FORENZIKA PSIHIJATRIJA

Prof. dr Slobodan Savi

Psihiki ivot oveka se ralanjuje na sastavne delove psihike funkcije

1. opaanje 2. panja 3. pamenje 4. miljenje 5. inteligencija 6. nagoni 7. emocije 8. volja 9. svest 10. moralnost

Najjednostavnija podela psihikog ivota na dve psihike celine: intelektualni (kognitivni) deo voljni (volitivni) deo
Uraunljivost sposobnost oveka da shvati delo i njegove posledice (intelektualni deo) i sposobnost da u momentu izvrenja dela upravlja svojim postupcima (voljni deo)

U svakodnevnoj praksi govori se jo i linosti, odnosno o karakteru i temperamentu linosti karakter moralni deo linosti temperament dispozicija za nain emocionalnog reagovanja i nain mobilizacije energije

OPAANJE prikupljanje i obrada informacija koje dolaze iz spoljne sredine ula informacije iz okoline ovek saznaje pomou ula (vid, sluh, miris, ukus, dodir) dra iz spoljanje sredine izaziva u ulnom organu nadraaj nadraaj se nervnim impulsima prenosi u odgovorajui deo mozga primarni ulni centar gde se vri transformacija nadraaja u oseaj

VIDNI PUT

nadraaj se nervnim impulsima prenosi u odgovorajui deo mozga primarni ulni centar gde se vri transformacija nadraaja u oseaj

 Nastali oseaj se obrauje u psihoulnom centru (anatomski lokalizovan u okolini primarnog ulnog centra), poreenjem sa postojeim upamenim informacijama (engramima) Oseaj (subjektivno odraavanje osobina predmeta) u spoju sa iskustvom (engramima) omoguava opaanje prepoznavanje kompletnog predmeta
OPAANJE psihika funkcija kojom se postie prepoznavanje predmeta i informacija iz spoljanje sredine

oseaj vidim okrugao predmet sa crnim i belim poljima

opaanje to je fudbalska lopta (prepoznavanje)

Poremeaji opaanja agnozije nemogunost prepoznavanja informacija pri ouvanosti primarnog ulnog centra kod anatomskih oteenja psihoulnog centra osoba vidi predmet, ali ne moe da ga prepozna Iluzije pogreno prepoznavanje informacije (u oblasti svih ula) umesto buna vidi se ovek - kod fiziolokih stanja umor - kod patolokih stanja trovanje alkoholom i drogama, sumrana stanja

 halucinacije opaanje bez informacija (u oblasti svih ula)

prisustva

prave halucinacije imaju karakter telesnosti i pozitivan sud realnosti - esto kod duevnih oboljenja shizofrenija (slune glasovi) pseudohalucinacije imaju karakter telesnosti, ali nemaju pozitivan sud realnosti - kod zdravih osoba fantomski ud

FORENZIKI ZNAAJ OPAANJA I POREMEAJA OPAANJA opaanje u procesu svedoenja agnozija (kod loga) poslovna nesposobnost Iluzije i halucinacije - kod duevnih oboljenja - neuraunljivost u krivinopravnom smislu - poslovna nesposobnost u graanskopravnom smislu

imperativna halucinacija ubistvo zastraujue iluzije i halucinacije napad na agresora

PANJA psihika funkcija pomou koje ovek moe da usmeri i usredsredi svoju psihiku energiju na neku informaciju
Tenacitet panje sposobnost da se psihika energija zadri na informaciji koliko je to u odreenom trenutku potrebno Vigilnost panje sposobnost da se psihika energija i opaajni aparat brzo prenosi sa informacije na informaciju vano u saobraaju (u vonji)

Poremeaji panje Pojaana vigilnost panja skae sa informacije na informaciju kod maninih bolesnika Oslabljena vigilnost kod oteenja modanog tkiva (povrede, trovanja) Pojaan tenacitet kod sumanutih ideja pacijent stalno okupiran svojim sumanutim mislima i konstrukcijama; kod depresivnih bolesnika koncentrisani na tugu Oslabljen tenacitet nesposobnost da se osoba usredsredi na informaciju zamor, mentalne retardacije

Rasejanost - pojaana vigilnost, a oslabljen tenacitet - pojaan tenacitet, a oslabljena vigilnost znaajno za svedoenje rasejan svedok je nepouzdan svedok

