Sonnenschutz Plissees Kln Dsseldorf Joomla Webdesign Kln Bonn Nastavni plan 1. razred 2. razred 3. razred 4. razred 5.

razred 6. razred 7. razred 8. razred 9. razred Montessori materijali Jezik Matematika Senzomotorika Praktini ivot Kosmiko obrazovanje Izborna nastava engleskiengleski njemakinjemaki francuskifrancuski Vannastavne aktivnosti kola glume akademija arta Sport Fakultativna nastava informatika Muzika Sekcije Manifestacije Naslovnica bosanski English (UK) O koli Kontakt Kutak za roditelje Struni saradnici Vrti Montessori drutvo Prva osnovna Montessori kola Nastavni plan za prvi razred Bosansko, Hrvatski, Srpski jezik i knjievnost Matematika

Moja okolina Muzika/glazbena kultura Likovna kultura Tjelesni i zdravstveni odgoj Vannastavne aktivnosti Smjernice za praenje i opisno ocjenjivanje Sve strane Stranica 5 od 9 /GLAZBENA (70 nastavnih sati)

ULOGA I ZNAAJ MUZIKE KULTURE Sa stanovita razvojne psihologije i potreba djeteta ovog uzrasta, znaaj sadraja predmeta Muzika kultura sastoje se u sljedeem: Muzika je jedan od kljunih elemenata u razvoju govora i verbalne komunikacije i eventualnom blagovremenom otklanjanju tekoa u ovom podruju. Istovremeno ona je jedan od najznaajnijih elemenata razvoja motorike, skladnih pokreta i korekcija eventualnih potekoa u ovom domenu. Muzika je znaajan faktor u funkciji podsticanja panje, pamenja i miljenja, a aktivno muziciranje (pjevanje, sviranje i improvizacija na Orffovim instrumentima) snano podstie djeiju kreativnost i stvaralatvo uopte. Muzika je kljuni faktor u emocionalnom razvoju djeteta jer omoguava izraavanje i doivljavanje emocija i snano doprinosi razvoju estetske kulture linosti. Pored individualnog izraavanja, ona najprirodnije uspostavlja odnose i relacije u grupi i drutvu, a takvu snagu nema ni jedno podruje u nauci i umjetnosti. Kroz muziku dijete iskazuje i jaa svoje samopouzdanje, osjeaj kompetentnosti i vlastite vrijednosti. Zbog toga muzika kao verbalna, neverbalna i univerzalna komunikacija meu ljudima cijelog svijeta u ovjekovom ivotu ima dominantno mjesto i kao potreba.

CILJ I ZADACI Cilj nastave predmeta Muzika kultura uope je buenje interesa, ljubavi i razvoj pozitivnog odnosa prema muzici, otkrivanje i razvoj senzibiliteta i muzikalnosti, te djeijih kreativnih i estetskih sposobnosti, da bi muzika vremenom postala ne samo znanje nego i potreba svake linosti. Zadaci nastave Muzike kulture su: - da se njeguje i kultivira djeiji glas (pravilno disanje, jasan izgovor rijei, intonativno tano pjevanje), - da se otkriva i razvija djeija muzikalnost sa specifinim sposobnostima, muziko pamenje, osjeaj za ritam, za visinu, trajanje i kvalitet zvuka), - da se kroz individualno, grupno i kolektivno muziciranje djeca osamostaljuju i socijaliziraju,

- da se podstie, razvija i njeguje djeija kreativnost u muzici (kao i ostalim oblicima stvaralatva: pokret, likovno i literarno uz muziku), - da se razvija emocionalna i estetska osjetljivost djeteta za kvalitet muzike, - upoznavanjem karakteristinih narodnih pjesama razvijati ljubav prema muzikoj i kulturnoj batini BiH i domovini, - da se kod djece podstie razvoj trajnih interesa i ljubav prema muzici kako bi ona postala njihova trajna potreba.

PROGRAMSKI SADRAJI I PJEVANJE I SVIRANJE II MUZIKE IGRE III BROJALICE IV SLUANJE MUZIKE

STRUKTURA SADRAJA I PJEVANJE I SVIRANJE U toku kolske godine djeca treba da naue najmanje 15 pjesama.

Izbor: 1. Lete, lete, laste Julio Mari/Nasiha Kapidi-Hadi 2. to se u vrtiu radi P. Kaniaj 3. Roendanska pjesma iz zbirke-Zapjevajmo, zaigrajmo 4. Dom J.Gotovac 5. Zaviaju moj M. Mili 6. Snivaj, spavaj F. Schubert 7. Kiobran za dvoje 8. Jesen M. Mernik 9. isto dijete 10. Hej potoe A. Stankovi 11. Mali aki valcer N. Hercigonja 12. aputanje N. Hercigonja 13. kolsko zvono D. Basrak 14. Djeca su vojska najjaa (stihovi V. Miloevi) 15. Dok mjesec sja J.B. Lili 16. Pastire 17. Desilo se prekjue M. Mili 18. Moja zemlja BiH Suad Arnautovi 19. Veseljak Z. poljar 20. Maca prede 21. Padaj, padaj snjeiu Dragutin Basrak 22. Sati kuca Zlatko poljar 23. Proljee V. Astardijeva

24. Majka uz kolijevku J. Gotovac 25. Ide, ide patak J. Bitenc 26. Kad si sretan pjesma iz vedske 27. ak veseljak Refik Hodi 28. Na krilima vjetra Suad Arnautovi 29. Djeca rastu Asim Horozi 30. Semafor Asim Horozi 31. Carstvo- drugarstvo Branko Kockica 32. ak veseljak Refik Hodi 33. Prvai Kike Budalike 34. Avanture maloga JU-JU 35. Najljepa mama na svijetu hor Kolibri 36. Lako je prutu M.Lakovi 37. Kad bi svi ljudi na svijetu Arsen Dedi 38. Djeca su vojska najjaa stihovi V. Miloevi 39. Usporite pored kole 40. Razgranala grana jorgovana narodna 41. Vinjiica rod rodila narodna 42. Kia pada trava raste 43. estitka majici Franjo Bari, Robert Grubii, Josip Kaplan 44. Visibaba mala S. Korunovi 45. uti, uti bambusov list 46. Brau ne donose rode A. Kora i Lj. Rumovi

II MUZIKE/GLAZBENE IGRE U toku kolske godine djeca treba da naue najmanje 10 igara koje ukljuuju pokret. Izbor: 1. Hoki - poki 2. Paiji ples 3. Klackalica Grka djeija igra 4. U umici zeko 5. Kulina Bana vojska je (narodna) 6. Koka i pilii 7. Igraju se vrapci 8. Ovako se ruke miju 9. Berem, berem groe 10. Ringeraja 11. Strina rodo 12. Zeko plee 13. Djeca i zeii 14. abe i roda 15. Pilii 16. Djeija narodna kola BiH 17. Mali kauboj Refik Hodi 18. Semafor Asim Horozi 19. Zlokotlokrp stihovi Duko Radovi

20. U umici zeko 21. Glava, ramena, stomak, koljena Melodium 22. Kad si sretan pjesma iz vedske 23. isto dijete 24. Lete, lete, laste Julio Mari, Nasiha Kapidi-Hadi

III BROJALICE U toku godine treba nauiti 15 brojalica Izbor: 1. En,ten, tini 11. Golub s krova gue 2. Jedan, dva, tri 12. udo golemo 3. Eci, peci, pec 13. Tuibaba Reza 4. Tara, tara, take 14. Zeleni se tratina 21. Pis, maco, pis 5. Jedna vrana gakala 15. ari, ari, ar 22. Ide, ide patak 6. Pliva patka 16. Kia pada na travicu 23. Leptiriu areniu 7. Pusti puu rogove 17. Gue siva grlica 8. Preo Petar 18. Padaj padaj snjee 9. Od koga si ti 19. Voli da se mazi 10. Tri 20. Lastavice, gdje si bila IV SLUANJE MUZIKE Sluanjem upoznati najmanje 15 kompozicija putem audio-vizuelnih aparata. Izbor: 1. Uspavanka W.A.Mozart 2. Uspavanka F.Schubert 3. Uspavanka J.Brahms 4. Za Elizu L.van Beethoven 5. Sanjarenje R. Schumann 6. Labud K.S.Sans 7. Bumbarov let N.R. Korsakov 8. Ah, to volim J.S. Bach 9. Uvijek nek bude sunce A.Ostrovski 10. Sarajevo ljubavi moja Kemal Monteno 11. Deca su ukras sveta M. Subota 12. Medo plee (tamburai) B. Krnic 13. Ples pilia u ljuskama M. P. Musorgski 14. Arija iz svite br. 3 J. S. Bach 15. Kanon za tri glasa u D-duru J. Pachelbel 16. Valcer cvijea P. I. ajkovski 17. Duet maaka G. Rossini 18. Koranica D. ostakovi 19. Kad bi svi ljudi na svijetu A. Dedi 20. Instrument arobnjak Muzika pria 21. Djeca pjevaju uspavanke Princes krofne 22. Djeca pjevaju sevdalinke Princes krofne

23. Zemljo moja Kemal Monteno 24. Tradicionalne pjesme naroda Bosne i Hercegovine 25. Aska i vuk, odlomci iz opere Asim Horozi 26. Sa unukom Janom Avdo Smailovi 27. Zvonii, zvonii Zagrebaki maliani 28. Dom Jakov Gotovec

V DJEIJE STVARALATVO Uz koritenje Orffovog djeijeg instrumentarija i prirunih instrumenata, uputiti djecu na praenje pjevanja, improvizaciju, te uee u muzikim dramatizacijama. Poeljno je sa djecom raditi nekoliko ovakvih muzikih dramatizacija.

