Osnovi

komunikologije
Prof. dr Dragan Kolev
Freska “Stvaranje Adama” Mikelanđelo Buanoroti –
Sikstinska kapela Rim (oslikava 1508- 1512) – najznačajnije
Mikeađelovo delo
 Biblijski kontekst komunikacije
Novi Zavet (Jevanđelje po Mateju) počinje
onom mnogo puta citiranom rečenicom: “Na
početku biješe riječ, riječ biješe u Boga i Bog
biješe od riječi”.

 Bog je, dakle, uvodeći reči na početku

stvaranja, univerzum uredio po ljudskoj meri i
omogućio mu komunikaciju
UVOD U KOMUNIKOLOGIJU
OSNOVNE TEME:
 Predmet izučavanja: komunikacija
 Definicije komunikacije
 Oblici komunikacije
 Proces komunikacije
 Elementi i faze procesa komunikacije
 Strukturni modeli komunikacije
 Funkcije komunikacije
 Karakteristike komunikacije
 Komunikološki pojmovi
 Sredstva i kanali komunikacije
 Vidovi komunikacije
 POJAM: Komunikacija
Šta je to komunikacija?
Sposobnost komuniciranja je jedna
od najvažnijih čovekovih odlika kao
homo sapiensa.
Putem komunikacije čovek izražava
svoje potrebe, želje, preferencije...
 Čovek komunicira sa sobom, sa
drugima, sa Bogom, sa predmetima,
sa okruženjem uopšte...
Komunikacija je životni patilac čoveka
Čovek nemože a da ne komunicira
Zašto komunicirano?
POKUŠAJTE SE PRISETITI
NAJZNAČAJNIJIH RAZLOGA ZBOG KOJIH
STE KOMUNICIRALI, KOMUNICIRATE
DANAS I KOMUNICIRATI SUTRA....
Zašto komuniciramo?

1) Da prenesemo informaciju
2) Da podučimo/naučimo
3) Da obavimo zadatak
4) Da uverimo i nagovorimo
5) Da rešimo problem/konflikt
6) Da iskažemo osećaje
7) Radi zabave
8) Da ostavimo utisak
Ljudi su po svojoj
antropološkoj prirodi ..?
 “vukovi samotnjaci”
 društvena bića

A zašto je društveno biće?

Najvažniji deo društvenog bića je komnkacija...
 Literatura
Spisak obavezne literature
 Čović Larisa, Čović Branimir Osnovi komunikologije,
Banja Luka, Aperion. 2. izdanje, 2008.
Spisak dodatne literature
 Vlajki Emil (2007): UVOD U KOMUNICIRANJE
POSTMODERNIZMA, Banja Luka
 Eko Umberto . (1973): KULTURA, KOMUNIKACIJA,
INFORMACIJA, Nolit, Beograd.
 Moris, Č. (1975): OSNOVE TEORIJE O ZNACIMA, BIGZ,
Beograd.
 Giro, P. (1975): SEMIOLOGIJA, BIGZ, Beograd.
Literatura (2)
 Radojković, M. (1997): PODELA MIŠLJENJA,
Vega, Ivanjica.
 Vitgenštajn, L. (1969): FILOZOFSKA
ISTRAŽIVANJA, Nolit, Beograd.
 Mekluan, M. (1971): POZNAVANJE OPŠTILA
ČOVEKOVIH PRODUŽETAKA, Prosveta,
Beograd.
 Langer, S. (1975): FILOZOFIJA U NOVOM
KLJUČU, Prosveta, Beograd.
Literatura (3)
 Moris, D. (1977): OTKRIVANJE ČOVEKA KROZ
GESTOVE I PONAŠANJA, Prosvet, beograd.
 Rot, N. (1982): ZNAKOVI I ZNAČENJA, Nolit,
Beograd.
 Bugarski, N. (1986): JEZIK U DRUŠTVU, Prosveta,
Beograd.
 Liotar. Ž. F. (1990): POSTMODERNO STANJE,
Svetovi, Novi Sad.
 Bogdanić, A. (1996): KOMUNIKOLOGIJA - VODEĆA
PARADIGMA, Čigoja, Beograd.
Literatura (4)
 Đorđević, T. (1979): TEORIJA
INFORMACIJA, TEORIJA MASOVNIH
KOMUNIKACIJA, Partizanska knjiga,
Ljubljana.
 Eko, U. (1998): SIMBOL, Narodna knjiga/Alfa,
Beograd. Budak Z, Moro Lj, Pavleković G,
Vrcić-Keglević M. Osnove komunikacijske
vještine. Zagreb: Medicinski fakultet
Sveučilišta u Zagrebu, 1992.
Literatura (5)
 Ajduković, M., Hudina, B. (1996): Značaj
učinkovite komunikacije u radu pomagača, U:
Pregrad, J. (ur.): Stres, trauma, oporavak,
Društvo za psihološku pomoć (str. 7-26)
 Reardon, K.K. (1998): Interpersonalna
komunikacija - Gdje se misli susreću, Alinea,
Zagreb
 Plavnik, D., Informacija i komunikacija,
Zagreb, Informatika, 1986.
Tehnika ocjenjivanja
 Vrednovanje predispitnih aktivnosti:
 kolokvijum I - do 10 bodova (50% gradiva)
 kolokvijum II –do 10 bodova (50% gradiva)
 studije slučaja (radionice) – do 20 bodova
 završni ispit (usmeni/pismeni) – (100%
gradiva) – do 60 bodova
Skala ocjenjivanja

 51-60 dovoljan (6)

 61-70 zadovoljavajući (7)
 71-80 dobar (8)
 81-90 vrlo dobar (9)
 91-100 izvrstan (10)
Ispitna pitanja

 Šta je komunikacija?
 Proces komunikacije
 Elementi procesa komunikacije
 Faze procesa komunikacije
 Karakteristike komunikacije
 Funkcije komunikacije
 Komunikološki pojmovi
 Sredstva i kanali komunikacije
 Komunikacijski kodovi
 Iz istorije proučavanja komunikaicije
Ispitna pitanja
 Strukrutne modele komunikacije
 Vrste komunikacije
 Verbalna komunikacija
 Kultura govora.
 Osobenosti monološkog i dijaloškog
govora
 Karakteristike usmenog govora
 Umetnost usmenog govora
 Razgovorni i usmeni jezik
 Stilovi govora
Ispitna pitanja
 Tipovi kulture govora
 Upstandardna leksika usmenog govora.
 Podsticaji u oblikovanju usmenog govora
 Umetnost usmenog nastupa
 Osobenosti monološkog i dijaloškog usmenog
govora
 Neverbalna komunikacija
 Kinezička komunikacija ili ''govor tela''
 Proksemička komunikacija
 Vizuelna komunikacija
Ispitna pitanja
 Boje u komunikaciji
 Imidž
 Facijalna komunikacija
 Performansna komunikacija
 Efikasna prezentacija
 Pisana prezentacija
 Govorna prezentacija
 Vizuelna prezentacija
Ispitna pitanja
 Modeli komunikacije
 Semiotički model komunikaicije
 Sociološki model komunikacije
 Psihološki model komunikacije
 Kulturološki model komunikacije
 Konfesionalni model komunikacije
 Mitološki model komunikacije
Ispitna pitanja
1. Poslovna komunikacija
2. Tipologija poslovne komunikacije
3. Oblici poslovne komunikacije
4. Formalna i neformalna komunikacija
5. Jednosmerna i dvosmerna komunikacija
6. Nadole, nagore i lateralna komunikacija
7. Posredna i neposredna komunikacija
Ispitna pitanja
1. Vrste poslovne komunikacije
2. Smernice za izbor forme verbalne poslovne
komunikacije
3. Govor tela u poslovnoj komunikaciji
4. Tehnike neverbalne poslovne komunikacije
5. Multikulturalne razlike u poslovnoj
komunikaciji
6. Komunikacija u organizaciji
7. Oblici i tehnike komunikacije u organizaciji
Ispitna pitanja
 Formalna posredna komunikacija
 Formalna neposredna komunikacija
 Neformalna posredna komunikacija
 Neformalna neposredna komunikacija
 Komunikacijski tok u organizaciji
 Verbalna komunikacija u organizaciji
Ispitna pitanja
 Pismena i usmena verbalna komunikacija u
organizaciji
 Neverbalna komunikacija u organizaciji
 Stilovi komunikacije u organizaciji
 Šeme komunikacije u organizaciji
 Prepreke, prekidi i konflikti u komunikaciji
 Kako obezbediti uspešnu komunikaciju
 Poslovno pregovaranje
Ispitna pitanja
 Smernice za uspešno vođenje poslovnih
pregovora
 Neverbalna komunikacija u pregovorima
 Faze vođenja poslovnog pregovaranja
 Taktike poslovnog pregovaranja
 Vrste vođa i članova tima
 Značaj poslovne komunikacije
 Profesionalna komunikacija
 Mapa predmeta KOMUNIKOLOGIJA Predmet: Komunikologija

Kultura govora. Osobenost monološkog i dijaloškog

govora
1. Karakteristika usmenog govora 1. Kinezička komunikacija
2. Proksemička
ŠTA JE KOMUNIKACIJA 2. Umetnost usmenog govora
komunikacija 1. Efikasna prezentacija
3. Razgovorni i usmeni jezik 2. Pisana prezentacija
4. Stilovi govora 3. Vizuelna komunikacija
PROCES KOMUNIKACIJE 4. Boje u komunikaciji 3. Govorna prezentacija
5. Tipovi kulture govora 4. Vizuelna prezentacija
6. Supstandardna leksika usmenog govora 5. Imidž
KARAKTERISTIKE KOMUNIKACIJE 7. Podsticaji u oblikovanju usmenog govora 6. Facijalna komunikacija
8. Umetnost usmenog nastupa
FUNKCIJE KOMUNIKACIJE 9. Osobenosti monološkog i dijaloškog usmenog
govora
KOMUNIKOLOŠKI POJMOVI

