1999/2000. D.Bulatović - A.

Milosavljević, MDSCG 36

Autori aplikacije Međunarodnog standarda muzejske dokumentacije za

potrebe Centralnog registra muzejske mreže Crne Gore:
Mr Dragan Bulatović, dbulatov@f.bg.ac.yu
Angelina Milosavljević, amilosav@f.bg.ac.yu

Autor kompjuterskog programa za primenu MDS Crne Gore:

Nikola Todić, btodic@f.bg.ac.yu

Autor projekta mrežne distribucije MDS Crne Gore:

Petar Kosanović, pkosanov@f.bg.ac.yu

Seminar za Muzeologiju i zaštitu kulturnih dobara

Odeljenje za Istoriju umetnosti
Filozofski fakultet
Čika-Ljubina 18-20
Beograd, 11000

DOKUMENTACIJSKI STANDARD ZA
TREZORIRANJE MUZEALIJA U CENTRALNOJ
MUZEJSKOJ SLUŽBI CRNE GORE

Imajući u vidu da se muzealija, kao dokument prve vrste, mora dokumentacijski

opisati, jezikom informatike, priredili smo standard, koji se oslanja na međunarodni
standard trezoriranja muzealija, po preporuci UNESCO-vog Međunardnog saveta za
muzeje (ICOM), odn. njegovog Komiteta za muzejsku dokumentaciju (CIDOC), koji je
obuhvatan za kompleksan muzej.

Uz Standard muzejske dokumentacije prilažemo i ICOM-ovu preporuku za

registraciju predmeta pri ulasku u muzej, bez obzira na to da li se tom predmetu
potvrđuje svojstvo svedočanstva ili ne, a radi obezbeđenja neophodnog obima
informacija koje se tiču njegovog života u muzeju. Ovaj minimalni opseg registracije
predmeta po njegovom ulasku u muzej primenjiv je i manuelnim i u kompjuterskim
sistemima registracije. Uz ovu preporuku prilažemo i neophodno uputstvo za
beleženje inventarnog broja na muzealiju

Muzejski dokumentacijski standard Crne Gore (u daljoj komunikaciji MDS Crne

Gore) obezbeđuje potpun dokumentacijski opis muzealije, a on je uslov pouzdane
identifikacije muzealnosti. Samo ako su ta dva uslova ispunjena možemo računati na
trajno očuvanje kulturnog nasleđa i mogućnost baštinjenja njegovih vrednosti.
Osnovna struktura dokumentacijskog opisa u MDS Crne Gore je sledeća:

1
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

Poglavlje (I) IDENTIFIKACIJA MUZEALIJE treba da nedvosmisleno locira,

vlasnički odredi i konačno signira muzejski predmet. (Polja unosa 1-1.8)

Poglavlje (II) OPIS MUZEALIJE je razdeljen na :

(1) vizuelnu identifikaciju (2.1)
(2) nomenklaturnu specifikaciju, terminološki opis i IMENOVANJE muzealije
(polja unosa 2.2-2.12)
(3) opis nosioca muzealnosti (polja unosa za materijal: 2.13, tehniku: 2.14,
dimenzije: 2.15, fizički izgled: 2.16)
(4) opisa značenja (polja unosa za sadržaj: 2.17, napise: 2.18, kontekste: 2.19)

Poglavlje (III) POVEST MUZEALIJE i muzealizacije obezbeđuje podatke koji će

potvrditi svedočanstvenost muzejskih predmeta. Beleži se povest:
(1) proizvođenja (polje unosa 3.1-3.5)
(2) funkcije i upotrebe (polje unosa 3.6-3.7-3.11)
(3) sakupljanja i kolekcioniranja (polje unosa 3.12-3.26)

Poglavlje (IV) DOKUMENTACIJSKE REFERENCE predstavlja mikro referalni

centar podataka u vezi sa jednom muzealijom. Ovi podaci spadaju u informacije o
dokumentima, u pravnom i formalnom smislu, koji se tiču muzejskog predmeta, i koji
mogu biti prilagođeni prema potrebama svakog muzeja ponaosob. Imajući u vidu
dosadašnju praksu muzejskih ustanova u Jugoslaviji, a usled potrebe revizija
dokumentacija koje su česte u našim uslovima, a da bi se u tim uslovima lakše
koordiniralo, dali smo listu predloga unosa, s pažnjom na to da reference za
dokumentaciju treba da budu standardne da bi olakšale pretragu podataka.

2
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

Kompjuterski program za primenu MDS Crne Gore napravljen je tako da odražava

četvoročlanu strukturu Standarda. Prvi prozor odmah vidljivih podataka je uvek
obavezan, tj. on predstavlja minimum dokumentacijskog standarda. Polja koja su u
ovom prozoru stalna automatski se ponavljaju, odn. ne treba ih dokucavati za svaki
predmet (naziv centralne dokumentacije, i sl.), a polje «Inventarni broj centralnog
registra Muzejske dokumentacije Crne Gore» se automatski generiše iz drugih polja.

Shema dokumentacijskog opisa u MDS Crne Gore izgleda ovako:

1. IDENTIFIKACIJA MUZEALIJE (nosilac zaštite, lokacija 1.1.-1.3, 1.8 i

inv.brojevi 1.4-14.2 i datum i način ulaska 1.5-1.7)

3. POVEST 2. OPIS MUZEALIJE

3.1-3.5 proizvođenja 2.1 Vizelna identifikacija

3.6-3-11 funkcije i 2.2 –2-17 determinacija i imenovanje
upotrebe Opis nosioca muzealnosti:
3.12-3.26 sakupljanja 2.13: materijal:, 2.14 tehnika, 2.15 dimenzije:
i kolekcioniranja 2.16 fizički izgled:
muzealije Opis značenja
2.17 sadržaj, 2.18 napise, 2.19 kontekste:

4. DOKUMENTACIJSKE REFERENCE (4-4.12)

3
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

DOKUMENTACIJSKI STANDARD ZA CENTRALNI

REGISTAR MUZEJA CRNE GORE

0 Ime institucije koja dokumentuje muzealiju

Puno ime institucije, kao i ime države.
Ovo polje treba automatski da se ponavlja na svakom kartonu.

IDENTIFIKACIJA MUZEALIJE

1.1 Država
Ime države u kojoj se muzealija nalazi.
Uneti puno ime, a ne skraćenicu.

1.2 Institucija u kojoj se muzealija nalazi

Ime institucije u kojoj se muzealija trenutno nalazi.
Ako je predmet zakupljen, ime izvora treba zabeležiti u polju »1.3 Ime institucije koja
je vlasnik predmeta«.
Ako je predmet pozajmljen iz neke druge institucije, ovde treba da stoji ime institucije
koja ga je pozajmila.
Treba uneti puno ime, ne skraćenicu.

