Alge

Opte karakteristike
Opte karakteristike
Graa elije
Fotosintetiki pigmenti
Rezervna materija
Graa talusa
Razmnoavanje
Ishrana
Rasprostranjenost
Sistematika
Znaaj
Poreklo i evolucija
Opte karaktristike
Alge su izuzetno raznovrsna grupa primitivnih biljaka;
To su autotrofni organizmi koji u procesu
fotosinteze iz neorganskih materija (ugljen-dioksida i
vode), uz pomo Suneve svetlosti i hlorofila, stvaraju
organsku materiju i kiseonik;
Meutim javlja se niz miksotrofnih, simbiotskih i
parazitskih grupa;
Telo algi nije diferencirano na koren, stablo i list, kao
kod kopnenih biljaka (mahovina, paprati,
golosemenica i skrivenosemenica).
 Graa elije
elija algi je eukariotska: graena je od elijske
membrane, citoplazme sa organelama i jedra.
elija je obavijena celulozno-pektinskim elijskim
zidom.
Karakteristine organele:
Pirenoid rezervne supstance
Stigma ona mrlja
Bievi i cilije
Hloroplasti (hromatofori) mogu biti razliitog oblika:
ploasti, spiralni, zvezdasti, trakasti, peharasti,
soivasti.
U hloroplastima se odvija fotosinteza.
Spirogyra sp. Mougeotia sp. Chlamydomonas sp.
spiralno uvijen hromatofor Ploast hromatofor Peharast hromatofor

Ulotrix sp. Zygnema sp. Chara sp.

prstenast hromatofor zvezdast hromatofor soivast hromatofor
 Fotosintetiki pigmenti
Fotosintetiki pigmenti su zeleni hlorofili.
Sve alge imaju hlorofil a i jo jednu vrstu hlorofila: b, c,
d ili e.
Pomoni pigmenti u fotosintezi su narandasti
karotenoidi , uti ksantofili i crveni i plavi fikobilini.
Hlorofil a a Cyanobacteria
Hlorofil b Euglenophyta, Chlorophyta,
ab
vie biljke
Hlorofil c Phaeophyta, Dinophyta,
ac
Bacillariophyta
Hlorofil d ad Rhodophyta
Hlorofil e ae Chrysophyta, Xanthophyta
 Hromatska adaptacija
Alge imaju odreenu kombinaciju pigmenata koju ne
mogu da menjaju, ali mogu da promene njihovu
koliinu;
Prolazei kroz vodu, Suneva svetlost se razlae pri
emu razliite talasne duine svetlosti prodiru do
razliitih dubina (voda apsorbuje pojedine talasne
duine svetlosti);
U zavisnosti od sastava svetlosti koja dopire do njih,
alge menjaju koliinu pigmenata koji tu boju
apsorbujuboju i samim tim menjaju i svoju boju;
Hromatska adaptacija omoguava algama da ive u
uslovima velike senke ili na velikim dubinama.
 Rezervni materije
Rezervni materije su:
skrob - Chlorophyta
paramilon - Euglenophyta
floridea skrob - Rhodophyta
laminarin- Phaeophyta
hrizolaminarin - Bacillariophyta
 Graa talusa
Vegetativno telo algi naziva se talus. Talus moe biti:
Jednoelijski
Kolonijalni - mogu biti pokretne ili nepokretne
stalan broj jedinki (zatvorene kolonije cenobije)
promenljiv broj jedinki (otvorene kolonije).
Sifonalni - jedna elija sifonalnog tipa. Telo je krupno
(nekoliko cm do 0,5m, pa ivie)
Vieelijski
izgraen je od velikog broja elija i po obliku moe biti
konast (trihalan),
parenhimatian
kormoidni talus koji podsea na telo viih biljaka.
Kormoidni talus ima filoid (deo koji podsea na list viih
biljaka), kauloid (deo koji podsea na stablo) i riziod (deo koji
lii na koren).
Jednoelijske

Euglena sp.

Fragilaria sp.

Ceratijum sp. Strombomonas sp.

Kolonijalni talus

Volvoks sp.
 Sifonalne alge
Caulerpa sp.