SREDSTVA I KANALI KOMUNIKACIJE

VERBALNA NEVERBALNA PERFORMANSNA
KOMUNIKACIJSKI KODOVI KOMUNIKACIJA KOMUNIKACIJA KOMUNIKACIJA

IZ ISTORIJE PROUČAVANJA KOMUNIK

I UVOD U KOMUNIKOLOGIJU II VRSTE KOMUNIKACIJE

KOMUNIKOLOGIJA

III MODELI KOMUNIKACIJE IV POSLOVNA KOMUNIKACIJA

SEMIOTIČKI

TIPOLOGIJA OBLICI VRSTE KOMUNIKACIJA

POSLOVNE POSLOVNE POSLOVNE U
SOCIOLOŠKI KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE ORGANIZACIJI

PSIHOLOŠKI
1. Formalna i neformalna komunikacija
1. Smjernice za izbor forme verbalne 1. Oblici i tehnike
2. Jednosmerna i dvosmerna komunikacija
poslovne komunikacije 2. Komunikacijski tok
3. Nadole, nagore i lateralna komunikacija
2. Govor tela u poslovnoj komunikaciji 3. Stilovi komunikacije
4. Posredna i neposredna komunikacija
KULTUROLOŠKI 3. Tehnike neverbalne poslovne 4. Šeme komunikacije
komunikacije 5. Prepreke, prekidi i konflikti
4. Multikulturalne razlike u poslovnoj 6. Kako obezbediti uspešnu
komunikaciji komunikaciju
KONFESIONALNI 7. Poslovno pregovaranje
8. Vrste vođa i članova tima
9. Značaj poslovne komunikacije

MITOLOŠKI
 VRSTE KOMUNIKACIJE TRI OSNOVNA OBLIKA
Verbalna KOMINIKACIJE
Neverbalna JA-JA interpersonalna
Performansa JA-TI/ON
interpersonalna
JA-VI/ONI masovna
komunikacije


KOMUNIKACIJA U
ORGANIZACIJI
FAZE PROCESA Formalna i posredna
KOMINIKACIJE komunikacija
Selekcija informacija Formalna i neposredna
Kodiranje KOMUNIKOLOGIJA komunikacija
prijenosporuke primatelj Neformalna posredna
poruke komunikacije
Dekodiranje Neformalna neposredna
Povratna informacija komunikacija

PREPREKE I PREKIDI U KOMUNIKACIJI

Nedostatak planiranja
Nerazjašnjene pretpostavke
Sematička distorzija PROCES KOMINIKACIJE
Loše formulirana poruka
POSLOVNA KOMUNIKACIJA Pošiljalac
Formalna i neformalna Poruka
Komunikacijske prepreke u međunarodnom
komunikacije Kanal
okruženju
Jednosmjerna i dvosmjerna
Gubitak informacije pri prijenosu i loše Primalac
komunikacije
memoriranje
Nagore, nadolje i lateralna smetnje
Nepažljivo slušanje preuranjeno zaključivanje
komunikacija
Bezlična komunikacija
Posredna i neposredna komunikacija
Nepovjerenje, prijetnje i strah
Nedovoljna duljina razdoblja za prilagođavanje
promjeni
Preopterećenost informacije
 POŠILJALAC

KODIRANJE

PORUKA
IZVOR ODAŠILJALAC KANAL PRIMALAC CILJ
MEDIJ

DEKODIRANJE

PRIMALAC
POŠILJALAC PRIMALAC JEDNOSTAVAN SLOŽEN
ODGOVOR

POVRATNA VEZA
DVOSMJERAN MODEL
PROCES KOMUNIKACIJE
KOMUNIKACIJE POTICAJ

PERSONALNI
FEEDBECK EKSPERIMENTISANJE

KOMUNIKOLOŠKI POJAČAVANJE
INTERAKCIJA
POJMOVI
KOMUNIKACIJA FAZE
KOMUNIKACIJE

INTERAKCIJA
KOHERANCIJA

VEZIVANJE

NIVOI VRSTE
KOMUNIKACIJE KOMUNIKACIJE

VERBALNA NEVERBALNA
INTRAPERSONALNA INTERPERSONALNA MASOVNA
Važno je za početak znati (1)
Komuniciramo čulima i učimo:
 1% putem čula ukusa
 1,5% putem čula dodira (taktilno)
 3,5% putem čula mirisa
 11% putem čula sluh
 83% putem čula vida
Važno je za početak znati (2)
(Efekti čulne komunikacije)
Pamtimo:
 10% od onog što pročitamo
 20% od onog što čujemo
 30% od onog što vidimo
 80% od onog što izgovorimo
 90% od onog što izgovorimo i
uradimo
Važno je za početak znati (3)
Efekti komunikacije u nastavi:
 5% od slušanja (predavanja)
 10% od čitanja
 20% od audio-vizuelne prezentacije
 75% od praktične vežbe
 90% od onog čemu smo druge učili
Istraživanja su utvrdila i sledeće podatke

 Prosečni slušalac u toku predavanja

ima koncentraciju na nastavni sadržaj
25% do 50% vremena.
 Zapamti 10% od onoga što je čuo i oko
25% onoga što je video (pročitao).
 Dakle u proseku se zapamti 2,5% - 5%
onoga što je u izlaganju rečeno.
 Šta je komuniklogija?
 O kakvoj se nauci radi?
 U odgovoru na ova pitanja, uputno je krenuti od
samog pojma (izraza, kategorije, imena)
određene nauke – u našem slučaju pojma
„komunikologije“.
 Prva činjenica koja je relevantna za
razumevanje naziva komunikologija jeste da je
njen nastanak vezan za anglosaksonsko govorno
područje.
Sinonimi koji se koriste u svetu

U engleskom jeziku kao i drugim jezičkim kulturama

upotrebljavaju se i drugi slični pojmovi ili i sintagme
Svi ovi pojmovi su imali gotovo istovetna značenja i
služili su kao pojmovna zamena, odnosno kao
sinonimi. Na primer:
 „imitativna interakcija“,
 „komunikaciona teorija“,
 „teorija masovne komunikacije“,
 „aterentna intetrakcija“,
 „komunikacijska interakcija“,
 „istraživanje masovnih medija“,
 Sinonimi (2)

 „konverzacija“,
 „komunikativno ponašanje“,
 „teorija verbalnog i neverbalnog opštenja“,
 „reflektujuća komunikacija“,
 „opšta teorija opštenja“,
 „specijalna interakcija“,
 „komunikativana interakcija“,
 „konverzacijska interakcija“ i sl.
Mladost komunikologije

Druga činjenica koju trebamo imati

u vidu kada se raspravlja o pojmu
je “komunikologija” da je skorijeg
datuma, odnosno da nema dug vek
upotrebe u akademskoj ali i
opštedruštvenoj javnosti.
To ujedno ukazuje i na relativnu
mladost komunikologija kao nauke.
 Složenica
Sam pojam “Komunikologija” je
kovanica koja se upotrebljava za
označavanje naučne discipline,
nastala spajanjem od dve reči:
a) komunikacija i
b) logos.
Upotreba pojma

Prvi pojam upotrebljavamo u dva oblika:

 imeničnom obliku – komunikacija, ili u
 glagolskom obliku – komuniciranje da
označimo specifičnu radnju, stanje ili zbivanje.
 Oba oblika se često upotrebljavaju u
sinonimnom značenju, ali ne u svim jezicima
sasvim bezuslovo.
 ETIMOLOGIJA: latinski i grčki jezik

 Termini imaju koren u latinskom i grčkom jeziku.

 To nije ništa neuobičajeno, jer brojne nauke svoju
etimologiju duguju ili latinima (Rimljanima) ili
helenima (Grcima), jer su u vreme nastanka tih nauka
ili naučnih disciplina ova dva jezika ima status
zvaničnog.[1]

[1] I jedan i drugi jezik su i danas u upotrebi: grčki kao

živ, a latinski da bi se određenim pojavama dao
jedinstveno značenje (najčešće u medicinini, pravu...).
 Latinski glagol

 Latinski glagol communicare – označava radnju kojom

se nešto čini zajedničkim, ali se nešto saopštava širokim
narodnim masama.
 On ima i sakralno značenje: u katoličkoj crkvi ga
koriste da označe radnju pročišćenja („očišćenja od zlih
duhova“).
 Latinska imenica

 Latinska imenica communicatio – označava zajednicu,

opštenje, saopštavanje, vezu, dodir, saobraćanje.
 Posmatrano suštinski, oba izraza (i imenica i glagol)
upućuju na jednu novu društvenu pojavu – prelaz od
individualnog ka opštem, zajedničkom, masovnom.
 One su označile novi kvalitet u ljudskom opštenju:
pažnja se od pojedinca pomera ka zajednici.
Pojam “logos”

 Istom onom analogijom kako se

definišu i druge nauke, predmetnom
izvorniku je dodat sufiks logos.
 On ima svoje etimološko poreklom u
grčkom jeziku i kao višeznačan pojam
upotrebljava se u sledećim značenjima:
zakon, reč, govor, misao, razum,
nauka.
Širenje pojma “komunciranje”

 Prvobitnom širenju ovih pojmova najveći

doprinos je dala katolička crkva što im je
omogućilo da se odomaći u mnogim
anglosaksonskim jezicima.
 Drugi snažni podstrek njegovoj masovnoj
upotrebi dala je pojava novih medija – medija za
masovno komuniciranje (Gutembergova
štamparija, novine, telegraf radio, TV itd...).
 U engleskom jeziku

 U engleskom jeziku ovaj pojam se upotrebljava u

različitim značenjima.
 Kao glagol – to communicate označava radnje
saopštiti, puniti, biti u vezi.
 Ali kao imenica – communicaten kada je u
nebrojivom obliku (jednini) označava isto što i glagol;
kao imenica – communicatens kada u brojivom
obliku (u množini) označava sredstva komunikacije
(medije za masovno komuniciranje).
 Ovo nam govori da ova izraza u engleskom jeziku jer
oni nisu bezuslovni sinonimi.
Pokušaj zamene