OCJENJIVANJE Uenici se ocjenjuju opisno. Najprije se napravi inicijalno ispitivanje i izvri procjena muzikalnosti i znanja i konstatuju problemi u razvoju djeteta u ovom podruju. U toku edukativnog procesa prati se i evidentira ispoljavanje djeije muzikalnosti, muzika memorija, osjet za visinu, trajanje, glasnou i boju odnosno zvune kvalitete (formativno ocjenjivanje). Pritom se vodi rauna da li djeca doivljavaju i razumiju muzike elemente, kako razmiljaju, postignua u primjeni saznanja, te interes i odnos prema muzici. Na kraju godine sumiraju se rezultati u obliku vie opisnih ocjena i najzad u jednu koja se unosi u svjedodbu. Za ocjenjivanje i evaluaciju napredovanja uenika koriste se instrumenti i postupci: demonstiranje sposobnosti kroz pjevanje, brojalice, sviranje na Orffovim instrumentima, improvizaciju, izraavanje doivljaja muzike pokretom, likovno ili literarno. uee i doprinos u interakciji (rad u velikim i malim grupama, projekti, istraivanja zvunih boja i izradi instrumenata) putem raznih ispitnih postupaka: zadaci objektivnog tipa u sliicama (instrumenti, slagalice, labirint, rebusi) portfolio uenika. Objanjenja i didaktiko-metodike napomene U izboru pjesama nastavnik treba voditi rauna o tom da one odgovaraju opsegu djeijeg glasa i da su im po sadraju i karakteru interesantne i bliske. U prigodnoj atmosferi, dijete treba najprije emotivno da doivi pjesmu i osjeti njen umjetniki kvalitet, sluajui nastavnika koji pjeva uz pratnju melodijskog instrumenta (klavir ili sintisajzer). Uz pjevanje nastavnika djeca e nauiti pjevati pjesmicu istovremeno melodiju i tekst, kolektivno, grupno i individualno. Uiti ih u cjelini sluajui pjevanje nastavnika (uz pratnju instrumenta) uz pravilno dranje tijela i disanje (preduslov za pjevanje), sa odgovarajuom intonacijom i dikcijom, precizno i ujednaeno, uz odgovarajui tempo i dinamiku u skladu sa njenim karakterom najprije kolektivno, zatim u grupi, u paru i individualno.

Igre sa pjevanjem i razliitim sadrajem treba birati u tom smislu da djeca podraavaju razne radove, ivot u prirodi, narodne obiaje i drugo. One imaju osnovni zadatak da se pravilno izvodi melodija, i usavrava skladno, izraajno, slobodno i ritmiki povezano kretanje uz muziku. Tako se istovremeno kretnjama izraava karakter, ritam, tempo i dinamika pjesme, a razvijaju i usavravaju preciznost, lakoa, skladnost i izraajnost pokreta uz muziku. Igre i narodna kola sastoje se iz osnovnih pokreta: hodanje, poskakivanje s plesnim elementima, razne kretnje ruku, pljeskanje, tapkanje, okreti itd. Koreografija okretne igre i narodna kola mogu imati utvrene figure i kretnje. Veoma su vrijedne slobodne ritmike igre u kojima dolazi do izraaja djeija improvizacija i kretnje i to na muziku koju su predhodno dobro upoznala. Brojalica kao poetsko, ritmiko-metriko stvaralatvo u ovoj oblasti zauzima posebno mjesto u razvoju osjeaja za ritam. Brojalicu treba izvoditi najprije skandiranjem teksta uz odbrojavanje kao na igralitu, zatim instrumentima vlastitog tijela (pljeskanje rukama, topot nogama), prirunim instrumentima, Orffovim instrumentima, kretanjem u koloni ( u voziu) Prilikom izbora djela za sluanje muzike, medju kojima treba da budu zastupljena, vokalna, instrumentalna i vokalno instrumentalna, treba voditi rauna da njihovo trajanje i sloenost budu u skladu sa uzrastom. Djecu uiti da zapaaju i prepoznaju karakter kompozicije, tempo i dinamiku izvoenja, formu kompozicije, izvoae i sastave, muzike instrumente. Podsticati djecu da svoje zapaanje i doivljaje izraze opisno ili likovno jer se time podstie njihova kreativnost. U podruju djeijeg stvaralatva treba koristiti Orffov instrumentarij i prirune instrumente, prepoznavati ih, svirati zvukove iz prirode i razne ritmove i sa njima svirati uz pjevanje, to poveava osjeaj kompetencije, socijalizira i djeluje terapeutski. Uz njihovu upotrebu treba organizovati razliite oblike improvizacije: melodijska, ritmika, improvizacija forme, komponovanje i likovno i literarno izraavanje na osnovu doivljaja muzike, kao i muzikoscenske igre koje povezuju muziku, ritam, pokret i govor. Djeca mogu izmisliti prie ili naslikati seriju slika koje e uz pomo instrumenata oivjeti, kao i uz upotrebu lutke koja pjeva i govori. Sadraj muzike kulture koji su u funkciji estetskog odgoja mladih ima u sebi elemente koji prirodno pomau i podravaju savlaivanje i ostalih sadraja na ovom uzrastu. Korelacija sa drugim predmetima je sasvim prirodna: likovno izraavanje doivljaja muzike ili ilustracija pjesme, s maternjim jezikom (rjeavanje problema dikcije, pismenosti i sl.) s upoznavanjem okoline odn. prirode i drutva (godinja doba, svijet oko nas, ivotinje, narodna muzika tradicija BiH), fizikom/tjelesnom kulturom (ritmika, ples uz muziku, djeije narodne igre, koordinacija pokreta i sl.) i matematikom (brojanje, pojam veliine i sl.).

ZNANJE I RAZUMIJEVANJE Uenici e znati da koriste jezik muzike, razlikuju, prepoznaju i uporede zvukove odnosno tonove u svom okruenju i muzici (odreen-neodreen po visini, dug-kratak, dubok-visok, glasan-tih, brz-spor, blizu-daleko) i odrede karakter kompozicije (koranica, uspavanka i sl.),

prepoznaju tempo (brz-spor), dinamiku (glasno-tiho), glas (muki, enski i djeiji), te pjevanje pojedinca (solo) od skupnog pjevanja (hor/zbor). Moi e da prepoznaju brojalice, melodije pjesmica i ranije sluane kompozicije, kao i da razlikuju zvuno i vizuelno muzike instrumente: Orffove djeije instrumente, kao i neke druge (harmonika, gitara, violina, truba i klavir) koje nalaze primjenu na koncertima i u svakodnevnom ivotu djece.

SPOSOBNOSTI Izvoake muzike sposobnosti razvijat e se pjevanjem sa tanom intonacijom, praenjem pjevanja pokretima u skladu sa sadrajem pjesme i muzike igre, te izvodjenjem brojalica u odgovarajuoj mjeri i ritmu Orffovim instrumentima. Kreativne i logike sposobnosti razvijat e se osmiljavanjem jednostavne pratnje, ritmikih i zvunih efekta za pjesme, prie, stihove, muzike igre, koristei razliite zvukove odnosno izvore zvuka (tijelo, glas, predmete iz okruenja, Orffove djeije instrumente, vlastite improvizovane instrumente), te ueem u osmiljavanju i izvoenju muziko-scenskih igara (igrokaza) i izraavanju vlastitih doivljaja muzike likovno, literarno i improvizovanim pokretima, to ima primjenu i u svakodnevnom ivotu u porodici, koji time postaje bogatiji i ljepi.

VRIJEDNOSTI I STAVOVI Dijete e biti osposobljeno da muzicira kolektivno (hor/zbor, u manjim grupama, u paru i samostalno, potuje pravila muzike igre, vrednuje line i stavove drugih. Pokazat e odvanost u otkrivanju, istraivanju novih rjeenja u muziciranju i izradi instrumenata, u timskom radu i komuniciranju koja je u muzici sasvim prirodna. Prepoznat e naine na koje muzika uestvuje u svakodnevnom ivotu i ini ga ljepim i bogatijim (u djeijoj igri, u medijima, porodine proslave, kolske sveanosti) i pokazati interes, elju i potrebu za estim muziciranjem, te kroz muziciranje vidno iskazati zadovoljstvo i osjeaj kompetentnosti. Detaljna objanjenja nastavnici e nai u prateem priruniku za nastavnike razredne nastave.

INDIKATORI USPJENOSTI Uoljivo je napredovanje uenika kroz sve veu bliskost sa muzikom, esto pjevanje, radovanje, matanje i improvizaciju na Orffovim instrumentima, kao i napredovanje u sticanju saznanja, vjetina i razvoju sposobnosti koje su precizirane u ishodima uenja. Pjevaju intonativno pravilnije, sigurniji su u interpretaciji melodije i ritma brojalice, prepoznaju kompozicije koje su sluali, te uspjenije meusobno aktivno komuniciraju muzikom, posmatraju, uporeuju, objanjavaju, obrazlau, te donose zakljuke o pojedinim muzikim elementima i pravilno se ponaaju prema muzici kao vrijednoj umjetnosti. Ispoljavaju interes prema muzici i saznavanju i ele da je jo bolje upoznaju i primjenjuju u koli i svakodnevnom ivotu. Indikatori uspjeha i nastavnikovog profesionalnog umijea su

razlike izmeu inicijalne i finalne slike o znanjima, vjetinama i ukupnim postignuima uenika

STRATEGIJE NASTAVE I UENJA (DIDAKTIKO-METODIKE UPUTE) Strategije nastave i uenja bazirane su na viestrukoj ulozi nastavnika koje se izmjenjuju u nastavi muzike kulture. Nastavnik kao didaktiar izmjenjuje nastavne metode, a prirodi predmeta najbolje odgovaraju: metoda demonstracije i ilustracije (instrumenti, pjevanje, fotografije, transparentne folije), pripovijedanje i razgovor (usmjereni i impuls-razgovor), a posebno praktini rad i posjete kulturnim i muzikim ustanovama, kao planer metoda interaktivnog uenja: kooperativne metode, egzemplarna nastava, uenje putem otkria, stvaralaka nastava, razliiti nivoi sloenosti, rad u parovima, kao instruktor aktivne nastave: analitiko-sintetika, metoda analogije, problemska, algoritamske metode, primjena modela, projekt-metoda, kao koordinator kooperativnog uenja: timski metod uenja, mozaik metod i njegove modifikacije, grupni projekt metod, kooperativna mrea (muzike radionice, izlobe improvizovanih instrumenata i sl.). Kroz istraivanje i ispitivanje, te stvaranje uenici razvijaju dublje razumijevanje prema naporima u umjetnosti i muzici kao posebnom sistemu saznanja i vrijednosti i njenoj sloenosti. Ukljuivanjem uenika u sve aktivnosti, odnosno prakticirajui iskustvenu nastavu, razvijaju se pozitivni stavovi o znaaju muzike u porodici, koli, drutvu i ivotu uopte. Sadraje nastave muzike kulture treba tematski povezati sa nastavom drugih predmeta. Detaljniji opisi aktivnosti uenika i nastavnika dati su u ishodima uenja i objanjenju.

