Gljive

Regnum: Fungi
 Mikologija
Fungi (latinski),
Mycota (grki) ili
Gljive
 Opte karakteristike
Gljve ine odvojenu filogenetsku liniju od
biljnog i ivotinjskog carstva i predstavljaju
posebno carstvo Fungi
100000 opisanih vrsta; 1,5 miliona procena
Eukariotski organizmi
Hrane se heterotrofno
Nepokretni
Somatsko telo - jednoelijsko ili hife
elijski zid hitin
Rezervna supstanca: glikogen i masne
kapljice
Melanin, biljni hormoni
 Graa gljiva
elijski zid izgraen od hitina, nikada (ili veoma retko) od celuloze
Rezervne materije su lipidi i glikogen, nikada skrob
Prisutni pigment melanin i neki biljni hormoni
Somatsko telo
Celularno kod primitivnih sluzavih gljiva; elije
individualne bez el. zida;
Plazmodijalno kod plazmodijalnih sluzavih gljiva;
udruivanje elija (ameboida) u krupnu, protoplazmatinu
masu;
Nemicelijsko individualne elije sa omotaem, pupljenje;
Micelijsko konaste, cevaste, razgranate tvorevine
hife.
Neseptirane nema granica
Septirane - pregrade i segmenti
 Plazmodijalne sluzave Nemicelijsko
Celularne sluzave

Septirane hife Neseptirane hife

Micelijum
 MICELIJUM
talus veine gljiva.
Isprepletena masa
konia koji se
nazivaju hife
Hife veine gljiva su
izdeljene na elije
pomou pregrada
septi. Pore na
septama
omoguavaju da
citoplazma struji od
jedne do druge elije
Svaka elija ima
jedno ili vie jedara
Rast hifa je vrni,
mikroskopskih su
dimenzija 1-5m
irine.
Brzorastue, rastu i
do 1km/24asa.
 Ishrana gljiva
Heterotrofi
Saprotrofi
(saprobionti)
hrane se
uginulim
ostacima biljaka
i ivotinja
Paraziti
Simbionti - mikoriza

Jedinstveno: izluuju enzime za varenje u spoljanju sredinu i zapoinju

varenje, a potom apsorbuju (upijaju) delimino svarenu hranu
Rezervne materije u formi lipida, glikogena ili ugljenih hidrata
Za optimalno razvie pored odreenih hranljivih materija potrebna je
povoljna temperatura i dovoljno vlage
 Razmnoavanje gljiva
Bespolno (aseksualno):
Vegetativno
Deobom elija, pupljenjem ili fragmentacijom
micelijuma
Sporulativno (bespolne spore nastaju mitozom)
Endospore - sporangiospore
Egzospore - konidije
Haploidni micelijum mitozom proizvodi haploidne
bespolne spore. Spore se spajaju i razvijaju u novi
micelijum u seriji mitoza
Rezultat: brza i efikasna produkcija genetiki identinih
klonova
Spore
pore klijaju kad padnu na vlanu i hranjivu podlogu
 Polno razmnoavanje:
U procesu mejoze nastaju seksualne spore
Ovde je dat osnovni pregled detalji su dati kod pojedinih grupa (klasifikacija
se u velikoj meri zasniva na razliitim oblicima polnog razmnoavanja).

Izogamija, heterogamija, oogamija spajanje

gameta;
Zigogamija - spajanjem hifa na ijim vrhovima
su polne elije; nastaje nepokretna zigospora;
Gametangiogamija spajaju se cele
vieelijske gametangije (muki i enski polni
organi); krajnji rezultat - askospore;
Somatogamija spajaju se dve hife micelijuma
koje inae nisu diferencirane kao polne elije;
krajnji rezultat - bazidiospore.
Rasprostranjenost
Znaaj gljiva
Klasifikacija
 Mastigomycotina
Myxomycota

