In necessariis unitas, in dubiis libertas,

in omnibus caritas

u bitnome jedinstvo, u nebitnome sloboda,

u svemu ljubav
jedinstvo u neobhodnim stvarima, sloboda u dvojbenim, 1

u svemu ljubav

Im Notwendigen herrsche Einmütigkeit,

im Zweifelhaften Freiheit,
in allem aber Nächstenliebe.

Marko Antun Domnianić

(Markantun de Dominis)
 Nakon možda frtalj stoljeća, bacio sam se opet u lov na autora te prekrasno
sročene krstjanske misli.
„Ova je (spasonosna, napomena copypastera s Wikipediæ) sentencija često
citirana u obrani theoložkih i religijskih sloboda.
Ova je fraza geslo Moravske crkve i Evangeličke prezbiterne crkve (SAD), kao i
Cartellverband der katholischen deutschen Studentenverbindungen, ÖCV i CV,
Unitas Verband der Wissenschaftlichen Katholischen Studentenvereine, UV i
UVÖ udruga katoličkih studentskih bratovština u Austriji i Njemackoj. Fraza u
trenutnom obliku nalazi se u enciklici Ad Petri Cathedram pape Ivana XXIII.“
...
Odkrićem s konca prošlog stoljeća znamo kako je
autor ove perdivne misli...

Marko Antun Domnianić

(Markantun de Dominis)

Theologe, Philosoph, Mathematiker, Physiker und Autor

Jesuit, Bischof von Senj und Erzbischof von Split

i „primas Dalmacije i ciele Hrvatske“

 * 1560 - Rab, Kroatien - † 09.11.1624 - Rom, Italien

27. VII 2019. (moj rođndan) u Rabu na Rabu

Njemačka i englezka Wikipedia znaju, a češka i hrvatska wikiStranica nemaju taj ključni podatak, pa sam
odmah editirao u HR-Wikipediji kako sliedi:
4
 Im Notwendigen herrsche Einmütigkeit,
im Zweifelhaften Freiheit,
in allem aber Nächstenliebe.

In necessariis unitas, in dubiis libertas, in omnibus caritas

In necessariis unitas, in dubiis libertas, in omnibus caritas, zu
deutsch „Im Notwendigen herrsche Einmütigkeit, im
Zweifelhaften Freiheit, in allem aber Nächstenliebe“, ist ein lateinisches
5
Sprichwort. Die Sentenz stammt nicht, wie lange angenommen, vom
Hl. Augustinus von Hippo, sondern geht, wie Nellen 1999 nachwies,
zurück auf das Hauptwerk De Republica Ecclesiastica des Markantun de
Dominis, wo sie sich bereits 1617 wie folgt findet:
Omnesque mutuam amplecteremur unitatem in necessariis, in
non necessariis libertatem, in omnibus caritatem.[1]
Friedrich Lücke hatte 1850 als älteste Quelle noch den lutherischen Theologen Rupertus
Meldenius (eigentlich: Peter Meiderlin 1582-1651) und seine Schrift Paraenesis votiva pro
pace Ecclesia ad Theologos Augustanae Confessionis auctore Ruperto Meldenio
Theologo von 1626 ermittelt, wo es heißt:

Verbo dicam: si nos servaremus in necessariis unitatem, in non necessariis libertatem, in

utrisque caritatem, optimo certe loco essent res nostrae.[2]
Meldenius' Schrift galt den heftigen Auseinandersetzungen um die Rechtgläubigkeit der
Theologie Johann Arndts, die eine Spaltung der lutherischen Kirche befürchten ließen. Wie
Markantun de Dominis unterschied auch Meldenius zwischen „necessariis“ und „non
necessariis“ anstelle der später üblich gewordenen „dubiis“.