 Bilo je pokušaja da se nađe neka adekvatna reč koja

potiče iz srpskog ili hrvatskog jezika a kojom bi
zamenio izraz komunikacija.
 U tom smislu su predlagane kategorije kao što su
saobraćaj, saobraćanje, saopštenje, opštenje, ali se
njihova upotreba ni u svakodnevnom ni u naučnom
govoru nije odomaćilo.
 Tako je do dana današnjeg ostao u upotrebi pojam
komunikologija, komuniciranje, komunikacija.
Šematski prikaz

 Šematski prikazan pojam izgleda ovako:

komunikologija = kommunicare
(communicatio ) + logos.
 Imamo sretan spoj latinskog i grčkog izraza.
 Kategoriji komunikacija po svojoj prirodi
višeznačnog karaktera.
 U svakodnevnom govoru ovaj termin se
upotrebljava u brojnim značenjima, od koji su
neka i suštinski suprotstavljeni. Na primer:
 Značenja komunikacije

 Dakle, i kao glagol  transfer znanja,

(komunicirati) i kao imenica  prenošenje mišljenja,
(komunikacija) ovaj termin se sporazumevanje,
koristi u sledećim značenjima:  razmenjivanje (ideja ili
 razgovor, emocija),
 druženje,  saučestvovanje u nekoj
 opštenje, aktivnosti,
 saopštavanje,  emitovanje poruka
 javljanje, (informacija),
 obaveštavanje,  (ne)slaganje sa drugom
osobom itd
 DEFINISANJE KOMUNIKOLOGIJA
KAO NAUKE
 U literaturi koja se bavi komunikologijom moguće je
sresti brojne i različite pokušaje njenog definisanja.
 Moguće ih je ih je klasifikovati po različitim
kriterijumima.
 Definisanje fenomena komuniciranja zavisi u najvećoj
meri od ugla gledanja i od načina na koji mu se
pristupa.
 Stoga su i brojne i različite njene definicije.
 Definicija
 Da se, na osnovu samog leksičkog značenja, zaključiti
da se ovim pojmom označava nauka koja se bavi
komunikacijama, odnosno komuniciranjem.
 Stoga se ona i najsažetije konvencionalno definiše kao
nauka o komunikacijama, odnosno nauka o
komuniciranju.
 Nešto potpunija definicija bi glasila: “Komunikologija
je opšta nauka o komuniciranju ili opšta teorija o
komunikacijama”.
Definisanje

 Često puta se komunikologija definiše i kao

opšta i fundamentalna društveno-
humanistička nauka koja se bavi istraživanjem
brojnih oblika socijalne interakcije, industrije
masovnih komunikacija, socijalnih posledica
razvoja komunikacijske tehnologije, reklame i
propagande, verbalnih i neverbalnih formi
komuniciranja, razvoja informatike itd.
 Zorica Tomić:

 Zorica Tomić daje sledeću definiciju: „U

najopštijem smislu, može se reći da je
komunikologija nauka koja za predmet ima
fenomen komunikacije“.[1]

[1] Tomić Zorica (2003): Komunikologija, drugo
izdanje, Čigoja štampa, Beograd, str. 11.
 Umberto Eko
 Umberto Eko za komunikologiju kaže: «To
je nauka o principima živog sveta, jer život
podrazumeva opštenje, komuniciranje».

Eko Umberto (1973): Kultura, informacija,

komunikacija, Nolit, Beograd, str. 23.
 Marina Marković:

 Marina Marković, govoreći o komunikologiji kao

relativnoj mladoj nauci (nauka o opštenju i ljudskim
odnosima je tek u prošlom veku dobila ovakvo ime) i
ističe:
„No, kako je jedan od osnovnih zadataka komunikologije
da posmatra i izučava opštenje, način ostvarivanja veza
među ljudima i okolini i sl., slobodno se može reći da je
ona stara koliko i ljudski rod“.[1]

Marković Marina (2008): Poslovna komunikacija sa
poslovnim bontonom, Klio, Beograd, str.12.
 Berger i Čejf

 Berger i Čejf ističu da nauka o komuniciranju

(komunikologija) “teži razumevanju stvaranja,
tumačenja i uticaja sistema simbola i signala”.[1]
 Analogno savremenim shvatanjima komunikologije
proces komunikacije se i ne može razumeti bez
adekvatnog poznavanja simbola.

[1] Bogdanović A. (1996): Komunikologija: vodeća
paradigma, Čigoja štamparija, Beograd, str.2.
 Izbor pristupa

 Definicije komunikologije se najčešće razlikuju po

polaznoj osnovi – po izboru shvatanja čoveka kao
subjekta komunikacije i shvatanje suštine samog
fenomena komunikacije.

 I mi smo, shodno tome, bili prisiljeni da odaberemo neki

od pristupa.
 Osnov egzistencije i esencije

 Čini nam se da je za naše potrebe najprimerenije

komunikologiju posmatrati sa stanovišta socijalno-
antropološkog određenje čoveka kao bića samog po se
bi – kao biće sui generis kome je komunikacija osnov
egzistencije i esencije.
 Naša definicija:

 Naša definiciju komunikologije koja glasi:

Komunikologija je interdisciplinarna društveno-
humanistička nauka koja se bavi izučavanjem
komunikacija kao specifičnog oblika interakcije u
kojem kao subjekt učestvuje najmanje jedno svesno
biće (čovek) posredstvom znakovnog sistema na
svesnom i nesvesnom nivou.
 Nedovršenost svih definicija

 Ako se sve ovo ima u vidu onda bi komunikologija bila

nauka koja a bavi komunikacijom kao univerzalnim
fenomenom i kao elementarnim procesom ljudskih bića.
 I nadalje se u području komunikacija traga za
potpunijim odgovorima na mnoga otvorena pitanja.
 Kada se dosegnu nove spoznaja o fenomenu
komunikacije, to će svakako proizvesti potrebu
inoviranja dotadašnjih definicija komunikologije.
Komunikologija (1)
 Komunkologija je nauka o komunikaciji koja je u
početnom stadijumu svog razvoja i iako ima drevne
korene i bogatu komunikativnu i multidisciplinarni
tradiciju.
 Poznato je da se na američkim i zapadnoevropskim
uiniverzitetima krajem 30-ih godina 20. veka
odrzavaju predavanja iz komunikologije, postoje
specijalizacije.

Komunikologija (2)
 Stiču se stepeni magistra i doktora nauka iz
oblasti komunikologije.
 Pojavljuje se više od 20 naučnih časopisa
posvećenih komunikologiji.
 Kod nas nastava iz komunikologije na
univerzitetima počela je tek pre petnaest
godina.
Komunikologija (3)

U Americi se od sredine 1970 –

ih do sredine 1990 – ih broj
diplomaca iz komunikologije
utrostručio i dostigao 60.000
bakalavara, 6.000 magistara i
500 doktora nauka godišnje.
Komunikologija (4)
 Stečena znanja nalaze svoje mesto u
različitim priručnicima, rečnicima i
enciklopedijama.
 1999. godine u Nju Jorku se pojavilo drugo
izdanje “Standardni rečnik iz komunikologije”
sa 1200 stranica;
 Pojavila se međunarodna enciklopedija iz
komunikologije koja je sumirala istraživanja,
praksu i nastavu iz komunikologije poslednjih
50 godina.
Komunikologija (5)
 Naučni potencijal komunikologije može
biti realizovan na najbolje način i
najefikasnije ne putem muldisciplinarnih
komunikativnih teorija ,već na osnovu
dijalektičkog jedinstva uzajmnog
prožimanja i dopunjavanja
komunikologije i multdisciplinarnih
teorija.
Komunikologija (6)
 O tome koliko je obimna i složena ova
naučna disciplina – komunikologija - svedoči
podatak da samo komunikoloških teorija
ima nekoliko stotina.
 Na osnovu analize samo 7 udžbenika
komunikologije pronađeno je 249 različitih
teorija
Komunikologija i njene discipline
 Dokaz o tome koliko se komunikologija
brzo razvija je veliki broj njenih naučnih
disciplina:
 Opšta teorija komunikologije,
 Poslovna komunikacija,
 Teorija masovnih komunikacija,
 Teorija organizacione komunikacije,
Komunikologija i njene discipline (2)

 Istorija komunikacije,
 Metode komunikacionih
istraživanja,
 Teotija verbalne komunikacije,
 Teorija vizuelne komunikacije,
 Komunikativna istraživanja,
 Teorija virtuelnih komunikacije i dr.
 Prvi širi pojam “socijalna inerakcija”

 Kao osnovni problem svakog definisanja javlja

se određenje šireg pojma (genus proximus-a)–
pojma kojim se nastoji definisati uži pojam. [1]
 Prvi širi pojam je socijalna interakcija

 [1] Genus (latinski genus) – rod; proksimus

(latinski proximus) – najbliži, najpreči
1) POJAM SOCIJALNA INTERAKCIJA

Pojam socijalne interakcije je jedan

od osnovnih kategorija socijalne
psihologije, ali da često koriste i
druge nauke kao što su: psihologija,
sociologija, antropologija,
ekonomija, komunikologija itd.
Zvonarević: Psihosocijalna inerakcija

 Zvonarević M. upotrebljava pojam

psihosocijalna interakcija, što može da
bude i opravdano s obzirom na činjenicu
da u interaktivne odnose čovek ne ulazi
samo kao socijalno već i kao psihičko
biće.
 Ali u literaturi se ipak odomaćio termin
socijalna interakcija.
 1) POJAM SOCIJALNA
INTERAKCIJA
 Sam pojam je sintagma sastavljena od prideva
„socijalna“ i imenice „interakcija“.
 Sam pridev „socijalna“ ukazuje na posebnu
vrstu interakcije, na onu interakciju koja se
odvija u društvu ili koja se odnosi na čoveka
kao socijalnog bića, dok je pojam „interakcija“
po sebi složenica – inter + akcija.
Etimologija pojma
 Reč „inter“ (latinski inter) je predlog koji se
pojavljuje kao predmetak u složenicama sa
značenjem: među, između, za vreme.
 Reč „akcija“ (latinski actio, francuski i engleski
action) označava radnju, delatnost, delovanje,
dejstvo, preduzimljivost.
 U ekonomiji ovaj pojam označava udeo, deonicu,
učešće sa izvesnim kapitalom u nekom preduzeću i
dokument o tom učešću.
Etimologija pojma

 Stoga je potrebno da ustanovimo etimologiju

svakog ovog pojma.
 Integralno posmatrani kategorija „interakcija“
(latinski inter - među, između; actio – radnja,
dejstvo) znači međudejstvo, međuzavisnost.
 U fizici se njime označava dejstvo dva ili više
sistema, ili pojava, jednog na drugi.
 Načelo interakcije
 Načelo interakcije je u filozofiji jedan od
osnovnih pojmova dijalektike.
 Dijalektički metod podrazumeva različite
prirodne i društvene pojave kao međusobno
povezane i uzajamno uzrokovane
(DETERMINISANE).
 Na primer, u prirodi živo biće je modifikovano
prema sredini u kojoj živi, a sa druge strane to
isto živo biće utiče (modifikuje) sredinu.
 SOCIJALNA INTERAKCIJA KAO OPŠTA
DRUŠTVENA POJAVA (1)

Brojna su pitanja koja se javljaju pri analizi

i raspravi o fenomenu socijalne interakcije.
U literaturi koja raspravlja o ovoj
problematici najčešće se mogu sresti
sledeća:

 Ko su akteri socijalne interakcije?

