Podsetnik

Struktura ocene:
- 70 p ispit u pisanoj formi
Kolokvijum koji e se odrati 16. i 17. novembra nije obavezan.
Maksimalan broj poena koji moete ostvariti na kolokvijumu je 35.
Rezultati kolokvijuma vae godinu dana (zakljuno s
septembarskim ispitnim rokom).
- 10 p aktivnost na asu
- 20 p predispitni zadatak

Kolokvijum (16. i 17. novembar) nije obavezan, ali vas oslobaa

polovine gradiva 40 poena

- vai godinu dana (zakljuno s oktobarskim rokom)

Literatura skripta i hrestomatija (Leptiri, Zmaj Jovina 7)
Moodle.f.bg.ac.rs CON Psihologija za nastavnike
Konsultacije su sredom 11-13h
Konsultacije mail-om: vrajovic@f.bg.ac.rs, olja.jovanovic@f.bg.ac.rs

Opis predispitnog zadatka:

1.
2.
3.
4.

Nakon svakog asa opisujete kako bi ispitivali koncept kojim smo

se bavili.
Studenti formuliu vodi za studiju sluaja na osnovu produkata
prethodnog zadatka.
Intervjuiu/posmatraju/testiraju prate jednog uenika (decembar,
2016.).
Pripremaju zavrni rad koji se sastoji iz: a) opisa
operacionalicacije konstrukata koji smo se bavili po nedeljama,
b) vodia koji su pripremili, c) studije sluaja jednog uenika,
d)preporuka za nastavnike i/ili kolu kakva organizacija nastave
bi najvie odgovarala ovom ueniku, e) refleksije na iskustvo
rada na zadatku. Snimak intervjua i saglasnost roditelja su prilog
zadatku.
Predispitni zadatak vai godinu dana (zakljuno s septembarskim
ispitnim rokom)

 IME SE SVE PSIHOLOGIJA

BAVI?
TA JE OD TOGA VANO ZA RAD
NASTAVNIKA?

O PSIHOLOGIJI
Psihologija se bavi psihikim ivotom
oveka
psihikim procesima (kognitivni, emocionalni i
motivacioni) i
psihikim osobinama (navike pojedinca, njegovi
stavovi, sposobnosti, temperament, karakter,
interesovanja, itd.)

Psiholoke discipline
Opta psihologija - prouava osnovne psihike
funkcije normalnog odraslog oveka.
Fizioloka psihologija prouava zavisnost psihikih pojava od
organskih osnova, kao to su nervni sistem, endokrini sistem...

Razvojna psihologija istrauje psihiki razvoj

oveka od poetka njegovog ivota (zaea) pa do kraja ivota.

Socijalna psihologija prouava uticaj socijalnih

faktora na psihike funkcije ljudi i na linost u celini, bavi se
socijalizacijom, socijalnim ponaanjem, interakcijom meu
ljudima, grupnom dinamikom i ponaanjem pojedinca u grupi

Psihologija linosti izuava psihiki ivot i

ponaanje, posmatrane kao povezanu i jedinstvenu celinu.

Primenjene psiholoke discipline:

Pedagoka psihologija bavi se prouavanjem
psiholoke strane vaspitanja i obrazovanja, kao i procesima
za uspeno obavljanje tih pedagokih delatnosti, a to su uenje i
motivacija.
Klinika psihologija osnovni zadatak klinikih psihologa je pomaganje
onima koji imaju razne vrste psihikih tekoa i to najpre utvrivanjem
dijagnoze, a zatim otklanjanje tih tegoba

Mentalna higijena (psihologija mentalnog zdravlja) bavi se

prevencijom psihikih tegoba i resocijalizacijom

Psihologija rada prouava zavisnost uspeha u radu od razliitih psihikih

faktora, kao i uticaj pojedinih poslova na psihiki ivot onih koji rade.

Psihometrija obuhvata principe merenja, statistiku zakljuivanja,

konstrukciju, standardizaciju i validaciju mernih instrumenata

Znaaj razvojne psihologije

Ciljevi razvojne psihologije:
Opisati razvoj i dati razvojne norme, tj. opisati
ponaanja i sposobnosti u svakom periodu razvoja
Objasniti zato se ponaanja menjaju
Predvianje razvoja ponaanja i po potrebi
modifikacija i optimalizacija
Nastavnicima sva ova znanja mogu posluiti jer im
omoguavaju da razumeju stadijume kognitivnog,
emocionalnog i socijalnog razvoja, a to treba da
oblikuje njihova oekivanja od uenika odreenog
uzrasta i omogui odabir oblika rada adekvatnih za
odreeni uzrast!

