Detlic Br9 PDF

broj 9
Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji

Izdaje:
Drutvo za zatitu i prouavanje ptica Srbije
Radnika 20a, 21000 Novi Sad
www.pticesrbije.rs
Drutvo za zatitu
i prouavanje ptica Srbije
Glavni urednik:
Slobodan Ivi
e-mail: magazinedetlic@gmail.com
Urednik fotografije:
Katarina Paunovi
e-mail: cyberkat74@yahoo.com
www.photobirding.com
lanovi ureivake redakcije:
Dr Voislav Vasi, Milan Rui,
Dragan Simi, Goran Sekuli
Lektura :
Jelena Aimovi
e-mail: yelenaacimovic@gmail.com
Dizajn i priprema za tampu:
Slobodan Ivi
Likovno-grafiki urednik:
Blaimir Obradovi
tel.: 063/8114-928 aàlb
tampa:
tamparija ,,BOJE,
Novi Sad, Petefi andora 62,
tel.: 021 505 112, 060 6540064
www.stamparijaboje.rs
Ti r a : 500
Naslovna strana :
Kobac (Accipiter nisus), enka / Foto: Slobodan Ivi
Tbes{bk;
Zatita ptica
David Grabovac: Kako su nestali nai krstai i kako ih vratiti ................................................... (4)
Gde ive ptice u Srbiji
Andrej Medve: Nije ravnica ostala bez ptica ........................................................ (7)

Brano Rudi: Beli aneo i druga krila Mileevke ............................................................................... (9)
Oto Sekere: Radionica za zatitu modrovrane ...................................................................................

Danilo ekovi: Jezerski rubini...........................................................................................................
Jasna Jovievi: Zvuk ptica.................................................................................................................
Dejan api: Vrti ..............................................................................................................................
Slobodan Puzovi: Globalni akcioni plan za stepskog sokola ...........................................................
Mirjana Rankov i Atila Agoton: Eko-kamp TISA 2013.............................
Itvan Ham: Praenje belorepana i krilne markice .............................................................................
Dragia Gao Petrovi: Soliter za divdane .....................................................................................
Oliver Fojkar: Gradske ptice ..............................................................................................................
Thomas Oliver Mr: Saradnja vodoprivrede i zatita ptica u Somboru ............................................
Milan Rui: Meunarodna konferencija o orlu kliktau ...................................................
Milan Rui: Sastanak projektnih partnera u Livnu ............................................
Milan Rui: Prvi avkograd u Srbiji .....................................................................
Silvija imonik: Parada u ast dralova .............................................................................................
Draenko Rajkovi: Stepski soko na ivici opstanka ........................................
Itvan Ham: Vetako gnezdo za stepskog sokola ..............................................................................
Marko iban: EBCC i IWC sastanak 2013. godine ..............................................................
Milan Rui: Festival ekoturizma Rusanda 2013. ..............................................................................
Nenad Spremo: Bezbedno gneenje 2000 parova lasta bregunica kod Prigrevice ...................
Slobodan Kneevi: Po drugi put na Suvoj Moravi Aktivni za prirodu .........................................
Joef ihelnik: ansa za kukuvije u Bakoj Topoli i Malom Iou ....................
(11)
(12)
(13)
(13)
(14)
(15)
(16)
(17)
(18)
(19)
(20)
(20)
(21)
(21)
(22)
(23)
(23)
(24)
(24)
(25)
(25)
Vesti i reportae
Ornitoloki asesuari
Voislav Vasi: O ranoj ornitologiji i jednom pupku ............................................................................ (26)

Slobodan Puzovi: Ptice erdapa .....................................................................................................

Lorand Vig: Kalendar o pticama .....................................................................
Voislav Vasi: Slano Kopovo ......................................................................
Dragan Simi: Beograd kroz prirodu i vreme ............................................................
(28)
(30)
(31)
(32)
Prikazi
Izvueno iz naftalina
Voislav Vasi: Pita Bai ...................................................................................................................... (33)

Predsednik DZPPS-a: Milan Rui
Potpredsednik: Marko iban
Sekretar: Sandra Jovanovi
lanovi Upravnog odbora: Dimitrije Radii,
Draenko Rajkovi, Uro Pantovi
Drutvo za zatitu i prouavanje ptica Srbije je organizacija koja okuplja pojedince i institucije koje se
brinu za ptice u Srbiji. Oni ine mreu aktivnih
lanova koja uspeva da odrava partnerske odnose sa
ornitolokim organizacijama irom Evrope putem
uestvovanja u zajednikim projektima. Drutvo svoj
rad zasniva na prouavanju i zatiti divljih ptica i njihovih stanita.
Dragan Simi: Moja top tri najegzotinija mesta za ptiarenje .......................................................... (34)
Meridijani
Nikola Stojni: Ptice zemlje kraljiine ............................... (36)

Strahinja Petrovi: Crni labudovi, beli ibisi i crno-beli vranci u Viktoriji ......................................... (37)
Crna hronika
Atila Agoton i Joef Gergelj: Trovanje dralova na oranici kod Sanada ........................................... (38)
Cip Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad
598.2(497.11)
Detli: Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji /glavni i
odgovorni urednik Slobodan Ivi. 2015, br. 9 -. Novi Sad
: Drutvo za zatitu i prouavanje ptica Srbije, 2015-..
Ilustr.; 30 cm
Dva puta godinje
ISSN 1821 0708
COBISS.SR-ID 237396743
Za poetnike
Ptice i mi
Milivoj Vuanovi: Ljubav boli ........................................................................................................... (39)

Urednitvo magazina DETLI prua tane i aurirane informacije, meutim, ne
snosimo nikakvu odgovornost za lou, namernu ili nenamernu interpretaciju, kao i
zloupotrebu. Miljenja objavljena kroz lanke i fotografije ne odraavaju obavezno
i stavove urednitva, odnosno Udruenja. Sva prava zadrana. Reprodukcija bilo kog
segmenta ili celine, urednitva, teksta, fotografija, na bilo koji nain ili na bilo kom
jeziku nije dozvoljena bez saglasnosti izdavaa. Iako su preduzete sve mere, urednitvo se ne moe smatrati odgovornim za greke nastale u magazinu.
Sfd!vvsfeojlb
Po{tovani ~itaoci, uvaèni

ornitolozi, dragi saradnici
Krajem novembra meseca sam dobio prve materijale za pripremu ovog broja.
S obzirom da uveliko kasnimo, bilo je neophodno odmah krenuti sa radom uz angaovanje svih resursa koji su mi bili na raspolaganju. Takoe, neophodno je
zadrati postignuti kvalitet, pa se iskreno nadam da e i ovo izdanje biti na visokom
nivou. Zato sam odluio da promene budu minimalne, ali prepoznatljive.
emvjp!tbn!eb!qspnfojn!f.nbjm!besftv/!Jnbp!tbn
wj|f! sb{mphb! eb! up! vjojn/! Ofpqipeop! kf! cjmp
sbtufsfujuj! nph! vwbafoph! qsfuipeojlb! hptqpejob
Nbslb!Uvdblpwb/!Esvhj!sb{mph!kf!vtlmbejuj!f.nbjm
besftv! tb! ob{jwpn! nbhb{job-! vjojuj! hb! qsfqp!.
{obumkjwjn!j!mbljn!{b!nfnpsjtbokf-!b!up!kf!wf~! vwfmjlp!qsbltb!v
wf~joj!wpef~fji!twfutlji!btpqjtb/!Ob!lsbkv-!bmj!twblblp!of!nbokf
cjubo!bshvnfou!kf!j!eb!f.nbjm!besftb!cvef!lpotubouob-!cf{!pc{jsb
lp!tf!usfovuop!obmb{j!ob!qp{jdjkj!hmbwoph!vsfeojlb/!Pebcsbp!tbn
eb! up! cvef;! nbhb{joefumjd@hnbjm/dpn! [bup! qp{jwbn! twf
eptbeb|okf!j!cvev~f!tbsbeojlf!eb!v!obsfeopn!qfsjpev!twpkf
qsjmphf-!bldjkf-!tvhftujkf-!{bojnmkjwf!tjuvbdjkf!j!gpuphsbgjkf!lpkjnb
~f!!jmvtuspwbuj!twpkf!ufltupwf!|bmkv!ob!hpsf!!obwfefov!besftv/!!Bl.
ujwojn!vf|~fn!~f!ejsfluop!vujdbuj!ob!vsf}jwblv!qpmjujlv-!pcp.
hbujuj!obsfeof!cspkfwf!nbhb{job!Efumj~b-!vjojuj!ji!joufsftbouojn
j!lpsjtojn/!
Twf!wsfnf!epl!usbkv!qsjqsfnf!{b!pwp!j{ebokf!Efumj~b-!v
sbeopk!tpcj-!jblp!tv!qsp{psj!{buwpsfoj-!vkv!tf!j{sb{juf!efupobdjkf
j! cmkftlpwj! lpkj! qpujv! pe! nbtpwof! j! qsfufsbof! vqpusfcf
qjspufiojlji!tsfetubwb/![bjtub!kf!ofwfspwbuob!qpusfcb!qpkfejobdb
{b!!pwblwjn!objopn!qsptmbwmkbokb!qsb{ojlb!j!epflb!Opwf!hp.
ejof/!J{!hpejof!v!hpejov!lbp!eb!tf!twj!vuslvkv!eb!qsjnfokfob!tsf!.
etubwb!cvev!twf!hmbtojkb/!Epoflmf-!up!tf!npaf!j!qpeofuj!eb!tf!pwb
tsfetubwb!of!lpsjtuf!qfsnbofouop!v!uplv!efdfncsb!j!kbovbsb-!bl
cf{!cjmp!lblwph!qpwpeb-!v!twblp!epcb!ebob!j!op~j/!Up!kf!qfsjpe
lbeb!kfebo!cspk!efdf!tlpsp!twblf!hpejof-!ptubof!cf{!qstub-!|blf!jmj
qpwsfej!plp-!qsj!fnv!qptubkv!epajwpuoj!jowbmjej/!Ofnjopwop!kf
pfljwbuj!eb!~f!ublbw!{esbwtuwfoj!qspcmfn-!qspv{splpwbuj!qspnfof
v! qpob|bokv-! pufabuj! tbnptubmbo! ajwpu! j! obnfuovuj! qspcmfn
jubwpk!esv|uwfopk!{bkfeojdj/!
csjhpn!pwflb-!~f!tf!pesb{juj!!ob!qpej{bokf!qpupntuwb!v!qsp!mf!.
~opn!qfsjpev/!!
Qptmfejdf!oflpouspmjtbof!vqpusfcf!qfubsej!j!ptubmji!tsfe.
tubwb!lpkb!qspj{wpef!{wvof!j!twfumptof!fgflbuf!tv!oftbhmfejwf/!Up
kf!p{cjmkbo!qspcmfn!lpkjn!~fnp!tf!npsbuj!p{cjmkop!qp{bcbwjuj!j
sf|bwbuj!v!cmjtlpk!cvev~optuj-!qsf!twfhb-!fnbodjqbdjkpn!j!vlb{j.
wbokfn!ob!qptmfejdf-!b!oflb!pwbk!lsbubl!ptwsu!cvef!qswj!lpsbl!v
upn!tnfsv/
Wsfnfotlj!qfsjpe!pe!qsfuipeoph!j{ebokb!ep!qsjqsfnf
pwph!cspkb!pcjmpwbp!kf!cspkojn!{bkfeojljn!j!qpkfejobojn!blu!j.!
woptujnb/![bup!pwp!j{ebokf!tbesaj!cspkof!wbaof!qpebulf-!mjob
jtlvtuwb!j!{bojnmkjwptuj!{b!twf!qpkfejodf-!jotujuvdjkf!j!esvhf!esv!.
|uwfof!{bkfeojdf!lpkf!qplv|bwbkv!eb!pcf{cfef!tjhvsov!cvev~optu
twji!qujdb!j!pvwbkv!qsjspeob!tuboj|ub!v!Tscjkj/!_jubpdj!~f!jnbuj
qsjmjlv!eb!qspjubkv!wfmjlj!cspk!{bojnmkjwji!j!vqpusfcmkjwji!ufltupwb/
Of!cji!afmfp!oj!kfebo!mbobl!eb!gbwpsj{vkfn-!tnbusbn!eb!tv!twj
bqtpmvuop!pqsbwebop!ob|mj!twpkf!nftup!v!pwpn!j{ebokv/!
Ob!lsbkv-!obebn!tf!eb!~f!j!efwfuj!qp!sfev!cspk-!cjuj!psv}flpkf!~f!ebuj!!opwj!jnqvmt!mkvcjufmkjnb!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj/!Qfsnb.
ofoubo!sbe-!fouv{jkb{bn!j!{bmbhbokf!~f!j!v!obsfeopn!qfsjpev
sf{vmujsbuj!{obbkojn!vjolpn!v!{b|ujuj!ajwph!twfub!j!okjipwji
tuboj|ub-!b!qptfcop!twji!qujdb/!Obebn!tf!eb!~f!twj!epcspobnfsoj
jubpdj!qsfqp{obuj!oftfcjop!vmpafo!usve!j!wsfnf!bvupsb!cspkoji
ufltupwb!j!gpuphsbgjkb-!!lpkj!tv!qbamkjwp!pebcjsboj!j!qsjqsfnboj!{b
pwp!j{ebokf/![bup!Wbt!qp{jwbn!eb!{bkfeop!vajwbnp!epl!qbamkjwp
jtjubwbnp!twblj!ufltu!v!j{ebokv!lpkf!kf!qsfe!Wbnb/!
Wb|!vsfeojl-!!TTmpcpebo!JJwj~
Ublp}f-!qsjnfob!pwji!obqsbwb!j!tsfetubwb!vujf!j!ob!ajwpu
ajwpujokb-!b!tlpsp!eb!of!qptupkj!ojkfebo!tvckflu!lpkj!cj!tf!cbwjp
nbtpwojn! qpsfnf~bkfn! qpob|bokb! lpe! ajwpujokb-! qb! ublp! j
tusbebokfn!!qujdb/!!Of!usfcb!tnfuovuj!t!vnb!eb!wfmjlj!cspk!qujdb
ajwj! v! tvajwpuv! tb! pwflpn/! Pof! obtubokvkv! hsbepwf! j! tfmbpeoptop!vwfl!tv!v!cmj{joj!pwflpwji!obtubncj/!Qujdf!tv!vqmb|fofqsj!fnv!qplv|bwbkv!eb!qpcfhov!tb!nftub!ublwji!ef|bwbokb/
Nf}vujn-! nbtpwob! vqpusfcb! pwji! tsfetubwb! qsblujop! jn
pofnphv~bwb!eb!ob}v!cf{cfeop!nftup/!Qujdf!oflpouspmjtbop!mfuf
{cph!qsfusqmkfoph!tusbib!j!{bup!epmb{j!ep!qpwsf}jwbokb/!Uf!qpwsfef
nphv!cjuj!j!tnsupoptof-!kfs!usfcb!v{fuj!v!pc{js!eb!tf!sbej!p!{j!nt!.
lpn!qfsjpev/!_ftuf!j!ofqmbojsbof!qspnfof!ajwpuoph!tuboj|ub-!of.
eptububl!isbof-!v{!tusft!lpkj!kf!gj{jpmp|lb!sfbldjkb!ob!tusbi-!epwpej
ep! qbeb! jnvojufub! j! qspv{splvkf! jubw! oj{! qpsfnf~bkb-! lblp
gj{jlji-!ublp!j!qtjijlji/!Pwf!ofqsjspeof!tjuvbdjkf-!j{b{wbof!of.
Nbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
{btujub!qqujdb
UGRO@ENE VRSTE:
Lrsta{ (Aquila heliaca)
Kako su nestali krsta{i

sa pe{~are i kako ih vratiti
Itvan Ham se ve 53 godina bavi prstenovanjem ptica. Zvanino je kao prstenova i ornitolog amater
registrovan 1962. godine kao saradnik Zavoda za ornitologiju HAZU u Zagrebu. Kae da su ptice usmerile njegov ivotni put i da je zbog njih postao biolog, radio na fakultetu (PMF u Beogradu) i u
Pokrajinskom zavodu za zatitu prirode u Novom Sadu, a danas iz zadovoljstva prati i prouava njemu
zanimljive grupe ptica, pre svega ptice vodenih stanita i orlove. Markiranje ptica je oduvek cenio, jer
je, kako kae, na samom poetku istraivakog rada shvatio da je to metoda u prouavanju ptica koja
stalno daje vane rezultate o ivotu ptica i predstavlja javno ogledalo neijeg rada
aalost, Ham je svedok i
drastinih, tunih i opominjuih pria, koje su, nenamerno, pratile njegov istraivaki rad. Jedna od njih je strmoglavo opadanje krhke populacije krstaa u Vojvodini. Ispriao nam ju je,
gledajui u svoje terenske beleke od
pre nekoliko decenija i kroz svoje fotografije ija vrednost je danas nemerljiva.
Procenjuje se da se u Vojvodini
oko 1950. godine gnezdilo oko 30
parova krstaa. Uzoravanjem panjaka i nestankom mnogih stanita tekunica, a i kao posledica velikog lovnog
pritiska, kao i zbog raznih drugih negativnih uticaja oveka, 1976. godine
znalo se za samo 12 teritorijalnih parova: sedam na Deliblatskoj peari,
etiri na Frukoj gori, dok se jedan par
gnezdio na Vrakom bregu.
Na Deliblatskoj peari sam, u
okviru irih ornitolokih istraivanja,
u periodu od 1976. do 1984. godine s
panjom pratio svaki par krstaa,
prisea se Ham, iznosei neumitnu
statistiku. Prve godine ih je bilo
sedam, da bi naredne, 1977. jedan bespovratno nestao. Nastavio sam da
pratim 6 parova. Uspeh reprodukcije
se tokom devet godina praenja razlikovao, kako po godinama, tako i po
gnezdeim lokalitetima, zavisno od
sadejstva prirodnih fakora i ovekovih negativnih uticaja. Tako je dva
para u toku tih devet godina othranilo
osam mladunaca, jedan par est mladih, a po jedan par tri, dva, odnosno
nijednog mladog orla. Ukupno je
Foto: Itvan Ham, krsta (Aquila heliaca)
Juna meseca mladi krstai poto su preiveli period bratoubilake borbe u gnezdu na rubu
nekadanjeg panjaka V. Tilva. Iza mladih orlova na slici se vidi panjak kako obrasta
bunovima gloga. Fotografija je nastala 1984. godine, a danas je na tom mestu neprohodna
ikara i glogova uma
izletelo 27 mladih krstaa, to daje

prirataj od 0,61 mladunca po aktivnom paru. Krstai iz Deliblatske
peare su, u zavisnosti od godine,
prirodi podarili od jednog do est
mladih orlova. Od 44 aktivna gnezda
u koja su snesena jaja u tih devet godina, samo iz 20 legala izleteli su
mladi orlovi, to daje nizak uspeh
gneenja od 45%. Od preostalih
55% neuspenih gneenja, u 23%
sluajeva uzrok su bili prirodni faktori: nedostatak hrane, dugotrajne kie
i hladno vreme, a u 32% sluajeva
ovek: uznemiravanjem u periodu
inkubacije, preoravanjem povrina
neposredno pored gnezda radi pouNbhb{jo!{b!mkvcjufmkf!ejwmkji!qujdb!v!Tscjkj
mljavanja i setvom kultura za divlja

