KRIMINALISTIKA

Prof. dr Zdravko Skakavac zskakavac@useens.net 063 602 618

1

I OPTA KRIMINALISTIKA RAZMATRANJA 1. Pojam i osnovne karakteristike kriminaliteta Razliite definicije kriminaliteta (pravne, socioloke i dr.); Zakonska (pravna) definicija definie prestupnike kao lica koja kre norme krivinog zakona; Socioloka definicija kriminalna ponaanja posmatra kao rezultat drutvenog ivota uopte;
2

Kriminalitet se moe definisati kao: drutveno negativna pojava, dinamina pojava, predstavlja aktivnost jednog ili vie lica u odreenom vremenu i prostoru, ije su aktivnosti uslovljene odreenim drutvenim odnosima, inkriminisane odreenim propisima i ije ponaanje povlai adekvatnu krivinu sankciju.
3

kriminalitet se ispoljava u raznim oblicima, ispoljava se u svim fazama razvoja drutva, uzroci kriminaliteta su raznovrsni (ekonomske krize, ratovi i sukobi, suprotnosti izmeu bogatih i siromanih, pojava nacionalizma, nestaica robe na tritu, alkoholizam, narkomanija, prosjaenje, kocka, tranzicija id r.),
4

dinaminost je bitna karakteristika (stalno prisustvo i veto prilagoavanje), - masovnost se ispoljava u velikom broju izvrenih krivinih dela i izvrilaca, - tamna brojka kriminaliteta broj izvrenih, a neevidentiranih krivinih dela, - veliki broj neotkrivenih krivinih dela,
5

internacionalizacija kriminaliteta (meunarodni ili transnacionalni kriminalitet), - povezanost uinilaca krivinih dela i njihova organizovanost, - posebna karakteristika kod organizovanog kriminaliteta povezanost sa predstavnicima dravnih i drugih organa, - povratnitvo, - povratnici (recidivisti) su oni uinioci k.d. koji su dva ili vie puta izvrili ista ili raznovrsna k.d.
6

specijalnost, - specijalisti su uinioci sa odreenom strunou i znanjem u primeni raznih tehnikih sredstava u izvrenju odreenih k.d, modus operandi sistem (MOS) sopstveni nain izvrenja k.d., profesionalizam, - vrenje k.d. radi obezbeenja izvora sredstava za ivot, nasilje, bezkrupuloznost, nehumanost, upotreba oruja, i dr.
7

Tipologija kriminalaca a) Osnovni tipovi 1) Meunarodni (internacionalni) kriminalci; 2) Profesionalci; 3) Specijalisti; 4) Patoloki delinkventi (kleptomani, piromani, pedofili i dr.); 5) Politiki delinkventi; 6) Povratnici (recidivisti);
8

b) Ostale kategorije delinkvenata:

1) Situacioni delinkventi; 2) Delinkventi iz nude; 3) Delinkventi iz afekta;

Najea podela kriminaliteta: 1. opti (klasini), 2. privredni, 3. politiki i 4. ekoloki. 2. Pojam i podela kriminalistike
Kriminalistika je nauka koja se bavi izuavanjem odgovarajuih metoda i sredstava u cilju spreavanja i otkrivanja k.d. i uinilaca i obezbeenja linih i materijalnih dokaza.
10

Preventivna i represivna komponenta suprotstavljanju kriminaliteta, Podela kriminalistike: 1. Kriminalistika taktika, 2. Kriminalistika tehnika, 3. Kriminalistika metodika i 4. Kriminalistika operativa.

11

Kriminalistika taktika izuava i primenjuje kriminalistika pravila i metode koji su opteg karaktera i zajedniki za spreavanje i otkrivanje kod veine k.d. Kriminalistika metodika izuava, istrauje i primenjuje najcelishodnije metode i sredstva koji su karakteristini ili svojstveni za otkrivanje pojedinih krivinih dela.
12

Kriminalistika tehnika prouava i usavrava najadekvatnije savremene tehnike metode i postupke u cilju njihove primene na pronalaenju i fiksiranju tragova i predmeta k.d., bitnih za rasvetljavanje kriminalnog dogaaja. Kriminalistika operativa izuava i primenjuje specifine metode i sredstva, koja se odobravaju po posebnom postupku, a sprovodi ih iskljuivo organ unutranjih poslova (specijalne istrane tehnike, operativne veze i sl.).

13

Hans Gros (1847. 1915.) otac kriminalistike, lat. crimen zloin, 30 godina radio kao istrani sudija i tako stekao ogromno iskustvo, predavao je krivino pravo, krivini postupak i kriminalistiku, kao redovni profesor na pravnim fakultetima u erenovicu, Pragu i Gracu. udbenici: Udbenik za istrane sudije iz 1893. i Kriminalna psihologija iz 1905. godine.

14

15

Rudolf Aribald Rajs (1876-1929)

vajcarski kriminalista , 1903. godine osnovao je Institut naune policije u Lozani. Za vreme Prvog svetskog rata na poziv srpske vlade angaovan je na razreavanju austrijskih i nemakih zloina prema srpskom narodu. Od 1918 godine ivi i radi u Beogradu . Osniva je kriminalistiko tehnike policije u Beogradu. Njegovi najznaajniji radovi su : Forenzika fotografija, Prirunik za sastavljanje opisne slike, Prirunik naune policije, Prvi tom razbojnitva i ubistva, Principi moderne policije i dr. Poznat je po izreci Srbi su gord i ponosan narod , ali bi za vlast uradili sve.

16

17

Ivan Vueti (1858-1925)

Ivan Vueti je tvorac daktiloskopske klasifikacije, koja je do pojave DNK bila dominantna za registraciju lica. Roen je na ostrvu Hvaru, a inae je radio u Argentinskoj policiji od 1988. godine na mestu efa identifikacionog biroa. Jedan je od tvoraca metode identifikacije i registracije lica pomou tragova papilarnih linija. Razvio je metodu uzimanja otisaka prstiju, te izvrio njihovu klasifikaciju i stvorio zbirku, tako da je 1894. godine u Argentini ova metoda uvedena i zvanino u policiju. Uspostavio je vlastiti sistem za klasifikaciju otisaka prstiju koji je nazvao ikonofalangometrija. Ivan Vueti je izdao brojna dela vezana uz daktiloskopiju. Objavio je knjige: Daktiloskopija 1894. godine i Uporedna daktiloskopija u kojoj je objavio svoja istraivanja u oblasti klasifikacije otisaka prstiju i njihove primene u identifikaciji lica (1904. godine).

18

19

Vlado Vodineli (1918-1994)

Prof. dr Vlado Vodineli je objavio 32 knjige i 344 studije i lanka, kako u domaoj tako i u stranoj literaturi. Njegov prvi udbenik Kriminalistika taktika, napisan je 1956. godine u izdanju Vie kole za dravnu upravu na Topideru, a njegova Kriminalistika taktika i metodika bili su osnovni udbenici na Pravnom fakultetu u Ljubljani i Splitu. Vodineliev udbenik Kriminalistike doiveo je est izdanja. Posthumno su objavljena njegova dva dela: Kriminalistika u izdanju Zavoda za udbenike i nastavna sredstva Beograd 1996. i

Kriminalistika taktika 1995. godine u Skoplju.

20

21

22

3. Osnovna kriminalistika naela Radi se o naelima kojih se moraju pridravati svi subjekti koji sprovode kriminalistike mere i radnje. Koriste se u svim u svim kriminalistiko-taktikim situacijama u postupku otkrivanja i dokazivanja k.d., kao i u primeni kriminalistikotehnikih i operativnih mera i radnji i mera kriminalistike metodike.

23

To su sledea naela: 1. Naelo zakonitosti podrazumeva sprovoenje svih kriminalistikih mera i radnji u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima i podzakonskim aktima koji se odnose na ovu problematiku (ustav republike Srbije, krivini zakonik, zakonik o krivinom postupku i dr.);

24

2. Naelo objektivnosti do istine se moe doi samo objektivnim planiranjem i preduzimanjem kriminalist. mera i radnji, sve injenice se moraju objektivno sagledati, bez potcenjivanja, pristrasnosti, linih stavova i interesa, sujete i subjektivizma, sa istim odnosom i panjom prikupljaju se kako injenice koje terete, tako i one koje idu u prilog osumnjienom licu, na isti nain se prikupljaju dokazi koji dokazuju krivicu, kao i dokazi koji dokazuju nevinost.

25

3. Naelo brzine i operativnosti od blagovremenog preduzimanja pojedinih kriminalistikih mera i radnji zavisi ishod postupka i obezbeenje relevantnih informacija i dokaza znaajnih za rasvetljavanje odreenog kriminalnog dogaaja, hitno preduzimanje kriminalistikotaktikih, tehnikih i operativnih mera i radnji po saznanju za izvreno krivino delo,
26

naelo brzine se primenjuje tokom itavog postupka otkrivanja i dokazivanja k.d. jer omoguava efekat iznenaenja, naelo operativnosti podrazumeva poznavanje prilika, uslova i okolnosti u domenu kriminalnog ponaanja na odreenom prostoru, pripadnik policije mora dobro poznavati pojavne oblike kriminaliteta, posebno na svom podruju, kriminogene punktove i objekte, kriminalce i dr.

27

to podrazumeva da se o kriminalcu mora znati sve (gde i s kim ivi, gde radi, kuda se kree, koja kd i na koji nain vri (MOS), s kim se drui, koja vozila koristi i sl.), Naela brzine i operativnosti se meusobno dopunjuju i omoguavaju efikasan rad.

28

4. Naelo metodinosti i planiranja podrazumeva da se celokupna kriminalistika delatnost planira i preduzima metodino i sistematski, bez obzira da li je preduzima policija, istrani sudija, sudei sudija ili javni tuilac, Svaka pojedina kriminalistika mera i radnja mora biti detaljno isplenirana, Improvizacije ne sme biti,

29

5. Naelo kritinosti i samokritinosti u vezi je sa naelom metodinosti i planiranja, i nalau pripadniku policije ili istranom sudiji da budu i kritini i samokritini i veoma oprezni u donoenju odreenih zakljuaka u vezi sa odreenim kriminalnim dogaajem, oni ne smeju biti prebrzi i moraju biti potkrepljeni relevantnim injenicama.
30

6. Naelo temeljitosti i upornosti usko su povezani sa naelom brzine i operativnosti i meusobno se dopunjuju, meutim, bez obzira na brzinu postupanja, svakoj kriminalistikoj situaciji se mora prii temeljito, bez povrnosti, uporan i strpljiv rad u kriminalistikom postupanju dovodi do kvalitetnih rezultata.
31

7. Naelo jedinstvenog rukovoenja podrazumeva rukovoenje kriminalistikim postupanjem sa jednog mesta (nekada se formira i tab), posebno je znaajno na razjanjavanju i dokazivanju teih krivinih dela, Sve informacije i podaci slivaju se na jedno mesto i jedan ovek ili tab donosi dalje odluke.

32

8. Naelo koordinacije i saradnje podrazumeva koordinaciju i saradnju izmeu vie organa na odreenom podruju, bilo u okviru jedne ili vie optina, regiona, republika i drava, naroito ako se radi o meunarodnom kriminalitetu, bez koordinacije i saradnje razliitih subjekata nema uspeha u radu.

33

9. Naelo uvanja slubene tajne

ima poseban znaaj zbog specifinosti sprovoenja odreenih kriminalistikih mera i radnji, naroito specijalnih istranih tehnika, pretresanja, lienja slobode i sl., mora se potovati tokom celog postupka i u svim kriminalistikim postupanjima, a nekada i nakon zavrenih operativnih delatnosti, neovlaeno odavanje slubene tajne moe se negativno odraziti na dalji tok krivinog postupka.

34

10. Naelo meunarodne saradnje naelo novijeg datuma, nastalo kao rezultat suprotstavljanja meunarodnom kriminalitetu, obuhvata meusobnu saradnju drava i policija, obuhvata i saradnju meunarodnih organizacija koje se bave suprotstavljanjem kriminaliteta (Interpol, Europol).
35

tek 1914. g. ojaala je ideja o potrebi meunarodne policijske saradnje i to na Prvoj meunarodnoj sudskoj, policijskoj i krivinopravnoj konferenciji u Monaku kojoj su prisustvovali delegati iz 24 drave, Prvi svetski rat prekinuo je realizaciju ove ideju, u Beu 1923. g. odran je drugi ovakav skup 19 drava, meu njima i Jugoslavija,

36

tada je stvorena Meunarodna komisija kriminalistike policije sedite u Beu, ova organizacija je ivela do 1938. g. i brojala je 38 drava, po zavretku Drugog svetskog rata, 1946. g. Luva, generalni inspektor belgijske policije, organizovao je novu meunarodnu konferenciju u Briselu, gde je ustanovljena Meunarodna komisija kriminalistike policije, tada je osnovan Generalni sekretarijat Interpola sa seditem u Parizu, nekoliko godina kasnije promenjen naziv,
37

Interpol meunarodna organizacija kriminalistike policije (182 drava lanica- 2004.), sedite Interpola je u Lionu od 1989. g., u svakoj dravi lanici formira se centralni nacionalni biro pri odreenom organu unutranjih poslova, preko kojih Interpol ostvaruje saradnju.

