Biljni organi

Podela biljnih organa

1. Vegetativnih, koji održavaju biljku u životu:
 koren,
 stablo
 list
2. reproduktivnih (generativnih) organa koji
omogućavaju razmnožavanje jedinki i biološki
opstanak vrste:
 cvet - cvasti,
 plod i
 seme.
Koren

 Koren je osovinski vegetativni biljni organ

 kojim se biljka pričvršćuje za podlogu i

 upija vodu sa rastvorenim mineralnim

materijama. .
 Na vrhu korena nalazi se vegetaciona kupa
čijom aktivnošću koren raste neprekidno
tokom života.
 Vegetaciona kupa je zaštićena korenskom kapom
(kaliptrom) da se ne bi oštetila pri probijanju kroz
podlogu
Građa korena
 Na korenu se morfološki razlikuje više
delova (zona):
 zona korenske kape
 zona rastenja

 zona izduživanja

 zona apsorpcije

 zona provođenja.
zona korenskih dlaka
Građa korena
•površinske ćelije
obrazuju dlake za
upijanje vode iz
zemljišta.

zonu izduživanja
•ćelije koje se izdužuju
(rastu u dužinu) i čine
zona rastenja
zona korenske kape •deo vegetacione
 površinski sloj grade mrtve, kupe
osluznjavele ćelije koje se ljušte i •Koren deobama
tako smanjuju trenje pri rastu ovih ćelija raste.
korena.
 Ćelije korenske kape se stalno
obnavljaju deobama ćelija
vegetacione kupe
 Zona rasta

Zona korenske kape

Anatomska građa korena
 Ako se u zoni korenskih dlaka napravi
poprečan presek korena, uočiće se
njegova primarna građa:
 na periferiji korena je rizodermis (epiblem),
 višeslojna zona primarne kore i

 u centru je centralni cilindar .

 PRIMARNA GRAĐA KORENA
Poprečni presek korena iznad zone korenskih dlaka

centralni
cilindar

rizodermis
(epiblem)

zona
primarne
kore
 Rizodermis je površinski sloj mladih, vršnih
delova korena. Ćelije ovog tkiva obrazuju
korenske dlake kojima se upija voda i u njoj
rastvorene mineralne materije.
 Primarna kora je građena od više slojeva
parenhimskih ćelija. Poslednji sloj kore, koji
je naslonjen na centralni cilindar, sadrži
ćelije propusnice. One propuštaju vodu sa
mineralnim materijama, koju su upile ćelije
rizodermisa, u centralni cilindar.
Poprečni presek radijalnog provodnog snopića

•Centralni cilindar
se sastoji od
provodnih elemenata
ksilema i floema.
•Ksilem se nalazi u
centru, a floem na
periferiji centralnog
cilindra. Ksilem ima
oblik zvezde između
čijih zrakova su
umetnuti elementi
floema.
Detalj radijalnog sprovodnog snopića: 1. parenhim kore 2. endodermis
2a. ćelija propusnica 3. pericikl 4. ksilem 5. floem

2a
 Sekundarna
građa korena
I kora sa peridermom
II kambijum
III sekundarno drvo
Uzdužni presek korena u zoni korenskih dlaka

apoplast Ćelijski zid

simplast
Korenov sistem
 Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke.
A. Osovinski korenov sistem
Koren koji nastaje od korenka klice
naziva se glavni koren (pravi koren).
Na izvesnoj udaljenosti od vrha on
se grana i obrazuje bočne korenove,
koji su obično slabije razvijeni od
glavnog korena.
Svi bočni korenovi zajedno sa
glavnim grade korenov sistem.
Ovaj tip korenovog sistema razvijen
je kod golosemenica i dikotila.