PAMENJE sposobnost zadravanja otiska ranijih drai

Engram trag ili otisak u mozgu Faze pamenja - upamivanje stvaranje engrama - pamenje u uem smislu zadravanje engrama u mozgu - seanje prepoznavanje pri ponovnom susretom sa informacijama

Uenje posebna forma pamenja aktivno voljno ponavljano upamivanje sa ciljem trajnog zadravanja informacija

Poremeaji pamenja Kvantitativni amnezija neseanje za odreeni vremenski period potpuna i nepotpuna organska povrede i oboljenja mozga (potres i nagnjeenje mozga, trovanja, modana krvarenja, epilepsija i dr.) potres mozga retrogradna, kongradna, anterogradna funkcionalna psihogena kod afektivnog suenja svesti (potiskivanje u nesvesno kod histerine amnezije) demencije zaboravljanje skoranjih dogaaja uz ouvano seanje na starije dogaaje

Poremeaji pamenja Kvalitativni obmane seanja - patoloka laljivost (mitomanija, sindrom Minhauzena) bolesna sklonost laganju i izmiljanju dogaaja - konfabulacije kombinacija delimine amnezije i mitomanije (praznine u seanju popunjavaju se izmiljenim seanjima) kod modanih organskih psihosindroma, Korsakovljeve psihoze alkoholiara - ve vieno (deja vu) i nikad vieno (jamais vu)

FORENZIKI ZNAAJ PAMENJA I POREMEAJA PAMENJA Istinitost izjava okrivljenog svedoka, oteenog i

Oko 50 % osoba koje su izvrile ili pokuale ubistvo tvrdi da se ne sea dogaaja Ako se iskljue uzroci organske amnezije - psihogena amnezija - svesna la esto kod potresa mozga

FORENZIKI ZNAAJ PAMENJA I POREMEAJA PAMENJA Kod krivinog dela u afektu izvrilac se sea poetka, ali ne i daljeg toka dogaaja (praznine u seanju) nema totalne amnezije Kod alkoholiara amnezija za period stanja pijanstva U graanskopravnom postupku poremeaji pamenja mogu biti uzrok ograniene poslovne sposobnosti ili potpune poslovne nespososbnosti

MILJENJE psihika funkcija pomou koje ovek, koristei misaone operacije, sagledava realne odnose izmeu predmeta i pojava i na osnovu toga donosi odgovarajue zakljuke
Poremeaji miljenja po formi poremeen tok i nain formiranja i izlaganja misli - bolesna opirnost kod intelektualnog deficita (demencije, oligofrenije) - usporen ili ubrzan misaoni tok - rasulo misli nepovezano miljenje i raspad pojmova (tipian za Sch) - perseveracija ponavljanje misli (napitost)

Poremeaji miljenja po sadraju - precenjene ideje fiks ideje - prisilne ideje ideje koje se nameu protiv volje - sumanute ideje nisu zasnovane na realnim injenicama npr. proganjanja, ljubomore

FORENZIKI ZNAAJ MILJENJA I POREMEAJA MILJENJA Normalan proces miljenja postojanja uraunljivosti i sposobnosti preduslov poslovne

Sumanute ideje proganjanja i ljubomore potencijalno homicidogeno dejstvo - neuraunljivost ako je krivino delo izvreno pod uticajem ovih ideja mere bezbednosti uvanja i leenja - poslovna nesposobnost

INTELIGENCIJA opta duevna sposobnost da se miljenje upotrebi za nove zahteve

Poremeaji inteligencije - intelektualni deficit maloumnost (slaboumlje) - primarna maloumnost (oligofrenije, mentalne retardacije) - sekundarna maloumnost steeno oteenje inteligencije (demencije i pseudodemencije) - demencija pad optih intelektualnih sposobnosti, oteeno upamivanje i seanje shizofrena, alkoholna, Alchajmerova

 Poremeaji inteligencije - pseudodemencija sindrom priblinih odgovora nema organskih oteenja mozga, neprijatna situacija (policijsko ili sudsko ispitivanje)
Oligofrena osoba ona koja je uvek ivela u siromatvu, a dementna osoba je bila bogata, ali je osiromaila Mentalna retardacija (oligofrenija) duevna zaostalost uroeni ili steeni zastoj u razvoju inteligencije (genetski poremeaji, meningitis i encefalitis) fizioloka tupost, debilnost, imbecilnost, idiotija