<< Prethodna Slijedea >>

001754 BiznisTimSarajevo Dobrodoli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Poetna Pomo Pretraga Kalendar Prijavljivanje Registracija Muzika MUZIKA ITAONICA Muzike teme Znaaj muzike za razvoj deteta Stranice: 1 Idi dole prethodna tema sledea tema tampaj

Autor Tema: Znaaj muzike za razvoj deteta (Proitano 2391 puta) 0 lanova i 1 gost pregledaju ovu temu. Angelina Administrator Hero Member ***** Van mree Van mree Poruke: 4307

Pogledaj profil Znaaj muzike za razvoj deteta poslato: Februar 02, 2011, 02:05:39 am * NARODNO STVARALATVO U NASTAVI Abstrakt: Nastava muzike u osnovnoj koli odvija se u okviru aktivnosti koje su predviene nastavnim planom i programom (pevanje pesama, sluanje muzike, sviranje i deije stvaralatvo), a preko sadraja za koje se nastavnik samostalno opredeljuje. Uitelj/vaspita u nastavi muzike treba da se rukovodi didaktikim principom od blieg ka daljem, tj. od poznatog ka nepoznatom pri izboru sadraja preko kojih e razvijati muzike sposobnosti dece. Uitelj e krenuti od narodnog stvaralatva sredine iz koje deca potiu koristei pritom brojalice, pitalice, brzalice, izreke, poslovice, narodne lirske pesme, narodne igre, narodne igre uz pevanje i narodne muzike instrumente. Kljune rei: Muzika, nastavni sadraji, narodno stvaralatvo. Muzika ima zadatak da podstie i unapreuje razliite vidove muzikog razvoja deteta (opaajnog, pojmovnog, psihomotornog, vokalnog), te da razvija ljubav i interesovanje uenika za muziku. Nastava muzike u osnovnoj koli odvija se kroz vie aktivnosti. To su: pevanje pesama (po sluhu i iz notnog teksta), sluanje muzike, sviranje i deije stvaralatvo. Ishodi se realizuju u okviru ovih aktivnosti, a preko sadraja za koje se nastavnik samostalno opredeljuje na osnovu predloenih usmerenja. Meu sadrajima preko kojih se ostvaruju ciljevi muzike treba izdvojiti narodno stvaralatvo. Brojni metodiari muzike (Miodrag Vasiljevi, Zorislava Vasiljevi, Gordana Stojanovi...) govore o potrebi postavljanja muzike pismenosti na narodnim osnovama. Znaaj narodnog stvaralatva u nastavi muzike je viestruk. Preko narodnog stvaralatva deca upoznaju kulturnu batinu svog i drugih naroda, to doprinosi razvoju opte kulture, meusobnom razumevanju, uvaavanju i potovanju. Negovanjem narodnog stvaralatva, vaspitavamo mlade generacije da uvaju svoju kulturnu tradiciju, narodne obiaje i entitet. Dela koja u osnovi imaju narodnu muziku lake se usvajaju od dela umetnike muzike zbog svoje jednostavnosti, te doprinose brem ostvarivanju postavljenih zadataka.

Sadraji narodnog stvaralatva koji se koriste u nastavi muzike su: narodne brojalice, izreke, tapalice, cupkalice, razbrajalice, narodne lirske pesme, narodne igre, narodne igre uz pevanje i narodni muziki instrumenti. Prema miljenju Gordane Stojanovi, naeg istaknutog metodiara muzike, muzike sposobnosti dece razvijaju se i oblikuju polazei od deci bliih, poznatih, jednostavnih i lakih sadraja. (Stojanovi, 1996:9) Naime, prvi muziki doivljaji i iskustva deteta potiu iz porodice, tanije od majinog pevanja uz cupkanje ili ljuljanje u krilu. Kasnije, u kontaktu sa vrnjacima, deca ue razbrajalice, pitalice, brzalice, izreke, poslovice... Muziki pedagog/uitelj koristie narodne brojalice, pitalice, brzalice, izreke i poslovice, razvie ritam i govor dece to e im pomoi u kasnijem sviranju na deijim instrumentima. Najvei broj narodnih brojalica pripada govornim brojalicama, mada se mogu sresti i pevane brojalice. Oseaj za ritam se uvruje razgovetnim izgovaranjem razliitih tekstova, prikladnih za odreeni uzrast, i ujednaenim pokretom razbrojavanja. Kasnije se pokret razbrojavanja zamenjuje koraanjem, udaranjem noge o pod, pljeskanjem dlana o dlan, dlana o klupu i dlana o nadlanicu (doivljaj naglaenog i nenaglaenog taktovog dela). Pevanje pesamam ima znaajno mesto u vaspitno-obrazovnom radu sa mladima. Ono je najdrai i najraireniji oblik muziciranja dece predkolskog i kolskog uzrasta, te u velikoj meri utie na razvoj sluha, ritma i emocionalnog ivota dece, stvaranje estetskih navika i izgraivanje muzikog ukusa. Metodiari muzike istiu znaaj pevanja za razvoj muzikih sposobnosti, ali je njegov znaaj daleko vei, jer "vedra i vesela pesma izaziva radost i polet, nena stvara atmosferu smirenosti, a odluna snagu i vrstinu." (Stojanovi, 1996:17) Pri izboru pesama za pevanje prednost treba dati narodnoj deijoj pesmi, jer se zvune naslage narodne muzike stvaraju kod deteta od prvih dana ivota u okviru porodice. Osim toga, narodna deija pesma odlikuje se vedrim i ivahnim karakterom, kratkom i jednostavnom melodijom, sa estim ponavljanjima muzikih fraza i teksta. Deca rado usvajaju narodne pesme i brzo ih ue napamet. Narodna pesma je kvalitetna vrsta pesme, jer je prola kroz mnoge generacije, doivela raznorazna "bruenja" i "ienja" te se danas javlja u formi savreno jednostavne melodije. Tekst narodne pesme je izuzetno znaajan, kako sa aspekta sadraja, tako i sa aspekta konstruktivne uloge koju ima u pesmi. U dalekoj prolosti, u vreme kada je pesma bila sastavni deo obreda, sa viim silama "komuniciralo" se preko sadraja i melodije teksta. Kasnije, s pojavom ljubavne lirike, tekst pesme ima ulogu da zabavi, razonodi... (Golemovi, 1998-8) Preko teksta pesme mogu se nauiti obiaji, verovanja, mitovi, legende, arhaina leksika, proces izrade odreenih proizvoda i dr. Posebnu varijantu narodnih pesama ine pesme modeli. Na muziki pedagog, Miodrag Vasiljevi, uvideo je potrebu postavljanja muzike pismenosti na narodnim osnovama. On je odvojio melodije iji prirodni inicijali odgovaraju osnovnim tonovima (do Dobro jutro, re Resavo vodo 'ladna, mi Mi idemo, fa Falila mi se proena moma, sol Sol mi daj, la Lazara majka, si Sini sunce). Vasiljevi je modifikovao izabrane pesme prilagoavajui njihove tekstove aretinskim slogovima, kako bi odgovarale inicijalisima melodija. Modelima je namenio funkciju fiksiranja osnovnih tonova. Za modele je birao melodije razliitih ritmikih struktura da bi uenici od samog poetka taktiranjem razvili mo opaanja razliitih metrikih struktura. (Vasiljevi, 2000:66)

