Morfoloki opis lista Listovi se nalaze na kolencima lastara tako sto se na svakom kolencu nalazi po jedan list po formuli

1/2 - na jednom obrtu spirale rasporeeno je dva lista. Listovi su rasporeeni naizmenino, jedan naspram drugog. a prvi! nekoliko kolenaca pri osnovi lastara, na poetku vegetacije razvijaju se privremeni listi"i, koji su sitni i kasnije opadaju. #od sejanaca u prvoj godini listovi su rasporeeni po formuli 2/$. List vinove loze je prost. %astoji se iz lisne drke i liske &lisne ploe' &sl. 1('. Lisna dr)ka je u mestu spajanja sa lastarem pro)irena u lisnu osnovu u kojoj se usklauju nji!ove anatomske grae. *u+ina dr)ke je sortno svojstvo, a zavisi i od uslova osvetljenja u kojima se list razvijao. #od ve"ine sorti njena du+ina je od $ do 1$ cm. ,esto spajanja lisne dr)ke i liske naziva se drkina taka. -d nje se sprovodni sudovi iz dr)ke granaju u pet glavni! nerava. Liska je manje vi)e asimetrina, glavni srednji nerv koji predstavlja produ+etak lisne dr)ke deli lisku na dva nejednaka dela. -stali glavni nervi se pru+aju bono - dva gornja bona i dva donja bona. .lavni nervi se granaju na nerve drugog reda, ovi na nerve tre"eg reda itd. #rajnji ogranci nerava se meusobno spajaju u vidu nervaturne mre+e. ervi nisu u istoj ravni sa lisnom ploom ve" su sa nalija ispupeni, a sa gornje strane na mestu pru+anja nerava se uoavaju brazde. 6 5 7 4 %l. 1(. *elovi lista 1' dr)ka 2' dr)kin urez (' donji boni re+anj 2' donji urez $' gornji boni re+anj 4' gornji urez 5' glavni nerv 6' vr)ni re+anj 7' nervi drugog reda 13' vr)ni zupci

13

( 2 1

-snovna morfolo)ka svojstva kao )to su oblik i veliina liske, izdeljenost, nazubljenost, maljavost i boja su sortna svojstva ali neka u ve"oj ili manjoj meri zavise i od uslova sredine. /eliina liske je sortna osobina koja u velikoj meri zavisi od uslova is!rane, obezbeenosti biljke sa vodom, od polo+aja lista na lastaru itd. 0azlikuju se sorte sa veoma sitnim i sitnim listovima, srednje krupnim, krupnim i veoma krupnim. -d dimenzija liske prate se njena du+ina, koja predstavlja rastojanje od lisne take do vr!a srednjeg re+nja i )irina liske. *u+ina nerava i nji!ov meusobni odnos odreuje oblik liske. -snovni oblici lista su1 bubre+ast &1', okruglast &2', srcast &(', klinast &2', pentagonalan &$' &sl. 12'. 13

Liska na osnovu izdeljenosti mo+e biti cela ili urezana. #od sorti koje imaju izra+ene ureze sinuse, pored dr)kinog ureza izra+eni su i po dva gornja i donja bona ureza. 8rezi dele lisku na iseke - renjeve, tako da se kod petodelonog lista uoavaju jedan gornji, dva bona gornja i dva bona donja re+nja. #od trodelnog su izra+ena tri re+nja, gornji i dva bona. List mo+e biti jo) sedmodelan i vi)edelan. /e"ina sorti vinove loze ima trodelnu i petodelnu lisku &sl. 12'. 9zra+enost ureza, nji!ova forma i oblik su sortna svojstva. 9vice susedni! re+njeva se mogu u manoj ili ve"oj meri preklapati &zatvoren urez', samo dodirivati ili da su razdvojene &otvoren urez' &sl. 1$'. :rilikom opisa listova, smatra se da listovi od 7 do 12 kolenca imaju sortna svojstva.