i u jednom sluaju kraom mladih od
potencijalnog sokolara - zakljuuje
Ham.
Na sagovornik poslednja dva
aktivna gnezda u Deliblatskoj peari
obiao je 1986. i u njima je bilo po
jedno pile. U periodu od deset godina
prstenovao je ukupno 29 krstaa. etiri prstenovane ptice naene su u
Maarskoj, meu njima i jedna iji su
ostaci pronaeni 2002. kada je napunila ak 26 godina ivota.
To je najstarija jedinka krsta
koja je ivela u prirodi! Prstenovao
sam je kao mladu pticu, prve godine
{btujub!qqujdb
istraivanja (1976.) u gnezdu na
lokalitetu Brandibul. Ona je polno
sazrela, uparila se i dugo je ivela u
Maarskoj na gnezdilitnoj teritoriji
gde je i uginula - kae Ham.
Krsta se na Deliblatskoj peari
najee gnezdio na crnim topolama,
sa kojih je mogao dobro da osmatra
okolinu gnezda. Odrasle ptice bile su
veoma oprezne i pri uoavanju oveka na 200-300 m udaljenosti od gnezda, uzletali su iz njega, da bi se
vratili tek posle sigurne opservacije da
je opasnost nestala.
On istie da je u istom periodu
drugi istraiva ptica, Itvan Pele, na
Frukoj gori prstenovao jo est krstaa, od kojih je jedna ptica posle
naena u Bugarskoj. Srazmerno mala
koliina informacija koja se dobijala
prstenovanjem podstakla je Hama da
pone obeleavanje krstaa krilnim
markerima, to je za ondanje prilike
bila sasvim nova istraivaka metoda.
Prva krilna markica je stavljena 1983.
godine. Do 1991. u Srbiji je obeleeno ukupno 13 krstaa krilnim markicama, ali osim jedne fotografije tek
izletelog mladunca, nije bilo ni jednog
javljenog posmatranja. Poznati drutveni dogaaji koji su zapoeli te godine u potpunosti su zaustavili ornitoloka
istraivanja naeg sagovornika.
Nakon par godina, parovi vie
nisu praeni, da bi se krajem devedestih godina prolog veka poela pronositi vest da na Deliblatskoj peari
nema vie krstaa. Ham je ponovo,
poev od 2003. godine povremeno
obilazio nekadanja gnezdilita, to i
danas radi i zaista, jo uvek nije otkrio
ni jedno gnezdo, a to ni drugim istraivaima do danas nije polo za
rukom. Smatra da uzrok nestanka krstaa sa peare lei prvenstveno u
transformaciji njegovih lovnih povrina, odnosno u smanjenju hranidbenih mogunosti nastalih kao posledica
naina gazdovanja panjacima, kako
unutar peare, tako i na njenom
obodu.
Sedamdesetih godina prolog
veka, primenom umarskog zakona o
Deliblatskom pesku kojim se zabranjuje paarenje, dolazi do drastinog
opadanja stonog fonda. Dotadanji
panjaci poinju da obrastaju bunjem
i drveem. umari panjake kao i sta-
Foto: Hajnalka Terek, Itvan Ham na terenu
bilne stepske travne zajednice agresivno poumljavaju crnim borom, pa

ak i bagremom (pod stalnim izgovorom ,,potrebe vezivanja peska). U
visokoj travi zaraslih panjaka i meu
mladicama buduih uma uguene
su sve kolonije tekunica unutar peare, a na obodu zbog istih razloga,
nedovoljne ispae, brojnost tekunica
je drastino opala, a pojedine kolonije
su izumrle. Obrastanjem panjaka
jako su opale mogunosti uoavanja i
hvatanja i onako malobrojnih drugih
vrsta sisara i ptica tako da su orlovi

bili prinueni da love daleko van podruja Deliblatske peare. To su potvrivali i dobijeni podaci o ishrani
praenjem svakog para. Utvreno je
da su parovi koji su na obodu Peare
imali mogunosti da love ptice, razne
vrane, pre svega gace umesto sisara,
godinama su imali uspenije gneenje. Oni su se najdue odrali na
svojim gnezdilitima u odnosu na one
koji takve mogunosti nisu imali elaborira Ham.
Foto: Itvan Ham
Gnezdo krstaa na hrastu, a u pozadini se dobro vidi karakteristian predeo Deliblatske

peare. Inae, ova fotografija je napravljena sa montiranim fotoaparatom na drvetu (3-4
m od gnezda) i sa ianim elektrookidaem sa udaljenosti od 200 m
{btujub!qqujdb
Foto: Itvan Ham
Foto: Itvan Ham
Foto: Itvan Ham
Metalna konstrukcija privrena za

grane, kao sigurna osnova gnezda
Umesto da plen budu tekunice, orao je

doneo ostatke domae kokoi koju je
ulovio oko salaa ili lugarnica
Fotografija prikazuje kainizam, odnosno

bratoubilaku borbu (izraena u prvim
danima ivota) po izleganju drugog orlia
Na Frukoj gori, pak, moje

kolege prate dva sigurna para i povremeno trei. Ovi parovi su do skoro,
svake godine imali uspenu reprodukciju, to upuuje na dobre mogunosti
ishrane i gneenja. Prieljkujem i
nadam se da e ti uslovi potrajati, a
moda postoji jo poneki par koji
zbog nedovoljnog monitoringa nije
otkriven, tako da je Fruka Gora danas jedino pouzdano stanite krstaa
u Srbiji - komentarie Ham.
godine samo izgradio gnezdo, ali da

ornitolozi nisu registrovali da li je
imao jaja ili mlade.
odraz nestabilnih ivotnih uslova

zbog stalnog ovekovog prisustva na
stanitu ovih orlova. Samo vrlo konkretne mere zatite mogu obezbediti
stabilnije uslove gneenja!
Ipak, u susednoj Maarskoj populacija krstaa raste. U Vojvodini redovno borave i preleu je mladi orlovi
poreklom iz ove drave. To je i bio razlog zbog koga se tokom poslednje
decenije oekivala i pojava nekog
sasvim novog teritorijalnog para u Vojvodini. To se, konano i desilo 2009.
godine. Ham istie da je par krstaa te
U toku 2010. nije bilo gneenja, a gnezdo su vetrovi sruili. Na

istom drvetu na kom se nalazilo prvobitno gnezdo ornitolozi su u jesen
2010. izgradili vetako gnezdo, ali
ga krstai nisu naredne godine nastanili, ve su se uspeno gnezdili u
svom novom gnezdu izgraenom u
blizini, podigavi jednog mladunca
hranei ga preteno gacima. Godine
2012. par se predomislio i vratio se
na mesto prvobitnog gnezda u vetako gnezdo, koje mu je ovek
postavio, ali nije imao uspenu godinu. Godine 2013. par se ponovo preselio u gnezdo od 2011. godine i nije
uspeo da izlee jaja, kao ni naredne
2014. godine. Ove promene mesta
gneenja i bezuspeno gneenje su
Foto: Itvan Ham
Ishod kainizma na lokalitetu Brandibul. Jasno se vidi ko je slabiji orli, a to je obino mlai
(jer se raa 2 dana kasnije i energetski je slabiji). On je posustao i povukao se na rub gnezda.
Jai orli ga superiorno posmatra, kako stoji na ivici gnezda i vie se ne pomera. Bez snage
da moli za hranu ostaje na tom mestu i umire od gladi
Primarni i dominantni negativan

pritisak na trend nae populacije krstaa je fiziko smanjenje obima njegovog ivotnog prostora na kojim lovi
hranu, kao i niska brojnost ivotinjaplena zbog smanjenja diverzifikacije
strukture predela. Osim toga, mesta
gneenja treba da obezbeuju totalni
mir bez ovekovih aktivnosti. Zato su
zadaci zatite ove krupne i na sve osetljive vrste izuzetno kompleksni.
Neophodno je spreiti dalju transformaciju preostalih prirodnih travnih
povrina, izvriti revitalizaciju panjaka (ienje i odravanje-paarenje),
ponovno naseljavanje tekunica, a na
gnezdilitima izgraditi vetaka gnezda i obezbediti neophodan mir. Neke
od ovih mera zatite moemo da
sprovedemo relativno skromnim finansijskim sredstvima, dok je za
druge potrebno konkurisati za velike
meunarodne projekte.
U proteklom periodu u severnom Banatu mnoge poljoprivredne
povrine nisu obraivane, to je moda pogodovalo krstau pa nam se pojavio novi par kao posledica irenja
gnezdilitne populacije u Maarskoj.
No, u ponovnom zamahu velikih poljoprivrednika i njihovim namerama
da iskoriste mo preteno novopribavljene mehanizacije na zakupljenim
povrinama dravnog zemljita lei
opasnost da e na tim prostorima opet
nestati neophodni uslovi za ovu i mnoge druge ugroene vrste.
David Grabovac
Hef!{{jwf!qqujdf!vv!T
Tscjkj
Vivak (Vanellus vanellus) Dugorepa senica (Aegithalos caudatus) Pelarica (Merops apiaster) Vodomar (Alcedo atthis)
Nije ravnica ostala bez ptica

No, tik pred zoru. Ulazim u skuen maskirni ator koji sam postavio vee ranije.
Malom svetiljkom osvetljavam unutranjost, ali tako da se stvari samo naziru.
Nametam foto aparat na stalak i ekam. Dok ekam svitanje, prolaze mi brojne
misli u glavi. Evo pabiraka tih misli.
alazim se u Bakom Petrovcu, selu (naselje) na jugu
bake ravnice. Nikad ne bih
pomislio da se u ovakvoj
ravnici sa njivama moe nai toliko
veliki broj ptijih vrsta. Jo dok sam
bio mali, tata je iz Slovake doneo
depnu knjigu o pticama. Predivni
crtei i raznovrsnost ptica su me
oduevili. U moju svesku skicirao
sam te prelepe slike ptica sa puno detalja. Tad sam se mogao zakleti da
nikad u ivotu neu videti neke od tih
ptica, pogotovo ne u okolini Petrovca.
Jedna od njih je i kralji Regulus regulus. Prvi put kad sam uoio ovu
siunu ptiicu u toku jedne zime na
grmu u centru Petrovca, a dok sam
sakupljao gvalice male uare Asio
otus, mislio sam da e mi srce iskoiti
od uzbuenja.
Naravno, velika Parus major i

plava senica P. caeruleus, svuda se
sreu, ali lepo je na kanalu videti i
dugorepu senicu Aegithalos caudatus,
koja se obino kree u malim jatima.
Perje ovih senica je kao da ga nisu
dobro oeljale i to im uistinu daje
ljupkost. Na viseim granama iznad
vodenih povrina gnezdi se senica
vuga Remiz pendulinus. Njeno gnezdo je jedno od savrenstava prirode
naih krajeva. Gradnja gnezda traje
nekoliko nedelja, a ono slui samo za
jedno gneenje. Ipak, svakog od nas
ovakvo gnezdo i pomnost njegove
gradnje trebalo bi da zadivi kao jedno
od malih uda prirode.
Od tog trenutka, sa dvogledom

oko vrata, poeo sam ozbiljnije da se
bavim pticama. Osim na njivama,
brojna jata ptica se u okolini Bakog
Petrovca mogu nai i na dva kanala
DTD koji se tu spajaju. Na kanalu
nailazim na velike trstenjake Acrocephalus arundinaceus, koji se u trsci
oglaavaju od ranog prolea. Tu se
gnezde i vodomari Alcedo atthis i
uvek me odueve kad ih vidim u
preletu tik iznad povrine vode. Njihova plaviasta boja, koja se presijava
Foto: Andrej Medve
Foto: Andrej Medve
Dugorepa senica (Aegithalos caudatus)
na suncu jedna je od najlepih ptijih

boja naih krajeva. Od aplji se u
preletu i na hranjenju sreu siva Ardea
cinerea, crvena A. purpurea, velika
bela Casmerodius albus, tu se gnezdi
apljica Ixobrychus minutus, a davnih
godina ljudi su viali i vodenog bika
Botaurus stelaris. Ja ga nisam video,
ali nekoliko puta sam uo njegov
prodoran glas.To je bilo pre vie od
deset godina, u povremenim barama,
koje su tada jo postojale oko Petrovca.
U prolee, tokom godina sa visokim vodostajem i kinim periodima, na odreenim mestima na
njivama se zadrava voda. Tu se
gnezde i buku diu vivci Vanellus
vanellus. Teko je pronai njihovo
gnezdo na zemlji, ali ipak mi se jednom prilikom posreilo i to u trenutku
dok su se pilili mladi. Gnezdo sam fotografisao i ostavio ga, dok su mi
iznad glave vritali njihovi roditelji.
Pre nekoliko godina sa prijateljem fotografom krenuo sam u potragu

za jednom lovakom priom o velikom gnezdu, koje se, navodno,
nalazi na pola puta izmeu Petrovca i
Despotova. Usred njiva, blizu salaa
Pustara, a na jednoj od dve topole
ugledali smo gnezdo orla belorepana
Haliaeetus albicilla. U njemu su bila
dva mladunca.
ekanje i razmiljanje u foto atoru se zavrilo, svanulo je i ptice koje
sam ekao postale su aktivne. Pelarice Merops apiaster, iju sam
gnezdeu koloniju naao pre nekoliko
godina, ve poinju da kopaju svoja
Foto: Andrej Medve
Pelarica (Merops apiaster)
Vivak - pile (Vanellus vanellus)

Tscjkj
PUT KOJI POVEZUJE
Beli an|eo i druga

krila Mile{evke
ZLATIBOR, NOVA VARO[, SJENICA, PE[TER...
o Mileevke i Jadovnika dolazi se putem koji

povezuje Srbiju i Crnu
Goru, preko Zlatibora i
Nove Varoi i dalje preko Prijepolja i
Brodareva. Na samom ulasku u Novu
Varo skretanje je za Sjenicu i Peter.
Dalje put vodi preko Zlatara do sela
Aljinovii i na dvadesetom kilometru
je odvajanje za Karaulu, kojom dominira damija. Odatle puca pogled
na Jadovnik, izvorini deo Mileevke
i greben etanicu koji razdvaja Jadovnik od Zlatara.
Foto: Andrej Medve
Vodomar (Alcedo atthis)
gnezda u peskovitom zemljitu. Fotografiem ih iz blizine, a arolikost

njihovog perja me fascinira. U jednom asopisu nazvali su ih i evropskim papagajima i mislim da su bili u
pravu.
Drugi ulaz u kanjon Mileevke

je od Prijepolja i manastira Mileeve,
koji je od grada udaljen 5 km. Tu se
kanjon zavrava i uvek nemirna Mileevka smiruje svoj tok. Odluio sam
da krenem onim prvim putem, ulazim
od Jadovnika u kanjon Mileevke, a
Foto: Katarina Paunovi
Vivak (Vanellus vanellus)
Tokom fotografisanja razmiljam da je ovakva raznovrsnost ptica,

ali i drugih vrsta, nae pravo bogatstvo. Jo samo da ponemo to bogatstvo da cenimo i uvamo.
Andrej Medve
Foto: Brano Rudi , etanica
pre toga u obii etanicu gde su prva

gnezda beloglavih supova.
etanica
etanica je kameni masiv, 15 km
od Prijepolja i 20 km od Sjenice, koji
se izdie iznad desne obale reke
Mileevke i sela Miloev Do, sa leve
strane i iznad Meana i leve obale
Meanske rijeke sa desne strane. etanica je dugaka oko 5 km, iroka u
proseku oko 1,5 km i prosene visine
oko 1300 m. U ranim jutarnjim satima
kreem u obilazak etanice i ve na
samom poetku grebena doekuju me
rusi svraak Lanius collurio i obina
beloguza Oenanthe oenanthe, a iz doline se pojavljuje jato beloglavih
supova Gyps fulvus. Jato se die iz
kanjona, koristei termal koji pticama
Tscjkj
omoguava da uz pomo ogromnih
krila, brzo odu u visinu. Nastavljam
dalje, gledam kuda gazim, jer na platou etanice ima dosta poskoka, samim tim i lovaca na njih.
Najspektakularniji je zmijar Circaetus gallicus. Jedan par naseljava
podruje etanice i gornjeg dela kanjona Mileevke, a redovno se moe
videti i osiar Pernis apivorus. Proao
sam najpitomiji deo etanice i polako
ulazim u pojas livada proaranih pojedinanim stablima smre, koja polako
preuzimaju prostor i zajedno sa klekovinom doprinose zarastanju livada.
Povremeno nailazim na prevrnute
kamene blokove, to podsea na none aktivnosti divljih svinja i medveda koji su no proveli traei hranu
ispod njih. Na celom platou ima nekoliko proplanaka, a na jednom od njih
redovno se mogu videti kamenjarke
Alectoris graeca i to jato od pet do
est ptica. Stiem do stena gde su prva
gnezda supova, nekoliko gavranova
Corvus corax juri se sa parom miara
Buteo buteo, sve dok se ne pojave
gospodari celog grebena par surih
orlova Aquila chrysaetos koji se
gnezdi negde na Orlovcu, iznad ua
Meanske rijeke u Mileevku. Nastavljam dalje prema mestu gde sam
prole godine sa prijateljima naao
gnezdo letarke Bonasa bonasia i
proavi kroz pojas najgue ume,
dolazim do mesta odakle se najbolje
vidi Miloev Do i dolina kroz koju
protie Mileevka, pre nego to ue u
najsuroviji deo kanjona. Odavde se
vidi nekoliko gnezda supova sa ve
poodraslim mladuncima koji ekaju
da se vrate roditelji s voljkama punim
hrane.
Na ovom mestu prole godine
prvi put sam gledao crnog strvinara
Aegipius monachus, a ujedno to je
bilo i prvo beleenje te ptice u Srbiji
posle 25 godina, koji je takoe posmatran u kanjonu Mileevke. Ostavljam supove i prelazim jo oko pola
kilometra do ivice kanjona na kojoj se
nalazi suvi bor, odakle se prua pogled na gornji deo kanjona Mileevke
i u daljini na Kaevo i Biskupie, sela
koja se nalaze na levoj i desnoj obali
reke. Jo dalje, u pravcu prema manastiru Mileeva, vidi se magla koja se
jo nije podigla sa Lima. Tu Mile-
Foto: Brano Rudi, Sastavci
evka zavrava svoj put, posle preena 24 kilometra, na visini od 450

metara, savladavi visinsku razliku od
jednog kilometra.
Kasno popodnevno sunce podsea me da treba da krenem i napustim ovo carstvo medveda pre mraka.
Prolazim poslednji pojas etinara i
izlazim na otvoreni teren, pribliavajui se prvim kuama u Karauli, a
panju mi privlai pokret u travi pored makadamskog puta. Jato jarebica
Perdix perdix polako se izvlai iz vegetacije i prelazi put. Uzimam dvogled
i brojim, jedanaest ptica, verovatno
par sa ovogodinjim mladuncima.
Miloev Do
Kreem iz Karaule, prema Miloevom Dolu, a iza krivine eka me
izvor vode, jedan od mnogobrojnih na
Jadovniku. Dok sipam vodu, iz pitome doline u kojoj nastaje Mileevka
uje se vijoglava Jynx torquilla, neto
dalje i zelena una Picus viridis. Dok
se krivudavim putem sputam prema
selu, setih se prie kako je ono dobilo
ime: u epskoj pesmi ,,enidba Duanova.
ast i nevestu srpskog cara spasava njegov sestri Milo preobuen
u obana. Jedan od tri zadatka koje
Milo obavlja u pesmi je i preskakanje tri konja sa maevima. Mesto na
kome je mladi ratnik preskoio konje
i danas se zove Miloev Do. Pitomu

dolinu natkriljuju najvii vrhovi Jadovnika, Katuni i Kozomor. Na ovim,
1700 metara visokim kupama, sneg se
zadrava do juna, to obezbeuje postojan dotok vode Sopotnikim vodopadima, koji su na junim padinama
planine, a deo vode sliva se i u Mileevku, na severnoj strani.
Prelazim most preko Mileevke
i iz auta vidim potonu Motacilla
cinerea koja skakue po kamenju koje
viri iz vode. Sa oblinje livade ujem
prepoznatljivo oglaavanje prdavca
Crex crex; ovde se on javlja i preko
dana, dok sam ga u niim predelima
sluao samo nou.
Dok se lagano penjem prema
Gvozdu, prolazim esmu kod groba,
pa esmu na kosi i stiem do prevoja
Kaan na kome je nova borova nadstrenica, lepo mesto za odmor i za
sabiranje utisaka dana koji je pri
kraju. Na nekoliko stotina metara od
tog mesta je hranilite za beloglave
supove, neto dalje i za medvede. Sa
Kaana se makadamskim putem moe
poi na Jadovnik, planinski masiv
dugaak oko 12 kilometara.
Jadovnik
Jadovnik je bogat umom, od
Gvo zda do Karaule protee se De rventa obrasla smrom i jelom, koja
se dolinom Mileevke sputa sve do
Tscjkj
Sastavaka. Bukova uma dominira
u Og o reljai i Kaevu, gde se
spu ta do same Mileevke, a bo ro va uma preovlauje na pro sto ru Borije na ju nom delu planine.
Najbuniji stanovnik ovih uma
svakako je crna una Dryocopus martius, jer se njen zov i dobovanje
kljunom uju stotinama metara
daleko. Sam vrh Jadovnika je prostrana povr koja se preko leta pretvara u
pravi areni ilim bogat lekovitim i
umskim plodovima. Uz malo sree
tu se mogu videti kos kamenjar Monticola saxatilis, kos ogrliar Turdus
torquatus i retki patuljasti orao Aquila
penata.
Dolazim do mesta gde u prenoiti, a iz oblinje ume ujem umsku sovu Strix aluco. Kanjon
Mileevke bogat je sovama: buljina
Bubo bubo, kraljica noi, gnezdi se na
stenama u kanjonu, dugorepa sova
Strix uralensis moe se uti iz gustih
bukovih i meovitih uma, a levu
obalu Mileevke, obraslu borovima,
jelama i smrama, okrenutu severu,
naseljava gaasta kukumavka Aegolius funereus. Jedno od retkih mesta
u Srbiji gde je zabeleena mala sova
Glaucidium passerinum upravo je
Mileevka. Pored kolibe u kojoj u
prespavati nalazi se livada od nekoliko hektara u kojoj sam poetkom
maja sluao est mujaka prdavaca.
Jo uvek se tri najupornije ptice uju
iz visoke i vlane trave. Od koka,
ovde se jo mogu pre uti nego videti
prepelice Coturnix coturnix, dok je redovan stanovnik jadovnikih uma
letarka. Poto sam raspakovao stvari
i spremio se za spavanje, izlazim da
udahnem jo malo istog planinskog
vazduha. Hranilite za supove od
kolibe je udaljeno 400 m i redovno ga
nou obilaze medvedi, a povremeno
se pojavi i opor vukova. Zato se ne
udaljavam mnogo zbog bezbednosti
od kolibe, a zavijanje akala iz pravca
hranilita za medvede dovoljan je razlog da uem u kolibu i krenem na
spavanje. Budim se u ranim jutarnjim
satima, naspavan i oran za put koji me
eka; planirao sam da odem do
vidikovca Vrata ili kako ga metani
zovu, Brdo poskoka i da bacim
pogled na ue Meanske rijeke u
Mileevku. Gledam jato gavranova
10
Foto: Brano Rudi
Mladunci buljine (Bubo bubo)
kako se podie sa hranilita, a iz