1.3 Ime institucije koja je vlasnik muzalije

Ime vlasnika muzealije.
Ako je predmet pozajmljen (dato u polju »1.5 Metod akvizicije ili ulaska«), uneti ime
institucije koja je pozajmila predmet. Ovo polje uvek mora da se popuni, čak i kada se
podatak poklapa sa podatkom iz polja »1.2 Institucija u kojoj se predmet nalazi«.
Uneti puno ime institucije i ime zemlje u kojoj se nalazi institucija, a ne skraćenicu.

1.3.1 Ime odeljenja, odseka ili zbirke u kojoj je muzealija deponovana

1.4 Broj inventara Centralnog registra muzeja Crne Gore

1.4.1 Broj inventara muzeja koji je vlasnik muzealije

Ovo je jedinstveni broj za identifikaciju muzealije, koji muzealiji daje vlasnik i koji je
upisan na sam muzejski predmet ili je njemu nedvosmisleno pripojen.
Ako sam broj inventara nije jedinstven u okviru institucije, u polju »1.3 Ime
institucije koja je vlasnik muzealije« mora da se doda informacija o odeljenju i/ili
zbirci.
Ako je neophodno da se načine posebne beleške o pojedinačnim delovima jednog
predmeta, svaka od ovih beležaka treba da sadrži identifikaciju delova kao sufiks
inventarnog broja. Ako je moguće, ovaj sufiks treba da se doda samom muzejskom
predmetu.

4
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

Ako se radi o primerku koji je sastavljen od izvesnog broja sličnih elemenata,

dovoljno je ustanoviti jednu belešku za primerak sa brojem elemenata zabeleženih u
polju »2.17 Fizički opis muzealije«.
Ako komponente koje čine stavku imaju različite inventarne brojeve, treba zabeležiti
unakrsne reference na ostale brojeve u dokumentaciji.

1.4.2 Broj inventara zbirke

1.5 Metod akvizicije ili ulaska predmeta u muzej

Metod kojim je predmet ušao u muzej, bilo u trajno vlasništvo, bilo kao dugoročna
pozajmica.
Termin koji će se upotrebiti mora biti u skladu sa perspektivom muzeja. Na primer:
predmet koji je donet u muzejsku zbirku, a zatim ga je muzej i kupio, smatraće se
»kupovinom«.
Obavezno je koristiti listu termina:
 Donacija
 Sakupljanje
 Konfiskacija
 Iskopavanje
 Razmena
 Poklon
 Pozajmica
 Kupovina
 Restitucija
 Nepoznato

1.6 Datum akvizicije ili ulaska

Datum akvizicije ili datum ulaska muzealije u instituciju.
Ako je tačan datum akvizicije nepoznat, uneti datum prvog pomena muzealije u
muzeju, koji će biti određen beleškom »najraniji pomen«.
Ovaj podatak ne treba brkati sa datumom ulaska u zbirku.
Uneti pun datum u formi: dd.mmm.gggg.

1.7 Izvor akvizicije

Naziv prethodnog vlasnika (osobe ili institucije) od kog je muzealija nabavljena.
U slučaju da je upitanju osoba, navesti porodično ime (koje treba da ustanovi
alfabetsku klasifikaciju u skladu sa kulturnim tradicijama), a zatim lično ime (jedno ili
više). Kada je u pitanju institucija, uneti celo ime, ne skraćenicu.

1.8 Trajna lokacija muzealije

Precizna lokacija u ili izvan muzeja na kojoj se muzealija normalno nalazi, kao što je
polica u trezoru ili vitrina u galeriji...
Da bi se olakšalo pronalaženje, uneti informaciju po redu od opšteg mesta ka
posebnom (na primer, Etnografska zbirka, A 17). Da bi se zabeležila informacija o
«kretanju» muzealije, muzej treba da koristi neki sistem da bi uneo privremene
lokacije i datume premeštanja.

5
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

6
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

OPIS MUZEALIJE

2.1 Reprodukcija muzealije

Jedna ili više reprodukcija, koje se mogu koristiti za identifikaciju muzealije.
Zabeležiti referentni broj reprodukcije/a, koje mogu biti: fotografija, crtež ili
digitalna fotografija. Ovo polje treba da korespondira sa dodatnim podacima iz
»Dokumentacijske reference« (polje »4.6.1« do »4.6.6«)
Ako je moguće uz belešku priložiti i primerak reprodukcije.
Dostupnost reprodukcije je naročito značajan dokaz u slučaju da muzealija bude
ukradena.

2.2 Vrsta muzealije

Klasifikacija po vrstama muzealija.
Polja: «2.2 Vrsta muzealija», «2.9 Naziv predmeta», «3.6 Funkcija predmeta» i «3.7
Upotreba» moraju međusobno biti konzistentna.
Da bi se olakšalo pretraživanje, treba izabrati jedan termin.
Obavezno je koristiti priloženu terminologiju:

1 Arheološka
2 Antropološka
3 Etnografska
4 Prirodnjačka
5 Tehnička
6 Istorijsko-umetnička
7 Istorijska

7
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

Podvrsta muzealija
Klasifikacija prema načinu sticanja muzealnosti.
Ovo polje treba da se koristi za širu klasifikaciju sa specifičnim tehnikama
proizvodnje koje se beleže u polju «2.14 Tehnika».
Ova klasifikacija, kao i prethodna, treba da olakša grupisanje i pronalaženje
muzealija.
Obavezno je koristiti (odnosno dopisati u podvrstama ono što nedostaje) sledeću
terminologiju:

2.2.1 Arheološka muzealija (u daljoj komunikaciji Arh):

 Arhitektonski element – deo građevine: stub, kapitel, arhitektonska plastika,

praistorijski lep
 Monumentalno slikarstvo: zidno, podno, svodno
 Nadgrobni spomenik: stela, stećak, bilo koji deo grobne arhitekture
 Urna: keramička, staklena
 Nameštaj
 Oružje:defanzivno (štit, šlem …), ofanzivno (mač, koplje …)
 Alatka: kremena, kamena, metalna
 Oruđe
 Posuđe: keramičko, stakleno, metalno
 Skulptura/sitna plastika: figurine: keramičke, metalne, kamena plastika
 Nakit
 Novac
 Pribor: lekarski, zanatski (zlatarski …), lični (toaletni …)

8
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

2.2.2 Antropološka muzealija (u daljoj komunikaciji Ant):

 Skeletni ostaci: ljudski, životinjski

 Organski ostaci: hrane, tkanina, koprolita,

2.2.3 Etnografska muzealija (u daljoj komunikaciji Etn):

 Pokućstvo: nameštaj, posuđe, ukrasni predmet, predmet za osvetljenje, pribor

za higijenu, igračke
 Odeća : muška, ženska, dečja
 Obuća: muška, ženska, dečja
 Nakit
 Oružje
 Alat
 Oruđe
 Prevozna sredstva
 Nadgrobni spomenici
 Obeležja i spomenici
 Obredno-religijska
 Maketa: kuća, naselja, privrednih objekata
 Zapisi: obredno-religijski, socijalni