FORENZIKI ZNAAJ DEMENCIJE I MENTALNE RETARDACIJE Demencija poslovna nesposobnost

Oligofrenija nesposobnost rasuivanja i logikog sagledavanja uzroka i posledica - neuraunljivost (doprinosi niska tolerancija na alkohol) i poslovna nesposobnost - sugestibilnost orue u rukama kriminalaca i makroa (docilni debili) - sklonost ka krivinim delima seksualno perverzni i eretini debili

NAGONI motivi ljudske delatnosti uroena elja za odreenim oblikom ponaanja iji je cilj zadovoljavanje neke od osnovnih potreba organizma
vitalni nagon za ishranom, nagon za ivljenjem, seksualni nagon, roditeljski nagon socijalni nagon opora, nagon za igrom, nagon za takmienjem, altruistiki nagon, motiv radoznalosti i saznavanja

 Poremeaji nagona kvantitativni i kvalitativni Nagon za ishranom - bulimija i anoreksija - antropofagija, nekrofagija Nagon za ivljenjem - snien (samoubistvo) Seksualni nagon - psihoseksualne disfunkcije oslabljena ili pojaana seksualna elja - parafilije seksualne nastranosti (pedofilija, sadizam)

 Forenziki znaaj Pojaan seksualni nagon promiskuitet, seksualna agresivnost - krivina dela protiv polne slobode Seksualni prestupnici - organski psihosindromi i oligofrenije neuraunljivost - duevne bolesti sch, manija neuraunljivost - seksualno poremeene linosti potpuna uraunljivost (mogunost samokontrole)

EMOCIJE lini odnos ili stav prema sadraju saznanja ravnodunost, radost, ushienje, zabrinutost, alost, oajanje, bes, strepnja, strah, ljubav, ljubomora, stid, saoseanje
Afekat (uzbuenost) kratkotrajno intenzivno stanje emocija praeno spolja vidljivim telesnim manifestacijama - afekat straha - afekat besa (gneva)

mogu da remete ostale psihike funkcije suenje svesti

Poremeaji emocija Kvantitativni euforija, depresija, apatija, emocionalna razdraljivost, emocionalna labilnost - patoloki afekat (jaka razdraenost) nesklad izmeu stimulusa i burne reakcije (kod epileptinog i drugih poremeaja linosti) esto dovodi do suavanja svesti sa delimino amnezijom Kvantitativni Forenziki znaaj delikti u afektu procena uraunljivosti

VOLJA sposobnost oveka da upotrebi svoju psihiku energiju u realizaciji nekog postavljenog cilja, ali i sposobnost da se koe i odbacuju neprihvatljive elje
Volja energija koja kontrolie nagone

Nevoljne radnje - refleksna radnja; naueni automatizmi vonja automobila

POREMEAJI VOLJE - slabost volje alkoholizam i narkomanija - kolebljivost volje - katatoni poremeaji - impulsivne radnje osoba izvodi radnje bez kontrole volje i miljenja (kleptomanija, piromanija) - bitno smanjena urauljivost i neuraunljivost - prisilne radnje prisilne neuroze - sugestibilnost nekritino prihvatanje tuih stavova oligofrenije krivina dela - automatska poslunost kod sch

SVEST najvia psihika funkcija ovekovog mozga koja obezbeuje istovremeno funkcionisanje ostalih psihikih funkcija

integrativna funkcija
Orijentacija - prema samom sebi, drugim linostima, u vremenu i prostoru Budno stanje - u medicini Ouvana svest - ako ispitivana osoba ima ouvano orijentaciju i sposobnost upamivanja i sporazumevanja Pomuena (poremeena) svest

Poremeaji svesti remete sposobnost i uraunljivost Kvalitativni

-

poslovnu

Kvantitativni somnolencija, sopor, koma

dezorijentacija delirijum bunilo - neuraunljivost sumrano stanje - suenje svesti - neuraunljivost somnabulizam depersonalizacija, transformacija i derealizacija fuge hipnoza tranzitivizam dvostruka linost (histerija, sch)

MORALNOST sposobnost oveka da sam sebi izrie norme kojih se pridrava Moralno rasuivanje misaoni proces pomou kojeg se donose odreeni moralni sudovi
Moralno ponaanje u skladu sa moralnim normama

