I zakon termodinamike

dU  dq  dw  dwe dH  dU  pdV
 U 
CV   CP,m – CV,m = R  H 
 CP   
 T V CP – CV = nR  T  P
 U   H 
dU  CV dT    dV  CV dT  Pu dV dH  C p dT    dP
 V T  P T
Izotermski procesi:
Izotermski reverzibilni zapreminski
rad gasa u I.G.S.

w   pV Izotermski revetzibilni zapreminski rad

isparavanja, p-napon pare
 Adijabatski procesi:
 nR

 T2    V1  V 
C
wad  CV (T2  T1 )  CV T1   1  CV T1    1
 T1   V2  
 
Adijabatski zapreminski rad

CV CP
R / CV
T1  V2   T2  R V1  T2  R P2
        
T2  V1   T1  V2  T1  P1

 P1  V2 
PV C P / CV
 PV  const.   
P2  V1 
Jednačina adijabate

H  U  PV  U  ngas RT
ZADATAK 1.
Jedan mol gasa prelazi iz stanja sa pritiskom P0 i zapreminom V0 u
stanje sa duplo većom zapreminom i pritiskom. Na p-V dijagramu taj
proces je predstavljen pravom linijom. Koliki rad izvrši gas u tom
procesu?
a)PoV0 b) PoV0/2 c) 3 PoV0/2
d) 2 PoV0 e) 3 PoV0 f) ne znam

P Rešenje:
2
2Po ( Po  2 Po ) 3
w Vo  PoVo
1 2 2
Po

Vo 2Vo V
ZADATAK 2.
7. U termodinamičkom procesu promena unutrašnje energije
sistema je ∆U = -300 J, sistem prima toplotu od 100 J i širi se
nasuprot pritiska od 1 bar. Kolika je promena zapremine (L)?
a) 2 b) 3 c) 4
d) 5 e) 1 f) ne znam

Rešenje:
U  q  w w  300 J  100 J  400 J
5 J
w   PV  110 3 V  400 J
m
 400
V  m3  4 10 3 103 dm3  4 L
 100000
 Zadatak 3.
• Električni grejač snage 15W greje masu od 12g
vode tokom jednog minuta. Ako je početna
temperatura vode 35oC, kolika će biti krajnja
temperatura vode?Specifični toplotni kapacitet
vode je 1 cal/g
• Rešenje:
Snaga grejača je: P=ΔU/t. Energija koju
grejač oslobađa je:ΔU=Pt=15J/s 60s=900J
U 900 J U s
U s    75 J / g Cvs  4,18 J / o Cg Cvs 
m 12 g 
U s 75 J / g
   o
 17 ,9 K  17 ,9 o
C  k   p    35  17,9  52,9 o
C
Cvs 4,18 J / Cg
Zadatak 4.
• 1 mol vode isparava. Kolika je promena entalpije ako je
pritisak 1 bar? Promena unutrašnje energije pri
isparavanju je 40.7kJ/mol.

Rešenje:

H  U  PV V  Vk  V p Vk V p
RT 8,314 J / Kmol  373K
Vk   5
 0,031m 3
/ mol
P 10 Pa
H isp  40700 J / mol  1105 Pa  0,031m3 / mol  43,8kJ / mol
Zadatak 5.Domaći
• Koliko energije treba dovesti masi od
1,35kg vode da bi se zagrejala od 20oC do
• temperature ključanja. Pretpostaviti da je
Cvs=4,18J/gK?
ZADATAK 6.:
Izračunati U za reakciju sagorevanja 1,0 mola propana na 25oC, ako
je H=-2058 kJ.

Rešenje:

C3H8(t)+5O2(g)3CO2(g)+4H2O(t)

ng=3-5=-2

U=H-ngRT=-2058000J+28,3145298=-2053kJ
ZADATAK 7.
Izračunati rad širenja pri elektrolizi 50 g vode pri konstantnom
pritisku i temperaturi od 25oC.

