VISOKA TEHNIKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA - NI

PROJEKTOVANJE GRADSKIH SAOBRAAJNICA

- KRUNE RASKRSNICE -



PROFESOR: STUDENT:
MR. DRAGAN PERI RADIVOJEVI JOVANKA KIS 15/13
Uvod
Raskrsnice sa krunim tokom odnosno krune raskrsnice pojavile su se poetkom dvadesetog
stoljea, mnogo pre nego to je motorni promet preuzeo dominaciju. Prva kruna raskrsnica
izgraena je u Njujorku 1905. godine.
Vei znaaj ove raskrsnice dobivaju tek pedesetih godina prolog stoljea, kada je u Velikoj
Britaniji uvedeno pravilo da vozila unutar krunog toka imaju pravo prvenstva nad vozilima koja
se ukljuuju u krunu raskrsnicu.
U Evropi tek poslednjih dvadesetak godina poinje intenzivna gradnja krunih raskrsnica.
Procenjuje se da ih je 2000. godine u svetu bilo oko trideset i pet hiljada, od ega samo u
Francuskoj dvanaest hiljada. Evropske zemlje koje se istiu po broju izvedenih krunih
raskrsnica, osim Francuske, su Holandija sa svojih tri i po hiljade i Velika Britanija. Zemlje kao
vedska, vajcarskaska, Danska, Finska, Nemaka i Austrija, takoe vode politiku njihove velike
izgradnje. Prema nekim procenama smatra se da je danas u svetu izgraeno preko etrdeset
hiljada krunih raskrsnica. Taj prirast moemo osetiti i u Srbiji, gde krune raskrsnice poprimaju
sve veu vanost.

OSNOVNI POJMOVI

Kruna raskrsnica je kanalisana kruna raskrsnica sa zatvorenim, delimino prolaznim ili
prolaznim sredinjim saobraajnim ostrvom, i krunim kolovozom koji vee tri ili vie krakova
preko kojih saobraaj tee u smeru obrnutom od kazaljke na satu.

Kruna raskrsnica sa vie traka je kruna raskrsnica sa jednom ili vie traka na
ulazima/izlazima, sa delom krunog kolovoza ili kompletnim krunim kolovozom sa vie
saobraajnih traka.

Kruni kolovoz je kruni kolovoz kojim vozila voze oko sredinjeg saobraajnog ostrva u smeru
obrnutom od kazaljke na satu. Vozila u krunom toku imaju pravo prvenstva nad vozilima koja
se ukljuuju u krunu raskrsnicu.
Sredinje saobraajno ostrvo je uzviena fizika prepreka krunog ili ovalnog oblika, smetena
u sreditu krune raskrsnice. Ono spreava vonju kroz raskrsnicu i ograniava raskrsnicu sa
unutranje strane.

Kaldrmisani (montani) deo sredinjeg saobraajnog ostrva (platforma) je onaj deo sredinjeg
saobraajnog ostrva, koji skupa sa krunim kolovozom omoguava saobraaj dugakih vozila u
krunoj raskrsnici. Od krunog kolovoza se razlikuje po materijalu od kojeg je izraen i boji.
Vanjski prenik (prenik upisanog kruga) je prenik vanjskog (najveeg) kruga krune raskrsnice,
tj. prenik izmeu vanjskih ivica krunog kolovoza.
Unutranji prenik je prenik sredinjeg saobraajnog ostrva, tj. izmeu unutranjih ivica
krunog kolovoza.

Kraci krune raskrsnice su ulazni putevi ili saobraajne trake sa obe strane uzvienog ostrva, ili
ostrva oznaenog horizontalnim oznakama namenjenim peacima, koje odreuju saobraaj istog
ili suprotnog smera (ulaz izlaz) u/iz krune raskrsnice.

Ulaz je deo krune raskrsnice gde ulazna traka ulazi u krunu raskrsnicu, od koje je odvojena
stop-linijom (linijom razdvajanja). Ulaz moe biti u obliku levka (zvona) ili sa paralelnim
ivicama. U ovoj zoni vozila moraju da uspore ili se zaustave dok se ne pojavi dovoljno razmaka
izmeu vozila u krunom toku, koji omoguava ulazak u krunu raskrsnicu.
Izlaz je deo krune raskrsnice gde vozila izlaze iz krune raskrsnice.