Der ursprünglich rein innerkirchlich gedachte Aufruf wurde schnell aufgenommen und auch
in Schriften zitiert, die das Verhältnis der verschiedenen christlichen Konfessionen
behandelten. Als der Spruch im 18. Jahrhundert zum geflügelten Wort wurde, wurde
schließlich die negative Formulierung „non necessariis“ durch „dubiis“ ersetzt. Durch die
Loslösung von fest umrissenen theologischen Kategorien verbreitete sich der Ausspruch
auch unter Angehörigen anderer Konfessionen, insbesondere unter Katholiken. Aufgrund
der Bedeutung der Nächstenliebe im Werk des Augustinus von Hippo wurde die Sentenz
sowohl von Katholiken als auch von Protestanten diesem zugeschrieben. [3]

Eine besondere Bedeutung erhielt die Sentenz in der katholischen Kirche in den
Auseinandersetzungen um den Hermesianismus Mitte des 19. Jahrhunderts, als sie beide
Seiten mit unterschiedlicher Gewichtung von „necessariis“ und „dubiis“ verwendeten. Als
Wahlspruch einer katholischen Studentenverbindung ist der Spruch erstmals dadurch
bezeugt, dass der Theologiestudent Hermann Ludger Potthoff ihn 1854 in das
Protokollbuch der Unitas, damals ein reiner Theologenverein, schrieb.

Er ist heute der Wahlspruch des Cartellverbands der katholischen deutschen

Studentenverbindungen, des Cartellverbands der katholischen österreichischen
Studentenverbindungen, des Verbands der Wissenschaftlichen Katholischen
Studentenvereine Unitas und der Medizinischen Hochschule Hannover. Die Sentenz steht
außerdem als Eingangsmotto über der Verfassung der Christkatholischen Kirche der
Schweiz.[4]

Literatur

6
 Friedrich Lücke: Über das Alter, den Verfasser, die ursprüngliche Form und den wahren
Sinn des kirchlichen Friedensspruches In necessariis unitas, in non necessariis libertas,
in utrisque caritas. Eine litterarhistorische theologische Studie; Göttingen: Verlag der
Dieterichschen Buchhandlung, 1850 http://books.google.de/books?id=1PAIAAAAQAAJ
 ders.: Nachträge über den Verfasser des Spruches: in necessariis unitas, in non
necessariis libertas, in utrisque caritas. Nebst einigen Bemerkungen über die irenische
Litteratur des siebenzehnten Jahrhunderts. 1851 http://books.google.de/books?
id=8V8rAAAAYAAJ

 Gustav Krüger: De la maxime: „In necessariis unitas, in non necessariis libertas, in

utrisque caritas“; in: Congrès d’Histoire du Christianisme (Jubilé Alfred Loisy); Paris
1928, III, S. 143–152; deutsch in: Theologische Studien und Kritiken 100 (1927), S.
154–163

 H. J. M. Nellen: "De zinspreuk 'In necessariis unitas, in non necessariis libertas, in

utrisque caritas,'" Nederlands archief voor kerkgeschiedenis 79, no. 1 (1999): 99-106.

Weblinks

Zusammenfassung des Aufsatzes von Nellen (englisch)

Geschichte des Zitats (englisch)

Einzelnachweise
 1. ↑ Pars I. London 1617, lib. 4 cap. 8 Seite 676 am
Ende books.google.de < tu možeš downloadati cielu knjigu! , a
ovdje možeš za € 900.- kupiti prvo izdanje ZENZURE TE
KNJIGE 

Ja bih, stvarno kupio da imam tu lovu…, a možda nagovorim

hrvatske akademike…

2. ↑ bei F. Lücke S. 128 Rn. 223 books.google.de

3. ↑ z.B. von Joseph Socher: Ueber die Ehescheidung in
katholischen Staaten, Landshut 1810, S. 170 books.google.de
4. ↑ Verfassung der Christkatholischen Kirche der Schweiz

http://de.wikipedia.org/wiki/In_necessariis_unitas,_in_dubiis_libertas,_in_omnibus_caritas

marginalia lexicographica:

Newton u svom djelu Optics (1704.) odaje priznanje Dominisu za objašnjenje duge
pomoću dvaju lomova i jednog odbijanja svjetlosti na kapljicama kiše.

se opravičujem - pozabil dodati poveznicu (bezsramnog napisa u YUtarnjem listu) :

http://www.YUtarnji.hr/radikalni-desnicari-preuzeli-uredivanje-hr-wikipedije--ndh-nije-svjesno-bila-totalitarna--a-
antifasizam-se-bori-protiv-svih-sloboda-/1125398/