Poremeaji moralnosti
Poremeaji moralnog rasuivanja nezrelo moralno rasuivanje bezoseajno moralno rasuivanje odsustvo grie savesti kod poremeaja linosti (antisocijalni oblik) Poremeaji sadraja moralnog rasuivanja poremeen vrednosni sistem

NEUROTSKI POREMEAJI
(POREMEAJI ANKSIOZNOSTI)

- psihijatrijska kategorija kod kojih linost reaguje na konfliktne situacije specifinim tzv. neurotinim odbrambenim mehanizmima 1. konfliktna situacija
2. anskioznost osnovni simptom

3. pogreno reavanje konflikta neurotinim

odbrambenim mehanizmima

Podela 1. Fobini i anksiozni poremeaji u osnovi je stanje unutranje napetosti (anksioznost) 2. Opsesivno-kompulzivni poremeaji neodoljiva unutranja potreba da se ponavlja neka radnja ili misao 3. Disocijativni (konverzivni) poremeaji psihogene histerine paralize ili grevi 4. Reakcije na stresne dogaaje Uraunljivost ouvana, umanjena (ne bitno) Poslovna sposobnost ouvana Vetaenje neimovinske tete posle povreda
neurotina reakcija rentna neuroza (razne somatske tegobe, nije svesna simulacija)

PSIHOSOMATSKI POREMEAJI oboljenja kod kojih psihiki faktori imaju vanu uzronu ulogu
bronhijalna astma angina pektoris, povien krvni pritisak ir na elucu poremeaji menstrualnog ciklusa psihogene glavobolje koe promene koprivnjaa, elavost

ouvana uraunljivost i poslovna sposobnost pojava u zatvorskim uslovima nematerijalna teta sposobnost za prisustvovanje pretresu

SHIZOFRENIJA oboljenja kod kojih psihiki faktori imaju vanu uzronu ulogu
bronhijalna astma angina pektoris, povien krvni pritisak ir na elucu poremeaji menstrualnog ciklusa psihogene glavobolje koe promene koprivnjaa, elavost

ouvana uraunljivost i poslovna sposobnost pojava u zatvorskim uslovima nematerijalna teta sposobnost za prisustvovanje pretresu

MODANI ORGANSKI PSIHOSINDROMI Oboljenja kod kojih organsko (anatomsko) oteenja mozga dovodi do psihiki poremeaja - tumori mozga - povrede mozga komocija (potres), kontuzija posttraumatska encefalopatija - cirkulatorni poremeaji ateroskleroza, krvarenja - infekcije ensefalitis, meningitis - senilni i presenilni poremeaji demencija

KRIVINOPRAVNI I GRAANSKO PRAVNI ZNAAJ MOPS

Uraunljivost kod demencija ouvana, retko smanjena

Poslovna sposobnost kod demencija testament, ugovor o doivotnom izdravanju, valjanost braka Nematerijalna teta kod posttraumatskih organskih psihosindroma

URAUNLJIVOST Dva uslova krivine odgovornosti: - vinost

- uraunljivost
sposobnost osobe da shvati znaaj svog dela i upravlja svojim postupcima

 22. K (1) , . (2) , .

23. (1) . (2) , , . (3) 2. ( ) .

 24.
(1) , . (2) 1. .

 79. (1) : 1) ; 2) ; 3) ; 4) ; 5) , ; 6) ; 7) ; 8) ; 9) .
(2) ( 80. 2).

 81.
(1) , , , . (2) 1. , .
(3) . 1. 2. . (4) 1. . (5) , . , , , . , 46. , , , .

 82. (1) , , . (2) 1. , , , . (3) 1. , 81. 5. . (4) , , , . (5) , . (6) . 1. 3. , , .

POSLOVNA SPOSOBNOST sposobnost za samostalno obavljanje pravnih radnji vetaenje sposobnosti za brak

vetaenje dodele dece

poslednja volja i testament testatorska sposobnost

VETAENJE NEIMOVINSKE TETE poremeaji estetike - unakaenost psihike patnje

opta ivotna sposobnost

strah

radna sposobnost
poslednja volja i testament testatorska sposobnost MALOLETNIKA DELINKVENCIJA

POREMEAJI LINOSTI

POREMEAJI RASPOLOENJA
PSIHOZE SUMANUTOSTI EPILEPSIJA PSIHIKI POREMEAJI U ZATVORSKIM USLOVIMA

HVALA NA PANJI