B. Žiličast korenov sistem

Kada klicin korenak rano prestane sa rastom, onda sa stabla
polaze korenovi koji se nazivaju adventivni (dopunski
korenovi).
Žiličast korenov sistem izgrađen je od velikog broja
podjednako razvijenih adventivnih korenova i imaju ga
monokotile. Adventivni korenovi se kod nekih biljaka obrazuju
i na listovima koji su u dodiru sa podlogom.
Metamorfoze korena
 Osim glavnih uloga, koren može da dobije i neku
drugu funkciju. Tada se oblik i građa korena
menjaju i on je metamorfoziran.
 Najčešća dodatna uloga korena je
magacioniranje hranljivih materija:
 ako se hrana nagomilava u glavnom korenu, onda on
zadebljava i preobražava se u repu (npr. šargarepa).
 kada se hranljive materije negomilavaju u bočnim
korenovima, onda postaju krtole (npr. kod georgine).
 kod nekih tropskih biljaka koje žive na muljevitoj
podlozi razvijaju se korenovi za disanje koji izbijaju
iznad površine i snabdevaju podzemne organe
vazduhom.
 Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

Beta cicla
cvekla
Metarmofoze korena - repast (glavni) koren

Daucus carota subsp. sativus

Metarmofoze korena - repast (glavni) koren
Ficaria verna, koren Skrobna zrna u parenhimskim
ćelijama
Daskasti korenovi tropskog drveća
Stablo - izdanak
 Stablo je osovinski deo izdanka koji raste
neprekidno tokom života biljke. Stablo sa
listovima naziva se izdanak.
 Osnovne uloge stabla su:
 provođenje vode sa mineralnim materijama od
korena ka listovima, a u obrnutom pravcu
rastvorenih organskih materija;
 stablo i njegove grane nose listove i postavljaju

ih u najpovoljniji položaj za primanje Sunčeve

svetlosti.
IZDANAK (stablo sa listovima i pupoljcima)
TEMENI PUPOLJAK

BOČNI PUPOLJAK

NODUS

INTERNODIJA

LIST
 cvet
Temeni pupoljak

Nodus ili cvor

internodija
Bocni pupoljak
Temeni pupoljak Sistem
Izdanaka
Lisna drska
List Lisna ploca

Stablo

Osovinski koren

Bocni
Korenov
korenovi sistem
 Apikalni meristem stabla (Vegetaciona kupa izdanka)

Vegetaciona kupa stabla se sastoji od:

Protoderma (epidermis); Osnovnog meristema (parenhim);
Prokambijum (provodna I mehanička tkiva)
Vrste izdanaka
 Izdanak raste vrhom, na kome je vegetaciona kupa. Pri
osnovi vegetacione kupe obrazuju se začeci listova. U
njihovom pazuhu obrazuju se bočni izdanci.Deo stabla sa
koga polaze listovi naziva se čvor (nodus), a deo stabla
između dva čvora je članak (internodia).
 U zavisnosti od dužine članaka izdanci mogu biti:
 kratki, kod kojih su listovi približeni i
 dugi, kod kojih se listovi nalaze na odgovarajućoj udaljenosti.
 Kod nekih biljaka, npr. kod maslačka, listovi su zbijeni pa
grade rozetu. Kod voćaka postoje i kratki i dugi izdanci, pri
čemu dugi nose listove, a kratki cvetove (tzv.rodne grane).
 DUGI I KRATKI IZDANCI
KRATAK
IZDANAK

DUGI
ZDANAK

DUGI I KRATKI IZDANCI ARIŠA

Grananje izdanka
 Izdanak se razvija od pupoljčića klice, tako da onaj
izdanak čiji rast vodi klicin pupoljčić se naziva
osnovni izdanak.
 Bočni izdanci su oni koji nastaju od bočnih
pupoljaka.
 Pupoljak je, u stvari, mlad, još nerazvijen izdanak,
čiji je najvažniji deo vegetaciona kupa. Deobom
ćelija vegetacione kupe nastaju svi delovi izdanka.
 Odmah ispod vrha vegetacione kupe začinju se
listovi, a u njihovom pazuhu obrazuju se bočni
(pazušni) pupoljci iz kojih postaju bočni izdanci.
 Tako nastaje grananje, odnosno obrazuje se sistem
izdanaka, kojim se postiže povećanje površine
biljnog tela.
PUPOLJAK
A. TEMENI PUPOLJAK
B. BOČNI ILI PAZUŠNI PUPOLJAK

ADVENTIVNI PUPOLJCI
GRANANJE
Razlikuju se tri
osnovna tipa grananja:
1. dihotomo
2. monopodijalno i
3. simpodijalno.