Broj traka na mestu gdje svaki krak ulazi u krunu raskrsnicu i broj traka unutar krune
raskrsnice predstavljaju osnovne parametre za izraunavanje protoka krune raskrsnice.
Broj ulaznih traka i traka u krunom kolovozu predstavlja osnovu za klasifikaciju krunih
raskrsnica - raskrsnice sa jednom i vie saobraajnih traka.
Ako je kruni segment - deo krunog toka izmeu dva uzastopna ulaza ili ako je celi
kruni kolovoz sa dve ili vie saobraajnih traka, onda je kruna raskrsnica dvotrana ili
vietrana.

Ulazni saobraajni tok Predstavljaju vozila koja ulaze u krunu raskrsnicu (crte1).

Izlazni saobraajni tok Predstavljaju vozila koja izlaze iz krune raskrsnice (crte1).

Kruni tok saobraaja Predstavljaju vozila koja krue trakama oko sredinjeg
saobraajnog ostrva
Tok sabraaja u krunoj raskrsnici crte br.1

Traka za ekanje Je prostor izmeu unutranje ivice oznaenog peakog ili biciklistikog
prelaza i vanjske ivice krunog kolovoza. Namenjen je za vozila koja ekaju ukljuenje
izmeu vozila koja saobraaju u krunom toku.
Ulazni radijus Je radijus desne ivice kolovoza na ulazu u krunu raskrsnicu, za
usmeravanje vozila ka krunom kolovozu.

Izlazni radijus Je radijus desne ivice kolovoza na izlazu iz krune raskrsnice,
za usmeravanje vozila sa krunog kolovoza.

Razdelno saobraajno ostrvo peako ostrvo je izdignuti elemenat krune
raskrsnice, kojim se razdvaja ulazni i izlazni saobraaj, vozila usmeravaju da
propisno uu i izau iz krune raskrsnice, i koji obezbeuje veu sigurnost
saobraaja za peake i bicikliste koji prelaze krak krune raskrsnice. Oblik
ostrva zavisi od veliine krune raskrsnice (trouglast ili u obliku suze).

Osnovni elementi krune raskrsnice crte br.2
KARAKTERISTIKE KRUNIH RASKRSNICA
Karakteristike krunih raskrsnica, a koje ih razlikuju od klasinih raskrsnica u nivou su:
-Krune raskrsnice su raskrsnice kombinovanog neprekinutog i prekinutog toka,
- Vozila u krunom toku saobraaja imaju pravo prvenstva nad vozilima koja ulaze u
krunu raskrsnicu (pravilo pravo prvenstva desne strane ne primenjuje se u krunim
raskrsnicama)
- Vozilo koje ulazi u krunu raskrsnicu ne zaustavlja se ako ima slobodan ulaz, ve ulazi u
krunu raskrsnicu sa smanjenom brzinom,
- U malim krunim raskrsnicama u urbanim sredinama mogue je saobraati samo malom
brzinom sa prednjim tokovima okrenutim pod irokim uglom,
- Peaci i biciklisti u krunim raskrsnicama potuju ista pravila kao u klasinim
raskrsnicama,
- Zabranjena je vonja unazad (i nepotrebna) u krunim raskrsnicama,
- Dugim vozilima dozvoljeno je da koriste i neasfaltirani deo krunog kolovoza (vozni deo
sredinjeg saobraajnog ostrva); mala vozila nemaju potrebe za tim.

PREDNOSTI KRUNIH RASKRSNICA
Prednosti krunih raskrsnica u odnosu na klasine raskrsnice:

- Velika sigurnost saobraaja (manje konfliktnih taaka nego na klasinim raskrsnicama u
nivou, eliminacija konfliktnih taaka na ukrtanjima, nemogunost voenja krunom
raskrsnicom bez smanjenja brzine, itd.);
- Mogunost velike gustine saobraaja;
- Manje kolone (neprekidan saobraaj);
- Manje buke i emisije toksinih gasova;
- Manja potreba za prostorom (za razliku od raskrsnica u nivou sa posebnim trakama za
okretanje vozila;
- Istog su kapaciteta; itd

