Prostorno planiranje

POJAM I DEFINICIJE PROSTORNOG PLANIRANJA

TA JE DOVELO DO POJAVE PROSTORNOG PLANIRANJA ?
Sa porastom broja stanovnika i naselja, kao i sa tehnolokim razvojem i intenziviranjem
iskoriavanja prostora, potreba za planskim ureenjem prostora na kojem ovek ivi i
radi je postajala sve izraenija. Nametnula se potreba odreivanja namene nekog prostora,
odnosno iznalaenja najadekvatnije funkcije neke teritorijalne celine radi njenog racionalnog
korienja i planskog ureenja. Zbog toga se vremenom razvila istraivaka disciplina koja tretira
prostor, koja se najee naziva prostorno planiranje.
ZATO KAEMO DA JE PROSTORNO PLANIRANJE ISTRAIVAKA DISCIPLINA A NE NAUKA ?
Prostorno planiranje nije nauka, poto jo uvek nema izgraen svoj sopstveni sistem pojmova,
niti izgraene teorijske konstrukcije zasnovane na tim pojmovima, mada ima sopstvenu
metodologiju i predmet prouavanja. Zbog toga se smatra da je prostorno planiranje istraivaka
aktivnost ili praksa, koja se zasniva na nauci i naunim analizama.
DEFINICIJE PROSTORNOG PLANIRANJA.
Zbog kompleksnosti prostornog planiranja ne postoji njegova jedinstvena definicija, mada sve
one imaju neke zajednike elemente:

planiranje je predvianje budunosti;

planiranje je svestan i organizovan pokuaj sagledavanja budunosti i smanjenja neizvesnosti
od budunosti;
planiranje je proces odluivanja o odgovarajuoj akciji u budunosti kroz vrenje niza izbora;
planiranje je proces putem kojeg se bira odreeni pravac akcije (skup sredstava) da bi se
postigli postavljeni ciljevi;
planiranje je postavljanje i zajedniko utvrivanje ciljeva koje elimo ostvariti u buduem
razvoju i istovremeno, planiranje stredstava za ostvarenje tih ciljeva;
planiranje je proces pripremanja skupa odluka o akcijama u budunosti, koji je usmeren ka
postizanju ciljeva odabranim sredstvima;
planiranje je proces kojim dobijamo neku sliku budueg stanja, izvedenu na osnovu vrednosti
i kriterijuma kojima danas operiemo i objanjenu nainom, odnosno sredstvima za realizaciju
te slike;
planiranje ima za svrhu da uini ivot kvalitetnijim i povoljnijim;
planiranje je pokuaj smanjenja eutropije sistema i podsistema, kao i poveanje stepena
njihove integtalnosti i funkcionisanja (B. Piha);
planirannje je metod kojim se ostvaruju zadaci ureenja prostora (B. Dori);
prostorno planiranje je sistem mera i aktivnosti usmerenih ka multidisciplinarnom istraivanju
prirodnih i stvorenih resursa na odreenoj teritoriji, oceni njihove iskorienosti, identifikaciji
podsticajnih i ograniavajuih internih i eksternih faktora razvoja, mogunostima razvoja,
prioritetima u razvoju i obezbeenju planskih reenja i mera po kojima bi se prostor ureivao i
racionalno koristio (R. Baki);

RAZLIKA IZMEU PLANIRANJA I PLANA.

Mada su pojmovi planiranja i plana u uskoj vezi, to su razliite logike kategorije:

Planiranje je proces, to znai da traje i da je dinamikog karaktera, a plan je slika nekog

eljenog ili projektovanog stanja, to znai da je statikog karaktera.
TA JE ZAJEDNIKO ZA SVE OBLIKE PLANIRANJA ?
Vreme i prostor. Svako planiranje se vri za odreeni vremenski period u budunosti i za
odreeni prostor u budunosti.
VREMENSKA DIMENZIJA SVOJ DINAMIKI KARAKTER MANIFESTUJE KROZ:
1. respekciju (prolost)
2. savremenost (sadanjost)
3. prospekciju (budunost, perspektivu).
TA SE PODRAZUMEVA POD PROSTORNIM PLANIRANJEM U UEM SMISLU ?
Pod prostornim planiranjem u uem smislu podrazumeva se izrada razliitih alternativa,
scenarija, nacrta, predloga planova i samih planova. U osnovi to predstavlja proces stvaranja i
testiranja alternativa (varijanti) organizacije i ureenja prostora i izbor onog predloga koji je u
skladu sa utvrenim ciljevima i ogranienjima.

PREDMET, CILJEVI, ZADACI I PRINCIPI PROSTORNOG PLANIRANJA

TA JE PREDMET PROUAVANJA PROSTORNOG PLANIRANJA ?
Predmet prouavanja prostornog planiranja predstavlja prostor sa svim svojim prirodnim i
antropogenim sadrajima, odnosno u prostornom planiranju prostor se izuava u svojoj
sveukupnosti, sa svim onim to se na njemu zbiva.
Predmet prostornog planiranja nije samo prostor, ve i razvoj, koji se odvija na njemu u nekom
vremenu.
KAKAV MOE BITI PROSTOR KAO PREDMET PROSTORNOG PLANIRANJA PREMA PROSTORNOJ
DIMENZIJI :
1. geografska sredina, u kojoj ljudi ive i privreuju i koja moe da nametne posebne uslove za
taj isti ivot i rad,
2. prirodna sredina, koja u sutini utie na sve vidove ljudskih aktivnosti,
3. prirodna bogatstva, koja zadovoljavaju neke ljudske potrebe a nemaju upotrebnu vrednost
(nisu roba), ali imaju veliki znaaj za ljude i
4. prirodni pejzai, koji poviljno utiu na ljude.
GLOBALNI CILJEVI PROSTORNOG PLANIRANJA SVAKE DRUTVENE ZAJEDNICE SU:
- Stvaranje funkcionalne, ekonomine, humane i estetske sredine, kao i stvaranje harmoninih
uslova za ivot i rad ljudi, da bi se obezbedio brz, uravnoteen, stabilan i stalan razvoj te
zajednice.
Dakle, prostorno planiranje ima za cilj usaglaavanje ekonomskog i socijalnog razvoja na
odreenoj teritoriji, i to putem stvaranja optimalnih uslova razvoja, obezbeivanjem minimalnih
trokova izgradnje i funkcionisanja i smanjenja neizvesnosti razvoja.
KOJI SU POSEBNI CILJEVI PROSTORNOG PLANIRANJA PREMA M. Zikovu ?

