REPUBLIKA SRBIJA VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRADSKA POLITEHNIKA

SEMINARSKI RAD

Naziv teme: Endi Vorhol

Profesor: Mr.Anamarija Vartabedijan

Student: Vladislava Gaji 311/2009 Odeljenje za dizajn Dizajn proizvoda od koe

Sadraj :
Endi Vorhol (Andy Warhol )..........................................................................................................3 1 Put ka uspehu................................................................................................................................3 2 Otac pop-arta.................................................................................................................................4 3 Filmovi..........................................................................................................................................5 4 Pokuaj ubistva.............................................................................................................................5 5 Smrt ..............................................................................................................................................6 6 Warhol-ovi poznati citati..............................................................................................................6 7 "konzerva supe Campbell 1" ........................................................................................................7 8 "80 novanica od dva dolara".......................................................................................................7 9 "zlatna Marilyn Monro"................................................................................................................8 10 Literatura:...................................................................................................................................9

Endi Vorhol (Andy Warhol )

Andy Warhol ili pravim imenom Andrew Warhola roen je 6. avgusta 1927. godine u Pittsburgh-u Njegovi roditelji su bili slovaki emigranti. Otac Ondrej i majka Julia Zavacki venali su se 1909. godine, a oko 1913. otac je otputovao u Ameriku. Julia mu se pridruila tek 1921. godine, a zatim su dobili decu Pavol-a, Jan-a i Andrew-a. Ova porodica ivi veoma skromno. Otac radi teke fizike poslove u eliani, a majka se bavi runim radom. Sa est godina Warhol poinje da se zanima za svet drugaiji od onoga koji je video u kui u siromanoj gradskoj etvrti. Njega zanimaju filmske zvezde i skuplja njihove fotografije.

1 Put ka uspehu
Sa samo osam godina ima prvi slom ivaca. Dok se oporavlja, pravi lutke, a porodica mu ita stripove. Ljubav prema Dick Tracy-ju datira upravo iz tog perioda. S etrnaest godina Warhol osea i zna da je umetnost njegov ivot. Pohaa asove na Carnegie Institute of Technology u Petesburgu. Godine 1949. odlazi u Njujork. Na poetku radi na oglasima, reklamama u novinama i ureenju izloga. U to doba menja svoje prezime - iz Warhola postaje Warhol. Stepenicu po stepenicu, manijakalnom upornou gradi karijeru. Dugo i strpljivo. Dekoraterski rad dopunjuje pomalo apsurdnim stvarima: izrauje neobine modele cipela koje ukraava zlatnim listiima u obliku cvea. Izlae i na kolektivnim izlobama pedesetih godina, ali veliki uspeh e doi kasnije. U Njujorku je radio i kao ilustrator u nekoliko novina (Vogue, Harpers bazar, Newyorker, Glamur). Prvi lanak koji je napisao za list Glamur imao je proroki naslov: Uspeh je posao u Njujorku! Do poetka 1960-ih Warhol je bio uspeni reklamni ilustrator. Warhol je bio toliko uspean kao komercijalni ilustrator, da ga niko nije shvatao kao umetnika. Koristei istu tehniku koju je koristio u ilustracijama, uradio je seriju crtea i podneo ih galeriji, koja ga je odbila. Poeo je da promilja odnos izmeu komercijalne umetnosti i umetnosti i umesto da ih vidi kao suprotnosti (to je bio sluaj sa ostalim umetnicima) poeo je da ih spaja stvarajui pop art.

