Uticaj obrazovanja na privredni i drustveni razvoj

Osnovni pokretači razvoja modernog čovečanstva su znanje i obrazovanje, na njima nastale

ideje i protok informacija u dejstvu sa tehnološkim progresom. Uticaj obrazovanja na privredni
razvoj izražava se posredno, kroz stepen komplementarnosti u okviru tehnološkog progresa u
širem smislu, kroz rezidual, tj. kvalitativne promene u inputima kao što su obrazovanje.
zdravstvo, bolja organizacija rada... Rezidual se za potrebe analize sve više račlanjava po
njegovim komponentama sa različitim intenzitetom doprinosa razvoju jednog društva.

Koriscenjem vec postojeceg znanja i transformisanje u novo znanje tj nove informacije. Te nove
informacije mogu biti;

- Transformisane u nove oblike znanja kada su usvojene cine oblike ljudskog kapitala
- One koje su transformisane u nove materijale, kada su usvojene cine nove oblike
materijalnog kapitala.

Ciljevi savremenog obrazovanja

Postoje razliciti stavovi teoreticara o ciljevima obrazovanja. Prema uzem shvatanju, obrazovanje
je process prenosenja i usvajanja strucnih znanja i sposobnosti od kojih zavisi obavljanje radnih i
profesionalnih uloga. Obrazovanje ima neposredan uticaj na razvoj pojedinca i siru drustvenu
celinu.

Obrazovanje se da organizovati oko cetiri osnovne oblasti koje ce tokom zivota svakog
pojedinca predstavljati stubove znanja.

 Ucenje za znanje, sto znaci ovladati sredstvima sporazumevanja

 Ucenje za rad, odnosno delovati u svom okruzenju
 Ucenje za zivot odnosno ucestvovati u svim humanim delatnostima
 Ucenje za postojanje koje obuhvata tri predhodna stave.

Individualni ciljevi obrazovanja omogucavaju razvoj intelektualni, kognitivnih, etickih,

emocionalnih i fizickih sposobnosti korisnika obrazovanja za ucesce u razvoju drustva.

Page | 1
 Nuznost promena u obrazovnim sistemima,, u skladu sa drustvenim i
ekonomskim promenama..

System mora da generira inovativnost, da se suprostavlja entropijskim elementima starog.

Obrazovni sistem mora biti uskladjen sa tim promenama i novim funkcijama skole koja treba da
se oslobadja bajatih znanja a da ucenika suocava sa inovacijskim znanjima, da se suocavaju sa
procesom resavanja problema a ne ucenjem gomilanjem brda znanja na neutralan nacin.

Od skole i nastavnika se ocekuje da posvete paznju u razvoju ucenikove maste, jer drustvu su
potrebni ljudi sposobni da predvidjaju i time da se razvijaju nerazvijena podrucija. Savladjivanje
znanja iz proslosti treba nam onoliko koliko nam je potrebno da budemo uspesniji u buducnosti.

Obrazovanje mora da doprinositi najvaznijim ciljevima; razvoju pojedinca, razvoju drustva i

razvoju drzave, i to tako da vestine ljudi na trzistu rada odgovaraju potrebama preduzeca. To
treba postici strategijom celozivotnog ucenja koje treba prevladati tradicionalnu podelu
izmedju razlicitih delova formalnog i neformalnog obrazovanja. Kvalitet kadrova je bitna poluga
trece naucne revolucije. Sa materijalnih, tezite se pomera na kvalitetna i inovacijska znanja.

Obrazovanje ima neposredan uticaj na razvoj licnosti i druge drustvene uloge pojedinca i siru
drustvenu celinu. Individualni ciljevi obrazovanja omogucavaju razvoj intelektualni, kognitivnih,
etickih, emocionalnih i fizickih sposobnosti korisnika obrazovanja za ucesce u razvoju drustva.

Interakcija skola i okruzenja

Nastavnici se odnose nezainteresovano prema novoj tehnologiji od koje zavisi sticanje
inovatorskog znanja. Jednoj nastavnoj situaciji se zbog ubrzanog toka promena moze posvetiti
mnogo manje vremena nego sto se posvecivalo onda kada je ritam menjanja bio dosta sporiji.

Novo vreme deli rad izmedju coveka i masine. Najveci broj fizickog rada i operacija obavljaju
masine, a coveku preostaju intelektualni i stvaralacki poslovi.

Od skole i nastavnika se ocekuje da posvete paznju u razvoju ucenikove maste, jer drustvu su
potrebni ljudi sposobni da predvidjaju i time da se razvijaju nerazvijena podrucija. Savladjivanje
znanja iz proslosti treba nam onoliko koliko nam je potrebno da budemo uspesniji u buducnosti.

Robert Djanka kaze da jedna trecina predavanja i vezbi treba da se odnosi na naucna, tehnicka i
umetnicka dela, na predvidjanju kriza i mogucih resenja buducih problema.

Page | 2
 Izvori privrednog rasta
Uticaj obrazovanja na privredni razvoj izražava se posredno, kroz stepen komplementarnosti u
okviru tehnološkog progresa u širem smislu, kroz rezidual, tj. kvalitativne promene u inputima
kao što su obrazovanje. zdravstvo, bolja organizacija rada.

klasifikaciju izvora rasta;

- komponente ukupnog inputa faktora (kvantitativna komponenta)

- Komponente autputa po jedinici inputa (kvalitativna komponenta)

Kvalitativne promene koje uticu na rast, prema E. F. Denisonu su;

- Jedan od najznacajnijih kvalitativnih faktora rasta je promena nivoa znanja

- Smanjivanju vremenskog razmaka u koriscenju znanja
- Poboljsanju tehnike koja se primenjuje u proizvodnju
- Promene u efikasnosti proizvodnje i stepenu iskoriscavanja koriscenih resusa
- Poboljsanje faktora koji se neravnomerno javljaju (vremenske prilike, strajkovi).

