TEHNOLOGIJA VODE

Pripremio: Varga Itvan

HEMIJSKO-PREHRAMBENA SREDNJA
KOLA
OKA
varga.i@neobee.net
vodonine
veze

kovalentne
veze
 Odnos Mr prema Tk i Tt


r (oC) (oC)
CH4 16,04 -164 -182,5
NH3 17,03 -33 -65,5
HF 20,01 19 -26,4

H2O 18,01 100 0,0

H2S 34,08 -61 -82,9
H2Se 80,97 -42 -64
H2Te 129,61 -2 -57
Taka topljenja 273,15 K
Taka kljuanja 373,15 K
Gustina vode 0,99987 103 kg/m3 na 275,15 K
1,00000 103 kg/m3 na 277,15 K
Gustina leda 0,9167 103 kg/m3 na 273,15 K
Molarni toplotni kapacitet 75,3 kJ/mol
Mol. toplota nastajanja 6,01 kJ/mol
Mol. toplota isparavanja 40,79 k/mol na 373,15K
Dielektrina konstanta 78,54 na 298,15K
Dipolni momenat 1,82 D 6,13 10-30 C m
Viskozitet 0,001 kg/ms na 293,15K
Povrinski napon 0,07275 N/m na 293,15K
Koeficijent difuzije 2,4 109 m2/s na 298,15K

,

-

Van der
Waals:
-, -,
-
-
,
 Osobine, znaaj i nalaenje u
prirodi
Voda pokriva povrine Zemlje.
97% vode je u okeanima i morima.
1,96% vode su lednici i sneg.
0,04% reke,jezera,podzemna i atmosferska voda.
Manje od 3% slatke vode.
Voda vri kruni tok u prirodi.
Voda je jedna od najznaajnijih i
najrasprostranjenijih materija na Zemlji.
Neophodna je za odravanje ivota na Zemlji.
Prema nalazitu dele se
na:
ATMOSFERSKU
VODU
(kinica, snenica )
POVRINSKU
VODU (potoci,
reke, jezera, mora i
okeani)
PODZAMNU VODU
(nastaju iz povrinskih i
atmosferskih voda u
dubini zemlje)
 TVRDOU VODE INE ISKLJUIVO
RASTVORENE SOLI KALCIJUMA I
MAGNEZIJUMA.

U SI. sistemu mernih jedinica, tvrdoa se

iskazuje u mgCaCO3/1litar (dm3) vode.
Prema tvrdoi vode mogu da se klasifikuju u
sledee klase:

VEOMA MEKE sa tvrdoom od 0-70 mg CaCO3/1l

MEKE od 70-140 mg CaCO3/1l
SREDNJE MEKE od 140-210 mg CaCO3/1l
SREDNJE TVRDE od 210-320 mg CaCO3/1l
TVRDE od 320-540 mg CaCO3/1l
VEOMA TVRDE sa tvrdoom preko 540 mg CaCO3/1l
Tvrdoa se moe izraziti u takozvanim
stepenima tvrdoe:

NEMAKIM STEPENIMA TVRDOE (0n)

FRANCUSKIM STEPENIMA TVRDOE (0f)
ENGLESKIM STEPENIMA TVRDOE (0e)

Tvrdoa vode je 10n ukoliko sadri

10 mgCaO/1litar H20.
 Prerada povrinske vode

Sastoji se od odstranjivanja mehanikih

neistoa,koloidnih materija i bakterija.
Mehanike neistoe ije su estice veliine od 1 -
100 nm odstranjuju se:
TALOENJEM
BISTRENJEM
FILTRACIJOM
Taloenjem se uklanjaju najkrupnije i najtee estice
koje su dispergovane i suspendovane u vodi.
Koloidne estice veliine do 100 nm
odstranjuju se bistrenjem-KOAGULACIJOM.
elatinozni talozi Al(OH)3 i Fe(OH)3 koji su
koloidnih osobina naelektrisani su pozitivno.
Poto su neistoe u obliku koloida u vodi
naelektrisane negativno,dolazi do uzajamnog
privlaenja i nastaju tzv.FLOKULE.
Flokule su teke,te se iz tog razloga taloe.
Taloenjem i flokulacijom odstrani se oko 90 %
neistoe.
Ostalih 10% odstranjuje se filtracijom u
peanim filtrima.
 PREIAVANJE PODZEMNE VODE

Podzemne vode potrebno je preistiti jer sadre

nepoeljne rastvorene soli Fe2+ i Mn2+ u obliku
bikarbonata Fe(HCO3)2 i Mn(HCO3)2.
Neke podzemne vode mogu da sadre CO 2 i H2S.
Odstranjivanjem ovih primesa izvodi se
provetravanjem odnosno AERACIJOM.
POD AERACIJOM SE PODRAZUMEVA DOVOENJE U
NEPOSREDAN KONTAKT VODE I VAZDUHA RADI
VEZIVANJA KISEONIKA POTREBNOG ZA OKSIDACIJU
Fe2+ U Fe3+ ,KAO I RADI IZDVAJANJA GASOVA KOJI SE
NALAZE U VODI A DAJU NEPRIJATAN UKUS I MIRIS.
 Dezinfekcija vode