Znaaj pedagoke psihologije

Torndajk je 1903. naglasio da je potrebno tragati
za vezom izmeu ljudske prirode i vaspitanja
Obrazovanje

Deca

kola

Odrasli

Vaspitanje

Potencijalno drutveno relevantna disciplina

ta to relevantno ima da kae o

koli?
kola nije samo za uenje, ve i okolina za razvoj
Uenje se ne dogaa samo u uionici nego i van nje (skriveni
kurikulum)
U koli je potrebno da se za svako dete stvore uslovi da se
razvija u granicama svojih sposobnosti.
kolsko uenje nije prirodan oblik ljudskog uenja, treba mu
dodatna podrka
kolsko uenje je konstrukcija, a ne prijem znanja
Vrsta uenja zavisie od nastavnih metoda
kola nije samo deja ve i neije radno mesto vanost
meuljudskih odnosa, tj. kolske klime za postignue uenika,
ali i zadovoljstvo nastavnika
kola je vaan agens socijalizacije
...

Da li sam uopte za
posao nastavnika?

Kako ljudi doivljavaju profesiju

nastavnik?
Uverenja, emocije, slike, seanja, stereotipi...
Predstave u medijima

A kako vi doivljavate profesiju

nastavnik?
Uverenja, emocije, slike, seanja, stereotipi...

A ta kae nauka?
Sloena profesija mnotvo uloga
trener
istraiva

motivator

(samo)
evaluator

planer

organizator

lan
kolektiva

regulator
socijalnih
odnosa

Zahtevna profesija

Multidimenzionalnost i simultanost
Neposredna ukljuenost u razne dogaaje
Nepredvidljivost
Javnost
Zajednika istorija (Doyle, 1986)
...

Uestalost sindroma sagorevanja najvea kod

nastavnika i zdravstvenih radnika
Loe zdravstveno stanje i prevremeni odlasci u penziju

Koje brige u vezi sa profesijom

imate?

Posebni izazovi za poetnike

Prelazak iz uloge studenta u ulogu nastavnika i
susret sa svakodnevnicom kolskog ivota ok
realnosti ili tranzicioni ok (Corcoran, 1981; Veenman,
1984)

Efekat brisanja
Po potrebi su veliki , a po potrebi mali
Bol kompromisa

Nastavnike brige
Brige za sebe
Brige za zadatak
Brige za uticaj
(Fuller, 1969)

Nastavnike brige
Veenman (1984)

Disciplina u
odeljenju
Motivisanje uenika
Snalaenje sa
individualnim
razlikama
Ocenjivanje
uenikog rada
Odnosi sa
roditeljima
Organizacija rada
na asu
Nedostatak resursa
Noenje sa
problemima
pojedinanih
uenika

Harper (2003)

Ulazak u ulogu
nastavnika
Disciplina u
odeljenju
Motivisanje
uenika
Raznolikost u
odeljenju
Razvoj odnosa
Regulative
Lini izazovi

Conway & Clark (2003)

Ja kao nastavnik
Deca
Kurikulum i nastava
Oekivanja od
univerzitetskih
nastavnika
Upravljanje
odeljenjem
Saradnja sa
mentorom
Roditelji
Profesionalnost

Hagger & Malmberg (2011)

Brige usmerene na self

Angaovanje u nastavi
Upravljanje odeljenjem
Studije
Odnos s kolegama i
kolskom zajednicom
Karijera
Zdravlje i iscrpljenost
Strategije poduavanja
Znanje predmeta
Planiranje i
organizacija
Individualne razlike
Angaovanje uenika
Odnos s uenicima
Uticaj nastavnika
Spoljanja ogranienja

Nastavnike brige na uzorak

Ponaanje uenika
Efikasne nastavne metode
Kolege
Identitet i smisao
Roditelji
Raznolikost u odeljenju
Klima u odeljenju
Ocenjivanje
Tehnikalije
Strunjaki autoritet
Egzistencija
Odnos prema nastavnicima i obrazovanju

A kako biste prevazili te brige?

Strategije i resursi
Razgovor

Meusobno
upoznavanje i
uvaavanje

Davanje
primera i
povezivanje sa
ivotom

Individualizacija

Uenje/
Nadkompenzacija
Traenje
pomoi

Obrazlaganje i
dokazivanje
Promiljanje

Entuzijazam, Samopouzdanje, Komunikacione vetine, Empatija,

Strpljenje...
Kolege, Prijatelji i roditelji, Seminari strunog usavravanja, Literatura...