usaglaavanje razvoja datog prostora,

usaglaavanje naina i reima korienja prostora sa njegovim prirodnim karakteristikama,
utvrivanje osnovne namene i korienja zemljita,
optimalan razmetaj svih prostornih sistema i mree naselja,
stvaranje optimalnih uslova za razmetaj primarne, sekundarne i tercijarne delatnosti,

optimalan razmetaj i organizacija osnovnih sistema krupne infrastrukture,

da se aktiviraju i zatite prirodne i antropogene vrednosti i ukljue u prostorni i opti razvoj,
da se obezbedi zatita od prirodnih katastrofa, elementarnih nepogoda ili opasnisti u sluaju
ratnih dejstava, itd.

KAKO SE DELE ZADACI PROSTORNOG PLANIRANJA ?

Opti i Posebni.
KOJI JE OSNOVNI ZADATAK PROSTORNOG PLANIRANJA ?
Osnovni zadatak prostornog planiranja je da omogui ostvarenje dugoronih ciljeva nekog
drutva, na taj nain to e biti sredstvo za usmeravanje razvoja ka ostvarenju tih ciljeva.
TA JE OSNOVNI ZADATAK PROSTORNOG PLANIRANJA PO A. Veljkoviu ?
Osnovni zadatak prostornog planiranja je da se za odreenu teritoriju i za unapred postavljeni
vremenski period utvrde ciljevi razvoja i prostorno oblikuju reenja harmonijskog ili racionalnog
razmetaja stanovnitva, njegovih privrednih ili neprivrednih aktivnosti, objekata i sredstava
komunikacija, kao i organizacije ivota i rada stanovnitva u tom prostoru.
TA JE OSNOVNI ZADATAK PROSTORNOG PLANIRANJA PO B. Pihi ?
B. Piha osnovni zadatak prostornog planiranja vidi u izradi prostornog plana koji e subjekte
planiranja upoznati sa svim mogunostima razvoja, kao sa posledicama izbora jednog od
ponuenih reenja, a zatim dati i skalu vrednosti i parametara pomou kojih e se oni
opredeljivati.
PROSTORNO PLANIRANJE, USAGLAAVAJUI EKONOMSKI I SOCIJALNI RAZVOJ U ODREENOJ
SREDINI, IMA SLEDEE ZADATKE:
1.
2.
3.
4.
5.

stvaranje optimalnih uslova razvoja,

podsticanje maksimalnog razvoja svih aktivnosti i iskorienja tehnike,
omoguavanje minimalnih trokova izgradnje,
omoguavanje minimalnih trokova funkcionisanja,
stvaranje maksimalnih uslova ivota.

POSEBNI ZADACI U PROSTORNOM PLANIRANJU :

organizacija prostora, se ogleda u odravanju celine,

ureenje prostora, predstavlja razmetanje objekata, ureaja i instalacija potrebnih za
razliite aktivnosti,
opremanje prostora, je snabdevanje prostora objektima, ureajima, instalacijama i dr.,
usmeravanje razvoja, vri se merama i aktivnostima upravljenim ka najboljim reenjima,
stvaranje funkcionalnog prostora, je rad na organizaciji prostora u kom e se sinhronizovano
odvijati rad, stanovanje, rekreacija i kretanje,
stvaranje ekonomskog prostora, ogleda se u stvaranju uslova da se ivot i rad uspeno
odvijaju sa manjim utrokom snage i sredstava,
stvaranje humane sredine, je stvarannje prostora koji bi odgovarao ovekovim potrebama,
stvaranje estetski oblikovanog prostora, ogleda se u iskoriavanju lepote prirode i
umetnikih dela i dopunjavanju novim,
zadovoljenje optih potreba u naseljima i regionima, zasniva se na predvianju uslova da se
specifine potrebe ostvaruju u okviru optih potreba u naseljima i regionima.

TA JE OPTI ZADATAK PROSTORNOG PLANIRANJA ?

Opti zadatak prostornog planiranja je usmeravanje razvoja teritorija i naselja, prilagoenog

trenutnim uslovima, mogunostima i potrebama.
U savremenom i dinaminom ivotu javljaju se brojne protivrenosti, ije ublaavanje i
eliminisanje takoe postaje od vanih zadataka prostornog plana. Neke od tih protivrenosti su:
VAAN ZADATAK PROSTORNOG PLANIRANA JE I UBLAAVANJE I ELIMINISANJE PROTIVRENOSTI
KOJE SE JAVLJAJU U SAVREMENOM I DINAMINOM IVOTU A NEKE OD NJIH SU (PREMA B. PIHI) :

izmeu
izmeu
izmeu
izmeu
izmeu
izmeu

proizvodnih i neproizvodnih aktivnosti,

ovih aktivnosti i prostora i objekata koji se nalaze na njemu,
tih aktivnosti i mree infrastrukture,
tehnologije s jedne strane i ekologije i zatite ivotne sredine s druge strane,
razvijenih i nerazvijenih delova nekog prostora,
potreba razvoja i nedostatka investicija itd.

KOJA 3 FAKTORA POMINJE J. Servan Schreiber E DOVESTI DO NOVE ORGANIZACIJE DRUTVA I

KAKO TO UTIE NA PROSTORNO PLANIRANJE ?
Urbanizacija, Automatizacija i P romene u sistemu informacija. Prostorno planiranje e biti
drugaije po formi i sadrini od sadanjeg tj menjae se njegovi opti i aktuelni zadaci.
KOJA 3 OSNOVNA TIPA MEUSOBNOG ODNOSA NAUNIH DISCIPLINA U OKVIRU PROSTORNOG
PLANIRANJA RAZLIKUJE M. Zikov ?

multidisciplinaran
interdisciplinaran
transdisciplinaran

OBJASNI MULTIDISCIPLINARAN PRISTUP.