Igra je detetu najdraa aktivnost. Ono kroz nju osea zadovoljstvo i stie prva saznanja. U nastavi muzike koriste se muzike igre. One se definiu kao "vrsta igara u kojima je muzika misao pokreta i nosilac svih radnji koje se zbivaju u igri". (urkovi-Panteli, 1998:139) Muzika igra doprinosi svestranom razvoju linosti, razvoju muzikh (pre svega oseaja za ritam), ali i motorikih sposobnosti dece. Deci najpristupaniji oblici muzikih igara jesu narodne igre i plesovi. Ona se sreu sa elementima narodne igre u okviru svoje porodice i ire drutvene sredine susreu se na mnogobrojnim slavljima vezanim za ivotni ciklus i obiaje koji ga prate. Deca nesvesno upijaju duh i lepotu narodne muzike, upoznaju njene osobine (karakteristine ritmove) i ue jednostavne korake narodnih plesova. Bogata kulturna tradicija naeg naroda (bogatstvo igrakih ritmova, pokreta, koraka, nonji) iznedrila je veliki broj narodnih igara. Njima se razvijaju snana nacionalna oseanja i izgrauje odnos prema sopstvenoj i tuoj kulturnoj batini. U izboru folklornih igara treba poi od zaviajnih, deci najbliih igara, pa zatim iriti interesovanje i za druge. (Stojanovi, 1996:65) Ovakav stav ide u prilog didaktikom principu od blieg ka daljem, tj. od poznatog ka manje poznatom. Narodna igra uz pevanje doprinosi razvoju muzikih, govornih i motorikih sposobnosti. Igra sa pevanjem treba da je jednostavna, sa postupnom melodijom, koja odgovara opsegu glasa starosne grupe, i da je igrivog ritma. Pokreti koji se koriste su ritmiko kretanje: desno-levo, napred-nazad, poskok u mestu ili kretanju, okretanje oko sebe ili drugog. Narodne igre imaju veliki znaaj za razvoj muzikih i fizikih sposobnosti. Ovakva taka je, kao po pravilu, najzapaenija na svim predstavama. Znaajni su i koreografski plesovi ije su figure sastavljene i fiksirane, te se moraju tano izvoditi. Sluanje muzike je znaajno za bolje upoznavanje i razvoj muzikih sposobnosti deteta. Deca koju vaspitai nazivaju nemuzikalnom (zbog nepravilnog pevanja) pokazuju veliko interesovanje za sluanje muzike, postavljaju umesna pitanja i primedbe, te trae da ponovo sluaju kompoziciju. (Manasteriotti, 1981:126) Na mlaem uzrastu (predkolski i mlai kolski uzrast) deca sluaju lake i kratke kompozicije anra programske muzike: narodne i umetnike deije pesme (tekst pesama olakava razumevanje muzike na ovom stupnju). Deca treba da odrede karakter sluane narodne pesme (vesela, tuna), brzinu (brza, spora), izvoaki sastav (jedan ili vie glasova, glas uz pratnju instrumenta, glas uz pratnju orkestra), treba da odrede da li se uz nju igra. Uz sluanu muziku, deca mogu da osmisle pokrete koji bi odgovarali pesmi. Sviranjem na deijim muzikim instrumentima deca stiu osnovna saznanja o muzikim instrumentima, razvijaju ljubav prema sviranju na odabranom instrumentu, kolektivnom muziciranju i muzici uopte. Uestvovanjem u aktivnom muziciranju, dete razvija oseaj o linoj vrednosti i linoj odgovornosti za uspeh itavog kolektiva. U nedovoljno razvijenim sredinama, u kojima posedovanje Orfovog instrumentarijuma predstavlja luksuz, deca mogu napraviti instrumente od kartona, plastinih kutija, ice ili od prirodnih materijala na nain kako je to injeno u prolosti. U narodu su do danas sauvani mnogobrojni instrumenti, koje deca mogu sa lakoom praviti i na njima svirati, a to su: kastanjete, emane, egrtaljka, bubnjii od drveta i koe, list, trava, pisak, zujaljka, dugme na kanapu, igra, frula idr. U prolosti veina ovih instrumenata bila je sastavni deo verskih obreda, lova ili plaenja ptica, a danas se koriste kao deije zvune igrake.

Neki instrumenti: Kastanjete ili klepetaljka je deija zvuna igraka od kukuruzovine. Spada u grupu idiofonih instrumenata, a izrauje se od mlade stabljike kukuruza. Odsee se deo stabljike kukuruza koje obuhvata jedno kolence i razree uzdu, do kolenceta, na dva ili tri dela da bi se dobila tzv. krila. Krila su zalomljena blizu kolenceta/zadebljanja na stabljici kukuruza. Pri naglom pokretu ruke krila udaraju u sredinji deo stabljike, te nastaje zvuk slian kastanjetama. emane ili guslice je instrument koji izgledom podsea na violinu ili na gusle. Tipina je deija igraka i spada u grupu idiofonih ionstrumenta. Pravi se od suhe kukuruzne stabljike. Odree se komad stabljike kukuruza, tako da obuhvati dva lanka. "Izmeu 'kolenca'kako se nazivaju granice lanka, proseku se dve 'strune', ispod kojih se sa svake strane podvue po komadi drveta, da bi strune bile odignute od stabljike." (Golemovi, 1998:49) Instrument se sastoji od dva ovakva dela, a zvuk nastaje prevlaenjem jednog preko drugog. egrtaljka spada u grupu idiofonih instrumenata. Sastoji se od drvenog, pravougaonog, okvira, unutar kog je osovina sa zupastim valjkom i drveni elastini jeziak koji je na njega oslonjen. Pri zamahu ruke dolazi do obrtanja okvira oko osovine, pri emu kraj jezika pada sa jednog zuba valjka na drugi. Pri ovakvom okretanju nastaje karakteristino egrtanje, pa otuda naziv instrumenta. Frula je duvaki/aerofoni instrument koji se pravi od jednog komada drveta (uglavnom ljive). Sastoji se iz epa kojim je instrument zatvoren sa gornje strane (ne u potpunosti s obzirom da mu je odseen jedan uzduni deo da bi omoguio prolaz vazduha kroz cev svirale). Na poleini instrumenta nalazi se otvor sa otrim bridom koji se naziva vetrilo, a koji see vazduh stvarajui ton. Na dnu svirale nalazi se rupa koja se naziva oduka. Na prednjoj strani svirale nalazi se est rupa pomou kojih moemo izvesti sedam tonova (najee tonovi durske lestvice). Svirala od slame izrauje se od rai, jema, ili ovsa. Vlat itarice se odsee u duini od oko 200 mm. Donji deo je otvoren, dok je gornji zatvoren na prirodan nain kolencetom slamke. Ispod kolenceta je zaseen jeziak, a na stabljice je mogue napraviti otvore za sviranje jednostavnih melodija. Zvune karakteristike pojedinih instrumenata (visina zvuka koji nastaje na njima), kao to su: guslice, pisak, trava i zujaljka, ne odgovaraju temperovanom sistemu koji se koristi u nastavi muzike, pa se ovi instrumenti koriste samo za posebne zvune efekte u cilju stvaranja odreene atmosfere. Frula se moe koristiti kao melodijski deiji instrument, a kastanjete, bubnjii i egrtaljka kao ritmiki muziki instrumenti. Ovde se prua mogunost da deca sama izrade instrumente na asovima likovne kulture, ime se postie korelacija izmeu muzike i likovne kulture. Na ovim asovima deca mogu izraivati i delove nonji. Preko narodnog stvaralatva postie se korelacija sa fizikim vaspitanjem, svetom oko nas, maternjim jezikom, pa i matematikom. Analizirajui udbenike muzike za osnovnu kolu kod nas, moe se uvideti da su narodni sadraji iz novopazarskog kraja malo zastupljeni. Razloge za to treba traiti u nedovoljnoj istraenosti narodnog stvaralatva ovog prostora. Veliki broj narodnog muzikog stvaralatva za decu nije zapisan i objavljen. Zadaci koji nam predstoje su: da se sakupi ono to moe da

se nae u narodu, da se izvri valorizacija zapisanih sadraja i prirede muziki narodni sadaji za razliite uzraste. __________________________________________________ Literatura urkovi Panteli, Milena (1997): Metodika muzikog vaspitanja dece predkolskog uzrasta, abac, Via kola za obrazovanje vaspitaa, Art studio. Golemovi, Dimitrije (1998): Narodna muzika Jugoslavije, Knjaevac, Nota. Manasteriotti, Vinja (1981): Muziki odgoj na poetnom stupnju, Zagreb, kolska knjiga. Stojanovi, Gordana (1996): Nastava muzike kulture od I do IV razreda, Prirunik za uitelje i studente uiteljskog fakulteta, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Vasiljevi, Zorislava (2000): Metodika muzike pismenosti, Beograd, Akademija. Tekst: Naka Niki Sauvana Angelina Administrator Hero Member ***** Van mree Van mree Poruke: 4307

Pogledaj profil Znaaj muzike za razvoj deteta Odgovor #1 poslato: April 24, 2013, 10:36:57 pm * MUZIKA KULTURA SA METODIKOM ZNAAJ MUZIKE ZA RAZVOJ DETETA

1. UVOD

Muzika ima ogroman znaaj za razvoj svakog deteta. Ona utie na razvoj njegovih muzikih i fizikih spsosobnosti, izgraivanje estetskog odnosa prema muzici i umetnosti uopte. U ovom radu razmatram znaaj muzike za opti razvoj pojedinca, na prvom mestu za razvoj umnih sposobnosti deteta, te na obrazovanje i obrazovno postignue. Dobro organizovan obrazovno vaspitni rad na svim stupnjevima obrazovanja, od vrtia, preko osnovnih i srednjih kola, moe znaajno doprineti formiranju takvog sklopa linosti koji e uspeno odgovoriti potrebama savremenog drutva. Adekvatni planovi i programi, kao i pedagokopsiholokidobro obrazovani muziki pedagozi kljune su karike u ovom lancu. 2. ZNAAJ MUZIKE KROZ ISTORIJU Narodi drevnih civilizacija posmatrali su muziku kao mono sredstvo koje je moglo da promeni karakter pojedinca. Ostaci glinenih ploica, naenih u Maloj Aziji i Sumeriji govore o mestu i vanosti koju je muzika imala u tim drutvenim zajednicama. Konfuije je verovao da muzika ima veliki uticaj na ono to ljudi u ivotu rade, te da u sebi sadri dobro i zlo. On kae: "Ako elite da znate kakva je drava jednog naroda i da li su njeni zakoni dobri ili loi, ispitajte muziku koja se u toj dravi slua". U vreme Aristotela i Platona muzika je, uz geometriju, astronomiju i matematiku, posmatrana kao jedan od etiri stuba uenja. U periodu renesanse od svakog obrazovanog oveka oekivalo se da svira neki instrument i da zna da ita note. Dananji naunici razaznaju potencijal koji muzika ima na razvoj ljudskih bia. Skoro svako doba u istoriji oveanstva priznavalo je muziku kao bitan faktor u procesu uenja i formiranja pojedinca, te je bila i sastavni deo obrazovanja.