 Kakva je njihova interakcijska kompetentnost?
 Kakvi su međusobni odnosi aktera socijalne
interakcije?
SOCIJALNA INTERAKCIJA KAO OPŠTA
DRUŠTVENA POJAVA (2)
 U kojim se sve formama, modalitetima
(konkretnim oblicima) socijalna
interakcija manifestuje (javlja) a koji
se neposredno mogu posmatrati?
 Kakva je dinamika socijalne
interakcije?
 Kakvi su hijerarhijski odnosi u
socijalnoj interakciji?
SOCIJALNA INTERAKCIJA KAO OPŠTA
DRUŠTVENA POJAVA (3)

 Da li socijalne interakcije spontana ili

formalizovana (organizovana)?
 Koji su sve nivoi socijalne interakcije?
 Kakvog je oblika socijalna interakcija:
da li je jednosmerna ili višesmerna?
SOCIJALNA INTERAKCIJA KAO OPŠTA
DRUŠTVENA POJAVA (4)

 Koji se ciljevi nastoje ostvariti

socijalnom interakcijom?
 Šta je njena svrha?
 Šta je sadržaj socijalne interakcije?
 Kakvo je trajanje socijalne
interakcije?
 SOCIJALNA INTERAKCIJA KAO OPŠTA DRUŠTVENA
POJAVA (4)

 Kako interakcija prožima društveni život?

 Koji su efekti socijalne interakcije
(ne/ostvarivanje ciljeva)?
 Kako svojom aktivnošću učesnici utiču jedni na
druge?
 Koje su promene u ponašanju jednog učesnika
izazvane ponašanjem drugog učesnika?
 Koja su sredstva socijalne interakcije?
DEFINISANJE POJMA SOCIJALNA INTERAKCIJA

 Definisanja pojma socijalne interakcije nije ni

malo lak zadatak.
 Brojni razlozi su doveli do veoma različitih
definicija ovog fenomena.
 Osnovni generator razlika u njegovom
pojmovnom određenju se nalaze u prirodi same
pojave o kojoj je reč.
DEFINISANJE POJMA SOCIJALNA INTERAKCIJA

Socijalna interakcija se odlikuje

sledećim (svojstvima, osobenostima):
a) kompleksnost (složenost),
b) višeslojnost,
c) eluzivnost i
d) manifestna raznolikost socijalno
interakcijskih pojava (modalitetno
bogatstvo socijalne interakcije)
Definicija socijalne interakcije

Nenad Havelka: „Izraz socijalna interakcija

ima veoma široko značenje: u načelu odnosi se
na vreste zbivanja ili procese koji se odvijaju
unutar neke socijalne situacije, između delova
nekog socijalnog sistema, između socijalnih
sistema koji deluju u okvirima zajedničkog
socijalnog prostora“.[1]
Havelka Nenad (2008): Socijalna percepcija,
Zavod za udžbenike, Beograd, str. 11.
Pojam “komuninikacia”
!!! ???

Komuniciranje
Da li se razumemo?
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (2)

 Postoji mnogo aspekata

komuniciranja i u odnosu na svaki
od njih možemo drugačije definisati
komuniciranje, što dovoljno govori o
kompleksnosti komuniciranja kao
pojave uopšte.
 Neke od definicija komunikacije su:
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (3)

1) RAZUMEVANJE,
SHVATANJE
Komuniciranje je proces koji
nam omogućuje da razumemo i
shvatamo druge i pomoću kojeg
nastojimo da drugi razumeju i
shvate nas
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (4)

2) SMANJENJE
NEIZVESNOSTI
Komuniciranje nastaje iz
potrebe za smanjenjem
neizvesnosti u cilju efektivnog
delovanja, odbrane ili
saopštavanja vlastitih stavova.
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (5)

3) PROCES
Komuniciranje je proces
prenošenja informacija, misli,
ideja, iskustava i emocija
pomoću simbola, reći, slika,
skica, dijagrama, itd.
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (6)

 4) SLANJE - PRENOŠENJE -
RAZMENA
Komuniciranje predstavlja prenošenje
određenih sadržaja od jedne stvari ili
osobe drugoj, pri čemu se ovaj pojam
odnosi i na to: šta se prenosi, na
sredstvo pomoću kojeg se prenosi,
odnosno na celokupan proces
upućivanja, prenošenja i/ili razmene
 DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (7)

5) POVEZIVANJE
Komuniciranje je proces
međusobnog povezivanja delova
živog sveta.
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (8)

6) PODRUŠTVLJAVANJE -
ŠIRENJE
Komuniciranje je proces kojim se
informacije, znanja, iskustva, itd.,
jedne osobe ili grupe ljudi
pretvaraju u zajedničku svojinu
većeg broja ljudi.
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (9)

 7) KANAL - PRENOSNIK -
SREDSTVO - NAČIN
Komuniciranje se može shvatiti kao
korišćenje sredstava za slanje poruka,
naloga, instrukcija, itd. - na primer:
telefona, telegrafa, radio uređaja,
terminala i računara spregnutih u
mreže, itd.
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (10)

8) UMNOŽAVANJE
INFORMACIJA I ZNANJA
Komuniciranje je proces vođenja
pažnje druge osobe sa ciljem da
ona primi i upamti sadržaje koji
joj se saopštavaju.
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE(11)

 10) POBUDA - PODSTICAJ

Svaki akt komuniciranja se može shvatiti
kao prenos informacija sastavljenih od
karakterističnih stimulansa (pobuda,
podražaja) koji teku od izvora do
primaoca.
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (12)

 11) NAMERA - SVRHA

Jedna od najvažnijih svrha
komuniciranja je da se kroz poruku
upućenu primaocu prenese svesna
namera uticanja na njegovo kasnije
ponašanje (po mogućnosti u pravcu
koji je poželjan sa stanovišta
pošiljaoca).
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (13)

 12) MENJANJE SITUACIJE

Komunikacioni proces predstavlja prelaz
od jedne situacije u koju su uključeni
određeni učesnici u neku drugu
zamišljenu ili planiranu situaciju koja
nastaje promenom njihovog ponašanja
u datom vremenu na osnovu shvaćenih
i prihvaćenih poruka.
13) MOĆ
Komuniciranje je mehanizam
pomoću kojeg se distribuira moć
među pojedincima u grupi, ili u
društvu.
DEFINICIJE KOMUNIKACIJE (15)

 PRILAGOĐAVANJE
 ’Reći ću vam nešto o sebi: rado se bavim
pecanjem, i među svoja najomiljenija jela
ubrajam jagode sa šlagom. Ribama,
međutim, nije do jagoda; one više vole
crve. I zato, kad počnem da pecam, ne
stavljam na udicu jagode sa šlagom, već
se prilagođavam ribljem ukusu i nudim im
mušice ili crve’’. (Karnegi)
 - razumjevanje, shvatanje
- smanjenje neizvjesnosti
DEFINICIJE - proces
- slanje, prenošenje razmjena
- povezivanje
- podruštvljavanje, širenje
- kanal, prenosnik, sredstvo, način
- umnožavanje informacija i znanja
- promjena ponašanja - izmena reakcije
- pobuda, podsticaj
KOMUNIKACIJA - namjera, cilj
- menjanje situacije
- moć
- posledica iskustva, znanja
- opštenje, soopštenje, dodir, veza,
- ophođenje
- PRILAGOĐAVANJE početna
 Definicije komunikacije:

 Komunikacija je postupak na
osnovu kojeg vest, kao znak ili
simbol, dospeva od jednog
organizma do drugog.
 Komunikacija je proces primanja i slanja
poruka između dvije osobe ili između grupe
osoba sa nekim efektom i nekom trenutnom
povratnom informacijom.
 Komunikacija je interakcija razmenjivanja
informacija a u svrhu razumijevanja i
socijalne povezanosti.
 Komunikacija je omogućavanje ljudima da
izraze paletu fizičkih, emocionalnih i
psiholoških potreba.
 Komunikacija je ponašanje čiji je cilj
prenošenje poruka pomoću simbola jednoj ili
više osoba.
 Komunikacija je svako ponašanje
čoveka koje za posmatrača ima
određeno značenje.
 Komunikacija predstavlja namerno
ili nenamerno prosleđivanje ili
primanje informacija.
 Komunikacija je proces pomoću
kojeg pošiljalac, vest ili informaciju,
šalje i/ili prima.
 Komunikacija je svaka razjena
informacija pomoću simbola.
 Komunikacija je osnovni društveni
proces i funkcionalno nužan
preduslov za svaki društveni
sistem.
 (nastavak)
 Komunikacija je formatirana
poruka za razmjenu podataka.
 Komunikacija je interpretiranje
interakcije kao odraz socijalne i
intelektualne kompetencije.
 Komunikacija je uzajamno
prepoznavanje verbalnih i
neverbalnih poruka.
 Komunikacija je manifestacija
verbalne i neverbalne komponente
ponašanja.
 Komunikacija je nauka i praksa,
koja polazi od stalnog
postavljanja pitanja i davanja
odgovora.