Multidisciplinarni pristup je onaj kada svaka nauka reava probleme iz svog domena samostalno i
relativno izolovano od ostalih. Prednost multidisciplinarnog pristupa se ogleda u ekspertskom
istraivanju odreene problematike vane za prostorno planuranje, a nedostatak ovog pristupa je
to svaka disciplina tokom istraivanja ostaje samo u granicama svoje specijalnosti. Zbog toga je
povezivanje prouenih segmenata prostora znatno oteano, ime se smanjuje uspenost sinteze.
OBJASNI INTERDISCIPLINARAN PRISTUP.
Ima odreene prednosti u odnosu na multidisciplinarni pristip, a predstavlja funkcionalnu
saradnju raznih naunih i tehnikih disciplina angaovanih na zajednikom zadatku. I kod
ovakvog pristupa istraivanja su samostalna i izolovana, ali su kontakti izmeu disciplina ei i
dublji. Da bi se uspeno izvrila saradnja, potrebno je formirati radne timove sastavljene od
eksperata iz razliitih naunih i tehnikih disciplina.
OBJASNI TRANSDISCIPLINARAN PRISTUP.
Najintenzivnije meusobno proimanje razliitih struka prua transdisciplinarni pristup. Pod ovim
terminom podrazumeva se koordinirana saradnja svih potrebnih disciplina u reavanju nekog
zadatka, kao i novi pristup nauno-istraivakom radu. Transdisciplinarnim pristupom uklanjaju
se granice izmeu specijalista iz razliitih naunih disciplina i oblasti i stvaraju se specijalisti za
odreene problemske oblasti. Prednost ovakvog pristupa je u relativno lakoj sintezi svih
prouenih elemenata, to znatno olakava donoenje potrebnih reenja.
MEU NAJVANIJE PRINCIPE PROSTORNOG PLANIRANJA SPADAJU :

1. princip naunosti, koji podrazumeva da prostorno planiranje primenjuje i koristi

najsavremenija dostignia nauke i tehnike u svom istraivakom radu,
2. princip svestranosti, naglaava potrebu izuavanja uzajamne veze izmeu raznih pojava i
problema koji utiu na razvojnekog prostors, odnosno u prostornom planiranju treba da ima
svoje mesto sva sloenost uzajamne povezanosti i uslovljenosti ivljenja i rada, ime se
izbegava jednostranost u stavovima i zakljucima
3. princip interdisciplinarnosti, zasniva se na neophodnosti sagledavanja specifinosti nekog
prostora sa aspekta interdisciplinarnosti, kako bi se svestrano sagledale sve njegove osobine
radi uspenog formulisanja adekvatne strategije razvoja i ureenja prostora. Ovaj princip
prvenstveno naglaava potrebu timskog rada u procesu istraivanja i planiranja,
4. princii angaovanosti, zasniva se na nunosti angaovanja itave zajednice za koju se plan
radi, odnosno da je nuno angaovanje svih subjekata u procesu planiranja, usvajanja i
sprovoenja plana,
5. princip objektivnosti ili realnosti, polazi od injenice da se planiranje mora zasnivati na
realnim uslovima i objektivnoj stvarnosti. Ukoliko nisu objektivno i realno ocenjene sve
mogunosti plan se nee moi ostvariti i planiranje gubi svaki smisao. Primenom ovod
principa izbegava se da planovi budu zbir elja,
6. princip dugoronosti, izraava karakter dugoronostiprostornog planiranja, odnosno promene
koje sadri neki plan treba da imaju mogunost realizacije u relativno dugom vremenskom
periodu,
7. princip istovremenosti, podrazumeva istovremeno pripremanje, meusobno usklaivanje i
donoenje planova. Njime se obezbeuje usklaenost programa rada po pitanju rokova i faza
izmeu vie subjekata planiranja,
8. princip konkretnosti, zasniva se na potrebi izrade planova za odreenu drutvenu zajednicu i
za odreeni prostor,
9. princip razvojnosti, zasniva se na ideji da se razvoj u budunosti moe uspeno planirati samo
ako se dobro poznaju prolost i sadanjost, odnosno on naglaava injenicu da sve to se
planira predstavlja spregu prolosti, sadanjosti i budunosti, tj. sve se posmatra onako kako
se razvijalo,
10.princip kritinosti, polazi od stava da je u prostornom planiranju sve podlono kritici, odnosno
sve to se planom predlae podlono je stalnom ocenjivanju i kritici, proveravanju i zameni
boljim i prikladnijim reenjima,
11.princip elastinosti ili fleksibilnosti, podrazumeva da se prostornim planovima vie predvia i
usmerava razvoj a ne nareuje i ograniava, to u sutini, znai da se prostorno planiranje
neprekidno prilagoava datim uslovima aktuelne situacije,
12.princip kontinuiranog planiranja, zahteva odravanje dugoronostiplanova stalnim
planiranjem, na taj nain to se za svaki realizovani period plana nadoknauje novim
produenjem plana, zbog ega nosioci planiranja imaju obavezu da stalno analiziraju i
predviaju dalji ekonomski i socijalni razvoj drutvene zajednice,
13.princip permanentnog planiranja, zahteva da se proces planiranja stalno odvija, da se planovi
stalno usavravaju a planska reenja prilagoavaju novim uslovima i potrebama, jer, uslovno
reeno, nema zavrenog prostornog plana, ve postoje samo takvi planovi koji se stalno rade
sa ciljem da se usavre i prilagode savremenim i aktuelnim problemima,
14.princip demokratinosti, izraen je u prostornom planiranju preko visokog stepena uea
svih subjekata planiranja i celokupne javnosti u svim fazama izrade i sprovoenja planova.