9
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

2.2.4 Prirodnjačka muzealija (u daljoj komunikaciji Prn):

2.2.5 Tehnička muzealija: (u daljoj komunikaciji Teh):

2.2.6 Istorijsko-umetnička muzealija: (u daljoj komunikaciji IU):

 Arhitektonska plastika i dekorativni elementi konstrukcije

 Skulptoralna: vajarsko delo, klesarsko delo, rezbarsko delo, kombinovano delo
 Slikarska: monumentalna slikarija (podna, zidna, svodna, fasadna), ikonopis i
štafelajna slikarstva, minijatura
 Grafička: predložak, matrica, autorski otisak, tiražni umnožak
 Dekorativna: enterijerski ukras: štuko, rezbarija, slikarija, kovina, liv, pozlata,
vitraž; eksterijerski ukras: fasadni, baštenski i portativni ukras i aplikacija
 Umetničko-zanatski obrađen: metal, kost, sedef, mineral, emalj, staklo,
keramika, drvo, nameštaj, tekstil, kostim, okov i povez rukopisa i knjiga,
pribor za pisanje i slikanje
 Reproduktivna: fotografija, video, TV i MultiMedijalni rad, WWW, grafički
dizajn, reklamni i štampani medij
 Proširenih medija: prostorni i vremenski događaj, ambijentalna umetnost,
instalacija…

2.2.7 Istorijska muzealija: (u daljoj komunikaciji Ist):

- diplomatička
- heraldička
- hronologijska
- oružje
- oruđe
- realije
- arhivalije
- ordenje
- novac

2.3 Oblik muzealije

Za prirodnjački materijal: fizički izgled primerka (jaje, koža, kost, skelet, otisak,
biljka, fosil, gnezdo). Za humanistički: kvadar, heksagonalni oblik, kružni, itd.

2.4 Deo tela (ovo polje popunjavati samo za Ant i Prn)

Specifični deo tela. Podatak naročito relevantan za paleontologiju.

2.5 Pol (ovo polje popunjavati samo za Ant i Prn)

Pol primerka (muški, ženski, nepoznat).

2.6 Doba ili faza (ovo polje popunjavati samo za Ant i Prn)
Doba ili faza evolucije primerka (odrastao, larva, hrizalid).

2.7 Klasa (ovo polje popunjavati samo za Ant i Prn)

Klasifikaciono ime primerka.

10
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

Ono mora biti zasnovano na standardnom sistemu klasifikacije ili taksonomiji

(angraecum sesquipedale, felis lybica, tragelaphus strepsiceros, sivatherium
maurisium, crotalus horridus, carboniferous limestone)

2.8 Uobičajeni naziv (ovo polje popunjavati samo za Ant i Prn)

Uobičajeni naziv primerka koji odgovara klasifikacionom imenu primerka (afrička
divlja mačka, žirafa....).

2.9 Naziv predmeta

Uobičajeno ime predmeta (npr. sekira, statueta, haljina, itd.) koje ne treba brkati sa
njegovim naslovom ili materijalom od koga je napravljen (npr. »statueta«, a ne
»konjanik«, »tegla«, a ne »terakota«).

2.10 Lokalni naziv (ovo polje popunjavati samo za Etn i Teh)

Lokalno ime predmeta (na primer, ime predmeta je «haljina»; lokalni naziv je
«boubou»)

2.11 Naziv na drugom jeziku (ovo polje popunjavati samo za Etn i Teh)
Uneti ime predmeta na drugom nacionalnom jeziku.

2.12 Naslov
Naslov ili ime koje je predmetu dao njegov proizvođač ili kolekcionar u odnosu na
njegovu ikonografiju.

2.13 Materijal
Materijali od kojih su napravljeni muzealija i njeni sastavni delovi (uključujući i
dekoraciju). Treba navesti materijal podloge, medija, aplikacije, kada se materijali
razlikuju, materijal od koga je muzealija sastavljena, kao i boju i geografski prostor sa
kog potiče materijal.
Često je neophodno koristiti izvestan broj termina da bi se opisao materijal od kog je
napravljena jedna kompleksna muzealija. On može da uključuje materijal tela
predmeta i materijal koji čini njenu patinu ili dekoraciju. Treba zabeležiti i
najspecifičniji termin i generički termin da bi se olakšalo istraživanje (drvo i
ebonovina, npr.).
Ako je moguće, ustanoviti hijerarhiju termina po redu važnosti.

2.13.1 Podloga (ovo polje popunjavati samo za Arh, Etn, IU, Ist i Teh)
2.13.2 Medij (ovo polje popunjavati samo za Arh, Etn, IU, Ist i Teh)
2.13.3 Aplikacija (ovo polje popunjavati samo za Arh, Etn, IU, Ist i Teh)

11
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

2.14 Tehnika (ova polja – 2.15.1-5 - popunjavati samo za Arh, Etn, IU,
Ist i Teh)
Tehnika kojom je napravljena ili proizvedena muzealija i njeni dekorativni elementi.
Može biti neophodno koristiti izvestan broj termina da bi se opisale primenjene
tehnike kada je u pitanju jedna složena muzealija.
Tehnike beležiti prema stadijumima proizvodnje muzealije (oblikovanju, sastavljanju,
dekoraciji i završnim radovima).

2.14.1 Opis
Prozni opis tehnika, medija, i nosača umetničkog dela (na primer, ulje na
platnu; jajna tempera, sa nimbovima od zlatnih listića, na drvetu; kararski
mermer na granitnoj osnovi).

2.14.2 Obim
Određeni deo predmeta sastavljen od određenog materijala koji je proizveden
ili stvoren korišćenjem određenih tehnika (na primer, površina, statua,
osnova).

2.14.3 Procesi ili tehnike

Sredstva, metoda, proces ili tehnika kojom je materijal korišćen u stvaranju
dela.

2.14.4 Procesi ili tehnike – ime

12
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

Ime procesa ili tehnike korišćene u stvaranju dela (na primer, crtanje,
skulptovanje, slikanje, impasto, okivanje, naslikavanje).

2.14.5 Procesi ili tehnike – alat

Ime alata koji je korišćen za stvaranje dela u odnosu na proces ili tehnku koja
je zabeležena u rubrici «Procesi ili tehnike» (na primer, pero, dleto, četkica,
slikarski nož).

2.15 Dimenzije
Informacije o veličini, obliku, obimu i dimenzijama muzealije, kao i maksimalnom
obimu/opsegu muzealije u njenoj izložbenoj poziciji i njena težina.
Treba navesti korišćenu jedinicu mere. Tipovi dimenzija koji se smatraju relevantnim
su:
visina - visina sa soklom - dužina - širina - dubina - debljina - prečnik - težina.
Tamo gde je neophodno, ovo polje može da se razradi tako da sadrži mere koje su
korisne za istraživanje, kao i dimenzije različitih komponenti predmeta.
Imenovati šta je merom obuhvaćeno. Na primer: prikaz, cela, pomoćni pripadajući
delovi muzealije (kao što su paspartu, postolje, ram, zaštitni držač i sl.)