Rešenje:
2H2O(t)2H2(g)+O2(g)
nRT
w=-PspV=-Psp(Vk-Vp)-PspVk=  Psp  nRT
Psp
50 g
w  1,5mol / mol   8,3145 J / Kmol  298,15K 
18 g / mol
 10329 J  10kJ
ZADATAK 8.
Rad reverzibilnog izotermskog širenja jednog mola gasa u
idealnom gasnom stanju od zapremine V1 do zapremine V2 je
dat izrazom:
V2
a) –p(V2 -V1) b) –p(V1 -V2) c)  RT ln
V1
 R

 V1  V
e) CV T1    1
 C
d) CV(T2-T1) f) ne znam
 V2  
 
 Zadatak 9.
• Izračunati napon pare vode na 35oC ako
se vodena para širi reverzibilno i
izotermski od zapremine 5 cm3 do
zapremine 100 cm3 ako se pri tome vrši
rad od 534 mJ.
Rešenje:

w=-p(V2-V1) w=-0,534J p=0,534Nm/9510-6m3=5621Pa

 Zadatak 10.

Dva mola idealnog gasa podleže izotermalnoj reverzibilnoj ekspanziji

od početne zapremine V1 do krajnje zapremine 10V1 i vrši rad od
41860J. Ako je početni pritisak 100 bar kolika je početna zapremina
(u L) i temperatura (u K)?

Rešenje

w=nRTlnV2/V1=nRT·2,3 P1V1=nRT=w/2,3=41860/2,3=18200J
V1=18200/100·105=1,82·10-3m3=1,82 L
nRT=18200J, T= 18200/2·8,314=1093K
ZADATAK 11.

Rad reverzibilnog adijabatskog širenja jednog mola gasa u idealnom

gasnom stanju od zapremine V1 pri temperaturi T1 do zapremine V2
pri temperaturi T2, je dat izrazom:
V2
a) –p(V2 -V1) b) –p(V1 -V2) c)  RT ln
V1

 R
  CV

 V1  V  
e) CV T1    1
 f) CV T2  1   1
C V R
d) CV(T1-T2)
 V2    V2 
   
 ZADATAK 12.
Jedan mol idealnog gasa na 300 K se širi adijabatski i reverzibilno
od 20 bar do 1 bar. Koja je temperatura u krajnjem stanju gasa
pretpostavljajući da je CV=(3/2) R?
a) 105,5 b) 90,5 c) 205,6

d)99,6 e) 111,0 f) ne znam

Rešenje:
T2 P2 5
C P ln  R ln C P  CV  R  R
T1 P1 2
5 T 1
R ln 2  R ln T2  90,5K
2 300 20
ZADATAK 13.:
Izračunati krajnji pritisak argona (bar) posle reverzibilnog i adijabatskog
širenja pri kome se zapremina poveća dva puta. Početni pritisak je
iznosio 100 kPa a γAr=5/3.

Rešenje:

Iz jednačine adijabate se dobija:

 5
 V1  1
3
P2    P1 P 2    100kPa  31kPa  0,31bar
 V2  2
ZADATAK 14.
Izračunati rad i promenu unutrašnje energije pri adijabatskom širenju
0,2 mol Ar od 0,5 do 1,0L. Početna temperatura je izosila 25oC, a
molarni toplotni kapacitet Ar na konstantnoj zapremini iznosi 12,48
JK-1mol-1.

Rešenje:
R
 V1 
1 / 1, 501
CV
 0,5 L 
T2    T1     298K  188K
 V2   1,0 L 
w  0,2mol 12,48 JK 1mol 1  (188  298) K  274,56 J
q  0, U  274,56 J
ZADATAK 15:Domaći!

Dva mola idealnog gasa za koji je Cv,m=5R/2 je reverzibilno

zagrevan do 356K na konstantnoj zapremini. Početni pritisak i
temperatura su bili P1=111kPa i T1=277K. Izračunati krajnji
pritisak, U, q i w.

