Direktor zarada, trokovi, volonterski rad (vie

miljenja)
Direktor zarada, trokovi, volonterski rad (vie miljenja)
Odredbama l. 1. i 2. Zakona o porezu na dohodak graana (Sl. glasnik RS, br. 24/2001, 80/2002,
80/2002 dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011
odluka US i 7/2012 usklaeni din. izn. dalje: Zakon) propisano je da fizika lica plaaju porez na
dohodak graana na prihode iz svih izvora, sem onih koji su posebno izuzeti Zakonom.

Prihodi koji, saglasno Zakonu, podleu oporezivanju porezom na dohodak graana, oporezuju se bilo da
su ostvareni u novcu, u naturi, injenjem ili na drugi nain (lan 3. stav 2. Zakona).

Imajui u vidu navedeno, u sluaju kada pravno lice daje bez naknade poklone poslovnim partnerima
(npr. slike, parfemi, tane, monografije i sl.), ukoliko primanje fizikog lica ne predstavlja ekvivalent za
neki njegov proli, sadanji ili budui rad, odnosno protivuslugu ili protivinidbu za neku njegovu aktivnost
u korist davaoca tog primanja (kod koga nije u radnom odnosu), i koje primanje po svojoj prirodi ne
predstavlja dohodak fizikog lica, to znai da nema ni prihoda fizikog lica koji bi bio predmet
oporezivanja porezom na dohodak graana.
Meutim, u sluaju kada fiziko lice ostvaruje odreeno primanje (bilo u novcu, u naturi, injenjem ili na
drugi nain), a koje predstavlja ekvivalent za neki njegov rad (proli, sadanji ili budui), odnosno
protivuslugu ili protivinidbu za neku njegovu aktivnost u korist davaoca tog primanja (kod koga nije u
radnom odnosu), i koje primanje po svojoj prirodi predstavlja dohodak fizikog lica, takvo primanje (kao
prihod fizikog lica) podlee oporezivanju porezom na dohodak graana na drugi prihod, saglasno
odredbama l. 85. i 86. Zakona.

Porez na druge prihode obraunava se i plaa po stopi od 20%, koja se primenjuje na osnovicu koju ini
oporezivi prihod, kao bruto prihod umanjen za normirane trokove u visini od 20%.

Porez na ostale prihode, saglasno odredbama l. 99. i 101. Zakona, utvruje se i plaa po odbitku od
svakog pojedinano ostvarenog prihoda, ako je isplatilac prihoda pravno lice ili preduzetnik, tako to za
svakog obveznika i za svaki pojedinano isplaen prihod, isplatilac obraunava, obustavlja i uplauje
porez na propisane raune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji vae na dan isplate
prihoda.

Napominjemo da drugi prihodi koji su predmet oporezivanja porezom na dohodak graana prilikom
njihovog ostvarivanja (umanjeni za plaeni porez i doprinose ako se plaaju), ako zajedno sa prihodima
po drugim osnovima koji ulaze u osnovicu godinjeg poreza prelaze propisani neoporezivi iznos, podleu
plaanju i godinjeg poreza na dohodak graana (na iznos iznad neoporezivog iznosa), kao dodatnog
poreza, u skladu sa odredbama l. 87. do 89. Zakona.
Poreska uprava, saglasno naelu fakticiteta, u svakom konkretnom sluaju utvruje sve injenice koje su
od znaaja za opredeljenje poreskog tretmana prihoda koje ostvari fiziko lice.

Miljenje Ministarstva finansija br. 430-06-00018/2012-04 od 20.02.2012. godine

Zakonom o porezu na dohodak graana (Sl. glasnik RS, br. 24/2001, 80/2002 i 135/2004 dalje:
Zakon) propisano je da porez na dohodak graana plaaju fizika lica na prihode iz svih izvora osim onih
koju su posebno izuzeti tim zakonom.
Odredbom lana 85. stav 1. taka 13) Zakona propisano je da naknada trokova i drugih rashoda licima
koja nisu zaposlena kod isplatioca, ima poreski tretman drugih prihoda koji ine dohodak fizikog lica.

Porez na dohodak graana na druge prihode plaa se po stopi od 20%, na osnovicu koju ini oporezivi
prihod, koji se dobija tako to se bruto prihod umanji za normirane trokove u visini od 20%, saglasno
odredbama lana 85. st. 1. do 3. i lana 86. Zakona.