%l. 12. 9zdeljenost lista1 ceo &1', trodelan &2', petodelan &(' ;edno od tipino sortni! svojstava je i nazubljenost liske, odnosno izra+enost i tip zubaca po obodu liske. a osnovu polo+aja i veliine postoje tri kategorije zubaca. ajkrupniji su zupci

11

na vrhovima renjeva. 8 njima se zavr)avaju glavni nervi. :o obodu re+njeva se nalaze ivini zupci i u njima se zavr)avaju nervi drugog reda. :ored ivini! nerava nalaze se manji < dopunski zupci u kojima se zavr)avaju nervi tre"eg nerva. -vi zupci se nazivaju dopunski. %trane zubaca mogu biti ravne, ispupene, ulegnute ili kombinovane &sl. 14'.

%l. 1$. ?orma sinusa1 1' otvoren 2' zatvoren (' slabo preklopljen 2' veoma preklopljen

%l. 14. -blici zubaca1 1' ulegnute ivice 2' ravne (' ispupene 2-$' kombinovane

=pidermis liske mo+e biti bez malja < go ili maljav. #od ve"ine sorti lice je golo dok je nalije golo ili manje, vi)e maljavo. :risustvo, odnosno odsustvo malja, tip malja i nji!ova gustina je sortno svojstvo. ,alje mogu biti zastupljene po celoj povr)ini epidermisa nalija u razliitoj gustini ili samo po nervima. #od loze su prisutna dva tipa malja - dlaica, duge pauinaste malje i kratke etinaste dlaice. *uge malje su polegnute po epidermisu i uglavnom uvijene, dok su kratke dlaice uspravne i o)tre. 8 toku vegetacije boja listova je svetlija ili tamnije zelena, dok mladi listovi na vr!u lastara mogu da imaju +u"kastu, svetlije ili tamnije crvenkastu, do bronzanu boju. ervi mogu biti zeleni ili da cu sa crvenkastom nijansom celom du+inom ili samo do odreenog grananja. Anatomska graa lista Lisna dr)ka i glavni nervi imaju slinu grau primarnoj grai lastara. %a grananjem nerava prvo i)ezavaju me!anika tkiva, a broj sprovodni! tkiva se postepeno smanjuje da bi u tankim ograncima bio samo jedan sprovodni snopi". 8 krajnjim ograncima se nalazi samo jedna tra!eida sa paren!imskim tkivom koje je okru+uje. >avr)eci nerava u zupcima se nazivaju vodene stome ili hidatode i preko nji! se vr)i ispu)tanje vode < gutacija )to se uoava u vidu vodenik kapljica. 12

a liski se razlikuje epidermis lica i nalija. stoma/mm2, dok i! je na licu neznatno.