NEDOSTACI KRUNIH RASKRSNICA
- to je vie traka u krunoj raskrsnici, to je manja bezbednost saobraaja (za razliku od
klasinih raskrsnica u nivou);
- Kod uzastopnih krunih raskrsnica ne moe se postii sinhronizacija (zeleni talas);
- Problem nedostatka mesta za sredinje saobraajno ostrvo u izgraenim podrujima;
- Saobraajem u krunim raskrsnicama ne moe upravljati saobraajna policija;
- Krune raskrsnice se ne preporuuju ispred institucija za slepa lica i lica oteenog vida i
sluha, starakih domova, bolnica i zdravstvenih ustanova, kao i ispred svih drugih lokacija
gde nemotorizovani uesnici u saobraaju, usled privremenih ili stalnih nedostataka, ne
mogu bezbedno prei saobraajnicu bez saobraajne signalizacije;
- Velike krune raskrsnice se ne preporuuju ispred obdanita i kola, kao i ispred drugih
lokacija gde ima mnogo dece;
- Problem se javlja u sluaju gustog biciklistikog ili peakog saobraaja, koji preseca
jedan ili vie krakova jednotrane krune raskrsnice; itd

OPRAVDANOST IZGRADNJE KRUNIH RASKRSNICA
Uzimajui u obzir prednosti i nedostatke krunih raskrsnica opravdanost izgradnje mora se
razmatrati za svaki poseban sluaj. Krune raskrsnice su preporuljive i prikladne na sledeim
ukrtanjima:

- Oblika slova X, Y, K (otri ugao ukrtanja);
- Viekraka ukrtanja (pet ili vie);
- Koja su posebno izloena saobraajnim nesreama sa tekim posledicama;
- Na koja se ulazi u velikoj brzini;
- Gdje se menjaju uslovi vonje (npr. na zavrecima brze saobraajnice, na ulazima u
urbana podruja, na izlazima sa autoputa);
- Sa velikom brzinom na glavnoj saobraajnici, koja spreava bezbedan ulazak vozila sa
sporedne saobraajnice;
- Tamo gde nema osnove za postavljanje semafora, ali gde je kapacitet saobraaja vei od
kapaciteta ne semaforizovane raskrsnice;
- Kao sredstvo usporavanja saobraaja.

BEZBEDNOST SAOBRAAJA SA KRUNIM
RASKRSNICAMA

Saobraaj motornih vozila
Iz ugla bezbednosti saobraaja, glavna prednost jednotranih krunih raskrsnica (u odnosu na
klasine trokrake ili etverokrake raskrsnice) je eliminacija konfliktnih deonica i taaka prvog
(ukrtanje), drugog (prestrojavanje) i treeg (ukljuivanje, razdvajanje) stepena (crte br.3).

Vrste saobraajnih nesrea u dvotranoj krunoj
raskrsnici
1. Preticanje pre ukrtanja
2. Sudar sa peakom/biciklistom
3. Sudar na ulazu
4. Sudar pri prestrojavanju
5. Sudar u sustizanju pre ulaza
6. Sudar u sustizanju pre izlaza
7. Sudar sa sredinjim saobraajnim ostrvom
8. Sudar sa razdelnim saobraajnim ostrvom na izlazu
9. Proklizavanje iz krune raskrsnice
10. Skretanje
11. Sudar sa razdelnim saobraajnim ostrvom na ulazu
12. Proklizavanje na izlazu
13. Vonja u suprotnom pravcu