13
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

2.15.1 Datum
Datum kada je merenje izvršeno, ili vremenski period u kome se zna da je
mera bila validna (na primer, maj 1970, 1842-1896).

2.15.2 Napomene o konvencionalnim nazivima veličina

Konvencionalno određenje dimenzija ili proporcija dela, koje determiniše
njegova vrsta (na primer, pola table, evropska ženska veličina 40).

2.15.3 Proporcionalne veličine

Odnos između veličine dela ili predmeta i veličine nekog drugog dela, na
primer, 1:10, prirodna veličina, ako je u pitanju maketa ili model.

2.15.4 Format
Opšti termin koji se koristi za opis konfiguracije, prorporcije ili veličine
muzealije, ako je u pitanju muzealija načinjena u elektronskim ili štampanim
medijima (na primer, VHS, Beta)

14
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

2.16 Fizički opis muzealije

Opšti izgled muzealije, iskazan generičkim pojmovima, bez reference na temu.
Ovo polje obezbeđuje informaciju koja je u vezi sa podacima o materijalu i tehnici, i
odnosi se na fragilnost muzealije.
U slučaju da je muzealija sastavljena od nekoliko komponenata, njihov broj treba da
se navede ovde, ili u posebnom polju (»Broj elemenata«).
Ovo polje je naročito važno kada su u pitanju ukradeni predmeti. Opis koji se ovde
daje, zajedno sa slikom, treba da omogući prepoznavanje predmeta. (S tim u vezi,
treba da se zabeleži svaka »upadljiva karakteristika«, kao ogrebotine, greške.)

2.16.1 Broj elemenata

2.16.2 Fizički izgled (Opis fizičkog izgleda muzealije, njene dekoracije,

uključujući elemente crteža i nazive motiva)

2.16.3 Indeksni termini (Termini koji karakterišu fizički opis muzealije, kao
medaljoni, lisnati, floralni, geometrijski ornament, arabeska, itd. Zapravo, to
su ključne reči za pretraživanje.).

15
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

2.17 Sadržaj: Opis teme ili ikonografije muzealije. (polja 2.17.1-4

popunjavati samo za Arh, Etn, IU, Ist)

2.17.1 Opis (Opis muzealije u terminima generičkih elemenata slike ili slika na
njoj, u njoj, ili njome. Primer: žena sedi u zatvorenom vrtu, sa detetom u
rukama, i pejsažom u daljini.)

2.17.1.1 Indeksni termini (Termini koji karakterišu ono što je opisano

delom. Ovo su generički termini, ne lična imena, kao žena, zatvoren vrt, dete,
molitveni, poklopac sarkofaga, drveće, ljiljani, pejsaž, oluja, oblaci. Zapravo,
to su ključne reči za pretraživanje.)

2.17.2 Identifikacija (Ime predstavljene teme: njena ikonografija. Ikonografija

jeste imenovana mitološka, fiktivna, religiozna ili istorijska priča dela, ili
njegova nenarativna sadržina u obliku ličnosti, mesta ili stvari. Na primer,
Madona sedi na niskoj stolici u vrtu sa biljkama i cvećem, okruženom zidom
od cigala. Kraj njenih nogu nalazi se vaza sa ljiljanima, i u levoj ruci ona drži
otvoren Stari zavet; knjiga je otvorena na Knjizi proroka Isaije 53….)

2.17.2.1 Indeksni termini (Identifikacija opisane teme, korišćenjem

kontrolisanog rečnika. Na primer, Bogorodica sa Hristom detetom, Tri Gracije,
itd. Zapravo, to su ključne reči za pretraživanje.)

2.17.3 Tumačenje (Značenje predstave ili ikonografije dela. Na primer, Tekst

iz Knjige proroka Isaije odnosi se na buduće muke Hristove, itd.)

2.17.3.1 Indeksni termini (Termini koji sažimaju koncepte

predstavljene u tumačenju teme (na primer, smrt, bezgrešno začeće, prvi greh,
spasenje, itd. Zapravo, to su ključne reči za pretraživanje.)

16
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

2.17.4 Tumačeća istorija (Tumačeća istorija ili ikonologija dela jeste njegovo
mesto u istoriji i značenje njegove teme. Ikonološke studije prate razvoj i
promene značenja jedne ikonografske teme tokom dugog vremenskog perioda
i često u više nego u jednoj društvenoj zajednici. Na primer, reference na
Hristovo stradanje u opisima Bogorodice sa Hristom detetom, imaju korene u
ranohrišćanskoj umetnosti, itd.)

2.18 Napis
Informacija o bilo kom napisu ili oznaci na muzealiji, zabeležena prema praksi samog
muzeja.

2.19 Kontekst (ovo polje popunjavati samo za Arh, Etn, IU, Ist i Teh)
Politički, socijalni, ekonomski ili religijski događaji ili pokreti vezani za delo u vreme
njegovog nastanka i tokom vremena. Ova kategorija se koristi i za smeštanje dela u
određeni položaj u okviru nekog arhitektonskog enterijera ili u okviru mesta
nalaza/iskopavanja.

2.19.1 Istorijski/kulturni kontekst (Politički, socijalni, ekonomski ili religijski

događaji ili okolnosti vezani za delo tokom vremena.)
2.19.1.1 Događaj (Događaj koji je izazvao nastanak dela. Na primer,
francuska revolucija, itd.)
2.19.1.2 Datum (Vreme relevantnog događaja ili istorijskog ili
kulturnog konteksta.)

17
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

2.19.1.3 Mesto (Geografska lokacija. Na primer, Francuska;

Vestminsterksa opatija, London, Engleska)
2.19.1.4 Učesnici (Pojedinci ili grupe koje su imale veze sa delom u
datom kontekstu, njihova imena i uloge /donator, delo posvećeno, itd./).

2.19.2 Arhitektonski kontekst (Odnos između predmeta i određene okoline,

graditeljskog dela, ili otovorenog prostora. Na primer, Meduza je nekada
stajala u apsidi zapadnog postolja u Artemidinom hramu, Korfu. Dva lava u
ležećem položaju su se nalazila sa obe njene strane.).
2.19.2.1 Zgrada/nalazište (Određeno arhitektonsko delo, zgrada ili
nalazište u kome je predmet pronađen, ili izložen).
2.19.2.1.1 Ime zgrade ili nalazišta (Ime zgrada ili nalazišta ili
opisno ime pod kojim je poznato.)
2.19.2.1.2 Deo (Određeni deo zgrade ili nalazišta u kome se
predmet nalazio.)
2.19.2.1.3 Tip (Vrsta zgrade ili nalazišta. Na primer, hram,
crkva, palata.).
2.19.2.1.4 Mesto (Geografska lokacija određene zgrade ili
nalazišta.).

2.19.2.2 Lokacija dela (Lokacija predmeta u okviru određene zgrade ili

nalazišta, uključujući i njegovu relativnu poziciju prema posmatraču i
ostalim elementima zgrade ili nalazišta. Na primer, okrenut ka zapadu,
levo od vrata, nivo oka, itd.).