 Komunikacija je sposobnost
čovjeka da živi i radi sa
drugima.
 Komunikacija je prenošenje
svjesnih ili nesvjesnih, namjernih ili
nenamjernih uticaja na okolinu.
 Komunikacija je snažni mehanizam
širenja moći od strane pojedinaca
ili grupe prema pojedincu ili grupi.
 Komunikacija je otkrivanje
karaktera samih učesnika u
komuniciranju.
 Komunikacija je dokazivanje
samog sebe.
 Komunikacija je stvaranje
uzajamnog polja razumijevanja.
 Komunikacija je rezultat odgoja i
obrazovanja
 Komunikacija je skup odnosa koji
se koristi kako bi se objasnilo
odvijanje određenih postupaka u
stvarnosti.
Transfer razumevanja značenja.
 Pod transferom značenja se podrazumeva da je
poruka primljena u obliku u kome je primalac poruke
može razumeti.
 Razumevanje poruke nije isto što i slaganje sa
porukom.
OSNOVNE FUNKCIJE
KOMUNIKACIJE
 Četri funkcije komunikacije

Kontrola Motivacija

Funkcije
komunikacije

Emocionalni
Informacije
naboj

Copyright © 2005 Prentice

Hall, Inc. All rights
reserved. 11–124
 Funkcije komunikacije
 Kontrola
– Formalna i neformalna komunikacija kontroliše
ponešanje pojedinaca u organizaciji
 Motivacija
– Komunikacija pojašnjava zaposlenima šta treba
da se uradi, kako da se uradi i šta se može
učiniti da bi se poboljšao učinak

Copyright © 2005 Prentice

Hall, Inc. All rights
reserved. 11–125
 Funkcije komunikacije
 Emocionalni naboj
– Socijalna interakcija u okviru radne
grupeomogućava zaposlenima da izraze svoje
emocije.
 Informacije
– Pojedincima i grupama su potrebne informacije
da bi mogli da donose odluke i obavljaju
posleove u organizacijama.

Copyright © 2005 Prentice

Hall, Inc. All rights
reserved. 11–126
 Prilikom uspostavljanja komunikacije
prolazimo kroz nekoliko faza

Prva faza je inicijativna i sastoji

se od neobaveznih opaski i
pozdrava.
Druga faza - faza
eksperimentisanja ujedno znači
početak postupnog otkrivanja
informacija, što omogućava
pronalaženje sličnosti i razlika
među učesnicima u komunikaciji.
Prilikom uspostavljanja komunikacije prolazimo
kroz nekoliko faza (2)

 Treća faza je intenzifikacija, koja

obuhvata dublje ulaženje u ličnost
učesnika u komunikaciji, čime ona
prestaje da bude tajna.
 Četvrta faza - Intregracija je faza koja
dovodi do osećanja povezanosti, kada
se odluke donose zajednički.
 Peta faza - Konačna faza je
povezivanje, kojim se utvrđuje
dugoročniji karakter odnosa, saradnje.
 KOMUNIKACIJSKI PROCES
MODEL INTERPERSONALNE KOMUNIKACIJE
sadržaj
verbalna

PORUKA

neverbalna

POŠILJALAC PRIMALAC

PRIMALAC POŠILJALAC

verbalni

FEEDBACK

neverbalni
ŠUM - ometanja u komunikaciji
 Kodiranje poruke
 Na efektivnost poruke utiču veština, stav i
sopsobnost pošiljaoca
 Socijalno-kulturni sistem pošaljioca
 Poruka
 Simboli korišćeni da bi se prenelo značenje
 Sadržaj same poruke
 Izbor formata poruke
 Buka koja ometa komuniciranje
Ometanja u komunikaciji
 Kanal
 Izbor primerenog kanala ili više kanala za
prenošenje poruke od strane pošiljaoca
 Primalac
 Uticaj veština, stavova i sposobnosti primaoca
u procesu dekodiranja poruke
 Socijalno-kulturni sistem primaoca
 “Feedback” pravac
 Ometanje komunikacionih kanala kojima se
povratna poruka vraća pošiljaocu
 ŠEMA komunikacije
POVRATNA VEZA

PRENOS
MISAO KODIRANJE PORUKE PRIMANJE DEKODIRANJE RAZUMJEVANJE

ŠUM

POŠILJALAC PRIMALAC
KOD KOD

početna
 Faze procesa komunikacije

Kodiranje Prenošenje
poruke Primanje Dekodiranje
Selekcija poruke
informacije

Selekcija
Dekodiranje
informacije
Primanje Kodiranje
Prenošenje
poruke
porike

Povratna informacija
 PROCES (Elementi i faze)
ELEMENTI FAZE PROCESA
PROCESA KOMUNIKACIJE
KOMUNIKACIJE

Selekcija
Pošiljalac informacija

Poruka Kodiranje

Kanal Prenos poruke

ŠEMA
PROCESA
Primalac KOMUNIKACIJE Primanje poruke

Smetnje - šum Dekodiranje

Povratna
informacija
početna
 Tri osnovna oblika komunikacije:

1. «JA»–«JA» - intrapersonalna
komunikacija
 1. Intrapersonalna komunikacija ili
komunikacija «JA» – «JA» je meditacija,
odnosno priprema za komunikaciju «JA»
– «TI/ON».
 Pošiljalac prvo zamisli i osmisli predmet
komunikacije (meditira), pa tek onda
primenjuje komunikaciju «JA» – «TI/ON»,
odnosno saopštava svoju poruku
primaocu/ima.
 1. «JA»–«JA» - intrapersonalna komunikacija

 Prema tome, intrapersonalna

komunikacija je ona koju subjekt
obavlja sam sa sobom kad razmišlja o
nečemu, rešava problem, piše dnevnik i
sl.
 Ona se odvija neprestano, čak i dok
sanjamo.
 Takva vrsta monologa se u literaturi
naziva solilokvij.
 2. «JA» – «TI/ON» -
interpersonalna komunikacija

 2. Interpersonalna komunikacija se
odvija između dve ili više osoba,
odnosno, to je dijalog.
 3. «JA» – «VI/ONI» - masovna
komunikacija

 3. Masovna komunikacija
uključuje veliki broj učesnika i u
savremenom svetu se odvija i uz
pomoć masovnih medija.
Strukturni modeli komunikacije
Model Aristotela (384-322)

 Svi komunikolozi se slažu u

jednoj stvari: prvu šemu (model)
komunikacije je razradio
Aristotel. On smatra da je
osnovni model akta komunikacije:
 ORATOR – GOVOR - AUDITORIJUM.

 .
 To su osnovni
elementi
komunikacije.
 Struktura objekta ili
njegovo ponašanje
može biti
podvrgnuto
modeliranju
 Istraživanja u okviru američke teorije
komuniciranja prije Drugog svetskog
rata su često bila vršena na teme о
ulozi masovnih medija, о propagandi,
kao i funkcijama društvenog
komuniciranja uopće (iako se riječ
'komuniciranje' još ne upotrebljava kao
teorijski termin).
Prve teorijske formulacije о
komunikativnim fenomenima
bile su povezane sa temama
funkcije vesti u demokratskom
društvu i analize javnog mnjenja
i propagande.
Linearni model G.Lasswella (1948)

Kasnije američki politikolog

Lasvel daje definiciju (model)
procesa masovnog
komuniciranja u vidu pet
čuvenih pitanja.
 U modelu G. Lasswella, koji se danas smatra
za klasičan, elementi komunikacije su
uključeni u model u obliku odgovora na
pitanje:
 „KO saopštava
 ŠTA saopštava
 kojim KANALOM saopštava
 KOME saoptava
 kakvim EFEKTOM?“
Linearni model K.Šennona i U. Vivera.

 Veliku popularnost dobio je linearni

model Šennona i Vivera.
 Šennon i Viverov model uključuje: izvor
informacije,odašiljač, signal, kanal,
prijemnik, cilj saopštenja i izvor šuma.
 Osnovni cilj bi bio da se smanji
šum i poveća informaciju u
komunikaciji.
 (Vidi sledući slajd)
 Linearni model
K.Šennona i U. Vivera.

Izvor informacije kod kanal dekodiranje primalac

izvor šuma
Gregori Bejtson
 Teorijski doprinos definiranju
komuniciranja (u okviru vodećeg
pravca) daju i Jirgen Raše i Gregori
Bejtson, iz psihijatrijsko-
antropološke perspektive.
 Oni ističu da komuniciranje
podrazumijeva "sve procese
putem kojih ljudi utiču jedni na
druge".
Berlo
Iako već šezdesetih god.
20.veka linearni modeli gube
popularnost ipak ostaju
implicitno prisutni u opisnim
definicijama komunikacije i
komunikativnih istraživanja.
 Naime, iako autori nisu objasnili ništa
suštinsko о procesu komuniciranja među
ljudima, omogućili su segmentaciju i
fokusiranje pojedinih elemenata procesa
komunikacije, a na neki način demonstrirali
su i legitimirali 'naučni' karakter teorije
komunickacije
 Berlo (1960), kritikuje linearnost i druge
manjkavosti raznih modela komuniciranja,
daje svoj model u kome jedan komunikalor
pokušava da gleda na svijet očima svog
sagovornika da bi mogao predvidjeti kako će
ovaj drugi reagovati.
 Komunikativna sposobnost je
mogućnost da utičemo na druge,
kao i da drugi ulicu na nas. Isto
tako, Berlo ističe da ljudi
"komuniciraju da bi izazvali zeljenu
promjenu".
 Model K.Šennona i U. Vivera.

 U datom modelu izvor je onaj ko telefonira (prenos saopštenja).