Rešenje:

T2 356
P2  P1  111k Pa  142 ,66 k Pa
T1 277
w0 U  q  nCVm (T2  T1 )  3284 J
 Zadatak 16.

Jedan mol idealnog monoatomskog gasa u početku na 10 atm

pritisku i temperaturi od 0oC širi se izotermski nasuprot
pritiska od 1 atm. Uslovi su takvi da je konačna zapremina
10 puta veća od početne, krajnji pritisak je jednak
spoljašnjem pritisku.
(a) Izračunati početnu i krajnju zapreminu
(b) Izračunati q, w, Uza proces.

Kako je V1=2,24 L to je V2=22,4 L

Ukupni proces je izotermski pa je U=0.
Izvršeni rad je -PV=-1,013·105N/m2 x(0,0224-0,00224)m3=
w=-2042,2J, q=2042,2J
ZADATAK 17.
Na vrlo niskoj temperaturi toplotni kapacitet čvrstih supstancija se
može uzeti da je proporcionalan sa T3, pa se može pisati da je C=aT3.
Kolika je promena entalpije takve supstancije pri zagrevanju od 0 do
temperature T (koja je bliska 0)?

Rešenje:
4
T aT
H   aT 3 dT 
0 4
Zadatak 18.

• Gas se pokorava jednačini stanja:

pV  RT   (T ) p
a) Odrediti reverzibilni rad koji se vrši pri
zagrevanju gasa od T1 do T2 pri konstantnom
pritisku.
b) Odrediti reverzibilni izotermski rad pri širenju od
V1 do V2.
 Rešenje
a)
pV2  RT2   (T2 ) p pV1  RT1   (T1 ) p
w  p(V2  V1 )  R(T2  T1 )  p (T2 )   (T1 )

b)

V2   (T ) V1   (T )
V2 V2
RT
w    pdV    dV   RT ln  RT ln
V1 V1
V   (T ) V1   (T ) V2   (T )
 Zadatak 19.
Jedan mol idealnog monoatomskog gasa na početnim
P1=2 atm i T1=273K je preveden na pritisak P2=4atm
reverzibilnim putem definisanim sa P/V=const. Izračunati
V1, V2 i T2, U, H, q i w.

Rešenje:
Iz jedn. id. g. stanja je V1=11,2 L. Pošto je P/V=const. to je
V2=22,4 L.
Kombinovanjem P/V=const. sa PV=RT dobija se T/V2=const. pa
je T2=4T1=1092K
U=CVT=(3R/2)819=10,21kJ, H=CPT=17,022kJ.
Da bi se dobilo w treba odrediti w=∫PdV. Iz početnih uslova,
P/V=const=2/11,2=0,178atm/L pa je w=0,178∫VdV=0,089(V22-V12)
=0,089∙375=33,3Latm ili w=823cal, q=U+w=3230cal.
 Zadatak 20

Jedan mol idealnog gasa sa CV=20,93J/mol step. u početku pri

standardnim uslovima prolazi kroz sledeći reverzibilni ciklus:
A: izohorsko zagrevanje do dvostruke vrednosti početne temperature
od stanja 1 do 2, B: adijabatsko širenje od 2 do 3 do početne temperature
C: izotermalnu kompresiju od 3 do 1. Izračunati q, w, ΔU i ΔH za
korake A, B i C i za ciklus.
Rešenje
Korak A: V=const. T=273,15K, P=1bar, w=0, ΔU=qv =CV ΔT=
20,93·(2T1-T1)=20,93·273,15=5717J
ii) Korak B: q=0, ΔU=w=CV ΔT=20,93(T1-2T1)=-5717J/mol,
ΔH=-7988J/mol,
iii) Korak C: ΔU=0, T2/T3=2, V3/V2=(T2/T3)CV/R , V2=V1
w=RT1lnV3/V1=RT1ln(T2/T3) CV/R=CVT12,303log2=
20,93·273,15·2,303·log2=3963,46J/mol, q=-3963,46 J/mol
21. Jedan mola gasa u idealnom gasnom stanju prolazi kroz termodinamički ciklus
koji se sastoji od reverzibilnih promena (koraka) A, B i C i stanja 1, 2 i 3 i koji
je prikazan na slici. Popuni Tablice 1. i 2. za dati ciklus.
Vdm3
3
44,8
Tablica 1.
C
B
Stanje P, Pa V, m3 T, K
1 1,013105 22,410-3 273 22,4
1 A 2
2 2,026105 22,410-3 546
3 1,013105 44,810-3 546 273 TK] 546