Acetabullaria sp.
Vieelijski
Spirogira sp.
Trihalni talus
Vieelijski
Parenhimatini talus

Porfira sp.
Vieelijski
Kormoidan talus

filoid
Sargassum sp.

kauloid
Macrocystis sp.
rizoid
 Razmnoavanje
Alge se razmnoavaju vegetativno, sporulativno i polno.
Vegetativno razmnoavanje
Jednoelijske alge se vegetativno razmnoavaju deobom elije.
Kolonijalne alge se vegetativno razmnoavaju raskidanjem kolonije.
Vieelijske alge se vegetativno razmnoavaju fragmentacijom talusa.
Sporulativno razmnoavanje obavlja se specijalnim elijama za bespolno
razmnoavanje sporama. Spore mogu biti pokretne ili nepokretne.
Polno razmnoavanje podrazumeva stvaranje polnih elija gameta i
njihovo spajanje oploenje. Oploenjem nastaje oploena jajna elija
zigot.
Prema vrsti gameta, postoje razliiti oblici polnog razmnoavanja:
izogamija, heterogamija, oogamija.
U izogamiji polne elije su iste veliine i pokretne. Hologamija je pojava kada se
cele jednoelijske jedinke spajaju u zigot
U heterogamiji gameti su pokretni, a enski gamet je vei od mukog.

U oogamiji enski gamet je nepokretan i vei od mukog gameta koji je pokretan.

izogamija

oogamija
heterogamija
Smena jedrovih faza
U toku polnog procesa javlja se pojava smene haploidne (n
hromozoma) i diploidne (2n hromozoma) jedrove faze u
ivotnom ciklusu alge.
Sporofit obuhvata stadijume u ivotnom ciklusu koji imaju
2n hromozoma. Naziva se i bespolna faza jer se razmnoava
sporulativno obrazuje spore;
Gametofit obuhvata faze u ivotnom ciklusu kod kojih
elije imaju n hromozoma. Naziva se i polna generacija jer
se razmnoava se polno - obrazuje gamete.
Ako su gametofit i sporofit istog izgleda radi se o izomorfnoj
smeni jedrovih faza.
Ukoliko se gametofit i sporofit razlikuju, smena jedrovih
faza je heteromorfna.
Diploidni zigot klija u dipoidnu jedinku, sporofit.
Na sporofitu, uz mejotiku deobu nastaju haploidne spore.
Spore klijaju u haplodnu jedinku, gametofit.
Na gametofitu se obrazuju haploidne gametangije sa haploidnim gemetima.
Spajanjem po dva haploidna gameta obrazuje se diploidni zigot.
Ishrana
Autotrofno
Miksotrofno
Simbionti
Paraziti
Rasprostranjenost
Alge ive u vodi: u morima i slatkim vodama.
Mnoge alge naseljavaju i: zemljite, vlana mesta,
stene, zidovi, ali i biljke i ivotinje na kojima ive
 Sistematika

Ne postoji jedinstven sistem klasifikacije jer je grupa

izuzetno heterogena. Neki algolozi alge svrstavaju u vie
domena i carstava (Bacteria, Protista, Plantae...)
Alge se svrstavaju u nekoliko razdela od kojih su
najznaajniji:
crvene alge - Rhodophyta
zelene alge - Chlorophyta
euglenoidne alge - Euglenophyta
vatrene alge - Dinophyta
mrke alge - Phaeophyta
silikatne alge - Bacillariophyta
 Konkretan primer klasifikacije
Razdeo: Chlorophyta
Klasa: Charophyceae
Red: Charales
Familija: Characeae
Rod: Chara
Vrsta: Chara vulgaris
Nastavciza pojedine kategorije (zelena boja) uvek su isti bez
obzira na algu.
Rod i vrsta poseduju imena koja se, po pravilu, izvode iz nekog
njihovog bitnog svojstva.
Crvene alge
Rhodophyta

Corallina sp.

Batrachospermum sp.

Porphyra sp.

Gelidium sp.
Naziv razdela algi: Crvene alge- Rhodophyta
Opte karakteristike: Veoma stari; Crvene boje
Graa elije: Imaju dvoslojan elijski zid sa spoljanjim slojem koji je ili sluzav ili se vri njegova
kalcifikacija; Imaju rodoplaste- kao hloroplaste
Fotosintetiki pigmenti: Hlorofil a, Hlorofil d, karotenoidi, fikoeritrin, fikocijanin
Rezervna materija: Floridea skrob
Graa talusa: - Malobrojne jednoelijske i kolonijalne alge;
- krupni, vieslojni- gradi parenhimatini talus
- jednoosovinski i vieosovinski tip talusa
Razmnoavanje: - vegetativno- deoba elije; raskidanje kolonije; raskidanje konca; sluajno otkunuti
talus;
- sporulativno (bespolno)- razliitim tipom spora
- polno- netipina oogamija (muke polne elije su nepokretne)
Ishrana: fotoautotrofi, retko paraziti
Rasprostranjenost: uglavnom u priobalnoj zoni toplih mora- jednoelijski i kolonijalni oblici ive kao
plankton, dok vieelijski oblici ine bentos
Sistematika: jednoelijski i kolonijalni (najprimitivniji)- Porphyra i Bangia; vieelijski su
makrofite sa kormoidnim talusom (imaju rizoid, kaluoid i filoid)- najpoznatiji je
Batrachospermum, koji ivi u slatkoj vodi
Uloga i znaaj: - za primarnu produkciju organskih materija
- grade podvodne livade- mesta za stanovanje i skrivanje ivotinja
- za ishranu ljudi i ivotinja (algino brano)
- iz elijskih zidova se izoluje agar, koji u dodiru sa vodom bubri i koristi se za
proizvodnju prehrambenih proizvoda, lekova i kao hranljiva podloga za gajenje
eksperimentalnih organizama;
- alge sa kalcificiranim zidovima se koriste za smanjivanje kiselosti zemljita
Zelene alge - Chlorophyta Ulva sp.