3. ISPITIVANJA U VEZI UTICAJA MUZIKE NA RAZVOJ DETETA Poznato je da bavljenje muzikom unapreuje muziki razvoj, tj. razliite vidove muzikog razvoja: opaajni pojmovni, afektivni, psihomotorni, vokalni, razvoj sposobnosti i muzikog izvoenja. No, ono to je manje poznato jeste da razvijanje muzikih sposobnosti (sluanje muzike, muziko opaanje, estetsko procenjivanje, muzike preferencije, muziki ukus, sposobnost izvoenja muzike) posredno i znaajno utie na opti razvoj. Muzikim razvojem utie se na razvoj kognitivnih sposobnosti: inteligencija, kognitivna kompleksnost, kreativna sposobnost, jezike sposobnosti, sposobnost itanja, socijalna interakcija idr. Brojni naunici bavili su se uticajem muzike narazvoj deteta, a rezultati do kojih su doli, svakako, su impozantni. Prema miljenju Mek Donalda (Mc Donald) i Remzija (Ramsey) angaovanje u muzici doprinosi razvoju ostalih psihofizikih funkcija. Oni su u svojoj studiji dokazali da muzika pomae razvoju kognitivnih vetina u mnogim oblastima. Oni smatraju da muzika ima sposobnost da uveba mozak za kompleksnije razmiljanje, odnosno razmiljanje koje podrazumeva reavanje nekog problema, rasuivanje, dokazivanje, analiziranje, sintetizovanje, uporeivanje, uoavanje slinosti i razlika i evaluaciju informacija. Gardner (Gardner) ukazuje da deca sa porastom uzrasta shvataju umetnost pomou sloenijih i tananijih strategija, to ukazuje na povezanost kognitivnog razvoja i sposobnosti razumevanja i estetskog procenjivanja umetnikog dela. (Prema: Mirkovi-Rado, 1996:269)

Leitvud (Leithwood) i Fauler (Fowler) su uoili da vebanje umotoriko-muzikim zadacima poboljava analitike sposobnosti dece i dovodi do uspenosti u socijalnim odnosima sa vrnjacima i odraslima. Parker (Parker) smatra da se, tzv. voenim sluanjem, mogu razviti kognitivne vetine klasifikacije, serijacije, razumevana prostornih odnosa. o (Shaw) i Roerova (Rauscher) dokazali su da je muzika od velike koristi u procesu obrazovanja i razvoja mozga. Sluanjem klasine muzike poboljavaju se pamenje i koncentracija, a uenje sviranja nekog instrumenta pokazuje da se uveava spacijalno (prostorno) rasuivanje. Najnovija istraivanje Rauerove na deci predkolskog uzrasta pokazuju da deca koja su se kontinuirano bavila muzikim aktivnostima u okviru dobro planiranog kurikuluma imaju bolje spacijalno rezonovanje mereno tanou i brzinom sreivanja slagalica i lego kocki (njihov uinak je uvean za 46%). Sviranje na instrumentu, pogotovu sa dirkama, bitno utie na spacijalno rezonovanje, u veoj meri nego samo sluanje muzike. Pri sviranju je ostvareno sadejstvo vizuelnih i auditivnih informacija, tj. dete vidi ruke i uje zvuke koje proizvodi. Uoena je i povezanost preferencije za sloene misaone aktivnostii i kompleksne vidove umetnike muzike naunici i matematiari preferiraju umetniku muziku visokog nivoa sloenosti. Hervic (Hutwitz) ukazuje na poboljanje vetine itanja posle muzike obuke. Kokos (Kokos) je ustanovio da uee u Kodaljevom muzikom programu unapreuje razvoj govora, te da razvija divergentno miljenje. Rait (Rit) naglaava povezanost muzike i matematike. (Prema: Mirkovi-Rado, 1996:269) Naunici su uoili slinost izmeu obrazaca otkrivenih u mozgu i onih koji postoje u muzici. Naime, oni su koristei supervodljivi kvantni interforencionalni ureaj (ureaj koji meri elektrinu aktivnost mozga) utvrdili da raspored tonotopine mape u auditivnoj zoni kore velikog mozga u velikoj meri odgovara (lii) klavijaturi sa jednakim razmacima izmeu oktava. Tonotopine mape su putanje u mozgu i uestvuju u odreivanju tona koji je odsviran na klaviru. Prouavanja pokazuju da su ove mape za oko 25% vee kod ljudi koji se bave muzikom, to upuuje na to da bavljenje muzikom u toku detinjstva utie na razvoj auditorne zone velikog mozga. o je 25 godina pravio kompjuterske modele koji stvaraju mape od matematikih obrazaca koje neuroni izazivaju kada alju impulse mozgu. Otkrio je da su neuroni organizovani kao stubovi poodreenom obrascu, te da oni meusobno "priaju" odailjui elektrine impulse. Uz saradnju doktora Lenga (Leng) o je dodelio svakom stubu muzike tonove i otkrili da je mozak organizovan po neemu to se inilo da su muzike teme. Odabrali su delo koje je odgovaralo muzikim temama na kompjuterskom modelu (Mozart "Sonata za dva klavira KV 448") i izloili ispitivane uenike toj muzici. Ustanovili su da muzika sa obrascima i temama slinim onim pronaenim u mozgu uveava spacijalnotemporalno rasuivanje. Rezultati su bili jo izraeniji kod uenika koji su bili izloeni uzastopnim asovima klavira. Muzika, dakle, utie na obrasce u mozgu, to ima uticaja na nain na koji se kolopovezanih neurona razvija u prvih nekoliko godina ivota. Deca sa dobrim spacijalno-temporalnim rasuivanjem uivaju u ahu, apstraktnoj matematici vieg nivoa, razumeju razmere i proporcije, bolje razumeju prirodne nauke od ostale dece.

Hadiz (Hagis) je praenjem rada mozga kroz magnetnu rezonancu utvrdio da su odreeni delovi mozga (planumtemporale i corpus collosum) vei kod muziara nego kod onih koji to nisu. Dr Lorens Parsons (Parsons) smatra da muzika angauje ceo mozak, ime su uenje pospeuje. On smatra da je jedan od najznaajnijih aspekata uenja sviranja angaovanje obe hemisfere mozga pri sviranju. Bugarski lekar Lozanov je utvrdio da sluanje specifine muzike (muzike sa specifinim ritmom, naroito muzika iz perioda baroka, npr. Bahova) izaziva sinhronizaciju telesnih ritmova/otkucaja srca i modanih talasa sa taktom muzike. 4. ZATO JE BAVLJENJE MUZIKOM VANO ZA DETE? Muzika ima ogroman znaaj za razvoj deteta. Razvijanjem muzikih sposobnosti, kod njega se uveava niz posebnih sposobnosti, od kojih e imati puno koristi kako u detinjstvu, tako i kasnije tokom ivota. Sluh, vid, verbalno izraavanje, sposobnost itanja, uenje stranih jezika, matematike i kreativna sposobnost, socijalna prilagodljivost... samo su neke od sposobnosti koje muziari izvanredno razvijaju. Muzika u potpunosti angauje mozak. Obe hemisfere su aktivne kada dete ui da svira, to pospeuje malianove intelektualne sposobnosti, naroito domen apstraktnog miljenja. Ona utie na psihiki i fiziki razvoj, a ulazei u svet muzike dete poinje aktivno da razvija estetsko rasuivanje i odnos prema umetnosti uopte. Muzika ima sposobnost da uvebava mozak za kompleksnije razmiljanje, ono koje ukljuuje reavanje nekog problema, rasuivanje, analiziranje, uoavanje slinosti i razlika. Sluanjem klasine muzike se poboljavaju pamenje i koncentracija, a uenjem sviranja nekog instrumenta se razvija prostorno-vremensko rasuivanje. Psiholozi su dokazali da deca koja se u predkolskom uzrastu konstantno bave muzikim aktivnostima upadljivo bre i sa veom tanou savlauju probleme u igrama kao to su slagalice ili lego kocke. Uz dobro prostornovremensko rasuivanje uivaju u ahu, matematici, shvataju razmere i proporcije, i bolje se snalaze u prirodnim naukama od druge dece. Muzikom se, to je naroito vano, podstiu kreativnost i mata, a maliani koji sviraju neki instrument razmiljaju "bistrije"i kritiki. Za povuenu decu, sa problemom ostvarivanja socijalnog kontakta, muzika aktivnost moe da se koristi kao terapija, jer omoguava detetu da se izrazi, da se kroz pesmu i igru uklopi u drutvo i razvije oseanje kolektivnog duha. 4.1. Muzika pomae razvoju govora Muzika pomae razvoju govora. Veoma je znaajno shvatiti da je sa uvoenjem muzike u ivot deteta potrebno poeti to ranije, kako bi ono nauilo da voli i ceni klasinu muziku. Od trenutka kada se beba zane u stomaku, pa sve do srednje kole uloga roditelja, ma koliko oni bili muzikalni, sastoji se u neprestanom predstavljanju klasine muzike svojoj deci, pomou raznovrsnih aktivnosti koje stimuliu njihovo uenje. Fetus je ustanju da uje zvukove ve u 20. nedelji starosti. Ukoliko mu se redovno omoguava da slua muziku, imae sposobnost da ranijei lake razvije sloenije jezike stukture. "Mamine pesmice" ili ritmini muziki argon koji majka koristi u komunikaciji sa bebom, pomae bebi da razvije govor. Predkolska deca u "kolicama" koriste razne ritmike instrumente, pevaju pesmice, mariraju