2 Otac pop-arta
1962. on otkriva da je limenka sa supom Kampbell zadivljujua u svojoj banalnosti. Zato je crta i slika, a zatim tampa uz pomo sito tampe u puno primeraka. Vodio se principom - mnogo je lepo, jako mnogo je lepo. Ideju neselektivnosti nije primenjivao samo kada je bila re o sadraju njegovih dela. Tvrdio je da ne postoji jedan medij kojim se moe izraziti. Sve, ba sve je doputeno i to treba iskoristiti - u to je vrsto verovao. Warhol postaje, na neki nain, vinovnik jedne senzibilne, neurotine, urbane i kosmopolitske generacije koja smatra da je sve, ba sve doputeno. Pop art je bila eksperimentalna forma koju je nekoliko umetnika nezavisno poelo da usvaja. Neki od njih, kao to je Roy Lichtenstein kasnije e postati sinonimi za ovaj pokret. Warhol koji e postati poznat kao Papa popa (Pope of Pop) prihvatio je ovaj stil. Njegove prve slike prikazuju likove iz crtanih filmova i reklama, koje je radio runo. Kasnije, Warhol svoje teme trai u samim ikonama popa brendovima, zvezdama i dolarima i iskljuuje svaki trag ruke. Warhol je traio svoje teme, koje bi ga razlikovale od drugih pop-artista. Prijatelji su mu rekli da slika stvari koje najvie voli. Na sebi svojstven nain da stvari shvata bukvalno poeo je da slika svoje omiljene stvari. Najkarakteristiniji manir mu je bio ponavljanje-beskrajni redovi boca coca-cole poreani na policama u samousluzi ili na TV reklami. Za svoju prvu veliku izlobu slikao je konzerve Campbells Soup, koje je jeo za ruak tokom celog ivota. Warhol je voleo novac, pa je slikao novanice. Voleo je zvezde, pa je slikao i njih. Bavio se i kominim i ozbiljnim temama, birajui predmete od konzerve supe do elektrine stolice. Koristio je istu tehniku tekstilna tampa, serijska reprodukcija i upotreba svetlih boja bez obzira na to da li slika glamurozne zvezde, predmete iz svakodnevnog ivota ili slike samoubistava, saobraajnih nesrea i sl. Od ovakvih poetaka razvio je svoj kasniji stil. Umesto da bira teme po kojima e biti prepoznatljiv, birao je prepoznatljiv stil, iz koga je polako istiskivao ruku u procesu stvaranja. Slike je poeo da radi kao tampu na tkanini. Od slikara Warhol je postao dizajner slike. U vrhuncu svoje slave, Warhol je imao nekoliko asistenata koji su radili po njegovim instrukcijama.

3 Filmovi
Warhol je radio u mnogim medijima slikarstvo, fotografija, crte i skulptura. Pored toga, pravio je i filmove.1963. nabavlja 16-milimetarsku kameru. Izmeu 1963. i 1968. snimio je preko 60 filmova. On je eleo da realno vreme prie i linosti prenese na medij. Transvestiti i manekenke, pesnici i potpuni otkaenjaci nalazili su ravnopravno svoje mesto u tim neobinim filmovima koji su se prikazivali u uskim krugovima, ali su sticali slavu zbog medijske eksponiranosti protagonista. Neselektivnost je vrhunska norma Vorholove filozofije ivota, kao i njegove umetnosti. Ne budi selektivan, jer sve moe biti lepo - postaje jedno od njegovih osnovnih naela. Jedan od najpoznatijih filmova, Sleep (1963.) prati estoasovno spavanje pesnika Johna Giorna. Film Blow Job (1963.) 41 minut prati izraz lica Toma Bakera kome Willard Maas ini felacio (kamera, meutim, prikazuje samo Tomovo lice). Film Empire sastoji se od osmoasovnog snimanja zgrade Empire States Building u sumrak. Njegov najpopularniji film koji je dobio i najbolje kritike je Chelsea Girls (1966). Film prikazuje dva filma istovremeno, sa razliitim priama. Warhol je bio u stanju da ponavlja do besvesti. On je to opravdao jednom sasvim inspirativnom tezom: da li filmovi treba da budu manipulativni, da li treba da upravljaju emocijama, panjom, intelektom i spoljanjim reakcijama publike, to je, sa nekih stanovita, ameriki model filma kao medija, ili filmovi treba da budu zasnovani na principu slobodnih asocijacija. Kreirao je i dva TV oua, jedan na kablovskoj televiziji - Warhol-ova TV 1982. godine i Warhol-ovih petnaest minuta za MTV 1986. godine. Naslov ovog drugog nastao je prema njegovoj izjavi iz 1967. godine - U budunosti svako e biti slavan 15 minuta.