38

Europol predstavlja evropsku policiju, Prethodno je u Kopenhagenu 1993. g. stvoren Centar Europola za borbu protiv droge (EDU) , kao pretea Europola, osnovala ga je Evropska unija, poeo je da deluje od 1999. godine, sedite Europola je u Hagu,

39

Posebni zadaci Europola: - suzbijanje krijumarenja droge, trgovine ljudima, falsifikovanja novca, deje pornografije, krijumarenja ukradenih vozila, suprotstavljanje terorizmu, finansijskom i kompjuterskom kriminalitetu.

40

11. Naelo humanosti obavezuje sva slubena lica koja se bore protiv kriminaliteta da u svom radu postupaju humano, da prinudne mere primenjuju u skladu sa zakonom i sa to manje tetnih posledica, da te mere traju to krae, tj. dok postoje razlozi.

41

4. Naini (izvori) saznanja o krivinom delu naini saznanja su mnogobrojni, vrlo je bitno da organi gonjenja to pre saznaju za izvrenje k.d. Naini saznanja su: 4.1. Kriminalistiko-operativna delatnost policije; 4.2. Prijava oteenog; - najei nain saznanja, jer je oteeni najzainteresovaniji da se otkrije uinilac k.d., - svi oteeni ne prijavljuju k.d., - prijava se moe podneti neposredno, pismeno ili telefonskim putem.
42

4.3. Prijava graana - graani na razliite naine saznaju za izvreno k.d., - graani oevici, - prijavu podnose neposredno, pismenim putem ili telefonom, - mnogi graani izbegavaju da prijave k.d., - anonimna prijava, - pseudonimna prijava (netani podaci, pseudonim).
43

4.4. Delatnost drugih organa otkrivanja, nadzora i kontrole - carinski organi, - inspekcijski organi, - poreska policija, - finansijska policija i dr. 4.5. Prijava pravnih lica - pravna lica kao oteeni, - prijavljivanje k.d. gde nisu oteeni,
44

4.6. Samoprijave - to su retki naini saznanja, ali postoje i takvi sluajevi, - razlozi samoprijave: gria savesti, kajanje, alkoholisano stanje, preuzimanje krivine odgovornosti-u porodici, - samoprijave su najee kod nehatnih delikata.

45

4.7. Sredstva javnog informisanja - U raznim sredstvima informisanja dolazi se do informacija o izvrenim krivinim delima i njihovim izvriocima, 4.8. Javno pogovaranje - veoma su este razne glasine, koje mogu biti tane ili netane, - javno pogovaranje ne treba odmah odbacivati, ve ih evidentirati i proveriti, jer se mnoga pokau kao istinita.
46

5. Pojam, podela i dokazni znaaj indicija Indicije predstavljaju utvrene injenice koje ukazuju na osnove sumnje da je izvreno krivino delo ili da je odreeno lice osumnjieno kao izvrilac k.dela, Indicije moemo podeliti na: a) indicije pre izvrenja k.d. (motiv, sumnjivo ponaanje, volja, karakter i sl.);
47

b) indicije za vreme izvrenje k.d. (posedovanje sredstava izvrenja, prisutnost na licu mesta, vetina, znanje, navike i sl.); c) indicije posle izvrenja k.d. (sumnjivo ponaanje, korist od izvrenog k.d., posedovanje oduzete stvari, pronaeni tragovi na uiniocu i sl). indicije su veoma znaajne za razjanjavanje k.d. i pribavljanje odgovarajuih dokaza (linih ili materijalnih).

48

a)

b)

c)

6. Indicijalni metod i planiranje operativnog rada na osnovu indicija i verzija Tri su osnovna metoda otkrivanja i dokazivanja krivinih dela i uinilaca pomou indicija: metod eliminisanja, metod otkrivanja nepoznatih uinilaca korienjem MOS-a (modus operandi) i metod sastavljanja liste za vie krivinih dela i uinilaca,
49

a) Metodom eliminisanja dolazi se do odgovora na zlatna pitanja kriminalistike, tj. da li dogaaj koji se desio stvarno predstavlja k.d. i da li je osumnjieno lice uinilac konkretnog k.d. Verzije su radne pretpostavke (osnovi sumnje) koje ukazuju na neko krivino delo ili na neko lice kao mogueg uinioca k.d. Verzije se uvek zasnivaju na odreenim indicijama i uvek se postavlja vie verzija i metodom eliminacije dolazi se do samo jedne stvarne verzije koja dokazuje postojanje ili nepostojanje k.d., odnosno njegovog uinioca.
50

Posle postavljanja verzija, sledi planiranje operativnog rada (preduzimanje odreenih kriminalistikih mera i radnji, potranih mera, primenu specijalnih istranih mera i dr.). Metod eliminisanja upravo omoguava da osnovi sumnje prerastu u vii stepen verovatnoe u kvalitetniju sumnju osnovanu sumnju da je odreeno lice uinilac k.d.

51

To se postie eliminisanjem pojedinih verzija, sve dok se ne doe do takve verzije koja onemoguava postavljanje bilo koje druge verzije, ve te koja ukazuje da je odreeno lice uinilo odreeno k.d. Time se stiu uslovi za podnoenje krivine prijave nadlenom javnom tuiocu.

52

b) Metod otkrivanja nepoznatih uinilaca korienjem MOS-a (modus operandi) podrazumeva korienje MOS evidencije (registracija izvrilaca k.d. po nainu izvrenja). MOS evidencija ne obuhvata samo evidenciju po nainu izvrenja, ve i po nekim drugim karakteristikama (mesto i vreme izvrenja, objekt napada, vrsta i specifinost sredstava izvrenja k.d.). Mnogi uinioci imaju sopstveni nain (MOS).
53

c) Metod sastavljanja liste indicija za vie krivinih dela i uinilaca pogodan je za suavanje kruga moguih uinilaca. Da bi se ovaj metod mogao primeniti, moraju biti ispunjeni sledei uslovi: - potrebno je da se zna vreme izvrenja k.d., - da bude poznato mesto izvrenja, - da postoji ogranien broj moguih izvrilaca (zatvoren krug). Ovaj metod se primenjuje kod k.d. koja se ponavljaju

54

7. Zlatna (osnovna, glavna) pitanja kriminalistike To su ona pitanja na koja, nakon preduzetih kriminalistikih mera i radnji, na osnovu postavljenih verzija, treba dati tane odgovore koji se potvruju prikupljenim dokazima, ime se smatra da je odreeno k.d. rasvetljeno i dokazano. Zlatna pitanja treba da budu prisutna tokom celog krivinog postupka, kako u istrazi, tako i na glavnom pretresu.
55

Postoji devet zlatnih pitanja kriminalistike: 1. TA se desilo - da li se radi o k.d. 2. GDE se desilo - mesto izvrenja, 3. KADA se desilo vreme izvrenja, 4. KAKO je izvreno nain izvrenja, 5. IME je izvreno sredstva izvrenja, 6. S KIME je izvreno koliko lica je uestvovalo u izvrenju k.d. 7. ZATO se desilo motiv izvrenja, 8. KO je uinilac to je najvanije pitanje, 9. NAD KIM je izvreno objekat napada, rtva, oteeni izvrenjem k.d.

56

Zlatna pitanja postavljaju se prilikom: prijavljivanja k.dela od strane oteenih i drugih lica, prikupljanja potrebnih obavetenja od graana, oevidaca i drugih lica, obavljanja svakodnevnih policijskih poslova (provera, osmatranje, praenje, obavljanje informativnih razgovora itd.), vrenja uviaja, sasluanja osumnjienog, suenja i dr.

57

8. Krivina prijava Zakonik o krivinom postupku Srbije ne daje definiciju krivine prijave. Ona se moe definisati kao pismeno ili usmeno obavetavanje organa krivinog gonjenja od strane graana ili drugih subjekata o izvrenom k.delu i njegovom uiniocu, ukoliko je poznat. krivina prijava predstavlja izvor saznanja o krivinom delu,
58

to je krivino-procesni akt kojim odreeni subjekti obavetavaju nadlenog javnog tuioca o izvrenom k.delu koje se goni po slubenoj dunosti, krivinu prijavu mogu podneti fizika i pravna lica, krivina prijava se podnosi nadlenom javnom tuiocu,

59

svi dravni organi, organi lokalne samouprave, javna preduzea i ustanove duni su da prijave k.dela za koja se goni po slubenoj dunosti, o kojima su obaveteni ili su za njih saznali na drugi nain, krivina prijava se podnosi pismeno ili usmeno, pismena prijava moe biti potpisana, bez potpisa ili potpisana nekim pseudonimom,

60

tako razlikujemo anonimne i pseudonimne prijave, ako se prijava podnosi usmeno, prijavitelj e biti upozoren na posledice lanog prijavljivanja, o usmenoj prijavi sastavlja se zapisnik o prijemu krivine prijave, o prijavi podnetoj telefonom ili slinim sredstvima sainjava se slubena zabeleka,

61

krivina prijava treba da bude takvog sadraja da ukazuje na krivino delo i eventualnog uinioca, bez obzira u kakvoj formi je napisana, Vrste krivinih prijava: a) krivina prijava sa poznatim izvriocem, b) krivina prijava sa nepoznatim izvriocem (NN),

62

Kada oteeni neposredno policiji prijavljuje krivino delo, sainjava se Zapisnik o prijemu krivine prijave, Ako je podneta prijava protiv nepoznatog izvrioca, kada on bude identifikovan, tuiocu se dostavlja Izvetaj kao dopuna krivine prijave.

63

Kompletna (potpuna) krivina prijava koju podnosi policija treba da sadri sledee osnovne elemente: a)- podatke o osumnjienom ( ime i prezime, ime roditelja, datum i mesto roenja, prebivalite, brano i porodino stanje, zavrena kola, zanimanje, zaposlenje, imovinsko stanje, i dr.),

64

b)- podatke o krivinom delu (vreme, mesto nain i sredstvo izvrenja, zakonski naziv k.d. i lan KZ), c)- podatke o oteenom, vrsti posledica i visini tete, d)- ostale podatke (naziv javnog tuilatva, naziv podnosioca krivine prijave, datum i potpis ovlaenog lica). Znaaj krivine prijave je u tome: - to ukazuje na to da je izvreno odreeno k.d. i na mogueg njegovog uinioca,
65

- krivina prijava nema dokazni znaaj, niti moe biti dokaz u krivinom postupku, - ipak ostvaruje odreeni uticaj prilikom donoenja odluke javnog tuioca o pokretanju krivinog postupka ili prilikom odbaaja krivine prijave, - takoe slui i istranom sudiji za upoznavanje sa injeninim stanjem pre sasluanja okrivljenog i svedoka,
66

- izvetaj kao dopuna krivine prijave

naknadna saznanja policije, - javni tuilac, nakon podnete krivine prijave, moe od policije zahtevati prikupljanje potrebnih obavetenja, u vezi sa im policija dostavlja izvetaj kao dopunu krivine prijave.

67

II TAKTIKA SPROVOENJA KRIMINALISTIKO-TAKTIKIH RADNJI I MERA 1. Pojam i vrste kriminalistiko-taktikih mera i radnji nazivaju se jo i potranim ili operativnotaktikim merama ili radnjama, predstavljaju one radnje i mere koje na osnovu ovlaenja preduzima policija u predkrivinom postupku, odnosno tokom kriminalistike kontrole ili kriminalistike obrade, s ciljem spreavanja izvrenja, odnosno otkrivanja krivinog dela i uinioca.

68

Kriminalistiko-taktike radnje i mere imaju operativni karakter, to znai da se njihovim sprovoenjem dobijaju operativne informacije. Kriminalistika kontrola se sprovodi od strane policije tokom predkrivinog postupka kada postoji opta sumnja da se u odreenoj sredini (objekat, punkt, prostor) vri odreena kriminalna delatnost ili da postoji mogunost izvrenja krivinih dela.

69

Kriminalistika kontrola ima za cilj da se policija upozna: - sa raznim drutveno tetnim pojavama, - kriminogenim faktorima, - interesantnim sredinama, - i da ima uvid u kretanje odreene kategorije lica (osuivana lica, lica na uslovnom otpustu, kockari, narkomani i sl.).
70

Kriminalistika obrada se sprovodi kada postoje osnovi sumnje: - u odnosu na konkretno lice kao uinioca k.d. ili - u odnosu na k.d. iji je uinilac nepoznat. Kriminalistika obrada predstavlja: - skup planiranih sistematski preduzetih kriminalistiko-taktikih, kriminalistiko-tehnikih radnji i mera i specijalnih istranih tehnika,

71

- s ciljem otkrivanja k.d i uinioca, njegovog pronalaenja i obezbeenja dokaza. U pretkrivinom postupku policija je duna da, ako postoje osnovi sumnje da je izvreno k.d. za koje se goni po slubenoj dunosti, preduzme potrebne mere i radnje: a) - da se pronae uinilac k.d.,

72

b)- da se uinilac ili sauesnik ne sakrije ili ne pobegne, c)- da se otkriju i obezbede tragovi k.d. i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz, d)- kao i da prikupi sva obavetenja koja mogu biti od koristi za uspeno voenje krivinog postupka.