Prema tome, primanje fizikog lica koje obavlja poslove direktora saglasno odredbama Zakona o radu
(Sl. glasnik RS, br. 24/2005 i 61/2005), u konkretnom sluaju bez zasnivanja radnog odnosa kao i bez
ostvarivanja naknade za svoj rad, po osnovu naknade trokova slubenog putovanja u inostranstvo koji
su uzrokovani obavljanjem poslova direktora, ima poreski tretman drugih prihoda po osnovu naknade
trokova i drugih rashoda licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, po lanu 85. stav 1. taka 13)
Zakona.
Miljenje Ministarstva finansija br. 413-00-318/2006-04 od 28.04.2006. godine

Zakon o radu (Sl. glasnik RS, br. 24/2005 i 61/2005) u lanu 48. regulie poloaj i status direktora. Lice
koje je izabrano za direktora moe da zasnuje radni odnos na neodreeno ili odreeno vreme, ili da
obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa.

Lice koje je izabrano za direktora bez zasnivanja radnog odnosa zakljuuje ugovor o regulisanju
meusobnih prava i obaveza. Ugovor se zakljuuje u pisanoj formi, a ugovorne strane su lice koje je
izabrano za direktora s jedne strane i poslodavac, sa druge strane. U ime poslodavca ugovor potpisuje
upravni odbor (predsednik ili lan na osnovu ovlaenja dobijenog od upravnog odbora) a kod
poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor, organ odreen aktom poslodavca.
Ugovorom o regulisanju meusobnih prava, obaveza i odgovornosti direktora, dakle, kad direktor nije
zasnovao radni odnos, utvruje se naknada za rad, koja ima karakter zarade (lan 48. stav 5. Zakona o
radu), na koju se plaaju svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i porez iz zarade. Ovim
ugovorom utvruju se i druga prava i obaveze koje se ugovore.

lan 137. taka 2) Zakona o privrednim drutvima (Sl. glasnik RS, br. 125/2004) ne predstavlja drukiji
nain ureivanja poloaja i statusa direktora, ve regulie delokrug skuptine privrednog drutva kao
organa koji je nadlean u privrednom drutvu da odluuje o visini naknade za rad direktora, pa e tako
utvrena visina naknade za rad biti jedna od odredaba ugovora o regulisanju prava i obaveza direktora, u
skladu sa zakonom.

Zakonom regulisan nain rada privrednog drutva nije pravni osnov za regulisanje poloaja direktora i
utvrivanje naknade za rad kao dela dobiti prema ostvarenom rezultatu poslovanja. Na fiziko lice kao
jednog od osnivaa privrednog drutva primenjuje se Zakon o privrednim drutvima i Zakon o
obligacionim odnosima (Sl. list SFRJ, br. 29/78, 39/85, 45/89 odluka USJ i 57/89 i Sl. list SRJ, br.
31/93), pa takvo lice ostvaruje dobit kao ortak, lan drutva ili akcionar, to se nikako ne moe podvesti
pod naknadu za rad za obavljanje poslova direktora. Primanje kao uee u dobiti nema karakter zarade,
i nije zarada u smislu Zakona o radu, dok naknada za rad za obavljanje poslova direktora ima karakter
zarade.

Zakon o privrednim drutvima ne regulie radno-pravni status direktora, ve, izmeu ostalog, ureuje
upravljanje drutvima, a u sluajevima u kojima je zakon predvideo da se bira direktor, ne zadire u
poloaj direktora u odnosu na poslove koje obavlja, tj. u prava i obaveze po osnovu obavljanja poslova
direktora. Organ koji je doneo odluku o izboru direktora, uz saglasnost lica koje je izabrano na tu funkciju,
odluuje o statusu direktora. Pravni osnov za regulisanje statusa direktora je u lanu 48. Zakona o radu,
koji utvruje da direktor moe da zasnuje radni odnos na odreeno ili neodreeno vreme ili da sa
nadlenim organom zakljui ugovor o pravima i obavezama.

lan 17. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju (Sl. glasnik RS, br. 34/2003, 64/2004 odluka
USRS, 84/2004 dr. zakon, 85/2005 i 101/2005 dr. zakon) ne moe biti pravni osnov za regulisanje
statusa direktora ugovorom o volonterskom radu, jer ovaj lan pomenutog zakona, utvruje prava za
sluaj invalidnosti i telesnog oteenja prouzrokovanih povredom na radu ili profesionalnom boleu za
lica koja rad obavljaju po ugovoru o volonterskom radu, u skladu sa propisima koji reguliu volonterski rad
(npr. propisi iz oblasti zdravstva). Zakon o radu ne predvia volonterski rad direktora.