18
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

2.19.2.3 Datum (Datum ili vremenski period kada je predmet bio u

određenom arhitektonskom kontekstu.)

2.20 Stanje
Procena fizičkog stanja muzealije.
Ovo polje može da ukaže ili na originalno stanje muzealije kada je ušla u muzej, ili
njeno trenutno stanje. Kada je u pitanju trenutno stanje, treba zabeležiti i poslednji
datum pregleda muzealije.
Potpune detalje treba uključiti u konzervatorsku dokumentaciju, o kojoj se mora dati
informacija u dokumentaciji.
2.20.1 Očuvan u celini
2.20.2 Oštećen globalno; ovde se bira jedan od ponuđenih odgovora:
u podlozi
u osnovnom materijalu
na ukrasu-aplikaciji
2.20.3 Oštećen fragmentarno (upisati šta nedostaje, odnosno šta je u strukturi
predmeta oštećeno)
2.20.4 Ugrožen procesom propadanja u nastajanju na (bira se jedan od
ponuđenih odgovora):
podlozi
osnovnom materijalu
aplikaciji-ukrasu
2.20.5 Predlog kustosa (bira se jedan od ponuđenih odgovora):
hitan tretman
prezervacija
bez intervencije
2.20.6 Predlog konzervatora
2.20.7 Odluka komisije (upisati broj i datum zapisnika)
2.20.8 LINK na konzervatorski karton (za sada samo virtuelno)

19
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

POVEST MUZEALIJE

Proizvodnja

3.1 Proizvođač (ovo polje popunjavati samo za Arh, Etn, IU, Ist i
Teh)
Ime osobe – ili radionice – koja je proizvela ili napravila muzealiju.

Kada je u pitanju osoba, navesti porodično ime – prezime (koje služi da bi se

ustanovila alfabetska klasifikacija u skladu sa kulturnim tradicijama), za kojim sledi
jedno ili više ličnih imena osobe, ili ime po kome je osoba – ili radonica – poznata.
Za neke kolekcije može biti potrebna specifičnija informacija (kao što je starost, pol
ili uloga stvaraoca), u kom slučaju muzej treba da razvije dodatna polja, prema svojim
specifičnim potrebama.

3.2 Mesto proizvodnje (ovo polje popunjavati samo za Arh, Etn, IU,
Ist i Teh)
Mesto u kome je muzealija proizvedena.
Ovaj upis treba da se sadrži niz termina koji označavaju mesto, od jednog određenog
mesta do imena regiona i države.
Specifični termin može da bude lokalitet, oblast, arheološko nalazište, itd. Prema
potrebama muzeja, regionalna imena mogu biti administrativna, geografska, kulturna
ili istorijska. Mora se zabeležiti i tekuće političko ime države.
Ako je potrebno, uključiti i geografske koordinate mesta, koje ukazuju na kartografski
sistem koji je u upotrebi, kao što je Lamber, UTM, GPS, itd.
Da bi se ograničio pristup određenim podacima, mogu se stvoriti i posebna polja za
podatke koji su dostupni, kao i za one koji to nisu. Ova odluka treba da bude u skladu
sa politikom muzeja i da se sistematski koristi.

3.3 Grupa (ovo polje popunjavati samo za Arh, Etn, IU, Ist i Teh)
Grupa (društvena, socio-profesionalna, etnička, arheološka «kulturna» grupa, itd.)
kojoj proizvođač pripada ili kojoj on/ona kaže da pripada.

3.4 Period proizvodnje – epoha (ovo polje popunjavati samo za Arh,

Etn, IU, Ist i Teh)
Istorijski period u kome je muzealija nastala, zasnovan na ustanovljenoj terminologiji
(kao: punski, rimski, vizantijski, viktorijanski)

3.5 Datum proizvodnje (ovo polje popunjavati samo za Arh, Etn, IU,
Ist i Teh)
Datum nastanka muzealije (godina ili vremenski raspon).
Ne treba da se brka sa stratigrafskim datumom nekog arheološkog predmeta «Starost
3.17».
Ako datum nije siguran, iza njega treba dodati znak pitanja; za vremenski raspon, ako
su godine približne, treba zabeležiti najraniji i najkasniji datum sa znakovima pitanja
posle svakog datuma. Ako se ne koristi Gregorijanski kalendar, dodati ime kalendara
u zagradama posle datuma (1970; 1936-1939; 1920 ? – 1940 ?).

20
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

Upotreba
3.6 Funkcija (ovo polje popunjavati samo za Arh, Etn, IU, Ist i Teh)
Svrha za koju je muzealija stvorena. Ovaj podatak će imati apstraktnu prirodu.
Predmet može da ima mnogo funkcija.
Obavezno je koristiti sledeću terminologiju:

 Poljoprivredna
 Ceremonijalna
 Higijenska
 Lična higijena
 Komemorativna
 Komercijalna
 Kozmetička
 Zanatska
 Industrijska
 Kuhinjska
 Dekorativna
 Ukrasna
 Ribolovačka
 Lovačka
 Pogrebna
 Kultna
 Religijska

21
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

 Obredna
 Domaća
 Magijska
 Merna
 Medicinska
 Vojna
 Politička
 Zaštitna
 Rekreativna
 Strukturalna
 Simbolička
 Transportna
 Dokumentarna
 Memorijalna
 Estetska

3.7 Upotreba (ovo polje popunjavati samo za Arh, Etn, IU, Ist i Teh)
Način na koji je muzealija bila, jeste ili može biti korišćena (moguće je nekoliko vrsta
upotreba).
Navesti tačno kako je muzealija mogla da bude korišćena, različito od njene
originalne funkcije (npr. pogrebna).
Opširnije detalje treba uneti u polju «3.26 Istorijski komentari»

3.8 Korisnik (ovo polje popunjavati samo za Arh, Etn, IU, Ist i Teh)
Osoba/e ili organizacija/e koja je koristila muzealiju.

3.9 Mesto korišćenja (ovo polje popunjavati samo za Arh, Etn, IU, Ist
i Teh)
Mesto na kome je muzealija bila korišćena.
Ovaj podatak treba da se sastoji od niza termina koji označavaju mesto, od određene
destinacije do imena regiona i zemlje.
Specifičan termin može biti lokalitet, oblast, arheološko nalazište, itd. Prema
potrebama muzeja, regionalna imena mogu biti administrativna, geografska, kulturna
ili istorijska. Mora se zabeležiti i tekuće političko ime države.
Ako je potrebno, uključiti i geografske koordinate mesta, koje ukazuju na kartografski
sistem koji je u upotrebi, kao što je Lamber, UTM, GPS, itd.
Da bi se ograničio pristup određenim podacima, mogu se stvoriti i posebna polja za
podatke koji su dostupni, kao i za one koji to nisu. Ova odluka treba da bude u skladu
sa politikom muzeja i da se sistematski koristi.