Stav o doprinosu dva izvora rasta privrednom razvoju

U prvu grupu spadaju oni cinioci koje identifikujemo kao povecanje faktora proizvodnje i radne
snage. U drugu grupu spadaju oni cinioci koji dovode do promene proizvodne funkcije.
Promene proizvodne funkcije ispoljavaju se kao promena kolicine utrosaka koje su neophodne
da bi se ostvario dati nivo proizvodnje, pa ce ova grupa izvora rasta imati za posledicu
sistematsko povecanje efikasnosti faktora proizvodnje. Ova povecanja efikasnosti koja dovodi
do promene proizvodne funkcije predstavlja tehnoloski progres.

Sve naglasenija uloga kvalitativnog faktora (tehnoloski progress – residual) u privrednom i

drustvenom razvoju dala je istrazivacima da pokusaju da taj doprinos i mere.

Israzivac mora da odredi karakter tehnoloskog progresa, da li je tehnoloski razvoj endogeni ili
egzogeni, odnosn, da li je to zavisni tehnoloski progres koji je uslovljen investicijama, ili
nezavisni tehnoloski progres koji je uslovljen faktorima organizacije proizvodnje na svim
nivoima, kao i povecanim kvalitetom ljudskog faktora.

Page | 3
 Teorijski stavovi o faktorima koji uticu na privredni razvoj
Utvrdjivanje faktora koji uticu na privredni razvoj kroz promenu proizvodne funkcije kao
instrumenata koji meri doprinos tehnoloskog progresa (reziduala) povecanju privrednog
progresa, odvajajuci ga od kvantitativnih promena u inputima rada i kapitala.(Solow)

Proizvodna funkcija Q=F(C,L,t) - gde je: Q= autput (izlaz), C= input (ulaz) kapitala, L= input (ulaz)
rada, t= vreme u kome nastaju promene u tehnoloskom progresu, sto dovodi do promene u proizvodnoj
funkciji.

Denison je dao obuhvatnu klasifikaciju izvora rasta, i to u dve grupe;

 Komponente ukupnog inputa faktora (kvantitativna komponenta)

 Komponente autputa po jedinici inputa (kvalitativna komponenta)

Inputi faktora se razmatraju kroz komponente rada i kapitala.

Input rada se deli u dve kategorije; u prvu se ubrajaju radnici koji su zaposleni u neproizvodnim
delatnostima u kojima se autput rada meri odvojeno, dok u drugu grupu inputa rada cine
zaposleni u materijalnoj proizvodnji gde se input meri od ukupnog broja radnih sati.

Input kapitala kao izvor rasta se razmatra u promenama kapitala sa kojim raspolaze vlada, kao i
kapitala koji je ulozen u gradjevinske objekte.

Po Sulcu investicije u ljudski capital su 3,5 puta isplativije nego ulaganje u fizicki kapital.

Specificnosti ukljucivanja kvaliteta radne snage u razmatranje privrednog

rasta
Za merenje doprinosa kvalitetne radne snage susrece se Kob-Daglasova proizvodna funkcija i
glasi;

Q=ALᵅCᵝ gde je;

Q=autput (nacionalni dohodak), L=input faktora rada, C=input faktora kapitala; A= funkcija
vremena, tj. parameter promene proizvodne funkcije, koja u sustini oznacava tehnoloski
progress (residual), α=ucesce faktora rada tj, nadnica u proizvedenom autputu (nacionalnom
dohotku), β=ucesce faktora kapitala, profita u proizvedenom autputu.

Page | 4
Promene u velicini inputa rada L i kapitala C odrazavaju se na promene u proizvodnji Q preko
koeficijenta elasticnosti proizvodnje. Tako α oznacava elasticnost proizvodnje obzirom na input
rada, dok β oznacava elasticnost proizvodnje obzirom na input kapitala. Drugim recima uz svaki
dati A (funkcija vremena, tj. parameter promene proizvodne funkcije), α i β pokazuje koliko ce
procenata povecati autput Q.

Uvodjenje dodatne varijable koja ukazuje na kvalitet radne snage L, pa se L transformise u;

L = E N gde je: L=broj radnika, E=indeks kvaliteta radne snage

Ukljucivanje obe ove formule 1 i 2 dobijamo Q=AEᵅNᵅCᵝ i ona moze da ispita kvalitet, tj
sposobnost radne snage inicirane pre svega, kvaliteom obrazovanja.

Ekonomski efekti koje generira obrazovanje

Obrazovanje ima karakter potrosnje i investicije.

A. Vilijams razlikuje 3 komponente obrazovanje, 2 pripadaju potrosnji a treca investiciji. I to su;

 Tekuca potrosnja koja proizilazi iz samog procesa obrazovanja

 Trajno potrosno dobro jeste zadovoljstvo u kasnijem zivotu zahvaljujci obrazov
 Proizvodna investicija je povecanje vrednosti doprinosa rada kao faktora proizv.