Chlamydomonas sp.

Volvoks sp.

Spirogira sp.

Chara sp.
Naziv razdela algi: Zelene alge- Chlorophyta
Opte karakteristike: Svi predstavnici su zelene boje, vrlo slini vaskularnim biljkama jer su njihovi preci; najkompleksnija grupa algi;
Graa elije: Tipina grae biljne elije- elijski zid (celulozno-pektinske structure), jedno ili ree vie jedara, vie hromatofora
razliitih oblika- nazvanih hloroplsti u kojima se nalaze pirenoidi- telaca oko kojih se nagomilava skrob, kao rezervna
materija;
Fotosintetiki Hlorofil a, Hlorofil b, karotenoidi
pigmenti:
Rezervna materija: Polisaharid- skrob
Graa talusa: - najprimitivniji oblici su jednoelijski, bez elijskog zida i sa dva bia, kojima se kreu; malo savrenije su sa
elijskim zidom i bez bieva- nepokretne;
- mogu graditi i kolonije ili cenobije (kolonije u kojima je broj elija definisan- ne menja se), koje mogu biti i
pokretne i nepokretne;
- mogu biti i sifonalne alge- krupne jednoelijske alge sa velikim brojem jedara tako da deluju kao veliki talus;
-vieelijske alge konaste (granate ili negranate); parenhimatinog kormoidnog talusa u dve ili tri ravni,
Hare (Chara sp. najsloenije: visine i do 2m; imaju rizoide- kojima su privree za zemlju, kaluoide- koji su
izrazito prljenaste grae, jako granati i filoide- koji su takoe prljenasti i nalaze se na kolencima
Razmnoavanje: - vegetativno- deobom elije, raskidanjem kolonije, fragmentacijom konca ili otkinutim delom talusa;
- sporulativno (bespolno)- razliitim tipom pokretnih/ planospore i nepokretnih spora- aplanospore;
- polno- hologamijom, izogamijom, heterogamijom, oogamijom i konjugacijom;
postoji smena; generacija- smena polne (gametofit faza) i bespolne faze (sporofit faze); bespolna i polna faza mogu
biti istog oblika- izomorfna smena generacija, ili razliitog oblika- heteromorfna smena generacija
Ishrana: fotoautotrofi-
Rasprostranjenost: Kosmopoliti- u slatkoj, slanoj vodi, na zemlji I u zemlji (na dubini do 20cm), u vazdunoj sredini i u drugim
organizmima- zoohlorele;
Sistematika: Svrstani su u 5 do6 klasa; posebna klasa su hlorofite koje se razmnoavaju konjugacijom; poznati predstavnici:
Chloroccocum (jednoelijska nepokretna), Chlamydomonas (jednoelijska pokretna), Volvox (pokretna kolonija),
Gonium (pokretna cenobija), Scenedesmus (nepokretna cenobija), Spirogira (koncasta alga sa konjugacijom) Ulva i
Caulerpa (viseelijske sa kormoidnim talusom)
Uloga i znaaj: - za primarnu produkciju organskih materija;
- za ishranu ljudi i ivotinja (imaju celulozu u elijskom zidu); ak postoje pokuaji da se gaje;
- koriste se i u farmakolokoj industriji;
-u nanim istraivanjima- Chlorella je poslata u svemir
Euglenoidne alge
- Euglenophyta

Euglena sp.

Strombomonas sp.