Dezinfekcija vode podrazumeva unitavanje

mikroorganizama koji mogu da prouzrokuju
oboljenja ljudi.
Sterilizacija podrazumeva unitavanje svih
mikroorganizama u vodi.
Dezinfekcija se izvodi DEZINFEKCIONIM
SREDSTVIMA kao to su:
GASOVITI HLOR Cl2
HLORNI KRE CaCl (OCl)
HLOR DIOKSID Cl2O
OZON O3
UV-ZRACI
Voda kao rastvara
Proces rastvaranja
 DEZINFEKCIJA VODE HLOROM
Gasoviti hlor i njegovi preparati najvie se koriste za
dezinfekciju vode zbog brzog i efikasnog dejstva
pri malim dozama,lake upotrebe i niske cene u
odnosu na druga sredstva.
Hlor je gas koji se dobro rastvara u vodi :
na20 0C , 1litar vode moe da rastvori 7160 mg
hlora.
Kada se hlor rastvara u vodi odigrava se
sledea hemijska reakcija:
Cl2 + H2O HOCl + H+ + Cl -
Hipohlorasta kiselina se razblae na
hipohloridni jon:
HOCl H+ + OCl -
Sam OCl jon je manje efikasan.
Od pH vode zavisi u kakvom je obliku dezinfekciono
sredstvo:
-ako je pH manje od 5 hlor je u obliku molekula.
U podruju pH 5 i 6 hlor je u obliku hipohloraste kiseline.
pH>10 hlor je vezan u obliku hipohlorida.
Shodno navedenom pri dezinfekciji vode pH treba drati
izmeu 5 -10,kada je hlor u obliku smee HOCl i OCl -.
Hlorovodonina kiselina koja nastaje je bezopasna jer je
vrlo razblaena, a i neutraliu je HCO3- joni koji su
prisutni u vodi.
Hlorisanje vode izvodi se u bazenima za hlorisanje vode
tako to gasoviti hlor uvodi se u aparat za doziranje
odakle smea vode i hlora uvodi u bazen gde dotie
voda.
 TERMIKO OMEKAVANJE VODE
Ovim postupkom se zagrevanje vode uklanja
samo prolazna tvrdoa:
95 C
0

Ca(HCO3)2 CaCO3 + CO2 + H2O

95 C
0

Mg(HCO3)2 MgCO3 + CO2 + H2O

Duim zagrevanjem dolazi do hidrolize MgCO3 uz
obrazovanje teko rastvornog Mg(OH)2 :
MgCO3 + H2O Mg(OH)2 + CO2
Termiko omekavanje praeno je i uklanjanjem
kiseonika i ugljen-dioksida.
 HEMIJSKO OMEKAVANJE VODE
POSTUPAK KRE-SODA

Kao talona sredstva koriste se gaeni kre Ca(OH)2 i

kristalna soda.
Dodavanjem ovih supstanci sirovoj vodi odigravaju se sledee
reakcije:
CO2 + Ca(OH)2 CaCO3 + H2O
Ca(HCO3)2 + Ca(OH)2 2CaCO3 + 2H2O
Mg(HCO3)2 + Ca(OH)2 MgCO3+CaCO3+H2O
FeSO4 + Ca(OH)2 CaSO4 + Fe(OH)2

Nastali talog Fe(OH)2 pod uticajem kiseonika prelazi u

Fe(OH)3 :
4Fe(OH)2 + O2 + 2H2O 4Fe(OH)3
Reakcije krea:
MgSO4 + Ca(OH)2 CaSO4 +
Mg(OH)2
MgCl2 + Ca(OH)2 CaCl2 + Mg(OH)2
MgCO3 + Ca(OH)2 CaCO3 + Mg(OH)2

Reakcije sode:
CaSO4 + Na2CO3 CaCO3 +
Na2SO4
CaCl2 + Na2CO3 CaCO3 + 2NaCl
 EMA OMEKAVANJA VODE POSTUPKOM
KRE- SODA
H2O

1 1- RASPODELJIVA VODE
RASTVOR
Na2CO3 2- DOZATOR
RASTVOR Ca(OH)2
2 3 3- SATURATOR
4- MEA
5- REAKCILJNA KOMORA
4
8
6- TALONIK
7- FILTAR
8- PRSTENAST PRELIV
5
6
7

MULJ
 OMEKAVANJE VODE FOSFATNIM
POSTUPKOM
Poto postupkom kre-soda ne moe da se izvri
potpuno omekavanje vode, mora se obaviti do
omekavanje .
Ovo do omekavanje vri se dodatkom natrijum -
fosfata Na3PO4 jer Na3PO4 sa zaostalom tvrdoom
gradi nerastvorne fosfate koji se istaloe.
3Ca(HCO3)2 + 2Na3PO4 Ca3(PO4)2 + NaHCO3