4 Pokuaj ubistva
Valerie Solanas, redovan posetilac studija Factory, 3. juna 1968. je ula u Warhol-ov studio i ispalila tri hica u njega skoro ga ubivi. Iako su prva dva metka promaila, trei je proao kroz Warhol-ovo levo pluno krilo, slezinu, stomak, jetru i jednjak. Solanas je potom uperila pitolj ka Warhol-ovom sagovorniku Mariu Amai ranivi ga u nogu. Warhol je bio ozbiljno ranjen i jedna je preiveo (lekari su morali da mu otvore grudni ko i masirali su mu srce). Fizike posledice je trpeo do kraja ivota (morao je, recimo, da nosi korset, koji mu je drao abdomen).

Pokuaj ubistva je imao trajne posledice i na njegov ivot i umetnost. Solanas je uhapena narednog dana. Tokom ispitivanja izjavila je: Imao je preveliku kontrolu nad mojim ivotom. Posle pokuaja ubistva Factory je postao krui zbog kontrole i mera opreza. Ovo je za mnoge znaio kraj Factory-a 60-ih. Ono po emu je Warhol bio jedinstven jeste da je obinost uzdizao na tron vrhunske vrednosti. Otkrivi tu mo, ceo ivot je podredio tome. Uzimao je ne samo one slike koji su se otro usekle u pamenje ljudi - zatitne znakove jedne civilizacije - nego je isto tako i anonimne pojedince pretvarao u prave zvezde.

5 Smrt
Umro je 22. februara 1987. u Njujorku u bolnici, ali ne pod svojim imenom jer nije eleo da se zna da je bolestan. Warhol je sahranjen na grkokatolikom groblju u, predgrau Petesburga. Meu ljudima koji su odrali posmrtni govor bila je i Yoko Ono. Bio je legenda svog vremena i personifikacija amerikog sna.

6 Warhol-ovi poznati citati

- Poslovna umetnost je korak koji sledi posle umetnosti. Ja sam zapoeo kao komercijalni umetnik, a elim da zavrim kao poslovni umetnik. - Zaraivanje novca je umetnost i rad je umetnost, a dobro poslovanje je najbolja umetnost. - Roditi se, isto je kao i biti kidnapovan. I onda prodat u ropstvo. - Draga, smrt znai dosta novca. Smrt te zaista moe uiniti zvezdom. - Zato ljudi misle da su umetnici posebni? To je samo jo jedan posao. - Ne obraaj panju na to to piu o tebi. Samo to izmeri u inima. - Ja zaista ivim za budunost, jer kad jedem bombonjeru ne mogu doekati da probam zadnji komadi okoladice. - Moj instikt o slikarstvu govori - Ako ne razmilja o tome, to je prava stvar. im mora da odluuje i bira, to je pogreno. I to vie odluuje o tome, to postaje jo vie pogreno. - Volim Los Aneles. Volim Holivud. Oni su divni. Svi su plastini, a ja volim plastiku. elim da budem plastian.

7 "konzerva supe Campbell 1"

Kada je Warhol prvi put izloio svoje slike konzervi supe Campbell, ukupno 32, postavio ih je isto onako kako se hrana u konzervi izlae u supermarketima: poreane u uredne redove jednakog razmaka. To je u skladu sa pravilima "izlaganja proizvoda" odnosno sa komercijalno orjentisanim estetskim principima. Slike su kotale po 100 dolara svaka, u poreenju sa 29 centi koliko su kotali originali. U pogledu tehnike, slike su polumehaniki porizvodi: meavina slikarstva i sito tampe, tehnika koja je delom manuelna, delom industrijska. Iako na prvi pogled nema razlike izmeu pojedinanih slika one se zapravo razlikuju u jednom kljunom detalju: svaka predstavlja drugu vrstu supe, individualan ukus ispod svakog pakovanja. "Konzerva supe Campbell", kasnije uveana i zasebna verzija konzerve za supu od paradajza moe ostaviti pogrean utisak da je Warhol-ov jedini cilj bilo velianje idioma popularne kulture, dok su njemu zapravo bili jednako vani njeni socijalni efekti. Amerika je velianstvena zato to je stvorila tradiciju u kojoj najbogatiji potroai u sutini kupuju iste proizvode kao najsiromaniji, rekao je Warhol jednom prilikom. Uz pomo standardizovanih metoda proizvodnje Warhol je u umetnost uneo magiju veito istog.