POJAVA I RAZVOJ PROSTORNOG PLANIRANJA

KADA JE PRVI PUT PRAVNO REGULISANO PROSTORNO PLANIRANJE I GDE ?
Prvi pravni akt koji je tretirao problematiku prostornog planiranja bio je vedski zakon iz 1874.
godine kojim je odreeno da svi gradovi moraju imati planove svoga irenja.

U KOLIKO ETAPA JE VREN RAZVOJ PROSTORNOG PLANIRANJA KOD NAS ?

8 etapa.

Prva etapa razvoja prostornog planiranja kod nas trajala je izmeu dva svetska rata.
Druga etapa u razvoju prostornog planiranja poinje krajem Drugog svetskog rata (1945.) i
traje sve do 1949. godine.
Trea etapa u razvoju prostornog planiranjazapoinje donoenjem Osnovne uredbe o
generalnom urbanistikom planu, koja se jedinstveno primenjivala na itavoj teritoriji sve do
1960. godine, kada su republike bive SFRJ poele samostalno da donose svoje urbanistike
zakone.
etvrta etapa razvoja prostornog planiranja kod nas poinje 1960. godine, sa donoenjem
republikih zakona iz oblasti urbanizma, i traje sve do 1966. godine, odnosno zavrava se
1965. godine, kada zapoinje privredna i drutvena reforma u SFRJ.
Peta etapa u razvoju prostornog planiranja kod nas je poela sa promenama nastalim usled
ekonomskih i drutvenih reformi 1966. godine, a nastavila se donoenjem ustavnih
amandmana 1967., 1968. i 1969. godine, potrajavi sve do donoenja Ustava 1974. godine.
esta etapa zapoinje donoenjem Ustava iz 1974. godine i traje sve do raspada SFR
Jugoslavije 1992. godine.
Sedma etapa zapoela je raspadom SFR Jugoslavije i formiranjem SR Jugoslavije 1992. godine
i trajala je sve do usvajanja Prostornog plana Republike Srbije u Skuptini Republike Srbije 31.
januara 1996. godine.
Osma etapa u razvoju prostornog planiranja zapoela je usvajanjem Prostornog plana R. Srbije
i jo uvek traje.

NAUNA OSNOVA SISTEMA PROSTORNOG PLANIRANJA

Istorijski prikaz potrebe za usmeravanjem razvoja gradova
MODERNO URBANISTIKO PLANIRANJE JAVILO SE KAO REAKCIJA NA RANIJA SHVATANJA :
1.
2.
3.
4.

da
da
da
da

je grad zbir zgrada, ulica i ostalih objekata,

je grad umetnika tvorevina,
je grad samo geometrijska forma i arhitektonski okvir, ili
su gradu potrebna samo tehnika reenja preteno arhitektonsko-umetnika.

KOJI SU NAJVANIJI ZADACI MODERNOG URBANISTIKOG PLANIRANJA I KAKO ONO TAJ ZADATAK
OSTVARUJE ?
Najvaniji zadaci ovog planiranja jesu uskladjivanje gradske forme sa dinaminim sadrajem
gradskog ivota.
Ono taj zadatak ostvaruje planirajui tako da se forma grada (zgrade, ulice,...) nalazi u
dijalektickom odnosu sa gradskom sadrinom (ljudi, njihovi odnosi, tzv. gradska bia).
RAZLOZI KOJI SU UTICALI DA SE RAZVIJE PROSTORNO PLANIRANJE PODRUJA VEIH OD GRADA,
DELE SE U 4 GRUPE:
1. Politiki razlozi:
saznanje da se i pomou prostornih planova moe svesno usmeravati razvoj,
ravnotea ekonomskog i socijalnog razvoja kao politiki program,
smanjenje regionalnih razlika kao ekonomsko-politiki cilj
podsticanje integracije kao savremena politika mera.

2. Ekonomski razlozi:
usklaeno korienje regionalnih resursa,
ekonomisanje zemljitem,
eksterna ekonomija,
usklaena lokacija privrednih aktivnosti,
integracija privrednih aktivnosti u sisteme,
usaglaavanje sistema saobraajnih tokova i grana,
usaglaavanje razvoja infrastrukturnih sistema,
opti uslovi za razvoj produktivnosti rada, i
stvaranje uslova za ekonomski razvoj i razmetaj drutvenih objekata i slubi.
3. Urbanizacija:
potreba usmeravanja urbanizacije,
ublaavanje tekoa velikih gradova,
ograniavanje rasta aglomeracija i gradskih podruja,
usmeravanje i grupisanje seoskih naselja,
ublaavanje agrarne prenaseljenosti,
stvaranje uslova za nastanjivanje.
4. Socijalni razlozi:
stvaranje uslova za ivot i rad ljudi na irem podruju,
stvaranje uslova za veu komunikativnost meu ljudima,
stvaranje uslova za organizovanu rekreaciju,
ouvanje, zatita i prigodno korienje prirode kao ovekove sredine,
ouvanje i zatita kulturno-istorijskih vrednosti,
stvaranje uslova za razvoj turizma.

Nauna osnova prostornog planiranja i povezanost sa drugim naukama

ISTRAIVANJA U PROSTORNOM PLANIRANJU MOGU BITI DVOJAKA :
F u n d a m e n t a l n o
i s t r a i v a n j e radi utvrivanja zakonitosti ekonomskog i
socijalnog razvoja u prostoru, naina planiranja, izuavanja normativa, ocena prakse i
eksperimentalnog planiranja. Ovo istraivanje ima zadatak da povea opti nivo znanja o
prostornom planiranju kojim bi se koristili planeri u praksi.
P r i m e n l j i v o i s t r a i v a nj e ima za predmet izuavanja odreenu sredinu ili neku od
aktivnosti te sredine radi uspenije izrade prostornog plana.

INIOCI RAZVOJA U PROSTORNOM PLANIRANJU

GRAD I REGION U PROSTORNOM PLANIRANJU TRETIRAJU SE DVOJAKO:

kao celina, to jest kao sistem koji je istovremeno elemenat prostornog sistema, i
kao struktura sistema formirana iz podsistema i elemenata.

