriti netoleranciju.
Uperite pogled ka drugoj hemisferi, pogledajte Ka-
rolinu u kojoj je mudri Lok bio zakonodavac; bilo je
dovoqno sedam doma}ina da bi po zakonu ustanovili
novu crkvu; ovaj zakon nije doveo ni do kakvih nemira.
Bog nam brani da ovaj primer navedemo da bismo
podstakli Francusku da ga sledi! Navodimo ga samo
stoga da bismo pokazali da i najve}i iskorak u pogledu
tolerancije nije propra}en ni najmawim nesporazu-
4
Videti Kemfera i odnose sa Japanom.
29
mom; ali ono {to je veoma korisno i veoma dobro za
novonastalu koloniju nije pogodno u starom kraqev-
stvu.
[ta }e re}i primitivni, koje su iz podsmeha nazvali
kvekerima, i koji sa svojim mo`da sme{nim obi~ajima
jesu toliko dobri i ostale qude uzaludno pou~avaju mi-
ru? U Pensilvaniji ih je sto hiqada; nesloga i razdor ne
postoje u sre}noj zemqi koju su nastanili, a i samo ime
wihovog grada Filadelfije, koje ih svakog trena podse-
}a da su svi qudi bra}a, primer je za sebe i sramota za
qude koji se jo{ nisu nau~ili toleranciji.
Najzad, ova tolerancija nikada nije izazvala gra|an-
ski rat; netrpeqivost je prekrila zemqu pokoqima. Pro-
sudimo izme|u ove dve suprotnosti, izme|u majke ko-
ja `eli da ubije svog sina i majke koja ga se odri~e pod
uslovom da ga sa~uva `ivog!
Ovde govorim o interesu naroda; i kao {to sam oba-
vezan da po{tujem teologiju, u ovom ~lanku se bavim
iskqu~ivo fizi~kom i moralnom dobrobiti dru{tva. Mo-
lim svakog nepristrasnog ~itaoca da odmeri ove istine,
da ih ispravi i da ih daqe dopuni. Pa`qivi ~itaoci koji
5
Gospodin De la Burdone, na~elnik Ruana, navodi da se izrada
{e{ira izmestila u Kodebek i Ne{atel zbog bekstva izbeglica.
Gospodin Fuko, upravnik Kana, navodi da se trgovina u celosti pre-
polovila. Gospodin de Mopu, upravnik Poatjea, navodi da je izrada
tkanina upropa{tena. Gospodin De Bezon, na~elnik Bordoa, `ali se
na odumirawe trgovine u Kleraku i Neraku. Gospodin De Mirome-
nil, upravnik Turena, ka`e da je trgovina u Turu opala za deset mi-
liona godi{we; a sve to zbog progona. (Pogledati Se}awa upravnika
iz 1698.). Izra~unajte i broj oficira na moru i na kopnu, kao i
mornara, koji su bili prisiqeni da slu`e protiv Francuske i prosudite
da li je netolerancija nanela neko zlo dr`avi. Ovde nemamo hrabro-
sti da delimo lekcije ministrima ~uvenim po o{troumnosti i odva-
`nosti, nepatvoreno plemenitog srca: i sami }e shvatiti da obnova
mornarice zahteva popustqivost prema stanovnicima na{ih obala.

razmewuju svoje misli, uvek dose`u daqe od pisca.5
V ne tra`e nikakve javne hramove, nikakvo pravo na op-
DA LI JE TOLERANCIJA PRIHVATLJIVA
Usu|ujem se da pretpostavim kako se prosve}eni i
visokouva`eni ministar, humani i mudri prelat, vladar
koji zna da je wegov interes istovetan velikoj ve}ini
wegovih podanika a wegova slava po~iva na wihovoj
sre}i, usu|uju da pogledaju ovaj neuredni i nepotpuni
spis i sebe pitaju: [ta rizikujem ako se ugledam na zem-
qu koju tolike vredne ruke obra|uju i ure|uju, pove}a-
ne prinose, naprednu dr`avu?
Da Vestfalski mir naposletku nije doneo slobodu
savesti, Nema~ka bi ostala pustiwa prekrivena kostima
me|usobno poubijanih katolika, protestanata, refor-
matora, anabaptista.
U Bordou, Mecu, Alzasu imamo Jevreje; imamo lu-
terane, moliniste, janseniste:* zar ne bismo mogli da tr-
pimo i dopustimo i kalviniste pod okolnostima kakve u
Londonu vladaju za katolike? [to je vi{e crkvi, mawe
su opasne; mno{tvo ih slabi, sve bivaju sapete praved-
* Molinisti – sledbenici {panskog isusovca Moline (1535–1600),
poznatog po kwizi o slobodnoj voqi i bo`joj milosti; jansenisti –
sledbenici pokreta koji se dovodi u vezu sa Kornelijem Jansenom
(1585–1638) i koji je podu~avao da se bez bo`anske blagodati ne
mogu vr{iti dobra dela. (prim. prev.)
31
nim zakonima koji zabrawuju nasilne skupove, obra~u-
ne, progone, i koji uvek deluju snagom prinude.
Poznato nam je da su mnogi doma}ini koji su stekli
velika bogatstva u stranim zemqama spremni da se vra-
te u svoju otad`binu; oni samo tra`e za{titu prirodnog
zakona, punova`nost wihovih brakova, sigurnost za
svoju decu, pravo roditeqskog nasle|a, li~no priznawe;
{tinske poreze, na po~asti: tako ne{to katolici nemaju
ni u Londonu niti u drugim zemqama. Nije re~ o da-
vawu zna~ajnih privilegija, sigurnog uto~i{ta jednoj
strani, ve} je re~ o tome da qude treba pustiti da `ive
mirno, ubla`iti mo`da ranije i neophodne, ali sada izli-
{ne propise. Nije na nama da ukazujemo ministarstvu
{ta vaqa da ~ini; dovoqno je zalo`iti se za te nesre}nike.
Mnogo je na~ina da se oni korisno pridobiju i spre-
~e da postanu opasni! Oprez ministarstva i saveta, koje
svi treba da podr`e, lako }e prona}i na~ine koje su ta-
ko uspe{no odabrali i drugi narodi.
Me|u kalvinisti~kim `ivqem jo{ ima fanatika, ali je
izvesno da ih me|u konvulzionistima* ima jo{ vi{e. [a-
ku bezumnika iz Sen-Medara narod ne smatra va`nim,
a {aka kalvinisti~kih proroka je uni{tena. Odli~an na~in
da se broj manijaka smawi, ukoliko ih uop{te preosta-
ne, jeste odricawe od duhovne bolesti u korist razuma
koji sporo ali neumoqivo prosve}uje qude. Razum je
bla`en, human, podsti~e pokajawe, odagwuje neslogu,
u~vr{}uje vrlinu, ~ini po`eqnim po{tovawe zakona vi{e
nego {to bi sila mogla da ih odr`ava. I zar da se mirno
pre|e preko podsmeha koji po{teni qudi danas imaju
prema zatucanosti? Taj podsmeh je mo}na brana pro-
tiv svih krajnosti sekta{a. Pro{la vremena su neponov-
* Konvulzionisti – fanati~ni jansenisti koji su na grobqu Sent-
Medar u Parizu padali u verski zanos. (prim. prev.)
 32 33

qiva. Vaqa se uvek pokrenuti daqe s mesta na kojem se nikad nije naneo te`u uvredu zdravom razumu. Rimski
nalazimo i do koga je ~ove~anstvo dospelo. savetnici o tome nisu vodili ra~una. Pru`ena su uvera-
Pro{lo je doba kada se verovalo da se moraju osudi- vawa rimskom dvoru da je ova bula neophodna i da je
ti oni koji podu~avaju doktrinu suprotnu Aristotelovim narod `eli; ona je potpisana, zape~a}ena i poslata. Po-
kategorijama, doktrinu koja ne prihvata strah od pra- sledice su poznate; nema sumwe: da su bili upozoreni,
znine, postojanost i univerzalni karakter bivstva. U bulu bi poni{tili. Sporovi su bili o{tri; oprez i dobrota
Evropi je objavqeno vi{e od stotinu juristi~kih kwiga o kraqeva naposletku su ih ipak umirili.
ve{ti~arstvu i o tome kako razlikovati la`ne od pravih Sli~no je i u velikom broju pitawa koja dele nas i
proroka. Ekskomunikacija skakavaca i drugih `itnih protestante. Postoje razlike koje ne proizvode nikakve
{teto~ina bila je prili~no rasprostrawena, pa se i danas posledice; postoje i druge, ozbiqnije, oko kojih se o{tri-
zadr`ala u nekim obredima. Obi~aj je ipak nestao; Ari- na sukoba ipak toliko smirila da ni sami protestanti da-
stotel, ve{tice i skakavci ostavqeni su na miru. Bezbroj- nas o wima ne raspravqaju.
ni su primeri ovih nekada toliko bitnih ludosti: pojedi- Ovo doba neukusa, zasi}enosti ili ta~nije razuma,
ne se povremeno javqaju, ali brzo i{~ezavaju. Kada bi mo`emo sa`eti kao razdobqe i poqe javnog mira. Suko-
neko danas nastojao da postane karpokratovac, evtihi- bi su zarazna bolest ~iji se ishod bli`i kraju, a kuga od
jac, monotelit, monofizit, nestorijanac ili manihejac,* koje smo izle~eni zahteva iskqu~ivo blago le~ewe. Naj-
itd, {ta bi se desilo? Svi bi mu se podsmevali, kao starin- zad, dr`avni interes po~iva u tome da se svi prognani
ski odevenom ~oveku sa glodalom i ko`nim prslukom.
Narod je po~eo da otvara o~i kad su isusovci Le Te-
lije i Dusen sastavili bulu Unigenitus** i poslali je u
Rim. Ova dvojica su verovala da se jo{ nalaze u onom
neznala~kom dobu kada su qudi bespogovorno prihva-
tali najapsurdnije tvrdwe. Usudili su se da odbace
izreku koja odi{e univerzalnom i ve~itom istinom:
„Strah od nepravedne ekskomunikacije nikako ne sme
da ometa ispuwavawe du`nosti.” To je zna~ilo odbaci-
ti razum, slobodu galikanske crkve*** i osnovu mora-
la; zna~ilo je re}i qudima: Bog vam nare|uje da svoju
du`nost ne obavqate ukoliko se pla{ite nepravde. Niko

* Jereti~ke sekte iz prvih vekova hri{}anstva. (prim. prev.)

** Bulu Unigenitus (Jedinoro|eni) objavio je 1713. godine papa
Kliment ×I i u woj osudio shvatawa jansenista. (prim. prev.)
*** Pokret u francuskoj katoli~koj crkvi koji je te`io usposta-
vqawu samostalne francuske crkve. (prim. prev.)
 35

smerno vrate domu svojih o~eva: qudskost to zahteva,
razum savetuje, a politika se toga ne sme pla{iti.
bi se okomili na `iteqe Indije; Mongol bi nasrnuo na pr-
vog Malabarca, Malabarac bi smeo da ubije svakog
Persijanca koji bi mogao da pogubi Tur~ina; a svi za-
jedno bi se ostrvili na hri{}ane koji su se tako dugo uza-
jamno istrebqivali.
Pravo na netoleranciju je otuda apsurdno i varvar-

VI

DA LI JE NETOLERANCIJA
PRIRODNO I LJUDSKO PRAVO

Prirodno pravo jeste ono pravo koje priroda name-

}e svim qudima. Odgojili ste dete, ono mora da vas po-
{tuje kao oca i dobro~initeqa. Imate pravo da ubirete
plodove sa zemqe koju ste sami obra|ivali. Dali ste i
primili obe}awe, ono mora biti ispuweno.
Qudsko pravo u svakom pogledu mora da po~iva na
ovom prirodnom pravu, a glavni temeq, univerzalni
princip i jednog i drugog jeste: „Ne ~ini ono {to ne bi
`eleo da tebi ~ine.” Ne vidim kako bismo, shodno
ovom principu, mogli da ~ujemo kako neki ~ovek ka`e
drugom: „Veruj u ono u {ta ja verujem i u ono u {ta ne
mo`e{ da veruje{, ili }e{ nestati.” Tako se govori u [pa-
niji, Portugalu, Goi. U nekim drugim zemqama danas
je dovoqno re}i: „Veruj ili }u te uni{titi; veruj ili }u ti
naneti sve zlo koje mogu; ~udovi{te, nisi moje vere,
zna~i nevernik si – mora{ biti izgnan od tvojih bli`wih,
iz tvog grada, iz tvog kraja.”
Kada bi ovakvo vladawe proisticalo iz qudskog pra-
va, onda bi Japanac trebalo da prezire Kineza koji bi se
gnu{ao Sijamca; a ovaj bi progawao `iteqe Ganga, koji

sko: to je pravo tigrova i prili~no je u`asno, jer tigrovi
se razdiru samo zbog jela, a mi se istrebqujemo zbog
paragrafa.
VII
DA LI JE NETOLERANCIJA
POSTOJALA ME\U GRCIMA
Narodi o kojima nam je istorija pru`ila slaba{na
znawa smatrali su svoje razli~ite religije kao ~vorove
koje ih dr`e na okupu: bilo je to udru`ivawe bogova i
qudskog roda. Me|u bogovima, kao i me|u qudima,
postoji neka vrsta prava na gostoprimstvo. Kada bi ne-
ki stranac dospeo u grad, po~eo bi da se divi bo`anstvi-
ma te zemqe. Nikada nije propu{tana prilika za po-
klowewe ~ak ni bogovima neprijateqa. Trojanci su
upu}ivali molitve bogovima koji su se borili za Grke.
Aleksandar je u Libijskoj pustiwi tra`io savet od bo-
ga Amona, kome su Grci nadenuli ime Zevs, a Latini
Jupiter, mada su i jedni i drugi imali svoga Jupitera i
svoga Zevsa. Kada je podizana opsada grada, prino{e-
na je `rtva i uzno{ene molitve gradskim bogovima da bi
se oni umilostivili. Tako je ~ak i usred rata religija uje-
diwavala qude, ponekad ubla`avala wihov bes, mada ih
je ponekad navodila i na nequdske i u`asne postupke.
Mo`da se varam, ali mi se ~ini da od svih organizo-
vanih starih naroda nijedan nije gu{io slobodu mi-
{qewa. Svi su imali religiju, ali izgleda da su u wenom
37
duhu podjednako postupali i prema qudima i prema
bogovima; svi su priznavali vrhovnog boga, ali su mu
pridru`ili izuzetan broj ni`ih bo`anstava; imali su samo
jednu crkvu, ali su dopu{tali mno{tvo posebnih sistema.
Na primer, koliko god da su bili religiozni, Grci su
smatrali dobrim {to epikurejci pori~u provi|ewe i po-
stojawe du{e. Ne govorim o drugim sektama koje su
odreda blagosiqale svete misli kakve su morale posto-
jati o Vrhovnom bi}u i koje su sve bile dopu{tene.
Sokrat se najvi{e pribli`io spoznaji Tvorca, zbog ~e-
ga je pretpreo kaznu i umro kao bo`ji mu~enik; on je
jedini koga su Grci pogubili zbog ube|ewa. Ako je to
zaista bio razlog wegove osude, ne treba ga vezivati za
netoleranciju, jer je ka`wen onaj koji je slavio Boga a
uva`avani su svi oni koji su bo`anstvu pridavali najne-
dostojnije pojmove. Po mom mi{qewu, neprijateqi to-
lerancije se ne smeju di~iti gnusnim primerom Sokrato-
vih sudija.
Sokrat je o~igledno bio `rtva ostra{}ene stranke ko-
ja se podigla protiv wega. Me|u sofistima, besednici-
ma, pesnicima koji su podu~avali po {kolama, kao i
svim u~iteqima koji su se starali o deci uglednika, ste-
kao je nepomirqive neprijateqe. I sam priznaje, u bese-
di koju je preneo Platon, da je i{ao od ku}e do ku}e ne
bi li u~iteqima dokazao da su obi~ne neznalice. Ovakvi
postupci nisu bili dostojni onoga koga je proro~anstvo
proglasilo najmudrijim ~ovekom. Iz Ve}a petstotine
izabrali su sve{tenika i savetnika koji su ga optu`ili, pri-
znajem da ne znam s kakvim ta~no obja{wewem jer u
wegovoj Odbrani nalazim tek neke nagove{taje; u
osnovi su mu zamerali da me|u mladima {iri re~i pro-
tiv religije i vlasti. Na to se svakodnevno {irom sveta
pozivaju klevetnici; ali u sudu su neophodne potkre-
pqene ~iwenice, jasni i odmereni temeqi optu`be, a to-
 38
ga uop{te nije bilo na su|ewu Sokratu; jedino znamo
da se u wegovu korist u po~etku izjasnilo dvestotine
dvadeset glasova. Dakle, Ve}e petstotine je okupqalo
dvestotine dvadeset filozofa: to je mnogo, sumwam da
bi vi{e od toga igde na{li. Naposletku, ve}ina se izjasni-
la za kukutu; ali prisetimo se da su se Atiwani otrezni-
li, popravili, okrenuli protiv klevetnika i sudija; da je
Melit, glavni inicijator ove presude, zbog ove nepravde
osu|en na smrt; da su drugi prognani a da je u Sokra-
tovu ~ast podignut hram. Nikada filozofija nije bila na
boqi na~in osve}ena i po~a{}ena. Sokratov primer je u
osnovi izvanredan argument koji se mo`e izneti protiv
netolerancije. Atiwani su imali hram posve}en stranim
bogovima, bogovima koje nisu mogli poznavati. Ima li
boqeg dokaza ne samo za trpeqivost prema svim naro-
dima, ve} i za po{tovawe wihove religije?
Jedan po{teni ~ovek koji nije neprijateq razuma,
kwi`evnosti, napretka ili otad`bine, pravdaju}i nedav-
no Vartolomejsku no}, naveo je rat `iteqa Fokide na-
zvan sveti rat*, kao da je taj rat poveden zbog vere,
dogme, teolo{kih argumenata; radilo se samo o prevla-
sti nad jednom teritorijom, {to je i predmet svih ratova.
* Fokida, pokrajina u severnoj Gr~koj. Na wenoj teritoriji nala-
zilo se Delfijsko proro~i{te oko koga su se gr~ki gradovi sukobqa-
vali u tzv. svetim ratovima. (prim. prev.)
** Opat De Malvo, koji je 1762. godine objavio Saglasnost vere
i ~ove~nosti o netoleranciji; tako|e videti poglavqe ××IV.
Klasje `ita nije simbol verovawa; nijedan gr~ki grad ni-
kada nije ratovao zbog razlike u mi{qewima. Uosta-
lom, {ta ho}e ovaj skromni i blagi ~ovek?** Da li on od
nas tra`i da povedemo sveti rat?
VIII
DA LI SU RIMLJANI BILI TOLERANTNI
Kod starih Rimqana, od Romula do doba kad su se
hri{}ani sporili sa sve{tenicima carstva, ne}ete nai}i na
primer progona nekog ~oveka zbog wegovih ube|ewa.
Ciceron je sumwao u sve, Lukrecije je sve opovrgavao;
niko im ni{ta nije zamerao. Sloboda je bila shvatana to-
liko {iroko da Plinije Stariji, prirodwak, zapo~iwe svo-
ju kwigu poricawem postojawa Boga, napomiwu}i da
postoji samo jedno bo`anstvo – Sunce. Ciceron govore-
}i o paklu ka`e: „^ak ni stara budala ne bi u to povero-
vala”. Juvenal ka`e: „Ni deca u to ne veruju”. U rim-
skom pozori{tu se pevalo:
Posle smrti nema ni~ega, ni sama smrt nije ni{ta.
(SENEKA, Trojanke; hor na kraju II ~ina.)
Razmotrimo ove maksime, ali oprostimo qudima
koje jevan|eqa nisu prosvetlila. Maksime su pogre{ne i
bezbo`ne, ali zakqu~ujemo da su Rimqani bili veoma
tolerantni jer one nisu podstakle ni najmawe sukobe.
Veliki princip senata i rimskog naroda je glasio:
 40
„Samo bogovima dolikuje da se brinu o uvredama ko-
je su im upu}ene.” Ovaj kraqevski narod je samo raz-
mi{qao o tome kako da osvoji, zavlada i uredi ~itav uni-
verzum. Bili su zakonodavci i osvaja~i; Cezar koji nam
je ostavio oru`je, zakone i igre, nikada nije `eleo da nas
prisili da se zbog wega odreknemo druida, iako je bio
veliki sve{tenik naroda koji je vladao nad nama.
Rimqani nisu priznavali sve kultove, nisu sve javno
odobravali, ali su ih sve dopu{tali. Pod Numom nisu
imali nikakvih materijalnih predmeta kultova, slika ili
kipova; ubrzo su ih podigli bogovima majorum genti-
um,* onakve kakve su videli kod Grka. Zakon dvanaest
tablica, Deos peregrinos ne colunto**, sveo se na to da je
javno poklonstvo dopu{teno samo vrhovnim bo`anstvi-
ma koja je odobrio senat. Izida je imala hram u Rimu
dok ga Tiberije nije uni{tio, kada su ga sve{tenici ovog
hrama, koje je izvesni Mundus potplatio, primili na ko-
nak pod imenom boga Anubisa sa `enom koja se zvala
Paulina. Ovu pripovest prenosi jedino Josif***; on nije
bio savremenik, a ~esto je lakoveran i preteruje. Malo je
verovatno da je u prosve}enom dobu kakvo je bilo pod
Tiberijem, neka otmena gospa mogla da bude toliko
glupa i poveruje da u`iva naklonost boga Anubisa.
Bez obzira da li je ova anegdota istinita ili nije, osta-
je izvesno da je u Rimu postojao hram posve}en egipat-
skom bo`anstvu. Jevreji su se u Rimu bavili trgovinom
jo{ od punskog rata; sinagoge su imali od Avgustovog
doba i sa~uvali su ih sve do danas. Ima li boqeg prime-
ra od ovoga da su Rimqani toleranciju smatrali najsve-
tijim zakonom qudskog prava?
* Majorum gentium (lat.) – starijih plemena. (prim. prev.)
** Deos peregrinos ne colunto – stare bogove ne po{tovati.
(prim. prev.)
*** Josif Flavije, rimski istori~ar. (prim. prev.)
41
Tvdi se da su ~im su se pojavili hri{}ani, ti isti Rim-
qani koji ranije nikoga nisu progonili, po~eli da ih pro-
gone. Izgleda mi o~igledno da je ta ~iwenica neta~na;
za dokaz }u uzeti samog svetog Pavla. Dela apostolska
(21:24) nas u~e da je sveti Jakov predlo`io svetom Pa-
vlu da obrije glavu, po{to su ovoga Jevreji optu`ili da
`eli da preko Isusa Hrista uni{ti mojsijevski zakon, i da
se sa ~etvoricom Jevreja pro~isti „i svi }e doznati da
ono {to su ~uli za tebe ni{ta nije, nego da i sam dr`i{ za-
kon i `ivi{ po wemu”.*
Hri{}anin Pavle je zatim sedam dana obavqao sve
judaisti~ke obrede; me|utim, nije pro{lo ni svih sedam
dana kada su ga Jevreji iz Azije prepoznali i videv{i da
je u{ao u hram ne samo sa Jevrejima, ve} i sa nejevre-
jima, zavapili da ~ini svetogr|e: zatim su ga uhvatili i
odveli pred guvernera Feliksa, a potom se obratili Fi-
stovom sudu. Jevreji iz gomile su tra`ili smrt; Fist im je
odgovorio: „... da nije obi~aj u Rimqana da se prije po-
kloni kakav ~ovjek na smrt dok se optu`eni ne suo~i s
onima koji ga tu`e, i ne primi mjesto da odgovara za
svoju krivicu.” (Dap. 25:16)
Re~i ovog sudije su utoliko zna~ajnije ukoliko se zna
da on nije imao nikakvog uva`avawa prema svetom Pa-
vlu i da je prema wemu ose}ao samo prezir: zavaran la-
`nim obja{wewima svog razuma, smatrao ga je luda-
kom; ~ak mu je i sam poru~io da je skrenuo s uma. (Dap.
26:24) Fist je stoga samo sledio ravnopravnost rimskog
zakona pru`aju}i za{titu neznancu koga ina~e nije cenio.
* Svi citati iz Starog zaveta dati su prema prevodu \ure Dani~i-
}a, a iz Novog zaveta prema prevodu Vuka Karaxi}a; skra}enice
za poglavqa su date na uobi~ajeni na~in. (prim. prev.)
** Sadukejci – pripadnici jevrejske religiozne sekte koja nije
priznavala predawe i nije verovala u an|ele i besmrtnost du{e ne-
go samo u Mojsijeve zakone; protivnici fariseja. (prim. prev.)
 42
Eto kako je sam Sveti duh objavio da Rimqani nisu
progoniteqi i da su pravedni. Nisu se Rimqani pobuni-
li protiv svetog Pavla, ve} su to bili Jevreji. Isusov brat,
sveti Jakov, bio je kamenovan po nare|ewu Jevreja sa-
dukejca**, a ne Rimqanina. Sami Jevreji su kamenova-
li svetog Stefana1; a kada je sveti Pavle ~uvao odore
d`elata, to nije ~inio kao rimski gra|anin.
Prvi hri{}ani nesumwivo nisu imali o ~emu da se spo-
re protiv Rimqana; wihovi jedini neprijateqi bili su Je-
vreji od kojih su po~eli da se odvajaju. Poznato je kakvu
bezobzirnu mr`wu gaje svi pripadnici neke sekte prema
onima koji napuste wihovu veru. Nema sumwe da je u
sinagogama Rima do{lo do nemira. Svetonije u Klaudi-
jevom `ivotu (pogl. ××V) ka`e: „Rim je proterao Jevre-
je koji su, potaknuti od Hrista, stalno izazivali nemire.”
Prevario se govore}i da ih je Hrist podsticao, ali o poje-
dinostima nije mogao da sazna od naroda koji je u Rimu
bio toliko omra`en kao {to su to bili Jevreji; me|utim,
nije pogre{io {to se ti~e uzroka ovih sporova. Svetonije
je pisao u doba Hadrijana, u drugom stole}u; u to doba
u o~ima Rimqana hri{}ani se nisu razlikovali od Jevreja.
Odlomak iz Svetonijevog dela pokazuje da su Rimqani,
neskloni progonima ranih hri{}ana, tada ugwetavali Je-
vreje koji su ove progawali. @eleli su da rimska sinago-
ga poka`e prema wihovoj razdvojenoj bra}i podjednaku
samilost kao {to je senat pokazao prema wima, a prog-
nani Jevreji su se brzo vratili; ~ak su im dodeqene i po-
1
Mada Jevreji vi{e nisu imali sudsku vlast otkako je Arhelaj
prognan me|u Alobroge a Judeja pretvorena u provinciju imperi-
je, Rimqani su ipak ~esto zatvarali o~i kad su Jevreji uzimali zakon
u svoje ruke, tj. kad su posle nemira kamenovali one za koje su ve-
rovali da su ih osramotili.
2
Ulpijan, Digest., lib. I, tit. II. „Eis qui judaicam superstitionem se-
quuntur honores adipisci permiserunt, etc.”
43
~asti, uprkos zakonima koji su im ih uskra}ivali: o tome
nas obave{tavaju Dion Kasije i Ulpijan2. Da li je mogu-
}e da su posle propasti Jerusalima carevi Jevrejima uka-
zivali po~asti, a da su progonili, predavali d`elatima i
zverima hri{}ane koje su smatrali jevrejskom sektom?
Tvrdi se da ih je progawao Neron. Tacit izve{tava da
su oni optu`eni za po`ar u Rimu i da su ih prepustili na-
rodnom besu. Da li se u takvoj optu`bi radi o wihovoj
veri? Nesumwivo ne. Da li bismo rekli da su Kinezi, ko-
* Batavija – danas Xakarta, glavni grad Indonezije, nekada ho-
landska kolonija. (prim. prev.)
3
Tacit ka`e (Anali, ×V, 44): „Oni koje je narod, gnu{aju}i se
wihovih nedela, nazivao hri{}anima.” Te{ko je poverovati da se za
hri{}ane ve} tada znalo u Rimu. Tacit je pisao u doba Vespazija-
na i Domicijana; govorio je o hri{}anima onako kako se u to vre-
me govorilo. Usudio bih se da ka`em kako bi re~i odio humani ge-
neris convicti upravo u Tacitovom stilu mogle da zna~e, ube|eni
da ih qudski rod mrzi, isto tako kao i ube|eni u mr`wu prema
qudskom rodu.
[ta su zaista radili u Rimu ovi prvi misionari? Trudili su se da
pridobiju nekoliko du{a, podu~avali ih naj~istijem moralu; nisu
ustajali ni protiv kakve vlasti; poniznost wihovih bi}a bila je dove-
dena do krajnosti ba{ kao i wihov polo`aj i stawe; jedva da se za
wih znalo; jedva da su se odvojili od drugih Jevreja; kako bi qud-
ski rod koji nije ni znao za wih mogao da ih mrzi? I kako bi bilo
mogu}e da su oni ube|eni u mr`wu prema qudskom rodu?
Kada je London izgoreo, za to su bili optu`eni katolici; ali to se
desilo posle verskih ratova, posle oru`ane zavere kojoj su neki ne-
dostojni katolici bili posve}eni.
Rani hri{}ani Neronovog vremena se svakako nisu nalazili u
istim prilikama. Prili~no je te{ko prodreti do ponora istorije: Tacit
ne iznosi nijedan razlog za sumwu da je sam Neron `eleo da spali
Rim do temeqa. Svakako je bilo utemeqenije osumwi~iti ^arlsa II
da je spalio London: krv wegovog oca kraqa, pogubqenog pred na-
rodom koji je zahtevao wegovu smrt, mogla je da poslu`i kao izgo-
vor; ali Neron nije imao ni opravdawa, ni izgovora, ni koristi. Ta-
kva besmislena govorkawa svugde mogu da poteknu iz naroda: i
danas ~ujemo razne lude i neopravdane pri~e. ⇒
 44

je su pre nekoliko godina poklali Holan|ani u predgra-

|ima Batavije*, bili `rtvovani zbog religije? Koliko god
bili skloni da padnemo u zabludu, nemogu}e je netole-
ranciji pripisati u`as koji je pod Neronom zadesio neko-
licinu nesre}nih polujevreja i poluhri{}ana.3