pravca etanice pojavljuje se veliko
jato supova. Prethodnog dana baen
je klanini otpad i ptice paljivo osmatraju da li je prostor bezbedan. Ponekad se deava da satima krue ili
stoje na smrama pre nego to odlue
da slete. Gavranovi su uvek prvi na
hranilitu, ali brzo se sklanjaju kada
se pojavi crni strvinar. On dominira
ak i meu supovima koji su daleko
brojniji. Otuda i naziv sup stareina.
Vrata
Da bih doao do vidikovca Vrata, poi u lokalnim putem koji spaja
Miloev Do i Prijepolje. Posle nekoliko stotina metara dolazim do Kumrijine esme, male istine sa
spomenikom i dve esme bogate
vodom. Malo iza esme je skretanje,
obeleena staza koja kroz bukovu
umu vodi do vidikovca. Sputajui
se kroz nju opet ujem brzi lepet krila
i ovaj put to, nisu jarebice, ve dve

letarke koje u brzom letu promiu
izmeu bukovih stabala i nestaju iz
mog vidokruga. Dok dan odmie,
postaje sve toplije i ja stiem do proplanka na kome je jo jedan izvor.
Hladna voda izlazi ispod bukve na radost svih posetilaca ovog dela Jadovnika. Iznad mene vidim jastreba
Accipiter gentilis kako krui, ali to ne
traje dugo: skuplja krila i velikom
brzinom sputa se i zamie u umu. U
tom pravcu je i staza koja se laganim
padom sputa prema ivici kanjona.
Dolazim do brda poskoka, ujem
Mileevku, ali ne vidim je, gusta
uma je krije od pogleda. Kanjonski
deo reke je dugaak desetak kilometara i zatien je kao park prirode.
Poinje od mesta gde se sastaje sa
Meanskom rijekom; iznad su strme
litice po kojima rastu Panieve
omorike. Pored onih na Tari, to su jedine samonikle omorike kod nas i
zbog nepristupanosti kanjona otkrivene su tek pre dvadesetak godina.
Sa oblinjeg bora polee mlada
enka sivog sokola Falco peregrinus.
Najbra ptica na planeti jo je jedan
od ukrasa Mileevke i jedna od mnogobrojnih gnezdarica ovog IBA podruja u kome je zabeleen najvei
broj ptica grabljivica u Srbiji. Na
ovom mestu redovno se moe videti
par sivih sokolova, a ispod grebena su
gnezda supova. Preko reke su Biskupii i deo kanjona obrastao stoletnim
borovima, na kojima odmaraju
supovi. Kreem stazom ka Kumrijinoj
esmi gde sam ostavio auto, a dalje
put me vodi kroz Kaevo i onda se
naglo sputa prema donjem delu kanjona i manastiru Mileeva.
Mileevac
Foto: Brano Rudi
Orao zmijar (Circaetus gallicus)
Sa jedne od mnogobrojnih krivina na putu vide se ostaci grada Mileevca ili Hisardika, kako ga nazivaju
metani. Grad je tokom srednjeg veka
bio sedite upe Crna Stena, ali mu je
glavna namena bila nadziranje vanog
karavanskog puta KotorPrijepolje
Skoplje i zatita oblinjeg manastira
Mileeva. Na vertikalnoj litici ispod
samog grada nalazi se nepristupano
udubljenje u kome su ozidane dve isposnice. Isposnice nose Savino ime, jer
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
se smatra da je i on boravio u njima.
Prelazim most na Mileevki i posle
nekoliko kilometara dolazim do manastira Mileeva. Manastir je podignut na mestu gde se kanjon zavrava
i gde se Mileevka sastaje sa rekom
Kosaankom da bi, posle est kilometara toka, obe nestale u vodama
Lima.
Staza u kanjonu dosta je uska i
na nekim mestima zarasla, tako da je
potreban vei oprez prilikom prolaska. U ovom delu kanjona mogu se
posmatrati gorske laste Hirundo rupestris, a nepristupane stene iznad
reke nastanjuje puzgavac Tichodroma
muraria. Staza se nastavlja pored i
kroz tunele za koje graditelji nisu ni
slutili da e sluiti samo za snimanje
filma o balkanskim ratnim stradanjima (Lepa sela lepo gore). Put nije
zavren, a odroni sa stena u tolikoj
meri su zatrpali tunele da se kroz neke
ne moe ni proi. Treba mi dobrih dva
sata peaenja da bih doao do mesta
sa koga mogu videti etanicu u
daljini i vidikovac Vrata na kome sam
bio jutros. Ispod mene je Mileevka u
punoj snazi, bori se sa kamenim
blokovima po kojima skakuu vodenkosovi Cinclus cinclus i potone
pliske. U povratku, iznad mene prelee par surih orlova, krue iznad Dundora pa se vraaju prema Vranovini.
Brojne su oaze netaknute prirode u
okolini Prijepolja, a tu su jo Kamena
gora, kanjon Lima, Duboica i uveni
sopotniki vodopadi. Sve su to i zanimljivi ptiarski tereni koje u posetiti
nekom drugom prilikom i koje preporuujem svim ljubiteljima ptica i
prirode.
Pribliavam se stenama Titerovca, znak da sam blizu manastira.
Ulazim unutra da vidim Belog anela
i razmiljam o tome zato toliko volim Mileevku i uvek joj se vraam,
spoj duhovnosti i neprevaziene prirodne lepote ine je tako jedinstvenom.
Brano Rudi
R a d io n ic a z a z a { t it u
modrovrane
Foto: Oto Sekere
Posle viegodinjeg aktivnog rada Drutva za zatitu i proavanje ptica Srbije i

Udruenje ljubitelja prirode Riparia na zatiti modrovrana (Coracias garrullus) projekat je doao u fazu, kada je za nastavak rada bilo neophodno da se
ukljui vie ljudi. Ne samo da je dosad postavljeno preko 700 vetakih kuica,
pa se zato poveao i broj gnezdeih parova za oko 10 puta, a to je uslovilo da se
znatno proirio i areal njihovih gneenja. To nas je motivisalo da u sklopu projekta, Ukljuivanje nevladinog sektora iz ruralnih sredina Vojvodine u aktivnu
zatitu modrovrane (Coracias garrulus) organizujemo trodnevnu radionicu.
adionica je odrana od
19. do 21. jula 2013.
godine u Specijalnom
rezervatu prirode Ludakom jezeru na Hajdukovu, a prvenstveni cilj radionice
je bio da naemo saradnike (regionalne koordinatore) i da ih obuimo za
terenski rad na svim potencijalnim regijama, gde ve ima gnezdeih parova ili se oekuje gneenje modrovrane.
Na radionici je uestvovalo 30
zainteresovanih aktivista iz vie od 10
raznih civilnih organizacija. U teorijskom delu radionice bila su odrana
predavanja o biologiji vrste, aktivnim
merama zatite, rasprostranjenju, dosadanjim rezultatima, modeliranju
distribucije modrovrane u Srbiji i o
rezultatima i planovima aktivne zatite modrovrane u Maarskoj.
Predavanja su pripremili: Uro
Pantovi, Dimitrije Radii, Ivan
orevi, Orolja Ki, Bela Tokody i
Oto Sekere. Posle predavanja se
raspravljalo o ugroavajuim faktorima za vrstu i podeljeni su tereni
izmeu regionalnih koordinatora, koji
e u budue formirati svoje timove sa
kojima e pokrivati terene i raditi na
aktivnim merama zatite modrovrane
u svojim regijama. Praktini deo je

bio pokaznog karaktera i obuhvatao je
pravljenje kuica za datu vrstu i obilazak terena. Uesnici su napravili
ukupno 50 komada duplji koje su
mogli poneti sa sobom na kraju radionice zajedno sa prirunikom za zatitu modrovrane, koji je tampan isto
u okviru projekta. Teren je bio organizovan na slatinama Kapetanskog
rita, gde je pokazano kako se montiraju duplje na drvo, kako na banderu,
kako se vri kontrola duplji i uspeli
smo da naemo jo u dve kuice
mlade modrovorane, na kojima je bilo
pokazano kao se radi prstenovanje
ptica. Na terenu, osim to se govorilo
o modrovrani, bilo je rei i o zatiti
sivih vetruki, koje esto dele ista
stanita. Predstavljena je nova metoda
za hvatanje odraslih jedinki i prstenovano je nekoliko mladunaca. Na samom kraju radionice je doleteo i
jedan stepski soko da nas pozdravi.
Moemo da zakljuimo, da su organizatori ocenili, da je radionica uspeno
organizovana. Projekat su finansirali:
Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu, Javno preduzee Pali-Luda,
Energoprojekt Entel a.d. i SZTR
Marko
Oto Sekere
11
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
FOTO-REPORTA@A:
Kf{fstlj!svcjoj
Drnovrati gnjurac (Podiceps nigricollis)
Letnji dan uveliko je grabio

ono to moe od noi. Sunce
na obzorju je nijansama
starog zlata bojilo okolne
njive i polja, a usred njih
jezerce ispunjeno vodom
pozdravljalo je dan koji se
upravo rodio
a jezeru smetenom usred
njiva, s ve poraslom penicom, sezona gneenja je
bila u punom jeku. Na sve
strane rastrane ptice i zagluujua
buka bojnih poklia. Na prvi pogled
bee to rat izmeu stotine zaraenih
strana. Instinkt za produenjem vrste
od kolonije ptica nainio je arenu.
Trebalo je braniti nama neprimetne,
ali pticama i te kako jasno oznaene
granice teritorija. Svaki par ratovao je
protiv drugog. Svi stanovnici jezera
bili su usredsreeni: u to kraem
roku obezbediti to bolje mesto i materijal za gneenje i sauvati gnezdo
od mnotva napadaa.
Foto: Danilo ekovi, Snimanje Crnovratog gnjurca Podiceps nigricollis
dalo mati na volju, izgledala su kao

ogromne upave ptice sa udnim
kljunovima koji su stidljivo trali u
pravcu kretanja. Po obliku kljuna
teko da se moglo izmatati ime bi se
hranile ove udne ptice.
Toga jutra, sve zauzete, slepo voene nagonima, ptice kao da nisu
primeivale, ili ih, usled silne zaokupljenosti, nisu zanimala dva plutajua
ostrva koja se prvi put pojavie na
jezeru. Ostrva su bila mala, okrugla i
prekrivena nekom udnom, na jezeru
jo nevienom vegetacijom. Ako bi se
Zbunjene belobrke igre koje su

leale na tek sneenim jajima, nezainteresovano su posmatrale ostrva koja
su lagano plutala kraj njih. Izgledalo
je da ni ostrvca ne haju za gnezda
igri. Pozdravila su ih u prolazu kao
stare, mnogo puta viene znance i
produila dalje. Isto se ponovilo i sa
gnezdima liski i obinih galebova.
Ostrvca su lagano nastavila odluno
Foto: Danilo ekovi, Crnovrati gnjurac
12
da se probijaju kroz lokvanje, plutajuu vegetaciju i mladi evar. Neto

drugo ih je zanimalo i kao hipnotisana
su hrlila svom cilju. Ostrvca su usporila, a malo zatim i zastala zaslepljena
crvenilom koje nije bilo od izlazeeg
sunca. Usred mora zelenila, dva ostrvca su se prvi put suoila sa krupnim
crvenim rubinima koji su se pojavljivali na sve strane. Mnotvo rubina
naizmenino je venulo i nicalo u mutnoj jezerskoj vodi, ponovo venulo
poput padajuih zvezda i svaki put
iznova nicalo na drugom mestu.
Do malopre stidljivi kljunovi,
sad se istureni razmahae u svim
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
RI SUBOTIKE ekoloko
angaovane partnerske nevladine organizacije iz potpuno razliitih domena delovanja i prakse, ujedinile su
se i ve drugu godinu sarauju na projektu
Zvuk ptica (UGArtrust, ULJP Riparia, UG AC), sa ciljem pokretanja
inicijative za promenu zakona o lovostaju,
gde se trai zatita, odnosno potpuno obustavljanje lova na 2 vrste ptica (grlica i prepelica) po uzoru na EU pravilnik.
U
Projekat je kompleksan nauno-edukativna-umetnika- aktivistika saradnja u

cilju veeg uea civilnog sektora u donoenju mera i radu na promenama u zakonodavstvu, kao i boljeg i inkluzivnijeg
upravljanja zatitom ivotne sredine i
odrivosti kroz aktivnosti iz oblasti naunog
istraivanja, strune i kreativne edukacije
mladih, savremenog muzikog stvaralatva
i medijskih kampanja. Neke od inovantnih
metoda popularizacije zatite ptica su
kreativne radionice, Summer3p festival,
struni kampovi, izdavanje muzikog albuma inspirisanog zvukom ptica, turneja multidisciplinarnog umetnikog performansa,
programiranje ornitoloko edukativnih android aplikacija i online igrica, ali izmeu
Wsujd
Foto: Katarina Paunovi, Crnovrati gnjurac
pravcima, halapljivo se hranei kratkotrajnim sjajem jezerskih rubina.

Lokalitet: ekstenzivan ribnjak
kod ente u vlasnitvu Ribarskog
gazdinstva Eka. U proteklih petnaest godina ovde se riba ne uzgaja i
ne izlovljava, pa je ribnjak zarastao i
pretvorio se u raj za gneenje ptica
vodenih stanita.
Danilo ekovi
Urednik e-mail:
ostalog, i terenski rad ornitogola, rad na

pravnoj inicijativi, sjedinjavanje civilnih organizacija u Koaliciju za zatitu ptica Srbije
(prikljuilo se vie od 52 organizacije), izgradnja infrastrukture za Bird watching na
Ludau, Paliu i Selevenjskoj pustari, kao i
naglaena prisutnost u mas medijima. Kroz
terenski rad, stvorila se prva srpska online
baza podataka o zvukovima ptica sa nae
teritorije, sa osnovnim podacima i fotografijama ptica, dostupna na naem web sajtu.
Od prolea se organizuju Foto Safari i Bird
watching ture na severu Bake.
Ovaj projekat se realizuje uz podrku
programa SENSE, koji sprovodi Regionalni
centar za ivotnu sredinu (REC). Program
finansira vedska agencija za meunarodni
razvoj i saradnju (SIDA). Podrite nau
javnu kampanju, potpiite online peticiju,
pogledajte najnovije vesti, interaktivne
igrice i bazu zvukova. www.zvukptica.rs
Pozivamo zainteresovane da se
prikljue Koaliciji za zatitu ptica Srbije i
na taj nain, aktivno uestvuju u ostvarivanju zajednikih ciljeva vezanih za zatitu
ptica.
voa projekta: Jasna Jovievi
Poetkom juna 2013. godine u

Somborskom vrtiu Bubamara
odrano je predavanje o pticama
PREDAVANJE je bilo uprilieno za decu u tri starosne grupe. Najmlai sluaoci imali su neto vie od tri, a najstariji est godina. Napravljena je power point prezentacija, pri emu se vodilo rauna o uzrastu
dece. Pri pravljenju prezentacije predava je konsultovao agenciju koja
se bavi savremenim metodama uenja i pamenja.
Prezentacija je bila petnaestominutna i deca su je ispratila s panjom.
Cilj prezentacije je bio da se kod najmlaih generacija probudi interesovanje i ljubav prema svetu ptica. Sudei prema brojnim pitanjima i
priama koje su maliani postavljali i priali, prezentacija se moe smatrati u potpunosti uspenom.
Nakon ovog dogaaja, u istom vrtiu je narednih dana organizovano
pravljenje i postavljanje kuica za ptice na sveopte oduevljenje predavaa i dece.
Dejan api
nbhb{joefumjd@hnbjm/dpn
13
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
TEMA SKUPA U ABU DABIJU
Globalni akcioni plan

za stepskog sokola
U Abu Dabiju (Ujedinjeni Arapski Emirati) od 9. do 11. septembra
2013. odran je meunarodni skup posveen izradi Globalnog akcionog plana za stepskog sokola (Falco cherrug). Skup su organizovale
Konvencija o migratornim vrstama (CMS) i RAPTORS MoU sekretarijat (Memorandum o razumevanju zatite migratornih ptica
grabljivica u Africi i Evroaziji). Podrku u organizaciji i realizaciji
skupa pruili su Agencija za ivotnu sredinu iz Abu Dabija, Program
Ujedinjenih nacija za ivotnu sredinu (UNEP), BirdLife International, IUCN i CITES. Na osnovu rezolucije CMS br. 10.28 osnovana
je posebna Radna grupa za stepskog sokola, koja je zaduena za dalji
razvoj aktivnosti na zatiti ove globalno ugroene vrste, pa i za organizaciju okupljanja u Abu Dabiju
a skupu je uestvovalo vie
od 50 strunjaka i zainteresovanih strana, iz vie od
30 zemalja Evrope, Azije i
Afrike, a kljunih za gneenje, migraciju i zimovanje ste pskog sokola. Iz evropskih zemalja
prisustvovali su predstavnici: eke,
Slovake, Maarske, Rumunije, Ukrajine, Rusije, Jermenije, Bugarske,
Hrvatske, Bosne i Hercegovine. Uestvovali su i predstavnici azijskog
kontinenta iz Kine, Mongolije, Kazahstana, Kirgistana, Uzbekistana,
Avganistana, UAE, Kuvajta, Iraka,
Irana, Libana, Omana, Saudijske Ara-
bije, Pakistana i Indije. Na sveanom

delu skupa zvanini predstavnik
Vlade Egipta potpisao je Memorandum o razumevanju zatite migratornih ptica, ime se ta zemlja pridruila
velikoj porodici RAPTORS MoU.
Predstavnik Srbije bio je autor ovog
priloga. U radu skupa uestvovale su
i specijalizovane organizacije za ptice
grabljivice i sokolarstvo, kao to su
IAF (Meunarodna asocijacija za
sokolarstvo i zatitu ptica grabljivica)
i IWC (Meunarodna agencija za divljinu koju podravaju zemlje Arabijskog poluostrva). Raspravljalo se o
raznim pitanjima u oblasti zatite i
Foto: Slobodan Puzovi, skup u Abu Dabiju
14
odrivog korienja, ouvanja migratornih koridora i zimovalita ptica, ali

svakako najvanija tema skupa bila je
posveena izradi Globalnog akcionog
plana za stepskog sokola (Global Action Plan GAP).
Stepski soko je globalno ugroena vrsta koju sreemo u priblino
70 zemalja sveta na tri kontinenta.
Brojnost vrste je poslednjih decenija
smanjena za oko 50%. Ukupna svetska populacija nije dovoljno istraena i procenjuje se na oko 10.000 parova,
od kojih veina ivi u Aziji, a svega
oko 500600 parova u Evropi. U Srbiji brojnost stepskog sokola znatno
opada od poetka 21. veka i od nekadanjih 5060 teritorija na kojima
su boravile odrasle ptice, ostalo je
svega 2535 parova, od ega samo
polovina godinje uspe da izvede
mladunce.
Uesnici skupa u Abu Dabiju radili su u plenumu i u posebnim tematskim grupama podeljenim uglavnom
po kontinentima (Evropa, Azija, Afrika, Arabijsko poluostrvo i okruenje).
Razmatrani su najvaniji aspekti upravljanja populacijom stepskog sokola
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
na svetskom nivou, uz poseban osvrt
na reprodukciju, migracije i zimovanje. Detaljno su analizirani faktori
ugroavanja i mere koje treba da ih
eliminiu ili ublae, uz neophodne aktivne mere zatite stanita i unapreenja uslova za ishranu. Posebno
se raspravljalo o problemima elektrokucije na dalekovodima i legalno-ilegalnog hvatanja sokolova za potrebe
sokolarstva.
Pojedini govornici istakli su da
se unapreenje zatite stepskog sokola u Aziji moe najbolje ostvariti
putem obezbeivanje odrivog korienja (sokolorstvo) i finansijsku
podrku bogatih arapskih zemalja radi
unapreenja gnezdiline populacije u
kljunim zemljama sveta: Mongolija,
Kina, Rusija. Meunarodne institucije
podrale su koncept adaptivnog menadmenta, gde se akcenat stavlja na
kontinentalne/ regionalne specifinosti, kroz unapreenje uslova stanita i
ishrane na gnezdilitima, postavljanje
vetakih gnezda, smanjenje elektrokucije, vraanje u divljinu prethodno uhvaenih i korienih ptica,
kontrolu hvatanja/ prometa jedinki za
potrebe sokolarstva i zabranu ilegalnog hvatanja i krijumarenja. Treba
naglasiti da nije razmatrana mogunost korienja evropskog dela populacije stepskog sokola za potrebe
sokolarstva, ali konstatovano je da
postoji povremeno pljakanje gnezda
za privatne kolekcionare. Za Srbiju je
iznet specifian problem da stepskog
sokola proganjaju golubari.
Na kraju skupa, kao hitne mere
zatite predloena su tri globalna projekta irom areala vrste koji obuhvataju izolaciju milion opasnih stubova
dalekovoda, markiranje 100 jedinki
satelitskim odailjaima i pokretanje
iroke medijske kampanje. Drutvo za
zatitu i prouavanje ptica Srbije sa
zavodima za zatitu prirode i drugim
partnerima treba da nastavi uspene
aktivnosti iz prethodnih godina: unapreenje zatite i monitoring populacije stepskog sokola u Srbiji,
ukljuivanje u meunarodne projekte
i aktivnu realizaciju budueg Saker
Falcon GAP.
Slobodan Puzovi
Eko kamp
Tisa 2013.
14. ornitolo{ki kamp kod
Novog Kneèvca
Foto: Mirjana Rankov, uesnici kampa 2013.
ko centar TISA i UljP