a epidermisu nalija se nalazi od $3 do $33

Okca i pupoljci :upoljak predstavlja zaetak lastara, odnosno lastar u malom jer se u njemu nalaze gotovo svi organi koje "e lastar imati kada se razvije. -vi organi su u vidu zaetaka, pa se za pupoljak jo) ka+e predstavlja embrionalno stanje lastara. :upoljke kod vinove loze mo+emo svrstati u tri kategorije1 pupoljke zimskog okca, zaperkov &letnji' pupoljak i spavajui pupoljak. %vi ovi pupoljci su po nainu postanka egzogenog porekla. >imsko okce i zaperkov pupoljak su sme)teni na kolencima u pazu!u lista zbog ega predstavljaju pazune pupoljke, dok se spavaju"i pupoljci nalaze ispod kore na vi)egodi)njim nadzemnim delovima okota. Zaperkov pupoljak, naziva se jo) i letnji pupoljak jer se formira i daje lastar u toku iste vegetacije. >aetak zaperkovog pupoljka se mo+e uoiti jo) na pupoljku u pazu!u lisne primordije u vidu inicijalni! "elija. 8 prole"e, sa porastom lastara prvo se u pazu!u lista formira zaperkov pupoljak koji u istoj vegetaciji daje lastar drugog reda- zaperak. 8 zavisnosti od sorte i povoljnosti uslova, zaperkov pupoljak mo+e da nosi i cvasti odnosno grozdove. e razvijaju se svi zaperkovi pupoljci u lastare, a mnogi od nji! daju kratke i tanke lastare koji se pri kraju vegetacije su)e i opadaju. Zimsko okce, predstavlja slo+eno okce jer ga ini ve"i broj pupoljaka koji se nalaze pod zajednikim omotaem < ljuspama. ?ormira se u pazu!u listova i to na svakom kolencu od osnove do vr!a lastara. @okom prve vegetacije se diferenciraju elementi okca, zatim okce miruje tokom zimskog mirovanja, da bi se od prole"a iz njega razvio lastar. ,orfolo)ka svojstva zimskog okca kao )to su veliina, oblik, slo+enost, boja i sl. su sortna obele+ja ali zavise i od mesta gde se okce nalazi na lastaru. :o veliini zimska okca mogu biti sitna &A$ mm', srednje krupna &$-5mm' i krupna &B$mm'. /eliina okaca zavisi od nji!ove slo+enosti i diferenciranosti pupoljaka u njima. -kca pri osnovi lastara su sitnija jer sadr+e 1-2 pupoljka, a takoe okca koja se nalaze na debljim lastarima su krupnija u odnosu na okca sa tanji! lastara. :o obliku zimska okca mogiu biti kupasta, loptasta, poluloptasta, u reasta, lukoviasta itd. 8 zavisnosti od ugla koji uzdu+na osa zimskog okca zaklapa u odnosu na osu lastara, okca mogu biti prijanjajua, ukoliko je ugao manji i odstojea kada je ugao ve"i. Coja zimski! okaca je tokom vegetacije zelena ili razni! nijansi crvene boje, a pri sazrevanju lastara, za)titne ljuspe oplutnjavaju i dobijaju mrku boju. Desto su na zimskom okcu tokom vegetacije prisutne pauinaste malje. >imsko okce je sme)teno na kolencu sa +ljebaste strane na ispupenju koje se naziva jastui &sl. 15'. jega ini paren!imsko tkivo kojim je okce u vezi sa dijafragmom. %a spoljne strane okce obavijaju dve ljuspe koje se svojim ivicama dodiruju, a pri vr!u mogu biti i malo razmaknute tako da se na tom mestu uoavaju vunaste dlaice koje prorastaju iz unutra)njosti okca. -ve ljuspe imaju za)titnu ulogu i )tite okce od me!aniki! o)te"enja i prodora vlage. 9spod ljuspi, a takoe i oko svi! pupoljkaka i zaetaka organa u okcu nalazi se vunasti sloj koga ine gusto isprepletane malje. ji!ova uloga je da )tite osetljive delove okca od niski! zimski! temperatura. -d ve"eg broja pupoljaka u okcu, mo+e se uoiti da se u sredi)njem delu nalazi jedan krupniji pupoljak koji se naziva glavni pupoljak! -vaj pupoljak je u odnosu na ostale 1(

pupoljke zimskog okca u najve"em stepenu izdiferenciranosti. Dini ga 6-12 zaetaka kolenaca, na kojima se nalaze lisne primordije, zaesi cvasti, ra)ljika i inicijalne "elije koje "e dati zaetke pazu)ni! pupoljaka. a vr!u pupoljka se nalazi vegetaciona kupa lastara ije "elije u prole"e poinju sa intenzivnom deobom usled ega lastar raste. @okom porasta lastara formiraju se ostale internodije sa organima koje nose. -stali pupoljci u okcu koji su sme)teni kru+no oko glavnog pupoljka nazivaju se suoice, sitniji su i mo+e i! biti od 1 do 4, obino 2 < (, retko vi)e. %uoice su na ni+em stepenu izdiferenciranosti usled ega su otpornije na niske zimske temperature. 8koliko doe do o)te"enja glavnog pupoljka, obino se u lastare razvijaju jedna do dve suoice. f e %l. 15. 8zdu+ni presek zimskog okca a' glavni pupoljak b' suoice c' zaeci kolenaca i internodija d' lisne primordije e' zaeci cvasti f' za)titne ljuspe