⇒ Tacit koji je bio dobar poznavalac vladarskih prilika, svakako

je morao da poznaje i prilike u narodu, uvek ta{tom, uvek buntov-
nom u svojim naglim i prolaznim shvatawima, nesposobnom da i{ta
uo~i a kadrom da bilo {ta ka`e, da u sve poveruje i da sve zaboravi.
Filon (De Virtutibus i Legatione ad Caium) ka`e da ih je „Sejan I×
(Tiberijev savetnik) progonio u doba Tiberija, ali da je posle Seja-
nove smrti car obnovio wihova prava”. Bili su izjedna~eni sa rim-
skim gra|anima zbog ~ega su bili omra`eni; u~estvovali su u raspo- O MU^ENICIMA
deli `ita i, ~ak, ako bi raspodela padala na subotu, wima su `ito de-
lili drugim danom: svakako je to bilo u znak priznawa zbog novca
koji su udelili dr`avi, jer su oni u svakoj zemqi kupovali toleranci- Uskoro su se pojavili hri{}anski mu~enici. Te{ko je
ju i brzo bi se obe{tetili za tro{kove koje su imali. ta~no utvrditi iz kojih razloga su ovi mu~enici bili osu|i-
Dodao bih ovoj napomeni da Filon smatra Tiberija mudrim i vani, ali usu|ujem se da poverujem kako nijedan od
pravednim vladarom. Ja sam skloniji da verujem kako nije bio pra- wih, bar pod prvim cezarima, to nije bio iskqu~ivo zbog
vedan ve} se pravednost uklapala sa sopstvenom dobiti; no i to {to
Filon navodi nagoni me da malo posumwam u strahote zbog kojih
svoje religije – sve vere su bile tolerisane; kako bi bilo
mu zameraju Tacit i Svetonije. Izgleda mi neverovatno da se se- mogu}e otkrivati i progoniti neke neugledne koji su ima-
damdesetogodi{wi nepokretni starac povukao na ostrvo Kapri da li poseban kult, u doba kad su svi ostali bili dopu{teni?
bi se tamo posvetio `eqenim raskala{nostima koje zadaju muke i Tit, Trajan, Antonin i Decije nisu bili varvari: da li
kakve su bile nepoznate i najrazuzdanijima me|u rimskom mlade- je mogu}e zamisliti da su oni jedino hri{}anima uskra-
`i; ni Tacit ni Svetonije nisu poznavali ovog cara; sa zadovoqstvom
su se poveli za narodnim glasinama. Oktavije, Tiberije i wihovi na-
tili slobodu kakvu su u`ivali svi ostali? Da li bi se usu-
sledici bili su nepodno{qivi jer su vladali narodom koji je trebalo da dili da ih optu`e iskqu~ivo zbog tajnih obreda, dok su
bude slobodan; istori~ari su u`ivali da ih ru`e a tim istori~arima se obredi Izide, Mitre ili sirijske bogiwe, svi strani rimskoj
verovalo na re~ jer nije bilo hronika, starih dnevnika, dokumenata; veri, bili dopu{teni bez ikakvih ograni~ewa? Progoni
osim toga istori~ari nikoga ne citiraju; nemogu}e im je protivre~iti; su svakako morali da imaju neke druge razloge, a neki
ru`ili su koga su hteli i po svom naho|ewu odlu~ivali o sudu potom-
stva. Pametan ~italac treba da uo~i u kojoj meri je potrebno biti
drugi oblici mr`we, podr`avani dr`avnim razlozima,
oprezan prema verodostojnosti istori~ara, koliko uverqivosti treba krivi su za krvoproli}e hri{}ana.
pridati op{tim ~iwenicima koje potvr|uju ozbiqni pisci, proistekli iz
prosve}enog naroda, i dokle se ograni~iti u uverqivosti pri~a koje ti 1
Razume se da mi uva`avamo sve {to uzvisuje ugled crkve; mo-
isti pisci navode bez ikakvog dokaza.
limo se svetim mu~enicima, ali mole}i se svetom Lavrentiju ⇒
 46
Na primer, kada je sveti Lavrentije odbio da rim-
skom prefektu Korneliju Sekularisu preda novac hri-
{}ana koji je ~uvao, prirodno je {to su prefekt i impera-
tor bili quti: nisu znali da je sveti Lavrentije ovaj novac
razdelio siroma{nima i da je tako u~inio milosrdno i
sveto delo; smatrali su ga otpadnikom i pogubili.1
Razmotrimo mu~eni{tvo svetog Poliekta. Da li su
ga osudili samo zbog vere? On odlazi u hram u kojem
se zaziva milost bogova radi pobede cara Decija; on
vre|a `rtvenike, prevr}e i razbija oltare i statue – u ko-
joj bi zemqi na svetu oprostili takav ispad? Hri{}anin
koji je javno pocepao edikt cara Dioklecijana i koji je
na svoju sabra}u navukao veliki progon tokom dve po-
sledwe godine vladavine ovog gospodara, nije imao ~i-
stu savest i bio je nesre}an {to je prouzrokovao nesre-
}u svojih savernika. Ovakav neumereni poriv koji se
~esto javqao i koga su osu|ivali i mnogi crkveni o~evi,
verovatno je bio uzrok svih progona.
Nipo{to ne poredim prve sakramentalce* sa ranim
hri{}anima: ne pripisujem grehe istini; ali Farel, pret-
hodnik @ana Kalvina, po~inio je u Arlu istu stvar koju je
⇒ moramo da posumwamo u re~i koje mu je uputio sveti Sikst:
„Sledi}ete me tri dana”; da je u tom kratkom vremenu rimski pre-
fekt zatra`io od wega da prikupi novac od hri{}ana; da je Lavren-
tije imao vremena da okupi sve siroma{ne u gradu; da je oti{ao do
prefekta da bi ga odveo na mesto na kojem su se ovi bednici saku-
pili; da su mu priredili su|ewe; da je bio izlo`en ispitivawu; da je
prefekt od nekog kova~a zatra`io velike re{etke da bi na wima is-
pekli ~oveka; da je prvi magistrat Rima tako|e prisustvovao ovom
su|ewu; da je sveti Lavrentije na ogwu rekao: „Dovoqno sam pe-
~en na ovoj strani, okreni me na drugu stranu ako `eli{ da me po-
jede{?” Ovakvo spaqivawe qudi nije u duhu Rimqana; i kako je
mogu}e da nijedan paganski pisac ne pomiwe nijedan sli~an slu~aj?
* Sakramentalci – ime pojedinih protestantskih sekti koje su
imale svoje specifi~no shvatawe evharstije. (prim. prev.)
47
sveti Poliekt u~inio u Jermeniji. Ulicama je tokom pro-
cesije no{en kip svetog Antonija Pustiwaka; Farel se sa
nekolicinom svojih sledbenika obru{io na monahe koji
su nosili svetog Antonija, pretukao ih i rasterao i bacio
svetog Antonija u reku. Zaslu`io je smrt koja ga nije sti-
gla jer je imao vremena da pobegne. Da se zadovoqio
povicima upu}enim monasima da ne veruje da je gavran
doneo pola hleba svetom Antoniju Pustiwaku, niti da je
sveti Antonije razgovarao sa kentaurima i satirima, bio
bi strogo ukoren jer je remetio red; ali da je uve~e, posle
procesije, samo pa`qivo prou~io pri~u o gavranu, kenta-
urima i satirima, niko mu ni{ta ne bi mogao prigovoriti.
Zar bi Rimqani trpeli da se ozlogla{eni Antinoj
uvrsti u red pomo}nih bogova, a da bi raskomadali i
predali zverima sve one kojima bi se moglo zameriti da
se klawaju jednom pravedniku! Zar bi priznali vrhov-
nog Boga2, najvi{eg Boga, gospodara svih pomo}nih
bo`anstava potvr|enog geslom Deus optimus maximus,
a progonili bi one koji se klawaju jednom Bogu!
Nije izvesno da je ikad u doba careva bilo inkvizici-
2
Dovoqno je samo pro~itati Vergilija da bi se videlo kako su
Rimqani priznavali vrhovnog Boga, vladara svih nebeskih bi}a.
U misterijama u koje su bili upu}eni gotovo svi Rimqani, peva-
lo se samo o jedinstvu Boga. Pogledajte divnu Orfejevu himnu; pro-
~itajte pismo Maksima iz Madore svetom Avgustinu u kojem ka`e
da „samo budale mogu da ne priznaju vrhovnog Boga”. Longin kao
paganin pi{e svetom Avgustinu da je Bog „jedinstven, nepojmqiv,
neopisiv”; i sam Laktancije, koga je te{ko optu`iti za preteranu ob-
zirnost, priznaje u svojoj V kwizi (Divin. Institut., c. III) da su
„Rimqani sve bogove podredili vrhovnom Bogu”. I Tertulijan u
svojoj Apologetici (pogl. ××IV) iznosi da ~itavo carstvo priznaje
jednog Boga, gospodara sveta ~ije su mo} i veli~ina beskrajne. Po-
sebno pogledajte Platona, Ciceronovog u~iteqa filozofije, i na}i }e-
te da „postoji samo jedan Bog kome se treba klawati, voleti ga, ra-
diti po wegovom svetom i pravednom uzoru”. Epiktet u okovima,
Marko Antonije na prestolu, na stotinu mesta kazuju isto.
 48
je protiv hri{}ana, tj. da su ih obilazili po ku}ama i ispi-
tivali o wihovoj veri. Nikada to nisu ~inili ni protiv Je-
vreja, Sirijaca, Egip}ana, barda, druida, filozofa. Dakle,
mu~enici su bili oni koji su ustali protiv la`nih bogova.
Ne verovati u wih bila je veoma mudra, veoma pobo-
`na stvar; me|utim, ako su se oni, nezadovoqni samo
obo`avawem jednog Boga u duhu i istini, okomili na
postoje}i kult ma koliko on bio apsurdan, primorani
smo da kod wih zapazimo netoleranciju.
Tertulijan u svojoj Apologetici (pogl. ××I×) prizna-
je da su hri{}ane smatrali pobuwenicima: optu`ba je
nepravedna, ali pokazuje da nije samo hri{}anska reli-
gija bila ta koja je brinula magistrate. On priznaje
(pogl. ×××V) da su hri{}ani odbijali da svoja vrata ki-
te lovorovim granama tokom javnih proslava carskih
trijumfa: takvo pona{awe bilo je lako osuditi kao zlo~in
uvrede veli~anstva.
Prvu sudsku kaznu protiv hri{}ana izrekao je Domi-
cijan, ali se ona ograni~ila na jednogodi{wi progon: „
Facile coeptum repressit, restitutis etiam quos relegaverat”,
veli Tertulijan (pogl. V). Laktancije u svom ponesenom
stilu tvrdi da je crkva bila mirna i napredna od Domici-
janovog do Decijevog vremena (pogl. III). Tako dug
mir, ka`e, prekinut je onda kad se odurna zver Decije
ustremio na crkvu: „Exstitit enim post annos plurimos ex-
secrabile animal Decius, qui vexaret Ecclesiam.” (pogl. IV)
Ne `elimo ovde da raspravqamo o mi{qewu u~enog
Dodvela* o malom broju mu~enika; ali da su Rimqani
toliko progonili hri{}ansku religiju, da je senat neodme-
renim kaznama osudio toliko nevinih, da su hri{}ane po-
tapali u vrelo uqe, da su gole devojke bacali zverima u
* HenrÚ DodÞell (1641–1711), irski istori~ar i teolog koji je tvr-
dio da progoni prvih hri{}ana nisu imali ni opseg a ni karakter ko-
ji im je pripisivala katoli~ka istoriografija. (prim. prev.)
49
cirkusu, za{to bi ostavqali na miru prve biskupe u Rimu?
Sveti Irinej od svih biskupa u mu~enike ubraja iskqu~ivo
Telesfora, iz 139. godine, ali nema nikakvih dokaza da je
ovaj Telesfor bio osu|en na smrt. Zefirin je vladao rim-
skom crkvom osamnaest godina i mirno umro 219. godi-
ne. Istina je da su me|u najstarije mu~enike uvr{tene i
prve pape; ali tada je re~ mu~enik uzimana u doslovnom
zna~ewu: martir je zna~ilo svedo~ewe a ne stradawe.
Te{ko je usaglasiti progone sa slobodom koju su hri-
{}ani imali da sazovu pedeset {est sabora, koliko su ih
u prva tri veka nabrojali crkveni pisci.
Progona je bilo, ali da su bili toliko `estoki kao {to
se govori, Tertulijan koji je sa toliko strasti pisao protiv
vladaju}eg kulta, verovatno ne bi umro u svojoj po-
steqi. Poznato je da carevi nisu ~itali wegovu Apologe-
tiku; opskurni spis, sastavqen u Africi, nije dospeo do
onih koji su vladali svetom, ali je morao biti poznat oni-
ma koji su bili u dodiru sa prokonzulom Afrike; morao
je privu}i prili~nu mr`wu na pisca, ali on nije iskusio ni-
kakvo mu~eni{tvo.
Origen je javno podu~avao u Aleksandriji i nije bio
osu|en na smrt. Isti Origen koji se tako slobodno obra-
}ao paganima i hri{}anima, koji je pronosio Hristove
re~i onima koji su odricali Bo`je trojstvo, u tre}oj kwi-
zi protiv Celza otvoreno je priznao da je „bilo suvi{e
malo mu~enika, premalo. Ipak, hri{}ani se ne odri~u
sredstva kako bi wihova religija obuhvatila ~itav svet;
pohode gradove, utvr|ewa, sela.”
Izvesno je da su neprijateqski sve{tenici ova nepre-
stana hodo~a{}a mogli da proglase pobunama; ipak su
te misije bili dopu{tane, uprkos egipatskom narodu,
uvek uzbu|enom, buntovnom i podlom, narodu koji je
3
Ovu tvrdwu treba dokazati. Treba priznati da su, po{to je isto-
rija zamenila predawe, Egip}ani predstavqani kao kukavi~ki i ⇒
 50
⇒ sujeveran narod. Kambis je pot~inio Egipat posle svega jedne
bitke; Aleksandar je nametnuo svoje zakone bez ikakvih borbi, ne
podi`u}i opsadu oko bilo kog grada; Ptolomeji su ga osvojili bez
oru`ja; Cezar i Avgust su ga lako pot~inili; Omar je osvojio ~itav
Egipat samo u jednom ratu; Mameluci, narod sa Kolhide i obro-
naka Kavkaza, zagospodario je wime posle Omara; i oni su, a ne
Egip}ani, odbili vojsku Svetog Luja i zarobili tog kraqa. Najzad,
Mameluci su postali Egip}ani, {to }e re}i meku{ci, kukavice, neo-
prezni i lakomisleni poput prirodnih stanovnika tog podnebqa, i
za tri meseca su se na{li pod Selimom I koji je obesio wihovog
vo|u i prikqu~io oblast Turskom carstvu sve dok je nisu osvojili
drugi varvari.
Herodot prenosi da je u davnim vremenima egipatski kraq Se-
zostris po{ao iz zemqe sa zvani~nom namerom da pokori vaseqe-
nu; o~igledno je da je takva namera dostojna samo Don Kihota, a
ukoliko zanemarimo ~iwenicu da Sezostris i nije egipatsko ime,
ovaj doga|aj, kao i mnoge prethodne ~iwenice, mogli bismo da svr-
stamo u red pri~a iz Hiqadu i jedne no}i. Me|u pokorenim narodi-
ma ni{ta nije rasprostrawenije od bajki o wihovoj nekada{woj ve-
li~ini, kao {to u nekim zemqama porodice bednika izvode svoje po-
reklo od drevnih vladara. Egipatski sve{tenici pripovedali su Hero-
dotu da je kraq Sezostris krenuo u pohod sa namerom da pokori
Kolhidu; to bi odgovaralo pri~i da je francuski kraq po{ao iz Ture-
na da pokori Norve{ku.
Iako se ove pri~e ponavqaju u hiqadama i hiqadama kwiga, wi-
hova verodostojnost time nije nimalo potvr|ena; mnogo je prirod-
nije da su ~vrsti i neustra{ivi stanovnici Kavkaza, Kolhi|ani i drugi
Skiti koji su u toliko navrata pusto{ili Aziju, prodrli do Egipta, a da
su sve{tenici iz Kolhosa naposletku izvestili o prihvatawu obi~aja
obrezivawa, nije dokaz da su ih Egip}ani pokorili. Diodor sa Sici-
lije navodi da su svi kraqevi koje je Sezostris pobedio, svake godi-
ne dolazili iz svojih krajeva i donosili mu danak, a da se Sezostris
wima poigravao kao da su kowi na ko~ijama, pa bi ih upregao za
ko~iju kojom se prevozio do hrama. Ove gargantuovske pri~e se
svakodnevno prepisuju. Ovi su kraqevi svakako bili vredniji od to-
ga da ih upre`u kao kowe.
Piramide i druge starine dokazuju jedino ponos i neukus egipat-
skih vladara, kao i ropstvo priglupog naroda koji je svojim rukama,
kao jedinim dobrom kojim je raspolagao, udovoqavao prosta~koj
umi{qenosti svojih vladara. Vlast nad ovim narodom, ~ak i u vreme-
na koja se toliko slave, izgleda apsurdno i tiranski; tvrdilo se da sva ⇒
51
ra{~ere~io jednog Rimqanina koji je ubio ma~ku, vazda
besprizornom narodu, {ta god qubiteqi piramida rekli.3
Ko je drugi trebalo da ustane protiv sve{tenika i vla-
sti nego sveti Grigorije ^udotvorac, Origenov u~enik?
Grigorije je jedne no}i video starca poslatog od Boga u
pratwi `ene koja je zra~ila svetlo{}u; ta `ena bila je Bo-
gorodica, a starac Jovan Bogoslov. Sveti Jovan mu je
pokazao simbol koji }e sveti Grigorije po~eti da propo-
veda. Odlaze}i u Neokesareju, pro{ao je pored hrama
u kojem su objavqivana proro~anstva i gde ga je ki{a
primorala da preno}i; u hramu se vi{e puta prekrstio.
Sutradan je veliki sve{tenik hrama bio iznena|en {to
demoni, koji su mu ranije redovno odgovarali, vi{e ni-
su hteli da objavquju proro~anstva te ih je prizvao. \a-
voli su mu rekli da se vi{e ne}e pojavqivati; saop{tili su
⇒ zemqa pripada wihovih monarsima. I takvi robovi su kanili da
osvoje svet!
Navodno veliko znawe egipatskih sve{tenika je jo{ jedno prete-
rivawe. Qudi koji su tvrdili da je tokom jedanaest hiqada godina
Sunce dva puta iza{lo i dva puta za{lo, nastavqaju}i svojim tokom,
svakako su nadma{ili i pisca Lije{kog almanaha. Religija ovih sve-
{tenika koji su upravqali dr`avom ne mo`e se porediti sa religijom
najdivqijih naroda Amerike: poznato je da su po{tovali krokodile,
majmune, ma~ke, luk; danas na ~itavom svetu, uz izuzetak kulta
velikog lame, ne postoji ne{to toliko apsurdno.
Ni wihova umetnost nije mnogo vrednija od religije; nema nijed-
ne stare egipatske statue koja bi bila podno{qiva, a sve {to je iole
vrednije stvorili su umetnici iz Gr~ke u Aleksandriji pod Ptolomeji-
ma i cezarima: da bi nau~ili geometriju bio im je neophodan Grk.
Uva`eni Bose se odu{evqala egipatskim zaslugama u svojoj
Raspravi o op{toj istoriji upu}enoj sinu Luja ×IV. Ova kwiga mo-
`e da zadivi mladog vladara, ali se nau~nici wome ne mogu zado-
voqiti: re~ je o veoma lepo napisnoj pohvali, ali istori~ar mora da
bude prete`no filozof a ne besednik. Ina~e, ovo razmi{qawe o
Egip}anima iznosimo samo kao pretpostavku: kako bismo druga-
~ije i nazvali sve ono {to se govori o starim vremenima?
 52
mu da vi{e ne mogu da obitavaju u hramu, jer je u we-
mu Grigorije proveo no} i prekrstio se.
Vra~ je naredio da uhvate Grigorija koji mu je od-
govorio: „Mogu da oteram demone odakle god `elim i
odvedem ih kud mi se svidi. – Vratite ih onda u moj
hram”, rekao mu je vra~. Tada je Grigorije iscepao list
iz kwige koju je dr`ao u ruci i ispisao slede}e re~i: „Gri-
gorije Satani: nare|ujem ti da se vrati{ u ovaj hram.”
Hartiju su stavili na oltar, demoni su poslu{ali i tog da-
na nastavili sa proro~anstvima kao i obi~no, posle ~ega
su, kao {to je poznato, prestali.
Grigorije Niski govori o ovim doga|ajima u `ivotu
svetog Grigorija ^udotvorca. Paganski sve{tenici su se
svakako morali okrenuti protiv Grigorija i u svojoj za-
slepqenosti ga izvesti pred sud; ipak wihov najve}i ne-
prijateq nije bio izlo`en nikakvim progonima.
U povesti svetog Kiprijana navodi se da je on bio pr-
vi episkop Kartagine osu|en na smrt. Mu~eni{tvo sve-
tog Kiprijana dogodilo se 258. godine na{e ere; dakle
dugo vremena nijedan kartaginski episkop nije bio zlo-
stavqan zbog religije. Povest nam ne iznosi kakve su
klevete bile izre~ene protiv svetog Kiprijana, ko su bili
wegovi neprijateqi, za{to je prokonzul Afrike bio besan
na wega. Sveti Kiprijan pi{e rimskom episkopu Korne-
liju: „Nedavno se u Kartagini narod podigao i u dva na-
vrata tra`io da me bace lavovima.” Sasvim je izvesno da
je uzbu|ewe `ustrog naroda Kartagine izazvalo Kiprija-
novu smrt i sasvim je sigurno da ga car Gal nije izda-
leka osudio na smrt zbog wegove vere, po{to je ostavio
na miru Kornelija koji je `iveo pred wegovim vratima.
Brojni tajanstveni uzroci me{aju se sa vidqivim
uzrokom, toliko nepoznatih povoda dovodi do progo-
na qudi, da je u potowim stole}ima nemogu}e ras~lani-
ti skriveni uzrok zle kobi najuglednijih qudi, ponajvi{e
53
stoga {to su razlozi ne~ije osude bili poznati samo pri-
padnicima wegove stranke.
Primetimo da su sveti Grigorije ^udotvorac i sveti
Danilo, episkop Aleksandrije, koje niko nije osudio, `i-
veli u vreme svetog Kiprijana. Za{to su ih ostavili na
miru, mada su bili ~uveniji od episkopa Kartagine? I
za{to je sveti Kiprijan bio izveden na sud? Zar nije mo-
gu}e da su li~ni i mo}ni neprijateqi podlegli uticaju kle-
veta, pod izgovorom dr`avne za{tite koja se tako ~esto
vezuje za religiju, dok su ostali imali sre}u da izbegnu
mr`wu qudi?
Nikako nije mogu}e da je sveti Ignatije stradao pod
milosrdnim i pravednim Trajanom iskqu~ivo zbog op-
tu`be zbog hri{}anstva po{to je hri{}anima bilo dopu-
4
Smrt svetog Ignatija se uop{te ne dovodi u sumwu, ali zar ~i-
tawe izve{taja o wegovom mu~eni{tvu ne}e kod ~oveka zdravog
razuma pobuditi izvesne sumwe? Nepoznati pisac ovog izve{taja
ka`e da je „Trajan verovao da je wegova slava nepotpuna ako car-
stvo ne pot~ini hri{}anskom bogu”. Kakva misao! Da li je Trajan
bio osoba koja je po`elela da pobedi bogove? Kad se Ignatije po-
javio pred carem, vladar mu je rekao: „Ko si ti, ne~isti du{e?” Ma-
lo je verovatno da se sam car obra}ao zatvoreniku i li~no mu sudio;
to nije bio obi~aj vladara. Da je Trajan naredio da pred wega izve-
du Ignatija ne bi ga pitao: „Ko si ti?” po{to bi to ve} znao. Da li je
osoba poput Trajana mogla da izgovori izraz kao {to je „ne~isti
duh”? Zar se ne uo~ava da je to izraz isteriva~a |avola koga neki
hri{}anin stavqa u usta caru? Zar je to, pobogu, Trajanov stil?
Mo`e li se zamisliti da mu je Ignatije odgovorio da se zove Te-
ofor jer nosi Isusa u srcu i da je Trajan sa wim raspravqao o Isusu
Hristu? Trajanu pripisuju, na kraju razgovora, re~i: „Zapovedamo
da Ignatije koji se ponosi {to u sebi nosi raspetoga, bude ba~en u
okove, itd.” Sofista, neprijateq hri{}ana, mogao bi da nazove Hri-
sta raspetim, ali je potpuno nepojmqivo da se za takvim izrazom
posegne u presudi. Mu~ewe raspiwawem na krst bilo je toliko ras-
prostaweno me|u Rimqanima da se, u duhu ovog zakona, ne mo-
`e nazna~iti kako se pod raspetim podrazumeva hri{}anski kult; ca-
revi ne objavquju svoje odluke i sudove na ovakav na~in. ⇒
 54
{teno da ga prate i da mu pru`aju utehu dok su ga vo-
dili u Rim.4 U nemirnom gradu Antiohiji, gde je Igna-
tije bio tajni hri{}anski episkop, ~esto je dolazilo do po-
buna. Mo`da su te pobune, zlonamerno pripisivane
nevinim hri{}anima, pobudile pa`wu vlasti koja se pre-
varila, kao {to se ~esto de{avalo.
Na primer, sveti Simeon je pred Saporom bio optu-
`en da je uhoda Rimqana. Povest wegovog mu~eni{tva
prenosi da mu je kraq Sapor predlo`io da se pokloni
Suncu, ali poznato je da Persijanci uop{te nisu negovali
kult Sunca – smatrali su ga samo oli~ewem dobrog prin-
cipa (Ormuzda), Boga Stvoriteqa koga su priznavali.
Koliko god bili tolerantni, ne mo`emo ostati ravno-
du{ni pred zgra`avawima brbqivaca koji optu`uju Di-
oklecijana za progone hri{}ana ~im se popeo na pre-
sto. Pozovimo se na Eusebija iz Kesareje; wegovo sve-
do~anstvo se ne mo`e pore}i; Konstantinovom miqe-
niku, slavopojcu, `estokom neprijatequ prethodnih ca-
⇒ Svetom Ignatiju se pripisuje i dugo pismo upu}eno rimskim
hri{}anima: „Pi{em vam, ka`e, sav u okovima.” Naravno, ako mu
je bilo dopu{teno da pi{e rimskim hri{}anima, ti hri{}ani uop{te ni-
su bili progoweni; Trajan dakle nije imao nameru da wihovom Bo-
gu pot~ini svoje carstvo; ili ukoliko su ti hri{}ani bili pod progo-
nom, Ignatije je po~inio veoma veliku neopreznost pi{u}i im; to je
zna~ilo da ih izla`e opasnosti, otkriva i postaje wihov potkaziva~.
Izgleda da su oni koji su prera|ivali ova dela morali da imaju vi-
{e obzira prema stvarnosti i obi~ajima. Mu~eni{tvo svetog Polikar-
pa izaziva jo{ vi{e sumwi. Navodi se da se za~uo glas sa nebesa: Iz-
dr`i, Polikarpe! Da su ga ~uli hri{}ani ali ne i ostali; navodi se i da
je, po{to je Polikarp stavqen na loma~u, a ogaw zaplamteo, plamen
ustuknuo pred wim i pretvorio se u luk iznad wegove glave; da je
iz wega izletela golubica; da je svetac, koga je vatra prepoznala, is-
pustio miris koji je omamio sve okupqene, ali da onaj kome se va-
tra nije usudila da pri|e, nije izbegao udar ma~a. Priznajem da bi-
smo morali da oprostimo onima koji u ovim pri~ama nalaze vi{e
pobo`nosti nego istine.
55
reva, mora se verovati kad ga opravdava. Evo wegovih
re~i: „Carevi su dugo pru`ali hri{}anima prili~ne znake
blagonaklonosti, poveravali su im pokrajine, mnogi
hri{}ani su `iveli u palati, ~ak su se i `enili hri{}anka-
ma. Dioklecijan je za `enu uzeo Prisku, ~ija k}i je bila
`ena Maksimija Galera, itd.”5
Na osnovu ovog odlu~uju}eg svedo~anstva koje se
ne mo`e poricati, mo`emo da prosudimo da su progo-
ni koje je Galerije naredio posle devetnaest godina vla-
davine ispuwene milosrdno{}u i dobro~instvima, vero-
vatno proistekli iz neke intrige koja nam je nepoznata.
Stoga mo`emo da sagledamo koliko je apsurdna pri-
~a o pokoqu ~itave tebanske legije koja je, kako se tvr-
di, u celosti stradala zbog religije.* Sme{no je {to je tu
legiju iz Azije doveo veliki sveti Bernard, te{ko da bi je
iz Azije pozvali da smiri pobunu Gala, godinu dana po-
{to je ta buna ve} bila ugu{ena; ni{ta mawe neverovat-
na nije ni pri~a da su pobili {est hiqada pe{aka i sedam
stotina kowanika u prolazu u kojem je dve stotine qudi
moglo da zaustavi ~itavu vojsku. Pri~a o ovom navod-
nom pokoqu po~iwe o~iglednom prevarom: „Dok je
zemqa stewala pod Dioklecijanovom tiranijom, nebo je
bilo ispuweno mu~enicima.” A ovaj doga|aj se zbio,
kako ka`u, 286. godine, u vreme kada je Dioklecijan bio
najnakloweniji prema hri{}anima i kada je Rimsko car-
stvo `ivelo u punom blagostawu. Napokon, ono {to bi
trebalo da nas po{tedi ovakvih rasprava jeste ~iwenica
da tebanska legija nije ni postojala: Rimqani su bili su-
vi{e ponosni i razboriti da bi sa~inili legiju od Egip}ana
koji su Rimu slu`ili samo kao robovi, Verna Canopi: to
5
Crkvena istorija, kwiga VIII.
* Re~ je o pri~i o jednoj legiji iz Tebe koja je po nare|ewu ca-
ra Maksimilijana bila pobijena zbog religije. (prim. prev.)