RIPARIA su 14. put organizovali edukativno-istraivaki kamp za prstenovanje i
praenje seobe ptica. Jedanaest uesnika kampa je postavilo osam ornitolokih mrea na stara mesta iz
prethodnih godina. Zbog viegodinjeg unitavanja vegetacije ostale
mree su ostale neraspakovane. Prstenovanje ptica je poelo u nedelju
18. avgusta 2013. u veernjim satima
i trajalo je sve do 25. avgusta 2013.
Zbog velike ege, koja je potrajala
tokom celog kampa i zbog manjeg
broja postavljenih mrea, ulov je bio
malo ispod oekivanja. Rezultati
prstenovanja su prikazani u tabeli.
Organizaciju kampa su finansijski pomogli: Optina Novi Kneevac, Pokrajinski Sekretarijat za

sport i omladinu i Tisacoop doo iz
Kanjie (Kamp je deo projekta EC
Tisa Ekoloke radionice - od prolea do zime).
1. Vrsta; 2. Broj prstenovanih jedinki; 3. Broj kontrolnih nalaza
_____________________________
1
2 3
_____________________________
Dendrocopos major
1 0
Jynx torquilla
2 0
Luscinia megarhynchos
4 0
Luscinia luscinia
2 0
Sylvia curruca
1 0
Sylvia borin
19 0
Sylvia communis
15 0
Sylvia atricapilla
19 0
Acrocephalus palustris
6 0
Acrocephalus scirpaceus
3 1
Acrocephalus schoenobaenus
5 0
Acrocephalus arundinaceus
7 0
Locustella luscinioides
1 0
Hippolais icterina
6 0
Phyloscopus sibilatrix
2 0
Phyloscopus trochilus
4 0
Muscicapa striata
7 0
Ficedula hypoleuca
1 0
Parus major
1 0
Aegithalos caudatus
5 0
Oriolus oriolus
1 0
Lanius collurio
11 0
Fringilla coelebs
2 0
Coccothraustes
coccothraustes
4
0
________________________________
U
kupno 24 vrste
129 1
________________________________
Mirjana Rankov i Atila Agoton
15
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Pra}enje belorepana
i krilne markice
straivanje populacije belorepana kod nas ima tridese dtogodinju tradiciju i ono je,
pored ostalog, obuhvatalo i
redovno markiranje mladih orlova
prstenovima i patagijalnim krilnim markicama. Nalaza je u poetku bilo malo
da bi se porastom broja posmatraa i fotografa prirode znaajno poveao. Belorepani se u prirodi lako uoavaju i
rado se posmatraju. Od uzbuenja esto
se zaboravi da treba da se obrati panja
na obojenost i veliinu ptice, da bi znali,
da li se radi o staroj-teritorijalnoj ili
polno nezreloj-lutajuoj jedinki, odnosno o mujaku ili enki. Razlike izmeu
odraslih i polno nezrelih (juv, imm,
subadult) ptica su u boji perja, kljuna i
oiju, a meu polovima, u veliini.
Mujaci su zdepastiji, imaju manji
raspon krila i manju duina tela. Tokom
posmatranja, pored utvrivanja starosne
klase i pola, potrebno je posebnu panju
obratiti i na krila i na noge, dok orlovi
stoje na zemlji, na nekom stablu ili kada
lete, jer postoji velika verovatnoa da
su prstenovani i da na levom ili desnom
krilu imaju krilnu markicu.
Poslednjih godina u Srbiji belorepani su pored regularnih prstenova

markirani i krilnim markicama. Godine
2009. obeleeno je 27 mladih belorepana belim patagijalnim markicama o kojima je ve pisano u Detliu br. 2. Od
2010. do 2013. koriene su svetlo-ute
Foto: Itvan Ham, Belorepani (Haliaeetus albicilla) 2013.
stone une markice sa jednim slovom

ili jednocifrenim brojem i sa razliitim
modifikacijama privrivanja.
Godine 2010. jednodelna stona
una markica stavljena je na levo krilo
(prsten na desnu nogu) i mogla je da se
obre oko ose patagijalne igle. Godine
2011. iste markice, ali sa ianim (ne
vidi se) utvrivaem koji onemoguava
obrtanje su privrene na desno krilo
(prsten na levu nogu).
Foto: Itvan Ham, Belorepani 2011.
16
Godine 2012. jednodelna stona

una markica je zanitovana na uto ceradno platno i tako, zajedno privrena
na levo krilo (prsten na levu nogu).
Markica je vea, uoljivija i ne moe da
se obre. Dupla stona una markica
(oitavanje odozgo i odozdo) je godine
2013. zanitovana na tanko svetlo sivo
ceradno platno i privrena je na desno
krilo (prsten na desnu nogu). Za etiri
godine ukupno je obeleeno 110 mladih
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
VRABAC POKU]AR
(Passer domesticus)
Soliter za
dìvdàne
Foto: Saa Preradovo, Belorepani (Haliaeetus albicilla)
Amerikanci imaju Nevil,

Beograani Belvil, a aani
DIVDANVIL
alu na stranu, problem
nestajanja vrabaca je ozbiljan, pa su lanovi i simpatizeri DZPPS ogranka u
aku pojaali aktivnosti
na zatiti ptice s kojom se
veina nas upoznala u najranijoj mladosti
Foto: Dragia Gao Petrovi, Soliter
belorepana i do sada ima preko 10%

nalaza iz Srbije, Hrvatske i Maarske.Veina podataka potie od fotografa prirode i sa hranilita za ptice
grabljivice. Posebno dobra mesta za
posmatranje belorepana su ribnjaci za
vreme jesenjeg izlova i u toku zime.
Podatke i fotografije markiranih
belorepana treba poslati Centru za
markiranjr ivotinja u Beogradu ili na
adresu autora ovog teksta. E-mail:
iham88@open.telekom.rs
Itvan Ham
Urednik e-mail:
ivdan, omiljena ptica najmlae populacije, polako nestaje,

kako kod nas, tako i u
veini evropskih zemalja. Ubeen
sam da je za to najvie kriv ovek.
Ja nisam i ne elim da budem ,,taj
ovek, kao ni moji prijatelji iz
DZPPS-a. Ve nekoliko godina,
postavljanjem kutija za gneenje
pokuavamo da pomognemo naim pernatim komijama vrapcima
da se skue, s obzirom na to da im
moderno graditeljstvo, bez otvorenih streha, ne ostavlja mogunost
da sviju svoja gnezda. Sa setom se
priseam vremena kada skoro nije
bilo krova ispod koga ne vire suve
travke iz svijenih gnezda i ne uje
se njihova vesela graja.
Vrapci se hrane semenom, a
posebno vole itarice kojih je sve
manje u rasutom stanju. Naroito
su zimi osueni na otpatke i hleb.
Meutim, tu gube bitku naroito sa
vranama i svrakama, koje su za
vrapce postale pravi predatori. U
vie navrata gledao sam kako

iz vlae jaja i mladunce iz gnezda.
Mnogi mladi vrapci zavre kao lak
plen naputenim makama kojih je
sve vie.
Vrabac pokuar (Passer domesticus) skoro ceo svoj ivot
provede u blizini mesta gde se izlegao, a poto je i veoma drutvena
ptica, reili smo da im omoguimo
svijanje gnezda na jednom mestu.
Primeeno je takoe da u obinim,
"jednosobnim" kutijama ponegde
ima i 23 gnezda. Tako je u Srbiji
nastao prvi soliter za vrapce sa pet
spratova. Jedva ekamo prolee i
rezultate naseljenosti. U blizini solitera bie postavljena informativna tabla i hranilica sa zrnastom
hranom da im pomogne u opstanku, a to e biti na skroman doprinos da se ova ptiica vrati i nastavi
da nas uveseljava svojim cvrkutom
i pokazivanjem svoje bliskosti sa
ljudima.
Dragia Gao Petrovi
17
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
TV SERIJA RTS-a
G r ads k e p ti c e
NAU^NO OBRAZOVNA SERIJA u 20 POLUSATNIH EPIZODA
Gradske ptice TV serija (20 polusatnih epizoda) emitovana od novembra 2012. godine na Prvom programu Radio-televizije Srbije
(petak, 11 h; repriza u 16:30 asova, RTS 2). Produkcija: Filmska radna
zajednica"Filmski front", Novi Sad.
Autor: Dragan Stankovi; autor i reditelj: Goran Filipa; snimatelj:
Sran uranovi; montaer: Zlatko Zlatkovi; pomonik reije: Filip
Markovinovi; producent: Duica Dragin; www.gradskeptice.rs
akon dugog niza godina
bez slinih sadraja, na
RTS-u se krajem 2012.
pojavila nova, izuzetno
kvalitetna, zanimljiva i specifina
nauno-obrazovna serija Gradske
ptice. Ova serija je obradovala
zaljubljenike u prirodu, a posebno ljubitelje ptica. Re je o dvadeset polusatnih epizoda koje se bave ivotom,
opstankom i zatitom ptica u naim
gradskim i seoskim sredinama, ali i u
divljim predelima Srbije. Zanimljivo
je da serija izlazi iz produkcijske kue
Filmska radna zajednica ,,Filmski
front Novi Sad, u saradnji sa Dru tvom za zatitu i prouavanje ptica
Srbije, Centrom za zatitu sova Srbije
i drugim slinim prirodnjakim drutvima.
Re je o jednom, po mnogo emu jedinstvenom serijalu za prostore

u kojima ivimo. Serijal predstavlja
dvadesetak vrsta ptica koje dele
prostor sa ovekom, meu kojima
su labud grbac, bela roda, sova utina,
modrovrana, gaac, uk, vetruka,
galeb, golub, beloglavi sup, kukuvija,
umska sova
U svaku emisiju uloeno je puno
truda, znanja i vetine. Od presudnog
znaaja bio je dobar odabir lokacija
snimanja, mesta gneenja, stanita i
hranilita pojedinih vrsta ptica. Filmska ekipa potrudila se da u tano
odreeno vreme zaviri u gnezda u kojima je bilo puno jaja ili da zabelei
tek izlegle ptie. Pri tome ih je vodila
18
Logo
znalaka ekipa mladih ornitologa,

lanova Drutva za zatitu i prouavanje ptica Srbije. Sem klasino koriene kamere, sa stativa ili iz ruke,
filmska ekipa potrudila se da koristi
male fiksirane kamere (GoPro ili sl.)
kako bi iz neposredne blizine snimila
sletanje roditelja ili hranjenje mladunaca u gnezdu. Treba pomenuti i
zanimljive kadrove hranjenja labudova koji su snimljeni ispod povrine
vode u zimskim uslovima. Sve ovo
ukazuje da su u ovaj projekat uloeni
zaista veliki trud i znanje.
Za uspeh serijala od presudnog
znaaja bili su entuzijazam i strunost
mladih biologa, ornitologa: Milana
Ruia, Dimitrija Radiia, Marka
ibana, Milivoja Vuanovia i drugih lanova ornitolokih drutava Srbije (Drutvo za zatitu i prouavanje
ptica Srbije, Centar za zatitu sova Srbije, Udruenje ljubitelja prirode ,,Riparia, Kraljevsko akademsko
prirodnjako drutvo ,,Balkan...).
Ovi mladi ornitolozi pristupili su
izradi emisija sa eljom da pomogn u
ptijem svetu, da ga sauvaju od negativnih uticaja oveka. Jedinstvenost

projekta ini i to to se stie utisak da
veliki broj ljudi radi na zajednikom
zadatku i stvara snaan pokret u Srbiji
koji se bavi zatitom i ouvanjem
ptica i prirode.
Serija ,,Gradske ptice ima veliki znaaj i sa stanovita edukacije
stanovnita Srbije o potrebi boljeg
poznavanja i zatite ptica. Jedan od
ciljeva serijala je i pokretanje ire
drutvene aktivnosti na polju zatite
prirode, realizovanjem konkretnih
akcija: izrada i postavljanje kuica i
hranilica, hranjenje beloglavih supova, prstenovanje, pomo ranjenim i
ugroenim jedinkama i odvoenje u
prihvatilite.
Ovaj serijal ostavlja pozitivan
utisak na gledaoca i ini ga ponosnim
to se u naem okruenju nalaze mladi
struni ornitolozi, ali i ljubitelji prirode koji vode brigu o pticama i prirodi.
Projekat su prepoznali i podrali
Pokrajinski sekretarijat za urbanizam,
graditeljstvo i zatitu ivotne sredine i
nekadanji Republiki fond za zatitu
ivotne sredine. S obzirom na izuzetan kvalitet i edukativni znaaj serijala, nadamo se da e ga i ubudue
adekvatno podrati nadlene institucija koje se bave zatitom prirode i
edukacijom u Srbiji.
Oliver Fojkar
www.pticesrbije.rs
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Drutvo za zatitu i prouavanje prirode - NATURA
Saradnja
vodoprivrede i za{tita
ptica u Somboru
Izgradnja sistema kanala DunavTisa-Dunav i prateih irigacionih
kanala je dovela do znatnog
smanjenja povrine pod vlanim
stanitima u Vojvodini. Rezultat je
smanjivanje broja ili potpuni nestanak mnogih vrsta ptica koje su ivotno vezane za takva podruja, zbog
reprodukcije, ishrane ili noenja
a vodoprivrednog aspekta,
neophodno je i odravanje
kanala, to dodatno moe
da utie na smanjenje ptije
populacije. Da bi kanali zadovoljili njihov prvenstveni zadatak
(odvoenje ili dovoenje vode), oni
moraju zadovoljavati odreene graevinsko-tehnike karakteristike i biti
odravani za tu namenu, to podrazumeva, izmeu ostalog, povremeno
koenje obalne vegetacije ili izmuljavanje. Koenje bi moralo da se vri
svake godine u vegetacionom periodu, pogotovo na delovima kanala
gde je vegetacija bujna. Dinamika
izmuljavanja je drugaija i od toga
koliko je brzo taloenje mulja u pojedinim kanalima. Postoje kanali koji se
izmuljavaju svakih pet godina, dok se
pojedini od mulja iste na svakih 25
godina.
Zbog ovih mera od 2010. godine

na teritoriji Grada Sombora uspostavljena je saradnja izmeu Vodoprivrednog drutvenog preduzea
Zapadna Baka i Drutva za zatitu
i prouavanje prirode NATURA u
zatiti ptica koje se gnezde na meliorativnim kanalimana na ovom podruju. Zahvaljujui razumevanju
direktora ovog preduzea u Somboru,
Vladislava Miloeva, priobalna ve-
Foto: Thomas Oliver Mr
Opstanak gnezda, A. arundinaceus zavisi od prilagoenog upravljanja kanalima
getacija pojedninih deonica kanala tokom reproduktivnog perioda se ne

kosi. Drutvo je apelovalo da se ne
kose deonice koje su obrasle trskom
Phragmites australis, s obzirom na to
da se veina kanalskih gnezdarica
gnezdi ba u tracima.
trstenjak cvrkuti Acrocephalus palustris, barska kokica Galinula chloropus, apljica Ixobrychus minutus,
gluvara Anas platyrhynchos radi gneenja, a galebovi, igre, sprudnici,
patke, gnjurci, vranaci i aplje radi
ishrane.
Drutvo NATURA, koje na podruju Sombora od 2009. godine prati

gneenje velikog trstenjaka Acrocephalus arundinaceus, dolo je do
saznanja da se ak 49% parova ove
vrste na ovom podruju gnezdi u vegetaciji meliorativnih kanala, to
ukazuje na to da su oni od izuzetnog
znaaja kao stanite za ovu vrstu.
Premreenost Vojvodine irigaciono-melioracijonim kanalima je gusta, to dovodi do pretpostavke da

postoje uslovi, a podatak sa terena
potvruje, da imamo jednu od najguih populacija velikog trstenjaka
u centralnoj Evropi. Saradnja na
lokalnom nivou je dobar primer kako
vodoprivredno preduzee i Drutvo za
zatitu i prouavanje prirode NATURA mogu uspeno da sarauju.
Na nova, ovekovom rukom nastala vlana stanita, kanale, uspele su

se adaptirati mnoge vrste ptica, a osim
velikog trstenjaka stalno su prisutni i
Thomas Oliver Mr
19
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Sastanak projektnih partnera u Livnu

LIVNU (BiH) od 3. do 4. oktobra 2013. organizovan je koordinativni sastanak partnera koji rade na
projektu Jadranski migratorni putprema funkcionalnom sistemu odmorita za ptice uzdu
Jadranskog migratornog puta. Drutvo za zatitu i prouavanje ptica Srbije imalo je tri predstavnika. Uesnici sastanka izneli su rezultate postignute na projektu i izazove sa kojima su se susretali. Svi su izrazili elju da nastave rad na obezbeivanju odmorita za selice na Balkanu i dali smernice za
razvoj novog projekta. Sastanak je organizovan nakon meunarodne konferencije Dinarska kraka polja kao
vlana stanita od nacionalnog i meunarodnog znaaja.
Milan Rui
Conservation of Aquila pomarina in Romania
Foto: Milan Rui, skup u Transilvaniji
ORLU
KLIKTAU
TROLANA delegacija DZPPS