2. 3.
 Monopodijalno grananje (monos= jedan; podien=
nožica, osovina) se odlikuje time što je jedna osovina
glavna (naziva se monopodijum) i ona stalno vuče
rast, dok bočne grane polaze sa nje i zaostaju u
rastu. Primer monopodijalnog grananja su četinari,
jasen, hrast, javor, dren i dr.
 Simpodijalno grananje se odlikuje time što glavna
osovina ne raste stalno vrhom, već prekida rastenje,
a jedna od bočnih grana preuzima pravac rastenja
glavne osovine. To se stalno ponavlja tokom rasta
biljke.
 Monopodijalno grananje

Simpodijalno grananje

Quercus sp., hrast

Picea omorica, Pančićeva omorika

Metamorfoze
 Nadzemni izdanak, takođe, može da
metamorfozira obavljajući neku drugu
funkciju:
 trn ima zaštitnu ulogu,
 rašljike služe za prihvatanje za neku čvrstu
podlogu,
 stolone u vidu dugačkih izdanaka služe za
vegetativno razmnožavanje,
 filokladije su listoliki izdanci na kojima se razvija
listić i u njegovom pazuhu cvet i plod.
 METAMORFOZE NADZEMNOG IZDANKA

FILOKLADIJE

Ruscus hypoglosum L.
KLADODIJE
predstavnici fam. Cactaceae,
kaktusi
REPASTO ZADEBLJALO STABLO
Brassica oleraceae var. gongyloides, keleraba
STOLONI kod jagode, Fragaria vesca
 IZDANCI PREOBRAĆENI U TRNOVE
Gleditschia sp., gledičija
IZDANCI
PREOBRAĆENI U
RAŠLJIKE
 Kod nekih biljaka, izdanci se razvijaju ispod površine
podloge pa se nazivaju podzemni izdanci.
 Njihovi listovi su nerazvijeni i ljuspasti, a sami izdanci su
zadebljali usled magacioniranja hrane.
 Razlikuju se od korena po tome što koren nikada ne nosi
listove.
 Sa podzemnih izdanaka polaze adventivni korenovi.
 Takvi izdanci su metamorfozirani i mogu biti u obliku:
 rizoma,
 krtole i
 lukovice.
 METAMORFOZE PODZEMNIH IZDANKA
RIZOM

Zingiber officinale
Rosc., đumbir
 KRTOLA

Solanum tuberosum L.,

krompir

Krtola krompira poreklom od izdanka i krtola

georgine poreklom od korena su ANALOGNI organi.
(imaju istu građu i funkciju ali su različitog porekla).

HOMOLOGI organi imaju isto poreklo ali različite funkcije

(fotosintetički listovi, krunični listići i čašični listići)
 LUKOVICA

Allium cepa L., crni luk

Gagea sp., baloće

Urginea maritima, primorski luk sa najvećom lukovicom u Evropi
Primarna i sekundarna građa stabla

 U početnim fazama razvića izdanka

stvara se njegova primarna građa.
 Kod monokotila ta građa ostaje tokom
čitavog života, dok se kod dikotila i
golosemenica primarna građa
zamenjuje sekundarnom.
 Apikalni
meristem
Primarni meristemi
Protoderm
Osnovni meristem
Prokambijum
floem
kambijum
Primarni ksilem
epidermis
primarna kora
srž
Provodni snopić
Lisni trag

ANATOMIJA
STABLA

Stablo
primarne
građe
 Primarnu građu stabla, kao i kod korena,
čine tri zone :
 epidermis, koji se najčešće sastoji od jednog
sloja ćelija;
 primarna kora koju čini nekoliko slojeva živih

parenhimskih ćelija i mehaničke ćelije

(najčešće kolenhim).
 centralni cilindar, koga izgrađuju provodna

tkiva (floem i ksilem) i tkivo srži.