Peaci i biciklisti

Bezbednost peaka i biciklista u saobraaju zavisi uglavnom od odgovarajue vertikalne i
horizontalne signalizacije i razdelnih saobraajnih ostrva, kao i primenjenih metoda
upravljanja biciklistikim saobraajem u zoni krune raskrsnice.
U osnovi, postoje dva naina usmeravanja biciklistikog saobraaja u zoni krune raskrsnice:
- Paralelno usmeravanje biciklistikog saobraaja (du vanjske ivice krunog kolovoza) i
- Nezavisno usmeravanje (paralelno sa ivinjacima ili u obliku koncentrinog kruga
Usmeravanje biciklistikog saobraaja u zoni krune raskrsnice koristei nezavisni metod je
bezbednije. Sva ukrtanja saobraaja motornih vozila i peaka ili biciklista moraju biti pod
pravim uglom, to kao rezultat ima najpravilniji oblik vidnog polja svih uesnika na ukrtanju.
Rezultat toga je takoe i injenica da su konfliktne take samo na prelazima preko krakova
krune raskrsnice, ali da su ak i tu peaci i biciklisti (delomino) zatieni razdelnim
saobraajnim ostrvima.
Mere za postizanje bezbedne krune
raskrsnice u smislu saobraaja
Pravac pruanja kraka treba da bude pod pravim uglom na krunu raskrsnicu to je vie mogue
(smanjenje brzine, vidno polje pravilnog oblika, itd). Odgovarajui ulazak vozila u kruni tok
postie se odabirom odgovarajueg ulaznog radijusa (brzina na ulazu u krunu raskrsnicu u
direktnoj je vezi sa ulaznim radijusom). Ako je pristup tangentan u odnosu na krunu raskrsnicu,
pravilo na osnovu kojeg vozila u krunom toku imaju pravo prvenstva nad vozilima na ulazu nije
logian, brzina na ulazu je velika, vozila koja ulaze u krunu raskrsnicu nemaju vidno polje i
moe doi do sudara u sustizanju. Pozicija tangente izlaznih traka iz krune raskrsnice zahteva
mnogo skretanja i rezultira velikom potrebnom povrinom . Stoga kraci treba da budu postavljeni
pod pravim uglom to je vie mogue. Ako je to mogue, produene ose kraka krune raskrsnice
treba da se presecaju u jednoj taki centru krune raskrsnice.
irina ulaza u krunu raskrsnicu i duina zvonastog proirenja; najopasniji manevar u
krunoj raskrsnici je ulaz, kojeg treba izvesti u prilino malom prostoru. Iz tog razloga,
veoma je bitan njegov oblik, kako za bezbednost saobraaja (vonja minimalnom brzinom i
krae ekanje dok se ne pojavi odgovarajui razmak kako bi se vozilo ukljuilo u kruni tok),
tako i kapacitet (vreme ekanja);

Skretanje putanje vozila u krunoj raskrsnici (crte 3) je jedan od elemenata sa najvie
uticaja na bezbednost saobraaja u krunoj raskrsnici. Krivina mora biti oblikovana kao
dvostruka S kriva, sastavljena od tri radijusa, sa meusobno usklaenom veliinom. to su
krive blie, to je brzina na ulazu nia i vea je bezbednost saobraaja u krunoj raskrsnici.
Na skretanje se moe uticati dvojako:
- Promenom veliine sredinjeg saobraajnog ostrva (popularnije, ali u praksi esto
neizvodljivo),
- Oblikom razdjelnih saobraajnih ostrva (manje popularno, ali ee izvodljivo).

Skretanje putanje vozila u krunoj raskrsnici
Ulazni i izlazni radijusi; veliina izlaznog radijusa zavisi od veliine krune raskrsnice, broja
traka u krunom kolovozu i oblika sredinjeg saobraajnog ostrva (kupa ili levak). Veliina
izlaznog radijusa uvek treba da je vea od veliine ulaznog radijusa; samo u izuzetnim
sluajevima mogu biti jednaki.
U sluaju malih jednotranih krunih raskrsnica (8m Rn 14.5 m) i krunih raskrsnica
srednje veliine (14.5 m Rn 21 m) sa sredinjim saobraajnim ostrvima u obliku kupe,
izlazni radijus treba da je 12 m ili 15 m.
Razdelna saobraajna ostrva treba da su prilagoena veliini krune raskrsnice: u sluaju
velikih krunih raskrsnica, razdelna saobraajna ostrva treba da su u obliku trougla, a u
sluaju malih krunih raskrsnica, treba da su u obliku suze .

Drenaa krune raskrsnice; vanjski popreni pad krune trake je vie zastupljen, obzirom da
je lake izvodljiv izmeu prikljunih taaka i krune trake, a i drenaa je takoe
jednostavnija. Slabosti vanjskog (negativnog) poprenog pada ogledaju se u smanjenom
koeficijentu adhezije guma-tlo (kolovoz) (kia, led, itd.), koji nije dovoljan ako se uzme u
obzir centrifugalna sila koja utie na vozila u krunom toku.
Vozni dio sredinjeg saobraajnog ostrva treba da se izradi tako da se sprei saobraaj vozila
preko njega (grubi materijal, asfalt), a istovremeno dugakim vozilima omogui kretanje kroz
krunu raskrsnicu. Postoji samo u malim i srednjim krunim raskrsnicama, u irini od 1 - 2 m
(zavisno od veliine unutranjeg radijusa). Preporuljivo je izdii liniju kontakta izmeu
sredinjeg saobraajnog ostrva i krunog kolovoza (2-3 cm).