(Ma rko Jankovi, Draenko Ra jkovi i pisac ovih redova) boravila je od 31. oktobra do 2.
novembra 2013. godine na zavrnoj konferenciji projekta Conservation of Aquila pomarina in
Romania na planini Fagara u
Transilvaniji. Skup je okupio najznaajnije istraivae i zatitare
orla kliktaa iz 15 drava Evrope.
(Aquila pomarina)
Imali smo priliku da ujemo

najnovija saznanja o biologiji i
Meunarodna
konferencija o
20
ekologiji ove ugroene grabljivice,

kao i da aktivno uestvujemo u
stvaranju Meunarodnog akcionog
plana.
Organizatori konferencije bili
su: Regionalna agencija za zatitu
ivotne sredine okruga Sibiu, Asocijacija za zatitu ptica i prirode
Milvus Group i Rumunsko ornitoloko drutvo - BirdLife Rumunija.
Milan Rui
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Prvi
AVKOGRAD
u Srbiji
avke (Corvus monedula)
brojno se gnezde u
dupljama starog drvea u
parku banje ,,Rusanda.
No, pre nekoliko godina, neka
od glavnih stabala koja su
posedovala na desetine
pogodnih gnezdeih nia,
poseena su jer su bila ,,pretnja za prolaznike.
NAKON toga, primetili smo
da avke oajniki pokuavaju da
zauzmu kutije postavljene za
gneenje obinih i sivih vetruki. U borbama sa grabljivicama
retko budu uspene, a i kutije namenjene za vetruke previe su
otvorene.
Odluili smo da avkama

pruimo nove domove. Izgradili smo prvi avkograd u
Srbiji, a kutije su pravili
uesnici volonterskog kampa
u aku. Ukupno deset kutija
ofarbano je u pet boja.
Ova neobina naseobina
za ptice postavljena je na staro
stablo jasena, u septembru ove
godine. Ve prilikom posta vljanja avke su poele da vre
inspekciju novih stanova.
Cilj nam je bio i da privuemo to veu panju gostiju
banje i metana kako bismo
zadobili njihovu pomo za budue zatitarske projekte.
avkograd je u oktobru
dobio i svoju informativnu tablu, a u planu nam je da ova
znanja i iskustva primenimo i
na drugim lokalitetima.
Milan Rui
Parada u ~ast
Foto: Silvija imonik Parada
`dralova
Optina Novi Beej, kao projektni partner u okviru IPA Programa prekogranine saradnje MaarskaSrbija u projektu
,,Otkrivanje naeg zaboravljenog kulturnog i prirodnog
naslea u pograninom regionu Srbije i Maarske, u
Novom Beeju i Specijalnom rezervatu prirode Slano
Kopovo, 2. novembra 2013. organizovala je Festival dralova
prepodnevnim asovima uesnici i posetioci prevezeni su do
Slanog Kopova, da bi
zatim, od 15 do 17 asova, Karneval dralova, predvoen maskotom
Slanog Kopova, proetao ulicama
Novog Beeja, gde su skoro svi
uesnici povorke bili maskirani u
ptice. U nastavku programa otvorena je izloba fotografija sa prethodno organizovanog foto-safarija
sa Slanog Kopova.
Izlagai su bili: Novica Blain,

Milan Markovi, Mladen Mitrinovi, Dmitar Tatalovi, Sran Miliev, Dejan Miloradov, Vlada
Marinkovi, Katarina Paunovi,
Goran Doboanov, Mirjana Dobrosavljev, Sneana Luki, Goran
Dumitrov, Geza Farka, Lazar
Lazi, Miroslav Vujii, Jan Valo,
Petar Lazovi, Saa Preradovi,
ore Vasiljevi. Pored fotografija,
izloeni su i deji crtei ,,Slano
Kopovo i dralovi, a uenici O
,,Josif Marinkovi, u holu Doma
kulture uredili su kutak u kome je
prikazano Slano Kopovo u malom.
U okviru festivala odrana su predavanja i prezentacije o samom
projektu i Slanom Kopovu, a Joef
Foto: Silvija imonik, dral-crte
Gergelj, predsednik Drutva za zatitu i prouavanje ptica Srbije,

govorio je o migraciji dralova.
Festivalski dan nastavljen je degustacijom novobeejskih delikatesa,
a zavren nastupom folklornih ansambala.
U okviru projekta odrana je
radionica sa decom iz osnovnih
kola sa teritorije Optine Novi
Beej "Zatitimo ptice nae okoline". Deca su pravila hranilice za
ptice koje su postavljene u okolini
vizitorskog centra na Slanom
Kopovu, a odreen broj hranilica
uenici su poneli za svoje kole.
Deca su imala priliku da posmatraju
i broje ptice na jezeru. Prstenovaka
sekcija je funkcionisala u okviru
eko-biolokog kampa koji je odran
u julu.
Silvija imonik
21
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Ponovna akcija popisa gnezdeih parova stepskog

sokola u Vojvodini
Stepski soko na
ivici opstanka
Ornitolokim argonom reeno, proletelo je pet godina od kada je
Drutvo za zatitu i prouavanje ptica Srbije popisalo parove stepskog sokola Falco cherrug u Srbiji. Tokom proteklih godina, mnogi
posmatrai i ljubitelji ptica, ali i inostrani strunjaci za ovu vrstu,
pitali su se kakva je trenutna brojnost i rasprostranjenje stepskog
sokola u Srbiji. U vie navrata, ornitoloka javnost izrazila je prilinu zabrinutost za brojno stanje nae populacije, s obzirom na to
da se stepski soko sve ree posmatrao, ak i na podrujima i lokalitetima na kojima se u bliskoj prolosti redovno gnezdio. Zabrinutost
je bila opravdana jer, izmeu ostalog, nije postojao ni monitoring
platformi za gneenja postavljenih tokom zatitarskog projekta
2007. i 2008. zbog ega je ostalo nepoznato da li su sokolovi prihvatili ono to smo im ponudili
ve nas je ovo na neki nain
nagnalo i motivisalo da pokuamo da ponovo organizujemo popis i sagledamo
sadanje stanje ove retke i globalno
ugroene grabljivice kod nas. Obratili
smo se kolegama iz Maarske za
pomo. Zahvaljujui Maau Promeru, jednom od najboljih poznavalaca
ove vrste na svetu i neprofitnoj organizaciji Revir iz Budimpete, obe z be ena su sredstva za realizaciju
Foto: Itvan Ham
Stepski soko na ivici opstanka
22
ovogodinjeg popisa parova. U narednih nekoliko dana po dobijanju sredstava, oformljena je grupa od 19
iskusnih popisivaa, lanova naeg
Drutva podeljenih u 15 timova. Iz
ranijih iskustava poznato je da se stepski soko u Srbiji gnezdi gotovo
iskljuivo na visokonaponskim dalekovodima (110, 240 i 400 kV) u gnezdima gavrana Corvus corax i sive
vrane Corvus cornix, usled ega je
ceo projekat bio usmeren na obilazak
Foto: Draenko Rajkovi
U potrazi za stepskim sokolovima
trasa dalekovoda na itavom podruju

Vojvodine. Nakon uvodnih tehnikih
priprema, sa malim zakanjenjem,
krajem maja popis je krenuo. Prebrojavanje usamljenih (nesparenih ili rasparenih) odraslih ptica, aktivnih
gnezda i mladunaca u njima trajalo je
do 25. juna 2013. Osim stepskih sokolova, popisivai su kontrolisali prethodno postavljene drvene platforme
i popisivali i druge ptice grabljivice
du dalekovodnih trasa.
Na kraju popisa moemo rei da
smo ostvarili postavljene ciljeve: stepski sokolovi su uspeno popisani na
teritoriji Vojvodine i postavljen je
satelitski odailja na mladu sokolicu
nazvanu Vida. Naalost, sokolica nije
dugo poivela i nakon priblino tri
nedelje letenja i istraivanja teritorije
u neposrednoj blizini gnezda, uginula
je iz jo neutvrenih razloga. S druge
strane, zavretak rada na terenu i
obrada prikupljenih podataka pokazali su poraavajue podatke koji se
tiu brojnosti gnezdeih parova.
Naime, u poreenju sa prethodnim
Foto: David Grabovac
Mladunci spremni za prvi let
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Ve{ta~ko gnezdo
za stepskog sokola
Panonska ravnica, stanite

stepskog sokola
popisom iz 2007/08. godine brojnost

parova opala je za priblino 50% (uz
deliminu ogradu koja je u vezi sa razliitim metodama popisa u navedene
dve godine). Ovogodinjim cenzusom
na podruju Vojvodine ukupno je
pronaeno 17 gnezdeih parova sa
mladuncima. Naalost u Sremu jednom od ranijih najznaajnijih podruja gneenja, nije pronaen nijedan
aktivan par. Razlozi ove pojave se jo
uvek utvruju, ali nesumnjivo da je za
ovakvo drastino smanjenje odgovoran ovek i njegove aktivnosti. Svi
prikupljeni podaci tokom cenzusa,
kao i na osnovu iskustva popisivaa,
pokazuju da se na teritoriji Srbije u
savremenom periodu gnezdi manje od
25 parova stepskih sokolova.
Foto: Itvan Ham, enka u gnezdu
Foto: Itvan Ham, Sokolii u gnezdu
enka stepskog sokola (Falco cherrug) u gnezdu je leala na tek izleenim mladima.
Fotografija je nainjena fiksiranim foto-aparatom na dva metra od gnezda i daljinskim okidaem u rano ujutro
vo vetako gnezdo, prvo u Srbiji, je napravljeno u februaru

1982. godine. Formirano je na zemlji od suvih granica koje
su povezivane pocinkovanom icom i postavljeno je komadiima vunenog tapisona. Kompaktno gnezdo je odvueno
na drvo i postavljeno je u vrnom delu bora uz stablo. Stepski sokolovi im
su se vratili odmah su ga zauzeli. Ideja (razlog postavljanja) je bila da se
sprei sukob sokolova sa, na tom mestu stalno gnezdeim parom gavranova. To je lokalitet Flamunda (Stari borovi) na Deliblatskoj peari na
koji se svake godine vraao par sokolova, preotimao i zauzimao stara
gnezda gavranova.
Poto te godine nije bilo starih gnezda (samo jedno u kome su nameravali da se gnezde gavranovi) odluio sam se za izgradnju vetakog
gnezda za stepske sokolove i postavio ga na drvo gde se, ve pre nekoliko
godina gnezdio jedan par. Kao to sam ve rekao odmah su ga prihvatili,
ostavili gavranove na miru i izveli potomstvo.
Itvan Ham
EBCC i I W C
sastanak
Popis stepskih sokolova u Sremu
Kako smo za naredni period dobili materijalna sredstva od Rufford

fondacije i pomo u vidu dugogodinjeg iskustva inostranih strunjaka,
planiramo da nastavimo monitoring
stepskih sokolova i posebno se posvetimo zatiti svakog od malobrojnih
pojedinanih preostalih gnezdeih
parova.
Draenko Rajkovi
U PERIODU izmeu 17. i 21. septe mbra 2013. u Kluu-Napoka (Rumuni ja) odrana je 19. meunarodna
konferencija Evropskog saveta za cenzuse ptica (European Bird Census Council EBCC), na kojoj su prisustvovali i
nacionalni koordinatori Meunarodnog
popisa ptica vodenih stanita (International Waterbird Census IWC) iz Evrope i zapadne Azije.
Na konferenciji je predstavljeno
mnogo visokokvalitetnih prezentacija i
razgovora o evropskim pticama, ukljuujui problematiku vezanu za monitoring,
metodologije, atlase, indikatore, obine
vrste, ptice poljoprivrednih stanita,

planinske ptice i dve sesije o pticama vodenih stanita. Poseenost je bila izuzetno
visoka, a na skupu je uestvovalo 37 IWC
nacionalnih koordinatora ili njihovi predstavnici. Srbiju (DZPPS) je zastupao
Marko iban kao nacionalni koordinator
IWC-a u Srbiji. Nakon zavretka konferencije, jedan dan bio je posveen IWC
problematici.
Radionica koju su organizovali Wetlands International i Waterbird Monitoring Partnership, ukljuivala je diskusije
o davanju podataka, unapreivanju meunarodne saradnje, ojaavanju monitoringa
seobenih puteva, kao i informacije o skoranjim stratekim i tehnikim unapreenjima u okvirima organizacije IWC-a.
Marko iban
23
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
Foto: Nenad Spremo, kop peska nedaleko od Prigrevice
Bezbedno
gne`|enje
2000 parova
LASTA BREGUNICA
kod Prigrevice
OETKOM maja 2013. na

privatnom kopu peska kod
Prigrevice formirala se kolonija lasta
bregunica koja je brojala 650 parova.
S obzirom da je u to vreme visok vodostaj na rekama poplavio strme obale
i onemoguio gneenje ovih vrsta
lasta koje su usko vezane za takva
mesta, upravo ovaj kop omoguio im
je da bezbedno nastave gneenje.
Zahvaljujui razumevanju direktora firme Dimi komerc iz Prigrevice, radnici su obustavili kopanje i
odnoenje peska na mestu gde su
poele da se gnezde laste bregunice i
na taj nain spasili ovu koloniju strogo
zatiene vrste ptice. Povoljne uslove
prepoznale su i druge bregunice koje
su u meuvremenu dolazile u koloniju i tako je krajem jula broj parova
bregunica porastao na 2000. Ovo je

pozitivan primer koji pokazuje kako
moe da se nae reenje koje ini
odrivim i potrebe oveka i potrebe
ptica.
Nenad Spremo
Urednik e-mail:
Festival ekoturizma
Rusanda 2013.
DZPPS je u saradnji sa banjom "Rusanda" i Mesnom zajednicom Melenci, 6. oktobra 2013. organizovalo i uspeno odralo prvi Festival ekoturizma i
zatite prirode Rusanda 2013. Festival je organizovan tokom trajanja Evropskog vikenda posmatranja
ptica, kao deo projekta Improving the bird conservation status of three IBAs in Serbia: Slano
Kopovo, Rusanda and Okanj Lakes, koji sprovodi
DZPPS, a podrava fondacija Euro Natur iz Nemake.
U prepodnevnim asovima, vie od 50 uesnika
uivalo je na izletu oko jezera Rusanda, gde su posmatrali mnotvo vrsta i jedinki ptica. Usledilo je sveano
otvaranje Festivala.
Govorili su dr Ivan Bonjak, gradonaelnik Zrenjanina i dr Slobodan Puzovi, pokrajinski sekretar.
Gradonaelnik je pozdravio skup, izmeu ostalog
rekavi: Svima vama elim da radimo po savesti za
zajedniku budunost. Zahvaljujem to ste doli u ve-
likom broju i to ste do sada uloili ogromnu energiju

u istraivanju i zatiti Rusande.
Slobodan Puzovi je naglasio: elim da ovaj
festival postane tradicionalan, pre svega zato to na
Sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zatitu ivotne sredine vodi proces zatite ovog prostora. Nadam
se da e se ta procedura zavriti do kraja godine.
Otvorena je i izloba fotografija ptica autora
Katarine Paunovi i Danila ekovia, a posetioci su
nakon toga mogli da sluaju predavanja o zatienim
prirodnim dobrima, mogunostima za razvoj ekoturizma i ostalim srodnim temama.
U sklopu Festivala, na platou ispred banjskog
restorana, svoje proizvode su izloili lokalni proizvoai hrane, pia i suvenira, a uestvovalo je i nekoliko "zelenih" organizacija i kompanija koje se bave
uslugama na polju zatite ivotne sredine.
Milan Rui
24
Wftuj!jj!ssfqpsub{f
A kt ivn i za p r ir od u
Po drugi put
na
Suvoj Moravi
NA LOKALITETU Suva
Morava u aku od 5. do 20. avgusta 2013. odran je Drugi
meunarodni volonterski kamp
,,Working For Nature. Cilj
kampa ostao je podizanje ekoloke svesti i upoznavanje lokalnog stanovnitva sa znaajem
Suve Morave.
Aktivni volonteri (13 uesnika iz sedam zemalja) uklanjali su divlje deponije, invazivne
vrste biljaka, pravili i postavljali
kuice za ptice i time dali primer
lokalnom stanovnitvu kako da
se ouva Suva Morava.
Lokalni mediji zduno su
izvetavali o samoj akciji i uspesima volontera, posebno o krenju velikog dela obale zahvaene
neinvazivnom falopijom, amerikim jasenom i bagremom, a
panju je privuklo i uklanjanje
nekoliko divljih deponija. Kamp
su organizovali Drutvo za zatitu i prouavanje ptica Srbije,
Gradska uprava aka (glavni
finansijer), O Vuk Karadi
(smetaj) i preduzea Moka i
Bora d.o.o.
Slobodan Kneevi
[ a n sa z a k u k u v i j e
u Ba~koj Topoli i
M a l om I | o { u
Foto: Tot Atila, postavljanje gnezda
Ornitoloka sekcija bako-topolskog Ekolokog drutva Arkus zapoela je projekat zatite kukuvija na teritoriji optina Baka Topola i
Mali Io 2008. godine. Zadatak je da se u ovim optinama proceni
brojno stanje kukuvija i da se planiranim aktivnostima one sauvaju.
Projektom su obuhvaena i oblinja sela i salai u komijskim optinama, Subotica i Senta.
RVI korak bio je procena
stanita kukuvija na teritoriji koju obuhvata projekat, nakon ega je izraena
strategija zatite ove vrste. Prvo su na
redu bile crkve (pravoslavne, katolike i protestantske), salai i dvorita
veih gazdinstava. Na ovim mestima
istraivana je brojnost i prisutnost, s
obzirom da su u srednjoj Bakoj takva
mesta najprivlanija kukuvijama i
predstavljaju potencijalna stanita za
njihovo gneenje. Primetili smo da
su poluotvorena mesta pogodna i za
reprodukciju slepih mieva.
U akcijama zatite, od poetka

projekta do danas je postavljeno trinaest kutija idealnih za gneenje
kukuvija (Baka Topola, Baja, Novo Orahovo, Gunaro, Mali Io,
antavir, Tornjo). Kutije su uglavnom postavljene na crkvenim tavanima, na salaima, u ambarima i na
tavanima zgrada koje se nalaze u
sklopu gazdinstava.
Projekat se ne bavi iskljuivo zatitom kukuvija, ve se procenjuje i
brojnost jo jedne vrste koja se moe
nai na ovim mestima i u okolini
Foto: Joef ihelnik , Crkva Sv. Dimitrija
kukumavka. Na terenu ne izostaje ni

procena brojnog stanja sove utine i na
naoj teritoriji retkog uka. Ove ptice
prstenuju se kada ima mogunosti za
to (mladunci).
Mesta koje obuhvata ovaj projekat obilaze se jednom godinje radi
osveavanja i prikupljanja novih podataka.
Joef ihelnik
25
Psojupmptlj!bbtftvbsj
Frederik Drugi Hoentaufen
O ranoj ornitologiji
i jednom pupku
Kad sam u krcatom avionu za Palermo izvadio svoju knjigu za put,

presavio sam korice da se ne vidi gola ena na naslovnoj strani.
Sakrio sam i naslov ,,Rubin u njenom pupku. Iako sad mislite da
je re o petparakom, bulevarskom romanu nije, to je istorijska
drama iz pera ne beznaajnog pisca Barija Ansvorta (Laguna,
2008), zabavna skoro kao kriminalistiki roman. Da bi se razumelo
zato sam izabrao ba tu knjigu za put na Siciliju, treba rei da se
radnja deava u Palermu XII veka, a da glavni junak, ve u prvoj
glavi, polazi u nabavku malih belih aplji Egretta garzetta za
dvorsku menaeriju normanskog kralja Ruera Drugog od Sicilije.
U stvari, aplje su bile namenjene dvorskom lovu sa sokolima.
a jednom ranijem putovanju
nosio sam knjigu istog anra
,,Soko od Palerma Marije
Bordin (Laguna, 2008), o
nasledniku sicilijanskog kraljevskog
prestola, caru Frederiku ili Fridrihu
Drugom Hoentaufenu (11941250).
On je bio sin kerke Ruera Drugog i
jedan od najmarkantnijih vladara svog
vremena. Posle silnih vojnih uspeha
nazvali su ga Stupor Mundi (Svetsko
udo). Eto takvim izborom lake lektire
pokuavao sam da se prebacim u srednjovekovnu atmosferu i oslobodim se
slika Sicilije iz ,,Kuma, ,,inema
Paradizo i ,,Geparda.
Sve to zato to je taj car Frederik