Prostorni planovi
Prostorni plan predstavlja nauno-struno i tehniko sredstvo kojim se u procesu planiranja
usmerava prostorni razvoj neke teritorije ili nekog naselja.

Prostorni plan je i zakonski akt kojim se svi subjekti obavezuju da ga dosledno primenjuju i tako
spreavaju stihiju u razvoju prirode i drutva.
Prostorni plan je i drutveni plan kojim se tretiraju svi elementi drutvenog razvoja u prostoru.
Prostorni plan je i medijator
(posrednik, usaglaiva) u procesu sprovoenja politike
sinhronizovanog i ujednaenog regionalng razvoja. Njime se odreuju glavni pravci razvoja i
podstie razvoj nerazvijenih regiona i utie na smanjenje razlika izmeu razvijenih i nerazvijenih
regiona.
Prostorni plan je regulator stepena demografskog i privrednog razvoja, poto se njime tei ka
zaustavljanju daljeg porasta velikih gradova (proces demetropolizacije) i velike koncentracije
stanovnitva i privrede na jednom mestu (proces dislokacije demografskih i privrednih
potencijala).
Prostorni planovi su instrument za sistematsko uvoenje u praksu novih nauno-strunih i
tehniko-tehnolokih dostignua.
Prostorno planiranje je i urbanistiko planiranje, kojim se reavaju problemi prostornog razvoja i
ureenja u gradskim i seoskim naseljima i kojim se u seoska naselja i ruralni prostor uopte
unose elementi gradskog ivota.
TA JE PROSTORNI PLAN ?
Rezultat prostornog planiranja i kao takav je sredstvo za borbu protiv stihije u prirodi i drutvu,
utie na poboljanje meuljudskih odnosa, otkriva i spreava nepravilnosti u izgradnji.
PROSTORNI PLAN, KAO I SVAKI DRUGI PLAN, REZULTAT JE PROCESA PLANIRANJA I KAO TAKV JE:

orue oveka u borbi protiv stihije u prirodi i drutvu,

sredstvo za regulisanje meuljudskih odnosa u prostornim zajednicama,
korektor tetnog dejstva trinog mehanizma,
predvia i spreava nastajanje nepoeljnih posledica u izgradnji i organizovanju prostornih
zajednica, i
instrument je vladajue klase u ostvarivanju politike prostorne organizovanosti ljudi.
PROSTORNI PLAN JE DOKUMENT KOJIM SE:

okonava faza planiranja i zapoinje naredna i zavrna faza realizacije plana,

utvruje politika usklaivanja ekonomskog i socijalnog razvoja sa prostornom organizacijom,
izgradnjom, i ureenjem naselja i podruja,
utvruje politika sinhronizovanog razvoja radi proirenja materijalne osnove udruenog rada i
ivotnog standarda, i
ostvaruje ekonominija, humanija i lepa sredina za ivot i rad ljudi.

OSNOVNI SADRAJ PROSTORNIH PLANOVA

U SVAKOM PROSTORNOM PLANU, BEZ OBZIRA U KOJOJ JE ZEMLJI NASTAO, MOGU SE NAI 2
OSNOVNA ELEMENTA :
1. struno-planska podloga,
2. politiko-pravna odluka.
NAJOPTIJI SADRAJ PROSTORNIH PLANOVA SASTOJI SE IZ 4 DELA:

analize ili prikaza postojeeg stanja,

ocene mogunosti i uslova prostornog razvoja,
projekcije ili plana organizacije i ureenja prostora i

smernica za sprovoenje plana

OSNOVNI SADRAJ NAIH PROSTORNIH PLANOVA KARAKTERIU 3 VELIKE CELINE :

analitiko-dokumentaciona osnova plana,

dogovor o zajednikim interesima i ciljevima prostornog razvoja i
plan organizacije i ureenja prostora.

VRSTE PROSTORNIH PLANOVA KOJE SU U UPOTREBI U NAOJ ZEMLJI :

1. Prostorne planove, koji ine: Prostorni plan Republike Srbije, regionalni prostorni plan,
prostorni plan podruja posebne namene i prostorni plan mree infrastrukture;
2. Urbanistike planove, u koje spadaju : generalni plan grada ili naselja, generalni plan predela,
generalni plan mree infrastrukture i regulacioni plan, urbanistiki projekat i plan parcelacije.

IZRADA PROSTORNIH PLANOVA

OBJASNI JEDINSTVO PROLOSTI, SADANJOSTI I BUDUNOSTI U PROCESU PLANIRANJA ?
Prolost i sadanjost su predmet istraivanja, a budunost je predmet plana. U planiranju se
polazi od sadanjosti jer se budinost ne moe planirati bez poznavanja sadanjosti, a prolost se
istrauje radi utvrivanja pozitivnih i negativnih posledica tj. analizira se u onoj meri u kojoj je
odredila neke vrednosti koje i danas postoje.
U PROCESU IZRADE PROSTORNOG PLANA OSTVARUJE SE:
1.
2.
3.
4.

Jedinstvo istraivanja, planiranja, odluivanja i akcije.

Jedinstvo razvoja i stanja u procesu izrade prostornog plana.
Jedinstvo prolosti, sadanjosti i budunosti u procesu izrade plana.
Prostorni plan radi se obino za dui period razvoja.

ANALITIKO-DOKUMENTACIONA OSNOVA PLANA SE SASTOJI IZ 3 ODELJKA:

Valorizacija prostora, odnosno vrednovanje prirodnih i radom stvorenih vrednosti na prostoru

za koji se prostorni plan donosi. Valorizacija prostora slui za utvrivanje ocena mogunosti i
uslova prostornog razvoja i za opredeljivanje osnova za utvrivanje zajednikih interesa i
ciljeva prostornog razvoja podruja.
Ocena mogunosti i uslova prostornog razvoja.
Osnova za utvrivanje zajednikih interesa i ciljeva prostornog razvoja predstavljaju osnovu
za zakljuivanje dogovora o zajednikim interesima i ciljevima prostornog razvoja teritorije ili
naselja za koje se izrauje prostorni plan.

