Prof.

dr Srđan Furtula
CENTRALNO BANKARSTVO U
EVROPSKOJ MONETARNOJ UNIJI –
IZAZOVI ZA NARODNU BANKU SRBIJE
 Tri najznačajnija pronalaska u istoriji
čovečanstva (Will Rogers) su:
 vatra,
 točak,
 centralno bankarstvo.
Mesečno guverneri zarađuju

 EMU – 35.000 evra

 SAD – 13.000 evra
 Kanada – 38.000 evra
 Srbija – 4.500 evra
 Hrvatska – 4.400 evra
 BIH – 7.500 evra
 CG – 4.300 evra
Do danas je zabeleženo 8 talasa
proširenja EU
 1957 – Nemačka, Francuska,
Italija, Holandija, Belgija i
Luksemburg
 1973 – Velika Britanija,
Danska i Irska
 1981 – Grčka
 1986 – Španija i Portugalija
 1995 – Austrija, Finska i
Švedska
 2004 – Češka, Slovačka,
Mađarska, Poljska, Estonija,
Letonija, Litvanija, Slovenija,
Kipar i Malta
 2007 – Rumunija i Bugarska
 2013 - Hrvatska
 Mastrihtski sporazum

 Konačni sporazum, posle svih sređivanja i brojnih

ustupaka, potpisan je u Mastrihtu 7. februara 1992.
godine.
 Iako je obuhvatao širu oblast od monetarne, on je
najpoznatiji zbog plana kojim je bio obezbeđen progres
prema monetarnom ujedinjenju u Evropi.
 Mastrihtskim sporazumom predviđeno je da kretanje
prema monetarnoj uniji bude zasnovano na dva principa.
 Graduelizam – koji podraumeva tranzicija prema monetarnoj
uniji u Evropi se sagledavala kao postepen proces koji će se
proširivati tokom dužeg perioda.
 Konvergencija- koja ima za cilj svođenje u prihvatljive okvire
prisutnih razlika između zemalja EU i ostvaruje se ispunjavanjem
određenih “kriterijuma konvergencije”
 Kriterijumi konvergencije
 njena stopa inflacije nije viša od 1,5, od proseka tri
najniže stope inflacije u grupi država kandidata,
 dugoročna kamatna stopa nije veća od 2 od proseka koji
je zabeležen u tri države sa najmanjom inflacijom,
 prihvati mehanizam deviznog kursa (ERM) Evropskog
monetarnog sistema i ako 2 godine pre ulaska u uniju ne
izvrši devalvaciju valute,
 budžetski deficit nije veći od 3 BDP-a (ako to jeste slučaj,
deficit bi trebalo da pada kontinuirano te da se značajno
približi stopi od 3) ili, s druge strane, ako odstupanje od
referentne vrednosti (3) bude izuzetno i privremeno a da
se, pritom, ostane dovoljno blizu referentne vrednosti,
 javni dug ne bi trebalo da premaši 60 BDP (ako je to
slučaj, dug treba značajno smanjiti i približiti referentnoj
vrednosti (60) odgovarajućim tempom.
EMU je imala 8 talasa proširenja
 1999 – kada je EMU formirana, obuhvatala je
12 država članica i to: Nemačka, Francuska,
Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Irska,
Grčka, Španija, Portugalija, Austrija i Finska.
 2001 - Grčka
 2007 – Slovenija
 2008 – Kipar i Malta
 2009 – Slovačka
 2011 – Estonija
 2013 – Letonija
 2014 - Litvanija
 Kolizija

 Instrumenti ekonomske politike su

monetarna i fiskalna politika
 Jedinstvena monetarna politika
 Heterogene fiskalne politike
 Ciljevi identični
 Evropska centralna banka
 Mastrihtskim sporazumom su definisane tri faze osnivanja EMU
 Treća faza je počela 01.01.1999. godine, kreiranjem Evropske
centralne banke, koja je konstituisana još 01.06.1998. godine
 Preteča ECB bio je Evropski monetarni institut koji je osnovan u
drugoj fazi
 ECB je specijalizovana, nezavisna monetarna institucija sa
zadatkom da definiše i sprovodi monetarnu politiku, upravlja
kursnim operacijama i obezbedjuje dobro funkcionisanje
sistema plaćanja.
 Primarni zadatak – stabilnost cena i čuvar vrednosti evra
 Donošenje odluka u Evrosistemu centralizovano je preko ECB

 Organi upravljanja u ECB

 Savet guvernera,
 Izvršni odbor i
 Generalni savet
 Ciljevi ECB

 Stabilnost cena
 Podrška opštoj ekonomskoj politici u
zajednici
 Principi otvorene tržišne ekonomije
 Primarni cilj ECB- stabilnost cena
 Primarni cilj stabilnost cena (kao osnovni indikator
rasta cena u EMU izabran indeks potrošačkih cena,
tj. zbog različitih država, harmonizovani indeks
potrošačkih cena (Harmonised Index of Consumer
Prices – HICP). Preciznije, cenovna stabilnost, od
1998. godine, se definiše kao rast, iz godine u
godinu, harmonizovanog indeksa potrošačkih cena
(HICP) za evro oblast ispod 2.)