T. B. Sulc daje primer visokog skolstva koje generira obrazovanje;

 ljudski kapital jednim delom sluzi potrosnji a delom proizvodnji

 Investicije u ljudski kapital
 Korist od visokog obrazovanja za studenta je njegovo zadovoljstvo u buducnosti
 Permanentno obrazovanje posle skolovanja je oblik odrzavanja ljudskog kapitala.

V. Polic tretira obrazovanje kao potrosnju i investiciju. Obrazovanje kao potrosnja ima sledece;

 Razvija ljudsku sposobnost pojedinca kao i zelju za stvaranjem proizvodnih dobara

 Pomaze potrosacu da maksmalno ostvariti svoje zelje

Investicioni efekti obrazovanja se ogledaju u;

 Spremanju coveka za zivot u drustvu

 Povecava ljudsko znanje, vestine
 Povecavanju nalazenja naucnih dostignuca, tehnoloskih otkrica
 Uticaju na rageneraciju nacije.

Page | 5
 Ekonomski znacaj obrazovanja (procenat BDP za obrazovanje)
Postoji korelacija izmedju nivoa obrazovanja i nivoa zaposlenosti, pa je stopa zaposlenosti i
najveca kod ljudi sa visokim obrazovanjem. Povecanjem obrazovnog nivoa stanovnistva za
jednu dodatnu godinu obrazovanja ide uporedo sa povecanjem plata, kao i na smanjenje
nezaposlenosti, i dize makroekonomsku produktivnost.

Rashodi za obrazovanje imaju veliki znacaj za rast i razvoj jedne ekonomije i drustva, u isto
vreme su i veliko breme za javne budzete. U eropskoj uniji cine 10% javnih rashoda, dok su
rashodi obrazovanja u Srbiji 2001 god bili 4,3%. U Srbiji se izdvaja svega 3-4 posto BDP za
obrazovanje. A istrazivacke aktivnosti svega 0.25 posto BDP.

Ulaganje u sistem obrazovanja u funkciji poboljsanja kvaliteta obrazovanja

Sve zemlje u region zaostaju za standardom da ucesce ukupnog sistema obrazovanja u BDP-u
bude 6%, odnosno 2% za system visokog obrazovanja, osim Slovenije koja je blizu tog standard.

Ekspanizja privatnog sektora u visokom obrazovanju u SAD, Koreji, Cile gde je 85% privatni
trosak. Dok je u Srbiji nije mnogo znacajan i trend privatizacije visokog ibrazovanja nije bio
istaknut.

Istrazivanje ekonomskih aspekta procesa obrazovanja

U uzem smisli, predmet njenog istrazivanja su materijalni, ljudski i finansijski resusi, koji se
javljaju kao input za rad obrazovnih institucija. U sirem smislu, predmet istrazivanja ekonomike
obrazovanja je proizvodna funkcija delatnosti vaspitanja i obrazovanja u njenom ekonomskom i
drustvenom odredjenju. To znaci da se analiziraju determinante koje uticu na usmeravanje
drustvenih resusa (inputa) za potrebe vaspitanja i obrazovanja. (Jasic, 1979)

Autput, odnosno znanje, kao proizvod obrazovnog procesa, nedeljivo je od coveka kao
generickog bica.

Kvalitet izlaza obrazovnog procesa je viseznacajan;

 Investicija u humani kapital pojedincu daje veci obrazovni nivo, gde ima uticaj na
povecanje drustvene produktivnosti rada i time doprineti ubrzanom razvoju.
 Obrazovanje omogucava pojedincu da svestranije i kvalitetnije posveti resavanju i drugih
problema u drustvu (politika, kultura i sl.

Page | 6
 Proucavanje ekonomskih efekata obrazovanja kao elementa drustvene
infrastukture
Infrastukturu tretiramo kao input i pretpostavku privrednog razvoja. Infrastruktura se deli na;

- Privrednu infrastrukturu koja obuhvata; saobracaj, komunikacije, energetiku.

- Neprivredna infrastr obuhvata; obrazovanje, zdravstvo, naucno-istrazivacki rad, kulturu.

Organizovana drzava ovaj znacajan segment drustvenog sistema ne prepusta slucaju, pa raznim
makroekonomskim merama, nekad i direktnim investicijama utice na razvoj infrastructure u
funkciji rasta i razvoja privredng i drusvenog sistema.

Specificnosti infrastructure su;

- Ekonomske karakteristike infrastrukture su; investicije, eksterna ekonomija (pokazuje

povecanje odredjene ekonomske jedinice kao rezultata njenog poslovanja, uzrokovana
inputima i autputima drugih ekonomskih jedinica), ekonomija obima (fiksni troskovi
opadaju kako se povecava proizvodnja), zabrane koriscenja pojedinog dobra ili usluge.
- Institucionalne karakteristike infrastrukture se polarizuju na pitanju cena jer u
institucijama je vidljivo odsustvo trzisnih cena.
- Tehnicke karakteristike infrastrukture su; nedeljivost kapaciteta, dug vek trajanja,
karakter usluga u oblasti infrastructure kao opste primenjenih inputa.

Page | 7
 Dometi obrazovanja putem interneta
Obrazovne sadrzaje na internetu najcesce mozemo pronaci na obrazovnim sajtovima,
namenjenim nastavnicima i ucenicima razlicitih uzrasta, i u okviru digitalnih biblioteka koje
sadrze elektronske knjige, uzbenike, video i audio zapise, mape, i druge digitalizovane sadrzaje.