Osvjetljenje krune raskrsnice uslovljava bezbednost saobraaja raskrsnice tokom noi. Kad
se radi o krunim raskrsnicama, vano je da su osvetljeni svi ulazi, kao i, ako je mogue,
sredinje saobraajno ostrvo.

PODVONJACI I NADVONJACI KAO MERA
POBOLJANJA BEZBEDNOSTI SAOBRAAJA PEAKA I
BICIKLISTA

U krunim raskrsnicama sa dve ili vie ulaznih traka (veliki kapacitet velika kruna raskrsnica
velika oekivana brzina), nije preporuljiv prelaz u nivou za peake i bicikliste.
U takvim sluajevima potrebno je proveriti i dokazati utemeljenost i opravdanost
projektovanja podvonjaka ili nadvonjaka, zavisno od obima i strukture saobraaja motornih
vozila, broja i strukture peaka i pozicije krune raskrsnice u putnoj mrei.
Druga mogunost je postavljanje svetlosnih znakova upozorenja. Nije preporuljivo postavljati
semafore na peakim prelazima novih krunih raskrsnica.

PODELE KRUNIH RASKRSNICA
Vrsta krune raskrsnice Vanjski prenik [m] Priblian kapacitet [vozilo/dan]
Mini urbane 14 - 25 10.000
Male urbane 22-35 15.000
Srednje urbane 30-40 20.000
Srednje (jednotrane) ruralne 35-45 22.000
Srednje (dvotrane) ruralne 40-70 -
Velike ruralne > 70 -
U tabeli su date samo informativne vrednosti; kada je potrebno reiti konkretan problem, svaka
kruna raskrsnica treba da se ispita u pogledu stvarnog toka saobraaja i primenjenih
projektno-tehnikih elemenata.
URBANE KRUNE RASKRSNICE
Mini krune raskrsnice
Postavljene su u gusto naseljenim urbanim sredinama u cilju usporavanja saobraaja.
Oekivana brzina vozila je do 25 km/h. Biciklisti se usmeravaju primenom paralelnog metoda
(du vanjske ivice krunog kolovoza).

Male krune raskrsnice
Ove raskrsnice su obino postavljene samo u urbanim podrujima. Oekivana brzina u malim
krunim raskrsnicama je ispod 30 km/h. U sluaju veoma prometnih i malih krunih raskrsnica,
preporuljivo je izgraditi biciklistike staze. Takve raskrsnice su esto postavljene na ulazima
u manja naseljena mesta, obzirom da pored upozorenja vozaima o promenama u uslovima
saobraaja one takoe pruaju neograniene mogunosti vanjskog ureenja i arhitektonskog
projektovanja.
RURALNE KRUNE RASKRSNICE
Srednje krune raskrsnice
One su postavljene izvan urbanih centara gdje je mali oekivani broj peaka i biciklista.
Projektuju se kako bi omoguile maksimalan protok prikljunih saobraajnica uz adekvatnu
bezbednost saobraaja (maksimalna brzina je 40 km/h). Srednje dvotrane krune raskrsnice
One se u osnovi postavljaju izvan urbanih centara, gdje je gust saobraaj.
Velike krune raskrsnice One se postavljaju u izuzetnim situacijama, obino na ulazu autoputa u
grad. Projektovanje ovih krunih raskrsnica zahteva poseban pristup. Biciklistiki i peaki
saobraaj organizovan je posebno i nije obuhvaen krunim raskrsnicama ovog tipa.
Podela krunih raskrsnica prema nameni
Krune raskrsnice se prema nameni dele na tri osnovna tipa:
1) Krune raskrsnice koje usporavaju saobraaj
- Postavljene u urbanim i prelaznim podrujima.
2) Krune raskrsnice koje ograniavaju saobraaj
- Postavljene u urbanim podrujima u cilju ograniavanja saobraaja, i primenom odgovarajuih
geometrijskih elemenata osiguravaju maksimalan doputeni ili propisani kapacitet.
3) Krune raskrsnice namenjene obezbeenju maksimalnog kapaciteta uz prihvatljiv nivo
bezbednosti
- samo izvan urbanih podruja.
Podela krunih raskrsnica prema broju krakova
Krune raskrsnice se po broju krakova dele na:
trokrake,
etverokrake,
petokrake ili viekrake, itd.