d c

:ri osnovi lastara, na internodijama i kolencima koji su u vidu nabora, nalaze se sitna, )iljata zimska okca koja su se formirala u pazu!u privremeni! listi"a. -va okca se nazivaju uglasta zimska okca i sastoje se iz jednog do dva pupoljka. ajvi)e po polo+aju od nji! se naziva crno okce. #od ve"ine sorti su nerodna, osim kod neki! veoma rodni! sorti u povoljnim uslovima iz nji! se mogu razviti rodni lastari. %l. 16. -kca pri osnovi lastara 1' uglasta okca 1a' crno okce 2' prvo pravo zimsko okce

2 1a

"pavajui &slepi, pritajeni' pupoljci nazivaju se jo) i spavaju"a okca iako im je graa uglavnom veoma prosta. alaze se ispod kore vi)egodi)nji! delova okota &stablo, kraci, rodni vorovi' i vode poreklo od suoica i zimski! okaca iz iji! pupoljaka se nisu razvili lastari. :rilikom razvoja glavnog pupoljka zimskog okca u lastar, suoice ostaju pri njegovoj osnovi i 12

prilikom debljanja dvogodi)nje loze prekriva i! kora. @akoe i zimska okca koja nisu dala lastare, a pupoljci su im +ivi, prelaze u kategoriju spavaju"i! kada i! prekrije kora. %pavaju"i pupoljci mogu dugo godina da zadr+e latentno stanje jer im se "elije vegetacione kupe usporeno dele &em rionalni porast'. #ada doe do zastoja u nji!ovom porastu, prekrivaju i! deblji slojevi drveta i ona uginu. @okom svake vegetacije razvija se jedan odreen broj lastara iz spavaju"i! pupoljaka, ali do masovnije pojave ovi! lastara dolazi u sluaju o)te"enja zimski! okaca na jednogodi)njoj lozi, o)troje rezidbe i sl. Lastari koji se iz nji! razvijaju su uglavnom nerodni i nazivaju se jalovaci. 9zmeu lastara koji su se razvili iz zimski! okaca i jalovaka nema morfolo)ki! razlika osim )to jalovaci uglavnom nemaju cvasti, mada kod neki! veoma rodni! sorti u povoljnim uslovima mogu da i! formiraju. >imska okca koja su se formirala na jalovacima normalne su rodnosti kao i okca na lastarima sa dvogodi)nje loze. ;alovaci se mogu koristiti za rodne elemente, ukoliko imaju odgovaraju"u debljinu i odrvenelost.

Morfoloki opis cvasti i cveta Evast vinove loze je slo+ena monopodijalna, tipa metlice. ?ormiraju se na pupoljcima zimski! okaca i zaperkovom pupoljku, a uoavaju se na lastarima kada dostignu du+inu od 1$-23 cm. a rodnom lastaru cvasti se mogu javiti od 2 do 6 kolenca, a kod ve"ine sorti naje)"e se nalaze od ( do $ kolenca. Evasti se nalaze na ravnoj strani lastra i to tako da se na dva susedna kolenca nalazi po cvast, slede"e vi)e kolence je bez cvasti, a zatim na slede"a dva se nalaze cvasti ili ra)ljike i tako do vr!a lastara. akon poslednje cvasti razvijaju se samo ra)ljike takoe po opisanom rasporedu. #od ve"ine sorti rodni lastari nose 1 do ( cvasti, ree vi)e.