(Fredericus, Federico, Fridrich), ako
niste znali, pisac prvog ornitolokog
dela, najranije knjige specijalno o pticama, i napisao ju je neto pre 1248.
Knjiga se zove ,,O vetini lova pomou
ptica (De Arte Venandi cum Avibus),
ali je mnogo vie od sokolarskog prirunika, jer se bavi i pticama uopte, ne
samo na osnovi prethodnih izvora, ve
i sopstvenih posmatranja i eksperimentisanja. Frederik je znao Aristotelove
zooloke rasprave ( -
Ilustracija iz De arte vennandi:

formacija jata dralova
26
), verovatno u latinskoj verziji (Historia Animalium), jer je grki nauio

tek docnije. Takoe je imao i De Scientia Venandi per Aves, arapski udbenik
sokolarstva od Hunaina (Moamina) u
prevodu svog dvorskog filozofa Teodora iz Antiohije.
Originalni rukopis je izgubljen, ali
sauvano je nekoliko iluminiranih prepisa, od kojih se najstariji, ali nekompletan, uva u Vatikanskoj biblioteci.
Nadao sam se da u bar neki od prepisa
nai u Palermu, ali uzalud. Simpatini
univerzitetski Zooloki muzej ,,Pjetro
Doderlajn iz XIX veka nema ih, a
lokalni Zooloki fakultet u svojoj biblioteci nema ni moderne tampane
prevode, iako tamo rade ak dva ornitologa (na fakultetima u Beogradu i
Novom Sadu nema ni jednog ni drugog, ni rukopisa, ni ornitologa). Novi
tampani prevod na italijanski jezik

sokolari
Frederik Drugi, fasada

Kraljevskog dvora u Napulju
(Larte di cacciare con gli uccelli,

RomaBari: Laterza 2000) naao sam
jedino u biblioteci palermitanskog
Filolokog fakulteta. Ustvari, ornitoloko delo cara Frederika Drugog ostalo je do danas nekako skrajnuto,
preutano, kao kozje ui jednog drugog
cara. Tome je moda doprinela
vievekovna papska zabrana objavljivanja i korienja bilo ega to je on
napisao. Naime, Frederik Drugi, ne
samo da je bio vladar svetog Rimskog
carstva i kralj Sicilije, nego je enidbom
nasledio i tron Jerusalimskog kraljevstva. To je ve bilo dovoljno da bude
as politiki trn u oku, as neposredni
ratni neprijatelj nekolikih papa. A budui jak, uticajan, nesavitljiv i nepokolebljiv, zaradio je ne samo da ga
Katolika crkva zauvek prokune i

ptice vodenih stanita
Psojupmptlj!bbtftvbsj
koje se sele u ureenim formacijama
zauzimaju mesto prema drutvenoj hijerarhiji, jer je lino posmatrao kako se
dralovi u letu smenjuju na elu jata.
Ptice je sjajno klasifikovao prema
stanitima i nainu korienja stanita,
prema izboru hrane i nainu njenog
pribavljanja, prema dnevno/ nonoj aktivnosti, tipu seobe i anatomiji. Uz to je
dao i zadivljujue tane opise ptijeg
leta, perja i mitarenja, razmotrio je
rokove i pravce seobe, udaljenosti, meteoroloke uslovljenosti. Posvetio je
posebna poglavlja parenju, gnezdima,
jajima i njihovom broju, duini inkubacije, mladuncima, roditeljskom staranju. Nita nije propustio.
anatemie, nego i zvanino proglasi za

jeretika i bezbonika, odnosno ekskomunicira, i to dva puta. To, praktino
znai da njegova knjiga nije vekovima
imala nikakav uticaj na razvoj ornitologije, pogotovo meu prirodnjacima
pod okriljem crkve, koji su se drali
samo Aristotela i Plinija.
Frederik je detaljno opisao anatomiju ptica, izmeu ostalog i ptije

bubrege i ispravio Aristotela koji je mislio da ptice nemaju takve organe. Uzdao
se najvie u svoja zapaanja, a eksperimentisao je prouavajui razvie ptica,
pa je izlagao jaja suncu, da utvrdi da li
je ta toplota dovoljna za izleganje ptia.
Prouavao je i njuh ptica tako to je
pokrivao oi leinarima, kako bi video
da li su u stanju po mirisu da nau hranu.
Prvi tom knjige De Arte Venandi

cum Avibus daje opti uvod u ornitologiju, koji zadivljuje ne samo preciznou, naroito ako se uporedi sa
klasinim prirodnjakim autoritetima,
nego i kompletnou. Tu nita nije izostavljeno, kao da je pisano u moderno
doba. Prema Aristotelu autor je kritian
i demantuje njegovu tvrdnju da ptice
Poglavlje o letu ptica je opirno i

precizno napisano i po miljenju Majkla
Voltersa (A Concise History of Ornithology, 2003), ostalo je neprevazieno
do Konrada Lorenca, 1933. Sve do kraja XVIII veka, do pojave prvih istoriografa ornitologije najdera i Merema,
za Frederikovo delo praktino se nije ni
znalo meu prouavaocima ptica, iako
Grob Frederika Drugog Hoentaufena,

Palermo, 10. septembar 2013.
Soko iz Palerma, Falco peregrinus,

Zooloki muzej ,,Pjetro Doderlajn,
Palermo, 11. septembar 2013.
je rukopis tampan prvi put 1596. (Augsburg: Velser). teta, da je bilo drukije, ornitologija ne bi vekovima
tapkala u mraku.
Drugi tom bavi se posebno sokolovima i sokolarstvom. Frederik detaljno opisuje nekoliko vrsta sokolova:
severnog Girofalco, sivog Peregrinus,
stepskog Sacer i krkog Lanerius. Dalje
slede podrobna uputstva za obuavanje
i negovanje sokolova, ukljuujui i
leenje (i psihiko i somatsko). Daju se
i norme ishrane, po koliini i kvalitetu.
Zanimljivo je da se naglaava da, ako
se umesto mesa daju sve sir ili urda
oni ne smeju da budu soljeni.
Jedno poslepodne, po maestralu
koji je malo raistio zaguljivost
vlanog i sparnog Palerma, uputio sam
se u Katedralu, da se poklonim seni tog
prvog velikog ornitologa, cara Frederika Drugog. Njegov masivni porfirni
romaniki sarkofag u prvoj kapeli
desnog broda, podupiru dva para reljefnih lavova sa upletenim repovima.
Postavljen je ispod baldahina koji stoji
na est tankih porfirnih stubova. Neko
je ispred groba ostavio dva buketa sveeg cvea. U istoj kapeli, ali iza Frederikovog, nalazi se sarkofag kralja Ruera
Drugog, pod arenim baldahinom sa
saracenskim zlatnim intarzijama.
A ,,gola enska sa naslovne strane putne knjige je reprodukcija jednog
od najpoznatijih i najerotinijih aktova,
uvene Engrove Velike odaliske (1814)
iz Luvra, na kojoj se zapravo ne vidi nita, ak ni pupak.
Zooloki muzej ,,Pjetro Doderlajn, Palermo, 11. septembar 2013.
Voislav Vasi
27
Qsjlb{j
NOVA KNJIGA POSVE]ENA PTICAMA NA[EG REGIONA
Ptice \erdapa
Bratislav Gruba, Zoran Milovanovi i Milenko ekler (2013): Ptice erdapa The Birds
of Djerdap. JP Nacionalni park erdap, Zavod za zatitu prirode Srbije i Veterinarski
specijalistiki institut Kraljevo, Donji Milanovac, pp 257. ISBN 978-86-6189-041-3
Ornitologiji u Srbiji definitivno je krenulo, bar sudei po broju

izdanja koja se objavljuju u poslednje vreme. Gotovo da ne proe
godina, a da nam na radnom stolu ne osvane nova studija ili
knjiga posveena pticama nekog regiona Srbije. Moda, ak ima
i onih koje to pomalo nervira, pogotovo ako se ne ispune njihova
prikrivena oekivanja, ali mene uvek iznova obraduje i ubedi
da naa ornitologija ima potencijala da napreduje.
Foto: Blaimir Obradovi, poetak erdapske klisure
ticajem okolnosti, bio sam

upoznat s tokom rada na
rukopisu knjige Ptice erdapa, koja je pred nama i
znam faze i izazove kroz koje je prolazila. Ni sam nisam mogao naslutiti,
pratei razliite konceptualne stavove,
u ta e se izroditi. Na kraju, dobili
smo knjigu kakva je, izgleda, jedino i
mogla da nastane u tim okolnostima.
U njoj je od svega pomalo.
Knjiga Ptice erdapa ve samo

na prvi pogled, ali i u ruci, ostavlja
impresivan utisak. Veliki format, tvrd
povez i ukrasni kartonski omot-futrola, sjajne korice, veliki broj listova
vee gramae, ine da se prvi susret s
knjigom, ak i u fizikom smislu doivi kao neto obimno i teko.
28
Drugi, detaljniji pogled otkrie

da je to, ustvari, popularno izdanje sa
elementima vodia za ptice, namenjeno turistima i ljubiteljima prirode
koji poseuju erdap. Knjiga tei da
bude vodi za ljubitelje prirode i posmatrae ptica i da im pomogne u
odreivanju i pronalaenju pojedinih
vrsta na terenu. Zbog toga, pomalo
udi skupoceni omot i format knjige
koji su vie namenjeni za biblioteke i
nauna, struna, enciklopedijska dela,
nego za tivo predvieno da se nosi na
teren radi konsultovanja gde i kada
koju vrstu traiti i kako je prepoznati.
Knjiga je, verovatno po elji nekog od
izdavaa, skrojena pre svega da
bude lep suvenir, koji posetioci
erdapa mogu poneti kui kao uspomenu.
Osim oite dileme koja je, izgleda, tinjala do tampe kome je

knjiga namenjena i ta toj ciljnoj
grupi treba da prui i u kom formatu
javljala se i druga dilema vezana za
podruje koje tretira i njen naziv. Iako
se knjiga zove kratko Ptice erdapa,
u njoj se moe nai dosta informacija
o pojedinim vrstama ptica i njihovoj
rasprostranjenosti i u susednoj Negotinskoj krajini, sve do ua Timoka
i granice sa Bugarskom, a pomalo i u
iroj zoni Pomoravlja. To, svakako,
itaocima ednim znanja i novih informacija nee smetati, ali upuuje na
dilemu autora da definiu prostor istraivanja i sam pojam erdap.
Zbog toga na samom poetku uvoda
konstatuju da je, ustvari, re o Pticama erdapa i susednih podruja.
Da stvar bude jo komplikovanija za autore i izdavae, knjiga formalno i nije nastala kao elja da se
napravi sveobuhvatna analiza faune
ptica erdapa, uz korienje sve postojee literaturne grae, muzejskih
zbirki i drugih dostupnih izvora, iako
naslov usmerava upravo na to, ve je
ona jedan od produkata dvogodinjeg
projekta (20102011) izdavaa pod
nazivom Istraivanje stanja i zatita
prioritetnih vrsta ptica na podruju
Nacionalnog parka erdap, koji je
finansiralo tadanje Ministarstvo ivotne sredine, rudarstva i prostornog
planiranja.
Zbog toga su u knjizi obraene
svega 174 vrste ptica, iskljuivo
one koje su zabeleene u dve godine
istraivanja. Ostaje al za jo oko 100
vrsta ptica koje su registrovane na
irem podruju erdapa pre 2010. godine, a nisu obuhvaene knjigom i
zato bi ispravnije bilo da je u naslovu
jasno naveden period na koji se knjiga
odnosi, ime bi se razreila dilema o
Qsjlb{j
260 stranica A4 formata praktino
nema nijedne karte rasprostranjenja
neke vrste, a pogotovo nema datuma
konkretnih posmatranja, a za mnoge
vrste ni aktuelnih procena brojnosti
parova na gneenju. ini se da je
nepotrebno u drugom delu knjige, ak
na 13 strana, data tabela sa popisom
vrsta ptica zabeleenim za dve godine
istraivanja, sa migratornim statusom
i nacionalnim i meunarodnim statusom zatite, jer su sve te informacije
ve prezentovane u prethodnom delu
knjige. Bilo bi korisnije da je u toj
tabeli za svaku vrstu data procena
broja gnezdeih parova, brojnost na
migraciji i posebno, tokom zimovanja, kao i trendovi.
Naslovna strana knjige ,,Ptice erdapa
njenom strunom dometu i otvorila

mogunost da ovaj zvuni naslov
ponese neka budua, malo drugaija
monografija, koju eljno iekujem.
U knjizi je prikazano 114 fotografija ptica, oko 110 vrsta, iji je
kvalitet raznolik. Iako autori nisu raspolagali fotografijama svih obraenih vrsta, ipak su pokuali da uz
srpsko-engleski tekst uklope te fotografije, kako bi olakali itaocu da
identifikuje vrstu.
kt zdravstvenog stanja ptica u NP

erdap. U fokusu je utvrivanje
prisustva virusa avijarne influence.
Iako e mnogi strunjaci i poznavaoci
ove problematike sa zanimanjem
proitati navedeni tekst, ipak ostaje
utisak da se ozbiljna i za obinog
turistu, pomalo zastraujua pria,
izneta na naunoj osnovi, ne uklapa u
sladunjavi i oputajui glavni deo
knjige koji prikazuje raznolikost i lepote prirode i ptica.
I opet, kao po pravilu da bude

od svega pomalo, u zavrnom delu
Ptica erdapa nai emo knjigu u
knjizi, zasebno poglavlje, ak zasebnog tima autora, gde je obraena
interesantna i nadasve neobina problematika vezana za veterinarski aspe-
Bez obzira na to, turisti, ljubitelji

prirode i ptica svakako e sa zadovoljstvom prelistavati stranice knjige
Ptice erdapa i nalaziti ono to ih
interesuje. Strunjaci i dobri poznavaoci ptica i prirode moda e biti pomalo razoarani kada utvrde da meu
Upoznat sam sa podacima koje

su autori prikupili tokom svojih kratkih, ali intenzivnih terenskih istraivanja, na osnovu ega je nastala ova
popularna knjiga o pticama i zbog toga izuzetno cenim trud, posebno
prvog autora u radu na podruju erdapa. Imajui u vidu te prikupljene
podatke, s velikim nestrpljenjem
oekujem da u rukama uskoro drim
novu knjigu o pticama ovog istog
podruja, ali s malo drugaijom
,,specifinom teinom, koja bi transparentno, nauno, obradila sve ranije
(istorijske) i nove podatke o pticama ovog jedinstvenog krajolika Srbije, koja bi pruila detaljne karte
rasprostranjenja posebno znaajnih
vrsta i procene brojnosti u razliitim
godinjim periodima, kao i trendove
u prostoru i vremenu, uz predloge
aktivnih mera zatite i unapreenja
populacija.
Do te nove prilike kada emo se
radovati novoj knjizi o pticama erdapa, ostaje nam da se iznova, takoe s
radou, vraamo ovoj, koja nam je
pri ruci, na radnom stolu ili na polici.
Priroda i ptice erdapa su nacionalno
i meunarodno blago i zbog toga treba da budemo zahvalni svima onima
koji ih slave i promoviu njihovo ouvanje i zatitu. Knjiga Ptice erdapa
upravo ima tu misiju i zbog toga joj
elim puno italaca, a Nacionalnom
parku erdap puno novih dobronamernih posetilaca.
Slobodan Puzovi
29
Qsjlb{j
NOVA KNJIGA:
Kalendar o pticama
(Madrnaptr)
Pred ornitolokom javnou odnedavno se nala nova knjiga o
prirodi i pticama Madrnaptr (Kalendar ptica), zahvalujui autoru Joefu Gergelu, istaknutom ornitologu i novinaru iz Sente.
Knjiga je publikovana 2013. uz finansijsku podrku Fonda Betlen
Gabor (Bethlen Gbor Alap) iz Maarske, a ujedno je jubilarno,
150. izdanje izdavaa letjel Knyvek iz Subotice. Kao suizdava
javla se Drutvo za zatitu i prouavanje ptica Srbije
iedecenijska novinarska i
fotoreporterska aktivnost
Joefa Gergela u dnevnom
listu Maar So (Magyar
Sz) urodila je plodom vie stotina
popularno-obrazovnih lanaka o najaktuelnijim deavanjima i pojavama
u prirodi i svetu ptica. Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih,
meni, tada osnovnokolcu, jedini razlog za nabavku tog lista bio je dodatak/ prilog Duga (Szivrvny), u
kojem je autor vodio rubriku ,,Kalendar o pticama (Madrnaptr). Bilo
je pravo zadovolstvo itati o pticama,
interesantnim navikama, zanimlivim
posmatranjima retkih vrsta, mistinim
priama o seobi, ali isto tako i o aktivnostima sa kampa na obali Ludakog jezera, koji je tada bio jedini
organizovani prstenovaki kamp u
Vojvodini. Naravno, i dan-danas
objavluju se njegova saoptenja napisana istim entuzijazmom i lubavlju
prema pticama i prirodi. Uzevi u
obzir naziv rubrike, moe se naslutiti
da je knjiga zapravo mali rezime pojedinih napisa nastalih u proteklih 25
godina bavljenja novinarstvom.
Ova kvalitetno izraena knjiga,

tvrdih korica, sa 144 stranice, prigodnog, osrednjeg formata, jednostavnog dizajna, dragoceni je kola
pria, iseaka iz svakodnevnog ivota
ptica. Te kratke, itke, emotivno i u
popularnom stilu napisane zabeleke,
sloene su u pet tematski odvojenih
delova:
30
1. Zanimlive ptice,
zanimlivosti o pticama;
2. Ptice nae okoline;
3. Selice nebeskih puteva;
4. Na vodama Vojvodine;
5. Zatita prirode i ptica.
Iako je tekst napisan na maarskom jeziku, vrhunske fotografije
koje krase skoro svaku stranicu esto
zamenjuju rei i vizuelnom pojavom priaju istu priu. Osim Joefa
Gergela, kao autor fotografija pojavluje se i Atila Agoton, takoe
poznati ornitolog. Primeuje se da od
ukupno 96 fotografija (ne raunajui
dve fotografije na koricama), skoro
treina odtampana je u crno-belom
koloritu. No, ne mislei da razlog
tome lei u nameri autora, ve vie u
ogranienim sredstvima, mora se priznati da je nainjen prilino dobar balans kada je re o predstavlenim
vrstama ptica. Naime, veina ptica na
tim bezbojnim fotografijama i po
prirodi imaju skromnije boje ili su

manje-vie crno-belo odevene, npr.
labud grbac, liska, crnoglavi galeb...
Meutim, ipak je teta za neke fotografije, pogotovo za one sa retkim
vrstama evropske ornitofaune. Primer
za to je fotografija koja prikazuje
fenotipske razlike izmeu trstenjaka
rogoara i retkog evarskog trstenjaka. Sve u svemu, ko poznaje i prati
autorski rad Joefa Gergela, sigurno
e u knjizi prepoznati neka dela sa
raznih izlobi fotografija ili publikovanih u novinama, asopisima, ak i
fotografije koje su dobila prestine
nagrade na domaim i meunarodnim
fotokonkursima. Jo veu vrednost
ovoj knjizi daju premijerne fotografije, koje itaoci moda jo nisu
imali mogunost da vide u zvaninoj
objavi.
Na kraju, autor je u svom delu
uspeo da spoji staro i novo, nekada i
trenutno aktuelno, istorijsko i savremeno, prie i slike...
Svakako je korisno imati ovu
knjigu, jer prilikom svakog itanja zapaa se novi detal, novo saznanje o
pticama i prirodi, i to kroz oko i objektiv priznatog fotoreportera i lubitela
prirode. Ostaje nada da e se u to
skorije vreme pojaviti knjiga prevedena na srpski jezik, pa da i ira
javnost uiva u njoj, ne samo gledajui fotografije.
Lorand Vig
Urednik e-mail:
Qsjlb{j
KNJIGA:
Slano Kopovo
Vig, L., urekovi-Tei, O.,

Mari, B., Stojanovi, T., Puzovi, S., Stojni, N., Kneev, N.,
Lazi, L. & Stojanovi, V.
(2012): Slano kopovo. Edicija
,,Ramsarska podruja Vojvodine, knjiga br. 3. Pokrajinski
sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zatitu ivotne sredine, Novi Sad. pp. 168. ISBN
978-86-912465-7-0
Evo i tree knjige o predelima vodenih stanita Vojvodine koji ispunjavaju kriterijume Ramsarske konvencije. Knjiga o Slanom Kopovu izala je po modelu prethodne, o Obedskoj bari. Potpisala ju je grupa od
devet autora ispred svojih pokrajinskih institucija. Nema nikakvih naznaka o podeli zadataka meu autorima, pa se ne zna za ta je koji bio
odgovoran. Prvi autor je Lorand Vig, urednik knjige, dok je dr Slobodan
Puzovi peti autor i glavni i odgovorni urednik. Izdava je Pokrajinski
sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zatitu ivotne sredine, u saradnji sa Lovakim udruenjem ,,Novi Beej i Optinom Novi Beej, ali
priroda saradnje na izradi knjige nigde se ne objanjava. Knjiga je promovisana kao monografija, manifestaciono u Novom Sadu i Novom
Beeju, kao ,,kapitalno izdanje (RTV, 14. mart 2013).
o je, ustvari, reprezentativna
knjiga fotografija Geze Far kaa (zaudo nije naveden
meu autorima), uz neto
slika desetoro drugih autora.
Strane na kojima je tekst zauzimaju manje
od 10% knjige, u proseku svaki od devetoro autora napisao je manje od jedne i
po strane teksta. Ima se utisak da je, bez
posledica, moglo da se proe i sa upola
manje teksta. Urednici fotografije su
Geza Farka i ponovo dr Lazar Lazi. I
pored toga, ili ba zato, fotografije su prilino neujednaenog kvaliteta, nestruno
pripremljene i jadno odtampane, a nemaran odnos prema potpisima gotovo da
im oduzima svaku dokumentarnu vrednost. Svejedno, jedino to u knjizi vredi jeste
ba komplet Farkaevih fotografija. Za itaoce Detlia vano je rei da je Farka
uspeo da sakupi fotografije blizu 70 vrsta
ptica, od kojih su neke odline, a najzanimljivije su one sa vrstama koje se ne fotografiu esto (npr. liskonoge na str.
115).
Ono za ta se u prethodnoj knjizi o