 Stabilnost cena izabrana iz više razloga

 MP u dugom roku utiče samo na cene
 Samo stabilne cene doprinose povećanju privrednog
rasta i životnog standarda
 Dominantni uticaj Nemačke i Bundesbanke
Dva aspekta strategije monetarne politike
 Ekonomska analiza
 Ocena tekućih ekonomskih i finansijskih kretanja i
obuhvata analizu rizika cenovne nestabilnosti od kratkog
ka srednjem roku.
 Glavni elementi ove analize su ekonomske i finansijske
varijable i to:
 kretanja ukupnog autputa,
 agregatna tražnja i njene komponente,
 fiskalna politika, stanje na tržištu rada i kapitala,
 širok spektar indikatora za cene i troškove,
 kretanja deviznog kursa, globalna ekonomija i
 platni bilans,
 finansijska tržišta i dr.
 U ovoj analizi ključnu ulogu imaju makroekonomske
projekcije
 Monetarna analiza
 Zbog veze između monetarnog rasta i stope inflacije od
srednjeg ka dugom roku
 Ako se pođe od Fišerove jednačine razmene:
MV=PY
 Ova jednačina se, aproksimativno, ako se posmatraju kraći
periodi (od 1 do 2 godine), može izraziti na sledeći način:
M + V = P+ Y
 Rast BDP, u srednjem roku - Y = 2%
 Pad brzine opticaja novca - V = -0,5%
 Primarni cilj ECB -(P) ≤2%.
 Na bazi svih ovih pretpostavki, Evropska centralna banka
utvrdila je referentnu vrednost monetarnog rasta M3 na ne
više od 4,5%. Savet guvernera odlučio je da će svaka tri
meseca proveravati referentu vrednost monetarnog rasta u
cilju očuvanja stabilnosti cena.
Instrumenti monetarnog regulisanja

 Operacije na otvorenom tržištu

 Stalne olakšice (krediti za likvidnost)
 Obavezna rezerva
Dostignuti nivo kriterijuma konvergencije
u Srbiji
 Primarni cilj NBS je stabilnost cena. U 2010.
najviša inflacija u Evropi, u 2017. je 2,4%.
 Kamatne stope snižene ali ne u očekivanoj meri.
Očekuje se da će veći broj finansijskih
posrednika uticati na snižavanje kamatnih stopa
 Devalvacija nije izvršena, ali kurs previše oscilira
 Bužetski deficit je uslovljen fiskalnom
konsolidacijom i odlukom Fiskalnog saveta
ograničen je na 4% BDP
 Javni dug na nivou od 44%BDP u 2010., u
2016. na nivou od 75% BDP
Harmonizacija monetarne strategije NBS
sa monetarnom strategijom ECB

 Novim okvirom monetarne politike iz 2006.

i Memorandumom iz 2009. monetarna
politika je u velikoj meri harmonizovana sa
ECB
 NBS koristi Indeks potrošačkih cena
(obuhvata cene u obrazovanju, zdravstvu,
ugostiteljske i finansijske usluge)
 Strategija je orjentisana na srednji rok
 Strategija inflacionog targetiranja
 Izvršni odbor i Savet guvernera
 Harmonizacija transmisije monetarne
politike NBS sa transmisionim
mehanizmom m.p. ECB
 U ECB koristi se kanal kamatnih stopa u
NBS kanal deviznog kursa, zbog uticaja
jedinstvene valute evra (depoziti i krediti
indeksirani u istoj valuti)
 Memorandumom iz 2009. referentna
kamatna stopa je osnovni instrument
monetarnog regulisanja
 Ciljevi m.p. ECB i NBS su identični
Ciljana i ostvarena inflacija, po mesecima (međugodišnji rast,
u %)

 Stopa inflacije je u periodu od 2009-2016. godine bila izvan dozvoljenih

granica inflacionog koridora više od 70%.
 U poslednje tri godine postoji odstupanje od 90%
 U proteklih šest godina od 2010. do 2016., stvarna stopa inflacije je bila u
granicama projektovanog inflacionog koridora samo 7 meseci
Odnos referentne kamatne stope i stope inflacije

Modifikovano pravilo za projekciju inflacije sugeriše da postoji

proporcionalan odnos između referentne kamatne stope i stope inflacije.
Zbog uticaja bankocentičnog finansijskog sistema referentna kamatna
stopa je zadržavana na višem nivou uticajući na smanjenje potrošnje,
investicija, ekonomskog rasta i zaposlenosti.
 Zaključak

U cilju smanjenja odstupanja projektovane od stvarne stope inflacije i

povećanja kredibiliteta Narodne banke Srbije, neophodno je:

 promeniti ročnost strategije monetarne politike Narodne banke Srbije i

inflacioni koridor utvrđivati u kraćem roku

 promeniti eksplicitno targetiranje inflacije i koristiti implicitno targetiranje

inflacije koje podrazumeva korišćenje više instrumenata monetarnog
regulisanja,više operativnih ciljeva i više krajnjih ciljeva

 u funkciji povećanja ekonomskog rasta implemantirati izvorno Tejlorovo

pravilo koje sugeriše promenu referentne kamatne stope i u zavisnosti od
promena u bruto domaćem proizvodu

 napustiti opredeljenje putanju referentne kamatne stope koju namerava da

sledi i da izabere putanju referentne kamatne stope na bazi očekivanja
tržišta
Hvala Vam na pažnji!!!