73

Ovlaenja policije u predkrivinom postupku (l. 225,st.2.) Radi ispunjenja navedenih dunosti, ZKP Srbije daje policiji odreena ovlaenja i to: - prikupljanje potrebnih obavetenja od graana; - pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; - ogranienje kretanja na odreenom prostoru;

74

- utvrivanje istovetnosti lica i predmeta; - raspisivanje potrage za licem i stvarima za kojima se traga; - pregled odreenih objekata i prostorija dravnih organa, preduzea, radnji i drugih pravnih lica; - ostvarivanje uvida u njihovu dokumentaciju i njeno oduzimanje;
75

- preduzimanje drugih potrebnih mera i radnji. 2. Prikupljanje potrebnih obavetenja od graana - policija moe prikupljati obavetenja na vie naina (neposrednim zapaanjem, voenjem razgovora, pokazivanjem lica mesta, fotografisanjem, iz sredstava javnog informisanja, osmatranjem, dobijanjem informacija od operativnih veza i sl.),
76

- izjava lica pribavlja se informativnim razgovorom, a tako dobijeni podaci koriste se u operativnom radu, sastavljanju krivine prijave ili posebnog izvetaja kao dopune krivine prijave, - izjave graana se uglavnom dokumentuju slubenom zabelekom ili zapisnikom, - razgovori sa graanima se obavljaju na ulici, u kancelariji lica od koga se prikupljaju obavetenja, na nekim skupovima, u restoranu ili slinom mestu,
77

ZKP Srbije propisuje da policija moe i pozivati graane radi prikupljanja obavetenja, pri emu se moraju potovati procesne odredbe, U pozivu se mora naznaiti razlog pozivanja i prinudno se moe dovesti lice koje se nije odazvalo pozivu samo ako je u pozivu bilo na to upozoreno. Prikupljanje obavetenja od graana je vremenski ogranieno, tako da moe trajati samo onoliko koliko je neophodno da se dobije potrebno obavetenje, a najdue etiri sata.

78

Graanin koji je jednom pozivan moe se ponovo pozvati samo radi prikupljanja obavetenja o okolnostima nekog drugog krivinog dela ili uinioca, dok se za isto delo ne moe ponovo pozivati.
Policija prikuplja obavetenja od graana: - samoinicijativno, - po zahtevu javnog tuioca.
79

3. Kriminalistika provera To je opta operativno-taktika mera i radnja koja ima cilj da se utvrdi istinitost odreenih injenica koje ukazuju na: a) odreeno krivino delo; b) uinioca krivinog dela; c) druge znaajne okolnosti u vezi sa krivinim delom ili drugim kriminalnim okolnostima.

80

Vrste provera 1) s obzirom na inicijativu ili zahtev za vrenje provere: a) provere po sopstvenoj inicijativi; b) provere na zahtev drugih organa (tuilatva, suda i dr.);

81

2) s obzirom na predmet provere: a) provere koje se odnose na odreeno lice; b) provere koje se odnose na odreeni objekat; c) provere koje se odnose na odreeni dogaaj, situaciju;

82

3) S obzirom na nain vrenja provere:

a) Provere koje se vre otvoreno (javno); b) provere koje se vre tajno (konspirativno).

83

4. Sasluanje osumnjienog Policija u toku predkrivinog postupka moe da sprovede i radnju sasluanja osumnjienog. Zapisnik o sasluanju osumnjienog moe se koristiti kao dokaz u krivinom postupku. Osumnjieni je lice za koga postoje osnovi sumnje da je uinilo odreeno krivino delo i u svojstvu osumnjienog policija ga moe pozivati , s tim to e se u pozivu upozoriti da ima pravo da uzme branioca.
84

Tokom prikupljanja obavetenja policija moe oceniti da se pozvani graanin moe smatrati osumnjienim, i tom prilikom je duna da ga odmah obavesti o k.d. koje mu se stavlja na teret i o osnovama sumnje, kao i o pravu da uzme branioca koji e prisustvovati njegovom daljem sasluanju i da nije duan da odgovara na postavljena pitanja. Ukoliko osumnjieni pristane na davanje iskaza u prisustvu advokata, policija e ga sasluati prema odredbama ZKP o sasluanju okrivljenog, a o njegovom

85

sasluanju e obavestiti dravnog tuioca, koji moe prisustvovati njegovom sasluanju. Bez obzira na to da li je dravni tuilac prisustvovao sasluanju osumnjienog, ukoliko je sasluanje obavljeno po procesnim odredbama, iskaz osumnjienog se moe koristiti kao dokaz u krivinom postupku. Prilikom sasluanja osumnjienog: - nuna je odgovarajua priprema,
86

- poznavanje osnovnih kriminalistikih pravila obavljanja razgovora i - potovanje procesnih odredbi. Razgovor sa osumnjienim treba da se vodi kroz tri faze: a) faza koja predstavlja uvod u razgovor, b) faza u kojoj se licu dozvoljava da slobodno izlae, i c) faza razgovora u kojoj pripadnik policije vodi razgovor sa licem, postavljajui odreena pitanja.
87

5. Kriminalistike klopke Najee se koriste za otkrivanje uinilaca k.d. koja se vre u kontinuitetu, odnosno koja se ponavljaju. Kriminalistike klopke se dele na: a) mehanike, b) hemijske i c) specijalne. Mehanike klopke podrazumevaju razne alarmne ureaje koji imaju preventivni i represivni znaaj.
88

Hemijske klopke podrazumevaju korienje raznih hemijskih materija za otkrivanje odreenih k.d. Dele se na: a)- klasine klopke (srebro-nitrat tragovi crne boje), b)- vidljive klopke (fuksin - tragovi raznih boja) i c)- nevidljive klopke (fluoroscentne pisaljke-nevidljivo obeleavanje odreenih predmeta).

89

Specijalne klopke podrazumevaju situacije kada se uiniocu postavljaju odreeni pogodni predmeti koje mora dodirnuti i time e ostaviti tragove (npr. papilarnih linija), a u uverenju je da nije otkriven. Poseban znaaj imaju hemijske klopke koje se esto koriste kod korupcijskih k.d., kod kraa u preduzeima, ustanovama, kolama, kancelarijama, magacinima i sl.

90

6. Osmatranje i praenje To su kriminalistiko-taktike, odnosno potrane radnje koje se primenjuju radi spreavanja izvrenja, ali i otkrivanja k.d. i uinioca. Ove radnje preduzima policija u predkrivinom postupku i treba ih razlikovati od odgovarajuih specijalnih istranih tehnika. Ove radnje policija preduzima samoinicijativno, dok specijalne preduzima po prethodno donetoj naredbi istranog sudije.
91

Osmatranje i praenje se preduzimaju prema: a)- licu, b)- objektu ili c)- prostoru. Osmatranje moe da bude: a)- stalno (svakodnevna delatnost policije) b)- povremeno (u odreenom konkretnom sluaju od strane specijalizovanih pripadnika policije).

92

Praenje je tajno sleenje odreenog lica koje se vri planski, radi prikupljanja potrebnih relevantnih informacija u vezi sa kriminalnom delatnou. Cilj praenja je: a)- hvatanje uinioca na mestu izvrenja k.d., b)- spreavanje izvrenja k.d., c)- otkrivanje sauesnika i drugih lica, d)- pronalaenje sredstava izvrenja k.d.,

93

e)- pronalaenje predmeta pribavljenih k.delom, i dr. Praenje vre pripadnici policije peice ili vozilom. 7. Provera alibija - alibi negde drugde, Provera alibija se vri u situacijama kada osumnjieni tvrdi da u vreme izvrenja k.d. nije bio na mestu izvrenja, ve na nekom drugom mestu.
94

U takvim situacijama se vri provera iskaza osumnjienog s ciljem da se utvrdi gde se nalazio u vreme izvrenja k.d. Da bi se mogao proveravati neiji alibi, neophodno je prethodno to tanije utvrditi mesto i vreme izvrenja k.d. Uinioci k.d. esto unapred pripremaju lani alibi. Alibi se obavezno proverava na sledee naine: - razgovorom, odnosno sasluanjem lica koje se poziva na alibi,

95

- razgovorom sa svedokom alibija, - rekonsrukcijom, - analizom isprava koje se nude kao dokaz, - analizom predmeta i tragova koji su pronaeni na mestu izvrenja k.d.

96

8. Legitimisanje

Cilj: utvrivanje identiteta fizikih lica Legitimisanje se obavezno vri prilikom: a) sprovoenja racije ili zasede; b) liavanja slobode ili privoenja; c) zaticanja na mestu izvrenja krivinog dela; d) pretresanja stana ili drugih prostorija i lica;
97

e) Kontrole ulaenja u tieni prostor, f) Kontrole sumnjivih lica koja se zateknu u blizini tiene linosti; g) preduzimanja drugih operativnotaktikih mera i radnji kada je to po proceni potrebno uiniti.

98

9. Utvrivanje identiteta fizikih lica

Utvrditi identitet fizikog lica znai utvrditi sva njegova obeleja: pravne, faktike (stvarne) i fizike (telesne) prirode, po kojima se odreeno fiziko lice razlikuje od svih ostalih fizikih lica.

99

a)

pravna obeleja - ovek dobija na osnovu pravnih propisa i koja se na osnovu tih propisa tokom ivota mogu menjati: lino ime, prezime, dravljanstvo, brano stanje, prebivalite i sl. b) faktika (stvarna) obeleja ovek dobija roenjem i u toku ivota se ne mogu menjati: dan, mesec i godina roenja, mesto roenja, nacionalnost i sl.

100

c) Fizika obeleja su telesna svojstva oveka: pol, lini opis, otisci prstiju, i sl. Neka od tih obeleja se mogu menjati (npr. lini opis), a neka ne mogu (npr. papilarne linije).

101

Metode utvrivanja identiteta fizikih lica: 1) tradicionalne identifikacione metode: a) identifikacija na osnovu papilarnih linija; b) identifikacija na osnovu linog opisa; c) identifikacija na osnovu fotografije;

102

d) identifikacija na osnovu registracione (sinjaletike) fotografije; e) identifikacija na osnovu fotorobota (identi kita); f) identifikacija na osnovu glasa (fonoskopska identifikacija); g) identifikacija na osnovu tragova usana; h) identifikacija na osnovu tragova zuba;
103

i)

identifikacija na osnovu tragova mirisa (odoroloka identifikacija); j) identifikacija na osnovu operativnih kriminalistikih evidencija i albuma fotografija; k) identifikacija na osnovu prepoznavanja.

104

2) savremene biometrijske identifikacione metode: a) biometrijska identifikacija na osnovu otiska prsta; b) biometrijska identifikacija na osnovu fizionomije lica; c) biometrijska identifikacija na osnovu gemetrije dlana;

105

d) biometrijska identifikacija na osnovu irisa (duice) oka; e) biometrijska identifikacija na osnovu fundusa (retine) oka; f) biometrijska identifikacija na osnovu DNK profila; i dr.

106

Sluajevi obaveznog utvrivanja identiteta: a) prilkom liavanja slobode na osnovu zakonskih ovlaenja ili po naredbi suda; b) ako postoje osnovi sumnje da je lice izvrilo krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti; c) ako postoji sumnja da je lina isprava lica falsifikovana ili ukradena;

107

d) ako lice uskrauje davanje podataka o svom identitetu ili postoji sumnja da o sebi daje lane podatke; e) kada lice zbog svojih psihikih i fizikih nedostataka nije u stanju da o sebi prui podatke, a kod sebe nema nikakvu ispravu; f) za sva lica Republike Srbije koje deportuju strane policije;

108

g) u svim sluajevima pronalaenja lea iji identitet nije poznat; h) za strane dravljane kada na teritoriji R. Srbije uine krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, ili je prema njima izreena mera bezbednosti proterivanja iz zemlje ili zatitna mera udaljenja sa teritorije Srbije.

109

10. Zaseda
Zaseda je organizovana i konspirativna operativno-taktika mera i radnja koja podrazumeva prikriveni raspored policijskih slubenika na mestima gde se oekuje dolazak ili nailazak bezbednosno interesantnih lica.

110

Zaseda se postavlja u sledeim sluajevima: a) kada se na osnovu operativnih podataka osnovano oekuje da e na odreeno mesto doi ili proi uinilac ili uinioci krivinih dela koji se nalaze u bekstvu nakon izvrenog krivinog dela;

111

b) radi pronalaenja i hvatanja osuenika koji su pobegli sa izdravanja kazne zatvora iz ustanove za izvrenje krivinih sankcija; c) radi spreavanja bekstva lica preko dravne granice, kao i pronalaenja lica koja pokuavaju nedozvoljeni prelaz dravne granice,

112

d) kada se oekuje izvrenje krivinog dela na odreenom objektu ili mestu radi hvatanja uinioca na mestu izvrenja; e) kada se posle izvrenja krivinog dela na odreenim mestima pronau ostavljena vozila, sakriveni, odbaeni ili zaboravljeni predmeti ili stvari koje potiu od izvrenog krivinog dela ili uinioca, pa se osnovano oekuje da e po njih doi;
113

f) kada je na odreenom mestu uestalo vrenje odreenih krivinih dela i osnovano se oekuje da e se to i nastaviti (npr. depne krae, karae vozila, provaljivanje i obijanje objekata i sl.).

