ЕКОНОМСКА ШКОЛА

ЧАЧАК

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ СОЦИОЛОГИЈЕ

-АТЕИЗАМ-

ПРОФЕСОР: УЧЕНИК:
Савић Јасмина Ћирић Јована

Јун, 2019. године

САДРЖАЈ:
-Шта је атеизам?................................................................................................1
-Историја атеизма.............................................................................................2
-Атеизам у двадесет првом веку
-Врсте атеизма...................................................................................................3
-Имплицитни и експлицитни атеизам
-Хришћански атеизам
-Негативни и позитивни атеизам
-Нови атеизам
-Број атеиста......................................................................................................4
-Аргументи против Божијег постојања............................................................5
 ШТА ЈЕ АТЕИЗАМ?

Атеизам (изведено од грчког ἄθεος atheos; „без богова; безбожник”) је, у ширем
смислу, неверовање у постојање божанства. У ужем смислу, атеизам је став да не
постоје божанства. Кроз историју се често појављује и као одричан став према
званичној религији.
Атеизам је опозиција теизму, који је у свом најопштијем облику веровање да
постоји барем једно божанство.
Термин „атеизам“ је у почетку имао негативно значење којим су означаване
особе које су одбијале да верују у оно у шта су тада веровали шири слојеви
друштва. Прве особе које су се изјашњавале као атеисти појавиле су се у 18. веку.
Атеисти су скептични према тврдњама о натприродним појавама, образлажући
свој став недостатком емпиријских доказа. Такође, атеисти су понудили бројне
разлоге за неверовање у било које божанство. Међу њима су проблем зла,
аргумент противречних откровења и аргумент неверовања.
У западном свету, атеисти се сматрају исључиво нерелигиозним особама.
Међутим, атеизам постоји у неким верским или духовним системима веровања,
као што су ђаинизам, будизам и хиндуизам. Ђаинизам и неки видови будизма не
проповедају веровање у богове.

Симбол атеизма, који је 2007. године прихватила Међународна атеистичка

алијанса
 ИСТОРИЈА АТЕИЗМА

Атеистичке идеје и њихов утицај имају дугу историју. Током векова, атеисти су
подржали недостатак вере у богове помоћу низа области, укључујући науку и
филозофију.
Филозофске мисли атеиста су почеле да се појављује у Европи и Азији у шестом
или петом веку пре нове ере.
Вил Дјурант у свом делу Историја цивилизације објашњава да је код неких пигмеј
(већи број црначких племена код којих је просечна висина одраслих мушкараца
мања од 150 цм.) племена у Африци уочено да нема култова или обреда. Није
било божанстава или духова. Мртве су сахрањивали без церемоније или
предмета и није им била посвећена посебна пажња.

АТЕИЗАМ У ДВАДЕСЕТ ПРВОМ ВЕКУ

У почетку двадесетпрвог века атеизам је наставио да се промовише у западном
свету, а број људи без религије је порастао.
Поред тога, велики број антитеистичких књига, од којих су многе постали
бестселери, су објављене у овм периоду.
Први атеистички споменик на тлу САД је откривен 2013. године у судници
Брадфорд округа. Споменик је плинта (четвтасти блок испод стуба) са цитатима
многих познатих личности.
 ВРСТЕ АТЕИЗМА

ИМПЛИЦИТНИ И ЕКСПЛИЦИТНИ АТЕИЗАМ

Имплицитни атеизам је дефинисан као одсуство теистичког веровања без
његовог свесног одбацивања, па су тако сви који нису размишљали о постојању
божанстава de facto атеисти. У ову категорију спадају и све особе које никад нису
дошле у додир с појмом божанства и особе које нису у стању разумети појам
божанства (деца, душевни болесници, неки облици менталне ретардације).
Експлицитни атеизам се пак дефинише као одсуство теистичког веровања кроз
његово свесно одбацивање, у шта спадају веровања свих оних који су
размишљали о постојању божанстава и свесно одлучили да она не постоје.