Miljenje Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike, br. 011-00-1084/2005-02 od

07.12.2005. godine

Odredbom lana 48. stav 5. Zakona o radu (Sl. glasnik RS, br. 24/2005 i 61/2005), propisano je
da lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. tog lana ima pravo na naknadu za rad koja ima
karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.
U pogledu pravne prirode naknade koju za svoj rad ostvaruje lice koje obavlja poslove direktora bez
zasnivanja radnog odnosa, prema miljenju Ministarstva rada i socijalne politike, u ijoj nadlenosti je
davanje miljenja o primeni odredaba Zakona o radu, broj: 011-00-842/2007/02 od 14.9.2007. godine, sa
licem koje obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa meusobna prava i obaveze ureuju
se ugovorom koji nije ugovor o radu, s obzirom da se ne zasniva radni odnos, ve ugovor kojim se
ureuju meusobna prava i obaveze izmeu lica koje je postavljeno za direktora i poslodavca.. Dalje se
navodi da s obzirom da zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu (lan 104. Zakona o radu), a da
lice koje obavlja poslove direktora nije zasnovalo radni odnos, to za svoj rad ima pravo na naknadu koja
ima karakter zarade, u skladu sa Zakonom o radu (lan 48. stav 5.) i na koju se plaaju svi doprinosi za
obavezno socijalno osiguranje.

Imajui u vidu navedeno miljenje Ministarstva rada i socijalne politike, naknada koju za svoj rad ostvari
lice postavljeno za direktora pravnog lica (privrednog drutva) sa kojim nije zasnovao radni odnos, tj. koji
nije zaposlen, i za svoj rad ostvaruje naknadu koja ima karakter zarade, sa stanovita oporezivanja
prihoda fizikih lica ima poreski tretman zarade saglasno l. 13. do 16. Zakona o porezu na dohodak
graana (Sl. glasnik RS, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 dr. zakon, 135/2004, 62/2006 i 65/2006 ispr.
dalje: Zakon).
Prema odredbama lana 18. Zakona, koji se odnosi na poresko osloboenje po osnovu obaveze plaanja
poreza na zaradu za odreene vrste primanja koja ostvaruju zaposleni, ne plaa se porez na zarade na
primanja koja zaposleni ostvari po osnovu primanja koja su taksativno nabrojana u tom lanu.

Imajui u vidu da se poresko osloboenje iz lana 18. Zakona odnosi na osloboenje od poreza na
zaradu za primanja zaposlenog po navedenim osnovima, primanje koje ostvari fiziko lice koje obavlja
poslove direktora saglasno odredbama Zakona o radu, bez zasnivanja radnog odnosa, i ostvaruje
naknadu koja ima karakter zarade (prema navedenom miljenju Ministarstva rada i socijalne politike) na
naknadu po osnovu navedenih trokova, a koja je uzrokovana obavljanjem poslova direktora, primenjuju
se odredbe lana 18. Zakona. To znai da kad fiziko lice koje je direktor koji nije u radnom odnosu u
privrednom drutvu a za svoj rad ostvaruje naknadu koja ima karakter zarade u skladu sa Zakonom o
radu i koja je predmet oporezivanja kao zarada, za primanja po osnovima iz lana 18. Zakona ima pravo
na poresko osloboenje kao i svaki zaposleni, s obzirom da i primanje koje ostvaruje za svoj rad ima
karakter zarade.
Miljenje Ministarstva finansija br. 414-00-169/2008-04 od 30.12.2008. godine

Odredbom lana 48. stav 5. Zakona o radu (Sl. glasnik RS, br.
24/2005 i 61/2005), propisano je da lice koje obavlja poslove direktora
iz stava 4. ovog lana ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter
zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.
Prema miljenju Ministarstva rada i socijalne politike, broj 011-00-842/2007/02, od 14.9.2007. godine, s
obzirom da zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu (lan 104. Zakona o radu), a da lice koje obavlja
poslove direktora nije zasnovalo radni odnos, to za svoj rad ima pravo na naknadu koja ima karakter
zarade, u skladu sa Zakonom o radu (lan 48. stav 5.) i na koju se plaaju svi doprinosi za obavezno
socijalno osiguranje.