1$

%l. 17. Evast vinove loze. a - vor dr)ke cvasti %l. 23. :relazni oblici izmeu cvasti i ra)ljike

Evast vinove loze se sastoji iz glavne ose i boni! ogranaka koji se zavr)avaju cvetnim pupoljcima. *eo glavne ose od mesta spajanja sa lastarom pa do prvog bonog grananja naziva se dr)ka cvasti. a dr)ki cvasti uoljivo je jedno zadebljanje < vor dr)ke cvasti, na kojem se mo+e razviti ra)ljika ili odreeni prelazni oblici izmeu ra)ljike i cvasti &%l. 17 i 23'. #od pojedini! sorti na voru dr)ke cvasti se mo+e razviti i ve"a cvast od koje nakon oplodnje nastaje grozd koji se naziva krilce. .lavna osa cvesti se grana na bone ogranke i to naje)"e do tre"eg reda tako da se na ovim poslednjim ograncima nalaze naje)"e po tri cvetna pupoljka. %rednji pupoljak je najrazvijeniji i on uglavnom bude oploen i daje bobicu dok se ostala dva su)e i opadaju.

14

Graa cveta - Evet vinove loze spada u grupu petodelni! cvetova. Evetni listi"i su rasporeeni kru+no na cvetnoj lo+i tako da se sa spoljne strane nalazi krug pet a)ini! listi"a, zatim drugi krug ini pet krunini listi"i, tre"i krug su pra)nici koji! takoe ima pet i u sredini je tuak. Evetni pupoljak je sitan, zelenkaste boje i bez izra+enog mirisa. Evetna lo+a na kojoj se nalaze navedeni listi"i predstavlja pro)irenje cvetne dr)ke. Da)ini listi"i su dosta sitni, zelenkaste su boje i imaju tupe zupce. ;asno su uoljivi tek pod odreenim uve"anjem. #runini listi"i su srasli svojim ivicama i vr!om jedan za drugi i grade cvetnu kapicu. 9spod cvetne kapice nalaze se pra)nici i tuak. :ra)nici su rasporeeni zajedno sa nektarnicima kru+no oko osnove plodnika tako da se pra)nici i nektarnici naizmenino smenjuju. #od vinove loze nektarnici ne lue nektar ve" sadr+e eterino ulje koje je blagog i prijatnog mirisa. :lodnik tuka ima dve komore i u svakoj se nalaze po dva semena zametka &%l. 21'.

%l. 21. 1 - Evetni pupoljak < zbacivanje krunini! listi"a 2 - *elovi cveta1 a' b' c' d' e' f' cvetna dr)ka cvetna lo+a prvi krug nektarnika drugi krug nektarnika plodnik pra)nik

Evetni pupoljak vinove loze u odnosu na ve"inu biljni! vrsta cveta specifino jer mu se krunini listi"i ne otvaraju zvezdasto ve" spadaju sa cveta u vidu kapice. %a sazrevanjem mikro i makro sporangija, pra)ni konci se ispravljaju i izdi+u krunine listi"e koji se pri osnovi odvajaju od cvetne lo+e ali i dalje ostaju spojeni svojim obodom i vr!om. a taj nain oni se naje)"e odbacuju sa cveta, dok u uslovima pove"ane vlage vazdu!a &ki)a, magla i sl.' ostaju slepljeni na cvetu zbog ega kod ti! cvetova nije mogu"a stranooplodnja ve" samo samooplodnja.