uz muziku... zahvaljujui emu se usavrava njihova koordinacija pokreta, oseaj za ritam, memorija, kao i sposobnost sluanja. Kada deca krenu u kolu, najvaniji zadatak koji se pred njih postavlja jeste da naue da itaju. Korienjem muzike, ovaj posao e biti uinjen znatno lakim. Uei ritmine pesmice, koristei ritmike instrumente i igrajui muzike igrice deca ue sklopove koje formiraju zvukovi i ritam. Lake prepoznaju samoglasnike i dele rei na slogove, to e im kasnije biti od velike pomoi kada budu uila da itaju. 4.2. Lake se ui matematika Pomou muzike je lake uiti matematiku! Kada deca ue ritam, ona u isto vreme ue deljenje, razlomke i proporcije. Ovo su rezultati najnovijih istraivanja sprovedenih na kalifornijskom Univerzitetu Irvin, koja su se bavila sedmogodinjom decom. Neuromuzikologija, ili kako muzika deluje na mozak, nauna je disciplina koja se ubrzano razvija poslednjih godina. Naunici sudoli do otkria da muzika trenira mozak za vie nivoe razmiljanja. Prema pomenutom istraivanju, muzika takoe podstie razvoj vremenskoprostornog rezonovanja, koje se koristi prilikom uenja viih formi matematike i nauke. 4.3. Razvija se intelekt Muzika utie na mozak i na druge naine. Zbog svojih kompleksnih struktura koje se ponavljaju, ona povezuje i razvijamotorni sistem mozga, razvija ulo vida i sluha, snai koordinaciju, koncentraciju i memoriju. Istraivanja su pokazala da studenti koji sluaju klasinu muziku dok ue, lake "upijaju", zadravaju i reprodukuju sadraje od onih koji ue u tiini. Dananji naunici su u situaciji da, kao nikada do sada, protumae na koji nain mozak funkcionie. Oni znaju da bogato iskustvo stvara "bogat mozak", kao i da beba dolazi na svet pripremljena za prihvatanje razliitih stimulacija. Ova injenica izbacuje u prvi plan ulogu roditelja, koji treba da svom detetu omogui brojna, svakodnevna i obogaujua iskustva, koja e podstai razvoj detetovog mozga. Osim to je izuzetan doivljaj, muzikom roditelji mogu da podstaknu intelektualni razvoj svog deteta, uveaju njegov kapacitet za uenje i na divan nain obogate njihov ivot. 4.4. Podstie drueljubivost Muzika podstie socijalne vetine kod deteta. Deca koja se bave muzikom, razvijaju vii nivo socijalne kohezije i lake im je da razumeju sebe i druge. Emocionalni aspekt muzike aktivnosti takoe podstie razvoj jedne veoma vane socijalne vetine kaoto je empatija (saoseanje sa drugima). Veina uitelja e vam rei da muzikom dete na laki nain izraava svoje unutranje emocije, kao i da uz njenu pomo lake razvija samopouzdanje. Kao jedan vid nejezikog izraavanja, muzika je u stanju da prenese kompleksnost emocija, i na taj nain posebno stidljivom ili plaljivom detetu, kome je teko da komunicira govorom, pomogne da se izrazi. Muzika se esto koristi u razredu kao mehanizam socijalne interakcije. Dokazana je povezanost muzike i muzikog iskustvasa pojedinim vidovima line i socijalne kompetencije.

Ona nije izvor samo muzikog razvoja, ve je i sredstvo stvaralakog ispoljavanja deteta, njegovog socijalnog, emocionalnog i psihomotornog razvoja. Muzika omoguava detetu da se izrazi i samo potvrdi kroz njemu najblie aktivnosti: pesmu i igru. Deca koja su povuena, nekada ak i obeleena kao nedovoljno inteligentna i nemuzikalna, sa oduevljenjem uestvuju u sviranju na dejim instrumentima i to jednako dobro kao i ostala deca. Uestvujui u igrama i sviranju deca razvijaju kolektivni duh, oseaj za pomo i saradnju.

5. MUZIKOTERAPIJA Korienje muzike u terapeutske svrhe poznato je tokom itave istorije ljudske civilizacije, a muzikoterapija kao nauna disciplina se ubrzano razvija tokom dvadesetog veka. Muzikoterapija je psihoterapijska tehnika koju primenjuje edukovani muzikoterapeut, a u dijagnostike i terapijse svrhe koristi zvuk, koji moe, ali i ne mora biti muzika. Muzikoterapija se moe primenjivati kod zdravih u cilju psihoprofilase, poveanja kreativnosti, te intenzivnijeg psiholokog i duhovnog razvoja. 5.1. Muzikoterapija u trudnoi Vibracije zvuka deluju na sve procese u mozgu, i time direktno utiu na kognitivne (saznajne), emocionalne i telesne funkcije, to muziku svrstava u delotvorno terapijsko sredstvo. Nauna istraivanja su dokazala da zvuk utie na elije i organe, a samim tim deluje na stanje svesti, harmonizaciju leve i desne strane mozga, krvni pritisak, cirkulaciju, disanje i druge procese koji se odvijaju u telu. U mnogim zemljama postoje specijalizovani muzikoterapijski programi namenjeni trudnicama i njihovim partnerima. Oni se koriste nizom muzikoterapeutskih metoda koje se sprovode na individualnim i grupnim seansama. Prednosti su brojne od biolokih (delovanje na disanje i krvni pritisak), pa do sociolokih (stvaranje oseaja zajednitva kod trudnice i medicinskog osoblja). Da bi muzikoterapija bila efikasna, nije potrebno da trudnicaima muziko obrazovanje ili talenat. Ova vrsta terapije doprinosi ugodnijoj i zdravijoj trudnoi. Ona deluje na probavni sistem, krvni pritisak, cirkulaciju, miie, pomae kod stresa, postizanja oputenosti i ublaavanja depresivnih stanja. To je veoma vano, s obzirom da se zna kako stres moe negativno da utie na tok trudnoe i uzrokuje komplikacije, a nedavno je otkriveno da trudnice koje su dui vremenski period bile depresivne, raaju decu sklonu depresivnim stanjima. 5.2. I bebe sluaju muziku Terapija muzikom pomae u zbliavanju sa bebom. Sluh je prvo ulo koje se razvija kod neroenih beba, i one esto (udarcima "iznutra") i same pokazuju koja im se muzika svia, a koja ih iritira. Takoe, pevanje trudnice deluje smirujue na bebu. Dokazano je da neroena deca pamte zvuke koje su sluala dok su bila u maminom stomaku, i da ih nakon roenja prepoznaju i rado sluaju.

6. UTICAJ MUZIKE NA UENJE Rezultati do kojih su doli naunici dovoljno govore u prilog znaaja muzike za muziki i opti razvoj deteta. Roditelji moraju od najranijih dana obezbediti svojoj deci muziki podsticajnu sredinu sa iskustvima koja e "hraniti" njihov mozak. Muzika pospeuje funkcionisanje mozga kod kompleksnije matematike i prirodnih nauka, a rezultat toga u budunosti jeste pojedinac koji e biti konkurentan potrebama savremenog drutva. Ostvarenje muzikog potencijala ostvaruje se putem podsticajne sredine, usmerenosti porodice na dosledno i kontinuirano podsticanje deteta u okviru odgovarajueg kulturnopedagokog nivoa, kao i kompetentnom muzikom nastavom. Kompetentna muzika nastava ne podrazumeva samoodgovarajui nastavni kadar ve i dobro osmiljene nastavne planove i programe na svim nivoima obrazovanja. Meunarodno udruenje za procenu postignua uobrazovanju je 1988. god. sprovelo testiranje kojim se vrila procena vetosti dece u prirodnim naukama. U ovom istraivanju uestvovalo je sedamnaest zemalja, a prva tri mesta zauzele su Maarska, Japan i Holandija. Ustanovljeno je da ove tri zemlje imaju opseno muziko obrazovanje, koje je deo nastavnog programa koji poinje u obdanitu i nastavlja se do kraja srednje kole. Muziki programi u ovim zemljama su impresivni, te se, prema miljenju strunjaka ovog udruenja smatra da su oni razlog visokog postignua u oblasti matematike i prirodnih nauka. U ovim zemljama uenici se svakodnevno bave muzikom i imaju priliku da naue da sviraju neki instrument. Nastavni plan muzikog obrazovanja ukljuuje i komponovanje. Maarski nastavnici veruju da postoji direktna korelacija izmeu muzike, matematike i prirodnih nauka, te da muzika pomae deci da razmiljaju logiki i kritiki i da bavljenje muzikom izgrauje karakter i razvija celokupnu linost. Neki se i dalje pitaju da li muzika zaista ima veliki uticaj na obrazovanje. Obavljeno je na stotine istraivanja kojima je utvreno sledee: deca mnogo bre ue rei pevajui ih uz uitelja rezultati postizanja osnovnih vetina uenika prvog razreda poveani su kada im je muzika uvrena u plan i program muzika ubrzava proces uenja muzika poboljava itanje i razumevanje proitanog uenici koji sviraju neki instrument sa klavijaturom postiu bolje rezultate iz istorije i matematike od uenika koji to ne ine sluh i vid istananiji su kod dece koja se muziki obrazuju poboljava se uenje stranog jezika kada se u nastavu ukljui muzika muzika pomae razvoju dodatnih sposobnosti. U kolama gde je muzika sastavni deo procesa uenja postoje izvanredni primeri akademskog uspeha. U tim kolama umetnosti nemaju prednost nad itanjem, pisanjem, matematikom ili prirodnim naukama, ve su veto integrisane u nastavni plan i program, mada se predaju i kao posebni predmeti. Muzikom se podstiu kreativnost i mata. Deca razmiljaju bistro i kritiki u veem stepenu ako sviraju neki instrument. Prema naem iskustvu muzika van kole i muzika kao kolski predmet predstavljaju za dete dve razliite oblasti. Muzika koju dete ui u koli, a pogotovu nain na koji je ui, nije usmerena na zadovoljavanje egzistencijalne i ekspresivne potrebe uenika. Naa kola

obrazuje i vaspitava budueg ljubitelja muzike, pri emu se esto zapostavljaju deji razvoj i muziki zahtevi. Otuda se javlja potreba intenzivne saradnje muzikih pedagoga i psihologa, koja je prilino skromna kod nas, na svim stupnjevima, poevi od predkolskog obrazovanja, preko obrazovanja u osnovnoj do obrazovanja u srednjoj koli. Potrebno je izvriti premetanje teita na razvijanje dispozicija (sklonosti) dece, meu kojima je svakako najvanije interesovanje i muzika osetljivost. Posebno je vano kvalitetno psiholoko-pedagoko obrazovanje muzikih pedagoga predkolskih ustanova, osnovnih i srednjih kola. I ne zaboravite, muziki angaujte decu od najranijih dana. Roditelji koji pevaju deci, koji ih ljuljaju, igraju sa njima, koji ih podstiu na stvaralaku aktivnost (vokalnu, motoriku i izvoaku), koji stvaraju okruenje u kome se slua umetnikamuzika doprinee boljem muzikom i optem razvoju deteta. ZAKLJUAK Zdravlje kao baza i osnova da se ovekova harmonina linost svakodnevno potvruje u porodici, na radu, u kreativnom procesu, omoguava svakom biu stabilnost, smirenost, otpornost na delovanje nemilosrdne svakodnevice. Ali, isto tako ivimo, danas, u vreme velikih emotivnih naboja, medijskih pritisaka, traginih zbivanja koji doprinose psihikoj disharmoniji i trae, esto hitnu pomo od medicine. Medicina i muzika dovode se u vezu, jo u davnoj ptolosti. Stari narodi su patnju i bolest esto odklanjali uz pomo magijskih rituala iji pratilac je bila muzika. Ve su sledbenici velikog Pitagore leili muzikom groznicu i padavicu, jer su smatrali da je bolest poremeaj svemirskog sklada iji je proizvod i ovek sam. Platon je uveo pevanje u terapiju da bi oveku, kod koga je taj sklad poremeen, bre se vratilo zdravlje, esto uz uee starih instrumenata. Tako je MELOTERAPIJA poela da se razvija. No, tek od XIX veka lekari, posebno psiholozi, poinju da prouavaju lekovito dejstvo zvuka, harmonije, melodije, boje pojedinih instrumenata u procesu leenja i poboljanja stanja obolelog oveijeg tela i due. Naroito se u savremenoj psihijatriji postiu odreeni rezultati, jer u toj oblasti blagotvorni uticaj muzike vodi obolelog na staze rehabilitacije pa i do potpunog ozdravljenja. Tekst Bojana Jovanovi ? _________________ LITERATURA Habermeyer, Sharliene (2001): Prava muzika za vae dete. Preveo sa engleskog Milo eri. aak:Inter Gradex Trade. Manasteriotti, Vinja (1969): Muziki odgoj na poetnomstupnju.Zagreb: kolska knjiga. Rado Mirkovi, Ksenija (1996): Psihologija muzike. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