Demant i
Puni naslov: Demanti na članak objavljen u tiskanom izdanju Jutarnjeg lista od
11. rujna 2013. na naslovnici najavljen za 3. stranicu, zapravo objavljen na 4. i
5. stranici ("Fašisti preuzeli hrvatsku wikipediju").
Teško je odgovoriti na degutantne besmislice, a još teže na klevete. No teško je
šutjeti kada neznanci pljuju po tebi (članak Gorana Penića u internetskom izdanju
Jutarnjeg lista http://www.jutarnji.hr/radikalni-desnicari-preuzeli-uredivanje-hr-
wikipedije--ndh-nije-svjesno-bila-totalitarna--a-antifasizam-se-bori-protiv-svih-
sloboda-/1125398/ ) a tiskanom izdanju od 11. rujna 2013. ("Fašisti preuzeli hrvatsku
wikipediju").
Nažalost, političari u Hrvatskoj nisu sposobni riješiti problem nezaposlenosti, pravna
država kaska i još nije riješila problem ubojstava Hrvata koje su djelatnici ili plaćenici
UDBe činili širom Europe. Rješavanje ovog drugog problema nameću nam birokrati
iz EU jer naši birokrati nisu sposobni sami riješiti dotični problem. Predsjednik
Josipović osobno pokušava pomoći u razjašnjavanju tog problema, kazuju nam
naslovnice hrvatskih dnevnih novina. Situaciju najbolje opisuje prijevod suvremene
engleske fraze situacija normalna – sve je u banani (situation normal – all ...).
Hrvati i građani Hrvatske (i susjednih država) zabavljaju se prisjećanjem negativaca
iz Drugog svjetskog rata, i svoju osobnu vrijednost uzdižu tako što druge optužuju da
su "proustaški, endehaški, šovinisti, nacionalisti". Podsjeća li nekoga ovo
8
proskribiranje na 1948. godinu? Zapravo možda sve više podsjeća na 1971. godinu,
samo što je 2013. nagrada za težnju za istinom prozivanje, klevetanje i vrijeđanje,
1971. je bio zatvor, a 1948. smrtna kazna.
Slijede činjenice glede djelovanja administratora na hrvatskoj wikipediji. Wikipedija je
slobodna enciklopedija, što zna svatko tko je ikad svojim internetskim preglednikom
zalutao na dotičnu stranicu. Svatko tko je ikad kliknuo na karticu uredi na wikipediji i
snimio svoje uređivanje, jasno je upozoren tekstom iznad okvira za uređivanje, da
će:
„"sadržaj koji krši autorska prava biti obrisan. Enciklopedijski sadržaj mora biti provjerljiv
sukladno smjernici Wikipedija: Navođenje izvora."“

(―)

Ispod okvira za uređivanje piše:

„"Pritiskom na "sačuvaj stranicu", neopozivo ste suglasni da svoje doprinose objavljujete
pod uvjetima iz licencije Creative Commons Imenovanje/Dijeli pod istim uvjetima 3.0 i
GFDL. Slažete se kako je poveznica ili URL dovoljna razina pripisivanja odnosno
označivanja Vaših doprinosa na stranicama kojima ste pridonosili. Pogledajte Uvjete
uporabe za dodatne obavijesti."“
(―)