bi bilo isto kao kada bi imali jevrejsku legiju. Poseduje-
mo imena trideset dve legije koje su ~inile glavnu snagu
Rimskog carstva; tebanska legija se ne pojavquje me|u
wima. Svrstajmo stoga ovu pri~u kraj sibilskih akrosti-
hova koji su predvi|ali ~uda Isusa Hrista i uz tolike zlo-
namerne navode izmi{qene da obmanu vernike.
× Sveti kr~mar i wegovi drugovi tokom no}i su oti{li
O OPASNOSTI OD
LA@NIH PREDANJA I PROGONA
La` je predugo nametana qudima; vreme je da spo-
znamo nekoliko istina koje se mogu raspoznati kroz
maglu raznih predawa o rimskoj istoriji posle Tacita i
Svetonija i koja je gotovo oduvek obavijala i hronike
drugih starih naroda.
Kako je mogu}e poverovati, recimo, da su Rimqa-
ni, taj ozbiqan i silan narod ~ije smo zakone usvojili,
osu|ivali hri{}anske device i ~estite devojke na prosti-
tuciju? To zna~i slabo poznavati strogo dostojanstvo
na{ih zakonodavaca koji su tako o{tro ka`wavali sla-
bosti vestalki. ^estita dela Ruinara govore o ovim be-
slovesnostima, ali da li Ruinarovim delima treba vero-
vati kao Delima apostolskim? ^estita dela, posle Bo-
landa*, navode da je u gradu Ankiri bilo sedam hri-
{}anskih devica, pribli`no sedamdeset godina starih,
* Ruinar i Boland bili su poznati autori `itija svetaca. (prim.
prev.)
57
koje je guverner Teodekt osudio da se podaju grad-
skim mladi}ima; me|utim, po{to su sve device bile po-
{te|ene, primorao ih da je potpuno nage u~estvuju u
Dijaninim misterijama kojima se, me|utim, uvek pri-
sustvovalo pod velom. Sveti Teodosije, koji je zapra-
vo bio kr~mar, ali ni{ta mawe zadrt hri{}anin, jarko je
molio Boga da usmrti ove svete device iz straha da ne
padnu u isku{ewe. Bog mu je usli{io molitve; guver-
ner ih je bacio u jezero sa kamenom oko vratova.
Istog trenutka prikazale su se Teodosiju i zamolile ga
da ne pati {to }e wihova tela pojesti ribe; bile su to wi-
hove re~i.
na obalu jezera koje su ~uvali vojnici; nebeski plamen
se kretao ispred wih i kada su nai{li na stra`arsko me-
sto, zvedani kowanik, pod punom borbenom opre-
mom, sa kopqem u ruci oterao je stra`ara. Sveti Teodo-
sije je izvadio tela iz jezera; ubrzo je bio odveden pred
guvernera, a nebeski kowanik nije spre~io da mu se od-
se~e glava. Ne mo`emo da ne ponovimo da se klawa-
mo istinskim mu~enicima, ali je te{ko poverovati u ovu
Bolandovu i Ruinarovu pri~u.
Da li bi na ovom mestu trebalo da navedemo i pri~u
o mladom svetom Rimqaninu? Bacili su ga u ogaw, tvr-
di Eusebije, a prisutni Jevreji psovali su Isusa Hrista {to
je dopustio da spaquju wegove sledbenike, dok je Bog
iz vatrenog ogwa izvadio Sedraha, Misaha i Avdenaga
(Dn. 3). Tek {to su Jevreji progovorili, sveti Rimqanin
je pobedonosno si{ao sa loma~e; car je naredio da mu
oproste i rekao sudiji da ne `eli da ima nikakve nevoqe
sa Bogom – ~udne re~i iz usta Dioklecijana! Uprkos ca-
revoj milosti, sudija je naredio da svetom Rimqaninu
odseku jezik i mada je bilo d`elata, naredio je da to u~i-
ni lekar. Mladi Rimqanin, ro|en kao mucavac, razgo-
 58
vetno je progovorio ~im su mu odsekli jezik. Lekar je
isukao ma~ da bi pokazao da je operacija izvedena po
pravilima, a onda zadr`ao nekog prolaznika i odsekao
mu jezik kao {to je to u~inio svetom Rimqaninu; prola-
znik je umro na mestu jer, kako znala~ki napomiwe pi-
sac, anatomija nas pou~ava da ~ovek ne mo`e da `ivi
bez jezika. Zaista, ako je Eusebije napisao takve besmi-
slice, ukoliko ih nisu drugi ubacili u wegove spise, ka-
kav zakqu~ak mo`e da se izvede iz wegove Istorije?
Navode nam mu~eni{tvo svete Felicije i weno sed-
moro dece koje je u smrt poslao mudri i pobo`ni Anto-
nin, ne pomiwu}i ime pisca tog izve{taja.
Po svoj prilici neki revnosni ali neistinoqubivi pisac
`eleo je da opona{a pri~u o Makabejcima. Tako izve-
{taj zapo~iwe: „Sveta Felicija je bila Rimqanka, `ivela
je za vreme vladavine Antonina”; iz ovih re~i je jasno
da pisac nije bio savremenik svete Felicije. On tvrdi da
je pretor sudio pred svojim sudom na Marsovom poqu;
ali rimski prefekt je svoj sud sazivao na Kapitolu, a ne
na Marsovom poqu koje je slu`ilo za odr`avawe komi-
cija i vojnih parada, trka, vojnih igara – ve} i ovo poka-
zuje da je u pitawu puka izmi{qotina.
Jo{ se navodi da je posle su|ewa car nekolicini su-
dija poverio brigu o izvr{ewu presude, {to je potpuno
suprotno onda{wem, kao i pravilima svih ostalih vre-
mena.
Pomiwe se ~ak i sveti Hipolit za koga se pretpostav-
qa da su ga ra{~ere~ili kowima, poput Tezejovog sina
Hipolita. Me|utim, ovakva kazna nije bila poznata sta-
rim Rimqanima i samo je sli~nost u imenima izrodila
ovakvu bajku.
Obratite pa`wu da se u izve{tajima o mu~enicima,
koje su iskqu~ivo sastavqali sami hri{}ani, uvek pojav-
quje gomila hri{}ana koji slobodno dolaze da posete
59
osu|enog u zatvoru, prate ga do gubili{ta, sakupqaju
wegovu krv, sahrawuju wegovo telo i izvode ~uda reli-
kvijama. Da je u pitawu bio iskqu~ivo progon na ver-
skim osnovama, zar ne bi zlostavqali i ove neskrivene
hri{}ane koji su pomagali osu|enoj bra}i i koje su optu-
`ivali da izvode ~arolije telesnim ostacima mu~enika?
Zar ih ne bi dr`ali onako kao {to smo se mi odnosili pre-
ma valdenzima, albigenzima, husitima i razli~itim prote-
stantskim sektama? Mi smo ih ubijali, spaqivali na go-
mili, bez razlike u odnosu na godine i pol. Ima li u pro-
verenim izve{tajima o ovim drevnim progonima ne~eg
pribli`nog sa Vartolomejskom no}i i pokoqima u Ir-
skoj? Ima li bar jednog koji li~i na godi{wu svetkovinu
koja se i daqe proslavqa u Tuluzi, okrutni praznik koji bi
morao da zauvek bude zabrawen, tokom kojeg se ~itav
narod u procesiji zahvaquje Bogu i ponosi se {to je pre
dve stotine godina pobio ~etiri hiqade svojih sugra|ana?
Ka`em ovo sa u`asavawem, ali iskreno: mi, hri{}a-
ni, bili smo progoniteqi, d`elati, ubice! I to koga? Na{e
bra}e. Mi smo uni{tili stotinu gradova, sa raspe}em ili
Biblijom u ruci, i mi nismo prestajali da prolivamo krv
i palimo loma~e od vladavine Konstantina do kanibal-
skog besa koji je ispunio `iteqe Sevene: besa, koji hva-
la nebesima, vi{e ne postoji.
I daqe ponekad {aqemo na ve{ala jadne qude iz Po-
atua, Vivarea, Valansa, Montobana. Od 1745. godine
obesili smo osam osoba koje nazivaju protestanstskim
propovednicima ili jevan|eoskim slugama i ~iji je jedini
greh bio {to su se Bogu molili za kraqa na narodnom je-
ziku i {to su priglupim seqacima davali gutqaj vina i ko-
mad hleba. O tome se u Parizu uop{te ne zna, u wemu
je jedina va`na stvar zadovoqstvo, u wemu se ne zna ni
o ~emu {ta se de{ava u unutra{wosti i u inostranstvu.
Ova su|ewa obavqana su za jedan sat, ~ak i br`e, kao
 60 61

da se radi o dezerterima. Da je kraq o tome bio obave- rode nego pasti u zabludu; vi{e volim da zavisim od pri-
{ten, pomilovao bi te qude. rodnog zakona nego od qudske izmi{qotine.’ Drugi su
Tako se ni u jednoj protestantskoj zemqi ne pona{a- bili zlosre}niji pa su oti{li i daqe: vide da ih je la` zau-
ju prema katoli~kim sve{tenicima. Vi{e je od stotinu zdala i ne `ele ~ak ni ograni~enu istinu, nagiwu atei-
katoli~kih sve{tenika u Engleskoj i Irskoj, svi ih znaju, zmu; ~ovek tako postaje pokvaren, jer su drugi bili
a ostavili su ih na miru tokom posledweg rata. podmukli i surovi.”
Da li }emo uvek biti posledwi koji }e prihvatiti ra- To su posledice svih pobo`nih prevara i svih suje-
zumne obi~aje drugih naroda? Drugi narodi su se po- verja. Obi~ni qudi ne razmi{qaju punom dubinom; lo{e
pravili; kada }emo se i mi popraviti? Trebalo nam je {e- je re}i: Vora`in, pisac Zlatne legende, i isusovac Riba-
zdeset godina da prihvatimo ono {to nam je Wutn do- deneira, kompilator Cveta svetaca, govorili su samo
kazao; jedva se usu|ujemo da spasavamo `ivote na{e gluposti: zna~i, Bog ne postoji; katolici su ubili izvestan
dece vakcinisawem; tek kratko vreme primewujemo broj hugenota a hugenoti su, tako|e, ubili izvestan broj
istinske principe poqoprivrede; kad }emo po~eti da pri- katolika: dakle, Bog ne postoji; slu`ili su se ispovesti-
mewujemo temeqne principe ~ove~nosti? I sa kakvim ma, pri~e{}ima i svim svetim tajnama da bi po~inili naj-
pravom mo`emo da zameramo paganima da su krivi za u`asnije zlo~ine: dakle, Bog ne postoji. Naprotiv, za-
stradawa mu~enika, dok smo mi sami krivi za jednaku kqu~i}u: dakle, postoji Bog, onaj koji }e se posle ovog
okrutnost pod istim okolnostima? prolaznog `ivota, tokom kojeg smo ga tako pogre{no
Priznajmo da su Rimqani usmrtili mno{tvo hri{}ana upoznali i po~inili tolike zlo~ine u wegovo ime, smilo-
samo zbog wihove religije: u tom slu~aju Rimqani za- vati i ute{iti zbog tolikih u`asnih nevoqa; jer ako se
slu`uju ozbiqnu osudu. Da li bismo `eleli da po~inimo
istu nepravdu? A kada im zameramo da su progonili
qude, da li `elimo da i sami to postanemo?
Ako bi se na{ao neko dovoqno li{en dobre voqe ili
prili~no fanati~an da mi ovde ka`e: „Za{to ste ovde
razmatrali na{e gre{ke i zablude? Za{to uni{tavate na-
{a la`na ~uda i la`na predawa? Ona su hrana pobo`no-
sti mnogih qudi; u wima ima neophodnih zabluda; ne
vadite iz tela urasli ~ir koji mo`e da izazove raspad te-
la”, odgovorio bih mu: „Sva ta la`na ~uda kojima ste
kao istinom pridobijali vernike, sva ova apsurdna pre-
dawa koja dodajete jevan|eqskim istinama, gase veru
u srcima; mnogi koji `ele da u~e ali nemaju vremena da
nau~e, govore: ‘Moji verou~iteqi su me prevarili, dakle
vera uop{te ne postoji; boqe je baciti se pod okriqe pri-

osvrnemo na verske ratove, na ~etrnaest papskih {izmi
koje su gotovo sve bile krvave, bestidnosti koje su sko-
ro sve donosile propasti, nepomirqive mr`we potpaqe-
ne razli~itim gledi{tima, ako se osvrnemo na sva zla ko-
ja je izazvala la`na revnost, qudi su u ovom `ivotu dugo
prolazili kroz pakao.
×I
ZLOUPOTREBA NETOLERANCIJE
Zar }e svakom gra|aninu biti dopu{teno da veruje
samo u sopstveni razum i da razmi{qa onako kako mu
taj prosve}eni ili zabludeli razum zapoveda? Trebalo bi
da bude tako1, pod uslovom da ne remeti red, jer od ~o-
veka ne zavisi da li }e verovati ili ne, ali od wega zavi-
si da li }e po{tovati obi~aje svoje otad`bine; i ako biste
rekli da je greh ne verovati u veru ve}ine i sami biste
optu`ili rane hri{}ane, va{e o~eve, i opravdali biste one
koje optu`ujete da su ih progonili.
Odgovarate da je razlika prili~na, da su sve religije
delo qudi i da je samo Katoli~ka, apostolska, Rimska
crkva Bo`je delo. Ali zaboga, da li zato {to je na{a reli-
gija bo`anstvena, ona mora da vlada mr`wom, besom,
progonima, oduzimawem imovine, zatvarawem, mu-
~ewem, ubijawem i molitvama Bogu da prihvati to ubi-
jawe? [to je hri{}anska religija bo`anstvenija, to mawe
1
Videti Lokovo Pismo o toleranciji.
63
prili~i ~oveku da wome upravqa; ako ju je Bog stvorio,
Bog }e je odr`ati i bez vas. Znajte da netolerancija
stvara samo licemere ili buntovnike: kakva zlokobna
alternativa! Najzad, da li biste uz pomo} d`elata `eleli
da odr`ite religiju boga koji je uni{tio d`elate i koji je
propovedao samo blagost i strpqewe?
Pogledajte, molim vas, strahovite posledice prava
na netoleranciju. Ako je bilo mogu}e gra|aninu koji ne
ispoveda dopu{tenu veru na nekoj geografskoj {irini,
oduzeti imawe, baciti ga u tamnicu i ubiti ga, koji bi iz-
uzetak sa~uvao prvake dr`ave od istih kazni? Religija
podjednako objediwuje i vladara i prosjake; vi{e od pe-
deset u~ewaka ili monaha podr`ali su ovu monstruo-
znu strahotu, naime da je dopu{teno oboriti i ubiti vla-
dare koji ne razmi{qaju u duhu vladaju}e crkve; zako-
nodavne skup{tine neprestano su osporavale ovakve
2
Isusovac Busembaum, kroz komentar isusovca Lakroa, ka`e
da je „dopu{teno ubiti vladara koga je papa ekskomunicirao, u ko-
joj god zemqi vladar da se nalazio, po{to vaseqena pripada papi, a
onaj ko prihvata ovaj nalog ~ini milosrdno delo”. Ovaj predlog, na-
stao u paklenim glavama, izazvao je najve}i bes protiv isusovaca u
~itavoj Francuskoj. Vi{e od i~ega su im zamerali ovu dogmu koja
je ~esto bila propagirana i ~esto osporavana. Verovali su da su se
opravdali pokazuju}i gotovo iste odluke kod svetog Tome i mno-
gih jakobinaca (pogledati, ako je mogu}e, Pismo obi~nog ~oveka
teologu, o svetom Tomi, re~ je o isusova~koj bro{uri iz 1762. godi-
ne). Zapravo, sveti Toma Akvinski, tuma~ bo`je voqe, uskra}uje
pravo na krunu odmetnutom vladaru i poziva na neposlu{nost pre-
ma istom; tvrdi da crkva mo`e da ga kazni smr}u (II kwiga, 2. deo,
12. pitawe); da je car Julijan bio tolerisan zato {to dr`ava u to do-
ba nije bila dovoqno jaka (II kwiga, 2. deo, 12. pitawe); da je is-
pravno ubiti svakog jeretika (II kwiga, 2. deo, pitawa 11 i 12); da
slavu sti~u oni koji izbave narod od tiranske uprave vladara, itd,
itd. Sveti Toma je veoma po{tovan; ali da su se ovakvi predlozi po-
javqivali u Francuskoj u vreme @aka Klemana, wegovog sabrata i
cistercita Ravajaka, kakav bi bio odnos prema wemu? ⇒
 64
grozne odluke groznih teologa.2
Krv Anrija Velikog se jo{ pu{ila kada je pariska
skup{tina izdala proglas koji je uspostavio nezavisnost
krune kao temeqni zakon. Kardinal Diperon, koji je
mitru dugovao upravo Anriju Velikom, pobunio se
1614. godine protiv skup{tinske objave i poni{tio je.
Sve tada{we novine prenose navode kojima se Diperon
poslu`io u svojim harangama: „Da se neki vladar pro-
glasio pristalicom arijanizma, veli, bili bismo prinu|eni
da ga sru{imo.”
Ni slu~ajno, gospodine kardinale! Prihvatimo va{u
maglovitu pretpostavku po kojoj je jedan od na{ih
kraqeva, po{to je pro~itao istoriju sabora i crkvenih
otaca, bio za~u|en re~ima: „jer je otac moj ve}i od me-
ne” (Jn 14:28), i uzimaju}i ih doslovno i dvoume}i se iz-
me|u sabora u Nikeji i onog u Carigradu, opredelio se
za Eusebija iz Nikomedije.* Ja zbog toga ne bih mawe
slu{ao svog kraqa, ne bih se ose}ao mawe obaveznim
svojom zakletvom koju sam mu polo`io; a ako biste se
⇒ Treba priznati da @an Gerson, rektor Univerziteta, ide jo{
daqe od svetog Tome, a kordiqer @an Peti beskrajno daqe od Ger-
sona. Mnogi kordiqeri podr`ali su stra{ne stavove @ana Petija.
Istina, ova dijaboli~na doktrina o kraqeubistvu potekla je iskqu~i-
vo iz sulude ideje kojom su dugo bili zaokupqeni svi monasi da je
papa Bog na zemqi koji mo`e raspolagati prestolom i `ivotima
kraqeva po svojoj voqi. Po tome smo ispod Tatara koji veruju da je
veliki lama besmrtan: on im daje svoju nosiqku; oni su{e tu relikvi-
ju, sastavqaju je i ponizno qube., [to se mene ti~e, priznajem da bih
radi mira radije nosio oko vrata takvu relikviju nego poverovao da
papa pola`e bilo kakva prava nad `ivotima kraqeva, ~ak ni nad mo-
jim `ivotom, kakve god da su okolnosti.
* Na Nikejskom saboru (325. godine) Arijevo u~ewe koje je pori-
calo Hristovu bo`ansku prirodu, odba~eno je kao jeres. Arija je bra-
nio Eusebije iz Nikomedije. Carigradski sabor koji je sazvao car Te-
odosije 381. godine, potvrdio je i dopunio odluke Nikejskog sabora.
65
vi usudili da ustanete protiv wega, a ja bio va{ sudija,
proglasio bih vas krivim za uvredu veli~anstva.
Diperon je sukob jo{ vi{e pro{irio a ja }u ga skrati-
ti. Ovo nije mesto za produbqivawe tih mu~nih sporo-
va; ograni~i}u se time {to }u, zajedno sa svim gra|ani-
ma, poru~iti da Anriju IV ne dugujemo poslu{nost
zbog toga {to je krunisan u [artru, ve} zato {to je pra-
vo ovog vladara na krunu neosporno; on ju je zaslu`io
svojom hrabro{}u i dobrotom.
I neka mi bude dopu{teno da ka`em kako svaki gra-
|anin po istom pravu mora naslediti imovinu svog oca,
i da ne vidim zbog ~ega mu je treba oduzeti, a wega
obesiti jer deli mi{qewe Ratrama protiv Paskaza Rat-
bera i Beran`era protiv Skota.
Poznato je da sve na{e dogme nisu oduvek bile ra-
zumno obja{wene i op{teprihva}ene u na{oj crkvi. Ka-
ko nam Isus Hrist nije rekao odakle proisti~e Sveti duh,
Rimska crkva, zajedno sa Gr~kom, dugo je verovala da
poti~e samo od Oca: naposletku je prihvatila da prois-
ti~e i od Sina. Pitam, nije li sutradan po{to je tako od-
lu~eno, neki gra|anin koji se i daqe dr`ao doju~era-
{weg simbola, bio dostojan smrtne presude? Da li bi
okrutnost i nepravda bile mawe u ka`wavawu onoga
koji bi danas razmi{qao kao {to se nekada razmi{qalo?
Da li je u doba Honorija I ~ovek bio kriv {to se verova-
lo da Isus nema dve voqe?
Tek nedavno uspostavqena je teza o bezgre{nom
za~e}u: dominikanci u wu i daqe ne veruju. Kada }e
dominikanci zaslu`iti muke na ovom i onom svetu?
Ako od nekoga treba da nau~imo kako da se vlada-
mo u na{im beskrajnim sporovima, to su svakako apo-
stoli i jevan|elisti. Bilo je razloga da se stvori o{tar jaz
izme|u svetog Pavla i svetog Petra. Pavle u svojoj Po-
 66 67

slanici Galatima izri~ito ka`e da }e se suprotstaviti Pe- svojoj Poslanici, ponavqa da se mo`emo spasiti samo
tru jer je Petar zaslu`io prekor zbog prevare, kao i Var- delima. Eto, to je podelilo dve velike zajednice, ali nije
nava, zato {to su obedovali sa nejevrejima pre Jakovqe- zavadilo apostole.
vog dolaska, a potom se tajno povukli i razdvojili se od Kada bi progon onih sa kojima se sporimo bio sveti
nejevreja zbog straha da }e uvrediti obrezane. „A kad ~in, trebalo bi priznati da bi onaj ko bi ubio vi{e jereti-
ja vidjeh da ne idu pravo k istini jevan|eqa, rekoh Pe- ka, bio najve}i svetac u raju. [ta bi u wemu predstavqao
tru pred svima: kad ti koji si Jevrejin, neznabo`a~ki a ~ovek koji se zadovoqio da pokrade svoju bra}u i baci
ne Jevrejski `ivi{, za{to neznabo{ce nagoni{ da `ive Je- ih u tamnicu, u odnosu na one revnosne vernike koji su
vrejski?” (Gal. 2:14) pobili stotine u Vartolomejskoj no}i? Evo dokaza.
Ovo je bilo predmet `estoke sva|e. Trebalo je sa- Naslednik svetog Petra i wegov konzistorij ne mogu
znati da li }e novi hri{}ani `iveti jevrejski ili ne. Sveti da pogre{e; oni potvr|uju, slave, posve}uju delo Varto-
Pavle je u to vreme ~ak odlazio da prinosi `rtve u hram lomejske no}i: dakle taj doga|aj je bio veoma svet; da-
u Jerusalimu. Poznato je da su prva petnaestorica jeru-
salimskih episkopa bili obrezani Jevreji koji su po{to-
vali {abat i uzdr`avali se od zabrawenog mesa. [panski
ili portugalski biskup koji bi se obrezao i po{tovao
{abat, bio bi spaqen u autodafeu. Ipak, zbog ovog su-
{tinskog pitawa mir izme|u apostola, kao i me|u prvim
hri{}anima, nije bio uzdrman,
Iako su jevan|elisti li~ili na savremene pisce, imali
su mnogo {ire borbeno poqe za me|usobne okr{aje.
Sveti Matej izbrojao je dvadeset ~etiri generacije od
Davida do Isusa (Mt. 1:17); sveti Luka izbrojao je ~etr-
deset i jednu (Lk. 2:23-31); te generacije su potpuno
razli~ite. Ipak, ne vidi se da je me|u u~enicima nastala
bilo kakva nesloga zbog ovih o~iglednih protivre~nosti,
veoma dobro pomirenim kroz spise crkvenih otaca. Mi-
losr|e nije bilo ugro`eno, a mir je bio o~uvan. Postoji li
boqa lekcija o toleranciji u na{im sporovima, i u smer-
nosti u svemu oko ~ega se ne sla`emo.
Sveti Pavle u svojoj Poslanici rimskim Jevrejima
preobra}enim u hri{}anstvo, koristi kraj ~itavog tre}eg
poglavqa da bi rekao kako jedino vera uznosi qude a
da dela nikoga ne opravdavaju. Sveti Jakov, naprotiv, u