Tablica 2.
Korak Ime procesa q, J w, J U, J
A izohorski 3404,58 0 3404,58
B izotermski 3146,50 -3146,50 0
C izobarski -5674,3 2269,12 -3404,58
Ciklus 876,78 -877,38 0
 22. Jedan mol monoatomskog gasa u idealnom gasnom stanju prolazi kroz ciklus
koji se sastoji iz tri procesa, što je prikazano na slici. Ispuniti tablice 1 i 2.

Tablica 1. P, atm 2
2
Stanje P, Pa V, m310-3 T, K
A B (q=0)
1 101325 22,4
2 202650 1
3 101325 1 C 3

22,4 V, L

Tablica 2.

Proces Tip procesa q, J w, J U, J

A
B
C
ciklus
 23. Jedan mol monoatomskog gasa u idealnom gasnom stanju prolazi kroz ciklus
koji se sastoji iz tri procesa, što je prikazano na slici. Ispuniti tablice 1 i 2.

Tablica 1. P, atm 2
2
Stanje P, Pa V, m310-3 T, K
A B (q=0)
1 101325 22,4 273
2 202650 22,4 546
1
3 101325 33,95 413,79 1 C 3

22,4 V, L

Tablica 2.

Proces Tip procesa q, J w, J U, J

A izohorski 3404,6 0 3404,6
B adijabatski 0 -1648,8 -1648,8
C izobarski -2926,3 1170,3 -1755,8
ciklus 478,3 -478,5 0
 24. Domaći:

Jedan mola gasa u idealnom gasnom stanju prolazi

kroz termodinamički ciklus koji se sastoji od :
a) izotermske kompresije od 2 atm i 10L do 20 atm i
1L,
b) izobarske ekspanzije kojom se gas vraća do
zapremine od 10 L a temperatura menja od T1 do T2,
c) izohorskog hlađenja do početnog stanja.
Nacrtati grafik i popuniti tablicu vrednostima q, w i
U za procese i ciklus.
 25. Benzen (C6H6) gori u vazduhu gradeći ugljendioksid i
tečnu vodu. Koliko toplote po molu benzena se oslobodi
pri sagorevanju? Standardna entalpija formiranja benzena
je 49.04 kJ/mol, CO2(g) je -393,5 kJ/mol i tečne vode je -
285,8 kJ/mol.
2C6H6 (l) + 15O2 (g) 12CO2 (g) + 6H2O (l)

H0rxn = S nH0f (produkti) - S mHf0 (reaktanti)

H0rxn = [ 12H0f (CO2) + 6H0f (H2O)] - [ 2H0f (C6H6)]

H0rxn = [ 12x(–393.5) + 6x(–285.8) ] – [ 2x49.04 ] = -6534.88 kJ

-6535kJ
= - 3267 kJ/mol C6H6
2 mol
 26. Izračunati standardnu entalpiju formiranja CS2 (t):

C(grafit) + O2 (g) CO2 (g) H0 rxn= -393.5 kJ

S(rombični) + O2 (g) SO2 (g) Hrxn
0 = -296.1 kJ

CS2(t) + 3O2 (g) CO2 (g) + 2SO2 (g) Hrxn

0 = -1072 kJ

1. Napisaćemo entalpiju reakcije nastajanja CS2

C(grafit) + 2S(rombični) CS2 (t)