Obedskoj bari moglo pomisliti da je
sluajan propust, dizajnerski lo dan ili
nenamerni previd usled urbe, sada

poto je ponovljeno ukazuje na dosledni
nedostatak vetine ureivanja, na medveu uslugu blagonaklonog recenzenta i
aljkavost ak tri lektora (na str. 17 ne razlikuju ni glagole pojati i pojiti). Smeno
je to im autori zahvaljuju na kraju knjige.
Sasvim je nejasno i zato su angaovani
autori kojima je problem da sastave tri
cele reenice (vidi prvi antrfile na str. 9).
Nemarnosti ima na svakom koraku. U
odeljku ,,Straari ravnice, kae se da su
tekunice retke i ugroene ivotinje nastanjene u junim delovima Slanog Kopova, a u antrfileu ,,Sisari na istoj strani
Foto: Katarina Paunovi Slano Kopovo
(19), navodi se da je tekunica prisutna ,,na

severnom delu vie obale Kopova.
Poludela magnetna igla? Jo se kae da su
neophodne mere aktivne zatite te vrste.
Jeste, ali kako je nai?
U tekstu je citiran samo jedan rad, o
jedinstvenoj biljnoj zajednici opisanoj upravo sa Slanog Kopova, ali taj nije uvrten ni u inae skandalozan spisak
literature (25) kojim dominiraju predlozi,
planovi, elaborati, uredbe, studije i drugi
privremeni i interni dokumenti.
Tekstovi su venom preuzeti iz dokumenata kao to su ,,Plan upravljanja
i slini, pa se suvoparnou sudaraju sa
opisima prizora svakog godinjeg doba na
Slanom Kopovu. tavie, u prisustvu takvog elaboratskog stila, sezonske deskripcije deluju sladunjavo, preozareno i
lano-razneeno, kao devojaki slobodni
sastavi. Po ugledu na knjigu o Obedskoj
bari i u knjigu o Slanom Kopovu ubaena
je jedna skaska o dobroj Crnoj vili i blagu
cara Radovana, kao iz Treeg oka. Na
zadnjoj strani korica, smanjena na
veliinu vinjete, data je zanimljiva slika
nepoznatog autora, raena u maniru
naive.
Moda su i ovakve knjige korisne za
snaenje saradnje pokrajinskih autoriteta
sa lokalnim samoupravama i za ojaavanje svake ponaosob. Moda e indirektno od toga da bude bolje pticama i da
e time da se ostvaruju interesi ljubitelja
ptica i prirode. Meutim, ne samo to je
Slano Kopovo zasluilo mnogo bolju knjigu nego i poslenici iz Sekretarijata, Zavoda i Fakulteta bolje rade na zatiti
Slanog Kopova nego to prave knjige o
svom radu.
Voislav Vasi
31
Qsjlb{j
BEOGRAD kroz
prirodu i vreme
Voislav Vasi i Marina Ili (2011):

Beograd kroz prirodu i vreme
Vodi kroz bio-geo-diverzitet
Beograda, Udruenje ,,kola za
opstanak, Beograd, str. 80.
ISBN:978-86-914123-2-6.
Ova nevelika publikacija od 80 strana zamiljena je, kao to joj i podnaslov kae,
kao vodi kroz prirodne vrednosti glavnog grada Srbije. Poglavlja ukljuuju geoloki diverzitet Beograda, opisan npr. kroz rena ostrva ili nalazita fosila; bioloki, opisan kroz znamenite ume i parkove, zatim pojedinana stabla; kroz
nalazita zeljastih vrsta; potom peurke i ivotinje. Knjiica se zavrava sa dva
predloena itinerera za prirodnjako upoznavanje grada. Opremljena je i sa osam
tematskih karata koje ugrubo prikazuju u tekstu pominjane oblasti i lokacije
eke od pominjanih geolokih tvorevina vide
se na svakoj karti grada, poput Ade Ciganlije, dok su druge veini Beograana
sasvim nepoznate. Na primer, pored geolokog profila u Bubanj potoku sam prolazio hiljadu
puta, a da nisam znao da su to najstarije stene na teritoriji grada. Slino je i sa drugim opisanim lokacijama. Interesantno je da su u objekte geolokog
naslea uvrena i zdanja poput Spomenika neznanom junaku (izgraen od crnog jablanikog gabra) ili
zgrade Glavne pote (od granodiorita Boranje ).
Znamenite ume poinju sa Avalom, pa ete iz

kratkog teksta saznati da je nastanjuje 600 vrsta
vaskularnih biljaka, 80 vrsta ptica i 10 vrsta sisara,
dok ptiji svet na Velikom ratnom ostrvu broji 163
vrste. Poglavlje o znamenitom drveu predstavlja pojedinana zatiena stabla (platan pored Konaka
kneza Miloa, tise ispred Saborne crkve, itd).
Meni najzanimljiviji deo poinje od zeljastih biljaka i potom peuraka, pa se nastavlja leptirima,
ribama, abama, pticama i sisarima. Kod ovih prirodnih vrednosti nisu predstavljene lokacije, ve opisana
stanita u kakvim se nalaze, pa ta poglavlja pomalo
lie na klju za identifikaciju.
Znajui nauni ugled autora, nisam se trudio da
traim sitne greke i propuste, tako uobiajene u
mnogim naim izdanjima, ali sam se pitao kako i na
koji nain je ova knjiica upotrebljiva? Pokuao sam
da zamislim njenu upotrebu kao depnog vodia koji
bi korisnik nosio sa sobom, obilazei pominjane
lokalitete i nije mi polo za rukom. Mislim da uspeva da ostvari ulogu informativne broure za listanje
kod kue, koja bi skrenula panju na pojedine sredine,
32
Naslovna strana
vrste, jedinke ili geoloke lokalitete i inspirisala

prirodnjaka-amatera da ih potrai, obie, vidi, proui,
ali mi nedostaju opirnije informacije o tim mestima,
vrstama, i dublje zalaenje u tematiku, koje bi opravdalo noenje knjiice sa sobom, ime je, s moje take
gledita, njena upotrebljivost pomalo suena.
Dragan Simi
J{wvdfop!jj{!oobgubmjob
I{tvan Pele (Pelle)
Qjtub!Cbdj
Dve grupe se, ne videi jedna drugu, prikradaju kroz estar, a onda se iznenaene gotovo sudaraju. Tog davnog aprilskog dana 1964. dogaaj je, gledan
sa strane, mogao da izgleda kao reiran u nekom sitkomu, samo bez onog vetakog cerekanja. ula se iz trske jedino decentna pesma modrovoljke Luscinia svecica. Nju sam tada prvi put uo i nisam odmah znao ta je. Pomiljao
sam na tu vrstu, ali nisam mogao biti siguran, jer je pre tog divnog carskobarskog prolea nikad nisam ni uo ni video. Usmeren prema glasu zagonetne
ptice spustio sam se niz nasip i poeo da se unjam du ruba traka, praen
svojim vrnjakom i vernim kolskim drugom, jednim riokosim, takoe mravim
studentom druge godine biologije. Prikradajui se neujno iza oka
naletesmo na jednog skrivenog crnomanjastog mlaeg oveka s dvogledom i
briima. Iza njega su provirivala dva klinca sa, slinim naim, olupanim trofejnim dvogledima oko vrata. Onaj riokosi kao da je bio roeni brat mog pratioca. Prstom preko usta lik s brkovima me je upozorio da budem tih, a zatim
istim prstom pokazao u trak. Svecika, proaptao je oaravajuu lozinku,
pokazujui mi ugao iz koga se izmeu stabljika video raspevani modrovoljac
kako se njie ispod metlice trske. Napojili smo oi i ui ekskluzivnim susretom
s pticom, kratko se predstavili jedni drugima, i pourili svaki na svoju stranu.
ovek se zvao Itvan Pele i vodio je dva ptiara-poetnika. Ime sam ve tada
odlino znao iz literature i to sam mu rekao, ali niim nije pokazao da je polaskan. Nismo poeli ni da askamo o pticama, niti smo otili na pie. Tog dana
je imalo jo toliko toga da se pronae na Carskoj bari.
tvan Pele (Pelle) je bio

jedan od prvaka ornitolokog amaterizma ondanje Jugoslavije, koji je
pisao lanke o pticama u zagrebako-jugoslovenskom Larusu i nastupao na nacionalnim i meunarodnim naunim
skupovima, ravnopravno sa bioloki obrazovanim ornitolozima. Po profesiji je bio
inenjer tehnologije koji je radio na
odgovornim dunostima u Skrobari tadanjeg zrenjaninskog Industrijsko-poljoprivrednog kombinata Servo Mihalj.
Roen 1931. u Zrenjaninu, u njemu je i
iveo, ali je u Deliblatskoj peari, na
terenu, naprasno umro 19. maja 1990. godine, u sasvim epskom stilu s dvogledom oko vrata, parom krstaa Aquila
heliaca iznad glave i njihovim imenom na
usnama.
Desetak godina posle onog nenamernog susreta u Carskoj bari dobio

sam priliku da ga bolje upoznam na jednoj vrlo uspenoj zajednikoj terenskoj
ekspediciji po junoj Crnoj Gori. Poveo
sam ga da posetimo danas uvena ornitoloka mesta i u tadanjoj dravi jedina
gnezdilita nekih vrsta. Uslov je bio da ne
dira jaja u gnezdima koje budemo nali, a
on se toga pridravao koliko je mogao.
Naime, Pele je imao vrlo kritian stav:
ptica se ne moe smatrati gnezdaricom,

dok joj se ne nae gnezdo, a trajni materijalni dokaz da je gnezdo naeno jeste
sakupljeno leglo i sauvane (izduvane)
ljuske jaja. Bio je zapravo jedan od naih
najveih kolekcionara jaja, oolog kako
oni to vole da kau. Njegova vetina
pronalaenja gnezda bila je zadivljujua.
Na ,,mom, crnogorskom terenu, svako je
gnezdo primeivao pre mene.
Druga velika strast su mu bile rode
Ciconia ciconia. Prstenovao je roda
verovatno vie nego iko, i imao je preko
80 nalaza. Raajski je 1990. objavio da je
Pelle ukupno prstenovao preko 12.000
roda (Larus 41 42: 219220). Ako je ta
cifra tana, za nju je potrebno 30 godina
neprekidno prstenovati proseno 100
legala sa po 4 roia godinje! Rode je
ba voleo (bio je ak ljubomoran na druge
rodadije) i razumevao je te ptice, a bile
su mu i omiljena tema za razgovor. Izneo
mi je zanimljivo socio-ornitoloko zapaanje da se po vojvoanskim selima
rode grupiu u glavnim orovima gde su
bogatija domainstva, a gnezda nema ili
su retka, u sporednijim sokacima gde ive
siroti. Bogati imaju vie i strmije krovove,
vre odake i vee i trajnije kamare
slame, to pauperofobine rode prepoznaju kao bezbednija mesta za gnezda.
Itvan Pele
Tvrdio je i da u bogatijim selima ima vie

roda nego u siromanim. Ubogi Nikolinci
su tu teoriju opovrgavali, ali to je sve bilo
pre ,,elektrifikacije roda.
Pele je (u skladu sa svojim atletiarsko-fudbalerskim imenom) bio snanog,
iako nevelikog rasta. ilav i otporan na
terenske napore i neudobnosti, a tih i
skroman bio je terenski ortak kakav se
samo poeleti moe, posebno u vreme
kada se po terenu ilo peke mnogo vie
nego danas, a sva se oprema, voda i provijant nosila na leima. Bio je crnokos i
izrazito tamnoput sa neobinim svetlim
oima. Govorio je tiho, ne i sporo, ali uz
pauze, kao da okleva ili dobro promilja
ta e da kae. Ozbiljnom, nenametljivom
i zatvorenom, zakopanom, trebalo mu je
dugo da otkopa poneko dugme, a tada bi
postajao zanimljiv i bogat sagovornik.
Tako sam od njega uo neke vrlo slikovite
maarske izraze. Kada se u povratku ne
dri puta, nego se peke krene da se presee mimo utabanih staza, kae se torony fel (prema tornju seoske crkve, koji
se u ravnici vidi na horizontu sa uda ljenosti od nekoliko kilometara). Takoe
mi je priao da paorska deca najukusnijom hranom smatraju onu to ju je ptica
videla. To je nepojedeni deo ruka koji
je tedljivi ratar ujutro poneo (pa ga je
eva s neba videla kad ga je razmotao), i
vratio uvee kui. Od Pelea se imalo ta
uti i nauiti, ne samo o pticama. Neki od
najboljih vojvoanskih ornitologa bili su
njegovi uenici i sledbenici. Zvali su ga
Pista Bcsi (ika-Steva).
Voislav Vasi
www.pticesrbije.rs
33
{b!qqpdfuojlf
Moja top tri najegzoti~nija
mesta za pti~arenje
Ptiarenje je svakako
aktivnost nauna,
rekreativna, pa i sportska,
koja vas vodi u najrazliitije
predele.
Kada proitate naslov,
verovatno pomiljate da u
vam priati o savanama
Kalaharija ili tikovim umama
Indije, ali neu.
To su zanimljiva mesta, ali se
ne kvalifikuju za
najegzotinija.
I zato, krenimo od kraja
Foto: Sneana Panjkovi - Lokalitet 2
TREE MESTO: Traganje za

pticama zna vas i neplanirano odvesti
na potpuno neoekivana mesta. Ovog
prolea tragali smo za gnezdilinim
kolonijama gaaca Corvus frugilegus,
vozei kroz zadato podruje i osmatrajui unaokolo. Aha, eno ih... lete
tamo... pratimo kolima njihov let koliko nam to dostupna putna mrea
dozvoljava... uleu u ono drvee,
idemo za njima i kapija. Gaci se
gnezde u vrtu ustanove za mentalno
obolele.
I ta sad? Da pitamo obezbeenje za dozvolu? Oni bi se premiljali, s obzirom da takav sluaj jo
nisu imali i sigurno nisu ovlaeni da
nas puste, pa bi nas verovatno uputili
da se pismeno obratimo direktoru bo-
Foto: dr Peter Ryan, Sup (Gips) - Lokalitet 1
34
lnice. Idemo nezvanino dalje i prolazimo kapiju, a da nas niko nita ne

pita. Verovatno smo stigli u vreme za
posete.
i kada sam brojao sove kod SIV-a I;

ne znam da li je slinost samo sluajna ili je nekako vie... sadrajna? A
ta jedan ptiar trai na deponiji?
Odsutni duhom, pacijenti pod

terapijom lelujaju kroz vrt. Osoblje
nas ne primeuje, ali pacijenti se
raspituju ta to radimo. Postavljaju
savreno razumna pitanja, npr. mogu
li se ptice nekako utiati, da im ne
krete pod prozorom u cik zore.
Veliki broj vrsta su oportunisti u

pogledu ishrane i esto ili povremeno
pogostie se ponuenim organskim
otpacima s nae trpeze. To je odlino
mesto da konano savladate razlikovanje galebova. Standardna ponuda
Vine ukljuuje obinog L. ridibundusi, sivog L. canus, morskog L.
michahellisi, sinjeg L. cachinnans, uz
pokojeg mrkog galeba L. fuscus i
verovatno druge, ree, koji se s vremena na vreme pojave, ali ih treba
uoiti i prepoznati unutar 20 do 30 hiljada belih ptica sivih lea, pa se vi
snaite. Uz njih, nae se tu i vie vrsta
DRUGO MESTO: Ova lokacija svima je dostupna, uz prethodnu

najavu i dozvolu Gradske istoe
govorim o beogradskoj komunalnoj
deponiji u Vini. Potrebno je da na
ulazu ostavite linu kartu... hmm,
seam se da sam ostavljao linu kartu
Foto: Duanka Stokovi - Simi
Foto: Peter Ryan , Bela kanja (Neophron percnopterus)
{b!qqpdfuojlf
Foto: dr Peter Ryan - Lokalitet 1
Foto: Sneana Panjkovi, deponija
vrana, poneka bela roda C. ciconia na

zimovanju, pa i miar Buteo buteo, uz
verovatne povremene posete drugih
vrsta grabljivica. Najbolji period za
posete je zima, kada drugi izvori hrane
presue, a intenzitet smrada je umeren.
su usled nenamernog trovanja veterinarskim diclofenacom od najbrojnijih

postali najree ptice Indije i tako se u
naem itinereru nalo odlagalite uginulih krava na iroj periferiji ovog
petomilionskog grada.
Na skali od 1 do 5, gde je 5 najintenzivniji miris, po mrazu to je tek 2, a

kad je toplije 3, da leti stigne do 4.
Deponija je okruena visokim

belim zidom. Na vodi se prijavljuje
na kapiji (nae pasoe nisu traili, ali
ne mogu, a da ne primetim slinost rituala na ulazima u najraznovrsnije deponije) i ulazimo. Isprva prolazimo
pokraj tala u kojima se, radi leenja,
dre obolele krave, a onda kroz unutranju kapiju.
PRVO MESTO: Uobiajene

turistike znamenitosti Ahmedabada,
komercijalnog centra indijske drave
Gudarat, ukljuuju brojne damije i
turbeta, hinduistike i ainistike hramove, kao i Gandijev aram; ali ptiari
nisu uobiajeni turisti... Pre nekoliko
godina svom vodiu izrazio sam elju
da vidim to vie vrsta strvinara, koji
bunje i drvee potpuno je prekriveno muvama, itavim rojevima,

kao i jajacima. Na voza je zgroen
to elimo ba tamo i rol-kragnu svog

dempera navlai preko nosa. A miris
mesa koje truli toliko je otar, gotovo
da nagriza sluokou nosa.
Na poljani lee razbacane st r v ine. Jedan pripadnik kaste parija,
volovskom dvokolicom dovozi po
dve-tri strvine odjednom i istovara ih,
a drugi ga doekuju da odmah oderu
kou, pre nego to pone da truli.
Svete krave se ne jedu, ali se koriste
rogovi, papci, koa i kosti.
Od sisara, video sam samo mungosa Herpestes edwardsii (zaudo, nijednog pacova). Meu strvinama
goveda koraaju aplje govedarke
Bubulcus ibis, prate ih, valjda na poslednju ispau. Druge vrste su ukljuivale crvenoglave ranjeve Pseudoibis
papillosa i brojne crne lunje Milvus-migrans. Na onioj akaciji stoji kritino ugroeni indijski belolei sup
Gyps bengalensis, koga maltretira
indijska vrana Corvus splendens, slee
mu na lea, tue ga kljunom, doslovno
ga vue za perje...
Isprva, to je jedina vrsta strvinara
koju vidimo, ali Piter Rajan pomilja
da se moda kriju od nas, pa odlazi da
ih, ako uspe, poplai u estaru akacija.
I, koji minut kasnije, nekih dvadesetak
belih kanja Neophron percnopterus
ispunjava nebo iznad nas!
Na skali smrada od 1 do 5, zimi
to je 6. Leti... to mora biti sam pakao.
Foto: Duanka Stokovi - Simi, aplje govedarke na banijanu Ficus bengalensis, India - Lokalitet 1
Dragan Simi
35
Nfsjejkboj
Svesni da jedna ekspedicija nije dovoljna kako bi se spoznala ornitofauna drave-kontinenta,
na naem putu po Australiji, drali smo se Kvinslenda. Ovaj severoistoni deo Australije odlikuju predivna obala, tropske kine ume i ogromno prostranstvo sune unutranjosti
Ptice zemlje kralji~ine