114

Vrste zaseda 1) prema mestu postavljanja:

a) zasede u zatvorenom prostoru (stanovi, lokali, vikendice, prodavnice, magacini i sl.); b) zasede na otvorenom prostoru (ulice, staze, parkovi, ume, planine, raskrsnice, reke i sl.);
115

2) Zasede na otvorenom prostoru : a) frontalna zaseda rukovodilac zasede u sredini; b) paralelna zaseda rukovodilac zasede na poetku ili kraju bilo kog lanca; c) zaseda u obliku potkovice rukovodilac na sredini otvora potkovice;

116

11. Racija (blokada) Racija (blokada) je organizovana, iznenadna, kombinovana operativno-taktika mera i radnja koja se preduzima radi: a) pronalaenja i hvatanja uinilaca krivinih dela za kojima se traga; b) spreavanja vrenja krivinih dela od strane odreenih kategorija delinkvenata koji se okupljaju na odreenim mestima, objektima ili na odreenom prostoru.

117

12. Lienje slobode i zadravanje

Lienje slobode podrazumeva svaku radnju ili postupak koji je usmeren na oduzimanje slobode odreenom licu na prinudan nain.

118

Da bi se neko lice moglo liiti slobode, moraju biti ispunjeni materijalni i formalni uslovi, odnosno postojanje osnovane sumnje da je to lice uinilac k.d. i da se lienje slobode vri u skladu sa procesnim odredbama. Pritvor se odreuje reenjem nadlenog suda. Ovlaeno slubeno lice moe neko lice liiti slobode ako postoji bilo koji od razloga iz lana 142. ZKP Srbije, na osnovu kojih pritvor odreuje i sud.

119

Lice lieno slobode mora biti upoznato sa svojim procesnim pravima i policija je duna da ga u roku od osam sati sprovede istranom sudiji. Prema l. 142. ZKP Srbije pritvor se moe odrediti protiv:

a) lica za koje postoji osnovana sumnja da je izvrilo k.d. za koje je po zakonu propisana kazna zatvora od dvadeset godina ili tea kazna, b) protiv optuenog kome je presudom prvostepeni sud izrekao kaznu zatvora od pet godina ili teu kaznu, a to je opravdano zbog naina izvrenja ili dr. posebno tekih okolnosti.
120

Prema istom lanu pritvor se moe odrediti protiv lica ako postoji osnovana sumnja da je uinilo k.d., a ne postoje uslovi za pritvor iz prethodnog stava, a u cilju nesmetanog voenja krivinog postupka:

a) ako se krije ili ako se ne moe utvrditi njegova istovetnost, ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva; b) ako postoje okolnosti koje ukazuju na to da e unititi, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze i tragove k.d. ili ako
121

osobite okolnosti ukazuju na to da e ometati postupak uticanjem na svedoke, sauesnike ili prikrivae; c) ako osobite okolnosti ukazuju na to da e ponoviti k.d., ili dovriti pokuano k.d., ili da e uiniti k.d. kojim preti; d) ako uredno pozvani optueni oigledno izbegava da doe na glavni pretres.

Lice lieno slobode policija moe izuzetno, zadrati radi prikupljanja obavetenja ili sasluanja osumnjienog, ali najdue 48 sati od asa lienja slobode.
122

Policija je duna da o zadravanju odmah obavesti istranog sudiju i dravnog tuioca, s tim da istrani sudija moe zahtevati da mu policija odmah sprovede zadrano lice. Policija je duna da odmah, a najkasnije u roku od dva sata, donese i urui reenje zadranom licu i njegovom braniocu, koji imaju pravo albe istranom sudiji, koji po albi mora da odlui u roku od etiri asa po prijemu albe.

123

im policija donese reenje o zadravanju, osumnjieni mora imati branioca, a ako ga sam ne obezbedi, policija e mu ga obezbediti po slubenoj dunosti. Sasluanje osumnjienog e se odloiti do dolaska branioca, a najdue osam sati, s tim da je policija, ako ni tada prisustvo branioca ne bude obezbeeno, duna da osumnjiena lice pusti na slobodu ili da ga bez odlaganja sprovede istranom sudiji.

124

Policija je ovlaena da odreeno lice zadri na mestu izvrenja k.d., jer se radi o licima koji mogu pruiti vane podatke. Policijski slubenik ima pravo da lice zateeno na mestu izvrenja k.d., uputi istranom sudiji ili da ga zadri na tom mestu do dolaska istranog sudije, a najdue est sati, pod uslovom da to lice: a) moe pruiti vane podatke koji su od znaaja za krivini postupak, b) i ako je verovatno da se njegovo sasluanje kasnije ne bi moglo izvriti ili bi

125

c) bilo skopano sa znatnim odugovlaenjem ili drugim tekoama. Lienje slobode se vri po kriminalistikim pravilima, planski, sa odreenim brojem odabranih policijskih slubenika, a u odreenim sluajevima to ine i specijalne jedinice. Pre lienja slobode o licu treba prikupiti to vie podataka (njegov ivot, kretanje, druenje, kriminalna delatnost, naoruanje i dr.), a bira se najpovoljnije vreme i mesto za lienje slobode.
126

13. Korienje posebno dresiranih pasa

Posebno dresirani psi mogu se upotrebiti za izvrenje sledeih zadataka: a) pronalaenje i hvatanje uinilaca krivinih dela; b) pronalaenje tragova i predmeta krivinih dela; c) spreavanje bekstva lica lienih slobode,
127

d) vrenje obezbeenja objekata i lica; e) pronalaenje nestalih i zalutalih lica; f) spasavanje lica nastradalih u elementarnim nepogodama; g) pronalaenje leeva; spreavanje otpora ili odbijanje napada na ovlaena slubena lica prilikom vrenja slubene dunosti, odbijanje napada na druga lica ili objekat koji se obezbeuje.

128

14. Kriminalistika primena poligrafa

Don Larson 1921. g. pretea dananjeg poligrafa; Leonardo Keler modernija varijanta Larsonovog aparata koja je i danas u upotrebi.

129

III TAKTIKA SPROVOENJA KRIMINALISTIKO-ISTRANIH RADNJI DOKAZIVANJA Radnjama dokazivanja se obezbeuju lini i materijalni dokazi. Ove radnje se sprovode uglavnom tokom istrage i tokom glavnog pretresa, a u nekim sluajevima i u predkrivinom postupku. ZKP sadri sledee radnje dokazivanja: 1. pretresanje stana, stvari i lica; 2. privremeno oduzimanje predmeta i imovine;

130

3. postupanje po sumnjivim stvarima; 4. sasluanje osumnjienog; 5. sasluanje svedoka; 6. uviaj i rekonstrukcija; i 7. vetaenje. Radnje dokazivanja sprovode: a) u predkrivinom postupku - organi unutranjih poslova, odnosno policija; b) u toku istrage istrani sudija; c) i na glavnom pretresu - predsednik i lanovi sudskog vea.
131

Bitno je istai da, bez obzira u kojoj fazi se sprovode radnje dokazivanja, one imaju isti znaaj i sprovode se po procesnim odredbama. 1. Pretresanje stana, stvari i lica Najee se preduzima radi: a) pronalaenja i obezbeenja materijalnih dokaza, b) pronalaenja linih dokaza, najee osumnjienog ili okrivljenog.

132

Od materijalnih dokaza pretresanjem se mogu pronai: a) tragovi i predmeti koji su u vezi sa izvrenjem k.d., b) sredstva izvrenja k.d., c) predmeti pribavljeni k.delom, i d) predmeti koji su proistekli izvrenjem k.d., e) leevi ili delovi leeva. Predmet pretresanja: najee stan, lice, ali i dr. garae, vikendice, salai, radionice, kancelarije, vozila, kompjuteri,

133

parkovi, livade, ume i sl. Pretresanje stana i dr. prostorija i pokretnih stvari osumnjienog, odnosno optuenog ili drugih lica, moe se preduzeti samo onda kada postoje osnovi sumnje da se kod njih nalaze uinilac, sauesnik, tragovi i predmeti vani za postupak. Pretresanje se moe izvriti samo po naredbi suda koja mora biti pismena i obrazloena.
134

Predvien je i izuzetak prema kome pripadnik policije moe ui u tui stan i dr. prostorije bez naredbe i bez svedoka, i po potrebi izvriti pretresanje pod sledeim uslovima: a) ako dralac stana to trai; b) ako neko zove u pomo; c) radi izvrenja odluke suda o pritvaranju; d) radi lienja slobode odbeglog uinioca k.d. za koje se goni po slubenoj dunosti;

135

e) radi otklanjanja ozbiljne opasnosti po ivot i zdravlje ljudi ili imovine vee vrednosti. Ovlaeni policijski slubenik moe pretresti lice bez naredbe za pretresanje i bez prisustva svedoka u sledeim sluajevima: a) prilikom izvrenja naredbe o prinudnom dovoenju; b) prilikom lienja slobode; c) ako postoji sumnja da to lice poseduje oruje ili orue za napad; i
136

d) ako postoji sumnja da e odbaciti, sakriti, unititi predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u krivinom postupku. U tim sluajevima je policijski slubenik duan da odmah izvesti istranog sudiju, a ako se postupak jo ne vodi, onda dravnog tuioca. Pre poetka pretresanja naredba se predaje licu ije se prostorije i stvari pretresaju ili nad kojim treba da se izvri pretresanje. Lice se poziva da dobrovoljno preda lice i stvari koje se trae.
137

Takoe, lice se obavezno upoznaje da ima pravo da uzme advokata, koji moe prisustvovati pretresanju i do ijeg dolaska se moe odloiti pretresanje. Pretresanju se izuzetno moe pristupiti i: a) bez prethodne predaje naredbe, b) bez prethodnog poziva za dobrovoljnu predaju lica i stvari, i c) bez prethodne pouke o pravu nauzimanje advokata, u sluajevima: a) ukoliko se oekuje oruani otpor ili druga vrsta nasilja;

138

b) ako se osnovano sumnja da se radi o tekim k.delima koja je uinila grupa ili zloinaka organizacija; c) ili su uinioci povezani sa inostranstvom, pa je pretresanje potrebno izvriti iznenadno; d) ili ako se oigledno priprema ili je otpoelo unitavanje tragova vanih za krivini postupak, e) ili ako se pretresanje ima izvriti u javnim prostorijama.
139

Pretresanje se po pravilu vri danju, a samo izuzetno noi i to ako je zapoeto tokom dana, pa nije dovreno. Dralac stana se poziva da prisustvuje pretresanju, a ukoliko je on odsutan, pozvae se njegov zastupnik ili neko od odraslih ukuana ili suseda. Ako dralac stana nee dobrovoljno da otvori zatvorene prostorije, ti prostori e se otvoriti nasilno ali se izbegavaju nepotrebna oteenja.

140

Pretresanju prisutvuju dva punoletna graanina u svojstvu svedoka. Pretresanje lica vre slubena lica istog pola, a i za svedoke se takoe uzimaju lica istog pola. Pretresanje se izuzetno moe izvriti i bez prisustva svedoka u sluajevima: a) kada nije mogue odmah obezbediti svedoke; b) a postoji opasnost od odlaganja. Ti razlozi se moraju konstatovati u zapisniku.

141

Dokazna strana pretresanja se dokumentuje zapisnikom o pretresanju, kojeg potpisuju: dralac stana, dva punoletna graanina svedoci i slubeno lice koje je vrilo pretresanje. Kada pripadnik policije ue u tui stan bez naredbe, draocu izdaje potvrdu o ulaenju u stan u kojoj navodi razloge ulaenja i primedbe draoca stana. Meutim, ako je tom prilikom izvreno i pretresanje, sastavlja se zapisnik o pretresanju.

142

Ako se prilikom pretresanja pronau tragovi i predmeti vani za krivini postupak, oni se privremeno oduzimaju o emu se sastavlja i licu odmah izdaje potvrda o privremeno oduzetim predmetima i stvarima. Potvrdu potpisuju: lice od koga se predmeti oduzimaju, kao i slubeno lice koje je privremeno oduzelo predmete. Radi potpunijeg sagledavanja dokazne vrednosti pronaenih predmeta, potrebno ih je fotografisati na mestu gde su pronaeni.

143

Pretresanje treba detaljno planirati, zbog ega treba prikupiti to vie podataka i pridravati se svih procesnih pravila. Obzirom na to ta se trai pretresanjem, planira se potreban broj pripadnika policije i obezbeuju odgovarajua tehnika sredstva i oprema (reflektori, baterijske lampe, metal detektori i sl.). Pretresanje se vri odreenim redosledom koji utvruje rukovodilac pretresanja. Prostorije u kojima je izvreno pretresanje se po pravilu zakljuavaju.