Koriscenjem interneta u ucenju postizu se sledeci efekti kod ucenika;

 Razvijanje kritickih misljenja i resavanja problema

 Usvajanje znanja u saradnji s drugima
 Samostalno trazenje izvora informacija i veca aktivnost

Tehnoloske inovacije, uvodjenje interneta u nastavi proces utice na promenu dosadasnjeg

odnosa nastavnika i ucenika. Savremena nastava insistira na promeni odnosa nastavnik-ucenik.
Nastavnik je u savremenoj nastavi savetodavac pri izboru sadrzaja, inovator nastavnog procesa i
pojednako aktivni ucesnik nastavnog procesa kao i ucenik.

Digitalne biblioteke
Digitalne biblioteke predstavljaju dokumente digitalizovane s papirne kopije – knjige, casopise,
fotografije, slike, rukopise, pisma. Pored ovih sadrzaja digitalne biblioteke sadrze i kolekcije
filmova, muzickih zapisa itd.

Digitalne biblioteke prikupljaju i organizuju, cuvaju ili im se obezbedje pristup kao podrska
zajednici korisnika. Neki teoreticari veruju da ce biblioteke danasnjice potpuno isceznuti kao
fizicki prostori da ce biti zamenjeni digitalnim bibliotekama. Drugi teoreticari smatraju da ce
biblioteke kakve danas jesu opstati. Treca grupa teoreticara smatra da ce biblioteke kao fizicki
proctor opstati ali da je potrebno da se ukljuce u process transformacije novih tehnologija.

Digitalne biblioteke su struktuirane tako da na pocetnim stranama daju spisak tematskih oblasti
a zatim pristup pretrazivanju raspolozive literature.

Page | 8
 Obrazovanje na daljinu i (klasicno obrazovanje)
Obrazovanje na daljinu podrazumeva fizicku razdvojenost – udaljenost izmedju nastavnika i
ucenika, a komunikacija se vrsi primenom savremene tehnologije (audio i video zapisi, stampani
material, internet). Ovakav tip obrazovanja pruza sansu onima koji rade i gde nemaju vremena.
Kvalitet stecenih znanja ucenjem na daljinu je adekvatan stecenim znanjima kroz tradicionalne
oblike poucavanja.

Glavne tehnike obrazovanja na daljinu su;

 Glas - predstavlja skup audio tehnologije kao sto su; telefon, audio trake, audio CD.
 Video – obuhvata nepokretne slike; slajdovi, posteri, a u pokretne slike spadaju; film,
videotraka, DVD, VIDEO BIM.
 Podaci – mogu biti veoma brzi, gde se salju i primaju pomocu kompjutera.
 Stampani materijal – predstavlja osnovni element za obrazovanje na daljinu. U
stampane materijale spadaju; udjbenici, prirucnic, knjige sa vezbama i dr,

Prednosti ovog obrazovanja u odnosu na klasicno spadaju; mnoga veca jasnost, manji su
troskovi samog obrazovanja, razlicitim institucija se omogucava pristup inostranim obrzovnim
resusima.

Efikasnost obrazovanja na daljinu

Uspesni programi obrazovanja na daljinu iskljucivo pocivaju na stalnom zajednickom radu i
trudu nastavnog osoblja i ucenika.

Ucesnici u procesu obrazaovanja na daljinu su;

- Ucenici treba da uce i da mogu operativno i prakticno da upotrebljavaju to znanje.

- Nastavno osoblje. Odgovornosti nastavnika su sve aktivnosti u procesu poucavanja,
ucenja i nastave. Nastavnik mora da stvara potrebne uslove i prilagodi nacin predavanja.
- Pomagaci. Oni su most izmedju nastavnika i ucenika. Oni nabavljaju opremu, prikupljaju
resene zadatke, nadgledaju ispite.
- Osoblje za podrsku. Njihova uloga je da prijavljivanje ucenika, kopirajne i distribucija
materijala, narucivanje udjbenika itd.

Administrator je donosioc odluka i planiranja programa.

Page | 9
 Primena odredjenog didaktickog modela
Sustinsko u obrazovanju na daljinu, jeste fokusiranje na potrebe ucenika. Kombinovanom
primenom modela od kojih svaki odabrani sluzi odredjenoj svrsi;

 Model nezavisnog sticanja znanja–nema razrednog, ucen i stud komuniciraju sa nastavn.

 Model nezavisnog sticanja znanja uz pomoc ‘’tutora’’ – nastavnik ucenike periodicno
poseti i aktivira video konferencije, cesto se upotrebljava izborni program.
 Model nastave na daljinu – ucenicima nastavnik na daljinu izvodi klasicna predavanja
upotrebom odredjenih medija za nastavu uz video.

Uloga didaktike u obrazovanju na daljinu

Savremenom obrazovanju je potreban nov model sticanja znanja i saznanja – koji se temelji na
informacionim resusima stvarnog sveta. Prenosioci znanja moraju znati koristiti savremene
nastavne metode.

Informaciona pismenost je osposobljavanje studenata za koriscenje racunara, i predstavlja

saznanje kako da pronadju, procene i najbolje iskoriste najnovije informacije. Izvori informacija
mogu biti; knjige, casopisi, racunari, TV, film ili nesto drugo. Posebno mesto danas u svetu
informatike ima Internet. Ovim osoba je osposobljena za celozivotno ucenje, to znaci da moze
stici do informacija koje su mu potrebne i kako ih prakticno moze koristit nadjene informacije.