Što sve to znači? To znači da je svaki suradnik Wikipedije odgovoran za svoje

doprinose, ne postoji odgovornost administratora engleske wikipedije za tekst na
engleskoj wikipediji, odnosno analogno hrvatskih admina za nešto što piše na
hrvatskoj wikipediji (vidjeti
<https://hr.wikipedia.org/wiki/Wikipedija:Opće_odricanje_od_odgovornosti>,
odnosno: "Nijedan autor, suradnik, pokrovitelj, administrator, ili bilo koja osoba
povezana s Wikipedijom ni na koji način ne može biti odgovorna za pojavu netočne
ili pogrdne informacije, ili za štetu koju ste vi prouzročili korištenjem sadržaja ili
internetske poveznice na tu informaciju.")
Administratori su volonteri, dakle NISU PLAĆENI za svoj rad, i trude se smanjiti broj
sukoba suradnika na najmanju moguću mjeru, pomažu suradnicima oko tehničkih i
ponekad oko problema sadržaja članaka, ali njihova je uloga prvenstveno tehnička.
Nadalje, hrvatska je wikipedija nastala 2003. godine, a od 2005. godine
primjenjujemo isti standard za naše članke kao i sve veće jezične wikipedije,
suradnici su dužni navoditi izvore (vidi Wikipedija:Navođenje izvora) za svoje 9
pisanje, prvenstveno znanstvene studije ili stručne članke, a u nedostatku takvih
izvora (koliko ima stručnih članaka napisanih o Lady Gagi?) zadovoljit će i članci iz
drugih odgovarajućih tiskovina (npr. Rolling Stone). Od domaćih izvora najbolje je
rabiti vijesti HINE, HRT-a ili Večernjeg lista, tekstovi iz Jutarnjega pokazali su se,
nažalost, previše često nevjerodostojni, previše senzacionalistički jer novinari niti ne
pokušavaju saznati drugu stranu priče. Ili prvo objave laž, a onda idu tražiti izjavu
oklevetanih. Novinarska etika u stilu izmišljenog intervjua sa Sanaderom.
Lijepo molim da se ovaj demanti objavi u internetskom i pisanom izdanju Jutarnjeg
lista u skladu sa Zakonom o medijima, čl. 40, na odgovarajućem mjestu na kojem su
prethodno objavljeni tekstovi u kojima su oklevetani suradnici i administratori
hrvatske wikipedije. Ovaj tekst poslan je HINI, na redakcije najtiražnih dnevnih
novina u Hrvatskoj (Večernji list i Jutarnji list), te na DORH i HND.
Potpis: administratori hrvatske wikipedije klevetani u Jutarnjem listu AD 2013. godine

Trn u oku "starih medija"

Živjeli nam svi volonteri koji provode bezbrojne state pišući na ovim i na drugim poslužiteljima, koji
se bore da se njihove misli, istraživanja, projekti, savjeti mogu biti dostupna svakome tko ima
pristup velikoj elektronskoj mreži. Velikim slovima i podebljano: Ž I V I O I N T E R N E T !
Facebook je veliko sastajište ljudi, malo veliko selo, Youtube se puni raznim video zapisima od
ististiskavanja prišteva na leđima, dokumentaraca, igranih filmova, TV serija, starih reklama, kako
izračunati inverznu matricu. Instagram, Twitter, Snapchat, i mnogi drugi promjenili način kako
komuniciramo, kako se podiže kapital za projekte (Kickstarter) način kako prodajemo (Njušklalo,
Ebay, Etsy) kako učimo (Khanova akademija, MIT Open courseware). Internet je veliki
izjednačitelj: on razbija udaljenosti on razbija vremenske zone, skupa s besplatnim softwareom i
besplatim poslužiteljima on isto tako razbija i ekonomski model "starih medija" - televzije, radija, i
tiskanih medija. Prošlo je vrijeme piramidalne vlasti nad informacijama kao i piramidalnu
ekonomsku i političku strukturu koja proizlazi iz piramidalne kontrole nad informacijama. Prošla su
vremena kada su novine, magazini, radio i televizija imali monopol nad informacijskim prostorom,
vrijeme kada su tekle rijeke zlata od reklama i malih oglasa. Povratka više nema na ono što je bilo,
osim ako se ne ukinu elektronske mreže i ako se mobilna telekomunikacija ne svede na ništa
drugo nego na telefoniju. Stariji mediji ne se snalaze u novom medijskom prostru, stare strukture
još su žive ali vrijeme i novac presušuju: tiraža novina i magazina opada svaki dan, dok radio i
televizija postaju zarobljenici uskih demografskih profila, njihova slušanost i glednanost opadaju iz
godine u godinu. Ovo je relanost u mnogim državama u koje imaju jeftine i pristupne podatkovne
mreže, bile one fiksne ili mobilne. U SAD-u, broj novinskih kuća je u stalnom opadanju i bez 10
pomoći ultra bogatih amerikanaca (Warren Buffet, Jeff Bezosa) mnoge slavne novinske kuće sada
bi ništa drugo bile nego prošlost. Propast američkog novninarstva pokriven je na sljedećim
stranicama: http://newspaperdeathwatch.com/. Danas potrošači informacija imaju izbor, i oni će
trošiti svoje vrijeme i svoj novac s onim koji njima pružaju najbolju uslugu, oni žele izbor i
interakciju a ne da su ništa drugo nego servilni primatelji lošeg prozivoda.