TA SE ODREUJE AKTOM O IZRADI PLANA :

vrsta plana koja e se izraditi,

cilj donoenja plana,
podruje koje se obuhvata planom s utvrenom granicom,
rok izrade plana,
nosilac izrade plana, odnosno nain odreivanja nosioca izrade plana,
nain izbora optimalnog reenja,
sredstva za izradu plana,
ogranienja u pogledu prometa i ureenja gra. zemljita i ureenja prostora
nain izlaganja plana na javni uvid.

NA OSNOVU KOJIH PODATAKA I ANALIZA O STANJU PROSTORA SE IZRAUJU PROSTORNI

PLANOVI ?

na osnovu rezultata predhodnih radova, analize mogueg razvoja, istraenih potreba i

ciljeva ureivanja prostora, istraivanja fizike struktura naselja;
posebnih uslova za ureivanje prostora za koji se plan priprema od organa, organizacija i
preduzea koji su zakonom ovlaeni da ih utvruju;
rezultate istraivanja i vrednovanja svih prirodnih, posebno geolokih resursa (mineralnih
sirovina, prirodnih graevinskih materijala, energetskih sirovina i izvora energije, izvorita
podzemnih voda i graevinskog tla), analiza uslova gradnje ( geoloki, geotermiki i seizmiki
uslovi) i analize uslova zatite prirodne sredine;
podataka od znaaja za izradu plana od organa, organizacija i preduzea koji o tome vode
slubenu evidenciju na osnovu zakona;
dokumentacije o izgraenim i projektovanim graevinama na podruju za koje se plan
priprema, koja se pribavlja od organa, organizacija i preduzea koja obavljaju komunalne
delatnosti, odnosno upravljaju dobrima od opteg interesa;
dokumentacije o vaeim prostornim planovima i urbanistike dokumentacije.

FAZE U POSTUPKU PLANIRANJA PREMA B. Deriu SU :

1. Definisanje ciljeva - podrazumeva jasno odreivanje optih ciljeva koji se ele postii izradom
prostornog plana.
2. Definisanje podciljeva - odreivanje posebnih ciljeva koji se ele ostvariti i koji obino imaju
etapni karakter.
3. Stvaranje informacione baze - oznaava proces prikuplanja i obrade podataka potrebnih u
procesu izrade prostornog plana. U novije vreme kao glavni izvor podataka u procesu
planiranja koristi se GIS.
4. Analiza - se odvija kroz izradu studija, elaborata i ekspertiza postojeeg stanja u pojedinim
delatnostima, sektorima i aspektima razvoja.
5. Redefinisanje podciljeva - na osnovu dobijenih saznanja analitikim postupkom vri se
redefinisanje ranije postavljenih podciljeva, ime i itav plan dobija znatno realnije okvire i
koncepciju.
6. Izrada plana kroz varijante - vri se razrada i provera postavljenih ciljeva i hipoteza razvoja.
7. Izbor varijante - je logian nastavak predhodne faze, u kojoj se odabira ona varijanta koja
obezbeuje najvii stepen postizanja projektovanih ciljeva budueg razvoja, odnosno
opredeljenje za najpovoljniju mogunost.
8. Odluka - je faza izrade u kojoj se prostorni plan uobliuje u dokument, koji zatim ide na
razmatranje i usvajanje, odnosno time se zavrava postupak izrade prostornog plana.
9. Realizacija - u sutini predstavlja sprovoenje plana.
10.Praenje ili monitoring - Postupak sprovoenja plana podrazimeva odreeni nadzor nad tim
procesom, koji se ostvaruje raznim mehanizmima, sve u cilju poboljavanja i prilagoavanja
plana novonastaloj situaciji eventualnim njegovim i zmenama i dopunama.
VERIFIKACIJA PROSTORNOG PLANA ODVIJA SE SLEDEIM REDOM :
1. Nacrt plana prvo se izlae na javni uvid u trajanju od najmanje 30 dana (sem u sluaju kada
se radi o manjoj izmeni ili dopuni plana, kada struna rasprava i javni uvid traju najmanje 15
dana). Paralelno sa izlaganjem nacrta plana na javni uvid sprovodi se i struna rasprava o
njemu.
2. O javnom uvidu i voenjun strune rasprave stara se komisija koju obrazuje organ nadlean
za donoenje plana (najee skuptina optine), osim za prostorni plan Republike za koji
komisiju obrazuje Vlada Republike Srbije, kao i ostale prostorne planove za koje komisiju
obrazuje ministar za urbanizam. Komisija ima najvie pet lanova, od kojih je najmanje jedno
lice predloilo struno udruenje urbanista Srbije, a jedno je predstavnik ministarstva za
urbanizam.
3. Tokom javnog uvida zainteresovano lice ima pravo da stavi pismenu primedbu na plan i
primedbu obrazloi u raspravi pred navedenom komisijom.

4. Potom komisija u svom radu sainjava izvetaj koji sadri podatke o sprovedenom javnom
uvidu, obavljenoj strunoj raspravi i ostavljenim primedbama sa stavom o svakoj od njih.
Izvetaj o sprovedenom javnom uvidu je sastavni deo obrazloenja plana.
5. Sledei korak je donoenje (usvajanje) planova. Prostorne planove donosi Narodna skuptina
Republike Srbije, a urbanistike planove, urbanistike projekte i planove parcelacije skuptina
optine, odnosno grada. Ministar urbanizma daje saglasnost na generalni plan, regulacioni
plan i urbanistiki projekat kojim se utvruje usklaenost tih planova sa Prostornim planom
Republike Srbije, planovima ireg podruja i usklaenosti sa ovim zakonom i drugim propisima
donetim na osnovu zakona.

Planski period
KOJA 2 USLOVA TREBA DA ZADOVOLJI PLANSKI PERIOD ?

da je dovoljno dugoroan kako bi se mogao isplanirati odgovarajui period,

da je tako dimenzioniran da se razvoj moe sagledati.