Obrazovni Web portal

Pozitivni efekti obrazovnih web portal su;

- Veliki broj nastavnih i obrazovnih sadrzaja

- Mogucnost izbora obrazovnih sadrzaja
- Data je mogucnost nastavniku da kreira izgled nastavne jedinice
- Nastavnicima je data mogucnost da razmenjuju iskustva sa drugim nastavnicima
- Korisnicima je omoguceno preuzimanje obrazovnih sadrzaja
- Sajtove kreiraju strucnjaci, najcesce nastavnici, i na sajtovina dobijaju obavestenja o
novim sadrzajima.

Nedostati; ovakvi sajtovi su veoma retki na nasem jeziku, ne omogucen je pristup

neregistrovanim korisnicima na sajtovima, na nekim obrazovnim sajtovima se retko inoviraju,
nastavnici koji nemaju iskustva na internet nailaze na poteskoce.

Page | 10
 Modelovanje nastavnog procesa u internet okruzenju
Obrazovni sadrzaji koji su dostupni na inernetu moraju pre svega zadovoljiti pedagoske principe
prilagodjenosti ciljnoj grupi. Pedagoske metode u e-obrazovanju vezane su uz razlicite vrste
individualnog i grupnog rada polaznika. Kod izbora metoda usvajanja obrazovnih sadrzaja treba
imati u vidu broj polaznika, dostupnu tehnologiju i obrazovne ciljeve.
Internet okruzenje u potpunosti menja izgled tradicionalne nastave u kojoj nastavnik bio jedini
izvor saznanja. Ucenik je smesten u centar dok su u okruzenju resusi za ucenje.

Izbor odgovarajuce tehnologije za rad na daljinu

Postoje nekoliko tehnologija za rad na daljinu i to;

- Kvalitetni stampani medij moze zadovoljiti veci deo osnovnog nastavnog sadrzaja
- Primena audio i video konferencije moze da pruzi interakciju licem u lice
- Racunarska veza oblika konferencije ali i elektronska posta mogu da nam pruze
mogucnost slanja poruka i izvestaja
- Upotrba vec snimljenog medija
- Faksom se mogu poslati svi pisani materijali

Programirano ucenje i programirana nastava

Programirano učenje je savremeni način učenja gde se veće gradivo razbija na niz međusobno
povezanih delova koje učenik zatim savladava sukcesivno, deo po deo. Nakon svakog
savladanog dela, učenik proverava znanje i napreduje individualno srazmerno svom
prethodnom znanju. Uspešno se mogu programirati čvrsto povezani i strukturisani delovi
gradiva koji predstavljaju osnovna znanja koja učenik treba da stekne a kao kontrola u
napredovanju služi mu stalna povratna informacija.

Ovaj inovativni model sadrži znanje raspoređeno po određenim člancima. Svaki članak ima
uvodnu informaciju, mesto za rad, zadatak, operaciju, povratnu informaciju. Ova nastava ima
svoje prednosti i nedostatke. Prednosti su; omogucen individualan pristup, nudi efikasne
povratne informacije, ospsosobljava pojedinca za samostalan rad, menja se položaj učenika i
nastavnika. Nedostaci su; nastava je šematizovana (ograničena maštovitost, kreativnost,
orginalnost), prihvatljivija je za učenike skromnih intelektualnih sposobnosti, ograničena
personalna komunikacija, svi nastavni sadržaji nisu podjednako podesni za programiranje.

Programirana nastava je doprinjela poboljšanju procesa učenja, podigla je prosjek uspješnosti,

pomogla slabijim učenicima da budu uspješniji i doprinela da se promeni uloga nastavnika i
učenika.

Page | 11
 Izvodjenje programirae nastave

Izvodjenje programirae nastave je najvisi nivo aktivnosti ucenika. Ucesnici u ovoj nastavi su;

- Davaoci ili izvori informacija (nastavnici, literatura, medijska sredstva)

- Prenosni kanali informacija (udjbenici, arhivalije, grafikalije, izvestaji i dokumenta)
- Primalac informacija (ucenik ili student).

Neka vrsta nagrade za uspeh koja se ogleda u zadovoljstvu zbog uspeha naziva se
potkrepljenjem. Bitno je da potkrepljenje dolazi u pravo vreme odmah iza tacnog odgovora.
Mnoge poslove klasicnog nastavnika, programna nastava zamenjuje novim obavezama i
duznostima kao sto su pregled pojedinacnog napredovanja ucenika i uvid u pregled svih
ucenika.

Principi programirane nastave, ucenja i poucavanja

Didakticki principi su opsti zahtevi, nacela prema kojima se organizuju i izvodi proces nastave.
Neki od principa u ovoj nastavi su veci i potpuniji nego u klasicnoj nastavi. To se odnosi na
princip indivdualizacije nastave, princip naucnosti u izobru sadrzaja obrazovanja i sl.

Nastavna sredstva u programiranoj nastavi mogu biti od pomoci da se objasne neki razlozi za
nastanak programirane nastave. Ta sredstva su materijalna osnova nastanka, usavrsavanja i
primene programiranog poucavanja. Deo tih sredstava se moze prepoznati kao softver i hardver

Tehnologija i Efekti primene programirane nastave

Iskustava sa primenom nastavnih masina pokazala su vise prednosti ali i nedostataka.