Carstvo: FUNGI
Razdeo: MYXOMYCOTA
Razdeo: EUMYCOTA Zygomycotina
Podrazdeo: MASTIGOMYCOTINA
Podraydeo: ASCOMYCOTINA
Ascomycotina
Podrazdeo:BASIDIOMYCOTINA
Podrazdeo: ZYGOMYCOTINA
Podrazdeo:DEUTEROMYCOTINA

Basidiomycotina

Carstvo: FUNGI
Deuteromycotina
 Razdeo: Myxomycota

Bliske protistima jer nemaju elijski zid,

vre fagocitozu, imaju zoospore
(pokretne);
Kosmopoliti;
Hrane se saprobno ili parazitski
Obuhvataju sluzave gljive i to:
sporangije
elijske sluzave gljive
mali broj vrsta;
ameboidne, jednojedarne elije -koje se
mogu grupisati gradei pseudoplazmodiju;
Dictyostelium discoideum
Plazmodijalne sluzave glive
telo-plazmodijum nastaje zdruivanjem
elija ameboida; etalije
razvijaju sporonosna tela
sitnija- sporangije ili krupnija- etalije;
u sporonosnim telima se razvijaju
endospore;
Physarum sp., Hemitrichia serpula,
Stemonitis fusca
ivotni ciklus sluzavih gljiva
Dictyostelium discoideum.

Hemitrichia serpula

Stemonitis fusca
Physarum sp.
 Razdeo: Eumycota
Prave gljive;
Micelijalno ili jednoelijsko telo;
Jedra mogu biti haploidna n, dikariotska n+n i
diploidna 2n
Dikarioni: parovi haploidnih jedara koja se
sinhronizovano dele i kreu ali se ne spajaju
Obrazuju spore koje nastaju ili aseksualnim ili
seksualnim putem
 Podrazdeo: Mastigomycotina
Uglavnom ive u vodi i to kao
saprobi ili paraziti;
zoospora
Suvozemni oblici su paraziti-
npr. plamenjaa;
Telo im je razliite sloenosti-
od jednoelijskog do
micelijskog;
Razmnoavaju se
zoosporama koje se
proizvode u zoosporangijama zoosporangije
Zoospore su bespolne i
pokretne
Plamenjaa vinove loze
Plasmopara viticola

Plamenjaa krompira
Phytophthora infestans

Plamenjaa kupusa 1885. otkrie prvog fungicida

Peronospora parasitica bordovske orbe (meavina plavog
kamena i krea) koja se i dan danas
uspeno koristi i dozvoljena je u
organskom uzgoju
 Podrazdeo: Zygomycotina
Suvozemni saprobi;
mala grupa organizama; u vodi,
kao paraziti na ivotinjama, neki
su koprofili a neke su mikorizne
gljive- ive u simbiozi sa korenom
drvenastih biljaka;
esti su paraziti na namirnicama u
domainstvu- bela bu- Mucor sp.
ili crna bu- Rhisops sp.
Imaju neseptirane hife i
razgranatu miceliju
Razvijaju endospore i polno se
razmnoavaju zigogamijom
 Razmnoavanje
Aseksualno: sporangiosporama koje se
obrazuju u sporangijama koje stoje na
sporangioforama
Seksualno: Zigogamija
nema diferenciranja gameta,
spajanje sadraja polnih organa koji se
obrazuju na genetiki razliitim (+ i -)
haploidnim (n) hifama,
jedra se spajaju i nastaju zigospore
diploidni mirujui zigoti
Jedro zigospore se deli mejotiki, klija
u sporangiofor na ijem je vrhu
sporangija sa velikim brojem
sporangiospora koje e dati haploidnu
miceliju.
Zigomycotina

sporangija
spore
sporangiofor

zigogamija
Bespolno razmnoavanje

Bespolno razmnoavanje
zigospora

zigot
rizoid

mlada micelija
ivotni ciklus i razmnoavanje crne hlebne bui
Sporangija Spore
(haploidne)