Imajui u vidu pomenuto miljenje Ministarstva rada i socijalne politike, naknada koju za svoj rad ostvari
lice postavljeno za direktora privrednog drutva, sa kojim nije zasnovan radni odnos, ima poreski tretman
zarade, saglasno l. 13. do 16. Zakona o porezu na dohodak graana (Sl. glasnik RS, br. 24/2001,
80/2002, 135/2004, 62/2006 i 65/2006 ispr. dalje: Zakon).
Obveznik poreza na dohodak graana je fiziko lice rezident Republike Srbije za prihod ostvaren na
teritoriji Republike i u drugoj dravi, kao i nerezident Republike Srbije (strano fiziko lice) za dohodak
ostvaren na teritoriji Republike, saglasno odredbama l. 7. i 8. Zakona. Prihod je nesporno ostvaren na
teritoriji Republike Srbije ako je, u konkretnom sluaju, isplatilac prihoda pravno lice rezident Republike
Srbije u smislu lana 2. Zakona o porezu na dobit preduzea (Sl. glasnik RS, br. 25/2001, 80/2002,
43/2003 i 84/2004).

S obzirom da se porez na zaradu obraunava i plaa po odbitku, saglasno lanu 99. Zakona, to znai da
isplatilac kao poreski platac, za svakog obveznika i za svaki pojedinano isplaeni prihod obraunava,
obustavlja i uplauje porez na propisane raune u momentu isplate prihoda, u skladu sa propisima koji
vae na dan isplate prihoda (lan 101. Zakona).

Isplatilac prihoda, tj. poslodavac duan je da, nadlenom poreskom organu, podnese poresku prijavu o
obraunatom i plaenom porezu na zarade na Obrascu PP OPJ, saglasno odredbama Pravilnika o
nainu utvrivanja, plaanja i evidentiranja poreza po odbitku i o sadrini zbirne poreske prijave o
obraunatom i plaenom porezu po odbitku (Sl. glasnik RS, br. 137/2004 i 82/2006).

Prijava o obraunatim i plaenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na zarade podnosi se na

Obrascu PP OD, u skladu sa Pravilnikom o obrascu zbirne poreske prijave o obraunatim i plaenim
doprinosima za obavezno socijalno osiguranje po odbitku (Sl. glasnik RS, br. 96/2004, 105/2004,
65/2005 i 82/2006).

Miljenje Ministarstva finansija br. 414-00-00068/2007-04 od 26.09.2007. godine

U konkretnom sluaju, preduzee ima poslovnu karticu koju iskljuivo koristi fiziko lice koje je zaposleno
u tom preduzeu iji je osniva i ujedno direktor. Na kartici pored naziva firme, navedeno je i lino ime tog
fizikog lica kao jedinog korisnika i on karticom plaa raune po osnovu trokova prevoza, odnosno
goriva kad je na slubenom putu.

Prema odredbi lana 13. stav 1. Zakona o porezu na dohodak graana (Sl. glasnik RS, br. 24/2001,
80/2002, 135/2004, 62/2006, 65/2006 ispr., 31/2009, 44/2009 i 18/2010 dalje: Zakon), pod zaradom u
smislu tog zakona, smatra se zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom
kojim se ureuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

Prema odredbi lana 14. stav 1. Zakona, primanja u obliku bonova, novanih potvrda, akcija, osim akcija
steenih u postupku svojinske transformacije, ili robe, injenjem ili pruanjem pogodnosti, opratanjem
duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novanom nadoknadom ili neposrednim plaanjem, u smislu
Zakona smatraju se zaradom.
Odredbom lana 18. stav 1. taka 4) Zakona propisano je da se ne plaa porez na zarade na primanja
zaposlenog po osnovu naknade prevoza na slubenom putovanju, prema priloenim raunima
prevoznika u javnom saobraaju a kada je, saglasno zakonu i drugim propisima, odobreno korienje
sopstvenog automobila za slubeno putovanje ili druge slubene svrhe do iznosa 30% cene jednog litra
super benzina, a najvie do 4.542 dinara meseno.

Saglasno navedenom, u sluaju kad zaposleni, koji je ujedno direktor i osniva pravnog lica, koristi
sopstveni automobil za slubeno putovanje ili druge slubene potrebe, primanje koje po tom osnovu
ostvaruje od strane poslodavca, do visine propisanog neoporezivog iznosa, osloboeno je plaanja
poreza na zaradu, a deo iznad tog neoporezivog iznosa ima poreski tretman zarade i podlee
oporezivanju porezom na zaradu, saglasno odredbama l. 13. do 18. Zakona.
Ukoliko zaposleni, koji je ujedno direktor i osniva pravnog lica, koristi slubeni automobil (koji je
vlasnitvo pravnog lica poslodavca) za slubeno putovanje ili druge slubene potrebe, naknada
trokova u vezi sa korienjem tog automobila predstavlja troak poslovanja poslodavca. Ako bi se u
predmetnom sluaju slubeni automobil koristio u privatne svrhe, to bi predstavljalo primanje zaposlenog
po osnovu injenja ili pruanja pogodnosti u smislu lana 14. stav 1. Zakona i podlegalo bi oporezivanju
porezom na zaradu (lan 14a stav 1. taka 1) i stav 2. Zakona).