ХРИШЋАНСКИ АТЕИЗАМ
Хришћански атеизам је облик културалног хришћанства и етичког система који
извлачи своја уверења и праксе из Исусовог живота и учења као што је записано
у новозаветним Јеванђељима и другим изворима, уз одбацивање натприродних
тврдњи хришћанства. То је поглед на свет који одбацује веру у Бога, али прихвата
Исусово учење, нарочито Исусово морално учење.
Хришћански атеисти сматрају да је религија унутрашње духовно искуство, да
нема другог света осим материјалног света око нас, да нема нешто што се зове
Бог одвојено од особе која верује у њега, да је "Бог" само реч за највише духовне
идеале, а спомињање Бога у говору представља језичко средство које нам
омогућава да разговарамо о највишим идеалима и даје смисао нашим животима.
Хришћански атеисти сматрају да је постојање Бога сметња напретку.
 НЕГАТИВНИ И ПОЗИТИВНИ АТЕИЗАМ
Позитивни атеизам је израз којим се уопштено описују ставови атеиста који
истинитом сматрају тврдњу да богови не постоје.
Негативни атеизам је пак израз који се односи на остале облике нетеизма.

НОВИ АТЕИЗАМ
Нови атеизам је новинарски термин који се користи за опис промовисања
атеизма у двадесет првом веку. Овај модерни атеизам критикује религије и
верска убеђења. Савремени атеистички писци заступају мишљење да се
сујеверју, религији и ирационализаму треба супротставити, критиковати га и
изложити га рационалном расуђивању. Они верују да се овакве појаве не треба
толерисати и да се мора избацити њихов утицај на политику и образовање
 БРОЈ АТЕИСТА

Тешко је одредити број атеиста у свету. Особе које одговарају на анкете о вери
могу другачије дефинисати атеизам или правити другачије разлике између
атеизма, нерелигиозних веровања и нетеистичких религиозних и духовних
веровања. Хиндус атеиста би могао себе да представи као хиндуса, иако је у исто
време атеиста. Истраживање из 2010. Које је објављено у Енциклопедији
Британика показало је да нерелигиозне особе чине око 9,6% светског
становништва, а атеисти 2,0%. Ове бројке не убрајају оне који следе атеистичке
религије, као што су неки будисти
У анкети из 2006. објављеној у Фајненшл тајмсу дају се проценти за Сједињене
Државе и пет европских држава. Најмањи проценат атеизма је био у САД, само
4%, док се проценат атеизма у европским државама показао знатно вишим:
Италија (7%), Шпанија (11%), Уједињено Краљевство (17%), Немачка (20%) и
Француска (32%). Проценти у овој анкети су показали да 18% становништва ЕУ не
верује у неког бога.

Проценат људи у европским државама који је рекао: „Не верујем да постоји било
какав облик духа, бога или животне силе.“ (2005)
 АРГУМЕНТИ ПРОТИВ БОЖИЈЕГ ПОСТОЈАЊА

• Аргумент од слободне воље тврди да су свезнање и слободна воља

неспојиви и да је свака концепција Бога која обухвата оба својства сама по
себи контрадикторна.
• Проблем пакла је идеја да бесконачно проклетство за акције почињене у
коначном постојању противречи противречи Божијој претпостављеној
свеблагонаклоности и свеприсутности.
• Проблем зла је питање како да се објасни зло ако постоји неко божанство
које је свеблагонаклоно, свемогуће и које зна све.
• Аргумент противречних откровења оспорава постојање Бога
идентификовањем очигледних контрадикција између различитих „светих
списа“, у оквиру једног списа, или између „светих списа“ и познатих
чињеница.
• Према Судбини неуких лица која никада нису ни чула за одређено
откривење могу бити грубо кажњена због тога што се нису понашала у
складу са његовим диктатима.
• Аргумент неверовања оспорава постојање свемоћног Бога који жели да
људи верују у њега, тврдећи да би такав Бог био успешнији у окупљању
верника.
• Аргумент лошег стварања оспорава идеју да је Бог створио живот, на
основу тога што су облици живота, укључујући и људе, „лоше
дизајнирани“.