144

Zateena lica u stanu se prethodno legitimiu, po potrebi pretresu i dre u jednoj prostoriji pod nadzorom policijskog slubenika. Pretresanje lica se takoe vri odreenim redosledom i to od glave do stopala. Pretresanje treba razlikovati od pregleda, koji podrazumeva povran uvid pregled, a kod lica prepipavanje. Nain pretresanja zavisi od toga ta se trai pretresanjem (npr. razliit je pristup ako se trai droga ili oruje).

145

Ako je vie lica osumnjieno u vezi sa istim k.delom, pretresanje se vri istovremeno kod svih lica. Na isti nain se, po pravilu, postupa i ako jedno lice ima vie stanova ili drugih prostorija. Ponekad treba praktikovati i ponovno pretresanje, naroito kod teih i sloenijih dela. Za pretresanje slobodnog prostora potrebno je vie pripadnika policije i tehnikih sredstava.

146

2. Uviaj Uviaj se preduzima kada je za utvrivanje neke vane injenice u postupku potrebno neposredno opaanje. Uviaj se vri radi pronalaenja i fiksiranja tragova i predmeta koji su u vezi s k.delom i utvrivanja relevantnih okolnosti od znaaja za razjanjavanje kriminalnog dogaaja. Uviaj se vri na mestu izvrenja k.dela koje obuhvata bliu i dalju okolinu, tj. sva mesta na kojima se mogu pronai tragovi i predmeti k.dela.
147

Osnovni ciljevi uviaja su: - utvrivanje da li k.d. postoji ili ne postoji, - utvrivanje vrste k.dela, - pronalaenje dokaza koji ukazuju na mesto i vreme izvrenja k.d., - pronalaenje dokaza koji ukazuju na nain izvrenja k.dela, - pronalaenje tragova koji ukazuju na broj i nain kretanja izvrilaca na licu mesta, put dolaska i odlaska,
148

- utvrivanje okolnosti koje ukazuju na uzroke i uslove k.dela, - pronalaenje tragova i predmeta koji omoguavaju identifikaciju uinioca, - pronalaenje tragova koji ukazuju na sredstva i predmete izvrenja, - pronalaenje tragova i predmeta koji omoguavaju identifikaciju rtve, - utvrivanje vrste i visine tete koja je prouzrokovana k.delom, - obezbeenje i fiksiranje svih tragova i predmeta k.dela i dr.
149

Radi uspenog vrenja uviaja neophodno je blagovremeno obezbediti lice mesta. Obezbeenje lica mesta najee vre uniformisani policijski slubenici. Cilj obezbeenja lica mesta je da se sauva zateeni izgled do dolaska uviajne ekipe. To znai da se zabranjuje kretanje na licu mesta u najee obeleenom prostoru. Jedini izuzetak je ako na licu mesta ima povreenih i potrebno da se nekome prui hitna medicinska pomo.
150

Zateena lica na mestu izvrenja k.d. se legitimiu i po proceni zadravaju do dolaska uviajne ekipe. Uviaj vri istrani sudija nadlenog suda. Prema ZKP Republike Srbije, policija moe izvriti uviaj i vetaenja koja ne trpe odlaganja, osim obdukcije i ekshumacije lea, ako se radi o delima za koja je propisana kazna zatvora do deset godina. Ako istrani sudija stigne u toku vrenja uviaja, on moe preuzeti dalje vrenje uviaja.

151

Faze vrenja uviaja: a) statika faza, b) dinamika faza. a) U statikoj fazi na licu mesta nita se ne menja, odnosno nita se ne pomera. U ovoj fazi vrenja uviaja: - razgleda se lice mesta, - obeleavaju se vidljivi tragovi i predmeti k.dela, - fotografie se iri i ui izgled lica mesta, - pravi se kroki skica lica mesta.

152

U statikoj fazi kljunu ulogu ima kriminalistiki tehniar. a) Dinamika faza predstavlja nastavak vrenja uviaja i tom prilikom: - detaljno se pregleda mesto izvrenja k.d., - pomeraju se predmeti i stvari na licu mesta, - svi pronaeni tragovi i predmeti k.d. se obeleavaju, fotografiu i fiksiraju, - odreeni tragovi i predmeti se nakon fotografisanja i fiksiranja pakuju u

153

odgovarajue folije radi obezbeenja dokaza u krivinom postupku, - istrani sudija, odnosno kriminalistiki policajci prikupljaju podatke od svedoka dogaajaoevidaca, oteenih i drugih graana, - sainjava se zapisnik o uviaju koji potpisuje rukovodilac uviajne ekipe (istrani sudija, odnosno krim. policajac i zapisniar).
154

Zapisnik se po pravilu sastavlja na licu mesta, a nekada i u kancelariji. Kriminalistiko-tehnika dokumentacija sa uviaja (fotografije, skice, i dr.) prilae se uz zapisnik o uviaju i ini njegov sastavni deo. 3. Vetaenje Vetaenje kao radnja dokazivanja moe se preduzeti: a) u predkrivinom postupku, b) tokom istrage,

155

c) i na glavnom pretresu. Vetaenje nareuje pismenom naredbom organ koji vodi postupak, to znai: a) istrani sudija, b) sudija pojedinac, c) sudsko vee na glavnom pretresu, a d) policija u predkrivinom postupku, kada su ispunjeni procesni uslovi. U zavisnosti od sloenosti predmeta odreuje se jedan ili vie vetaka, a u sloenim sluajevima vetaenje se moe poveriti i strunoj ustanovi.
156

O izvrenom vetaenju vetak sainjava zapisnik o vetaenju koji sadri: a) nalaz vetaenja i b) miljenje. Sutina vetaenja se sastoji u primeni naunih kriminalistikih metoda, kao i metoda drugih nauka, koji su nauno verifikovani, procesno dozvoljeni i mogu se primeniti u kriminalistici u cilju utvrivanja neke injenice od znaaja za razjanjavanje k.dela.

157

Ponovno vetaenje predstavlja obnavljanje vetaenja ali sa drugim vetacima. Dopunsko vetaenje znai traenje miljenja drugih vetaka i preduzima se ako u miljenju vetaka ima protivrenosti ili nedostataka. Vrste vetaenja: a) sudsko-medicinska vetaenja (uzrok smrti, vrsta i karakter povreda, posledice povreda itd.);

158

b) bioloka vetaenja ( vetaenje ljudskih izluevina, delova tkiva, DNK itd.); c) toksikoloka vetaenja (uzroci trovanja); d) tehniko-tehnoloka vetaenja (uzroci poara, saobraajnih nezgoda, nesrea na radu, havarija i sl.); e) psihijatrijska vetaenja (utvrivanje uraunljivosti u vreme izvrenja k.dela); f) psiholoka vetaenja ( vetae se psihiki procesi kod duevno zdravih lica);

159

g) knjigovodstvena vetaenja (vetaenja poslovnih knjiga koja se odnose na materijalno-finansijsko poslovanje privrednih subjekata); h) kriminalistika vetaenja itd. Za razjanjavanje i dokazivanje k.dela, otkrivanje uinilaca i obezbeenje materijalnih dokaza najznaajnija su kriminalistika vetaenja, koja se obavljaju u kriminalistikim laboratorijama ili institutima.
160

Kriminalistika vetaenja se mogu podeliti na: a) identifikaciona (utvruje se identitet stvari ili lica), kao to su: - grafoloka vetaenja (utvruje se identitet lica koje je pisalo sporni tekst), - trasoloka vetaenja vetaenje tragova (daktiloskopska vetaenja otisci prstiju; balistika identifikacija oruja iz kojeg je ispaljen sporni projektil; vetaenje tragova stopala; vetaenje tragova pneumatika i dr.).
161

b) neidentifikaciona, koja mogu biti: - dijagnostika vetaenja (vreme izvrenja k.d., uslovi i uzroci, npr. poara i sl.); i - situaciona (kompleksna) vetaenja sprovode se na mestu izvrenja k.d. IV SPECIJALNE ISTRANE TEHNIKE POSEBNE DOKAZNE RADNJE Termin specijalne istrane tehnike pojavljuje se u novije vreme, a prihvata ga i Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta.

162

Ova konvencija je dala osnove dravama da u svoje zakonodavstvo ugrade specijalne istrane tehnike u cilju efikasnog suprotstavljanja svim vidovima kriminaliteta, a posebno organizovanog kriminaliteta. Postalo je sasvim jasno da se klasinim nainima suprotstavljanja kriminalitetu, ne moe dobiti borba, pre svega protiv organizovanog kriminaliteta. Organi unutranjih poslova mogu imati uspeha u suzbijanju tekih krivinih dela, naroito organizovanog kriminaliteta,

163

samo uz korienje savremenih tehnikih sredstava. Specijalne istrane tehnike predstavljaju posebne metode , koje se zasnivaju na korienju odreenih tehnika i u primeni posebnih sredstava, radnji i mera. U nekim zemljama su se primenjivale specijalne istrane tehnike i pre donoenja konvencije UN. Tako je bilo i u Srbiji, gde su se specijalne istrane tehnike koristile u operativnoj delatnosti policije, pod nazivom:
164

operativno-tehnika sredstva i metodi. Njihova primena bila je regulisana posebnim aktom ministra unutranjih poslova. Od operativno-tehnikih sredstava najee su se koristili: a) tajno fotografisanje, b) kontrola telefona, c) tajno ozvuenje prostorija. Od operativnih metoda, najee su bili u upotrebi:
165

a) operativne veze (informator i saradnik), b) tajno praenje i osmatranje uz korienje tajnog fotografisanja, c) proputanje, i d) otkup. Zakonik o krivinom postupku Republike Srbije specijalne istrane tehnike ureuje pod nazivom: posebne dokazne radnje. Posebne dokazne radnje su: 1. tajni zvuni i optiki nadzor osumnjienog; 2. pruanje simulovanih poslovnih usluga isklapanje simulovanih pravnih poslova;
166

3. angaovanje prikrivenog islednika; 4. kontrolisana isporuka; 5. automatsko raunarsko pretraivanje linih i drugih podataka; 6. sasluanje svedoka saradnika. 1. Tajni zvuni i optiki nadzor osumnjienog Obuhvata: a) nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehnikim sredstvima, i
167

b) optiko snimanje, odnosno lociranje u prostoru i praenje pomou elektronskih ureaja. Ova mera se primenjuje za lica za koja postoje osnovi sumnje da su uinila k.dela: a) protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije, b) protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, c) dela koja spadaju u organizovani
168

kriminal iz l. 21. ovog zakonika, d) ubistvo, e) teko ubistvo, f) serijsko silovanje, g) razbojnitvo, h) razbojnika kraa, i) falsifikovanje novca, j) poreska utaja, k) neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojnih droga,
169

l) neovlaeno dranje oruja i eksplozivnih materija, m) davanje i primanje mita, n) zloupotreba slubenog poloaja, nj) ucena, o) iznuda i p) otmica. Navedene radnje nareuje istrani sudija na pismeni i obrazloeni predlog javnog tuioca.
170

Ove mere mogu trajati najdue tri meseca, a izvrava ih policija i Bezbednosno informativna agencija (BIA). Cilj primene ovih mera i radnji je. a) otkrivanje k.d. i uinioca, b) hvatanje uinioca pri izvrenju k.d., c) hvatanje uinioca pri podeli protivpravno pribavljene imovinske koristi, d) otkrivanje organizatora, sauesnika i pomagaa,

171

e) pronalaenje sredstava izvrenja i predmeta k.d., f) utvrivanje boravita i prebivalita, mesta sastajanja i pravca kretanja lica, g) pronalaenje tragova u vezi sa k.delom, h) prikupljanje drugih korisnih informacija i podataka u vezi sa kriminalnom delatnou. Da bi se ovim merama obezbedili dokazi u skladu sa procesnim odredbama, potrebno je da se odgovarajuim tehnikama registruju, odnosno dokumentuju
172

odreene radnje praenog lica, predmeti koji su u vezi sa k.delom i dr. bitne injenice. U te svrhe koriste se savremena tehniaka sredstva, kao to su savremeni fotoaparati, kamere i skriveni minijaturni fotoaparati u drugim prikladnim predmetima (nalivpero, kiobran, tap, runa tana, upalja i sl.), IC tehnika, IC i UV fotografija, TV i video tehnika i sl.
173

2. Pruanje simulovanih poslovnih usluga i sklapanje simulovanih pravnih poslova Ove mere se odreuju prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je, samo ili zajedno sa drugim licima: a) izvrilo k.delo organizovanog kriminala iz l. 21. ZKP; b) a izuzetno, ako je izvrilo neko od sledeih k.dela: falsifikovanje novca, pranje novca, neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojnih droga, nedozvoljeno dranje oruja i eksplozivnih materija, trgovina ljudima,
174

trgovina decom radi usvajanja, davanje i primanje mita i zloupotreba slubenog poloaja. Ove posebne dokazne radnje odobrava istrani sudija na zahtev javnog tuioca. Ove radnje mogu trajati devet meseci, s tim to na obrazloeni predlog tuioca mogu biti produene najvie tri puta u trajanju po tri meseca. I ove radnje sprovodi policija i BIA.
175