Mnogim strarim medijim smetaju nova djeca na kvartu, smetaju im oni koji su im udavili njihovu
zlatnu koku, ubili njihovu svetu kravu i sve skupa od toga napravili dobru pečenku. Mnogi u starim
medijima jer su živjeli u svom svijetu monopola i zastarjelih navika nisu htjeli ići u nove poslovne
pothvate iako su vidjeli da se poslovni prostor mijenja, no bili su ignorantni prema novim
tehnologijama. Isto kao što su novinske kuće bile ignorantne o radiju ili televiziji prije.

Hrvatska wikipedija iako je jako mlada (10 godina), na internetskim prostorima je sada dosta dugo.
U samim početcima imala je jako malo članaka koji su ako pogledamo prema standardu kakav je
danas evo početka članka Hrvatska:http://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Hrvatska&oldid=20 a
kakav je taj članak danas? Ja se sjećam mnogih volontera hrvatske wikipedije s kojima sam
razgovarao na reakciju koju su oni doživljavali od svojih najbližih o tome da pišu na
hr.wikipedia.org kod mnogih je bilo ismijavanje i čuđenje. No jedna zajednička nit koja je stala iza
razloga zašto pišu jest da se poveća tijelo znanja na hrvatskom jeziku. Ja razumijem da mnogi od
nas imamo različita mišljenja o svijetu što plod našeg: odgoja, okruženja, obrazovanja, iskuststva,
fiziologije, godina starosti, karaktera... Nitko ne može zahtjevati da svi mislimo isto - to je doslovce
nemoguće proizvesti. No jednu stvar što možemo i što trebamo imati jest poštivanje jedan za
drugog, i mogućnost otvorene debate o svim temama. Dugo vremena Hrvati su bili ugnjetavani i
njima se krojila povijest od strane Hasburgovaca, Kraljevine SHS, Kraljevine Jugoslavije, NDH,
SFRJ i naravno svih drugih u našem okruženju. Sada pod prvi put nakon mnogo godina moguće je
uzeti sve činjenice i sastaviti tijelo znanja koje nije ideološki obojene bilo desno bili lijevo i staviti ih
na jedno mjesto i neka čitatelj sam odluči o nečemu. Svaki zločin je zločin, ako je samo jedna
osoba stradala okrutno ili bila mučena. Ako neka država, stranka osoba imala sistematizaciju:
diskriminacije, korupcije, mučenja, ubijanja, cenzure za svoje protivnike zašto to ne navesti i staviti
na vidjelo. Benigni diktator odnosno dobročudni diktator je kontradikcija.

Napadanje wikipedije ha hrvatskom jesiku i prizivanje na državnu intervenciju je ništa drugo nego
pozivanje na metode bivših diktatura koje su posojale na ovim prostorima i ništa drugo su nego
impotentni pokušaji da se stvori predrasuda prema hrvatskoj wikipediji i prema njihovim
administratorima kao članovima neke neo-ustaškog tajnog udruženja. Primjeri koji su navedeni u
tisku ništa drugo nego kiselo grožđe bivšeg suradnika i administratora wikipedije koji je razarao
zajedincu na hr.wikipedia.org iako je bio izvrstan suradnik: akademski i tehnički. No akademska i
11
tehnička izvrsnost ne čini potpunu osobu, jer postoje mnoge druge inteligencije koje su važne za
dobrog suradnika i za dobrog administratora a to je emotivna inteligencija i empatija. Wikipedija na
hrvatskom jeziku nije do sada primila niti jednu kunu, euro ili dollar državne potpore ili poticaja i
ona je dio poslužitelja većeg projekta Wikipedija. Zajednica radi svoj posao volonterski tako što
odvajaju svoje vrijeme na dobrobit svih osoba koje se koriste hrvatskim jezikom i šire. Za ovaj rad
ne primaju plaću, no izgleda jedinu plaću koju primaju jesu napadi i kritike iz jednog dijela osoba
koje se koriste i koji razumiju hrvatski jezik. Svatko ima pravo na svoje mišljenje i imaju ga pravo
izraziti i ja ću ga poštivati. Osobe koji se okomljuju na suradnike i admistratore i osobno napadaju
ne mogu uzeti njihove kritike s kredibilitetom jer takvi napadi ništa ne riješavaju. Oni koji žele
popraviti stanje na wikipediji neka se slobodno uključe u njen rad, ali neka se drže pravila
nepristranosti i međusobnog poštivanja. Wikipedija na hrvatskom jeziku se ne radi po ničijem
diktatu jer nitko nije plaćen i sve radim iz svoje dobre volje i iz ljubavi prema svom bratu
čovjeku. Vodomar (razgovor) 01:20, 12. rujna 2013. (CEST)