3CaSO4 + 2Na3PO4 Ca3(PO4)2 + 3Na2SO4

Mg(HCO3)2 + 2Na3PO4 Mg3(PO4)2 + 6NaHCO3

3MgSO4 + 2Na3PO4 Mg3(PO4)2 + 3Na2SO4

OMEKAVANJE VODE MENJAIMA
JONA
MENJAI JONA SU VRSTE, U VODI
NERASTVORNE MATERIJE, ORGANSKOG I
NEORGANSKOG POREKLA,KOJI
POSEDUJU AKTIVNE JONE KOJE MOGU
ZAMENITI DRUGIM JONIMA PRISUTNIM U
VODI.
Menjai jona se dele na:
1. KATJONSKE MENJAE,
2. ANJONSKE MENJAE
 Omekavanje vode katjonskim
menjaima
Omekavanje katjonskim menjaima jona izvodi se tako
to se voda proputa kroz sloj menjaa,pri emu se Ca2+
i Mg2+ joni izvode,vezuju za menja, a Na+ i H+ joni iz
menjaa prelaze u vodu.
Pri tome se odigravaju sledee reakcije :
Na2 (kat) + Ca(HCO3)2 Ca (kat) +
2NaHCO3

H2 (kat) + MgCl2 Mg (kat) + 2HCl

Kada se sloj jonoizmenjivake mase zasiti,vri se njena
regeneracija,proputanjem rastvora mineralnih
kiselina ili proputanjem rastvora NaCl.
REGENERACIJA:
Ca (kat) + 2NaCl Na2 (kat) + CaCl2
Mg (kat) + HCl H2 (kat) + MgCl3
Omekavanje vode anjonskim menjaima
Kod anjonskih menjaa aktivan je OH- jon,koji se
zamenjuje anjonima prisutnim u vodi.
Pri tome se odigravaju sledee reakcije:

2OH (an) + Ca(HCO3)2 2HCO3 (an) +

Ca(OH)2
2OH (an) + MgSO4 SO4 (an) + Mg(OH)2
Regenerisanje anjonskih menjaa izvodi se pomou
rastvora NaOH.
 ema postrojenja za demineralizaciju vode
menjaima jona
SIROVA CO2 , O2
H2O
KISELINA
ILI BAZA
RASTVOR
NaCl
1 2
3
2
H2
5 O

1-katjonski filtar, 2-anjonski filtar, 3-degazator,

4-rezervoar demineralizovane vode, 5-crpka
Odpadne vode
 Odpadna voda je svaka voda koja je
izmenila svoje karakteristike usled upotrebe.

Ona moe biti:

1. GRADSKA
2. INDUSTRIJSKA
Materije koje sadre odpadne vode mogu da budu
vrlo tetne i otrovne.
Odpadne vode se preiavaju:
FIZIKIM METODAMA
HEMIJSKIM METODAMA
BIOLOKIM METODAMA
 Savremene linije za preradu odpadnih
voda se dele prema veliini estica
zagaivaa.
Prema tome razlikujemo:
1. LINIJU UKLANJANJA GRUBIH ESTICA;
2. LINIJU UKLANJANJA SUSPENDOVANIH ESTICA;
3. LINIJU UKLANJANJA RASTVORENIH SUPSTANCI.

Koji e se nain preiavanja koristiti

zavisi od porekla i vrste rastvorene
supstance u odpadnoj vodi.
Evo i nekih zanimljivosti o vodi
!
Voda nas svuda okruuje,ona je veoma
obina na naoj planeti.
Iz Kosmosa se jasno uoava njeno plavetnilo.
Zato su prvi astronauti koji su boravili u svemiru
Zemlju nazvali i Plava Planeta.
Voda je ta koja je nainila Zemlju kakva je sada i
stvorila ivot.
Iako obina,ona ima mnogo udesna svojstva i to
vie saznajemo o njoj to joj se sve vie divimo.
Na Zemlji se nijedna druga materija ne susree u
takvim koliinama i uz to istovremeno u tri stanja :
TENOM, VRSTOM i GASOVITOM.

ak se i ljudsko telo sastoji od 71% vode.

MARS EXPRES je utvrdio
postojanje vode u
obliku leda na junoj
polarnoj kapi Marsa.
Naen je nepobitni dokaz.
On se sadri u tri kolor
trake:
1. PRVA TRAKA (na slici
desno) predstavlja
snimak u oblasti vidljive
svetlosti
2. DRUGA TRAKA (u
sredini) daje raspodelu
leda CO2
3. TRA TRAKA (na slici
levo) prikazuje led
sainjen od vode
 UVAJMO I
TEDIMO VODE!
OBAVEZNI SMO TO RADITI PREMA
BUDUIM GENERACIJAMA!