3.10 Grupa korisnika (ovo polje popunjavati samo za Arh, Etn, IU, Ist
i Teh)
Socijalna, socio-profesionalna, etnička, ili «kulturna» grupa/e, itd. koje su koristile
muzealiju.
Ova se može razlikovati od grupe koja je proizvela predmet i/ili grupe iz koje je
predmet dospeo u muzej.

22
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

3.11 Vreme upotrebe (ovo polje popunjavati samo za Arh, Etn, IU, Ist i
Teh)
Vreme kada je muzealija bila korišćena (1970; 1936-1939; 1920 ? – 1940 ?).
Period korišćenja teba da se definiše u istorijskim komentarima.
Zabeležiti godinu ili vremenski raspon. Ako datum nije siguran, iza njega treba dodati
znak pitanja; za vremenski raspon, ako su godine približne, treba zabeležiti najraniji i
najkasniji datum sa znakovima pitanja posle svakog datuma. Ako se ne koristi
Gregorijanski kalendar, dodati ime kalendara u zagradama posle datuma.

Sakupljanje muzealije
(Ovaj niz polja daje informacije o uslovima otkrića i sakupljanja predmeta ili primerka, i ne
treba da se brka sa podacima koji se tiču akvizicije predmeta od strane muzeja u kome se
predmet ili primerak nalazi.)

3.12 Lokalitet iskopavanja ili sakupljanja (ovo polje popunjavati samo

za Arh, Ant i Prn)
Mesto na kome je muzealija pronađena.
Ovaj podatak treba da se sastoji od niza termina koji označavaju mesto, od određene
destinacije do imena regiona i zemlje.
Specifičan termin može biti lokalitet, oblast, arhološko nalazište, itd. Prema
potrebama muzeja, regionalna imena mogu biti administrativna, geografska, kulturna
ili istorijska. Mora se zabeležiti i tekuće političko ime države.
Da bi se ograničio pristup određenim podacima, mogu se stvoriti i posebna polja za
podatke koji su dostupni, kao i za one koji to nisu. Ova odluka treba da bude u skladu
sa politikom muzeja i da se sistematski koristi.

23
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

3.13 Geografske koordinate nalazišta (ovo polje popunjavati za Arh,

Ant i Prn)
Precizne geografske koordinate mesta na kome je muzealija pronađena. Uneti i naziv
kartografskog sistema u upotrebi u zagradama na kraju poslednje navedene
koordinate.

3.14 Koordinate predmeta u okviru nalazišta (ovo polje popunjavati za

Arh, Ant i Prn)
Relativne koordinate predmeta u okviru nalazišta.
Ove treba zabeležiti u tri dimenzije (X, Y, i Z u okviru stratigrafske matrice). Z koje
odgovara stratigrafskom nivou treba da označava dubinu).

3.15 Referenca ili ime nalazišta (ovo polje popunjavati za Arh, Ant i
Prn)
Jedinstvena referenca nalazišta u okviru muzejskog sistema, koja može biti bilo broj
bilo ime nalazišta.

3.16 Tip nalazišta (ovo polje popunjavati za Arh, Ant i Prn)

Priroda ili kategorija nalazišta na kome je muzealija pronađena (nekropola, rečno
korito).

3.17 Starost (ovo polje popunjavati za Arh, Ant i Prn)

Datum stratigrafskog nivoa ili horizonta na kome je muzelaija pronađena.
Naznačiti metod datovanja i dodati kvalifikativ vremena (p.n.e., n.e.). Za datovanje
metodom C14, u zagradama se može navesti referenca data u laboratoriji.
Ovo se ne sme brkati sa starošću samog predmeta koja se piše u polju «3.5 Datum
proizvodnje».

3.18 Geološki period nalazišta (ovo polje popunjavati za Arh, Ant i

Prn)
Naziv geološkog nivoa iz kog muzealija potiče, korišćenjem postojeće nomenklature
(pleistocen, paleolit).

3.19 Odlike okoline (ovo polje popunjavati za Arh, Etn, Ant i Prn)
Podaci o okolini koji su relevantni za muzealiju, kao što su detalji vezani za uslove
okoline koji su je očuvali.
Opis koji se tiče nalazišta i njegovog okruženja može da se zabeleži u polju
dokumentacije.

3.20 Grupa od koje je muzealija sakupljena

Socijalna, socio-profesionalna, etnička, itd. grupa/e od koje je muzealija dobijena ili
kupljena. Može se razlikovati od grupe koja je proizvela i/ili koristila muzealiju.

3.21 Kolekcionar
Osoba koja je donela predmet ili primerak, i ako je neophodno, institucija koja je
organizovala sakupljanje.

24
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

Za osobu, navesti prezime (koje služi za ustanovljenje alfabetske klasifikacije u

skladu sa kulturnim tradicijama) za kojim sledi lično ime (jedno ili više). Za
instituciju navesti ime u celosti, ne skraćenicu.
Može bi korisno dodati više od jednog imena da bi se onaj ko je otkrio razlikovao od
onoga ko je sakupio predmet.

3.22 Ekspedicija
Ime ekspedicije (istraživačke grupe, istraživačkog projekta, itd.) koja je sakupila
predmet.

3.23 Datum sakupljanja ili iskopavanja

Datum kada je muzealija sakupljena ili iskopana.
Uneti pun datum, ako je poznat, u formi dan/mesec/godina. Ako se ne koristi
gregorijanski kalendar, u zagradama iza datuma dodati naziv kalendara.

3.24 Metod sakupljanja ili iskopavanja

Metod kojim je muzealija sakupljena.

3.25 Broj polja nalaza

Idetifikacioni broj dat primerku na samom nalazištu.
Ako je ovaj broj identičan sa inventarnim brojem, ne duplicirati ga ovde.

3.26 Istorijski komentari

Zabeležiti istoriju muzealije i dati tumačenje. Ovo treba da bude slobodan tekst i
može biti koristan kao osnova za publikovanje.
Mogu se zabeležiti dva tipa podataka koji se tiču predmeta ili primerka:
- podaci o istoriji predmeta ili primerka; na primer, podaci o različitim
vlasnicima predmeta pre nego što je dospeo u muzej...
- neka objašnjenja koja se tiču predmeta; na primer, detaljniji opis koji se odnosi
na upotrebu predmeta, ili podaci koji se tiču korisnika, ili precizni detalji o
primerku.

25
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

DOKUMENTACIJSKE REFERENCE
Ova sekcija treba da pruži informacije o dokumentima koji se tiču muzealija
(bibliografija o samom predmetu ili vezana sa predmet, fotografije, audio-vizuelni
dokumenti, sveske sa iskopavanja, konzervatorski karton, itd.)
Svaki muzej svoju dokumentaciju treba da organizuje prema sopstvenim potrebama,
ali reference za ovu dokumentaciju treba da budu standardne da bi olakšale
pretrživanje.