 Saopštenje je informacija koja se prenosi.
 Telefonska centrala je transformator

kanal
Kanal
Kanal
izvor prijema Primalac
prenosa
(dekodiranje
(kodiranje)
)
signal signal

Soopštenje Soopštenje
Izvor suma
Cirkularni model Williama Schramma

 U modelu
Vilijama Šrama Soopštenje

za razliku od
modela Šenona Dekodiranje
– Vivera Kodiranje Komunikatar B
Kodiranje
Komunikatar A
pojavljuje se Dekodiranje

povratna veza.
Soopštenje
 Po mišljenju Vilijama Šrama, signal koji je
povezan sa socijalnom sredinom postane
saopštenje.
 U njegovom modelu odražava se reakcija
primaoca na poruku pošiljaoca.
 Naime,on je uključio u proces komunikacije
povratnu vezu i predstavio je komunikaciju kao
cirkularni model.
 saopštenje

dekodira
kod
interpretator
interpretator
kodiranje
dekodiranje

poruka
Kibernetički model Norberta Vinera

 Prema kibernetičkom modelu

Norberta Vinera informacija koja se
vraća prema svom izvoru ima moć
delovanja.
 Viner analizira sistem komunikacije
ne samo na tehničkom, nego i na
socijalnom nivou.
Pol Vaclavik, Dženet Bivin i Don
Džekson
 Pol Vaclavik, Dženet Bivin i Don
Džekson krajem šezdesetih godina
iznose svoje viđenje procesa
komuniciranja u uticajnoj ali i
kontraverznoj knjizi Pragmatika
ljudskog komuniciranja.
 Pod uticajem teorije sistema i teorije
metakomunikacije antropologa Gregorija
Bejtsona. autori (koji se u komunikologiji
često nazivaju i 'Grupom Palo Alto') ističu da
priroda odnosa ili veze među
komuinikatorima definiše i karakter
komuniciranja.
 Komunikatori na taj način predstavljaju i
svojevrsni interaktivni sistem.
Obimni model Bejkera
 Mozaični model
Bejkera se sastoji
od malih kockica: a
svaka strana je ili
izvor,
 ili primalac,
 ili soopštenje,
 ili kanal
komunikacije.
Blumler i Katz
 Od savremenih definicija komuniciranja
može se, na primjer, izdvojili definicija iz
teorije ili islraživanja 'upotreba i zadovoljstva’
gde se kaže da kod (masovnog)
komuniciranja nema direktne veze između
poruka i uticaja, nego članovi publike biraju i
koriste medijske sadržaje i tako djeluju kao
dopunske promjenljive u procesu uticaja
(Blumler i Katz).
Model Rodžersa
 Rodžers predstavlja tzv. difuzni
model komunikacije.
 On smatra da uticaj treba da bude
odmah na sve ljude, ali je
najvažnije ubediti pet ljudi, a kad
ste uspeli da ubedite pet ljudi taj
proces ne možete da zaustavite.
 U ovom modelu komunikacije uzeta je u
obzir ne samo povratna veza, već i
potrebe, zahtevi, neophodnost
reagovanja na pravi način učesnika
komunikacije.
 U ovom modelu uzimaju se u obzir i
sociološki, i psihološki, i etnološki
uslovi za komunikaciju.
 To je to model uzajamnog
delovanja učesnika komunikacije.
 Na šemi je prikazan pozitivan
rezultat tog uzajamnog delovanja –
zajedničko jezgro, što je
postignuto zahvaljujući naporima
od strane komunikatora
 Model Rodžersa

Zajedničko Učesnik 2
Učesnik 1
jezgro
Drugi modeli komunikacije
 Barn Lund predstavlja transaktni model
komunikacije na nivou ličnosti.
 Semiotički model komunikacije koji
realizuje informativnu, ekspresivnu i
pragmatičnu funkciju komunikacije
sačinio je Gustav Špet, u kojem pojam
smisla tretira kao predmetno- objektivno
ili psihološki-subjektivno.
 Predmetno-objektivno ugradjuje se u
reč kao znak, koji treba naknadno
istumačiti, a psihološki-subjektivna
komponenta ukazuje samo na namere,
želje i predstave komunikatora.
 Italijanski semiotičar Umberto Eko pak
smatra da se ne mogu svi
komunikativni fenomeni objasniti
isključivo uz korišćenje semiotičkih
kategorija.
 Jurij Lotman isključuje mogučnost postojanja
apsolutno identičnih kodova kao ni
podjednakog obima pamčenja kod
komunikatora i komunikanta.
Gerbner-ov model
 Komunikacija je proces u kojem:
 a) osoba,
 b) vidi nešto,
 c) putem nekog sredstva,
 d) u određenoj situjaciji,
 e) putem nekog sredstva,
 f) da bi ponudila podatke,
 g)u nekom obliku,
 h)koji imaju neke sadržaj i
 i) posledicu
Gatekeeper model (gejtkiper,
vratar, čuvar proloza)
 Pre ulaza u komunikacioni kanal, poruka je
kontrolisana od strane onih koji su za to
zaduženi.
 Ako je poruka poništena, to ne znači da se na
kraju komunikacijskog kanala neće nači neki
drugi “vratar” koji će ponovo kontrolisati
poruku pre nego što ona dođe do recipijenta.
 Funkcije komunikacije
Jakobson (Jakobson., R., 1966,
st:16) je definisao šest lingvističkih
funkcija koje veže za sve oblike
opštenja, bez obzira na sredstva
opštenja ili prenosioca poruke:
 Referencijalna funkcija je osnova
koja određuje odnose između
poruka i predmeta na koje se ova
odnosi
Emocionalna funkcija određuje
odnose između poruke i njenog
pošiljaoca
Konativna funkcija određuje
odnose između poruke i njenog
primaoca
Poetska ili estetska funkcija
predstavlja odnos poruke sa
samom sobom (u književnosti
npr. stilizacija, simbolizacija)
 Fatička funkcija traži da potvrdi,
održi ili prekine opštenje, a
obuhvata znakove koji
prevashodno služe da se
uspostavi, produži ili prekine
opštenje, da se proveri da li veza
funkcioniše, da se privuče ili održi
sabesednikova pažnja
Metalingvistička funkcija ima za
cilj da se odredi smisao
znakova za koje postoji
opasnost da ne budu shvaćeni
od primaoca, tj. ona upućuje da
se za određeni znak koristi kod
koji mu daje smisao.
Osim toga, postoje još i sledeće
funkcije komunikacije
 Akumulativna – funkcija čuvanja i
prenošenja
 Apelativna - obraćanja
 Deiktička – funkcija ukazivanja
 Kognitivna – saznajna, spoznajna
 Prezentativna- predstavljanje
 Voluntativna funkcija - funkcija uticanja
na primaoca;
KARAKTERISTIKE
KOMUNIKACIJE
- sveobuhvatna je i glavni
elemenat kulture;
- neprekidna je, beskrajna;
- zasniva se na razmeni poruka;
- u njoj su prisutni predvidljivi,
očekivani ili konvencionalni
elementi;
- funkcioniše na više nivoa:
između dva pojedinca, između
pojedinca i grupe, između dve ili
više grupa itd.;
- što se tiče pola, uzrasta,
socijalnog i konfesionalnog
statusa, obrazovanja i sl., odvija
se kako među jednakima tako i
među nejednakima.
Pored toga, komunikacija ima još i ove
karakteristike:
- ostvaruje se u složenoj
organizacionoj strukturi;
- može biti usmerena kako prema
pojedincu, tako i prema većem
auditorijumu, koji može imati
najrazličitiji socijalno-kulturni milje;
- može imati individualni ili javni
karakter;
- može se odvijati licem u lice ili na
distanci;
- u zavisnosti od ponašanja učesnika u
komunikaciji, može biti aktivna i
pasivna;
- što se vremena trajanja tiče,
komunikacija može biti momentalna
(telefon, telegraf, kompjuterske
mreže...) i trajati duži vremenski period
(pisma, razgovori, sastanci I sl.)
 KOMUNIKOLOŠKI POJMOVI
Socijalni nivo

Informacija Transakcija Psihološki nivo

Egzistencijalni
Komunikativni stimulans –
komunikativna reakcija Komunikacijski sistemi

simetrični
Poruka
asimetrični

Interakcija međuzavisni

transakcioni
Komunikacijski sklopovi vrijednosni

preferentni
Transakcione igre
promjenjivi
početna
Komunikološki pojmovi
 Informacija-saopštenje o nekom događaju
u nekom sistemu znakova («izgubljena»,
«suvišna», kontekstualno opredeljena,
funkcioniše na višem nivou).
 Komunikativni stimulus -
komunikativna reakcija (jednosmerna,
dvosmerna)
 Poruka-funkcionalni prenos informacije
(pozitivna, negativna, funkcionalna,
nestalna, dopunski organizovana, pismo-
govor)
Komunikološki pojmovi
 Interakcija-međuzavisnost (jedno- i
dvosmerna)

 Transakcija - sporazumevanje
(socijalna, psihološka, egzistencijalna)
Društvena celina, ljudska zajednica,
radna organizacija, zasniva se na
mogućnosti opštenja među ljudima,
komunikaciji (gde mislimo na
komunikaciju sa drugim ljudima).
 Komunikacijska transakcija
podrazumeva postojanje
pošiljaoca poruke ili receptora,
komunikacijski kod ili sadržaj
poruke i primaoca, odnosno
recepijenta poruke.
 Savršena transakcija podrazumeva da
se sadržaj poruke receptora u
neizmenjenom obliku prosledi do
recepijenta koji će je primiti kao
potpuno jednako značenje koje je
uputio receptor, što podrazumeva
odsustvo bilo kakvih tehničkih i
psiholoških prepreka kodu poruke
(šumovi, mediji, znanje, iskustvo i
emocionalno stanje recepijenta koje
nije jednako receptorovom).
 Pošto je to praktično nemoguće, adekvatna
transakcija bi podrazumevala postojanje
minimalnih prepreka kodu poruke koja bi u
minimalno izmenjenom obliku stigla do
recepijenta.
Komunicijski sitem
 Transakcione igre - uloge u komunikaciji
 Komunikativni sklopovi - pravila i
zakonitosti sistema
 Komunicijski sitem - povezani i
međuzavisni elementi strukture (simetrični,
asimetrični, međuzavisni, transakcioni,
vrednosni, preferentni, promenljivi)
 Komunicijski sistem kao proces (prelaz iz
verbalnog u neverbalni i obrnuto)
KOMUNIKACIONI KODOVI

 1. Logički kodovi
 2. Esteтski кodоvi
 3.Društveni kodovi
1.Logički kodovi

 1.Logički kodovi
 1.1.Paralingvistički k.:jezički
releji, jezički pomoćnici,
prozodijski kodovi (glas),
kinezički kodovi (pokret),
proksemični kodovi (prostor)
 1.2.Praktični k.: signali, programi,
uputstva, upozorenja, saobraćajni
znaci
 1.3.Epistemološki k.- naučno
zasnovani: termini nauke, zaštitni
znaci, ime proizvoda, zastava,
himna itd.
 1.4.Mantike – veštine proricanja:
astrologija, hiromantija itd.
2. Esteтski кodоvi

 2.1.Umetnosт
 2.2.Simbolika i tematikа
 2.3.Morfоlоgija
3.Društveni kodovi

 3.1.Društveni znakovi
 3.2.Društveni kodovi – obredi,
igre, moda, titule itd (prema
Emilju Vlajki).
Društveni kodovi (prema Emilu Vlajki).