Ocenjivano je da masine ne dopustaju kolektivan rad. Nastavnici manjih mogucnosti i nivoa
zalaganja, primenom masina bili bi iskljuceni, jer su ucenici direktno suoceni sa novim izvorom
znanja.

U progamiranom ucenju je dokazano da ucenici nauce vise od 20-200% nego li u tradicionalnoj

nastavi. Takodje je utvrdjeno da se vreme ucenja skracuje za 30 do 50 posto u programiranoj
nastavi u odnosu na tradicionalnu nastavu. Primenom masina u sistemu programiranog ucenja
upotrebi 50 do 70 posto manje vremena nego li u tradicionalnom ucenju.

Page | 12
 Visoko obrazovanje – formulisanje politika i promena

U formulisanju politike visokog obrazovanja spadaju; uocavanje problema, definisanje

problema, forlulisanje politike, primenjivanje politike, i prestanak primenjivanje politike. Jos
jedna vazna osobina procesa promena u visokom obrazovanju vezana je za ishode i efkte.
Promene u visokom obrazovanju su spore zbog toga sto su sistemi nisko u hijarahijskoj strukturi

Visoko obrazovanje se vise menja tako sto se dogradjuje novo za staro. Potrebno je mnogo
vremena da se promena koja je inicirana sa vrha, spusti do osnove sistema. Zamrsenost
promena u visokom obrazovanju treba ozbiljno shvatiti kao i nacin promene finansiranja
visokog obrazovanja. Ovo je znacajno zbog uspesne implementacije promena. Na ovaj nacin
politicki instrumenti mogu se razviti da budu sto efikasniji, u zavisnosti od toga na kom bi nivou
promena trebalo da se desi i kakva je priroda ucenja pozeljna.

Uloge, funkcije i uticaj obrazovanja: opste koncepcije i savremeni trendovi

Uloga obrazovanja jeste da prenosi, usavrsava i proizvodi znanje. Znanje je materijal,

istrazivanje i poducavanje tehnologije. Promene u okruzenju i integracija su najvazniji izazovi
visokog obrazovanja.

Funkcija visokog obrazovanja jeste da stvara ideologiju, stvaranje novog znanja kao i stvaranje
vladajuce elite. Visokoobrazovne institucije poducavaju studente da sprovode istrazivanja i da
pruzaju usluge zajednici, tako i da ga pripreme za zivot u drustvu.

Uticaj visokog obrazovanja na ekonomski, drustvei i licni zivot

- Ekonomski razvoj: uvecava produktivnost, stvaranje bolje obrazovne radne snage
- Proizvodnja znanja: efikasno prenosnenje znanja industriji, veca obrazovanost
stanovnistava je povezana sa manjim troskovima drugih javnih sektora (zdrastvo,
socijalna zastita), razvoj kritickog misljenja, drustveni i licni razvoj.
- Uticaj visokog obrazovanja na licni zivot: stvaranje novih ideja, deljenje znanja,
znatizelja, suprostavljanje praznini egzistencije.

Savremeni trendovi; porast ukupne upisne stope i promene strukture studentske populacije kao
i nekoliko vaznih inicijativa je razvijeno oko tzv trougla znanja – obrazovanje, istrazivanje i
inovacija. Svetska banka je razvila dva benchmarking modela za ocenu nivoa implementacije
ekonomije zasnovane na znanju – indeks ekonomije znanja KEI (koji je zasnovan na:
obrazovanje, inovacije, informaticke tehnologije i rezim ekonomskih podsticaja), i indeks znanja
KI.

Page | 13
 Visoko obrazovanje: trosak ili investicija

Ulaganje podrazumeva jasna ocekivanja nekakve koristi – ako se visoko obrazovanje razume
kao javno ulaganje. Diverzifikacija izvora finansiranja i smanjenje javnog udela u budzetima
institucija inicirala je diskusiju o tome sta cini javnu instituciju ''javnom'' – finansiranje,
upravljacka struktura ili nesto drugo.

Novi izvori finansiranja: naplacivanje skolarine, administrativne takse, istrazivacki ugovori.

Ekonomska literatura govori o pozitivnim uticajima na okolinu, nocanim i nenovcanim. Ovo
obuhvata doprinos napretku u znanju, ekonomskom rastu i porastu fleksibilnosti trzista rada u
sirenju pismenosti, kulturnih vrednosti i efikasnijoj politickoj participaciji.

Visoko obrazovanje bi trebalo da pripremi za zivot studenta u demokratskom drustvu, da odrzi

zaposlenost, da ponudi mogucnosti za licni razvoj i obezbedi bazu znanja.

Upravljanje visokim obrazovanjem; veza izmedju drzave i trzista

Postoje dve pozicije drzave u odnosu na visoko obrazovanje;

- Drzava kontrolise visoko obrazovanje i veoma je ukljucena u planiranje
- Drzava nadzire visoko obrazovanje dajuci opsti okvir i dopustajuci institucijama da same
regulisu druge aktivnosti.

Tvrdnja da ''ne mozemo definisati kvalitet obrazovanja, ali ga mozemo prepoznati kada ga
vidimo'', dobro ilustruje razlike u razumevanju kvaliteta; konacan ishod obrazovanja je rasut
kroz vreme i na njega moze uticati mnogo dogadjaja, od kojih vecinu ne mozemo predvideti.