Veliko dvorite u predgrau Brizbejna dovoljno je da okupira panju ljubitelja prirode i pripremi ga
za udesa drevnog i izolovanog kontinenta. Iako iscrpljeni letom, u kom smo promenili i poluloptu i
vremensku zonu, u zoru smo skoili na poznato smeholiko oglaavanje kukubare Dacelono
vaeguineae, koje je dolazilo sa antene
prve kengure Macropus giganteus videli smo u dvoritu.
Dotrali su od komija, kroz
posebno dizajnirane otvore u
ogradi koji im omoguavaju slobodnu
komunikaciju. Do kraja dana mnogo
ta je preletelo dvorite, sletalo na
travu i eukaliptuse. Dugini papagaji
Trichoglossus haematodus i bojom i
oblikom jasno stavljaju do znanja da
ste u tropima, a svrakaste eve Grallina cyanoleuca i utoubi kakadui
Cacatua galerita najavljuju posebnosti Australije.
Oskudnost vode naterala je stanovnike ove zemlje da prave rezervoare, bare i jezerca u svojim dvoritima
i na farmama. Barske ptice to obilato
koriste, tako da se veina domaina
mogu pohvaliti australijskim umskim patkama Chenonetta jubata i
crnim kormoranima Phalacrocorax
sulcirostris, a oni boljii svrakastim
guskama Anseranas semipalmata. Ko
voli ptice vodenih stanita, treba da
ode na najveu oblinju ,,vodu - Tihi
okean. Uz obale su ostrigari Haematopus longirostris, mangrovske aplje
Butorides striata i australijski pelikani
Pelecanus conspicillatus... Vrlo retko
se na peanim sprudovima mogu
videti i crni labudovi Cygnus atratus.
Belotrbog orla Haliaeetus leucogaste
Penant (Platycercus elegans)
36
Puzavice u NP Meri Kernkros
videli smo samo du ostrva Frejzer,

najveeg peanog ostrva na svetu
(1840 km2). Ovde se u vonji dipom
po peanoj obali moe videti i pokoji
dingo Canis dingo. Jedan od najlepih
ukrasa Pacifika je Veliki koralni
greben, do kojeg stiemo nakon dvoasovne plovidbe. Iznad velianstvenog podvodnog arenila korala i
riba, stare turistike platforme vrve od
aavih igri Sterna fuscata i crnopotiljanih igri Sterna sumatrana,
bluna Sula leucogasteri, fregata Fregata ariel...
Droplja (Ardeotis australis)
Kopneni pandani bogatih i produktivnih koralnih grebena su tropske

kine ume, gde ulogu pokretnog
arenia (kaleidoskopa), umesto riba
imaju ptice. umske ptice su ovde velike i glasne, ime se dodatno iskazuju
prirodni potencijali ovih izuzetnih
ekosistema. U tome se istiu vompu
golub Ptilinopus magnificus, crvena
rozela Platycercus elegans, kraljevski
papagaj Alisterus scapularis, zelena
makarka Ailuroedus crassirostris i
buna pita Pitta versicolor. U potrazi
za njima proli smo mnoga velika i
vrlo poznata zatiena praumska podruja (Springbruk, Jungela, Frejzer), ali najvee bogatstvo vrsta
bilo je u malom lokalnom nacionalnom parku Meri Kernkros. Na tlu
veine uma ima mnogo humki
megapoda Alectura lathamii, tzv.
ipranih urki, a vrlo esto i one same se mogu primetiti, budui da nisu
plahe. umske potoke krase i azurni
vodomari Alcedo azurea. U jednom
od ovih potoka, zahvaljujui kombinaciji sree i terenskog isku s tva,
posmatrali smo skrovito pticoliko
stvorenje - kljunara Ornithorhynchus
anatinus. Sveukupno, ove ume i
biljke u njima deluju drevno i uz sisare torbare daju snaan utisak da se
nalazimo na mestu gde su zemljina
Kraljevski papagaj (Alisterus scapularis)
Nfsjejkboj
U ''dràvi
ba{ta''
CRNI LABUDOVI, BELI
IBISI I CRNO-BELI
VRANCI U VIKTORIJI
Megapoda (Megapodiidae)
kora i ivi svet u nekoj od razvojnih

faza iz daleke prolosti.
Da bi se sa obale stiglo u sunu
unutranjost, potrebne su duge vonje
pustim putevima. Na usputnim suvim
panjacima viaju se emui Dromaiu s
novaehollandiae, brolga dralovi Grus rubicunda i australijske droplje
Ardeotis australis. Biser ovog kraja je
klisura Karnarvon, izuzetan predeo
rekom oblikovanog kamena peara.
Nad klisurom i suvim kamenjarima
lete velianstveni i lepi zlatorerepi
orlovi Aquila audax. Du reke su
prozrane eukaliptusove ume raznobojnih kora, gde u bunju ima crvenoleih australijskih caria Malurus
melanocephalus.
Kukubara (Dacelo novaeguineae)
Povratak iz suvih predela ka obali obiluje prizorima rozikastih galah

kakadua Eolophus roseicapilla, a u
nekoliko navrata uivali smo i u impozantnim crvenorepim crnim kakaduima Calyptorhynchus banksii, za
koje se ovde pria da predviaju kiu.
Obilazak Kvinslenda zavravamo slino kako smo i poeli, posmatranjem
kukubara i sluanjem njihovog smeholikog oglaavanja, kao jedne od najkarakteristinijih i najosobenijih
ornitolokih impresija Australije.
Tekst: Nikola Stojni
Fotografije: Sonja Mudri-Stojni
Kad se spomene Australija, prvo pomislimo na otrovne vrste zmija i

paukove koji tamo ive. Ustvari, ovaj kontinent krije raznobojni svet ptica
o kojima mi, Evropljani, matamo. Australijsku najmanju i najgue
naseljenu dravu Viktoriju, posetio sam prethodne dve godine u zimskom
periodu, za koji tamonji itelji kau da je nezahvalniji za posmatranje
ptica od letnjeg.
Foto: Strahinja Petrovi, Phillip Island
sprkos tome, imao sa

priliku da prisustvujem
neverovatnim prizorima
kao to su migracija
crne lunje Milvus migrans (ija su jata na nekim mestima
brojala i do 500 primeraka), zatim
panjaci prekriveni apljama govedarkama Bubulcus ibis, razne vrste
papagaja koji borave po gradovima i
selima zamenjui ,,nae golubove...
Na ovom kontinentu najvie me

je oduevio stepen socijalizacije ptica
sa ljudima. Nisam mogao da zamislim
da se grabljivici moe prii blie od
50 metara, a tamo sam posmatrao
belu lunju Elanus axillaris kako lovi
udaljena samo nekoliko metara. Poto
sam veinu vremena proveo na farmi
sa roditeljima, praktino svakog
trenutka bio sam okruen pticama. Na
farmi i u veem delu Viktorije, dominiraju umske zajednice eukalip-
Foto: Strahinja Petrovi, Elanus axiliaris
Foto: Strahinja Petrovi , Trichoglossus haematodus
tusa Eucalyptus spp. koji se na ovom

kontinetnu sree u vie od 500 vrsta.
U sklopu farme nalazi se i malo
jezero na kom se gnezde sultanka
Porphyrio porphyrio i australijska barska koka Gallinula tenebrosa. Pored
njih, jezero redovno poseuju pacifika patka Anas superciliosa, mali
crno-beli vranac Microcarbo melanoleucos, razne vrste aplji, meu
kojima su najbrojnije istona velika
bela aplja Ardea modesta, belolika
aplja Egretta novaehollandiae i kaledonski gak Nycticorax caledonicus.
Od ptica pevaica na farmi sam posmatrao velika jata zeba crvenih
obrva Neochmia temporalis i vilincaria Malurus cyanurus. Moda najpoznatija ptica Australije, australijska
svraka Cracticus tibicen, koja spada
meu najinteligentije ptice na svetu,
bila je redovan posetilac farme i
pasjih hranilica na njoj. Najzanimljivije se oglaavala kukabara Dacelo
Foto: Strahinja Petrovi, Dacelo novaeguineae
37
Dsob!iispojlb
Trovanje `dralova
na oranici kod Sanada
Foto: St. Petrovi, Chroicocephalus novaehollandiae
novaeguineae, koja svojim ,,smejanjem esto najavljuje kiu.
Dana 24. aprila 2014. godine u popodnevnim satima prilikom obilaska vodenog
stanita zvanog ,,Dugaka slatina kod Sanada (optina oka) ornitolog Joef
Gergelj, tadanji predsednik Drutva za zatitu i prouavanje ptica Srbije je naao
vie leeva sivih dralova (Grus grus) na jednoj poveoj parceli sa izniklim kukuruzom. Detaljnim obilaskom dotine parcele od oko sto hektara naao je ukupno
19 uginulih dralova, strogo zatienih vrsta ptica. Posumnjao je da se radi o
masovnom trovanju sa nekim sredstvom za zatitu useva i narednog dana obavestio nadleene pokrajinske i republike organe.
Imao sam priliku da posetim i

Melburn, koji, iako metropolitska, urbana sredina, krije pregrt ivotinjskog sveta. Po parkovima slobodno
etaju crni labudovi Cygnus atratus i
beli ibisi Threskiornis molucca, dok
drvee okupiraju areni loriji Trichoglossus haematodus i beli kakadui
Cacatua galerita. Poto se Melburn
nalazi na moru, njegovi redovni posetioci su i srebrni galebovi Chroicocephalus novaehollandiae.
Foto: Atila Agoton, stradanje dralova
Foto: Strahinja Petrovi, Microcarbo melanoleucos
Osim u Melburnu, jedan dan

sam proveo i na Filipovom ostrvu,
koje je jedno od nekoliko mesta na
svetu gde se moe videti patuljasti
pingvin Eudyptula minor. Pored njega, tu se gnezde i druge morske ptice,
meu kojima su najbrojniji kratkorepi
zovoj Puffinus tenuirostris, velika
ubasta igra Thalasseus bergii, crni
ostrigar Haematopus fuliginosus i
pacifiki galeb Larus pacificus, koji
je slian evropskom crnom galebu. Za
narandastotrbe papagaje Neophema
chrysogaster, kojih u divljini ima
manje od 50 jedinki (kritino ugroen
na IUCN crvenoj listi), ovo ostrvo je
vana usputna stanica u seobi izmeu
Australije i Tasmanije.
Viktorija je najnaseljenija drava
najmanje naseljenog kontinenta, ali
prosenom evropskom ptiaru prua
zapanjujue i nesvakidanje susrete sa
pticama. Uverite se i sami.
Strahinja Petrovi
38
itosanitarni inspektor Feje

Georgina iz uprave za zatitu
bilja Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede,
kao i pokrajinski inspektor zatite ivotne sredine Silvija Daki, 26.
aprila 2014. godine, izale su na lice
mesta i sainile zapisnik. Sakupljen je
uzorak izniklog kukuruza i neposejanih
semena kukuruza sa povrine parcele.
Uzorak je istog dana prebaen u akreditovanu laboratoriju Soljaproteina u
Beeju, gde je utvreno je da je semenski
kukuruz prilikom setve bio tretiran karbofuranom, poznatim kao furadan koji
spada u najopasnije otrove za toplokrvne
organizme. Koncentracija karbofurana je
mnogostruko prela dozvoljenu dozu za
upotrebu u poljoprivredi protiv tetoina
i insekata. Inae, promet furadana je
zabranjen u Srbiji od 1. januara 2014. godine, a upotreba je zabranjena od 30. juna
2014. godine.
Republiki veterinarski inspektor
optine oka, Emil Poljak je 27. aprila
2014. godine naloio uklanjanje i unitavanje leeva dralova. Radnici Zoohigijenske sube optine Kikinda su
nekodljivo uklonili leeve dralova, da
ne bi dolo do sekundarnog trovanja
nekrofagih vrsta. Sanadski lovci su kasnije
nali jo i uginule fazane, divlje guske i

jadnu divlju svinju! Jedan od stradalih
dralova je na levoj nozi nosio plastini
kolor-prsten crvene i limun-ute boje sa
brojem 38 kao i metalni prsten sa oznakom MUSEUM ZOOL HELSINKI
FINLAND M-65326, a na desnom pisku
imao je kombinaciju kolor-prstenova:
plava-bela-crvena radi vizuelne identifikacije iz daljine.
Tri uginula drala su prebaena u
Pokrajinski zavod za zatitu prirode, odatle su kasnije dalje prosleeni u Nauni
institu za veterinarstvo Novi Sad radi
analize eludanog sadraja uginulih ptica. U eludanom sadraju sve tri ptice je
naena ogromna koncentracija od 300500mg/ kg to izazva trenutnu smrt dralova, posle konzumacije tretiranog semena
kukuruza.
Inspektor zatite ivotne sredine i fitosanitarni ispektor su pokrenuli krivni
postupak protiv zakupca dravne parcele
od 83 ha na kojoj su naeni otrovani
dralovi.
O ekolokom incidentu su obaveteni i mediji, a sve dravne televizijske i
novinske kue su obavestile javnost o
masovnom trovanju dralova kod oke.
Atila Agoton i Joef Gergelj
Qujdf!jj!N
Nj
DUGOREPA SOVA
Ljubav boli!
Sve je poelo 27. aprila 1998.
god. kada sam pretraivao veliku uvalu na severnom delu
Lisije glave (Vrake planine).
Sputajui se niz uvalu, ugledao sam gnezdo jastreba na visokoj lipi.
im sam se pribliio stablu,
enka dugorepe sove Strix
uralensis poletela je s oblinjeg drveta. Tada sam shvatio
ko je, zapravo, u gnezdu. Nije
daleko otila, sletela je petnaestak metara
od gnezda, samo sa druge strane. Nadletala me je dok sam se penjao ka gnezdu.
to sam bio blie, ova ogromna sova sve
vie se pribliavala. Otprilike metar i po
do cilja, pokuao sam da se namestim u
raljama drveta da bih se odmorio pre no
to doprem do samog gnezda. Tada je
usledio napad! Osetio sam snaan udarac
u predelu glave i vrata. U prvom trenutku
nisam shvatio ta se dogodilo. Ako
izuzmem jedan bezazleni napad utine u
detinjstvu, ni jedna ptica grabljivica nije
me neposredno napala, tako da ovo nisam
oekivao.
enka dugorepe sove sletela je
petnaestak metara dalje i zauzela stav za
ponovni napad. Stajala je na istoj visini i
gledala me je pravo u oi, iekujui moj
sledei pokret kako bi krenula u akciju.
Bez obzira na napad, poao sam ka gnezdu, s mnogo vie opreza. Napala je ponovo. Ovaj put izbegao sam udarac,
branei se rukom. S obzirom na to da je
sova bila uporna i srana, da sam ozbiljno
krvario i da sam se na visini od petnaestak
metara drao jednom rukom za drvo,
odustao sam od kontrole gnezda, bar ovaj
Foto: Milivoj Krsti
Do sada je na Vrakim planinana

postavljeno 76 kuica za umske i
dugorepe sove
Foto: Aleksandar Rankov
Ko koga vie voli?

Foto: Vojkan orevi
Dugorepa sova najodaniji branitelj

svog potomstva meu pticama koje sam
upoznao
put. Kada sam siao sa drveta, krv koja je

natopila kosu poela je da se zgrunjava,
tako da sam, sat i po kasnije, vraajui se
kui, vrlo sumnjivo izgledao prolaznicima.
Do 2006. dugorepa sova se sporadino gnezdila na Vrakim planinama
ili je to moj utisak. Po gnezdeoj sezoni
najvie je bilo dva gnezdea para. Tokom
zime 2005/06. postavili smo tri kuice velikog formata na mestima gde sam viao
dugorepe sove i tamo gde su se gnezdile.
Marta 2006. pregledao sam sve kuice na
terenu, ali s posebnim oekivanjima tri
pomenute. U jednoj od njih leala je
dugorepa sova na etiri svee sneena jajeta! To je bio poetak ere gneenja ove
Foto: Milivoj Vuanovi
Gnezdo je razlog roditeljske predanosti

dugorepe sove
vrste u kuicama na Vrakim planinama.

U ovakvim gnezdima do 2011. zabeleeno je devet parova tokom jedne gnezdee sezone. Primetili smo da i umske
sove zauzimaju kuice velikog formata i
kasnije smo postavljali samo takve. Na
jednoj teritoriji dugorepih sova postavili
bi smo dve ili tri kuice, jer smo primetili
da ova vrsta ima potrebu da menja duplje
ili gnezda. Deavalo se da dugorepa i
umska sova naizmenino ,,razmenjuju
kuice. Do sada smo na Vrakim planinama postavili 76 kuica za umske i
dugorepe sove i 15 kuica u drugim umskim stanitima u junom Banatu. Od
1999. godine, kada smo postavili prve
kuice, do danas, ova aktivnost proirila
se na itavu Srbiju, to je pomoglo
mnogim sovama, ali i nama da ih bolje
upoznamo i to znanje usmerimo na njihovu zatitu.
Milivoj Vuanovi
Foto: Milivoj Vuanovi
Kande su razlog brige prstenovaa

mladunaca dugorepe sove
39
Kbtusfc!j!lpqdj!v!Tscjkj
ilustracije:
Szabolcs Kkay
www.kokay.hu
Jastreb (Accipiter gentilis)

Veliina: 48-68,5 cm
Stanite: ume, umarci i njihova
okolina, na svim nadmorskim visinama, a retko i u neposrednoj
okolini naselja ili u njima
Brojnost u Srbiji: 1.400 1.800
Trend populacije: Stabilan
Kobac (Acccipiter nisus)

Veliina: 28-38 cm
Stanite: umska ili poluotvorena stanita u svim
visinskim zonama, preferira razreene etinarske i
meovite ume u brdskim predelima, sve ee
naseljava neposredne okoline i sama ljudska naselja
Brojnost u Srbiji: 700 900
Trend populacije: Stabilan
Kratkoprsti kobac (Accipiter brevipes)

Veliina: 33-38 cm
Stanite: biotopi poluotvorenog tipa, ispresecani
hrastovim zabranima i starim vonjacima u
renim dolinama
Brojnost u Srbiji: 8 15
Trend populacije: Fluktuirajui
Izvor podataka o brojnosti i trendu populacije: Puzovi S, Simi D, Savelji D, Gergelj J, Tucakov M, Stojni N, Hulo I, Ham
I, Vizi O, iban M, Rui M, Vuanovi M. & Jovanovi T. (2002): Birds in Serbia and Montenegro breeding population estimates and trends: 1990-2002. Ciconia 12: 35-120.
Izvor podataka o veliini vrsta: del Hoyo, J., Elliott, A.& Sargatal, J. eds. (1994). Handbook of the Birds of the World. Vol. 2.
New World Vultures to Guineafowl. Lynx Edicions, Barcelona

Detlic Br9 PDF

Hochgeladen von

Dokumentinformationen

Copyright

Verfügbare Formate

Dieses Dokument teilen

Dokument teilen oder einbetten

Freigabeoptionen

Stufen Sie dieses Dokument als nützlich ein?

Sind diese Inhalte unangemessen?

Copyright:

Verfügbare Formate

Detlic Br9 PDF

Hochgeladen von

Copyright:

Verfügbare Formate

broj 9

Magazin za ljubitelje divljih ptica u Srbiji

Gde ive ptice u Srbiji

Andrej Medve: Nije ravnica ostala bez ptica ........................................................ (7)

Oto Sekere: Radionica za zatitu modrovrane ...................................................................................

Voislav Vasi: O ranoj ornitologiji i jednom pupku ............................................................................ (26)

Slobodan Puzovi: Ptice erdapa .....................................................................................................

Voislav Vasi: Pita Bai ...................................................................................................................... (33)

Nikola Stojni: Ptice zemlje kraljiine ............................... (36)

Cip Katalogizacija u publikaciji

Milivoj Vuanovi: Ljubav boli ........................................................................................................... (39)

Po{tovani ~itaoci, uva`eni

Lrsta{ (Aquila heliaca)

Kako su nestali krsta{i

Foto: Itvan Ham, krsta (Aquila heliaca)

izletelo 27 mladih krstaa, to daje

mljavanja i setvom kultura za divlja

Foto: Hajnalka Terek, Itvan Ham na terenu

bilne stepske travne zajednice agresivno poumljavaju crnim borom, pa

vrsta sisara i ptica tako da su orlovi

Foto: Itvan Ham

Gnezdo krstaa na hrastu, a u pozadini se dobro vidi karakteristian predeo Deliblatske

Foto: Itvan Ham

Foto: Itvan Ham

Foto: Itvan Ham

Metalna konstrukcija privrena za

Umesto da plen budu tekunice, orao je

Fotografija prikazuje kainizam, odnosno

Na Frukoj gori, pak, moje

godine samo izgradio gnezdo, ali da

odraz nestabilnih ivotnih uslova

U toku 2010. nije bilo gneenja, a gnezdo su vetrovi sruili. Na

Foto: Itvan Ham

Primarni i dominantni negativan

Nije ravnica ostala bez ptica

Naravno, velika Parus major i

Od tog trenutka, sa dvogledom

Foto: Andrej Medve

Foto: Andrej Medve

Dugorepa senica (Aegithalos caudatus)

na suncu jedna je od najlepih ptijih

Pre nekoliko godina sa prijateljem fotografom krenuo sam u potragu

Foto: Andrej Medve

Pelarica (Merops apiaster)

Vivak - pile (Vanellus vanellus)

Beli an|eo i druga

o Mileevke i Jadovnika dolazi se putem koji

Foto: Andrej Medve

Vodomar (Alcedo atthis)

gnezda u peskovitom zemljitu. Fotografiem ih iz blizine, a arolikost

Drugi ulaz u kanjon Mileevke

Foto: Katarina Paunovi

Vivak (Vanellus vanellus)

Tokom fotografisanja razmiljam da je ovakva raznovrsnost ptica,

pre toga u obii etanicu gde su prva

Foto: Brano Rudi, Sastavci

evka zavrava svoj put, posle preena 24 kilometra, na visini od 450

i danas se zove Miloev Do. Pitomu

Foto: Brano Rudi

Mladunci buljine (Bubo bubo)

kako se podie sa hranilita, a iz

i ovaj put to, nisu jarebice, ve dve

Foto: Brano Rudi

Orao zmijar (Circaetus gallicus)