• Provodni snopići su kod monokotila razbacani, dok
kod dikotila obrazuju prsten.
• Između floema i ksilema, kod dikotila, nalazi se
primarni kambijum.
Aristolochia sp. I EPIDERMIS

II PRIMARNA KORA

PERICIKL

III
CENTRALN
I CILINDAR
 Primarna građa stabla dikotila i
golosemenica se već krajem prvog
vegetacionog perioda gubi i počinje
sekundarno debljanje.
 Između susednih provodnih snopića
začinje se sekundarni kambijum koji se
spaja sa primarnim i obrazuje kambijalni
prsten.
 Kambijalni prsten odvaja elemente drveta
ka centru stabla, a elemente kore ka
periferiji.
KAKO STABLO DEBLJA
ILI
SEKUNDARNI RAST STABLA
KOD GOLOSEMENICA
I DRVENASTIH DIKOTILA

Formiranjem kambijalnog
prstena i periderma

epidermis

ksilem
srž floem
kora
kambijum
 Tip stabla sa provodnim snopićima

1. Kod biljaka klase Liliopsida (Monocotyledones)

2. Kod biljaka klase Magnoliopsida (Dicotyledones)

1 2
SEKUNDARNA
GRAĐA
STABLA

I. KORA
II. SEKUNDARNO
DRVO
III. SRŽ
 List
List je deo izdanka koji
obavlja tri veoma važne
funkcije :
fotosintezu,

transpiraciju
i
razmenu gasova.
Građa lista
 List nastaje od istog tvornog tkiva kao i
stablo – vegetacione kupe stabla.
Potpuno razvijen list se sastoji od:
 lisne osnove,
 lisne drške i
 lisne ploče (liske)
 DELOVI LISTA

Lisna ploča,
liska, lamina

Lisna drška
petiola

Lisna
Lisni zalisci
osnova
stipule

Lisna osnova se može razviti u lisni rukavac ili lisne zalistke

 Lisna osnova je deo kojim je
list pričvršćen za stablo.
 Iz lisne osnove se razvijaju
zalisci i lisni rukavac.
 Zalisci mogu biti različito
razvijeni kod različitih biljaka –
u obliku trna, skoro neprimetni
ili razrasli toliko da zamenjuju
listove, koji obavljaju neku
drugu funkciju (npr. kod graška
listovi su preobraženi u
rašljiku, a zalisci obavljaju
fotosintezu).
Lisna drška je uski deo
lista kojim je liska
pričvršćena za stablo.
postavlja lisku u
najpovoljniji položaj prema
svetlosti i, s obzirom da je
veoma savitljiva, štiti lisku
od udara vetra i kiše.
List koji nema lisnu dršku
naziva se sedeći.

Lisna ploča (liska) je deo koji obavlja sve osnovne

funkcije lista i najčešće je spljoštena.
Na njoj se razlikuju dve površine – lice (tamnije) i
naličje (svetlije).
Liska može biti različita po veličini, obliku i izgledu
oboda.
LICE LISTA

BIFACIJALAN
LIST

NALIČJE LISTA
bifacijalni

ekvifacijalni

unifacijalni

listovi
Vrste listova
 U zavisnosti od toga
koliko liski polazi sa
jedne lisne drške
razlikuju se:
 prosti i Prosti listovi su oni kod
 složeni listovi.
kojih se na jednoj lisnoj drški
nalazi jedna liska.

Listovi sa čijih lisnih drški polazi

veći broj liski su složeni.
Složeni listovi mogu biti
prststo složeni i perasto
složeni. Perasto složeni listovi
mogu biti parno ili neparno
perasto složeni.
LIST PO
OBLIKU
LISKE MOŽE
BITI

igličast,
lancelast,
linearan,
jajast,
elipsoidan,
okruglast,
bubrežast,
srcast,
kopljast,
strelast,
trouglast
 OBOD LISTA

•Obod liske može biti ceo ili na različite načine urezan.