Argument u korist trzisnih mehanizama je da bi ''takmicenje medju kupcima i prodavcima i

izmedju dve grupe trebalo da vodi najboljem mogucem koriscenju dostupnih resusa''. Tesko je
reci u kojoj meri je moguce takmicenje izmedju ''ponudjaca'' i ''korisnika'' visokog obrazovanja,
ako te usluge u potpunosti moze koristiti nekoliko ljudi i to istovremeno.

Finansiranje na nivou institucija

Znacajan deo prihoda dolazi iz drzavnog budzeta. Budzetska sredstva se najcesce dodeljuju za
nastavu i istrazivacke aktivnosti. U izvore finan. Institucija spadaju sklarine koje se naplacuju
studentima, iznajmljivanje prostora u razlicite komercijalne svrhe. Unakrsno subvencionisanje
zavisi od interne strukture, nivoa integrisanosti institucije, procedura institucije.
Novi izvori finansiranja: naplacivanje skolarine, administrativne takse, istrazivacki ugovori.
Ekonomska literatura govori o pozitivnim uticajima na okolinu, nocanim i nenovcanim. Ovo
obuhvata doprinos napretku u znanju, ekonomskom rastu i porastu fleksibilnosti trzista rada u
sirenju pismenosti, kulturnih vrednosti i efikasnijoj politickoj participaciji.

Page | 14
 Finansiranje visokog obrazovanja iz perspektive studenta

Pregled troskova studenta za skolovanje; troskovi za knjige, materijale, opremu, administrativni

troskovi, troskovi za smestaj, hranu i osnovne potrebe ako student zivi odvojeno od roditelja.
S druge strane prihodi studenta; zarada ako je student zaposlen tokom studiranja, roditeljska
finansijska podrska, studenstke stipendije.
Istrazivanja pokazuju da su studenti sa boljim socio-ekonomskim statusom nadprosecno
zastupljeni u celokupnom obrazovanju.

Pregled nacionalih sistema obrazovanja

Svi zakoni koji su nedavno usvojeni u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj predvidjaju integraciju
univerziteta i ogranicenja autonomije fakulteta kao pravno zasebnih visokoobrazovnih
institucija. Rashodi obrazovanja u Srbiji 2001 god bili 4,3%. U Srbiji se izdvaja svega 3-4 posto
BDP za obrazovanje. A istrazivacke aktivnosti svega 0.25 posto BDP. Sve zemlje u region
zaostaju za standardom da ucesce ukupnog sistema obrazovanja u BDP-u bude 6%, odnosno 2%
za sistem visokog obrazovanja, osim Slovenije koja je blizu tog standard.

Prihodi zasnovani na skolarinama

Znacajan deo prihoda dolazi iz drzavnog budzeta. Budzetska sredstva se najcesce dodeljuju za
nastavu i istrazivacke aktivnosti. U izvore finan. Institucija spadaju sklarine koje se naplacuju
studentima, iznajmljivanje prostora u razlicite komercijalne svrhe. Unakrsno subvencionisanje
zavisi od interne strukture, nivoa integrisanosti institucije, procedura institucije. Novi izvori
finansiranja: naplacivanje skolarine, administrativne takse, istrazivacki ugovori.

Troskovi studenta

Pregled troskova studenta za skolovanje; troskovi za knjige, materijale, opremu, administrativni

troskovi, troskovi za smestaj, hranu i osnovne potrebe ako student zivi odvojeno od roditelja.
Neki fakulteti uvode kaznene troskove za studente koji studiraju duze od ocekivanog perioda.
S druge strane prihodi studenta; zarada ako je student zaposlen tokom studiranja, roditeljska
finansijska podrska, studenstke stipendije.
Istrazivanja pokazuju da su studenti sa boljim socio-ekonomskim statusom nadprosecno
zastupljeni u celokupnom obrazovanju.

Page | 15
 Funkcija Lukasa

Lukas na primer, podrzumeva da pored akcija fizickog kapitala postoji dodatna meta – fizicka
promenljiva ili ljudski kapital, u formuli oznaceno kao h. Funkcija y oznacava proizvodnju, dok je
ostatak formule posvecen akumulaciji ljudskog kapitala. To znaci da prosecan nivo ljudskog
kapitala u privredi odredjuje nivo ukupne faktorske produktivnosti, a mala slova promenljivih se
koriste da oznace per capita varijable.
Y = Ahβf (k, uh)

Ovde ljudski kapital igra dve uloge. Pre svega, ako f ima konstantne prinose, onda je to rezultat
srazmenog povecanja ljudskog i fizickog kapitala. Ali ako je y > 0 onda postoji ubrzano
povecanje ljudskog kapitala i njegovog kvaliteta, a to utice na dinamican rast proizvodnje.

Istrazivanje Krugera i Lindahla

Oni su u svojim istrazivanjima podelili zemlje u tri grupe na osnovu nivoa obrazovanja. Oni
smatraju da postoji znacanja statisticka veza izmedju obrazovanja i rasta samo za zemlje sa
najnizim nivoom obrazovanja. Marginalni uticaj obrazovanja na ekonomski rast je pozitivan za
zemlje u kojima je prosecan radnik proveo manje od 7.5 godina u obrazovanju. Iznad ovog nivoa
obrazovanja marginalni prirast je negativan.