Primena ovih mera posebno dolazi do izraaja u otkrivanju, razjanjavanju i dokazivanju k.dela: a) iz oblasti krijumarenja i nedozvoljene trgovine i b) pojedinih korupcijskih k.dela. Ova mera moe da se odnosi na sve predmete i lica koja su u vezi sa krivinim delom: a) predmeti pribavljeni k.delom, b) sredstva izvrenja k.dela,

176

c)predmeti koji su proistekli izvrenjem k.dela, d) svi drugi relevantni predmeti koji se mogu dovesti u vezu sa kriminalnom delatnou, e) kao i lica koja su najee objekat krijumarenja ljudi, nedozvoljene trgovine enama, decom i bebama, kao i prostitucije. Korienje ovih mera kod k.dela krijumarenja uglavnom se zasniva na:
177

a) nekompromitovanoj operativnoj vezi (informator, saradnik) ili na b) radu prikrivenog islednika u nekoj kriminalnoj organizaciji. Primena ovih mera i radnji ne sme da predstavlja podstrekavanje na izvrenje k.dela. Tokom sprovoenja ovih mera i radnji ukazae se potreba za tajnim snimanjem lica i predmeta.
178

Prikupljeni podaci, snimci, isprave i predmeti do kojih se dolo primenom ovih posebnih dokaznih radnji, mogu se koristiti kao dokaz u krivinom postupku i imaju dokazni znaaj, to je veoma bitno za otkrivanje, razjanjavanje i dokazivanje pojedinih krivinih dela. 3. Angaovanje prikrivenog islednika Angaovanje prikrivenog islednika se odreuje radi razjanjavanja i dokazivanja k.dela uinjenog od strane najmanje tri

179

lica koja su se organizovala za vrenje k.dela, ako okolnosti sluaja ukazuju na to da bi se time: a) k.delo moglo razjasniti i dokazati, b) a da bi njegovo razjanjavanje i dokazivanje na drugi nain bilo nemogue, c) ili bi bilo povezano sa znatnim tekoama, d) ukoliko postoje osnovi sumnje da je uinjeno neko od sledeih k.dela: - protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije,
180

- protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, - organizovanog kriminala, - za koja je propisana kazna zatvora preko etiri godine. Posebnu dokaznu radnju angaovanje prikrivenog islednika odreuje istrani sudija pismenom i obrazloenom naredbom na zahtev javnog tuioca.
181

Prikrivenog islednika odreuje ministar unutranjih poslova, odnosno direktor BIA ili lice koga on ovlasti. Ova radnja traje onoliko vremena koliko je potrebno da se prikupe dokazi, a najdue est meseci. Prikriveni islednik je itekako potreban na dananjem nivou razvoja kriminaliteta. Zasniva se na prethodnoj praksi obavetajnih slubi koje su koristile tajna sredstva i metode u svom radu.

182

Iskustva stranih zemalja ukazuju da je ovo naroito efikasan metod u borbi protiv organizovanog kriminala. Ova radnja svoje korene nalazi u SAD, gde se u borbi protiv organizovanog kriminala koristi tajni agent, koji se po mnogim elementima razlikuje od prikrivenog islednika. Prikriveni islednik je po pravilu pripadnik policije, koji se tajno infiltrira, odnosno ubacuje u kriminalnu sredinu prema kojoj

183

je usmerena policijska aktivnost. Prikriveni islednik nastupa sa prikrivenim linim identitetom, koji treba da ostane tajna u daljem toku postupka. On ne sme da vri k.dela, niti da provocira izvrenje k.dela. Njegov zadatak je prikupljanje informacija i podataka o licima i delatnostima u odreenoj kriminalnoj sredini. Tehnika registracija zapaenih injenica treba da bude izuzetak, zbog opasnosti od otkrivanja.
184

Prikriveni islednik mora biti posebno nadaren, inteligentan, kolovan i opremljen pripadnik policije. Prikriveni islednik mora imati: a) dobro kreiranu legendu, b) nametenu biografiju, za koju mora posedovati dokumente, c) mora dobro poznavati jezik kriminalne sredine i podzemlja i psihologiju ponaanja kriminalne organizacije, d) nain ponaanja i oblaenja u svemu poistoveen s kriminalnom sredinom.

185

Prikriveni islednik mora delovati po pravilima kriminalne organizacije, a na drugoj strani u okviru zakonskih normi. Zbog toga se prikriveni islednik suoava sa dve opasnosti: a) da bude otkriven, to moe proizvesti razne posledice, b) da uestvuje u vrenju k.dela. On mora nastojati da izbegne obe ove opasnosti.

186

Zbog toga za prikrivenog islednika, po pravilu, treba angaovati pripadnike policije, aktivne ili penzionisane, jer od njihove strunosti, znanja, profesionalnosti i dr. zavisi uspeno izvrenje zadatka, mada je ZKP predvideo mogunost da to budu i pripadnici BIA, odnosno zaposleni u drugom dravnom organu. Sve radnje prikrivenog islednika su neformalnog karaktera, a izuzetak je samo u sluaju kada se prikriveni islednik saslua u svojstvu svedoka, to bi trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo.

187

Sasluanje prikrivenog islednika kao svedoka obavie se tako da se ne otkrije njegov identitet, odnosno da podaci o njegovom identitetu predstavljaju slubenu tajnu. ZKP Srbije predvia mogunost sasluanja prikrivenog islednika kao svedoka, s tim da se sasluanje obavi uz primenu pravila o sasluanju zatienog svedoka. Meutim, u takvim situacijama sudska odluka se ne moe zasnivati samo na iskazu prikrivenog islednika.

188

Prikriveni islednik svojom delatnou moe: a) da obezbedi neposredne dokaze (razni predmeti, dokumentacija i sl.) u vezi sa k.delom, b) a moe da zapazi odreene injenice ili da doe do odreenih saznanja relevantnih za dokazivanje, koja mogu biti dokaz jedino ako se on saslua kao svedok u postupku.

189

Kriminalistiki posmatrano, u vezi izbora, angaovanja i delovanja prikrivenog islednika, potrebno je reiti sledea bitna pitanja: a) izbor odgovarajuih lica za prikrivenog islednika (fizika svojstva, karakteristike, strunost, znanje, inteligencija, snalaljivost, psihika stabilnost, sposobnost prilagoavanja i dr.); b) obuka prikrivenog islednika i njegova priprema za rad, snabdevanje odgovarajuom dokumentacijom, opremom, tehnikom i dr.;
190

c) naini odravanja veze, davanje uputstava i koordinacija sa prikrivenim islednikom; d) nain ubacivanja (infiltriranja) u kriminalnu sredinu; e) prognoza moguih situacija u kojima se moe nai prikriveni islednik i nain postupanja u sluaju potrebe; f) naini izvlaenja iz kriminalne sredine; g) mere zatite prikrivenog islednika.
191

4. Kontrolisana isporuka Ova posebna dokazna radnja se moe preduzeti samo ako na drugi nain nije mogue, ili bi bilo znatno oteano: a) otkrivanje, odnosno lienje slobode lica koja su ukljuena u nezakoniti transport opojnih droga, oruja, ukradenih stvari i dr. predmeta proisteklih iz vrenja k. dela, b) odnosno, ako bi otkrivanje ili dokazivanje k.dela, povezanih sa isporukom nezakonitih ili sumnjivih

192

poiljki, na dr. nain bilo nemogue, odnosno znatno oteano. Ova mera se sprovodi po pravilima iz l. 11. Konvencije UN protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci, uz saglasnost zainteresovanih drava i na osnovu principa reciprociteta. Zbog toga je ova mera namenjena prvenstveno borbi protiv krijumarenja opojnih droga, ali se moe koristiti i u druge svrhe (novana sredstva, otpadne materije i sl.).
193

Ovom merom se dozvoljava da da nelegalne ili sumnjive poiljke (droga, oruje, falsifikovani novac i sl.) izau, preu ili uu na teritoriju jedne ili vie drava, uz znanje i pod nadzorom njihovih nadlenih organa, s ciljem sprovoenja istrage i identifikovanja lica umeanih u izvrenje k. dela. Ova mera je slina meri tajnog praenja, s tim to je svrha tajnog praenja otkrivanje neposrednih izvrilaca, a kontrolisane

194

isporuke otkrivanje naruioca posla i organizatora. Prema tome, kontrolisana isporuka predstavlja policijsko nadgledanje ilegalnog transporta predmeta k. dela (droge, oruja, zlata, otpada i sl.) sa odloenom intervencijom. Hapenje izvrilaca i zaplena nedozvoljenog transporta robe odlae se do momenta kada se prikupi to vie dokaza i identifikuju glavni organizatori.
195

Ovu posebnu dokaznu radnju odobrava republiki javni tuilac. Trajanje ove radnje nije ogranieno. Radnju sprovode policija i drugi dravni organi. 5. Automatsko raunarsko pretraivanje linih i drugih podataka Ova radnja moe se preduzeti ako postoje osnovi sumnje da je uinjeno neko od navedenih k.dela:
196

a) protiv ustavnog ureenja i bezbednosti Republike Srbije, b) protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, c) dela koja spadaju u organizovani kriminal iz l. 21. ovog zakonika, d) ubistvo, e) teko ubistvo, f) razbojnitvo, g) razbojnika kraa, h) falsifikovanje novca,
197

i) pranje novca, j) neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojnih droga, k) neovlaeno dranje oruja i eksplozivnih materija, l) trgovina ljudima, m) trgovina decom radi usvojenja, n) davanje i primanje mita, nj) zloupotreba slubenog poloaja, o) ucena, p) iznuda, i r) otmica.

198

Ovu posebnu dokaznu radnju nareuje istrani sudija na predlog javnog tuioca. U sluaju postojanja okolnosti koje ne trpe odlaganje, javni tuilac moe sam doneti naredbu, koju mora u roku od 24 asa podneti istranom sudiji na potvrivanje. Ukoliko istrani sudija u roku od 24 asa ne potvrdi naredbu, ona se bez odlaganja stavlja van snage, a svi prikupljeni podaci se unitavaju pod nadzorom istranog sudije i javnog tuioca.

199

Ova radnja moe trajati najvie tri meseca, a iz vanih razloga njeno trajanje se moe jo jednom produiti za tri meseca. Radnju sprovode: a) policija, b) BIA, c) organi carinske slube, d) ili drugi dravni organi, odnosno druga pravna lica koja na osnovu zakona vre odreena javna ovlaenja.
200

6. Sasluanje svedoka saradnika To je radnja koja se sastoji u tome da se kao svedok sasluava lice: a) za koje postoji osnovana sumnja da je pripadnik kriminalne organizacije i koje je to izriito i priznalo; b) protiv koga je doneto reenje o sprovoenju istrage ili podignuta neposredna optunica za delo organizovanog kriminala iz l. 21. ovog zakonika, a koje je ono u potpunosti

201

priznalo, a njegovo priznanje je potkrepljeno drugim dokazima. Ovu posebnu dokaznu radnju predlae javni tuilac. Da bi lice moglo da postane svedok saradnik, pored navedenih, mora da ispunjava i ostale uslove predviene odredbama ovog zakonika.

202

Vana pitanja u vezi primene posebnih dokaznih radnji Pri preduzimanju posebnih dokaznih radnji mora se voditi rauna da se u to manjoj meri naruava privatnost lica na koja se ne odnosi primena ovih mera. Pripadnik policije, BIA i drugih organa, koji izvrava neku od navedenih posebnih dokaznih radnji, duan je da vodi evidenciju i da istranom sudiji i dravnom, odnosno javnom tuiocu, dostavlja periodine izvetaje o izvrenju mera.
203

Nakon zavretka primene mere anvedeni dostavljaju tuiocu konaan izvetaj i ostali materijal pribavljen primenom odgovarajue mere. Ukoliko su navedene radnje sprovedene u skladu sa procesnim odredbama, na prikupljenim podacima i informacijama moe se zasnivati sudska odluka. Prema odredbama ZKP vidljivo je da uloga istranog sudije nije ograniena samo na

204

davanje naredbe, ve da on ima i odreenu kontrolnu funkciju nad radom policije u sprovoenju ovih radnji. Istrani sudija je ovlaen da donese naredbu o prestanku primene odreene mere, kada oceni da vie ne postoje razlozi za njenu primenu.

205

Uporednom analizom inostrane legislative posveene ovoj problematici, kao i poreenjem sa domaim propisima, mogu se izvui sledei zakljuci: 1) Upotreba tehnikih sredstava za nadzor razliitih oblika komunikacije u veini drava regulisana je odredbama ZKP i prateim, tzv. policijskim propisima; 2) Ovlaenje za primenu pomenutih sredstava, po pravilu, daje sud, najee istrani sudija;

206

3) Zahtev za primenu mere moe se podneti i ona se moe odobriti samo pod zakonom odreenim uslovima; 4) U veini drava kao uslov za primenu mere zahteva se navoenje injenice da se podaci ne mogu prikupiti na drugi nain; 5) Trajanje mere je uvek ogranieno optom odredbom po kojoj mera traje dok je potrebna, ali i preciznim odreivanjem najdueg roka trajanja;
207

6) Podaci dobijeni na ovaj nain mogu se koristiti samo u svrhe dokazivanja k. dela za koja postoji odreeni stepen sumnje i koja su navedena u aktu kojim se mera odobrava; 7) Informacije koje se ne upotrebe u ove svrhe, unitavaju se a slubena lica kojima su poznate, moraju ih uvati kao tajnu.