Eto, tako sam intervencijom u Wikipediji (hrvatskoj), počinio revizionistički krimen

prenošenjem i prievodom iz njemačke Wikipedije podatke o autorstvu citata jednog, Bože
mi prosti, Hrvata.

Tvoj Ilija

PS

Sjetim se još jedne omiljene nam mudrostnice:

Im Deutschen bekannt ist die Version:

Gott gebe mir die Gelassenheit, Dinge hinzunehmen, die

ich nicht ändern kann,
den Mut, Dinge zu ändern, die ich ändern kann,
und die Weisheit, das eine vom anderen zu
unterscheiden.
12
Im Englischen:
God, grant me the serenity to accept the things I cannot change,
courage to change the things I can
and wisdom to know the difference.

i opet…

Urheberschaft und Verbreitungsgeschichte des Gelassenheitsgebets sind

umstritten. …

Ostaje Hamletovsko kako ćemo razlikovati (složiti se) oko toga što je bitno, a što je nebitno...
Za utjehu: što je ljubav koju u svemu imati trebamo – znamo. Ergo, pomoću ljubavi (jer nju
moramo imati u svemu!) imamo se složiti što je bitno.

Ilija

PS.:
Izgovoreno leti,

napisano:

„Ljudi ne traže istinu, ljudi traže istomišljenike. »

Moglo bi se kazati – ljudi su pametni !

Istina je metafizički pojam. U filozofijskoj korektnosti nije dopušteno, dapače, tko se drzne išta proglasiti istinom,
unapried je osuđen. Nekakve obćepriznate istine jednostavno nema. U tom susložju je traženje istine bezsmisleno. U
filozofijskoj korektnosti je traženje istine vrlo poželjno, štoviše to je credo od kojega živi. No, zlo i naopako ako bi se do
istine došlo! To je kao što židovi ostavljaju svojim pokojnicima kamenje na grob za slučaj da ako sretnu nekoga tko bi
rekao da je mesija imaju pri ruci ono što im treba za kamenovanje. Sveudilj čekaju dolazak mesije.

Stoga, tražim braću svoju koja vjeruju da je Isus Krist istina (put i život), istomišljenike!

Sizifi me ne zanimaju. Tražim istomišljenike i to mi je družtvo više i važnije od družtva tražitelja istine kojima je a priori
zabranjeno nalaženje iste.

13
 In necessariis unitas,
in dubiis libertas,
in omnibus caritas

u bitnome jedinstvo,
u nebitnome sloboda,
u svemu ljubav

ili 14

jedinstvo u neobhodnim stvarima,

sloboda u dvojbenim,
u svemu ljubav

2019. dakle 6 godina nakon izpravke sve stoji kako sam napisao i nitko nije mogao (trebao) to
obrisati s Wikipedie.

Zašto je pak Marko Antun već mrtav bio spaljen, druga je priča...
...
Godine 1622., nakon izbora pape Grgura XV. napustio je London i preko Bruxellesa vratio se u
Rim. Dvije godine kasnije došao je u sukob sa Inkvizicijom, proglašen je heretikom, te zatočen u
dvorac Sant Angelo, gdje je umro prirodnom smrću. [7] Nakon smrti, 20. prosinca je nad njegovim
lešom proglašena osuda u crkvi Santa Maria iznad Minerve. Inkvizicijskom je odredbom njegov leš
izvađen iz lijesa, provučen ulicama Rima, i javno spaljen u Campo di Fiore, te bačen u Tiber skupa
sa njegovim pisanim djelima, 21. prosinca1624. godine.
...
https://hr.wikipedia.org/wiki/Markantun_de_Dominis

15