Phacus sp.
Naziv razdela algi: Euglenoidne alge-Euglenophyta
Opte karakteristike: jednoelijski organizmi koji se aktivno kreu pomou jednog bia
Graa elije: Nemaju elijski zid ve zadebljali spoljanji sloj- pelikulu; veina je stalnog
oblika, ali posto nemaju elijski zid mogu i da menjaju oblik tela i tako se
kreu- metabolija; na jednom kraju ima otvor- drelo, koje se nastavlja u
rezervoar u koji se izlivaju kontraktilne vacuole (one kod slatkovodnih
organizama skupljaju viak vode koji difuzijom ulazi u telo i izbacuju
napolje- preko glavne vacuole; uz rezervoar se nalazi i ona mrlja, koja
prepoznaje svetlo i omoguava kretanje jedinke ka izvoru svetlosti; iz
osnove rezervoara polazi i bi, pomou koga se kreu; imaju jedno krupno
jedro i hloroplaste;

Fotosintetiki pigmenti: Hlorofil a, Hlorofil b,

Rezervna materija: Polisaharid- paramilon
Razmnoavanje: - vegetativno- uzdunom deobom elije; pri deobi, jedinka se stalno kree

Ishrana: i fotoautotrofi i heterotrofi- miksotrofija

Rasprostranjenost: Kosmopoliti- u slatkoj vodi; izuzetno brojni izazivajui cvetanje vode;
zahvaljujui miksotrofiji, preiavaju vode
Sistematika: Svrstani su u mali broj rodova sa velikim brojem vrsta- Euglena, Phacus I
Trachelomonas
Poreklo i evolucija: Smatra se da su nastali ulaskom manje elije u veu eliju u kojoj je
vremenom izgubila identitet i postala samo hloroplast
Vatrene alge - Dinophyta

Ceratium sp. Crvena plima

Bioluminiscencija
Naziv razdela algi: Vatrene alge- Dinophyta
Opte karakteristike: jednoelijske, pokretne; zlatnobraon boje
Graa elije: Na povrini elije kuica od celuloznih ploica, imaju dva bia;
imaju karakteristino jedro - dinokarion
Fotosintetiki pigmenti: Hlorofil a, Hlorofil c, tipine ksantofile
Rezervna materija: skrobne granule
Graa talusa: Iskljuivo jednoelijske
Razmnoavanje najee bespolno (prostom deobom), nekad polno -
hologamijom
Ishrana: fotoautotrofi, miksotrofi, endosimbionti nekih mekuaca i
korala
Rasprostranjenost: Najvei broj ivi u moru kao fitoplankton, retke su slatkovodne,
a pronaene su i u snegu i ledu
Uloga i znaaj: - odgovorni za crvene plime, dovode do cvetanja vode;
produkuju toksine koji utiu na marinski ivi svet i trovanje ljudi
plodovima mora
- neki pokazuju sposobnost bioluminiscencije emituju zeleno-
plavu svetlost i svetlucaju u mraku
Mrke alge
Phaeophyta

Sargassum sp.

Fucus sp.

Macrocystis sp.

Padina pavonia
Naziv razdela algi: Mrke alge- Phaeophyta
Veoma stari, ali su u toku vremena dostigli visok nivo evolutivne sloenosti- po grai i
Opte karakteristike:
nainu razmnoavanja; Mrke boje;
Veina ima elijski zid od pektina i celuloze koji bubri pa su alge sluzave; kod nekih je
Graa elije:
elijski zid kalcificiran, imaju jedno jedro i vise hromatofora- feoplasta;
Fotosintetiki pigmenti: Hlorofil a, Hlorofil c, karotenoidi, i ksantofil- fukoksantin
Rezervna materija: Polisaharid laminarin
- Iskljuivo vieelijski- mogu bit konaste, koraste, listolike ili bunastog talusa ali
Graa talusa: su; uglavnom kormoidnog talusa- sa izdiferenciranom funkcijom zavisno od dela talusa;
izuzetno su krupne alge, veliina im se meri u metrima i desetinama metrara
- vegetativno- delovima talusa;
- sporulativno (bespolno)- razliitim tipom pokretnih i nepokretnih spora;
- polno- izogamijom, heterogamijom i oogamijom;
Razmnoavanje:
postoji smena generacija- smena polne i bespolne faze; bespolna i polna faza mogu
biti istog oblika- izomorfna smena generacija, ili razliitog oblika- heteromorfna smena
generacija
Ishrana: fotoautotrofi- bitni za organsku produkciju I izgradnju podvodnih livada
Najvei broj ivi u moru i to pre svega u hladnim morima, na dubinama od 6 do 15m,
Fucus i Posetelsia- u zoni plime i oseke; malo dublje su Sargassum I Cytoseira, a
Rasprostranjenost:
najkrupniji oblici su Laminaria, Macrocystis i Nereocystis; u Jadranskom moru ivi kao
endemit Fucus virsoides (brai)
Svrstani su u tri klase: 1. klasa- oblici koji imaju izomorfnu smenu faza; 2. klasa- oblici
Sistematika:
koji imaju heteromorfnu smenu faza; 3 klasa- oblici koji nemaju smenu faza
- za primarnu produkciju organskih materija;
- grade podvodne livade- mesta za stanovanje i skrivanje ivotinja; - za ishranu ljudi i
ivotinja (algino brano);
Uloga i znaaj:
- iz talusa se izoluju mnoge korisne materije za oveka
- jod, alginate, alcohol, manit itd.;
- alge sa kalcificiranim zidovima se koriste za smanjivanje kiselosti zemljita
Silikatne alge - Bacillariophyta