 Stojanovi, Gordana (1996): Nastava muzike kulture od I do IV razreda, Prirunik za uitelje i studente uitejskog fakulteta, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Jovanovi, Radomir (2006): Veliki leksikon stranih rei iizraza, Beograd Alnari Enciklopedija Britanika (saeto izdanje, knjige VI i X) Politika Beograd 2005 Internet : yumama.com, bebinsvet.com, elefmagazin.com, google.com, wikipedia.org ... Sauvana Stranice: 1 Idi gore tampaj prethodna tema sledea tema

Folklor u predkolskom uzrastu dece

U svetu najmlaih i u njihovim svakodnevnim igrama znaajno mesto zauzima muzika. Dete se od jutra susree sa razliitim zvucima preko raznih mas medija, televizije, radija,... U vrtiima i kolama u okviru vaspitno- obrazovanog rada preciziraju se i zadaci iz oblasti muzikog vaspitanja kojim se utie na razvoj muzikih sposobnosti dece. Izvodei muzike igre, pevajui, sluajui muziku dete doivljava muziku i svet oko sebe. Muziko stvaralatvo kod dece se javlja vrlo rano, ali svoj vrhunac izmeu etvrte i pete godine, kada je dete ve ovladalo potrebnom tehnikom pevanja i jednostavnim pokretima koje moe da kombinuje u okviru igara sa pevanjem. Interes i elja deteta da proizvodi razne zvukove, upuuje dete za raznu upotrebu muzikih instrumenata. Da bi se podsticalo deje stvaralatvo potrebno je uspeno primenjivati muzike zadatke: podjednako negovanje lepog i izraajnog pevanja, skladnim izvoenjem muzikih igara i sluanja kvalitetne kompozicije. Programski zadaci doprinose da dete slobodnije i odlunije deluje u stvaralakim zadacima.

Stvaralatvo pokretom
Stvatalatvo pokretom ima viestruki znaaj za psihofiziki razvoj najmlaih. Putem izvoenja muzikih igara steena su iskustva o skladnom i lepom pokretu. Dete ne izmilja pokrete ve kombinuje i poznate pokrete koje je usvojilo. Igre esto predstavljaju opasnost za razvoj kimenog stuba i miine grae najmlaih. I zbog toga je potrebno obezbediti jednostavne igre za decu koja e uspeno uuticati na psihiki i fiziki razvoj. Tokom pevanja pesme, moemo zapaziti da dete pravi jednostavne pokrete rukama, glavom ili itavim telom

Deji interes da slobodno stvara zvuke

Dete pokuava razliitim predmetima da stvara zvukove i to treba podrati i dalje podsticati. Da bi moglo dete uspeno da koristi muzike instrumente mora da se upozna sa njima, ali ne i da zapostavlja instrumente koje mu je priroda dala. U cilju da se postigne to vea spretnost poeljno je da se sa decom izvode i jednostavni ritmiki pokreti pljeskanje dlan o dlan, prstima o prste, ili lupkanje nogama o pod, samo petom, samo prstima itd. Da bi deca tokom igre proizvodila razliite zvukove i melodije potrebno je obezbediti odreeni broj

instrumenata. Pored ovih instrumenata prebalo bi da imaju instrumente napravljene tako da deca mogu da ih poveu sa predmetima iz prirode. Deje stvaralatvo treba negovati tokom predkolskog doba, a i podsticati kako bi u toku daljeg kolovanja dolo do punog izraaja stvaralakog potencijala deteta.

Scenska primena narodnih igara

Scenska primena narodnih igara vezana je za rad sa decom u okviru folklornih grupa, druina, osnovnih kola, sastoji se u izboru materijala, prouavanja i odabranog materijala, povezivanje u celine, koja treba na najbolji nain da predstavi podruje, kraj, selo. To je mogue na vie naina koji zavisi od znanja koreografa. U radu sa decom treba biti naroito oprezan kada su u pitanju manja deca, jer o pravoj scenskoj postavci ne moe biti govora. O njoj treba razmiljati samo onda ako se kao etno materijal uzmu deje igre i sve ono to prati psihofizike mogunosti dece ovog uzrasta. U radu folklorne grupe dece mlaeg uzrasta treba da autentine igre povezivati u spletove ili smee bez veih koreografskih zahvata. Sama interpretacija dece nosi lepotu i arm, koji se niim do deijim ne da nadoknaditi. Zbog toga je potrebno znalaki odabrati odreen broj narodnih igara razliitih po strukturi, sadraju, oblicima i povezati ih u celinu. Lepota pri kazivanju narodne igre treba da se sastoji u spontanom izvoenju dece, njihovog doivljaja igre i jednog deijeg izraza. Skladna celina izabranih izbornih igara, koja odgovara uzrastu treba da sadri interesantnija prostorna reenja i raspored igara na sceni, veu dinamiku, slike, gradiciju toka izvoenja, kvalitet interpretacije kako igre tako, tako i pesme u muzike, kostima i odgovarajuih elemenata koji egzistiraju na zahtev koreografa. Pri tom narodna igra moe da zadri svoju osnovnu strukturu, obrazac i stil. Deca mogu svoj program izvoditi u narodnim nonjama, to je najlepe, ali i u jednoobraznim kostimima koji su po meri njihovih godina. Urednost u odevanju, frizuri, ponaaje na sceni doprinose takoe optem utisku izvedene numere.

Znaaj i mesto narodnih igara u vaspitanju dece

Narodne igre su jedan od oblika narodnog stvaralatva. One su tesno vezane za ivot naroda, te stoga odravaju njegov duh, njegova shvatanja, zasnovana na materijalnoj i duhovnoj kulturi u pojedinim etapama drutveno- istorijskog razvitka naih naroda. Narodne igre zauzimaju i danas vidno mesto u ivotu velikog dela naih naroda, mada je nekad njihova uloga bila znatno vea. Bogatstvo narodnoh igara izvire iz dubokog smisla naih naroda da svoj unutranji ivot, tenje i oseanja izraze igrom, pokretom. Velika raznovrsnost osnovnih elementi, formacija i stilova, svedoi o neiscrpnoj i bujnoj mati koja je u ovoj oblasti narodnog stvaralatva nala svoj snani izraz. Pratnja igara pesmom ili muzikim instrumentima, uz veliki broj ritmova i melodija, od najjednostavnijih do najsloenijih, predstavlja takoe blago od ogromne vrednosti sa gledita muzikog folklora. itav niz motiva, po karakteru razliitih, podstakao je

narod i dao mu povod za igru. U narodnim igrama izraena su najraznovrsnija oseanja i raspoloenja- od radosti do tuge, od humora do ozbiljnosti, od skromnosti do razigrane oblasti, i niz drugih. Svestranija primena narodnih igara kod dece doprinela bi reavanju niza zdravstvenohigijenskih i vaspitno-obrazovanih zadataka. Razvijanjem svih dimenzija linosti izgraivao bi kod dece smisao za izraavanje lepog kroz pokrete, smisao za kulturno ophoenje muu ljudima itd... Narodne igre bi takoe korisno posluile u organizovanju zdrave i kulturne razonode mladih. Izbor igara zavisie pre svega od uzrasta, sposobnosti i sklonosti onih sa koji mi se radi, a isto tako i od cilja koji se eli postii primenom narodnih igara.

Zakljuak
Narodne igre imaju veliki vaspitni znaaj u radu sa decom. Upoznavajui narodne igre dece upoznaju kulturu svog naroda. Narodne igre utiu na razvoj fizikih sposobnosti. Kroz narodne igre razvija se motorika dece. U njima muzika odreuje karakter pokreta, brzinu i preciznost. Iskonska potreba svakog bia je potreba za pokretom. Ti pokreti predstavljaju egzistenciju i esenciju samog ivota. Pokret je sinonim ivota. ovek se izraava kroz pokrete svog tela i iskazuje svoja osreanja. Deca imaju potrebu za igrom i narodne igre imaju za cilj negovanje drutvenog i estetskog vaspitanja dece.