208

V SAVREMENI METODI KRIMINALISTIKE REGISTRACIJE I IDENTIFIKACIJE Registracija i identifikacija lica pripadaju kriminalistikoj tehnici, kao disciplini kriminalistike i nalaze se u delu koji nosi naziv Registraciona tehnika posebna oblast u okviru kriminalistike tehnike. Registraciona tehnika prouava i primenjuje odgovarajue naune i tehnike metode koje slue za registraciju: lica, predmeta i leeva, radi omoguavanja njihove identifikacije.
209

Registracija i identifikacija su meusobno uslovljene, jer registracija lica (osumnjienih, okrivljenih i osuenih),kao i predmeta i leeva, omoguava da se izvri njihova identifikacija. Registracija prethodi identifikaciji. 1. Kriminalistika registracija Kriminalistika registracija se vri prema: a) subjektu, koji obuhvata uinioce k.dela, odnosno:

210

- osumnjiena lica; - okrivljena lica; i - osuena lica; b) predmetu, koji obuhvata: - sredstva izvrenja k.dela; - predmete pribavljene k.delom; - predmete nastale izvrenjem k.dela; - predmete pronaene na mestu izvrenja k.dela; - predmete na kojima se mogu nai tragovi u vezi s k.delom.
211

c) nepoznatom leu. Registracija se odnosi i na k.dela po nainu izvrenja MOS evidencija, koja obuhvata k.dela sa nepoznatim izvriocem. Istorijski posmatrano registracija lica se vrila na razne nehumane naine, kao: a) sakaenje - odsecanje pojedinih delova tela uinioca k.dela (prst, aka, ruka, nos, uvo i sl.); b) igosanje utiskivanje na telo uinioca odreenih znakova putem vruih igova sa odreenim znaenjem;
212

c) parada identifikacije identifikacija povratnika, tj. postrojavanje zatvorenika pored kojih su prolazila slubena lica koja su radila u zatvoru koji su se trudili da posmatranjem, prepoznavanjem i pamenjem, uoe na zatvorenicima to vie obeleja, kako bi ih kasnije mogli identifikovati; d) antropometrija ili metod bertionae iji je tvorac Alfons Bertion merenje oveijeg tela, koji je bio uveren da se ovek razvija do dvadesete godine.
213

2. Kriminalistika identifikacija Sa kriminalistikog aspekta, utvrivanje identiteta nekog objekta, tj. lica ili predmeta, znai utvrditi njegovu istovetnost, odnosno sve one bitne individualne karakteristike (obeleja) po kojima se razlikuje od nekog drugog objekta. Identifikacija nekog objekta znai utvrivanje njegovih: pravnih, faktikih i fizikih obeleja.
214

Identifikaciona obeleja mogu se klasifikovati u tri grupe: a) pravna obeleja nastaju na osnovu zakonskih propisa, kao to su: ime i prezime, ime i prezime roditelja, prebivalite, boravite, dravljanstvo, brano stanje i sl. promenjiva obeleja. b) faktika obeleja stiu se roenjem, kao: dan, mesec i godina roenja, mesto roenja, matini broj, dan, mesec i godina proizvodnje i sl. ova obeleja se ne mogu menjati
215

c) fizika obeleja karakteristina za svaki objekat (tj. lice i predmet) i veoma su znaajna za identifikaciju, posebno kada se vri prepoznavanje. Neka fizika obeleja su nepromenjiva (papilarne linije, boja oiju), a neka su promenjiva (lini opis, boja vozila npr. i sl.). U otkrivanju i razjanjavanju k.dela veoma je bitno da se otkrije uinilac k.dela i da se utvrdi njegov identitet.
216

Vrste identifikacionih metoda: a) papilaroskopija identifikacija pomou crtea papilarnih linija; b) identifikacija na osnovu linog opisa; c) identifikacija na osnovu fotografija, d) identifikacija pomou foto-robota; e) identifikacija na osnovu tragova usana; f) identifikacija na osnovu tragova zuba; g) identifikacija na osnovu naenih delova noktiju;

217

h) identifikacija pomou glasa (fonoskopska identifikacija); i) identifikacija na osnovu mirisa (odoroloka identifikacija); j) identifikacija na osnovu genetskog zapisa (DNK identifikacija). 3. Metodi registracije i identifikacije lica 3.1. Papilaroskopija Papilaroskopija predstavlja metod kriminalistike registracije i identifikacije lica, koji se zasniva na prouavanju i uporeivanju papilarnih linija na koi prstiju, dlanova i tabana.
218

Bitne karakteristike (svojstva) papilarnih linija: a) nepromenjivost nastaju kod ploda u majinoj utrobi nakon tri meseca starosti i ostaju nepromenjene tokom itavog ivota; b) individualnost ne postoje dve osobe sa identinim papilarnim linijama; c) grupisanje sve papilarne linije se grupiu u osnovne grupe. Kod nas se papilarne linije klasifikuju po

219

Vuetievom sistemu: 1) luni uzorci; 2) leve petlje, 3) desne petlje i 4) kruni uzorci. 5) pomone grupe koji se ne mogu svrstati ni u jednu od navedenih grupa. d) prenosivost ostavljanje tragova papilarnih linija na predmetima koji se dodiruju.
220

221

Papilaroskopija se deli na: a) daktiloskopiju papilarne linije na prstima; b) hejroskopiju papilarne linije na dlanovima; i c) pedoskopiju papilarne linije na tabanima, odnosno stopalima. U suprotstavljanju kriminalitetu, a radi identifikacije nepoznatih uinilaca k.dela i leeva, najpouzdaniji je metod daktiloskopije.

222

Da bi se mogla izvriti identifikacija lica na osnovu papilarnih linija, potrebno je da postoji daktiloskopska zbirka koja sadri prethodno uzete otiske prstiju odreenih kategorija lica. Tragovi papilarnih linija pronaeni na mestu izvrenja k.dela uporeuju se sa otiscima prstiju odreenih lica iz daktiloskopske zbirke. Postupak uzimanja otisaka prstiju (daktiloskopiranje lica) (palac desne ruke i na kraju mali prst leve ruke).

223

Vrste daktiloskopskih zbirki: a) Opta ili dekadaktiloskopska zbirka otisci papilarnih linija svih deset prstiju odreenih lica na istom kartonu. Na osnovu svih deset otisaka prstiju jednog lica pravi se daktiloskopska formula. b) Monodaktiloskopska formula svaki otisak na posebnom daktiloskopskom fiu, to znai da za jedno lice postoji deset pojedinanih daktiloskopskih fieva.

224

Svaki pojedinani otisak prsta ima svoju formulu. Monodaktiloskopska zbirka se sastoji iz dve celine: a) jedne, u kojoj se registruju otisci papilarnih linija poznatih uinilaca k.dela; i b) druge, u kojoj se registruju tragovi papilarnih linija nepoznatih uinilaca k.dela. Pronaeni trag papilarnih linija sa mesta

225

proverava se kroz svih deset kartona otisaka prstiju poznatih uinilaca k.dela. Da bi dokazali da je otisak prsta uzet od poznat lica identian sa odreenim tragom papilarnih linija sa mesta izvrenja k.dela, vri se daktiloskopsko vetaenje. Potrebno je pronai najmanje 12 identinih individualnih karakteristika na oba otiska.
226

3.2. Lini opis Tvorac ovog metoda je Alfons Bertion i to je jedan od prvih metoda registracije i identifikacije lica. U praksi postoji utvreni obrazac na kome se nalaze svi mogui podaci o linom opisu, koje krim. tehniar podvlai ili popunjava. Lini opis (obrazac): visina, razvijenost, kosa, elavost, eloprofil, oi, profil podbratka, nos, ui, resica, zubi, govor.
227

3.3. Registraciona (sinjaletika) fotografija Sastoji se u registrovanju odreenih lica fotografisanjem, tako da se odreena kategorija lica moe identifikovati na takav nain. Po pravilu registruju se osuena lica, uinioci k.dela u povratu, profesionalni uinioci. Prepoznavanje lica i nepoznatih leeva pomou fotografije vre oteeni, oevici dogaaja i sl.
228

Ova fotografija se koristi za: a) identifikaciju lica, b) identifikaciju leeva, c) raspisivanje poternice i objave, d) traganje za licima, e) kriminalistiko-operativne evidencije. Registraciona (sinjaletika) fotografija podrazumeva tri poze: a) anfas, b) desni profil i c) levi poluprofil.

229

Anfas i desni profil se snimaju bez ikakvih detalja, a levi poluprofil, onako kako lice svakodnevno izgleda (naoare, kapa, i sl.). Za fografisanje se koristi specijalna stolica koja se okree. Fotografija se radi u razmeri 1:10, to je pogodno za merenje pojedinih delova tela. U donjem levom uglu fotografije upisuje organizaciona jedinica gde se vri fotografisanje i registarski broj lica.

230

3.4. Foto-robot (identi kit) Sutina foto-robota sastoji se u sastavljanju lika na osnovu zapaanja oevidaca dogaaja. Pomou ovog metoda vri se sastavljanje slike jednog lica kombinacijom slika delova drugih osoba, tj. uklapanjem u celinu pomou odgovarajueg aparata, a po kazivanju oevidaca dogaaja. U svetu se koriste razni sistemi za izradu foto-robota, a kod nas je prisutan kompjuterski sistem sa velikim brojem kombinacija.
231

Drugi nain izrade foto-robota je crtanje izgleda nekog lica od strane angaovanog likovnog umetnika, a po kazivanju oevidaca dogaaja. Sastavljeni ili nacrtani izgled lica fotografie se i dobijena fotografija slui za: a) prepoznavanje uinioca k.dela, zbog ega se objavljuje u sredstvima javnog informisanja, b) raspisivanje vanrednog obavetenja i dr.

232

3.5. Identifikacija na osnovu tragova usana Usne oveka sadre individualne karakteristike (brazde) koje su pogodne za njegovu identifikaciju. Tragovi usana mogu biti: a) latentni (ostaju na tvrdim podlogama) i b) vidljivi (naminkane usne). Latentni tragovi se otkrivaju pod kosim svetlom. Tragovi usana se fotografiu i fiksiraju magnetnim prahom i transparentnom folijom.

233

Identifikacija se vri uporeenjem sa nespornim tragom skinutim na pogodnim podlogama. Identifikacija se vri uporeenjem na osnovu uoenih individualnih karakteristika. 3.7. Identifikacija na osnovu tragova noktiju Ovi tragovi nemaju identifikacioni karakter, jer ne mogu biti toliko

234

individualni da bi omoguili sigurnu identifikaciju. Meutim, ovi tragovi, koji najee ostaju na koi oveka, ne smeju se zapostavljati. Treba ukazati na tragove tkiva koji se mogu nai ispod noktiju, koji mogu biti veoma znaajni za identifikaciju, posebno zbog DNK. Sa aspekta identifikacije lica najznaajniji su tragovi koji predstavljaju delove noktiju, a pronau se na mestu izvrenja, jer poseduju uzdune brazde koje su pogodne za identifikaciju.
235

Na osnovu tih brazda moe se identifikovati i prst sa koga trag potie. 3.8. Identifikacija na osnovu tragova zuba Tragovi zuba poseduju individualne karakteristike, na osnovu kojih se moe izvriti identifikacija lica. Tragovi zuba mogu nastati na ljudskom telu ili na predmetima, najee prehrambenim artiklima. Ovi tragovi se fiksiraju fotografisanjem i pri tom se uzimaju predmeti radi vetaenja.

236

vetaenja. Identifikacija se vri na osnovu individualnih karakteristika tragova sa mesta izvrenja k.dela i uzetih tragova osumnjienih lica na istoj ili slinoj podlozi, odnosno predmetu. 3.9. Fonoskopska identifikacija (identifikacija pomou glasa) Odreena k.dela se vre verbalnim putem, neposredno ili preko telefona, zbog ega je neophodno prepoznavanje glasa.
237

Osnovne karakteristike specifinosti glasa ispoljavaju se u vidu jaine, visine i boje glasa. Kada je glas nepoznatog lica snimljen na odgovarajui ureaj, potrebno je pronai osumnjiena lica iji glas treba takoe snimiti istom ili slinom tehnikom. Identifikacija lica je mogua na osnovu individualnih karakteristika u glasu svakog oveka. Identifikaciono vetaenje se sastoji u

238

u uporeivanju: a) snimljene inkriminisane i b) pribavljene komparativne izjave od osumnjienog lica. U novije vreme se komparativna vetaenja ove vrste vre na kompjuteru, uz primenu specijalnih softvera za analizu glasa.