Fragilaria sp.
Navicula sp.
Naziv razdela algi: Silikatne alge- Bacillariophyta
Opte karakteristike: Jedna od najmlaih grupa algi; najraznovrsniji i najrasprostranjeniji
Graa elije: elija je graena kao kutija sa vrstim silikatnim omotaem nazvanim- teka; osnova kutije je
hipoteka, poklopac je epiteka, a bone strane su pleure; uz oklop se nalazi citoplazma, a u
centru je vakuola, kroz koju moe prolaziti citoplazmatini mosti koji povezuje dva dela
citoplazme; imaju jedno jedro koje je u citoplazmi uz teku ili u citoplazmatinom mostu; imaju
ploaste hromatofore;
Fotosintetiki Hlorofil a, Hlorofil c, karotenoidi, i ksantofil- dijatomin (zato se drugaije zovu dijatomeje)
pigmenti:
Rezervna materija: Polisaharid hrizolaminarin
Graa talusa: Uglavnom su jednoelijske, eventualno kolonijalne
Razmnoavanje: - vegetativno- deobom elije- prvo se podeli jedro i citoplazma, a nakon toga se razdvoje delovi
teke i svaka polovina nadogradi deo teke koji joj nedostaje i to kao manji deo, tako da je jedna
erka elija iste veliine kao i majka, a druga je manja. Poto je u svakoj deobi jedna elija sve
manja i manja, to se posle izvesnog vremena formira auksospora iz zigota (nakon polnog
razmnoavanja, koja ima na sebi tanku, neovrslu opnu. Ona ovrsne tek poto elija dostigne
odreenu veliinu;
- polno- izogamijom, heterogamijom i oogamijom;
Ishrana: fotoautotrofi- bitni za organsku produkciju I izgradnju podvodnih livada
Rasprostranjenost: ive i u slatkoj i u slanoj void, u zemljitu i u telu drugih biljaka; ive uglavnom na temperature
vode od 10 do 20 stepeni, ali i na 50 stepeni, kao i na povrini snega i leda;
Sistematika: Svrstani su u dve klase: 1. klasa- one elije koje imaju radijalnu simetriju, nepokretne su I ine
plankton; 2. klasa- imaju bilateralnu simetriju I specifinu organelu za kretanje- rafa- u kojoj se
lui sluz po kojoj se klizaju alge; ive u bentosu

Uloga i znaaj: - za primarnu produkciju organskih materija;

- taloenjem oklopa nastaju dijatomiti- vrsti material koji je lak, rastresit i pun vazduha i
upotrebljava se u graevinarstvu, hemijskoj i prehrambenoj industiji
- slue kao indikatori razliitog kvaliteta voda
Znaaj algi
Alge su primarni proizvoai organske materije i
kiseonika, one su prva karika u lancu ishrane u
vodenim ekosistemima.
Neke vrste algi obrazuju podvodne livade i ume, tako
da predstavlju stanite za mnoge druge organizme.
Neke alge koriste se i u ishrani oveka i ivotinja, kao i
u farmaceutskoj, prehrambenoj i tekstilnoj industriji.
Mnoge alge naseljavaju samo iste vode, tako da se
koriste u bioindikaciji kvaliteta i zagaenosti vode.
Literatura
1. Dr Jelena Blaeni Sistematika algi, Nauna
knjiga, Beograd, 1990
2. dr Mirko Cvijan, Prezentacije sa predavanja
3. Nada erban, Mirko Cvijan, Radia Jani Biologija
za 1. razred gimnazije i poljoprivredne kole, ZUNS,
Beograd, 2003.
4. Tanja Beri, Gordana Subakov Simi, Pea
Janakovi Biologija 1 udbenik biologije za prvi
razred gimnazije, Logos, Beograd, 2014.
5. https://en.wikipedia.org/wiki/Dinoflagellate