2. Kombinovati date reakcije tako da se dobije željena reakcija:
C(grafit) + O2 (g) CO2 (g) H0rxn= -393.5 kJ
2S(rombični) + 2O2 (g) 2SO2 (g) H0rxn= -296.1x2 kJ
+ CO2(g) + 2SO2 (g) CS2 (t) + 3O2 (g) H0 rxn= +1072 kJ

C(grafit) + 2S(rombični) CS2 (t)

H0rxn= -393.5 + (2x-296.1) + 1072 = 86.3 kJ
Zadatak 27.

Zadatak: Izračunati standardnu entalpiju formiranja ΔfH za CH4.

Entalpija sagorevanja H2, C(grafit) i CH4 su - 285.8,
- 393.5, i - 890.4 kJ/mol respektivno. Rešenje:

Rešenje:
C (graphite) + 2 H2  CH4 Hf° = __?____
2 H2(g) + O2(g)  2 H2O(t) H = - 571.6 kJ
C(grafit) + O2(g)  CO2(g) H = - 393.5 kJ
CO2(g) + 2H2O(t)  CH4(g) + 2O2(g) H= 890.4 kJ
(1) + (2) + (3)
C (grafit) + 2 H2  CH4 Hf° = - 74.7 kJ

Nacrtati dijagram energetskih nivoa iz ovih podataka

  w T2  T1
  Efikasnost toplotne mašine
q2 T2

dq
dS  dS  0 II zakon termodinamike-
T Reverzibilni i ireverzibilni

qrev H
S sis    i Si Sok   Stot  S sis  Sok Ireverzibilni
T i T
H tr
Str  Fazni prelazi
Ttr
T2 V2
S  S 2  S1  CV ln  R ln
T1 V1
T2 P2
S  S 2  S1  C p ln  R ln
T1 P1
  S  C  S 
   V odnosno CV  T  
 T V T  T V
T2
dT T2
S  S 2  S1 V   CV   CV d ln T
T1 T T1

T2
dT T2
S  S 2  S1 P   CP   C P d ln T
T1 T T1

 S   P   S   V 
        
Maksvelove
 V T  T V  P T  T  P
relacije

 P   V 
S  S 2  S1    
S  S2  S1     dV  dP
 T V  T  P
 n
S meš  S 2  S1   R ni ln xi Entropija mešanja

i 1

 P   U 
P  T   
 T V  V T
Termodinamičke jednačine
stanja

 V   H 
V  T   
 T  P  P T

S  k ln W k-Bolcmanova konstanta,
k=R/NA=1,38·10-23 J/K
 Helmholcova i Gipsova slobodna
energija
dA= PdV  SdT dG = VdP – SdT
 P   S   V   S 
        
 T  V  V  T  T  P 
 P T
 A   A   G   G 
   P    S    S   V
 V T  T V  T P  P T
P
Gmm  G  RT ln 0
0
m
P

 G    (G / T )  H
G  H  T      
 T  p  T p T2
Zadatak 28.
Stepen korisnog dejstva mašine koja hladnjaku preda
jednu trećinu količine toplote uzete od grejača je:

a) 0,25 b) 0,35 c) 0,67

d) 0,5 e) ne znam
Zadatak 25.
Izračunati entropiju topljenja (S) u J/mol K za KCl čija je
tačka topljenja 7700C. Promena entalpije topljenja 26,8
kJ/mol.
a) 34,8 b) 0,035 c)25,7 d) 0,026
e)487,9 f) ne znam
 Zadatak 29
Za sledeću reakciju na 250C:
CuO(č)+H2(g)Cu(č)+H2O(g)
vrednosti standardnih entropija su:
S0CuOč=42,63 J/Kmol, S0H2g=130,68 J/Kmol, S0Cuč=33,15 J/Kmol
i S0H2Og=188,83 J/Kmol. Odrediti da li će se reakcija odigravati
spontano sa aspekta sistema.

