EMOCIJE

Status emocija u psihologiji, nekad i sad

Emocije lee u osnovi svakog ljudskog iskustva i procesa prilagoavanja, pa ipak
kognitivni procesi su se neuporedivo vie izuavali i dobivali vie prostora u udbenicima pojam emocija je bio praktino prognan iz psihologije za vreme bihejviorizma

Prve naune studije emocija:

Darvin (1872): Izraavanje emocija kod oveka i ivotinja Dejms (1884): ta je emocija - prva teorija emocija

Podsticaji za savremeno izuavanje emocija:

Klinika psihologija i psihoterapija, naglasak na upoznavanju subjektivnog aspekta emocija i na negativnim oseanjima (anksioznost, depresivnost, oseanje krivice...) Psihologija stresa (izuavanje meudejstva kognitivnih i emocionalnih procesa, individualnih razlika u reagovanju na stres, izuavanje procesa tugovanja, naina prevladavanja...) Humanistika i egzistencijalistika psihologija, interesovanje za pozitivna oseanja (srea, ljubav, ponos..)

Odreenje emocija
ta su emocije, kada se javljaju i emu slue:
Emocija je uzbueno stanje organizma izazvano subjektivno znaajnim, vanim stimulusom (situacijom), koje visceralno, motorno, motivaciono i mentalno priprema subjekta za adaptivnu aktivnost. Emocije se javljaju na tri plana:
Fiziolokom (ubrzan puls, irenje zenica, ubrzano disanje, pojaano luenje adrenalina, poveanje eera u krvi..) Subjektivnom (doivljaj specifinog kvaliteta oseanja sree, prezira, tuge, ponosa...) Bihejvioralnom (spolja vidljive manifestacije emocija, tipine promene u ponaanju, stavu tela, gestovima, mimici...)

Emocija je, prema tome, sloena kognitivno-fizioloko-bihejvioralna reakcija koja ima dvojaku funkciju: adaptaciju i komunikaciju.
Emocije kod oveka pobuuju ne samo spoljanji stimulusi nego i mentalne reprezentacije, prilikom seanja ili zamiljanja, pri emu ne moramo biti svesni tih reprezentacija

Bitni pojmovi
Afektivni ton
bazini kvalitet prijatnosti/neprijatnosti; elementarno oseanje; kvalitet drugih oseanja

Afekt
Emocionalni doivljaj velikog intenziteta, burnog toka, s izrazitim telesnim i psihikim promenama, praeni suenjem svesti, smanjenom samokontrolom, impulsivnim ponaanjem

Raspoloenje
Dugotrajan emocionalni doivljaj slabog intenziteta. Uzrok: dugotrajna izloenost nekoj situaciji ili hronina preokupacija nekim mentalnim sadrajima. Povezanost s temperamentom: sangvinici su skloniji pozitivnom, a melanholoci negativnom raspoloenu.

Sentiment
Sloena, steena, relativno stabilna mentalna struktura koju ine oseanja, stavovi usmereni ka odreenom objektu (primer: ljubav, patriotizam)

Fizioloke teorije emocija

Objanjavanju fizioloku osnovu emocija; odnos organskih promena i subjektivnog doivljaja

1. 2.

Dejms-Langeova teorija Kenon-Bardova teorija

3.

Papez-Meklinova teorija

Dejms-Langeova teorija
ta je emocija, V. Dejms, 1884

Subjektivni doivljaj

4
Cerebralni korteks Senzorni korteks Motorni korteks

1 3
Odgovor organizma

Kenonova kritika Dejms-Langeove teorije (oko 1920)

Razliite emocije su povezane s istim ili skoro identinim telesnim procesima Mnogi telesni organi reaguju sporo, a oseanja mogu nastati neposredno po opaanju situacije Telesne promene izazvane nekim drugim stimulusom ne dovode do emocija koje su povezane s tim promenama (primer: suze usled seckanja luka ne izazivaju doivljaj tuge) Nakon presecanja senzornih puteva koji vode od visceralnih organa ka mozgu, ivotinje i dalje pokazuju ekspresiju emocija na bihejvioralnom planu

Kenon-Bardova teorija
Hipotalamus kao centar regulacije emocija

4 2
Talamus Cerebralni korteks

Subjektivni doivljaj

Hipotalamus

Odgovor organizma

Savremene fizioloke teorije

Papec-Meklinova teorija
Papec (1937) i Meklin (1949, 1952, 1970) Pored talamusa, hipotalamusa i korteksa vanu ulogu u nastanku emocija ima tzv. visceralni mozak (limbiki sistem, naroito hipokampus i amigdala). On je centar emocionalnog ivota