Imajući u vidu dosadašnju praksu muzejskih ustanova u Jugoslaviji, predlažemo, kao

standardne, sledeće reference:

4.0 Broj, eventualnih, prethodnih inventarnih knjiga

4.1 Broj centralne kartoteke
4.2 Broj knjige ulaska
4.3 Delo izlagano
4.4 Delo deponovano
4.5 Delo pozajmljeno
4.6 Broj fototeke ili kartoteke drugog nosioca reprodukcije: crtež, otisak, odlivak,
video, filmski, TV ili audio zapis
4.6.1 Broj negativa (ili drugog nosioca reprodukcije)
4.6.2 Smeštaj negativa (ili drugog nosioca reprodukcije)
4.6.3 Vlasnik negativa (ili drugog nosioca reprodukcije)
4.6.4 Tehnika i vrsta snimanja
4.6.5 Datum snimanja
4.6.6 Autor
4.7 Spomenička vrednost predmeta
4.8 Broj konzervatorskog kartona
4.9 Bibliografija o predmetu
4.10 Broj dosijea u stručnom arhivu

4.11 Predmet obradio. Treba navesti: Ime, prezime, zvanje, zaduženje i funkciju.
Treba obezbediti digitalnu potvrdu autora.

4.12 Datum obrade muzealije

26
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

27
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

POMOĆ ZA KORIŠĆENJE SOFTVERA

28
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

29
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

REGISTRACIJA PREDMETA PRI ULASKU U MUZEJ

U ovom dokumentu se ukazuje na to kako se predmet registruje kada uđe u

muzej. Ovaj metod se može primeniti, zavisno od muzejskih prilika, i u manuelnim i u
kompjuterskim sistemima registracije.
Ovde su dati minimalni zahtevi za registraciju. Ovim osnovnim podacima
može se dodati više informacija, prema standardima samog muzeja ili prema
nacionalnim standardima. Muzeji sa nepotpunom i zaostalom registracijom ili
neregistrovanim zbirkama, treba da slede korake od 4 do 8.

Korak 1
Predmet je donet u muzej. Osobi koja ga je donela daje se potvrda u kojoj se nalaze
sledeći podaci:
 kratak opis predmeta
 datum ulaska
 ime i potpis muzejskog radnika koji je primio predmet
 ime, adresa i potpis osobe koja je donela predmet

Muzej zadržava jednu kopiju potvrde i koristi je u koraku 2. Korak 1 može da se

preskoči ako je predmet doneo radnik zaposlen u muzeju.

Korak 2
Predmet ulazi u Registar, sa stranama označenim po broju i odeljcima za sledeće
podatke:
 privremeni (redni) broj
 datum prispeća
 ime i adresa vlasnika ili osobe koja je donela predmet (ako to nije osoba zaposlena
u muzeju)
 identifikacija (ključna reč za predmet ili kratak opis)
 razlog ulaska
 mesto privremenog smeštaja
 ime muzejskog radnika koji prima i/ili unosi predmet.

Korak 3
Tri opcije su moguće u vezi dispozicije predmeta:
 neće biti primljen u kolekciju (A)
 biće prihvaćen kao pozajmica (B)
 postaće vlasništvo muzeja (C)

A. Muzej neće prihvatiti predmet

U isti Registar će se upisati sledeći podaci:
 datum vraćanja predmeta
 razlog vraćanja
 ime i adresa na koju je predmet vraćen

30
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

 ime onoga ko je načinio belešku

Ovim se završava registracija predmeta koji neće postati deo zbirke.

B. Predmet će biti prihvaćen kao pozajmica.

Kratkoročne pozajmice (na primer, za izložbu) se beleže i vraćaju, kao u slučaju pod
A, po isteku uslova pozajmice. Dugoročne pozajmice dobiće jedinstven broj
pozajmice, koji se beleži u Registar. Registracija se nastavlja korakom 4.

C. Predmet postaje vlasništvo muzeja i dobija jedinstveni inventarni broj.

Muzealija dobija jedinstven inventarni broj, koji se takođe unosi u Registar.
Registracija se nastavlja korakom 4.

Korak 4
Podaci o muzealiji se sada beleže na obrazac za registraciju, koji je valjano izdeljen na
odeljke za podatke. Obrazac bi trebalo da sadrži sledeće odeljke:
 ime institucije
 inventarni broj
 ključna reč
 kratak opis i/ili naslov
 akvizicija/ulaz, metod
 primljeno, od (osoba/institucija)
 akvizicija/ulaz, datum
 permanentna lokacija

Muzejima se savetuje da "skroje" obrazac prema sopstvenim potrebama, a mogu

dodati i odeljke o:
materijalu/tehnici, merama, privremenoj lokaciji, stanju, kulturnim i/ili istorijskim
referencama, prirodno-naučnim referencama, mestu, proizvodnji (umetnik, datum),
ceni, broju fotografije (negativa), konzervaciji, beleške, itd. Dok, u najvećem broju
odeljaka, podaci treba da se unesu na unapred preporučene načine korišćenjem
terminoloških listi, "kratak opis i/ili naslov" i "beleške" prirodno sadrže slobodan
tekst.

Korak 5
Kao deo procesa registracije, muzealija treba da se fotografiše (i/ili nacrta). Broj
negativa ili crteža treba zabeležiti na obrascu.

Korak 6
Muzealija je sada registrovana i može da se odnese na svoju permanentnu (ili
privremenu) lokaciju. U obrazac se unose podaci o permanentnoj lokaciji.

Korak 7
Iz sigurnosnih razloga, jedna kopija registracijskih fajlova treba da se čuva na
sigurnom mestu, po mogućstvu van muzejske zgrade. Iz pravnih razloga muzej će

31
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

morati da poseduje dokument radi dokazivanja statusa muzealija u svojoj kolekciji.

Da bi ovo postigao, muzej može da koristi Registar ili (foto)kopije registarskih
kartica. Ove kopije (ili kompjuterski otisci koji sadrže iste podatke) moraće da budu
uvezani, a stranice numerisane i potpisane.

Korak 8
Prethodnih sedam koraka obezbeđuju da se zabeleže minimalni podaci o muzealiji.
Da bi se informacija, a time i muzealija učinila pristupačnijom, mogu se stvoriti
indeksi. Za kompjutersku registraciju ovo se radi automatski, dok se za manuelnu
registraciju moraju stvoriti fajlovi sa indeks-kartonima.

Ovaj metod je najpogodniji za muzeje sa malo kratkoročnih pozajmica. On kombinuje

(u koracima 2-3) Registar sa Inventarnom knjigom. Za muzeje sa mnogo kratkoročnih
pozajmica, druga mogućnost jeste da zabeleže sve predmete koji ulaze i (!) izlaze iz
muzeja na priznanicama, odn. reversima (vidi korak 1). Priznanice imaju redne
brojeve, a muzej čuva kompletni set kopija kao Registar. Registracija na obrascima
(od koraka 4 nadalje) jeste ista za oba metoda.

32
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

BELEŽENJE INVENTARNOG BROJA NA

MUZEALIJU
Ovaj dokument bavi se metodama koje se koriste za beleženje broja ulaska ili
inventarnog broja na muzejske predmete. Postoje neslaganja u vezi metoda stavljanja
broja na muzealiju, ali postoje neka pravila koja muzejska zajednica generalno
prihvata.