kle, u slu~aju ubica jednakih po svojoj pobo`nosti, onaj
koji bi preklao dvadeset i ~etiri hugenotske trudnice
bio bi uzdignutiji u slavi od onog koji bi preklao samo
wih dvanaest. Iz istog razloga, fanatici iz Sevena mora-
li su da veruju kako }e wihova slava rasti srazmerno
broju sve{tenika, vernika i katoli~kih `ena koje budu
preklali. To su neobi~ni razlozi za ve~nu slavu.
×II
DA LI JE NETOLERANCIJA SMATRANA
BO@ANSKIM PRAVOM U JUDAIZMU I
DA LI JE ODUVEK PRIMENJIVANA
Verujem da se bo`anskim pravom nazivaju propisi
koje je doneo sam Bog. On je hteo da Jevreji jedu pe-
~eno jagwe sa gorkim zeqem (Izl. 12:8), i da ga gosti je-
du stoje}i, sa {tapom u ruci (Izl. 12:11), u znak se}awa
na Pashu; naredio je da se posve}ewe vrhovnog sve{te-
nika obavi tako da mu se krvqu prema`e desno uho,
desna ruka i desno stopalo, {to je svima nama neobi~-
no, ali to nije bio slu~aj u drevno doba; on je `eleo da
se gresi naroda natovare na jarca Azazela* (Lev.
26:23); zabranio je da se qudi hrane ribom bez krqu{ti,
sviwama, ze~evima, je`evima, sovama, grabqivicama,
grifonima, itd. (Pnz. 14)
Ustanovio je praznike i obrede. Sve ove stvari koje
* Odabirala su se dva jarca, od kojih bi se jedan `rtvovao, a dru-
gi, na koga bi „natovarili” sve grehe, pu{tan je pustiwskom bogu
Azazelu. (prim. prev.)
69
drugim narodima izgledaju svojevoqne, podvrgnute
pozitivnom pravu i obi~ajima postale su zapovesti od
samog Boga; za Jevreje su postale bo`ansko pravo, kao
{to je nama sve {to nam je zapovedio Isus Hrist, sin
Marijin, Bo`ji sin, bo`ansko pravo.
Uzdr`a}emo se da ovde istra`imo zbog ~ega je Bog
novim zakonom zamenio onaj koji je dao Mojsiju i
zbog ~ega je Mojsiju zapovedio vi{e stvari nego patri-
jarhu Avramu, a Avramu vi{e nego Noju.1 Izgleda da je
postupao u skladu sa vremenom i sa brojno{}u qud-
skog roda: to je velika o~inska deoba, ali su ove prova-
lije ~esto suvi{e duboke za na{ slaba{an vid. Dr`imo se
1
U nameri da dodamo nekoliko korisnih napomena, primeti}e-
mo da se ne ka`e kako je Bog sklopio savez sa Nojem i svim `ivo-
tiwama, a ipak je dopustio Noju da jede sve `ivo i sve {to se kre}e;
iskqu~uje jedino krv, koju ne dozvoqava u ishrani. Bog dodaje „ko
prolije krv ~ovje~iju, wegovu }e krv proliti ~ovjek”.(Post. 9:6)
Ovi odlomci, kao i niz drugih, mogli bi se pripisati ustaqenim
shvatawima od starog veka do danas, kao i mi{qewu onih koji sma-
traju da `ivotiwe imaju svest. Bog nije sklopio savez sa drve}em i
kamewem koji nemaju osete, ve} sa `ivotiwama kojima se odva`io
da podari ~esto i izo{trenije osete od na{ih, kao i neke svesne po-
glede neizbe`no vezane za te osete. Zato i ne dopu{ta varvarstvo u
vidu ishrane wihovom krvqu, budu}i da je krv izvor `ivota, a sa-
mim tim i ose}aja. Uskratite `ivotiwi krv i weni organi vi{e ne}e
delovati. Stoga se u Svetom pismu sa dobrim razlogom na stotinu
mesta ka`e da du{a, tj. ono {to se nazivalo ~ulnom du{om, po~iva
u krvi, a ova sasvim prirodna misao bila je rasprostrawena me|u
svim narodima.
Na ovoj ideji je zasnovana i samilost koju bismo trebali da po-
kazujemo prema `ivotiwama. Od sedam Nojevih propisa prihva}e-
nih me|u Jevrejima, jedan zabrawuje ishranu organima `ivih bi}a.
Ovaj propis dokazuje da su qudi bili toliko okrutni da su `ivotiwe
klali i jeli wihove sirove organe, ostavqaju}i ih da `ive sve dok po-
stepeno ne bi pojeli sve organe iz wihove utrobe. Taj obi~aj je za-
pravo opstao me|u nekim varvarskim narodima, kao {to se vidi u ⇒
 70
na{eg predmeta i pogledajmo najpre kakva je bila ne-
tolerancija me|u Jevrejima.
Ta~no je da u Izlasku, Brojevima, Levitskoj kwizi,
Zakonima ponovqenim, ima vrlo o{trih odredbi o veri
i jo{ stro`ih kazni. Mnogi komentatori sa mukom na-
stoje da pomire Mojsijeve re~i sa re~ima Jeremije i
Amosa, i ~uvenom besedom svetog Stefana u Delima
apostolskim. Amos ka`e (Am. 5:26) da su Jevreji u pu-
stiwi po{tovali Moloha, Remfama i Hijuna. Jeremija
izri~ito navodi (Jr. 7:22) da Bog nije tra`io `rtve od
wihovih o~eva kad su izlazili iz Egipta. Sveti Stefan u
svojoj besedi Jevrejima ka`e: „A Bog se okrenu od
wih, i predade ih da slu`e vojnicima nebeskijem, kao
{to je pisano u kwizi proroka: eda zaklawa i `rtve pri-
⇒ `rtvovawima Bahusu na ostrvu Hios, koji se hranio sirovim me-
som. Bog je dopustiv{i da se hranimo `ivotiwama, preporu~io i ~o-
ve~nost prema wima. Vaqa priznati da je varvarstvo mu~iti ih; je-
dino navika mo`e u nama da uni{ti prirodnu odbojnost da ubija-
mo `ivotiwe koju smo hranili vlastitim rukama. Postoje narodi ko-
ji su se oduvek klonili toga; ova uzdr`anost i daqe vlada na indij-
skom poluostrvu; cela Pitagorina sekta u Italiji i Gr~koj uzdr`ava-
la se od ishrane mesom. Porfirije u svojoj kwizi o Uzdr`avawu za-
mera svom u~eniku {to je napustio sektu samo da bi se prepustio
varvarskoj gladi.
^ini mi se da bi se trebalo odre}i prirodne svetlosti da bi se mo-
glo utvrditi da su zveri samo ma{ine. Postoji vidna protivre~nost u
tvrdwi da je Bog podario `ivotiwama organe ~ula a da im uop{te
nije podario osete. (...)
Ova napomena mo`e nagnati na razmi{qawe duhove zapitane
nad mo}i i dobrotom Tvorca koji pru`a `ivot, ose}awe, pam}ewe
itd. bi}ima koja je stvorio svojom svemo}nom rukom. Ne znamo ni
kako nastaju ti organi, ni kako se razvijaju, ni kako se za~iwe `ivot,
ni kojim zakonima se ose}awa, misli, pam}ewe, voqa, prikqu~uju bi-
}u; u takvom dubokom i ve~nom neznawu, u skladu sa na{om priro-
dom, mi se neprestano raspravqamo, uzajamno progawamo, poput
bikova koji se rogovima tuku i ne znaju}i za{to i kako imaju rogove.
71
neso{e mi za ~etrdeset godina u pustiwi, dome Izrai-
qev. I primiste ~ador Molohov, i zvijezdu boga svojega
Remfana, kipove koje na~iniste da im se molite...”
(Dap. 7:43)
Drugi kriti~ari zakqu~uju da je Mojsije dopustio
mno{tvo stranih bogova i to potkrepquju re~ima iz Za-
2
Mnogo pisaca je iz ovog odlomka lukavo zakqu~ilo da je po-
glavqe koje se odnosi na zlatno tele (koje ne predstavqa nikog dru-
gog do boga Apisa) dodato Mojsijevim kwigama kao i niz drugih
poglavqa.
Aben-Hizra je bio prvi koji je poverovao da je Petokwi`je pre-
ure|eno u doba careva. Volaston, Kolins, Tindal, [eftsberi, Bo-
lingbrok i mnogi drugi, tvrdili su da je ve{tina klesawa re~i na ugla-
~anom kamenu, opeci, olovu ili drvetu, bio jedini tada poznati na-
~in pisawa; da su Haldejci i Egip}ani od Mojsijevog doba samo ta-
ko pisali; da se tada moglo klesati samo u vidu oskudnih zapisa i hi-
jeroglifa, tako da je potomstvu preno{ena su{tina stvari, a ne poje-
dina~ne povesti; da nije bilo mogu}e isklesati obimne kwige u pu-
stiwi u kojoj je boravi{te ~esto mewano, gde nije bilo nikoga ko bi
mogao da nabavi ode}u ili je skroji, ~ak ni da sa{ije sandale, pa je
Bog bio prisiqen da ~etrdeset godina ~ini ~uda da bi sa~uvali ode-
}u i cipele u svom narodu. Navode i to da nije bilo mogu}e posto-
jawe tolikog broja klesara kada su nedostajala najneophodnija za-
nimawa i kada se ~ak ni hleb nije mogao zamesiti; ~ak i kada im se
napomene da su stubovi ~adora bili gvozdeni a {ator od masivnog
srebra, uzvra}aju da je naredba mogla da bude izdata u pustiwi, ali
da je izvr{ena u sre}nija vremena.
Oni ne mogu da shvate da je ovaj bedni narod tra`io zlatno te-
le (Izl. 32:1) da bi mu se klawao u podno`ju planine na kojoj se
Bog obratio Mojsiju, usred gromova i muwa koje je narod video
(Izl. 19:18-19) i uz zvuk nebeske trube koju je ~uo. Oni se ~ude {to
se ceo narod uo~i Mojsijevog silaska sa planine obratio Mojsijevom
bratu tra`e}i zlatno tele. Kako ga je Aron pretopio u samo jednom
danu (Izl. 32:4)? Najzad, kako ga je Mojsije pretvorio u prah (Izl.
32:20)? Ka`u da je bilo kom zanatliji nemogu}e da za mawe od tri
meseca izradi statuu od zlata, a da ni poznavawe hemijskih ve{tina
nije dovoqno da ga pretvori u prah; stoga Aronova obmana i Moj-
sijev ~in predstavqaju dva ~uda. ⇒
 72
⇒ ^ove~nost i prostosrda~nost koje su ih prevarile, spre~ile su
ih da poveruju kako je Mojsije ubio dvadeset tri hiqade qudi (Izl.
32:28) da bi okajao ovaj greh; ne mogu da pojme da se dvadeset tri
hiqade qudi tek tako prepustilo smrti od levita, osim ako se nije
zbilo tre}e ~udo. Kona~no, oni smatraju da je ~udno {to je najkriv-
qi me|u svima, Aron, nagra|en zbog zlo~ina za koji su ostali tako
svirepo ka`weni (Izl. 33:19; i Lev. 8:2), te da je postao prvosve{te-
nik dok su le{evi dvadeset tri hiqade bli`wih bili nagomilani pod
oltarom za kojim je on slu`io.
Na sli~ne te{ko}e nailaze i u slu~aju dvadeset ~etiri hiqade
Izraiqaca ubijenih po Mojsijevom nalogu (Br. 25:9) da bi okajali
greh pojedinca koga su zatekli sa nekom devojkom Madijankom.
Toliki jevrejski carevi, posebno Solomon, neka`weno su se `enili
strankiwama, tako da ovi kriti~ari ne mogu da tvrde kako je veza
sa jednom Madijankom bila tako veliki zlo~in; Rut je bila Moabit-
kiwa, mada je wena porodica poreklom bila iz Vitlejema; Sveto
pismo je uvek naziva Rut iz Moabita: ipak, ona je u postequ Boo-
za legla po savetu svoje majke; dobila je za to {est snopova je~ma
i potom se udala za wega i rodila Davida. Rava je bila ne samo
strankiwa ve} i javna `ena; ona je kurva (In. 6:17); udala se za Sa-
lamona, judejskog vladara, a David je potekao od tog Salamona.
Istu Ravu posmatraju kao li~nost iz hri{}anske crkve; takvo je
ose}awe vi{e crkvenih o~eva, a posebno Origena u wegovoj sed-
moj homiliji o Isusu Navinu.
Vetsaveja, Urijeva `ena, sa kojom je David dobio Solomona, bi-
la je Etejka. Ako se vratite jo{ daqe unazad, patrijarh Juda se o`e-
nio Hanaankom; wegov sin se o`enio Tamarom od Aramovog ro-
da; ova `ena sa kojom je Juda i ne znaju}i po~inio incest, nije bila
izraelskog roda.
Tako se na{ Gospod Isus Hrist odva`io da se ovaploti me|u Je-
vrejima u porodici u kojoj je pet strankiwa ~inilo oslonac da bi po-
kazao kako i tu|i narodi pola`u pravo na wegovo nasle|e.
Rabin Aben-Hizra, kao {to se zna, bio je prvi koji se usudio da
tvrdi kako je Petokwi`je bilo preure|eno znatno posle Mojsija;
svoje mi{qewe zasniva na nekoliko odlomaka. „Hanaanac (1 Moj.
9:6) je tada bio u ovoj zemqi. Brdo Morija (2 Dnev. 3:1) je nazva-
no Bo`ja planina. Posteqa bazanskog kraqa Oga i danas mo`e da
se vidi u Rabatu, a on je svu zemqu Bazan nazvao selima Jaira.
U Izraelu se nikada nije pojavio prorok poput Mojsija. Carevi su
vladali u zemqi Edomskoj (Post. 36:31) pre nego {to je ijedan za-
vladao Izraelom.” Tvrdi da ovi odlomci u kojima se pomiwu ⇒
73
⇒ doga|aji nastali posle Mojsija, ne mogu biti wegovo delo. Na
ove zamerke se odgovara napomenom da je re~ o bele{kama koje
su znatno kasnije pridodali prepisiva~i.
Wutn, ~ije ime moramo da izgovaramo samo sa po{tovawem, i
sam se kao smrtnik na{ao u zabludi u svom predgovoru komenta-
rima o Danijelu i svetom Jovanu, Mojsijevim kwigama, Isusu Na-
vinu i sudijama – pripisuje ih potowim svetim ocima; oslawao se na
poglavqe ×××VI Postawa, na ~etiri poglavqa Sudija, ×VII, ×VI-
II, ×I×,×; na Samuila, VIII, na kwige dnevnika, poglavqe II; na
kwigu o Ruti, IV, mada se u poglavqu ×××VI Postawa govori o
carevima, mada se pomiwu u kwigama o sudijama, mada se u kwi-
zi o Ruti govori o Davidu, izgleda da su sve ove kwige preure|ene
u doba careva. Takav je i stav vi{e teologa na ~elu sa ~uvenim Le-
klerkom. Ali ovakve stavove deli samo malobrojna skupina koju
radoznalost nagoni na ispitivawe ovih ponora. Nema sumwe da
ova radoznalost ne spada u ~ovekove obaveze. Kada se u~eni i ne-
znalice, vladari i pastiri pojave posle ovog kratkog `ivota pred go-
spodarom ve~nosti, svako od nas }e tada po`eleti da bude prave-
dan, ~ove~an, saose}ajan, velikodu{an; niko se ne}e hvaliti da je sa-
znao koje je ta~no godine Petokwi`je napisano i da je pome{ano sa
bele{kama koje su koristili prepisiva~i. Bog nas ne}e ispitivati da li
smo se opredelili za masorete protiv Talmuda, da li smo pome{ali
kaf i bet, jod i vau, dalet i res: dakle, sudi}e nam prema na{im deli-
ma, a ne prema poznavawu hebrejskog jezika. Ovde se ~vrsto dr`i-
mo crkvene odluke {to i jeste razborita obaveza vernika.
Zavr{imo ovu bele{ku va`nim odlomkom iz Levitske kwige,
kwige sastavqene posle poklowewa zlatnom teletu. U woj se Je-
vrejima zapoveda da se vi{e ne klawaju kosmatima, „prevarama
pomo}u kojih su ~ak po~inili ne~uvene odvratnosti”. Nije poznato
da li je ovaj ~udni kult dopreo iz Egipta, domovine sujeverja i ba-
jawa, ali verujemo da je obi~aj na{ih umi{qenih ve{taca da po{tuju
{abat, da se tog dana mole ovnu i da se sa wim prepuste nezamisli-
vim sramotama od ~ije pomisli nas hvata u`as, preostao od starih
Jevreja: zapravo, oni su bili ti koji su u delu Evrope pou~avali ve-
{ti~arstvo. Kakav narod! Takva ~udna besramnost je i zaslu`ila ka-
znu kakva im je nametnuta zbog zlatnog vola, a ipak se zakonoda-
vac re{ava da ih jednostavno odbrani. Ovu ~iwenicu iznosimo na
ovom mestu samo da bi vas upoznali sa jevrejskim narodom: zver-
stva su po svoj prilici bila rasprostawena u ovom narodu, po{to je
to jedini poznati narod kod koga je zakonom morao da bude za-
brawen zlo~in koga se nije dosetio nijedan drugi zakonodavac. ⇒
 74
kona ponovqenih (Pnz. 12:8): „Ne ~inite kako mi sada
ovdje ~inimo, {to je kome drago.”2 Oni se oslawaju na
~iwenicu da nije pomenut bilo kakav religiozan ~in na-
roda u pustiwi: nema pomena ni proslave Pashe, ni Pe-
desetnice, ni Sukota, niti bilo kakve javne molitve; na-
posletku, obrezivawe, taj pe~at saveza Boga sa Avra-
mom, uop{te se ne praktikuje.
I daqe se dr`e pri~e o Isusu Navinu. Ovaj osvaja~
govori Jevrejima: „Ako li vam nije drago slu`iti Gospo-
du, izaberite sebi danas kome }ete slu`iti: ili bogove ko-
jima su slu`ili oci va{i s onu stranu rijeke, ili bogove
Amoreja u kojih zemqi `ivite...” Narod odgovara: „...
ne, nego }emo Gospodu slu`iti” Isus Navin im uzvra}a:
„Sami ste sebi svjedoci da ste izabrali Gospodu slu`iti.”
(In. 24:15, 21-22) Dakle, neosporno je da su pod Mojsi-
jem imali i drugih bogova osim Jahvea.
Na ovom mestu potpuno je beskorisno odbacivati
kriti~are koji smatraju da Petokwi`je nije napisao Moj-
sije, ve} odavno je sve re~eno na ovu temu; ~ak da je i
neki deo Mojsijevih kwiga napisan u doba sudija ili sve-
{tenika, time se ne gubi wegova ~ar ili bo`anstvenost.
⇒ Trebalo bi poverovati da je u zamoru i oskudici koje su Je-
vreji iskusili u pustiwama Farana, Oreba i Kades-Barne, slabiji,
`enski pol pokleknuo. Izgleda da su Jevrejima zaista nedostajale
devojke, po{to je za wih oduvek va`ila zapovest da kadgod osvoje
utvr|ewe ili selo, bilo levo bilo desno od Asfaltitskog jezera, pobi-
ju sve osim devojaka stasalih za udaju. Arapi koji i danas obitava-
ju u delu ovih pustiwa, u sporazumima koje sklapaju sa karavani-
ma, uvek zahtevaju da im se predaju mlade devojke. Vrlo je vero-
vatno da su mladi}i u ovoj turobnoj zemqi nadokna|ivali potrebe
qudske prirode i polnim op{tewem sa kozama, kao {to se govori za
neke pastire sa Kalabrije. Ostaje da se prou~i da li su se iz tih op-
{tewa izrodila ~udovi{ta i da li neke drevne pri~e o satirima, fauni-
ma, kentaurima i minotaurima imaju osnova; to tvrdi istorija, fizi-
ka nam jo{ nije rasvetlila ovo ~udovi{no poglavqe.
75
^ini mi se da je dovoqno {to je Sveto pismo potvrdi-
lo da su, uprkos izuzetnoj kazni koja im je izre~ena
zbog Apisovog kulta, Jevreji dugo o~uvali potpunu slo-
bodu; mo`da je Mojsija pokoq dvadeset tri hiqade qudi
zbog zlatnog teleta koje je podigao wegov brat, nau~io
da se strogo}om ni{ta ne dobija i da je primoran da za-
tvori o~i pred zaneseno{}u naroda za tu|im bogovima.
Uskoro je i sam prekr{io zakon koji je doneo. (Br.
21:9) Zabranio je izradu bilo kakvih kipova, a ipak je
podigao kovanu zmiju. Odstupawe od zakona nalazi-
mo u Solomonovom hramu – ovaj vladar nalo`io je da
se izradi dvanaest volova koji su pridr`avali veliki ba-
zen hrama; heruvimi sa glavom orla i glavom teleta
sme{teni su pod svod; izgleda da se na osnovu lo{e iz-
ra|ene glave teleta koju su prona{li rimski vojnici vero-
valo da se Jevreji klawaju magarcu.
Po{tovawe tu|ih bogova bilo je uzaludno zabrawe-
no; Solomonu je sasvim prijao kult. Jerovoam, kome je
Bog podario deset plemena kraqevstva, podigao je dva
zlatna teleta (1. Car. 10:28) i vladao dvadeset dve godi-
ne, ujediniv{i u svojoj li~nosti po~asti monarha i prvo-
sve{tenika. Pod vla{}u Rovoama, malo kraqevstvo Ju-
deje podi`e oltare i statue stranim bogovima. Sveti
kraq Asa nije uni{tio svetili{ta (1. Car. 15:14; 22:44).
Veliki sve{tenik Urija podi`e u hramu, na mestu oltara
holokausta (`rtve paqenice), oltar sirijskom kraqu (2.
Car. 16) Ukratko, u pogledu religije ne prime}uju se ni-
kakva ograni~ewa. Poznato mi je da se ve}ina jevrej-
skih kraqeva uzajamno ubijala, istrebqivala, ali to je
uvek bilo iz interesa a ne zbog vere.
Ta~no je da su neki proroci branili interes neba u
svojoj osveti: Ilija je spustio ogaw sa nebesa da bi spa-
lio Baalove sve{tenike; Jelisije je doveo medvede koji
su pojeli ~etredeset dva deteta koja su ga nazvala }elav-
 76
cem (2. Car. 2:24); me|utim, ovo su toliko neobi~na ~u-
da i retka dela da je nezamislivo da bi neko po`eleo da
ih opona{a.
Tvrdi se i da je jevrejski narod bio prili~no neuk i
varvarski. Ka`u (Br. 31) da je u ratu koji je vodio pro-
tiv Madijanaca, Mojsije zapovedio da sva mu{ka deca i
sve majke budu ubijene, a plen razdeqen. Pobednici su
u logoru zatekli 675.000 ovaca, 72.000 goveda, 61.000
magaraca i 32.000 devojaka; sve {to su mogli su podeli-
li, a ostalo poubijali. Mnogi komentatori ~ak tvrde da
su trideset dve devojke `rtvovane Gospodu: „I {esnaest
tisu}a du{a qudskih, a od toga dio Gospodu trideset i
dvije du{e”. (Br. 31:40)
Da su Jevreji zaista prinosili qudske `rtve Bogu, vi-
di se iz svedo~ewa Jeftaja3 i svedo~ewa o kraqu Agagu4
3
Iz teksta je izvesno (Sud. 9:39) da je Jeftaj `rtvovao svoju k}er.
Bog ne odobrava ovakvu predanost, ka`e don Kalmet u svojoj ras-
pravi o Jeftajovoj `eqi; ali po{to je to u~iweno, on `eli da tako bu-
de, makar samo da bi kaznio one koji vr{e `rtvovawe, ili da bi po-
tisnuo lako}u sa kojom bi ga vr{ili kada se ne bi pla{ili pogubqewa.
Sveti Avgustin i gotovo svi crkveni o~evi osu|uju Jeftajev ~in: ta~-
no je da Sveto pismo navodi da je ovaj bio ispuwen duhom Bo`jim,
a sveti Pavle, u svojoj Poslanici Jevrejima, 11:32, hvali Jeftaja i svr-
stava ga uz Samuila i Davida.
Sveti Jeronim u svojoj Poslanici Julijanu ka`e: „Jeftaj je `rtvo-
vao svoju k}er Gospodu i zato ga apostol ubraja me|u svece.” Eto
ovakvih i onakvih gledi{ta o kojima nam nije dopu{teno da se izja-
snimo; moramo ~ak i da strahujemo od toga da zastupamo bilo ka-
kvo gledi{te.
4
Smrt kraqa Agaga mo`emo posmatrati kao istinsku `rtvu. Sa-
ul je ovog kraqa Amaleka zarobio u ratu i primio ga pod svoje
okriqe; ali sve{tenik Samuilo mu je naredio da nikoga ne po{tedi;
rekao mu je to re~ima: „Ubijte sve, od mu{karca do `ene, do male
dece i one koja su jo{ na sisi.” Samuilo je raskomadao kraqa Aga-
ga, pred Gospodom, u Galgalu. „Revnost koja je vodila ovog pro-
roka, ka`e don Kalmet, stavila mu je ovom prilikom ma~ u ruke da
bi osvetio slavu Gospoda i zbunio Saula.” ⇒
77
koga je sve{tenik Samuilo isekao na komade. Jezekiq
im ~ak obe}ava, da bi ih ohrabrio, da }e jesti qudsko
meso: „Je{}ete kowa i kowanika, ispija}ete krv vlada-
ra.” Mnogi komentatori pripisuju oba stiha ovog proro-
~anstva samim Jevrejima, a ostatak meso`dernim zve-
rima. U ~itavoj pri~i o ovom narodu ne nalazimo znake
velikodu{nosti, srda~nosti, dobro~instva; ipak, kroz
oblake wihovog dugog i u`asnog varvarstva, isijavaju
zraci op{te tolerancije.
⇒ U ovom nesre}nom doga|aju uo~avaju se predanost, sve{te-
nik, `rtva: re~ je, dakle, o `rtvovawu.
Svi narodi koje istorija pamti, izuzev Kineza, `rtvovali su qude
bo`anstvu. Plutarh (Quest. rom. LXXXII) navodi da su Rimqani ~ak
i u doba republike prinosili `rtve.
Iz Cezarovih komentara se zapa`a (De Bello gall., I, XXIV) da su
Germani `rtvovali taoce koje su uzimali tokom pobeda.
Uostalom, primetio sam da ovo kr{ewe qudskog zakona prema
Cezarovim taocima i prino{ewe qudskih `rtvi od strane `ena, do-
nekle pori~e hvalospeve koje je Tacit dodelio Germanima u svojoj
raspravi De Moribus Germanorum. Izgleda da je Tacit u ovoj ras-
pravi pre pomi{qao da sa~ini satiru na ra~un Rimqana, nego po-
hvalu Germana koje nije poznavao. (...)
Vratimo se qudskim `rtvama. I na{i preci su prinosili `rtve kao
i Germani: to je posledwi stepen gluposti na{e prirode prepu{tene
sebi samoj i to je jedan od plodova slabosti na{e mo}i rasu|ivawa.
Govorili smo: vaqa Bogu podariti najvrednije i najlep{e {to imamo,
a nemamo ni{ta dragocenije od svoje dece; dakle, treba izabrati
najlep{u i najmla|u decu koja }e biti `rtvovana bogu.
Filon ka`e da su u zemqi Hanaanskoj ponekad bila `rtvovana
deca pre nego {to je Bog zapovedio Avramu da `rtvuje svog jedin-
ca Isaka ne bi li ispitao wegovu veru.
Sankoniaton koga navodi Eusebije, prenosi da su Feni~ani u
najve}im opasnostima `rtvovali najdra`u decu, a da je Ilus `rtvo-
vao sina Jehuda gotovo u isto vreme kada je i Avram bio isku{an.
Te{ko je prodreti u ponore tog starog doba, ali je isuvi{e ta~no da
su ova u`asna `rtvovawa gotovo svuda u{la u obi~aj; narodi su od
wih odustajali u meri u kojoj su bili kadri da ovladaju sobom.
 78
Jeftaj, nadahnut Bogom kome je `rtvovao k}er, ka-
`e sinovima Amonovim: „Nije li tvoje ono {to ti da da
je tvoje Hemos Bog tvoj? Tako koga god Gospod Bog
na{ otjera ispred nas, onoga je zemqa na{a.” (Sud.
11:24) Ovo je jasna izjava: mo`e da odvede i daqe; ali
je u najmawu ruku o~igledna potvrda da je Bog toleri-
sao Hemosa. Jer Sveto pismo ne ka`e: Smatrajte da po-
la`ete pravo na zemqe za koje vam je re~eno da vam ih
je dao bog Hemos; ono potvr|uje: „U pravu ste, tibi ju-
re debentur”; {to je pravo zna~ewe hebrejskih re~i Ot-
ho thirasch.
Povest o Mihi i levitu (Sud. 17, 18), jo{ jedan je do-
kaz tolerancije i najve}e slobode koja je tada vladala
me|u Jevrejima. Mihina majka, veoma imu}na Efrai-
mova `ena, izgubila je hiqadu i sto srebrwaka; sin joj
ih vra}a i ona taj novac posve}uje Gospodu i daje da
se naprave idoli; podi`e i svetili{te. Jedan levit opslu-
`uje svetili{te za deset srebrwaka godi{we, tuniku,
ogrta~ i hranu; Miha uzvikuje: „... sada znam da }e mi
Gospod u~initi dobro zato {to imam Levita sve{teni-
ka.” (Sud. 17:13)
Me|utim, {est stotina qudi iz Danovog plemena u
potrazi za selom u kojem bi se nastanili, a nemaju}i le-
vitskog sve{tenika koji im je bio neophodan da bi Bog
bio naklowen wihovom poduhvatu, odlaze Mihi i, upr-
kos opirawu sve{tenika, Mihe i wegove majke, uzima-
ju wegov ople}ak, rezbarene i livene idole i wegovog
levita. Zatim su samouvereno napali selo Lais i po
svom obi~aju sve popalili i poubijali. U znak se}awa na
pobedu, nazvali su Lais Danom; stavili su Mihin idol na
oltar, i {to je najzanimqivije, Jonatan, Mojsijev unuk,
bio je sve{tenik tog hrama u kojem su po{tovali Boga
Izraela i Mihinog idola.
Posle Gedeonove smrti, Jevreji su dvadeset godina
79
po{tovali Baala i napustili kult Adonaja (Jahvea); nije-
dan vo|a, sudija ili sve{tenik nisu pozivali na osvetu.
Priznajem da je wihov zlo~in bio veliki; ali ako je ova-
kvo neznabo{tvo bilo dopu{teno, koliko lak{e bismo
trebali da dopu{tamo razlike u pravoj veri!
Kao dokaz netolerancije pojedinci navode da je Go-
spod kaznio Filistejce, kojima je sam dopustio da u jed-
noj borbi osvoje wegov kov~eg, tako {to je izazvao ta-
janstvenu bolest sli~nu hemoroidima, izvrnuv{i Dago-
nov kip i {aqu}i mno{tvo {takora u wihovu zemqu; me-
|utim, kada su Filistejci, da bi umirili wegov bes, vrati-
li kov~eg upregnuv{i u wega dve krave koje su hranile
svoju telad i poklonili Bogu pet zlatnih pacova i pet
zlatnih anusa, Gospod je pobio sedamdeset staraca
Izraela i pedeset hiqada qudi zato {to su posmatrali
kov~eg. Stoga je odgovor jednostavan: Bo`ja kazna ni-
je povezana ni sa verom, niti razlikom u obredu, niti bi-
lo kakvim kultom.
Da je Gospod `eleo da kazni neznabo{tvo, on bi
uni{tio sve Filistejce koji su se usudili da uzmu wegov
kov~eg i klawali se Dagonu; ali on je pobio pedeset
hiqada sedamdeset qudi iz svog naroda, samo zato {to
su posmatrali kov~eg koju nisu smeli da gledaju; toliko
se zakoni, obi~aji tog doba, judejska zajednica, razliku-
ju od svega {to nam je poznato; toliko su nedoku~ivi
putevi Bo`ji. „Strogost kazne”, ka`e o{troumni don
Kalmet, „uperena protiv toliko velikog broja qudi, ~ini
se preteranom samo onima koji nisu shvatili u kojoj
meri Bog `eli da ga se pribojavaju i da ga po{tuju u we-
govom narodu, i samo onima koji o Bo`jim pogledima
i namerama prosu|uju iskqu~ivo slede}i slaba{nu sve-
tlost svog razuma.”
Bog, dakle, ne ka`wava tu|i kult, ve} profanaciju
sopstvenog, neumesnu radoznalost, neposlu{nost, mo-
 80
`da ~ak i buntovni~ki duh. Jasno je da takve kazne pri-
staju Bogu samo u judejskoj teokratiji. Nikad nije na-
odmet ponoviti da ta vremena i obi~aji nemaju veze sa
na{im.
Naposletku, kad je u potowim stole}ima idolopo-
klonik Neman upitao Jelizeja da li mu je dopu{teno da
prati svog kraqa u Rimonov hram, i da se tamo poklo-
ni s wim (2 Car. 5:18-19), nije li mu taj isti Jelizej, koji
je bacio decu medvedima, odgovorio: idi s mirom?
[tavi{e, Gospod je zapovedio Jeremiji da sve`e ko-
5
Oni kojima su nepoznate prilike starog doba i koji zakqu~uju
samo na osnovu onog {to vide oko sebe, mogli bi se za~uditi ova-
kvim neobi~nostima; ali treba se prisetiti da se tada u Egiptu i pre-
te`nom delu Azije ve}ina stvari izra`avala idolima, hijeroglifima,
znakovima, crte`ima.
Proroci koje su Egip}ani i Jevreji nazivali vidovitima, izra`ava-
li su se u alegorijama, ali su znacima obele`avali doga|aje koje su
predvi|ali. Tako Isaija, prvi me|u ~etvoricom velikih jevrejskih
proroka, uzima svitak (pogl. VIII) i ispisuje na wemu: „Brz na
plen, hitar na grabe`”; zatim prilazi proro~ici. Ona zatrudni i ra|a
sina kome daje ime „Brz na plen, hitar na grabe`”; to je oli~ewe
jednog od zala koje su narodi Egipta i Asirije naneli Jevrejima.
Ovaj prorok ka`e (7:15, 16, 18, 20): „Maslo i med je{}e dok ne
nau~i odbaciti zlo a izabrati dobro. Jer pre nego {to nau~i dete od-
baciti zlo a izabrati dobro, ostavi}e zemqu ... dva cara wena. I tada
}e Gospod zazvi`dati muvama koje su nakraj reka misirskih, i p~e-
lama koje su u zemqi asirskoj; Tada }e Gospod obrijati britvom za-
kupqenom ispreko reke, carem asirskim, glavu i dlake po nogama,
bradu svu.”
Ovo proro~anstvo o p~elama, obrijanoj bradi i dlakama po no-
gama, mogu shvatiti samo oni kojima je poznat obi~aj da rojeve
p~ela mame zvukom letewa ili nekim poqskim instrumentom, da
najve}e poni`ewe koje se mu{karcu mo`e naneti jeste da mu se ob-
rije brada, da dlake po nogama ozna~avaju stidne dlake koje su bri-
jane samo u slu~ajevima odvratnih bolesti kao {to je bila lepra. Sve
ove figure nepoznate na{em stilu, zna~e samo jedno: da }e Gospod
kroz nekoliko godina izbaviti svoj narod iz ropstva. ⇒
81
nopac oko vrata, brwicu i okove,5 da ih po{aqe kne`e-
vi}ima Moaba, Amona, Edoma, Tira, Sidona; a Jeremi-
ja im je preneo re~i Gospoda: „I sada ja dadoh sve te
zemqe u ruke Navuhodonosoru caru Vavilonskom slu-
zi svojemu.” (Jr. 27:6) Eto jednog kraqa, osvedo~enog
neznabo{ca, progla{enog Bo`jim slugom i wegovim
miqenikom.
Isti Jeremija koga je zatvorio jevrejski kne`evi} Se-
dekeja, dobiv{i pomilovawe od wega, savetuje mu, u
ime Bo`je, da se preda vavilonskom caru: „Ne slu{ajte
ih, slu`ite caru vavilonskom i osta}ete `ivi.” (Jr. 27:17)
⇒ Pomenuti Isaija (pogl. ××) hoda sasvim nag da bi ukazao na
to da }e kraq Asirije odvesti iz Egipta i Etiopije gomilu zato~enika
koji ne}e imati ~ime da pokriju svoju nagost.
Jezekiq (pogl. IV i slede}e) jede kwigu od pergamenta koja mu
je darovana; potom prekriva balegom hleb i ostaje da le`i na levoj
strani trista devedeset dana a na desnoj ~etrdeset dana da bi uka-
zao na to da }e Jevrejima nedostajati hleb i da bi nazna~io godine
koje }e morati da izdr`e u zato~eni{tvu. Stara se o lancima koji
predstavqaju okove naroda; se~e kosu i bradu i deli ih na tri dela;
prvi je namenio onima koji }e poginuti u gradu, drugi onima koji
}e pasti oko zidina, tre}i onima koji }e biti odvedeni u Vavilon.
Prorok Osije (pogl. III) sastaje se sa prequbnicom i kupuje je za
petnaest {ekela srebra i gomor i po je~ma:
„Sedi kod mene dugo vremena, i ne kurvaj se, i ne budi drugog;
to su prilike u kojima }e deca Izraela dugo `iveti bez kraqeva, vla-
dara, bez `rtvi, bez oltara, bez kaftana.” Jednom re~ju, u~iteqi, vra-
~evi, proroci gotovo nikad ne predvi|aju bez navo|ewa nekog bu-
du}eg znaka.
Jeremija se otuda prilago|ava obi~aju, vezuju}i se konopcima i
stavqaju}i na sebe brwice i okove kako bi ozna~io ropstvo u koje od-
laze qudi. Te slike treba prihvatiti kao i stari svet koji se po svemu
razlikuje od novog: slu`beni `ivot, zakoni, ratovawe, verski obredi,
sve je apsolutno druga~ije. Treba samo pogledati Homera i prvu He-
rodotovu kwigu pa se uveriti da nema puno sli~nosti sa narodima
poznog starog veka, te da moramo da se klonimo na{ih predrasuda
kada nastojimo da upore|ujemo wihove obi~aje sa na{ima. ⇒
 82 83