VREMENSKA DIMENZIJA PROSTORNOG PLANIRANJA UVEDENA JE:

1.
2.
3.
4.

kao
kao
kao
kao

tehnika determinanta za meusektorsku i interregionalnu koordinaciju,

determinata za meusektorsku i interregionalnu koordinaciju,
sredstvo za merenje, ocene, dimenzioniranje upotrebe normativa i slino,
sredstvo za sagledavanje razvoja prema tehnolokim, ekonomskim i socijalnim uslovima.

PLANSKI PERIOD OD 20 GODINA PRIHVAEN JE U VEINI ZEMALJA IZ SLEDEIH RAZLOGA:

to omoguuje ralanjavanje na petogodinje srednjorone planove,

to odgovara smeni generacija, i
to omoguuje sagledavanje ekonomskih, socijalnih i tehnolokih promena.

Tim prostornih planera

KAO KOMPLETNI PROSTORNI PLANERI SMATRAJU SE SAMO :
Arhitekti, ekonomisti, geografi i saobraajni ininjeri.
TA OBUHVATA OPTIMALNO RAZVIJEN TIM PROSTORNIH PLANERA ?
Pored jezgra tima, optimalno razvijen tim prostornih planera obuhvata ekipu primarnih
saradnika, zatim ekipu sekundarnih saradnika i brojne uesnike u planiranju koji se mogu
grupisati u eksperte za prirodu, privredu, neprivredne aktivnosti i eksperte za infrastrukturu.

MEUSOBNI ODNOSI PROSTORNIH PLANOVA

NA EMU SE ZASNIVAJU ODNOSI MEU PROSTORNIM PLANOVIMA ?
Na principima direktive i hijerarhije.
PROSTORNI PLANOVI USAGLAAVAJU SE NA 2 NAINA :
Vertikalno (usaglaenost po hijerarhijskoj liniji) i
Horizontalno (planovi prostornih celina se usklauju sa hijerarhijski odgovarajuim planovima
susednih podruja).
ZAVISNOST MEU PROSTORNIM PLANOVIMA MOE BITI :

vremenska - kada se usaglaavaju vremenski periodi izmeu dva plana meusobno zavisnih
podruja;

teritorijalna - kada se usaglaavaju teritorije planiranja da bi se obuhvatila sva podruja ili

naselja koja su meusobno zavisna;
funkcionalna - kada se vri usaglaavanje razvoja naselja ili podruja;
gravitaciona - kada se usaglaava zavisnost naselja jednih od drugih ako im se gravitacione
zone na odreeni nain preklapaju.

VRSTE PROSTORNIH PLANOVA, URBANISTIKI I PROSTORNI

PLANOVI
IZDVAJANJE MEU PROSTORNIM PLANOVIMA VRI SE :
1. prema detaljnosti i stepenu obrade planova,
2. na programiranje, odnosno planiranje i projektovanje shvaeno u irem smislu (projektovanje
kompleksa),
3. na osnovu aktivnog usmeravanja razvoja (planovi strategije i planovi taktike),
4. prema karakteru ekonomsko-politikih mera koje se utvruju prostornim planovima kao to
su: planovi ograniavanja rasta velikih gradova ili prenaseljenih regiona, planovi stimulacije
rasta kojima se podstie koncentracija, urbanizacija ili razvoj nerazvijenih podruja,
5. kada se radi o izgradnji novih naselja i osvajanja novih podruja ili rekonstrukciji postojeih.
Planovi rekonstrukcije su pravilo, a novogradnje izuzetak u zemljama u razvoju. U zemljama
koje imaju velika i neiscrpna prostranstva, kao to imaju SSSR i Kina, ili zemljama u kojima se
sprovodi politika dekoncentracije gradova (Engleska) novogradnja je ea.
U PRAKSI, A ZAVISNO OD URBANISTIKOG ZAKONODAVSTVA I PRIMENJENOG KRITERIJUMA,
PROSTORNI PLANOVI SU SVRSTANI NA VIE NAINA U SLEDEE GRUPACIJE:
1. Grupacija planova prema administrativnoj podeli obuhvata:
dravni plan za podruje cele zemlje,
pokrajinski plan za vee administrativne jedinice,
sreski plan za podruje vie optina ili veeg grada,
optinski plan - za grad ili vee selo.
2. Grupacija planova prema teritoriji planiranja:
selo ili vie sela,
grad,
region,
nacionalno podruje.
3. Grupacija prema nainu rada i stepenu razraenosti:
generalni planovi dugoronih i optih koncepcija razvoja,
etapni planovi sa konkretno razraenim zadacima za realizaciju u odreenom
vremenskom periodu.
4. Grupacija prema predmetu planiranja:
prostorni planovi jedne ili vie srodnih grana ili specijalizovanih podruja; obino se
radi o regionalnim planovima i to: seoskih, poljoprivrednih regiona, planovi prirodnog
bogatstva, turistiki planovi, prostorni plan infrastrukture (npr. kod nas Dunav-TisaDunav ili plan turistikog razvoja priobalnog podruja Dunava). Kod tih planova jednoj
grani (prirodnom bogatstvu, funkciji) se daje prioritet, ostalo se tome podreuje,
prostorni planovi uobiajenog tipa kompletne interdisciplinarne obrade.
5. Grupacija planova prema obimu zahvata:
skraeni prostorni planovi koji se iz razliitih razloga ne rade kompletno kako je to
zakonom ili metodologijom naloeno ili predvieno. To je kod nas poznato, a primenjuje
ih i inostrana praksa prema dozvoli zakonodavstva da to bude odluka koja zamenjuje

urbanistiki plan. U inostranom zakonodavstvu skraeni planovi su poznati kao

izvoaki ili graevinski planovi.
kompletni prostorni planovi iji su sadraj, nain obrade i forme u skladu sa zahtevima
urbanistikih propisa.