239

3.10. Odoroloka identifikacija (identifikacija na osnovu traga mirisa) Izvrioci k.dela nisu ni svesni da na mestu izvrenja ostavljaju i tragove mirisa (telesni miris). Trag mirisa omoguuje da se uz pomo posebno dresiranih pasa otkrije izvrilac k.dela, ako su ispunjeni odreeni uslovi (protek vremena, atmosverske prilike, karakteristike terena i sl.). U novije vreme razvija se nova oblast kriminalistike kriminalistika odorologija
240

(nauka o mirisima). Pomou posebnih sprava tragovi mirisa se fiksiraju na mestu izvrenja k.dela, tako to se usisavaju i potom konzerviraju. Posebno dresirani pas prethodno pomirie trag konzervirani miris i na osnovu njega pokuava da izmeu vie lica identifikuje lice od koga isti potie. Ovaj postupak se ponavlja vie puta i sa razliitim slubenim psima.
241

Istraivanja su pokazala da pravilno konzerviran trag zadrava svojstva i vie godina, a prisustvo greke u identifikaciji je neznatno (1-2%). 3.11. DNK identifikacija (identifikacija na osnovu genetskog zapisa) Na mestu izvrenja k.dela ostaju brojni bioloki tragovi koji potiu od uinioca, na osnovu kojih se moe izvriti DNK identifikacija (dezoksiribonukleinska kiselina).

242

Ona predstavlja organsku supstancu koja se nalazi u nukleusu ivih elija. Sastavni je deo hromozoma i sastoji se od etiri baze i sutina je u rasporedu, odnosno u utvrivanju redosleda ovih baza. Zanemarljiva je verovatnoa da dve osobe imaju isti redosled baza, odnosno genetski kod (genom), koji odreuje individualne karakteristike svakog pojedinog lica. Prema tome, DNK je genetski materijal koji se nalazi u jezgru svake telesne elije

243

i koji daje kodirane poruke koje se razlikuju kod svakog lica. To znai da krv, sperma, pljuvaka, kao i svaki drugi bioloki trag koji potie od oveka i u sebi sadri ljudske elije, moe da poslui za ovu vrstu identifikacije. Svaki ovek poseduje sopstveni kod (ifru), koji se naziva genom. DNK predstavlja genetski trag jednog lica i omoguava njegovu identifikaciju na osnovu odreenih biolokih tragova, isto

244

kao to to omoguavaju tragovi papilarnih linija, pa se u literaturi sree i naziv genetski otisak prstiju. Identifikacija se vri uporeenjem DNK sa mesta izvrenja sa DNK uzetim od osumnjienog lica. Naunici iskljuuju mogunost da se kod dva lica pojavi ista genetska struktura, uz mogunost izuzetka kod jednojajanih blizanaca. Bitno je da se ovi tragovi struno pronalaze, fiksiraju i pravilno transportuju.
245

Zahvaljujui ovoj tehnologiji razjanjeni su brojni komplikovani sluajevi, posebno silovanja i ubistva. Meutim, pokazalo se i da je jedan broj lica osuen za krivina dela koja nisu uinili. 4. Identifikacija predmeta i leeva Identifikacija predmeta ima izuzetan znaaj je se njihovom identifikacijom dolazi do podataka o moguem uiniocu k.dela.

246

4.1. Identifikacija predmeta (stvari) moe da bude: a) neposredna (predmeti koji su prethodno registrovani ili imaju neko fiziko obeleje npr. Vozilo, serijski broj) i b) posredna identifikacija - na osnovu tragova koje su predmeti ostavili na licu mesta. Identifikacija stvari vri se na osnovu fizikih, pravnih i faktikih obeleja.

247

Obeleja stvari mogu se klasifikovati u etiri grupe: a) obeleja nastala namerno u toku procesa izrade predmeta (oblik, veliina, boja, tvrdoa i sl.), koja su zajednika za sve predmete izraene po istom projektu i uglavnom slue za odreivanje grupne pripadnosti; b) obeleja koja nastaju u toku proizvodnje nenamerno, zbog nepreciznosti ili sl. I to su po pravilu strogo individualna obeleja;
248

c) obeleja nastala namerno u toku upotrebe veoma su pogodna za identifikaciju; d) obeleja nastala spontano u toku upotrebe veoma pogodna za identifikaciju. 4.2. Identifikacija leeva se vri: a) prepoznavanjem po osnovu linog opisa ili fotografije; b) prepoznavanjem odee i obue na leu; c) uzimanjem otisaka prstiju i proveravanjem kroz daktiloskopsku zbirku;
249

d) uporeenjem uzetog otiska zuba sa stomatolokim kartonom i sl. Svaki nepoznati le podlee prethodnoj registraciju (lini opis, opis odee, obue i predmeta, njegovo fotografisanje i toaletiranje). Prvo se vri provera kroz evidenciju nestalih lica koja se vodi u organima unutranjih poslova. Takoe se vri provera i kroz evidenciju izdatih poternica, koje sadre fotografiju.
250

VI TRASOLOGIJA Trasologija je deo kriminalistike tehnike koji se bavi pronalaenje, fiksiranjem i tumaenjem tragova koji su u vezi sa krivinim delom nauka o tragovima. Tragovi su veoma znaajni u kriminalistici, daju odgovore na zlatna pitanja kriminalistike i predstavljaju materijalne dokaze u krivinom postupku. 1. Mikrotragovi To su mikroskopski sitne promene koje su nevidljive ili golim okom jedva vidljive, dok
251

su makrotragovi znatno vei i mogu se uoiti golim okom. Mikrotragovi imaju veliki znaaj zbog ega je njihovom pronalaenju, fiksiranju i obezbeenju (pakovanju), posebno na uviaju potrebno posvetiti posebnu panju. Za pronalaenje mikrotragove koriste se savremena tehnika sredstva koja omoguavaju njihovo uveliavanje.

252

2. Tragovi papilarnih linija Mogu biti: a) vidljivi i b) nevidljivi (latentni). Nevidljivi tragovi se pronalaze uz pomo kosog svetla, zatim se izazivaju i na kraju se vri njihovo fiksiranje (fotografiu) i uz pomo odgovarajuih folija uzimaju i pakuju za vetaenje. Za izazivanje nevidljivih tragova papilarnih linija koriste se:

253

a) fizike metode (argentorat, grafitni prah, zlatni prah (bakarna bronza), magnetni prah, fluoroscentni prah koji se lepe na znoju traga. Izazvani tragovi se skidaju daktiloskopskim folijama koje mogu biti crne, bele i providne (transparentne). b) hemijske metode korienje hemijskih reagenasa: jodne pare, rastvor srebro-nitrata, ninhidrina i metod laserskog zraenja.
254

Ovako izazvani tragovi fiksiraju se fotografisanjem. Nakon fiksiranja tragova papilarnih linija vri se njihova fotografska reprodukcija i pristupa se daktiloskopskom vetaenju. 3. Tragovi krvi Tragovi krvi su karakteristini za mnoga, uglavnom tea k.dela (krvne i seksualne delikte, imovinska k.dela, dela politikog kriminaliteta, dela protiv opte sigurnosti ljudi i imovine, bezbednosti saobraaja i dr.

255

Prisutne su razliite podele tragova krvi. V.Vodineli je ove tragove podelio na: a) lokve krvi, b) kapljice krvi, c) tragove zamaha, d) brisotine krvi, e) mlazeve krvi, f) tragove vuenja, g) krvne posekotine.

256

Na osnovu pronaenih tragova krvi na licu mesta vrimo misaonu rekonstrukciju dogaaja (pravac kretanja uinioca, njihov meusobni odnos, poloaj, i sl). Pronalaenju, fiksiranju i pakovanju tragova krvi mora se posvetiti posebna panja, Ekspertizom tragova krvi utvruje se: - da li se radi o ljudskoj ili ivotinjskoj krvi, - krvna grupa, - pol lica,

257

- starost traga krvi, - identitet lica na osnovu DNK analize. 4. Tragovi sperme Najee se nalaze kod seksualnih delikata. Najlake se pronalaze korienjem kvarc lampe, poto sperma fluorescira. Na osnovu tragova sperme moe se izvriti identifikacija lica na osnovu DNK analize.
258

5. Tragovi pljuvake Mogu se nai na mestu izvrenja mnogih k.dela. Na uviaju je potrebno obratiti panju na lule, mutikle, opuke, papirne maramice, akalice i sl. Tragovi pljuvake imaju eliminacioni i identifikacioni znaaj. Pomou pljuvake se moe utvrditi pol lica, i krvna grupa, pri emu je potrebna manja koliina pljuvake nego krvi.

259

Takav trag ne moe biti stariji od 10 15 dana. Pomou pljuvake se vri DNK identifikacija. 6. Tragovi dlaka Dlake ostaju na izvrenju mnogih krivinih dela. Posebno su znaajne kod krvnih i seksualnih delikata, ali i kod imovinskih delikata (krae, razbojnitva, oduzimanje vozila i sl.).

260

Dlake treba traiti na odei, obui, telu izvrioca i rtve, na predmetima izvrenja i na napadnutom objektu. Za njihovo pronalaenje neophodno je dobro osvetljenje i pomagala (lupe i sl.). Ne smeju se uzimati rukama, ve pincetom i odlau u epruvete. Sudsko-medicinskim vetaenjem dlake daje se odgovor na sledea pitanja: - da li se radi o dlaki,

261

- da li je dlaka ljudskog ili ivotinjskog porekla, - da li potie od mukarca ili ene i sa kog dela tela, - kojoj vrsti ivotnje pripada, - da je dlaka otpala prirodnim procesom, iupana, odseena ili otkinuta, - da li je dlaka izmenjena kozmetikim putem (bojenje, friziranje i sl.), - da li dlaka moe pruiti podatke o starosti lica, - da li dlaka pripada osumnjienom licu.

262

Pomou dlake utvruje se i krvna grupa i vri DNK identifikacija. 7. Tragovi stopala Tragovi stopala mogu ukazati na: - broj uinilaca k.dela, - pravac i nain kretanja, - visinu lica (kod normalno razvijenog oveka duina bosog stopala je za 6,876 puta manja od njegove visine) Parvin, - pol i uzrast,

263

- telesne nedostatke lica (X ili O noge i sl.), - duinu koraka, - liniju hoda, - ugao hoda i sl. Tragovi stopala mogu biti vidljivi i nevidljivi. Vidljivi mogu biti povrinski i reljefni. Tragovi stopala se fotografiu razmernom fotografijom, a reljefni se fiksiraju mulairanjem (alabaster gips).

264

8. Tragovi ivotinjskog porekla To mogu biti tragovi nogu, krvi, dlake, izmeta, zuba, kandi, perja i sl. Nain fiksiranja je kao i kod tragova ljudskog porekla. 9. Tragovi orua Brojna su k.dela kod kojih se mogu pronai tragovi orua na mestu izvrenja. 10. Tragovi vatrenog oruja Tragovi mogu poticati od projektila, cevi, udarne igle, ela zatvaraa, izvlakaa,
265

barutnih estica i sl. Kriminalistiko-balistikim vetaenjem tragova vatrenog oruja moe se utvrditi: - iz koje vrste vatrenog oruja je izvreno ispaljenje, - iz kojeg konkretno oruja, - pravac pucanja, - udaljenost, odnosno mesto sa koga je pucano, - poloaj uinioca u momentu ispaljenja,

266

- poloaj rtve u momentu kada je pogoena, vreme kada je izvreno ispaljenje, i - ispravnost vatrenog oruja. Sudsko-medicinski vetak moe dati odgovor na sledea pitanja: - da li se radi o povredi vatrenim orujem, - koja rana je ulazna, a koja izlazna, - sa koje udaljenosti je izvreno ispaljenje, - karakteristike i pravac kanala rane,

267

- da li je u pitanju ustrelna, prostrelna ili zastrelna rana, - kakve su ostale posledice u odnosu na ugroavanje ivota, -kakvo je poreklo povrede (ubistvo, samoubistvo, nehat, zades, samopovreivanje, zlonamerno povreivanje) i - identifikacija oruja i municije. Parafinska rukavica se pimenjuje radi pronalaenja barutnih estica na ruci lica koje je pucalo iz vatrenog oruja.
268

Veoma su znaajni tragovi vatrenog oruja nastali na staklu, posebno kod krvnih delikata ako je zrno prolo kroz staklo i pogodio lice u unutranjosti prostorije. Moe se utvrditi da li je pucano iz daljine ili blizine, sa koje strane stakla je pucano. 11. Tragovi vozila Najee su u pitanju tragovi tokova, tragovi otpalih delova, tragovi na vozilu i u vozilu, i tragovi na rtvi.

269

Tragovi tokova se fiksiraju kao i tragovi stopala, a mogu biti reljefni i povrinski. Reljefni se fiksiraju fotografisanjem i mulairanjem. 12. Tragovi sredstava veanja Pojavljuju se kod k. dela ubistva i samoubistva veanjem. Pojavljuju se na kanapu i gredi i razlikuju se kod ubistva i samoubistva.

270