15

Tipovi cveta :o svojim morfolo)kim i funkcionalnim osobinama, cvetovi razliiti! vrsta i sorti vinove loze se mogu svrstati u dve grupe. :rvu grupu ine normalni ili pravilni cvetovi, a u drugu grupu se svrstavaju nepravilni cvetovi. 8 grupi normalni! cvetova nalaze se tri tipa cveta1 1. ,orfolo)ki i funkcionalno dvopolan < !ermafroditan, 2. ,orfolo)ki dvopolan, funkcionalno +enski, (. ,orfolo)ki i funkcionalno mu)ki tip cveta. ,orfolo)ki i funkcionalan dvopolan tip cveta je prisutan kod ve"ine sorti vinove loze. 9ma potpuno razvijene pra)nike koji su postavljeni pod uglom od oko 2$o u odnosu na tuak, a antere su u nivou +iga. :lodnik je normalno razvijen sa funkcionalnim semenim zamecima. Fenski tip cveta ima normalno razvijen tuak i sve njegove delove, dok su pra)nici rudimentirani. :ra)ni konci su povijeni nadole i u anterama se nalaze sterilna polenova zrna. #od sorti sa ovakvim tipom cveta mogu"a je oplodnja samo sa polenom drugi! sorti. ,u)ki tip cveta ima normalno razvijene pra)nike sa funkcionalnim polenom dok je plodnik u odreenom stepenu rudimentiran sa neformiranim semenim zamecima. 9zmeu ova tri tipa cveta javljaju se prelazni oblici koji se nazivaju tipski varijeteti. ajkarakteristiniji su varijeteti izmeu !ermafroditnog i +enskog cveta i izmeu mu)kog i !ermafroditnog &%l. 22'.

%l. 22. ,u)ki tip cveta &1, 2', !ermafroditan tip &(', +enski tip sa uspravnim i povijenim pra)nicima &2, $' #od sorti sa morfolo)ki i funkcionalno dvopolnim cvetom u cvastima se mogu na"i +enski i mu)ki tipovi cveta i prelazni tipovi. *ivlja loza &#itis silvestris' i amerike vrste su dvodome biljke. -sim tipova cvetova koji spadaju u grupu pravilni!, postoje i tipovi koji su u odreenom stepenu defektni i oni spadaju u grupu nepravilnih cvetova. -ni mogu biti morfolo)ki pravilni ali sa odreenim anatomskim nepravilnostima i to naje)"e sa defektnim semenim zamecima, a mogu biti i sa morfolo)kim anomalijama.

16

Morfoloki opis grozda, bobice i semenke

Ggozd nastaje iz cvasti nakon oploenja odreenog broja plodnika koji daju bobice. .rozd se sastoji iz epurine &peteljkovina, ogrozdina' i o ica. Gepurinu koja predstavlja skelet grozda ini glavna osovina sa bonim ograncima i peteljicama. *eo glavne osovine od mesta spajanja sa lastarom do prvog bonog ogranka naziva se peteljka grozda. a voru peteljke mo+e se uoiti o+iljak od otpale ra)ljike ili se nalazi ra)ljika, a kod neki! sorti i manji ili ve"i grozd < krilce. ,e!anikim odvajanjem bobica na peteljici ostaje snop prekinuti! sprovodni! sudova koji se naziva etkica. @okom vegetacije, )epurina je zelena, a sa sazrevanjem bobica jedan deo pet %vojstva grozda kao )to su oblik, veliina i zbijenost su u velikoj meri sortna svojstva ali su i pod znatnim uticajem uslova spoljne sredine. -blik grozda zavisi od du+ine boni! ogranaka prvog reda du+ glavne osovine. @ako razlikujemo pet osnovni! oblika grozda1 valjkast, kupast, valjkasto-kupast, krilast i razgranat &%l. 2('.

17

%l. 2(. -blici grozda1 a' valjkast b' kupast c' razgranat d' krilast e' valjkasto-kupast

#od valjkastog oblika, svi boni ogranci prvog reda po du+ini glavne osovine su uglavnom iste du+ine. #od kupastog, boni ogranci pri osnovi grozda su najdu+i i postepeno se skra"uju prema vr!u tako da se grozd postepeno su+ava. /aljkasto-kupast grozd ima kupastu formu pri osnovi, a donji deo je valjkast. #rilast grozd ima izra+en prvi boni ogranak koji ini zaseban manji ili ve"i grozd. 0azgranat oblik grozda ima duge bone ogranke, tako da izgleda kao da je grozd sastavljen od ve"eg broja manji! grozdova. -sim ovi! osnovni! oblika postoji i prelazni tipovi.