6. Grupacija planova na osnovne i izvedene:

osnovni planovi tretiraju celokupno podruje planiranja i utvruju osnove racionalnog
prostornog ureenja i organizacije. takvi planovi, naroito kao urbanistiki, mogu biti:
direktivni, generalni, regulacioni, i kod nas urbanistiki.
izvedeni planovi pomau realizaciji osnovnih planova. Izvedenim planovima razrauje
se samo deo teritorije naselja, vremenski odreeno ili ne, na osnovu onoga to je
utvreno u osnovnim planovima. Izvedene planove nazivaju i detaljnim planovima.
URBANISTIKI ZAKON SRBIJE PREDVIA SLEDEI REDOSLED STEPENOVANJA PLANOVA:
1. urbanistiki program i generalni plan,
2. detaljni plan i urbanistiki projekat.
NAVEDI OPTE ZAJEDNIKE KARAKTERISTIKE PROSTORNIH PLANOVA.

Prostorni plan je drutveni akt.

Prostorni plan je pravni akt.
Prostorni plan je instrument razvoja kojim se usmerava organizacija i ureenje naselja i
podruja.
Od dravnog plana, plana drutveno-politikih zajednica, prerasta u plan samoupravnog i
drutvenog dogovaranja svih faktora razvoja.
Prostorni plan je kontinualan plan.
Prostorni plan je kompleksan.
P.p. se prilagoava u pravcu traenja najboljih reenja u okviru utvrene koncepcije razvoja i
to ga ini elastinim.
Prostorni plan ima karakteristiku realnosti.
Prostorni plan je konkretan ne samo zato to se odnosi na konkretnu teritoriju, ve i zato to
uvaava potrebe i mogunosti ljudi date sredine i to se njegovi kvaliteti proveravaju u
realizaciji predvienih mogunosti razvoja.
Prostorni plan je jedan od planova specifinog karaktera u sistemu planova.
Prostorni plan nije cilj, ve je sredstvo razvoja odreene zajednice.

SISTEM SUSRETNIH PROSTORNIH PLANOVA

KOJA JE OSNOVNA ODLIKA NAIH SUSRETNIH PROSTORNIH PLANOVA (I RAZLIKA U ODNOSU NA
INOSTRANE) ?
Sistem uzajamno povezanih i uslovljenih planova, kojima se moe prostorno planirati i viestruko
pokriti celokupna teritorija nae zemlje, ima sve karakteristike sistema. Veze meu njima su
dvosmerne (u horizontalnom i u vertikalnom pravcu) sa povratnim dejstvom. To je bitna
karakteristika susretnih planova u Jugoslaviji i ujedno razlika u odnosu na inostrane sisteme
prostornih planova koji su jednosmerni i strogo hijerarhijski.
OBJASNI RAZLIKE U STEPENU ELASTINOSTI PROSTORNIH PLANOVA.
Stepen elastinosti susretnih prostornih planova u odnosu na veliinu teritorije stoji u upravnom
odnosu. Elastinost se suava sa smanjenjem teritorije planiranja.
NAJPRECIZNIJI I NAJDETALJNIJI U SISTEMU PROSTORNIH PLANOVA SU ?
Urbanistiki planovi.

KOLIKO SE VRSTA PLANOVA IZDVAJA U NAEM SISTEMU SUSRETNIH PLANOVA ?

U okviru naeg sistema susretnih prostornih planova izdvajaju se 6 vrsta planova kao osnovni.
Izmeu njih se nalazi vei broj iznijansiranih meuvrsta kao to su:

urbanistiki plan grada sa gravitacionim podrujem,

urbanistiki planovi velikog grada,
prostorni plan aglomeracije,
prostorni plan delova optine,
prostorni plan i drugi.

USAGLAAVANJE CILJEVA I INTERESA U PROSTORNIM PLANOVIMA

SISTEMU NASELJA ODGOVARA I SISTEM CILJEVA HIJERARHIJSKI USTROJEN, NA IJEM VRHU STOJI
NAJVANIJI I DRUTVENO ODREEN CILJ. OVAJ VRHUNSKI CILJ SISTEMA CILJEVA PROISTIE IZ
VELIKOG DRUTVENOG SISTEMA I DVOJNO SE IZRAAVA KAO:

maksimalno zadovoljenje drutvenih potreba, i

minimiziranje utroka raspoloivih izvora za zadovoljenje sistema drutvenih potreba.

ODSTUPANJE OD PROSTORNOG PLANA

U KOJIM OBLICIMA SE JAVLJAJU ODSTUPANJA OD PROSTORNIH PLANOVA ?
1.
2.
3.
4.

odstupanja
odstupanje
odstupanje
odstupanje

od
od
od
od

plana
plana
plana
plana

kao posledica siromatva,

kao posledica stanadarda,
zbog ekonomske moi, i
zbog neefikasnoti organa zaduenog da se stara o izvrenju plana.

USMERAVANJE ORGANIZACIJE I UREENJA PROSTORA

MOGUNOST PROSTORNOG PLANIRANJA I USMERAVANJA POMOU PROSTORNIH PLANOVA
USLOVLJENA JE :
Objektivnim i subjektivnim iniocima.
MEU OBJEKTIVNE INIOCE SPADAJU:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

nepotpuno ovladavanje zakonitostima razvoja drutva i prirode,

ciljevi, zadaci i vrednosti esto vrlo raznorodni, ak i suprotni, to oteava izbor reenja,
nepotpune informacije za donoenje odluke,
nedostatak objektivnih merila za ocenjivanje,
komplikovanje proceduralne formalnosti planiranja i realizacije, i
pritisak aktuelnih i prioritetnih potreba na dugoronu orjentaciju.

SUBJEKTIVNI INIOCI, ODNOSNO TEKOE, MOGU BITI:

1.
2.
3.
4.

veliki broj onih koji odluuju i koje treba ubediti putem dugog postupka,
otpor prema novinama, prema promenama,
neobuenost kadrova - planera za savremeno planiranje,
nerazvijena svest o prednostima usmeravanja razvoja pomou planova.