Saglasno odredbi lana 105. stav 3. Zakona o radu (Sl. glasnik RS, br. 24/2005, 61/2005 i 54/2009) pod
zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada trokova zaposlenog u vezi
saradomiz lana 118. ta. 1) do 4) i drugih primanja iz lana 119. i lana 120. taka 1) tog zakona. Prema
odredbi lana 118. taka 2) tog zakona zaposleni ima pravo na naknadu trokova u skladu sa optim
aktom i ugovorom o radu za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji pa to primanje ne predstavlja
zaradu.

Miljenje Ministarstva finansija br. 413-00-1645/2010-04 od 09.07.2010. godine

Prema l. 48. Zakona o radu (Sl. glasnik RS, br. 24/2005 dalje: Zakon), lice izabrano za direktora,
moe da zasnuje radni odnos na neodreeno vreme, ili da obavlja poslove direktora bez zasnivanja
radnog odnosa. Organ koji je doneo odluku o izboru direktora, uz saglasnost lica koje je izabrano na tu
funkciju, odluuje o statusu direktora, tj. da li e biti u radnom odnosu ili e poslove obavljati van radnog
odnosa. Shodno navedenim odredbama Zakona, dve su mogunosti:

1. Zasnivanje radnog odnosa

Radni odnos moe da se zasnuje na neodreeno ili odreeno vreme. Ukoliko direktor zasnuje radni
odnos zakljuuje se ugovor o radu, u smislu lana 30. stav 1. Zakona. Ugovor o radu sadri sve elemente
iz lana 33. Zakona. Obavezan element ugovora su prava i dunosti direktora, kao organa koji vodi
poslove u pravnom licu.
Zasnivanjem radnog odnosa direktor ostvaruje pravo na zaradu i druga prava iz radnog odnosa kao i
ostali zaposleni. Zarada direktora ureuje se ugovorom koji zakljuuje sa organom koji ga postavlja.

Na ugovorenu zaradu, odnosno na sva primanja koja u skladu sa propisima o radu ine zaradu, plaaju
se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje (PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj
nezaposlenosti) i porez, u skladu sa zakonom.

2. Obavljanje poslova direktora bez zasnivanja radnog odnosa

Sa licem koje obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa, zakljuuje se ugovor. To nije
ugovor o radu, jer se ne zasniva radni odnos, ve ugovor kojim se ureuju meusobna prava i obaveze
izmeu lica koje je postavljeno za direktora i poslodavca.

Prema lanu 104. stav 1. Zakona, zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu. S obzirom da lice koje
obavlja poslove direktora nije zaposleno (u radnom odnosu), to za svoj rad ima pravo na naknadu (lan
48. stav 5.). Ova naknada ima karakter zarade, u skladu sa Zakonom. Na isplaenu naknadu za rad koja
ima karakter zarade, plaaju se svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i porez na zarade. Druga
prava i obaveze utvruju se ugovorom o radu. U ovom sluaju, licu koje obavlja poslove direktora, treba
obezbediti i druga prava iz radnog odnosa (godinji odmor, plaeno odsustvo i dr.).

Prema lanu 202. Zakona, zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca, moe da
zakljui ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najvie do jedne treine punog radnog
vremena. Ugovorom o dopunskom radu utvruje se pravo na novanu naknadu i druga prava i obaveze
po osnovu rada.