/eliina grozdova se mo+e izraziti na osnovu nji!ove mase ili du+ine &%l. 22'. .rozdovi mogu biti veoma sitni, sitni, srednje krupni, krupni i veoma krupni. -dnosno veoma kratki &oko 13cm', kratki &oko1$cm', srednji &oko 23 cm', dugi &oko 2$cm' i veoma dugi &vi)e od (3cm'.

23

%l. 22. /eliina grozda, &-9/ Eodes o 232'1 1 /eoma sitan #ober $bb ( %itan Curgundac crni $ %rednje krupan Gasla bela 5 #rupan 0izvanac 7 /eoma krupan 9nji blan
*u+ina

Girina

>bijenost grozda neke sorte se ocenjuje na osnovu mogu"nosti pomeranja bobica u grozdu. #od veoma zbijeni! i zbijeni! grozdova bobice se ne mogu pomerati jedna u odnosu na drugu, a kod veoma zbijeni! su toliko pripijene tako da su usled toga i deformisane. #od srednje zbijenog grozda bobice se mogu blago razmicati ali grozd ne menja svoj oblik kada se spusti na ravnu povr)inu. #od rastresitog i veoma rastresitog grozda, bobice su manje ili vi)e udaljene jedna od druge i grozd se ra)iri kada se spusti na ravnu povr)inu. obica je plod vinove loze u u+em smislu. astaje razrastanjem plodnika nakon oplodnje pri emu se stubi" plodnika i pra)nici sasu)uju i otpadaju. a bobici, na mestu otpalog stubi"a se mo+e uoiti o+iljak koji se naziva pupak. -plodnjom semeni! zametaka nastaju semenke. -blik bobice zavisi od odnosa njene du+ine i )irine. a osnovu oblika bobica mo+e biti spljo)tena, okruglasta, ovalna, izdu+ena i veoma izdu+ena. :ored ovi! osnovni! oblika postoji i itav niz specifini! oblika kao )to su1 jajasta, ornuto jajasta, srcasta, kru)kasta, kriva itd.&%l. 2$'. #od pljosnate bobice njena )irina je ve"a od du+ine, tako da je odnos du+ine prema )irini manji od 1. -kruglasta bobica ima pribli+no jednaku du+inu i )irinu pri emu je nji!ov odnos od 1,3 do 1,1. #od ovalne bobice odnos du+ine prema )irini je od 1,1 do 1,(. 9zdu+ena bobica ima odnos od 1,( do 1,4 i kod veoma izdu+ena bobica ovaj odnos je ve"i od 1,4. %l. 2$. -blik bobice, &-9/ Eodes 1. 2. (. 2. $. /eoma izdu+ena 9zdu+ena -valna -kruglasta :ljosnata
o

22('1 4. ;ajatsa Cikane 5. @upo jajasta H!meur bou a!meur 6. -brnuto jajasta ,uskat aleksandrijski 7. #riva %anta paula

#alili -livet crni 0izvanac Gasla bela -

21

#ao i kod grozda, i veliina bobica se mo+e okarakterisati na osnovu mase i du+ine. :o svojoj masi bobica mo+e biti veoma sitna, sitna srednje krupna, krupna i veoma krupna. a osnovu du+ine bobica mo+e biti veoma kratka &oko 13mm', kratka & do 15mm', sredenje duga &do 22mm', duga &do (1mm' i veoma duga &vi)e od (1mm'. :odela bobica po veliini, &-9/ Eodes 1 /eoma sitna ( %itna $ %rednje krupna 5 #rupna 7 /eoma krupna #orintsko crno 0izling :ortugizac ,uskat aleksandrijski 0ibijer
o