Opšta pravila

 Brojevi (na primer, inventarni ili broj ulaza) jesu veza između muzejskih predmeta
i dokumenata koji se na njih odnose. Oni stoga moraju da budu fizički vezani ili
zalepljeni na predmete.
 Kada predmet jeste ili postane deo zbirke, on dobija broj ulaza. Da bi se ovaj broj
zabeležio na muzejskom predmetu treba koristiti metod koji je bezbedan za njega
i, u isto vreme, osigurava da se broj slučajno ne skine.
 Ako muzealiji treba da se pridruži njen privremeni broj (kao, na primer, broj
pozajmice), mogu se koristiti privezane cedulje.
 Pripajanje etiketa i označavanje broja na muzealiji treba da vrše obučeni radnici,
na konzistentan način. Treba dati dovoljno vremena da se predmet ispita, da se
njegova površina očisti na odgovarajući način i doda broj.
 Kada se pojavi sumnja u ispravni metod, treba konsultovati restauratora. Treba
znati da se nijedan dati metod ne može smatrati sasvim bezbednim i da neki
proizvodi i metodi koji se najčešće koriste još uvek nisu sistematski ispitani.
 Broj treba aplicirati tako da se muzelija ne ošteti. U isti mah treba biti moguće
bezbedno ukloniti broj, čak iako, iz sigurnosnih razloga, muzeji vole da koriste
permanentne oznake.
 Broj treba lako locirati da se predmet ne dira bez potrebe, a da se u isti mah ne
remeti bilo koji njegov aspekt koji će verovatno biti izložen ili fotografisan.
 Iako različiti tipovi muzealija imaju svoje sopstvene zahteve za pobrojavanje,
preporučuje se da obim korišćenih metoda i materijala bude minimalan.
 Kada je muzealija načinjena od nekoliko materijala (npr. slike, uniforme,
nameštaj), broj treba aplicirati na najbezbednije mesto, u zavisnosti od metoda.
 Kada se muzealija sadrži od nekoliko sastavnih delova koji će se verovatno
razdvojiti ili odvojiti, svaki deo treba da ima broj. Isto se odnosi na fragmente
jedne slomljene muzealije.
 Muzej treba da postavi svoja pravila za numerisanje (uključujući i pravila za
formate brojeva) u izveštaju koji će biti dostupan svim relevantnim članovima
kolektiva.

Nemojte:
 skidati stare brojeve, jer oni mogu da daju informaciju o istoriji muzealije. Ako
ovo ne može da se izbegne, stari(e) broj(eve) treba zabeležiti u dokumentaciji.

33
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

Pozicija

 Koliko je god moguće, brojevi treba da se stave ne istu poziciju na jednom tipu
muzealije, da bi se time izbeglo nepotrebno diranje muzealija. Lomljive ili teške
muzealije ne treba da se podižu da bi se pronašao broj. Moguće je da muzealije
velikih dimenzija treba da se označe na više od jednog mesta, ili da imaju posebne
privremene papirne cedulje kada nisu izložene. Ako je muzealija pohranjena u
kutiju ili uvijena, broj treba da se ponovi i na pakovanju.
 Broj treba da se stavi na poziciju na kojoj ne narušava izgled predmeta.
 Muzealije malih dimenzija postavljaju specifične probleme u numerisanju. Nekim
muzealijama se može dati samo određeni deo broja. Kada muzealija uopšte ne
može da se označi brojem, broj treba da se aplicira na njeno pakovanje, iako ovo
nije sasvim sigurno rešenje.
 Da bi se izbeglo slučajno skidanje broja, njega ne treba staviti na fizički nestabilne
površine ili delove koji su podložni habanju ili trenju.

Nemojte:
 stavljati brojeve na dno teških, velikih ili lomljivih muzealija.

Metode

 U apliciranju broja na muzealiju, metode i materijali koji se koriste ne smeju da

donose rizik trajnog oštećenja muzealije.
 Treba da se osigura dugoročna reverzibilnost, a sam broj treba da bude trajan. Iako
metod korišćenja cedulja najmanje oštećuje muzealiju, apliciranje broja direktno
na muzealiju, kada se može izvesti, jeste mnogo bezbedniji proces.
 Broj treba lako da se čita. Uopšte, crni karakteri se koriste na svetloj pozadini, beli
na tamnoj. Crveni se mogu smatrati alternativom za oba tipa pozadine.
 Da bi se povećala bezbednost veze između muzealije i njene dokumentacije,
preporučuje se da se ovaj broj zabeleži i na nekim fotografijama muzealije.

Da bi se predmet označio, treba koristiti specifične metode koje zavise od

fizičkih svojstava predmeta:

 Kada su u pitanju tvrde neporozne površine, broj treba da se napiše tušem za

crtanje (rastvorljivim u vodi bez kiselina) ili akrilnom bojom. Da bi se broj
zaštitio, na očišćenu površinu, kao i povrh njega, može da se nanese sloj akrilnog
voska. (Primeri: staklo, glazirana keramika, metal)
 Na tvrdim poroznim površinama treba primeniti isti metod. Ipak, očišćena
površina treba uvek da se zaštiti slojem akrilnog voska pre nego što se napiše broj.
(Primeri: drvo, terakota, kost)
 Na papirnim proizvodima, broj treba da se nanese lagano mekom olovkom.
(Primeri: grafike, fotografije, knjige)

34
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

 Na tekstil treba prišiti prethodno numerisane tekstilne etikete, i to sa samo

nekoliko šavova, tankom iglom i odgovarajućim koncem. (Primeri: kostimi, čipka,
tepisi)
 Sa slikanim i lakiranim površinama, kao i plastikom, treba postupati sa posebnom
pažnjom, jer oni mogu biti osetljivi na materijale koji se obično koriste za
numerisanje predmeta.

Nemojte:
 sagorevati ili ugrebavati brojeve u drvo ili metal
 šrafiti metalnu tablicu na drvo
 koristiti marker ili mastilo za markiranje muzealija od papira
 koristiti mastilo ili boju na tekstilu
 stavljati lepljive nalepnice (uključujući nalepnice sa barkodovima) bez zaštitnog
sloja na bilo koji materijal
 koristiti metalom uokvirene cedulje ili žice
 koristiti kao osnovni sloj proizvode koji su prvobitno namenjeni za značajno
različite svrhe i materijale, naročito kada sastav proizvoda nije jasan (na primer,
sredstvo za korekturu, lak za nokte).

35
1999/2000. D.Bulatović - A.Milosavljević, MDSCG 36

»Važna profesionalna dužnost je da se osigura da svi predmeti koje muzej uzme

privremeno ili za stalno budu valjano i u potpunosti opremljeni dokumentacijom, da
bi se olakšalo određivanje porekla, identifikacija, određenje stanja u kojem je predmet
nabavljen i dalji postupak sa predmetom.« (ICOM-ov Kodeks profesionalne etike,
1990, Beograd 1993, str. 32, br. 6.2)

36