Bog, dakle, prelazi na stranu neznabo`a~kog cara; pre- ski je neprocewivo blago.
daje mu kov~eg od pogleda na koga je pedeset hiqada Bog ni{ta mawe ne podr`ava ni Kira (Is. 44-45); on
i sedamdeset Jevreja izgubilo `ivote; predaje mu sve- ga zove svojim hristom, svojim pomazanikom, mada ni-
tiwu nad svetiwama i ostatak hrama ~ija je gradwa ko- je bio miropomazan a bio je i sledbenik zoroastrizma;
{tala sto osam hiqada talenata zlata, milion sedamnaest naziva ga svojim pastirom, mada je u o~ima sveta bio
hiqada talenata srebra i deset hiqada zlatnih drahmi, uzurpator; u ~itavom Svetom pismu nema ve}eg znaka
koje su za podizawe doma Gospodweg ostavili David i wegove naklonosti.
wegove stare{ine: {to je po dana{wem kursu, ne ra~u- U Kwizi proroka Malahije nalazimo da „... od isto-
naju}i Solomonov novac, devetnaest milijardi {ezdeset ka sun~anoga do zapada veliko }e biti ime moje”. (Mal.
dva miliona. Nikada neznabo{tvo nije bilo boqe pla}e-
no. Znam da je ova ra~unica preterana, da verovatno
postoji gre{ka pri prepisivawu. Svejedno, ako iznos
svedite na polovinu, ~etvrtinu, ili ~ak i na osminu, on }e
vas i daqe zaprepa{}ivati. Ni{ta mawe nije bio iznena-
|en Herodot bogatstvima koja je zatekao u hramu u
Efesu. Najzad, riznice nemaju vrednost u Bo`jim o~i-
ma, a ime wegovog sluge, dato Nabukodonosoru, istin-

⇒ Ni priroda nije bila onakva kakva je danas. Vra~evi su nad

wom imali mo} koju vi{e nemaju: omamqivali su zmije, prizivali
mrtve, itd. Bog je upu}ivao snove, a qudi su ih tuma~ili. Vidovitost
je bila {iroko rasprostrawena. De{avali su se preobra`aji poput Na-
bukodonosorovog pretvarawa u bika, Lotove `ene u stenu od soli
i pet gradova u kal.
Bilo je qudi kakvih vi{e nema. I{~ezao je rod d`inova Refaima,
Enima, Nefilima, Enasima. Sveti Avgustin u V kwizi Dr`ave bo`-
je ka`e da je video zub jednog od starih d`inova velik kao sto na-
{ih mle~waka. Jezekiq pomiwe pigmeje, visine lakta, koji su se bo-
rili tokom opsade Tira; gotovo u svemu se sveti o~evi sla`u sa mir-
skim piscima. Bolesti i lekovi nisu bili istovetni dana{wim: bezum-
ni su le~eni korewem zvanim barad, istucanim u oblogu koja im je
stavqana oko vrata.
Naposletku, ~itav stari svet je bio toliko razli~it od na{eg da je
nemogu}e na osnovu toga izvesti neko pravilo pona{awa; i, ukoli-
ko su se u tom dalekom starom dobu qudi uzajamno progawali i
porobqavali zbog vere, ne bismo smeli da opona{amo takvu okrut-
nost pozivaju}i se na milosr|e.

1:11) Bog se podjednako stara o Ninevqanima nezna-
bo{cima kao i o Jevrejima; preti im i pra{ta im. Melhi-
sedek, koji nije bio Jevrejin, polagao je `rtve Bogu. Ba-
laam, neznabo`ac, bio je prorok. Sveto pismo nas, eto,
podu~ava kako je Bog ne samo trpeo druge narode, ve}
je o wima vodio o~insku brigu. A mi se usu|ujemo da
budemo netrpeqivi!
×III
IZUZETNA TOLERANCIJA JEVREJA
Tako, dakle, u Mojsijevo doba, u doba sudija, u do-
ba careva, postoje primeri tolerancije. Ima ih jo{ mno-
go: Mojsije u vi{e navrata ka`e da „Bog ka`wava o~e-
ve preko dece do ~etvrtog kolena” (Izl. 20:5); ova pret-
wa bila je neophodna narodu kojem Bog nije predo~io
ni besmrtnost du{e, ni muke ili izbavqewe u drugom `i-
votu. Ove istine im nisu bile objavqene ni u Deset za-
povesti, ni u Levitskoj kwizi, ni u Zakonima ponovqe-
nim. To su bile dogme Persijanaca, Vavilonaca, Egip-
}ana, Grka, Kri}ana; ali one nisu sa~iwavale jevrejsku
religiju. Mojsije nikada ne ka`e: „Po{tuj oca i mati, ako
`eli{ da stigne{ na nebesa!”, ve}: „Po{tuj oca svojega i
mater svoju ... da bi se produqili dani tvoji i da bi ti do-
bro bilo na zemqi, koju ti daje Gospod Bog tvoj.” (Pnz.
5:16) Preti im samo telesnim mukama, ~irevima, vru}i-
com, groznicom, crnim pri{tem, govori im da }e im `e-
ne biti neverne, da }e sa kamatom pozajmqivati od
85
stranaca, a da sami nikome ne}e pozajmqivati, da }e
umirati od gladi i biti prisiqeni da jedu vlastitu decu;
me|utim, ni na jednom mestu im ne ka`e da }e wihove
besmrtne du{e trpeti muke posle smrti ili u`ivati u bla-
`enstvu. Bog, koji je sam vodio svoj narod, sam ga je
1
U Mojsijevim zakonima postoji samo jedan odlomak na osno-
vu kojeg je mogu}e zakqu~iti da je bio upu}en u preovla|uju}e mi-
{qewe me|u Egip}anima da du{a ne umire sa telom; ovaj odlomak
je veoma bitan i nalazi se u Zakonima ponovqenim (18:10-11):
„Neka se ne na|e u tebe koji bi vodio sina svojega ili k}er svoju
kroz ogaw, ni vra~ar, ni koji gata po zvijezdama, ni koji gata po pti-
cama, ni uro~nik, ni baja~, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima,
ni opsjenar, ni koji pita mrtve.”
Na osnovu ovog odlomka ~ini se da bi pozivawe du{a mrtvih
kao pretpostavqeno svetogr|e podrazumevalo postojanost du{a.
Mogu}e je i da su vra~evi o kojima govori Mojsije bili samo prosti
prevaranti, te nisu imali jasnu predstavu o svetogr|u za koje su ve-
rovali da obavqaju. Nastojali su da ubede qude kako teraju mrtva-
ce da progovore, da ih svojom ~arolijom vra}aju u stawe u kakvom
su ta tela bila za vreme `ivota, ne pitaju}i se da li je mogu}e ili ni-
je povezati besmrtnost du{e sa wihovim sme{nim radwama. Ve{ci
nikada nisu bili filozofi, oduvek su bili opsenari koji su izvodili
predstave pred glupanima.
Mo`emo ponovo da primetimo kako je veoma neobi~no da se
re~ python pojavquje u Zakonima ponovqenim znatno pre nego {to
je ova gr~ka re~ mogla da stigne do Jevreja: osim toga python na he-
brejskom jeziku ni{ta ne zna~i, pa ni mi nemamo ta~an prevod.
Ovaj jezik predstavqa nepremostive te{ko}e: on je me{avina fe-
ni~anskog, egipatskog, sirijskog i arapskog, a ta drevna me{avina se
danas prili~no izmenila. Hebrejski jezik ima samo dva glagolska
oblika, sada{wi i budu}i: druga vremena se odre|uju na osnovu
smisla. Razni suglasnici ~esto su predstavqeni istim znacima ... Sva-
ki prilog ima dvadeset razli~itih zna~ewa. Ista re~ upotrebqava se
u opre~nim zna~ewima.
Dodajte ovoj zbrci grubost i oskudnost jezika: Jevreji, me|u ko-
jima se nisu razvili zanati, nisu mogli da izraze ono {to nisu pozna-
vali. Ukratko, hebrejski stoji u odnosu na gr~ki kao jezik seqaka u
odnosu na jezik u~enog ~oveka.
 86
ka`wavao ili nagra|ivao za dobra ili r|ava dela. Sve to
je bilo zemaqsko, a to je istina koju Varbarton zloupo-
trebqava da bi dokazao kako je jevrejski zakon bio bo-
`anski:1 budu}i da je wihov kraq bio sam Bog koji je
delio pravdu neposredno posle prestupa ili posluha, ni-
je bilo potrebe da im predo~ava doktrinu koju je ~uvao
za vreme u kojem vi{e ne}e li~no voditi svoj narod. Oni
koji iz neznawa tvrde da je Mojsije podu~avao o be-
smrtnosti du{e, oduzimaju Novom zavetu jednu od we-
govih najve}ih prednosti nad Starim. Ono {to je neo-
sporno jeste da Mojsijev zakon samo propisuje privre-
mene kazne do ~etvrtog pokoqewa. Ipak, uprkos pre-
ciznoj objavi tog zakona, upkos izri~itim re~ima Bo`jim
da }e ka`wavati do ~etvrtog pokolewa, Jezekiq poru-
~uje Jevrejima sasvim suprotno i ka`e im da sin ne}e tr-
peti bezakowe svog oca (Jez. 18:20); ~ak pripisuje Bo-
gu da im je dao „uredbe ne dobre”. (Jez. 20:25)2
Kwiga proroka Jezekiqa ipak je bila ukqu~ena u
spise pisaca nadahnutim Bogom. Ta~no je da u sinago-
gi nije bilo dopu{teno weno ~itawe pre nego {to bi ~o-
vek napunio trideset godina, kao {to nam tvrdi sveti Je-
ronim; no to je bilo iz straha da mladost ne bi pogre{no
2
Jezekiqovo mi{qewe je naposletku preovladalo u sinagogi; ali
bilo je Jevreja koji su veruju}i u ve~ite kazne, verovali i da se Bog
neprestano prise}a bezakowa o~eva: oni bivaju ka`weni zakqu~no
sa petim pokolewem, a pored toga treba strahovati i od ve~nih ka-
zni. Pitamo se kako je mogu}e da potomci Jevreja, koji nisu bili sa-
u~esnici Hristovog ubistva, oni koji su `iveli u Jerusalimu ali nisu u
tome u~estvovali, i oni koji su bili rasejani po ostatku sveta, budu
privremeno ka`weni preko wihove dece, nevine koliko i roditeqi.
Ta privremena kazna ili ta~nije druga~ije `ivqewe u odnosu na
ostale narode, bavqewe trgovinom bez stalnog doma, ne mogu se
uop{te posmatrati kao kazna u pore|ewu sa ve~itim mukama koje
su na sebe navukli svojom nepoverqivo{}u i koje mogu da izbegnu
iskrenim preobra}ewem.
87
protuma~ila odve} naivne prizore u poglavqima 16 i 23
o razvratnosti sestara Ole i Olive. Ukratko, wegova
kwiga oduvek je bila prihva}ena, uprkos wenoj formal-
noj opre~nosti u odnosu na Mojsija.
Najzad, kada je dogma o besmrtnosti du{e bila pri-
hva}ena, {to je verovatno zapo~elo ve} u doba vavilon-
skog zato~eni{tva, sekta sadukejaca istrajavala je u ve-
rovawu da posle smrti nema ni muka ni spasewa i da sa
nama i{~ezavaju ose}aji i misli, kao i pokreta~ka snaga,
3
Dogma o sudbini je stara i univerzalna: mo`e da se prona|e jo{
kod Homera. Jupiter je `eleo da izbavi svog sina Sarpedona, ali
sudbina ga je osudila na smrt; Jupiteru preostaje samo da se povi-
nuje. Me|u filozofima, sudbina je bila ili neizostavni lanac uzroka
i posledica koje izaziva priroda ili isti taj lanac uspostavqen Provi-
|ewem, {to je bli`e istini. ^itav sistem predodre|enosti sadr`an je
u stihu Senekinog Eneja (posl. CVII):
Ducunt volentem fata, nolentem trahunt.
Oduvek je postojala saglasnost da Bog upravqa vaseqenom po
ve~nim, op{tim i nepromenqivim zakonima; ova istina je bila uzrok
svih nerazumqivih rasprava o slobodi sve do pojave mudrog Loka;
on je dokazao da sloboda predstavqa mo} delovawa. Ovu mo} da-
je Bog, a ~ovek, deluju}i slobodno u skladu sa ve~nim poretkom
Boga, samo je jedan zubac u velikom svetskom stroju. Kroz ~itav
stari vek trajale su rasprave o slobodi, ali niko sve do na{ih dana ni-
je bio progowen zbog toga. Kakav je grozni u`as {to su zbog ovog
spora zatvarali i proginili Arnoa, Sasija, Nikola i mnoge druge ko-
ji su prosvetlili Francusku!
4
Teolo{ki roman o metempsihozi sti`e iz Indije odakle smo pri-
mili mnoge neverovatne bajke. Ova dogma je obja{wena u zadiv-
quju}oj petnaestoj kwizi Ovidijevih Metamorfoza. Prihva}ena je
gotovo svugde na Zemqi, oduvek je i osporavana, ali nije zabele`e-
no da je ijedan sve{tenik starog doba ikada naredio da se zatvori
neki Pitagorin u~enik.
* Eseni – starojevrejska sekta, odbacivali su privatnu svojinu,
novac i porodicu. (prim. prev.)
5
Stari Jevreji, Egip}ani i wihovi savremenici Grci, nisu verova-
li da ~ovekova du{a odlazi na nebesa posle smrti. Jevreji su smatra-
li da su Mesec i Sunce nekoliko miqa iznad nas, u istom krugu, ⇒
 88
mo} kretawa i varewa. Oni su poricali postojawe an|e-
la. Razlikovali su se od ostalih Jevreja daleko vi{e ne-
go protestanti od katolika; ipak su ostali u zajednica sa
svojom bra}om; pojedini prvosve{tenici proistekli su iz
wihove sekte.
Fariseji su verovali u sudbinu3 i u metempsihozu4.
Eseni* su smatrali da du{e pravednika odlaze na sre}-
⇒ a da je nebeski svod ~vrst i visok luk koji dr`i te`inu voda koje
teku kroz nekoliko procepa. Kod starih Grka, palata bogova bila
je sme{tena na planini Olimpu. U Homerovo doba, stani{te juna-
ka posle smrti bilo je na ostrvu s one strane okeana, a tako su mi-
slili i eseni.
Posle Homera, planete su pridru`ene bogovima, ali nije bilo vi-
{e razloga da qudi smeste boga na Mesec, nego da stanovnici Me-
seca smeste boga na planetu Zemqu. Junona i Iris su svoje jedine
palate imale na oblacima; u wih se nije moglo ni priviriti. Kod Sa-
biwana, svaki bog imao je svoju zvezdu; ali jedna od zveda je bi-
lo Sunce na kojem se nije moglo stanovati osim ako neko nije bio
ogwene prirode. Stoga je pitawe kako su stari narodi do`ivqavali
nebesa prili~no beskorisno: najboqi odgovor bi glasio da o wima
nisu ni razmi{qali.
na ostrva5, a du{e gre{nih u neku vrstu Tartara. Nisu
prinosili `rtve; okupqali su se u posebnim sinagogama.
Ukratko, ukoliko izbliza prou~imo judaizam, iznenadi-
}emo se da najve}u trpeqivost nalazimo usred najvar-
varskijih u`asa. Istina je da je to protivre~nost, ali sko-
ro svi narodi vladali su se po protivre~nostima. Blago
onima koji upra`wavaju blage obi~aje dok su im zako-
ni krvavi!
×IV
DA LI JE ISUS HRIST
POU^AVAO NETOLERANCIJI
Razmotrimo sada da li je Isus Hrist uspostavio krva-
ve zakone, da li je zapovedao netoleranciju, da li je tra-
`io podizawe inkvizitorskih tamnica, da li je obu~avao
d`elate autodafea.
Ako se ne varam, u jevan|eqima ima malo odloma-
ka ~iji bi progoniteqski duh mogao ukazati da su neto-
lerancija i sila opravdani. Jedan od wih je parabola u
kojoj se nebesko carstvo poredi sa carem koji poziva
zvanice na ven~awe svog sina; preko svojih slugu, mo-
narh im poru~uje: „Evo sam objed svoj ugotovio, junci
moji i hrawenici poklani su, i sve je gotovo; do|ite na
svadbu.” (Mt. 22:4) Jedni, ne obaziru}i se na poziv, od-
laze u poqa, drugi svojim poslom, a ostali vre|aju
kraqeve sluge i ubijaju ih. Kraq podi`e vojsku protiv
ubica i razara wihov grad; {aqe sluge na raskr{}a pute-
 90
va da sakupe svatove na gozbu; po{to je jedan od po-
zvanih seo za sto bez svadbenog odela, stavqen je u
okove i ba~en u provaliju.
Jasno je da se ova alegorija ti~e samo nebeskog car-
stva, te da niko ne bi smeo da se na osnovu we poziva na
pravo da baci u tamnicu bli`weg svog koji je do{ao na
svadbeni ru~ak u neprikladnoj ode}i; iz istorije ne znam
ni za jednog vladara koji je obesio nekog dvorjanina sa
sli~nim izgovorom; tako|e se ne treba pribojavati da bi
velika{i, po{to je car ve} poklao stoku i `ivinu, pobili we-
gove sluge koje su ih pozivale na gozbu. Poziv na gozbu
predstavqa izraz pozdrava; ubistvo vladarevih izaslanika
jeste napad na one koji propovedaju mudrost i vrlinu.
Druga parabola (Lk. 14) govori o ~oveku koji pozi-
va svoje prijateqe na veliku gozbu i koji, u trenutku ka-
da je trpeza bila spremna, {aqe svog slugu da ih obave-
sti. Jedan se izgovara kupovinom wive koju treba da
obi|e: ovaj izgovor nije vaqan, budu}i da se wiva ne
obilazi no}u; drugi ka`e da je kupio pet volovskih jar-
mova i da mora da ih isproba: i on gre{i kao i prethod-
ni, u vreme ve~ere se ne probaju jarmovi; tre}i odgova-
ra da se upravo o`enio i wegov izgovor je nesumwivo
prihvatqiv. Doma}in iz besa dovodi na svoju gozbu sle-
pe i hrome, i videv{i da je preostalo praznih mesta, ka-
`e svom slugi: „Idi brzo na raskr{}a i ulice gradske, i
dovedi ih amo.” (Lk. 14:21)
Ta~no je da se nigde izri~ito ne pomiwe da je ova pa-
rabola slika i prilika nebeskog carstva. Suvi{e su zloupo-
trebqavane re~i „dovedi ih amo”, ali je jasno da samo
jedan sluga ne mo`e na silu da natera qude koje sretne
da do|u na gozbu wegovog gospodara; uostalom, takvi
prinudni gosti ne bi obed u~inili posebno ugodnim.
„Dovedi ih amo” zna~i, prema najpouzdanijim komen-
tatorima: zamoli, zakuni, ubedi, pridobij ih. Molim vas,
91
kakve veze imaju ovakva molba i gozba sa progonima?
Kada bismo stvari doslovno prihvatali, da li bi trebalo
biti hrom i slep da bismo se na{li pod okriqem crkve? Isus
u istoj paraboli veli: „Ne zovi prijateqa svojijeh, ni bra}e
svoje, no ro|aka svojijeh, ni susjeda bogatijeh” (Lk.
14:12); da li je to ikad shva}eno kao da se ne sme obedo-
vati sa ro|acima i prijateqima ukoliko su oni imu}niji?
Isus Hrist posle parabole o gozbi ka`e: „Ako ko do-
|e k meni, a ne mrzi na svojega oca, i na mater, i na `e-
nu, i na djecu, i na bra}u, i na sestre i na samu du{u svo-
ju, ne mo`e biti moj u~enik, itd. I koji od vas kad ho}e
da zida kulu ne sjede najprije i ne prora~uni {ta }e ga
stati, da vidi ima li da mo`e dovr{iti?” (Lk. 14:26,28)
Ima li ikoga na svetu dovoqno izopa~enog da bi zakqu-
~io kako treba mrzeti oca i mater? I nije li lako shvati-
ti da te re~i zna~e: ne kolebajte se izme|u mene i va{ih
najmilijih ose}awa?
Navode se re~i svetog Mateje: „Ako li wih ne poslu-
{a, ka`i crkvi; a ako li ne poslu{a ni crkve, da ti bude
kao neznabo`ac i carinik” (Mt. 18:17); ovo nipo{to ne
zna~i da treba progawati pagane i sakupqa~e poreza:
istina je da su oni prokleti ali wihova sudbina nije zato
prepu{tena puku. Ne samo da ovim slu`benicima nisu
uskra}ena bilo kakva gra|anska prava, ve} su im uka-
zane najvi{e povlastice; to je jedino zanimawe koje je u
Svetom pismu osu|eno, a najomiqenije je vlastima. Za-
{to, dakle, ne bismo prema na{oj zabludeloj bra}i ima-
li onoliko samilosti koliko po{tovawa ukazujemo na{oj
bra}i sakupqa~ima poreza?
Drugi odlomak koji je izuzetno zloupotrebqavan
poti~e od svetog Mateja (Mt. 21:19) i svetog Marka
(Mk. 11:13), i u wemu se ka`e da je Isus, budu}i gladan,
ujutro u{ao u vrt sa smokvama u kojem je zatekao sa-
mo li{}e jer je sezona smokava pro{la; prokleo je vrt
 92
koji se ubrzo osu{io.
Postoji vi{e razli~itih tuma~ewa ovog ~uda; ali ima li
ijednog koje bi odobravalo progone? Po{to vrt sa smo-
kvama nije mogao da rodi po~etkom marta, sasu{io se;
da li je to razlog da se na{oj bra}i nanosi bol u svako
doba godine? Po{tujmo u Svetom pismu sve ono {to u
na{im radoznalim i ta{tim du{ama mo`e da pobudi mu-
ke, ali ga ne izvr}imo da bismo postali neumoqivi i ne-
pomirqivi.
Progoniteqski duh koji sve zlouporebqava, svoje
opravdawe nalazi i u isterivawu trgovaca iz hrama i u
legiji demona isteranoj iz tela opsednutog u tela dve
hiqade odurnih zveri. Ali ko jo{ ne prime}uje da su ova
dva primera samo osuda koju izri~e sam Bog zbog po-
vrede zakona? Podizawe trgova~kih tezgi na prilazima
hramu predstavqalo je nepo{tovawe doma Bo`jeg.
Uzalud su sinedrij i sve{tenici odobravali trgovinu da bi
olak{ali prino{ewe `rtava: Bog kome su prinosili `rtve
nesumwivo je mogao, mada skriven iza qudskog obli~-
ja, da ukine ovo svetogr|e; mogao je ~ak i da kazni one
koji su u zemqu dovodili ~itava krda stoke zabrawene
zakonom koji je i sam po{tovao. Ovi primeri nemaju ni
najmawe veze sa progonima zbog dogme. Duh netole-
rancije se izgleda oslawa na najgore argumente po{to
svuda tra`i najslabija opravdawa.
Gotovo sve ostale re~i i dela Isusa Hrista pou~avaju
blagosti, strpqivosti, samilosti. Tu je otac porodice ko-
me se vra}a sin rasipnik (Lk. 15); tu je radnik koji sti`e
u posledwi ~as a pla}en je kao ostali (Mt. 20); tu je mi-
losrdni Samari}anin (Lk. 10); on sam pravda svoje u~e-
nike koji ne poste (Mt. 9:15); opra{ta gre{nici (Lk.
7:48); prequbnici iskqu~ivo savetuje vernost (Jn. 8:11);
~ak se upu{ta u prostosrda~nu radost svatova u Kani
koji podgrejani vinom tra`e jo{: spremno ~ini ~udo za
93
wih, vodu pretvara u vino (Jn. 2).
Ne quti se ~ak ni na Judu koji }e ga izdati; Petru na-
re|uje da ne koristi ma~ (Mt. 26:52, Jn. 18:11); preko-
reva Zabedejevu decu koja su po uzoru na Iliju htela da
bace s nebesa ogaw na grad koji nije hteo da ih prihva-
ti na konak (Lk. 9:54-55).
Na kraju umire kao `rtva zavisti. Ukoliko bi se usu-
dili da uporedimo sveto i profano, Boga sa ~ovekom,
wegova smrt, qudski govore}i, prili~no li~i na Sokrato-
vu. Gr~ki filozof umro je zbog mr`we sofista, sve{teni-
ka i narodnih vo|a; hri{}anski zakonodavac podlegao
je mr`wi kwi`evnika, fariseja i sve{tenika. Sokrat je
mogao da izbegne smrt ali nije `eleo; Isus Hrist se do-
brovoqno predao. Gr~ki filozof nije samo oprostio
svojim klevetnicima i nepravednim sudijama, ve} ih je
zamolio da se prema wegovoj deci, ukoliko budu do-
voqno sre}na pa zaslu`e wihovu mr`wu kao {to je to
bio slu~aj s wim, odnose kao prema wemu; hri{}anski
zakonodavac, beskona~no nadmo}an, zamolio je Oca
da oprosti wegovim neprijateqima. (Lk. 23:34)
Mada se ~inilo da se Isus Hrist pribojava smrti, ma-
da je strah koji je osetio bio toliko veliki da se znoj me-
{ao s krvqu (Lk. 22:44), {to je velika i retka pojava, to
je zbog toga {to se odva`io da se pot~ini slabostima
qudskog tela koje je preuzeo na sebe. Wegovo telo je
drhtalo ali je du{a ostala postojana; nau~io nas je da se
istinska snaga, istinska veli~ina, ogledaju u trpqewu za-
la kojima na{a priroda podle`e. Strepeti od smrti, a
ipak juriti u wen zagrqaj, predstavqa krajwu hrabrost.
Sokrat je sofiste smatrao za neznalice i odbacio ih
kao prevrtqive; Isus je, koriste}i se svojim bo`anskim
pravima, kwi`evnike i fariseje smatrao licemernim,
bezose}ajnim, slepim, pokvarenim, zmijama, gmizavci-
ma. (Mt. 23)
 94
Sokrat nije bio optu`en da `eli da osnuje novu sek-
tu; ni Isusa Hrista nisu gonili zato {to je `eleo da stvori
novu (Mt. 26:59). Ka`u da su sve{tenici i ~lanovi save-
ta tra`ili nekoga da la`no svedo~i protiv Hrista kako bi
ga pogubili.
I mada su tra`ili la`no svedo~ewe, nisu mu zamera-
li da javno propoveda protiv zakona. Zapravo, on je od
detiwstva do smrti bio veran Mojsijevom zakonu. Ob-
rezan je osmog dana po ro|ewu, kao i sva ostala deca.
Kasnije je bio kr{ten u Jordanu, u svetom jevrejskom
obredu koji upra`wavaju i drugi narodi Istoka. Sve ne-
podop{tine isprane su kr{tewem; tako su posve}ivali i
sve{tenike, zarawali su ih u vodu na praznik sve~anog
pokajawa.
Isus je po{tovao sve odredbe zakona: uvek je po{to-
vao {abat, uzdr`avao se od nedozvoqenog mesa, slavio
je sve praznike, ~ak je, uo~i smrti, proslavio Pashu; ni-
je bio optu`en ni zbog kakve nove vere, niti da upra-
`wava tu|e obrede. Ro|en je kao Izraeli}anin, ~itav `i-
vot je i proveo kao Izraeli}anin.
Dva svedoka koja su se pojavila na sudu optu`ila su
ga da je rekao „ja mogu razvaliti crkvu Bo`iju i za tri
dana na~initi je” (Mt. 26:61). Takav govor bio je ne-
shvatqiv Jevrejima sklonim telesnom, ali zbog toga ga
oni nisu optu`ili zbog osnivawa nove sekte.
1
Zapravo je Jevrejima bilo te{ko da razumeju, da ne ka`emo
nemogu}e, bez naro~itog otkrovewa, ovu neopisivu tajnu otelotvo-
rewa Sina bo`jeg, samog Boga. Post. 6 naziva sinove velika{a sino-
vima bo`jim: {tavi{e, veliki kedrovi u psalmima nazivaju se bo`jim
kedrovima, veliki vetar je bo`ji vetar, Saulova bolest je Bo`ja seta.
Ipak se ~ini da su Jevreji doslovno razumeli {to Isus sebe naziva Si-
nom bo`jim; i mada su te re~i smatrali licemerjem, to mo`e biti jo{
jedan dokaz wihovog nepoznavawa tajne ovaplo}ewa i Boga, Sina
bo`jeg, poslatog na zemqu radi spasewa qudi.
95
Ispitivao ga je prvosve{tenik koji mu je rekao: „Za-
kliwem te `ivijem Bogom da nam ka`e{ jesi li ti Hri-
stos, sin Bo`iji.” (Mt. 26:63) Nigde se ne ka`e {ta je pr-
vosve{tenik podrazumevao pod „sinom Bo`ijim”. Kat-
kad su se slu`ili ovim izrazom da bi ozna~ili pravedni-
ka1, kao {to su re~ „Belijalov sin” upotrebqavali da bi
ozna~ili pokvarewaka. Prosti Jevreji nisu imali pred-
stavu o svetoj tajni Bo`jeg sina, koji je i sam bio Bog
koji je si{ao na zemqu.
Isus mu je odgovorio: „Ali ja vam ka`em: odsele }e-
te videti sina ~ovje~ijega gde sjedi s desne strane sile i
ide na oblacima nebeskijem.” (Mt. 26:64)
Uvre|eni sinedrij je ovaj odgovor shvatio kao huqe-
we. Sinedrij nije imao nadle`nost ve}u od ove; Isusa su
odveli rimskom guverneru pokrajine i klevetni~ki ga
optu`ili da je remetilac javnog mira, da je pozivao na
nepla}awe danka cezaru i, pre svega, da se izdavao za
kraqa Jevreja. O~ito je dakle da je bio optu`en za zlo-
~in protiv dr`ave.
Guverner Pilat, po{to je doznao da je re~ o Galilej-
cu, uputio ga je najpre Irodu, tetrarhu Galileje. Irod je
smatrao da je nemogu}e da Isus namerava da se stavi
na ~elo stranke i predstavqa se za kraqa; ophodio se