Literatura: 1. uri B. i Jankovi R. - Srpske narodne igre 2. Mirkovi Rado K. Psihologija muzikih sposobnosti EMINARSKI RAD IZ METODIKE MUZIKOG VASPITANJA NARODNO STVARALATVO U MUZIKOM VASPITANJU DECE PREDKOLSKOG UZRASTA BROJALICE ________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________ Muzika ima zadatak da podstie i unapreuje razliite vidove muzikog razvoja deteta(opaajnog,pojmovnog,psihomotornog,vokalnog),kao i da razvija i interesovanje dece za muziku.U vrtiu se muziko vaspitanje sprovodi kroz razne aktivnosti od kojih su najzastupljenije: pevanje pesama,sluanje muzike,sviranje i deje stvaralatvo. Meu sadrajima preko kojih se ostvaruju ovi ciljevi muzike izdvaja se narodno stvaralatvo. Brojni metodiari muzike smatraju da je znaaj narodnog stvaralatva u muzikom vaspitanju dece predkolskog ali i mlaeg kolskog uzrasta, viestruk. Preko narodnog stvaralatva deca upoznaju narodnu batinu svog i drugih naroda, to doprinosi razvoju opte kulture,meusobnom razumevanju,uvaavanju i potovanju. Negovanjem narodnog stvaralatva vaspitavamo mlade generacije da uvaju svoju kulturnu tradiciju, narodne obiaje i entitet. Dela koja u svojoj osnovi imaju narodnu muziku lake se usvajaju od dela umetnike

muzike, zbog svoje jednostavnosti, te doprinose brem ostvarivanju postavljenih zadataka. Sadraji narodnog stvaralatva koji se koriste u nastavi muzike su:narodne brojalice,izreke, tapalice, cupkalice, razbrajalice, narodne lirske pesme,narodne igre, narodne igre uz pevanje i narodni muziki instrumenti. Pevanje pesama ima znaajno mesto u radu sa mladima. Ono je najdrai i najraireniji oblik muziciranja dece predkolskog uzrasta, te u velikoj meri utie na razvoj sluha, ritma i emocionalnog ivota dece, stvaranje estetskih navika i izgraivanje muzikog ukusa. Pri izboru pesama za pevanje treba dati prednost narodnoj deijoj pesmi, jer se zvune naslage narodne muzike stvaraju kod deteta od prvih dana ivota. Pored toga narodna deja pesma se odlikuje vedrim i ivahnim karakterom, kratkom i jednostavnom melodijom, sa estim ponavljanjima muzikih fraza teksta.Deca rado usvajaju narodne pesme i brzo ih ue napamet. Narodna pesma je kvalitetna vrsta pesme, jer je prola kroz mnoge generacije, doivela raznorazna bruenja te se danas javlja u formi savreno jednostavne melodije. Narodna igra uz pevanje doprinosi razvoju muzikih, govornih i motorikih sposobnosti. Igra sa pevanjem treba da je jednostavna, sa postupnom melodijom,koja odgovara opsegu glasa starosne grupe i da je igrovnog karaktera. Pokreti koji se koriste su ritmino kretanje: desnolevo, napred-nazad, poskok u mestu ili kretanju, okretanje oko sebe ili drugog. Sluanje muzike je znaajno za bolje upoznavanje i razvoj muzikih sposobnosti deteta.Deca koju vaspitai nazivaju nemuzikalnom (zbog nepravilnog pevanja) pokazuju veliko interesovanje za sluanje muzike, postavljaju umesna pitanja i primedbe te trae da ponovo sluaju melodiju(Manasteriotti,1981) Na predkolskom uzrastu deca sluaju lake i kratke kompozicije anra programske muzike: narodne i umetnike deije pesme (tekst pesama olakava razumevanje muzike na ovom uzrastu).Deca treba da odrede karakter sluane narodne pesme(vesela,tuna), brzinu( brza,spora), izvoaki sastav(jedan ili vie glasova, glas uz pratnju instrumenta, glas uz pratnju orkestara), treba da odrede da li se uz nju igra. ...

Prebaci se na: DS-Natural designed by DzinerStudio Powered by SMF 1.1.11 | SMF 2006-2009, Simple Machines LLC kolegijum naslovna Onlist za kolsku praksu 09.06.2013.

KS: Prosvjetari se pripremaju za generalni trajk: Na Skuptini kantonalne konferencije Sindikata srednjeg i visokog obrazovanja KS-a koja je... Gorade: Zapoeo dvodnevni seminar o temi inkluzije u nastavi iz matematike: Nastavlja se realizacija projekta Edukacija za nastavnike i strune saradnike osnovnih i... KS: U srednjim kolama formirani klubovi Budi muko: Ministarstvo za obrazovanje, nauku i mlade Kantona Sarajevo u suradnji sa Asocijacijom XY 28 i... Bijeljina: Nastavnik pretukao uenika na maturskoj ekskurziji: Otac trinaestogodinjeg uenika u Bijeljini prijavio je policiji da je njegovog sina na... KS: Sindikati obrazovanja ustrajni u zahtjevima: Koeficijenti uslov za zavretak kolske godine: Nakon odranih protesta prosvjetnih radnika...

upanija Zapadnohercegovaka: Potpisan Ugovor o dodjeli sredstava za sufinanciranje prijevoza uenika srednjih kola: U zgradi Vlade u irokom Brijegu potpisan Ugovor o dodjeli sredstava za sufinanciranje... KS: Ministar Damir Marjanovi podnio ostavku: Ministar nauke, obrazovanja i mladih Kantona Sarajevo Damir Marjanovi podnio je neopozivu... KS: trajk prosvjetnih radnika: Nekoliko hiljada prosvjetnih radnika okupilo se danas pred Vjenom vatrom na zakazanim... KS: Formiran novi sindikat: Oko 3.500 zaposlenika u osnovnom obrazovanju Kantona Sarajevo, pored jednog postojeeg,... KS: Eksterna matura poinje 18. juna: Redovna nastava za uenike 9. razreda osnovne kole zavrava se 5. juna, a eksternu maturu...

Klupa

ena, majka, uiteljica Jaz(z) na zajedniki Ima tu neke hemije U potrazi za boljom prolou Ovdje poiva knjievnost Bajka vie ne stanuje ovdje Mehatronika za tablu i kredu Obrazovanje za dovjeka Geografija za himnofile Jesmo li napredovali? Nismo! Ich bin nur ein udbenik Zemlja iz snova Obrazovanje za mir Da savjest ne miruje Bata aptom pade Arhiva tekstova

Deveti krug: Muzika kultura

Jaz(z) na zajedniki
16.01.2013 Print Analiza udbenika za deveti razred osnovnih kola

Izdavaka kua: Vrijeme Zenica/NAM Tuzla; Autor: Refik Hodi; Recenzenti: Afrodita Obuina, Dijana oe, Dragan Divjak, Mubera Muminagi, Selma Porobi Izdavka kua: Zavod za udbenike i nastavna sredstva Istono Sarajevo; Autorice: Biljana Mandi i Dubravka Loncovi; Recenzentice: Ira Prodanov Krajinik i Ivana Cerovi

Od ove kolske godine uenici devetih razreda u est kantona Federacije BiH pjevaju i sviraju po istim notama. Umjesto arenila udbenika u niim razredima, devetacima je udbenik muzike kulture odabralo nadleno ministarstvo. Kau da je najbolji od ponuenih. Federacija u sevdahu A ta nudi ovaj udbenik? Nudi sasvim dovoljno razloga da se predmet Muzika kultura svrsta u nacionalnu grupu predmeta. Ali nije to do Refika Hodia i njegovog udbenika. Nastavni plan i program za ovaj predmet baziran je na sevdalinci, koja se glorifikuje kao najvee i najvrijednije dostignue u muzikoj istoriji BiH. Zato od 18 kompozicija koje se obrauju u udbeniku, njih 6 su sevdalinke. Ako tome jo dodamo da je na godinjim takmienjima horskih sekcija obavezna pjesma obino sevdalinka, ta rei nego: "Aman, aman!". Farah Tahirbegovi je u jednom svom tekstu opisala Bosnu kao zemlju u kojoj svaki dernek pone Metalikom, a zavri sa Himzom Polovinom. Ali ipak, dati toliko prostora sevdalinci u nastavnom predmetu koji bi djecu trebao upoznati sa muzikom kulturom razliitih epoha i razliitih zemalja, nije nita drugo do svoenje arenila muzike duge na jednobojnu nacionalnu frekvenciju. Ilustracije na kojima su ljudi sa fesovima i ene u dimijama tu su da upotpune ugoaj derta, meraka i sevdaha. U RS-u himna do himne U RS jedan udbenik za jedan razred postoji cijelo vrijeme, a to se muzike kulture tie, jedan udbenik koristi se za dva razreda: osmi i deveti. U udbeniku se mogu nai raznolike

muzike forme, te velik broj narodnih pjesama razliitih naroda, kao i autorska muzika djela od poetaka koritenja notnih zapisa do savremne pop i rok muzike. Pa ipak, da se ne bi odstupalo od bh obrazovnih standarda, prve dvije pjesme u udbeniku su Himna RS i Himna Svetom Savi. Tek toliko da se zna ta su prioriteti u obrazovanju. Nedostaju samo jo najvike himne fudbalskih klubova Borac i Leotar. U udbenik su uvrtene i dvije sevdalinke: U lijepom starom gradu Viegradu i ute dunje, za koju se kao autor navodi Davorin Popovi (!?). Jedina pjesma koja se nalazi u oba udbenika je crnaka duhovna pjesma Oh, when the saints marching in (Kad sveci mariraju), tako da bi uenici iz dva entiteta, ako se nekad i sretnu, mogli zajedno pjevati ovaj dez. Meutim, svi znamo da, ako i kad do ovakvog susreta i doe, nai e uenici zajedniki i bez uvjebavanja perfektno otpjevati sve pjesme Cece, Selme Bajrami, Stoje, Dare Bubamare... Edukaciju iz oblasti muzike kulture preuzeli su masovni mediji i tu bitku je kolstvo izgubilo. E. Kurtovi Biblioteka Neko je rekao feminizam u koli Nove knjige, itanje danas, biblioteke Dvorite Zabrljani forum Odgojni aspekti Klupa ena, majka, uiteljica Iz djeije perspektive kola Vaspitna mjera je kazneno djelo Obrazovna politika Uionica elava pjevaica u gimanziji Metodika praksa Zbornica Rije izdavaa Nastavnika pitanja Konkurs Produen rok za slanje radova
estitke

Najitaniji tekst Vaspitna mjera je kazneno djelo

kolegijum Dokumenti Korisni linkovi Impressum Copyright kolegijum 2011. All Rights Reserved.