Kognitivne teorije emocija

Objanjavaju ulogu kognitivnih procesa u nastanku i izraavanju emocija ahter-Singerova (dvofaktorska) teorija
Za nastanak subjektivnog doivljaja emocije potrebne su dve informacije: o naem fiziolokom stanju i o situaciji u kojoj se takvo fizioloko stanje pojavilo. Primer: strah i privlanost

Lazarusova teorija
Emocijama prethode kognitivni procesi Primarna kognitivna procena: ta se deava, znaenje i znaaj situacije, mogue posledice Sekundarna kognitivna procena: odluka o tome ta da inimo Primer: reakcija na beskunika

Savremena saznanja o neurofiziolokim osnovama emocija

Dva nervna puta u nastanku emocija (Le Du):
Subkortikalni
evolutivno stariji bri vaniji za preivljavanje ne ukljuuje svesnost

Kortikalni
evolutivno mlai sporiji omoguava svestan, subjektivni doivljaj

Dva puta emocionalnog reagovanja

SENZORNI KORTEKS

Kortikalni put

Subkortikalni put

TALAMUS

AMIGDALA

EMOCIONALNI STIMULUS

EMOCIONALNI ODGOVOR

Osnovne (primarne) emocije

Postoje jednostavna, osnovna ili elementarna oseanja. Zavisno od autora procena njihovog broja varira od 2 do ak 11. Neki autori smatraju da sloene emocije nastaju spajanjem ili meanjem primarnih emocija. Npr. Prezir = ljutnja + gaenje (prema Pluiku) V. Dejms navodi sledee primarne emocije: strah, tuga, ljubav i bes Prema P. Ekmanu to su: ljutnja (gnev), gaenje, strah, radost, tuga, iznenaenje. Bitne i zajednike odlike primarnih emocija su:
Rano se javljaju tokom individualnog razvoja Zajednike su ljudima i viim primatima Kulturno su univerzalne Imaju specifinu fizioloku osnovu

Gnev (ljutnja)
doivljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaa na nain koji ugroava nas ili nau vrednost, odnosno kada smo osujeeni u postizanju cilja Kada smo gnevni znai da oekujemo da druga osoba promeni svoje ponaanje Manifestacije gneva: mrtenje, stezanje vilice, stezanje pesnica, ukruivanje tela, variranje jaine glasa (smanjuje se ili pojaava u odnosu na uobiajenu jainu); stiskanje usta, izbegavanje gledanja u objekt, udaljavanje naini da se zaustavi napad Agresivno ponaanje moe da proizae iz gneva, treba ga razlikovati od agresivnosti koja nastaje usled mrnje Pasivna agresija: utanje, izbegavanje, zaboravljanje, odlaganje sabotaa zajednikih aktivnosti Adaptivno i efikasno izraavanje ljutnje: utie na promenu ponaanja druge osobe, ublaava ili reava konflikt

Principi efikasnog verbalnog izraavanja ljutnje

Poruku treba uputiti na ponaanje, a ne na bie druge osobe Poruka mora biti jasna i razumljiva Treba opisati eljeno ponaanje Razdvojiti utiske i pretpostavke od injenica

Poruka treba biti dovoljno snana, ali ne preterano!

Strah
doivljavamo kada procenjujemo da smo ugroeni mi (ili neka naa vrednost), a ne moemo adekvatno da se suprotstavimo ugroavajuem objektu ili situaciji Trema: strah u vezi budue situacije provere sposobnosti ili umea, za koju ocenjujemo da prevazilazi ili moe da prevazie nae sposobnosti: inhibitorna i stimulativna trema Anksioznost (strepnja): doivljavamo kada procenjujemo da ne moemo da izaemo na kraj sa ivotnim tekoama.

Razlika izmeu straha, panike i uasa: procena mogunosti da se uklonimo ili izbegnemo ugroavajuu situaciju

Strah panika - uas

Strah Procena
Moemo da se uklonimo iz ugroavajue situacije

Panika
Ne znamo da li moemo da se uklonimo iz situacije, verujemo da nemamo vremena i moramo odmah pronai izlaz iz situacije Dezorganizovano, smeteno, nekoordinisano ponaanje: samo naizgled neadaptivno

Uas
Mislimo ili znamo da nema izlaza iz ugroavajue situacije

Ponaanje

Bekstvo, udaljavanje, povlaenje

Malaksalost, koenje, gubljenje svesti, disocijacija

Radost Tuga Ljubav Zahvalnost Prezir Ljubomora Stid

...