prema wemu prezrivo i vratio ga Pilatu koji ga je osu-
dio iz bedne slabosti kako bi umirio bes upravqen pro-
tiv wega samog, utoliko vi{e {to je jednom ve} do`iveo
pobunu Jevreja o ~emu nas izve{tava Josif. Pilat nije
bio ~ak ni toliko velikodu{an kakvim }e se kasnije po-
kazati sudija Fist. (Dap. 25:16)
Sada postavqam pitawe da li su tolerancija ili neto-
lerancija bo`ansko pravo? Ako `elite da budete nalik
Isusu Hristu, budite mu~enici a ne d`elati.
×V
SVEDO^ENJA PROTIV NETOLERANCIJE
U pitawima religije, ukidati qudima slobodu da sa-
mi odabiru svoje bo`anstvo predstavqa bezbo`ni{tvo;
nijedan ~ovek, nijedan Bog ne `eli prinudnu slu`bu.
(Apologetika, ××IV)
Ako bi se za odbranu vere upotrebila sila, biskupi bi
se tome protivili. (Sveti Hilarije, kwiga I)
Religija pod prisilom vi{e nije religija: treba ube|i-
vati a ne prinu|ivati. Religija se ne name}e. (Laktanci-
je, kwiga III)
Nastojawe da one koje niste mogli ubediti razu-
* Donatizam – raskolni~ki pokret iz Severne Afrike koji je na-
gla{avao neophodnost duhovne i telesne ~istote sve{tenstva kao
preduslov pravosna`nosti svetih tajni; pokret se protivio saradwi sa
svetovnim vlastima i nagla{avao ideal mu~eni{tva. (prim. prev.)
97
mom, privu~ete silom, batinawem i zatvarawem, jeste
odurna jeres. (Sveti Atanasije, kwiga I)
Ni{ta nije protivre~nije religiji od prinude. (Sveti Ju-
stin mu~enik, kwiga V)
Da li treba da progonimo one koje Bog trpi, zapitao
je sveti Avgustin pre nego {to ga je sukob sa donatisti-
ma* u~inio preterano strogim.
Neka se nad Jevrejima ne vr{i nasiqe. (^etvrti kon-
cil u Toledu, pedeset {esti kanon)
Savetujte a ne prisiqavajte. (Pismo svetog Bernarda)
Ne nastojimo da prestupe iskorenimo nasiqem. (Po-
slanica francuskog sve{tenstva Luju ×III)
Nikad nismo odobravali surove ~inove. (Sabor sve-
{tenstva, 11. avgust 1560.)
Znamo da se za veru pridobija ube|ivawem, a ne
zapovedawem. (Fle{ije, biskup Nima, pismo 19)
Ne smeju se ~ak upotrebqavati ni uvredqivi izrazi.
(Biskup di Bele u Pastoralnoj pouci).
Upamtite da se bolesti du{e ne le~e prinudom i si-
lom. (Kardinal le Kami, Pastoralna pouka iz 1688.)
Prema svima poka`ite uqudnu trpeqivost. (Fenelon,
nadbiskup Kambrea, burgundskom vojvodi)
Prisilno ispovedawe neke vere je o~iti dokaz da duh
koji je vodi jeste neprijateq istine. (Diroa, rektor Sor-
bone, kwiga VI, poglavqe IV).
Nasiqe mo`e da stvori licemere; ube|ivawe ne delu-
je kada se ~esto pose`e za pretwama. (Tijemon, Crkve-
na istorija, tom VI)
^ini nam se da je u skladu sa pravedno{}u i zdravim
razumom da sledimo ranu crkvu koja se nikad nije ko-
ristila silom da bi u~vr{}ivala i {irila veru. (Predstavka
pariske skup{tine Anriju II)
Iskustvo nas u~i da je nasiqe sklonije da podstakne
 98
nego da izle~i zlo ~iji je koren u duhu, itd. (De Tu, Po-
slanica posve}ena Anriju II)
Vera se ne podsti~e udarcima ma~a. (Serizije, O vla-
davini Anrija IV i Luja ×III)
Nastojawe da se vera usadi u ne~ija srca je varvar-
sko, kao da uverewe mo`e da bude posledica prinude.
(Bulenviqe, Polo`aj Francuske)
Sa verom je kao i sa qubavqu: zapovesti ne va`e,
prisila jo{ mawe; nema ve}e slobode od qubavi i vere.
(Amelo de la Use, o Pismima kardinala Dosata)
Ako je nebo bilo dovoqno nakloweno da vam otkri-
je istinu, u~inilo vam je veliku milost; ali da li deca ko-
ja su primila zavet o~eva smeju da mrze onu koja su bez
wega ostala? (Duh zakona, kwiga ××V)
Od sli~nih odlomaka mogla bi se sastaviti obimna
kwiga. Na{e pri~e, besede, propovedi, moralne pouke,
katehizmi, svi odi{u i pou~avaju svetoj du`nosti milosr-
|a. Kakav slu~aj ili nedoslednost bi nas doveli do toga
da u praksi poreknemo teoriju koju svakodnevno ob-
znawujemo? Kada na{a dela pori~u na{ moral, to se de-
{ava zato {to verujemo da }emo imati izvesnu korist ~i-
ne}i suprotno od onoga ~emu pou~avamo; ali od progo-
na i mr`we na{ih neistomi{qenika sigurno nema nikakve
dobiti. Ponovo se, dakle, javqa apsurd u netoleranciji.
Ali, treba re}i da oni koji nastoje da pogaze savest nisu
nimalo naivni. Wima je posve}eno slede}e poglavqe.
×VI
RAZGOVOR IZME\U
UMIRU]EG I ZDRAVOG ^OVEKA
Gra|anin jedne varo{i u unutra{wosti nalazio se u
agoniji; neki zdrav ~ovek ga je posetio i vre|ao u po-
sledwim trenucima govore}i mu:
„Bedni~e! Ugledaj se na mene i potpi{i ovu izjavu,
priznaj da se u kwizi koju ni ti ni ja nikad nismo pro~i-
tali nalazi pet re~enica; budi uvek na strani Lanfrana
protiv Beran`era, na strani svetog Tome protiv svetog
Bonaventure; podr`i Drugi nikejski sabor nasuprot
Frankfurtskom saboru; objasni mi da re~i „jer je otac
moj ve}i od mene” (Jn 14:28), odjedanput zna~e „Veli-
ki sam poput wega”.
 100
Reci mi kako Otac sve prenosi Sinu, osim o~instva,
ili }u tvoje telo baciti na smetli{te; tvoja deca ni{ta ne-
}e naslediti od tebe, tvojoj `eni }e oduzeti imawe, a
tvoja porodica }e prositi za komad hleba koji im moji
bli`wi ne}e udeliti.
UMIRU]I:
Jedva ~ujem {ta mi govorite; pretwe koje mi izri~e-
te zvu~e u mom uhu zbuwuju}e, uznemiruju moju du-
{u i moju smrt ~ine u`asnom. Za ime Bo`je, smilujte se
prema meni.
VARVARIN:
Milost! Ako se sa mnom ne slo`i{ u svemu, ne mo-
gu da budem milosrdan.
UMIRU]I:
Avaj! Vidite da su sva moja ~ula u ovim posledwim
trenucima i{~ilela, sve kapije mog razuma su zatvorene;
moje misli su se razbe`ale, moja svest se gasi. Da li sam
u stawu da se raspravqam?
VARVARIN:
Ah, pa ako ne mo`e{ da veruje{ u ono {to `elim, re-
ci da veruje{ i to }e mi biti dovoqno.
UMIRU]I:
Kako mogu da vas sla`em da biste me prihvatili?
Uskoro }u se na}i pred Bogom koji ka`wava obmanu.
VARVARIN:
Nije va`no. Ima}e{ zadovoqstvo da te sahrane na
grobqu, a tvoja `ena i deca }e imati od ~ega da `ive.
Umri kao licemer; licemerje je dobra stvar, kao {to ka-
`u, to je po~ast koju porok odaje vrlini. Prijatequ, ma-
101
lo licemerja nikome ne {kodi.
UMIRU]I:
Avaj! Vi prezirete Boga ili ga ne priznajete, po{to
od mene zahtevate smrtnu la`, vi koji }ete se uskoro
na}i pred wegovim sudom gde }ete odgovarati zbog
ove la`i.
VARVARIN:
[ta, bestidni~e! Ja da ne priznajem Boga!
UMIRU]I:
Oprostite, brate, bojim se da ga niste spoznali. Onaj
koga po{tujem u meni obnavqa snagu da bih vam umi-
ru}im glasom rekao da biste, ukoliko verujete u Boga,
morali prema meni pokazati samilost. Dao mi je `enu i
decu, ne dozvolite da umru u bedi. [to se mog tela ti~e,
u~inite s wim {to god `elite, ostavqam vam ga, ali vas
zakliwem da verujete u Boga.
VARVARIN:
Uradi bez razmi{qawa ono {to sam ti rekao; tra`im
i nare|ujem ti to.
UMIRU]I:
A zbog ~ega me toliko mu~ite?
VARVARIN:
Kako zbog ~ega? Ako dobijem tvoj potpis, on }e mi

pomo}i da dobijem lep kanonikat.
UMIRU]I:
Ah, brate! Evo mog posledweg trena; umirem, mo-
li}u se Bogu da vam se obrati i da vas preobrati.
VARVARIN:
Do|avola, bestidnik se nije potpisao! Potpisa}u
umesto wega i krivotvoriti wegov potpis.
Slede}e pismo je potvrda sli~nog pona{awa.
×VII
PISMO JEDNOG BENEFICIJATA
ISUSOVCU LE TELIJEU
NAPISANO 6. MAJA 1714.1
Pre~asni o~e,
Priklawam se zapovestima Va{eg Preosve{tenstva
da Vam predstavim najcelishodniji na~in za izbavqewe
Isusa i wegovog dru{tva od wihovih neprijateqa. Sma-
tram da u kraqevstvu nije preostalo vi{e od petstotina
1
Kada je ovo napisano 1762. godine, red isusovaca nije bio za-
brawen u Francuskoj. Da su se na{li u nesre}nom polo`aju, pisac
bi svakako imao vi{e obzira. Ali podsetimo se da oni nikada nisu
bili progoweni ve} su bili progoniteqi. Neka od primera isusovaca
zadrhte svi oni koji bi, jo{ netolerantniji od wih, jednog dana
odlu~ili da progone svoje sugra|ane koji ne prihvataju wihova
besmislena shvatawa. (Napomena dodata 1771.)
103
hiqada hugenota, neki ka`u milion, drugi milion i po;
ali koliko god bio wihov broj, evo mog mi{qewa koje
Vam ponizno dostavqam po svojoj obavezi.
1. Lako je u istom danu uhvatiti sve propovednike i
obesiti ih istovremeno na jednom mestu, ne samo zbog
javnosti ve} i zbog lepote prizora.
2. Naredio bih ubistvo wihovih o~eva i majki na spa-
vawu, jer ako bismo ih ubili na ulicama, to bi moglo da
izazove izvestan nemir; neko bi se ~ak mogao spasiti,
{to bi svakako trebalo izbe}i. Ovo pogubqewe je neop-
hodna posledica na{ih uverewa – ako treba ubiti jereti-
ka, kao {to dokazuju toliki zna~ajni teolozi, o~igledno
je neophodno ubiti ih sve.
3. Smesta bih poudavao sve devojke za dobre kato-
like po{to ne smemo da dozvolimo da se broj stanovni-
ka suvi{e smawi posle nedavnog rata; {to se ti~e ~etrna-
estogodi{wih i petnaestogodi{wih de~aka, ve} ogrezlih
u r|ave obi~aje, po{to ih je neprili~no ubiti, smatram da
ih je sve potrebno u{kopiti, da se taj soj vi{e nikad ne bi
pojavio. Mla|e de~ake treba odgojiti u {kolama i bi~e-
vati ih dok ne nau~e napamet dela San~eza i Moline.*
4. Smatram da isto treba postupiti, bez izuzetka, i
prema svim luteranima iz Alzasa, po{to sam 1704. go-
dine primetio dvojicu staraca iz te pokrajine koji su se
smejali na dan bitke kod Hoh{teta**.
5. Odredba o jansenistima }e vam se mo`da u~initi
pomalo neprili~nom. Smatram da ih ima bar {est milio-
na, ali ~ovek va{eg uma ne bi smeo toga da se upla{i. U
janseniste ubrajam sve sudove koje besramno podr`a-
vaju slobode galikanske crkve. Uz uobi~ajeni oprez, Va-
* San~es i Molina, {panski jezuitski teolozi, poznati po svojim
te{ko razumqivim delima. (prim. prev.)
** Re~ je o bici iz Tridesetogodi{weg rata u kojoj su protestan-
ti pobedili. (prim. prev.)
 104
{e Preosve{tenstvo bi trebalo da razmisli o na~inu da se
svi ovi naprasiti duhovi priklone Vama. Barutna zavera
nije postigla `eqeni uspeh po{to je jedan od zaverenika
sasvim neumesno hteo da spase `ivot nekom svom pri-
jatequ; ali budu}i da Vi nemate prijateqa, sli~nih nepri-
jatnosti se ne morate pribojavati; bi}e vam znatno lak{e
da sve skup{tine u kraqevstvu oborite uz pomo} izuma
monaha [varca, nazvanog pulvis pyrius. Ra~unam da }e
nam za svaku pojedina~nu skup{tinu biti potrebno tri-
deset {est buradi baruta, tako da mno`ewem dvanaest
skup{tina sa trideset {est buradi, dobijamo ~etiri stotine
trideset dva bureta; ako je cena bureta sto perpera po
komadu, dobija se svota od sto osamdeset hiqada {est
stotina funti, {to je sitnica za Va{e Preosve{tenstvo.
Po{to skup{tine budu dignute u vazduh, prene}ete
wihove nadle`nosti na pripadnike va{e kongregacije
koji savr{eno poznaju zakone u kraqevstvu.
6. Bi}e lako otrovati Kardinala de Noaja koji je pro-
stodu{an ~ovek i ni~ega se ne pla{i.
Va{e Preosve{tenstvo }e upotrebiti ista sredstva da
preobrati i neke druge zabludele biskupe; wihove bi-
skupije, uz posredovawe pape, preuze}e isusovci; tako
}e svi biskupi biti na pravoj strani, a svi `upnici, {to je
moj predlog, promi{qeno odabrani od biskupa uz pri-
stanak Va{eg Preosve{tenstva.
7. Po{to se jansenisti pri~e{}uju bar na Uskrs, ne bi
bilo lo{e hostije uvaqati u otrov kojim su se poslu`ili
prilikom osvete kraqu Henriju VII. Neko bi mogao da
mi zameri da se u ovoj operaciji izla`emo opasnosti da
pobijemo i moliniste; to je ozbiqna zamerka, ali nema
nijednog poduhvata koji sa sobom ne nosi neprijatno-
sti, nijednog sistema kome propast ne preti sa raznih
strana. Ako bi nas ovakve sitne nevoqe zaustavqale, ni-
kada ne bismo dovr{ili nijedan posao; uostalom, budu-
105
}i da je re~ o uspostavqawu najve}eg mogu}eg dobra,
ne treba se skandalizovati ako veliko dobro sa sobom
donese i neke r|ave pojave koje ne zavre|uju pa`wu.
Nemamo zbog ~ega da sebi zamerimo: pokazalo se
da su svi tobo`wi protestanti, svi jansenisti, osu|eni na
pakao; mi samo ubrzavamo dolazak trenutka u kojem
bi se ionako na{li na tom odredi{tu.
Isto tako je jasno da molinisti pola`u pravo na raj;
prema tome, ubijaju}i ih iz nehata i bez ikakve zle na-
mere, mi samo ubrzavamo wihovu radost. I u jednom i
u drugom slu~aju mi smo sluge Provi|ewa.
[to se ti~e onih koje bi brojke mogle da zastra{e,
Va{e Preosve{tenstvo }e mo}i da im napomene da je
od vremena procvata crkve do 1707, tj. tokom pribli`no
hiqadu ~etiri stotine godina, teologija gurnula u smrt
vi{e od pedeset miliona qudi, a ja predla`em da zbog
toga podavimo ili pobijemo ili otrujemo pribli`no {est
miliona pet stotina hiqada.
Mo`da }e nam jo{ zameriti da moja ra~unica nije
pravedna i da gre{im: naime, re}i }e da ako je tokom
hiqadu ~etiri stotine godina ubijeno svega pedeset mi-
liona qudi zbog teolo{kih razlika, dilema i antilema, to
godi{we daje samo trideset pet hiqada sedam stotina
~etrnaest qudi, a da ja ovako ubijam {est miliona ~etiri
stotine {ezdeset ~etiri hiqade dve stotine osamdeset i
pet osoba vi{e u jednoj godini.
Ali, zapravo, ovaj spor je prili~no detiwast; moglo
bi se re}i da je ~ak bezbo`an. Zar se iz mojih razma-
trawa ne vidi da spasavam `ivot svim katolicima na
ovom svetu? I kada bismo `eleli, nikada ne bismo mo-
gli da uzvratimo na sve kritike. Uz duboko po{tovawe
prema Va{em Preosve{tenstvu,
Veoma ponizni, poslu{ni i pokorni R...,
rodom iz Angulema, prefekt Kongregacije

Ovaj poduhvat nije mogao da se ostvari jer je otac
Le Telije nai{ao na izvesne pote{ko}e a Wegovo Preo-
sve{tenstvo je slede}e godine bilo proterano. No kako
vaqa ispitati razloge za i protiv, dobro je istra`iti u ko-
jim slu~ajevima bismo zakonito mogli da primenimo
gledi{ta Le Telijeovog korespondenta. Izgleda da bi bi-
lo te{ko ostvariti ovu nameru u svim ta~kama; ali treba
prou~iti pod kojim okolnostima se qudi moraju ve{ati
ili stavqati na to~ak, a neistomi{qenici bacati u okove.
To je predmet slede}eg poglavqa.
×VIII
JEDINI SLU^AJEVI U KOJIMA
JE NETOLERANCIJA LJUDSKO PRAVO
Da bi neka vlast izgubila pravo da ka`wava prestu-
pe qudi, potrebno je da ovi prestupi ne budu zlo~ini;
oni su zlo~ini samo kada ugro`avaju dru{tvo; oni ugro-
`avaju dru{tvo ukoliko podsti~u fanatizam; stoga je po-
trebno da qudi u sebi najpre savladaju fanatizam jer sa-
mo tako mogu da zaslu`e toleranciju.
Ako je nekoliko mladih isusovaca, znaju}i da crkva
osu|uje otpadnike i znaju}i da su jansenisti jednom
* Oratorijanci – kongregacija koju je 1564. godine osnovao Fi-
lip Neri, a papa potvrdio 1575; odlikuje se sklono{}u ka misticizmu.
(prim. prev.)
107
papskom bulom i osu|eni, zapalilo dom O~eva Orato-
rija zato {to je oratorijanac* Kenel bio jansenista, pro-
isti~e jasna obaveza da ovi isusovci budu ka`weni.
Isto tako, ako su {irili ka`wive ideje, ako je wihov
zavod bio suprotan zakonima kraqevstva, nemogu}e je
izbe}i ukidawe wihovog dru{tva i uni{titi isusovce da bi
od wih napravili gra|ane; u su{tini to je imaginarno zlo,
ali je za wih stvarno dobro, jer {ta je zlo u tome {to }e
nositi kratku ode}u umesto sve{teni~ke odore i biti slo-
bodni a ne robovi? U miru se raspu{taju ~itave regi-
mente koje se na to ne `ale; za{to isusovci toliko glasno
vi~u kada se wihovi redovi ukidaju u korist mira?
Da su frawevci, obuzeti svetim poklonstvom prema
Bogorodici, opusto{ili crkvu jakobinaca koji smatraju
da je Marija ro|ena u prvobitnom grehu, bili bismo
obavezni da i prema wima postupimo gotovo isto tako
kao prema isusovcima.
Isto bismo u~inili i sa luteranima i kalvinistima. I oni
bi mogli da ka`u: sledimo naloge vlastite savesti, boqe
je pot~initi se Bogu nego qudima; mi smo stado, mora-
mo da iskorenimo vukove; jasno da su oni sami u tom
slu~aju vukovi.
Jedan od naj~udovi{nijih primera fanatizma bila je
mala sekta u Danskoj ~iji je u~ewe bilo najboqe na sve-
tu. Ovi qudi su `eleli da svojoj sabra}i osiguraju ve~no
spasewe. Me|utim, posledice ovog u~ewa bile su je-
dinstvene. Znali su da su sva deca koja umru nekr{te-
na osu|ena na prokletsvo, a da ona koja imaju sre}u da
umru neposredno posle kr{tewa u`ivaju u ve~noj slavi.
U skladu sa tim, ubijali su sve tek kr{tene de~ake i de-
voj~ice na koje bi nai{li; za wih je to zna~ilo udeliti qu-
dima najve}e dobro, tako su ih sa~uvali od greha, bede
ovostranog `ivota i pakla; neizbe`no su ih slali na ne-
 108
besa. Ali ovi milosrdni qudi nisu prihvatali da je nedo-
pustivo ~initi i najmawe zlo radi velikog dobra, da ne-
maju nikakvih prava nad `ivotima ove de~ice, da ve}i-
na o~eva i majki pokazuje sasvim qudsku `equ da svo-
je sinove i k}eri vole u svojoj blizini umesto da ih vide
mrtve makar i u ciqu odlaska u raj. Ukratko, sud mora
da ka`wava ubistva, ~ak i ako su po~iwena sa dobrim
namerama.
Izgleda da bi Jevreji imali vi{e prava od bilo kog
drugog da nas pqa~kaju i ubijaju. U Starom zavetu po-
stoji stotinu primera trpeqivosti, ali ima i nekoliko pro-
tivnih primera i propisa. Bog im je u nekoliko navrata
zapovedio da ubijaju neznabo{ce u svojim redovima i
da pri tome po{tede samo devojke stasale za udaju. Oni
nas smatraju neznabo{cima i, mada bismo ih mi danas
tolerisali, moglo bi se desiti da kada bi oni zagospoda-
rili svetom, jedino bi na{e k}eri bile po{te|ene.
Posebno bi im neizostavna du`nost bila da pobiju
sve Turke budu}i da Turci gospodare zemqom Etejaca,
Jevusejaca, Amorejaca, Jersenejaca, Havejaca, Ara~a-
na, Kineja, Samari}ana. Na ove narode je ba~ena ana-
tema; wihova zemqa, dvadeset pet miqa duga, pripala
je Jevrejima na osnovu nekoliko uzastopnih sporazu-
ma. Po{to oni moraju da se vrate na svoja imawa, mu-
hamedanci su vi{e od hiqadu godina uqezi na wihovoj
zemqi.
Kada bi Jevreji danas tako razmi{qali, jasno je da ne
bi bilo druga~ijeg odgovora nego da budu ba~eni u
tamnice.
To su gotovo jedini slu~ajevi u kojima se netoleran-
cija ~ini razumnom.
×I×
IZVE[TAJ O JEDNOJ
BURNOJ RASPRAVI U KINI
U prvim godinama vladavine velikog cara Kang-Hi-
ja, neki mandarin iz jednog grada u kantonu za~uo je
veliku buku koja je dopirala iz susedne ku}e; raspitao
se da li je neko stradao; rekli su mu da se raspravqaju
ispovednik danske zajednice, jedan kapelan iz Batavije
i jedan isusovac; pozvao ih je, poslu`io ih ~ajem i slat-
kim i zapitao ih zbog ~ega se sva|aju.
Isusovac mu je odgovorio da wemu koji je uvek u
pravu te{ko pada {to ima posla sa qudima koji su u ve-
~itoj zabludi; da se najpre obja{wavao s najve}om uzdr-
 110 111