Diploid
2n
Haploid
Zigospora klija 1n
Hife suprotnih
polova se
spajaju
formirajui
zigospore
 Hife suprotnih
micelijuma (+ & -)
se spajaju
ZIGOSPORA
klija

MEJOZA Spajaju se nukleusi

Haploidno
stanje
1n
Formira se
Diploidno DIPLOIDNA
stanje zigospora
2n
 Bela bu

Crna bu
 Podrazdeo: Ascomycotina
Najbrojniji od svih gljiva; suvozemni oblici; saprobi,
paraziti, mikorizni oblici ili u simbiozi sa algama u
liaju;
Telo im je micelijsko sa septiranim hifama
Somatsko razmnoavanje - delovima tela ili
pupljenjem;
Sporulativno egzosporama -konidijama
Polno razmnoavanje- gametangiogamija- nakon ega
se razvijaju askusi sa askosporama i to na askokarpu;
Sistematika je na osnovu askokarpa-
red jednoelijskih- kao kod kvasca ili prostih micelijskih
oblika- paraziti na vou
drugi redovi imaju pravi micelijum i plodonosna tela
 Razmnoavaju se polno i bespolno
Aseksualno :
u specijalizovanim hifama formiraju se haploidne
egzospore u mitozi konidije
Konidiofor nosi konidije
Spore se rasipaju i klijaju u nove haploidne hife
Seksualno - Gametangiogamija:
Dve haploidne razliite (+ i -) hife formiraju enske
i muke gametangije
enska 2 elije (askogen i trihogin) Konidiofor sa konidijama
Muka anteridija
Askogen i anteridija se pribliavaju i kroz izduenu
eliju, trihogin, sadraj anteridije prelazi u
askogen gde se jedra udruuju u dikarione
Iz askogena izrastaju askogene hife (dikariotske)
u vrnoj eliji askogene hife dolazi do spajanja
jedara (nastaje 2n zigot) i izduivanjem nastaje
kesasta struktura askus
Zigot (2n) se deli (jedna mejotika i jedna
mitotika deoba) i nastaje 8 haploidnih
askospora
Askospore klijaju u haploidnu hifu od koje nastaje
nova micelija Askusi sa askospoma
Askusi sa askosporama nastaju u plodonosnim
telima
Ascomycotina
askogene
hife (n+n)
konidije
trihogin
Bespolno
razmnovanje konidiofor
askogen Polno
anteridija razmnovanje

askospore
askus

klijanje
askospore

ivotni ciklus predstavnika askomikotina

 Plodonosna tela - askokarpi
Kleistotecija
zatvoreno plodonosno telo,
loptastog oblika,
askusi neureeni,
omota peridija
Peritecija
delimino otvoreno plodonosno
telo
otvor na vrhu - ostiolum,
krukastog oblika,
askusi ureeni
aktivno oslobaanje askospora.
Apoitecija
iroko otvoreno plodonosno telo,
tanjrastog ili peharastog oblika,
na povrini sloj sterilnih hifa i
askusa sa askosporama -
himenija.
Pekarski, pivski i vinski kvasac

elije kvasca
 Smrak - Morchella spp.
Tuber magnatum beli tartuf

Tuber melanosporum
crni tartuf
Peziza sp.

Sarcoscypha sp.
 Candida albicans

Mikrogljiva koja prirodno ivi na koi i sluzokoi oveka.