223'1

Cobica se sastoji iz poko+ice &epikarp', mesnatog dela &mezokarp i endokarp' i semenki &%l. 24'. :oko+ica je vi)eslojni za)titni spoljni omota koju ine epidermis i !ipodermalni sloj. =pidermis se sastoji iz jednog sloja "elija koji je sa spoljne strane pokriven za)titnim slojevima < kutikulom koja )titi bobicu od isu)ivanja i pepeljkom < vo)tani sloj koji )titi poko+icu od prekomernog vla+enja. :epeljak se kod ve"ine sorti uoava kao sedefasta prevlaka preko poko+ice. Iipodermalni sloj ini 13 < 1$ slojeva "elija nepravilnog oblika. :oko+ica je bogata razliitim organskim i neorganskim materijama od koji! poseban znaaj za vinarstvo imaju bojene i aromatine materije. :oko+ica je tokom vegetacije zelene boje, a u punoj zrelosti mo+e biti zeleno-+uta, +uta, svetlije ili tamnije crvena, plava do crna. #od zeleni! bobica, epidermis sadr+i pigment !lorofil i vr)i se fotosinteza, a kasnije sa dobijanjem sortne boje na mestu stoma se nalaze lenticele koje se na poko+ici uoavaju u vidu sitni! smei! takica.

22

%l. 24. H < spoljni izgled bobice C < uzdu+ni presek1 a' jastui" b' sprovodni snopi"i c' semenke d' sredi)ni snopi"i e' meso f' poko+ica

,esnati deo bobice je izgraen od paren!imski! "elija sa krupnim vakuolama iji je sok bogat )e"erom i drugim organskim i mineralnim materijama. /e"i deo mesa ini mezokarp, dok je endokarp tanji sloj koji okru+uje semenke, a razlikuje se od mezokarpa po ne)to sitnijim "elijama i ve"oj vrstini. #roz mezokarp se od peteljice prote+u provodni snopi"i i to u tri pravca. ;edan deo se prote+e ispod poko+ice u vidu mre+e, drugi deo prolazi kroz sredinu bobice do pupka, a tre"a grupa sprovodni! snopi"a polazi od peteljice do svake semenke. !emenka nastaje iz semenog zametka posle oploenja. 8 bobici mo+e biti do etiri semenke, a naje)"e imaju 1-( dobro razvijene, )to zavisi od uslova oploenja. #od neki! sorti u bobicama nema semenki ili su rudimentirane tako da se ne ose"aju pri jelu. @akve sorte se nazivaju besemene. -blik semenke je razliit ali kod ve"ine sorti #! vini$era semenke su ovalno-kru)kaste. %emenku ini jedan srcasto-ovalan deo koji se su+ava u kljun semenke u kojem se nalazi klica. %trana semenke koja je okrenuta ka poko+ici naziva se lena &dorzalna' i suprotna strana je trbu)na &ventralna' &%l. 25'. :reko lene strane pru+a se brazda koja u gornjem delu ima malo udubljenje u kojem se nalazi halaza < mesto spajanja semenke sa sprovodnim snopi"ima. :reko trbu)ne strane prostire se jedno uzdu+no ispupenje koje se naziva ra$e.

2(

%l. 25. %emenka 9 < trbu)na strana 99 < lena strana 1' urez 2' rafe (' !alaza 2' udubljenje na trbu)noj starni $' kljun

99

%emenke se osim po obliku mogu razlikovati kod razliiti! sorti i po masi, du+ini i boji. Coja zreli! semenki je svetlije do tamnije smea, )to je znak pune zrelosti bobice. :o veliini semenke mogu biti, &-9/ Eodes 1 /eoma kratke ( #ratke $ %rednje duge 5 *uge 7 /eoma duga #adarka .rena) crni Curgundac crni 0ibijer #! rotundi$olia
o

222'1

%a spoljne strane semenku obavija troslojni za)titni omota < semenjaa. 8nutra)nji deo ini !ranljivo tkivo < endosperm i u kljunu se nalazi klica.

22