Stavovi o obrazovanju Nelsona i Felpsa

Model koji su oni izneli sugerise da obrazovanje mora biti kvalitetno, a ne samo formalno, jer
nekvalitetno obrazovanje ne moze da koristi dostignuca tehnoloskog progresa. Oni tvrde da
postoji tehnoloska granica koja omogucava da se obavlja efikasnija ekonomija, a i za sta se
priprema radna snaga, gde njeno ignorisanje onemogucava efikasno privredjivanje.

Mikro ekonomske analize nam daju procene efekata obrazovanja na pojedine prihode, dok
makro ekonomske analize daju efekte obrazovanja na ukupni privredni rast. Procene rasta u
njima se krecu najcesce na nivou od 6-12% rasta na godisnjem nivou, mnogo visi ili mnogo nizi
prinosi ne bi imali kredibilitet, jer bi verovatno postojala sumnja u pristrasnost nalaza.

Page | 16
 Povracaj ulaganja u obrazovanje (Mincer)
Po njemu, ako zelimo da sagledamo uticaj obrazovanja na privredni rast dolazimo do nalaza da
povecanje obrazovanja za jednu godinu podigne BDP oko 10%, ali samo oko 6,5% u razvijenim
zemljama. Takodje i po opsegu prihoda stopa drustvenog povracaja je sve manja sa porastom
prihoda tih grupa, odnosno primanja obrazovanijih grupa su sve veca.

Medjutim, ne iscrpljuje se doprinos obrazovanja samo kroz visinu zarada, porast produktivnosti
i rast ekonomije, vec utice i na smanjenje nezaposlenosti u zemlji, sto doprinosi resavanju
slozenog ekonomskog, socijalnog i politickog problema. To ukazuje da postoji korelacija izmedju
nivoa obrazovanja i nivoa zaposlenosti, pa je i stopa zaposlenosti i najveca kod ljudi sa visokim
obrazovanjem.

Povracaj ulaganja u obrazovanje (Psacharopoulos)

Podaci pokazuju da se drustveni povracaj ulozenih sredstava u obrazovanje smanjuje sa
povecanjem iznosa koje su pojedinci odredjenog obrazovnog nivoa individualno primili,
posebno onih sa najvisim kvalifikacijama, kao i da se prinos smanjuje ukoliko je ekonomski
polozaj zemlje bolji, a ona ima mnogo obrazovne radne snage.

Za lica sa osnovnim obrazovanjem stopa drustvenog povracaja ulozenih sredstava u

obrazovanje je u rasponu od 42% na godisnje nivou u Bocvani, a 3,3% na godisnjem nivou u
bivsoj Jugoslaviji. Najveci povracaj ulozenih sredstava u obrazovanje za srednje obrazovanje bio
je 47% na godisnjem nivou u Zimbabveu, a samo 2,3% u bivsoj Jugoslaviji. Opseg povracaja za
osobe sa visokim obrazovanjem je 4% godisnje u Zimbabveu i 24% u Jemenu.

Denison je razradio ideju o korigovanju razlike u zaradama za 1/3, jer 2/3 razlike u platama
proizvod razlike u nivou skolovanja, a 1/3 je nasledjenih sposobnosti i drustvenog porekla. To je
takozvani alfa koeficijent od 0,66 ili Denisonova pretpostavka.

Kako Easterlin vidi uticaj obrazovanja na privredni i drustveni razvoj

On je tvrdio da je liberalniji, sekularniji i kvalitetniji pristup obrazovan od strane protestantskog
hriscanstva u odnosu na katolicki pristup, dao bolje rezultate i ekonomski uspeh zemalja u
severnoj i zapadnoj Evropi, u vreme kada je ekonomski razvoj u drugim zemljama daleko
zaostajao. Veza izmedju sekularnog obrazovanja i razvoja drustva se moze pratiti u nizu
eropskih drzava kao i u SAD. Potrebno je da se resi pitanje uzrocnosti koje povezuje
obrazovanje i ekonomske preformanse, ali i da postoje jasne uzrocne posledicne veze.koje
odgovaraju na to pitanje.

Page | 17
 Skola – cenatar ucenja
Obrazovanje predstavlja snagu društveno-ekonomskog rasta jednog društva. Dok je znanje
jedini put za postizanje društveno-ekonomskog razvoja. Znanje postaje resurs u koje je
najisplativije investirati. Čovekovo znanje u informatičkom dobu postaje ključni resurs, a škola
jedna od vodećih institucija u kojoj se stvaraju i inoviraju znanja. Obrazovanju u pogledu
sredstava koje se izdvajaju predstavlja pokazatelj u kojoj je meri privreda okrenuta ka
inovacijama i znanju i pokazuje stepen konkurentnosti jedne zemlje u odnosu na drugu.

Obrazovanje kao okosnica privrede zasnovane na znanju nesumnjivo prestavlja jedan od

sektora koji je u centru pažnje državnih organa i država posebnim odlukama uređuje ovu
delatnost i daje joj poseban značaj. Obrazovanje vrši snažan pozitivni uticaj na privredu i zemlje
koje imaju obrazovanije stanovništo ostvaruju brži privredeni rast.

Ucenje kao inspiracija (inspiration) i kao znojenje (perspiration)

Po Tomasu Edisonu uspeh ili postignuce je 1% inspiracije a 99% perspiracija ili znojenje. Dok su
u Evropi na visokoj ceni bili pravnici, filozofi i univerziteti dotle su u Americi na najvecoj ceni bili
naucnici , istrazivaci, tehnicari i inzenjeri. Tu je dominacija kako osvojiti prirodu, njene resurse
pa i ljude kao resurs.

Page | 18