 Odelo, hrana, gestovi, razdaljine su

znakovi koji se u različitim
razmerama i na različite načine
uklapaju u razne tipove društvenog
opštenja.
 Oni su mnogobrojni: obredi, slavlja,
ceremonije, protokoli, kodovi
učtivosli, igre.
 Možemo razlikovati četiri glavna tipa
društvenih kodova:
 Protokoli čija funkcija je da uspostave
opštenje između pojedinaca.
 Rituali u kojima je
grupa pošiljalac.
 Igre - privatne i individualne ili javne i
kolektivne su predstave određene
društvene situacije.
 Mode su stilizovani i individualni oblici kodova
Protokoli -
 Društvo je skup pojedinaca okupljjenih u
cilju zajedničke akcije. Svako u
društvu ima svoje mesto i svoju funkciju;
svako se u njemu deliniše po
porodičnim, verskim,
profesionalnim i drugim vezama, koje
održava sa drugima.
 Te odnose treba prepoznati i
identifikovati.
 To je funkcija imena, nadimaka,
obeležja, grbova a najviše kostima.
 S druge strane, kada se pojedinci
okupljaju u cilju neke zajedničke akcije,
njihovi odnosi moraju biti jasno
označeni: Ko komanduje a ko sluša, ko
daje a ko prima, ko poziva a ko se
odaziva.
Protokoli
 Protokol i etiketa određuju svakome njegovo
mesto u povorci, za stolom.
 Pozdravi imaju za cilj da uspostave ili prekinu
opštenje pa i tu odnos između sagovornika
mora da bude označen: jednakost,
superiornost ili inferiornost,
privlačnost,.neprijateljstvo ili ravnodušnost,
želja ili odbijanje da se opšti.
 Titule, formule - i eventualno
uvrede i psovke - tonovi glasa,
gestovi i stavovi čine kodirani skup
čiji se konvencionalni karakter
uvida kada pokušamo da ih
prevedemo s jednog jezika ili
sjedne kulture na drugu.
 Lepi maniri i ponašanje su znakovi
preko kojih pojedinac ispoljava svoju
pripadnost grupi.
 Njegovo poznavanje i poštovanje uzusa
identifikuju ga kao "čoveka iz visokog
društva" ili "čoveka iz podzemlja"; to su
"lozinke" i "znakovi raspoznavanja".
Obredi
 Obredi su opštenje grupa; ritualizovanu poruku šalje zajednica.
 Pošiljalac je grupa a ne pojedinac.
 Preko verskog obreda, zajednica uspostavlja vezu sa bogovima
Etimološki, religio je veza, veza između vernika koji dele istu
veru i veza između grupe i božanstva.
 Porodični i nacionalni obredi su
oblici opštenja sa precima ili
domovinom.
 Oni su, uostalom, gotovo uvek
verske prirode i obojeni su
religioznošću.
 Paktovi, ugovori i savezi su odnosi između
grupa koje među sobom razmenjuju obaveze,
usluge, dobra, žene čiji su znakovi propratne
ceremonije.
 Obredi uvođenja, ustoličenja, krunisanju i
svetotajstva, pogrebni obredi utvrđuju odnose
između grupe i pojedinca koga grupa prima u
svoje krilo.
Obredi
 U svim tim obredima, pošiljalac je grupa, bilo
kao celina, bilo u obliku sveštenika vršjoca
obreda na koga grupa prenosi brigu za
opštenje.
 Ali grupa uvek učestvuje, ako ničim drugim a
ono bar svojim prisustvom: ono se očituje u
pesmama, molitvama, ćutanju, uzvicima
"bravo" i "ura" kojima pojedinci ispoljavaju
svoje učešće u opštenju.
 To učešće se, s druge strane, ispoljava
u slavljima koja produžuju obrednu
ceremoniju i čija je forma takođe
kodirana.
 Svečane i komemortivne proslave
podsećaju na prvobitni savez i potvrđuju
veze koje je on uspostavio.
 Funkcija obreda je da uspostavi zajedništvo.
 Njihov cilj je da izraze solidarnost pojedinca
sa obavezama, verskim. nacionalnim,
društvenim, koje je zajednica uzela na sebe.
 A ti sistemi znakova, bez obzira na njihovo
islorijsko ili pseudoistonjsko poreklo, i bez
obzira na njihovu figurativnu vrednost, uvek
su visoko konvencionalizovani.
Mode
 Mode mi načini postojanja, svojstveni grupi: obući se, hraniti se,
stanovati itd.
One imaju veliku važnost u društvu u kome preobilje potrošačkih
proizvoda oslobađa ove poslednje od njihove prvobitne funkcije
(zaštita, ishrana) i sasvim je očigledno da su naše kravate, naši
automobili, naše fotelje, samo znakovi našeg društvenog
statusa.
 Moda proizilaz.i iz jednog
dvostrukog kretanja: centripetalnog
i centrifugalnog.
 Želje za identifikovanjeni sa
grupom koja ima prestiž povlači za
sobom usvajanje znakova koji ovu
ka rakterišu.
 Ali članovi grupe koji odbijaju takvo
identifikovanje napuštaju te znakove.
 To je ono što modu čini tako mobilnom i
kreativnom, naročito u kulturama u kojima su
društveni znakovi slabo kodiram.
 Moda, kao i razonoda, nadoknađuju
frustracije i ispunjavaju želje za preslicom.
Igre
 Igre su kao i umetnost podražavanja stvarnosti, tačnije,
društvene stvarnosti.
 To su situacije tako sazdane da mogu da vrate pojedince u
određenu značenjsku shemu društvenog života.
 Umetnostii podražavaju da bi vratile primaoca
pred stvarnost i da hi on doživeo,
posredstvom jedne slike, emocije i osećanja
koje ta stvarnost budi.
 Igre podražavaju da bi vratile pošiljaoca
unutar stvarnosti i da bi on posredstvom slike,
vršio radnje te stvarnosti.
 Predstave su istovremeno i igre i
umetnosti: igre s gledišta glumca,
umetnosti s gledišta gledaoca.
 Igre odgovaraju trima velikim oblicima
iskustva: intelektualnog i naučnog,
praktičnog i društvenog, kolektivnog i
estetskog.
Igre
 Prvom tipu pripadaju sve igre
konstrukcije - uključujući i verbalne
konstrukcije, kao rebusi, zagonetke,
ukrštene reči, u kojima igrać struktuira
jednu amorfnu stvarnost i daje joj
smisao; delalnost deteta koje sklapa
"mozaik" istog je reda kao i delatnost
travara koji identifikuje i razvrstava
svoje biljke.
 Drugom tipu pripadaju igre kuje stavljaju
igraća u društvenu situaciju:' porodica,
profesija, rat: devojčica i njena lutka
igraju se mame, igrači šaha ili ragbija
podražavaju rat.
 Predstave - s gledišta gledalaca -
odgovaraju trećem tipu: navijači prate
peripetije utakmice kao što stanovnici
jednog grada posmatraju svoje
šampione s vrha zidina
Igre
 Funkcija igre je učenje i selekcija: dete koje se igra mame ili
vojnika uči svoj zanat; turnir omogućuje da se prepozna najjači,
onaj koji najviše zaslužuje da komanduje; hazardne igre
simbolizuju borbu pojedinca protiv sudbine, ali u situacijama u
kojima su stvarne opasnosti uklonene.
S druge strane, igre imaju
funkciju da razonode jer
zadovoljavaju i, besumnje,
sublimiraju frustrirane želje iz
stvarnog života: želju za vlašću,
za moći, za zaradom, za
napredovanjem u društvu.
 Moderna psihoanaliza i psihijatrija
osvetlile su taj problem i uveliko
proširile pojam igre i njenu oblast,
pokazujući da igre, kao i umetnosti,
izražavaju kulturne arhetipove koji
imaju duboke korene u kolektivnom
i individualnom nesvesnom.
Igre
 U toj perspektivi, pojam igre – to jest
podražavanja društvene situaciji -
proširio se na većinu naših ponašanja.
 Tako većina psihičkih
neuravnoteženosti odgovaraju
smetnjama u opštenju a psihosomatika
sa svoje strane pokazuje da se
poremećaji duše ispoljavaju organski.
 Sva naša ponašanja imaju smisao: ali kada je
odnos između označioca i označenog
iracionalan ili nesvestan, taj smisao se
pogrešno tumači.
 Moderna psihopedagogija naučila nas je da
dete sklono bekstvima, pobunama, lažima,
patetično pokušava nešto da saopšti i da
uspostavi vezu sa svojom sredinom.
 Ta situacija je opšta.
 U jednom delu koje je imalo uspeha, Garnes
people play (Igre koje igramo), američki
psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naša
društvena, naročito porodična", ponašanja
"igre", to jest sistemi odnosa reprodukuju
arhaične situacije za koje igrači nemaju ključ;
kućni tiranin, frigidna žena, alkoholičar, igrač,
uloge su čiji nam duboki smisao izmiče.
IGRE
 Doktor Bern sastavlja inventar tih
tipičnih situacija i pokazuje kako bi
one mogle da budu "odigrane".
 U toj perspektivi, pojam igre – to
jest podražavanja društvene
situaciji - proširio se na većinu
naših ponašanja.
 Tako većina psihičkih
neuravnoteženosti odgovaraju
smetnjama u opštenju a psihosomatika
sa svoje strane pokazuje da se
poremećaji duše ispoljavaju organski.
 Sva naša ponašanja imaju smisao: ali
kada je odnos između označioca i
označenog iracionalan ili nesvestan, taj
smisao se pogrešno tumači.
 Moderna psihopedagogija naučila
nas je da dete sklono bekstvima,
pobunama, lažima, patetično
pokušava nešto da saopšti i da
uspostavi vezu sa svojom
sredinom.
 Ta situacija je opšta.
 U jednom delu koje je imalo uspeha, Garnes
people play (Igre koje igramo), američki
psihijatar (Erik Bern pokazuje da su naša
društvena, naročito porodična", ponašanja
"igre", to jest sistemi odnosa reprodukuju
arhaične situacije za koje igrači nemaju ključ;
kućni tiranin, frigidna žena, alkoholičar, igrač,
uloge su čiji nam duboki smisao izmiče.
 Doktor Bern sastavlja inventar tih tipičnih
situacija i pokazuje kako bi one mogle da
budu "odigrane".
BRAČNE IGRE
ERIK BERN: KOJU IGRU IGRAŠ?
Koliko je puta u životu svako od nas
učinio nešto iako je znao da to nije
dobro za njega, ali naprosto nije
mogao pomoći samom sebi ?
Koliko puta smo donijeli neku potpuno
iracionalnu odluku, pa se poslije pitali:

Zar je to moguće?
ili
Šta mi je bilo ?
Jedan od važnih uzroka ovakvih, i svih drugih
iracionalnih ponašanja, kojima svakodnevno
svjedočimo, ili u njima učestvujemo, leži u
nečem što se zove

’’životni scenariji’’
 U svojim najpoznatijim djelima:
Koju igru igraš ? i Šta kažeš poslije zdravo?
Erik Bern je ukazao da se još u ranom djetinjstvu,
putem vaspitanja stvaraju iracionalni obrasci
ponašanja koje je nazvao ’’životni scenariji’’
Životni scenariji u velikoj mjeri utiču
na čovjekov životni put i odluke
koje u životu donosi
 Erik Bern je osnivač
psihoterapeutskog smjera koji sa
zove transakciona analiza (TA)
Na početku svoga rada na razvijanju TA Bern je
uočio da u ličnost svakog čovjeka postoje tri
različita realna ego-stanja:
 Roditelj
 Odrasli
 Dijete
Objašnjavajući šta to postojanje
podrazumijeva, Bern je naveo:

1. Svako nosi u sebi svoje roditelje

2. Svako ima jednog odraslog u sebi
3. Svako nosi u sebi po jednu
djevojčicu ili dječaka
Tri navedena stanja Bern je predstavio
strukturnim dijagramom

Roditeljsko ego-stanje R Roditelj

Odraslo ego-stanje O Odrasli

Dječije ego stanje D Dijete

 Roditelj
Pokazuje se u dva oblika:

1. Direktni – radi što i ja

2. Indirektni – ne radi što i ja,
nego kako ti kažem
 Roditelj
stavovi, norme, vrijednosti, etika-moral

Kritični Roditelj: Brižni Roditelj

 Zahtijeva  Sluša
 Naređuje  Pomaže
 Traži greške  Podržava
 Tješi
Fraze:
Što će ljudi reći... Fraze:
Zašto nisi... Ne boj se.
Ne smiješ... Ja ću ti pomoći.
Sad je dosta! Ne brini, tu sam.
Molim te zapamti da …
Odrasli Otkrijmo to
Istražimo to
Definišimo to
Kako to možemo najbolje
izvesti

 Činjenice
 Zdrav razum
 Odrasli …
 Prikuplja i daje informacije
 Preuzima rizike
 Preispituje mogućnosti
 Stvara prilike
 Ima povjerenja u sebe
 Donosi logičke zaključke
 Odlučuje
 Preuzima odgovornost
 Dijete Volim..
Ne želim...
Moram..
Osjećam..
 Osjećaji Zaigrajmo..

 Potrebe
 Želje
 Igra
 Pokazuje se u dva oblika:

Prirodno Dijete Prilagođeno Dijete

 Zaigrano  Pasivno
 Spontano  Bespomoćno
 Znatiželjno  Boji se
 Slobodno  Odustaje
 Kreativno  Žali samo sebe
 Traži zabavu
 Ego-stanja

 Jednako su dobra
 Imaju visoku vrijednost za opstanak i življenje
 Imaju jake i slabe strane
 Njihova efikasnost zavisi od situacije u kojoj se
manifestiraju
 Transakciona analiza
Model transakcione analize
temelji se na vjerovanju da, ako detaljnije
proučavamo, možemo uočiti način po
kojem se naša komunikacija
temelji na našim mislima i osjećajima.
Svaki put kada se dvoje ljudi sretne, počinje
transakcija: riječi , glasa, govora tijela.
Transakcija je jedinica društvenog odnosa.

Ti mi nešto kažeš ili učiniš (draž),

a ja ti odgovorim ili uzvratim djelom (odgovor).

Transakciona analiza određuje koji je od tri dijela

tvoje ličnosti započeo transakciju i koji ti dio
moje ličnosti odgovara.
 Transakcije možemo podijeliti na:

 Jednostavne
 Komplementarne  Skrivene
 Ukrštene
Skrivene mogu biti:
 Ugaone
 Dvostruke
Komplementarna transakcija tip I

Odrasli – Odrasli:

A. Šta radiš danas

poslije ručka? R R

B. Moram smisliti O O
dnevni red za
sastanak upravnog D D
odbora.
Komplementarna transakcija tip II

Dijete – Roditelj:

A. Ne mogu danas izaći s

R R tobom, moram ovaj
izvještaj završiti do
O ručka.
O

B. Zašto uvijek sve radiš u

D D zadnji čas ?
 Dok god su transakcije
komplementarne, komunikacija
teče glatko i bez zastoja.
Komplementarne transakcije
karakteristične su za aktivnosti,
rituale i razonode.
 Ukrštene transakcije

R R
A. Koji je danas dan?
O O

D D
B. Jučer je bio sutra,
sutra će biti jučer.
Kad se dogodi ukrštena transakcija,
komunikacija se prekida.
Skrivene transakcije su složenije,
jer se u njima aktivira više od dva
ego-stanja istovremeno.

One su karakteristične za igre.

 Primjer igre možemo pronaći
u razgovoru prodavača i kupca
Prodavač:
Ovo je odijelo Na društvenom planu,
ovo je razgovor Odraslog
najkvalitetnije, ali je
s Odraslim, ali na
preskupo za vas. psihološkom planu
poruka je upućena od
Odraslog jednog lukavog
Kupac:
trgovca, prema Djetetu
Kupiću baš to odijelo. kupca, što je vidljivo iz
njegovog odgovora.
Oblici društvenog ponašanja
Poštene transakcije: Nepoštena transakcija:

 Vještine  Igre
 Rituali
 Razonode - u njima se ’’folira’’
- neko uvijek ima
koristi
 Najveći dio vremena koji ljudi provode u
ozbiljnom društvenom životu odlazi na igranje
igara. Razlog tome je što je ljudima lakše igrati
igre, nego postići istinsku bliskost s drugima.
Bern dijeli igre prema situacijama u kojima
najčešće postoje:

 Životne
 Bračne
 Društvene
 Seksualne
 Igre iz ordinacije
 Igre iz podzemlja
 Bračne igre

Pokazuju da igre služe  Hvatanje za riječ

za sprečavanje  Tužakanje
bliskosti i korištenje  Vječito zadihana
drugih za svoje
 Da nije bilo tebe
ciljeve
 Vidiš da sam se
trudio
 Draga moja
 Značaj igara

 Prenose se s koljena na koljeno – istorijski značaj

 Svaka kultura i društvena klasa ima svoje igre –
kulturni značaj
 Igre su ’’u sendviču’’ između razonoda i bliskosti –
društveni značaj
 Ljudi biraju prijatelje i partnere među onima koji znaju
igrati iste igre – lični značaj
 Autonomija
Da bi čovjek postigao ličnu autonomiju potrebno
je osloboditi ili obnoviti tri ljudske moći:

 Svjesnost
 Spontanost
 Bliskost
Četiri osnovna životna stava

 Ja nisam OK – ti si OK
 Ja nisam OK – ti nisi OK
 Ja sam OK – ti nisi OK
Ja sam OK – ti si OK
Držite se svojih uvjerenja, misli i osjećaja...
i ostanite vjerni svojim vrijednostima,
jer to su vrijednosti vaših roditelja,
vaših prijatelja, vašeg društva.
Oni čine građu vašeg života i izgubiti ih
značilo bi razotkriti tkivo vašeg iskustva.
 Ipak, pregledajte ih pažljivo,
jedno po jedno.
Preispitajte ih, komad po komad .
Nemojte rušiti kuću već smo pregledajte opeke i
zamijenite one koje vam se čine napuklima i
koje više ne podržavaju građevinu.
Nil Donald Valš
 SREDSTVA I KANALI
Sredstvo je način Kanal – specijalni put ili
kodiranja saopštenja. tehnologija, koji se koriste
U osnovna sredstva za prenos informacija od
komunikacije spadaju: pošiljaoca do primaoca.
razgovor licem u luce, Mogu biti:
fax, brošura, pismo....
- interaktivni kanal
- lični statični kanal
- bezlični statični kanal
- fizičko prisustvo kao
kanal

početna