U stanjima pada imuniteta, kandida se moe prenamnoiti i izazvati
razliite bolesti.
 Graa bazidiomikotina

reproduktivne strukture

eir
bazidije
spore

drka

micelija
Graa tipine peurke

Plodonosno
Hife telo

Micelijum
 Bazidije sa bazidiosporama

bazidija bazidiospore
 Razmnoavaju se polno i bespolno
Aseksualno :
u specijalizovanim hifama formiraju se
haploidne egzospore u mitozi konidije
Konidiofor nosi konidije
Spore se rasipaju i klijaju u nove haploidne hife
Seksualno - SOMATOGAMIJA:
Spajanje sadraja dve somatske elije
haploidne (primarne) micelije
Obrazovanje dikariotske (n+n) sekundarne
micelije
Na sekundarnoj miceliji se obrazujeorgan polne
reprodukcije: BAZIDIJA
Dolazi do KARIOGAMIJE spajanje jedara i
nastaje diploidan zigot (2n)
Dolazi do mejoze i stvaranja 4 BAZIDIOSPORE
Bazidiospore mogu da se formiraju direktno na
sekundarnoj dikariotskoj miceliji ili na
Bazidija sa bazidiospoma
plodonosnom telu BAZIDIOKARPU
Bazidiokarp dolazi u najrazliitijim oblicima:
trbuastog, kopitastog, u obliku korala, peurke
i sl.
 Basidiomycotina
bazidija mejoza

bazidija
kariogamija zigot 2n

plodonosno telo bazidiospore

primarna
micelija
n+n (n)

sekundarna
sekundarna
micelija
micelija
(n + n)

ivotni ciklus predstavnika bazidiomikotina

 ivotni ciklus bazidiomiceta

Haploidno jedro Fuziom se

formira
diploidni zigot

A bazidije
J O Z
Basidiospore ME
(haploidne)

Diploid eir peurke

2n sa donje strane
Haploid nosi bazidije
1n
ivotni ciklus bazidiomiceta

Basidiospore
(haploidne)
Bazidije
na eiru
Hife se prepliu
formirajui peurku
+ uesnik
u parenju - uesnik
u parenju
Bazidiospore klijaju
formirajui haploidne hife
+
Diploid -
Hife se fuzioniu
2n ali haploidna jedra
Haploid ostaju razdvojena u
1n dvojedarnim elijama
 Oblici plodonosnog tela

Ramaria flava- Amanita phalloides- Clavaria .-

Fomes fomentarius -
Lycoperdon perlatum

 Amanita phalloides
Boletus satanas- Amanita muscaria
zelena pupavka
ludara, OTROVNA! muhara OTROVNA!
SMRTONOSNA!

Boletus edulis - Agaricus bisporus Pleurotus ostreatus -

vrganj, JESTIVA -ampinjon, JESTIVA bukovaa, JESTIVA
Parazitske bazidiomikotina

Kukuruzna garka itna ra

Ustilago maydis Puccinia graminis

Vilinska kola su krune forme rasta
peurki
Formiraju se na krajevima stalno
rastueg podzemnog micelijuma
to je dijametar prstena vei,
micelijum je stariji
Za neka vilina kola se smatra da
su stara i do 700 godina
Deuteromycotina NESAVRENE GLJIVE

konidije
spore nastale bespolnim putem

konidiofor

Penicillium .
Penicillium spp.

Metaboliti:

antibiotik penicilin - Penicillium notatum;

koriste se u prehrambenoj industriji za
proizvodnju sireva (rokfor);
mikotoksini toksini za oveka.
Aspergillus niger

Proizvodi mikotoksina.
Aspergillus tamari

Za dobijanje soja sosa.

 Literatura
1. Prof. dr Jelena Vukojevi OSNOVI MIKOLOGIJE
prezentacije sa predavanja
2. Nada erban, Mirko Cvijan, Radia Jani
Biologija za 1. razred gimnazije i poljoprivredne
kole, ZUNS, Beograd, 2003.
3. Tanja Beri, Gordana Subakov Simi, Pea
Janakovi Biologija 1 udbenik biologije za prvi
razred gimnazije, Logos, Beograd, 2014. (korieni
su slajdovi sa prezentacija datih uz udbenik)
4. http://svet-biologije.com/biologija/biologija-
celije/celularni-oblici-zivota/celija-gljiva/