Rešenje:
Standardna promena entropije u reakciji je:

S 0  S 0 ( produkti)  S 0 (reak tan ti)

Za gornju reakciju promena standardne entropije je:
S 0  SCu    H 2 ( g )  33,15  188,83  42,63  130,68J / Kmol 
0 0 0 0
(c) S H 2O ( g ) S CuO ( c ) S
 48,69 J / Kmol
Pošto je promena entropije za sistem pozitivna to je reakcija
spontana sa aspekta sistema.
30.Grafit i dijamant su dve alotropske modifikacije
ugljenika. Izračunati ∆Ssis, ∆Sok i ∆Stot za hemijsku
reakciju u kojoj grafit i gasoviti vodonik grade metan:

C(graf.)+2H2(g)CH4(g) ∆Ho298,m=-74,81kJ/mol
5,74 130,684 186,26 Somf (J/Kmol)

Rešenje:
∆Ssis=186,26-2x130,684-5,74=-80,848J/Kmol
∆Sok=74810/298=251J/Kmol
∆Stot=-80,848+251=170,15J/Kmol
 Zadatak 31.

Koja od sledećih reakcija je praćena najpozitivnijom promenom entropije?

a) 2 CO(g) + O2(g)→ 2 CO2(g)

b) N2(g) + O2(g) → 2 NO(g)

c) 2 CH4(g) + O2(g) → 2 CH3OH(t)

d) 2 H2O2(t) + N2H4(t) → N2(g) + 4 H2O(g)

e) C(č, grafit) + H2O(g) → CO(g) + H2(g)

Zadatak 32:
Za reakciju :
CHCl3(t)+Cl2(g)CCl4(t)+HCl(g)
na 250C standardne entropije su:
S0298(CHCl3(t))=203,02 J/Kmol
S0298(Cl2(g))=223,07 J/Kmol
S0298(CCl4(t))=214,53 J/Kmol
S0298(HCl(g))=186,91 J/Kmol
a toplotni kapaciteti su:
C0p(CHCl3(t))=115,48 J/Kmol
C0p(Cl2(g))=34,36 J/Kmol
C0p(CCl4(t))=132,63 J/Kmol
C0p(HCl(g))=28,84 J/Kmol
Odrediti standardnu promenu entropije reakcije na 50oC.
 Rešenje:
S T0   ni S T0,i ( produkti)   n j S T0, j (reak tan ti)
i j

S 298
0
 (214,53  186,91  203,2  223,07) J / Kmol  24,83J / Kmol

C P0   ni C P0 ,i ( produkti)  ni C P0 ,i (reak tan ti)

i i

C P0  132,63  28,84  115,48  34,36J / Kmol  11,63J / Kmol

323
11,63 323
S  24,83  298 T     23,89 J / Kmol
0
323 dT 24,83 11,63 ln
298
Zadatak 33:

Koliki je porast entropije kada zagrevamo 1 mol hloroforma,

CHCl3 od 240 do 330K, ako je Cp=(91,47+7,510-2T) J/molK ?

Rešenje:
330 330
dT dT
S  S330  S 240   C p   (91,47  7,5 10 T)
-2

240
T 240 T
 91,47 ln T 240  7,5 10  2 T 240  29,13  6,75  35,88 J / molK
330 330
Zadatak 34.

Izračunati promenu entropije kada se idealan gas čiji je

CV,m=5R/2 komprimuje do jedne trećine svoje početne zapremine
i istovremeno zagreje do tri puta veće temperature od početne.