Podela krunih raskrsnica prema broju traka

Krune raskrsnice se po broju traka dele na:
Jednotrane krune raskrsnice,
Dvotrane krune raskrsnice,
Vietrane krune raskrsnice.

Podela krunih raskrsnica po pravcu pruanja prikljunih saobraajnica

1)U nivou
2)U razliitim nivoima

KAPACITET KRUNE RASKRSNICE

Potrebno je odrediti protok nove krune raskrsnice i potrebno je uzeti u obzir oekivani obim
saobraaja na kraju planiranog perioda. Proraun treba da se uradi za maksimalno saobraajno
optereenje, izraeno u procentima prosenog dnevnog saobraajnog optereenja. Procenat se
odreuje na osnovu poznatih podataka o promjeni u obimu saobraaja u relevantnom podruju.
Kapacitet krune raskrsnice C predstavlja broj vozila koja prou kroz krunu raskrsnicu u datoj
jedinici vremena.
Proraunava se kao zbir ulaznih saobraajnih tokova QEi u krunu raskrsnicu.
n
C =QEi 1,
1 n broj ulazaka

Ulazni saobraajni tok QE odreuje koliko vozila ue u krunu raskrsnicu kroz jedan ulaz u datoj
jedinici vremena.
QE = f (QC, geometrija), Gdje je QC kruni tok saobraaja.

HORIZONTALNO I VERTIKALNO PORAVNANJE
KRUNE RASKRSNICE
Horizontalno voenje puta
Pojam horizontalnog voenja puta odnosi se na dovoenje puta u pravac u irem i uem smislu.
Voenje puta u irem smislu oznaava elemente horizontalnog pravca puta na duoj deonici pre i
posle krune raskrsnice.
U uem smislu, voenje puta se odnosi na posljednji element horizontalnog pravca puta pre krune
raskrsnice i prvi element horizontalnog pravca puta poslije krune raskrsnice.
Vertikalno/visinsko voenje puta
Pri projektovanju krunih raskrsnica, posebna panja treba da se posveti vertikalnom voenju puta,
tj. podunim padovima puteva koji se ukrtaju, vertikalnim krunim elementima i poprenim
padovima krune trake.
Granine vrijednosti gore navedenih elemenata definisane su na osnovu dinamikih pravila vonje,
psiholokih i psihikih pravila, a posebno na osnovu graevinskih mogunosti i zahtjeva. Ovo
posljednje naroito obuhvata zahtjeve dinamike vonje i efikasnu drenau podruja krune raskrsnice.

OPREMA PUTA
Razdelna saobraajna ostrva peaka ostrva
Peaki i biciklistiki prelazi
Vozni deo sredinjeg saobraajnog ostrva
Boja i oblik ivinjaka
Osvetljenje krune raskrsnice

Rezultati mnogobrojnih istraivanja koji pokazuju da se prelaskom
na ovaj tip raskrsnica drastino smanjuje broj saobraajnih nesrea,
a naroito onih sa povreenima i nastradalima, kao i nesporan uticaj
u pogledu zatite ivotne sredine i u estetskom pogledu trebalo bi da
poslue kao podsticaj za znaajniju ulogu ovih raskrsnica u
planerskoj, odnosno projektantskoj praksi kod nas.

Prilikom implementacije krunih raskrsnica poseban akcenat
potrebno je staviti je na proces planiranja i donoenja odluke o
opravdanosti izgradnje savremenih raskrsnica sa krunim tokom,
obzirom na navedene prednosti, kao i injenice da kod nas nisu
zastupljene u znaajnijem broju.

LITERATURA


1.Katani J., Maletin M.: Gradske saobraajnice, Gradjevinski fakultet,
Beograd, 1987

2.Miti D, Vukanovi S, KRUNE RASKRSNICE , Saobraajni fakultet 1990

3.http://www.gf.ucg.ac.me/predmeti/fajlovi/245%20-
%206%20PREDAVANJE.pdf
4. Kruna raskrija suvremeni nain rjeavanja prometa u gradovima, Ivan
Omazi , Sanja Dimter, Ivana Barii,Sveuilite J.J. Strossmayera u
Osijeku, Graevinski fakultet Osijek,