`ano{}u, ali da mu je strpqewe naposletku popustilo. „To i nije tako o~igledno”, re~e mandarin, „moglo
Mandarin ga je obazrivo podsetio koliko je u~tivost bi se pokazati da ste sva trojica u zabludi; zanimalo bi
neophodna u sporewu i rekao mu da se u Kini nikada me da vas saslu{am jednog po jednog.”
ne sva|aju i zapitao ga o ~emu je re~ u wihovom sporu. Isusovac je potom odr`ao prili~no duga~ak govor,
Isusovac mu je odgovorio: „Gospodaru, pozivam tokom kojeg su Danac i Holan|anin slegali ramenima;
vas da presudite; ova dva gospodina odbijaju da se po- mandarin ga ni{ta nije razumeo. Zatim je progovorio
vinuju odlukama Tridentskog sabora.” Danac; dva wegova suparnika su ga sa`aqivo posma-
„To me ~udi”, re~e mandarin. Okrenuv{i se dvojici trala, a mandarin i daqe ni{ta nije razumeo. I Holan|a-
naposlu{nika re~e: „^ini mi se, gospodo, da bi trebalo nina je zadesila ista sudbina. Napokon, sva trojica su se
da uva`avate stavove jedne velike skup{tine, ne znam zapri~ala i razmenila prosta~ke uvrede. ^asni manda-
{ta je Tridentski sabor, ali vi{e osoba je uvek u~enije od rin imao je prili~nih muka da presudi, pa im je rekao:
jedne. Niko ne bi smeo da veruje kako zna vi{e od dru- „Ako `elite da va{a doktrina ovde bude dopu{tena, po-
gih i da je razum nastawen samo u wegovoj glavi; tako trudite se da ne budete netrpeqivi prema drugima niti
u~i na{ veliki Konfucije, i ako mi verujete na re~, u~ini- `rtve tu|e netrpeqivosti.”
}ete sebi uslugu da tako postupite i u vezi sa Trident- Po izlasku sa prijema, isusovac je nai{ao na misiona-
skim saborom.”
Tada Danac progovori: „Gospodar nam se obratio
sa najve}om mudro{}u; mi smo obavezni da po{tujemo
velike skup{tine, ~ak se u potpunosti dr`imo i stavova
izra`enih na vi{e sabora pre Tridentskog.”
„Ako je to slu~aj”, re~e mandarin, „molim vas da mi
oprostite, svakako ste u pravu. Dakle, ovaj Holan|anin
i vi delite mi{qewe i obojica ste protiv jadnog isusovca?”
„Nipo{to”, re~e Holan|anin, „ovaj ~ovek ima goto-
vo isto tako ekstravagantne stavove kao i slatkore~ivi
isusovac; nezamislivo je da bih ja to prihvatio.”
„Ne shvatam vas”, re~e mandarin, „zar niste sva tro-
jica hri{}ani? Niste li sva trojica stigli u na{e carstvo da
pou~avate hri{}anstvu? Zar ne biste trebali da se dr`i-
te istih dogmi?”
„Vidite, gospodaru”, re~e isusovac, „ova dva ~ove-
ka su smrtni neprijateqi, a obojica se sva|aju sa mnom;
o~ito je da su obojica u zabludi i da je razboritost samo
na mojoj strani.”

ra jakobinca; ispri~ao mu je da je presu|eno u wegovu
korist, uveravaju}i ga da istina uvek pobe|uje. Jakobi-
nac mu re~e: „Da sam ja bio tamo, presuda ne bi bila u
va{u korist; dokazao bih da la`ete i da ste paganin.”
Planula je sva|a; jakobinac i isusovac uhvatili su se za
kose. Mandarin, obave{ten o skandalu, obojicu je po-
slao u zatvor. Mandarinov zamenk upitao je sudiju:
„Koliko vremena Va{a Visost `eli da ih zadr`i u pritvo-
ru? – Dok se ne dogovore, odogovori sudija. – Ah!, re-
~e zamenik mandarina, zna~i osta}e u zatvoru do kraja
`ivota. – Pa dobro!, re~e sudija, dok ne oproste jedan
drugome. – Nikad ne}e oprostiti jedan drugome, re~e
drugi, poznajem ih. – E pa onda!, re~e mandarin, dok
ne po~nu da se prave da su oprostili jedan drugome.”
××
DA LI JE KORISNO DR@ATI
NAROD U SUJEVERJU
Slabost qudskog roda i wegova izopa~enost su toli-
ke da mu je nesumwivo boqe da se pot~ini svi mogu}im
sujeverjima, pod uslovom da ona nisu smrtonosna, ne-
go da `ivi bez vere. Qudima je oduvek nedostajala ne-
kakva ko~nica i mada je bilo sme{no prinositi `rtve fa-
unima, {umskim bogovima, nimfama, daleko je razum-
nije i korisnije bilo klawati se ovim fantasti~nim prili-
kama bo`anstva nego se prepustiti ateizmu. Ateista ko-
ji bi bio promi{qen, nasilan i mo}an, predstavqao bi ne-
113
voqu kobnu koliko i krvolo~ni sujevernik.
Kad qudi nemaju ispravne pojmove o bo`anstvu, na-
me}u im se pogre{na razmi{qawa, kao {to se u nesre}-
na vremena u nedostatku pravog trguje la`nim novcem.
Paganin je strahovao da ne padne u zlo~in iz straha da
}e ga kazniti la`ni bogovi; Malabarac se pla{io da }e ga
kazniti wegov kumir. Svuda gde postoji organizovano
dru{tvo, neophodna je religija; zakoni vode ra~una o
poznatim zlo~inima, a religija o tajnim prestupima.
Me|utim, kada qudi prihvate ~istu i svetu religiju,
sujeverje postaje ne samo beskorisno, ve} i veoma opa-
sno. Ne bismo smeli da poku{avamo da hranimo `irom
one koje je Bog nahranio hlebom.
Sujeverje u odnosu na religiju predstavqa isto {to i
astrologija u odnosu na astronomiju, ludu sestru iste,
veoma mudre majke. Te dve k}eri dugo su dr`ale ~ita-
vu zemqu u pot~iwenosti.
Kada su se u stole}ima na{eg varvarstva jedva mo-
gla prona}i dva feudalna gospodara koja su u svom do-
mu imala Novi zavet, moglo se oprostiti prosto pripo-
vedawe bajki puku, tj. istim feudalnim gospodarima,
wihovim priglupim `enama i sirovim dvoranima; uve-
ravali su ih da je sveti Hristifor preneo dete Isusa s jed-
ne na drugu obalu reke; pored toga zatrpavali su ih pri-
~ama o ve{ticama i bezumnima; zami{qali da sveti Lu-
ka le~i kapqu a sveta Klara vida bolesne o~i. Deca su
verovala u vukodlake, a o~evi u u`e svetog Frawe. Broj
relikvija postao je beskona~an.
Skrama tolikog sujeverja odr`ala se jo{ neko vreme
me|u narodima, ~ak i kada je religija bila pro~i{}ena.
Poznato je da kada je gospodin De Noaj, biskup [alo-
na, oteo i bacio u vatru navodnu relikviju pup~ane vrp-
ce Isusa Hrista, ~itav grad [alon ga je izveo na su|ewe.
Me|utim, on je imao dovoqno hrabrosti i milosti i na-
 114 115

posletku uspeo da uveri sugra|ane da se u Isusa Hrista {to se vladalo u doba Garasa i Menoa.
mo`e verovati duhom i istinom, bez obzira da li se pup- Ako bi u~iteqi zabluda, da ka`em veliki u~iteqi, ta-
~ana vrpca nalazi u crkvi ili ne. ko dugo pla}ani i po~astvovani {to su zaglupqivali qud-
Oni koje su zvali jansenisti, dosta su doprineli po- ski rod, danas naredili da se poveruju u to da seme mo-
stepenom iskorewivawu iz duha naroda ve}ine pogre- ra da istruli da bi klijalo, da zemqa stoji nepokretno na
{nih shvatawa koja su obe{~astila hri{}ansku veru. Pre- svojim temeqima i da se uop{te ne okre}e oko Sunca,
stalo je verovawe da je dovoqno tokom trideset dana da plima i oseka nisu prirodne posledice gravitacije, da
ponavqati molitvu Bogorodici da bi se dobilo sve {to se duga ne nastaje prelamawem i refleksijom svetlosnih
po`eli i da ~ovek mo`e neka`weno da gre{i.
Naposletku, gra|anstvo je po~elo da sumwa u to da
sveta Genoveva daruje ili zaustavqa ki{u, i da sam Bog
upravqa ovim pojavama. Monasi su bili za~u|eni {to wi-
hovi sveci vi{e ne ~ine ~uda; a kada bi se pisci @ivota sve-
tog Fransisa Ksaverskog vratili na ovaj svet, ne bi se usu-
dili da napi{u kako je ovaj svetac vaskrsnuo devet mr-
tvaca, da se istovremeno nalazio na moru i na zemqi, i da
je wegovo raspe}e, kada je upalo u more, izneo neki rak.
Isto se dogodilo i sa ekskomunikacijama. Na{i isto-
ri~ari tvrde da kad je kraq Rober bio ekskomuniciran
od pape Grgura V zato {to je o`enio svoju pomajku
princezu Bertu, wegove sluge bacale su kroz prozor
meso slu`eno kraqu, kraqica Berta je rodila gusku kao
kaznu zbog ovog incestnog braka. Danas se sumwa da
je posluga ekskomuniciranog kraqa Francuske bacala
wegove obroke kroz prozor i da je kraqica na sli~an na-
~in donela na svet gu{~e.
Ako u nekom kutku predgra|a jo{ postoje konvul-
zionisti, radi se o mu~noj bolesti koja napada najopaki-
je me{tane. Svakim danom razboritost se {iri po Fran-
cuskoj, po radwama trgovaca i domovima velika{a.
Treba negovati plodove ove razboritosti, utoliko pre
{to je nemogu}e spre~iti wihovo truqewe. Francuskom
se ne mo`e vladati po{to su je prosvetlili Paskal, Nikol, * Ultamontanizam – shvatawe u Rimokatoli~koj crkvi po kome
Arno, Bose, Dekart, Gasendi, Bejl, Fontenel, itd, kao je Rim, tj. papa, duhovno sredi{te hri{}anske crkve. (prim prev.)