8 "80 novanica od dva dolara"

Najjednostavnije reeno, ova slika sadri 80 novanica. To je njena jedina tema. Predstavljeno je 80 novanica podeljeno u dve grupe od po 40, a pojedinana vrednost svake novanice je dva dolara. Umetnik je prikazao lice i nalije novanica u deset redova od po etiri novanice. Potrebno je uloiti vrlo malo napora da se deifruje sadraj dela. Od samog poetka iskljuena je mogunost pogrenog tumaenja, a ne treba se plaiti da posmatrau motiv slike nee biti poznat. On je sveprisutan kao bog u teokratskim dravama. U tom smislu poreenja sa ikonama najvie odgovara njegovoj dugakoj seriji slika dolarskih novanica. Boga je jednostavno zamenio materijalni fenomen novca. Dolarske novanice otelovljuju ono to predstavljaju-novac. Nema fundamentalnog jaza izmeu originala i slike, pravih novanica i "krivotvorenih" prenesenih na platno pomou sito tampe. Nijedan umetnik pre Warhola nije tako nemilosrdno razotkrio izmiljenu priu o nekompatibilnosti intelektualnih i materijalnih vrednosti u sferi umetnosti. Ujedno je otkrio i neprijatnu meusobnu zavisnost ekonomskih i kulturnih mehanizama u trgovini umetninama i prepoznao je kao sastavni deo modernog umetnikog dela. Vrednost nekog umetnikog dela ne zasniva se samo na estetskom kvalitetu ve isto tako i na ceni koju moe da dostigne i svakako na prestiu njegovog autora.

9 "zlatna Marilyn Monro"

Nakon smrti Marilun Monro 1962. godine, do koje je moda dolo zbog fatalne greke, Warhol je jednu njenu sasvim obinu fotografiju, koju je snimio ameriki fotograf Frank Povolni poetkom pedesetih godina, transfotmisao u ikonu pop kultuure. Kada je fotografija snimljena Monro je tek uspela da pobegne od pin-ap kalendara i razglednica koje su oboavali vojnici i za koje je pozirala dok je radila u vojnoj industriji. Iako je zahvaljujui primeenim sporednim ulogama ostavila trag u ambicioznim holivudskim filmovima Monro ipak nije uspela da pobegne od etikete seks bombe. Veliki broj zvezda iz njenog vremena imao je bolju reputaciju od nje u javnosti kao i na platnu. Njena prava slava poela je tek nakon njene smrti. Stavljajui nezanimljivi portret sa vetakim stereotipnim osmehom u veliki prostor koji ga okruuje kao nekekav velianstveni ram i prekrivi itav prostor zlatnom bojom, bojom nebeskog Jerusalima koja daje ikonama natprirodan efekat, Warhol joj je dao status idola. Izvijene usne, oi, lice i uvijena kosa izgubili su svoj realizam i volumen sito tampom i izdvojeni od pozadine lebde ispred i iznad nje kao zvezde na zlatnom nebu. U mnogim kasnijim verzijama Warhol je sekularizovao idola neprestano ponavljajui ili izdvajajui osmeh i na taj nain povezao mit o zvezdi i metode koje koriste msovni mediji da bi stvorili zvezdu koje u beskrajnim novim varijacijama i neprekidnim serijama, kao industrijski proizvodi, postaje potroaka roba.

10 Literatura:
"Istorija umetnosti" H.W JANSON "Pop art", KLAUS HONNEF http://sr.wikipedia.org/sr-el/_ http://www.stil-magazin.com/lanak/broj-45-5-novembar-2007/endi-vorhol