Rešenje:
5 V1
Cv , m  R, T2  3T1 , V2 
2 3

T2 V2 5 1
S  nCV ,m ln  nR ln  n  R ln 3  nR ln 
T1 V1 2 3
5 3
n  R ln 3  nR ln 3  nR ln 3  13,7nJ / molK
2 2
Zadatak 35:

U sistemu se odigrava proces u kome se entropija menja za

5,51J/K. Za vreme procesa 1,5 kJ toplote dodato je sistemu na
350K. Da li je proces termodinamićki reverzibilan?

Rešenje:
qrev
S sis  qrev  S  T  1928,5 J
T
q  1500 J qrev  1928,5 J q  qrev

Proces nije termodinamički reverzibilan-ireverzibilan je

Zadatak 36:
Uzorak bakra (M=63,546g/mol), mase 2,75kg i
toplotnog kapaciteta 24,44J/Kmol, se hladi na
konstantnom pritisku od 330 K do 275 K. Izračunati
a)energiju koja se mora razmeniti u vidu toplote i
b) promenu entropije sistema.
Rešenje:
 2,75 103 g 
a) H  q p  nC p ,m T   
1 
( 24, 44 JK 1
mol 1
)( 55K ) 
 63,546 gmol 
 5,82 104 J  58,2kJ
T2 T T2
qrev 2 C p dT dT
b) S     nC p ,m  
T1
T T1
T T1
T
 43,3mol (24,44 J / Kmol) ln( 275 / 330)  1,928 10 2 J / K  193J / K
 Zadatak 37:
Uzorak azota mase 35 g na 230 K i 21,1 atm širi se izotermalno
do pritiska od 4,3atm. Izračunati promenu entropije gasa.

Rešenje:

p1  35 g  21,1
S  nR ln   (8,314 J / Kmol) ln( )  16,5 J / K
p2  28,014 g / mol  4,3
 Zadatak 38:
Uzorak idealnog gasa u početku na 270K, 1,20 atm i 11,0L
komprimuje se izotermalno. Do koje zapremine treba da se
komprimuje da bi se entropija smanjila za 3,0J/K

Rešenje:
PV 1,2atm 11L
n   0,596mol
RT 0,082 Latm / Kmol  270 K
S V2 S V2
 ln exp( ) 
nR V1 nR V1
V2  V1 exp( S / nR)  (11L) exp( 3,0 JK 1 /( 0,596mol )(8,314 JK 1mol 1 ) 
11L  0,546  6 L
Zadatak 39:
Jedan mol čvrstog bakra se širi izotermski od 200 bar do 1 bar.
Izračunati promenu entropije sistema za proces u kome je
1  V 
     1,66  10 5 K 1 , a gustina =8,9610 kgm .
3 -3
V  T  P

Rešenje:

 V 
P2

S ( sistem )      dP  V  dP  V ( P2  P1 ) 

 T  P P1

 63,546  10 3 kgmol 1 
 1,66  10 K  1mol  
5 1
3

 (1  200)bar  2,34  10 3
J /K
 8,96  10 kgm
3

Zadatak 40:
Jedan mol CO2(g) na 273 K se hladi do CO2(t) na 194,4 K.
Hlađenje se vrši reverzibilno i ireverzibilno stavljanjem uzorka u
tečni vodonik na 13,96 K. Izračunati promenu entropije za proces
ako je standardna entalpija isparavanja 23,1752 kJmol-1 na
194,4 K i ako je Cp=32,22+(22,1810-3)T+(-23,4710-6)T2.
Rešenje:
Može se razmatrati proces u dva koraka. Prvi je hlađenje gasa
na konstantnom pritisku do tačke ključanja i drugi prevođenje
u tečno stanje.
Za reverzibilni proces je promena entropije sistema:
 Reverzibilan proces:

dT  H isp  23175,2
T2 0
 32,22 
194, 4
S sis   CP     T  ( 22,18  10 3
)  ( 23, 47  10 6
)T dT  
T1
T Tklj 273
194,4
 194,4  3 (23,47  10 6 )  23175,2
 32,22 ln    (22,18  10 )(194,4  273)  ((194,4) 2  (273) 2 )  
 273  2 194,4
 12,25  119,21  131,46 J / K
S ok  131,46 J / K