zraka, itd, i kada bi se oslawali na pogre{no tuma~ene
delove Svetog pisma da bi na wima utemeqili svoje za-
povesti, kako bi ih danas razumeli u~eni qudi? Da li bi
izraz zveri bio prejak? A da su se ovi mudri gospodari
poslu`ili silom i progonom da bi uspostavili vlast svog
otu`nog neznawa, da li bi bilo neumesno nazvati ih di-
vqim zverima?
[to su mona{ka sujeverja omra`enija, utoliko su bi-
skupi po{tovaniji, a parosi uva`eniji; oni ~ine samo do-
bro, a fratarsko ultramontansko* sujeverje nanosi pri-
li~no zlo. Ali od svih sujeverja, nije li najopasnija mr-
`wa prema bli`wem zbog wegovih stavova? Nije li o~i-
gledno da je razumnije po{tovati svetu pup~anu vrpcu,
sveti prepucij, Bogorodi~ino mleko i haqinu, nego pre-
zirati i progoniti brata?
××I
VRLINA VREDI VI[E OD ZNANJA
[to je mawe dogmi, mawe je i sporova; mawe spo-
rova zna~i mawe nesre}a: ako to nije istina, onda ja
gre{im.
Religija je ustanovqena da bi nas usre}ila u ovoze-
maqskom i onostranom `ivotu. [ta je potrebno da bi-
smo bili sre}ni u budu}em `ivotu? Biti pravedan.
* Socrates (380-440), sholastik. (prim. prev.)
117
A {ta je potrebno da bismo bili sre}ni u ovom, ono-
liko koliko nam slabost na{e prirode to dopu{ta? Biti
pomirqiv.
Vrhunac ludila bi predstavqalo nastojawe da se svi
qudi dovedu do jednoobraznog mi{qewa o metafizici.
Mnogo lak{e bismo pot~inili ~itavu vasionu oru`jem,
nego {to bi pokorili sve duhove jednog jedinog grada.
Euklid je uspeo da sve qude u potpunosti ubedi u geo-
metrijske istine. Za{to? Zato {to nijedna od wih nije
protivna slede}em aksiomu: dva i dva jesu ~etiri. Sasvim
je druga~ija stvar sa me{avinom metafizike i teologije.
Kad su nadbiskup Aleksandar i sve{tenik Arios ili
Arijan zapo~eli spor o na~inu na koji je Logos proiste-
kao od Oca, car Konstantin im je najpre uputio re~i ko-
je nam prenose Eusebije i Sokrat*: „Vi ste velike buda-
le {to se sporite o stvarima koje ne mo`ete da shvatite”.
Da su obe strane bile dovoqno mudre da zakqu~e
kako je car bio u pravu, hri{}anski svet slede}ih tristo
godina ne bi toliko ogrezao u krv.
Ima li ne~eg bezumnijeg i stra{nijeg nego qudima re-
}i: „Prijateqi, nije dovoqno biti odani sluga, poslu{no
dete, ne`an otac, pravedni sused, sve obavqati vaqano,
negovati prijateqstvo, be`ati od nezahvalnosti, u miru
se moliti Isusu Hristu; potrebno je znati i kako smo upu-
}eni u ve~nost; a ukoliko ne umete da razlikujete ho-
mooúsios u hipostazi*, oda}emo vam da }ete zauvek
goreti; a u o~ekivawu toga po~e}emo da vas koqemo.”?
[ta bi na ovo rekli Arhimed, Posejdon, Varon, Ka-
ton, Ciceron?
Konstantin nije istrajao u svojoj re{enosti da u}utka
* homooúsios (gr~ki) – jednak, iste su{tine; hipostaza (gr~ki) –
osnova, supstancija, su{tina, bi}e. Na Nikejskom saboru utvr|eno
je da je Hrist sa Bogom Ocem homooúsios. Arije je tvrdio da je
Hrist sa Bogom Ocem samo homoiusius (sli~an). (prim. prev.)
 118
obe strane; mogao je u svoju palatu da dovede vo|e su-
kobqenih tabora, mogao je da ih upita s kakvim pra-
vom uznemiravaju svet: „Imate li ovla{}ewa Svete po-
rodice? [ta se vas ti~e da li je Logos stvoren ili ro|en
sve dok smo mu odani, sve dok propovedamo smernost
i upra`wavamo je shodno na{im mogu}nostima? Po~i-
nio sam mnogo gre{aka u svom `ivotu, kao i vi; vi ste
ambiciozni, a i ja sam; carstvo sam sa~uvao okrutnosti-
ma i la`ima; pobio sam gotovo sve svoje bli`we; kajem
se zbog toga i `elim da ispa{tam zbog svojih zlo~ina
unose}i mir u Rimsko carstvo; ne spre~avajte mi da u~i-
nim jedino dobro kojim bi se mogla zaboraviti moja ra-
nija varvarstva; pomozite mi da svoje dane okon~am u
miru.” Mo`da ne bi postigao ni{ta me|u stranama u
sporu; mo`da bi mu ponudili da vodi sabor u dugoj cr-
venoj ode`di, sa ukrasima od dragog kamewa na glavi.
To je, me|utim, otvorilo vrata svim po{astima koje
su iz Azije nahrupile na Zapad. Iz svakog osporavanog
stiha proistekla je po jedna besna furija naoru`ana sofi-
zmima i bode`om koji je sve qude u~inilo bezose}ajnim
i okrutnim. Huni, Heruli, Goti i Vandali koji su se po-
javili, naneli su nebrojeno mawe zla, a najve}e je bilo
{to su se naposletku i sami upleli u ove kobne sva|e.
××II
O OP[TOJ TOLERANCIJI
Nije potrebna velika ve{tina, niti naro~ita re~itost,
da bi se dokazalo da hri{}ani moraju da trpe jedni dru-
ge. Idem korak daqe i poru~ujem da je sve qude po-
trebno posmatrati kao na{u bra}u. Kako, Tur~in moj
brat? Kinez moj brat? Jevrejin? Sijamac? Da, nesum-
wivo; nismo li svi mi deca jednog oca i stvorewa istog
Boga?
 120
Ali ti narodi nas preziru, oni nas zovu neznabo{ci-
ma! Pa {ta! Re}i }u im da gre{e. ^ini mi se da bih mo-
gao da bar zaprepastim umi{qene predstave nekog
imama ili budiste kad bih im rekao otprilike ovako:
„Ova mala planeta, koja predstavqa tek ta~ku,
okre}e se u prostoru, kao i tolike druge planete; izgu-
bqeni smo u tom prostranstvu. ^ovek visok pribli`no
pet stopa svakako predstavqa malu stvar u vasioni. Jed-
no takvo jedva primetqivo bi}e, negde u Arabiji ili u
postojbini Kafra, ka`e nekim svojim susedima: ‘Slu{aj-
te me, jer me je prosvetlio Bog svih svetova: na Zemqi
postoji devet stotina miliona mrava kao {to smo mi, ali
je samo moj mraviwak Bogu mio; svi ostali su mu za
vek vekova prokleti; sre}an }e biti samo ovaj, a svi
ostali ve~no prokleti.’”
Tada bi me uhapsili i ispitivali me kakva je to luda
koja iznosi toliku glupost. Bio bih prisiqen da im odgo-
vorim: „To ste vi sami.” Zatim bih se potrudio da ubla-
`im wihove stavove, ali bi to bilo veoma te{ko.
Zatim bih se obratio hri{}anima i, primerice, usudio
bih se da ka`em dominikancu, inkvizitoru vere: „Brate,
znate da svaka pokrajina u Italiji ima svoj dijalekt i da
se u Veneciji i Bergamu uop{te ne govori kao u Firen-
ci. Akademija dela Kruska je utemeqila jezik; wen re~-
nik pravilo je od koga se ne sme odstupiti, a Buonma-
tejieva Gramatika je nepogre{ivi vodi~ koga treba sle-
diti; ali verujete li da bi konzul Akademije, a u wego-
vom odsustvu Buonmateji, mogli svesno narediti da se
svim Mle~anima i Bergamqanima koji bi istrajavali na
svom dijalektu, odse~e jezik?”
Inkvizitor bi mi odgovorio: „Razlika je velika; ovde
je re~ o spasu va{e du{e. Inkvizicija za va{e dobro propi-
1
Videti odli~nu kwigu pod naslovom Priru~nik Inkvizicije.
121
suje da mo`ete biti privedeni na osnovu pojedina~ne pri-
jave, bez obzira da li je ona potekla od ne~asne ili ve}
ka`wavane osobe; da ne mo`ete imati advokata za od-
branu; da ne znate ~ak ni ime va{eg tu`ioca; da vam in-
kvizitor najpre obe}ava milost a potom vas osudi; da
vam presu|uju pet razli~itih vrsta mu~ewa i da }ete po-
tom biti bi~evani ili ba~eni na ve{ala ili sve~ano spaqeni.1
Otac Ivone, dr Ki{alon, Zankinus, Kampegijus, Rojas,
Felinus, Gomarus, Dijabarus, Gemelinus , ve} su obu~e-
ni u ovome i ovaj pobo`ni obi~aj ne trpi prigovore.”
Bio bih slobodan da mu uzvratim: „Brate, mo`da
ste u pravu; uveren sam da `elite da mi pri~inite dobro;
ali zar ne bih mogao da se izbavim i bez svega toga?”
Ta~no je da se ovakvi apsurdni u`asi ne pojavquju
svakodnevno; ipak, bili su ~esti i od wih bi se dala sasta-
viti kwiga mnogo obimnija od jevan|eqa koja ih osu|u-
ju. Ne samo da je veoma okrutno progoniti u ovom
kratkom `ivotu na{e neistomi{qenike, ve} mi se ~ini da
je i drsko nekome izre}i ve~no prokletstvo. Mislim da
kratkotrajnim atomima, {to smo mi, ne pristaje da pred-
vi|aju Tvor~eve radwe. Nipo{to ne `elim da osporim
tvrdwu: „Izvan crkve nema izbavqewa”; po{tujem je
kao i sve ~emu ona podu~ava, ali da li odista poznajemo
sve Bo`je puteve i razmere wegovog milosr|a? Nije li
dopu{teno nadati mu se koliko i strahovati od wega?
Nije li dovoqno biti veran crkvi? Da li je potrebno da
svaki pojedinac prigrabi bo`anska prava za sebe i odlu-
~uje pre wega o ve~noj sudbini svakog ~oveka?
Kada smo u `alosti za kraqem [vedske, ili Danske, ili
Engleske, ili Pruske, da li ka`emo da smo u `alosti za ot-
padnikom koji }e ve~no goreti u paklu? U Evropi `ivi
~etrdeset miliona stanovnika koji ne pripadaju Rimskoj
crkvi, da li }emo svakome od wih re}i: „Gospodine, po-
{to ste neizbe`no prokleti, ne `elim sa vama ni da obe-
 122
dujem, ni da vam se obra}am niti razgovaram sa vama?”
Koji }e francuski ambasador tokom audijencije kod
sultana u sebi re}i: Wegovo Viso~anstvo }e neizbe`no
ve~no goreti u paklu jer se podvrglo obrezawu? Ako bi
zaista verovao u to da je sultan smrtni neprijateq Boga
i predmet wegove osvete, da li bi mogao da mu se obra-
ti? Da li bi smeo da bude upu}en k wemu? Sa kakvim
bi se qudima moglo trgovati, koje obaveze slu`benog
`ivota bismo uop{te mogli da ispuwavamo ukoliko bi-
smo bili ube|eni u to da imamo posla sa otpadnicima?
O sledbenici milosrdnog Boga! Kad biste imali
okrutno srce; kad biste, veruju}i u onoga ~iji se zakon
ogledao u re~ima: „Volite Boga i bli`weg svog”, nato-
varili ovaj ~isti i sveti zakon sofizmima i nerazumqivima
sporovima; kad biste podgrejali neslogu, {to zbog neke
nove re~i, {to zbog jednog slova azbuke; kad biste zbog
nedostatka nekoliko re~i ili obreda koje drugi narodi
* Ravajak – ubica Anrija IV; @an [atel i Damijen – na nagovor
isusovaca pripremali smrt Anriju IV kao i Luju ×V; Kartu{e – raz-
bojnik, tako|e isusovac. (prim. prev.)
nisu usvojili, zahtevali ve~ne muke; rekao bih vam pro-
livaju}i suze za qudskim rodom: „Nastavite do sudweg
dana, a Bog }e svakom presuditi po wegovim delima.”
„Vidim kako pred wega staju svi mrtvi iz pro{lih i iz
na{eg stole}a. Da li ste sasvim sigurni da }e na{ Tvorac
i Otac re}i mudrom i vrlom Konfuciju, zakonodavcu
Solonu, Pitagori, Zaleuku, Sokratu, Platonu, bo`an-
skim Antoninima, dobrom Trajanu, Titu, slavi qudskog
roda, Epiktetu, tolikim drugim qudima, na{im uzorima:
Idite, ~udovi{ta, idite i trpite ve~ne kazne; neka va{e
patwe budu ve~ne kao {to sam ja! A vi, moji voqeni,
@ane [atelu, Ravajaku, Damienu, Kartu{u, itd, koji ste
umrli sa propisanim formulama, zauvek }ete stajati sa
moje desne strane i deliti sa mnom moje carstvo i moje
bla`enstvo.”*
Ustuknuli ste od u`asa pred ovim re~ima, i po{to
sam ih izustio, nemam vi{e ni{ta da vam ka`em.
××III
MOLITVA BOGU
Stoga se vi{e ne obra}am qudima ve} tebi, Bogu
svih bi}a, svih svetova i svih vremena; ako je slaba{nim
stvorewima izgubqenim u beskraju i neprimetnim za
ostatak vaseqene dopu{teno da te ne{to upitaju, tebe
koji si sve pru`io, tebe ~iji su zakoni nepromenqivi i
ve~ni, tebe spremnog da sa milo{}u posmatra{ grehe
 124
vezane za na{u prirodu; neka ti gresi ne izazivaju na{u
zlu kob. Nisi nam podario srce da bismo se mrzeli i ru-
ke da bismo se ubijali; pomozi da se uzajamno poma`e-
mo ne bismo li poneli teret na{eg mu~nog i prolaznog
`ivota; neka neznatne razlike u ode}i kojom prekriva-
mo na{a slaba{na tela, u na{im nemu{tim jezicima, u
na{im sme{nim obi~ajima, u na{im nesavr{enim zako-
nima, u na{im nerazumnim stavovima i prilikama nama
tako razli~itim a tebi tako jednakim; neka sve te male
nijanse koje razlikuju atome nazvane qudima, ne budu
znaci mr`we i progona; neka oni koji pale sve}e u pod-
ne da bi tebe slavili, podnose one kojima je dovoqna
svetlost tvog sunca; neka oni koji svoju ode`du prekri-
vaju belim platnom da bi poru~ili kako te treba voleti,
ne preziru one koji isto to govore ali odenuti u crne vu-
nene mantije; neka bude svejedno da li }e ti se qudi
obra}ati na nekom drevnom ili na nekom novijem jezi-
ku; neka oni ~ije su odore obojene crveno ili qubi~asto
i koji gospodare nad komadi}em omawe gomile blata
na ovom svetu i koji poseduju nekoliko komadi}a izve-
snog metala, u`ivaju bez gordosti u onome {to naziva-
ju slavom i bogatstvom, i neka ih drugi posmatraju bez
zavisti; ti ionako zna{ da se tim ta{tinama nema na ~e-
mu zavideti, niti se wima ponositi.
Neka svi qudi zapamte da su bra}a! Neka se klone
tiranije nad du{ama kao {to se gnu{aju razbojni{tva ko-
je silom otima plod mirnog rada i marqivosti. Ako su
ratne po{asti ipak neizbe`ne, nemojmo se mrzeti, ne-
mojmo se me|usobno sukobqavati u miru i koristimo
trenutak na{eg postojawa da blagoslovimo, na hiqadu
razli~itih jezika od Sijama do Kalifornije, Tvoju dobro-
tu koja nam je podarila taj trenutak.
××IV
POST-SCRIPTUM
Dok sam radio na ovom delu, u iskqu~ivoj nameri
da qude podstaknem na samilost i blagost, jedan drugi
~ovek pisao je u sasvim suprotnoj nameri; svako ima
* Opat Malvo; videti tako|e i kraj poglavqa VII. (prim. prev.)
 126
svoje mi{qewe. Taj ~ovek je od{tampao kratak kodeks
progona, naslovqen kao Saglasnost vere i ~ove~nosti
({to je {tamparska gre{ka, treba ~itati ne~ove~nosti).*
Pisac ove svete kwi`ice oslawa se na svetog Avgu-
stina koji je, po{to je prvo propovedao blagost, na kra-
ju, kada je postao mo}an i ~esto mewao svoja uverewa,
propovedao progon. On navodi i Bosea, biskupa Moa,
koji je progawao ~uvenog Fenelona, nadbiskupa Kam-
brea, okrivqenog zato {to je objavio da Boga treba vo-
leti zbog wega samog.
Priznajem da je Bose bio re~it; priznajem i da je bi-
skup Hipona, ~esto nedosledan, bio znatno ve{tiji na
jeziku od drugih Afrikanaca; ali bi}u slobodan da ka-
`em piscu ove svete kwi`ice isto ono {to ka`e Amanda
u U~enim `enama:
@elite li vi uzor na}i u nekom,
Sledite ga prvo tad u lepom.
(^IN I, SCENA 1)
Biskupu Hipona rekao bih: Monsiwore, predomisli-
li ste se, dopustite mi da se slo`im sa va{im ranijim sta-
vom; zaista mislim da je bio boqi.
Biskupu Moa rekao bih: Monsiwore, vi ste ugledan
~ovek, dr`im da ste u~eni u najmawu ruku kao sveti
Avgustin, kao da ste i veoma re~iti, ali zbog ~ega je tre-
balo toliko mu~iti sabrata, koji je na jednom drugom
poqu bio re~it poput vas, ali i qubazniji?
Pisac svete kwi`ice o ne~ove~nosti nije ni Bose niti
Avgustin; ~ini mi se sasvim dostojnim da postane
ugledni inkvizitor; `eleo bih da se u Goi na|e na ~elu
tog slavnog suda. On je pored toga i dr`avnik te izla`e
i velike principe politike. „Ako me|u vama ima dosta
* Opata Kavejraka. (prev. prev.)
127
inovernika, veli, privedite ih k nama, ube|ujte ih; ako
su malobrojni, upotrebite ve{ala i okove, i dobro }ete
u~initi”; ovo preporu~uje na str. 89 i 90.
Bogu hvala da sam dobar katolik, ne bojim se ono-
ga {to hugenoti zovu mu~eni{tvom; ali ako ovaj ~ovek
ikada postane prvi ministar, kao {to u ovom spisu izgle-
da da je umislio, upozoravam ga da }u oti}i u Englesku
onog dana kada mu uru~e imenovawe.
Do tada mogu samo da zahvalim Provi|ewu {to je
dopustilo da qudi wegovog soja uvek lo{e rasu|uju. On
~ak ide tako daleko da se poziva na Bejla kao na prista-
licu netolerancije; to je razumno i lukavo; na osnovu to-
ga {to Bejl predla`e da se ka`wavaju buntovnici i man-
gupi, na{ dasa zakqu~uje da bi ogwem i ma~em trebalo
progoniti miroqubive prostodu{ne qude.
Wegova kwiga je gotovo u celosti prepis Apologije
Vartolomejske no}i*. Ona je zapravo istovetna toj od-
brani i wenom odjeku. Bilo kako bilo, treba se nadati
da ni u~iteq ni u~enik ne}e upravqati dr`avom.
Me|utim, ukoliko se desi da postanu weni gospoda-
ri, izdaleka }u im podneti zahtev u vezi sa dva retka na
str. 93 svete kwi`ice:
„Treba li radi sre}e jedne dvadesetine naroda `rtvo-
vati dobrobit ~itavog naroda?”
Pod pretpostavkom da na svakih dvadeset rimoka-
tolika u Francuskoj dolazi jedan hugenot, ne mogu da
tra`im da taj hugenot pojede dvadesetoricu katolika;
ali za{to bi ta dvadesetorica katolika pojela hugenota i
za{to spre~avati hugenote da se `ene? Zar nema bisku-
pa, opata, monaha, koji imaju imawa u Dofinu, @evo-
* Mesta u kojima su hugenoti bili ve}ina. (prim. prev.)
** Preobra`ewe ili transsupstancijacija – pretvarawe hleba i vi-
na u Hristovo telo i krv. Mnoge protestantske sekte odbacivale su
ovu doktrinu. (prim. prev.)
 128
danu, oko Agdea ili Karkasona?* Zar ovi biskupi, opa-
ti, monasi, nemaju seqake koji ne veruju u preobra-
`ewe**? Nije li u interesu biskupa, opata, monaha i
javnosti da ovi seqaci imaju brojne porodice? Ne}e li to
zna~iti da je zasnivawe porodica dopu{teno samo oni-
ma koje se pri~e{}uju na isti na~in? To zapravo nije ni
pravedno ni po{teno.
„Ukidawe Nantskog edikta uop{te nije izazvalo ta-
kve neprilike kao {to se tvrdi”, ka`e pisac.
Nantski edikt okrivquju za vi{e neprilika nego {to ih
je zaista bilo; gre{ka gotovo svih istori~ara jeste u pre-
terivawu; ali gre{ka je i svih protivnika u sporu da {te-
tu koja im se zamera sasvim pori~u. Ne verujmo ni pa-
riskim doktorima, ni amsterdamskim propovednicima.
Pozovimo za sudiju gospodina grofa Davoa, amba-
sadora u Holandiji od 1685. do 1688. Na str. 181, sveska
V, on ka`e da je samo jedan ~ovek ponudio da otkrije
vi{e od dvadeset miliona koje su progoweni izneli iz
Francuske. Luj ×IV odgovara gospodinu Davou: „Iz-
ve{taji o bezbrojnim preobra}ewima koje svakodnev-
no primam vi{e mi ne dopu{taju da sumwam da }e i
najtvrdoglaviji slediti primer ostalih.”
Iz ovog pisma Luja ×IV se prime}uje da je bio bla-
gonaklon {irewu svoje vlasti. Svakog jutra su mu govo-
rili: „Veli~anstvo, vi ste najve}i kraq na svetu; ~itavom
svetu }e biti ~ast da razmi{qa onako kako vi razmi{qa-
te.” Pelison, koji se obogatio na mestu prvog pomo}ni-
ka za finansije; Pelison, koji je tri godine proveo u Ba-
stiqi kao Fukeov* sau~esnik; Pelison, koji se od kalvini-
ste preobratio u |akona i prilo`nika koji je {tampao mi-
* Fuke – ministar finansija koga je Luj ×IV pogubio zbog pro-
nevere; Pelison je bio Fuekov saradnik, proveo je tri godine u Ba-
stiqi, pomilovan je jer se odrekao protestantizma. (prim. prev.)
129
sale i spremao bukete irisa; Pelisona koji je postavqen
na mesto blagajnika i ra~unovo|e; Pelison je, ka`em,
svaka tri meseca donosio duga~ak spisak onih koji su se
odrekli stare vere za sedam ili osam srebrwaka, i ube-
|ivao je svog kraqa da bi mogao, samo ako po`eli, da
preobrati i sve Turke po istoj ceni. Naticali su se da ga
obmanu; da li je mogao da ne podlegne isku{ewu?
Ipak, taj isti gospodin Davo prenosi kraqu da izvesni
Vensan dr`i vi{e od petstotina radnika kod Angulema i
da }e wegov odlazak izazvati {tetu. (sveska V, str. 199)
Isti gospodin Davo pomiwe dve ~ete koje je knez od
Oran`a sakupio od izbeglih francuskih oficira; napo-
miwe da su mornari sa tri broda dezertirali i pre{li u slu-
`bu kneza od Oran`a. Pored ove dve ~ete, knez od
Oran`a je sakupio ~etu od dobrovoqaca izbeglica kojoj
su zapovedala dva kapetana. (str. 240) 9. maja 1686.
ambasador pi{e gospodinu Seweleju „da ne mo`e da sa-
krije zabrinutost kada vidi da se radionice iz Francuske
preme{taju u Holandiju odakle se nikad ne}e vratiti.”
Dodajte ovim svedo~ewima izve{taje svih upravite-
qa kraqevsta iz 1699. godine i procenite da li je uki-
dawe Nantskog edikta izazvalo vi{e zla nego dobra,
uprkos mi{qewu uva`enog pisca Saglasnosti vere i ~o-
ve~nosti.
Pre nekoliko godina, jedan poznati o{troumni fran-
cuski mar{al je rekao: „Ne znam da li je dragonada* bi-
la neophodna, ali je neophodno da ona prestane.”
Priznajem da mi se u~inilo kako sam preterao time
* Dragonada (od francuske re~i dragon – pripadnik kowi~ke je-
dinice koja je na svojoj zastavi imala zmaja) – u nameri da prisili
hugenote da se preobrate u katoli~anstvo, Luj ×IV nastawivao je
po wihovim ku}ama dragone koji su maltretirali svoje doma}ine.
(prim. prev.)
 130
{to sam objavio pismo korespondenta oca Le Telijea u
kojem ovaj vernik predla`e ba~ve baruta. Govorio sam
sam sebi: ne}e mi poverovati, smatra}e da je pismo izmi-
{qeno. Moji obziri su na sre}u i{~ezli kad sam u Saglasno-
sti vere i ~ove~nosti, str. 149, pro~itao ove blage re~i:
„Potpuno istrebqewe protestanata u Francuskoj ne
bi oslabilo Francusku vi{e nego {to pu{tawe krvi oslabi
nekog bolesnika jake gra|e.”
Ovaj milosrdni hri{}anin koji je upravo rekao da
protestanti ~ine dvadeseti deo naroda, po`eleo je da se
tom dvadesetom delu prolije krv, i taj ~in poredi sa po-
sekotinom! Nek nas Bog, zajedno sa wim, sa~uva od tri
dvadesetine!
I kad ovaj ~asni ~ovek predla`e ubistvo dvadesetine
naroda, zbog ~ega prijateq oca Le Telijea ne bi predlo-
`io da podigne u vazduh, ubije ili otruje tre}inu? Zbog
ovoga se ~ini vrlo verovatnim da je pismo ocu Le Teli-
jeu zaista i bilo napisano.
Naposletku, sveti pisac zavr{ava zakqu~kom da je
netolerancija odli~na stvar „jer je Isus Hrist nije izri~i-
to osudio”. Ali Isus Hrist nije osudio ni one koji su
podmetali po`are po Parizu; zar je to razlog da kanoni-
zujemo paliku}e?
Dakle, dok priroda s jedne strane progovara svojim
blagim i dobro~initeqskim glasom, fanatizam – taj ne-
prijateq prirode – ispu{ta urlike; kada me|u qudima
nastupi mir, netrpeqivost kuje svoje oru`je. O vi, na-
rodni prvaci, koji ste Evropi podarili mir, odlu~ite se iz-
me|u miroqubivog i ratobornog duha!
××V
NASTAVAK I ZAKLJU^AK
Saznajemo da je 7. marta 1763, pred celokupnim dr-
`avnim savetom okupqenim u Versaju, u prisustvu dr-
`avnih ministara, kancelar De Krone, glavni istra`iteq,
 132
izvestio o aferi Kalasovih sa nepristrasno{}u sudije, ta~-
no{}u savr{eno obave{tenog ~oveka, jednostavnom i
istinitom dr`avni~kom re~ito{}u, kakva jedino i pristoji
ovakvom skupu. Na dvorskoj galeriji gomila qudi iz svih
slojeva o~ekivala je odluku saveta. Uskoro je kraq oba-
ve{ten da se ve}inom glasova, uz jedan izuzetak, sudu u
Tuluzi nala`e da savetu dostavi dokumente sa su|ewa i
razloge za presudu koja je dovela do pogubqewa @ana
Kalasa. Wegovo Veli~anstvo potvrdilo je odluku saveta.
Postoji, dakle, ~ove~nost i pravednost me|u qudi-
ma, a poglavito u savetu omiqenog i di~nog kraqa. Afe-
ra sa nesre}nom porodicom neuglednih gra|ana zao-
kupila je Wegovo Veli~anstvo, wegove ministre, kan-
celara i celokupan savet, i razmotrena je toliko promi-
{qeno kao da je re~ o pitawima rata i mira. Qubav pre-
ma pravednosti i interes qudskog roda nadvladali su
kod svih sudija. Time je pokazana zahvalnost milosrd-
nom Bogu koji podsti~e ravnopravnost i sve vrline!
Uveravamo vas da nikad nismo upoznali ni nesre}-
nika Kalasa kome su osmorica sudija u Tuluzi presudi-
la na osnovu potpuno neubedqivih tvrdwi, uprkos na-
redbama na{ih kraqeva i protivno zakonima svih naro-
da; niti wegovog sina Mark-Antoana ~ija je ~udna smrt
zavela ovu osmoricu sudija u zabludu; niti ~asnu i ne-
sre}nu majku; niti wene nevine k}eri koje su sa wom
prevalile dve stotine miqa da bi sopstvenu nevoqu i
krepost izlo`ile kraqu.
Bog zna da nas je pokretao iskqu~ivo duh praved-
nosti, istine i mira, dok smo pisali {ta mislimo o toleran-
ciji, u vezi sa @anom Kalasom koga je pogubio duh ne-
tolerancije.
Nismo smatrali da vre|amo osmoricu sudija iz Tulu-
ze navode}i da su se prevarili, kao {to je smatrao i celi
savet; naprotiv, otvorili smo im vrata kako bi se oprav-
133
dali pred celom Evropom. Oni treba da priznaju da su
jednoglasne tvrdwe i vika bezose}ajne gomile prepali
wihovu pravednost; od udovice treba da zatra`e opro-
{taj i zaustave, onoliko koliko je to u wihovoj mo}i, pot-
punu propast nevine porodice pridru`uju}i se onima ko-
ji su joj pomagali u nevoqi. Nepravedno su osudili oca;
wihova je du`nost da preuzmu ulogu oca u odnosu na
decu, ukoliko ova siro~ad uop{te pristane da od wih pri-
mi slaba{ne znake potpuno opravdanog pokajawa. Na
sudijama je da ga ponude, a na porodici da ga odbije.
Pre svih, grof David, magistrat Tuluze, koji je prvi
zapo~eo progon nevinih, trebalo bi da poka`e kajawe.
Vre|ao je oca porodice kada je ovaj umirao na strati-
{tu. Ova okrutnost je zaista ne~uvena; ali po{to Bog
pra{ta i qudi moraju pra{tati onima koji ispravqaju ne-
pravde koje su sami izazvali.
Iz Langdoka su mi 20. februara 1763. napisali slede-
}e pismo:
„Va{e delo o toleranciji mi izgleda ispuweno qudsko-
{}u i istinom, ali strahujem da }e porodici Kalas naneti
vi{e zla nego dobra. Ono bi moglo raspiriti `u~ osmorice
sudija koji su ga izveli na gubili{te; zatra`i}e od skup{ti-
ne da va{a kwiga bude spaqena a fanatici (kakvih uvek
ima) }e na glas razuma odgovoriti besnim uzvicima, itd.
Evo mog odgovora:
„Osmorica sudija iz Tuluze mogu da spale moju
kwigu ukoliko je dobra; ni{ta lak{e od toga: ionako su
spalili Provincijska pisma* koja su nesumwivo bila
vrednija; svako mo`e da u svojoj ku}i pali kwige i har-
tije koje mu se ne dopadaju.
Moje delo ne mo`e da nanese ni dobra ni zla Kala-
sovim, koje uop{te ne poznajem. Kraqev savet, nepri-
* Re~ je o Pismima provincijalcu Bleza Paskala. (prim. prev.)
 134
strasan i odlu~an, sudi na osnovu zakona, ravnopravno-
sti, pravila i procedura, a ne na osnovu nekog spisa ko-
ji nije pravnog karatera i ~ija je su{tina apsolutno tu|a
aferi o kojoj se prosu|uje.
Mada su objavqivani podlisci u korist ili protiv sudi-
ja iz Tuluze, i za ili protiv tolerancije, ni savet, niti bilo
koji sud ne}e smatrati ove kwige predmetom procesa.
Ovaj spis o toleranciji je molba koju ~ovekoqubqe
veoma ponizno podnosi vlastima i razboritosti. Bacam
seme iz koga }e se jednog dana mo`da izroditi plodovi.
Pouzdajmo se u vreme, u dobrotu kraqa, mudrost we-
govih ministara i duh razuma koji posvuda po~iwe da
zra~i svojom svetlo{}u.
Priroda svima poru~uje: stvorila sam vas slabim i
neukim da biste nekoliko trenutaka `iveli na zemqi i da
biste je na|ubrili svojim le{evima. Budu}i da ste slabi,
poma`ite jedni drugima; budu}i da ste neuki, prosveti-
te se i me|usobno se podnosite. Kada svi budete misli-
li isto, {to se izvesno nikad ne}e desiti, ako bi se na{ao
samo jedan ~ovek suprotnog gledi{ta, morali biste da
mu oprostite zato {to sam ga ja naterala da razmi{qa ta-
ko kako razmi{qa. Stvorila sam vam ruke da biste ob-
ra|ivali zemqu i svetlost razuma da vas vodi; u va{a sr-
ca posejala sam seme saose}awa kako biste jedni dru-
gima pomagali u `ivotu. Ne gazite to seme, ne kvarite
ga, nau~ite da je ono bo`ansko i nemojte glas prirode
zamewivati bednim strastima raznih u~ewa.
Jedino vas jo{ ja, uprkos vama samima, sjediwujem
pomo}u va{ih uzajamnih potreba, ~ak i usred va{ih
okrutnih i tako olako zapo~iwanih ratova, ve~itom po-
pri{tu zabluda, slu~ajnosti i nesre}a. Jedino ja spre~a-
vam kobne posledice neprekidne podele izme|u plem-
* Na ovom mestu se Rasprava o toleranciji zavr{ava u izdawu iz
1763. godine; slede}e poglavqe dodato je izdawu iz 1765. godine.
stva i sudstva, izme|u wih i sve{tenstva, izme|u gra|a-
na i seqaka. Svi oni previ|aju granice svojih prava; ali
svi oni se, naposletku, povinuju mom glasu koji se
obra}a wihovom srcu. Jedino ja odr`avam pravednost
u sudovima u kojima bi bez mene sve bilo prepu{teno
neodlu~nosti i mu{i~avosti, usred zbuwuju}e gomile za-
kona ~esto stvorenih slu~ajem i iz prolazne potrebe,
razli~itim od jedne do druge pokrajine, od grada do
grada, i gotovo uvek, ~ak i u istom mestu, uzajamno
opre~nih. Jedino sam ja u stawu da ~uvam pravednost,
dok zakoni podsti~u samo sukobe. Oni koji me slu{aju,
uvek sude dobro; oni koji nastoje jedino da pomire su-
protstavqewa mi{qewa, padaju u zabludu.
Postoji ogromno zdawe ~ije sam temeqe postavila
sopstvenim rukama: bilo je ~vrsto i jednostavno, svi qu-
di su u wega mogli da u|u. Me|utim, `eleli su da na wu
dodaju naj~udovi{nije, najprostije i najbeskorisnije
ukrase; zdawe se uru{ilo sa svih strana, qudi su podiza-
li kamewe i ga|ali jedni druge u glavu; opomiwem ih:
Prekinite, uklonite kobne ru{evine koje su va{e delo, i
ostanite sa mnom u miru u mom postojanom zdawu.*
DODATA GLAVA U KOJOJ SE
IZVE[TAVA O POSLEDNJOJ PRESUDI
DONETOJ U KORIST PORODICE KALAS
Od 7. marta 1763. do kona~ne presude, protekle su
jo{ dve godine; fanatizmu je lako da nevinom oduzme
`ivot, a razumu te{ko da ispravi nepravdu. Trebalo je
 136
izdr`ati neizbe`na odugovla~ewa koja uvek idu uz for-
malnosti. [to su ove formalnosti bile mawe po{tovane
tokom su|ewa Kalasu, utoliko ih se dr`avni savet mo-
rao stro`e pridr`avati. ^itava godina nije bila dovoqna
da se sud u Tuluzi privoli da savetu preda ~itavu sudsku
dokumentaciju, da se ona prou~i i da se o woj izvesti.
Ovaj mu~an posao ponovo je zapao gospodinu De
Kroneu. Skup od osamdeset sudija poni{tio je presudu
iz Tuluze i nalo`io potpunu reviziju su|ewa.
Za to vreme, drugi va`ni poslovi zaokupqali su go-
tovo sve sudove u kraqevstvu. Bilo je to vreme pro-
gawawa isusovaca, wihovo dru{tvo u Francuskoj bilo
je zabraweno; bili su netoleranti i progonili su druge, a
sada je do{lo vreme da i sami budu progawani.
Neobi~ni ispovedni listovi, ~ijim su ih tajnim autori-
ma smatrali, a ~iji su oni bili javni pobornici, ve} je iza-
zvala mr`wu naroda prema wima. Veliki ste~aj jednog
od wihovih misionara, ste~aj koji su mnogi smatrali de-
limi~no izmi{qenim, kona~no je doveo do wihovog i{-
~eznu}a. I same re~i misionar i bankroter, koje ba{ i ne
idu jedna uz drugu, uticale su na wihovu osudu. Naj-
zad, i ru{evine Por Rojala i kosti tolikih slavnih likova
koje su oskrnavali u wihovim grobovima i ekshumirali
po~etkom stole}a, ustale su protiv wih i wihovog utica-
ja koji je ve} bio na izdisaju. Povest wihovog progona
najboqe se mo`e razumeti u izvanrednoj kwizi O pro-
pasti isusovaca u Francuskoj*, nepristrasnom delu pro-
isteklom iz pera filozofa, pisanom sa paskalovskom
merom i re~ito{}u, a naro~ito prosvetiteqskom nadmo-
}i koja nije, kao kod Paskala, zasnovana na predrasu-
dama kakve su ponekad zavodile velikane.
Ovaj veliki slu~aj u kome su neke pristalice isusova-
* Pomenuto delo napisao je D’Alamber. (prim. prev.)
137
ca govorile da je religija povre|ena, dok ju je ve}ina
smatrala osve}enom, potisnula je iz pa`we javnosti su-
|ewe Kalasovim. Me|utim, po{to je kraq kona~an sud
poverio sudu koga zovu dvorski sud, publika koja voli
da se prebacuje sa jedne pozornice na drugu, zaboravila
je isusovce i Kalasovi su opet privukli svu wenu pa`wu.
Dvorski sud je bio vrhovni sud sastavqen od izvesti-
teqa u dr`avnom savetu ~iji je zadatak bio da sude u
postupcima izme|u dvorskih slu`benika i predmetima
koje bi im uputio kraq. Od ovog suda nije postojao sud
upu}eniji u slu~aj: upravo su ove sudije dva puta raz-
matrale uslove za reviziju i savr{eno prou~ile predmet i
su{tinu spora. Udovica @ana Kalasa, wen sin i mladi
De Laves, ponovo su bili zatvoreni. Iz udaqenog Lang-
doka doveli su staru katoli~ku slu{kiwu koja ni na tre-
nutak nije napu{tala svog gazdu i svoju gazdaricu u vre-
me kada su oni, navodno, zadavili svog sina i brata.
Raspravqalo se o istim dokazima koji su poslu`ili da se
@an Kalas osudi na to~ak, a wegov sin Pjer progna.
Upravo se tada pojavila nova predstavka re~itog go-
spodina De Bomona, kao i predstavka mladog gospo-
dina De Lavesa, tako nepravedno uvu~enog u ovaj zlo-
~ina~ki proces od strane tulu`anskih sudija koji ga, kao
vrhunac protivre~nosti, nisu oslobodili krivice. Ovaj
mladi} je sasvim sam sastavio predstavku koju su svi
smatrali dostojnom da se pojavi pored predstavke go-
spodina De Bomona. Imao je dvostruku prednost da
govori u svoje i u ime porodice sa kojom je bio u oko-
vima. Nije mu bilo stalo samo da zbaci sopstvene oko-
ve i iza|e iz tulu`anskog zatvora, kao {to bi se desilo sa-
mo da je izjavio kako je samo na trenutak ispustio iz vi-
da Kalasove u vreme kada su, navodno, otac i majka
ubili svog sina. Bio je optu`en za sau~esni{tvo; samo
jedna re~ mogla je da mu donese slobodu, ali je on ra-
 138
dije pristao da bude prokazan kao sau~esnik, nego da
sla`e. Sve ovo je potanko izlo`io u svom dopisu sa tako
plemenitom, jednostavnom iskreno{}u, li{enom hvali-
sawa, da je dirnuo qude koje je samo `eleo da ubedi;
izazvao je divqewe a da nije nastojao da stekne slavu.
Wegov otac, ~uveni advokat, nije imao ni najmaweg
udela u ovom spisu: odjednom se na{ao izjedna~en sa si-
nom koji ranije nikada nije prisustvovao su|ewima.
Ipak, osobe od najvi{eg ugleda u velikom broju su
hrlile u zatvor kod gospo|e Kalas, u kojem su se pored
we na{le i wene k}eri. U zatvoru, qudi su bili dirnuti do
suza. ^ove~nost i {irokogrudost bili su neizmerni. Ta-
kozvano milosr|e Kalasovima nije niko pru`ao. Milosr-
|e, koje je uostalom ~esto zlobno i uvredqivo, pripada
pobo`nima, a pobo`ni su i daqe optu`ivali Kalasove.
9. marta 1765. nevinost je odnela punu pobedu. Po-
{to je gospodin De Bakenkur podneo izve{taj o celom
su|ewu i podrobno obavestio o aferi, sudije su porodi-
cu, nezakonito i nepravedno osu|enu na sudu u Tulu-
zi, jednoglasno proglasile nevinom. Rehabilitovali su i
oca. Porodici su dopustili da se obrati nadle`nima radi
obe{te}ewa i isplate tro{kova, {tete i kamata koje su im
tulu`anske sudije dugovale.
U Parizu je nastala op{ta radost. Qudi su se oku-
pqali po trgovima, na {etali{tima; pristizali su sa svih
strana da bi videli ovu toliko nesre}nu porodicu; pqe-
skali su im vide}i ih na izlazu iz suda i blagosiqali ih.
Ono {to je ~itav prizor ~inilo jo{ dirqivijim, bilo je u to-
me {to je upravo deveti mart bio dan kada je tri godine
ranije Kalas bio najokrutnije pogubqen.
Gospoda sudije ispravile su nepravdu nanetu poro-
dici Kalas i time samo izvr{ili svoju du`nost. Postoji i
druga du`nost, du`nost dobro~instva, koju sudovi dale-
NAPOMENA O PISCU I DELU
Volter (1694–1778), ~ije je pravo ime Fransoa Mari Arue, ro-
|en je u Parizu gde je zavr{io isusova~ku gimnaziju. Napustio je
studije prava i posvetio se kwi`evnoj kritici. Kao talentovani pisac
epigrama i duhoviti satiri~ar brzo je u{ao u pariske salone. Godine
1717. zbog uvrede regenta Filipa Orleanskog zatvoren je u Bastiqu
u kojoj je proveo godinu dana. Tokom svog tamnovawa Volter je
napisao tragediju Edip i do`iveo veliki kwi`evni uspeh. Me|utim,
1726. godine zbog sukoba sa jednim aristokratom primoran je da
pobegne u Englesku. Upoznaje se sa filozofijom Xona Loka,
[eftsberija, Wutna i Popa i postaje pobornik prosvetiteqstva i bo-
rac za politi~ke slobode. Rezultat Volterovog boravka u Engleskoj
su Filozofska pisma o Englezima, kwiga koju je pariska skup{tina
proglasila skandaloznom i naredila da se spali. Po{to mu je bora-
vak u Parizu bio onemogu}en, Volter odlazi na imawe svoje obra-
zovane prijateqice markize de [atele gde se tokom deset godina
posve}uje istorijskim, filozofskim i nau~nim studijama. Godine
1744. vra}a se u Pariz kao dvorski pesnik i istori~ar Luja ×V, ali je
zbog slobodoumqa i sarkasti~ne prirode ponovo primoran da ga
napusti. Odlazi kod prosve}enog pruskog kraqa Fridriha Velikog.
Posle tri godine, zbog sva|e sa kraqem i dvorskih intriga, odlazi na
imawe Fernej koje je zbog li~ne sigurnosti kupio na francusko-
{vajcarskoj granici. U Ferneju radi na svojim filozofskim spisima,
ali i {irewu prosvetiteqskih na~ela i borbi protiv crkve: pi{e pam-
flete i pisma, bori se protiv fanatizma crkve, brani nevino osu|ene,
prihvata prognane. Sve to mu donosi veliku slavu. Godine 1788.
trijumfalno se vra}a u Pariz i umire.
 140

Najzna~ajnija filozofska dela: Filozofski re~nik, Kandid, Filo-

zof koji ne zna, Rasprava o toleranciji, Rasprava o metafizici, itd.
Prosvetiteqska teza da zdrav razum treba da bude jedini krite-
rijum u prosu|ivawu svih stvari i u odre|ivawu smernica na{eg de-
lovawa, odredila je Volterov `ivot i rad. Najve}i protivnik zdravog SADR@AJ
razuma je crkva. Crkvene dogme ne mogu da izdr`e sud zdravog
razuma. One se zasnivaju na prevarama sve{tenstva, predrasuda- Rasprava o toleranciji
ma, sujeverju, lakomislenosti i neznawu qudi. Zbog toga je qude
potrebno prosvetiti naukom i umom. Jedino na taj na~in }e se sma- I Kratka povest smrti @ana Kalasa 5
witi mo} crkve u javnom `ivotu, ali i wena vlast na podru~ju du- II Posledice presude @anu Kalasu 16
hovnosti. U toj borbi posebno mesto zauzima borba protiv fanati- III Pojam reformacije u ×VI stole}u 18
zma i iskqu~ivosti crkvene ideologije. U tom ciqu Volter se nije IV Da li je tolerancija opasna i kod kojih
zadr`ao samo na teorijskom nivou, preduzeo je i nekoliko konkret- naroda je dopu{tena 22
nih poduhvata u borbi za spasavawe `rtava fanatizma. Najpoznati- V Da li je tolerancija prihvatqiva 30
ji od wih je Rasprava o toleranciji (1763). Volter nije mogao da ne VI Da li je netolerancija prirodno i qudsko pravo 34
reaguje na pogubqewe protestanta @ana Kalasa koji je bio osu|en VII Da li je netolerancija postojala me|u Grcima 36
na smrt jer je navodno ubio sopstvenog sina zato {to je ovaj name- VIII Da li su Rimqani bili tolerantni 39
ravao da pre|e u katolike. Volter je u Raspravi ubedqivo pokazao I× O mu~enicima 45
netolerantnost svih crkvenih ideologija koja za posledicu uvek ima × O opasnosti od la`nih predawa i progona 56
okrutan fanatizam. Uspeo je da pridobije javno mnewe i @an Ka- ×I Zloupotreba netolerancije 62
las je tri godine kasnije bio rehabilitovan. Rasprava je tako na naj- ×II Da li je netolerancija smatrana bo`anskim pravom
boqi mogu}i na~in pokazala svu neophodnost tolerancije i potrebu u judaizmu i da li je oduvek primewivana 68
da se u ciqu wenog ostvarewa neprestano borimo protiv verskog, ×III Izuzetna tolerancija Jevreja 84
ali i politi~kog fanatizma i ostra{}enosti. ×IV Da li je Isus Hrist pou~avao netoleranciji 89
×V Svedo~ewa protiv netolerancije 96
[ta je to trpeqivost? To je plata qudskosti. Svi smo ×VI Razgovor izme|u umiru}eg i zdravog ~oveka 99
mi sazdani od slabosti i zabluda; opra{tajmo jedni ×VII Pismo jednog beneficijata isusovcu Le Telijeu 102
drugima na{e gluposti, to je prvi zakon prirode.1 ×VIII Jedini slu~ajevi u kojima je netolerancija
qudsko pravo 106
×I× Izve{taj o jednoj burnoj raspravi u Kini 109
×× Da li je korisno dr`ati narod u sujeverju 112
××I Vrlina vredi vi{e od znawa 116
××II O op{toj toleranciji 119
××III Molitva bogu 123
××IV Post-scriptum 125
××V Nastavak i zakqu~ak 131
Dodata glava u kojoj se izve{tava o posledwoj
1
Volter, Filozofski re~nik, str. 384, Matica srpska, 1990. presudi donetoj u korist porodice Kalas 135
 VOLTER
RASPRAVA O TOLERANCIJI
I IZDANJE

Izdava~
UTOPIJA – BEOGRAD
Jure Kero{evi}a 4
ÞÞÞ.utopija.co.Úu

Za izdava~a
MIROSLAV KRSTI]

Urednik
MIROSLAV KRSTI]

Priprema
IZDAVA^

Dizajn
DRAGOSLAV BORO

ISBN 86-85129-13-3

Tira`
500 primeraka

[tampa
SLAVA, SOPOT
Beograd 2005
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

2-675.3
316.647.5:2''17''
130.2:2''17''

VOLTER
Rasprava o toleranciji : povodom smrti
@ana Kalasa / Volter Êprevod s francuskog
Sr|an Pavlovi}Ë. - 1. izd. - Beograd :
Utopija, 2005 (Sopot : Slava). - 144
str. ; 17 cm

Prevod dela: Traité sur la tolérance /

Voltaire. - tira` 500.

ISBN 86-85129-13-3

a) Verska tolerancija b)
Prosvetiteqstvo
COBISS.SR-ID 121750028