•odnosu na osobine oboda, listovi mogu biti: nazubljeni,
perasto ili prstasto usečeni, testerasto usečeni, režnjeviti itd.
VRH LISTA

OSNOVA
LISTA
 Prema funkciji i položaju na izdanku, razlikuju se sledeće
vrste :
 kotiledoni,

 donji listovi,

 srednji (pravi) listovi i

 gornji listovi.

 Donji listovi se nalaze na podzemnim izdancima i u donjem

delu nadzemnih izdanaka zeljastih biljaka. Oni su mrki,
ljuspasti i štite pupoljak u svom pazuhu.
 Srednji obavljaju sve funkcije lista i najbrojniji su pa se zato
nazivaju pravi listovi.
 Gornji se nalaze zajedno sa cvetovima i cvastima i štite ih. U
gornje listove spadaju priperci (brakteje), involukrum i spata.
Priperci su listići iz čijeg se pazuha razvija cvet. Involukrum
je omotač cvasti (npr. kod glavočika i štitonoša), a spata je
list koji obavija cvast (npr. kod kozlaca i anturijuma).
Nervatura lista Većina monokotila ima
 Sistem provodnih snopića paralelenu nervaturu (svi su
u liski predstavlja nervi podjednako razvijeni)
nervaturu lista.
 Ona se jasno uočava na
naličju liske.
 Obično se razlikuje jače
istaknuti glavni nerv i
slabije razvijeni bočni
nervi (mrežasta
nervatura).
 Svi oni čine nervaturu
lista.

Dikotile imaju mrežastu nervaturu.

U zavisnosti od oblika liske mrežasta
nervatura može biti prstasta ili perasta.
PERASTA NERVATURA PRSTASTA NERVATURA
Raspored listova
 Listovi su na stablu tako raspoređeni da ne
zaklanjaju jedan drugom svetlost i da ravnomerno
opterete stablo svojom težinom.
 Sa istog čvora stabla može polaziti jedan, dva ili
veći broj listova pa prema tome njihov raspored
može biti :
 naizmeničan,
 naspraman i

 pršljenast.

 Kada sa istog čvora polazi samo jedan list, tada je

naizmeničan raspored. Ako sa jednog čvora
polaze dva lista, onda je to naspraman, a ako
polazi veći broj listova onda je pršljenast raspored
 RASPORED LISTOVA NA STABLU
PRŠLJENAST (CIKLIČAN)

NAIZMENIČAN (SPIRALAN)

NASPRAMAN
Građa lista mezofita
 Na licu i naličju lista nalazi se jednoslojni epidermis, a
između njih leže dve vrste tkiva, koje čine mezofil.
 Epidermis je pokriven kutikulom i u njemu se nalaze stome
(češće su na naličju lista).
 Mezofil je građen od palisadnog i sunđerastog tkiva, a u
njemu se nalaze i provodni snopići.
 Palisadno tkivo čine izdužene ćelije koje sadrže veliku
količinu hloroplasta pa se u tom tkivu najintezivnije odvija
fotosinteza.
 Ćelije sunđerastog tkiva su razdvojene krupnim
intercelularima, tako da je ovo tkivo rastresito, šupljikavo
kao sunđer. Kroz intercelulare se vrši razmena gasova u
tkivima lista.
 Provodni snopići se sastoje od ksilema (okrenut ka licu lista)
i floema (okrenut ka naličju lista).
 Uz provodne snopiće zastupljena su mehanička tkiva (likina vlakna,
kolenhim).
 Provodni sistem lista povezan je sa provodnim sistemom stabla.
 GRAĐA LISTA
Kutikula lica

Epidermis lica

Palisadni
parenhim

Sunđerasti
parenhim
Ksilem

Floem

Epidermis naličja

Kutikula naličja
Funkcija lista

Ksilem i
O2, H2O floem
CO2