Stoga je ukupna promena entropije za reverzibilan proces:

S iz  S sis  S ok  0
Ako se promena vrši na irevrzibilan način toplota preneta u okolini
je:

194, 4
q C dT  H isp 
0
P
273

 22,18 10 3 23,47 10 6 

  32,22(194,4  273) 
 2
 26,01kJ
((194,4)  (273) ) 
2 2
((194,4)3  (273)3 )  (23175,2 Jmol) 
3 

q 26010 J
S ok    1863J / K
T 13,96 K
Stot  1863  131,46  1731,7 J / K
Zadatak 41.
Promena Gipsove energije za neki izobarski proces može
da se prikaže izrazom:
G / J  86,7  42,3(T / K ) 
Izračuneti promenu entropije i entalpije za taj proces.

Rešenje
Poznato je da je:
 G  
S      86,7  42,3T   42,3J
 T  p T
H  G  TS  86,7  42,3T  42,3T  86,7 J
Zadatak 42.
Kada se dva mola gasa na 330 K i 3,5 atm izotermski
komprimuje, entropija opadne za 25,0J/K. Izračunati krajnji
pritisak gasa i promenu Gipsove energije za kompresiju.
Rešenje:
P1 P1  S   S 
S  nR ln  exp   P2  P1 exp   
P2 P2  nR   nR 
  25 J / K 
P2  3,5455 105 Pa exp     1,594 106 Pa
 2mol  8,314 J / Kmol 

P2 1,594 106
G  nRT ln  2  8,314  330 ln  8246,8 J
P1 3,5455 10 5

G  TS  330 K  25 J / K  8250 J

 Zadatak 43.
Kada pritisak 35 g uzorka tečnosti raste izotermalno od
1atm do 3000 atm, Gibsova energija raste za 12 kJ. Izračunati
gustinu tečnosti (u g/cm3).

m mP 35 10 3 kg  2999 1,013 105 Pa

G  VP   
V G 12000 J
  886kg / m3  0,886 g / cm 3
Zadatak 44.

Jedan mola idealnog monoatomskog gasa se

prevodi iz početnog stanja (22,4 L, 273 K,
1atm, S=20 cal/K) u krajnje stanje ( 12,4L, 2
atm, 303K). Izračunati U, H, S i G za
ovu termodinamičku promenu.
 Rešenje:

• Označićemo stanja gasa:

• Početno: Krajnje:
V=22,4L=22,4∙10-3m3 V=12,4L=12,4∙10-3m
T=273 K T=303 K
P= 1 atm=1,013∙105Pa P=2atm=2,026∙105Pa
S= 20 cal/Kmol=83,72J/Kmol
Pošto je gas u idealnom gasnom stanju to je:
U=CvT=(3R/2)x30=374,13J
H=CpT=(5R/2)x30=623,55J
• Promena entropije Gipsove funkcije će se odrediti
razmatrajući promenu kroz dva stupnja:
• 1. 0,0224m3 , 273 K, 1,013∙105Pa  0,02486 m3,
303 K, 1,013∙105Pa
S1=CplnT2/T1=(5R/2)ln1,11=2,167J/K (Skrajnje=2,169J/K)
G1=H 1-(T2S2-T1S1)=623,55-(303x85,887-273x83,72)=
-2544,651 J
• 2. 0,02486 m3, 303 K, 1,013∙105Pa 0,0124 m3,
303 K; 2,026∙105Pa
S2=RlnP1/P2=8,314x2,3log0,5=-5,763J/K
G2=RTlnP2/P1=1746,14J
Ukupne promene su: S=2,167-5,763=-3,596J/K;
G=-2544,651+1746,14=-798,511J