Prema tome, ako je aktom poslodavca predvieno da se poslovi direktora mogu obavljati sa jednom
treinom punog radnog vremena, nema zakonskih smetnji da lice koje je u radnom odnosu sa punim
radnim vremenom, bude postavljeno kod drugog poslodavca da obavlja poslove direktora sa jednom
treinom punog radnog vremena. U ovom sluaju shodno odredbi lana 202. stav 2. Zakona, lice koje
radi do jedne treine punog radnog vremena ima pravo na naknadu za rad. Ova naknada nema karakter
zarade, u skladu sa propisima o radu. Na naknadu koja se ostvaruje za rad do jedne treine punog
radnog vremena, u skladu sa lanom 7. stav 1. taka 9) Zakona o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje (Sl. glasnik RS, broj 84/2004), plaa se samo doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje za sluaj nezaposlenosti ne plaa se na ugovorenu
naknadu. Osnovica za plaanje doprinosa je oporezivi prihod od ugovorene naknade u skladu sa
zakonom koji ureuje porez na dohodak graana (lan 28. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno
osiguranje).
Prema tome, lice koje je u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, a poslove direktora kod drugog
poslodavca obavlja do jedne treine punog radnog vremena, doprinos za obavezno socijalno osiguranje
plaa na ugovorenu naknadu u skladu sa navedenim odredbama Zakona o doprinosima za obavezno
socijalno osiguranje.
Miljenje Ministarstva rada, zapoljavanja i socijalne politike br. 011-00-501/2005-02 od 01.06.2005.
godine

1. Strani dravljanin moe zasnovati radni odnos u Republici Srbiji ako ispunjava opte uslove utvrene
zakonom, kolektivnim ugovorom i optim aktom za obavljanje poslova radnog mesta za koje zasniva
radni odnos i posebne uslove utvrene zakonom, saglasno lanu 1. Zakona o uslovima za zasnivanje
radnog odnosa sa stranim dravljanima (Sl. list SFRJ, br. 11/78 i 64/89, Sl. list SRJ, br. 42/92, 24/94 i
28/96 i Sl. glasnik RS, br. 101/2005 dr. zakon). Prema lanu 2. tog zakona da bi strani dravljanin
zasnovao radni odnos potrebno je da ima odobrenje za stalno nastanjenje, odnosno za privremeni
boravak i da dobije odobrenje za zasnivanje radnog odnosa.

Prema odredbi lana 48. Zakona o radu (Sl. glasnik RS, br. 24/2005 i 61/2005) lice koje je izabrano za
direktora moe da zasnuje radni odnos na neodreeno ili odreeno vreme, ili da obavlja poslove direktora
bez zasnivanja radnog odnosa. Meusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao
radni odnos i poslodavca ureuju se ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora koji nije zasnovao
radni odnos ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti
u skladu sa ugovorom. Ta naknada prema Miljenju Ministarstva rada i socijalne politike br. 011-00-
842/2007-02 od 14.9.2007. godine ima karakter zarade, u skladu sa Zakonom o radu (lan 48. stav 5.
Zakona) i na koju se plaaju svi doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Saglasno tome, u sluaju kad fiziko lice zasnuje radni odnos u domaem pravnom licu iji je direktor,
kao i u sluaju kad fiziko lice obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa, na zaradu,
odnosno naknadu koju ostvari od tog pravnog lica (poslodavca) obraunava se i plaa porez na zaradu u
smislu odredaba l. 13. do 16. Zakona o porezu na dohodak graana (Sl. glasnik RS, 24/2001, 80/2002,
135/2004, 62/2006 i 65/2006 ispr. dalje: Zakon), kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje na
zaradu saglasno lanu 13. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (Sl. glasnik RS, br.
84/2004, 61/2005 i 62/2006).

2. S obzirom da je u konkretnom sluaju re o fizikom licu strancu koji obavlja poslove direktora u
domaem pravnom licu, po pitanju obaveze plaanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje,
odnosno mogunosti ostvarivanja prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, kao prethodno postavlja se
pitanje da li je sa dravom iji je dravljanin to fiziko lice zakljuen sporazum o socijalnom osiguranju. Za
tumaenje odredaba tih meunarodnih sporazuma, u svakom konkretnom sluaju, nadleno je
Ministarstvo rada i socijalne politike i Ministarstvo zdravlja.
3. Takoe, imajui u vidu konkretan sluaj, po pitanju uslova koje strani dravljanin treba da ispuni (npr.
obaveznost boravka na teritoriji Republike, odobrenje za stalno nastanjenje, odnosno privremeni boravak
i dr.) da bi zasnovao radni odnos u Republici Srbiji, kao i da bi mogao da obavlja poslove direktora u
privrednom drutvu u Republici Srbiji bilo da je zasnovao radni odnos ili bez zasnivanja radnog odnosa,
za davanje odgovora nadleno je Ministarstvo rada i socijalne politike.
Miljenje Ministarstva finansija br. 414-00-00220/2007-04 od 03.04.2008. godine